| е стајаху Ана, Мара, Јелена и Видосава, а монах Исаија причаше им нешто живо и весело...</p> <p |
| ишљаше да је лепршање искислих стегова, а трећи се не могаше разабрати у разноликим гласовима, |
| ашуми кршећи суве гране високих грмова, а на вратима се те собе указа — Рајко.</p> <p>Тома одст |
| нема.</p> <p>Они се кренуше и без њега, а оставише гласнике, који ће га обавестити о њиховом од |
| >Копљаници и народ слегоше се око њега, а он високо диже одвијени лист па стаде читати Угљешину |
| слабо помишља на свијање гнезда свога, а Љубоје је и о томе размишљао вазда а у последње доба |
| јем и шали —</p> <p>— Душа моја страда, а кнегињица мисли да се тек шалим!{S} Судбина ми је, ви |
| {S} Твоја душа пати, твоје срце страда, а ја не знам узрока.{S} Угљеша — и она му наслони своју |
| е за четири друга.{S} Он то крије сада, а кад је био дете и сам је причао.{S} Зна он рећи и за |
| о дођох.</p> <p>Он је значајно погледа, а она брзо настави:</p> <p>— Господару!{S} Није ноћас п |
| е из руке — двојица га нападоше с леђа, а један га тешким гвозденим ступцем удари по врату тако |
| здизао.</p> <p>Лабуд страховито захрза, а Гојко дочека Анђела мачем, и његовом крвљу попрска пе |
| Кад прође санак, дође грозница осећаја, а после ње — здрава душа, чисто срце, крепка воља.{S} Т |
| тица Љуба — сада већ монахиња Јефимија, а друга њена сестра Мара.{S} Са њом иђаше погружена Вид |
| оја није послала бар по једног војника, а из многих се кућа кренуше по неколико глава на војнич |
| г читали за покој душе старога ратника, а још више сузе, ливене из дубине истинског осећања жал |
| рамске области наименова војводу Гојка, а Тому позва да се нађе уз њега — деспота -— својим сав |
| рв, а ја ту пену хватам, море ме љушка, а ја спавам.</p> <p>— Врло добро, старче! — весело рече |
| која је већ све од Гојка била сазнала, а добра Видосава осећаше се и сама ојачана у добрим жељ |
| рљаше низ образе.{S} Она их није крила, а оне, необрисане, сијаху као најлепши урес у часу радо |
| умња, која је његову душу често морила, а на место њено дошло је мило и радосно сазнање.{S} Пра |
| рига и бременом времена знатно клонула, а војна, о којој очекиваху гласове свакога часа, држаше |
| ља да остане царство!{S} Ал’ тога нема, а ја оружје своје нећу положити пред горима.{S} Цар ниј |
| тресен и изненађен добијеним гласовима, а она му пође у сусрет.</p> <p>— Глас, који ми је донео |
| ђе у приличној даљини назорице за њима, а кад оне са својим пратиоцем ступише већ у двориште цр |
| пољу лепршаху двоглави орлови на њима, а сваки стег бејаше пободен у средини своје жупске војс |
| ко слободнији бити у својим поступцима, а војском ћеш управљати само у име моје слободно и неог |
| ћ си још певала о црним и плавим очима, а сутра може гавран пити очи моје!{S} Опрости, али — ти |
| ведању чудноватих доживљаја њених, Ана, а још више Љуба, блажила је тугу у мудрим речима ученог |
| убијеним витешким коњицима од мегдана, а натопљеном потоцима људске, и српске и турске, крви.{ |
| е области бејаше готово сва прикупљена, а од важнијих вођа очекиваше се само још Љубоје.{S} Он |
| моја пред Богом.{S} Али свет то не зна, а ваља ти то бити и пред њим.{S} Не брини, бићеш.{S} Мо |
| а, била дете од десет, дванаест година, а зваше се — монах болно уздахну — Јелена.</p> <p>— Јел |
| а канула у твојој кући због тог туђина, а ти ниси ни знала.{S} Наша мила Мара—</p> <p>— Шта?{S} |
| у се горе од веселих ратничких клицања, а Угљеша бејаше задовољан драмским одељењима.</p> <p>Ту |
| елику једну главњу с друге стране огња, а домаћин подстаче ватру.</p> <p>Тада старац познаде по |
| зградама давала изглед неког утврђења, а остали се одмараху око млина на пољу, и ако је већ ја |
| таве земље.</p> <p>Он се припи уз коња, а оструге се изгубише у ребрима доброг носиоца.</p> <p> |
| дворанима честитог драмског господара, а сада већ више не могу они чути моју цитру!{S} Падоше, |
| а.{S} Али то не опазише ни Ана ни Мара, а још мање стари дворанин, који бејаше прилично заостао |
| сталима, прва се руке његове маши Мара, а он јој се благо обрати.{S} После тога се поздрави са |
| >Била је већ половина месеца септембра, а блага јесен као да бејаше скупила сву драж својих дан |
| n="18" /> и Драме доћи ће пропаст Сера, а са њом ће се и Цариград претворити у рушевине.</p> <p |
| е под источне огранке Меникејскех гора, а што је сунце више освајало и они су све дубље залазил |
| Момчило био је на гласу јунак-левента, а земљиште првих његових витешко-хајдучких дела била је |
| одушевљавао беседама Јована Златоуста, а деспотица му је давала за право, хвалећи са своје стр |
| ња бише у залуд...</p> <p>Јелена ућута, а Гојко, који је неколико пута у узбуђењу задрхтао док |
| е удаљује од куле.</p> <p>Мара задрхта, а Тома стаде непомичан.</p> <p>Ветрић, што је скидао ли |
| стајало према сили Николе Алтомановића, а друго, што је Скопље означио за збориште своје војске |
| у за руку.{S} Прискочише и она двојица, а један од њих извуче нож.{S} Трећи говораше Ани нешто |
| ојнога копља.{S} За њим је ишла коњица, а за коњицом војници, који су се пешке борили.{S} Цео п |
| Јужну је страну граничила бујна Марица, а западна страна, од куда је дошла сила Вукашинова, беј |
| се долови, таласају се Тунџа и Марица, а врх свега фијуче ваздух као да пишти под клетвом стол |
| еко долази.{S} Љубоју срце јаче закуца, а у лицу се за часак промени.</p> <p>Врата се отворише |
| гано до средишта, где се држаше Угљеша, а војвода Богдан тражећи везу са њима и сам се крвавим |
| богато украшеном жераву деспот Угљеша, а око њега бејаху велики војвода Богдан, војвода Гојко |
| уда сама пена ал’ црвена као сушта крв, а ја ту пену хватам, море ме љушка, а ја спавам.</p> <p |
| за — Рајко.</p> <p>Тома одступи натраг, а Мара викну:</p> <p>— Спасите ме!</p> <p>— Велможо! — |
| твоја памет не признаје слабији разлог, а Богданова самосталност не слуша туђу вољу! — рече Вук |
| дском! — рече један.</p> <p>— Гле, сад, а од кад се ти поче бринути за мир душе, кад нити пости |
| бу за руку изиђе два, трн крока напред, а Угљеша скочи са свога коња.{S} Један копљаник из прат |
| уба и Мара измицаху у разговору напред, а за њима се журио, још једнако забринути, Тома.{S} Пон |
| а.{S} Остала су тројица дочекали жртве, а Тома се спремаше, да се нападнутим нађе у помоћи ну с |
| е стране у врат Грку, који на мах паде, а из ране шикну крв. .</p> <p>У том и месец са свим изг |
| р снажи и обнавља.</p> <p>И киша стаде, а он се разузда.</p> <p>Хује столетни грмови, јече брда |
| журити.</p> <p>Гојко без речи пристаде, а кад је остао сам под јелом, не могаше се довољно раза |
| је ту.</p> <p>За неки дан смо још овде, а после полазимо у име Божје! -</p> <p>— Живео !—радосн |
| и паде мртва.</p> <p>Бегунац се поведе, а оштри палош наиђе на врат и главу његову, и не зауста |
| та.</p> <pb n="53" /> <p>Мара пребледе, а Тома, изненађен, заста за тренутак на вратима, али се |
| n="142" /> <p>Ана од чуда клону и седе, а Љуба јој задовољи прву радозналост.</p> <p>Ана једва |
| ми се јавиш.{S} Иди.</p> <p>Анђео оде, а мало после и Тома се састаде са Љубојем.</p> <p>— Јес |
| пролете као муња кроз град и подграђе, а звона ударише на благодарење и богомољу.{S} И после н |
| ти си своје учинио!"</p> <p>Тај изиђе, а ја у место одговора јекнух, и занех се у тешку бољети |
| де настаје виноград моје добре госпође, а ја имам само да га обиђем, јер се госпођа спрема да о |
| обрадова таком њеном говору, замоли је, а она поче :</p> <p>— Твоја је постојбина у пола ближа |
| ком, која му је била при руци напао је, а Јевренос-бег дошао му је после у помоћ.{S} Одважност |
| ледаше друкчије, отвореније и веселије, а говораше отворено, незамишљено.</p> <p>Кад се мало по |
| и зарумени, очи јој погледају веселије, а мисли иду далеко, сликајући и оживљујући најлепше сно |
| ледње доба из своје манастирске ћелије, а сада га је у Драму довела тужна свечаност при погребу |
| но! није истина! — одлучно рече Љубоје, а Тома чисто уплашено похита:</p> <p>— И мени и ћесариц |
| г дервиша.</p> <p>Месец зађе за облаке, а правоверни чуше клетву и задрхташе од страха...</p> < |
| редовима многи падоше од братске руке, а ноћна тмина прими тако проливену крв на своју душу.</ |
| .</p> <p>— Учинио сам по жељи властеле, а знам да нисам ни вашу вољу прекршио, — рече им благо |
| Хајде, пожури се!</p> <p>И мало после, а певач окупио око себе чету скушалаца, који се стекоше |
| — Није наше вино тако.{S} Мало је боље, а ово је из Пловдина од лозе пловдинке.{S} Наточих кад |
| пире киши.</p> <p>Прође још неко време, а старац, наслоњен леђима на повећу камарицу сламе и се |
| н у једном пропланку са северне стране, а одатле је ваљало прилично ићи до манастирског млина, |
| је је малени поток квасио велике стене, а на врху провалије указа се на коњу неки јунак, који ј |
| спотовина, једне војводине и краљевине, а нада свим шаренило накупљених добровољних ратника и л |
| источној половини Угљешине деспотовине, а на њ је уздигнут највећи противник његов.</p> <p>Вред |
| ри Гојко.</p> <p>Момци прихватише коње, а један осветли буктињом степенице, куда се иде у Гојко |
| ве израдиле.{S} Чело јој испунише боре, а она тужно посматраше — жалосну врбу, лако обележену н |
| .</p> <p>За тим опет седоше крај ватре, а Исаија рече:</p> <p>— Ја сам тада био по пословима ца |
| а ућута, и гледаше неко време преда се, а онда диже главу, и рече Томи:</p> <p>— Теби је све ов |
| аска.{S} Хртови су цичали и отимали се, а ловачки су се рогови пробе ради разлегали преко градс |
| Драму.{S} Он је сад желео само освете, а знао је, да њој није још време.</p> <p>Тако је на пут |
| p>Све се, што бејаше за мегдана, крете, а у граду остаде од мушких само нешто слугу и стараца.< |
| се старац упути одељењу Томе Теологите, а онај други оде, да продужи спавање, чудећи се:</p> <p |
| дошао !</p> <p>И они уђоше у двориште, а путник уведе и коња, па га привеза за један колац.</p |
| војка!{S} Као пупољак ружин!{S} Хе, хе, а ко јој је крив, што је била тако лепа!</p> <p>— А где |
| а вечера очекивала је изгладнеле ловце, а и сам монах Исаија потрудио се и дошао из свога манас |
| ацују.</p> <p>Зној им се цеди низ лице, а они не престају.</p> <p>— Јунаци, Бог с вама! — приђе |
| е са њом загрли, па се пољубише у лице, а кад је Угљеша са искреним поштовањем пољуби у руку и |
| амо толико, да су поклисари од границе, а један пут чуше да су чак од Пловдина, али ништа више |
| кнегињице.</p> <p>Љубоја текну у срце, а Тома додаде:</p> <p>— Нисам се надао —</p> <p>— Ја је |
| ла, <pb n="143" /> па туга са ње отиче, а ја се журим да ти нејасним речима кажем што срце осећ |
| ви Рајко тако, да сви у њега погледаше, а Исаија, посматрајући га чудновато, рече:</p> <p>— Да, |
| рихвати за камени сто, до кога стајаше, а усне, мало отворене, размакоше се, готове да одаду и |
| могу доживети.{S} Гусари нас опљачкаше, а мој отац, који се, како један говораше, још тужне ноћ |
| јте ме!</p> <p>Јевронос-бег размишљаше, а Тома лукаво додаде:</p> <p>— Или још боље: не мора Ла |
| шао је у поверењу светле ћесарице наше, а кад се врати она ће му поверити и другу дужност.{S} П |
| у двориште, па га неопажено посматраше, а кад он бејаше близо, она упита Видосаву;</p> <p>— Как |
| ватре плануше, свирка и песма насташе, а у том се и сутон ухвати.</p> <pb n="134" /> <p>Љубоје |
| ту везу пресећи.</p> <p>Љубоје ћуташе, а Тома се нешто замисли, па онда прекиде ћутање:</p> <p |
| и Драме.{S} Благо њему!</p> <p>Ућуташе, а мало после Рајко додаде:</p> <p>— Ал’ са чим се ја вр |
| укну буљина.</p> <p>Неки се прекрстише, а један полугласно рече:</p> <pb n="58" /> <p>— На твој |
| и Мара престрављене писнуше и стадоше, а један од оне тројице притрча и ухвати Ану за руку.{S} |
| господа ушла у двор, звона престадоше, а весео се народ ухвати у два велика кола.{S} Држећи се |
| , хајдемо.</p> <p>И они обојица пођоше, а после неког заобилажења и стигоше тамо.</p> <pb n="64 |
| p> <p>Било је око заранака, кад пођоше, а у Драму стигоше доцне.</p> <p>Ћесарица се изненади, к |
| њак.</p> <p>Монахиње приђоше и клекоше, а Исаија продужи тихо свете молитве.</p> <p>Мало после |
| лико море српске силе, где они утонуше, а српској војсци да је општа погибао и краљу и деспоту |
| е жице на цитри.{S} Жице тужно писнуше, а певачу очи засузише.</p> <p>— Тако!{S} С Богом!</p> < |
| аде на степеницама.{S} Једва дође себи, а онда понови:</p> <p>— Она?{S} Јелена?</p> <p>Па се за |
| уке са другом намером но да нас забави, а последња забава, коју нам може дати, то је њено кршењ |
| ила о врату, пољуби је и даде Видосави, а ова је узе и брзо изиђе.</p> <p>То је било једнога да |
| е, па је казала доброј старој Видосави, а Гојко је тајну своје среће поверио своме верном Рајку |
| ево и десно дизали се каменити брегови, а међу њима је текла једна далека Струмина приточица.{S |
| и једва памте, који им је бој био први, а ни један од њих не зна, у колико је битака био, колик |
| S} Ређаше им све, што у Галипољу вреди, а нарочито их, проклетник, наговараше да нападну на мог |
| >Гојка њена отвореност још више зачуди, а кад му она рече, да није родом из Жегљигова већ далек |
| даље на истоку звездано се јато множи, а сјајна једна звезда прети да надсија моју звезду — во |
| на звездано јато.</p> <p>Љуба то спази, а он јој, да је преухитри, рече:</p> <p>— Не бој се.{S} |
| очима јој чисто одоше и дах и осећаји, а душа њена шапуташе:</p> <p>— Далеко, далеко је он, ко |
| је дана она била срећнија, он веселији, а добра Видосава није одрицала својих услуга ради милих |
| почеше узнемиравати.{S} Пут је велики, а рок кратак.{S} Ваља ми летети.{S} С богом!{S} Благосл |
| .</p> <p>Стари ратници држе се витешки, а кад осете да су се проредили, поново се окупе око кра |
| <p>Обиђоше клупу.</p> <p>— Разумеш ли, а? — говораше старац, па се саже да рукама опипа везано |
| У граду су многи од људи били поспали, а од женских нико будан не бејаше.{S} Само она очекиваш |
| јихна сахрањен у малој градској капели, а он се тек први пут нађе за то време у друштву.{S} Гов |
| оју ноћ са собом донесе, ловци су пили, а да даду одушке изазваним мислима својим у оваким прил |
| су Турци освојили, попалили, порушили, а мој отац, дотле богат трговац, избеже са мном, да спа |
| <p>— А сада?</p> <p>Вукашин се замисли, а Угљеша сам себи одговори:</p> <p>— И сада!</p> <p>— И |
| ранке већином су се после тога разишли, а на дому Војихнину остала је само некадашња дојиља њен |
| је проводила своје дане и Мара у Драми, а Видосава јој је била једина утеха, једина душа, којој |
| а расположењу.</p> <p>Гојко се поклони, а деспотица прихвати:</p> <p>— Све је већ учињено, госп |
| а зато, певај!</p> <p>Певач се поклони, а кад они продужише даље по логору, он седе и запева др |
| ато ти је.</p> <p>Тома се лако поклони, а Угљеша продужи: <pb n="15" /></p> <p>— Радњу призренс |
| ’да који тренут времена у вашој пратњи, а часови лете.{S} Праштајте!</p> <p>И на мах изиђе.{S} |
| ну не подају.</p> <p>Будни су стражари, а од њих је буднији — њихов господар.</p> <p>Са високе |
| е другу:</p> <p>— Хајдемо!{S} Хвала ти, а не дао Бог да будеш у невољи, знај да ћу ти се братск |
| Никад и ништа не могах о њима дознати, а већ у Галипоље се није више могло ни одлазити.</p> <p |
| што му је Тома реко да им треба хитати, а пратилац — што је морао да иде за њима.</p> <p>Кад су |
| па је онда пусти.{S} Она се поче пети, а Гојко иђаше за њом.</p> <p>На степеницама, где се сав |
| ас никакви догађаји не могу изненадити, а дође пад Дренопоља.{S} Од тога часа немам мира ни тол |
| а.</p> <p>Ватре се почеше нагло гасити, а многи се ратници склонише у најближе им чадоре, не зн |
| царска завадила одмах по његовој смрти, а прави наследник, нејаки Урош, моли, куне и преклиње, |
| нигде.{S} Од неког сам доба у Прависти, а спуштао сам се чак на дно Грчке.{S} Ђаво ме однео, ак |
| ворити много зала па ипак дати користи, а не знати чиме и колико користи.{S} За измирењем цркве |
| ше у памети слике детињства и младости, а томе бејаше узрок Јелена и срећни случај, који ју је |
| ног рекоше да је пресвиско̑ од жалости, а она је остала и некуда отишла.</p> <p>— Мож’да.{S} Бо |
| моћи, да победи, да њих саломи, уништи, а њега — помагача — да опет уздигне.</p> <p>Његова је о |
| оји крај мртва ратника па тужно вришти, а за тим копа ногом и хрже, не би ли пробудио доброга г |
| ="14" /></p> <p>Угљеша се мало намршти, а Тома брзо додаде:</p> <p>— Али ја ипак налазим, да та |
| х лета ту травку, па је не могаше наћи, а зна је описати, као да ју је небројено пута имао у ру |
| > <p>Мара не могаше ни једне речи рећи, а Тома јој приђе још један корак ближе.{S} За тим се ок |
| {S} Видосава се радовала Мариној срећи, а Мара је мање уздисала а више приповедала Видосави, ка |
| ће векови, па ће се згажени крст дићи, а потомци изгинулих Срба на Срб-синдигију љуто ће нас к |
| гом!</p> <p>Пољуби цитру, па је одбаци, а са мачем у десници похита ограшју, где га је хладна с |
| p> <p>За силном коњицом наиђоше пешаци, а за њима поносници и друга послуга.</p> <p>Кад већ при |
| жност.{S} Драмска је област на граници, а Драма је предстража Серу.{S} У Драми је остала узвише |
| олико тренутака зазвекташе тешки ланци, а у њима приђе први роб — војвода Гојко.</p> <p>Окружен |
| соколари са изученим соколима на руци, а хајкачи мож’да већ <pb n="48" /> нестрпељиво изгледај |
| > <p>Добри је поочим склопно своје очи, а ја сам сама стајала крај његовог одра и тужила.{S} Те |
| <pb n="114" /> је на брзо склопио очи, а ја, тужно сироче од непуних дванаест година, остадох |
| оказивати на груди.</p> <p>Гојко скочи, а Властојев слуга отрча.</p> <p>На мах се искупише сви. |
| се воља старијега без поговора изврши, а с друге стране стајаше неокаљана прошлост Гојкова, ду |
| а чету војника.{S} Трубе огласише знак, а чета кликну:</p> <p>— Живео деспот !</p> <p>— Алах, и |
| везанога.</p> <p>Прође један тренутак, а старац викну и устаде пљеснувши рукама:</p> <p>— Крст |
| синова.</p> <p>Монах је био зао пророк, а његове речи у вези с пловдинским догађајем забринуше |
| не освртоше.</p> <p>Онај замахну ножем, а Мара раскиде огртач под грлом, и руком зграби, трже и |
| .</p> <p>— Хе, велможо, ал’ ја разумем, а волео бих да не разумем.{S} Него на што крити?{S} Доб |
| ан турски коњаник измахну на њ палошем, а старац га копљем скиде с коња, па и сам, прободен са |
| леде своје на исток путем крстопољским, а ноћу, опет тамо окренут, очима мотри звезду једну, не |
| } Рајко се присети, и брзо пође за њим, а остали продужише да, уз лагано сркутање доброг кипарс |
| се бејаше скупило, да се сломи над њим, а он хоће да избегне.</p> <p>— Ипак ће га стићи ма кад. |
| ике злобе људске, ја се и сама челичим, а неки свети огањ душу ми загрева.</p> <p>— Тако је.{S} |
| ша се појави на прозору с Аном и Љубом, а свет их весело поздрави, па, пијући и певајући, опет |
| у чело и косу, очи му заблисташе сузом, а он, држећи је на прсима, диже своју главу и очима гле |
| ана стићи овамо са свом својом војском, а кад прими и наше јунаке, поћи ћемо право ка Дренопољу |
| Српскога Гумна.{S} Али то дадох руком, а душа — душа још боли.</p> <p>— Бог и његова милост!</ |
| рошли дани прве жалости у двору Анином, а мало за тим отишао је и Исаија, обећавши да ће чешће |
| ешти гуслар надметаше се синоћ са мном, а млада добричина једна хваљаше пловдинско вино, кад им |
| мазонка.{S} Он пође у разговору са њом, а она га преведе преко малог уског моста, који је био м |
| е посла у друштву с деспотицом и Маром, а Јелена, навикнута на невољу, трпељиво сношаше терет, |
| бојажљивости одстојала вечерњу с Маром, а за тим се, забринуте што се вече брзо спушташе на зем |
| х врата на њиховој соби отворише широм, а на њих ступи Гојко страшног изгледа.{S} Огртач му се |
| рекрати бура, која отпоче јаким ветром, а за њим склопи силна киша.</p> <p>Ватре се почеше нагл |
| ила.{S} Њој је живот био тежак и мучан, а стазе животне посуте трњем и невољама.{S} Таком се жи |
| дође овамо.{S} Нека оцу буде само син, а мени ће за тим одговарати као преступник.</p> <p>— Хв |
| а је стрељао, у лицу је био црвено-црн, а левом је руком био подигао корице с мачем, да му буде |
| олико тренутака.{S} Ветрић је ћарлијао, а зелено је лишће на дрвећу шумило.</p> <pb n="122" /> |
| 1" /></p> <p>— Али га је деспот послао, а он се мора слушати, — расправљаху трећи.</p> <p>И на |
| олибу.</p> <p>Ветар је већ био престао, а крупна се киша спусти.</p> <p>— Одржаће се, и неће се |
| и починише.{S} Они се извезоше на суво, а случај их намери баш на страну, где бејаше виноград < |
| уку, за коју је бејаше нападач ухватио, а другу је подигла према ономе, што држаше го нож.{S} М |
| је био безбрижан, Мрак се брзо спустио, а кад ветар поче да шиба капљицама, које по мало промиц |
| показа на Гојка — и други јунак, Рајко, а душу његову каквом бојом зна сликати тек прошлост доб |
| но Ана.</p> <p>— И овако је ишло тешко, а онако би било немогућно.{S} Плод би ђавољег труда био |
| них!{S} Исекли су, што је под нож пало, а што се спасло у ноћној тмини, изнело је само голу душ |
| јем катуну.{S} Сунце је било већ зашло, а ветар је нагонио облаке, који су се скупљали на небу. |
| го, па бућнем у неку воду.{S} Кад тамо, а оно није то обична вода већ неко море, по њему свуда |
| рашта!</p> <p>Тако грмљаше Гојков глас, а Лабуд, крвљу окупан, завришта и скокну три копља у на |
| њачке природе, у њему је кипела страст, а разум је лако уступио своје место осећајима.</p> <p>М |
| а пољуби, прекрстивши се, злаћени крст, а ђакон настојников изиђе пред Угљешом са осредњом, у з |
| један пут, два пут па онда и трећи пут, а мало после чу се звека ланаца на покретном <pb n="11" |
| p> <p>— Истина је.{S} Нек мине ова ноћ, а кад сутра сунце гране наћи ће наше мисли у једном уму |
| атара плану за час и осветли мрклу ноћ, а живот у логору поста још живљи.{S} Измешаше се стари |
| lestone unit="*" /> <p>Прошла је поноћ, а у двору Лала-Шахина у Дренопољу још траје весеље.</p> |
| е говорити.{S} Исаија је утонуо у тугу, а Рајку је било тешко као да се неке тужне успомене у д |
| гљеша.{S} Сунце је већ нагињало западу, а Томе још нема.</p> <p>Они се кренуше и без њега, а ос |
| Исаија обилажаше чешће драмску господу, а Ана је још непрестано причала, како су их разбојници |
| бејаше гладан, па радо прихвати понуду, а старац му задовољно причаше о своме познанству с поко |
| ноги су били у самој вароши — подграђу, а неки и у граду.</p> <p>Најпоузданија је Угљешина војс |
| а са својом војском принуде на предају, а сам се крепу да се састане са Угљешом, па да заједно |
| аже соколе, па се онда са њима свађају, а на крају целог похода два се дворанина, на омањим коњ |
| је весело вратио свога Лабуда војнику, а сам је Мару одвео у друштво, из кога се била издвојил |
| победе.</p> <p>— Хвала Алаху и пророку, а како смо Пловдин били поново изгубили и како су се ђа |
| еже!</p> <p>Гојко пољуби Исаију у руку, а монах га благослови, па додаде:</p> <p>— Ама с таким |
| ћаја.</p> <p>Гојко пољуби ту суву руку, а старац му даде знак да се дигне.{S} Он устаде, па сед |
| ан му је у радости послао златну сабљу, а шта ће тек бити кад султан стигне амо!{S} И велики га |
| ло љутит, крете и подвати ногама земљу, а дружина га радосно поздрави.</p> <p>— Мери, брајко, с |
| , нешто закркља, нападач паде на земљу, а нечији се глас продра:</p> <p>— Зликовче, нећеш тамо! |
| и врати брзо натраг путем ка Дренопољу, а други лагано продужаваше покрај саме ватре навише уз |
| ожењу и кренуше рано из јутра за Драму, а кад овамо стигоше, наиђоше на још хладније и затегнут |
| о доба.{S} Ја ћу Гојка вратити у Драму, а ти ћеш га за време заменити.{S} Тако сам у споразуму |
| /p> <p>Уздахну, па се окрете на страну, а руком подлакти главу.</p> <p>...{S}Не, одиста су стар |
| лаго!{S} Други — веле — имају отаџбину, а ја ни то.{S} Родио сам се на малом острву у Архипелаг |
| ем.</p> <p>Веће весело прими ту новину, а кад Гојко одушевљеним речима понови Угљеши, како му с |
| границе.</p> <p>Помишљало се на војну, а свет је знао чак и то да се млађи брат деспот Драгаш |
| и без тога не би смео угазити у војну, а да буде ово што је.{S} Али ми је он за неко време био |
| . <pb n="12" /></p> <p>Деспотица цикну, а Угљеша је изнемоглу прихвати и спусти на меко седиште |
| а.</p> <p>Мара, преплашена, лако цикну, а Гојко збуњен, окрете се страни, одакле им приђе Ана.< |
| ше сачувао.{S} Рука му задрхта и клону, а он тужно додаде:</p> <p>— Мач краља Вукашина!{S} И он |
| цао у витешкој игри и јуначком скакању, а сада чекам, да ме копите коњске разнесу, — уздахну ма |
| лисарима у тајном разговору и шапутању, а данас Рајко и не верује да је Тома тада тек случајно |
| ао збачени царски намесник у манастиру, а лукави Тома Теологита продужио је своје напредовање у |
| страну.</p> <p>Тома стиже своме двору, а и оне одоше Ани.</p> <p>Тома сјаха и уђе унутра.</p> |
| овамо — тако јавља краљ нашем деспоту, а он нама — напао је на његову војску Алтомановић.{S} О |
| трн дана, кад је већ Гојко био на путу, а други гласник одјездио Богдану, ушавши једне вечери у |
| ара, летећи преко поља ка главном путу, а старац се сав претвори у поглед, којим хтеде продреди |
| под огртача.{S} Бисер се просу по путу, а она остатак пружаше шаком нападачу.</p> <p>У томе се |
| дин примио Гојка и с истинском радошћу, а кад је разабрао какве му поруке шаље Угљеша с краљем, |
| Угљеши очи севнуше још јачом светлошћу, а румен му поли образе.{S} Познао је — атонског пустиња |
| о ниже, пресецајући пут утиче у Марицу, а још даље на северу упоредо са њим тече још један пото |
| у залуд моја журба.{S} Томе не стигох, а поуздано држах, да ћу га овим путем, куда и ви дођост |
| {S} Љубоје је некада био страсан ловац, а од неког је доба охладнео.{S} У лов је сада изишао ви |
| >Добри поочим мој био је старац, самац, а ја га, кад ме мину прва туга, весељах и оживех кућу њ |
| зби нож.{S} Тада се дохватише у коштац, а старац, притежући га рукама, држаше у једној свој нож |
| вечерас је у већу Тома водио прву реч, а Рајко мишљаше, да њему у опште не би требало ни да им |
| </p> <p>Одговора не би.</p> <p>— Ћутиш, а? ама проговорићеш, док те притегнем уз врбу, уз ону и |
| Је л’ овоме? — умеша се старац. — Њему? а? томе, што ме везао за врбу!{S} Пусти ме, да му ја су |
| Он нема снаге — јер нема благослова!{S} А мож’да није више ни жив?{S} Потуца се од немила до не |
| и спавање, чудећи се:</p> <p>— Е, е!{S} А прсти се пусти дочепали мекоте па не умеју пустити!{S |
| ?{S} Потуца се од немила до недрага.{S} А такав је живот тежак, гроб је милији.{S} Веле чак, да |
| и, ако дође и одагна Турке око њега.{S} А та баш понуда не бејаше по вољи драмском заповеднику |
| на и купине, прилазећи Рајку с леђа.{S} А кад дође близо, притаја се, и непомичан ћуташе неколи |
| уз тога, дотле немилог му, дошљака.{S} А пијући у друштву са њиме, Љубоје је бивао све ређе са |
| ма нарочито јуначкога му сина Марка.{S} А то је штета, велика штета!{S} Марко је с браћом морао |
| је толико ни до јела колико до дела.{S} А милостиње не могу чинити, кад и сам живим од милости |
| шалицу моју, она није за те ни била.{S} А ја ћу се бринути, да ти и делом докажем, да није нест |
| рећно и раније, но што он и помишља.{S} А слава биће твоја!</p> <p>То поможе.</p> <p>Славољубив |
| јер, Богу хвала, таких у нас и нема.{S} А хоћеш ли да посведочим белегу?{S} Ја не бежим са мегд |
| вљање обласним и државним пословима.{S} А кад је добила женско дете, потоњу деспотицу Угљешину, |
| не просторе међу поређаним чадорима.{S} А ти пролази одводише са сваке стране до саме средине л |
| е људе.{S} Ја ценим војводу Богдана.{S} А он је, мож’да давно већ отишао Богу на истину!{S} Шта |
| е, и даје јој власт ћесарскога сана.{S} А уз многобројне поклоне и дарове особито издашном мило |
| .</p> <p>За тренутак настаде тишина.{S} А за тим, осетивши и сам њене сузе, деспот је нежно ухв |
| и се журила да обрадује свога војна.{S} А тада је опет излазила с Угљешом и нагађала, чија ли ј |
| да ћеш разумети јачину мојих надања.{S} А ако си после тога дочекао мутан и облачан дан, који ј |
| Само она очекиваше свога господара.{S} А њега јоште нема.{S} Тако га је више пута очекивала.{S |
| вши ни речи, једва дочека крај већа.{S} А тада се брзо повуче у свој двор.</p> <p>Он је већ зна |
| ромогласним клицањем свих гледалаца.{S} А кад је хтео да по ново куша судбину, Мара се одлучи д |
| глед.{S} Отац — самртник, син — роб.{S} А шта говори прошлост о њима?{S} Неће то бити зла намер |
| ках таког дана, али Бог је милостив.{S} А дотле не брини.</p> <p>Колико су год речи Гојкове о њ |
| немам поузданијега гласника од тебе.{S} А војводе причају да се са твојим коњем не може мерити |
| з!{S} Вино и песма — то је њему све.{S} А то, Бога ми, лепо стоји његовом озбиљном изгледу, мно |
| ина издише снивајући једну кап воде.{S} А гдегде жерав, који је негда летео од муње брже, стоји |
| м се витезима нико одупрети не може.{S} А кад се после победе вратимо, не брини се, ако на мени |
| и ваљаношћу чета, што су пристизале.{S} А кад још тој војсци дода јунаке из драмске области, у |
| ан једној мисли, једном узору своме.{S} А тежња за тим и јесте оно, што души мојој не да мира.{ |
| тече, њега нема, ал’ и она не трене.{S} А кад је уморну савлада и преваром освоји сан, она на м |
| дника драмске војске Томе Теологите.{S} А и сам гранични положај драмске области доста је учини |
| чи нас господ, — говораше Ана чешће.{S} А једном зовну дворанина:</p> <p>— Благоје, је ли разде |
| му војску, која поред њих пролажаше.{S} А много женскиње из подграђа и околине с нејаком дечицо |
| Исаију, али му реч у грлу застајаше.{S} А кад стаде Исаија, он узбуђено запита:</p> <p>— А, вел |
| ча.{S} Али се жртва не јављаше више.{S} А калпаци и челенке, што крвавом реком пливаху, не прив |
| а се братски са њим загрли и пољуби.{S} А кад виде, да је недалеко од њега нека женска прилика, |
| и прекрилили поље као тице лабудови.{S} А јуначка војска пева и ужива у витешким играма, као да |
| у свему сложно, договорно и братски.{S} А тај споразум не само да им не отежаваху Богдан и Деја |
| одговори пуни, кратки али смишљени.{S} А нада свим му је мио поглед.{S} Око његово продире, чи |
| , па и сама моја звезда гине, тамни.{S} А на супрот њој, ено погледај, мало даље на истоку звез |
| и по оделу њиховом томе поверовати.{S} А ти нападачи, срећно одбијени, љутито су се бацили на |
| сте ме звали.{S} Одмах ваља настати.{S} А зна ли што о томе отац Гојков, Властоје?</p> <p>— Ниш |
| а на такој задаћи и великој милости.{S} А ја ћу бити први војник под том заставом.</p> <p>— Гос |
| о је оставио ћесар Војихна издишући.{S} А он је и тим био потпуно задовољан, јер је обично бива |
| киваше гласника о погибији Рајковој.{S} А кад виде, да га никако нема, Тома слућаше несрећу.</p |
| .{S} Сви они нуде покорност и данак.{S} А земља храброга <pb n="182" /> Угљеше, који нам зададе |
| ле га на далеко, да је честит јунак.{S} А деспот га, веле, зове братом својим.{S} Ти га знаш?</ |
| лу слику вечито задржати пред собом.{S} А кад погледа поново, очи му бејаху влажне.{S} Он диже |
| ише чуђаше, па сумњиво махну главом.{S} А кад Тома продужи говор, којим је очевидно уверавао во |
| мири и цркву српску са цариградском.{S} А кад и то срећно постиже, имао је слободније руке за с |
| јна је крвав носао, страшан и кобан.{S} А ти се ове војне не плашиш.{S} Ти си уверен да се крв |
| који се лагано спушташе низа стрмен.{S} А кад сиђе доле између два брега наиђе под једном жалос |
| и жељама и даље <pb n="27" /> ишао.{S} А Мара се баш највише и паштила, да сазна његове мисли, |
| еспоту.{S} Тога ради ја сам и пошао.{S} А погодбе су мира за њ повољне.{S} Нудимо обавезу да на |
| седе.{S} То је <pb n="88" /> његово.{S} А на нас он никада неће отворено и витешки напасти.</p> |
| н још господар, коме он није служио.{S} А тај је господар силан, крепак и млад.{S} Он ће за нек |
| Али кад ти велиш, без сумње је тако.{S} А ти си, мож’да, опазила оно, што ја нисам.{S} Опазила |
| ли ја теби за се не казах ни толико.{S} А то није право.</p> <p>Гојко се необично обрадова тако |
| пријатељски, па га је после нестало.{S} А Хаџи-Ил-бег, који је са њим био појурио нашима, видећ |
| ропустио, што ми је у дужности било.{S} А овако —</p> <p>— Овако си урадио, како је требало.{S} |
| е замери, него што га је срце вукло.{S} А кад се нашао у планини, одаслао је своје ловачке пома |
| се лагано у Дидимотику да доконамо.{S} А ти ми дајеш довољно разлога да верујем, да си поштен |
| жбу своме господару искрено и верно.{S} А кад по неко од њих науми, да са свим прекине са витеш |
| одговори старешина.</p> <p>— Добро.{S} А у граду се не зна, шта је с војводом Гојком учињено?< |
| кали су хајкачи са хртовима господу.{S} А недалеко је одатле и велики млин манастира светог Јов |
| поред њих, гледајући их испод очију.{S} А кад би са свим близо, Јелена га јасно али презриво по |
| мајући и сређујући војну силу своју.{S} А деспотица Љуба проводила је по неколико часова на вис |
| кама причао своме необичном ученику.{S} А овај је природном отвореношћу и искреношћу својом вер |
| залете с копљем у руци право Гојку.{S} А кад дође ближе пусти оштро копље, и оно се пребацивши |
| је довољан да пробуди сумњу Томину.{S} А једна ма и најмање основана сумња кадра је била приву |
| p>Наложише по ново ватру, па ћутаху.{S} А кад штогод особито у памети наиђе, напомену кратко, п |
| > <p>Ана и Мара доста брзо одмицаху.{S} А кад дођоше до места, где се савија пут, те донекле ид |
| зу сазнања љубавних снова Љубојевих.{S} А то је био главом препредени Тома Теологита.</p> <pb n |
| љаше пловдинско вино, кад им приђох.{S} А сада су гусле раслупане, и место вина честити је млад |
| Зар си заборавио на ону моју услугу?{S} А бејаше, збиља, лепа девојка!{S} Као пупољак ружин!{S} |
| рана лака, — рече мало после Богдан. — А твоја, витеже? — упита он Љубоја.</p> <p>Љубоје изнем |
| о је, — одговараше место њега старац. — А шта ће? питаш.{S} Твоју главу, ништа мање.{S} Од јуче |
| .</p> <p>— А, тако! — протеже старац. — А је ли тамо све мирно и добро?</p> <p>— До сада јесте, |
| знати зависност Драме од Сера.{S} Али — а тебе зато баш и шаљем — не смећи с ума ни једног трен |
| племенитости, коју певају наши певачи — а ја сам то чешће слушала — налази душа моја више ужива |
| ност своју.{S} Од како сам је запазио — а то је давно било — она ме није изневеравала.{S} Бивал |
| овде је то било, — показиваше старац — а зликовац је хтео отуд иза леђа напасти.{S} Је л’ тако |
| витез пожурити ?</p> <p>— Да!</p> <p>— А ко је он?</p> <p>— Ја!</p> <p>Из Јелене проговори опе |
| е крив, што је била тако лепа!</p> <p>— А где си ти сада? — упита га Тома.</p> <p>— Свуда и ниг |
| најми лији, кад сам без тебе!</p> <p>— А сада?</p> <p>— Само ми дајеш маха крилима осећаја и р |
| о пред њима!</p> <p>— Тако је!</p> <p>— А Тома Прељубовић у Јањини? _</p> <p>— Он је истина при |
| p>— То јест ђаво!{S} Да Богме!</p> <p>— А јеси л’ тачан као пре?</p> <p>— Да!</p> <p>— И поузда |
| ено.{S} Души ће ми бити лакше!</p> <p>— А шта је о твојим стрицем, сестро?{S} Зар ти се он не м |
| тио што и од дужности учинити!</p> <p>— А то је —</p> <p>— Требало је да поганом туђину мачем с |
| Већ?</p> <p>— У стару десницу!</p> <p>— А није ли она изнемогла?</p> <p>— Не!</p> <p>— И ја так |
| <p>— Јесте, — одговори Исаија.</p> <p>— А кћи његова? —- упита опет Рајко и немирно устаде.</p> |
| на малим каменим степеницама.</p> <p>— А зна ли за твој ненадни одлазак Мара? — упита га тихо |
| баљеног храста, затече и Тома.</p> <p>— А зар ти, војводо, не тражиш лова? — упита Тома Љубоја, |
| иш, добро је ! — одговори Ана.</p> <p>— А сада и најбоље ! — додаде деспотица Љуба, па продужи: |
| тобом! — одлучно рече Јелена.</p> <p>— А ако ме многи знаци не варају и крвника туђина наћи ће |
| , па се маши да одбрави врата.</p> <p>— А је ли мртав?—питаше он отварајући.</p> <p>— Како да н |
| иште господе, кад изиђу у лов.</p> <p>— А свраћа се овамо? — упита Мара, улазећи у собу, па вид |
| 9" /></p> <p>— Онда нека буде.</p> <p>— А ја ћу, мајко, надгледати посао, — рече деспотица Љуба |
| рича? — упита један озбиљније.</p> <p>— А какав је то сан? — навалише неки са питањима.</p> <p> |
| заповести, — одговори Љубоје.</p> <p>— А стража вечерас?</p> <p>— Ја сам је већ одредио.{S} Но |
| за заповедника драмске војске.</p> <p>— А ја примам високу милост твоју — одговори Тома — у над |
| сам од стране деспота Угљеше.</p> <p>— А, тако! — протеже старац. — А је ли тамо све мирно и д |
| ље!</p> <p>Сви ударише у смеј.</p> <p>— А, збиља браћо, шта мислите о оном сну, што се прича? — |
| дговори кратко:</p> <p>— Знам.</p> <p>— А није ли тамо и војвода Властоје?{S} Он је сада, свака |
| ана, што долазе, — рече један.</p> <p>— А шта бих ти знао, синко, и казивати!{S} Тешко ми је, к |
| о за победе! — додаде Вукашин.</p> <p>— А сада?</p> <p>Вукашин се замисли, а Угљеша сам себи од |
| слиш?{S} Куд они, ту све живо.</p> <p>— А да шта би било, да се српска господа не заузеше проти |
| /p> <p>То је други пут мислио.</p> <p>— А не би, на послетку, било на одмет и да се једном скра |
| е дадосмо! — довикну им Гојко.</p> <p>— А ми једну и спасосмо! — одговорише они, показујући на |
| више раније прекинут разговор.</p> <p>— А војвода ти је Гојко добар пријатељ? — упита Тома Љубо |
| а бејаше у незгодном положају.</p> <p>— А сме ли његов син изићи оцу на очи?</p> <p>Па онда исп |
| то год вредети на бојном пољу.</p> <p>— А зар мислиш, старче, још једном па бојиште? — упита во |
| обе, па, гладећи је, упита га:</p> <p>— А девојка, синко?</p> <p>— Кнегињица Мара, оче!</p> <p> |
| а је, мало изненађена, запита:</p> <p>— А чим, чедо моје?</p> <p>Мара је погледа право у очи, х |
| шлости.</p> <p>А после запита:</p> <p>— А он, ваљ’да, има и добрих војвода?{S} Има, има — ја са |
| де Исаија, он узбуђено запита:</p> <p>— А, велиш оче, твој се брат зваше Матија?</p> <pb n="61" |
| а, па се трже и лагано додаде:</p> <p>— А она женска?</p> <p>— Веома добра душа, све ћеш сазнат |
| ина, на омањим коњићима, шале:</p> <p>— А како да ти не будем, синко, невесео — вели један од њ |
| ње, не би било право, па рече:</p> <p>— А име твога стрица, сестро?</p> <p>— Монах Исаија!</p> |
| ац.</p> <p>Па се онда присети:</p> <p>— А хоћеш ли ми, незнани јуначе, казати свога имена, да з |
| оје се зарумене: <pb n="39" /></p> <p>— А од куда ти, велможо, знаш, у чему је моја срећа?</p> |
| што си на велможу диго̑ руку?</p> <p>— А зашто дигох?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Због овога, — |
| S} Мож’да још сутра полазимо —</p> <p>— А ја ћу ти слати поздраве по облацима, ветру, уздаху, н |
| ног крвавог поља код Чрноменских Лугова а близо пута, што води у Пловдин, недалеко од Српског Г |
| Гојко, црномањаст младић подужих бркова а без браде, који у пуној ратној спреми уђе у њихову од |
| паде од Турака, па им поста верна слуга а издајица и свог рода и свога господара.{S} Они га пре |
| а, а Љубоје је и о томе размишљао вазда а у последње доба и више, но што његовој млађаној плахо |
| {S} Испред њега јахала су два копљаника а по зади њега била је његова остала пратња, пред којом |
| и — престадоше звонити звона са звоника а Драма и логориште остадоше пусти, тихи и нечујни.</p> |
| а колено.{S} За њим су ишла два часника а до њих трубач <pb n="133" /> на зеленку.{S} На челу к |
| седлана и спремна коња: једног за Гојка а другог за себе.</p> <p>Тада Гојко ухвати Рајка за рук |
| ло дана стиже у Драму и Угљешина војска а са њом Угљеша, деспотица Љуба и војвода Богдан, човек |
| Мариној срећи, а Мара је мање уздисала а више приповедала Видосави, како је она слутила, да ће |
| еници и духовници стајали су у одеждама а градска посада са својим војводама у ратној спреми св |
| саветник у ратним и државним пословима а такмац уз звеку пехара.{S} Тамо је и Рајко, ћефалија, |
| а жигоше издају.{S} Ја хоћу спаса свима а не себи!</p> <p>— Деспоте, победио си ме Ал’ пусти ме |
| јко, Љубоје и друге војводе.{S} За њима а покадшто и поред њих јахали су соколари са изученим с |
| ом и Витошем, на југу Гвозденим Вратима а са запада Овчим Пољем, које је било у Вукашиновој кра |
| у срџби проклео и уклео свога господара а са њим и домовину.</p> <p>Дејановићи су и до сад доче |
| <pb n="101" /> <p>Недалеко од Радовишта а у области горње Струмице у деспотовини браће Дејанови |
| ска сила постајала сваког дана све већа а пловдинска се посада нагло смањиваше.</p> <p>Заповедн |
| ну Костадина и Драгаша браће Дејановића а право на западу преко великога Вардара Вукашинову кра |
| head> <p>У деспотовини браће Дејановића а особито у главним градовима њеним, у Жегљигову, <pb n |
| риваху лукавство, што одаваху црте лица а особито доња вазда притегнута усна.</p> <p>Угљеша га |
| а. — Буди храбра.{S} Ти си изгубила оца а ја првог помагача свог.{S} Деспотовини је тај губитак |
| <p>— Напред, витезови! — кликну Угљеша а вихор прихвати његову реч</p> <p>Трубе око деспота не |
| очекивао гласове ако ни од кога другог а оно од вернога пријатеља Рајка.{S} Укаже ли се на <pb |
| ађи старијем.{S} Једно се догоди ономад а друго сад.</p> <p>Гојко га са свим разумеде.</p> <p>— |
| {S} Окупите га, да приповеда ако не све а оно бар онолико, колико му неће бити зазорно.</p> <p> |
| м држао узде крупнога вранца без белеге а десну је спустио на колено.{S} За њим су ишла два час |
| — грмну војник поново, у у пола устаде а срце му закуца брже.</p> <p>Ни одговора нити каквог з |
| а показа осветљену собу, у коју она уђе а за њом и Гојко.</p> <p>Рајко застаде на степеницама.{ |
| их особитих чари, Мари срце закуца брже а груди јој се бурно шираху.{S} За очима јој чисто одош |
| о.{S} Дрво плане, пуцка, топлином греје а пламеном светли далеко око себе, претвори се у жар па |
| позивајући властелу и градске ћефалије а крајишницима, господарима над крајиштима, носише запо |
| ког предузећа, сруши се силно Дренопоље а у исто доба остави овај свет његова десна рука, отац |
| estone unit="*" /> <p>Недалеко од Драме а близо великог моста, што је на јужном путу за морску |
| у.{S} Па ипак не бејаше лако ни једноме а најмање деспоту Угљеши, који је имао да издржи прве у |
| а, царев стриц, устао је у име царевине а против царевине.{S} Богданово је војводство мало а и |
| реко провалије настаје нижи део планине а преко ње се види далеко на југ.</p> <p>У близини се з |
| души своје мајке благост и тихо суђење а у витешком карактеру свога оца одлучност и постојанст |
| ружно време, који ће натерати мало лепе а који много штетне кише.{S} Он зна, на којима се извор |
| је непрестано лежао час опорављајући се а час опет падајући у тежу болест.{S} Монах Исаија обил |
| Љуба оживе, очи јој светлије погледаше а груди се бурно надимаху.{S} Она одважно зађе у планин |
| риштем.{S} Капци се на окнима затресоше а дах прве зиме стаде на заповедничко место своје.</p> |
| е.</p> <p>Она је међу тим у својој соби а на грудима Видосавиним лила сузе, јадајући се:</p> <p |
| на махове, причати Гојку о својој љуби а његовој мајци, која је рано умрла и коју Гојко није н |
| у несрећу и злу коб.</p> <p>Ни Видосави а још мање другима није била тајна, да од доласка Томин |
| је са монахом Исаијом вечерала на кули а остали ловци и хајкачи окупили су се око великих вата |
| лековите речи.{S} Мож’да сам више дивљи а мање питом, мож’да и не личим више на <hi>твога</hi>, |
| љуби.{S} Не послуша ли — он ће погинути а она увенути.</p> <p>— Витеже, — рекла му је она пред |
| поуздати.</p> <pb n="95" /> <p>Моја кћи а твоја синовица Милица, жена зетског господара Ђурђа Б |
| <p>— Не рекох ли?{S} Нит’ ме ко добаци а камо ли пребаци!</p> <p>Приђоше други и почеше бројат |
| </p> <p>Тада стигоше и Гојкови пратиоци а са њима и стари дворанин.</p> <p>— Јунаци, зликовци н |
| рима, многима оружје не бејаше при руци а многи се не могаху дочепати својих добрих коња.{S} Ал |
| кашин спрема војну у савезу са Балшићем а против Николе Алтомановића.</p> <p>— То је стара мржњ |
| он зове нас, ми ћемо радо свуда са њим а под Божјим благословом.</p> <p>Ова се војска у гомила |
| спотицу, обгрливши јој стас левом руком а десну пруживши једној групи звезда, које су биле исто |
| ове, па се једно примаче североисточном а друго северозападном крају и првим најближим чадорима |
| ad>X</head> <p>Успавано немилом слутњом а под утиском тешке и непријатне јаве, ловачко се друшт |
| велика се градска врата отворише широм а звона са градске цркве зазвонише.{S} У Драми наста св |
| е се у друштву залагаху погачом и месом а запајаху добрим вином манастирским.</p> <pb n="56" /> |
| пног бисера, који јој је био под вратом а испод огртача.{S} Бисер се просу по путу, а она остат |
| се показиваше према свима веома љубазан а према Мари и сувише пажљив.</p> <p>За време витешких |
| ехарима, стари Властоје, негда дворанин а доцније друг Војихнин, монах Исаија из манастира Свет |
| м се у некој кућици близу пута за Солун а ван области мога поочима.{S} Код мене је био тај туђи |
| помисао, да је и нехотице себи одмогао а Гојку помогао, да стече права на милост Анину и руку |
| живо и окретно, гдекад много говорљиво а гдешто и врло ћутљиво.</p> <p>Рајко се сећа, да се Мо |
| осле свега што је ономад у лову доживео а особито сад, кад није ни Гојко ту.{S} Али је дошло вр |
| ам и у многим логорима, многог охрабрио а многог подсетио, чега се не би мож’да сетио пред смрт |
| ревине.{S} Богданово је војводство мало а и изложено је могућним нападајима и гусарских дружина |
| нског, који је главу своју пренео овамо а телом и репом по Азији тражи плена још.{S} Данас ми и |
| о, и ако је његов долазак све изненадно а неке и немило дирнуо.{S} Није им био непознат, јер је |
| знаје који ће ветар донети добро и лепо а који зло и ружно време, који ће натерати мало лепе а |
| сле споразума с Угљешом отишао у Прилип а одатле у Скопље, једно, да је ближе оном одељењу свој |
| као што си и до сада био, па си ми брат а не млађи! — одговори му Угљеша.</p> <p>Тома је био од |
| клечећи држаше десном руком очеву главу а левом покри лице и очи своје, да њоме заустави сузе, |
| ла узвишеној ћесарици на таком поздраву а и вама, што сте ми га донели!{S} Брате Љубоје, хвала |
| ма њихово право, да само за себе копају а деспоту да дају уговорену накнаду.</p> <p>Монах се од |
| у град Манастир своме добром пријатељу а моме другом оцу, властелину Срдану.</p> <p>Добри пооч |
| оћу, помоли се по ново Богу, па уздахну а преко памети јој прелетаху најлепше слике најрадосниј |
| штеђаше.{S} Ана држаше велику воштаницу а Исаија причести самртника.</p> <p>Властоје их још јед |
| и после тога неколико дана по жељи свих а нарочито деспотице Љубе Угљешине, кћери Војихнине и А |
| да је врати у Сер.</p> <pb n="42" /> <p>А кад се чуло да ће Угљеша за кратко време и доћи, поче |
| ц само њих и зна.</p> <pb n="163" /> <p>А какви греси?</p> <p>Бегунцу долазе само искрице, које |
| имиче ти се помоћ Јевренос-бега!</p> <p>А густи редови српске војске почеше се разређивати и од |
| јурећи преко расплинуте речице!</p> <p>А први кваси копитама другога.</p> <pb n="165" /> <p>Ту |
| га остаје само угљен и пепео....</p> <p>А то баш и мишљаху Исаија и Рајко о судбини човечјој!</ |
| ојединих жупа и градских управа.</p> <p>А кад још поносници, који водише товарне коње, принеше |
| његове речи и њима се заносила.</p> <p>А сад, кад је деспот отишао с војском, око ње је мирно |
| и и да јој у сузама све исприча.</p> <p>А кад је дошла у Видосавину собу, отворила је срце свој |
| дахнула је, и сама бришући сузе.</p> <p>А ни Мара ни Видосава још и не слућаху, шта се све у Кр |
| и коње и јунаке, токе и челенке.</p> <p>А са севера се од планинских огранака жури непрегледно |
| н у средини своје жупске војске.</p> <p>А кад се прочу, да се у Серу сабира велика војска, прид |
| а старац, па се несвесно занесе.</p> <p>А сва ова ломљава вођаше се на крајњој десној страни гу |
| поново на земљу, огрезао у крви.</p> <p>А бој се све јаче распаљује...</p> <p>— Да страшне ноћи |
| дужи причати из своје прошлости.</p> <p>А после запита:</p> <p>— А он, ваљ’да, има и добрих вој |
| {S} Што краћи мост, краћи и век.</p> <p>А куда ли прођоше за овај добар сахат времена?{S} Да ли |
| које му у сећању буде прошлост.</p> <p>А једна засја мало јаче, и он на њеном сјају виде после |
| том пешаку и скромном поноснику.</p> <p>А тада се заче опште клање у свему простору, и да ноћ н |
| ластеоску ни нижега реда женску.</p> <p>А и она је мало зачуђена стала пред непознатог јој вите |
| и је обећавао и — варајући ћутао</p> <p>А турски се гвоздени ланац све јаче стезао око Пловдина |
| љуби црно око и црно вино пиј!</p> <p>„А ако душом певаш и шарне снове сниваш, за плаве очи по |
| на, казују страст ал’ и неверу.</p> <p>„А шта је друго витешка љубав и ратна судбина?</p> <p>„П |
| асник једва дође себи од бола:</p> <p>— Авај нама! — болно писну, па покри лице рукама, клече п |
| нек му се раскину пркосни —</p> <p>Као авет проби се кроз редове Гојкових чувара — атонски пус |
| страшно ли је морало бити, кад је обест агарјанска пала у домове верних!{S} Исекли су, што је п |
| јна? с ким?</p> <p>— С нечастивом силом агарјанском, с Турцима, што преко мора дођоше.</p> <p>— |
| вати испосник пророчки нагласио најезду Азијата на наше крајеве, ја више не двоумим.{S} Ти га с |
| наше расте нова сила, нова снага дивљих Азијата, Турака. <pb n="16" /></p> <p>Угљеша ућута, и г |
| ке речи чудног испосника.{S} Он рече да Азијате ти потражиш, јер је све пропало, ако они нас пр |
| точих кад се мало позабависмо тамо, док Азијате у град сатерасмо.</p> <pb n="155" /> <p>— Хе, д |
| ужје!</p> <p>— Јунаци на ноге!</p> <p>— Азијати!</p> <p>— Издаја!</p> <p>— Коња!</p> <p>— Оружј |
| свој прилици.{S} Нестало га је, кад су Азијати заузели Галипоље.</p> <p>— Реци нам, оче, што.{ |
| м!</p> <p>— Војна неће дуго трајати.{S} Азијатска се сила не може мерити с нашом снагом.{S} Ови |
| пети Палеолог не може се борити против азијатских варвара.{S} На њему је право проклество.{S} |
| али јак град.{S} Он је бранио прелаз из Азије овамо, па је у свако доба могао бродове задржати |
| страх је био све моћнији непријатељ из Азије.{S} Јужни и северни делови српских земаља стајаху |
| Томи:</p> <p>— Султан Мурат је у Малој Азији.{S} Опсео је с војском град Бигу.{S} У Дренопољу |
| у своју пренео овамо а телом и репом по Азији тражи плена још.{S} Данас ми и Византија имамо је |
| о мишљу о потпуном изгнанству турском у Азију и кад је страховао за успех тако великог предузећ |
| Гониоцу није тајна, шта бегунац добија, ако умакне.</p> <p>Бегунац гониоца не зна али слути.{S} |
| и по људским законима ти би сагрешила, ако ускратиш оцу на самрти да загрли сина јединца.{S} Ч |
| до којих ће трагати за злочинцима, па, ако их не нађу, да не иду даље, већ да се врате у град. |
| д се после победе вратимо, не брини се, ако на мени буде рана с витешког мегдана —</p> <p>— Ја |
| ио, овде испод ове жалосне врбе или ми, ако волиш, копај гроб онде више, на оном обронку.{S} По |
| еко Гојку, да неће више остати у Драми, ако Тома Теологита ту буде.</p> <p>— Говориш из моје ду |
| ати му и старештво, па и данак плаћати, ако се друкчије не може мир искупити.</p> <p>— Не, ја в |
| и је заповедник нудио свој град Угљеши, ако дође и одагна Турке око њега.{S} А та баш понуда не |
| ет — пољуби црне очи и крвав тражи бој, ако хоћеш да будеш витез прави и да те слави песма моја |
| узданије стубове.</p> <p>— Бићу срећан, ако и ја своме деспоту узмогнем рећи о њима то, што од |
| се чак на дно Грчке.{S} Ђаво ме однео, ако знам, шта ми је право занимање!{S} Ја сам и војник |
| ма цитру.</p> <p>— Певај Богме, брајко, ако нећеш сада ја када ћеш! — додаваше онај друг Благој |
| зијате ти потражиш, јер је све пропало, ако они нас први нађу.{S} Деспоте, твоја је слава допрл |
| т’ је у њој људи, где гусле не гуде!{S} Ако си ти Богме без тога пошао ја нисам.{S} Незгодно ми |
| а ових дана изиђе овамо на летовање.{S} Ако ти није зазорно, пођи са мном до оне јеле, па ме пр |
| винцем, и почесмо по души говорити.{S} Ако си, велможо, кадгод имао нада, жеља и снова, и ако |
| Рајко.</p> <p>— Па да гађам, је л’?{S} Ако!{S} Баш ћу тако да радим, — одговори старац.</p> <p |
| </p> <p>У близини се зачу рог.</p> <p>— Ако буде деспотица, кажи јој да сам овде, — рече Мара и |
| снути, лупивши о старе грмове.</p> <p>— Ако!</p> <p>Он само толико мисли.</p> <p>Гонилац ни тол |
| Мож’да би могло то бити сутра?</p> <p>— Ако нареди узвишена ћесарица, — одговори дворанин. <pb |
| ћеш разумети јачину мојих надања.{S} А ако си после тога дочекао мутан и облачан дан, који је |
| обом! — одлучно рече Јелена.</p> <p>— А ако ме многи знаци не варају и крвника туђина наћи ћемо |
| уби црно око и црно вино пиј!</p> <p>„А ако душом певаш и шарне снове сниваш, за плаве очи пода |
| је то било.{S} Окупите га, да приповеда ако не све а оно бар онолико, колико му неће бити зазор |
| а, ништа, чика Благоје.{S} Кажи сан, па ако ти не раскујем тајну без расковника <pb n="49" /> и |
| јко, има ту и Грка и Влаха!</p> <p>— Па ако!{S} Опет је, велим ти, све једна вера.</p> <p>— Даб |
| што води Драми, па је очекивао гласове ако ни од кога другог а оно од вернога пријатеља Рајка. |
| можо, кадгод имао нада, жеља и снова, и ако си за њих какве лепе и благе ноћи мислио, да ће се |
| био слеп према сјају Мариних врлина, и ако његове мисли не идоше нити+ могаху ићи тако далеко |
| виђају певања песника Манојла Филона, и ако он велича царски престо и скиптар.{S} У витешким де |
| ху у карактерима својим.{S} Рајко је, и ако доста старији, био јунак, који слабо помишља на сви |
| је ипак увидела да није без заштите, и ако је Гојко далеко.</p> <p>Кад је са Рајком дошла до м |
| м што срце осећа.{S} Чуј ме још мало, и ако знам, да ти је најмилија забава, да с мислима своји |
| ске навале, није тога живота нестало, и ако се знатно повукао у скромније границе.</p> <p>Помиш |
| p>О њему се није првих дана говорило, и ако је његов долазак све изненадно а неке и немило дирн |
| остали се одмараху око млина на пољу, и ако је већ јаче било захладнело.</p> <p>У сумрак се при |
| љубо моја!{S} Казаћу ти чисту истину, и ако ми је немила.{S} Душа моја нема мира.{S} Али светињ |
| оведе реч о њему и његовом задоцњењу, и ако је било жупа удаљенијих које су већ биле стигле.</p |
| нађен, у забуни извади и он брзо мач, и ако не знађаше зашто све то бива.</p> <p>— Варалице, пр |
| са дугог пута?</p> <p>— Ни то не.{S} И ако сам вечерас стигао из логора војске наше, што је не |
| нестане правог обласног старешине.{S} И ако је знао, да је овом уздржаном реду у области драмск |
| егова је заслуга, што су већ стигли — и ако је тек две недеље од боја — поклисари српског војво |
| Красно, млади певачу! — рече Гојко — и ако би се истини твоје песме могло мало и приговорити.{ |
| " /> <p>Киша је све непрестано падала и ако већ много слабије.{S} Небо се разведравало, још мал |
| , све га је више одушевљавао одблесак и ако јако клонулог ипак још много примамљивог царства ви |
| нани ноћник, јер је тек у пола обучен и ако је, очевидно, толико приправан, да би могао с места |
| p> <p>Тома сјаха и уђе унутра.</p> <p>И ако се враћао из логора, ипак до куће бејаше мисли о во |
| слоњене, деспотовине Угљешине.</p> <p>И ако се границама нигде не додириваху, Угљеша и Вукашин |
| по моме одобрењу.</p> <p>— Учинићу, али ако он не хтедне бежати?</p> <p>Љубоје се замисли.</p> |
| је била привући сву пажњу Томину, само ако би била у опреци са његовим жељама.</p> <p>Тома је |
| не очи, ил’ су ти плаве милије?</p> <p>„Ако си јунак од мегдана, ти љуби црно око и црно вино п |
| ад једну грчку.{S} И ова је била грчка, ал’ војвода Богдан хоће да му је певам српским речима.. |
| И зора је по кадшто затече, њега нема, ал’ и она не трене.{S} А кад је уморну савлада и превар |
| зна али слути.{S} Гонилац бегунца зна, ал’ грех му цео не слути.</p> <p>Бегунцу је пут мало по |
| у друштву.{S} Говори, приповеда и пита, ал' све је мање, краће и мирније.{S} Још му је сва нада |
| одно ми је сад ићи чак до чадора нашег, ал’ вала не могу ти без гусала, кад ми само на ум падну |
| p> <p>Он овде више неће остати.{S} Иде, ал’ куда?</p> <p>Да Византија није тако јадна, тамо би |
| то наступају!</p> <p>— Опрости, витеже, ал’ ја говорах искрено.{S} Души ће ми бити лакше!</p> < |
| n="19" /></p> <p>Тешке су биле прилике, ал’ опет није било нестало и последње наде.{S} Уједињен |
| ну коњу на врат, па покуша да се скине, ал’ га снага издаде и он паде под ноге турској коњици, |
| међу њима као јачи од сваког посебице, ал’ и као слабији од њих свих скупа.{S} Сад се јавља но |
| p> <pb n="46" /> <p>Видосава је тешаше, ал’ она продужи:</p> <p>— У место тога онај ми туђин до |
| За час му многе мисли севнуше у памети, ал’ не могаше краја ухватити.</p> <p>У том се Рајко ука |
| Не чу ништа.{S} Хтеде се опет спустити, ал’ му се учини да чу гласан говор.</p> <p>Скочи и мало |
| да се то ње тиче.{S} Хтеде се окренути, ал’ јој у тај мах слуга показа осветљену собу, у коју о |
| и се са земље отимао.{S} Брзо прискочи, ал’ старац бејаше већ савладао нападача, па му својим к |
| остајао у неку руку баштиник и кућаник, ал’ не престајаше бити и даље војник, нити напушташе св |
| , у колико је ова блеђа.{S} Слутио сам, ал’ од како је пре три месеца онај чудновати испосник п |
| да запита о несуђеном заручнику њеном, ал’ се трже и сети да јој, без сумње, не би било право, |
| } Прими ме, Господе, и опрости грешном, ал’ ја мишљах да вршим твоју вољу...</p> <p>За тим се п |
| љу је главни наш заповедник Лала-Шахин, ал’ војске има врло мало.{S} Силан је страх овладао у Д |
| творно рече Тома.</p> <p>— Хе, велможо, ал’ ја разумем, а волео бих да не разумем.{S} Него на ш |
| <p>— Јелена, моја Јелена! — рече Рајко, ал’ се брзо трже: — Ти си, мож’да, већ —</p> <p>— Девој |
| </p> <p>— Ах! то је она! — јекну Рајко, ал’ се на питање монаха, који, такође узбуђен, скочи, б |
| p>Оставила сам југ и склонила се овамо, ал’ сва моја разбирања бише у залуд...</p> <p>Јелена ућ |
| гласника из Сера, да одмах дођеш овамо, ал’ ти не рекох, да ти водим — твоју синовицу Јелену, — |
| во обрадовало је све и свакога у граду, ал' никога више од онога, који је у души највише патио |
| после тога?</p> <p>— На моју душу грех, ал’ ја мислим, да је било довољно, — искрено одговори д |
| звезда до ње.{S} Ти то мож’да не видиш, ал’ је мојим очима јасно, како се сјај једне у другу пр |
| <p>— Необични догађаји, сестро моја!{S} Ал’ је и твоја душа велика, кад је све то поднела.{S} Т |
| че Гојко.</p> <p>— Душа му проклета!{S} Ал’ витеза оног нигде ?</p> <p>— Без сумње — нигде!</p> |
| т.</p> <pb n="146" /> <p>— Боже дај!{S} Ал’ и мишице и памет витешких господара вреде много.</p |
| коме од нас ваља да остане царство!{S} Ал’ тога нема, а ја оружје своје нећу положити пред гор |
| тем? ил’ странпутицом?</p> <p>Свуда.{S} Ал' то је сакривено од свести њихове.</p> <p>Колико пут |
| га мож’да у души племенитога човека.{S} Ал’ једно, што свака црта лица, сваки покрет тела казив |
| а.</p> <p>— Све јесте и опет — није.{S} Ал’ те очи!</p> <p>Ходаше собом горе и доле.</p> <p>На |
| ије.</p> <p>— Баш ће му тако и бити.{S} Ал’ њега за ноћас ваља у подрум бацити — одговори стара |
| да ће се икад од Војихне раставити.{S} Ал’ кад је Војихна брзо и ненадно преминуо, старац се п |
| воје песме могло мало и приговорити.{S} Ал’ ништа зато, певај!</p> <p>Певач се поклони, а кад о |
| чно одговори Угљеша.</p> <p>— Добро.{S} Ал’ ко да нам помогне, ђаво или Бог?</p> <p>— Бог!</p> |
| они изгинуше за веру, за име и част.{S} Ал’ докле они гинуше, не кретоше се други господари срп |
| } Вукашина устављати нећу и не могу.{S} Ал’ хоћу и могу да учиним, да не заложи сву снагу у тој |
| продире, чини ми се, у свачију душу.{S} Ал’ баш тај његов поглед мене је — опрости, велможо —</ |
| очише у брзом лету свом.</p> <p>Вихор — ал’ се опет нешто чује.</p> <p>Пљусак.</p> <p>Ал’ није |
| Пловдин! — досети се други...</p> <p>— Ал’ гусле, гусле овамо! — у веселој дружби једној довик |
| Издајица! — загрмеше војводе.</p> <p>— Ал’ нек се добро држи после наше победе над Турцима! — |
| ли је, чини ми се, он од мене.</p> <p>— Ал’ ти си, без сумње најбољи међу својима из Кукуша? — |
| </p> <p>— Хвала ти, господару.</p> <p>— Ал’ није то све.{S} Други је глас да је — Дренопоље пал |
| ше, а мало после Рајко додаде:</p> <p>— Ал’ са чим се ја враћам?{S} Тешко мени!{S} Доцне стигох |
| о шесет лета, седе косе, браде и бркова ал’ румена лика и не помишљаше, да ће се икад од Војихн |
| одару!</p> <p>— Да, љубо моја, сјајнија ал’ само зато, што јој даје јачег сјаја она светла звез |
| већ неко море, по њему свуда сама пена ал’ црвена као сушта крв, а ја ту пену хватам, море ме |
| ед свих заседа ипак дошао здрав и читав Ал’ и да нема те погибли, доста би Томи била и сама пом |
| и дао да је бар она жива.{S} Робом икад ал’ гробом никад!{S} За њега сам слутио да је под земљо |
| е себи!</p> <p>— Деспоте, победио си ме Ал’ пусти мене да пре тебе погинем Отвор’те излаз, јуна |
| p>Нашавши се усамљена у средини суморне ал’ још доста крепке природе, у дивљини, која није ни б |
| крајно небо Божје милости, благе и тихе ал’ сталне и неменљиве љубави.</p> <pb n="157" /> <p>„П |
| средњег раста, јаких мишица, добре душе ал’ намрштена лика.</p> <p>Кад се серска и драмска војс |
| p> <p>— Господару, Угљеша! — бојажљивим ал’ доста снажним гласом понови жена, ступајући му још |
| !{S} Погинућеш да Богме, и то још данас ал’ од вина, старче!{S} Ха, ха, ха!</p> <p>— Пожуримо м |
| црне очи, морска дубина, казују страст ал’ и неверу.</p> <p>„А шта је друго витешка љубав и ра |
| знају сад обојица.</p> <p>Коњи сустају ал’ се напрежу.</p> <p>Даље грабе и лете.</p> <p>Ко зна |
| азила си, мож’да, да ми нестаје звучних ал’ меких речи, кад с тобом говорим.{S} Видела си, мож’ |
| сно и неодређено.</p> <pb n="167" /> <p>Ал’ кад се још једном понови сумњива звека, неко испод |
| Турака.</p> <p>— Живео војвода!</p> <p>Ал’ Турци и овде одговорише фанатично:</p> <p>— Алах, и |
| аља, и новом снагом дају отпора.</p> <p>Ал’ турска војска боље знађаше место, на коме је, и кра |
| бегунца и доброг коњица његовог.</p> <p>Ал’ мртви — Тома Теологита за њ више не хајаше!</p> </d |
| опет нешто чује.</p> <p>Пљусак.</p> <p>Ал’ није киша са неба већ земље, киша, што је оба коњиц |
| ојводе Богдана.{S} И њему сам певао.{S} Ала је то витез!{S} Вино и песма — то је њему све.{S} А |
| Оружје и коња!</p> <pb n="168" /> <p>— Алах, ил-Алах!</p> <p>— Превара!</p> <p>— Боже, помози! |
| ликну:</p> <p>— Живео деспот !</p> <p>— Алах, ил-Алах ! — рикну нови талас турске силе и сломи |
| е војвода!</p> <p>— Држимо се!</p> <p>— Алах, ил-Алах!</p> <p>— Наш стег!</p> <p>— Знак, какав |
| моћ!</p> <p>— Деспот!{S} Краљ!</p> <p>— Алах, ил-Алах!</p> <p>У мору различитих узвика, страха, |
| а вранца.</p> <p>— Живео краљ!</p> <p>— Алах, ил-Алах!</p> <p>И поново се ударише груди у груди |
| ртву, која му бејаше најближа.</p> <p>— Алах, ил-Алах! — понављаше се стократно, ваљајући читав |
| 71" /> <p>Турци се поколебаше.</p> <p>— Алах, ил-Алах!- ваљало се из даљине, али ови, који се с |
| рана око његова чадора захори:</p> <p>— Алах, ил-Алах!</p> <p>То не бејаше глас људске питомост |
| рци одговараху једним узвиком:</p> <p>— Алах, ил-Алах!</p> <p>То бејаше општа лозинка њихова.</ |
| и и овде одговорише фанатично:</p> <p>— Алах, ил-Алах!...</p> <p>— Нашег витешког ћефалије нема |
| ољу још траје весеље.</p> <p>— И сам се Алах са својим моћним пророком радује! — вели један час |
| ндигију љуто ће нас казнити.{S} Нама ће Алах ускратити милости своје, кад први витез наш паде к |
| коња!</p> <pb n="168" /> <p>— Алах, ил-Алах!</p> <p>— Превара!</p> <p>— Боже, помози!</p> <p>— |
| > <p>— Живео деспот !</p> <p>— Алах, ил-Алах ! — рикну нови талас турске силе и сломи се на дес |
| !</p> <p>— Држимо се!</p> <p>— Алах, ил-Алах!</p> <p>— Наш стег!</p> <p>— Знак, какав знак!</p> |
| <p>— Деспот!{S} Краљ!</p> <p>— Алах, ил-Алах!</p> <p>У мору различитих узвика, страха, изненађе |
| </p> <p>— Живео краљ!</p> <p>— Алах, ил-Алах!</p> <p>И поново се ударише груди у груди.</p> <p> |
| а му бејаше најближа.</p> <p>— Алах, ил-Алах! — понављаше се стократно, ваљајући читаве таласе |
| >Турци се поколебаше.</p> <p>— Алах, ил-Алах!- ваљало се из даљине, али ови, који се стекоше у |
| његова чадора захори:</p> <p>— Алах, ил-Алах!</p> <p>То не бејаше глас људске питомости и срца, |
| араху једним узвиком:</p> <p>— Алах, ил-Алах!</p> <p>То бејаше општа лозинка њихова.</p> <p>Под |
| одговорише фанатично:</p> <p>— Алах, ил-Алах!...</p> <p>— Нашег витешког ћефалије нема!{S} Он ј |
| и се придружити застави моћнога пророка Алахова.</p> <p>— Никад! — бејаше лаган али одлучан одг |
| нашли мегдана.{S} Али и великом пророку Алаховом ваља придобити нових слугу.</p> <p>— И то ће б |
| је гласник наше победе.</p> <p>— Хвала Алаху и пророку, а како смо Пловдин били поново изгубил |
| Од како је пре пет година умро њен цар Александар, она брзо иде своме крају.{S} Три цара, три |
| ће деспотица са насладом читати приче о Александру Великом, — рече Исаија.</p> <p>— Читала сам |
| овако исто на овом месту и у ово доба, али сам се опет уздржала.{S} Сада не могах више.{S} Тво |
| од помоћи.{S} Он је син ћесара Прељуба, али не и прејамник духа његовог!</p> <p>— Онда нам оста |
| је витез био из ових северних крајева, али је — причаше — поље његових мегдана јужно приморје. |
| га је и Рајко одустао од свога захтева, али је продужио све више мрзети Тому.</p> <p>Још један |
| ам мислила, да је моја срећа несумњива, али је судба друкчије хтела.</p> <p>Млади је витез био |
| кад су чули да је стари краљ био жртва, али су њихов плач на брзо загушили радосни усклици оних |
| убитак ненакнадан.{S} У томе је и туга, али теби, гранчици са стабла његовог, нека у томе буде |
| ко пророчанство, шта ли? не знам ни ја, али сам тако чуо.{S} Хришћанском цару јавио се у сну ан |
| .{S} Мој добри отац болује без пребола, али ја молим Бога, да му да толико снаге, да може једно |
| } Већина је, истина, од наших изгинула, али смо победили.</p> <p>— Зато је Хаџи-Ил-бег сада у в |
| зненађен, заста за тренутак на вратима, али се опет брзо прибра и уђе, затворивши врата за собо |
| тала узвишена ташта наша, ћесарица Ана, али војсци драмској ваља накнадити старога ћесара Војих |
| динцу.{S} До сад не дочеках таког дана, али Бог је милостив.{S} А дотле не брини.</p> <p>Колико |
| а један пут чуше да су чак од Пловдина, али ништа више нико не сазна.</p> <p>Поклисари доиста б |
| еле војске.</p> <p>Јелена сада задрхта, али се брзо прибра, и поносито диже главу.{S} Тома, иду |
| /p> <p>Љубоје крочи један корак напред, али стаде и оста непомичан.</p> <p>Гојко дочека Тому та |
| на затражи Мару, да и она с њима изиђе, али ње не бејаше.</p> <p>Она је међу тим у својој соби |
| ала? — упита Мара.</p> <p>— Грехота је, али јесам.</p> <p>— И ја.</p> <p>— Још су ми близо дани |
| више пута долазио у Драму и ишао даље, али не бејаше никога, који се у почетку обрадовао његов |
| ино истицање и одликовање ћесарице Ане, али је то остало само у његовој души.</p> <p>Кад се већ |
| цем једним скинуо и ослободио сиротане, али је то било са свим случајно.{S} Док се мајка бринул |
| ла, плакала, молила Бога да ми помогне, али — судбина гоњаше напред.</p> <p>Добри је поочим скл |
| еде, и руком показа Томи да и он седне, али Тома оста стојећи.</p> <p>— Прилике су тешке и непо |
| >— Алах, ил-Алах!- ваљало се из даљине, али ови, који се стекоше у средини логора, главом плати |
| {S} Омање су се лађе прибојавале за се, али та два Турчина пређу на трошном чамцу.{S} Њих поште |
| ћесаричином љубимицом.{S} Не плаши се, али — и повери ми се, — рече Тома, смешећи се, па ободе |
| оче!</p> <p>Они устадоше да га испрате, али он, здравећи се са њима, рече:</p> <p>— Останите.{S |
| ба и војвода Гојко.</p> <p>— Опростите, али не долазимо да вас обрадујемо, — рече деспотица. — |
| га краља.{S} Војне су биле доста честе, али се на њих ишло весело.{S} Млади су људи веровали, д |
| зари, пролазећи туда, поздравише ловце, али нико не устаде да разгледа лов.{S} Чињаше им се, у |
| за собом.</p> <p>— Извините, кнегињице, али мене је овамо пуки случај нанео.</p> <p>Мара не мог |
| </p> <p>— Јунаци, зликовци нам умакоше, али им жртве не дадосмо! — довикну им Гојко.</p> <p>— А |
| Угљеша.{S} У лицу дође тренутно блеђи, али на мах устаде:</p> <p>— И деспотица ће поћи с тобом |
| ку.</p> <p>На мах се зачу бахат коњски, али се нападачи, за чудо, и не освртоше.</p> <p>Онај за |
| едника.</p> <p>За Гојком су сви жалили, али су се надали да његов заменик неће бити рђав, јер ј |
| {S} Нису смели говорити што су мислили, али се ипак знало, да они верују, како на Душану нема п |
| убоким годинама на самртничкој постељи, али нам не може бити од помоћи.{S} Он је син ћесара Пре |
| ре и нашем милостивом деспоту на земљи, али ја мислим да је за све оно, што је наступило после |
| јску.{S} Јесу храбри, јесу многобројни, али није среће у њих.{S} Ја ћу вам бити на услузи.{S} П |
| пламте се за тренут и мало после угаси, али Рајку послужи његова светлост, да позна коњаника.</ |
| длу, погледа Богдана, хтеде одговорити, али му речи засташе.{S} Глава му клону на прса.</p> <p> |
| сам чуо, да се мој стриц могао спасти, али да су врата на граду била затворена. <pb n="37" />< |
| може гавран пити очи моје!{S} Опрости, али — ти ми више нећеш требати!{S} Ево, ово, што ногама |
| и.{S} Срдиш ли се, деспоте?{S} Опрости, али ја мислим, да те није тежак државни посао позвао но |
| право у очи, хтеде јој нешто више рећи, али само додаде:</p> <p>— О, Видо... па загушена јецање |
| давити.</p> <p>Старац хтеде нешто рећи, али се присети, пусти бегунца, брзо измахну ножем, па г |
| младим.</p> <p>Ана сама није могла ићи, али је настала да спреме за ловачки поход буду што свеч |
| S} Изгледало је, да ће бити бурне ноћи, али се старац није плашио.{S} Погледао је, с које се ст |
| нца.{S} Чини, госпођо, како те Бог учи, али —</p> <p>Ана задрхта:</p> <pb n="76" /> <p>— Не, не |
| опширније, јер си, видим, честит јунак, али ја теби за се не казах ни толико.{S} А то није прав |
| .{S} Лазар нам је вајкадашњи противник, али ће и он исто рећи.{S} Упамтише нас Грци, нека нас н |
| ић ми хоћаше ту бити користан савезник, али — само ту.{S} О Лазару Хребељановићу и Вуку Бранков |
| е Исаија. — Тражио је, да га исповедам, али сам га одбио, уверавајући га, да томе још није врем |
| је последњих година изникао на плодним, али често пута крвљу натапаним, долинама јужне деспотов |
| м брзо.{S} Ушао сам у град Перитеорион, али сам свладан и другом раном пао и онесвестио се.</p> |
| ој!</p> <p>— Глас је кратак и непотпун, али у толико више тужан.{S} Љубо, ти ћеш ми послати из |
| на путу.{S} Ани се привидно покоравао, али је сву пажњу своју усредсредио у помисли, да деспот |
| гима мислио.</p> <p>Гојка је мало знао, али по Рајку, који му се не допадаше ни мало са отворен |
| pb n="37" /></p> <p>— Много сам сумњао, али ништа нисам могао поуздано разабрати.{S} Тома је, в |
| догађаЈу.{S} У души јој је било тешко, али је ипак увидела да није без заштите, и ако је Гојко |
| њица турска продре брзо дубоко у логор, али до средишта ипак не доспе.</p> <p>Многи не бејаху з |
| аве, отићи ће далеко у хришћански свет, али њој нема вечнога живота.{S} Проћи ће векови, па ће |
| нута на невољу, трпељиво сношаше терет, али се и надаше.</p> <p>Мара се ипак преварила у својим |
| кажи да је Угљеша чинио своју дужност, али да га је — звезда — звезда издала...</p> <p>Гласник |
| у лагано канице, којима је био у квргу, али доста лабаво, везан.</p> <p>Искочивши, он нападне н |
| енска.</p> <p>Сунце је нагињало западу, али је било још доста високо над заходом.</p> <p>Гојко, |
| и милине:</p> <p>— Ти? — изусти у чуду, али га Гојко већ не могаше чути.</p> <p>Лабуд се бејаше |
| пута је хтео да прекине питањем Исаију, али му реч у грлу застајаше.{S} А кад стаде Исаија, он |
| сабљама.{S} Био сам рањен у леву руку, али сам јездио за стрицем својим.{S} Он је био крвав и |
| ад и ти стиже!</p> <p>— Шалу на страну, али ти си ми одиста потребан.{S} Јеси ли ти још онај ст |
| од цара византиског Јовану Кантакузену, али <pb n="35" /> су они, који су били ближе Момчилу тв |
| у за невољу и да се сви сложно одупиру, али говораху сем тога Турцима, да је велико море српске |
| ниш по моме одобрењу.</p> <p>— Учинићу, али ако он не хтедне бежати?</p> <p>Љубоје се замисли.< |
| рнута:</p> <p>— Хвала вам, велможо !{S} Али ја никад не мишљах, да је Гојко невера.{S} Волела б |
| тараца, слабих жена и невине дечице!{S} Али није, хвала Богу, дуго тако трајало.{S} Пре него шт |
| лио, да тако брзо свршиш, неваљалче!{S} Али захвали за ту срећу овом мом пријатељу.</p> <p>Друг |
| ви све то.</p> <p>— Хвала господару!{S} Али време је да ти кажем, да и ја не смећем с ума проро |
| у два маха слични знаци из шумарка.{S} Али то не опазише ни Ана ни Мара, а још мање стари двор |
| спотица Љуба већ бејаше тамо стигла.{S} Али Угљеше и Томе Теологите са још неким ловцима не беј |
| ислила, нити сам то на теби опазила.{S} Али јесам нешто видела, и то ћу ти радо казати.{S} Добр |
| ојево, док га није потпуно освојила.{S} Али то није нико знао, јер је Љубоје и самог себе обмањ |
| чило служи Кантакузеновим плановима.{S} Али се после неког времена окренуо ток ствари.{S} Што ј |
| у собом разговараху о тешким данима.{S} Али се ипак сну не подају.</p> <p>Будни су стражари, а |
| е руке за спремање на отпор Турцима.{S} Али баш у часовима, кад се одушевљавао мишљу о потпуном |
| продужи борбу са другим нападачима.{S} Али се они не појавише.{S} Само се са друге стране реке |
| је добро!{S} Мачу смо нашли мегдана.{S} Али и великом пророку Алаховом ваља придобити нових слу |
| јводина њиховог стрица Југа Богдана.{S} Али се Угљешина деспотовина продужавала највише на исто |
| х тужном гласнику са Српскога Гумна.{S} Али то дадох руком, а душа — душа још боли.</p> <p>— Бо |
| могаху дочепати својих добрих коња.{S} Али таки не бејаху сви.{S} Докопавши се коња и оружја, |
| крено жаљаху свога доброг господара.{S} Али један не бејаше таког срца.</p> <p>То је био неки т |
| но признати зависност Драме од Сера.{S} Али — а тебе зато баш и шаљем — не смећи с ума ни једно |
| и је немила.{S} Душа моја нема мира.{S} Али светињу њенога спокојства не наруши никаква жеља за |
| дна, тамо би му било понајпре места.{S} Али она не може њему дати оно, што он тражи.{S} И још н |
| бали узевши му остатак оштрога мача.{S} Али се жртва не јављаше више.{S} А калпаци и челенке, ш |
| нас по четворица на једнога њиховог.{S} Али не заборавите, да победа није увек на страни јачега |
| То сам и учинио, утврдивши градове.{S} Али је ваљало и душу овога народа умирити.{S} Успео сам |
| нападаче и у опште на сумњиве људе.{S} Али није заборавио и да им тачно означи места, до којих |
| азити у војну, а да буде ово што је.{S} Али ми је он за неко време био потребан баш за то што ј |
| ак света, о коме се говори и верује.{S} Али кад Ана настави:</p> <p>— Једини искрени пријатељ м |
| е обрадовао гласу о скупљању војске.{S} Али кад се војсковође из појединих жупа са својим одеље |
| н скромности изиђе из собе Угљешине.{S} Али чим заклопи велика врата за собом, очи му севнуше п |
| бити у нашој војсци три јунака мање.{S} Али опет —-</p> <p>— Доста смо и ми Турцима! — одазваше |
| — Добро, он нека га за сад и замени.{S} Али будите врло пажљиви према Гојку.{S} Његова породица |
| жи витеза, који ће га боље разумети.{S} Али се вара.{S} Угљешина је душа упила у се сву озбиљно |
| е стално мисле на Балкану настанити.{S} Али раздељеној, несложној и завађеној господи српској с |
| да, која донекле младости и приличи.{S} Али ја не говорим да га браним.{S} Друго је нешто, што |
| ј се јави Тома, па преплашена скочи.{S} Али је он умири.{S} За тим су лагано продужили разговор |
| адосна полети своме војну у загрљај.{S} Али је синоћ Угљеша дошао неопажен, те му није могла ни |
| учио грчки у старим годинама својим.{S} Али не жалим за труд.{S} Имао сам се око чега и намучит |
| јој он — ти си већ моја пред Богом.{S} Али свет то не зна, а ваља ти то бити и пред њим.{S} Не |
| о пут, што је спајао Драму са Сером.{S} Али се ни на томе не заустави.{S} Поглед се њен пусти к |
| о имао да прође улазећи у свој стан.{S} Али то лице опази Рајка и виде, да он уђе у врт.{S} Брз |
| чким бродовима, био на далеко чувен.{S} Али Турцима је требао баш тај градић.{S} И они га узеше |
| јој је Тома. — Ваш је налог извршен.{S} Али само још неколико часова да смо доцније стигли, он |
| дотле већ подносио, доста проживео.{S} Али ме ти сети младости, ти чисто врати моје године наз |
| надати.</p> <p>Гојко је њу разумео.{S} Али га је мучила неизвесност послова у Драми, која је д |
| спуштање не дође, бар не тако брзо.{S} Али сад је оно већ отпочело.{S} Уклоњен је с највидније |
| о на њен поздрав.{S} Није је опазио.{S} Али је, предан гледању сјајне звезде, пошао душом, оком |
| адости.{S} То није ни мене мимоишло.{S} Али, хвала Богу, дође тренутак, када се човек освести.{ |
| мах, чим се ослободи, кренути овамо.{S} Али он не треба да стигне у Драму никад.{S} Разумеш ли! |
| смо.</p> <pb n="96" /> <p>Победисмо.{S} Али не захватисмо толико снаге, колико нам треба, да са |
| .{S} И она га рече кратко и нејасно.{S} Али је још више уби, кад Ана на то одговори :</p> <p>— |
| шесет година, када је Војихна умро.{S} Али је судба њена, честа у доба државне несталности, уч |
| е Божје прећи границу непријатељску.{S} Али у тој војсци нема краљевих синова, нема нарочито ју |
| ново одало своме свакидашњем послу.{S} Али у души Гојковој није било мира.{S} Без поговора пос |
| унаке, поћи ћемо право ка Дренопољу.{S} Али има једна мала незгода.{S} Краљ Вукашин је скупио с |
| ије чула — кад сам ја била у Водену.{S} Али му нико није знао казати шта је у истини, те је оти |
| ликога Вардара Вукашинову краљевину.{S} Али од неког доба дању управља погледе своје на исток п |
| је хтео пристати, покушао је побуну.{S} Али, преухитрен, савладан и затворен, данас може размиш |
| а особито сад, кад није ни Гојко ту.{S} Али је дошло време кад Рајко мора да обиђе Трилис.</p> |
| рирода могла ју је одржати у животу.{S} Али је сад Јелени на један пут из мркле ноћи свануо сја |
| сле као за себе војвода Богдан мачу.{S} Али си се ти ипак саломио у борби за Српство.{S} Света |
| ичим више на <hi>твога</hi>, Угљешу.{S} Али — опрости!</p> <p>— Господару мој!{S} Не, нисам то |
| и невину љубав, да канџама раскинеш.{S} Али си нашао судију!</p> <p>Тома, сав зелен, шкрипну зу |
| , добра моја Љубо, — одговори Угљеша. — Али кад ти велиш, без сумње је тако.{S} А ти си, мож’да |
| е речи, — вели достојанствено Угљеша. — Али не заборави, брате, да се тешка погрешка не може уч |
| > <p>— Ни ја не тражих — продужи Тома — али наиђох на читаву заседу љубавничку.{S} Похватао сам |
| <p>— Њега би ваљало смаћи, — рече он — али наше није да бијемо из заседе.{S} То је <pb n="88" |
| из моје душе, — одговорио му је Гојко — али ипак и ја и ти превиђамо две ствари.{S} Једно је, ш |
| </p> <p>— Онда је са њим лако!</p> <p>— Али и Гојко ми је добар пријатељ.</p> <p>— Који своме п |
| ож’да, припреми да нас дочека.</p> <p>— Али зар нема у овом граду јунака, који ће учинити крај |
| се силом бранити — цикну Мара.</p> <p>— Али без успеха! прекиде је Тома.</p> <p>— Викаћу, зваћу |
| вечаношћу рече Тома Теологита.</p> <p>— Али мени моја слутња друкчије говори, — рече Угљеша.{S} |
| одару мој! — кликну деспотица.</p> <p>— Али има — продужаваше Угљеша — неко време, како звезде |
| <p>— Ипак ће га стићи ма кад.</p> <p>— Али он одлази да смишља и извршује нова недела.</p> <p> |
| p> <p>— Заједно ћемо са Маром.</p> <p>— Али, мајко, — сети се деспотица — је си ли тамницу отво |
| уша туђу вољу! — рече Вукашин.</p> <p>— Али не заборави, краљу, да наши скиптри и црвени сандал |
| ио, да она љуби Гојка војводу.</p> <p>— Али ја рекох, Рајко —</p> <p>— Он је само тумач њихових |
| о намршти, а Тома брзо додаде:</p> <p>— Али ја ипак налазим, да тако мора бити.{S} Боље је, вел |
| слони своју руку на њено раме:</p> <p>— Али у ово доба? — понови још блаже своје питање.</p> <p |
| додаваху други. <pb n="31" /></p> <p>— Али га је деспот послао, а он се мора слушати, — распра |
| по ново веровати у тиху срећу скромнога али пуног благослова огњишта свог, свога гнезда, које ћ |
| о.{S} Међу њима је било честитих јунака али људи, који нису имали ни куће ни кућишта.{S} Они је |
| ст његову.</p> <p>Киша је већ попустила али се вихор снажи и обнавља.</p> <p>И киша стаде, а он |
| о умакне.</p> <p>Бегунац гониоца не зна али слути.{S} Гонилац бегунца зна, ал’ грех му цео не с |
| p>Властоје је таман просто и без кићења али лепо и дирљиво био испричао како је деспотица писну |
| о најстарији њихов брат Срацимир, плахе али витешке природе, нису више Балшићи ни у колико поуз |
| n="66" /> <p>Њихов га долазак изненади али и обрадова, па и не запази како се Љубоје чисто уст |
| истина, са Балшићима у родбинској вези али то није довољно да бисмо се могли на њих поуздати.< |
| кретан, његови су одговори пуни, кратки али смишљени.{S} А нада свим му је мио поглед.{S} Око њ |
| {S} Трећи говораше Ани нешто брзо грчки али тако покварено и нејасно, да га она ни у повољнијим |
| жар свеснога частољубља, и она лаганим али поузданим гласом рече:</p> <p>— Господару, не чекај |
| Алахова.</p> <p>— Никад! — бејаше лаган али одлучан одговор.</p> <p>— Кажи му, — заповедаше већ |
| упила од тог доба.{S} Галипоље је мален али јак град.{S} Он је бранио прелаз из Азије овамо, па |
| ност савесно извршио.{S} Није био Србин али опет бејаше ваљан хришћанин.{S} Одликоваше се од св |
| а Мора.{S} Тада је к њему дошао и Рајко али Томе није ту застао.</p> <p>У чешћим бојевима, које |
| тобом, господару! — одговори она смерно али јасно.</p> <p>Он благо наслони своју руку на њено р |
| А кад би са свим близо, Јелена га јасно али презриво погледа па окрете главу на страну.</p> <p> |
| новао је царство и подигао патријаршију али некако чудно.{S} Не бејаше, браћо моја, тај посао р |
| .</p> <p>Снажно запињу и вешто одбацују али катуњанима не добацују.</p> <p>Зној им се цеди низ |
| прилично времена како је у лаком оделу али у богатом огртачу изишао на кулу мотриљу.</p> <p>Че |
| од Ане заповест, да Гојко дође у Драму али не ка ћесарици већ ка своме оцу, који је на самрти. |
| бу.</p> <p>Томи бејаше све јасно, плану али се брзо прибра:</p> <p>— Погребите га још пре свану |
| х зидова и опкопа.</p> <pb n="91" /> <p>Али је турска сила постајала сваког дана све већа а пло |
| лавом, и рече:</p> <p>— Сумњиво!</p> <p>Али ништа даље не уради, савладан неким чудноватим осећ |
| предавао своје пуне кесе блага.</p> <p>Али Томи није било свеједно.{S} Највећа му је погибао с |
| е душе и ширини његових погледа.</p> <p>Али је у толико лакше рећи, шта је Томо о другима мисли |
| ице Ане — у миру проводити дане.</p> <p>Али се ипак догодило нешто, што је пореметило мир, тако |
| е склонимо негде око Свете Горе.</p> <p>Али се милост Божја, која нас аше оставила, више не вра |
| ајлепше снове њене млађане душе.</p> <p>Али не мисли о њој само Гојко.{S} Њена је лепота занела |
| бојни бео достиже врхунац свој.</p> <p>Али сад наста нова невоља.{S} У густо сабијеним редовим |
| мисли.</p> <p>Гонилац ни толико.</p> <p>Али бегунцу није така трка прва Гонилац само њих и зна. |
| је не обавести ћесарицу о свему.</p> <p>Али то не потраја дуго.</p> <p>После неког дана Љубоје |
| речи, мрко окрете лице у страну.</p> <p>Али Томине ласкаве речи допреше и до опрезнога Рајка.{S |
| е немирно копаху ногама и рзаху.</p> <p>Али тај живот прекрати бура, која отпоче јаким ветром, |
| заљубљених срдаца. <pb n="28" /></p> <p>Али је на скоро за тим нагла смрт Војихнина помутила ве |
| , а он нама — напао је на његову војску Алтомановић.{S} Он мисли, да се користи нашим ратом с Т |
| Балшић, који му је био савезник против Алтомановића, као да је окренуо лист и преврнуо вером.< |
| Он је тргао натраг своју војску испред Алтомановића, и смера да нападне на краљев град Призрен |
| ке војске моје и Балшићеве противу силе Алтомановића.{S} Расправи ли се и та зађевица пре нашег |
| ну у савезу са Балшићем а против Николе Алтомановића.</p> <p>— То је стара мржња ! — рече деспо |
| рђем Балшићем стајало према сили Николе Алтомановића, а друго, што је Скопље означио за зборишт |
| ојске, коју је краљ био повео на Николу Алтомановића.{S} Баш кад је Марко мислио поћи овамо — т |
| б за извођење наших мисли.{S} С Николом Алтомановићем, моћним господаром ужичким, ја сам у отво |
| > <p>Одговора не би.</p> <p>— Ћутиш, а? ама проговорићеш, док те притегнем уз врбу, уз ону исту |
| онах га благослови, па додаде:</p> <p>— Ама с таким јунаком хоћу да се и у лице целивам! — раши |
| патила, изгледаше му као нека племенита Амазонка.{S} Он пође у разговору са њом, а она га преве |
| p>— Ја!</p> <p>Из Јелене проговори опет амазонка:</p> <p>— Бог ти био у помоћи!</p> <p>— Не оча |
| а била и запамтила, учинио је, те је од амазонке Јелене почела на брзо постајати мека женска пр |
| елика невоља.</p> <p>Мара скиде с груди амајлију, која јој је на свиленом гајтану висила о врат |
| зна шта ће монаху поручити.{S} Дај ону амајлију са гроба Спаситељева, што си од оца Исаије доб |
| љу, а шта ће тек бити кад султан стигне амо!{S} И велики га Лала-Шахин сада части.{S} Његова је |
| </p> <p>— Звао ме је, кад је чуо да сам амо свратио, — рече Исаија. — Тражио је, да га исповеда |
| приповедању чудноватих доживљаја њених, Ана, а још више Љуба, блажила је тугу у мудрим речима у |
| помену, како је Властоје врло слаб.{S} Ана додаваше, како нема изгледа да ће и устати са болес |
| заустави сузе, које срце не штеђаше.{S} Ана држаше велику воштаницу а Исаија причести самртника |
| ијим приликама не би могла разумети.{S} Ана је очајнички и несвесно грчила руку, за коју је беј |
| За тим су лагано продужили разговор.{S} Ана је била изненађена.</p> <p>— Узвишена ћесарице, ја |
| аија обилажаше чешће драмску господу, а Ана је још непрестано причала, како су их разбојници из |
| </p> <p>Видосава разуме са ужасом, куда Ана циља, па јој упаде у реч:</p> <p>— Не, ћесарице мил |
| ло, — говораше после неколико тренутака Ана Гојку. — Нећу да се то икада преда мном спомене!</p |
| је остала узвишена ташта наша, ћесарица Ана, али војсци драмској ваља накнадити старога ћесара |
| лижио крај гостовању Угљешину, ћесарица Ана жељаше да све славље не прође без уобичајеног велик |
| војвода Тома Теологита, док је ћесарица Ана и даље остала у части, коју јој је положај преминул |
| рами ће остати и даље господар ћесарица Ана.{S} Не треба ни једне речи да ти кажем о твоме пост |
| P18930_C4"> <head>IV</head> <p>Ћесарица Ана била је племенита госпођа и образована женска, која |
| вао грб Војихнине куће.</p> <p>Ћесарица Ана држећи деспотицу Љубу за руку изиђе два, трн крока |
| му Драму и њену област.</p> <p>Ћесарица Ана изишла је са свитом својом до самог уласка у град.{ |
| и нејасно.{S} Али је још више уби, кад Ана на то одговори :</p> <p>— Ко зна, шта се крије у на |
| , о коме се говори и верује.{S} Али кад Ана настави:</p> <p>— Једини искрени пријатељ мој у дра |
| уњен, окрете се страни, одакле им приђе Ана.</p> <p>— И ја вас благосиљам! — понови Ана. — Ја з |
| ога клисара.</p> <pb n="83" /> <p>Ту је Ана чешће долазила на вечерње или зором на јутрење.</p> |
| анин.</p> <p>— Одавно — рече мало после Ана — није у нас постављена трпеза сиротињска.{S} Мож’д |
| ара—</p> <p>— Шта?{S} Мара? — зачуди се Ана.</p> <p>— Јест, она ће ти много причати, — продужи |
| pb n="144" /> <p>— И мојим! — огласи се Ана, која изиђе иза густе вреже бршљана, што се обавија |
| Видосава.</p> <p>— Ходите, децо, — рече Ана, па им стави руку на главу, кад они клекоше. — Боже |
| аску у Крстопољ.</p> <p>— Ми смо — рече Ана Видосави — остављени од свих и свакога.{S} Најпоузд |
| ојком оде у Анине одаје.{S} Тамо бејаше Ана, Мара, Јелена, Љуба и Видосава.</p> <p>— Учинио сам |
| <p>На мах се искупише сви.{S} Ту бејаше Ана, Рајко, Исаија и остали.{S} Властоје се с душом бор |
| ног нахрани! учи нас господ, — говораше Ана чешће.{S} А једном зовну дворанина:</p> <p>— Благој |
| х и млађих витезова.</p> <p>Деспотица и Ана са свитом својом поздрављаху на првом бедему војску |
| стиви господар и драги гост! — поздрави Ана Угљешу, па се окрете и са сребрног служавника, који |
| </p> <p>— И ја вас благосиљам! — понови Ана. — Ја знам већ све!</p> <p>— Ја сам била, мила Маро |
| аци из шумарка.{S} Али то не опазише ни Ана ни Мара, а још мање стари дворанин, који бејаше при |
| то год ти урадиш, добро је ! — одговори Ана.</p> <p>— А сада и најбоље ! — додаде деспотица Љуб |
| > <p>— Све нек тоне у заборав! — заврши Ана.</p> <p>Тада стигоше и Гојкови пратиоци а са њима и |
| ршити.</p> <p>— Како? — питаше зачуђено Ана.</p> <p>— И овако је ишло тешко, а онако би било не |
| ивен, звиждањем кроз прсте јавио, да су Ана и Мара изишле из црквице и пошле путем, двојица су |
| утње изиђе брзо у двориште, где стајаху Ана, Мара, Јелена и Видосава, а монах Исаија причаше им |
| девојке, Јелене!</p> <pb n="142" /> <p>Ана од чуда клону и седе, а Љуба јој задовољи прву радо |
| своме неваљалству!</p> <pb n="72" /> <p>Ана бејаше немило дирнута:</p> <p>— Хвала вам, велможо |
| ру са свештеником.</p> <pb n="84" /> <p>Ана и Мара доста брзо одмицаху.{S} А кад дођоше до мест |
| ричаше им нешто живо и весело...</p> <p>Ана је у последње време под теретом брига и бременом вр |
| дсећаху на морске гусаре с југа.</p> <p>Ана и Мара престрављене писнуше и стадоше, а један од о |
| ва грана! — реко је тада Исаија.</p> <p>Ана је Јелену примила са свом љубављу материнском.</p> |
| м доцније заузе сестра јој Мара.</p> <p>Ана је имала близу шесет година, када је Војихна умро.{ |
| ме па далеко на југ иза црквице.</p> <p>Ана је са пуно побожности и истинске богобојажљивости о |
| ј госпоштини, и старим и младим.</p> <p>Ана сама није могла ићи, али је настала да спреме за ло |
| ја те, узвишена ћесарице, молим.</p> <p>Ана бејаше у незгодном положају.</p> <p>— А сме ли њего |
| ћи и певајући, опет обнови коло.</p> <p>Ана затражи Мару, да и она с њима изиђе, али ње не беја |
| а јој задовољи прву радозналост.</p> <p>Ана једва вероваше, па се и сама поче досећати.</p> <p> |
| госпођо, како те Бог учи, али —</p> <p>Ана задрхта:</p> <pb n="76" /> <p>— Не, не, оче, пустић |
| атријарха ублажио.{S} Он је дигао тешку анатему, која је на народ српски била бачена, кад је ср |
| СРПСКЕ ПРОШЛОСТИ</p> <p>НАПИСАО</p> <p>АНДРА ГАВРИЛОВИЋ</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>ШТАМПАНО У ДР |
| Лабуд страховито захрза, а Гојко дочека Анђела мачем, и његовом крвљу попрска песак и камење кр |
| , они су већ у напред довољно добили од Анђела, коме је Тома чешће пута у животу предавао своје |
| он му се окрете и рече:</p> <p>„Хвала, Анђеле, ти си своје учинио!"</p> <p>Тај изиђе, а ја у м |
| од Крстопоља.</p> <p>— Од куда ти овде, Анђеле? — изненади се Тома.</p> <pb n="67" /> <p>— Хе, |
| јко пусти из Крстопоља.</p> <p>— Видиш, Анђеле, да сам имао право, што сам држао да ћеш ми и са |
| а поду спусте у тамницу.</p> <p>— Хвала Анђеле! — рече Тома једном. — Ти увек стижеш, кад треба |
| е у сусрет Гојку.</p> <p>Њих су опазили Анђелови људи, те се, поремећени и пропашћу Анђеловом, |
| лови људи, те се, поремећени и пропашћу Анђеловом, склонише дубље не кушајући даљи напад.</p> < |
| а ћеш ми и сад требати! — говораше Тома Анђелу, који је био са њим дошао у Драму.</p> <p>— Гото |
| помишљајући да његовом опаком савезнику Анђелу може икада какво предузеће исклизнути из руку, Т |
| /p> <p>— Тако ће и бити! — одлучно рече Анђео.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18930_ |
| ! — грмну нечији глас.</p> <p>То бејаше Анђео, који се са брега залете с копљем у руци право Го |
| стаде пљеснувши рукама:</p> <p>— Крст и анђео! њега је однео нечастиви!</p> <p>И старац се прек |
| потребан.{S} Јеси ли ти још онај стари Анђео?</p> <p>— То јест ђаво!{S} Да Богме!</p> <p>— А ј |
| чуо.{S} Хришћанском цару јавио се у сну анђео Божји, узео му из руку крваву сабљу и предао Турц |
| ред вече да ми се јавиш.{S} Иди.</p> <p>Анђео оде, а мало после и Тома се састаде са Љубојем.</ |
| биће у исто доба само нападнут.</p> <p>Анђео гледаше Тому, тражећи обавештења.</p> <p>— Видиш, |
| Видосава је причала Мари све, што је од Ане сазнала.</p> <p>Мари је било и сувише.{S} Она не бе |
| </p> <p>После неког дана Љубоје доби од Ане заповест, да Гојко дође у Драму али не ка ћесарици |
| рој Видосави да не треба више тајити од Ане љубав између Маре и Гојка.</p> <p>И она рече Мари.< |
| илике.</p> <p>Угљеша је одмах сазнао од Ане, шта се догодило.{S} Чуо је о неверству Гојкову и з |
| о однегована, код тетке своје, ћесарице Ане — у миру проводити дане.</p> <p>Али се ипак догодил |
| му Војихнином, о старим данима ћесарице Ане, о мудрости деспотице Љубе, о благости и доброти ле |
| Угљешино истицање и одликовање ћесарице Ане, али је то остало само у његовој души.</p> <p>Кад с |
| вши у тренутку највеће жалости ћесарице Ане био је примљен без икаквих већих знакова одликовања |
| ме, што држаше го нож.{S} Мара клече до Ане и склопљеним рукама мољаше разбојнике.</p> <p>Све ј |
| је ни у ком случају ни мало на путу.{S} Ани се привидно покоравао, али је сву пажњу своју усред |
| ан од њих извуче нож.{S} Трећи говораше Ани нешто брзо грчки али тако покварено и нејасно, да г |
| p>Тома стиже своме двору, а и оне одоше Ани.</p> <p>Тома сјаха и уђе унутра.</p> <p>И ако се вр |
| ремена Исаија се врати отуд, па се јави Ани.</p> <p>У разговору са њом Исаија помену, како је В |
| послушан покојном ћесару и његовој жени Ани, Гојко је с места послушао њену наредбу и из Драме |
| сазна.{S} На мах се одлучи, да нагласи Ани догађај у лову.{S} И она га рече кратко и нејасно.{ |
| ави толико смелости, да се усуди казати Ани, како не треба судити пре, док се све о сваком не с |
| руком рукав са своје деснице показујући Ани још крваво-модру белегу:</p> <p>— Овим ме је дарива |
| p> <pb n="132" /> <p>Јелену је ћесарици Ани и њеном двору приказао монах Исаија.</p> <p>— Узвиш |
| лазио је у походе својој ташти ћесарици Ани, долазио је да води своме двору своју љубу, па је, |
| д ноћ кад ћефалија Рајко изиђе из двора Анина, где је био неки мали ратни савет.</p> <p>На пољу |
| није уђе у собу Гојко, који долажаше из Анина двора.</p> <p>— Браћо, — рече он. — Тренутак је т |
| и драмској више припомогла сама личност Анина, коју су сви необично ценили и поштовали, ипак је |
| потице Љубе Угљешине, кћери Војихнине и Анине, која је часове туге своје разгаљивала у ученом г |
| >По свршеном већу Угљеша с Гојком оде у Анине одаје.{S} Тамо бејаше Ана, Мара, Јелена, Љуба и В |
| ему несвесно увредио.</p> <p>То је души Аниној било доста.{S} Она се са скупоценим поклоном, ко |
| ако су прошли дани прве жалости у двору Анином, а мало за тим отишао је и Исаија, обећавши да ћ |
| Гојку помогао, да стече права на милост Анину и руку Марину.</p> <p>Јако поремећен у својим нам |
| тићи.</p> <p>Мара је истински тужила са Аном и Љубом за преминулим ћесаром.{S} У црном руху са |
| и читање, Угљеша се појави на прозору с Аном и Љубом, а свет их весело поздрави, па, пијући и п |
| де својој ташти, Угљеша објављиваше, да Ану утврђује у господству, које јој припада по заслугам |
| дошла!</p> <p>Задовољан је ступио пред Ану, да јој саопшти резултат свога поверенства.</p> <p> |
| а! — одговори јој он.</p> <p>За тим узе Ану с десна и Љубу с лева од себе и пође с њима.{S} Кад |
| све у Крстопољу догодило.</p> <p>Кад је Ану прошао први потрес и туга због крстопољског догађај |
| Гојко.{S} Нападачи, изненађени, пустише Ану и Мару, и, преплашени, прескочише јарак крај пута, |
| а један од оне тројице притрча и ухвати Ану за руку.{S} Прискочише и она двојица, а један од њи |
| се брзо <pb n="65" /> удали, оставивши Ану збуњену немилим гласовима, које јој је донео.</p> < |
| лика старичиног.</p> <p>Држећи за руку Ану, Угљеша се окрете и пође са њом ка Љуби.{S} Тада пу |
| уше, и прихвати <pb n="85" /> онесвеслу Ану.{S} Мара не могаше ни речи проговорити.{S} Место ње |
| ка други твоји људи нападну на ћесарицу Ану и њену лепу поћерку.{S} Ја ћу <pb n="77" /> већ при |
| млађега брата Балшу, господара северне Арбаније.{S} Од како је прошле године умро најстарији њ |
| гословске књиге грчкога писца Дионисија Ареопагита, прекидајући посао с времена на време, кад ј |
| и то.{S} Родио сам се на малом острву у Архипелагу.{S} Љубав ме, чиста љубав, дала свету, па за |
| проби се кроз редове Гојкових чувара — атонски пустињик.</p> <p>— У име Бога и крста! — викну |
| .</p> <p>На рукама његовим издисао је — атонски пустињак.</p> <p>Монахиње приђоше и клекоше, а |
| а румен му поли образе.{S} Познао је — атонског пустињака...</p> <milestone unit="*" /> <p>Кад |
| господару!</p> <p>— Ја не смећем с ума атонског проповедника.</p> <pb n="71" /> <p>— Тако мора |
| Деспоте, твоја је слава допрла и до тог атонског пустињика, и он у теби гледа спас!</p> <p>Кроз |
| , да сам друкчије гласе од вас чула.{S} Ах, то је страшно!{S} Хвала вам!{S} Верујем.</p> <p>Међ |
| ише, на оном обронку.{S} Поздрави све — ах — све — и деспотицу, и кажи да је Угљеша чинио своју |
| ко. — Да се још једном кренем, полако — ах! — и он се стропошта поново на земљу, огрезао у крви |
| то, рече:</p> <p>— Да, Јелена!</p> <p>— Ах! то је она! — јекну Рајко, ал’ се на питање монаха, |
| вог, нека у томе буде и утехе.</p> <p>— Ах, оче мој!</p> <p>— Глас је кратак и непотпун, али у |
| е.</p> <p>Али се милост Божја, која нас аше оставила, више не враћаше.</p> <p>Била је бура са с |
| јој он — ти знаш, о чему се мисли моје баве.{S} Ти знаш, како ми је тешко, кад се препреке том |
| и хране својој деци.{S} Док се она тамо бавила, за тренутак се примакла гнезду грдно <pb n="70" |
| ad>VII</head> <p>За време док се Угљеша бавио у Драми и док је обилазио омање тврђаве прелазећи |
| а Византинца, кога Рајко у једнодневном бављењу своме и не виде.</p> <p>Лукави учитељ бирао је |
| ешло преко пута, што далеки Самоков код Балкана везује са Крстопољем на мору, па се, остављајућ |
| оје се већ видело да се стално мисле на Балкану настанити.{S} Али раздељеној, несложној и завађ |
| спреми тешки палош, држећи га, руком за балчак, на рамену са врхом далеко и право напред истуре |
| му је висио широки палош са позлаћеним балчаком, који се завршавао златним крстом.{S} Левом је |
| Призрен.</p> <p>— Помогне ли Бог нама, Балшић је свршио ! — рече Рајко одлучно.</p> <p>— За то |
| о па да се војске наше сукобе.{S} Ђурађ Балшић ми хоћаше ту бити користан савезник, али — само |
| ве, —- настави Гојко.— Краљев зет Ђурђе Балшић, који му је био савезник против Алтомановића, ка |
| ца Милица, жена зетског господара Ђурђа Балшића, не може бити довољна залога за трајно пријатељ |
| тво, и искрено савезништво између нас и Балшића.{S} Још се мање смемо ослонити на млађега брата |
| оше остати код савезничке војске моје и Балшићеве противу силе Алтомановића.{S} Расправи ли се |
| т краљ Вукашин спрема војну у савезу са Балшићем а против Николе Алтомановића.</p> <p>— То је с |
| је под његовим Марком и зетом му Ђурђем Балшићем стајало према сили Николе Алтомановића, а друг |
| р, плахе али витешке природе, нису више Балшићи ни у колико поуздан стуб за извођење наших мисл |
| и стоје чудновато.{S} Ми смо истина, са Балшићима у родбинској вези али то није довољно да бисм |
| се мање смемо ослонити на млађега брата Балшу, господара северне Арбаније.{S} Од како је прошле |
| нашао, да ми је дужност.</p> <p>— Онда, бар за сад, никоме ни речи.</p> <p>У том приђоше ка ват |
| Зато је гледао да то спуштање не дође, бар не тако брзо.{S} Али сад је оно већ отпочело.{S} Ук |
| баштиничке и сеоске, која није послала бар по једног војника, а из многих се кућа кренуше по н |
| а.</p> <p>— Мож’да.{S} Бог би дао да је бар она жива.{S} Робом икад ал’ гробом никад!{S} За њег |
| м и блеском сујетнога живљења.{S} Ти ме бар знаш!{S} Није спокојство душе моје поремећено никак |
| упите га, да приповеда ако не све а оно бар онолико, колико му неће бити зазорно.</p> <p>Орфанс |
| 0" /> свога превеса видело би се, да се барице од кишних капљица давно већ изгубише према поточ |
| p>Коњи се повише, земља тутњи, кишне се барице деле.</p> <p>Бегунац иде, да спасе главу из џела |
| једном тренутку.</p> <p>На мах се зачу бахат коњски, али се нападачи, за чудо, и не освртоше.< |
| нака свога...</p> <p>На једном се месту бацају ратници камена с рамена.</p> <p>— Ха, ништа је т |
| мисли.</p> <p>Небом је пловио месец, и бацао своју светлост на успавану земљу.{S} Звезде трепт |
| ијатеље, ни доставом, која би циљала да баци сенку на искреност и љубав нашу.{S} Тога не може б |
| ури?{S} И он се брзо склони низ Марицу, бацивши преломљени мач.</p> <p>После неколико тренутака |
| губимо времена.{S} Ма шта било — и Тома бацивши листак диже руку да такне Мару.</p> <p>У очима |
| нападачи, срећно одбијени, љутито су се бацили на подбадача Гојка, и са њиме своје завереничке |
| ише је пак светлости на Томину прошлост бацио Рајко причањем својих успомена о стрицу своме, чу |
| ити.{S} Ал’ њега за ноћас ваља у подрум бацити — одговори старац. — То ћу и да урадим.{S} Да ми |
| рски тумачу — да ће бити доцне, кад се, бачен на коло, буде покајао.</p> <pb n="183" /> <p>— Ни |
| у анатему, која је на народ српски била бачена, кад је српска црква постала самостална са своји |
| оранин зачуђено погледа.</p> <p>— Јест, баш теби!{S} Ти у мраку нападе мене, стеже ме за гркљан |
| /p> <p>— Па да гађам, је л’?{S} Ако!{S} Баш ћу тако да радим, — одговори старац.</p> <p>У томе |
| аљ био повео на Николу Алтомановића.{S} Баш кад је Марко мислио поћи овамо — тако јавља краљ на |
| гов другар. — И султан је задовољан.{S} Баш кад је победоносно улазио у бунтовничку Бигу, стиго |
| ави нека му гавран очи испије.</p> <p>— Баш ће му тако и бити.{S} Ал’ њега за ноћас ваља у подр |
| ире, чини ми се, у свачију душу.{S} Ал’ баш тај његов поглед мене је — опрости, велможо —</p> < |
| о дође и одагна Турке око њега.{S} А та баш понуда не бејаше по вољи драмском заповеднику Томи, |
| о опазити да се журе.</p> <p>Тома стиже баш кад они уседаху на коље.{S} Загледа се у вођу њихов |
| екиваше се само још Љубоје.{S} Он стиже баш онда, кад се у граду поведе реч о њему и његовом за |
| и даље <pb n="27" /> ишао.{S} А Мара се баш највише и паштила, да сазна његове мисли, за које ј |
| силно, да Тома на мах изгуби смелост, и баш у тренутку, кад Гојко измахну да му мач са свим изб |
| ке за спремање на отпор Турцима.{S} Али баш у часовима, кад се одушевљавао мишљу о потпуном изг |
| се извезоше на суво, а случај их намери баш на страну, где бејаше виноград <pb n="60" /> мога б |
| Скопљанин.</p> <p>— Па да видиш, нисам баш ни рђав, јер, Богу хвала, таких у нас и нема.{S} А |
| авих свој ловачки прибор, да за њ дођем баш кад треба!{S} Велможо, овде може бити свему крај!</ |
| Али ми је он за неко време био потребан баш за то што је туђин, јер у мојој деспотовини има мно |
| далеко чувен.{S} Али Турцима је требао баш тај градић.{S} И они га узеше.{S} Два повереника ца |
| осподске углађености.{S} Кад је Момчило баш размишљао у граду своме о томе, јаве му слуге да је |
| таје само угљен и пепео....</p> <p>А то баш и мишљаху Исаија и Рајко о судбини човечјој!</p> </ |
| најважнија тачка целе деспотовине и то баш са оне стране, са које смо најслабији.{S} Док је јо |
| сва краљева и деспотова војска, па зато баш и хоће да се пред вама покаже овај са катуна више Р |
| ост Драме од Сера.{S} Али — а тебе зато баш и шаљем — не смећи с ума ни једног тренутка велику |
| ућеном ведрином душе своје!{S} Не бејах баш голобрадо момче, кад сам с тобом ступио пред олтар. |
| љи стари је ратник постајао у неку руку баштиник и кућаник, ал’ не престајаше бити и даље војни |
| од најамника и добровољаца, од тежака, баштиника, грађана и градских занатлија, стегоноша, вел |
| ођаху своје жупе.</p> <p>Није било куће баштиничке и сеоске, која није послала бар по једног во |
| асима оплакивале су смрт његову.</p> <p>Бдења, молитве и помени, које су смирени служиоци олтар |
| <p>— Поћи ћемо у Сер, па ћемо удвојити бдење нада свим, што бива.{S} Вукашина устављати нећу и |
| и, па га је после нестало.{S} А Хаџи-Ил-бег, који је са њим био појурио нашима, видећи да се ђа |
| смо победили.</p> <p>— Зато је Хаџи-Ил-бег сада у великој части код свакога.{S} Султан му је у |
| устаните!{S} Највећи јунак наш Хаџи-Ил-бег главом је платио своје јунаштво, које нам је донело |
| у је била при руци напао је, а Јевренос-бег дошао му је после у помоћ.{S} Одважност Хаџи-Ил-бег |
| иоци се скаменише од чуда, кад Јевренос-бег нареди, да се коњи обрну натраг</p> </div> <div typ |
| >Тај вођа бејаше главом чувени Јевренос-бег, један од највештијих ратника турских, потурица грч |
| лузи.{S} Послушајте ме!</p> <p>Јевронос-бег размишљаше, а Тома лукаво додаде:</p> <p>— Или још |
| ападу, није имао кад да иде до Јевренос-бега, који је са војском чекао на половини пута између |
| весели се, примиче ти се помоћ Јевренос-бега!</p> <p>А густи редови српске војске почеше се раз |
| је после у помоћ.{S} Одважност Хаџи-Ил-бегова донела нам је победу.{S} Већина је, истина, од н |
| да се врате у град.{S} Тиме је осигурао бегство својим савезницима.</p> <p>Сутра дан рано Тома |
| То поможе.</p> <p>Славољубивом Јевронос-бегу то бејаше најјачи разлог, и он рече:</p> <p>— Добр |
| p>Потмула лупа преста па опет наста.{S} Бегунац је сишао с моста, гонилац на њ наишао.</p> <p>М |
| </p> <p>Ко зна колико времена језде?{S} Бегунац за цело не, гонилац још мање.</p> <p>Век је сад |
| ли стигнут.{S} Гониоцу није тајна, шта бегунац добија, ако умакне.</p> <p>Бегунац гониоца не з |
| е огња, искре, светлости.</p> <p>Зна ли бегунац, куда га сада носи већ у пола изнемогли дорин њ |
| њу слика некога Византинца, који је као бегунац био неко време у српском логору.</p> <p>Ево чег |
| а.</p> <pb n="165" /> <p>Ту Су.</p> <p>-Бегунац и гонилац чују један другоме дах, осећају пламе |
| так каменитог брда и паде мртва.</p> <p>Бегунац се поведе, а оштри палош наиђе на врат и главу |
| торбу.</p> <p>Змај гони ђавола.</p> <p>Бегунац ће у мрклој ноћи лако отићи с коњем у провалију |
| ко викну кад нагази на нападача.</p> <p>Бегунац виде да нема куд.{S} Искочи из вреже, држећи у |
| мља тутњи, кишне се барице деле.</p> <p>Бегунац иде, да спасе главу из џелатске торбе.{S} Гонил |
| осећају пламен мржње међусобне.</p> <p>Бегунац извитла мачем више главе.</p> <p>Гонилац спреми |
| шта бегунац добија, ако умакне.</p> <p>Бегунац гониоца не зна али слути.{S} Гонилац бегунца зн |
| њу.</p> <p>Обојица ободоше коње.</p> <p>Бегунац окрену коња и прескочи поток, па се упути север |
| траг.{S} Он даље иде по нагону.</p> <p>Бегунац осети гониоца.{S} Гонилац се намерно на бегунца |
| оде зачу се топот потмулом лупом</p> <p>Бегунац је наишао на мост.</p> <p>Гонилац напреже слух. |
| тада било!{S} Катуни и трла бејаху пуни бегунаца, немоћних стараца, слабих жена и невине дечице |
| с јужне стране отворише, да пропусте -— бегунца Тому Теологиту...</p> <p>Неколико тренутака пос |
| м мрковом својим скрха преко побеђенога бегунца и доброг коњица његовог.</p> <p>Ал’ мртви — Том |
| осети гониоца.{S} Гонилац се намерно на бегунца.</p> <p>Бегунцу би јасно, шта губи, буде ли сти |
| хтеде нешто рећи, али се присети, пусти бегунца, брзо измахну ножем, па га забоде више од полов |
| ац гониоца не зна али слути.{S} Гонилац бегунца зна, ал’ грех му цео не слути.</p> <p>Бегунцу ј |
| , потресен, реко, кад смо из далека као бегунци погледали на тужно место наше.</p> <p>Дотле је |
| и.</p> <p>Гонилац ни толико.</p> <p>Али бегунцу није така трка прва Гонилац само њих и зна.</p> |
| } Гонилац се намерно на бегунца.</p> <p>Бегунцу би јасно, шта губи, буде ли стигнут.{S} Гониоцу |
| а зна, ал’ грех му цео не слути.</p> <p>Бегунцу је пут мало познат.{S} Гониоцу је тек у бледом |
| <pb n="163" /> <p>А какви греси?</p> <p>Бегунцу долазе само искрице, које му у сећању буде прош |
| ева неразговетне звуке и лелек још веће беде и невоље.</p> <p>Први редови бејаху највише изнена |
| сам их заклео, да својим костима створе бедем за одбрану твоју, кад груди њихове буду за то нем |
| крвав и тужан пад Пловдина, који је био бедем против османске навале, није тога живота нестало, |
| кад се стража на главним вратима првога бедема два пута већ променила, и кад је звоно са високо |
| за своју љубав.{S} Често је са високог бедема крстопољског погледао уз пут што води Драми, па |
| ne unit="*" /> <p>Кад труба са градског бедема огласи долазак високога госта велика се градска |
| еним крилима паде код најнижег градског бедема.</p> <p>Тома се окрете Мари па јој галантно рече |
| ца на покретном <pb n="11" /> мосту код бедема и шкрипа кључева у великој гвозденој брави на гр |
| рац, што се, реко би, одбија од високих бедема градских, па се разлива у ситне покрете по мирно |
| вина, из којих је ваљало стварати тврде бедеме и грудобране.{S} То сам и учинио, утврдивши град |
| зданој ноћи, кад месец посребри градске бедеме огледајући се у местимичној дубини речице, што и |
| по неколико часова на високим градским бедемима или на кули мотриљи.{S} Изгледала је иде ли јо |
| ог тамника ступио на последњи мост међу бедемима градским једна му рука пружи кроз мален отвор |
| за.</p> <p>У тај мах стражар са куле на бедему огласи да граду долази неки ненадни гост...</p> |
| а са свитом својом поздрављаху на првом бедему војску, која поред њих пролажаше.{S} А много жен |
| ленка и велико шарено перо нојево.{S} О бедрима му је висио широки палош са позлаћеним балчаком |
| ного туђина његовога рода.{S} Многу сам беду срећно минуо само зато, што сам у тренутку употреб |
| у области турског царства, Тома успори бежање, па се чешће и одмараше.</p> <pb n="150" /> <p>Н |
| </p> <p>— Учинићу, али ако он не хтедне бежати?</p> <p>Љубоје се замисли.</p> <p>— Рећи ћеш му, |
| одатле заседа на мах побегла.</p> <p>— Беже кукавице, — јасно рече Гојко — кад најгора рђа међ |
| збојиштем глас турски:</p> <p>— Хаџи-Ил-беже! весели се, примиче ти се помоћ Јевренос-бега!</p> |
| хоћеш ли да посведочим белегу?{S} Ја не бежим са мегдана!...</p> <p>— Дај чутуру међедином опши |
| } Ђаур се мало опоравио, од великог је, без сумње, рода.{S} Понуђено му је, да прими свету веру |
| х.</p> <p>Туђина је нестало, отишао је, без сумње љутит, што му се жеља ни у колико није оствар |
| ичку.{S} Похватао сам тичице!{S} Ти ме, без сумње, не разумеш?{S} Добро, слушај.{S} Био сам све |
| братски опет пољубише.</p> <p>— Ти си, без сумње, уморна од путовања? — упита Рајко Јелену.</p |
| ми се, он од мене.</p> <p>— Ал’ ти си, без сумње најбољи међу својима из Кукуша? — присети се |
| чнику њеном, ал’ се трже и сети да јој, без сумње, не би било право, па рече:</p> <p>— А име тв |
| требати!{S} Ево, ово, што ногама газим, без сумње је мач каквог погинулог витеза.{S} Јесте.{S} |
| — одговори Угљеша. — Али кад ти велиш, без сумње је тако.{S} А ти си, мож’да, опазила оно, што |
| Али у души Гојковој није било мира.{S} Без поговора послушан покојном ћесару и његовој жени Ан |
| ина може трајати само докле није сама — без наших држава.</p> <p>— Њих ћемо и позвати — и само |
| та!{S} Ал’ витеза оног нигде ?</p> <p>— Без сумње — нигде!</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| јко, црномањаст младић подужих бркова а без браде, који у пуној ратној спреми уђе у њихову одај |
| ивице и свикнутост да се воља старијега без поговора изврши, а с друге стране стајаше неокаљана |
| дина утеха, једина душа, којој се могла без устезања поверити.</p> <p>— Ти опет тугујеш? — пита |
| клону на прса.</p> <p>— Његова је рана без пребола, — рече Рајко лагано Богдану. — Он неће жив |
| вом је руком држао узде крупнога вранца без белеге а десну је спустио на колено.{S} За њим су и |
| о је мислио, да је бољка доброга му оца без пребола.{S} И тога се дана почео надати.</p> <p>— О |
| арица Ана жељаше да све славље не прође без уобичајеног великог лова, те забаве најмилије и вел |
| пожурио и одмах кренуо.</p> <p>Ишао је без иједног пратиоца, да би брже путовао.{S} Одморни је |
| било тешко, али је ипак увидела да није без заштите, и ако је Гојко далеко.</p> <p>Кад је са Ра |
| рништво у љубави, уверење да Гојко није без кривице и свикнутост да се воља старијега без погов |
| брини, бићеш.{S} Мој добри отац болује без пребола, али ја молим Бога, да му да толико снаге, |
| оњем у провалију, наићи на високе обале без моста, размрскати се о стење или онесвеснути, лупив |
| , где гусле не гуде!{S} Ако си ти Богме без тога пошао ја нисам.{S} Незгодно ми је сад ићи чак |
| ласти доста је учинио, да се ново стање без поговора прими, јер се свима <pb n="47" /> ваљало б |
| усиљено се насмеја Тома. — Кнегињица се без разлога преплашила.</p> <p>Рајко севаше очима:</p> |
| престоницу Дренопоље, које ће мож’да и без боја заузети.</p> <p>Сви се јако обрадоваше, глас п |
| Томе још нема.</p> <p>Они се кренуше и без њега, а оставише гласнике, који ће га обавестити о |
| а, — рече Угљеша — па сам знао, да он и без тога не би смео угазити у војну, а да буде ово што |
| 4" /></p> <p>Властоје је таман просто и без кићења али лепо и дирљиво био испричао како је десп |
| илом бранити — цикну Мара.</p> <p>— Али без успеха! прекиде је Тома.</p> <p>— Викаћу, зваћу у п |
| >— То нећу — грмну Вукашин.</p> <p>— Ни без клетве! — громко доврши Угљеша.</p> <p>— Невоља држ |
| крепке природе, у дивљини, која није ни без својих особитих чари, Мари срце закуца брже а груди |
| ак до чадора нашег, ал’ вала не могу ти без гусала, кад ми само на ум падну.</p> <p>— Хајде, по |
| и деспоте!{S} Заповедај и ја ћу слушати без поговора.</p> <p>Угљеша седе, и руком показа Томи д |
| енчању!</p> <p>— Које неће, брате, бити без твога.</p> <p>И одоше даље у веселом разговору...</ |
| ничено.</p> <p>— Надам се, да нећу бити без вредних помагача, — рече Тома.</p> <p>— И ја тако м |
| ко и моје живовање не може се замислити без ове моје миле цитре.{S} Кад сам љубио, она је љубав |
| и је такав разговор најми лији, кад сам без тебе!</p> <p>— А сада?</p> <p>— Само ми дајеш маха |
| вника <pb n="49" /> и не растумачим сам без вражбина, ево моје русе главе, — одговара онај друг |
| радости и тихе среће своје, за јунаком без врлина, за осумњиченим издајицом!</p> <p>И добри мр |
| еће жалости ћесарице Ане био је примљен без икаквих већих знакова одликовања, које његово наиме |
| клупи, ја ћу се пожурити.</p> <p>Гојко без речи пристаде, а кад је остао сам под јелом, не мог |
| љубо!</p> <p>— Имам, господару.{S} Зар без разлога мисли твоје блуде у тренуцима, кад се у дво |
| ="7" /> нашем свако добро стани?{S} Зар без разлога често пута оставиш богату трпезу и госте на |
| ду моје мисли, даље жуди моја душа, јер без тога нема живота ни опстанка ни овоме, што је до са |
| жној руци твојој стао сам тада у службу без поговора, — рече Тома, пажљиво посматрајући Угљешу. |
| } Кажи сан, па ако ти не раскујем тајну без расковника <pb n="49" /> и не растумачим сам без вр |
| , да наши скиптри и црвени сандали нису без прекора. —</p> <p>— То нећу — грмну Вукашин.</p> <p |
| платили.{S} Други су поскапали на путу без игде ичега.{S} Тада је нестало Матије и његове кћер |
| оче од непуних дванаест година, остадох без игде ичега.</p> <p>Кад сам с очева гроба, на коме с |
| едузеће исклизнути из руку, Тома је био безбрижан с те стране.{S} Он се, напротив, бојао, да на |
| је се стране гомилају облаци, па је био безбрижан, Мрак се брзо спустио, а кад ветар поче да ши |
| у ми загрева.</p> <p>— Тако је.{S} Буди безбрижна..{S} Мож’да још сутра полазимо —</p> <p>— А ј |
| пасти у крило као зрела воћка, — додаје безбрижно војвода Богдан.</p> <p>— Боже дај! — вели Угљ |
| уле мотриље у тврдоме Серу дању се виде безбројни планински ланци, како <pb n="4" /> се у бескр |
| , ври, тутњи земља, јечи ваздух.</p> <p>Безбројни чадори прекрилили поље као тице лабудови.{S} |
| брашненицама — стан забруја од весеља и безбројних прича, што се почеше низати крај логорског о |
| са Лабудом налетео на ров и прелетевши бездан, у коме га је очекивала готова смрт, пожњео је у |
| и то је готово све пропало.{S} Неке су бездушници, који су издајом хтели да стеку милости, про |
| година онда, кад и ја деспотску.{S} Ми бејасмо једини, који се одушевљавасмо мишљу о одржању о |
| против њих.{S} Цар стаде уз њих.{S} Ми бејасмо тада и против цара.{S} Успесмо.</p> <pb n="96" |
| Хе, да знађах за ову руменику, док тамо бејасмо, бих се и ја измолио да опсађујем Пловдин! — до |
| непомућеном ведрином душе своје!{S} Не бејах баш голобрадо момче, кад сам с тобом ступио пред |
| p>— Хвала Богу, ја сину вратих, што оцу бејах дужан! — прошапта старац, па се несвесно занесе.< |
| ашеном жераву деспот Угљеша, а око њега бејаху велики војвода Богдан, војвода Гојко и неколико |
| испрекрштали пролазе око чадора, као да бејаху узнемирени толиком живошћу, те немирно копаху но |
| рашно ли је тада било!{S} Катуни и трла бејаху пуни бегунаца, немоћних стараца, слабих жена и н |
| , као што травни пашњаци по висоравнима бејаху обилати храном за благо многобројних пастира.</p |
| нико не сазна.</p> <p>Поклисари доиста бејаху од Пловдина, тврдога града на половини пута изме |
| коњаници врло брзо.</p> <p>Сва тројица бејаху уверени да им се ваља журити:{S} Тома, што је зн |
| Сером.</p> <p>Деспотове стегоноше, које бејаху по појединим жупама, развише своје стегове, те с |
| средишта ипак не доспе.</p> <p>Многи не бејаху заноћили под својим чадорима, многима оружје не |
| пати својих добрих коња.{S} Али таки не бејаху сви.{S} Докопавши се коња и оружја, други за час |
| ђоше ватри Исаија и Рајко.{S} Ни они не бејаху веселији.</p> <p>Силазећи низ степенице на кули, |
| ког и женског, старог и младог, које се бејаху из подграђа искупиле у просторијама пред великим |
| веће беде и невоље.</p> <p>Први редови бејаху највише изненађени и користећи се њиховом забуно |
| ском врту обилазила цветне садове, који бејаху од студени клонули, уђе у врт Гојко, и приступи |
| ићи, већ га и сами помагаху, јер и сами бејаху у њиховом савезу.{S} Па ипак не бејаше лако ни ј |
| S} Њих поштедеше морски таласи, јер они бејаху — нема сумње — гласници Божје казне над покорима |
| а не изостане за њим, јер их и пратиоци бејаху већ сустигли у пролазу кроз подграђе Драме.</p> |
| аму.</p> <pb n="62" /> <p>У тузи својој бејаху будни само још Рајко и Исаија.{S} Обојица ћутаху |
| неколико тренутака из цркве се, у којој бејаху деспотица и ћесарица с осталим и народом, чујаше |
| чи планине и свих долова и урвина у њој бејаху одређени за њихове пратиоце.{S} Чувши после толи |
| навши Гојка и његовог Лабуда.</p> <p>То бејаху поуздани момци, које је опрезни Исаија у последњ |
| собом.{S} А кад погледа поново, очи му бејаху влажне.{S} Он диже руку и обриса — сузе.</p> <p> |
| рана, од куда је дошла сила Вукашинова, бејаше отворена.</p> <p>Лагано, као што отров улази у к |
| црта лица, сваки покрет тела казиваше, бејаше неисцрпна одлучност. <pb n="5" /></p> <p>Прошло |
| нога пророка Алахова.</p> <p>— Никад! — бејаше лаган али одлучан одговор.</p> <p>— Кажи му, — з |
| ја, стегоноша, велике и мале властеле — бејаше задовољна, што ће се кренути против туђина и зај |
| етоше се други господари српски.{S} Ил’ бејаше Божја воља да стег одбране српске пређе у друге |
| р си заборавио на ону моју услугу?{S} А бејаше, збиља, лепа девојка!{S} Као пупољак ружин!{S} Х |
| /p> <p>— Најважнији догађај за ово доба бејаше, што ја престадох бити што сам пре био: пријатељ |
| рстопољу.</p> <pb n="73" /> <p>Видосава бејаше пренеражена.{S} Чињаше јој се, да је наступио см |
| месеца септембра, а блага јесен као да бејаше скупила сву драж својих дана те их смести у сам |
| аљујући од крчме путем.</p> <p>Тај вођа бејаше главом чувени Јевренос-бег, један од највештијих |
| а. <pb n="120" /> Зато у њеним редовима бејаше велики број и грчких становника Угљешине деспото |
| је било расположено, јер им скоро свима бејаше ово први лов од летос, од смрти Војихнине.</p> < |
| наховог био пребледео, дах му у грудима бејаше чисто застао, два пута је хтео да прекине питање |
| ојем, заповедником градске страже, Тома бејаше прилично измакао испред осталих пратилаца својих |
| е неваљалству!</p> <pb n="72" /> <p>Ана бејаше немило дирнута:</p> <p>— Хвала вам, велможо !{S} |
| е, узвишена ћесарице, молим.</p> <p>Ана бејаше у незгодном положају.</p> <p>— А сме ли његов си |
| г дана пред вече две монахиње.{S} Једна бејаше деспотица Љуба — сада већ монахиња Јефимија, а д |
| ече у Меникејским Горама.</p> <p>Јелена бејаше потресена:</p> <p>— Витеже, хоћеш ли ме њему вод |
| ина становала сада у самом граду, и она бејаше права лична снага Угљешина, који се снажио непре |
| Немој губити из вида, да Драма до скора бејаше као засебна област.{S} Стари је Војихна и очи ск |
| алу Месте ближе граници, Тома Теологита бејаше удвојио своју пажњу.{S} До краја пажљив према Уг |
| е војвода заложи.</p> <p>Војвода одиста бејаше гладан, па радо прихвати понуду, а старац му зад |
| p> <p>За зборно место војске Дејановића бејаше одређен Велбужд, место пуно поноса са недавне сл |
| од веселих ратничких клицања, а Угљеша бејаше задовољан драмским одељењима.</p> <p>Ту је војск |
| у двоглави орлови на њима, а сваки стег бејаше пободен у средини своје жупске војске.</p> <p>А |
| отово на самом јужном крају логора, где бејаше војска трилиског ћефалије Рајка.</p> <p>Рајко не |
| , а случај их намери баш на страну, где бејаше виноград <pb n="60" /> мога брата.{S} Виноградар |
| ички и несвесно грчила руку, за коју је бејаше нападач ухватио, а другу је подигла према ономе, |
| Трже мач и ступи корак назад.{S} Љубоје бејаше са свим изненађен, у забуни извади и он брзо мач |
| руне на зидине турскога Дренопоља, које бејаше због тога у страху и трепету.</p> <p>Било је пре |
| редовима чадора трилиског одељења, које бејаше па ударцу турског одреда што са источне стране н |
| а спусти главу у обе шаке од руку, које бејаше подлактио на колена.</p> <p>Тако је неко време ћ |
| о још непрестано заповедником те војске бејаше непоуздани Тома Теологита.</p> <p>И вечерас је у |
| мети слике детињства и младости, а томе бејаше узрок Јелена и срећни случај, који ју је к њему |
| ао патријаршију али некако чудно.{S} Не бејаше, браћо моја, тај посао рађен по закону Божјем и |
| а Турке око њега.{S} А та баш понуда не бејаше по вољи драмском заповеднику Томи, у коме је по |
| Томе Теологите са још неким ловцима не бејаше.</p> <p>Скуп је био одређен у једном пропланку с |
| /p> <p>Мари је било и сувише.{S} Она не бејаше далеко од постеље тешке болеснице.</p> <p>— Шта |
| под својим чадорима, многима оружје не бејаше при руци а многи се не могаху дочепати својих до |
| } Гојко је оштро гледао Љубоја, коме не бејаше лако.</p> <p>Кад се по гласу, који са степеница |
| Мару, да и она с њима изиђе, али ње не бејаше.</p> <p>Она је међу тим у својој соби а на груди |
| ницу отворила?</p> <p>— Хвала Богу и не бејаше никога за тамновање, дете моје, кад издахну твој |
| ута долазио у Драму и ишао даље, али не бејаше никога, који се у почетку обрадовао његовом дола |
| бејаху у њиховом савезу.{S} Па ипак не бејаше лако ни једноме а најмање деспоту Угљеши, који ј |
| свога доброг господара.{S} Али један не бејаше таког срца.</p> <p>То је био неки туђин, који је |
| или поспали, а од женских нико будан не бејаше.{S} Само она очекиваше свога господара.{S} А њег |
| између два повећа коца.{S} Овај део не бејаше покривен.{S} Из њега се улазило у друга два дела |
| илиског ћефалије Рајка.</p> <p>Рајко не бејаше заспао.{S} Он је лежао до самих врата од чадора, |
| и:</p> <p>— Алах, ил-Алах!</p> <p>То не бејаше глас људске питомости и срца, које зна да није в |
| што ни његовом белом господском лицу не бејаше потребна густа и пуна брада, која само повећаваш |
| олац.</p> <p>Кад приђоше ватри, која се бејаше јако разгорела те пламеном осветљаваше на далеко |
| јко већ не могаше чути.</p> <p>Лабуд се бејаше спустио низ брежуљак, и ношаше свога господара, |
| мени, Гојку, Мари, ћесарици.{S} Све се бејаше скупило, да се сломи над њим, а он хоће да избег |
| стрелу и оком ухвати орлов лет, како се бејаше упутио даље на запад.{S} Овај други хитац не про |
| адовишта.{S} Њега је вила, кад још дете бејаше, у планини задојила, па му, овако малом, дала сн |
| И ако се враћао из логора, ипак до куће бејаше мисли о војни заменио другим мислима.</p> <p>— Т |
| одну спрему пре поласка.</p> <p>Највише бејаше изненађен — Тома Теологита.{S} Угљеша на његово |
| и Мара, а још мање стари дворанин, који бејаше прилично заостао у разговору са свештеником.</p> |
| аше старац, улазећи у собу.</p> <p>Томи бејаше све јасно, плану али се брзо прибра:</p> <p>— По |
| ије...</p> <p>Војска из драмске области бејаше готово сва прикупљена, а од важнијих вођа очекив |
| p> <pb n="161" /> <p>Тај страшни ратник бејаше главом онај мирни старац пастир, код кога је Гој |
| ч, од кога се држак са горњом половином бејаше сачувао.{S} Рука му задрхта и клону, а он тужно |
| међу Дренопоља и Средца.</p> <p>Пловдин бејаше у јуначкој невољи.{S} Опсела га силна војска тур |
| е, па га неопажено посматраше, а кад он бејаше близо, она упита Видосаву;</p> <p>— Како се зове |
| део свога службовања провео.</p> <p>Он бејаше сад препорођен.{S} Гледаше друкчије, отвореније |
| аија! — рече Рајко Јелени.</p> <p>Гојко бејаше изишао на врата, и дочека Исаију.</p> <p>— Добро |
| еша с Гојком оде у Анине одаје.{S} Тамо бејаше Ана, Мара, Јелена, Љуба и Видосава.</p> <p>— Учи |
| ући ситније камење падаше ка реци Јасно бејаше, да је одатле заседа на мах побегла.</p> <p>— Бе |
| друга послуга.</p> <p>Кад већ прилично бејаше измакао са својим пратиоцима, Угљеша опази на вр |
| атила ме је једна милостива рука.{S} То бејаше стари игуман хилендарски, који ме из поштовања п |
| заклопоташе точкови од двоколица.{S} То бејаше пробрана, данас уловљена, дивљач.</p> <p>Возари, |
| у па4"/> Дошљак радо пристаде.{S} То бејаше — Тома Теологита, момче у двадесетим годинама св |
| се са српске стране враћају кући.{S} То бејаше војвода Богдан с Рајком, Љубојем и још двојицом |
| и срца, које зна да није вечито.{S} То бејаше рика рањенога тигра или уздах подземнога света.< |
| ом рекоше Вукашин и Угљеша.</p> <p>— То бејаше честит јунак! — додаде Угљеша. — Он је своју дуж |
| е.</p> <p>Славољубивом Јевронос-бегу то бејаше најјачи разлог, и он рече:</p> <p>— Добро, врати |
| понови: — Да си благословен!</p> <p>То бејаше знак да говори из чистог уверења и истинских осе |
| иком:</p> <p>— Алах, ил-Алах!</p> <p>То бејаше општа лозинка њихова.</p> <p>Под Вукашином паде |
| у долази неки ненадни гост...</p> <p>То бејаше тужна ноћ: звезда последњег витеза, који је с ми |
| >— Води ме тамо, — рече Мара.</p> <p>То бејаше на самој ивици планинској, онде где кроз средину |
| ој стаде кретати леса играча.</p> <p>То бејаше прво јавно весеље у граду после смрти Војихнине. |
| знак, да неко долази У град.</p> <p>То бејаше Гојко с Јеленом...</p> <p>Тома Теологита још се |
| ам више! — грмну нечији глас.</p> <p>То бејаше Анђео, који се са брега залете с копљем у руци п |
| азорно.</p> <p>Орфанским јунацима чисто бејаше мило, што их не победи какав обичан ратник, па р |
| Бога!</p> <pb n="145" /> <p>Све се, што бејаше за мегдана, крете, а у граду остаде од мушких са |
| сно извршио.{S} Није био Србин али опет бејаше ваљан хришћанин.{S} Одликоваше се од својих земљ |
| која се, у почетку јако, заложена, већ бејаше предала судбини да, као и остале, утрне.</p> <p> |
| ла дружина сакупити, деспотица Љуба већ бејаше тамо стигла.{S} Али Угљеше и Томе Теологите са ј |
| зо притера свога коња ка вођи, који већ бејаше усео зеленка, па му нешто брзо говораше.</p> <p> |
| овори? — упита старац војводу, који већ бејаше на коњу.</p> <p>— Војвода Гојко, син покојног во |
| Хвала Богу! — рече Јелена.</p> <p>Гојку бејаше све јасно.</p> <p>— Да није — рече радосно Јелен |
| сваког коњика турског на жртву, која му бејаше најближа.</p> <p>— Алах, ил-Алах! — понављаше се |
| а.</p> <p>На мах се искупише сви.{S} Ту бејаше Ана, Рајко, Исаија и остали.{S} Властоје се с ду |
| ра завршује повећим висовима.</p> <p>Ту бејаше састанак Угљешине и Вукашинове војске, ту и прво |
| ље отимао.{S} Брзо прискочи, ал’ старац бејаше већ савладао нападача, па му својим каницама вез |
| и преступ свој у највећем обиму.</p> <p>Бејаше му јасно.</p> <p>Траже га разорена срећа честите |
| — Више нећеш никоме пребацивати витешке белеге камене!</p> <p>— Још синоћ сам свакоме измицао у |
| је руком држао узде крупнога вранца без белеге а десну је спустио на колено.{S} За њим су ишла |
| нас и нема.{S} А хоћеш ли да посведочим белегу?{S} Ја не бежим са мегдана!...</p> <p>— Дај чуту |
| деснице показујући Ани још крваво-модру белегу:</p> <p>— Овим ме је даривао ваш некада вам вера |
| ве задржати и прекинути сваку везу међу Белим и Мраморним Морем.{S} Ту у Галипољу живео је мој |
| , што се у правцу од севера ка југу, за Бело Море, крећу, натапаху плодне равнице међу тврдим и |
| д Перитеориона, града недалеко од обала Белог Мора.{S} У очи самог боја дошао је у стан Момчило |
| Властоје једном код Крстопоља на обали Белог Мора спасао живот од морских гусара.{S} Крупна ју |
| о њеног ушћа у широком Орфанском Заливу Белога Мора.</p> <p>У мирној и звезданој ноћи, кад месе |
| дакле је господарио равницом у приморју Белога Мора.{S} Тада је к њему дошао и Рајко али Томе н |
| цу стална изгледаше, као што ни његовом белом господском лицу не бејаше потребна густа и пуна б |
| да и привео да га напоји, тапшући га по белом врату његовом.{S} Таман је жедни коњиц дохватио в |
| каменита тврђава Мелник, и Крстопољ на Беломе Мору, и Перитеорион, <pb n="20" /> негда крваво |
| илном поретку ишли, јахао је на доброме белцу стегоноша.{S} Широки и златом извезени стег са дв |
| редини.</p> <p>Све се ту слеже, и бојни бео достиже врхунац свој.</p> <p>Али сад наста нова нев |
| АПИСАО</p> <p>АНДРА ГАВРИЛОВИЋ</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>ШТАМПАНО У ДРЖ.{S} ШТАМПАРИЈИ КРАЉЕВИНЕ |
| p> <p>Исаија се преко свега одушевљавао беседама Јована Златоуста, а деспотица му је давала за |
| ом расправљао о старијим књижевницима и беседницима византиским.</p> <p>Исаија се преко свега о |
| е заустави.{S} Поглед се њен пусти кроз бескрајни ваздушасти простор, и тражаше <pb n="52" /> д |
| в и ратна судбина?</p> <p>„Плаве су очи бескрајно небо Божје милости, благе и тихе ал’ сталне и |
| планински ланци, како <pb n="4" /> се у бескрајност пружају; виде се на западу Гвоздена Врата; |
| еменитог срца његовог.</p> <p>У том као бесом гоњен излете из одаје, где су се гостили, један д |
| на срећа честите девојке, увређена част беспрекорног витеза, понижен понос читаве земље.</p> <p |
| нади недостатак, који у томе ни њему не беше непознат.{S} Једно пак, чиме се необично одликовао |
| ео реч о Томину уклањању.</p> <p>— Њега би ваљало смаћи, — рече он — али наше није да бијемо из |
| /p> <p>Ишао је без иједног пратиоца, да би брже путовао.{S} Одморни је Лабуд летео.</p> <p>Прев |
| ако је, очевидно, толико приправан, да би могао с места продужити пут у неодређену даљину.{S} |
| би ђавољег труда био толико сазрео, да би тамо опасно било и приступити.{S} Ево погледајте! — |
| ранковић, не мишљаху нити се надаху, да би у господарима јужних крајева, браћи Мрњавчевићима, и |
| рава!</p> <p>Старац заклопи очи, као да би хтео оживелу слику вечито задржати пред собом.{S} А |
| иц чисто освежи, и копаше ногом, као да би хтео одговорити своме господару.</p> <p>— С Богом, д |
| {S} Ипак - реци — није ништа страшно да би се светли деспот са својом свитом морао журити.</p> |
| стаде читати Угљешину повељу.</p> <p>Да би обележио и у трајнијем спомену сачувао свечаност пох |
| постављена трпеза сиротињска.{S} Мож’да би могло то бити сутра?</p> <p>— Ако нареди узвишена ће |
| њичио моје пријатеље, ни доставом, која би циљала да баци сенку на искреност и љубав нашу.{S} Т |
| ити.</p> <p>— Ти опет тугујеш? — питала би је често Видосава после одласка Гојковог.</p> <p>— В |
| и читав Ал’ и да нема те погибли, доста би Томи била и сама помисао, да је и нехотице себи одмо |
| Куд они, ту све живо.</p> <p>— А да шта би било, да се српска господа не заузеше против зла, шт |
| недалеко од мога мучилишта, ко зна шта би од мене још било.{S} Не говорах ја залуд да је с ору |
| пута с обадве стране.</p> <p>Кад Угљеша би поред деспотице, кликну мушки и отворено:</p> <p>— С |
| некуда отишла.</p> <p>— Мож’да.{S} Бог би дао да је бар она жива.{S} Робом икад ал’ гробом ник |
| њих, гледајући их испод очију.{S} А кад би са свим близо, Јелена га јасно али презриво погледа |
| иде ли још каква помоћна војска, па кад би далеко у магли или у облаку од прашине разабрала, да |
| шко, а онако би било немогућно.{S} Плод би ђавољег труда био толико сазрео, да би тамо опасно б |
| ичај тамо, да овде има једно срце, коме би на сјају једних очију и топлини душе једне било свуд |
| вришти, а за тим копа ногом и хрже, не би ли пробудио доброга господара.</p> <p>Марица тече му |
| л’ се трже и сети да јој, без сумње, не би било право, па рече:</p> <p>— А име твога стрица, се |
| на одељења да прокрстаре по околини, не би ли наишли на нападаче и у опште на сумњиве људе.{S} |
| p>То је други пут мислио.</p> <p>— А не би, на послетку, било на одмет и да се једном скрасим п |
| љеша — па сам знао, да он и без тога не би смео угазити у војну, а да буде ово што је.{S} Али м |
| ништа не сме за сад о томе знати, да не би глас допро до старог Властоја, који се поболео.</p> |
| позивао ме да са њим идем.{S} Па да не би мој одговор чуо ош један, који је у куту те собице б |
| тано обасипа хвалом, услужношћу која не би ломила његове интересе, и предусретљивошћу, <pb n="3 |
| да га она ни у повољнијим приликама не би могла разумети.{S} Ана је очајнички и несвесно грчил |
| е је везао нападача.</p> <p>Одговора не би.</p> <p>— Ћутиш, а? ама проговорићеш, док те притегн |
| се и договарамо.{S} Мој Угљеша, кад не би било људских грехова више но што има врлина, сви би |
| охрабрио а многог подсетио, чега се не би мож’да сетио пред смрт.{S} Пошао сам сад с војском в |
| часова да смо доцније стигли, он се не би никако ни могао извршити.</p> <p>— Како? — питаше за |
| еч, а Рајко мишљаше, да њему у опште не би требало ни да има места на таком збору и световању.< |
| ља мутила душу, на небу његове среће не би било, мишљаше, никаквог облачка.</p> <p>На скоро пос |
| ва Мари. — То је срећа за нас, иначе не би стигао добри монах до сутра у вече.</p> <p>Тако је и |
| ке, Исаија шапуташе свете молитве, и не би ока, које не ороси суза.</p> <p>У тај мах стражар са |
| ње наде.{S} Уједињеној снази српској не би још била страшна сила нових завојевача Турака, за ко |
| ких грехова више но што има врлина, сви би се ти стекли с нама у једну заједницу противу страшн |
| оремећено никаквим злобним гласом, који би осумњичио моје пријатеље, ни доставом, која би циљал |
| богословских дела са грчког језика, или би са њом расправљао о старијим књижевницима и беседниц |
| и: и по Божјим и по људским законима ти би сагрешила, ако ускратиш оцу на самрти да загрли сина |
| ља за мирним животом и тишином, у којој би свој књижевни и преводнички рад могао продужити, оте |
| ма Чрноменским Луговима.{S} Кад коњаник би крај ватре, одломи се комадић од пањића, који је дог |
| ижевне забаве са деспотицом Љубом читао би јој одломке из свога превода богословских дела са гр |
| сно, млади певачу! — рече Гојко — и ако би се истини твоје песме могло мало и приговорити.{S} А |
| била привући сву пажњу Томину, само ако би била у опреци са његовим жељама.</p> <p>Тома је мисл |
| /p> <p>— И овако је ишло тешко, а онако би било немогућно.{S} Плод би ђавољег труда био толико |
| реме помаже лак поветарац, што се, реко би, одбија од високих бедема градских, па се разлива у |
| постала љуба верна.{S} И ко зна, колико би душа моја више страдала да јој у часовима сумора нис |
| он није у ствари никад марио.{S} Тешко би у њу ступио, и да је остао у части, коју је до мало |
| ном <pb n="170" /> свога превеса видело би се, да се барице од кишних капљица давно већ изгубиш |
| лмошког места данас Томе Теологите било би незгодно из тих разлога.{S} Оно, што је Тому и довел |
| > <p>Да Византија није тако јадна, тамо би му било понајпре места.{S} Али она не може њему дати |
| мњиво иде у помоћ српској сили, радосно би се журила да обрадује свога војна.{S} А тада је опет |
| вртом! — болно рече Угљеша.</p> <p>— То би био кобан дан!—додаде Вукашин.</p> <p>— Мож’да и ноћ |
| је жалости, ни у чем не преухитриш, што би вређало њено частољубље.{S} Она ће, надам се, сву па |
| ц се намерно на бегунца.</p> <p>Бегунцу би јасно, шта губи, буде ли стигнут.{S} Гониоцу није та |
| брзо мач, и ако не знађаше зашто све то бива.</p> <p>— Варалице, прељубници погани! — грмну Гој |
| , па ћемо удвојити бдење нада свим, што бива.{S} Вукашина устављати нећу и не могу.{S} Ал’ хоћу |
| вно било — она ме није изневеравала.{S} Бивала је све сјајнија.{S} Пред најкрвавије битке сјала |
| им био потпуно задовољан, јер је обично бивало, да у области наступи неред и расуло, чим нестан |
| } А пијући у друштву са њиме, Љубоје је бивао све ређе са старим друговима својим.</p> <p>Међу |
| Малој Азији.{S} Опсео је с војском град Бигу.{S} У Дренопољу је главни наш заповедник Лала-Шахи |
| кад је победоносно улазио у бунтовничку Бигу, стиго̑ му је гласник наше победе.</p> <p>— Хвала |
| дођох да се опростим.{S} Сунце већ косо бије са запада, морам се журити.</p> <p>Они га зачуђено |
| ало смаћи, — рече он — али наше није да бијемо из заседе.{S} То је <pb n="88" /> његово.{S} А н |
| ајати лево и десно у поједине гомилице, бијући непрестанце бој на <pb n="176" /> дугој линији д |
| е.</p> <p>— Она је, златна јабука наша, била дете од десет, дванаест година, а зваше се — монах |
| јужном путу за морску обалу и Крстопољ, била је стара нека црквица, посвећена светом Прокопу, и |
| и што га је Угљеши вазда препоручивало, била је могућност да, добро посвећен у немоћ византиско |
| лио је у себи — некаква сила помаже.{S} Била она часна или нечастива, добро ми је дошла!</p> <p |
| свога оца одлучност и постојанство.{S} Била је у шеснаестом лету, кад се у њу загледао Угљеша |
| ада је у њеном друштву — више ради ње — била и Мара.</p> <p>Врло вешти познавачи планине и свих |
| није надала, и с Исаијом, кога је једва била и запамтила, учинио је, те је од амазонке Јелене п |
| "36" /></p> <p>Последња битка Момчилова била је његова погибија код Перитеориона, града недалек |
| јахала су два копљаника а по зади њега била је његова остала пратња, пред којом је био Тома Те |
| — као што сам доцније чула — кад сам ја била у Водену.{S} Али му нико није знао казати шта је у |
| на друга Мари, која је већ све од Гојка била сазнала, а добра Видосава осећаше се и сама ојачан |
| /p> <p>Најпоузданија је Угљешина војска била она, што је још са њим дошла из северних крајева п |
| те првих његових витешко-хајдучких дела била је планина Родопа.{S} За првих година свога витешт |
| ја да се увелича друштво, већ је и сама била страсан ловац.{S} Сада је у њеном друштву — више р |
| 30_C4"> <head>IV</head> <p>Ћесарица Ана била је племенита госпођа и образована женска, која је |
| лазећи њему.</p> <p>Од тога је дана она била срећнија, он веселији, а добра Видосава није одриц |
| и Исаију У Руку.</p> <p>— Жива и срећна била, кћери моја, — благослови је Исаија.</p> <p>Јелена |
| деспотовини браће Дејановића близо пута била је једна повећа колиба.{S} Уз неке старе рушевине |
| оги други.{S} Јужно од браће Дејановића била је, Солуну понајближа, омања војводина њиховог стр |
| а тичјим гнездом.{S} Мајка је младунаца била недалеко одлетела, мож’да је отишла у бризи да наб |
| ари замак, подигнут у доба, кад је овде била међа гранична.</p> <p>— Води ме тамо, — рече Мара. |
| :</p> <p>— Сад једну грчку.{S} И ова је била грчка, ал’ војвода Богдан хоће да му је певам српс |
| >Био је момак од двадесет лета, када је била међусобна војна.{S} Рођена се браћа поделила на дв |
| седео је Љубоје у својој соби, која је била слабо осветљена.{S} Очекивао је Гојка.</p> <p>Борб |
| у собу, Рајко устаде с Јеленом, која је била силно узбуђена.</p> <p>За Рајком приђе и она и пољ |
| предусретљивошћу, <pb n="32" /> која је била напред прорачуњена.</p> <p>Једина је била Мара, пр |
| пуном сјају снага византиска, Драма је била често пута најкрвавије поприште за пробу оружја ср |
| су лагано продужили разговор.{S} Ана је била изненађена.</p> <p>— Узвишена ћесарице, ја мислим |
| ла напред прорачуњена.</p> <p>Једина је била Мара, према којој је био неусиљено пажљив, па ипак |
| бела, изгледала старија.</p> <p>Мара је била тада у осамнаестој години.{S} Лепа, на супрот топл |
| на ма и најмање основана сумња кадра је била привући сву пажњу Томину, само ако би била у опрец |
| <p>— Хвала и срећном случају.{S} Кад је била највећа невоља јавио нам се у помоћ један непознат |
| новије драмске цркве.{S} До црквице је била капела са једном одајицом, у којој је становао нек |
| дане и Мара у Драми, а Видосава јој је била једина утеха, једина душа, којој се могла без усте |
| ин!{S} Хе, хе, а ко јој је крив, што је била тако лепа!</p> <p>— А где си ти сада? — упита га Т |
| еко мореуза пређу у Галипоље.{S} Ноћ је била мркла и врло ветровита.{S} Омање су се лађе прибој |
| еки мали ратни савет.</p> <p>На пољу је била слаба месечина.</p> <p>Рајко изиђе из двора, па ме |
| а.{S} Сам са својом војском, која му је била при руци напао је, а Јевренос-бег дошао му је посл |
| ђу свима свих јужних државица.{S} Ту је била и Драма, друго знатно место у деспотовини; ту је и |
| вши се мало, оставише коње, из којих је била читава магла од паре, па се почеше одвајати у омањ |
| <p>Ни Видосави а још мање другима није била тајна, да од доласка Томина чешће долазе њему неки |
| сам је Мару одвео у друштво, из кога се била издвојила прилазећи њему.</p> <p>Од тога је дана о |
| ead>V</head> <p>Прошлост Томе Теологите била је исто тако тамна и нејасна, као и његов карактер |
| ка природа, каква Је у почетку Јелена и била.{S} Њој је живот био тежак и мучан, а стазе животн |
| а привући сву пажњу Томину, само ако би била у опреци са његовим жељама.</p> <p>Тома је мислио, |
| тешку анатему, која је на народ српски била бачена, кад је српска црква постала самостална са |
| Ал’ и да нема те погибли, доста би Томи била и сама помисао, да је и нехотице себи одмогао а Го |
| ви ову пошалицу моју, она није за те ни била.{S} А ја ћу се бринути, да ти и делом докажем, да |
| Марице.{S} Столица је целој деспотовини била у Серу, најзнатнијем граду међу свима свих јужних |
| радала да јој у часовима сумора ниси ти била успешни видар непомућеном ведрином душе своје!{S} |
| е Гојка.</p> <p>Борба је у души његовој била још већа.{S} Корео је себе, што није онда одлучно |
| Ана. — Ја знам већ све!</p> <p>— Ја сам била, мила Маро, издајица за овај мах, — радосно се пож |
| магач у рату...</p> <p>Те ноћи, кад сам била сама погружена крај мртвог поочима свога, ушли су |
| патио — од Маре.</p> <p>Она је сад већ била потпуно уверена, да јој је грануо дан среће и Божј |
| рошло неколико дана, и деспотица је већ била, забаве ради, на позлаћеном ђерђеву своме почела н |
| двориште, и приђе ватри.{S} Она се већ била загасила, само је један крњадак лагано тињао.{S} С |
| могао спасти, али да су врата на граду била затворена. <pb n="37" /></p> <p>— Много сам сумњао |
| , са које смо најслабији.{S} Док је још била у пуном сјају снага византиска, Драма је била чест |
| .{S} Уједињеној снази српској не би још била страшна сила нових завојевача Турака, за које се в |
| а да се сва крене пут Дренопоља.</p> <p>Била је већ половина месеца септембра, а блага јесен ка |
| с аше оставила, више не враћаше.</p> <p>Била је бура са свима неприликама, које се на таком пут |
| .{S} Међу њима је био пролаз, те су обе биле у вези.</p> <p>Старац уђе у предњи отворени део, к |
| ако је било жупа удаљенијих које су већ биле стигле.</p> <p>Љубоје је довео на хиљаду ратника.< |
| тепеницама и изиђе на горњи бој, где су биле две малене собе са једним предсобљем.</p> <p>— Ста |
| г грања око двеју омањих клада, које су биле у преклад сложене, па уђе у покривену, праву, коли |
| у пруживши једној групи звезда, које су биле источно од њих.</p> <p>— Познајем, ено је! — брзо |
| ске руке. <pb n="19" /></p> <p>Тешке су биле прилике, ал’ опет није било нестало и последње над |
| јајне успехе младога краља.{S} Војне су биле доста честе, али се на њих ишло весело.{S} Млади с |
| Богме! — одговори други. — Ви, који сте били манастирски ђаци па побегли зато што не трпите мир |
| овог друштва.{S} То су чули од Гојка, И били су мирни</p> <p>Кад је сав тај посао био свршен, ј |
| гору синоћ.{S} У граду су многи од људи били поспали, а од женских нико будан не бејаше.{S} Сам |
| у, и ћесарицу ћу уверити да су нападачи били најамници Гојкови.{S} Она ће и по оделу њиховом то |
| ала Алаху и пророку, а како смо Пловдин били поново изгубили и како су се ђаури надали, могао ј |
| горовала у пољу ниже подграђа, многи су били у самој вароши — подграђу, а неки и у граду.</p> < |
| ранили старог краља Дечанског, други су били уз младог Душана, за кога је тада слушао да је њег |
| зену, али <pb n="35" /> су они, који су били ближе Момчилу тврдили, да су у два маха затицали Т |
| рајева па се и задржала овде.{S} Они су били лични чувари Угљешини, који их је добро пазио.{S} |
| стао заповедник у Крстопољу, и с њим су били у Драми потпуно задовољни.{S} Гојко је пак вазда б |
| вестио се.</p> <p>— Кад сам дошао себи, било је све већ свршено.{S} Градско је поље било општа |
| јкова.</p> <p>Нападачима је, у осталом, било и то право, само кад су изнели главу.{S} Што се ти |
| мислио.</p> <p>— А не би, на послетку, било на одмет и да се једном скрасим после толиког лута |
| е 1371 године.{S} У Драми је за то доба било мирно и прилично обично.{S} Стари је Властоје непр |
| и чути ни речи од свега, што је до сада било.{S} Друго је, што су дани врло ровити.{S} Нама пре |
| је његов врсник.{S} Страшно ли је тада било!{S} Катуни и трла бејаху пуни бегунаца, немоћних с |
| вечјег.{S} Не губимо времена.{S} Ма шта било — и Тома бацивши листак диже руку да такне Мару.</ |
| ост његовог ума и јунаштво срца његовог било најпотребније.{S} Он је управљао драмским крајем г |
| > <p>У Крстопољу је од доласка Гојковог било све мирно, па се и преплашено становништво по ново |
| На моју душу грех, ал’ ја мислим, да је било довољно, — искрено одговори дворанин.</p> <p>— Ода |
| који их је добро пазио.{S} Међу њима је било честитих јунака али људи, који нису имали ни куће |
| чила и његове витезове.</p> <p>— Шта је било са Томом, не знам.{S} Доцније сам чуо, да се мој с |
| ратима а са запада Овчим Пољем, које је било у Вукашиновој краљевини, где су и градови Прилип и |
| Са њима пође и ћефалија Рајко, коме је било тешко остављати Драму после свега што је ономад у |
| ма у првом равнијем катуну.{S} Сунце је било већ зашло, а ветар је нагонио облаке, који су се с |
| /p> <p>Сунце је нагињало западу, али је било још доста високо над заходом.</p> <p>Гојко, раздра |
| граници са непријатељем.</p> <p>Томи је било мало неправо онако Угљешино истицање и одликовање |
| , што је од Ане сазнала.</p> <p>Мари је било и сувише.{S} Она не бејаше далеко од постеље тешке |
| томе немилом догађаЈу.{S} У души јој је било тешко, али је ипак увидела да није без заштите, и |
| и у шумску хладовину.</p> <p>Друштво је било расположено, јер им скоро свима бејаше ово први ло |
| еч о њему и његовом задоцњењу, и ако је било жупа удаљенијих које су већ биле стигле.</p> <p>Љу |
| м све тек доцне сазнао.</p> <p>Тешко је било даље говорити.{S} Исаија је утонуо у тугу, а Рајку |
| <p>— Више ми нећеш умаћи !{S} Добро је било!</p> <p>За тим се окрете другу:</p> <p>— Хајдемо!{ |
| а ова је узе и брзо изиђе.</p> <p>То је било једнога дана из јутра.{S} Још пре заранака истог д |
| и!{S} Радо предајем забораву све што је било, — говораше после неколико тренутака Ана Гојку. — |
| {S} Исаија је утонуо у тугу, а Рајку је било тешко као да се неке тужне успомене у души и пред |
| е пуне кесе блага.</p> <p>Али Томи није било свеједно.{S} Највећа му је погибао сада грозила од |
| шњем послу.{S} Али у души Гојковој није било мира.{S} Без поговора послушан покојном ћесару и њ |
| е њих обратише Исаији.</p> <p>— То није било тако давно.{S} Тек је шеснаеста година наступила о |
| <p>Тешке су биле прилике, ал’ опет није било нестало и последње наде.{S} Уједињеној снази српск |
| ма, који вођаху своје жупе.</p> <p>Није било куће баштиничке и сеоске, која није послала бар по |
| на с Турцима.{S} Између нас и Византије било је и прошло.{S} Деспот је рачунао на грчку помоћ.{ |
| овде на југу затекосмо.{S} Шта је даље било, познато ти је.</p> <p>Тома се лако поклони, а Угљ |
| је све већ свршено.{S} Градско је поље било општа гробница за Момчила и његове витезове.</p> < |
| сјају једних очију и топлини душе једне било свуда добро и у вечитом леду топло!</p> <p>— Кажи |
| мисли Томе Теологите.</p> <p>У томе се било већ у велико зашло у јесен.{S} Деспотица Љуба очек |
| ог велмошког места данас Томе Теологите било би незгодно из тих разлога.{S} Оно, што је Тому и |
| р је био жив, пун, као што им је и срце било наде пуно.</p> <p>— Још ћу да ти говорим, витеже! |
| ху око млина на пољу, и ако је већ јаче било захладнело.</p> <p>У сумрак се приступило вечери.< |
| твар својим током развија.{S} Тако је и било и ми смо победиоци.{S} Хвала ти!</p> <p>Други пут |
| монах до сутра у вече.</p> <p>Тако је и било.</p> <p>Видосава се саста на само са Исаијом, и ка |
| они, ту све живо.</p> <p>— А да шта би било, да се српска господа не заузеше против зла, што н |
| се трже и сети да јој, без сумње, не би било право, па рече:</p> <p>— А име твога стрица, сестр |
| и договарамо.{S} Мој Угљеша, кад не би било људских грехова више но што има врлина, сви би се |
| мутила душу, на небу његове среће не би било, мишљаше, никаквог облачка.</p> <p>На скоро после |
| <p>— И овако је ишло тешко, а онако би било немогућно.{S} Плод би ђавољег труда био толико саз |
| обра два месеца.</p> <p>Зато је у Драми било још мирније.</p> <p>У једно се доба учинило доброј |
| м ништа пропустио, што ми је у дужности било.{S} А овако —</p> <p>— Овако си урадио, како је тр |
| весно увредио.</p> <p>То је души Аниној било доста.{S} Она се са скупоценим поклоном, који се с |
| се човек освести.{S} Тако је и са мном било.{S} Кад прође санак, дође грозница осећаја, а посл |
| ако је Тома о себи мислио, нити је лако било завирити у његову душу и мисли па проценити, да ли |
| ео отуд иза леђа напасти.{S} Је л’ тако било, несрећо грчка? — окрете се старац месту, где је в |
| Од како сам је запазио — а то је давно било — она ме није изневеравала.{S} Бивала је све сјајн |
| о што треба већ онако, како није вредно било.</p> <p>— Слава нашем господару, што нам поврати м |
| да био толико сазрео, да би тамо опасно било и приступити.{S} Ево погледајте! — и Тома повуче н |
| ама мољаше разбојнике.</p> <p>Све је то било у једном тренутку.</p> <p>На мах се зачу бахат коњ |
| т.</p> <pb n="1" /> <p>— Ево овде је то било, — показиваше старац — а зликовац је хтео отуд иза |
| скинуо и ослободио сиротане, али је то било са свим случајно.{S} Док се мајка бринула за добро |
| е причао.{S} Зна он рећи и за што је то било.{S} Окупите га, да приповеда ако не све а оно бар |
| јко вратио с Јеленом у Сер, овде је већ било отпочето купљење војске, која се и даље преко цело |
| а Византија није тако јадна, тамо би му било понајпре места.{S} Али она не може њему дати оно, |
| га мучилишта, ко зна шта би од мене још било.{S} Не говорах ја залуд да је с оружјем и молитва |
| е остали.</p> <milestone unit="*" /> <p>Било је вече у велико, кад су код камена за сјахивање, |
| м логору.</p> <milestone unit="*" /> <p>Било је са свим доцне под ноћ кад ћефалија Рајко изиђе |
| l:id="SRP18930_C3"> <head>III</head> <p>Било је то знамените и тужне 1370 године, када је и Дре |
| </p> <p>Његова је одлука готова.</p> <p>Било је пола ноћи, кад се споредна мала градска врата с |
| оше на своје коње и пожурише се.</p> <p>Било је око заранака, кад пођоше, а у Драму стигоше доц |
| ше због тога у страху и трепету.</p> <p>Било је пред вече 25 септембра 1371 године.</p> <p>Од в |
| ким и дубровачким трговачким бродовима, био на далеко чувен.{S} Али Турцима је требао баш тај г |
| одитеље.{S} Идем, певам веселој дружби, био сам и у многим логорима, многог охрабрио а многог п |
| ојим.{S} Рајко је, и ако доста старији, био јунак, који слабо помишља на свијање гнезда свога, |
| о поуздано разабрати.{S} Тома је, вели, био лако рањен у том боју.{S} Не знам.{S} Мож’да.</p> < |
| ислим.{S} Гојко, млади војвода у Драми, био је старом Војихни десна рука у многом његовом преду |
| н и срећан својим успехом поклисарским, био весео.{S} Частио се с господом у граду, па је слази |
| убојев, где је осећај отео узде разуму, био је довољан да пробуди сумњу Томину.{S} А једна ма и |
| фијука стрела и узмахивања сабљама.{S} Био сам рањен у леву руку, али сам јездио за стрицем св |
| сумње, не разумеш?{S} Добро, слушај.{S} Био сам сведок необично поверљивог и пријатељског разго |
| у:</p> <p>— Ти си ми пријатељ?</p> <p>— Био и остајем! — одговори Рајко.</p> <p>— Бићеш ми и ка |
| служио у црквици.{S} Он је у исто доба био у целој ужој околини једина човечја прилика, јер цр |
| е у самоћи одмарао.{S} Љубоје је некада био страсан ловац, а од неког је доба охладнео.{S} У ло |
| > <p>— Буди витез, као што си и до сада био, па си ми брат а не млађи! — одговори му Угљеша.</p |
| ре, а Исаија рече:</p> <p>— Ја сам тада био по пословима царским у Дубровнику, па сам све тек д |
| отпуно задовољни.{S} Гојко је пак вазда био раздраган, и да му није извесна смрт честитога роди |
| ило немогућно.{S} Плод би ђавољег труда био толико сазрео, да би тамо опасно било и приступити. |
| један од њих не зна, у колико је битака био, колико пута рањен, па и колико је кад блага задоби |
| свршено.</p> <p>Међу тим Тома се збиља био у опште повукао.</p> <p>Кад му је играчка са ћесари |
| већим и мањим манастирима и богомољама био је у то доба најчувенији манастир Светог Јована Пре |
| <p>Рајко је за време причања монаховог био пребледео, дах му у грудима бејаше чисто застао, дв |
| свој двор.</p> <p>Он је већ знао, да је био стао на последњу и највишу лествицу части, коју је |
| тир Светог Јована Претече.{S} Исаија је био у њему сам.{S} Жеља за мирним животом и тишином, у |
| } Још пре заранака истог дана Исаија је био већ у Драми.</p> <p>— Мора бити, да га је коњаник з |
| а једном месту лагано канице, којима је био у квргу, али доста лабаво, везан.</p> <p>Искочивши, |
| одаје у зиданој згради.{S} Међу њима је био пролаз, те су обе биле у вези.</p> <p>Старац уђе у |
| ом код старе црквице осујећена, Тома је био ван себе од гњева.</p> <p>Не помишљајући да његовом |
| о предузеће исклизнути из руку, Тома је био безбрижан с те стране.{S} Он се, напротив, бојао, д |
| ечери са малог излета на коњима Тома је био добро расположен.{S} У друштву са Љубојем, заповедн |
| и! — одговори му Угљеша.</p> <p>Тома је био од једа зелен.{S} Не рекавши ни речи, једва дочека |
| с које се стране гомилају облаци, па је био безбрижан, Мрак се брзо спустио, а кад ветар поче д |
| Угљешине деспотовине.</p> <p>Угљеша је био у великом послу, примајући и сређујући војну силу с |
| /p> <p>— Бог и његова милост!{S} Бог је био милостив нашој доброј мајци.{S} Он је њу примио пре |
| ри друга.{S} Он то крије сада, а кад је био дете и сам је причао.{S} Зна он рећи и за што је то |
| лија Рајко изиђе из двора Анина, где је био неки мали ратни савет.</p> <p>На пољу је била слаба |
| ли на тужно место наше.</p> <p>Дотле је био живот.{S} Одатле настаје патња.</p> <p>Навезли смо |
| ан области мога поочима.{S} Код мене је био тај туђин.{S} Говорио ми је лепо, ласкаво и позивао |
| за крвав и тужан пад Пловдина, који је био бедем против османске навале, није тога живота нест |
| реведе преко малог уског моста, који је био мало више оног места, где је она хтела на чунићу пр |
| е један од завереничке дружине, који је био код саме црквице, у шибљу код ограде, прикривен, зв |
| зило у простран предњи њен део, који је био ограђен високом оградом од сламе, притврђене местим |
| ребати! — говораше Тома Анђелу, који је био са њим дошао у Драму.</p> <p>— Готов сам на сваку у |
| Један заповеди нешто стражару, који је био на степеницама, и стражар оде.</p> <p>После неколик |
| ову душу и мисли па проценити, да ли је био охол из уверења о великој вредности својој или је о |
| дмоћније турске војске.</p> <p>— Бој је био страшан, — причао је Рајко. — Небо се проламало од |
| ткиде ниску крупног бисера, који јој је био под вратом а испод огртача.{S} Бисер се просу по пу |
| <p>Једина је била Мара, према којој је био неусиљено пажљив, па ипак и ту са посебним својим р |
| у руци.</p> <pb n="45" /> <p>Са њим је био Тома Теологита и неколико војвода.</p> <p>Логотет с |
| је његова остала пратња, пред којом је био Тома Теологита.</p> <p>Кад пређе велики мост на јар |
| а несрећног Галипоља.</p> <p>Пловдин је био још као оаза у пустињи заостао у рукама бугарским, |
| чено и кога сам ја ту затекла.{S} Он је био моме поочиму више саветник у миру но помагач у рату |
| ави и дугачком палицом у руци.{S} Он је био први пастир и старешина над осталим својим друговим |
| сам јездио за стрицем својим.{S} Он је био крвав и страшан.{S} Узвиком је, ужаснијим од крика |
| једног корака прићи у сусрет.{S} Он је био врло весео, па се и она раздрагала.</p> <p>— Дошао |
| га је деспотица очекивала.</p> <p>Он је био јако потресен и изненађен добијеним гласовима, а он |
| речице.</p> <pb n="81" /> <p>Сјахао је био Лабуда и привео да га напоји, тапшући га по белом в |
| орни је Лабуд летео.</p> <p>Превалио је био половину пута, кад уђе у један не много велики клан |
| стаде на свагда надати.</p> <p>Рајко је био ведар и весео, надајући се бољим данима у својој бу |
| ња љубавних снова Љубојевих.{S} А то је био главом препредени Тома Теологита.</p> <pb n="41" /> |
| едан не бејаше таког срца.</p> <p>То је био неки туђин, који је живео повучено и кога сам ја ту |
| неким ловцима не бејаше.</p> <p>Скуп је био одређен у једном пропланку са северне стране, а ода |
| су у врту Гојко и Мара.{S} Разговор је био жив, пун, као што им је и срце било наде пуно.</p> |
| о.— Краљев зет Ђурђе Балшић, који му је био савезник против Алтомановића, као да је окренуо лис |
| "60" /> мога брата.{S} Виноградар му је био неки Грк.{S} Плашљивица се препаде од Турака, па им |
| есени лагано сабирала.</p> <p>У Серу је био главни логор јужне војске, коју је имао деспот Угље |
| ано друштво на чилим коњицима.{S} Ту је био деспот Угљеша са оружјем и позлаћеним рогом ловачки |
| а надму.{S} Очима је стрељао, у лицу је био црвено-црн, а левом је руком био подигао корице с м |
| овину Дејанових синова.</p> <p>Монах је био зао пророк, а његове речи у вези с пловдинским дога |
| ој и завађеној господи српској страх је био све моћнији непријатељ из Азије.{S} Јужни и северни |
| своју дужност савесно извршио.{S} Није био Србин али опет бејаше ваљан хришћанин.{S} Одликоваш |
| <p>Међу тим ни сам Тома Теологита није био слеп према сјају Мариних врлина, и ако његове мисли |
| нећу положити пред горима.{S} Цар није био подобан да одржи велико наслеђе.{S} Неко је морао в |
| о што је.{S} Али ми је он за неко време био потребан баш за то што је туђин, јер у мојој деспот |
| у тренутку највеће жалости ћесарице Ане био је примљен без икаквих већих знакова одликовања, ко |
| <p>Са уског прозора кроз дебеле зидине био је леп поглед.{S} Тамо преко провалије настаје нижи |
| јаше, што ја престадох бити што сам пре био: пријатељ пријатељу и млађи старијем.{S} Једно се д |
| чуо ош један, који је у куту те собице био, он му се окрете и рече:</p> <p>„Хвала, Анђеле, ти |
| а друкчије хтела.</p> <p>Млади је витез био отишао, кад је мој добри поочим пао у постељу, са к |
| у младом витезу једном.{S} Тај је витез био из ових северних крајева, али је — причаше — поље њ |
| е рачунао на грчку помоћ.{S} Отуда је и био толико заузет да се што пре сврши измирење наше црк |
| ом! — болно рече Угљеша.</p> <p>— То би био кобан дан!—додаде Вукашин.</p> <p>— Мож’да и ноћ! — |
| се покаже веселији, но што је у ствари био.</p> <p>У таком се расположењу и кренуше рано из ју |
| роговори опет амазонка:</p> <p>— Бог ти био у помоћи!</p> <p>— Не очајавај, надај се.{S} С Бого |
| шта.{S} Они једва памте, који им је бој био први, а ни један од њих не зна, у колико је битака |
| стелину Срдану.</p> <p>Добри поочим мој био је старац, самац, а ја га, кад ме мину прва туга, в |
| оним делом краљеве војске, коју је краљ био повео на Николу Алтомановића.{S} Баш кад је Марко м |
| заплакали, кад су чули да је стари краљ био жртва, али су њихов плач на брзо загушили радосни у |
| та:</p> <p>—Ужасно! —викну он. — Ја сам био потпуно обманут. — Сада верујем да је туђинчев поса |
| дим листак са стабла, на коме сам и сам био до сада једна и то по готову сува грана! — реко је |
| адно а неке и немило дирнуо.{S} Није им био непознат, јер је са Угљешом више пута долазио у Дра |
| стало.{S} А Хаџи-Ил-бег, који је са њим био појурио нашима, видећи да се ђаури не надају нападу |
| есар Војихна издишући.{S} А он је и тим био потпуно задовољан, јер је обично бивало, да у облас |
| ради Гојко је са својим коњицем Лабудом био готов срнути у пропаст.{S} Опомене старијих на поги |
| ицу је био црвено-црн, а левом је руком био подигао корице с мачем, да му буде ближе десници.</ |
| елија...{S} Како је красан растанак њен био!{S} Деспот се врло дуго задржао у логору синоћ.{S} |
| ти погибија.{S} Старији деспот Костадин био је у Жегљигову, где је добијао знатно благо од заку |
| и отац његов Властоје, друг је Војихнин Био му је саветник у ратним и државним пословима а такм |
| S} Није му се вратио ни онда, кад је он био постигао тренутан успех, наметнувши се за намесника |
| ли су мирни</p> <p>Кад је сав тај посао био свршен, јави се, неопажен, Томи неки Грк из Правист |
| b n="38" /></p> <p>— Јесте — или управо био.{S} Радо признајем, да је у почетку још при првом п |
| просто и без кићења али лепо и дирљиво био испричао како је деспотица писнула од бола, када је |
| ао једном у посету, Момчило је у велико био ученик младога Византинца, кога Рајко у једнодневно |
| /> <p>После трн дана, кад је већ Гојко био на путу, а други гласник одјездио Богдану, ушавши ј |
| ко опомињао.</p> <p>Његов стриц Момчило био је на гласу јунак-левента, а земљиште првих његових |
| почетку Јелена и била.{S} Њој је живот био тежак и мучан, а стазе животне посуте трњем и невољ |
| саву, да их обрадује, дотле је Тома већ био добио заповест, да одмах нареди, да се Гојко пусти |
| ену, праву, колибу.</p> <p>Ветар је већ био престао, а крупна се киша спусти.</p> <p>— Одржаће |
| ну. <pb n="21" /></p> <p>Војихна се већ био више пута окушао у биткама са Турцима, који олако д |
| их година свога витештва Момчило се већ био прочуо на далеко.{S} Чувен јунак осећао је да му по |
| е му краљевине.</p> <p>Угљеша је у Серу био задовољан бројем и ваљаношћу чета, што су пристизал |
| туђину мачем срце потражим, и онда бих био сигуран, да <pb n="87" /> нисам ништа пропустио, шт |
| некога Византинца, који је као бегунац био неко време у српском логору.</p> <p>Ево чега се Рај |
| разлегали преко градских зидина.</p> <p>Био је већ крај месеца октобра, кад и издашна јужна при |
| за.{S} Умро је војвода Властоје.</p> <p>Био је један од топлијих пролећних дана у месецу марту. |
| или тешки — догађаји наступити.</p> <p>Био је момак од двадесет лета, када је била међусобна в |
| и се на крају завршавао шумицом.</p> <p>Био је сетан и забринут.</p> <p>Прође дугачком стазом д |
| то.{S} За тим набаца на њ танког грања, бирајући са велике гомиле оно оздо, које киша није мног |
| у своме и не виде.</p> <p>Лукави учитељ бирао је сваког дана по што шта необично, занимљиво, па |
| ј је био под вратом а испод огртача.{S} Бисер се просу по путу, а она остатак пружаше шаком нап |
| исташе у очима сузе, које се као крупан бисер скотрљаше низ образе.{S} Она их није крила, а оне |
| ком зграби, трже и откиде ниску крупног бисера, који јој је био под вратом а испод огртача.{S} |
| родбинској вези али то није довољно да бисмо се могли на њих поуздати.</p> <pb n="95" /> <p>Мо |
| а кад бисмо се ослободили погибли, онда бисмо могли опет продужити међу собом борбу да расправи |
| г новог непријатеља свих нас.{S} Па кад бисмо се ослободили погибли, онда бисмо могли опет прод |
| ја српских левената.{S} Струма и Места, Бистрица и Мутница и многе друге реке, што се у правцу |
| Врата; на северу је каменити Мелник на Бистрици; јужно се отвара поглед низа Струму све до њен |
| , а ни један од њих не зна, у колико је битака био, колико пута рањен, па и колико је кад блага |
| рзини и издржљивости.{S} Ти ћеш, дакле, бити гласник.{S} Ићи ћеш на доста велики пут, и до успе |
| ром венчању!</p> <p>— Које неће, брате, бити без твога.</p> <p>И одоше даље у веселом разговору |
| чно.</p> <p>— За то ће — доврши Гојко — бити у нашој војсци три јунака мање.{S} Али опет —-</p> |
| де се купају, какву траву треба наћи па бити видовит.{S} Тражио је толиких лета ту травку, па ј |
| саија је био већ у Драми.</p> <p>— Мора бити, да га је коњаник затекао још у млину, те није мор |
| <p>— Али ја ипак налазим, да тако мора бити.{S} Боље је, велим, да се делови спасу но да све з |
| ем баш кад треба!{S} Велможо, овде може бити свему крај!</p> <p>— Не, настао је тек почетак! — |
| етског господара Ђурђа Балшића, не може бити довољна залога за трајно пријатељство, и искрено с |
| искреност и љубав нашу.{S} Тога не може бити, јер таким сумњама нема места у души <pb n="8" /> |
| на самртничкој постељи, али нам не може бити од помоћи.{S} Он је син ћесара Прељуба, али не и п |
| <p>Док су се остали чудили, шта то може бити, Тома и вођа продужише на само разговор, лагано се |
| похода на Османлије, и њихово ће оружје бити поред нашег.</p> <p>— Млади витезови!{S} Вукашине, |
| купљали на небу.{S} Изгледало је, да ће бити бурне ноћи, али се старац није плашио.{S} Погледао |
| већ гњеван часник турски тумачу — да ће бити доцне, кад се, бачен на коло, буде покајао.</p> <p |
| придобити нових слугу.</p> <p>— И то ће бити.{S} Лала-Шахин жели да се и то вечерас почне.{S} П |
| али су се надали да његов заменик неће бити рђав, јер је из његовог друштва.{S} То су чули од |
| е све а оно бар онолико, колико му неће бити зазорно.</p> <p>Орфанским јунацима чисто бејаше ми |
| у баштиник и кућаник, ал’ не престајаше бити и даље војник, нити напушташе своје часно место у |
| и ли она, ти више немаш снаге неће више бити тебе.{S} Не, не, све је то варка ока, обмана.{S} Н |
| свога јединца.{S} Верује да ће му лакше бити.{S} И ја те, узвишена ћесарице, молим.</p> <p>Ана |
| енцима милости моје.</p> <p>— Тако ће и бити! — одлучно рече Анђео.</p> </div> <div type="chapt |
| тања.{S} Та ја бих се могао и оженити и бити ћесар у Драми.{S} Има у овим земљама и злата и бла |
| н очи испије.</p> <p>— Баш ће му тако и бити.{S} Ал’ њега за ноћас ваља у подрум бацити — одгов |
| тељи својој, те ћеш у толико слободнији бити у својим поступцима, а војском ћеш управљати само |
| их завојевача.{S} Па или ћемо ја и моји бити први победиоци или — прве жртве!{S} Па ипак ми се |
| — И стати брат уз брата па победити или бити побеђени! — одговори Вукашин, стиште руку Угљешину |
| , ал’ ја говорах искрено.{S} Души ће ми бити лакше!</p> <p>— А шта је о твојим стрицем, сестро? |
| S} Хе, колико да ти дам?{S} Доста ће ти бити и половина овога мога земљака Скопљанина.{S} Не до |
| кашин — код таке љубе није тешко Угљеши бити велики!</p> <milestone unit="*" /> <p>После трн да |
| дости послао златну сабљу, а шта ће тек бити кад султан стигне амо!{S} И велики га Лала-Шахин с |
| јни, али није среће у њих.{S} Ја ћу вам бити на услузи.{S} Послушајте ме!</p> <p>Јевронос-бег р |
| онесем стег у одбрани Српства, ја морам бити спреман.{S} Ја ћу први одлучно укрстити оружје са |
| ла ноћи.{S} Браћо, страшно ли је морало бити, кад је обест агарјанска пала у домове верних!{S} |
| ну мисао:</p> <p>— Ко зна, шта је могло бити ?</p> <p>Он проговори:</p> <p>— Реци ми: ко сам? з |
| уба — па ћеш знати онда, и шта је могло бити с нападом на тебе, и шта је препатио племенити вит |
| очену крв за ново бојиште, на коме ћемо бити — рекох ти једном — или први победиоци или прве жр |
| шта говори прошлост о њима?{S} Неће то бити зла намера Гојкова већ мало већа слобода, која дон |
| ом.{S} Али свет то не зна, а ваља ти то бити и пред њим.{S} Не брини, бићеш.{S} Мој добри отац |
| рпеза сиротињска.{S} Мож’да би могло то бити сутра?</p> <p>— Ако нареди узвишена ћесарица, — од |
| товали, ипак је Угљеша налазио да ће ту бити и какве заслуге новог заповедника драмске војске Т |
| ше сукобе.{S} Ђурађ Балшић ми хоћаше ту бити користан савезник, али — само ту.{S} О Лазару Хреб |
| ре неколико тренутака нисам знао, да ћу бити путник.{S} Узвишена ћесарица ми је наложила да у м |
| ој задаћи и великој милости.{S} А ја ћу бити први војник под том заставом.</p> <p>— Господару,— |
| еограничено.</p> <p>— Надам се, да нећу бити без вредних помагача, — рече Тома.</p> <p>— И ја т |
| ај за ово доба бејаше, што ја престадох бити што сам пре био: пријатељ пријатељу и млађи стариј |
| оше тамо.</p> <pb n="64" /> <p>— Ти ћеш бити гласник, — рече Тома једном разборитом копљанику.{ |
| запамтио. <pb n="36" /></p> <p>Последња битка Момчилова била је његова погибија код Перитеорион |
| p>Војихна се већ био више пута окушао у биткама са Турцима, који олако дођоше до источних грани |
| ла је све сјајнија.{S} Пред најкрвавије битке сјала ми је све јачом светлошћу, и ја сам знао да |
| Кад је један пут у говору споменуо Тома битку код Перитеориона и неко мало своје учешће у тим к |
| су и градови Прилип и Скопље, Качаник и Битољ и многи други.{S} Јужно од браће Дејановића била |
| је рањен и полужив нађен на разбојишту, биће мио пророку.{S} Ђаур се мало опоравио, од великог |
| раније, но што он и помишља.{S} А слава биће твоја!</p> <p>То поможе.</p> <p>Славољубивом Јевро |
| а буде нападнут и убијен.{S} Други неко биће у исто доба само нападнут.</p> <p>Анђео гледаше То |
| аља ти то бити и пред њим.{S} Не брини, бићеш.{S} Мој добри отац болује без пребола, али ја мол |
| о и остајем! — одговори Рајко.</p> <p>— Бићеш ми и кад —</p> <p>— Не будеш овде.{S} Не брини.</ |
| као на најпоузданије стубове.</p> <p>— Бићу срећан, ако и ја своме деспоту узмогнем рећи о њим |
| овом граду јунака, који ће учинити крај бићу његовом?</p> <p>— Има!</p> <p>— И руке, која ће се |
| ађах за ову руменику, док тамо бејасмо, бих се и ја измолио да опсађујем Пловдин! — досети се д |
| аном туђину мачем срце потражим, и онда бих био сигуран, да <pb n="87" /> нисам ништа пропустио |
| о си, шта си и одакле си.{S} Истина, ја бих све то радо хтела знати више и опширније, јер си, в |
| /p> <p>— Непознати ми брате, витеже, ја бих још радо с тобом разговарала.{S} Ево одавде настаје |
| скрасим после толиког лутања.{S} Та ја бих се могао и оженити и бити ћесар у Драми.{S} Има у о |
| е мишљах, да је Гојко невера.{S} Волела бих, да сам друкчије гласе од вас чула.{S} Ах, то је ст |
| то долазе, — рече један.</p> <p>— А шта бих ти знао, синко, и казивати!{S} Тешко ми је, кад ста |
| остати у Серу и на овоме, што имам, не бих се ни на ову лествицу земаљске части испео!{S} Даље |
| еној исповести, узвишени деспоте.{S} Не бих се ногом макао из ових тврдих зидина, кад не бих ве |
| гом макао из ових тврдих зидина, кад не бих веровао у успех посла, који ми ти повераваш.{S} Мен |
| >— Хе, велможо, ал’ ја разумем, а волео бих да не разумем.{S} Него на што крити?{S} Добро се за |
| ма, рече:</p> <p>— Останите.{S} Изгубио бих мож’да који тренут времена у вашој пратњи, а часови |
| лонила се овамо, ал’ сва моја разбирања бише у залуд...</p> <p>Јелена ућута, а Гојко, који је н |
| ила је већ половина месеца септембра, а блага јесен као да бејаше скупила сву драж својих дана |
| његове кћери, румене јабуке и највећег блага у нашој породици.{S} Сумње нема пали су или сагор |
| , колико пута рањен, па и колико је кад блага задобио.{S} Своју главу и мишицу, светло оружје и |
| пута у животу предавао своје пуне кесе блага.</p> <p>Али Томи није било свеједно.{S} Највећа м |
| Драми.{S} Има у овим земљама и злата и блага свакојака, и вина и понуде, и господства — па опе |
| релога ратника, створи меког љубавника, благе душе, тихих и срдачних жеља.{S} Па ипак остадох в |
| ве су очи бескрајно небо Божје милости, благе и тихе ал’ сталне и неменљиве љубави.</p> <pb n=" |
| а и снова, и ако си за њих какве лепе и благе ноћи мислио, да ће се сви испунити док сване дан |
| х!</p> <pb n="184" /> <p>У немој тишини благе јесење ноћи страховито се разлегаше клетва фанати |
| ледаше Угљеша као страсни покајник пред благим исповедником, стајаше узрујан пред мудром и добр |
| Богдану. — Он неће жив видети Драме.{S} Благо њему!</p> <p>Ућуташе, а мало после Рајко додаде:< |
| .{S} Још не могу да са тим раскинем.{S} Благо и уресе, знаке таштине земаљске, — дадох светој о |
| а почаст, коју је истинито заслужно.{S} Благо мојих ризница стоји ти на расположењу.</p> <p>Гој |
| она два сјајна црна ока Марина, која га благо испраћаху.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| по висоравнима бејаху обилати храном за благо многобројних пастира.</p> <p>Ни страшан глас о па |
| а се руке његове маши Мара, а он јој се благо обрати.{S} После тога се поздрави са војводама, к |
| нисам ни вашу вољу прекршио, — рече им благо Угљеша. — Туђина Теологиту уклонио сам са досадаш |
| дговори она смерно али јасно.</p> <p>Он благо наслони своју руку на њено раме:</p> <p>— Али у о |
| нтинаца тога доба, трошио је нагомилано благо на скупоцене украсе себи, својим војницима и — уч |
| и брат и сестрица!{S} Она ми је једино благо!{S} Други — веле — имају отаџбину, а ја ни то.{S} |
| о је у Жегљигову, где је добијао знатно благо од закупаца богатих рудника, нагонећи често пута |
| роз град и подграђе, а звона ударише на благодарење и богомољу.{S} И после неколико тренутака и |
| ука са становника Драме, деспот призива благодет Божју на се и своја грешна дела.</p> <p>Кад ло |
| .{S} А једном зовну дворанина:</p> <p>— Благоје, је ли раздељена у подграђу сва храна, коју одр |
| миле снове!</p> <p>— Ништа, ништа, чика Благоје.{S} Кажи сан, па ако ти не раскујем тајну без р |
| а и само један пратилац, стари дворанин Благоје.</p> <p>Тома се једва одржао, да се не изда од |
| . — Он ће нам помоћи.{S} Стари дворанин Благоје већ је опремио једног поузданог коњаника, који |
| ете се и у чуду виде где стари дворанин Благоје дави некога, који се са земље отимао.{S} Брзо п |
| убоко зашла, — рече Мари стари дворанин Благоје, који заостаде као једини пратилац њен. — Недал |
| ораше под чадором својим стари дворанин Благоје једном младом грчком певачу, који држаше у рука |
| сада ја када ћеш! — додаваше онај друг Благојев, што му у врту помагаше против нападача Рајков |
| одакле им приђе Ана.</p> <p>— И ја вас благосиљам! — понови Ана. — Ја знам већ све!</p> <p>— Ј |
| толико снаге, да може једнога дана дати благослов очински своме јединцу.{S} До сад не дочеках т |
| они верују, како на Душану нема правога благослова.{S} Ни сам сјај царске круне ни скиптар српс |
| је са њим?{S} Он нема снаге — јер нема благослова!{S} А мож’да није више ни жив?{S} Потуца се |
| браћо!{S} Пијмо пехаре руменике, Божјег благослова!{S} Пијмо, испијмо до дна, и живимо за част |
| и убили.{S} Ко зна!{S} Где нема Божјег благослова, нема ни живота!</p> <pb n="105" /> <p>Киша |
| на, да јој је грануо дан среће и Божјег благослова...</p> <p>Мало после стајали су у врту Гојко |
| ром и круном, кад на њој нема истинског благослова!{S} Господа се са свим оцепише од цара свога |
| ровати у тиху срећу скромнога али пуног благослова огњишта свог, свога гнезда, које ће радо сви |
| тупи корак испред браће своје:</p> <p>— Благословен од сада па до века Господ, који те, рабе Бо |
| шапта старац, па за тим понови: — Да си благословен!</p> <p>То бејаше знак да говори из чистог |
| пусти је на главу Гојку:</p> <p>— Да си благословен! — прошапта старац, па за тим понови: — Да |
| ало после пустињак отвори очи:</p> <p>— Благословено име српско !...{S} Просте прве жртве проти |
| атак.{S} Ваља ми летети.{S} С богом!{S} Благослови, свети оче!</p> <p>Они устадоше да га испрат |
| <p>— Жива и срећна била, кћери моја, — благослови је Исаија.</p> <p>Јелена не могаше више издр |
| >Гојко пољуби Исаију у руку, а монах га благослови, па додаде:</p> <p>— Ама с таким јунаком хоћ |
| Гојкову...</p> <p>— Синко, нека те Бог благослови!{S} Радо предајем забораву све што је било, |
| љаваш душу моју, обрадуј и срце моје, и благослови свога <pb n="92" /> сина, да сме с твојим бл |
| у, кад они клекоше. — Боже, ти спој, ти благослови!</p> <p>Месец засија у пуној светлости, изиш |
| <p>—- Маро, моја Маро!{S} Ти си моја са благословом Божјим —</p> <pb n="144" /> <p>— И мојим! — |
| S} Сутра, прекосутра укрстићемо, Божјим благословом, оружје с непријатељем, и тада ћу видети, к |
| ми ћемо радо свуда са њим а под Божјим благословом.</p> <p>Ова се војска у гомилама или дугачк |
| ога <pb n="92" /> сина, да сме с твојим благословом ступити пред свети олтар, кад томе буде вре |
| уба је расла, црпући у души своје мајке благост и тихо суђење а у витешком карактеру свога оца |
| арице Ане, о мудрости деспотице Љубе, о благости и доброти лепе рођаке дворске Маре.{S} Само су |
| :</p> <p>— Али у ово доба? — понови још блаже своје питање.</p> <p>— У исто доба, кад и ти, све |
| доживљаја њених, Ана, а још више Љуба, блажила је тугу у мудрим речима ученога Исаије.</p> <p> |
| та он Љубоја.</p> <p>Љубоје изнемогао и блед, држећи се усиљено у седлу, погледа Богдана, хтеде |
| ко време, како звезде у моме јату трну, бледе и нестају, па и сама моја звезда гине, тамни.{S} |
| г царства византиског.{S} Кантакузен је бледео у очима његовим.{S} Залуд се Тома трудио, да зад |
| приликама.</p> <p>Све је пролазно, све бледи и угине, па и некадашње одушевљење за великога ца |
| је пут мало познат.{S} Гониоцу је тек у бледом сећању.</p> <p>Обојица ободоше коње.</p> <p>Бегу |
| S} Она је све светлија, у колико је ова блеђа.{S} Слутио сам, ал’ од како је пре три месеца она |
| почеше утрњивати.</p> <p>Небо постајаше блеђе.</p> <pb n="108" /> <p>Војвода се прену из мисли. |
| — рече Угљеша.{S} У лицу дође тренутно блеђи, али на мах устаде:</p> <p>— И деспотица ће поћи |
| ства не наруши никаква жеља за сјајем и блеском сујетнога живљења.{S} Ти ме бар знаш!{S} Није с |
| е :</p> <p>— Твоја је постојбина у пола ближа моме месту рођења и првога детињства но што је ме |
| /p> <p>— И ево овде, у осами ових гора, ближе једином господу Богу, кунем се, да другог греха н |
| био подигао корице с мачем, да му буде ближе десници.</p> <p>Томи у један пут постаде све јасн |
| опљем у руци право Гојку.{S} А кад дође ближе пусти оштро копље, и оно се пребацивши Гојка, кој |
| Прилип а одатле у Скопље, једно, да је ближе оном одељењу своје <pb n="118" /> војске, које је |
| оше, потиснуте са остатком своје војске ближе средини бојишта.</p> <p>— Ко? — викну неко.</p> < |
| тврђаве прелазећи и на леву обалу Месте ближе граници, Тома Теологита бејаше удвојио своју пажњ |
| али <pb n="35" /> су они, који су били ближе Момчилу тврдили, да су у два маха затицали Тому с |
| рећи, а Тома јој приђе још један корак ближе.{S} За тим се окрете, те једним погледом премери |
| им гласом понови жена, ступајући му још ближе. <pb n="6" /></p> <p>Он се трже, окрену и, спазив |
| зваћу у помоћ —</p> <p>— Нигде никога у близини нема.{S} Слушајте!</p> <pb n="54" /> <p>Слабљењ |
| ипремити место и начин.{S} Наћи ћу се у близини нападнутих и спашћу их.{S} Тиме сам постигао дв |
| реко ње се види далеко на југ.</p> <p>У близини се зачу рог.</p> <p>— Ако буде деспотица, кажи |
| г крвавог поља код Чрноменских Лугова а близо пута, што води у Пловдин, недалеко од Српског Гум |
| tone unit="*" /> <p>Недалеко од Драме а близо великог моста, што је на јужном путу за морску об |
| Струмице у деспотовини браће Дејановића близо пута била је једна повећа колиба.{S} Уз неке стар |
| , прилазећи Рајку с леђа.{S} А кад дође близо, притаја се, и непомичан ћуташе неколико тренутак |
| и могао опазити неко лице, које стајаше близо храста, куда је Рајко имао да прође улазећи у сво |
| а неопажено посматраше, а кад он бејаше близо, она упита Видосаву;</p> <p>— Како се зове овај в |
| есам.</p> <p>— И ја.</p> <p>— Још су ми близо дани варљиве среће у људском животу, још су крвав |
| сталих пратилаца својих.</p> <p>Дошавши близо драмског подграђа Тома и Љубоје пустише коње ходо |
| ући их испод очију.{S} А кад би са свим близо, Јелена га јасно али презриво погледа па окрете г |
| зе сестра јој Мара.</p> <p>Ана је имала близу шесет година, када је Војихна умро.{S} Али је суд |
| дошла себи, нашла сам се у некој кућици близу пута за Солун а ван области мога поочима.{S} Код |
| сподару.{S} Зар без разлога мисли твоје блуде у тренуцима, кад се у двору <pb n="7" /> нашем св |
| тобом говорим.{S} Видела си, мож’да, да бо́ре с чела мога не слазе ни онда, кад слушам твоје ле |
| одговори војвода.</p> <p>— Умро?{S} Е, Бог да га прости! — рече старац и подиже шубару.</p> <p |
| це, а они не престају.</p> <p>— Јунаци, Бог с вама! — приђе им један други са Струмице. — Зар н |
| S} За њега сам слутио да је под земљом, Бог му дао у рају насеља! — тужно додаде Исаија па се п |
| ни зевнути.{S} Да се само мало одоцних, Бог да прости ћефалију Рајка! — говораше старац, улазећ |
| илост!</p> <p>— Бог и његова милост!{S} Бог је био милостив нашој доброј мајци.{S} Он је њу при |
| ла и некуда отишла.</p> <p>— Мож’да.{S} Бог би дао да је бар она жива.{S} Робом икад ал’ гробом |
| вој дух Господу!</p> <pb n="98" /> <p>— Бог да га прости! — с искреним болом рекоше Вукашин и У |
| </p> <p>— Бог и његова милост!</p> <p>— Бог и његова милост!{S} Бог је био милостив нашој добро |
| p>— До сада јесте, хвала Богу!</p> <p>— Бог ће дати, да и даље буде !</p> <p>— Не.{S} На прагу |
| их очима и изразом свога лица.</p> <p>— Бог ми је дао срећу, да те обрадујем, добри оче!{S} Поз |
| руком, а душа — душа још боли.</p> <p>— Бог и његова милост!</p> <p>— Бог и његова милост!{S} Б |
| га поведе ка уласку у колибу.</p> <p>— Бог ти добро дао, путниче и намерниче, — одговори стара |
| елене проговори опет амазонка:</p> <p>— Бог ти био у помоћи!</p> <p>— Не очајавај, надај се.{S} |
| да нам помогне, ђаво или Бог?</p> <p>— Бог!</p> <p>— Можемо ли се и даље поуздати у стару срећ |
| ћеш, деспоте, да поштујеш своју реч, да Бог да у скоро слушао туђу!</p> <p>То се по граду и под |
| у томе часу — и ја желим да се два пута Бог не куша!</p> <p>Гојко је весело вратио свога Лабуда |
| да ипак не ћемо подлећи.</p> <p>— Тебе Бог штити, господару мој! — кликну деспотица.</p> <p>— |
| друге, па што у ноћној тмини даде коме Бог.</p> <p>У највећем окршају, што се на ивицама са св |
| руку Гојкову...</p> <p>— Синко, нека те Бог благослови!{S} Радо предајем забораву све што је би |
| сина јединца.{S} Чини, госпођо, како те Бог учи, али —</p> <p>Ана задрхта:</p> <pb n="76" /> <p |
| ле је по ново чуо глас.</p> <p>— Помози Бог! — поздрави дошљак старца, и скочи с коња, па га по |
| раљев град Призрен.</p> <p>— Помогне ли Бог нама, Балшић је свршио ! — рече Рајко одлучно.</p> |
| у.{S} До сад не дочеках таког дана, али Бог је милостив.{S} А дотле не брини.</p> <p>Колико су |
| бро.{S} Ал’ ко да нам помогне, ђаво или Бог?</p> <p>— Бог!</p> <p>— Можемо ли се и даље поуздат |
| о?</p> <p>— Не крсте.</p> <p>— Дако нам Бог милостиви помогне!</p> <p>По том се старац мало зам |
| /p> <p>— Хајдемо!{S} Хвала ти, а не дао Бог да будеш у невољи, знај да ћу ти се братски одужити |
| — Не, не, оче, пустићу га, учинићу, што Бог заповеда.{S} Одмах ћу наредити, нека дође овамо.{S} |
| ротив зла, што наступа!</p> <p>— Сам их Бог води!</p> <p>— Тако је.</p> <p>За силном коњицом на |
| небо и на њему Господа.</p> <p>— Тебе, Бога, хвалим! — оте му се из раздрагане душе његове.</p |
| Вино и песма — то је њему све.{S} А то, Бога ми, лепо стоји његовом озбиљном изгледу, много леп |
| грешних жеља људских пред лицем Господа Бога!</p> <pb n="145" /> <p>Све се, што бејаше за мегда |
| шила сам руке, клечала, плакала, молила Бога да ми помогне, али — судбина гоњаше напред.</p> <p |
| д ју је Гојко поздравио и кад му је она Бога прихватила.</p> <pb n="112" /> <p>Из првих речи са |
| алим и народом, чујаше одушевљено „Тебе Бога хвалим“ и „Вазбраној војеводје“ Исаије, служитеља |
| вара — атонски пустињик.</p> <p>— У име Бога и крста! — викну он и пружи Гојку го нож.</p> <p>Г |
| и отац болује без пребола, али ја молим Бога, да му да толико снаге, да може једнога дана дати |
| , попалили, порушили, а мој отац, дотле богат трговац, избеже са мном, да спасемо голу душу.</p |
| от бујношћу придошле реке планинске.{S} Богати градови даваху у својим рудницима сребра и злата |
| узе загледати на двоје пребијен мач.{S} Богати га украс бојна мача изненади, и он пусти поглед |
| , натапаху плодне равнице међу тврдим и богатим градовима, на морску обалу наслоњене, деспотови |
| где је добијао знатно благо од закупаца богатих рудника, нагонећи често пута рударе да преко уг |
| вом војском, јахао је у златном руху на богато украшеном жераву деспот Угљеша, а око њега бејах |
| у познате, грчке крчме један мали одред богато одевених коњаника турских.{S} Они се спремаху, д |
| и соколи и соколари траже одмора после богатога лова минулог дана.{S} Слуге су у граду уморне |
| луге су у граду уморне од дневне службе богатој властели српској.{S} Властела су заморена од бр |
| а Мрњавчевићи за каменити сто у великој богатој одаји Угљешина двора.{S} Ноћну таму разгањају у |
| челу витешког похода јахао је Љубоје у богатом злаћеном оделу војводском с високим калпаком, н |
| чно времена како је у лаком оделу али у богатом огртачу изишао на кулу мотриљу.</p> <p>Чешће је |
| обавестити о њиховом одласку.</p> <p>У богатом манастирском млину добра вечера очекивала је из |
| ?{S} Зар без разлога често пута оставиш богату трпезу и госте наше за њом, па одлазиш узбуђен, |
| р на зборно место.{S} Позван од Угљеше, Богдан је у место сваког одговора послао у Сер свога ст |
| га ту код моста.</p> <p>Они стадоше.{S} Богдан узе мач, од кога се држак са горњом половином бе |
| ку.{S} И ова је била грчка, ал’ војвода Богдан хоће да му је певам српским речима...</p> <p>Гој |
| едишта, где се држаше Угљеша, а војвода Богдан тражећи везу са њима и сам се крвавим корацима п |
| говораше мало после као за себе војвода Богдан мачу.{S} Али си се ти ипак саломио у борби за Ср |
| и, за остале не брините, — рече војвода Богдан, кад са својима уђе у сечу на северозападној стр |
| ране враћају кући.{S} То бејаше војвода Богдан с Рајком, Љубојем и још двојицом својих пратилац |
| са њом Угљеша, деспотица Љуба и војвода Богдан, човек у најбољим годинама, осредњег раста, јаки |
| а краљ Вукашин, деспот Угљеша и војвода Богдан разговарају се о ратном походу своме.</p> <p>— М |
| гљеша, а око њега бејаху велики војвода Богдан, војвода Гојко и неколико старијих и млађих вите |
| зрела воћка, — додаје безбрижно војвода Богдан.</p> <p>— Боже дај! — вели Угљеша. — Наша је вој |
| остадин и Драгаш, и њихов стриц војвода Богдан.{S} На њих можемо рачунати?</p> <p>— Можемо.{S} |
| <p>— Овамо долазе само јунаци! — додаде Богдан.</p> <p>— С Богом, војводо !{S} Опрошћавај! — та |
| >— Моја је рана лака, — рече мало после Богдан. — А твоја, витеже? — упита он Љубоја.</p> <p>Љу |
| <p>— Ја идем путем крстопољским, — рече Богдан. — Морам се журити да своју војводину <pb n="179 |
| ко тренутака настаде тишина, после рече Богдан:</p> <p>— Кажи остало.</p> <p>—Све истиче из тог |
| Опростите, браћо!{S} Прости јуначе! — и Богдан загрли Љубоја.</p> <p>— Војводо — с Богом — војв |
| ам почетак своје владе.</p> <p>Угљеша и Богдан, коме се указиваше свака част, сваког дана излаж |
| 0" /> <p>— Нек тако буде ! — пристаде и Богдан...</p> <p>У том се и мрак на земљу спусти.{S} Хи |
| о одазвати нашем позиву.{S} Тако исто и Богдан.{S} Његова војводина може трајати само докле ниј |
| е требало ни повести! — љутито одговори Богдан.</p> <pb n="173" /> <p>— Вараш се, узвишени војв |
| ве одоше брзо једна за другом! — заврши Богдан.</p> <milestone unit="*" /> <p>Дан хода на запад |
| а трећем —</p> <p>— Ја — не! — упаде му Богдан у реч одлучно.</p> <pb n="159" /> <p>— Онда ћемо |
| најљућу сечу.</p> <p>- За њим! — викну Богдан, па са осталима јурну на густи буљук Турака.</p> |
| тај споразум не само да им не отежаваху Богдан и Дејановићи, већ га и сами помагаху, јер и сами |
| жа, омања војводина њиховог стрица Југа Богдана.{S} Али се Угљешина деспотовина продужавала нај |
| лед, држећи се усиљено у седлу, погледа Богдана, хтеде одговорити, али му речи засташе.{S} Глав |
| какању.</p> <p>— Теби из Кукуша војводе Богдана ?{S} Хе, колико да ти дам?{S} Доста ће ти бити |
| еље од боја — поклисари српског војводе Богдана и Дејановића, који напустише одмах Пловдин.{S} |
| мрт.{S} Пошао сам сад с војском војводе Богдана.{S} И њему сам певао.{S} Ала је то витез!{S} Ви |
| Ја волим ове људе.{S} Ја ценим војводу Богдана.{S} А он је, мож’да давно већ отишао Богу на ис |
| оја памет не признаје слабији разлог, а Богданова самосталност не слуша туђу вољу! — рече Вукаш |
| деспотовине Угљешине и омања војводина Богданова слала је своје чете у Сер на зборно место.{S} |
| је своје погледе преко границе суседне Богданове војводине с једне и низ пучину.{S} Орфанског |
| војска деспотовине Угљешине и војводине Богданове изгуби за плавим бреговима, који је заклонише |
| , нема још непријатеља, — рече један од Богданових стегоноша.</p> <p>— Тебе није требало ни пов |
| је у име царевине а против царевине.{S} Богданово је војводство мало а и изложено је могућним н |
| д један од пратилаца ободе коња и приђе Богдану.</p> <p>— Војводо, сумње нема, ово је мач какво |
| о био на путу, а други гласник одјездио Богдану, ушавши једне вечери у собу Угљешину, деспотица |
| е рана без пребола, — рече Рајко лагано Богдану. — Он неће жив видети Драме.{S} Благо њему!</p> |
| иште? — упита војвода.</p> <p>— Мислим, Богме!</p> <p>Наложише по ново ватру, па ћутаху.{S} А к |
| ари Анђео?</p> <p>— То јест ђаво!{S} Да Богме!</p> <p>— А јеси л’ тачан као пре?</p> <p>— Да!</ |
| н пошто се добро поткрепио.</p> <p>— Да Богме! — одговори други. — Ви, који сте били манастирск |
| м.</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Погинућеш да Богме, и то још данас ал’ од вина, старче!{S} Ха, ха, х |
| ј људи, где гусле не гуде!{S} Ако си ти Богме без тога пошао ја нисам.{S} Незгодно ми је сад ић |
| и држаше у рукама цитру.</p> <p>— Певај Богме, брајко, ако нећеш сада ја када ћеш! — додаваше о |
| <p>Ана је са пуно побожности и истинске богобојажљивости одстојала вечерњу с Маром, а за тим се |
| ро, — рече јој он — ти си већ моја пред Богом.{S} Али свет то не зна, а ваља ти то бити и пред |
| исну:</p> <p>— Стани, заклињем те живим Богом, не даље!{S} Одбиј сумњу, што ти душу мори.{S} Ос |
| евачу очи засузише.</p> <p>— Тако!{S} С Богом!</p> <p>Пољуби цитру, па је одбаци, а са мачем у |
| и!</p> <p>— Не очајавај, надај се.{S} С Богом!</p> <p>И Рајка нестаде.</p> <milestone unit="*" |
| , а рок кратак.{S} Ваља ми летети.{S} С богом!{S} Благослови, свети оче!</p> <p>Они устадоше да |
| дан загрли Љубоја.</p> <p>— Војводо — с Богом — војводо... и Љубоје клону на коња.</p> <p>Рајко |
| е могу замрзнути љубав моју!</p> <p>— С Богом, мили гласниче!</p> <p>И Мара, као и нехотице, ма |
| /p> <p>— С Богом, господару!</p> <p>— С Богом, војно!</p> <p>Коњица у трку пролажаше.</p> <p>— |
| Угљеше непрестано савијаше.</p> <p>— С Богом, деснице моја! тешко јекну неко. — Више нећеш ник |
| да не изостане за деспотом.</p> <p>— С Богом, господару!</p> <p>— С Богом, војно!</p> <p>Коњиц |
| амо јунаци! — додаде Богдан.</p> <p>— С Богом, војводо !{S} Опрошћавај! — таким прекором ожалош |
| е војвода, пруживши му руку.</p> <p>— С Богом, војводо, срећа те пратила на путу! — одговори ст |
| одговорити своме господару.</p> <p>— С Богом, добри старче! — рече војвода, пруживши му руку.< |
| це, кликну мушки и отворено:</p> <p>— С Богом! — па ободе коња.</p> <p>Гојко једва стиже да мах |
| различитим већим и мањим манастирима и богомољама био је у то доба најчувенији манастир Светог |
| грађе, а звона ударише на благодарење и богомољу.{S} И после неколико тренутака из цркве се, у |
| {S} Ту је на миру настављао свој превод богословске књиге грчкога писца Дионисија Ареопагита, п |
| м читао би јој одломке из свога превода богословских дела са грчког језика, или би са њом распр |
| >— Па да видиш, нисам баш ни рђав, јер, Богу хвала, таких у нас и нема.{S} А хоћеш ли да посвед |
| а са свом љубављу материнском.</p> <p>— Богу хвала што ми је дао и трећу кћер ! — рече она, кад |
| твој отац.{S} Тамница је празна, слава Богу!...</p> <p>Други пут пак док је Мара тражила забав |
| ена и невине дечице!{S} Али није, хвала Богу, дуго тако трајало.{S} Пре него што је запљуснуло |
| и добро?</p> <p>— До сада јесте, хвала Богу!</p> <p>— Бог ће дати, да и даље буде !</p> <p>— Н |
| То није ни мене мимоишло.{S} Али, хвала Богу, дође тренутак, када се човек освести.{S} Тако је |
| 174" /> <p>— То је његов глас!{S} Хвала Богу! — рече гласно седи ратник, старац са Радовишта, п |
| Па ипак —</p> <pb n="126" /> <p>— Хвала Богу! — рече Јелена.</p> <p>Гојку бејаше све јасно.</p> |
| а стране, паде на земљу.</p> <p>— Хвала Богу, ја сину вратих, што оцу бејах дужан! — прошапта с |
| си ли тамницу отворила?</p> <p>— Хвала Богу и не бејаше никога за тамновање, дете моје, кад из |
| који као полузависни господар Драме оде Богу на истину. <pb n="21" /></p> <p>Војихна се већ био |
| на.{S} А он је, мож’да давно већ отишао Богу на истину!{S} Шта ће и мени живот!{S} Цитро моја!{ |
| асак повуче у самоћу, помоли се по ново Богу, па уздахну а преко памети јој прелетаху најлепше |
| </p> <p>— Нека је слава и хвала господу Богу горе и нашем милостивом деспоту на земљи, али ја м |
| осами ових гора, ближе једином господу Богу, кунем се, да другог греха немам нити ћу имати до |
| Коњица у трку пролажаше.</p> <p>— Боже, Боже, — рече неко од оних што посматраху војску, — коли |
| p>— Господе преблаги! — викну Исаија. — Боже!</p> <p>Полете напред и загрли Јелену, која му, ли |
| стави руку на главу, кад они клекоше. — Боже, ти спој, ти благослови!</p> <p>Месец засија у пун |
| победи некрст.</p> <pb n="146" /> <p>— Боже дај!{S} Ал’ и мишице и памет витешких господара вр |
| ах, ил-Алах!</p> <p>— Превара!</p> <p>— Боже, помози!</p> <p>— Жерава, жерава мог!</p> <p>— Вој |
| ег!</p> <p>— Знак, какав знак!</p> <p>— Боже, опрости!</p> <p>— Узбуна!</p> <p>— Војвода!{S} Ст |
| p> <p>Коњица у трку пролажаше.</p> <p>— Боже, Боже, — рече неко од оних што посматраху војску, |
| даје безбрижно војвода Богдан.</p> <p>— Боже дај! — вели Угљеша. — Наша је војска снажна.{S} Бр |
| оњаници у великом трку.</p> <p>— Помози Боже! — прошапта Гојко, намаче калпак на очи, прикупи д |
| е други господари српски.{S} Ил’ бејаше Божја воља да стег одбране српске пређе у друге руке?{S |
| де око Свете Горе.</p> <p>Али се милост Божја, која нас аше оставила, више не враћаше.</p> <p>Б |
| упљала, па ће <pb n="135" /> онда у име Божје прећи границу непријатељску.{S} Али у тој војсци |
| ан смо још овде, а после полазимо у име Божје! -</p> <p>— Живео !—радосно се одазваше војводе.< |
| јер они бејаху — нема сумње — гласници Божје казне над покорима, што се у Византији починише.{ |
| на?</p> <p>„Плаве су очи бескрајно небо Божје милости, благе и тихе ал’ сталне и неменљиве љуба |
| ако је браћо!{S} Пијмо пехаре руменике, Божјег благослова!{S} Пијмо, испијмо до дна, и живимо з |
| <pb n="170" /> <p>Тада се смирени слуга божјег олтара разгњеви и плану:</p> <p>— Кад нећеш, дес |
| „Вазбраној војеводје“ Исаије, служитеља Божјег олтара.</p> <milestone unit="*" /> <p>Тома је, и |
| а су га и убили.{S} Ко зна!{S} Где нема Божјег благослова, нема ни живота!</p> <pb n="105" /> < |
| помени, које су смирени служиоци олтара Божјег читали за покој душе старога ратника, а још више |
| о уверена, да јој је грануо дан среће и Божјег благослова...</p> <p>Мало после стајали су у врт |
| , браћо моја, тај посао рађен по закону Божјем и као што треба већ онако, како није вредно било |
| д сада па до века Господ, који те, рабе Божји, посла к нама!</p> <p>Угљеша пољуби, прекрстивши |
| } Хришћанском цару јавио се у сну анђео Божји, узео му из руку крваву сабљу и предао Турцима.{S |
| анике.{S} Сутра, прекосутра укрстићемо, Божјим благословом, оружје с непријатељем, и тада ћу ви |
| ве нас, ми ћемо радо свуда са њим а под Божјим благословом.</p> <p>Ова се војска у гомилама или |
| моја Маро!{S} Ти си моја са благословом Божјим —</p> <pb n="144" /> <p>— И мојим! — огласи се А |
| шу тишти.{S} Ти си сада у незгоди: и по Божјим и по људским законима ти би сагрешила, ако ускра |
| ановника Драме, деспот призива благодет Божју на се и своја грешна дела.</p> <p>Кад логотет зав |
| ного надмоћније турске војске.</p> <p>— Бој је био страшан, — причао је Рајко. — Небо се пролам |
| ново на земљу, огрезао у крви.</p> <p>А бој се све јаче распаљује...</p> <p>— Да страшне ноћи, |
| кућишта.{S} Они једва памте, који им је бој био први, а ни један од њих не зна, у колико је бит |
| јој, да је преухитри, рече:</p> <p>— Не бој се.{S} Ма какве ми гласе поклисар донео, одмах ћу д |
| у поједине гомилице, бијући непрестанце бој на <pb n="176" /> дугој линији док трајаше једнога |
| т, опет — пољуби црне очи и крвав тражи бој, ако хоћеш да будеш витез прави и да те слави песма |
| а пође тим степеницама и изиђе на горњи бој, где су биле две малене собе са једним предсобљем.< |
| је имао деспот Угљеша лично да поведе у бој против Турака.</p> <p>Осем простране деспотовине Уг |
| ад под окриљем звезде нашег рода поћи у бој за једну мисао! — одушевљено рече Угљеша, и устаде |
| ежбаних коњаника, са којима је ступио у бој на отвореном пољу противу много надмоћније турске в |
| еко од обала Белог Мора.{S} У очи самог боја дошао је у стан Момчилов Тома.{S} Дуго се на само |
| већ стигли — и ако је тек две недеље од боја — поклисари српског војводе Богдана и Дејановића, |
| стоницу Дренопоље, које ће мож’да и без боја заузети.</p> <p>Сви се јако обрадоваше, глас проле |
| ену небу.</p> <p>— Господару, Угљеша! — бојажљивим ал’ доста снажним гласом понови жена, ступај |
| брижан с те стране.{S} Он се, напротив, бојао, да нападачи не поступе и сувише зликовачки према |
| рими, јер се свима <pb n="47" /> ваљало бојати сукоба на граници са непријатељем.</p> <p>Томи ј |
| ли Томе није ту застао.</p> <p>У чешћим бојевима, које је дотле непобедни јунак Момчило водио п |
| ик разбира што ње у последње доба нема, бојећи се да је није што и у чему несвесно увредио.</p> |
| а, увек износи стање ствари у светлијој боји.{S} То његово, намерно удешено, ружичасто гледање |
| са остатком своје војске ближе средини бојишта.</p> <p>— Ко? — викну неко.</p> <p>— Ћефалија Р |
| p>— А зар мислиш, старче, још једном па бојиште? — упита војвода.</p> <p>— Мислим, Богме!</p> < |
| а штедети и сувише источену крв за ново бојиште, на коме ћемо бити — рекох ти једном — или први |
| двоје пребијен мач.{S} Богати га украс бојна мача изненади, и он пусти поглед низ мутну воду, |
| а војска, једва четвртина укупне српске бојне силе, у дугим, местимице прекинутим, линијама брз |
| лижи средини.</p> <p>Све се ту слеже, и бојни бео достиже врхунац свој.</p> <p>Али сад наста но |
| Гојком утону у сечу, која се у средини бојног поља све већом жестином обнављаше.</p> <p>Војске |
| ржао је стегоноша у десници на дршку од бојнога копља.{S} За њим је ишла коњица, а за коњицом в |
| лаве и величају, како односе мегдане на бојном и љубавничком пољу ?{S} Не!{S} У овим је крајеви |
| сам у овим годинама, што год вредети на бојном пољу.</p> <p>— А зар мислиш, старче, још једном |
| руги јунак, Рајко, а душу његову каквом бојом зна сликати тек прошлост добре девојке, Јелене!</ |
| стекоше, да чују песме о светом краљу и боју на Велбужду, о смрти војводе Момчила и о другим ју |
| {S} Тома је, вели, био лако рањен у том боју.{S} Не знам.{S} Мож’да.</p> <p>Толико је знао и пр |
| са душом, неки се упиње да се дигне, да бол олакша и пада доле изнемогло, стотина издише снивај |
| о испричао како је деспотица писнула од бола, када је улазећи у тврђаву видела породични грб Во |
| ла...</p> <p>Гласник једва дође себи од бола:</p> <p>— Авај нама! — болно писну, па покри лице |
| скрено рече да је стари Властоје знатно болан.</p> <p>Гојко сабра веђе:</p> <p>— Коса је смртна |
| ине истинског осећања жалости, олакшаше боле и тугу њихову.{S} И после прве силне жалости насту |
| } Она не бејаше далеко од постеље тешке болеснице.</p> <p>— Шта сад, добра Видо, да радимо ? — |
| ше, како нема изгледа да ће и устати са болесничке постеље, па га искрено жаљаше.</p> <p>— Звао |
| рављајући се а час опет падајући у тежу болест.{S} Монах Исаија обилажаше чешће драмску господу |
| Маре, и несавладљива љубав према њој и болећивост у тешком положају њеном пробудише у Видосави |
| {S} Није ни чудо — туђин је, па га и не боли срце за овим народом, — рече Исаија.</p> <p>— Ја с |
| >— Дошао сам сад к теби, да ме мину сви боли, свака туга, свако очајање.</p> <p>Па јој је онда |
| } Али то дадох руком, а душа — душа још боли.</p> <p>— Бог и његова милост!</p> <p>— Бог и њего |
| ође себи од бола:</p> <p>— Авај нама! — болно писну, па покри лице рукама, клече поред Угљеше и |
| <p>— Онда ћемо сва тројица четвртом! — болно рече Угљеша.</p> <p>— То би био кобан дан!—додаде |
| ет, дванаест година, а зваше се — монах болно уздахну — Јелена.</p> <p>— Јелена? — понови Рајко |
| оме буде време!</p> <p>И Гојко клече до болног оца, па саже главу.</p> <p>Властоје задрхта, по |
| тац?</p> <p>— Умро је.{S} После толиког боловања ипак је подлегао. <pb n="12" /></p> <p>Деспоти |
| а, па се упути одељењу, где је Властоје боловао.</p> <pb n="75" /> <p>После неког времена Исаиј |
| у тешку бољетицу, од које дуго времена боловах.</p> <p>Туђина је нестало, отишао је, без сумње |
| /> <p>— Бог да га прости! — с искреним болом рекоше Вукашин и Угљеша.</p> <p>— То бејаше чести |
| .{S} Не брини, бићеш.{S} Мој добри отац болује без пребола, али ја молим Бога, да му да толико |
| еба!</p> <p>— Добро.{S} За добру услугу боља награда.{S} Пред вече да ми се јавиш.{S} Иди.</p> |
| у помоћ, јер разуме војну <pb n="17" /> боље но и сам законик.{S} Он је ваљан синовац ненадмашн |
| — Не иди.{S} Тебе нема ко чути више.{S} Боље отиди у Драму, и кажи да си ти учинио последњу усл |
| ја ипак налазим, да тако мора бити.{S} Боље је, велим, да се делови спасу но да све за љубав ц |
| ри дана, да почасти свога госта и да га боље увери о готовости одазвати се Угљешину позиву за о |
| шао, мож’да да тражи витеза, који ће га боље разумети.{S} Али се вара.{S} Угљешина је душа упил |
| м дају отпора.</p> <p>Ал’ турска војска боље знађаше место, на коме је, и краљ поче са својима |
| учини да чује топот коњски.{S} Послуша боље.{S} Мож’да су ђаури?{S} И он се брзо склони низ Ма |
| p> <p>— Није наше вино тако.{S} Мало је боље, а ово је из Пловдина од лозе пловдинке.{S} Наточи |
| женска прилика, коју у мраку не могаше боље загледати, он заусти да гласно упита Гојка, па се |
| } Ти си честитог покојника допратио или боље донео на рукама у мој дом.{S} Ти си ценио његово ј |
| рата и пријатеља.{S} Не мишљаху ни мало боље ни Мрњавчевићи, Вукашин и Угљеша, о њима.{S} Измеђ |
| Томи:</p> <p>— Теби је све ово познато боље него другима.{S} Зато и назначих тебе за заповедни |
| а Тома лукаво додаде:</p> <p>— Или још боље: не мора Лала-Шахин о томе ништа ни знати.{S} Ми ћ |
| сто одговора јекнух, и занех се у тешку бољетицу, од које дуго времена боловах.</p> <p>Туђина ј |
| и, у коме је по ново синула мисао да су бољи и Турци него српска превласт.</p> <p>И тако су све |
| Рајко је био ведар и весео, надајући се бољим данима у својој будућности.{S} Отклонила се сумња |
| њаше, да је грешио што је мислио, да је бољка доброга му оца без пребола.{S} И тога се дана поч |
| су дани врло ровити.{S} Нама предстоји борба и ко зна колико дуга и мучна војна с Турцима.{S} |
| осветљена.{S} Очекивао је Гојка.</p> <p>Борба је у души његовој била још већа.{S} Корео је себе |
| антиског.{S} Данас, кад је у међусобној борби напукло или је мож’да и са свим већ скрхано оружј |
| пске превласти на југу.{S} Није ли он у борби противу Матије Кантакузена изишао као савршени по |
| ан мачу.{S} Али си се ти ипак саломио у борби за Српство.{S} Света десница, која те носила!{S} |
| вши овога, Гојко се спремаше да продужи борбу са другим нападачима.{S} Али се они не појавише.{ |
| а бисмо могли опет продужити међу собом борбу да расправимо на коме од нас ваља да остане царст |
| е часове израдиле.{S} Чело јој испунише боре, а она тужно посматраше — жалосну врбу, лако обеле |
| о и подерано.</p> <p>Многи се јунак још бори са душом, неки се упиње да се дигне, да бол олакша |
| а за коњицом војници, који су се пешке борили.{S} Цео поход завршаваху људи, који су водили то |
| адости мојој нагонише ме, да се са њима борим, па да их и <pb n="74" /> побеђујем.{S} Да се бор |
| их и <pb n="74" /> побеђујем.{S} Да се боримо!{S} Причекај ме, и умири се.</p> <p>Видосава изи |
| — питаше Мара јецајући.</p> <p>— Да се боримо! — рече Видосава после малог размишљања.</p> <p> |
| Исаија и остали.{S} Властоје се с душом борио.</p> <pb n="93" /> <p>Гојко клечећи држаше десном |
| а разговор после неког ћутања.</p> <p>— Борисмо се неуморно и само знадосмо за победе! — додаде |
| сина.{S} Јован пети Палеолог не може се борити против азијатских варвара.{S} На њему је право п |
| ољу пред њим одиграше.</p> <p>У њему се борише с једне стране супарништво у љубави, уверење да |
| ркве светог Прокопа, с крстом у левој и босиљком у десној руци ступи корак испред браће своје:< |
| ма и шкрипа кључева у великој гвозденој брави на градским вратима.</p> <p>Деспотица погледа Угљ |
| ом лицу не бејаше потребна густа и пуна брада, која само повећаваше суровост изгледа овога мож’ |
| превалила преко шесет лета, седе косе, браде и бркова ал’ румена лика и не помишљаше, да ће се |
| црномањаст младић подужих бркова а без браде, који у пуној ратној спреми уђе у њихову одају.</ |
| е у рукама цитру.</p> <p>— Певај Богме, брајко, ако нећеш сада ја када ћеш! — додаваше онај дру |
| је то једна, српска вера.</p> <p>— Хе, брајко, има ту и Грка и Влаха!</p> <p>— Па ако!{S} Опет |
| ина га радосно поздрави.</p> <p>— Мери, брајко, сад! — рече он поносито. — Види колико сам изос |
| ању.</p> <p>— Колико ми копаља, незнани брајко, дајеш? — пита један, који се спрема да осветла |
| не могу они чути моју цитру!{S} Падоше, бранећи свога војводу.{S} Вешти гуслар надметаше се син |
| обрадујемо, — рече деспотица. — Храбри бранилац и заповедник јакога Пловдина предао је свој ду |
| аћа поделила на два логора.{S} Једни су бранили старог краља Дечанског, други су били уз младог |
| и и приличи.{S} Али ја не говорим да га браним.{S} Друго је нешто, што ми душу тишти.{S} Ти си |
| алипоље је мален али јак град.{S} Он је бранио прелаз из Азије овамо, па је у свако доба могао |
| приближи Мари.</p> <p>— Ја ћу се силом бранити — цикну Мара.</p> <p>— Али без успеха! прекиде |
| ци цара Уроша, Лазар Хребељановић и Вук Бранковић, не мишљаху нити се надаху, да би у господари |
| мо ту.{S} О Лазару Хребељановићу и Вуку Бранковићу не смемо ни помишљати.{S} Они су нам већи не |
| ам живим од милости доброг господара, — брањаше се онај пола у шали.</p> <p>— Тако је, тако !{S |
| гусарских дружина и крсташких чета.{S} Брат наш Вукашин први је развио заставу одржања српске |
| је прошле године умро најстарији њихов брат Срацимир, плахе али витешке природе, нису више Бал |
| запита:</p> <p>— А, велиш оче, твој се брат зваше Матија?</p> <pb n="61" /> <p>— Јесте, — одго |
| у песму!{S} Она ми је И отац и мајка, и брат и сестрица!{S} Она ми је једино благо!{S} Други — |
| противи реченој мисли, за коју се ја и брат ми заложисмо.{S} После свега тога ми нисмо могли д |
| ј заветној мисли, у тренуцима, кад је и брат ми Вукашин долазио до клонућа — она ми је звезда к |
| ло породично веће, па коме су само он и брат му краљ Вукашин</p> <p>Озбиљног лица засела су бра |
| ну, а свет је знао чак и то да се млађи брат деспот Драгаш од тога доба непрестано налази на гр |
| ем.{S} Ту у Галипољу живео је мој млађи брат Матија као трговац, који је због својих услуга, шт |
| тез, као што си и до сада био, па си ми брат а не млађи! — одговори му Угљеша.</p> <p>Тома је б |
| руживши руку Вукашину.</p> <p>— И стати брат уз брата па победити или бити побеђени! — одговори |
| казаћу ти шта је у њему!</p> <p>— Твој брат, оче'? — запита Рајко.</p> <p>— Да.</p> <p>— То ни |
| ну јављати.{S} Ево немила гласа.{S} Мој брат краљ Вукашин спрема војну у савезу са Балшићем а п |
| ла га силна војска турског цара Мурата, брата преминулог царевића Сулејмана, срећног освојача н |
| } Још се мање смемо ослонити на млађега брата Балшу, господара северне Арбаније.{S} Од како је |
| ах је дао пристанак у име своје и свога брата.</p> <p>Костадин је Гојка задржао три дана, да по |
| где бејаше виноград <pb n="60" /> мога брата.{S} Виноградар му је био неки Грк.{S} Плашљивица |
| оклетник, наговараше да нападну на мога брата.{S} Пошто му царевић даде достојну награду — скид |
| руку Вукашину.</p> <p>— И стати брат уз брата па победити или бити побеђени! — одговори Вукашин |
| а, браћи Мрњавчевићима, икад могли наћи брата и пријатеља.{S} Не мишљаху ни мало боље ни Мрњавч |
| шљати о судбини. <pb n="59" /> Имао сам брата Матију, који је увек говорио: док сутра постане ј |
| пред снажном одлуком и гвозденом вољом брата нам морао устукнути као побеђен и прогнат?{S} Ниј |
| оме скором венчању!</p> <p>— Које неће, брате, бити без твога.</p> <p>И одоше даље у веселом ра |
| стојанствено Угљеша. — Али не заборави, брате, да се тешка погрешка не може учинити два пута.{S |
| /p> <p>— Теби, дакле, имам да захвалим, брате! — рече Рајко Гојку.</p> <p>Пружи му руку, па се |
| ена с рамена.</p> <p>— Ха, ништа је то, брате са приморја.{S} Тебе је жарко сунце размазило, те |
| раву а и вама, што сте ми га донели!{S} Брате Љубоје, хвала ти на замени!</p> <p>За час су војн |
| ну левом руком и — склопи очи.</p> <p>— Брате! — писну Рајко и загрли Љубоја.</p> <p>— Ћефалијо |
| је! — одлучно додаде Вукашин.</p> <p>— Брате, ми ћемо и сад под окриљем звезде нашег рода поћи |
| могли већ знати.</p> <p>— Непознати ми брате, витеже, ја бих још радо с тобом разговарала.{S} |
| естит јунак.{S} А деспот га, веле, зове братом својим.{S} Ти га знаш?</p> <pb n="107" /> <p>Вој |
| и се и деспотица, — веруј са превисоким братом својим у победу твојих узвишених мисли, веруј и |
| усто сабијеним редовима многи падоше од братске руке, а ноћна тмина прими тако проливену крв на |
| Не дођох да се одмарам, већ — на позив братски — да с вама послујем.</p> <pb n="99" /> <p>— Го |
| обрадовали су све у Серу.{S} Деспот је братски загрлио младога војводу, па га је онда пустио, |
| ајко Гојку.</p> <p>Пружи му руку, па се братски опет пољубише.</p> <p>— Ти си, без сумње, уморн |
| долази Гојко, похита му на сусрет па се братски са њим загрли и пољуби.{S} А кад виде, да је не |
| Бог да будеш у невољи, знај да ћу ти се братски одужити!</p> <p>Они изиђоше из врта, па се стар |
| се потпуно обавестише.</p> <p>За тим се братски куцнуше пехарима.</p> <p>У разговору дочекаше з |
| > <p>Побратими су се искрено загрлили и братски ижљубили.</p> <p>— Хвала ти, од срца ти хвала! |
| н поступаху у свему сложно, договорно и братски.{S} А тај споразум не само да им не отежаваху Б |
| деспоту Костадину Дејановићу и његовом брату деспоту Драгашу.{S} Ти ћеш их позвати на заједнич |
| а је била међусобна војна.{S} Рођена се браћа поделила на два логора.{S} Једни су бранили старо |
| његовог!</p> <p>— Онда нам остају само браћа Дејановићи, Костадин и Драгаш, и њихов стриц војв |
| Вукашин</p> <p>Озбиљног лица засела су браћа Мрњавчевићи за каменити сто у великој богатој ода |
| стиште руку Угљешину, и устаде.</p> <p>Браћа се загрлише и пољубише.</p> <p>У дворану ступише |
| ај студенца на једног војника, гласника браће Дејановића.</p> <p>Гласник поможе рањенику да сиђ |
| озападу деспотовину Костадина и Драгаша браће Дејановића а право на западу преко великога Варда |
| сиљком у десној руци ступи корак испред браће своје:</p> <p>— Благословен од сада па до века Го |
| аник и Битољ и многи други.{S} Јужно од браће Дејановића била је, Солуну понајближа, омања војв |
| енуо се са њом преко деспотовине светле браће Дејановића.{S} Он ће у Велбужду узети и њихову во |
| <p>— Можемо.{S} На вратима деспотовине браће Дејановића већ куца османлиска сила код Самокова |
| у области горње Струмице у деспотовини браће Дејановића близо пута била је једна повећа колиба |
| C15"> <head>XV.</head> <p>У деспотовини браће Дејановића а особито у главним градовима њеним, у |
| ослужи, да добаци моје муке и невоље до браће, која пролажаху недалеко од мога мучилишта, ко зн |
| ху, да би у господарима јужних крајева, браћи Мрњавчевићима, икад могли наћи брата и пријатеља. |
| му се многи.</p> <pb n="57" /> <p>— Не, браћо!{S} Није толико ни до јела колико до дела.{S} А м |
| које је вазда најслабија.{S} Опростите, браћо!{S} Прости јуначе! — и Богдан загрли Љубоја.</p> |
| јаршију али некако чудно.{S} Не бејаше, браћо моја, тај посао рађен по закону Божјем и као што |
| На Галипоље нападоше око пола ноћи.{S} Браћо, страшно ли је морало бити, кад је обест агарјанс |
| који долажаше из Анина двора.</p> <p>— Браћо, — рече он. — Тренутак је ту.</p> <p>За неки дан |
| p>Сви ударише у смеј.</p> <p>— А, збиља браћо, шта мислите о оном сну, што се прича? — упита је |
| ша, чисто срце, крепка воља.{S} Тако је браћо!{S} Пијмо пехаре руменике, Божјег благослова!{S} |
| о је штета, велика штета!{S} Марко је с браћом морао остати пред оним делом краљеве војске, кој |
| најлепше слике најрадоснијих часова из брачног јој живота.{S} У очима јој заблисташе сузе и је |
| принеше војсци поткрепе у добром вину и брашненицама — стан забруја од весеља и безбројних прич |
| стење, што обележава почетак каменитог брда и паде мртва.</p> <p>Бегунац се поведе, а оштри па |
| узда.</p> <p>Хује столетни грмови, јече брда, разлежу се долови, таласају се Тунџа и Марица, а |
| ерни!{S} Наша ће сила расти и поплавити брда и долине, реке и дубраве, отићи ће далеко у хришћа |
| ена?{S} Да ли иду пољем? ил’ гором? ил’ брдом? ил’ водом? ил’ путем? ил’ странпутицом?</p> <p>С |
| ину послу пошла у виноград, недалеко на брду с друге стране реке.</p> <p>Гојка њена отвореност |
| а стрмен.{S} А кад сиђе доле између два брега наиђе под једном жалосном врбом крај студенца на |
| лас.</p> <p>То бејаше Анђео, који се са брега залете с копљем у руци право Гојку.{S} А кад дође |
| коју се лако спустио ка источној страни брега.{S} Ту, крај једног студенца, нађе Љубоја, који с |
| нац.{S} Лево и десно дизали се каменити брегови, а међу њима је текла једна далека Струмина при |
| и војводине Богданове изгуби за плавим бреговима, који је заклонише од жељних погледа оних, шт |
| , који се одбијаше у котлу, где је међу бреговима логориште, те се са јачом снагом враћаше оним |
| а.</p> <p>На некој клади више млина под брегом хукну буљина.</p> <p>Неки се прекрстише, а један |
| недалеко од Српског Гумна појави се на брегу, који стрмо падаше, у крви и ранама огрезао витез |
| ути.</p> <p>Лабуд се бејаше спустио низ брежуљак, и ношаше свога господара, летећи преко поља к |
| .{S} Из даље сам запазио ватру на овоме брежуљку, па се упутих са правога пута у страну, — одго |
| да сами на својим плећима изнесемо цело бреме брига о пространој царевини.{S} Ми стојимо међу њ |
| је у последње време под теретом брига и бременом времена знатно клонула, а војна, о којој очеки |
| својих особитих чари, Мари срце закуца брже а груди јој се бурно шираху.{S} За очима јој чисто |
| оново, у у пола устаде а срце му закуца брже.</p> <p>Ни одговора нити каквог знака.</p> <p>Он п |
| егде жерав, који је негда летео од муње брже, стоји крај мртва ратника па тужно вришти, а за ти |
| <p>Ишао је без иједног пратиоца, да би брже путовао.{S} Одморни је Лабуд летео.</p> <p>Превали |
| ни с Маром, која је за његов ненадни и брзи полазак сазнала од Видосаве.{S} Једва је успела да |
| ојом зваху на узбуну.</p> <p>Ти ситни и брзи звуци изазиваху и храброст и страх.{S} Они јечаху |
| са твојим коњем не може мерити ничији у брзини и издржљивости.{S} Ти ћеш, дакле, бити гласник.{ |
| то рећи, али се присети, пусти бегунца, брзо измахну ножем, па га забоде више од половине с дес |
| ње монаха, који, такође узбуђен, скочи, брзо прибра:</p> <p>— Слушао сам од неких бродара о њим |
| ања, које његово наименовање доноси.{S} Брзо је познао људе и проценио је.{S} Једне је више при |
| ави некога, који се са земље отимао.{S} Брзо прискочи, ал’ старац бејаше већ савладао нападача, |
| опази Рајка и виде, да он уђе у врт.{S} Брзо и опрезно као мачка пређе простор до ограде од врт |
| но од њих.</p> <p>— Познајем, ено је! — брзо одговори деспотица Љуба — она је и сада онако сјај |
| да ти водим — твоју синовицу Јелену, — брзо изговори Гојко, показујући на њу.</p> <p>— Господе |
| у дугим, местимице прекинутим, линијама брзо утапаше у логор српски.</p> <p>У првим редовима ча |
| /p> <p>Мара приђе прозору.</p> <p>Очима брзо прелете нижи део Меникејских Гора и даље равницу, |
| нади, па и са̑м одговори грчки.{S} Тома брзо притера свога коња ка вођи, који већ бејаше усео з |
| ></p> <p>Угљеша се мало намршти, а Тома брзо додаде:</p> <p>— Али ја ипак налазим, да тако мора |
| је, те је од амазонке Јелене почела на брзо постајати мека женска природа, каква Је у почетку |
| Свете Горе.{S} Ту <pb n="114" /> је на брзо склопио очи, а ја, тужно сироче од непуних дванаес |
| ри краљ био жртва, али су њихов плач на брзо загушили радосни усклици оних, који су поздрављали |
| пет година умро њен цар Александар, она брзо иде своме крају.{S} Три цара, три нова њена владар |
| х.</p> <p>Он је значајно погледа, а она брзо настави:</p> <p>— Господару!{S} Није ноћас првина, |
| ојихне раставити.{S} Ал’ кад је Војихна брзо и ненадно преминуо, старац се промени.{S} Издаде г |
| браз и паде на руку.{S} Она се трже, па брзо, да је ко не затече, <pb n="147" /> обриса сузне о |
| .</p> <pb n="84" /> <p>Ана и Мара доста брзо одмицаху.{S} А кад дођоше до места, где се савија |
| аће се, и неће се загасити, јер ће киша брзо проћи, — рече старац за се, кад се наже, те из кол |
| .</p> <p>Старац, мрмљајући нешто, изиђе брзо и оде да тражи помагача.</p> <p>Рајко познаде да з |
| у хтела.</p> <p>Пуна тешке слутње изиђе брзо у двориште, где стајаху Ана, Мара, Јелена и Видоса |
| е њиховом забуном, коњица турска продре брзо дубоко у логор, али до средишта ипак не доспе.</p> |
| лена, моја Јелена! — рече Рајко, ал’ се брзо трже: — Ти си, мож’да, већ —</p> <p>— Девојка још! |
| и, једва дочека крај већа.{S} А тада се брзо повуче у свој двор.</p> <p>Он је већ знао, да је б |
| ступише већ у двориште црквено, Тома се брзо изгуби у шумарку, што се са западне стране пута пр |
| м готовошћу пољуби ћесарици руку, па се брзо <pb n="65" /> удали, оставивши Ану збуњену немилим |
| ске.</p> <p>Јелена сада задрхта, али се брзо прибра, и поносито диже главу.{S} Тома, идући лага |
| <p>Томи бејаше све јасно, плану али се брзо прибра:</p> <p>— Погребите га још пре сванућа, па |
| ју облаци, па је био безбрижан, Мрак се брзо спустио, а кад ветар поче да шиба капљицама, које |
| ша боље.{S} Мож’да су ђаури?{S} И он се брзо склони низ Марицу, бацивши преломљени мач.</p> <p> |
| ром, а за тим се, забринуте што се вече брзо спушташе на земљу, пожурише граду.</p> <p>Кад се п |
| p>— Шта је то ? ко је то доле? — питаше брзо Рајко.</p> <p>— Зликовац, неваљалац, најамник!{S} |
| ч краљевом Марку и реци, да жртве одоше брзо једна за другом! — заврши Богдан.</p> <milestone u |
| храбра!</p> <p>Она се трже, пребледе, и брзо упита:</p> <p>— Да није —</p> <p>— Отац твој —</p> |
| >И на мах изиђе.{S} Рајко се присети, и брзо пође за њим, а остали продужише да, уз лагано срку |
| > <pb n="82" /> <p>Гојко прекиде реч, и брзо скочи на Лабуда, јер спази, како у кланац ступише |
| љуби је и даде Видосави, а ова је узе и брзо изиђе.</p> <p>То је било једнога дана из јутра.{S} |
| само на ову страну умаћи.</p> <p>И они брзо пођоше ка огради, заклоњеној врежама од купине.</p |
| д и спази, како се један одвоји и врати брзо натраг путем ка Дренопољу, а други лагано продужав |
| , Јелена! — викну Рајко радосно, па јој брзо приђе.</p> <p>— Војвода Рајко! — цикну Јелена, па |
| младом Византинцу.</p> <p>Вешти учитељ брзо је свикао навике свога јуначног ученика.{S} Ударао |
| рећа нас издаје!"</p> <p>— Одјездио сам брзо.{S} Ушао сам у град Перитеорион, али сам свладан и |
| milestone unit="*" /> <p>Стари дворанин брзо пробуди једног свог друга, па га, казавши му у чем |
| твор ноћне стражаре киту поменка.{S} Он брзо узе, и руком мило отпоздрави она два сјајна црна о |
| са свим изненађен, у забуни извади и он брзо мач, и ако не знађаше зашто све то бива.</p> <p>— |
| једном лозинком.</p> <p>Тако се друштво брзо смањивало и на послетку ишчезе.{S} На дати знак ха |
| ијеноме:</p> <p>— Нисам мислио, да тако брзо свршиш, неваљалче!{S} Али захвали за ту срећу овом |
| дао да то спуштање не дође, бар не тако брзо.{S} Али сад је оно већ отпочело.{S} Уклоњен је с н |
| о мрачној ноћи јездили су коњаници врло брзо.</p> <p>Сва тројица бејаху уверени да им се ваља ж |
| извуче нож.{S} Трећи говораше Ани нешто брзо грчки али тако покварено и нејасно, да га она ни у |
| ји већ бејаше усео зеленка, па му нешто брзо говораше.</p> <p>Вођа се све више чуђаше, па сумњи |
| ста за тренутак на вратима, али се опет брзо прибра и уђе, затворивши врата за собом.</p> <p>— |
| > <p>Толико, колико пута коњи крочише у брзом лету свом.</p> <p>Вихор — ал’ се опет нешто чује. |
| и на својим плећима изнесемо цело бреме брига о пространој царевини.{S} Ми стојимо међу њима ка |
| <p>Ана је у последње време под теретом брига и бременом времена знатно клонула, а војна, о кој |
| ш узбуђен, узнемирен, да те после, пуна бриге за тобом, нађем овде као и сада.{S} Деспоте, Угље |
| ели српској.{S} Властела су заморена од бриге, коју им задају чести гласови са разних страна ра |
| но доба ноћно пођеш из одаје своје сам, брижан.{S} Толико сам ти се пута хтела јавити овако ист |
| лијих пролећних дана у месецу марту.{S} Брижни је Гојко веселије погледао, јер му се чињаше, да |
| у из Крстопоља за Перитеорион, одрасла, брижно однегована, код тетке своје, ћесарице Ане — у ми |
| а недалеко одлетела, мож’да је отишла у бризи да набави хране својој деци.{S} Док се она тамо б |
| усти на меко седиште.</p> <p>За тим она бризну у плач.</p> <p>— Љубо! — рече јој Угљеша после н |
| о си добра! — проговори Угљеша. — Ти се бринеш за ме.{S} Немаш разлога, верна моја љубо!</p> <p |
| е.{S} А кад се после победе вратимо, не брини се, ако на мени буде рана с витешког мегдана —</p |
| и и кад —</p> <p>— Не будеш овде.{S} Не брини.</p> <p>— Хвала ти!</p> <p>Стискоше један другом |
| на, а ваља ти то бити и пред њим.{S} Не брини, бићеш.{S} Мој добри отац болује без пребола, али |
| ана, али Бог је милостив.{S} А дотле не брини.</p> <p>Колико су год речи Гојкове о његовом стар |
| шој заповести, узвишена ћесарице!{S} Не брините, јер је ваша ствар у поузданим рукама мојим, — |
| Нек наше крило дође себи, за остале не брините, — рече војвода Богдан, кад са својима уђе у се |
| било са свим случајно.{S} Док се мајка бринула за добро са једне стране, прилазило је зло са д |
| што иде уз нови положај твој, ја ћу се бринути.</p> <p>Тома Теологита три пута се дубоко покло |
| , она није за те ни била.{S} А ја ћу се бринути, да ти и делом докажем, да није нестало у мени |
| </p> <p>— Гле, сад, а од кад се ти поче бринути за мир душе, кад нити постиш ко што треба, нити |
| <p>— Јадно дете! — уздахнула је, и сама бришући сузе.</p> <p>А ни Мара ни Видосава још и не слу |
| ла преко шесет лета, седе косе, браде и бркова ал’ румена лика и не помишљаше, да ће се икад од |
| рекиде Гојко, црномањаст младић подужих бркова а без браде, који у пуној ратној спреми уђе у њи |
| {S} Ја сам и војник и видар и трговац и бродар.{S} Овамо чешће долазим.{S} Каква срећа што случ |
| зо прибра:</p> <p>— Слушао сам од неких бродара о њима.{S} - За оца њеног рекоше да је пресвиск |
| о те зависти!</p> <p>— Ждрале, поносити бродару неизмерне небеске пучине, ти што летиш југу да |
| з Азије овамо, па је у свако доба могао бродове задржати и прекинути сваку везу међу Белим и Мр |
| инио ђеновским и дубровачким трговачким бродовима, био на далеко чувен.{S} Али Турцима је треба |
| /> Зато у њеним редовима бејаше велики број и грчких становника Угљешине деспотовине.</p> <p>У |
| уда становништво мешовито.{S} Није мали број оних, што су остали на своме дому, кад је византис |
| >За час су војничка посада и онај мален број крстопољских становника знали, да су добили новог |
| пребаци!</p> <p>Приђоше други и почеше бројати стопе растојања.</p> <p>Па онда узеше и други О |
| .</p> <p>Угљеша је у Серу био задовољан бројем и ваљаношћу чета, што су пристизале.{S} А кад јо |
| ели Угљеша. — Наша је војска снажна.{S} Броји преко шездесет хиљада ратника.{S} Турска је сила |
| е лагано стаде провлачити кроз вреже од бршљана и купине, прилазећи Рајку с леђа.{S} А кад дође |
| ласи се Ана, која изиђе иза густе вреже бршљана, што се обавијаше око једног дрвета.{S} За њом |
| Њих ћемо и позвати — и само њих, јер од Бугарске се немамо чему надати.{S} Од како је пре пет г |
| још као оаза у пустињи заостао у рукама бугарским, захваљујући висини и јачини својих зидова и |
| , најлепше тренутке, које је доживео, и будан снива, прелазећи с једне слике на другу и од једн |
| од људи били поспали, а од женских нико будан не бејаше.{S} Само она очекиваше свога господара. |
| нца.</p> <p>Бегунцу би јасно, шта губи, буде ли стигнут.{S} Гониоцу није тајна, шта бегунац доб |
| а ће бити доцне, кад се, бачен на коло, буде покајао.</p> <pb n="183" /> <p>— Никад! — понови Г |
| " /> обриса сузне очи, и труђаше се, да буде веселија...{S} Како је красан растанак њен био!{S} |
| јачега.{S} Она се још радије креће, да буде мио гост мудријем.</p> <p>— Надмудрио сам лукаве с |
| } Данас је дужност најумнијој глави, да буде на своме заповедничком месту.{S} То место није мој |
| икада јаче осећао свети позив свој, да буде тумач мисли и грешних жеља људских пред лицем Госп |
| Судбина ми је, видим, дала овај дан, да буде до краја мој! — топлином прекипеле страсти изусти |
| с небеса оснажи моју слабу десницу, да буде моћни заштитник свете цркве наше! — узвишеним глас |
| з тога не би смео угазити у војну, а да буде ово што је.{S} Али ми је он за неко време био потр |
| а путу.</p> <p>— Врло добро Он треба да буде нападнут и убијен.{S} Други неко биће у исто доба |
| шће, крете да походи доброг старца и да буде на вечерњи.{S} С њом пође — по њеној жељи — Мара и |
| ранин. <pb n="29" /></p> <p>— Онда нека буде.</p> <p>— А ја ћу, мајко, надгледати посао, — рече |
| а Богу!</p> <p>— Бог ће дати, да и даље буде !</p> <p>— Не.{S} На прагу је војна.</p> <p>— Војн |
| овом ступити пред свети олтар, кад томе буде време!</p> <p>И Гојко клече до болног оца, па саже |
| гранчици са стабла његовог, нека у томе буде и утехе.</p> <p>— Ах, оче мој!</p> <p>— Глас је кр |
| а, долази да на општи ужас и изненађење буде зао гласник, да је Пловдин — пао!</p> </div> <div |
| обеде вратимо, не брини се, ако на мени буде рана с витешког мегдана —</p> <p>— Ја ћу их извида |
| <p>У близини се зачу рог.</p> <p>— Ако буде деспотица, кажи јој да сам овде, — рече Мара и ста |
| сумње на нас за то убиство.{S} Да тако буде, поступи овако: онда, кад погине Гојко, нека други |
| души.</p> <pb n="160" /> <p>— Нек тако буде ! — пристаде и Богдан...</p> <p>У том се и мрак на |
| руком био подигао корице с мачем, да му буде ближе десници.</p> <p>Томи у један пут постаде све |
| у долазе само искрице, које му у сећању буде прошлост.</p> <p>А једна засја мало јаче, и он на |
| е остати у Драми, ако Тома Теологита ту буде.</p> <p>— Говориш из моје душе, — одговорио му је |
| наредити, нека дође овамо.{S} Нека оцу буде само син, а мени ће за тим одговарати као преступн |
| оњићима, шале:</p> <p>— А како да ти не будем, синко, невесео — вели један од њих — кад сам ноћ |
| — Разуме се, и можеш и ваља друкчија да будеш.{S} Зашто тужиш?{S} Ваљ’да зато што је млади војв |
| — Хајдемо!{S} Хвала ти, а не дао Бог да будеш у невољи, знај да ћу ти се братски одужити!</p> < |
| рне очи и крвав тражи бој, ако хоћеш да будеш витез прави и да те слави песма моја!”</p> <p>На |
| .</p> <p>— Бићеш ми и кад —</p> <p>— Не будеш овде.{S} Не брини.</p> <p>— Хвала ти!</p> <p>Стис |
| /p> <p>— Највише што ти могу допустити: буди уза ме!{S} Напред, јунаци!</p> <p>— Живео деспот!< |
| м те, господару наш и мили зете мој!{S} Буди скромном дому нашем милостиви господар и драги гос |
| њ душу ми загрева.</p> <p>— Тако је.{S} Буди безбрижна..{S} Мож’да још сутра полазимо —</p> <p> |
| е:</p> <p>— Љубо, тебе се више тичу.{S} Буди храбра!</p> <p>Она се трже, пребледе, и брзо упита |
| г одбране српске пређе у друге руке?{S} Буди воља његова!</p> <p>За тим све три лагано уђоше у |
| рече јој Угљеша после неког времена. — Буди храбра.{S} Ти си изгубила оца а ја првог помагача |
| одару мој! — поздрави га Љуба.</p> <p>— Буди ми срећна и здрава, деспотице моја! — одговори јој |
| а дворана од радосног клицања.</p> <p>— Буди витез, као што си и до сада био, па си ми брат а н |
| односећи их Угљеши.</p> <p>— Здрава нам буди, узвишена ћесарице и драга нам мајко миле љубе наш |
| почетку још при првом познанству нашем будио у мени не само осећања љубави већ и поштовања.{S} |
| га грло доноси:</p> <p>— Правоверни!{S} Будите се и устаните!{S} Највећи јунак наш Хаџи-Ил-бег |
| бро, он нека га за сад и замени.{S} Али будите врло пажљиви према Гојку.{S} Његова породица има |
| је утонуло у сан.</p> <p>Само стражари будни сањају.{S} Сан им осваја трепавице, душа је помућ |
| > <pb n="62" /> <p>У тузи својој бејаху будни само још Рајко и Исаија.{S} Обојица ћутаху и глед |
| а.{S} Али се ипак сну не подају.</p> <p>Будни су стражари, а од њих је буднији — њихов господар |
| .</p> <p>Будни су стражари, а од њих је буднији — њихов господар.</p> <p>Са високе куле мотриље |
| и је настала да спреме за ловачки поход буду што свечаније.</p> <p>Соколови су, жељни плена, кл |
| едем за одбрану твоју, кад груди њихове буду за то немоћне!</p> <p>— Војводо, опозови заклетву, |
| а, нема много.{S} Ја сам наредио да они буду ту, да нас уморне прихвате, — рече Љубоје.</p> <p> |
| новче, иди и нареди нека врата на граду буду отворена за нас.{S} Срећа нас издаје!"</p> <p>— Од |
| е.{S} Чуј ме.{S} По њој сам вазда ценио будућност своју.{S} Од како сам је запазио — а то је да |
| > <p>— Ко зна, шта се крије у најближој будућности!{S} Мож’да ће се Мара и велможа са мном и то |
| есео, надајући се бољим данима у својој будућности.{S} Отклонила се сумња, која је његову душу |
| ци!</p> <p>— Живео деспот!</p> <p>И као бујица грунуше густи редови крстопољске војске са деспо |
| логорске.{S} Јужну је страну граничила бујна Марица, а западна страна, од куда је дошла сила В |
| два велика потока, с истока и запада и бујне Марице с јужне стране простире се пространо и рав |
| p> <p>Тако живот пође напред веселије и бујније...</p> <p>Војска из драмске области бејаше гото |
| " /> Велбужду и Кратову, кипео је живот бујношћу придошле реке планинске.{S} Богати градови дав |
| >Момци прихватише коње, а један осветли буктињом степенице, куда се иде у Гојков стан.</p> <p>Г |
| некој клади више млина под брегом хукну буљина.</p> <p>Неки се прекрстише, а један полугласно р |
| у Богдан, па са осталима јурну на густи буљук Турака.</p> <p>— Живео војвода!</p> <p>Ал’ Турци |
| љу, Тома рече Љубоју:</p> <p>— Гојко је бунтовник, који спрема Крстопољ, да се +оцепи од драмск |
| љан.{S} Баш кад је победоносно улазио у бунтовничку Бигу, стиго̑ му је гласник наше победе.</p> |
| тавила, више не враћаше.</p> <p>Била је бура са свима неприликама, које се на таком путу могу д |
| ече Мари.</p> <p>У Мариној души наступи бура.{S} Она се ломила, док је Гојко не ослободи неизве |
| и рзаху.</p> <p>Али тај живот прекрати бура, која отпоче јаким ветром, а за њим склопи силна к |
| ицима Војихном и Властојем.{S} Године и буре живота навалише на њ, те саломише некадашњу његову |
| ли на небу.{S} Изгледало је, да ће бити бурне ноћи, али се старац није плашио.{S} Погледао је, |
| , очи јој светлије погледаше а груди се бурно надимаху.{S} Она одважно зађе у планину, вешто тр |
| и, Мари срце закуца брже а груди јој се бурно шираху.{S} За очима јој чисто одоше и дах и осећа |
| ратног стана, из средине се зачуше кроз бурну ноћ танки звуци убојних труба, које страховитом ц |
| е испусти.{S} Нисам дуго летео озго, па бућнем у неку воду.{S} Кад тамо, а оно није то обична в |
| Рајко?</p> <pb n="140" /> <p> — Ја.{S} Важне ти гласе доносим.{S} Тома Теологита умаче са свим |
| p> <p>— Војводо!{S} Док си ти тамновао, важни се догађаји збише.{S} Ти си и нехотице учесник у |
| асти бејаше готово сва прикупљена, а од важнијих вођа очекиваше се само још Љубоје.{S} Он стиже |
| вина, нагађају о приликама у Крстопољу, важној тачки према острву Тасу у Велом Мору. <pb n="25" |
| ојим је очевидно уверавао вођу о нечему важном, вођа махну руком својима, да одседну, па и са̑м |
| чујаше одушевљено „Тебе Бога хвалим“ и „Вазбраној војеводје“ Исаије, служитеља Божјег олтара.</ |
| о, што одаваху црте лица а особито доња вазда притегнута усна.</p> <p>Угљеша га је очекивао, па |
| заштитим са солунске стране, са које је вазда најслабија.{S} Опростите, браћо!{S} Прости јуначе |
| </p> <p>— Певај, певај, синко, срећа ти вазда певала! — говораше под чадором својим стари двора |
| е необично одликовао и што га је Угљеши вазда препоручивало, била је могућност да, добро посвећ |
| рами потпуно задовољни.{S} Гојко је пак вазда био раздраган, и да му није извесна смрт честитог |
| Не, вараш се.{S} Чуј ме.{S} По њој сам вазда ценио будућност своју.{S} Од како сам је запазио |
| она је и сада онако сјајна и чиста, као вазда до сада. <pb n="9" /></p> <p>— Не, вараш се.{S} Ч |
| а свога, а Љубоје је и о томе размишљао вазда а у последње доба и више, но што његовој млађаној |
| је тутњела од трке поузданих жерава.{S} Ваздух је пиштао од фијука стрела и узмахивања сабљама. |
| </p> <p>— Живео деспот ! — проламаше се ваздух, разносећи далеко на све стране логора нове наде |
| у се Тунџа и Марица, а врх свега фијуче ваздух као да пишти под клетвом столетних грешника.</p> |
| дрвеним крстом у руци, прекршташе кроз ваздух њега и непрегледне редове веселе војске.</p> <p> |
| ост своје снаге, ври, тутњи земља, јечи ваздух.</p> <p>Безбројни чадори прекрилили поље као тиц |
| уздиже стег па три пута завитла њиме по ваздуху, да види сва војска.{S} За тим сиђе с коња и по |
| један пожутели лист.{S} Тома га руком у ваздуху ухвати, па силом савлађујући се, рече:</p> <p>— |
| .{S} Поглед се њен пусти кроз бескрајни ваздушасти простор, и тражаше <pb n="52" /> да се зауст |
| еће порицати ни Синиша.{S} Лазар нам је вајкадашњи противник, али ће и он исто рећи.{S} Упамтиш |
| ми је сад ићи чак до чадора нашег, ал’ вала не могу ти без гусала, кад ми само на ум падну.</p |
| pb n="177" /> <p>Кад се склопише крвави вали Маричини над њом, један млади Турчин, који је стај |
| .</p> <p>А после запита:</p> <p>— А он, ваљ’да, има и добрих војвода?{S} Има, има — ја сам чуо |
| стоје?{S} Он је сада, свакако, стар.{S} Ваљ’да као и ја.{S} Он ми је, кад смо опсели једном Сер |
| а друкчија да будеш.{S} Зашто тужиш?{S} Ваљ’да зато што је млади војвода Гојко отишао на крваву |
| торбу на дивану у њој, додаде: — Ово је ваљ’да сада неко оставио!</p> <p>Са уског прозора кроз |
| ха, кад треба на новој мисли радити.{S} Ваља штедети и сувише источену крв за ново бојиште, на |
| ати.{S} Пут је велики, а рок кратак.{S} Ваља ми летети.{S} С богом!{S} Благослови, свети оче!</ |
| ја пред Богом.{S} Али свет то не зна, а ваља ти то бити и пред њим.{S} Не брини, бићеш.{S} Мој |
| ког вина остављаш у тренутку, кад ти га ваља испити у част витештва, у славу наших победа; са н |
| само тумач њихових жеља.</p> <p>— Онда ваља тамо на извору ту везу пресећи.</p> <p>Љубоје ћута |
| журити:{S} Тома, што је знао да гвожђе ваља ковати док је вруће, Љубоје — што му је Тома реко |
| } О старом је Властоју мислио, да га не ваља вређати зато, што му није ни у ком случају ни мало |
| сташе.{S} Знак да је скора зора, кад се ваља кретати натраг У Драму.</p> <pb n="62" /> <p>У туз |
| <p>Сва тројица бејаху уверени да им се ваља журити:{S} Тома, што је знао да гвожђе ваља ковати |
| друкчије?</p> <p>— Разуме се, и можеш и ваља друкчија да будеш.{S} Зашто тужиш?{S} Ваљ’да зато |
| наша, ћесарица Ана, али војсци драмској ваља накнадити старога ћесара Војихну.{S} Можеш ли се п |
| лашени Турци могаху и помислити, шта им ваља радити — шикну крв из племенитог срца његовог.</p> |
| дана.{S} Али и великом пророку Алаховом ваља придобити нових слугу.</p> <p>— И то ће бити.{S} Л |
| обом борбу да расправимо на коме од нас ваља да остане царство!{S} Ал’ тога нема, а ја оружје с |
| ће му тако и бити.{S} Ал’ њега за ноћас ваља у подрум бацити — одговори старац. — То ћу и да ур |
| и и очима чисто тражаше правац, куда му ваља полетети кад га господар ободе.</p> <p>— Не умаче |
| са серском и драмском господом.{S} Њему ваља помоћи, да победи, да њих саломи, уништи, а њега — |
| је — рече —- што сте ме звали.{S} Одмах ваља настати.{S} А зна ли што о томе отац Гојков, Власт |
| лах, ил-Алах! — понављаше се стократно, ваљајући читаве таласе забуне на логор, који се на мах |
| се поколебаше.</p> <p>— Алах, ил-Алах!- ваљало се из даљине, али ови, који се стекоше у средини |
| овора прими, јер се свима <pb n="47" /> ваљало бојати сукоба на граници са непријатељем.</p> <p |
| >— Погрешио си.</p> <p>— Што ?</p> <p>— Ваљало је мало размислити.</p> <p>— Размислио сам и наш |
| дајући посао с времена на време, кад је ваљало обилазити велико манастирско имање, даровано мно |
| аница његове драмске области.{S} Сад је ваљало да га у ратничким пословима замени Угљешин војво |
| ропланку са северне стране, а одатле је ваљало прилично ићи до манастирског млина, где се спрем |
| и учинио, утврдивши градове.{S} Али је ваљало и душу овога народа умирити.{S} Успео сам, те са |
| Затекао сам много рушевина, из којих је ваљало стварати тврде бедеме и грудобране.{S} То сам и |
| ти као побеђен и прогнат?{S} Није ли се ваљало спремати за све случајности, које могу лако и не |
| реч о Томину уклањању.</p> <p>— Њега би ваљало смаћи, — рече он — али наше није да бијемо из за |
| .</p> <p>Ућуташе и ободоше коње.</p> <p>Ваљало им је пуних десет часова јахати, зато у Крстопољ |
| "17" /> боље но и сам законик.{S} Он је ваљан синовац ненадмашнога витеза Момчила.{S} На њих се |
| ршио.{S} Није био Србин али опет бејаше ваљан хришћанин.{S} Одликоваше се од својих земљака.</p |
| p> <p>— Да!</p> <p>— Колико можеш имати ваљаних помоћника?</p> <p>— Толико, колико треба!</p> < |
| и Љубоја, заповедника градске страже и ваљаног момка у војсци ћесаровој.{S} Лагано и неопажено |
| И ја ћу сузу захвалности канути на одар ваљаног витеза!</p> <p>За тим се деспотица окрете Вукаш |
| Угљеша је у Серу био задовољан бројем и ваљаношћу чета, што су пристизале.{S} А кад још тој вој |
| </p> <p>— Овим ме је даривао ваш некада вам веран слуга, војвода Гојко, кад сам отишао да га у |
| ас чула.{S} Ах, то је страшно!{S} Хвала вам!{S} Верујем.</p> <p>Међу тим је Мара непрестано туж |
| а бејаше немило дирнута:</p> <p>— Хвала вам, велможо !{S} Али ја никад не мишљах, да је Гојко н |
| е и полугласно додадоше:{S} Мир и покој вам, мученици!</p> <p>— Сестро, — рече мало после Јефим |
| акле, ви у планини чувате стадо?{S} Ово вам је у помоћи! — нашали се један, куцкајући чутуру.</ |
| обројни, али није среће у њих.{S} Ја ћу вам бити на услузи.{S} Послушајте ме!</p> <p>Јевронос-б |
| а војска, па зато баш и хоће да се пред вама покаже овај са катуна више Радовишта.{S} Њега је в |
| , изишавши иза облака.</p> <p>— Тако се вама рађа нови живот! — додаде Видосава.</p> </div> <di |
| звишеној ћесарици на таком поздраву а и вама, што сте ми га донели!{S} Брате Љубоје, хвала ти н |
| ше, но што неки мисле.{S} Па хајде да и вама што отпевам!</p> <p>Певач опроба цитру, па после с |
| одмарам, већ — на позив братски — да с вама послујем.</p> <pb n="99" /> <p>— Гојко, — рече за |
| они не престају.</p> <p>— Јунаци, Бог с вама! — приђе им један други са Струмице. — Зар нађосте |
| се у некој кућици близу пута за Солун а ван области мога поочима.{S} Код мене је био тај туђин. |
| од старе црквице осујећена, Тома је био ван себе од гњева.</p> <p>Не помишљајући да његовом опа |
| и ми ти повераваш.{S} Мене моја нада не вара! — прилично убедљивим гласом и са неком свечаношћу |
| за, који ће га боље разумети.{S} Али се вара.{S} Угљешина је душа упила у се сву озбиљност њего |
| елена.</p> <p>— А ако ме многи знаци не варају и крвника туђина наћи ћемо, — рече Гојко.</p> <p |
| свој гроб у Томи, који је обећавао и — варајући ћутао</p> <p>А турски се гвоздени ланац све ја |
| не знађаше зашто све то бива.</p> <p>— Варалице, прељубници погани! — грмну Гојко гласом раздр |
| азда до сада. <pb n="9" /></p> <p>— Не, вараш се.{S} Чуј ме.{S} По њој сам вазда ценио будућнос |
| дговори Богдан.</p> <pb n="173" /> <p>— Вараш се, узвишени војводо ! — увређен стегоноша рече.< |
| лог не може се борити против азијатских варвара.{S} На њему је право проклество.{S} Он је сина |
| новића а право на западу преко великога Вардара Вукашинову краљевину.{S} Али од неког доба дању |
| {S} Прошао је први пут тада кроз красну вардарску долину, видео је и Струму и Струмицу, и многе |
| ће више бити тебе.{S} Не, не, све је то варка ока, обмана.{S} Немој веровати звездарским тумаче |
| p>— И ја.</p> <p>— Још су ми близо дани варљиве среће у људском животу, још су крваве ране на д |
| граду, па је слазио у подграђе, велику варош, што се око града населила недалеко од самог глав |
| љу ниже подграђа, многи су били у самој вароши — подграђу, а неки и у граду.</p> <p>Најпоуздани |
| </p> <p>— Опростите, али не долазимо да вас обрадујемо, — рече деспотица. — Храбри бранилац и з |
| ани, одакле им приђе Ана.</p> <p>— И ја вас благосиљам! — понови Ана. — Ја знам већ све!</p> <p |
| S} Волела бих, да сам друкчије гласе од вас чула.{S} Ах, то је страшно!{S} Хвала вам!{S} Верује |
| > <p>Кад се ратници стадоше уклањати од ватара, жураше се од једног огња до другог неки крупан |
| вци и хајкачи окупили су се око великих ватара у дворишту, те се у друштву залагаху погачом и м |
| ак на земљу спусти.{S} Хиљаду логорских ватара плану за час и осветли мрклу ноћ, а живот у лого |
| не престајаше, одупираше се само једна ватра готово на самом јужном крају логора, где бејаше в |
| <p>У један мах Рајку се учини да поред ватре пролазе лагано двојица на коњима.{S} Напреже вид |
| чадори Љубојеве војске.</p> <p>Логорске ватре плануше, свирка и песма насташе, а у том се и сут |
| а други лагано продужаваше покрај саме ватре навише уз поток према Чрноменским Луговима.{S} Ка |
| >Помрчина.{S} Ни једне звезде, ни једне ватре, нигде огња, искре, светлости.</p> <p>Зна ли бегу |
| ницу и разастре је по гомили грања крај ватре да се суши, па сам седе на велику једну главњу с |
| рекрсти.</p> <p>За тим опет седоше крај ватре, а Исаија рече:</p> <p>— Ја сам тада био по посло |
| енским Луговима.{S} Кад коњаник би крај ватре, одломи се комадић од пањића, који је догоревао, |
| ром, а за њим склопи силна киша.</p> <p>Ватре се почеше нагло гасити, а многи се ратници склони |
| хих и срдачних жеља.{S} Па ипак остадох ватрен у једној жељи, за коју се моја породица заложила |
| никоме ни речи.</p> <p>У том приђоше ка ватри.</p> <p>Они устадоше, да им начине места, па онда |
| навлачити.{S} Изиђе у двориште, и приђе ватри.{S} Она се већ била загасила, само је један крњад |
| лин и унеше дивљач.</p> <p>Тада приђоше ватри Исаија и Рајко.{S} Ни они не бејаху веселији.</p> |
| веза за један колац.</p> <p>Кад приђоше ватри, која се бејаше јако разгорела те пламеном осветљ |
| и ситне гранчице, распаљујући само јаче ватру на дворишту.{S} Да одгоне студен, коју ноћ са соб |
| с друге стране огња, а домаћин подстаче ватру.</p> <p>Тада старац познаде по оделу да је његов |
| Мислим, Богме!</p> <p>Наложише по ново ватру, па ћутаху.{S} А кад штогод особито у памети наиђ |
| ти мало до тебе.{S} Из даље сам запазио ватру на овоме брежуљку, па се упутих са правога пута у |
| ти капљицама.{S} Лежећи тако, гледаше у ватру, која се, у почетку јако, заложена, већ бејаше пр |
| вишена ћесарице! — рекао јој је Тома. — Ваш је налог извршен.{S} Али само још неколико часова д |
| дру белегу:</p> <p>— Овим ме је даривао ваш некада вам веран слуга, војвода Гојко, кад сам отиш |
| звишена ћесарице!{S} Не брините, јер је ваша ствар у поузданим рукама мојим, — рече Тома, са пу |
| јвода Гојко, кад сам отишао да га у име ваше сменим са дужности његове.{S} Није хтео пристати, |
| Властоја, који се поболео.</p> <p>— По вашој заповести, узвишена ћесарице!{S} Не брините, јер |
| згубио бих мож’да који тренут времена у вашој пратњи, а часови лете.{S} Праштајте!</p> <p>И на |
| Угљеша већ куца тешком руком својом на вашу границу.{S} Он не иде овуда, и ви га нећете срести |
| ам по жељи властеле, а знам да нисам ни вашу вољу прекршио, — рече им благо Угљеша. — Туђина Те |
| један пут из мркле ноћи свануо сјајан и ведар сунчан дан.{S} И она се животу сада први пут посл |
| е на свагда надати.</p> <p>Рајко је био ведар и весео, надајући се бољим данима у својој будућн |
| пске снаге и јединства.{S} И то ти даје ведрине.{S} О, како сам се осетила срећном, кад си оном |
| ниси ти била успешни видар непомућеном ведрином душе своје!{S} Не бејах баш голобрадо момче, к |
| ро за тим нагла смрт Војихнина помутила ведрину судбине њихове, кад је и Гојко морао на неодређ |
| астоје знатно болан.</p> <p>Гојко сабра веђе:</p> <p>— Коса је смртна у велико ударила у његов |
| , — рече он старом дворанину — тврдо га вежи за ону исту врбу и остави нека му гавран очи испиј |
| му ја судим.</p> <p>— Њему?{S} Њега ти вежи за ону исту врбу! — рече Рајко.</p> <p>— Па да гађ |
| на позлаћеном ђерђеву своме почела неки вез.{S} Једног је дана <pb n="148" /> радила лагано, ми |
| уз врбу, уз ону исту врбу, где ти мене веза!</p> <p>Обиђоше клупу.</p> <p>— Разумеш ли, а? — г |
| " /> <p>— Је ли војвода Гојко ослобођен веза? — упита га Љубоје.</p> <p>— По твојој заповести в |
| амник!{S} Један од оних што су мене пре везали за врбу, кад су напали узвишену ћесарицу нашу, — |
| ојима је био у квргу, али доста лабаво, везан.</p> <p>Искочивши, он нападне на старца, који врд |
| раше старац, па се саже да рукама опипа везанога.</p> <p>Прође један тренутак, а старац викну и |
| — Тако, гаде грчки! — додаде, гледајући везанога.</p> <p>— Ко си ти? шта ћеш овде? — оштро пита |
| оји му старац заборави узети, кад га је везао.{S} Помоћу <pb n="129" /> тог ножа он је и пресек |
| грчка? — окрете се старац месту, где је везао нападача.</p> <p>Одговора не би.</p> <p>— Ћутиш, |
| меша се старац. — Њему? а? томе, што ме везао за врбу!{S} Пусти ме, да му ја судим.</p> <p>— Ње |
| , па га <pb n="69" /> полусвесног тврдо везаше, и кренуше, да га кроз отвор на поду спусте у та |
| добио од Византије, раскинуло је сваке везе између њега и Кантакузена.{S} Они постадоше неприј |
| прошлост Гојкова, дугогодишње другарске везе и сумња у правичност велможе Теологите.</p> <p>И п |
| и смо истина, са Балшићима у родбинској вези али то није довољно да бисмо се могли на њих поузд |
| ђу њима је био пролаз, те су обе биле у вези.</p> <p>Старац уђе у предњи отворени део, који је |
| онах је био зао пророк, а његове речи у вези с пловдинским догађајем забринуше и народ у подгра |
| авладао нападача, па му својим каницама везиваше руке и ноге.</p> <p>— Шта је то ? ко је то дол |
| држаше Угљеша, а војвода Богдан тражећи везу са њима и сам се крвавим корацима приближи средини |
| огао бродове задржати и прекинути сваку везу међу Белим и Мраморним Морем.{S} Ту у Галипољу жив |
| а.</p> <p>— Онда ваља тамо на извору ту везу пресећи.</p> <p>Љубоје ћуташе, а Тома се нешто зам |
| ко пута, што далеки Самоков код Балкана везује са Крстопољем на мору, па се, остављајући у лево |
| лико и мост.{S} Што краћи мост, краћи и век.</p> <p>А куда ли прођоше за овај добар сахат време |
| ац за цело не, гонилац још мање.</p> <p>Век је сад дуг колико и мост.{S} Што краћи мост, краћи |
| гита, момче у двадесетим годинама свога века, живо и окретно, гдекад много говорљиво а гдешто и |
| дске, доживео је да у пуној снази свога века прими управу над војском чувенога ћесара драмског |
| оје:</p> <p>— Благословен од сада па до века Господ, који те, рабе Божји, посла к нама!</p> <p> |
| е природа, да нас опомене на пролазност века човечјег.{S} Не губимо времена.{S} Ма шта било — и |
| ли њој нема вечнога живота.{S} Проћи ће векови, па ће се згажени крст дићи, а потомци изгинулих |
| проходних урвина, куда она пије никад у веку прошла, гледала је у мислима провалију, испод које |
| место војске Дејановића бејаше одређен Велбужд, место пуно поноса са недавне славне победе срп |
| вима њеним, у Жегљигову, <pb n="109" /> Велбужду и Кратову, кипео је живот бујношћу придошле ре |
| да чују песме о светом краљу и боју на Велбужду, о смрти војводе Момчила и о другим јуначким д |
| ине светле браће Дејановића.{S} Он ће у Велбужду узети и њихову војску, која се тамо летос саку |
| ко, да је честит јунак.{S} А деспот га, веле, зове братом својим.{S} Ти га знаш?</p> <pb n="107 |
| акав је живот тежак, гроб је милији.{S} Веле чак, да су га и убили.{S} Ко зна!{S} Где нема Божј |
| !{S} Она ми је једино благо!{S} Други — веле — имају отаџбину, а ја ни то.{S} Родио сам се на м |
| м могао поуздано разабрати.{S} Тома је, вели, био лако рањен у том боју.{S} Не знам.{S} Мож’да. |
| лах са својим моћним пророком радује! — вели један часник турски <pb n="181" /> у великом мерме |
| но војвода Богдан.</p> <p>— Боже дај! — вели Угљеша. — Наша је војска снажна.{S} Броји преко ше |
| зило, те не познајеш снаге планинске, — вели један са плачкавичких <pb n="153" /> катуна Дејано |
| ити, па ћемо сутра поћи на Дренопоље, — вели краљ Вукашин.</p> <p>— И оно ће нам пасти у крило |
| љеност.</p> <p>— Не рекох ружне речи, — вели достојанствено Угљеша. — Али не заборави, брате, д |
| А како да ти не будем, синко, невесео — вели један од њих — кад сам ноћас снио немиле снове!</p |
| еко је од добра, синко, — као забринуто вели старац. — Погинућу ти првом приликом.</p> <p>— Ха, |
| ачкога му сина Марка.{S} А то је штета, велика штета!{S} Марко је с браћом морао остати пред он |
| рати као преступник.</p> <p>— Хвала ти, велика госпођо!</p> <p>И док је Исаија опрезно тражио М |
| се примакла гнезду грдно <pb n="70" /> велика змијурина.{S} Ја сам је хитцем једним скинуо и о |
| исто, улива у Марицу.{S} Између та два велика потока, с истока и запада и бујне Марице с јужне |
| естадоше, а весео се народ ухвати у два велика кола.{S} Држећи се за убрусе у колу запеваше пес |
| кој, онде где кроз средину планине зија велика провалија, подигнута повећа сада готово опустела |
| <p>А кад се прочу, да се у Серу сабира велика војска, придружише се њој многи залутали витезов |
| ог бедема огласи долазак високога госта велика се градска врата отворише широм а звона са градс |
| ји, сестро моја!{S} Ал’ је и твоја душа велика, кад је све то поднела.{S} Ти се надај, твоји су |
| саије добила.{S} То ће му казати, да је велика невоља.</p> <p>Мара скиде с груди амајлију, која |
| ..</p> <milestone unit="*" /> <p>Кад се велика војска деспотовине Угљешине и војводине Богданов |
| мишицу и мач, главу и живот, захори се велика дворана од радосног клицања.</p> <p>— Буди витез |
| нце припремио!</p> <p>— Живео!</p> <p>И велика дрвена, у кожу омотана чутура непрестано кружаше |
| ђе из собе Угљешине.{S} Али чим заклопи велика врата за собом, очи му севнуше пуним изразом суј |
| алеко у облаку више њих вије нека грдно велика орлушина, па је показа јунацима.</p> <p>Тома узе |
| рађана и градских занатлија, стегоноша, велике и мале властеле — бејаше задовољна, што ће се кр |
| м набаца на њ танког грања, бирајући са велике гомиле оно оздо, које киша није много овлажила, |
| уначки дереш матицом, расецајући таласе велике злобе људске, ја се и сама челичим, а неки свети |
| вајало, у толико је пространо логориште велике драмске војске постајало све празније.{S} Густа |
| Ходи са мном!</p> <p>Обојица сиђоше низ велике камене степенице, које се сјају на месечини.{S} |
| а двора.{S} Ноћну таму разгањају у соби велике воштане свеће, које у позлаћеним светњацима стој |
| зе се Чрноменски Лугови на левој страни велике реке Марице.{S} Лугови се са северне стране завр |
| ратко време и доћи, почеле су се чинити велике припреме за његов дочек.</p> <milestone unit="*" |
| од састава Струме и Струмице па све до велике Марице.{S} Столица је целој деспотовини била у С |
| лију, испод које је малени поток квасио велике стене, а на врху провалије указа се на коњу неки |
| његове ћесарице.</p> <p>Исаија је монах велике учености и од гласа.{S} У Меникејској Гори, изме |
| акле, бити гласник.{S} Ићи ћеш на доста велики пут, и до успеха твога поклисарства стоји много. |
| је био Тома Теологита.</p> <p>Кад пређе велики мост на јарку, што са стране главних врата одвај |
| Војихне почеше узнемиравати.{S} Пут је велики, а рок кратак.{S} Ваља ми летети.{S} С богом!{S} |
| n="120" /> Зато у њеним редовима бејаше велики број и грчких становника Угљешине деспотовине.</ |
| ће тек бити кад султан стигне амо!{S} И велики га Лала-Шахин сада части.{S} Његова је заслуга, |
| вима господу.{S} А недалеко је одатле и велики млин манастира светог Јована Претече са осталим |
| рокопу, истом свецу, коме је посвећен и велики храм у Драми.{S} Стари су људи говорили да се се |
| — код таке љубе није тешко Угљеши бити велики!</p> <milestone unit="*" /> <p>После трн дана, к |
| половину пута, кад уђе у један не много велики кланац.{S} Лево и десно дизали се каменити брего |
| крете поред двора и на мала врата уђе у велики дворски врт, који се на крају завршавао шумицом. |
| жераву деспот Угљеша, а око њега бејаху велики војвода Богдан, војвода Гојко и неколико старији |
| предвечерја у доба сунчева заласка пред великим двором ћесаричиним искупило готово цело друштво |
| з подграђа искупиле у просторијама пред великим двором, гласним клицањем поздравише господара с |
| радског подграђа, Угљеша се упути право великим вратима, на којима је још стајао превес, што је |
| S} Лугови се са северне стране завршују великим потоком, који мало ниже, пресецајући пут утиче |
| иви према Гојку.{S} Његова породица има великих заслуга за наш дом.{S} Овде нико ништа не сме з |
| стали ловци и хајкачи окупили су се око великих ватара у дворишту, те се у друштву залагаху пог |
| у, али говораху сем тога Турцима, да је велико море српске силе, где они утонуше, а српској вој |
| калпаком, на коме се лелујала челенка и велико шарено перо нојево.{S} О бедрима му је висио шир |
| орима.{S} Цар није био подобан да одржи велико наслеђе.{S} Неко је морао владати и њим и царств |
| емена на време, кад је ваљало обилазити велико манастирско имање, даровано многим царским повељ |
| оже израђена обућа казује, да је ноћник велико лице у земљи.{S} Снажном, јуначном и здравом тел |
| о сабра веђе:</p> <p>— Коса је смртна у велико ударила у његов појас.{S} Године су превалиле.{S |
| ком дошао једном у посету, Момчило је у велико био ученик младога Византинца, кога Рајко у једн |
| milestone unit="*" /> <p>Било је вече у велико, кад су код камена за сјахивање, усред дворишта, |
| Теологите.</p> <p>У томе се било већ у велико зашло у јесен.{S} Деспотица Љуба очекивала је Уг |
| ло великог двора све до градског платна великог града Драме седели су за каменим столом, на ком |
| да све славље не прође без уобичајеног великог лова, те забаве најмилије и великој и малој гос |
| падом тврдог Галипоља дошао је ето пад великог Дренопоља.{S} За падом Пловдина <pb n="18" /> и |
| о пророку.{S} Ђаур се мало опоравио, од великог је, без сумње, рода.{S} Понуђено му је, да прим |
| nit="*" /> <p>Недалеко од Драме а близо великог моста, што је на јужном путу за морску обалу и |
| Азију и кад је страховао за успех тако великог предузећа, сруши се силно Дренопоље а у исто до |
| ји малога двора, што се пружа као крило великог двора све до градског платна великог града Драм |
| обојица ободоше коњиће.</p> <p>На утоку великог планинског потока у Мутницу, чекали су хајкачи |
| и и угине, па и некадашње одушевљење за великога цара.{S} С тога, кад дође на ред љутња на мног |
| раће Дејановића а право на западу преко великога Вардара Вукашинову краљевину.{S} Али од неког |
| ног великог лова, те забаве најмилије и великој и малој госпоштини, и старим и младим.</p> <p>А |
| озбори Гојко. — Хвала на такој задаћи и великој милости.{S} А ја ћу бити први војник под том за |
| оценити, да ли је био охол из уверења о великој вредности својој или је охолошћу мислио да накн |
| /> мосту код бедема и шкрипа кључева у великој гвозденој брави на градским вратима.</p> <p>Дес |
| ли.</p> <p>— Зато је Хаџи-Ил-бег сада у великој части код свакога.{S} Султан му је у радости по |
| су браћа Мрњавчевићи за каменити сто у великој богатој одаји Угљешина двора.{S} Ноћну таму раз |
| олибом неки старац у пастирском руху са великом чупавом шубаром на глави и дугачком палицом у р |
| ро!{S} Мачу смо нашли мегдана.{S} Али и великом пророку Алаховом ваља придобити нових слугу.</p |
| > <p>— Тако је, деспоте.{S} Захваљујући великом поверењу твоме, није ми непознато стање, у коме |
| ли један часник турски <pb n="181" /> у великом мермерном предсобљу, из кога воде широке камене |
| , како у кланац ступише неки коњаници у великом трку.</p> <p>— Помози Боже! — прошапта Гојко, н |
| ине деспотовине.</p> <p>Угљеша је био у великом послу, примајући и сређујући војну силу своју.{ |
| ом разговору...</p> <pb n="158" /> <p>У великом свиленом чадору на средини логора краљ Вукашин, |
| а са насладом читати приче о Александру Великом, — рече Исаија.</p> <p>— Читала сам већ и одист |
| подом у граду, па је слазио у подграђе, велику варош, што се око града населила недалеко од сам |
| љем — не смећи с ума ни једног тренутка велику мисао о јединству и снази нашој на југу.</p> <p> |
| а крај ватре да се суши, па сам седе на велику једну главњу с друге стране огња, а домаћин подс |
| p>Један војник изиђе из чадора и изнесе велику чутуру с вином.</p> <p>— Тако, дакле, ви у плани |
| зе, које срце не штеђаше.{S} Ана држаше велику воштаницу а Исаија причести самртника.</p> <p>Вл |
| налазим, да тако мора бити.{S} Боље је, велим, да се делови спасу но да све за љубав целине иде |
| а и Влаха!</p> <p>— Па ако!{S} Опет је, велим ти, све једна вера.</p> <p>— Дабогме! — умеша се |
| е не може мир искупити.</p> <p>— Не, ја велим не! — одговори му Тома — Деспот Угљеша већ куца т |
| певања песника Манојла Филона, и ако он велича царски престо и скиптар.{S} У витешким делима и |
| , како се они, који га отурише, славе и величају, како односе мегдане на бојном и љубавничком п |
| рилика Угљешу је у почетку обмањивало о величини његове душе и ширини његових погледа.</p> <p>А |
| еза, који је с минулим јунацима стварао величину и царство српско, утрну онда, кад заповедник н |
| Исаија, он узбуђено запита:</p> <p>— А, велиш оче, твој се брат зваше Матија?</p> <pb n="61" /> |
| да си поштен човек.{S} Ти си прогоњен, велиш, с тога, што си наваљивао да се рат не почиње?</p |
| цара Стефана, крив он сам.</p> <p>— Ко? велиш.</p> <p>— Цар Стефан.</p> <p>— Гле!</p> <p>— Са с |
| а Љубо, — одговори Угљеша. — Али кад ти велиш, без сумње је тако.{S} А ти си, мож’да, опазила о |
| ара онај други, младић.</p> <p>— Истину велиш?</p> <p>— Него?{S} Зар не знаш да је моја породиц |
| овај војвода!</p> <p>— То је тај туђин, велможа Тома Теологита, — одговори јој лагано Видосава. |
| ријатељ мој у драмској области данас је велможа Тома ! — Видосава се сети Маре, и несавладљива |
| ижој будућности!{S} Мож’да ће се Мара и велможа са мном и тобом још и смејати свему томе!</p> < |
| ожо! ја —</p> <p>— Не, кнегињице, нисам велможа, већ роб, роб свога срца и — твоје милости!</p> |
| лина, нађи светлога деспота и реци му: „Велможа Тома и војвода Љубоје отишли су у Драму, куда и |
| дех, како изиђе из <pb n="123" /> двора велможе Томе.{S} И тамо је нешто тражио.{S} Пратио сам |
| до, сумње нема, ово је мач каквог нашег велможе.{S} Нађох га ту код моста.</p> <p>Они стадоше.{ |
| шње другарске везе и сумња у правичност велможе Теологите.</p> <p>И први разлози попустише пред |
| те, — притворно рече Тома.</p> <p>— Хе, велможо, ал’ ја разумем, а волео бих да не разумем.{S} |
| и почесмо по души говорити.{S} Ако си, велможо, кадгод имао нада, жеља и снова, и ако си за њи |
| е: <pb n="39" /></p> <p>— А од куда ти, велможо, знаш, у чему је моја срећа?</p> <p>— Знам, јер |
| баш тај његов поглед мене је — опрости, велможо —</p> <p>— Говори искрено.{S} Ми пријатељски ра |
| аше немило дирнута:</p> <p>— Хвала вам, велможо !{S} Али ја никад не мишљах, да је Гојко невера |
| прибор, да за њ дођем баш кад треба!{S} Велможо, овде може бити свему крај!</p> <p>— Не, настао |
| ра викну:</p> <p>— Спасите ме!</p> <p>— Велможо! — загрме Рајко, — шта је то?</p> <p>— Ха, ха, |
| г ловачки.{S} Мара се охрабри:</p> <p>— Велможо, то није лепо, да се витез користи случајем и ш |
| м о ономе, кога овде — нађох —</p> <p>— Велможо! ја —</p> <p>— Не, кнегињице, нисам велможа, ве |
| је. — Ти си постао заточеник, што си на велможу диго̑ руку?</p> <p>— А зашто дигох?</p> <p>— Не |
| на њихову снагу.{S} Уклањање с високог велмошког места данас Томе Теологите било би незгодно и |
| опољу, важној тачки према острву Тасу у Велом Мору. <pb n="25" /></p> <p>Рајко стиже Гојка на м |
| твојих услуга.{S} Ти ћеш се одмарати на венцима милости моје.</p> <p>— Тако ће и бити! — одлучн |
| одговори Гојко.</p> <p>— И твоме скором венчању!</p> <p>— Које неће, брате, бити без твога.</p> |
| поглед, којим хтеде продреди кроз танки вео зорине помрчине да прати врлог витеза.</p> </div> < |
| додаде:</p> <p>— А она женска?</p> <p>— Веома добра душа, све ћеш сазнати, — одговори Гојко.</p |
| господе, Тома се показиваше према свима веома љубазан а према Мари и сувише пажљив.</p> <p>За в |
| За веру и полазе на неверника.</p> <p>— Вера ће и помоћи, да се победи некрст.</p> <pb n="146" |
| говори други, — све је то једна, српска вера.</p> <p>— Хе, брајко, има ту и Грка и Влаха!</p> < |
| што посматраху војску, — колико ли има вера овде?</p> <p>— Колико ? — одговори други, — све је |
| Па ако!{S} Опет је, велим ти, све једна вера.</p> <p>— Дабогме! — умеша се трећи. — За веру и п |
| победу твојих узвишених мисли, веруј и вера ће те твоја спасти!</p> <p>— Добра снахо, — осмехн |
| <p>— Овим ме је даривао ваш некада вам веран слуга, војвода Гојко, кад сам отишао да га у име |
| — Ти се бринеш за ме.{S} Немаш разлога, верна моја љубо!</p> <p>— Имам, господару.{S} Зар без р |
| етнаест година, како си ми постала љуба верна.{S} И ко зна, колико би душа моја више страдала д |
| таде пријатељ пријатељу у невољи и оста верна слуга кад сазна да је господар мож’да обманут.</p |
| ивица се препаде од Турака, па им поста верна слуга а издајица и свог рода и свога господара.{S |
| вито лупи, звекну и јекну нешто.</p> <p>Верна животиња размрска теме о тврдо стење, што обележа |
| вај свет његова десна рука, отац његове верне љубе, ћесар Војихна, који као полузависни господа |
| мојој деспотовини ништа друго, до само верне поданике.{S} Сутра, прекосутра укрстићемо, Божјим |
| ња по врату, — хоћемо ли на пут?</p> <p>Верни се коњиц чисто освежи, и копаше ногом, као да би |
| , кад је обест агарјанска пала у домове верних!{S} Исекли су, што је под нож пало, а што се спа |
| њих у службу своме господару искрено и верно.{S} А кад по неко од њих науми, да са свим прекин |
| гласове ако ни од кога другог а оно од вернога пријатеља Рајка.{S} Укаже ли се на <pb n="40" / |
| ојко је тајну своје среће поверио своме верном Рајку.</p> <p>На витешком мегдану, један пут, за |
| се на њих ишло весело.{S} Млади су људи веровали, да Душанову војску нико <pb n="104" /> не мож |
| иродном отвореношћу и искреношћу својом веровао, много веровао младом Византинцу.</p> <p>Вешти |
| ошћу и искреношћу својом веровао, много веровао младом Византинцу.</p> <p>Вешти учитељ брзо је |
| макао из ових тврдих зидина, кад не бих веровао у успех посла, који ми ти повераваш.{S} Мене мо |
| , све је то варка ока, обмана.{S} Немој веровати звездарским тумачењима, јер смо онда пропали.{ |
| е обилате накнаде.{S} И он поче по ново веровати у тиху срећу скромнога али пуног благослова ог |
| вољи прву радозналост.</p> <p>Ана једва вероваше, па се и сама поче досећати.</p> <p>— Сазнао с |
| вића, као да је окренуо лист и преврнуо вером.</p> <p>— Гле, гле!</p> <p>— Он је тргао натраг с |
| p> <p>— Дабогме! — умеша се трећи. — За веру и полазе на неверника.</p> <p>— Вера ће и помоћи, |
| о после Јефимија, — сви они изгинуше за веру, за име и част.{S} Ал’ докле они гинуше, не кретош |
| рода.{S} Понуђено му је, да прими свету веру нашу.{S} Он је одбио.{S} Ноћас ћемо употребити кол |
| својим у победу твојих узвишених мисли, веруј и вера ће те твоја спасти!</p> <p>— Добра снахо, |
| осном узбуђењу огласи се и деспотица, — веруј са превисоким братом својим у победу твојих узвиш |
| ариград претворити у рушевине.</p> <p>— Веруј мојој искреној исповести, узвишени деспоте.{S} Не |
| тари ратник да загрли свога јединца.{S} Верује да ће му лакше бити.{S} И ја те, узвишена ћесари |
| азговору и шапутању, а данас Рајко и не верује да је Тома тада тек случајно дошао Момчилу за др |
| наступио смак света, о коме се говори и верује.{S} Али кад Ана настави:</p> <p>— Једини искрени |
| {S} Ах, то је страшно!{S} Хвала вам!{S} Верујем.</p> <p>Међу тим је Мара непрестано тужила у са |
| мо.{S} А ти ми дајеш довољно разлога да верујем, да си поштен човек.{S} Ти си прогоњен, велиш, |
| н. — Ја сам био потпуно обманут. — Сада верујем да је туђинчев посао и моје именовање за запове |
| — упита га тихо и озбиљно.</p> <p>— Не верујем.{S} Ја јој не могах јавити,— одговори Гојко.</p |
| зантиским крајевима учинимо крај.{S} Ми верујемо у срећну звезду наше судбине!</p> <p>— Светли |
| а срећном, кад си ономад рекао, да ипак верујеш у срећну звезду своју...</p> <p>— Ходи, љубо мо |
| о су мислили, али се ипак знало, да они верују, како на Душану нема правога благослова.{S} Ни с |
| не најамничке гарде Угљешине.</p> <p>Та весела и шарена војска, састављена од старих српских ра |
| е кроз ваздух њега и непрегледне редове веселе војске.</p> <p>Угљеши очи севнуше још јачом свет |
| мчило испијао пехаре руменике, певао је веселећи ученика-господара.{S} Момчило се одиста знатно |
| тем глас турски:</p> <p>— Хаџи-Ил-беже! весели се, примиче ти се помоћ Јевренос-бега!</p> <p>А |
| кружаше из руке у руку.</p> <p>— И вино весели срце човеково! — рече један пошто се добро поткр |
| обриса сузне очи, и труђаше се, да буде веселија...{S} Како је красан растанак њен био!{S} Десп |
| ријатеља.</p> <p>Тако живот пође напред веселије и бујније...</p> <p>Војска из драмске области |
| ођен.{S} Гледаше друкчије, отвореније и веселије, а говораше отворено, незамишљено.</p> <p>Кад |
| дана у месецу марту.{S} Брижни је Гојко веселије погледао, јер му се чињаше, да је грешио што ј |
| сличне речи зарумени, очи јој погледају веселије, а мисли иду далеко, сликајући и оживљујући на |
| тово се нико и не труђаше, да се покаже веселији, но што је у ствари био.</p> <p>У таком се рас |
| p>Од тога је дана она била срећнија, он веселији, а добра Видосава није одрицала својих услуга |
| три Исаија и Рајко.{S} Ни они не бејаху веселији.</p> <p>Силазећи низ степенице на кули, где ос |
| морном расположењу.{S} После оних, мало веселијих, дана по доласку Угљешину у Драму дошло је до |
| роламаше се небо и разлегаху се горе од веселих ратничких клицања, а Угљеша бејаше задовољан др |
| ече 25 септембра 1371 године.</p> <p>Од веселих ратника, који знају вредност своје снаге, ври, |
| лени — то онај витез?</p> <p>— Он је! — весело одговори Јелена.</p> <p>— Ти, дакле, знаш? — упи |
| спавам.</p> <p>— Врло добро, старче! — весело рече младић.</p> <p>— Далеко је од добра, синко, |
| е два пута Бог не куша!</p> <p>Гојко је весело вратио свога Лабуда војнику, а сам је Мару одвео |
| -— својим саветом и знањем.</p> <p>Веће весело прими ту новину, а кад Гојко одушевљеним речима |
| а монах Исаија причаше им нешто живо и весело...</p> <p>Ана је у последње време под теретом бр |
| ник деспоту.{S} Све је здраво и мирно и весело нашој извесној победи, — одговори Гојко.</p> <p> |
| су биле доста честе, али се на њих ишло весело.{S} Млади су људи веровали, да Душанову војску н |
| ви на прозору с Аном и Љубом, а свет их весело поздрави, па, пијући и певајући, опет обнови кол |
| то не запамтих родитеље.{S} Идем, певам веселој дружби, био сам и у многим логорима, многог охр |
| ..</p> <p>— Ал’ гусле, гусле овамо! — у веселој дружби једној довикује један.</p> <p>Где ћемо г |
| , бити без твога.</p> <p>И одоше даље у веселом разговору...</p> <pb n="158" /> <p>У великом св |
| стоје задрхта, по лицу му се разли нека веселост, диже руку, која се тресла, и спусти је на гла |
| г и заборављеног, не допиру гласи овога весеља.</p> <pb n="46" /> <p>Видосава је тешаше, ал’ он |
| смрти Војихнине.</p> <p>Усред највећег весеља изиђе из двора логотет Угљешин с пергаментом у р |
| м вину и брашненицама — стан забруја од весеља и безбројних прича, што се почеше низати крај ло |
| самац, а ја га, кад ме мину прва туга, весељах и оживех кућу његову.{S} Ту сам, витеже, расла |
| двору Лала-Шахина у Дренопољу још траје весеље.</p> <p>— И сам се Алах са својим моћним пророко |
| еса играча.</p> <p>То бејаше прво јавно весеље у граду после смрти Војихнине.</p> <p>Усред најв |
| оспода ушла у двор, звона престадоше, а весео се народ ухвати у два велика кола.{S} Држећи се з |
| гда надати.</p> <p>Рајко је био ведар и весео, надајући се бољим данима у својој будућности.{S} |
| срећан својим успехом поклисарским, био весео.{S} Частио се с господом у граду, па је слазио у |
| орака прићи у сусрет.{S} Он је био врло весео, па се и она раздрагала.</p> <p>— Дошао сам сад к |
| м катуну.{S} Сунце је било већ зашло, а ветар је нагонио облаке, који су се скупљали на небу.{S |
| безбрижан, Мрак се брзо спустио, а кад ветар поче да шиба капљицама, које по мало промицаху, с |
| је хтео да пркоси киши, која га, кад је ветар са стране нанесе, дохвати капљицама.{S} Лежећи та |
| ј младости учили.{S} Он познаје који ће ветар донети добро и лепо а који зло и ружно време, кој |
| ином манастирским.</p> <pb n="56" /> <p>Ветар је хујао и разносио увело лишће и ситне гранчице, |
| главље и прекрсти га још једном.</p> <p>Ветар духну и суво лишће обнаженог дрвећа позне јесени |
| уђе у покривену, праву, колибу.</p> <p>Ветар је већ био престао, а крупна се киша спусти.</p> |
| <p>Нему тишину прекине покадшто хујање ветра.</p> <p>На некој клади више млина под брегом хукн |
| непомичан ћуташе неколико тренутака.{S} Ветрић је ћарлијао, а зелено је лишће на дрвећу шумило. |
| ло поче јаче освајати.</p> <p>Хладан је ветрић пиркао по разбојишту испуњеном хиљадама погинули |
| задрхта, а Тома стаде непомичан.</p> <p>Ветрић, што је скидао лисни урес дрвљу, унесе кроз проз |
| у Галипоље.{S} Ноћ је била мркла и врло ветровита.{S} Омање су се лађе прибојавале за се, али т |
| p>Кад је киша престала, растерана јаким ветром, који се с нова подиже, са три стране непријатељ |
| живот прекрати бура, која отпоче јаким ветром, а за њим склопи силна киша.</p> <p>Ватре се поч |
| А ја ћу ти слати поздраве по облацима, ветру, уздаху, но лакој тици, сунцу и светлим зрацима њ |
| јко, ал’ се брзо трже: — Ти си, мож’да, већ —</p> <p>— Девојка још! — одговори она.</p> <p>— Он |
| </p> <p>— Не, кнегињице, нисам велможа, већ роб, роб свога срца и — твоје милости!</p> <p>Недал |
| адати па ни на земље његових савезника, већ смо вољни признати му и старештво, па и данак плаћа |
| тру, која се, у почетку јако, заложена, већ бејаше предала судбини да, као и остале, утрне.</p> |
| > Угљеше, који нам зададе највеће јаде, већ ће се почети заузимати нашом војском.</p> <p>— Све |
| ма, па, ако их не нађу, да не иду даље, већ да се врате у град.{S} Тиме је осигурао бегство сво |
| >Деспот Костадин не само да не попусти, већ љуто прећаше и рударима и монаху.</p> <pb n="170" / |
| да им не отежаваху Богдан и Дејановићи, већ га и сами помагаху, јер и сами бејаху у њиховом сав |
| е, узвишена ћесарице!{S} Не заборављај, већ испитај и казни кривца, — рече Гојко одушевљено.</p |
| ти на одмор.{S} Не дођох да се одмарам, већ — на позив братски — да с вама послујем.</p> <pb n= |
| само из обичаја да се увелича друштво, већ је и сама била страсан ловац.{S} Сада је у њеном др |
| нож.</p> <p>— Нећу, да те убијем одмах, већ да те мучим, Грче неваљали! — викаше старац.</p> <p |
| ну лепу поћерку.{S} Ја ћу <pb n="77" /> већ припремити место и начин.{S} Наћи ћу се у близини н |
| ејасан одзив са другог врха планине.{S} Већ клонула природа чисто оживе.</p> <p>Деспотица Љуба |
| стару срећу?</p> <p>— Не знам!</p> <p>— Већ?</p> <p>— У стару десницу!</p> <p>— А није ли она и |
| икад и ништа не могах о њима дознати, а већ у Галипоље се није више могло ни одлазити.</p> <p>Р |
| <p>Пљусак.</p> <p>Ал’ није киша са неба већ земље, киша, што је оба коњица готово у исти мах ди |
| рађен по закону Божјем и као што треба већ онако, како није вредно било.</p> <p>— Слава нашем |
| а цела дружина сакупити, деспотица Љуба већ бејаше тамо стигла.{S} Али Угљеше и Томе Теологите |
| му она рече, да није родом из Жегљигова већ далеко с мора и да је много путовала и још више пре |
| има?{S} Неће то бити зла намера Гојкова већ мало већа слобода, која донекле младости и приличи. |
| еним соколима на руци, а хајкачи мож’да већ <pb n="48" /> нестрпељиво изгледају на означеном ме |
| гли дорин његов?{S} У почетку: да; сада већ: не.</p> <p>Гонилац ни онда ни сада.</p> <pb n="164 |
| .{S} Једна бејаше деспотица Љуба — сада већ монахиња Јефимија, а друга њена сестра Мара.{S} Са |
| има честитог драмског господара, а сада већ више не могу они чути моју цитру!{S} Падоше, бранећ |
| {S} Кад тамо, а оно није то обична вода већ неко море, по њему свуда сама пена ал’ црвена као с |
| Видосаву, да их обрадује, дотле је Тома већ био добио заповест, да одмах нареди, да се Гојко пу |
| главним вратима првога бедема два пута већ променила, и кад је звоно са високог торња на истим |
| На вратима деспотовине браће Дејановића већ куца османлиска сила код Самокова испод Рила.{S} Он |
| не! — одговори му Тома — Деспот Угљеша већ куца тешком руком својом на вашу границу.{S} Он не |
| а поносници и друга послуга.</p> <p>Кад већ прилично бејаше измакао са својим пратиоцима, Угљеш |
| његов глас, — рече Рајко.</p> <p>— Сад већ доцне! — настави Гојко — не спремисмо ни њу ни њега |
| више патио — од Маре.</p> <p>Она је сад већ била потпуно уверена, да јој је грануо дан среће и |
| p> <p>— Кад сам дошао себи, било је све већ свршено.{S} Градско је поље било општа гробница за |
| шевног мира.{S} Таман сам мислио, да је већ толико отпорне снаге прикупљено, да нас никакви дог |
| постала нераздвојна друга Мари, која је већ све од Гојка била сазнала, а добра Видосава осећаше |
| p> <p>Јелена чисто задрхта.{S} Знала је већ из обавештавања с Рајком, да је Тома узрок њене оно |
| сва крене пут Дренопоља.</p> <p>Била је већ половина месеца септембра, а блага јесен као да беј |
| је прошло неколико дана, и деспотица је већ била, забаве ради, на позлаћеном ђерђеву своме поче |
| меном на дужност његову.</p> <p>Киша је већ попустила али се вихор снажи и обнавља.</p> <p>И ки |
| e unit="*" /> <p>После трн дана, кад је већ Гојко био на путу, а други гласник одјездио Богдану |
| , а деспотица прихвати:</p> <p>— Све је већ учињено, господару.{S} И ја ћу сузу захвалности кан |
| е Гојко вратио с Јеленом у Сер, овде је већ било отпочето купљење војске, која се и даље преко |
| ког времена стиже и Угљеша.{S} Сунце је већ нагињало западу, а Томе још нема.</p> <p>Они се кре |
| >— А стража вечерас?</p> <p>— Ја сам је већ одредио.{S} Ноћ се спушта.</p> <pb n="68" /> <p>У т |
| е брзо повуче у свој двор.</p> <p>Он је већ знао, да је био стао на последњу и највишу лествицу |
| ли преко градских зидина.</p> <p>Био је већ крај месеца октобра, кад и издашна јужна природа по |
| се одмараху око млина на пољу, и ако је већ јаче било захладнело.</p> <p>У сумрак се приступило |
| длучност. <pb n="5" /></p> <p>Прошло је већ прилично времена како је у лаком оделу али у богато |
| кривену, праву, колибу.</p> <p>Ветар је већ био престао, а крупна се киша спусти.</p> <p>— Одрж |
| Војихном заплака као дете.{S} Данас је већ седми дан, како је Војихна сахрањен у малој градско |
| ма.</p> <p>Тома је мислио, да је Љубоје већ у његовим рукама.{S} И одиста се Љубоје све више ле |
| е нам помоћи.{S} Стари дворанин Благоје већ је опремио једног поузданог коњаника, који зна шта |
| е Гојко и иначе зрео.{S} О њему постоје већ читаве приче по Крстопољу.{S} Ми морамо још сада по |
| м ступио пред олтар.{S} Доста сам дотле већ подносио, доста проживео.{S} Али ме ти сети младост |
| ђе у двориште, и приђе ватри.{S} Она се већ била загасила, само је један крњадак лагано тињао.{ |
| истину. <pb n="21" /></p> <p>Војихна се већ био више пута окушао у биткама са Турцима, који ола |
| ана почеше свој посао.{S} За мало па се већ чује лајање паса, кликтање, одјекивање ловачких рог |
| тало само у његовој души.</p> <p>Кад се већ приближио крај гостовању Угљешину, ћесарица Ана жељ |
| ила нових завојевача Турака, за које се већ видело да се стално мисле на Балкану настанити.{S} |
| Лагано устаде и протрља очи, на које се већ почео сан навлачити.{S} Изиђе у двориште, и приђе в |
| првих година свога витештва Момчило се већ био прочуо на далеко.{S} Чувен јунак осећао је да м |
| души <pb n="8" /> мојој.{S} Навршило се већ петнаест година, како си ми постала љуба верна.{S} |
| овде, па дођох да се опростим.{S} Сунце већ косо бије са запада, морам се журити.</p> <p>Они га |
| одговор.</p> <p>— Кажи му, — заповедаше већ гњеван часник турски тумачу — да ће бити доцне, кад |
| } Тома, идући лагано на коњу, пролажаше већ поред њих, гледајући их испод очију.{S} А кад би са |
| ао.{S} Брзо прискочи, ал’ старац бејаше већ савладао нападача, па му својим каницама везиваше р |
| , а кад оне са својим пратиоцем ступише већ у двориште црквено, Тома се брзо изгуби у шумарку, |
| — упита Тома Љубоја.</p> <p>— Јесам, и већ сам почео издавати заповести, — одговори Љубоје.</p |
| шем будио у мени не само осећања љубави већ и поштовања.{S} Он је у речи мудар, умом окретан, њ |
| да, скочи са њ, грмну на зликовце, који већ окренуше, и прихвати <pb n="85" /> онесвеслу Ану.{S |
| а брзо притера свога коња ка вођи, који већ бејаше усео зеленка, па му нешто брзо говораше.</p> |
| разговори? — упита старац војводу, који већ бејаше на коњу.</p> <p>— Војвода Гојко, син покојно |
| толико, колико су и други у граду могли већ знати.</p> <p>— Непознати ми брате, витеже, ја бих |
| 90" /> <p>— Маро, — рече јој он — ти си већ моја пред Богом.{S} Али свет то не зна, а ваља ти т |
| p> <p>Зна ли бегунац, куда га сада носи већ у пола изнемогли дорин његов?{S} У почетку: да; сад |
| а Гојко дође у Драму али не ка ћесарици већ ка своме оцу, који је на самрти.</p> <p>Гојко се по |
| вас благосиљам! — понови Ана. — Ја знам већ све!</p> <p>— Ја сам била, мила Маро, издајица за о |
| ком, — рече Исаија.</p> <p>— Читала сам већ и одиста са пуном милином.</p> <p>— Ја сам тек неда |
| ј борби напукло или је мож’да и са свим већ скрхано оружје српско и грчко, Драма је један од пр |
| p> <p>Међу тим је и Тома Теологита имао већ свој суд о њима.</p> <p>Тешко је рећи, шта је и как |
| p>— То је много!{S} Дакле, сад је дошао већ ред на мене.{S} Још сутра ћу стати ногом змији на г |
| нож.</p> <p>Гојкове очи севнуше поново већ изгубљеним сјајем.{S} Стеже десницом нож, и пре, не |
| ш пре заранака истог дана Исаија је био већ у Драми.</p> <p>— Мора бити, да га је коњаник затек |
| <p>Киша је све непрестано падала и ако већ много слабије.{S} Небо се разведравало, још мало па |
| <p>— Ти? — изусти у чуду, али га Гојко већ не могаше чути.</p> <p>Лабуд се бејаше спустио низ |
| првом равнијем катуну.{S} Сунце је било већ зашло, а ветар је нагонио облаке, који су се скупља |
| и Томе Теологите.</p> <p>У томе се било већ у велико зашло у јесен.{S} Деспотица Љуба очекивала |
| јводу Богдана.{S} А он је, мож’да давно већ отишао Богу на истину!{S} Шта ће и мени живот!{S} Ц |
| е, да се барице од кишних капљица давно већ изгубише према поточићима јуначке крви...</p> <p>— |
| ђе, бар не тако брзо.{S} Али сад је оно већ отпочело.{S} Уклоњен је с највиднијег места у источ |
| витешким играма, као да не пође у војну већ на свадбу најбољега јунака свога...</p> <p>На једно |
| , и ако је било жупа удаљенијих које су већ биле стигле.</p> <p>Љубоје је довео на хиљаду ратни |
| ли главу.{S} Што се тиче новаца, они су већ у напред довољно добили од Анђела, коме је Тома чеш |
| ада части.{S} Његова је заслуга, што су већ стигли — и ако је тек две недеље од боја — поклисар |
| остане за њим, јер их и пратиоци бејаху већ сустигли у пролазу кроз подграђе Драме.</p> </div> |
| ји својој, сеђаше Тома после вечерашњег већа.{S} Узнемирено очекиваше гласника о погибији Рајко |
| е турска сила постајала сваког дана све већа а пловдинска се посада нагло смањиваше.</p> <p>Зап |
| } Не рекавши ни речи, једва дочека крај већа.{S} А тада се брзо повуче у свој двор.</p> <p>Он ј |
| еће то бити зла намера Гојкова већ мало већа слобода, која донекле младости и приличи.{S} Али ј |
| ом збору и световању.</p> <p>Изишавши с већа, Рајко није при слабој месечевој светлости ни мога |
| /p> <p>Борба је у души његовој била још већа.{S} Корео је себе, што није онда одлучно стао на с |
| > <p>Једне вечери Угљеша сазва ратничко веће на коме одређиваше нове дужности војводама и издав |
| d> <p>У Серу држи Угљеша мало породично веће, па коме су само он и брат му краљ Вукашин</p> <p> |
| крајева неразговетне звуке и лелек још веће беде и невоље.</p> <p>Први редови бејаху највише и |
| пота -— својим саветом и знањем.</p> <p>Веће весело прими ту новину, а кад Гојко одушевљеним ре |
| <p>Кад су лагано прелазили преко првог већег моста, што долази кад се пређе трећина пута од Др |
| <p>Љубоје оде у град, у коме је до сада већи део свога службовања провео.</p> <p>Он бејаше сад |
| ћу не смемо ни помишљати.{S} Они су нам већи непријатељи од ових, ради којих се и договарамо.{S |
| и, између Сера и Драме, међу различитим већим и мањим манастирима и богомољама био је у то доба |
| арати Момчила, да се покаже као витез у већим државним делима.</p> <p>Нико није знао, шта је Мо |
| Хаџи-Ил-бегова донела нам је победу.{S} Већина је, истина, од наших изгинула, али смо победили. |
| антиски учитељи њени, дадиље и дворанке већином су се после тога разишли, а на дому Војихнину о |
| у и воље за уживањем.{S} То је тражио и већином нашао.{S} Сад ће настати војна, за коју он није |
| ћесарице Ане био је примљен без икаквих већих знакова одликовања, које његово наименовање донос |
| сечу, која се у средини бојног поља све већом жестином обнављаше.</p> <p>Војске се измешаше, ло |
| доводише своју војску заједно с осталом већом и мањом властелом и жупанима, који вођаху своје ж |
| > <milestone unit="*" /> <p>По свршеном већу Угљеша с Гојком оде у Анине одаје.{S} Тамо бејаше |
| и Тома Теологита.</p> <p>И вечерас је у већу Тома водио прву реч, а Рајко мишљаше, да њему у оп |
| о.{S} Света десница, која те носила!{S} Вечан ти покој, јуначки краљу !</p> <p>Сузе му поново л |
| } За добру услугу боља награда.{S} Пред вече да ми се јавиш.{S} Иди.</p> <p>Анђео оде, а мало п |
| ана Претече сретоше се једног дана пред вече две монахиње.{S} Једна бејаше деспотица Љуба — сад |
| у страху и трепету.</p> <p>Било је пред вече 25 септембра 1371 године.</p> <p>Од веселих ратник |
| .</p> <milestone unit="*" /> <p>Било је вече у велико, кад су код камена за сјахивање, усред дв |
| с Маром, а за тим се, забринуте што се вече брзо спушташе на земљу, пожурише граду.</p> <p>Кад |
| запамтио.</p> <p>Тако је Гојко дочекао вече.</p> <p>Старац је ућутао, склопно очи, и лагано ис |
| p>Тако је и учињено.</p> <p>Тога дана у вече седео је Љубоје у својој соби, која је била слабо |
| аче не би стигао добри монах до сутра у вече.</p> <p>Тако је и било.</p> <p>Видосава се саста н |
| > <p>У богатом манастирском млину добра вечера очекивала је изгладнеле ловце, а и сам монах Иса |
| /p> <p>Госпоштина је са монахом Исаијом вечерала на кули а остали ловци и хајкачи окупили су се |
| тамо је нешто тражио.{S} Пратио сам га вечерас узастопце.{S} Чекао те је, ћефалијо, под храсто |
| и, — одговори Љубоје.</p> <p>— А стража вечерас?</p> <p>— Ја сам је већ одредио.{S} Ноћ се спуш |
| аше непоуздани Тома Теологита.</p> <p>И вечерас је у већу Тома водио прву реч, а Рајко мишљаше, |
| г пута?</p> <p>— Ни то не.{S} И ако сам вечерас стигао из логора војске наше, што је недалеко о |
| ће бити.{S} Лала-Шахин жели да се и то вечерас почне.{S} Прво ће доћи на ред најплеменитији.{S |
| етљеној одаји својој, сеђаше Тома после вечерашњег већа.{S} Узнемирено очекиваше гласника о пог |
| м.{S} Ти га се сећаш, Љубо.{S} Једне је вечери ненадно пао у Сер.{S} Ја сам појмио његове речи. |
| stone unit="*" /> <p>Враћајући се једне вечери са малог излета на коњима Тома је био добро расп |
| гласник одјездио Богдану, ушавши једне вечери у собу Угљешину, деспотица затече свога војна пр |
| ад невесели и незадовољни.</p> <p>Једне вечери Угљеша сазва ратничко веће на коме одређиваше но |
| планине Плачкавице.</p> <p>Једне летње вечери седео је пред том колибом неки старац у пастирск |
| крај његовог одра и тужила.{S} Те исте вечери судба оде и даље.</p> <pb n="115" /> <p>Војводе |
| хладнело.</p> <p>У сумрак се приступило вечери.</p> <p>Госпоштина је са монахом Исаијом вечерал |
| ="83" /> <p>Ту је Ана чешће долазила на вечерње или зором на јутрење.</p> <p>Један пут јој Тома |
| те да походи доброг старца и да буде на вечерњи.{S} С њом пође — по њеној жељи — Мара и само је |
| и и истинске богобојажљивости одстојала вечерњу с Маром, а за тим се, забринуте што се вече брз |
| дске питомости и срца, које зна да није вечито.{S} То бејаше рика рањенога тигра или уздах подз |
| n="103" /> <p>Готово од кад памти за се вечито је по катунима, па се свико̑ на самоћу по неколи |
| клопи очи, као да би хтео оживелу слику вечито задржати пред собом.{S} А кад погледа поново, оч |
| топлини душе једне било свуда добро и у вечитом леду топло!</p> <p>— Кажи да студен, што наступ |
| мачеве.</p> <p>— Јунаци, овуда је пут у вечни живот.{S} Ко је витез, нека не опрашта!</p> <p>Та |
| далеко у хришћански свет, али њој нема вечнога живота.{S} Проћи ће векови, па ће се згажени кр |
| у!{S} Падоше, бранећи свога војводу.{S} Вешти гуслар надметаше се синоћ са мном, а млада добрич |
| ружише се њој многи залутали витезови и вешти ратници, који као добровољци стадоше у редове ода |
| више ради ње — била и Мара.</p> <p>Врло вешти познавачи планине и свих долова и урвина у њој бе |
| много веровао младом Византинцу.</p> <p>Вешти учитељ брзо је свикао навике свога јуначног учени |
| ности и срчаности треба и више ратничке вештине па и господске углађености.{S} Кад је Момчило б |
| а онога, да и њима повери тајну снаге и вештине своје...</p> <pb n="154" /> <p>Испред једног ча |
| адимаху.{S} Она одважно зађе у планину, вешто трагајући дивљач.</p> <p>На једној коси она се, с |
| ој, да поврати ред.</p> <p>Турци и овде вешто и одлучно нападоше.</p> <p>— Војводо, ти се можеш |
| и други Орфанци.</p> <p>Снажно запињу и вешто одбацују али катуњанима не добацују.</p> <p>Зној |
| } Старац зграби нападача за руку, па му вешто изби нож.{S} Тада се дохватише у коштац, а старац |
| у чутуру с вином.</p> <p>— Тако, дакле, ви у планини чувате стадо?{S} Ово вам је у помоћи! — на |
| </p> <p>— Да Богме! — одговори други. — Ви, који сте били манастирски ђаци па побегли зато што |
| ете Мари па јој галантно рече:</p> <p>— Ви сте то желели, и само та помисао учинила је, те ми ј |
| те да се са њим надбацујете?{S} Сви сте ви јунаци и врли витезови, зна то сва краљева и деспото |
| на вашу границу.{S} Он не иде овуда, и ви га нећете срести.{S} Са мном хајдете натраг у Дреноп |
| дано држах, да ћу га овим путем, куда и ви дођосте, стићи, — говораше Рајко.</p> <p>— Ипак ћемо |
| зе лагано двојица на коњима.{S} Напреже вид и спази, како се један одвоји и врати брзо натраг п |
| х светој обитељи; дадох Јелени, да њиме вида раме храбрих ратника у дружини витешкога Рајка и М |
| расположењем.</p> <p>— Немој губити из вида, да Драма до скора бејаше као засебна област.{S} С |
| је право занимање!{S} Ја сам и војник и видар и трговац и бродар.{S} Овамо чешће долазим.{S} Ка |
| у часовима сумора ниси ти била успешни видар непомућеном ведрином душе своје!{S} Не бејах баш |
| <pb n="4" /> се у бескрајност пружају; виде се на западу Гвоздена Врата; на северу је каменити |
| његово подграђе усташе и кренуше се да виде најкршније момке, најбољу опрему, најбољи део драм |
| ратски са њим загрли и пољуби.{S} А кад виде, да је недалеко од њега нека женска прилика, коју |
| гласника о погибији Рајковој.{S} А кад виде, да га никако нема, Тома слућаше несрећу.</p> <p>У |
| Она себе до сада не познаваше, јер сад виде, да је мекша, много мекша, но што је мислила...</p |
| Рајко у једнодневном бављењу своме и не виде.</p> <p>Лукави учитељ бирао је сваког дана по што |
| оке куле мотриље у тврдоме Серу дању се виде безбројни планински ланци, како <pb n="4" /> се у |
| свој стан.{S} Али то лице опази Рајка и виде, да он уђе у врт.{S} Брзо и опрезно као мачка пређ |
| каше старац.</p> <p>Онај други дворанин виде, да ту више нема шале, прискочи у помоћ и стаде је |
| а се за тим упути на више.</p> <p>Гојко виде, да се Рајко јако изненади.{S} За час му многе мис |
| </p> <p>Рајко скочи, окрете се и у чуду виде где стари дворанин Благоје дави некога, који се са |
| на засја мало јаче, и он на њеном сјају виде последњи преступ свој у највећем обиму.</p> <p>Беј |
| кад нагази на нападача.</p> <p>Бегунац виде да нема куд.{S} Искочи из вреже, држећи у руци сво |
| овамо? — упита Мара, улазећи у собу, па видевши ловачку торбу на дивану у њој, додаде: — Ово је |
| ал’ меких речи, кад с тобом говорим.{S} Видела си, мож’да, да бо́ре с чела мога не слазе ни онд |
| р си заборавио, да је једна моја стрина видела, истина мало по из даље, и саму свету Софију цар |
| то на теби опазила.{S} Али јесам нешто видела, и то ћу ти радо казати.{S} Добри Угљеша мој!{S} |
| нула од бола, када је улазећи у тврђаву видела породични грб Војихнин на главним вратима покрив |
| p> <p>У том и зора забеле; за мало — па видело поче јаче освајати.</p> <p>Хладан је ветрић пирк |
| ом црнином <pb n="170" /> свога превеса видело би се, да се барице од кишних капљица давно већ |
| нових завојевача Турака, за које се већ видело да се стално мисле на Балкану настанити.{S} Али |
| ог рамена мало спустио, те се у сумраку видело, како му мишица набрецује, кад му се груди од си |
| пут тада кроз красну вардарску долину, видео је и Струму и Струмицу, и многе тврде градове.{S} |
| да се не изда од силне радости, кад је видео да се његов план до краја извршује.{S} Он пође у |
| а у Призрену пре четири године, кад сам видео, колико су се осилили наши противници под згодним |
| при отвореном прозору, са кога се лепо видео један део звезданог неба.</p> <p>— Господару, ти |
| <p>За тим додаде:</p> <p>— Од кад се не видесмо!{S} Па ипак —</p> <pb n="126" /> <p>— Хвала Бог |
| ече Рајко лагано Богдану. — Он неће жив видети Драме.{S} Благо њему!</p> <p>Ућуташе, а мало пос |
| <pb n="137" /> <p>— Где сам их то могао видети?{S} Где?— па му преко памети прелажаху различите |
| ловом, оружје с непријатељем, и тада ћу видети, колико сам добро учинио, тако радећи.</p> <p>Св |
| знанству с покојним Властојем.</p> <p>— Видећеш, војводо, — заврши старац — хоћу ли и сада, ма |
| вају и наши и општи послови.{S} Чућеш и видећеш.{S} Ти желиш кући покојног Војихне добра?</p> < |
| бег, који је са њим био појурио нашима, видећи да се ђаури не надају нападу, није имао кад да и |
| аменима па одговара грчки.{S} Један пут видех, како изиђе из <pb n="123" /> двора велможе Томе. |
| n="50" /> Таман се разданило, те ловци видеше да ће их послужити време једним од најлепших дан |
| ери, брајко, сад! — рече он поносито. — Види колико сам изостао иза твога земљака, или је, чини |
| па три пута завитла њиме по ваздуху, да види сва војска.{S} За тим сиђе с коња и пободе стег.{S |
| настаје нижи део планине а преко ње се види далеко на југ.</p> <p>У близини се зачу рог.</p> < |
| исли да се тек шалим!{S} Судбина ми је, видим, дала овај дан, да буде до краја мој! — топлином |
| о хтела знати више и опширније, јер си, видим, честит јунак, али ја теби за се не казах ни толи |
| не страхујеш за ме?</p> <p>— Не.{S} Кад видим, како јуначки дереш матицом, расецајући таласе ве |
| еша — погледај на оно звездано јато.{S} Видиш ли моју звезду?{S} Она је сада сјајнија.{S} Је ли |
| а се Гојко пусти из Крстопоља.</p> <p>— Видиш, Анђеле, да сам имао право, што сам држао да ћеш |
| даше Тому, тражећи обавештења.</p> <p>— Видиш, — рече му Тома. — Не сме пасти ни сенка сумње на |
| за љубав целине иде у пропаст.</p> <p>— Видиш, — продужи Угљеша. — Лазар је отишао под закриље |
| — присети се Скопљанин.</p> <p>— Па да видиш, нисам баш ни рђав, јер, Богу хвала, таких у нас |
| светла звезда до ње.{S} Ти то мож’да не видиш, ал’ је мојим очима јасно, како се сјај једне у д |
| личица све јаче отимље од заборава, све видније искаче на површину, док се на послетку не забле |
| више рећи, али само додаде:</p> <p>— О, Видо... па загушена јецањем спусти своју главу нај Видо |
| досава после одласка Гојковог.</p> <p>— Видо, ти знаш моје мисли, моје осећаје.{S} Па могу ли д |
| ешке болеснице.</p> <p>— Шта сад, добра Видо, да радимо ? — питаше Мара јецајући.</p> <p>— Да с |
| лила сузе, јадајући се:</p> <p>— Добра Видо!{S} Милост деспотова није захватила онога, који је |
| купају, какву траву треба наћи па бити видовит.{S} Тражио је толиких лета ту травку, па је не |
| Гојко јасно казао шта мисли и смера.{S} Видосава није више наваљивала, па ни онда, кад се у Дра |
| У место тога онај ми туђин досађује.{S} Видосава је, мало изненађена, запита:</p> <p>— А чим, ч |
| или на путу од старе цркве ка граду.{S} Видосава се радовала Мариној срећи, а Мара је мање узди |
| мској области данас је велможа Тома ! — Видосава се сети Маре, и несавладљива љубав према њој и |
| проводила своје дане и Мара у Драми, а Видосава јој је била једина утеха, једина душа, којој с |
| ислити!</p> <p>После неколико тренутака Видосава је причала Мари све, што је од Ане сазнала.</p |
| сестра Мара.{S} Са њом иђаше погружена Видосава, која своје добре госпође ни сада не остављаше |
| ну остала је само некадашња дојиља њена Видосава.{S} Њено место у дому Војихнином доцније заузе |
| већ све од Гојка била сазнала, а добра Видосава осећаше се и сама ојачана у добрим жељама свој |
| она била срећнија, он веселији, а добра Видосава није одрицала својих услуга ради милих порука |
| Тако се вама рађа нови живот! — додаде Видосава.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP189 |
| јецајући.</p> <p>— Да се боримо! — рече Видосава после малог размишљања.</p> <p>— Како ?</p> <p |
| :</p> <p>— Дозваћемо оца Исаију, — рече Видосава. — Он ће нам помоћи.{S} Стари дворанин Благоје |
| јков, Властоје?</p> <p>— Ништа! -— рече Видосава.</p> <p>— Добро! — рече Исаија, па се упути од |
| те није морао ићи манастиру, — говораше Видосава Мари. — То је срећа за нас, иначе не би стигао |
| } Тамо бејаше Ана, Мара, Јелена, Љуба и Видосава.</p> <p>— Учинио сам по жељи властеле, а знам |
| ориште, где стајаху Ана, Мара, Јелена и Видосава, а монах Исаија причаше им нешто живо и весело |
| дворишта, стајале <pb n="1" /> Јелена и Видосава, разговарајући се о војни, која је на прагу</p |
| сама бришући сузе.</p> <p>А ни Мара ни Видосава још и не слућаху, шта се све у Крстопољу догод |
| око једног дрвета.{S} За њом се појавни Видосава.</p> <p>Мара, преплашена, лако цикну, а Гојко |
| дајица за овај мах, — радосно се пожури Видосава.</p> <p>— Ходите, децо, — рече Ана, па им став |
| а Тома Теологита, — одговори јој лагано Видосава.</p> <p>Јелена чисто задрхта.{S} Знала је већ |
| — Ти опет тугујеш? — питала би је често Видосава после одласка Гојковог.</p> <p>— Видо, ти знаш |
| Гојку у Крстопољу.</p> <pb n="73" /> <p>Видосава бејаше пренеражена.{S} Чињаше јој се, да је на |
| ласи овога весеља.</p> <pb n="46" /> <p>Видосава је тешаше, ал’ она продужи:</p> <p>— У место т |
| тобом још и смејати свему томе!</p> <p>Видосава разуме са ужасом, куда Ана циља, па јој упаде |
| е ћесарице затегнуте и узбуђене.</p> <p>Видосава је имала сада два пута више посла у друштву с |
| имо!{S} Причекај ме, и умири се.</p> <p>Видосава изиђе, па се после неког времена врати:</p> <p |
| а у вече.</p> <p>Тако је и било.</p> <p>Видосава се саста на само са Исаијом, и каза му све.</p |
| његов ненадни и брзи полазак сазнала од Видосаве.{S} Једва је успела да га причека при његовом |
| ара је мање уздисала а више приповедала Видосави, како је она слутила, да ће се све ипак добро |
| у Крстопољ.</p> <p>— Ми смо — рече Ана Видосави — остављени од свих и свакога.{S} Најпоузданиј |
| ти и издавати.</p> <p>Па за тим исприча Видосави оно, што је и сама знала о Гојку у Крстопољу.< |
| а њега, нека отече.{S} Испричала је све Видосави, и ова се не могаше уздржати:</p> <p>— Јадно д |
| ајтану висила о врату, пољуби је и даде Видосави, а ова је узе и брзо изиђе.</p> <p>То је било |
| одмах и пред свима на дворишту не падне Видосави на груди и да јој у сузама све исприча.</p> <p |
| за домаћу несрећу и злу коб.</p> <p>Ни Видосави а још мање другима није била тајна, да од дола |
| сазнала је, па је казала доброј старој Видосави, а Гојко је тајну своје среће поверио своме ве |
| .</p> <p>У једно се доба учинило доброј Видосави да не треба више тајити од Ане љубав између Ма |
| ост у тешком положају њеном пробудише у Видосави толико смелости, да се усуди казати Ани, како |
| загушена јецањем спусти своју главу нај Видосавине груди.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| је међу тим у својој соби а на грудима Видосавиним лила сузе, јадајући се:</p> <p>— Добра Видо |
| ги пут пак док је Мара тражила забаве у Видосавином приповедању чудноватих доживљаја њених, Ана |
| ма све исприча.</p> <p>А кад је дошла у Видосавину собу, отворила је срце своје, да пусти тугу |
| а је на прагу</p> <p>Јелена, говорећи с Видосавом, уочи неког коњаника, који уђе у двориште, па |
| траше, а кад он бејаше близо, она упита Видосаву;</p> <p>— Како се зове овај војвода!</p> <p>— |
| p>И док је Исаија опрезно тражио Мару и Видосаву, да их обрадује, дотле је Тома већ био добио з |
| ко ради господске малвасије колико ради виђења са својим врсницима Војихном и Властојем.{S} Год |
| еће остати.{S} Иде, ал’ куда?</p> <p>Да Византија није тако јадна, тамо би му било понајпре мес |
| по Азији тражи плена још.{S} Данас ми и Византија имамо једног заједничког непријатеља.{S} То т |
| вање чином деспотским, које је добио од Византије, раскинуло је сваке везе између њега и Кантак |
| мучна војна с Турцима.{S} Између нас и Византије било је и прошло.{S} Деспот је рачунао на грч |
| ше у земљу, до скора под јаким утицајем Византије, са својим навикама српскога живота — наста д |
| ници Божје казне над покорима, што се у Византији починише.{S} Они се извезоше на суво, а случа |
| <p>— Туђин је, — рекоше једни.</p> <p>— Византинац рођењем, — додаваху други. <pb n="31" /></p> |
| о, разбирао је за начин живљења у првих Византинаца тога доба, трошио је нагомилано благо на ск |
| Момчило је у велико био ученик младога Византинца, кога Рајко у једнодневном бављењу своме и н |
| Рајку се обновила у сећању слика некога Византинца, који је као бегунац био неко време у српско |
| ћу својом веровао, много веровао младом Византинцу.</p> <p>Вешти учитељ брзо је свикао навике с |
| {S} Док је још била у пуном сјају снага византиска, Драма је била често пута најкрвавије поприш |
| их, што су остали на своме дому, кад је византиска сила устукла испред наше.{S} Деспот рачуна и |
| у родитеља својих радо пружила руку.{S} Византиски учитељи њени, дадиље и дворанке већином су с |
| о о старијим књижевницима и беседницима византиским.</p> <p>Исаија се преко свега одушевљавао б |
| мером, да турском господовању у нашим и византиским крајевима учинимо крај.{S} Ми верујемо у ср |
| одине, када је и Дренопоље пало из руку византиских у турске руке. <pb n="19" /></p> <p>Тешке с |
| вао са својим коњаницима против царства византиског, све га је више одушевљавао одблесак и ако |
| улог ипак још много примамљивог царства византиског.{S} Кантакузен је бледео у очима његовим.{S |
| ужи са својом војском отпаднику од цара византиског Јовану Кантакузену, али <pb n="35" /> су он |
| реба да је водиља сваког рада и нашег и византиског.{S} Пази добро.{S} За падом тврдог Галипоља |
| вије поприште за пробу оружја српског и византиског.{S} Данас, кад је у међусобној борби напукл |
| је могућност да, добро посвећен у немоћ византиског царства, увек износи стање ствари у светлиј |
| етнувши се за намесника малолетном цару византиском Јовану V.{S} И није се кајао за то.{S} Кант |
| опази како се далеко у облаку више њих вије нека грдно велика орлушина, па је показа јунацима. |
| {S} Овај други хитац не промаши, и орао вијући се у ковитлац са раширеним крилима паде код најн |
| у под теретом задобијених удара и рана; вика и писка, јаук и клетва, дозивања и одзивања, вришт |
| и без успеха! прекиде је Тома.</p> <p>— Викаћу, зваћу у помоћ —</p> <p>— Нигде никога у близини |
| е нема!{S} Он је морао први погинути! — викаху Рајкове стегоноше, потиснуте са остатком своје в |
| најбољи јунак издише.{S} Осветимо га! — викаше Вукашин, кад уседе крајишникова вранца.</p> <p>— |
| дмах, већ да те мучим, Грче неваљали! — викаше старац.</p> <p>Онај други дворанин виде, да ту в |
| > <p>— Ху, једва се опростих напасти! — викаше старац, па се обрати убијеноме:</p> <p>— Нисам м |
| врисак.</p> <p>— Она је, она, Јелена! — викну Рајко радосно, па јој брзо приђе.</p> <p>— Војвод |
| крајишник до Вукашина.</p> <p>— Коња! — викну Вукашин.</p> <pb n="172" /> <p>— Ево, одговори кр |
| устињик.</p> <p>— У име Бога и крста! — викну он и пружи Гојку го нож.</p> <p>Гојкове очи севну |
| ући на њу.</p> <p>— Господе преблаги! — викну Исаија. — Боже!</p> <p>Полете напред и загрли Јел |
| паде у најљућу сечу.</p> <p>- За њим! — викну Богдан, па са осталима јурну на густи буљук Турак |
| е ближе средини бојишта.</p> <p>— Ко? — викну неко.</p> <p>— Ћефалија Рајко!</p> <p>— Жив је јо |
| јко.</p> <p>Тома одступи натраг, а Мара викну:</p> <p>— Спасите ме!</p> <p>— Велможо! — загрме |
| и сумњива звека, неко испод чадора јако викну:</p> <p>— Ко је то?</p> <p>Одговора нема.{S} У ме |
| пред.</p> <p>— Ха, нећеш умаћи! — јетко викну кад нагази на нападача.</p> <p>Бегунац виде да не |
| крити ненадну узбуђеност, готово гласно викну:</p> <p>— Она?</p> <pb n="125" /> <p>Јелена чу, п |
| .</p> <p>Прође један тренутак, а старац викну и устаде пљеснувши рукама:</p> <p>— Крст и анђео! |
| оје прочита и задрхта:</p> <p>—Ужасно! —викну он. — Ја сам био потпуно обманут. — Сада верујем |
| о!</p> <p>И пође на Гојка, заповеднички викнувши Љубоју:</p> <p>— Војводо, напред!</p> <p>Љубој |
| ај са катуна више Радовишта.{S} Њега је вила, кад још дете бејаше, у планини задојила, па му, о |
| Он зна, на којима се изворима скупљају виле, где се купају, какву траву треба наћи па бити вид |
| <p>Кад се лукаво Грче напило најлепшега вина, напевало и науживало, стаде наговарати Момчила, д |
| ева; скупоцени пехар најбољег кипарског вина остављаш у тренутку, кад ти га ваља испити у част |
| да, уз лагано сркутање доброг кипарског вина, нагађају о приликама у Крстопољу, важној тачки пр |
| гинућеш да Богме, и то још данас ал’ од вина, старче!{S} Ха, ха, ха!</p> <p>— Пожуримо мало ову |
| па побегли зато што не трпите мирис од вина, знате то најбоље!</p> <p>Сви ударише у смеј.</p> |
| им земљама и злата и блага свакојака, и вина и понуде, и господства — па опет шта је све то!{S} |
| .{S} А сада су гусле раслупане, и место вина честити је младић пролио племениту крв <pb n="175" |
| њему сам певао.{S} Ала је то витез!{S} Вино и песма — то је њему све.{S} А то, Бога ми, лепо с |
| руке до руке около.</p> <p>— Није наше вино тако.{S} Мало је боље, а ово је из Пловдина од лоз |
| тано кружаше из руке у руку.</p> <p>— И вино весели срце човеково! — рече један пошто се добро |
| лада добричина једна хваљаше пловдинско вино, кад им приђох.{S} А сада су гусле раслупане, и ме |
| нак од мегдана, ти љуби црно око и црно вино пиј!</p> <p>„А ако душом певаш и шарне снове снива |
| обом разговарала.{S} Ево одавде настаје виноград моје добре госпође, а ја имам само да га обиђе |
| чај их намери баш на страну, где бејаше виноград <pb n="60" /> мога брата.{S} Виноградар му је |
| вих, и да је по госпођину послу пошла у виноград, недалеко на брду с друге стране реке.</p> <p> |
| е виноград <pb n="60" /> мога брата.{S} Виноградар му је био неки Грк.{S} Плашљивица се препаде |
| агаху погачом и месом а запајаху добрим вином манастирским.</p> <pb n="56" /> <p>Ветар је хујао |
| зиђе из чадора и изнесе велику чутуру с вином.</p> <p>— Тако, дакле, ви у планини чувате стадо? |
| буд силно фркну, скочи па се као стрела вину.</p> <p>— Војвода! војвода! — кликнуше коњаници по |
| коње, принеше војсци поткрепе у добром вину и брашненицама — стан забруја од весеља и безбројн |
| и старац Исаија, кад нам је овако добро винце припремио!</p> <p>— Живео!</p> <p>И велика дрвена |
| го на што крити?{S} Добро се загрејасмо винцем, и почесмо по души говорити.{S} Ако си, велможо, |
| ајлију, која јој је на свиленом гајтану висила о врату, пољуби је и даде Видосави, а ова је узе |
| заостао у рукама бугарским, захваљујући висини и јачини својих зидова и опкопа.</p> <pb n="91" |
| емља затутњи, суво лишће полеће са ње у висину, дружба кличе, и после неког времена витез се вр |
| шарено перо нојево.{S} О бедрима му је висио широки палош са позлаћеним балчаком, који се завр |
| S} Пре него што је запљуснуло до њих на висовима, море се међусобне заваде стишало.{S} Истина, |
| је се дубоко са севера завршује повећим висовима.</p> <p>Ту бејаше састанак Угљешине и Вукашино |
| дужити пут у неодређену даљину.{S} Ипак висока, тешка и од црвене коже израђена обућа казује, д |
| ако отићи с коњем у провалију, наићи на високе обале без моста, размрскати се о стење или онесв |
| је буднији — њихов господар.</p> <p>Са високе куле мотриље у тврдоме Серу дању се виде безброј |
| е се отворене увијаху око спољне стране високе куле, као и нехотице погледа на звездано јато.</ |
| а прилика успела уз стрмените степенице високе куле, нити је осетио, када му се приближила.</p> |
| Љуба проводила је по неколико часова на високим градским бедемима или на кули мотриљи.{S} Изгле |
| е у богатом злаћеном оделу војводском с високим калпаком, на коме се лелујала челенка и велико |
| к поветарац, што се, реко би, одбија од високих бедема градских, па се разлива у ситне покрете |
| ј корак, вихор зашуми кршећи суве гране високих грмова, а на вратима се те собе указа — Рајко.< |
| жи Момчила у савезу против царевине.{S} Високо одликовање чином деспотским, које је добио од Ви |
| нагињало западу, али је било још доста високо над заходом.</p> <p>Гојко, раздраган у красној п |
| ао улогорити своју војску.{S} Стегоноша високо уздиже стег па три пута завитла њиме по ваздуху, |
| аници и народ слегоше се око њега, а он високо диже одвијени лист па стаде читати Угљешину пове |
| аховао и за своју љубав.{S} Често је са високог бедема крстопољског погледао уз пут што води Др |
| а пута већ променила, и кад је звоно са високог торња на истим вратима огласило подграђанима да |
| рачуна и на њихову снагу.{S} Уклањање с високог велмошког места данас Томе Теологите било би не |
| труба са градског бедема огласи долазак високога госта велика се градска врата отворише широм а |
| спод подграђа серског тече — чини се на високој кули мотриљи, да се осећа, како се небесни свод |
| ран предњи њен део, који је био ограђен високом оградом од сламе, притврђене местимичним препле |
| ка драмске војске.</p> <p>— А ја примам високу милост твоју — одговори Тома — у нади, да ћу је |
| лата господи, као што травни пашњаци по висоравнима бејаху обилати храном за благо многобројних |
| и дочека Исаију.</p> <p>— Добро дошо̑, витеже!</p> <p>Гојко пољуби Исаију у руку, а монах га б |
| а, — рече мало после Богдан. — А твоја, витеже? — упита он Љубоја.</p> <p>Љубоје изнемогао и бл |
| већ знати.</p> <p>— Непознати ми брате, витеже, ја бих још радо с тобом разговарала.{S} Ево ода |
| дани, што наступају!</p> <p>— Опрости, витеже, ал’ ја говорах искрено.{S} Души ће ми бити лакш |
| есељах и оживех кућу његову.{S} Ту сам, витеже, расла и од детета постала девојка.{S} Ту сам сн |
| де пуно.</p> <p>— Још ћу да ти говорим, витеже! — говораше Мара Гојку. — Душа се моја раскравил |
| Исаија?</p> <p>— Да.{S} Да га не знаш, витеже?</p> <p>—- Знам, сестро мила! — И он јој онда пр |
| врати ка јели.</p> <pb n="113" /> <p>— Витеже, — рече она Гојку — ти си мени казао ко си, шта |
| он ће погинути а она увенути.</p> <p>— Витеже, — рекла му је она пред свима гласом, који је из |
| p> <p>Јелена бејаше потресена:</p> <p>— Витеже, хоћеш ли ме њему водити?</p> <pb n="117" /> <p> |
| ну, дружба кличе, и после неког времена витез се враћа у ред са добро ознојеним и мало примирен |
| е судба друкчије хтела.</p> <p>Млади је витез био отишао, кад је мој добри поочим пао у постељу |
| азала у младом витезу једном.{S} Тај је витез био из ових северних крајева, али је — причаше — |
| и, овуда је пут у вечни живот.{S} Ко је витез, нека не опрашта!</p> <p>Тако грмљаше Гојков глас |
| :</p> <p>— Велможо, то није лепо, да се витез користи случајем и шали —</p> <p>— Душа моја стра |
| !</p> <pb n="141" /> <p>— Па хоће ли се витез пожурити ?</p> <p>— Да!</p> <p>— А ко је он?</p> |
| Алах ускратити милости своје, кад први витез наш паде као жртва зависти!</p> <p>Дервиш клече и |
| рана од радосног клицања.</p> <p>— Буди витез, као што си и до сада био, па си ми брат а не мла |
| ом на тебе, и шта је препатио племенити витез — Љуба показа на Гојка — и други јунак, Рајко, а |
| Да није — рече радосно Јелени — то онај витез?</p> <p>— Он је! — весело одговори Јелена.</p> <p |
| и стрмо падаше, у крви и ранама огрезао витез.</p> <p>Једва се држао на коњу, који се лагано сп |
| де наговарати Момчила, да се покаже као витез у већим државним делима.</p> <p>Нико није знао, ш |
| дана.{S} И њему сам певао.{S} Ала је то витез!{S} Вино и песма — то је њему све.{S} А то, Бога |
| и и крвав тражи бој, ако хоћеш да будеш витез прави и да те слави песма моја!”</p> <p>На вратим |
| ојко.</p> <p>— Душа му проклета!{S} Ал’ витеза оног нигде ?</p> <p>— Без сумње — нигде!</p> </d |
| ик.{S} Он је ваљан синовац ненадмашнога витеза Момчила.{S} На њих се све можеш ослонити као на |
| p>То бејаше тужна ноћ: звезда последњег витеза, који је с минулим јунацима стварао величину и ц |
| анки вео зорине помрчине да прати врлог витеза.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18930 |
| азим, без сумње је мач каквог погинулог витеза.{S} Јесте.{S} Он ће ми сада добро помоћи.</p> <p |
| сузу захвалности канути на одар ваљаног витеза!</p> <p>За тим се деспотица окрете Вукашину:</p> |
| ите девојке, увређена част беспрекорног витеза, понижен понос читаве земље.</p> <p>Он се припи |
| догађа, угасио се живот једнога старог витеза.{S} Умро је војвода Властоје.</p> <p>Био је једа |
| вено ко што је и дошао, мож’да да тражи витеза, који ће га боље разумети.{S} Али се вара.{S} Уг |
| мало зачуђена стала пред непознатог јој витеза, кад ју је Гојко поздравио и кад му је она Бога |
| инуше — и издахну.</p> <p>Гојко зајеца, витези скидоше калпаке, Исаија шапуташе свете молитве, |
| може мерити с нашом снагом.{S} Овим се витезима нико одупрети не може.{S} А кад се после побед |
| ко забринути, Тома.{S} Понеко од млађих витезова, кад му се досади држати непрестано на узди св |
| вода Гојко и неколико старијих и млађих витезова.</p> <p>Деспотица и Ана са свитом својом поздр |
| било општа гробница за Момчила и његове витезове.</p> <p>— Шта је било са Томом, не знам.{S} До |
| ше смели покушај свој.</p> <p>— Напред, витезови! — кликну Угљеша а вихор прихвати његову реч</ |
| њици, која с нова придолажаше.</p> <p>— Витезови, најбољи јунак издише.{S} Осветимо га! — викаш |
| оружје бити поред нашег.</p> <p>— Млади витезови!{S} Вукашине, то је све на шта се ослонити мож |
| ојска, придружише се њој многи залутали витезови и вешти ратници, који као добровољци стадоше у |
| адбацујете?{S} Сви сте ви јунаци и врли витезови, зна то сва краљева и деспотова војска, па зат |
| ачке среће, која ми се указала у младом витезу једном.{S} Тај је витез био из ових северних кра |
| е његове.{S} Ти се побрини, да се врлом витезу ода последња почаст, коју је истинито заслужно.{ |
| а што много ценим наше јунаке, чија сам витешка дела очима својим гледала. <pb n="30" /></p> <p |
| ст ал’ и неверу.</p> <p>„А шта је друго витешка љубав и ратна судбина?</p> <p>„Плаве су очи бес |
| јстарији њихов брат Срацимир, плахе али витешке природе, нису више Балшићи ни у колико поуздан |
| у неко. — Више нећеш никоме пребацивати витешке белеге камене!</p> <p>— Још синоћ сам свакоме и |
| и у груди.</p> <p>Стари ратници држе се витешки, а кад осете да су се проредили, поново се окуп |
| .{S} А на нас он никада неће отворено и витешки напасти.</p> <p>— И сам тако мислим, — одговори |
| војничким и логорским потребама.</p> <p>Витешки одред Љубојев ушао је у драмско логориште лаган |
| еко од њих науми, да са свим прекине са витешким левентовањем и да остане на свагда код свога г |
| им копљима, свилним стеговима, убијеним витешким коњицима од мегдана, а натопљеном потоцима људ |
| он велича царски престо и скиптар.{S} У витешким делима и племенитости, коју певају наши певачи |
| ови.{S} А јуначка војска пева и ужива у витешким играма, као да не пође у војну већ на свадбу н |
| а Мари и сувише пажљив.</p> <p>За време витешких проба и пошалица забавних Мара опази како се д |
| <p>— Боже дај!{S} Ал’ и мишице и памет витешких господара вреде много.</p> <p>— Него шта мисли |
| јунак-левента, а земљиште првих његових витешко-хајдучких дела била је планина Родопа.{S} За пр |
| > <p>— Алах, ил-Алах!...</p> <p>— Нашег витешког ћефалије нема!{S} Он је морао први погинути! — |
| о, не брини се, ако на мени буде рана с витешког мегдана —</p> <p>— Ја ћу их извидати!</p> <p>— |
| довео на хиљаду ратника.</p> <p>Па челу витешког похода јахао је Љубоје у богатом злаћеном одел |
| име вида раме храбрих ратника у дружини витешкога Рајка и Марка краљевог; дадох тужном гласнику |
| p> <p>— Још синоћ сам свакоме измицао у витешкој игри и јуначком скакању, а сада чекам, да ме к |
| S} Светли деспоти Дејановићи шаљу ме да витешком деспоту Угљеши и краљу Вукашину однесем радосн |
| е поверио своме верном Рајку.</p> <p>На витешком мегдану, један пут, забаве ради Гојко је са св |
| и своје мајке благост и тихо суђење а у витешком карактеру свога оца одлучност и постојанство.{ |
| ланина Родопа.{S} За првих година свога витештва Момчило се већ био прочуо на далеко.{S} Чувен |
| тренутку, кад ти га ваља испити у част витештва, у славу наших победа; са небом и звездама њег |
| вића, граничећи се на северу Козјаком и Витошем, на југу Гвозденим Вратима а са запада Овчим По |
| о зида, Тома занесен учини и тај корак, вихор зашуми кршећи суве гране високих грмова, а на вра |
| p>— Напред, витезови! — кликну Угљеша а вихор прихвати његову реч</p> <p>Трубе око деспота не п |
| ву.</p> <p>Киша је већ попустила али се вихор снажи и обнавља.</p> <p>И киша стаде, а он се раз |
| /p> <p>— Кажи да студен, што наступа, и вихор, што хита да обнажи лисно дрво, не могу замрзнути |
| од којих потече.</p> <pb n="169" /> <p>Вихор утишаваше по кад што својом јачином људске гласов |
| коњи крочише у брзом лету свом.</p> <p>Вихор — ал’ се опет нешто чује.</p> <p>Пљусак.</p> <p>А |
| тклањаше.</p> <p>Једноме се учини одјек вихорова јаука, други мишљаше да је лепршање искислих с |
| > <p>— Дај чутуру међедином опшивену! — виче испред једног чадора неко из дружине, што је у окр |
| се милост Божја, која нас аше оставила, више не враћаше.</p> <p>Била је бура са свима неприлика |
| у до схватања среће наше.{S} Ти, је ли, више не страхујеш за ме?</p> <p>— Не.{S} Кад видим, как |
| аца.</p> <p>Они иђаху на коњима лагано, више у очајању него у опрезности.{S} Пређоше мост, па с |
| а тражи маха само за један тренутак.{S} Више јој не треба, јер је своје постигла.</p> <p>— Па ш |
| огом, деснице моја! тешко јекну неко. — Више нећеш никоме пребацивати витешке белеге камене!</p |
| сан ловац.{S} Сада је у њеном друштву — више ради ње — била и Мара.</p> <p>Врло вешти познавачи |
| па онда устаде:</p> <pb n="130" /> <p>— Више ми нећеш умаћи !{S} Добро је било!</p> <p>За тим с |
| ариној срећи, а Мара је мање уздисала а више приповедала Видосави, како је она слутила, да ће с |
| оба учинило доброј Видосави да не треба више тајити од Ане љубав између Маре и Гојка.</p> <p>И |
| Угљеша, кад не би било људских грехова више но што има врлина, сви би се ти стекли с нама у је |
| Ни ми, — додадоше остали.</p> <p>— Њега више нема, по свој прилици.{S} Нестало га је, кад су Аз |
| ло је све и свакога у граду, ал' никога више од онога, који је у души највише патио — од Маре.< |
| сио најезду Азијата на наше крајеве, ја више не двоумим.{S} Ти га се сећаш, Љубо.{S} Једне је в |
| верна.{S} И ко зна, колико би душа моја више страдала да јој у часовима сумора ниси ти била усп |
| сам то чешће слушала — налази душа моја више уживања.{S} Мож’да то долази и отуда што много цен |
| ни после смрти свога мужа, па се могла више повући у се и са својом нећаком Маром, — која је, |
| .{S} Ево погледајте! — и Тома повуче на више левом руком рукав са своје деснице показујући Ани |
| S} Јелена?</p> <p>Па се за тим упути на више.</p> <p>Гојко виде, да се Рајко јако изненади.{S} |
| е да се пред вама покаже овај са катуна више Радовишта.{S} Њега је вила, кад још дете бејаше, у |
| </p> <p>Видосава је имала сада два пута више посла у друштву с деспотицом и Маром, а Јелена, на |
| т чуше да су чак од Пловдина, али ништа више нико не сазна.</p> <p>Поклисари доиста бејаху од П |
| /p> <p>„Јелена, кћери моја!{S} Ми ништа више немамо, јер моја тековина, ено погледај, пламти у |
| спаду грчке војске.{S} Од тада се никад више не сретосмо.</p> <p>— Он је скоро умро, — лагано о |
| енадни састанак с Рајком, коме се никад више није надала, и с Исаијом, кога је једва била и зап |
| ротив Турака.</p> <pb n="111" /> <p>Сад више нико није сумњао о ратовању.{S} Гласници су летели |
| говим рукама.{S} И одиста се Љубоје све више лепио уз тога, дотле немилог му, дошљака.{S} А пиј |
| нешто брзо говораше.</p> <p>Вођа се све више чуђаше, па сумњиво махну главом.{S} А кад Тома про |
| " /> радила лагано, мисли су јој се све више отимале и одлазиле преко неких непроходних урвина, |
| о од свога захтева, али је продужио све више мрзети Тому.</p> <p>Још један пут је повео реч о Т |
| казиваше да се та група ловаца опет све више удаљује од куле.</p> <p>Мара задрхта, а Тома стаде |
| имао.{S} Овако — никако.</p> <p>Он овде више неће остати.{S} Иде, ал’ куда?</p> <p>Да Византија |
| врбе или ми, ако волиш, копај гроб онде више, на оном обронку.{S} Поздрави све — ах — све — и д |
| гунца, брзо измахну ножем, па га забоде више од половине с десне стране у врат Грку, који на ма |
| а против царства византиског, све га је више одушевљавао одблесак и ако јако клонулог ипак још |
| ра.{S} А њега јоште нема.{S} Тако га је више пута очекивала.{S} И зора је по кадшто затече, њег |
| познао људе и проценио је.{S} Једне је више призивао, друге избегавао.</p> <p>О њему се није п |
| зао шта мисли и смера.{S} Видосава није више наваљивала, па ни онда, кад се у Драму вратио са с |
| — јер нема благослова!{S} А мож’да није више ни жив?{S} Потуца се од немила до недрага.{S} А та |
| чао Рајко.</p> <p>Међу тим Тома се није више враћао Кантакузену, за кога се могло знати да ће п |
| и поочим пао у постељу, са које се није више +ни дигао.</p> <p>Кршила сам руке, клечала, плакал |
| њима дознати, а већ у Галипоље се није више могло ни одлазити.</p> <p>Рајко је за време причањ |
| о у очи, и рече:</p> <p>— Љубо, тебе се више тичу.{S} Буди храбра!</p> <p>Она се трже, пребледе |
| иљадама грла радосним клицањем, које се више никако и не прекидаше, па ни онда, кад се Љубоје з |
| коњица, скрене с пута па дохвативши се више простора ободе чилога коња свог.{S} Земља затутњи, |
| дете, потоњу деспотицу Угљешину, још се више повукла себи и своме дому, одлично се старајући да |
| >Други пут је Рајко реко Гојку, да неће више остати у Драми, ако Тома Теологита ту буде.</p> <p |
| Освоји ли она, ти више немаш снаге неће више бити тебе.{S} Не, не, све је то варка ока, обмана. |
| гранке Меникејскех гора, а што је сунце више освајало и они су све дубље залазили у шумску хлад |
| лови је Исаија.</p> <p>Јелена не могаше више издржати.{S} Покри лице рукама па зајеца.</p> <p>И |
| штрога мача.{S} Али се жртва не јављаше више.{S} А калпаци и челенке, што крвавом реком пливаху |
| му поред одважности и срчаности треба и више ратничке вештине па и господске углађености.{S} Ка |
| оме размишљао вазда а у последње доба и више, но што његовој млађаној плаховитости приличи.</p> |
| што хујање ветра.</p> <p>На некој клади више млина под брегом хукну буљина.</p> <p>Неки се прек |
| .{S} Не допада ти се?{S} Хајде, заслужи више!</p> <p>Онај се, мало љутит, крете и подвати ногам |
| ајвећи противник његов.</p> <p>Вреди ли више остати овде?{S} Не, ни у ком случају не!{S} Он је |
| хову.{S} Он као господар Срема не мисли више на одржање царевине.{S} Синиша, царев стриц, устао |
| исао.{S} Изведи је тачно још сад, па ми више неће требати твојих услуга.{S} Ти ћеш се одмарати |
| пити очи моје!{S} Опрости, али — ти ми више нећеш требати!{S} Ево, ово, што ногама газим, без |
| што ти душу мори.{S} Освоји ли она, ти више немаш снаге неће више бити тебе.{S} Не, не, све је |
| Истина, ја бих све то радо хтела знати више и опширније, јер си, видим, честит јунак, али ја т |
| !</p> <p>— Не иди.{S} Тебе нема ко чути више.{S} Боље отиди у Драму, и кажи да си ти учинио пос |
| овом уздржаном реду у области драмској више припомогла сама личност Анина, коју су сви необичн |
| а господар ободе.</p> <p>— Не умаче нам више! — грмну нечији глас.</p> <p>То бејаше Анђео, који |
| ушам твоје лековите речи.{S} Мож’да сам више дивљи а мање питом, мож’да и не личим више на <hi> |
| међусобне.</p> <p>Бегунац извитла мачем више главе.</p> <p>Гонилац спреми тешки палош, држећи г |
| е дивљи а мање питом, мож’да и не личим више на <hi>твога</hi>, Угљешу.{S} Али — опрости!</p> < |
| Није им био непознат, јер је са Угљешом више пута долазио у Драму и ишао даље, али не бејаше ни |
| </p> <p>Ал’ мртви — Тома Теологита за њ више не хајаше!</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
| доба охладнео.{S} У лов је сада изишао више од невоље, да се не замери, него што га је срце ву |
| <pb n="21" /></p> <p>Војихна се већ био више пута окушао у биткама са Турцима, који олако дођош |
| Глас је кратак и непотпун, али у толико више тужан.{S} Љубо, ти ћеш ми послати из Драме што пре |
| еко малог уског моста, који је био мало више оног места, где је она хтела на чунићу прећи.</p> |
| а окренуо ток ствари.{S} Што је Момчило више ратовао са својим коњаницима против царства визант |
| <p>— Ево, отац Исаија ће нам казати што више о судбини дана, што долазе, — рече један.</p> <p>— |
| је погледа право у очи, хтеде јој нешто више рећи, али само додаде:</p> <p>— О, Видо... па загу |
| к је све уравњено и прокрчено.{S} Данас више не разликујем у мојој деспотовини ништа друго, до |
| честитог драмског господара, а сада већ више не могу они чути моју цитру!{S} Падоше, бранећи св |
| вних Мара опази како се далеко у облаку више њих вије нека грдно велика орлушина, па је показа |
| етник!{S} Он не сме стићи никаквом циљу више.</p> <p>— Он одјезди да спреми нове замке нама-</p |
| а ту затекла.{S} Он је био моме поочиму више саветник у миру но помагач у рату...</p> <p>Те ноћ |
| ацимир, плахе али витешке природе, нису више Балшићи ни у колико поуздан стуб за извођење наших |
| </p> <p>Онај други дворанин виде, да ту више нема шале, прискочи у помоћ и стаде једнога давити |
| сам се опет уздржала.{S} Сада не могах више.{S} Твоја душа пати, твоје срце страда, а ја не зн |
| му свету Софију цариградску?{S} Шта ћеш више!</p> <p>— Добро, — осмехну се старац.{S} Ево сна, |
| ли за покој душе старога ратника, а још више сузе, ливене из дубине истинског осећања жалости, |
| чудноватих доживљаја њених, Ана, а још више Љуба, блажила је тугу у мудрим речима ученога Исаи |
| га рече кратко и нејасно.{S} Али је још више уби, кад Ана на то одговори :</p> <p>— Ко зна, шта |
| еко с мора и да је много путовала и још више препатила, изгледаше му као нека племенита Амазонк |
| е га она.</p> <p>Те га се њене речи још више неугодно такоше.</p> <p>Погледа је право у очи, и |
| реке.</p> <p>Гојка њена отвореност још више зачуди, а кад му она рече, да није родом из Жегљиг |
| о га је Тома могао поздравити као свога владара, дочекао:</p> <p>— Звао сам те, војводо, да ти |
| своме крају.{S} Три цара, три нова њена владара не осећају дужности своје.</p> <pb n="97" /> <p |
| о сам дотле могао имати.{S} Савез туђих владара распао се пре, но што је ишта могао и предузети |
| кад се чуло, да је судар са маћедонским владарима неизбежан.{S} Деспот Угљеша живи је страх за |
| одржи велико наслеђе.{S} Неко је морао владати и њим и царством.{S} Знао сам све, који су у ми |
| х дана те их смести у сам почетак своје владе.</p> <p>Угљеша и Богдан, коме се указиваше свака |
| {S} А кад погледа поново, очи му бејаху влажне.{S} Он диже руку и обриса — сузе.</p> <p>Уздахну |
| ћесаром.{S} У црном руху са распуштеним власима оплакивале су смрт његову.</p> <p>Бдења, молитв |
| аслугама преминулог Војихне, и даје јој власт ћесарскога сана.{S} А уз многобројне поклоне и да |
| под закриље угарско, признао је врховну власт њихову.{S} Он као господар Срема не мисли више на |
| вне службе богатој властели српској.{S} Властела су заморена од бриге, коју им задају чести гла |
| ена гласовима, што случајно чуше кад се властела међу собом разговараху о тешким данима.{S} Али |
| ких занатлија, стегоноша, велике и мале властеле — бејаше задовољна, што ће се кренути против т |
| и Видосава.</p> <p>— Учинио сам по жељи властеле, а знам да нисам ни вашу вољу прекршио, — рече |
| у граду уморне од дневне службе богатој властели српској.{S} Властела су заморена од бриге, кој |
| <p>На место мога поочима дошао је други властелин, на кога су се сви жалили.{S} Несуђени војно |
| ва на војничко збориште.</p> <p>— Нашег властелина зове његов господар, — говораху они — он зов |
| оме добром пријатељу а моме другом оцу, властелину Срдану.</p> <p>Добри поочим мој био је стара |
| војску заједно с осталом већом и мањом властелом и жупанима, који вођаху своје жупе.</p> <p>Ни |
| а на све стране деспотовине, позивајући властелу и градске ћефалије а крајишницима, господарима |
| леђа — одиста и не личаше на обичну ни властеоску ни нижега реда женску.</p> <p>А и она је мал |
| ме знати, да не би глас допро до старог Властоја, који се поболео.</p> <p>— По вашој заповести, |
| p>— Војвода Гојко, син покојног војводе Властоја! — одговори Гојко, и пусти Лабуда.</p> <p>Стар |
| ти.{S} А зна ли што о томе отац Гојков, Властоје?</p> <p>— Ништа! -— рече Видосава.</p> <p>— До |
| бејаше Ана, Рајко, Исаија и остали.{S} Властоје се с душом борио.</p> <pb n="93" /> <p>Гојко к |
| днога старог витеза.{S} Умро је војвода Властоје.</p> <p>Био је један од топлијих пролећних дан |
| Знам.</p> <p>— А није ли тамо и војвода Властоје?{S} Он је сада, свакако, стар.{S} Ваљ’да као и |
| уку Гојкову.</p> <p>После дужег времена Властоје тешко отвори очи, у лицу поплаве, нешто неразу |
| жњу још првих дана.{S} Стари отац његов Властоје, друг је Војихнин Био му је саветник у ратним |
| ече Исаија, па се упути одељењу, где је Властоје боловао.</p> <pb n="75" /> <p>После неког врем |
| ло мирно и прилично обично.{S} Стари је Властоје непрестано лежао час опорављајући се а час опе |
| разговору са њом Исаија помену, како је Властоје врло слаб.{S} Ана додаваше, како нема изгледа |
| n="22" /> у знак захвалности, што му је Властоје једном код Крстопоља на обали Белог Мора спаса |
| ушевним и спољним украсима.{S} Стари се Властоје слагао са добрим монахом Исаијом, да је она на |
| клицањем радости дочекаше.{S} Стари се Властоје пољуби са њим, па сви лаганим свечаним ходом п |
| оме је стајао кондир са пехарима, стари Властоје, негда дворанин а доцније друг Војихнин, монах |
| тпуно, само му искрено рече да је стари Властоје знатно болан.</p> <p>Гојко сабра веђе:</p> <p> |
| ицу а Исаија причести самртника.</p> <p>Властоје их још једном погледа, заустави поглед на Гојк |
| и, разговарајући се пријатељски.</p> <p>Властоје није у мирно доба ни имао другог задатка.{S} Т |
| че до болног оца, па саже главу.</p> <p>Властоје задрхта, по лицу му се разли нека веселост, ди |
| е, Томи Теологити. <pb n="24" /></p> <p>Властоје је таман просто и без кићења али лепо и дирљив |
| азивати на груди.</p> <p>Гојко скочи, а Властојев слуга отрча.</p> <p>На мах се искупише сви.{S |
| и виђења са својим врсницима Војихном и Властојем.{S} Године и буре живота навалише на њ, те са |
| о причаше о своме познанству с покојним Властојем.</p> <p>— Видећеш, војводо, — заврши старац — |
| у они искрени пријатељи.{S} О старом је Властоју мислио, да га не ваља вређати зато, што му ниј |
| а почео надати.</p> <p>— Оче, — реко је Властоју — сад, кад се враћаш ка животу, кад развесељав |
| а.</p> <p>— Хе, брајко, има ту и Грка и Влаха!</p> <p>— Па ако!{S} Опет је, велим ти, све једна |
| воду.{S} Кад тамо, а оно није то обична вода већ неко море, по њему свуда сама пена ал’ црвена |
| у великом мермерном предсобљу, из кога воде широке камене степенице на поље.</p> <p>— Тако је, |
| ече, преби о стеновит шиљак, који се из воде издизао.</p> <p>Лабуд страховито захрза, а Гојко д |
| говом крвљу попрска песак и камење крај воде.</p> <p>Савладавши овога, Гојко се спремаше да про |
| еца.</p> <p>— Јуначе, — додај ми — мало воде — прозбори Угљеша.</p> <p>Гласник захвати у липову |
| гло, стотина издише снивајући једну кап воде.{S} А гдегде жерав, који је негда летео од муње бр |
| а.</p> <p>Гласник захвати у липову кору воде и запоји деспота.{S} Он ћуташе, тешко дихаше и скл |
| , поклоника гробу Спаситељеву, отишла у Воден, где сам се опорављала, негована добрим сестрама |
| егована добрим сестрама у манастиру код Водена...</p> <p>На место мога поочима дошао је други в |
| то сам доцније чула — кад сам ја била у Водену.{S} Али му нико није знао казати шта је у истини |
| ад је овде била међа гранична.</p> <p>— Води ме тамо, — рече Мара.</p> <p>То бејаше на самој ив |
| војој ташти ћесарици Ани, долазио је да води своме двору своју љубу, па је, на послетку, и као |
| в зла, што наступа!</p> <p>— Сам их Бог води!</p> <p>— Тако је.</p> <p>За силном коњицом наиђош |
| од Чрноменских Лугова а близо пута, што води у Пловдин, недалеко од Српског Гумна појави се на |
| заповедницима, те се пуштаху путом, што води истоку преко границе за Дренопоље.</p> <p>Стари је |
| бедема крстопољског погледао уз пут што води Драми, па је очекивао гласове ако ни од кога друго |
| .{S} Цео поход завршаваху људи, који су водили товарне коње с војничким и логорским потребама.< |
| едничког непријатеља.{S} То треба да је водиља сваког рада и нашег и византиског.{S} Пази добро |
| а звезда прети да надсија моју звезду — водиљу.{S} Она је све светлија, у колико је ова блеђа.{ |
| мах дођеш овамо, ал’ ти не рекох, да ти водим — твоју синовицу Јелену, — брзо изговори Гојко, п |
| ека Струмина приточица.{S} Пут је Гојка водио поред речице.</p> <pb n="81" /> <p>Сјахао је био |
| логита.</p> <p>И вечерас је у већу Тома водио прву реч, а Рајко мишљаше, да њему у опште не би |
| што се на ивицама са свих страна логора водио, захватајући све јаче ка срцу ратног стана, из ср |
| аником и окретоше јужним путем, који је водио право у Крстопољ.</p> <p>По мрачној ноћи јездили |
| , које је дотле непобедни јунак Момчило водио противу Кантакузенове војске и његових савезника, |
| </p> <p>Разговор се међу њима поглавито водио о паду Дренопоља па онда о приликама, које је ост |
| сена:</p> <p>— Витеже, хоћеш ли ме њему водити?</p> <pb n="117" /> <p>— Радо од срца, сестро !{ |
| права.</p> <p>А кад још поносници, који водише товарне коње, принеше војсци поткрепе у добром в |
| ли иду пољем? ил’ гором? ил’ брдом? ил’ водом? ил’ путем? ил’ странпутицом?</p> <p>Свуда.{S} Ал |
| говом.{S} Таман је жедни коњиц дохватио воду, кад се око њега и његовог господара стадоше укршт |
| Нисам дуго летео озго, па бућнем у неку воду.{S} Кад тамо, а оно није то обична вода већ неко м |
| а изненади, и он пусти поглед низ мутну воду, као да тражаше јунака, кога самртно рањена посече |
| очевидно уверавао вођу о нечему важном, вођа махну руком својима, да одседну, па и са̑м сиђе с |
| остали чудили, шта то може бити, Тома и вођа продужише на само разговор, лагано се удаљујући од |
| се удаљујући од крчме путем.</p> <p>Тај вођа бејаше главом чувени Јевренос-бег, један од највеш |
| ше готово сва прикупљена, а од важнијих вођа очекиваше се само још Љубоје.{S} Он стиже баш онда |
| енка, па му нешто брзо говораше.</p> <p>Вођа се све више чуђаше, па сумњиво махну главом.{S} А |
| ећом и мањом властелом и жупанима, који вођаху своје жупе.</p> <p>Није било куће баштиничке и с |
| свесно занесе.</p> <p>А сва ова ломљава вођаше се на крајњој десној страни густе лесе, која се |
| чки.{S} Тома брзо притера свога коња ка вођи, који већ бејаше усео зеленка, па му нешто брзо го |
| одужи говор, којим је очевидно уверавао вођу о нечему важном, вођа махну руком својима, да одсе |
| ад они уседаху на коље.{S} Загледа се у вођу њиховог и учини му се познат.</p> <p>Поздрави га г |
| свему томе није ни мало прилике.</p> <p>Возари стадоше пред млин и унеше дивљач.</p> <p>Тада пр |
| робрана, данас уловљена, дивљач.</p> <p>Возари, пролазећи туда, поздравише ловце, али нико не у |
| а се као стрела вину.</p> <p>— Војвода! војвода! — кликнуше коњаници познавши Гојка и његовог Л |
| је даривао ваш некада вам веран слуга, војвода Гојко, кад сам отишао да га у име ваше сменим с |
| око њега бејаху велики војвода Богдан, војвода Гојко и неколико старијих и млађих витезова.</p |
| вљам на расположење, да одмах пођем.{S} Војвода је Љубоје са мном.</p> <p>— Добро, он нека га з |
| тешки ланци, а у њима приђе први роб — војвода Гојко.</p> <p>Окружен јаком оружаном пратњом Го |
| оже, опрости!</p> <p>— Узбуна!</p> <p>— Војвода!{S} Стегоноша!</p> <p>— Помоћ!</p> <p>— Деспот! |
| !</p> <p>— Жерава, жерава мог!</p> <p>— Војвода!{S} Где је војвода!</p> <p>— Држимо се!</p> <p> |
| ко радосно, па јој брзо приђе.</p> <p>— Војвода Рајко! — цикну Јелена, па се затресе.</p> <p>Ра |
| , скочи па се као стрела вину.</p> <p>— Војвода! војвода! — кликнуше коњаници познавши Гојка и |
| воду, који већ бејаше на коњу.</p> <p>— Војвода Гојко, син покојног војводе Властоја! — одговор |
| мисли, па онда прекиде ћутање:</p> <p>— Војвода је Гојко и иначе зрео.{S} О њему постоје већ чи |
| аточеник или слободан војвода?</p> <p>— Војвода Гојко, — одговори Љубоје одмах.</p> <p>— Нисам, |
| едну грчку.{S} И ова је била грчка, ал’ војвода Богдан хоће да му је певам српским речима...</p |
| но до средишта, где се држаше Угљеша, а војвода Богдан тражећи везу са њима и сам се крвавим ко |
| ше раније прекинут разговор.</p> <p>— А војвода ти је Гојко добар пријатељ? — упита Тома Љубоја |
| старче, још једном па бојиште? — упита војвода.</p> <p>— Мислим, Богме!</p> <p>Наложише по нов |
| пало, — говораше мало после као за себе војвода Богдан мачу.{S} Али си се ти ипак саломио у бор |
| жерава мог!</p> <p>— Војвода!{S} Где је војвода!</p> <p>— Држимо се!</p> <p>— Алах, ил-Алах!</p |
| живот једнога старог витеза.{S} Умро је војвода Властоје.</p> <p>Био је један од топлијих проле |
| изнесе ражанице, скорупа и млека, да се војвода заложи.</p> <p>Војвода одиста бејаше гладан, па |
| </p> <p>— С Богом, добри старче! — рече војвода, пруживши му руку.</p> <p>— С Богом, војводо, с |
| траву, дремао.</p> <p>— Лабуде, — рече војвода пљескајући коња по врату, — хоћемо ли на пут?</ |
| дође себи, за остале не брините, — рече војвода Богдан, кад са својима уђе у сечу на северозапа |
| рпске стране враћају кући.{S} То бејаше војвода Богдан с Рајком, Љубојем и још двојицом својих |
| ојска а са њом Угљеша, деспотица Љуба и војвода Богдан, човек у најбољим годинама, осредњег рас |
| > <p>У дворану ступише деспотица Љуба и војвода Гојко.</p> <p>— Опростите, али не долазимо да в |
| лога деспота и реци му: „Велможа Тома и војвода Љубоје отишли су у Драму, куда их је узвишена ћ |
| ни логора краљ Вукашин, деспот Угљеша и војвода Богдан разговарају се о ратном походу своме.</p |
| p> <p>— Знам.</p> <p>— А није ли тамо и војвода Властоје?{S} Он је сада, свакако, стар.{S} Ваљ’ |
| <p>— И ја тако мислим.{S} Гојко, млади војвода у Драми, био је старом Војихни десна рука у мно |
| ашто тужиш?{S} Ваљ’да зато што је млади војвода Гојко отишао на крваву војну?{S} Отишао је у по |
| о оделу да је његов намерник неки млади војвода.</p> <p>Обојица ћутаху подуже, док старац, на п |
| деспот Угљеша, а око њега бејаху велики војвода Богдан, војвода Гојко и неколико старијих и мла |
| ке страже.</p> <pb n="78" /> <p>— Је ли војвода Гојко ослобођен веза? — упита га Љубоје.</p> <p |
| p>— Он је скоро умро, — лагано одговори војвода.</p> <p>— Умро?{S} Е, Бог да га прости! — рече |
| та Видосаву;</p> <p>— Како се зове овај војвода!</p> <p>— То је тај туђин, велможа Тома Теологи |
| Реци ми: ко сам? заточеник или слободан војвода?</p> <p>— Војвода Гојко, — одговори Љубоје одма |
| га у ратничким пословима замени Угљешин војвода Тома Теологита, док је ћесарица Ана и даље оста |
| јко!{S} За мном, јунаци!</p> <p>— Живео војвода Гојко! — грмну охрабрена војска, па за Гојком у |
| у на густи буљук Турака.</p> <p>— Живео војвода!</p> <p>Ал’ Турци и овде одговорише фанатично:< |
| Са њим је био Тома Теологита и неколико војвода.</p> <p>Логотет се попе на камени наслон, који |
| ило као зрела воћка, — додаје безбрижно војвода Богдан.</p> <p>— Боже дај! — вели Угљеша. — Наш |
| дан рано из јутра уђе у собу деспотову војвода Тома Теологита, човек лепа <pb n="13" /> лика, |
| та:</p> <p>— А он, ваљ’да, има и добрих војвода?{S} Има, има — ја сам чуо за једног његовог вој |
| овићи, Костадин и Драгаш, и њихов стриц војвода Богдан.{S} На њих можемо рачунати?</p> <p>— Мож |
| м.{S} Ти га знаш?</p> <pb n="107" /> <p>Војвода одговори кратко:</p> <p>— Знам.</p> <p>— А није |
| постајаше блеђе.</p> <pb n="108" /> <p>Војвода се прену из мисли.{S} Скочи, огрну суву кабаниц |
| а и млека, да се војвода заложи.</p> <p>Војвода одиста бејаше гладан, па радо прихвати понуду, |
| го обрати.{S} После тога се поздрави са војводама, који га громогласним клицањем радости дочека |
| о веће на коме одређиваше нове дужности војводама и издаваше налоге за претходну спрему пре пол |
| у у одеждама а градска посада са својим војводама у ратној спреми свечанога изгледа.</p> <p>Угљ |
| мам поузданијега гласника од тебе.{S} А војводе причају да се са твојим коњем не може мерити ни |
| јима у скакању.</p> <p>— Теби из Кукуша војводе Богдана ?{S} Хе, колико да ти дам?{S} Доста ће |
| две недеље од боја — поклисари српског војводе Богдана и Дејановића, који напустише одмах Плов |
| у.</p> <p>— Војвода Гојко, син покојног војводе Властоја! — одговори Гојко, и пусти Лабуда.</p> |
| осподареве; ту су Рајко, Љубоје и друге војводе.{S} За њима а покадшто и поред њих јахали су со |
| -</p> <p>— Живео !—радосно се одазваше војводе.</p> <p>— Добар си гласник! — додадоше други.</ |
| p>— Проклетник!{S} Издајица! — загрмеше војводе.</p> <p>— Ал’ нек се добро држи после наше побе |
| ветом краљу и боју на Велбужду, о смрти војводе Момчила и о другим јуначким делима...</p> <p>— |
| о пред смрт.{S} Пошао сам сад с војском војводе Богдана.{S} И њему сам певао.{S} Ала је то вите |
| вића војске.{S} Он распитиваше за чадор војводе Гојка из Драме.</p> <p>Нико га не знаде по мрак |
| судба оде и даље.</p> <pb n="115" /> <p>Војводе на двору мога поочима и они из жупе искрено жаљ |
| а нада у јединцу Гојку, честитом младом војводи у служби драмског ћесара и његове ћесарице.</p> |
| својих успомена о стрицу своме, чувеном војводи Момчилу.{S} Кад је један пут у говору споменуо |
| озиву.{S} Тако исто и Богдан.{S} Његова војводина може трајати само докле није сама — без наших |
| овића била је, Солуну понајближа, омања војводина њиховог стрица Југа Богдана.{S} Али се Угљеши |
| простране деспотовине Угљешине и омања војводина Богданова слала је своје чете у Сер на зборно |
| погледе преко границе суседне Богданове војводине с једне и низ пучину.{S} Орфанског Залива с д |
| разних крајева двеју деспотовина, једне војводине и краљевине, а нада свим шаренило накупљених |
| се велика војска деспотовине Угљешине и војводине Богданове изгуби за плавим бреговима, који је |
| рече Богдан. — Морам се журити да своју војводину <pb n="179" /> заштитим са солунске стране, с |
| </p> <p>— Јелена? ти сада!</p> <p>— Да, војводо! — поврати се Јелена.</p> <p>— Јелена, моја Јел |
| владара, дочекао:</p> <p>— Звао сам те, војводо, да ти саопштим једну своју одлуку, која се теб |
| мора дођоше.</p> <p>— Они се не крсте, војводо?</p> <p>— Не крсте.</p> <p>— Дако нам Бог милос |
| прекиде ћутање:</p> <p>— Из далека си, војводо?</p> <p>— Из далека, и идем доста далеко.{S} Ја |
| аста, затече и Тома.</p> <p>— А зар ти, војводо, не тражиш лова? — упита Тома Љубоја, седнувши |
| аци! — додаде Богдан.</p> <p>— С Богом, војводо !{S} Опрошћавај! — таким прекором ожалошћен пис |
| да, пруживши му руку.</p> <p>— С Богом, војводо, срећа те пратила на путу! — одговори старац.</ |
| с покојним Властојем.</p> <p>— Видећеш, војводо, — заврши старац — хоћу ли и сада, ма да сам у |
| ли Љубоја.</p> <p>— Војводо — с Богом — војводо... и Љубоје клону на коња.</p> <p>Рајко га прих |
| Палош турски не дохвати тебе!</p> <p>— Војводо, ја хоћу напред да запливам у мутне таласе турс |
| уди њихове буду за то немоћне!</p> <p>— Војводо, опозови заклетву, да ми не излети страшна реч, |
| ема поточићима јуначке крви...</p> <p>— Војводо Љубоје! — грмљаше Угљешин глас с коња, — где је |
| аче! — и Богдан загрли Љубоја.</p> <p>— Војводо — с Богом — војводо... и Љубоје клону на коња.< |
| овде вешто и одлучно нападоше.</p> <p>— Војводо, ти се можеш склонити.{S} На страни, од куд дођ |
| ца ободе коња и приђе Богдану.</p> <p>— Војводо, сумње нема, ово је мач каквог нашег велможе.{S |
| заповеднички викнувши Љубоју:</p> <p>— Војводо, напред!</p> <p>Љубоје крочи један корак напред |
| ремена Угљеша се окрете Гојку:</p> <p>— Војводо!{S} Ти си честитог покојника допратио или боље |
| иља отишао, Љубоје рече Гојку:</p> <p>— Војводо!{S} Док си ти тамновао, важни се догађаји збише |
| <pb n="173" /> <p>— Вараш се, узвишени војводо ! — увређен стегоноша рече.</p> <p>— Овамо дола |
| га Љубоје.</p> <p>— По твојој заповести војводо, још јутрос рано, одговори старешина.</p> <p>— |
| крстопољске војске са деспотом и својим војводом, те за час рашчистише простор око себе.</p> <p |
| Добро.{S} А у граду се не зна, шта је с војводом Гојком учињено?</p> <p>— Тако је.</p> <p>— Кад |
| послао у Сер свога стегоношу са главном војводском заставом и са стотином добрих коњаника, које |
| ахао је Љубоје у богатом злаћеном оделу војводском с високим калпаком, на коме се лелујала челе |
| вине а против царевине.{S} Богданово је војводство мало а и изложено је могућним нападајима и г |
| а војске целе драмске области наименова војводу Гојка, а Тому позва да се нађе уз њега — деспот |
| ти моју цитру!{S} Падоше, бранећи свога војводу.{S} Вешти гуслар надметаше се синоћ са мном, а |
| у.{S} Деспот је братски загрлио младога војводу, па га је онда пустио, да се са својом лепом са |
| лутио сам и наслутио, да она љуби Гојка војводу.</p> <p>— Али ја рекох, Рајко —</p> <p>— Он је |
| Има, има — ја сам чуо за једног његовог војводу младог Гојка.{S} Хвале га на далеко, да је чест |
| воју!{S} Ја волим ове људе.{S} Ја ценим војводу Богдана.{S} А он је, мож’да давно већ отишао Бо |
| мца тако мило разговори? — упита старац војводу, који већ бејаше на коњу.</p> <p>— Војвода Гојк |
| шевљено „Тебе Бога хвалим“ и „Вазбраној војеводје“ Исаије, служитеља Божјег олтара.</p> <milest |
| на је имала близу шесет година, када је Војихна умро.{S} Али је судба њена, честа у доба државн |
| кад од Војихне раставити.{S} Ал’ кад је Војихна брзо и ненадно преминуо, старац се промени.{S} |
| бејаше као засебна област.{S} Стари је Војихна и очи склопио, не хотећи никад изрично признати |
| ете.{S} Данас је већ седми дан, како је Војихна сахрањен у малој градској капели, а он се тек п |
| које је оставио њихов покојни господар Војихна, и о деспотици Љуби, која је дошла на погреб св |
| сна рука, отац његове верне љубе, ћесар Војихна, који као полузависни господар Драме оде Богу н |
| бе тиче.{S} Дренопоље је пало.{S} Ћесар Војихна, господар Драме и таст наш, преминуо је.{S} Ост |
| задатка.{S} Тако је желео покојни ћесар Војихна <pb n="22" /> у знак захвалности, што му је Вла |
| да је све опако, како је оставио ћесар Војихна издишући.{S} А он је и тим био потпуно задовоља |
| де Богу на истину. <pb n="21" /></p> <p>Војихна се већ био више пута окушао у биткама са Турцим |
| части, коју јој је положај преминулога Војихне давао.{S} Ташта одважног и разборитог Угљеше ни |
| је с мора гусари на глас о смрти ћесара Војихне почеше узнемиравати.{S} Пут је велики, а рок кр |
| ву над војском чувенога ћесара драмског Војихне.</p> <milestone unit="*" /> <p>Враћајући се јед |
| оје јој припада по заслугама преминулог Војихне, и даје јој власт ћесарскога сана.{S} А уз мног |
| еш и видећеш.{S} Ти желиш кући покојног Војихне добра?</p> <p>— Као и себи самом! — искрено реч |
| а лика и не помишљаше, да ће се икад од Војихне раставити.{S} Ал’ кад је Војихна брзо и ненадно |
| о, млади војвода у Драми, био је старом Војихни десна рука у многом његовом предузећу.{S} Јунач |
| дија, Трилиса нашег.{S} Њега сам придао Војихни у помоћ, јер разуме војну <pb n="17" /> боље но |
| улазећи у тврђаву видела породични грб Војихнин на главним вратима покривен црним превесом, и |
| Властоје, негда дворанин а доцније друг Војихнин, монах Исаија из манастира Светог Јована Прете |
| .{S} Стари отац његов Властоје, друг је Војихнин Био му је саветник у ратним и државним послови |
| p> <p>Али је на скоро за тим нагла смрт Војихнина помутила ведрину судбине њихове, кад је и Гој |
| још стајао превес, што је покривао грб Војихнине куће.</p> <p>Ћесарица Ана држећи деспотицу Љу |
| ша свечано походио Драму први пут после Војихнине смрти.</p> <p>Кад су господа ушла у двор, зво |
| нарочито деспотице Љубе Угљешине, кћери Војихнине и Анине, која је часове туге своје разгаљивал |
| бејаше ово први лов од летос, од смрти Војихнине.</p> <p>Угљеша, Љуба и Мара измицаху у разгов |
| е прво јавно весеље у граду после смрти Војихнине.</p> <p>Усред највећег весеља изиђе из двора |
| , да примиш управу над драмском војском Војихнином?</p> <p>Тома Теологита се дубоко поклони:</p |
| раму довела тужна свечаност при погребу Војихнином.{S} Ту се задржао и после тога неколико дана |
| свога оца.{S} Говорило се о тузи у дому Војихнином, о старим данима ћесарице Ане, о мудрости де |
| иља њена Видосава.{S} Њено место у дому Војихнином доцније заузе сестра јој Мара.</p> <p>Ана је |
| ном су се после тога разишли, а на дому Војихнину остала је само некадашња дојиља њена Видосава |
| колико ради виђења са својим врсницима Војихном и Властојем.{S} Године и буре живота навалише |
| о држање, освоји срце, па се над мртвим Војихном заплака као дете.{S} Данас је већ седми дан, к |
| драмској ваља накнадити старога ћесара Војихну.{S} Можеш ли се поуздати, да примиш управу над |
| ти радо казати.{S} Добри Угљеша мој!{S} Војна је крвав носао, страшан и кобан.{S} А ти се ове в |
| нцу и светлим зрацима његовим!</p> <p>— Војна неће дуго трајати.{S} Азијатска се сила не може м |
| <p>— Не.{S} На прагу је војна.</p> <p>— Војна? с ким?</p> <p>— С нечастивом силом агарјанском, |
| га и бременом времена знатно клонула, а војна, о којој очекиваху гласове свакога часа, држаше с |
| радосно би се журила да обрадује свога војна.{S} А тада је опет излазила с Угљешом и нагађала, |
| у собу Угљешину, деспотица затече свога војна при отвореном прозору, са кога се лепо видео једа |
| д двадесет лета, када је била међусобна војна.{S} Рођена се браћа поделила на два логора.{S} Је |
| тоји борба и ко зна колико дуга и мучна војна с Турцима.{S} Између нас и Византије било је и пр |
| даље буде !</p> <p>— Не.{S} На прагу је војна.</p> <p>— Војна? с ким?</p> <p>— С нечастивом сил |
| ажио и већином нашао.{S} Сад ће настати војна, за коју он није у ствари никад марио.{S} Тешко б |
| рављали сјајне успехе младога краља.{S} Војне су биле доста честе, али се на њих ишло весело.{S |
| носао, страшан и кобан.{S} А ти се ове војне не плашиш.{S} Ти си уверен да се крв мора пролити |
| да учиним, да не заложи сву снагу у тој војни.</p> <p>— Добро, господару!</p> <p>— Ја не смећем |
| > Јелена и Видосава, разговарајући се о војни, која је на прагу</p> <p>Јелена, говорећи с Видос |
| из логора, ипак до куће бејаше мисли о војни заменио другим мислима.</p> <p>— Те очи? — рече у |
| ам себи, шта хоће сад са Гојком.{S} Он, војник и слуга деспота и ћесара свога, тражи тајне ноћн |
| дног огња до другог неки крупан старац, војник из Дејановића војске.{S} Он распитиваше за чадор |
| кућаник, ал’ не престајаше бити и даље војник, нити напушташе своје часно место у редовима коњ |
| , шта ми је право занимање!{S} Ја сам и војник и видар и трговац и бродар.{S} Овамо чешће долаз |
| и великој милости.{S} А ја ћу бити први војник под том заставом.</p> <p>— Господару,— у радосно |
| , што је у округ поседала.</p> <p>Један војник изиђе из чадора и изнесе велику чутуру с вином.< |
| до у њу ступали.{S} Тада је и он постао војник.{S} Прошао је први пут тада кроз красну вардарск |
| рене кораке.</p> <p>— Ко је то? — грмну војник поново, у у пола устаде а срце му закуца брже.</ |
| жалосном врбом крај студенца на једног војника, гласника браће Дејановића.</p> <p>Гласник помо |
| сеоске, која није послала бар по једног војника, а из многих се кућа кренуше по неколико глава |
| } Остали за њим.</p> <p>Наиђоше на чету војника.{S} Трубе огласише знак, а чета кликну:</p> <p> |
| плавовима сам са непуном стотином првих војника.{S} На Галипоље нападоше око пола ноћи.{S} Браћ |
| <p>Гојко је весело вратио свога Лабуда војнику, а сам је Мару одвео у друштво, из кога се била |
| " /> <p>Испред једног чадора надмећу се војници у скакању.</p> <p>— Колико ми копаља, незнани б |
| {S} За њим је ишла коњица, а за коњицом војници, који су се пешке борили.{S} Цео поход завршава |
| благо на скупоцене украсе себи, својим војницима и — учитељу своме.</p> <p>Рајко није запамтио |
| е, хвала ти на замени!</p> <p>За час су војничка посада и онај мален број крстопољских становни |
| аху људи, који су водили товарне коње с војничким и логорским потребама.</p> <p>Витешки одред Љ |
| их се кућа кренуше по неколико глава на војничко збориште.</p> <p>— Нашег властелина зове његов |
| p>Сутра дан рано Тома се у јакој пратњи војничкој кренуо на источна крајишта.{S} Обилазећи крај |
| — С Богом, господару!</p> <p>— С Богом, војно!</p> <p>Коњица у трку пролажаше.</p> <p>— Боже, Б |
| , на кога су се сви жалили.{S} Несуђени војно мој долазио је у град Манастир <pb n="116" /> — к |
| гласа.{S} Мој брат краљ Вукашин спрема војну у савезу са Балшићем а против Николе Алтомановића |
| ромније границе.</p> <p>Помишљало се на војну, а свет је знао чак и то да се млађи брат деспот |
| се не превари.{S} Радосна полети своме војну у загрљај.{S} Али је синоћ Угљеша дошао неопажен, |
| сам придао Војихни у помоћ, јер разуме војну <pb n="17" /> боље но и сам законик.{S} Он је ваљ |
| у великом послу, примајући и сређујући војну силу своју.{S} А деспотица Љуба проводила је по н |
| ива у витешким играма, као да не пође у војну већ на свадбу најбољега јунака свога...</p> <p>На |
| , да он и без тога не би смео угазити у војну, а да буде ово што је.{S} Али ми је он за неко вр |
| је млади војвода Гојко отишао на крваву војну?{S} Отишао је у поверењу светле ћесарице наше, а |
| ашу.{S} Ти ћеш их позвати на заједничку војну противу Турака.{S} Ми полазимо с намером, да турс |
| ти одазвати се Угљешину позиву за општу војну против Турака.</p> <pb n="111" /> <p>Сад више ник |
| S} За тим сиђе с коња и пободе стег.{S} Војска пристизаше и разређиваше се.{S} Пратиоци товарни |
| се осећао срећнијим и задовољнијим.{S} Војска је у Серу логоровала у пољу ниже подграђа, многи |
| S} На страни, од куд дође данас краљева војска, нема још непријатеља, — рече један од Богданови |
| смрт неминовно чекала...</p> <p>Краљева војска одступи лагано до средишта, где се држаше Угљеша |
| ишчезава, и да ће се за дан два његова војска састати с војском краља Вукашина, који је опсео |
| итезови, зна то сва краљева и деспотова војска, па зато баш и хоће да се пред вама покаже овај |
| та завитла њиме по ваздуху, да види сва војска.{S} За тим сиђе с коња и пободе стег.{S} Војска |
| ад се прочу, да се у Серу сабира велика војска, придружише се њој многи залутали витезови и веш |
| <milestone unit="*" /> <p>Кад се велика војска деспотовине Угљешине и војводине Богданове изгуб |
| на лика.</p> <p>Кад се серска и драмска војска састаше, проламаше се небо и разлегаху се горе о |
| м снагом дају отпора.</p> <p>Ал’ турска војска боље знађаше место, на коме је, и краљ поче са с |
| дуго трајало то утицање, јер се турска војска, једва четвртина укупне српске бојне силе, у дуг |
| ли поље као тице лабудови.{S} А јуначка војска пева и ужива у витешким играма, као да не пође у |
| гласнике по жупама, да се скупља остала војска, коју је он у Кукушу дочекивао и испраћао у Сер. |
| е Угљешин глас с коња, — где је најбоља војска моја?</p> <p>— Овде је, деспоте; опасали су непр |
| рде Угљешине.</p> <p>Та весела и шарена војска, састављена од старих српских ратника, од најамн |
| Живео војвода Гојко! — грмну охрабрена војска, па за Гојком утону у сечу, која се у средини бо |
| граду.</p> <p>Најпоузданија је Угљешина војска била она, што је још са њим дошла из северних кр |
| p>За мало дана стиже у Драму и Угљешина војска а са њом Угљеша, деспотица Љуба и војвода Богдан |
| е у јуначкој невољи.{S} Опсела га силна војска турског цара Мурата, брата преминулог царевића С |
| } Изгледала је иде ли још каква помоћна војска, па кад би далеко у магли или у облаку од прашин |
| ли у облаку од прашине разабрала, да је војска, која несумњиво иде у помоћ српској сили, радосн |
| деспотове.</p> <pb n="119" /> <p>Та је војска Угљешина становала сада у самом граду, и она беј |
| <p>— Боже дај! — вели Угљеша. — Наша је војска снажна.{S} Броји преко шездесет хиљада ратника.{ |
| овољан драмским одељењима.</p> <p>Ту је војска имала да се одмори три дана, па да се сва крене |
| а под Божјим благословом.</p> <p>Ова се војска у гомилама или дугачким редовима пешке стицала у |
| та поганог вребам.{S} Дошао сад, кад се војска слеже, да га нико у овом метежу не опази.{S} Неш |
| предузећа, па су вртели главом, кад се војска победоносно враћала.{S} Нису смели говорити што |
| а самом јужном крају логора, где бејаше војска трилиског ћефалије Рајка.</p> <p>Рајко не бејаше |
| их господара.</p> <p>Одатле се спремаше војска српска да груне на зидине турскога Дренопоља, ко |
| обедисте.{S} Јунаци, напред!{S} Није то војска силног Матије Кантакузена, коју с муком разбисте |
| ође напред веселије и бујније...</p> <p>Војска из драмске области бејаше готово сва прикупљена, |
| ближе оном одељењу своје <pb n="118" /> војске, које је под његовим Марком и зетом му Ђурђем Ба |
| е главни наш заповедник Лала-Шахин, ал’ војске има врло мало.{S} Силан је страх овладао у Дрено |
| } Угљеша на његово место за заповедника војске целе драмске области наименова војводу Гојка, а |
| .{S} И ако сам вечерас стигао из логора војске наше, што је недалеко од Требиња, ипак не смем ј |
| еки крупан старац, војник из Дејановића војске.{S} Он распитиваше за чадор војводе Гојка из Дра |
| пољу забелеше нови лепи чадори Љубојеве војске.</p> <p>Логорске ватре плануше, свирка и песма н |
| ом морао остати пред оним делом краљеве војске, коју је краљ био повео на Николу Алтомановића.{ |
| за срећна пута српског деспота и његове војске.{S} Никада није старац тако појао, никада се ниј |
| нак Момчило водио противу Кантакузенове војске и његових савезника, турских чета, и Рајко се из |
| у бејаше састанак Угљешине и Вукашинове војске, ту и прво логориште удружене српско силе јужних |
| што је Скопље означио за збориште своје војске из простране му краљевине.</p> <p>Угљеша је у Се |
| стегоноше, потиснуте са остатком своје војске ближе средини бојишта.</p> <p>— Ко? — викну неко |
| бујица грунуше густи редови крстопољске војске са деспотом и својим војводом, те за час рашчист |
| и назначих тебе за заповедника драмске војске.</p> <p>— А ја примам високу милост твоју — одго |
| какве заслуге новог заповедника драмске војске Томе Теологите.{S} А и сам гранични положај драм |
| о је пространо логориште велике драмске војске постајало све празније.{S} Густа одељења одвајах |
| а то је време и нови заповедник драмске војске Тома Теологита успео да сазна главни ток дневног |
| ке, најбољу опрему, најбољи део драмске војске.</p> <p>Кад Љубоје уђе у логориште и поздрави ра |
| авали говор о новом заповеднику драмске војске, Томи Теологити. <pb n="24" /></p> <p>Властоје ј |
| крају и првим најближим чадорима српске војске.{S} Треће се одељење спусти низ поток чрноменски |
| енос-бега!</p> <p>А густи редови српске војске почеше се разређивати и одвајати лево и десно у |
| г бејаше пободен у средини своје жупске војске.</p> <p>А кад се прочу, да се у Серу сабира вели |
| ом пољу противу много надмоћније турске војске.</p> <p>— Бој је био страшан, — причао је Рајко. |
| и синови морадоше остати код савезничке војске моје и Балшићеве противу силе Алтомановића.{S} Р |
| от спасо у једном ненадном испаду грчке војске.{S} Од тада се никад више не сретосмо.</p> <p>— |
| ваздух њега и непрегледне редове веселе војске.</p> <p>Угљеши очи севнуше још јачом светлошћу, |
| учи да учини своје још пре поласка целе војске.</p> <p>Јелена сада задрхта, али се брзо прибра, |
| /p> <p>У Серу је био главни логор јужне војске, коју је имао деспот Угљеша лично да поведе у бо |
| Сер, овде је већ било отпочето купљење војске, која се и даље преко целог лета све до јесени л |
| о је још неколико дана требало па да се војске наше сукобе.{S} Ђурађ Балшић ми хоћаше ту бити к |
| аше, што још непрестано заповедником те војске бејаше непоуздани Тома Теологита.</p> <p>И вечер |
| оје чете поведе.</p> <p>За зборно место војске Дејановића бејаше одређен Велбужд, место пуно по |
| p>Костадин стаде размишљати о сакупљању војске.</p> <p>У том стиже у Жегљигово и поклисар Гојко |
| у почетку се обрадовао гласу о скупљању војске.{S} Али кад се војсковође из појединих жупа са с |
| ља све већом жестином обнављаше.</p> <p>Војске се измешаше, ломећи копља и кршећи мачеве.</p> < |
| гласу о скупљању војске.{S} Али кад се војсковође из појединих жупа са својим одељењима стадош |
| слободнији бити у својим поступцима, а војском ћеш управљати само у име моје слободно и неогра |
| кад да иде до Јевренос-бега, који је са војском чекао на половини пута између Једрена и Чрномен |
| пуној снази свога века прими управу над војском чувенога ћесара драмског Војихне.</p> <mileston |
| угу и стараца.</p> <p>Напред, пред свом војском, јахао је у златном руху на богато украшеном же |
| а и Драгаша Дејановића, да га са својом војском принуде на предају, а сам се крепу да се састан |
| ласове.{S} Деспот јавља да је са својом војском прешао границу и ступио у турску земљу, да непр |
| Момчила навело да се придружи са својом војском отпаднику од цара византиског Јовану Кантакузен |
| ђу Једрена и Чрномена.{S} Сам са својом војском, која му је била при руци напао је, а Јевренос- |
| ће ових дана стићи овамо са свом својом војском, а кад прими и наше јунаке, поћи ћемо право ка |
| поуздати, да примиш управу над драмском војском Војихнином?</p> <p>Тома Теологита се дубоко пок |
| јаде, већ ће се почети заузимати нашом војском.</p> <p>— Све је добро!{S} Мачу смо нашли мегда |
| ’да сетио пред смрт.{S} Пошао сам сад с војском војводе Богдана.{S} И њему сам певао.{S} Ала је |
| н Мурат је у Малој Азији.{S} Опсео је с војском град Бигу.{S} У Дренопољу је главни наш заповед |
| е се за дан два његова војска састати с војском краља Вукашина, који је опсео Пловдин, и остави |
| а.</p> <p>А сад, кад је деспот отишао с војском, око ње је мирно и тихо, па се и она нешто изме |
| у из града, <pb n="138" /> те обилазише војску, и још се ни један пут не вратише у град невесел |
| е треба узнемиривати светлу ћесарицу ни војску!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18930 |
| деспоту, а он нама — напао је на његову војску Алтомановић.{S} Он мисли, да се користи нашим ра |
| Дренопоље.{S} Ја знам и Угљешу и његову војску.{S} Јесу храбри, јесу многобројни, али није срећ |
| {S} Млади су људи веровали, да Душанову војску нико <pb n="104" /> не може победити, па су радо |
| ића.{S} Он ће у Велбужду узети и њихову војску, која се тамо летос сакупљала, па ће <pb n="135" |
| гле!</p> <p>— Он је тргао натраг своју војску испред Алтомановића, и смера да нападне на краље |
| а и њихових чета.{S} Они доводише своју војску заједно с осталом већом и мањом властелом и жупа |
| азном пољу, где је имао улогорити своју војску.{S} Стегоноша високо уздиже стег па три пута зав |
| езгода.{S} Краљ Вукашин је скупио своју војску у Скопљу, и кренуо се са њом преко деспотовине с |
| итом својом поздрављаху на првом бедему војску, која поред њих пролажаше.{S} А много женскиње и |
| оже, — рече неко од оних што посматраху војску, — колико ли има вера овде?</p> <p>— Колико ? — |
| ници, који водише товарне коње, принеше војсци поткрепе у добром вину и брашненицама — стан заб |
| узвишена ташта наша, ћесарица Ана, али војсци драмској ваља накнадити старога ћесара Војихну.{ |
| српске силе, где они утонуше, а српској војсци да је општа погибао и краљу и деспоту онака иста |
| пота не престајаху давати знаке српској војсци.</p> <p>Угљеша ободе коња, и он као стрела полет |
| ећи границу непријатељску.{S} Али у тој војсци нема краљевих синова, нема нарочито јуначкога му |
| та, што су пристизале.{S} А кад још тој војсци дода јунаке из драмске области, у коју се много |
| За то ће — доврши Гојко — бити у нашој војсци три јунака мање.{S} Али опет —-</p> <p>— Доста с |
| едника градске страже и ваљаног момка у војсци ћесаровој.{S} Лагано и неопажено љубав је осваја |
| никад не мишљах, да је Гојко невера.{S} Волела бих, да сам друкчије гласе од вас чула.{S} Ах, т |
| /p> <p>— Хе, велможо, ал’ ја разумем, а волео бих да не разумем.{S} Него на што крити?{S} Добро |
| ше:</p> <p>— Далеко, далеко је он, кога волим и кога очи сада узалуд траже!</p> <p>— Завидим мо |
| емениту крв <pb n="175" /> своју!{S} Ја волим ове људе.{S} Ја ценим војводу Богдана.{S} А он је |
| сле стаде ударати и певати:</p> <p>„Ил’ волиш црне очи, ил’ су ти плаве милије?</p> <p>„Ако си |
| овде испод ове жалосне врбе или ми, ако волиш, копај гроб онде више, на оном обронку.{S} Поздра |
| и господари српски.{S} Ил’ бејаше Божја воља да стег одбране српске пређе у друге руке?{S} Буди |
| ле ње — здрава душа, чисто срце, крепка воља.{S} Тако је браћо!{S} Пијмо пехаре руменике, Божје |
| јко није без кривице и свикнутост да се воља старијега без поговора изврши, а с друге стране ст |
| ране српске пређе у друге руке?{S} Буди воља његова!</p> <p>За тим све три лагано уђоше у ћелиј |
| је могао.{S} Он је имао очи за лепоту и воље за уживањем.{S} То је тражио и већином нашао.{S} С |
| о њега.{S} А та баш понуда не бејаше по вољи драмском заповеднику Томи, у коме је по ново синул |
| ни на земље његових савезника, већ смо вољни признати му и старештво, па и данак плаћати, ако |
| ије ли пред снажном одлуком и гвозденом вољом брата нам морао устукнути као побеђен и прогнат?{ |
| а Богданова самосталност не слуша туђу вољу! — рече Вукашин.</p> <p>— Али не заборави, краљу, |
| и грешном, ал’ ја мишљах да вршим твоју вољу...</p> <p>За тим се притаја и мирно склопи очи.{S} |
| жељи властеле, а знам да нисам ни вашу вољу прекршио, — рече им благо Угљеша. — Туђина Теологи |
| >— И оно ће нам пасти у крило као зрела воћка, — додаје безбрижно војвода Богдан.</p> <p>— Боже |
| .{S} Ноћну таму разгањају у соби велике воштане свеће, које у позлаћеним светњацима стоје на ст |
| е срце не штеђаше.{S} Ана држаше велику воштаницу а Исаија причести самртника.</p> <p>Властоје |
| а <pb n="49" /> и не растумачим сам без вражбина, ево моје русе главе, — одговара онај други, м |
| викаше Вукашин, кад уседе крајишникова вранца.</p> <p>— Живео краљ!</p> <p>— Алах, ил-Алах!</p |
| p>— Ево, одговори крајишник — узми мога вранца.{S} То је последња услуга, коју краљу могу учини |
| .{S} Левом је руком држао узде крупнога вранца без белеге а десну је спустио на колено.{S} За њ |
| гунац се поведе, а оштри палош наиђе на врат и главу његову, и не заустави се.</p> <p>Гонилац с |
| ранама јуначки крајишник клону коњу на врат, па покуша да се скине, ал’ га снага издаде и он п |
| абоде више од половине с десне стране у врат Грку, који на мах паде, а из ране шикну крв. .</p> |
| ече:</p> <p>"Синовче, иди и нареди нека врата на граду буду отворена за нас.{S} Срећа нас издај |
| обе Угљешине.{S} Али чим заклопи велика врата за собом, очи му севнуше пуним изразом сујетне ох |
| пола ноћи, кад се споредна мала градска врата с јужне стране отворише, да пропусте -— бегунца Т |
| олазак високога госта велика се градска врата отворише широм а звона са градске цркве зазвонише |
| е стану он скрете поред двора и на мала врата уђе у велики дворски врт, који се на крају заврша |
| о Јелени.</p> <p>Гојко бејаше изишао на врата, и дочека Исаију.</p> <p>— Добро дошо̑, витеже!</ |
| у мраку !</p> <p>Старац уђе и куцну на врата Томина.</p> <p>Тома, полубудан, скочи:</p> <p>— К |
| ост пружају; виде се на западу Гвоздена Врата; на северу је каменити Мелник на Бистрици; јужно |
| почетак! — одговори Тома, докопавши се врата и степеница.</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| слућаше несрећу.</p> <p>Устаде, забрави врата и у несаници очекиваше зору.</p> </div> <div type |
| ! — помисли Тома, па се маши да одбрави врата.</p> <p>— А је ли мртав?—питаше он отварајући.</p |
| и се опет брзо прибра и уђе, затворивши врата за собом.</p> <p>— Извините, кнегињице, али мене |
| да се мој стриц могао спасти, али да су врата на граду била затворена. <pb n="37" /></p> <p>— М |
| ушта.</p> <pb n="68" /> <p>У тај се мах врата на њиховој соби отворише широм, а на њих ступи Го |
| бејаше заспао.{S} Он је лежао до самих врата од чадора, као даје хтео да пркоси киши, која га, |
| ки мост на јарку, што са стране главних врата одваја цео град од западне стране градског подгра |
| а, а у лицу се за часак промени.</p> <p>Врата се отворише и уђе Гојко са старешином градске стр |
| који се све даље губише ка југу.</p> <p>Врата се на један мах отворише, и на њима се указа — То |
| о их не нађу, да не иду даље, већ да се врате у град.{S} Тиме је осигурао бегство својим савезн |
| досава изиђе, па се после неког времена врати:</p> <p>— Дозваћемо оца Исаију, — рече Видосава. |
| спотица Љуба очекивала је Угљешу, да је врати у Сер.</p> <pb n="42" /> <p>А кад се чуло да ће У |
| се нарочито задржавао и гледао да се не врати што дуже у Драму.{S} Он је сад желео само освете, |
| 75" /> <p>После неког времена Исаија се врати отуд, па се јави Ани.</p> <p>У разговору са њом И |
| поверењу светле ћесарице наше, а кад се врати она ће му поверити и другу дужност.{S} Повериће м |
| еже вид и спази, како се један одвоји и врати брзо натраг путем ка Дренопољу, а други лагано пр |
| непознату, познаницу, која се на скоро врати ка јели.</p> <pb n="113" /> <p>— Витеже, — рече о |
| о.{S} Али ме ти сети младости, ти чисто врати моје године назад, и од мене, прилично окорелога |
| а непрестано тужила у самоћи.{S} Кад се вратила у ловачкој свити деспотовој, Мара се једва уздр |
| ине су превалиле.{S} Једва чекам, да се вратим у Драму. —</p> <p>— И дочекали сте, — рече му То |
| можемо рачунати?</p> <p>— Можемо.{S} На вратима деспотовине браће Дејановића већ куца османлиск |
| кршећи суве гране високих грмова, а на вратима се те собе указа — Рајко.</p> <p>Тома одступи н |
| а Тома, изненађен, заста за тренутак на вратима, али се опет брзо прибра и уђе, затворивши врат |
| ви и да те слави песма моја!”</p> <p>На вратима од чадора појавише се Гојко и Рајко.</p> <p>— К |
| подграђа, Угљеша се упути право великим вратима, на којима је још стајао превес, што је покрива |
| а у великој гвозденој брави на градским вратима.</p> <p>Деспотица погледа Угљешу.</p> <p>— То ј |
| у позно доба, кад се стража на главним вратима првога бедема два пута већ променила, и кад је |
| идела породични грб Војихнин на главним вратима покривен црним превесом, и како су јој се тужни |
| у Козјаком и Витошем, на југу Гвозденим Вратима а са запада Овчим Пољем, које је било у Вукашин |
| p> <p>У том се Рајко указа на отвореним вратима.</p> <p>— Ступи, Рајко! — позва га Гојко.</p> < |
| <p>Прошавши и коњанике на претпоследњим вратима, дође Угљеша са осталима до последњих, где га д |
| кад је звоно са високог торња на истим вратима огласило подграђанима да је равно пола ноћи.{S} |
| јачи разлог, и он рече:</p> <p>— Добро, вратимо се лагано у Дидимотику да доконамо.{S} А ти ми |
| прети не може.{S} А кад се после победе вратимо, не брини се, ако на мени буде рана с витешког |
| .</p> <p>На скоро после његовог доласка вратио се у Драму и трилиски ћефалија Рајко.</p> <p>Поб |
| ко поремећен у својим намерама, Тома се вратио у Драму тога дана доцне по ноћи, па је, правећи |
| гло знати да ће пропасти.{S} Није му се вратио ни онда, кад је он био постигао тренутан успех, |
| C16"> <head>XVI.</head> <p>Кад се Гојко вратио с Јеленом у Сер, овде је већ било отпочето купље |
| ута Бог не куша!</p> <p>Гојко је весело вратио свога Лабуда војнику, а сам је Мару одвео у друш |
| наваљивала, па ни онда, кад се у Драму вратио са свога дугог пута Тома Теологита, кога је она |
| јављено је у исто доба.{S} Ја ћу Гојка вратити у Драму, а ти ћеш га за време заменити.{S} Тако |
| на земљу.</p> <p>— Хвала Богу, ја сину вратих, што оцу бејах дужан! — прошапта старац, па се н |
| лазише војску, и још се ни један пут не вратише у град невесели и незадовољни.</p> <p>Једне веч |
| оју главу.</p> <p>Мало после зашкрипеше вратнице и заклопоташе точкови од двоколица.{S} То беја |
| ску крупног бисера, који јој је био под вратом а испод огртача.{S} Бисер се просу по путу, а он |
| ривео да га напоји, тапшући га по белом врату његовом.{S} Таман је жедни коњиц дохватио воду, к |
| оја јој је на свиленом гајтану висила о врату, пољуби је и даде Видосави, а ова је узе и брзо и |
| буде, — рече војвода пљескајући коња по врату, — хоћемо ли на пут?</p> <p>Верни се коњиц чисто |
| ан га тешким гвозденим ступцем удари по врату тако, да Гојко посрну.{S} Тома прискочи, па га <p |
| а кличе, и после неког времена витез се враћа у ред са добро ознојеним и мало примиреним жераво |
| ж’да последњи, који се са српске стране враћају кући.{S} То бејаше војвода Богдан с Рајком, Љуб |
| Војихне.</p> <milestone unit="*" /> <p>Враћајући се једне вечери са малог излета на коњима Том |
| о Драми и својим милим у Драми.</p> <p>Враћајући се једном поред обале речне, Гојко срете једн |
| ртели главом, кад се војска победоносно враћала.{S} Нису смели говорити што су мислили, али се |
| рски логор, доходили у Драму и из ње се враћали.</p> <p>Пловдински је заповедник нудио свој гра |
| Рајко додаде:</p> <p>— Ал’ са чим се ја враћам?{S} Тешко мени!{S} Доцне стигох из потере за крв |
| ома сјаха и уђе унутра.</p> <p>И ако се враћао из логора, ипак до куће бејаше мисли о војни зам |
| ајко.</p> <p>Међу тим Тома се није више враћао Кантакузену, за кога се могло знати да ће пропас |
| — Оче, — реко је Властоју — сад, кад се враћаш ка животу, кад развесељаваш душу моју, обрадуј и |
| т Божја, која нас аше оставила, више не враћаше.</p> <p>Била је бура са свима неприликама, које |
| говима логориште, те се са јачом снагом враћаше онима, од којих потече.</p> <pb n="169" /> <p>В |
| ржаваше и спусти на траву испод жалосне врбе.</p> <p>— Ти си гласник? — упита лагано рањеник.</ |
| а овде сахранио, овде испод ове жалосне врбе или ми, ако волиш, копај гроб онде више, на оном о |
| еђу два брега наиђе под једном жалосном врбом крај студенца на једног војника, гласника браће Д |
| — те ми мачевима угрожаваху, док ме за врбу привезаше, па одоше у шуму не рекавши ни речи.{S} |
| Један од оних што су мене пре везали за врбу, кад су напали узвишену ћесарицу нашу, — говораше |
| тарац. — Њему? а? томе, што ме везао за врбу!{S} Пусти ме, да му ја судим.</p> <p>— Њему?{S} Ње |
| ? ама проговорићеш, док те притегнем уз врбу, уз ону исту врбу, где ти мене веза!</p> <p>Обиђош |
| боре, а она тужно посматраше — жалосну врбу, лако обележену на ђерђеву у место маленог крина, |
| м дворанину — тврдо га вежи за ону исту врбу и остави нека му гавран очи испије.</p> <p>— Баш ћ |
| <p>— Њему?{S} Њега ти вежи за ону исту врбу! — рече Рајко.</p> <p>— Па да гађам, је л’?{S} Ако |
| , док те притегнем уз врбу, уз ону исту врбу, где ти мене веза!</p> <p>Обиђоше клупу.</p> <p>— |
| p>Искочивши, он нападне на старца, који врдну мало у страну, те га нож дохвати по -одећи.{S} Ст |
| у, ништа мање.{S} Од јуче скота поганог вребам.{S} Дошао сад, кад се војска слеже, да га нико у |
| црквице и пошле путем, двојица су стали вребати старог дворанина. и ухватили су га, чим се раст |
| Ал’ и мишице и памет витешких господара вреде много.</p> <p>— Него шта мислиш?{S} Куд они, ту с |
| ада, ма да сам у овим годинама, што год вредети на бојном пољу.</p> <p>— А зар мислиш, старче, |
| њему.{S} Ређаше им све, што у Галипољу вреди, а нарочито их, проклетник, наговараше да нападну |
| здигнут највећи противник његов.</p> <p>Вреди ли више остати овде?{S} Не, ни у ком случају не!{ |
| ="139" /> год ју је могао наћи, као што вредна чела не оставља у врту ни један цветак.{S} Није |
| но.</p> <p>— Надам се, да нећу бити без вредних помагача, — рече Тома.</p> <p>— И ја тако мисли |
| накнаду.</p> <p>Монах се одазвао молби вредних рудара и учинио своје.</p> <p>Деспот Костадин н |
| ем и као што треба већ онако, како није вредно било.</p> <p>— Слава нашем господару, што нам по |
| .</p> <p>Од веселих ратника, који знају вредност своје снаге, ври, тутњи земља, јечи ваздух.</p |
| да ли је био охол из уверења о великој вредности својој или је охолошћу мислио да накнади недо |
| жалости, ни у чем не преухитриш, што би вређало њено частољубље.{S} Она ће, надам се, сву пажњу |
| таром је Властоју мислио, да га не ваља вређати зато, што му није ни у ком случају ни мало на п |
| И они брзо пођоше ка огради, заклоњеној врежама од купине.</p> <p>— Овде је и ушао у врт, —- по |
| ! — огласи се Ана, која изиђе иза густе вреже бршљана, што се обавијаше око једног дрвета.{S} З |
| >Бегунац виде да нема куд.{S} Искочи из вреже, држећи у руци свој нож, који му старац заборави |
| еме, па се лагано стаде провлачити кроз вреже од бршљана и купине, прилазећи Рајку с леђа.{S} А |
| у Гојка вратити у Драму, а ти ћеш га за време заменити.{S} Тако сам у споразуму са ћесарицом на |
| е могло ни одлазити.</p> <p>Рајко је за време причања монаховог био пребледео, дах му у грудима |
| /p> <p>Навезли смо се на море, да се за време склонимо негде око Свете Горе.</p> <p>Али се мило |
| d="SRP18930_C7"> <head>VII</head> <p>За време док се Угљеша бавио у Драми и док је обилазио ома |
| а према Мари и сувише пажљив.</p> <p>За време витешких проба и пошалица забавних Мара опази как |
| еку нејасну звеку, која се с времена на време пажљиво отклањаше.</p> <p>Једноме се учини одјек |
| опагита, прекидајући посао с времена на време, кад је ваљало обилазити велико манастирско имање |
| ступила је хладовина, коју с времена на време помаже лак поветарац, што се, реко би, одбија од |
| ступити пред свети олтар, кад томе буде време!</p> <p>И Гојко клече до болног оца, па саже глав |
| </p> <milestone unit="*" /> <p>За то је време и нови заповедник драмске војске Тома Теологита у |
| одбио, уверавајући га, да томе још није време.{S} Онда ми рече, да те замолим, да наредиш, мило |
| во и весело...</p> <p>Ана је у последње време под теретом брига и бременом времена знатно клону |
| ве то.</p> <p>— Хвала господару!{S} Али време је да ти кажем, да и ја не смећем с ума пророчке |
| ило, те ловци видеше да ће их послужити време једним од најлепших дана позне јесени.</p> <p>Одм |
| p>— Али има — продужаваше Угљеша — неко време, како звезде у моме јату трну, бледе и нестају, п |
| спасо̑ у Крстопољу, пустиће се за неко време слободан.{S} Он ће се одмах, чим се ослободи, кре |
| уде ово што је.{S} Али ми је он за неко време био потребан баш за то што је туђин, јер у мојој |
| а ноге, клецнувши.{S} Тако постоја неко време, па се лагано стаде провлачити кроз вреже од бршљ |
| одлактио на колена.</p> <p>Тако је неко време ћутао и мислио.</p> <p>Опробан и срећан ратник, у |
| /></p> <p>Угљеша ућута, и гледаше неко време преда се, а онда диже главу, и рече Томи:</p> <p> |
| изантинца, који је као бегунац био неко време у српском логору.</p> <p>Ево чега се Рајко опомињ |
| мен одупире киши.</p> <p>Прође још неко време, а старац, наслоњен леђима на повећу камарицу сла |
| бљених Грка извршио, морао сам још неко време попуштати, док је све уравњено и прокрчено.{S} Да |
| <p>А кад се чуло да ће Угљеша за кратко време и доћи, почеле су се чинити велике припреме за ње |
| <p>Гојко предложи, да остане за кратко време у Крстопољу, док Љубоје не обавести ћесарицу о св |
| , кад није ни Гојко ту.{S} Али је дошло време кад Рајко мора да обиђе Трилис.</p> <p>Кад је сут |
| ове, кад је и Гојко морао на неодређено време отићи.</p> <p>Мара је истински тужила са Аном и Љ |
| донети добро и лепо а који зло и ружно време, који ће натерати мало лепе а који много штетне к |
| капели, а он се тек први пут нађе за то време у друштву.{S} Говори, приповеда и пита, ал' све ј |
| само освете, а знао је, да њој није још време.</p> <p>Тако је на путу провео добра два месеца.< |
| пустио руку Гојкову.</p> <p>После дужег времена Властоје тешко отвори очи, у лицу поплаве, нешт |
| /p> <p>Продужише ћутећи.{S} После неког времена Рајко рече:</p> <p>— Из Драме никаквог гласа?</ |
| p>— Љубо! — рече јој Угљеша после неког времена. — Буди храбра.{S} Ти си изгубила оца а ја прво |
| p> <p>Видосава изиђе, па се после неког времена врати:</p> <p>— Дозваћемо оца Исаију, — рече Ви |
| еновим плановима.{S} Али се после неког времена окренуо ток ствари.{S} Што је Момчило више рато |
| ја, да дође к мени, — рече после неког времена старешини.</p> <p>Тако је и учињено.</p> <p>Тог |
| е у висину, дружба кличе, и после неког времена витез се враћа у ред са добро ознојеним и мало |
| ловао.</p> <pb n="75" /> <p>После неког времена Исаија се врати отуд, па се јави Ани.</p> <p>У |
| е од својих земљака.</p> <p>После неког времена Угљеша се окрете Гојку:</p> <p>— Војводо!{S} Ти |
| ене ловце и хајкаче.</p> <p>После неког времена стиже и Угљеша.{S} Сунце је већ нагињало западу |
| њихове пратиоце.{S} Чувши после толиког времена кликтање и дозивање рогом ловачким, деспотица Љ |
| <milestone unit="*" /> <p>После кратког времена Угљеша ступи у собу, где га је деспотица очекив |
| едње време под теретом брига и бременом времена знатно клонула, а војна, о којој очекиваху глас |
| занех се у тешку бољетицу, од које дуго времена боловах.</p> <p>Туђина је нестало, отишао је, б |
| Даље грабе и лете.</p> <p>Ко зна колико времена језде?{S} Бегунац за цело не, гонилац још мање. |
| пролазност века човечјег.{S} Не губимо времена.{S} Ма шта било — и Тома бацивши листак диже ру |
| n="5" /></p> <p>Прошло је већ прилично времена како је у лаком оделу али у богатом огртачу изи |
| топота, и неку нејасну звеку, која се с времена на време пажљиво отклањаше.</p> <p>Једноме се у |
| онисија Ареопагита, прекидајући посао с времена на време, кад је ваљало обилазити велико манаст |
| им даном наступила је хладовина, коју с времена на време помаже лак поветарац, што се, реко би, |
| p>А куда ли прођоше за овај добар сахат времена?{S} Да ли иду пољем? ил’ гором? ил’ брдом? ил’ |
| ните.{S} Изгубио бих мож’да који тренут времена у вашој пратњи, а часови лете.{S} Праштајте!</p |
| рви пут после толиких неприлика у дугом времену обрадова.{S} Радовала му се као дете што жељно |
| тника, који знају вредност своје снаге, ври, тутњи земља, јечи ваздух.</p> <p>Безбројни чадори |
| готове да одаду и смех и плач и уздах и врисак.</p> <p>— Она је, она, Јелена! — викну Рајко рад |
| ка, јаук и клетва, дозивања и одзивања, вриштање коња, звека сабаља и штитова, фијукање џилита |
| брже, стоји крај мртва ратника па тужно вришти, а за тим копа ногом и хрже, не би ли пробудио д |
| њим надбацујете?{S} Сви сте ви јунаци и врли витезови, зна то сва краљева и деспотова војска, п |
| би било људских грехова више но што има врлина, сви би се ти стекли с нама у једну заједницу пр |
| ости и тихе среће своје, за јунаком без врлина, за осумњиченим издајицом!</p> <p>И добри мрков |
| огита није био слеп према сјају Мариних врлина, и ако његове мисли не идоше нити+ могаху ићи та |
| есрећа на деспотовину нашу навалити?{S} Врло лако може да дође са оне, од које се никад нисам н |
| м, море ме љушка, а ја спавам.</p> <p>— Врло добро, старче! — весело рече младић.</p> <p>— Дале |
| S} Погинуће од заседе на путу.</p> <p>— Врло добро Он треба да буде нападнут и убијен.{S} Други |
| ш заповедник Лала-Шахин, ал’ војске има врло мало.{S} Силан је страх овладао у Дренопољу, од ка |
| /> у српским земљама.{S} Па ипак се она врло мало мешала у управљање обласним и државним послов |
| е српске.{S} Мишљење свога оца делио је врло радо и његов Гојко, па је у мислима и жељама и даљ |
| са њом Исаија помену, како је Властоје врло слаб.{S} Ана додаваше, како нема изгледа да ће и у |
| е красан растанак њен био!{S} Деспот се врло дуго задржао у логору синоћ.{S} У граду су многи о |
| нека га за сад и замени.{S} Али будите врло пажљиви према Гојку.{S} Његова породица има велики |
| ређу у Галипоље.{S} Ноћ је била мркла и врло ветровита.{S} Омање су се лађе прибојавале за се, |
| етно, гдекад много говорљиво а гдешто и врло ћутљиво.</p> <p>Рајко се сећа, да се Момчило њиме |
| до сада било.{S} Друго је, што су дани врло ровити.{S} Нама предстоји борба и ко зна колико ду |
| <p>По мрачној ноћи јездили су коњаници врло брзо.</p> <p>Сва тројица бејаху уверени да им се в |
| ног корака прићи у сусрет.{S} Он је био врло весео, па се и она раздрагала.</p> <p>— Дошао сам |
| ву — више ради ње — била и Мара.</p> <p>Врло вешти познавачи планине и свих долова и урвина у њ |
| кроз танки вео зорине помрчине да прати врлог витеза.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
| постеље његове.{S} Ти се побрини, да се врлом витезу ода последња почаст, коју је истинито засл |
| ана, за кога је тада слушао да је његов врсник.{S} Страшно ли је тада било!{S} Катуни и трла бе |
| малвасије колико ради виђења са својим врсницима Војихном и Властојем.{S} Године и буре живота |
| које су се спуштале степенице у градски врт.</p> <p>Угљеша остаде у соби сам.</p> <p>Дуго је за |
| ра и на мала врата уђе у велики дворски врт, који се на крају завршавао шумицом.</p> <p>Био је |
| , који бејаху од студени клонули, уђе у врт Гојко, и приступи слободно Мари.</p> <pb n="90" /> |
| то лице опази Рајка и виде, да он уђе у врт.{S} Брзо и опрезно као мачка пређе простор до оград |
| и му у чему је ствар, поведе са собом у врт.</p> <p>Ушавши, старац доведе друга до клупе, где ј |
| ма од купине.</p> <p>— Овде је и ушао у врт, —- показиваше старац, кад дођоше до ограде.</p> <p |
| но као мачка пређе простор до ограде од врта, ухвати се за зид и лако се на њ попе.{S} Леже по |
| братски одужити!</p> <p>Они изиђоше из врта, па се старац упути одељењу Томе Теологите, а онај |
| тамо зликовца.</p> <p>Рајко се упути из врта на двориште и даље, од куд се глас стражарев чуо.< |
| ећан свршетак свих тих предузећа, па су вртели главом, кад се војска победоносно враћала.{S} Ни |
| p>Кад је један пут Мара сама у градском врту обилазила цветне садове, који бејаху од студени кл |
| наћи, као што вредна чела не оставља у врту ни један цветак.{S} Није се само дотакао онога — ч |
| </p> <p>— Ко је? шта је?</p> <p>— Крв у врту, убијен човек! — одговори старац.</p> <p>— Дакле и |
| е туге и жалости.{S} И Рајко, који се у врту зарече, да ће још сутра дан одмах раскрстити с Том |
| екрете на страну, одгурну се рукама и у врту се дочека на ноге, клецнувши.{S} Тако постоја неко |
| — додаваше онај друг Благојев, што му у врту помагаше против нападача Рајковог.</p> <p>— И хоћу |
| слова...</p> <p>Мало после стајали су у врту Гојко и Мара.{S} Разговор је био жив, пун, као што |
| то је знао да гвожђе ваља ковати док је вруће, Љубоје — што му је Тома реко да им треба хитати, |
| е долови, таласају се Тунџа и Марица, а врх свега фијуче ваздух као да пишти под клетвом столет |
| огова и по неки нејасан одзив са другог врха планине.{S} Већ клонула природа чисто оживе.</p> < |
| вртога се јутра забелеше далеко у магли врхови тврде Драме.</p> <p>— Ја идем путем крстопољским |
| у своју љубу, па је, на послетку, и као врховна поглавица обилазио потчињену му Драму и њену об |
| отишао под закриље угарско, признао је врховну власт њихову.{S} Он као господар Срема не мисли |
| ржећи га, руком за балчак, на рамену са врхом далеко и право напред истуреним.</p> <p>Страховит |
| малени поток квасио велике стене, а на врху провалије указа се на коњу неки јунак, који је јур |
| о са својим пратиоцима, Угљеша опази на врху стене, испод које је крај пута студенац, некога, к |
| <p>Све се ту слеже, и бојни бео достиже врхунац свој.</p> <p>Али сад наста нова невоља.{S} У гу |
| де, и опрости грешном, ал’ ја мишљах да вршим твоју вољу...</p> <p>За тим се притаја и мирно ск |
| превласт истичем, јер је он ипак одано вршио своју дужност.{S} Драмска је област на граници, а |
| авници цара Уроша, Лазар Хребељановић и Вук Бранковић, не мишљаху нити се надаху, да би у госпо |
| Не мишљаху ни мало боље ни Мрњавчевићи, Вукашин и Угљеша, о њима.{S} Између северних господара |
| </p> <p>— Па шта хоћеш ти? — прекиде га Вукашин.</p> <p>— Не много.{S} Прво, нек се покоре двој |
| p>— И сада!</p> <p>— И од сада? — упита Вукашин.</p> <p>— И од сада! — одлучно одговори Угљеша. |
| рно и само знадосмо за победе! — додаде Вукашин.</p> <p>— А сада?</p> <p>Вукашин се замисли, а |
| ну.</p> <p>— Доста је! — одлучно додаде Вукашин.</p> <p>— Брате, ми ћемо и сад под окриљем звез |
| а.</p> <p>— То би био кобан дан!—додаде Вукашин.</p> <p>— Мож’да и ноћ! — заврши Угљеша.</p> <p |
| {S} Што сам ја учинио у Серу, урадио је Вукашин у Прилипу.</p> <p>— Снажној руци твојој стао са |
| сти!</p> <p>— Добра снахо, — осмехну се Вукашин — код таке љубе није тешко Угљеши бити велики!< |
| самосталност не слуша туђу вољу! — рече Вукашин.</p> <p>— Али не заборави, краљу, да наши скипт |
| јунак издише.{S} Осветимо га! — викаше Вукашин, кад уседе крајишникова вранца.</p> <p>— Живео |
| ме њено главе дигнемо! — оштро говораше Вукашин.</p> <p>— Она нас сада гони, да главе приклоним |
| да га прости! — с искреним болом рекоше Вукашин и Угљеша.</p> <p>— То бејаше честит јунак! — до |
| границама нигде не додириваху, Угљеша и Вукашин поступаху у свему сложно, договорно и братски.{ |
| могу лако и ненадно наступити?{S} Је ли Вукашин оклевао?{S} За срећу наше отаџбине узео је част |
| ој мисли, у тренуцима, кад је и брат ми Вукашин долазио до клонућа — она ми је звезда казивала, |
| победити или бити побеђени! — одговори Вукашин, стиште руку Угљешину, и устаде.</p> <p>Браћа с |
| !</p> <p>— И ја тако мислим, — одговори Вукашин. — Руку ову не замори ни један непријатељ царст |
| {S} Али има једна мала незгода.{S} Краљ Вукашин је скупио своју војску у Скопљу, и кренуо се са |
| свиленом чадору на средини логора краљ Вукашин, деспот Угљеша и војвода Богдан разговарају се |
| је звезда над Прилипом! — кликташе краљ Вукашин, кад се сукоби на североисточној страни логора |
| мо сутра поћи на Дренопоље, — вели краљ Вукашин.</p> <p>— И оно ће нам пасти у крило као зрела |
| .{S} Ево немила гласа.{S} Мој брат краљ Вукашин спрема војну у савезу са Балшићем а против Нико |
| веће, па коме су само он и брат му краљ Вукашин</p> <p>Озбиљног лица засела су браћа Мрњавчевић |
| дочекивао и испраћао у Сер.</p> <p>Краљ Вукашин је одмах после споразума с Угљешом отишао у При |
| поводљивог цара — одговори мало осорно Вукашин. — Не заборави, Угљеша, да ми свет не уписа у г |
| град најмање можемо мислити, — напомену Вукашин.</p> <p>— Да.{S} Тамо је на престолу убица свог |
| ник до Вукашина.</p> <p>— Коња! — викну Вукашин.</p> <pb n="172" /> <p>— Ево, одговори крајишни |
| без прекора. —</p> <p>— То нећу — грмну Вукашин.</p> <p>— Ни без клетве! — громко доврши Угљеша |
| х дружина и крсташких чета.{S} Брат наш Вукашин први је развио заставу одржања српске превласти |
| оворио јачином пророчкога гласа.</p> <p>Вукашин омекша:</p> <p>— Истина је.{S} Нек мине ова ноћ |
| мили девер мој да се уклонимо ?</p> <p>Вукашин се пожури:</p> <p>— Не, мила снахо моја!</p> <p |
| додаде Вукашин.</p> <p>— А сада?</p> <p>Вукашин се замисли, а Угљеша сам себи одговори:</p> <p> |
| удвојити бдење нада свим, што бива.{S} Вукашина устављати нећу и не могу.{S} Ал’ хоћу и могу д |
| а његова војска састати с војском краља Вукашина, који је опсео Пловдин, и оставио деспоте Кост |
| , а он тужно додаде:</p> <p>— Мач краља Вукашина!{S} И он дакле!</p> <p>— И краљ?</p> <pb n="17 |
| заљуља на своме коњу један крајишник до Вукашина.</p> <p>— Коња! — викну Вукашин.</p> <pb n="17 |
| е и части српскога југа и — опомени се, Вукашине, — дома гоњених Мрњавчевића.</p> <p>Угљеша је |
| оред нашег.</p> <p>— Млади витезови!{S} Вукашине, то је све на шта се ослонити можемо! — рече з |
| а западна страна, од куда је дошла сила Вукашинова, бејаше отворена.</p> <p>Лагано, као што отр |
| а.</p> <p>Ту бејаше састанак Угљешине и Вукашинове војске, ту и прво логориште удружене српско |
| а са запада Овчим Пољем, које је било у Вукашиновој краљевини, где су и градови Прилип и Скопље |
| право на западу преко великога Вардара Вукашинову краљевину.{S} Али од неког доба дању управља |
| бејаше општа лозинка њихова.</p> <p>Под Вукашином паде коњ, погођен копљем у груди.</p> <p>У ис |
| теза!</p> <p>За тим се деспотица окрете Вукашину:</p> <p>— Заповеда ли превисоки краљ и мили де |
| значајно Угљеша, гледајући право у очи Вукашину.</p> <p>— Доста је! — одлучно додаде Вукашин.< |
| ено рече Угљеша, и устаде пруживши руку Вукашину.</p> <p>— И стати брат уз брата па победити ил |
| у ме да витешком деспоту Угљеши и краљу Вукашину однесем радосне гласе: јуче је пао Пловдин у н |
| е, да се не замери, него што га је срце вукло.{S} А кад се нашао у планини, одаслао је своје ло |
| — само ту.{S} О Лазару Хребељановићу и Вуку Бранковићу не смемо ни помишљати.{S} Они су нам ве |
| оњу на врат, па покуша да се скине, ал’ га снага издаде и он паде под ноге турској коњици, која |
| вратима.</p> <p>— Ступи, Рајко! — позва га Гојко.</p> <p>Јелена се трже, погледа својим крупним |
| поте Костадина и Драгаша Дејановића, да га са својом војском принуде на предају, а сам се крепу |
| о погибији Рајковој.{S} А кад виде, да га никако нема, Тома слућаше несрећу.</p> <p>Устаде, за |
| .{S} Дошао сад, кад се војска слеже, да га нико у овом метежу не опази.{S} Нешто тражи, питам г |
| свратио, — рече Исаија. — Тражио је, да га исповедам, али сам га одбио, уверавајући га, да томе |
| полусвесног тврдо везаше, и кренуше, да га кроз отвор на поду спусте у тамницу.</p> <p>— Хвала |
| био већ у Драми.</p> <p>— Мора бити, да га је коњаник затекао још у млину, те није морао ићи ма |
| ељи.{S} О старом је Властоју мислио, да га не ваља вређати зато, што му није ни у ком случају н |
| грчки али тако покварено и нејасно, да га она ни у повољнијим приликама не би могла разумети.{ |
| је се замисли.</p> <p>— Рећи ћеш му, да га позивам ја, да дође к мени, — рече после неког време |
| пе:</p> <p>— Исаија?</p> <p>— Да.{S} Да га не знаш, витеже?</p> <p>—- Знам, сестро мила! — И он |
| нала од Видосаве.{S} Једва је успела да га причека при његовом изласку из града и да му китом ц |
| да се +оцепи од драмске области, па да га преда гусарима.</p> <p>— То није могућно! није истин |
| ри војвода.</p> <p>— Умро?{S} Е, Бог да га прости! — рече старац и подиже шубару.</p> <p>После |
| Господу!</p> <pb n="98" /> <p>— Бог да га прости! — с искреним болом рекоше Вукашин и Угљеша.< |
| лови, свети оче!</p> <p>Они устадоше да га испрате, али он, здравећи се са њима, рече:</p> <p>— |
| о три дана, да почасти свога госта и да га боље увери о готовости одазвати се Угљешину позиву з |
| а је Угљеша чинио своју дужност, али да га је — звезда — звезда издала...</p> <p>Гласник једва |
| огаху Гојка задржати.{S} Изјављујући да га само реч из једних уста може задржати, он је са Лабу |
| ости и приличи.{S} Али ја не говорим да га браним.{S} Друго је нешто, што ми душу тишти.{S} Ти |
| слуга, војвода Гојко, кад сам отишао да га у име ваше сменим са дужности његове.{S} Није хтео п |
| /> <p>Сјахао је био Лабуда и привео да га напоји, тапшући га по белом врату његовом.{S} Таман |
| ве драмске области.{S} Сад је ваљало да га у ратничким пословима замени Угљешин војвода Тома Те |
| д моје добре госпође, а ја имам само да га обиђем, јер се госпођа спрема да ових дана изиђе ова |
| гибију.{S} Завидљив слави његовој, сада га на гозби отрова Лала-Шахин!{S} Правоверни!{S} Наша ћ |
| оба из своје манастирске ћелије, а сада га је у Драму довела тужна свечаност при погребу Војихн |
| светлости.</p> <p>Зна ли бегунац, куда га сада носи већ у пола изнемогли дорин његов?{S} У поч |
| Доцкан.{S} Ја одлазим с места, — задржа га Гојко, показујући му једнога копљаника, који им прив |
| и поочим мој био је старац, самац, а ја га, кад ме мину прва туга, весељах и оживех кућу његову |
| ви она два сјајна црна ока Марина, која га благо испраћаху.</p> </div> <div type="chapter" xml: |
| ора, као даје хтео да пркоси киши, која га, кад је ветар са стране нанесе, дохвати капљицама.{S |
| а свима својим греховима.</p> <p>— Нека га господ уклони далеко од ове куће, од нас и свих чест |
| Љубоје са мном.</p> <p>— Добро, он нека га за сад и замени.{S} Али будите врло пажљиви према Го |
| дин бејаше у јуначкој невољи.{S} Опсела га силна војска турског цара Мурата, брата преминулог ц |
| <p>И старац се прекрсти.</p> <p>— Нема га?</p> <p>— Нема, светога ми Петра!{S} У потеру за њим |
| роз прозор један пожутели лист.{S} Тома га руком у ваздуху ухвати, па силом савлађујући се, реч |
| чију.{S} А кад би са свим близо, Јелена га јасно али презриво погледа па окрете главу на страну |
| крете и подвати ногама земљу, а дружина га радосно поздрави.</p> <p>— Мери, брајко, сад! — рече |
| а.{S} Он пође у разговору са њом, а она га преведе преко малог уског моста, који је био мало ви |
| да нагласи Ани догађај у лову.{S} И она га рече кратко и нејасно.{S} Али је још више уби, кад А |
| анин брзо пробуди једног свог друга, па га, казавши му у чему је ствар, поведе са собом у врт.< |
| ро, — осмехну се старац.{S} Ево сна, па га тумачи.{S} Љушкао сам се на облаку дуго, дуго, док т |
| е у двориште, а путник уведе и коња, па га привеза за један колац.</p> <p>Кад приђоше ватри, ко |
| сник поможе рањенику да сиђе с коња, па га придржаваше и спусти на траву испод жалосне врбе.</p |
| драви дошљак старца, и скочи с коња, па га поведе ка уласку у колибу.</p> <p>— Бог ти добро дао |
| ц је он.{S} Није ни чудо — туђин је, па га и не боли срце за овим народом, — рече Исаија.</p> < |
| а ће и устати са болесничке постеље, па га искрено жаљаше.</p> <p>— Звао ме је, кад је чуо да с |
| неког коњаника, који уђе у двориште, па га неопажено посматраше, а кад он бејаше близо, она упи |
| е и одвео наше у стан непријатељски, па га је после нестало.{S} А Хаџи-Ил-бег, који је са њим б |
| у на коња.</p> <p>Рајко га прихвати, па га скидоше, и спустише на земљу.</p> <p>Љубоју се лице |
| , да Гојко посрну.{S} Тома прискочи, па га <pb n="69" /> полусвесног тврдо везаше, и кренуше, д |
| , пусти бегунца, брзо измахну ножем, па га забоде више од половине с десне стране у врат Грку, |
| усна.</p> <p>Угљеша га је очекивао, па га је одмах, још пре но што га је Тома могао поздравити |
| је братски загрлио младога војводу, па га је онда пустио, да се са својом лепом сапутницом пож |
| лпак на очи, прикупи дизгине Лабуду, па га ободе.{S} Лабуд силно фркну, скочи па се као стрела |
| руку у своје обе, па, гладећи је, упита га:</p> <p>— А девојка, синко?</p> <p>— Кнегињица Мара, |
| епа!</p> <p>— А где си ти сада? — упита га Тома.</p> <p>— Свуда и нигде.{S} Од неког сам доба у |
| и војвода Гојко ослобођен веза? — упита га Љубоје.</p> <p>— По твојој заповести војводо, још ју |
| и за твој ненадни одлазак Мара? — упита га тихо и озбиљно.</p> <p>— Не верујем.{S} Ја јој не мо |
| лена.</p> <p>— Ти, дакле, знаш? — упита га Рајко.</p> <p>— И да и не до сада.{S} Сад знам све, |
| му мач са свим избије из руке — двојица га нападоше с леђа, а један га тешким гвозденим ступцем |
| ња вазда притегнута усна.</p> <p>Угљеша га је очекивао, па га је одмах, још пре но што га је То |
| е на сусрет.</p> <pb n="66" /> <p>Њихов га долазак изненади али и обрадова, па и не запази како |
| нож, који му старац заборави узети, кад га је везао.{S} Помоћу <pb n="129" /> тог ножа он је и |
| ажаше правац, куда му ваља полетети кад га господар ободе.</p> <p>— Не умаче нам више! — грмну |
| аницима против царства византиског, све га је више одушевљавао одблесак и ако јако клонулог ипа |
| преминуо, старац се промени.{S} Издаде га мушко држање, освоји срце, па се над мртвим Војихном |
| ратког времена Угљеша ступи у собу, где га је деспотица очекивала.</p> <p>Он је био јако потрес |
| са мачем у десници похита ограшју, где га је хладна смрт неминовно чекала...</p> <p>Краљева во |
| ђе Угљеша са осталима до последњих, где га дочекаше свештенство и духовници.</p> <p>Најстарији |
| ла.</p> <p>— Па шта хоћеш ти? — прекиде га Вукашин.</p> <p>— Не много.{S} Прво, нек се покоре д |
| у.</p> <p>Бејаше му јасно.</p> <p>Траже га разорена срећа честите девојке, увређена част беспре |
| његовог војводу младог Гојка.{S} Хвале га на далеко, да је честит јунак.{S} А деспот га, веле, |
| етео на ров и прелетевши бездан, у коме га је очекивала готова смрт, пожњео је успех, праћен гр |
| на старца, који врдну мало у страну, те га нож дохвати по -одећи.{S} Старац зграби нападача за |
| очајавај! —- храбраше га она.</p> <p>Те га се њене речи још више неугодно такоше.</p> <p>Поглед |
| али се брзо прибра:</p> <p>— Погребите га још пре сванућа, па о томе догађају ни речи!{S} Не т |
| он рећи и за што је то било.{S} Окупите га, да приповеда ако не све а оно бар онолико, колико м |
| дошао, мож’да да тражи витеза, који ће га боље разумети.{S} Али се вара.{S} Угљешина је душа у |
| без њега, а оставише гласнике, који ће га обавестити о њиховом одласку.</p> <p>У богатом манас |
| а он хоће да избегне.</p> <p>— Ипак ће га стићи ма кад.</p> <p>— Али он одлази да смишља и изв |
| </p> <p>— Ипак не очајавај! —- храбраше га она.</p> <p>Те га се њене речи још више неугодно так |
| вашу границу.{S} Он не иде овуда, и ви га нећете срести.{S} Са мном хајдете натраг у Дренопоље |
| и дошао, мили господару мој! — поздрави га Љуба.</p> <p>— Буди ми срећна и здрава, деспотице мо |
| г и учини му се познат.</p> <p>Поздрави га грчки.</p> <p>Онај се изненади, па и са̑м одговори г |
| срећу овом мом пријатељу.</p> <p>Други га дворанин зачуђено погледа.</p> <p>— Јест, баш теби!{ |
| ем скиде прстен са десне руке.{S} Пружи га гласнику, хтеде нешто рећи, очи му још једном живље |
| сле тога се поздрави са војводама, који га громогласним клицањем радости дочекаше.{S} Стари се |
| Зар да тамо слуша он, како се они, који га отурише, славе и величају, како односе мегдане на бо |
| оје је!</p> <p>Гојко приђе Љубоју, који га ухвати за руку и посади до себе.</p> <p>— Најважнији |
| бити кад султан стигне амо!{S} И велики га Лала-Шахин сада части.{S} Његова је заслуга, што су |
| лине:</p> <p>— Ти? — изусти у чуду, али га Гојко већ не могаше чути.</p> <p>Лабуд се бејаше спу |
| ати.</p> <p>Гојко је њу разумео.{S} Али га је мучила неизвесност послова у Драми, која је добил |
| аваху други. <pb n="31" /></p> <p>— Али га је деспот послао, а он се мора слушати, — расправљах |
| на таком поздраву а и вама, што сте ми га донели!{S} Брате Љубоје, хвала ти на замени!</p> <p> |
| ко стаде пред часнике.</p> <p>— Опомени га наше понуде, — заповеди један часник тумачу.</p> <p> |
| а и свог рода и свога господара.{S} Они га преведоше натраг царевићу, коме плашљивац причаше св |
| цима је требао баш тај градић.{S} И они га узеше.{S} Два повереника царевића Сулејмана седну у |
| са запада, морам се журити.</p> <p>Они га зачуђено погледаше.</p> <p>— До пре неколико тренута |
| у услугу деспоту Угљеши.{S} Реци, да си га овде сахранио, овде испод ове жалосне врбе или ми, а |
| пот га, веле, зове братом својим.{S} Ти га знаш?</p> <pb n="107" /> <p>Војвода одговори кратко: |
| наше крајеве, ја више не двоумим.{S} Ти га се сећаш, Љубо.{S} Једне је вечери ненадно пао у Сер |
| арског вина остављаш у тренутку, кад ти га ваља испити у част витештва, у славу наших победа; с |
| ледати на двоје пребијен мач.{S} Богати га украс бојна мача изненади, и он пусти поглед низ мут |
| му спусти главу на узглавље и прекрсти га још једном.</p> <p>Ветар духну и суво лишће обнажено |
| > <p>Гонилац спреми тешки палош, држећи га, руком за балчак, на рамену са врхом далеко и право |
| дохватише у коштац, а старац, притежући га рукама, држаше у једној свој нож.</p> <p>— Нећу, да |
| споведам, али сам га одбио, уверавајући га, да томе још није време.{S} Онда ми рече, да те замо |
| њега погледаше, а Исаија, посматрајући га чудновато, рече:</p> <p>— Да, Јелена!</p> <p>— Ах! т |
| о Лабуда и привео да га напоји, тапшући га по белом врату његовом.{S} Таман је жедни коњиц дохв |
| но љубав је освајала срце Љубојево, док га није потпуно освојила.{S} Али то није нико знао, јер |
| . — Тражио је, да га исповедам, али сам га одбио, уверавајући га, да томе још није време.{S} Он |
| } И тамо је нешто тражио.{S} Пратио сам га вечерас узастопце.{S} Чекао те је, ћефалијо, под хра |
| метежу не опази.{S} Нешто тражи, питам га српски, он слеже раменима па одговара грчки.{S} Једа |
| ањеног лава, плашио непријатеља, сабљом га је тлачно, коњем газио.{S} У сред највећег окршаја о |
| е — двојица га нападоше с леђа, а један га тешким гвозденим ступцем удари по врату тако, да Гој |
| њим, — рече он старом дворанину — тврдо га вежи за ону исту врбу и остави нека му гавран очи ис |
| аше звезду своју.{S} Она не опази, како га се тешко косну срца, што јој о сјају своје звезде не |
| рече му Тома, па му онда испоручи: како га је ћесарица поздравила да управу у Крстопољу преда Љ |
| осподара.{S} А њега јоште нема.{S} Тако га је више пута очекивала.{S} И зора је по кадшто затеч |
| ачке проповеди противу некрста.{S} Нико га тако неће <pb n="10" /> схватити.{S} Ја у миру оштри |
| дор војводе Гојка из Драме.</p> <p>Нико га не знаде по мраку право упутити, и он луташе и даље |
| .. и Љубоје клону на коња.</p> <p>Рајко га прихвати, па га скидоше, и спустише на земљу.</p> <p |
| догоди ономад а друго сад.</p> <p>Гојко га са свим разумеде.</p> <p>— Није тако, — додаде он. — |
| више нема, по свој прилици.{S} Нестало га је, кад су Азијати заузели Галипоље.</p> <p>— Реци н |
| и, — говораше Рајко.</p> <p>— Ипак ћемо га стићи кад тад! — одговори Гојко.</p> <p>— И ја тако |
| зови, најбољи јунак издише.{S} Осветимо га! — викаше Вукашин, кад уседе крајишникова вранца.</p |
| {S} Оно, што је Тому и довело овамо, то га и сада јоште одржава!</p> <p>После тога је и Рајко о |
| право у двориште, па очајно цикну, што га грло доноси:</p> <p>— Правоверни!{S} Будите се и уст |
| о пак, чиме се необично одликовао и што га је Угљеши вазда препоручивало, била је могућност да, |
| ше од невоље, да се не замери, него што га је срце вукло.{S} А кад се нашао у планини, одаслао |
| чекивао, па га је одмах, још пре но што га је Тома могао поздравити као свога владара, дочекао: |
| далеко, да је честит јунак.{S} А деспот га, веле, зове братом својим.{S} Ти га знаш?</p> <pb n= |
| м не отежаваху Богдан и Дејановићи, већ га и сами помагаху, јер и сами бејаху у њиховом савезу. |
| жак, гроб је милији.{S} Веле чак, да су га и убили.{S} Ко зна!{S} Где нема Божјег благослова, н |
| вребати старог дворанина. и ухватили су га, чим се растао од старца свештеника.{S} Остала су тр |
| јаснијој звезди њено име онако, како су га старији пастири у његовој младости учили.{S} Он позн |
| па је сам остао код студенца.</p> <p>Ту га, на положеном деблу једног скоро обаљеног храста, за |
| Томе не стигох, а поуздано држах, да ћу га овим путем, куда и ви дођосте, стићи, — говораше Рај |
| <pb n="76" /> <p>— Не, не, оче, пустићу га, учинићу, што Бог заповеда.{S} Одмах ћу наредити, не |
| <p>Гојко пољуби Исаију у руку, а монах га благослови, па додаде:</p> <p>— Ама с таким јунаком |
| о је мач каквог нашег велможе.{S} Нађох га ту код моста.</p> <p>Они стадоше.{S} Богдан узе мач, |
| коњаник измахну на њ палошем, а старац га копљем скиде с коња, па и сам, прободен са стране, п |
| } Ја ћу Гојка вратити у Драму, а ти ћеш га за време заменити.{S} Тако сам у споразуму са ћесари |
| ла о црним и плавим очима, а сутра може гавран пити очи моје!{S} Опрости, али — ти ми више неће |
| вежи за ону исту врбу и остави нека му гавран очи испије.</p> <p>— Баш ће му тако и бити.{S} А |
| их огранака жури непрегледно јато црних гавранова.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 |
| Е ПРОШЛОСТИ</p> <p>НАПИСАО</p> <p>АНДРА ГАВРИЛОВИЋ</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>ШТАМПАНО У ДРЖ.{S} |
| , — говораше старац, па устаде. — Тако, гаде грчки! — додаде, гледајући везанога.</p> <p>— Ко с |
| исту врбу! — рече Рајко.</p> <p>— Па да гађам, је л’?{S} Ако!{S} Баш ћу тако да радим, — одгово |
| ма јурнуше лево и десно, напред и назад газећи и тлачећи све, на што наиђу, ударајући и убијају |
| нећеш требати!{S} Ево, ово, што ногама газим, без сумње је мач каквог погинулог витеза.{S} Јес |
| непријатеља, сабљом га је тлачно, коњем газио.{S} У сред највећег окршаја окрете се мени и рече |
| груди амајлију, која јој је на свиленом гајтану висила о врату, пољуби је и даде Видосави, а ов |
| дема.</p> <p>Тома се окрете Мари па јој галантно рече:</p> <p>— Ви сте то желели, и само та пом |
| ског.{S} Пази добро.{S} За падом тврдог Галипоља дошао је ето пад великог Дренопоља.{S} За падо |
| а Сулејмана, срећног освојача несрећног Галипоља.</p> <p>Пловдин је био још као оаза у пустињи |
| е место, на коме смо сада.{S} Ја сам из Галипоља у мореузу лепога Мраморног Мора.{S} Ту сам и о |
| наеста година наступила од тог доба.{S} Галипоље је мален али јак град.{S} Он је бранио прелаз |
| ер мајке, тужна, ни запамтила нисам.{S} Галипоље су Турци освојили, попалили, порушили, а мој о |
| а непуном стотином првих војника.{S} На Галипоље нападоше око пола ноћи.{S} Браћо, страшно ли ј |
| } Нестало га је, кад су Азијати заузели Галипоље.</p> <p>— Реци нам, оче, што.{S} Ми не знамо, |
| ништа не могах о њима дознати, а већ у Галипоље се није више могло ни одлазити.</p> <p>Рајко ј |
| па се навезу, да преко мореуза пређу у Галипоље.{S} Ноћ је била мркла и врло ветровита.{S} Ома |
| , како један говораше, још тужне ноћи у Галипољу прекино̑, једва изнесе душу до Свете Горе.{S} |
| посади у њему.{S} Ређаше им све, што у Галипољу вреди, а нарочито их, проклетник, наговараше д |
| у међу Белим и Мраморним Морем.{S} Ту у Галипољу живео је мој млађи брат Матија као трговац, ко |
| ци стадоше у редове одабране најамничке гарде Угљешине.</p> <p>Та весела и шарена војска, саста |
| ху и гледаху у пламен, који се поступно гасио.{S} Дрво плане, пуцка, топлином греје а пламеном |
| илна киша.</p> <p>Ватре се почеше нагло гасити, а многи се ратници склонише у најближе им чадор |
| се ваља журити:{S} Тома, што је знао да гвожђе ваља ковати док је вруће, Љубоје — што му је Том |
| pb n="97" /> <p>— Поуздаћемо се у оштро гвожђе наших мачева и копаља, — поузданим гласом рече У |
| бескрајност пружају; виде се на западу Гвоздена Врата; на северу је каменити Мелник на Бистриц |
| о и — варајући ћутао</p> <p>А турски се гвоздени ланац све јаче стезао око Пловдина....</p> <p> |
| а га нападоше с леђа, а један га тешким гвозденим ступцем удари по врату тако, да Гојко посрну. |
| е на северу Козјаком и Витошем, на југу Гвозденим Вратима а са запада Овчим Пољем, које је било |
| у код бедема и шкрипа кључева у великој гвозденој брави на градским вратима.</p> <p>Деспотица п |
| страна, није ли пред снажном одлуком и гвозденом вољом брата нам морао устукнути као побеђен и |
| е овај сатанским смехом — ја сам свуда, где знам да ћу ти требати.{S} Зар си заборавио на ону м |
| ко иђаше за њом.</p> <p>На степеницама, где се савијају око мраморног стуба, Гојко се окрете и |
| ало прилично ићи до манастирског млина, где се спремала поткрепа за утруђене ловце и хајкаче.</ |
| ад ћефалија Рајко изиђе из двора Анина, где је био неки мали ратни савет.</p> <p>На пољу је бил |
| продужити, отерала је и Исаију из Сера, где је служио у цркви истога манастира, у Меникејске Го |
| ра готово на самом јужном крају логора, где бејаше војска трилиског ћефалије Рајка.</p> <p>Рајк |
| оста, који је био мало више оног места, где је она хтела на чунићу прећи.</p> <p>Гојко јој о се |
| /p> <p>Кад је са Рајком дошла до места, где се имала цела дружина сакупити, деспотица Љуба већ |
| Где смо сад?</p> <p>— Одавде до места, где нас очекују коњи са момцима, нема много.{S} Ја сам |
| рзо одмицаху.{S} А кад дођоше до места, где се савија пут, те донекле иде кроз ту шумицу, пред |
| љева војска одступи лагано до средишта, где се држаше Угљеша, а војвода Богдан тражећи везу са |
| <pb n="41" /> <p>Један поглед Љубојев, где је осећај отео узде разуму, био је довољан да пробу |
| >У том као бесом гоњен излете из одаје, где су се гостили, један дервиш.</p> <p>Он се заустави |
| исам, — рече Гојко. — Где ми је оружје, где су знаци мога чина?</p> <p>— Ето их, — рече Љубоје |
| а, на којима се изворима скупљају виле, где се купају, какву траву треба наћи па бити видовит.{ |
| Турцима, да је велико море српске силе, где они утонуше, а српској војсци да је општа погибао и |
| p>Ушавши, старац доведе друга до клупе, где је Рајко требао да главом плати своју честитост.</p |
| уна тешке слутње изиђе брзо у двориште, где стајаху Ана, Мара, Јелена и Видосава, а монах Исаиј |
| је напредовање у служби деспота Угљеше, где се после дужег лутања по српским областима на после |
| а оно нит’ је кућа, нит’ је у њој људи, где гусле не гуде!{S} Ако си ти Богме без тога пошао ја |
| </p> <p>Силазећи низ степенице на кули, где оставише Угљешу са његовима да се сном крепе, нешто |
| Пловдина....</p> <p>У то доба у Драми, где нико други није знао нити је могао слутити шта се к |
| , које је било у Вукашиновој краљевини, где су и градови Прилип и Скопље, Качаник и Битољ и мно |
| е тим степеницама и изиђе на горњи бој, где су биле две малене собе са једним предсобљем.</p> < |
| иљи? у ово доба?</p> <p>— Свуда и увек, где и кад ти.{S} Срдиш ли се, деспоте?{S} Опрости, али |
| ника гробу Спаситељеву, отишла у Воден, где сам се опорављала, негована добрим сестрама у манас |
| жаше <pb n="52" /> да се заустави тамо, где је држала да је Крстопољ.</p> <p>Нашавши се усамљен |
| учају не!{S} Он је пажљиво сисао сласт, где <pb n="139" /> год ју је могао наћи, као што вредна |
| ле кратког времена Угљеша ступи у собу, где га је деспотица очекивала.</p> <p>Он је био јако по |
| те притегнем уз врбу, уз ону исту врбу, где ти мене веза!</p> <p>Обиђоше клупу.</p> <p>— Разуме |
| ији деспот Костадин био је у Жегљигову, где је добијао знатно благо од закупаца богатих рудника |
| но ухвати за леву руку и приведе крају, где је, наслоњен на малу ограду, мало пре стајао.</p> < |
| и, а са мачем у десници похита ограшју, где га је хладна смрт неминовно чекала...</p> <p>Краљев |
| раховит глас, који се одбијаше у котлу, где је међу бреговима логориште, те се са јачом снагом |
| пољуби.</p> <p>Гојко их одведе на кулу, где је он становао и одакле је леп изглед на море.</p> |
| кад се Љубоје заустави на празном пољу, где је имао улогорити своју војску.{S} Стегоноша високо |
| суво, а случај их намери баш на страну, где бејаше виноград <pb n="60" /> мога брата.{S} Виногр |
| ро! — рече Исаија, па се упути одељењу, где је Властоје боловао.</p> <pb n="75" /> <p>После нек |
| есрећо грчка? — окрете се старац месту, где је везао нападача.</p> <p>Одговора не би.</p> <p>— |
| , дође Угљеша са осталима до последњих, где га дочекаше свештенство и духовници.</p> <p>Најстар |
| ерава, жерава мог!</p> <p>— Војвода!{S} Где је војвода!</p> <p>— Држимо се!</p> <p>— Алах, ил-А |
| ле чак, да су га и убили.{S} Ко зна!{S} Где нема Божјег благослова, нема ни живота!</p> <pb n=" |
| тамни, наду одузима.{S} Ипак чућеш.{S} Где смо сад?</p> <p>— Одавде до места, где нас очекују |
| /> <p>— Где сам их то могао видети?{S} Где?— па му преко памети прелажаху различите слике и сц |
| убоје! — грмљаше Угљешин глас с коња, — где је најбоља војска моја?</p> <p>— Овде је, деспоте; |
| одмах.</p> <p>— Нисам, — рече Гојко. — Где ми је оружје, где су знаци мога чина?</p> <p>— Ето |
| уђе сам У собу.</p> <pb n="137" /> <p>— Где сам их то могао видети?{S} Где?— па му преко памети |
| крив, што је била тако лепа!</p> <p>— А где си ти сада? — упита га Тома.</p> <p>— Свуда и нигде |
| <p>Рајко скочи, окрете се и у чуду виде где стари дворанин Благоје дави некога, који се са земљ |
| бејаше на самој ивици планинској, онде где кроз средину планине зија велика провалија, подигну |
| >Где ћемо гусле сад наћи?</p> <p>— Како где?{S} Та зар не знаш, јад те не знао, да оно нит’ је |
| ој дружби једној довикује један.</p> <p>Где ћемо гусле сад наћи?</p> <p>— Како где?{S} Та зар н |
| а издише снивајући једну кап воде.{S} А гдегде жерав, који је негда летео од муње брже, стоји к |
| им годинама свога века, живо и окретно, гдекад много говорљиво а гдешто и врло ћутљиво.</p> <p> |
| иво и окретно, гдекад много говорљиво а гдешто и врло ћутљиво.</p> <p>Рајко се сећа, да се Момч |
| а свога ослепио.{S} Он није достојан да гине за свету мисао!</p> <p>— Моји синови морадоше оста |
| бледе и нестају, па и сама моја звезда гине, тамни.{S} А на супрот њој, ено погледај, мало даљ |
| а веру, за име и част.{S} Ал’ докле они гинуше, не кретоше се други господари српски.{S} Ил’ бе |
| еде одговорити, али му речи засташе.{S} Глава му клону на прса.</p> <p>— Његова је рана без пре |
| а из многих се кућа кренуше по неколико глава на војничко збориште.</p> <p>— Нашег властелина з |
| Вукашин.</p> <p>— Она нас сада гони, да главе приклонимо једној глави.{S} Данас је дужност нају |
| тумачим сам без вражбина, ево моје русе главе, — одговара онај други, младић.</p> <p>— Истину в |
| обне.</p> <p>Бегунац извитла мачем више главе.</p> <p>Гонилац спреми тешки палош, држећи га, ру |
| Невоља државна нагони нас да у име њено главе дигнемо! — оштро говораше Вукашин.</p> <p>— Она н |
| ском руху са великом чупавом шубаром на глави и дугачком палицом у руци.{S} Он је био први паст |
| ј глави.{S} Данас је дужност најумнијој глави, да буде на своме заповедничком месту.{S} То мест |
| с сада гони, да главе приклонимо једној глави.{S} Данас је дужност најумнијој глави, да буде на |
| и су наслонили отесана дебла и утврдили главне делове скромнога обиталишта, које су после извод |
| ке војске Тома Теологита успео да сазна главни ток дневнога живота и пословања у граду и подгра |
| с војском град Бигу.{S} У Дренопољу је главни наш заповедник Лала-Шахин, ал’ војске има врло м |
| и лагано сабирала.</p> <p>У Серу је био главни логор јужне војске, коју је имао деспот Угљеша л |
| кога сад у позно доба, кад се стража на главним вратима првога бедема два пута већ променила, и |
| врђаву видела породични грб Војихнин на главним вратима покривен црним превесом, и како су јој |
| еспотовини браће Дејановића а особито у главним градовима њеним, у Жегљигову, <pb n="109" /> Ве |
| еђе велики мост на јарку, што са стране главних врата одваја цео град од западне стране градско |
| се око града населила недалеко од самог главног окна рудничког.{S} Обилазио је и околину, лутао |
| е свога господара, летећи преко поља ка главном путу, а старац се сав претвори у поглед, којим |
| дговора послао у Сер свога стегоношу са главном војводском заставом и са стотином добрих коњани |
| да се суши, па сам седе на велику једну главњу с друге стране огња, а домаћин подстаче ватру.</ |
| ови, који се стекоше у средини логора, главом платише смели покушај свој.</p> <p>— Напред, вит |
| друга до клупе, где је Рајко требао да главом плати своју честитост.</p> <pb n="1" /> <p>— Ево |
| аните!{S} Највећи јунак наш Хаџи-Ил-бег главом је платио своје јунаштво, које нам је донело Срб |
| од крчме путем.</p> <p>Тај вођа бејаше главом чувени Јевренос-бег, један од највештијих ратник |
| n="161" /> <p>Тај страшни ратник бејаше главом онај мирни старац пастир, код кога је Гојко неда |
| ршетак свих тих предузећа, па су вртели главом, кад се војска победоносно враћала.{S} Нису смел |
| > <p>— Знам.</p> <p>— Он треба да плати главом злочин према теби, према мени, Гојку, Мари, ћеса |
| убавних снова Љубојевих.{S} А то је био главом препредени Тома Теологита.</p> <pb n="41" /> <p> |
| у шумило.</p> <pb n="122" /> <p>Рајко с главом у рукама тоњаше све дубље у мисли.</p> <p>Непозн |
| ђа се све више чуђаше, па сумњиво махну главом.{S} А кад Тома продужи говор, којим је очевидно |
| а у Крстопољ.{S} Разборити деспот махну главом, и рече:</p> <p>— Сумњиво!</p> <p>Али ништа даље |
| ку милости, проказали Турцима, и они су главом платили.{S} Други су поскапали на путу без игде |
| како му ставља на услугу мишицу и мач, главу и живот, захори се велика дворана од радосног кли |
| же руку, која се тресла, и спусти је на главу Гојку:</p> <p>— Да си благословен! — прошапта ста |
| е.{S} Још сутра ћу стати ногом змији на главу! — значајно рече Рајко.</p> <p>-— Је л’ овоме? — |
| , децо, — рече Ана, па им стави руку на главу, кад они клекоше. — Боже, ти спој, ти благослови! |
| <p>И Гојко клече до болног оца, па саже главу.</p> <p>Властоје задрхта, по лицу му се разли нек |
| ни коњиц осети звук стрелина лета, диже главу, начуљи уши и очима чисто тражаше правац, куда му |
| ледаше неко време преда се, а онда диже главу, и рече Томи:</p> <p>— Теби је све ово познато бо |
| мах Исаија наже над самртником, па диже главу и рече монахињама:</p> <p>— Помолимо се Господу з |
| та, али се брзо прибра, и поносито диже главу.{S} Тома, идући лагано на коњу, пролажаше већ пор |
| гладна чељуст змаја османског, који је главу своју пренео овамо а телом и репом по Азији тражи |
| елатске торбе.{S} Гонилац иде, да метне главу у торбу.</p> <p>Змај гони ђавола.</p> <p>Бегунац |
| рице деле.</p> <p>Бегунац иде, да спасе главу из џелатске торбе.{S} Гонилац иде, да метне главу |
| га јасно али презриво погледа па окрете главу на страну.</p> <p>Тома стиже своме двору, а и оне |
| е поведе, а оштри палош наиђе на врат и главу његову, и не заустави се.</p> <p>Гонилац се са ус |
| ом, било и то право, само кад су изнели главу.{S} Што се тиче новаца, они су већ у напред довољ |
| а се окрете на страну, а руком подлакти главу.</p> <p>...{S}Не, одиста су старци право говорили |
| сом додавши: — кажи, молим те! — спусти главу на његова прса, да од саме себе сакрије — сузе св |
| ериле на небесном своду, па онда спусти главу у обе шаке од руку, које бејаше подлактио на коле |
| и мирно склопи очи.{S} Исаија му спусти главу на узглавље и прекрсти га још једном.</p> <p>Вета |
| Гојко клечећи држаше десном руком очеву главу а левом покри лице и очи своје, да њоме заустави |
| и колико је кад блага задобио.{S} Своју главу и мишицу, светло оружје и добра коња стављао је с |
| , а он, држећи је на прсима, диже своју главу и очима гледаше горе, као да тражаше небо и на ње |
| идо... па загушена јецањем спусти своју главу нај Видосавине груди.</p> </div> <div type="chapt |
| ега старац. — А шта ће? питаш.{S} Твоју главу, ништа мање.{S} Од јуче скота поганог вребам.{S} |
| о рече:</p> <pb n="58" /> <p>— На твоју главу.</p> <p>Мало после зашкрипеше вратнице и заклопот |
| аревић даде достојну награду — скиде му главу са рамена, навезе се на сплавовима сам са непуном |
| S} Угљеша — и она му наслони своју лепу главу са црном дугом косом на груди, које се снажно над |
| да заложи.</p> <p>Војвода одиста бејаше гладан, па радо прихвати понуду, а старац му задовољно |
| ц узе његову леву руку у своје обе, па, гладећи је, упита га:</p> <p>— А девојка, синко?</p> <p |
| сарице!</p> <p>— Је ли која душа остала гладна после тога?</p> <p>— На моју душу грех, ал’ ја м |
| и најлепших залогаја, на које је зинула гладна чељуст змаја османског, који је главу своју прен |
| ина тужног и тихог размишљања.</p> <p>— Гладног нахрани! учи нас господ, — говораше Ана чешће.{ |
| заузети.</p> <p>Сви се јако обрадоваше, глас пролете као муња кроз град и подграђе, а звона уда |
| и утехе.</p> <p>— Ах, оче мој!</p> <p>— Глас је кратак и непотпун, али у толико више тужан.{S} |
| овима, а она му пође у сусрет.</p> <p>— Глас, који ми је донео — рече јој он — ноћас гласник, н |
| еђу становницима, које с мора гусари на глас о смрти ћесара Војихне почеше узнемиравати.{S} Пут |
| оје деспотовине у часу, кад ми је његов глас, мудрост његовог ума и јунаштво срца његовог било |
| ед.</p> <pb n="174" /> <p>— То је његов глас!{S} Хвала Богу! — рече гласно седи ратник, старац |
| дошао такав соко!</p> <p>— То је његов глас, — рече Рајко.</p> <p>— Сад већ доцне! — настави Г |
| не опрашта!</p> <p>Тако грмљаше Гојков глас, а Лабуд, крвљу окупан, завришта и скокну три копљ |
| .</p> <p>— Ал’ није то све.{S} Други је глас да је — Дренопоље пало!</p> <p>Туга деспотице Љубе |
| и из врта на двориште и даље, од куд се глас стражарев чуо.</p> <p>Старац, мрмљајући нешто, изи |
| кља, нападач паде на земљу, а нечији се глас продра:</p> <p>— Зликовче, нећеш тамо!</p> <p>Рајк |
| <p>— Алах, ил-Алах!</p> <p>То не бејаше глас људске питомости и срца, које зна да није вечито.{ |
| та не сме за сад о томе знати, да не би глас допро до старог Властоја, који се поболео.</p> <p> |
| p> <p>— Дакле дошао? — чујаше се нечији глас отуда. — Е, добро нам дошао такав соко!</p> <p>— Т |
| <p>— Не умаче нам више! — грмну нечији глас.</p> <p>То бејаше Анђео, који се са брега залете с |
| p>Тада зачу старац хрзање коњско и неки глас, који као да дозиваше некога.{S} Лагано устаде и п |
| говом доласку, дотле су други разносили глас, да је добри монах умро од туге, што је у срџби пр |
| ушу.</p> <p>Тада се разлеже разбојиштем глас турски:</p> <p>— Хаџи-Ил-беже! весели се, примиче |
| многобројних пастира.</p> <p>Ни страшан глас о паду Дренопоља није зауставио напредовање тих гр |
| <p>— Војводо Љубоје! — грмљаше Угљешин глас с коња, — где је најбоља војска моја?</p> <p>— Овд |
| додадоше други.</p> <p>— Сад је стигао глас од светлога и моћног деспота.{S} Он ће ових дана с |
| упути се на поље, одакле је по ново чуо глас.</p> <p>— Помози Бог! — поздрави дошљак старца, и |
| копаља — помешаше се у један страховит глас, који се одбијаше у котлу, где је међу бреговима л |
| <p>Угљеша је говорио јачином пророчкога гласа.</p> <p>Вукашин омекша:</p> <p>— Истина је.{S} Не |
| преке томе стану јављати.{S} Ево немила гласа.{S} Мој брат краљ Вукашин спрема војну у савезу с |
| Рајко рече:</p> <p>— Из Драме никаквог гласа?</p> <p>— Стигао је гласник деспоту.{S} Све је зд |
| <p>Исаија је монах велике учености и од гласа.{S} У Меникејској Гори, између Сера и Драме, међу |
| се опет спустити, ал’ му се учини да чу гласан говор.</p> <p>Скочи и мало погнут пође ка излазу |
| су се ђаури надали, могао је и друкчије гласе султан добити.</p> <p>— Хвала и срећном случају.{ |
| невера.{S} Волела бих, да сам друкчије гласе од вас чула.{S} Ах, то је страшно!{S} Хвала вам!{ |
| њу примио пре но што је могла чути црне гласе са тужног разбојишта.</p> <pb n="185" /> <p>Обе с |
| Угљеши и краљу Вукашину однесем радосне гласе: јуче је пао Пловдин у наше руке!</p> <p>— Не иди |
| Сутра дан дође из Сера гласник и донесе гласе, којима се Угљеша ни мало не обрадова.</p> <p>Дуг |
| ече:</p> <p>— Не бој се.{S} Ма какве ми гласе поклисар донео, одмах ћу доћи, да ти их саопштим. |
| p> <pb n="140" /> <p> — Ја.{S} Важне ти гласе доносим.{S} Тома Теологита умаче са свима својим |
| ка, забаченог и заборављеног, не допиру гласи овога весеља.</p> <pb n="46" /> <p>Видосава је те |
| е жупа и који ли је стегоноша...</p> <p>Гласи, које је Гојко донео деспоту, обрадовали су све у |
| и страда.</p> <p>Сутра дан дође из Сера гласник и донесе гласе, којима се Угљеша ни мало не обр |
| раме никаквог гласа?</p> <p>— Стигао је гласник деспоту.{S} Све је здраво и мирно и весело нашо |
| улазио у бунтовничку Бигу, стиго̑ му је гласник наше победе.</p> <p>— Хвала Алаху и пророку, а |
| , кад је већ Гојко био на путу, а други гласник одјездио Богдану, ушавши једне вечери у собу Уг |
| раву испод жалосне врбе.</p> <p>— Ти си гласник? — упита лагано рањеник.</p> <pb n="180" /> <p> |
| се одазваше војводе.</p> <p>— Добар си гласник! — додадоше други.</p> <p>— Сад је стигао глас |
| и издржљивости.{S} Ти ћеш, дакле, бити гласник.{S} Ићи ћеш на доста велики пут, и до успеха тв |
| амо.</p> <pb n="64" /> <p>— Ти ћеш бити гласник, — рече Тома једном разборитом копљанику.{S} От |
| да на општи ужас и изненађење буде зао гласник, да је Пловдин — пао!</p> </div> <div type="cha |
| ти са смелим монахом, дотле је дојездио гласник и јавно, да је Пловдин пао и да је дошао ред на |
| који ми је донео — рече јој он — ноћас гласник, није мио, није добар, далеко је од добра.</p> |
| а је — звезда — звезда издала...</p> <p>Гласник једва дође себи од бола:</p> <p>— Авај нама! — |
| ника, гласника браће Дејановића.</p> <p>Гласник поможе рањенику да сиђе с коња, па га придржава |
| и — мало воде — прозбори Угљеша.</p> <p>Гласник захвати у липову кору воде и запоји деспота.{S} |
| врбом крај студенца на једног војника, гласника браће Дејановића.</p> <p>Гласник поможе рањени |
| за тим Угљеша, — ја немам поузданијега гласника од тебе.{S} А војводе причају да се са твојим |
| срце силније закуца и он жудно изгледа гласника из Драме.</p> <p>Тако је проводила своје дане |
| ечерашњег већа.{S} Узнемирено очекиваше гласника о погибији Рајковој.{S} А кад виде, да га ника |
| брадујем, добри оче!{S} Позвах те преко гласника из Сера, да одмах дођеш овамо, ал’ ти не рекох |
| p>Они се кренуше и без њега, а оставише гласнике, који ће га обавестити о њиховом одласку.</p> |
| је при себи имао.{S} За тим је разаслао гласнике по жупама, да се скупља остала војска, коју је |
| скиде прстен са десне руке.{S} Пружи га гласнику, хтеде нешто рећи, очи му још једном живље сев |
| га Рајка и Марка краљевог; дадох тужном гласнику са Српскога Гумна.{S} Али то дадох руком, а ду |
| иле у просторијама пред великим двором, гласним клицањем поздравише господара свог.</p> <p>Тако |
| ад више нико није сумњао о ратовању.{S} Гласници су летели из Жегљигова на све стране деспотови |
| и таласи, јер они бејаху — нема сумње — гласници Божје казне над покорима, што се у Византији п |
| Томина чешће долазе њему неки непознати гласници са далеког пута.</p> <p>Разабраше само толико, |
| нути љубав моју!</p> <p>— С Богом, мили гласниче!</p> <p>И Мара, као и нехотице, махаше руком о |
| не могаше боље загледати, он заусти да гласно упита Гојка, па се трже и лагано додаде:</p> <p> |
| То је његов глас!{S} Хвала Богу! — рече гласно седи ратник, старац са Радовишта, па са осталима |
| ући прикрити ненадну узбуђеност, готово гласно викну:</p> <p>— Она?</p> <pb n="125" /> <p>Јелен |
| шаваше по кад што својом јачином људске гласове, доносећи мало после са далеких крајева неразго |
| да <pb n="149" /> је донео прве, добре гласове.{S} Деспот јавља да је са својом војском прешао |
| илских, утврђујући градиће и добијајући гласове од стране пловдинске, одакле и прети погибија.{ |
| о уз пут што води Драми, па је очекивао гласове ако ни од кога другог а оно од вернога пријатељ |
| тно клонула, а војна, о којој очекиваху гласове свакога часа, држаше слабе живце старе ћесарице |
| заморена од бриге, коју им задају чести гласови са разних страна раскомадане српске царевине.{S |
| н им осваја трепавице, душа је помућена гласовима, што случајно чуше кад се властела међу собом |
| ећи се не могаше разабрати у разноликим гласовима, који долазише нејасно и неодређено.</p> <pb |
| /> удали, оставивши Ану збуњену немилим гласовима, које јој је донео.</p> <p>После неколико тре |
| био јако потресен и изненађен добијеним гласовима, а она му пође у сусрет.</p> <p>— Глас, који |
| >— Витеже, — рекла му је она пред свима гласом, који је издавао свуколику неизвесност судбине њ |
| моја нада не вара! — прилично убедљивим гласом и са неком свечаношћу рече Тома Теологита.</p> < |
| ожђе наших мачева и копаља, — поузданим гласом рече Угљеша.</p> <p>— На Цариград најмање можемо |
| частољубља, и она лаганим али поузданим гласом рече:</p> <p>— Господару, не чекај, спремај се и |
| о душе моје поремећено никаквим злобним гласом, који би осумњичио моје пријатеље, ни доставом, |
| ци ми — мож’да смем знати — и ражаљеним гласом додавши: — кажи, молим те! — спусти главу на њег |
| заштитник свете цркве наше! — узвишеним гласом рече Угљеша примајући на дар поднесену икону.</p |
| Угљеша! — бојажљивим ал’ доста снажним гласом понови жена, ступајући му још ближе. <pb n="6" / |
| алице, прељубници погани! — грмну Гојко гласом раздраженога лава. — Све сам сазнао!{S} Или зар |
| о.</p> <p>Његов стриц Момчило био је на гласу јунак-левента, а земљиште првих његових витешко-х |
| и срећан ратник, у почетку се обрадовао гласу о скупљању војске.{S} Али кад се војсковође из по |
| , коме не бејаше лако.</p> <p>Кад се по гласу, који са степеница долажаше, познало, да је старе |
| уо лист и преврнуо вером.</p> <p>— Гле, гле!</p> <p>— Он је тргао натраг своју војску испред Ал |
| окренуо лист и преврнуо вером.</p> <p>— Гле, гле!</p> <p>— Он је тргао натраг своју војску испр |
| ом цариградском! — рече један.</p> <p>— Гле, сад, а од кад се ти поче бринути за мир душе, кад |
| о? велиш.</p> <p>— Цар Стефан.</p> <p>— Гле!</p> <p>— Са свим.{S} Основао је царство и подигао |
| своје.{S} И тада се старац загреје.{S} Гледа пред очима прошлост, најлепше тренутке, које је д |
| до тог атонског пустињика, и он у теби гледа спас!</p> <p>Кроз ноћну се тишину разлеже трубни |
| слонити можемо! — рече значајно Угљеша, гледајући право у очи Вукашину.</p> <p>— Доста је! — од |
| а устаде. — Тако, гаде грчки! — додаде, гледајући везанога.</p> <p>— Ко си ти? шта ћеш овде? — |
| агано на коњу, пролажаше већ поред њих, гледајући их испод очију.{S} А кад би са свим близо, Је |
| путниче и намерниче, — одговори старац, гледајући дошљака, његову дугачку искислу кабаницу и до |
| ина, куда она пије никад у веку прошла, гледала је у мислима провалију, испод које је малени по |
| аке, чија сам витешка дела очима својим гледала. <pb n="30" /></p> <p>— Онда ће деспотица са на |
| спех, праћен громогласним клицањем свих гледалаца.{S} А кад је хтео да по ново куша судбину, Ма |
| Драми су, разуме се, о њој разбирали и гледали да из напабирчених делића саставе ма и непотпун |
| о остављени сами себи, остављени смо да гледамо, како на очи наше расте нова сила, нова снага д |
| , на небу.</p> <p>И сада је утонуо у то гледање, занео се очима питајући звезде тако, да није ч |
| } То његово, намерно удешено, ружичасто гледање на тамне стране државних прилика Угљешу је у по |
| в.{S} Није је опазио.{S} Али је, предан гледању сјајне звезде, пошао душом, оком, слухом за њом |
| ! огласила се жена.</p> <p>Он није чуо, гледао је звезду, све живљим очима, све немирнијом душо |
| от је јунак!{S} То сам и слушао и очима гледао, — па продужи причати из своје прошлости.</p> <p |
| само могао спуштати на ниже.{S} Зато је гледао да то спуштање не дође, бар не тако брзо.{S} Али |
| чну границу, он се нарочито задржавао и гледао да се не врати што дуже у Драму.{S} Он је сад же |
| и.{S} Обојица ћутаху.{S} Гојко је оштро гледао Љубоја, коме не бејаше лако.</p> <p>Кад се по гл |
| још Рајко и Исаија.{S} Обојица ћутаху и гледаху у пламен, који се поступно гасио.{S} Дрво плане |
| есе, дохвати капљицама.{S} Лежећи тако, гледаше у ватру, која се, у почетку јако, заложена, већ |
| ео.</p> <p>Он бејаше сад препорођен.{S} Гледаше друкчије, отвореније и веселије, а говораше отв |
| је на прсима, диже своју главу и очима гледаше горе, као да тражаше небо и на њему Господа.</p |
| а. <pb n="16" /></p> <p>Угљеша ућута, и гледаше неко време преда се, а онда диже главу, и рече |
| у исто доба само нападнут.</p> <p>Анђео гледаше Тому, тражећи обавештења.</p> <p>— Видиш, — реч |
| пу с леве стране.</p> <pb n="121" /> <p>Гледаше звезде, које су слабо трепериле на небесном сво |
| ли пуног благослова огњишта свог, свога гнезда, које ће радо свити сада.</p> <pb n="132" /> <p> |
| ио јунак, који слабо помишља на свијање гнезда свога, а Љубоје је и о томе размишљао вазда а у |
| уче сам у лову наишао иа дрво са тичјим гнездом.{S} Мајка је младунаца била недалеко одлетела, |
| на тамо бавила, за тренутак се примакла гнезду грдно <pb n="70" /> велика змијурина.{S} Ја сам |
| вице осујећена, Тома је био ван себе од гњева.</p> <p>Не помишљајући да његовом опаком савезник |
| вор.</p> <p>— Кажи му, — заповедаше већ гњеван часник турски тумачу — да ће бити доцне, кад се, |
| ругу је подигла према ономе, што држаше го нож.{S} Мара клече до Ане и склопљеним рукама мољаше |
| Бога и крста! — викну он и пружи Гојку го нож.</p> <p>Гојкове очи севнуше поново већ изгубљени |
| иво махну главом.{S} А кад Тома продужи говор, којим је очевидно уверавао вођу о нечему важном, |
| дама његовим разговараш онда, кад сваки говор престаје, кад све живо тражи мира и покоја, да се |
| аке дворске Маре.{S} Само су избегавали говор о новом заповеднику драмске војске, Томи Теологит |
| спустити, ал’ му се учини да чу гласан говор.</p> <p>Скочи и мало погнут пође ка излазу из чад |
| упају!</p> <p>— Опрости, витеже, ал’ ја говорах искрено.{S} Души ће ми бити лакше!</p> <p>— А ш |
| , ко зна шта би од мене још било.{S} Не говорах ја залуд да је с оружјем и молитва у светом хра |
| Нашег властелина зове његов господар, — говораху они — он зове нас, ми ћемо радо свуда са њим а |
| могаше ни речи проговорити.{S} Место ње говораху речитије топле сузе, што се из њених очију про |
| невољу и да се сви сложно одупиру, али говораху сем тога Турцима, да је велико море српске сил |
| доцних, Бог да прости ћефалију Рајка! — говораше старац, улазећи у собу.</p> <p>Томи бејаше све |
| певај, синко, срећа ти вазда певала! — говораше под чадором својим стари дворанин Благоје једн |
| p> <p>— Још ћу да ти говорим, витеже! — говораше Мара Гојку. — Душа се моја раскравила, <pb n=" |
| то сам држао да ћеш ми и сад требати! — говораше Тома Анђелу, који је био са њим дошао у Драму. |
| <p>— Гладног нахрани! учи нас господ, — говораше Ана чешће.{S} А једном зовну дворанина:</p> <p |
| овим путем, куда и ви дођосте, стићи, — говораше Рајко.</p> <p>— Ипак ћемо га стићи кад тад! — |
| p> <p>— Доста је клетве на тебе пало, — говораше мало после као за себе војвода Богдан мачу.{S} |
| до предајем забораву све што је било, — говораше после неколико тренутака Ана Гојку. — Нећу да |
| у млину, те није морао ићи манастиру, — говораше Видосава Мари. — То је срећа за нас, иначе не |
| кад су напали узвишену ћесарицу нашу, — говораше старац, па устаде. — Тако, гаде грчки! — додад |
| биђоше клупу.</p> <p>— Разумеш ли, а? — говораше старац, па се саже да рукама опипа везанога.</ |
| поезију Дамаскинову.</p> <p>— Мени се — говораше деспотица — не свиђају певања песника Манојла |
| даше друкчије, отвореније и веселије, а говораше отворено, незамишљено.</p> <p>Кад се мало посл |
| ца, а један од њих извуче нож.{S} Трећи говораше Ани нешто брзо грчки али тако покварено и неја |
| ачкаше, а мој отац, који се, како један говораше, још тужне ноћи у Галипољу прекино̑, једва изн |
| их, потурица грчкога порекла.</p> <p>Он говораше Томи:</p> <p>— Султан Мурат је у Малој Азији.{ |
| ћ бејаше усео зеленка, па му нешто брзо говораше.</p> <p>Вођа се све више чуђаше, па сумњиво ма |
| ас да у име њено главе дигнемо! — оштро говораше Вукашин.</p> <p>— Она нас сада гони, да главе |
| војни, која је на прагу</p> <p>Јелена, говорећи с Видосавом, уочи неког коњаника, који уђе у д |
| први пут нађе за то време у друштву.{S} Говори, приповеда и пита, ал' све је мање, краће и мирн |
| д мене је — опрости, велможо —</p> <p>— Говори искрено.{S} Ми пријатељски разговарамо.{S} Зар н |
| и благословен!</p> <p>То бејаше знак да говори из чистог уверења и истинских осећаја.</p> <p>Го |
| S} Отац — самртник, син — роб.{S} А шта говори прошлост о њима?{S} Неће то бити зла намера Гојк |
| </p> <p>— Али мени моја слутња друкчије говори, — рече Угљеша.{S} У лицу дође тренутно блеђи, а |
| — упита Рајко Јелену.</p> <p>— О том не говори, — рече она.</p> <p>У том се са степеница зачула |
| е, да је наступио смак света, о коме се говори и верује.{S} Али кад Ана настави:</p> <p>— Једин |
| и велики храм у Драми.{S} Стари су људи говорили да се сећају како им је причано, да је ова црк |
| /p> <p>...{S}Не, одиста су старци право говорили!{S} Па шта је од цареве тековине?{S} Господа с |
| , која је дошла на погреб свога оца.{S} Говорило се о тузи у дому Војихнином, о старим данима ћ |
| гавао.</p> <p>О њему се није првих дана говорило, и ако је његов долазак све изненадно а неке и |
| противником њиховим.</p> <p>Прво му је говорило осећање према Гојку, друго дужност према стари |
| онекле младости и приличи.{S} Али ја не говорим да га браним.{S} Друго је нешто, што ми душу ти |
| е било наде пуно.</p> <p>— Још ћу да ти говорим, витеже! — говораше Мара Гојку. — Душа се моја |
| аје звучних ал’ меких речи, кад с тобом говорим.{S} Видела си, мож’да, да бо́ре с чела мога не |
| <p>Па јој је онда говорио дуго и живо, говорио је и као деспот и као муж, и као јунак и као чо |
| очима.{S} Код мене је био тај туђин.{S} Говорио ми је лепо, ласкаво и позивао ме да са њим идем |
| а, свако очајање.</p> <p>Па јој је онда говорио дуго и живо, говорио је и као деспот и као муж, |
| а гоњених Мрњавчевића.</p> <p>Угљеша је говорио јачином пророчкога гласа.</p> <p>Вукашин омекша |
| /> Имао сам брата Матију, који је увек говорио: док сутра постане јуче казаћу ти шта је у њему |
| 80" /> <p>— Гојко, ми морамо отвореније говорити, — рече Љубоје. — Ти си постао заточеник, што |
| доцне сазнао.</p> <p>Тешко је било даље говорити.{S} Исаија је утонуо у тугу, а Рајку је било т |
| јска победоносно враћала.{S} Нису смели говорити што су мислили, али се ипак знало, да они веру |
| се загрејасмо винцем, и почесмо по души говорити.{S} Ако си, велможо, кадгод имао нада, жеља и |
| и, ако Тома Теологита ту буде.</p> <p>— Говориш из моје душе, — одговорио му је Гојко — али ипа |
| ија забава, да с мислима својим и душом говориш!</p> <p>— Одиста ми је такав разговор најми лиј |
| вога века, живо и окретно, гдекад много говорљиво а гдешто и врло ћутљиво.</p> <p>Рајко се сећа |
| Не, ја сам само своју дужност чинио, — говорно је Рајко — па мож’да сам пропустио што и од дуж |
| >Гојко се необично обрадова таком њеном говору, замоли је, а она поче :</p> <p>— Твоја је посто |
| часове туге своје разгаљивала у ученом говору са старим монахом.</p> <p>Противно мирноћи ове д |
| војводи Момчилу.{S} Кад је један пут у говору споменуо Тома битку код Перитеориона и неко мало |
| пажљиво сисао сласт, где <pb n="139" /> год ју је могао наћи, као што вредна чела не оставља у |
| на самом путу из Сера за Драму.{S} Кад год је дотле дошао, није жалио такнути и до Драме, не т |
| и сада, ма да сам у овим годинама, што год вредети на бојном пољу.</p> <p>— А зар мислиш, стар |
| еша показа руком на Гојка.</p> <p>— Што год ти урадиш, добро је ! — одговори Ана.</p> <p>— А са |
| .{S} А дотле не брини.</p> <p>Колико су год речи Гојкове о његовом старом оцу ожалостиле Мару, |
| је било тако давно.{S} Тек је шеснаеста година наступила од тог доба.{S} Галипоље је мален али |
| мамо чему надати.{S} Од како је пре пет година умро њен цар Александар, она брзо иде своме крај |
| ј Мара.</p> <p>Ана је имала близу шесет година, када је Војихна умро.{S} Али је судба њена, чес |
| бука наша, била дете од десет, дванаест година, а зваше се — монах болно уздахну — Јелена.</p> |
| а ја, тужно сироче од непуних дванаест година, остадох без игде ичега.</p> <p>Кад сам с очева |
| " /> мојој.{S} Навршило се већ петнаест година, како си ми постала љуба верна.{S} И ко зна, кол |
| таџбине узео је част краљевску пре шест година онда, кад и ја деспотску.{S} Ми бејасмо једини, |
| ела била је планина Родопа.{S} За првих година свога витештва Момчило се већ био прочуо на дале |
| је она најлепши цвет, што је последњих година изникао на плодним, али често пута крвљу натапан |
| арац — хоћу ли и сада, ма да сам у овим годинама, што год вредети на бојном пољу.</p> <p>— А за |
| е свога таста Синише, који је у дубоким годинама на самртничкој постељи, али нам не може бити о |
| Љуба и војвода Богдан, човек у најбољим годинама, осредњег раста, јаких мишица, добре душе ал’ |
| а сам тек недавно научио грчки у старим годинама својим.{S} Али не жалим за труд.{S} Имао сам с |
| ше — Тома Теологита, момче у двадесетим годинама свога века, живо и окретно, гдекад много говор |
| d> <p>Било је то знамените и тужне 1370 године, када је и Дренопоље пало из руку византиских у |
| <p>Било је пред вече 25 септембра 1371 године.</p> <p>Од веселих ратника, који знају вредност |
| зимских дана, па је дошло пролеће 1371 године.{S} У Драми је за то доба било мирно и прилично |
| ојим врсницима Војихном и Властојем.{S} Године и буре живота навалише на њ, те саломише некадаш |
| ртна у велико ударила у његов појас.{S} Године су превалиле.{S} Једва чекам, да се вратим у Дра |
| е ти сети младости, ти чисто врати моје године назад, и од мене, прилично окорелога ратника, ст |
| северне Арбаније.{S} Од како је прошле године умро најстарији њихов брат Срацимир, плахе али в |
| ога збора ја ни данас после пуне четири године, не могу признати.{S} Она се противи реченој мис |
| тешким приликама у Призрену пре четири године, кад сам видео, колико су се осилили наши против |
| </p> <p>Мара је била тада у осамнаестој години.{S} Лепа, на супрот топлом сунцу свога завичаја, |
| .{S} Завидљив слави његовој, сада га на гозби отрова Лала-Шахин!{S} Правоверни!{S} Наша ће сила |
| ћесарице, да неко оде и замени његовога Гојка.{S} Жели стари ратник да загрли свога јединца.{S} |
| два оседлана и спремна коња: једног за Гојка а другог за себе.</p> <p>Тада Гојко ухвати Рајка |
| са отворености своје, није марио ни за Гојка, сазнавши да су они искрени пријатељи.{S} О старо |
| епатио племенити витез — Љуба показа на Гојка — и други јунак, Рајко, а душу његову каквом бојо |
| >— С тобом је свршено!</p> <p>И пође на Гојка, заповеднички викнувши Љубоју:</p> <p>— Војводо, |
| ла часнијем, — и Угљеша показа руком на Гојка.</p> <p>— Што год ти урадиш, добро је ! — одговор |
| ље загледати, он заусти да гласно упита Гојка, па се трже и лагано додаде:</p> <p>— А она женск |
| један часник тумачу.</p> <p>Тумач упита Гојка, хоће ли се придружити застави моћнога пророка Ал |
| ијени, љутито су се бацили на подбадача Гојка, и са њиме своје завереничке рачуне крвавим путем |
| ам чуо за једног његовог војводу младог Гојка.{S} Хвале га на далеко, да је честит јунак.{S} А |
| } Највећа му је погибао сада грозила од Гојка, који је <pb n="89" /> поред свих заседа ипак дош |
| аздвојна друга Мари, која је већ све од Гојка била сазнала, а добра Видосава осећаше се и сама |
| је из његовог друштва.{S} То су чули од Гојка, И били су мирни</p> <p>Кад је сав тај посао био |
| ске.{S} Он распитиваше за чадор војводе Гојка из Драме.</p> <p>Нико га не знаде по мраку право |
| Мору. <pb n="25" /></p> <p>Рајко стиже Гојка на малим каменим степеницама.</p> <p>— А зна ли з |
| своје и свога брата.</p> <p>Костадин је Гојка задржао три дана, да почасти свога госта и да га |
| је била слабо осветљена.{S} Очекивао је Гојка.</p> <p>Борба је у души његовој била још већа.{S} |
| на далека Струмина приточица.{S} Пут је Гојка водио поред речице.</p> <pb n="81" /> <p>Сјахао ј |
| више тајити од Ане љубав између Маре и Гојка.</p> <p>И она рече Мари.</p> <p>У Мариној души на |
| сам, слутио сам и наслутио, да она љуби Гојка војводу.</p> <p>— Али ја рекох, Рајко —</p> <p>— |
| и у лице целивам! — рашири руке, загрли Гојка па се срдачно пољубише.</p> <pb n="127" /> <p>Кад |
| крштати стреле.{S} Једна окрзну по руци Гојка, који се на мах лати мача и узде коњске.{S} Науче |
| ! војвода! — кликнуше коњаници познавши Гојка и његовог Лабуда.</p> <p>То бејаху поуздани момци |
| пусти оштро копље, и оно се пребацивши Гојка, који на мах клече, преби о стеновит шиљак, који |
| ога, који је ње највише заслужан.{S} До Гојка, забаченог и заборављеног, не допиру гласи овога |
| оји их шаљу.{S} Сада је Костадин примио Гојка и с истинском радошћу, а кад је разабрао какве му |
| кама па зајеца.</p> <p>Исаија погледа у Гојка па у Рајка, питајући их очима и изразом свога лиц |
| целе драмске области наименова војводу Гојка, а Тому позва да се нађе уз њега — деспота -— сво |
| сарици јављено је у исто доба.{S} Ја ћу Гојка вратити у Драму, а ти ћеш га за време заменити.{S |
| погибао таког кушања судбине не могаху Гојка задржати.{S} Изјављујући да га само реч из једних |
| еко на брду с друге стране реке.</p> <p>Гојка њена отвореност још више зачуди, а кад му она реч |
| и, шта је Томо о другима мислио.</p> <p>Гојка је мало знао, али по Рајку, који му се не допадаш |
| а, где се савијају око мраморног стуба, Гојко се окрете и Рајку, који је ишао за њим, ша’ну:</p |
| ење крај воде.</p> <p>Савладавши овога, Гојко се спремаше да продужи борбу са другим нападачима |
| тражар са тврђаве огласи долазак њихов, Гојко им пође на сусрет.</p> <pb n="66" /> <p>Њихов га |
| >Враћајући се једном поред обале речне, Гојко срете једну женску, која је хтела у лаком чуну пр |
| >Стискоше један другом јуначке деснице, Гојко скочи на коња, па се са пратиоцем изгуби погледу |
| шан покојном ћесару и његовој жени Ани, Гојко је с места послушао њену наредбу и из Драме отиша |
| јарак крај пута, па ишчезоше у шуми.{S} Гојко, збуњен неочекиваним сусретом, заустави Лабуда, с |
| м су били у Драми потпуно задовољни.{S} Гојко је пак вазда био раздраган, и да му није извесна |
| ече Тома.</p> <p>— И ја тако мислим.{S} Гојко, млади војвода у Драми, био је старом Војихни дес |
| арешина се удали.{S} Обојица ћутаху.{S} Гојко је оштро гледао Љубоја, коме не бејаше лако.</p> |
| мож’да обманут.</p> <pb n="80" /> <p>— Гојко, ми морамо отвореније говорити, — рече Љубоје. — |
| с вама послујем.</p> <pb n="99" /> <p>— Гојко, — рече за тим Угљеша, — ја немам поузданијега гл |
| а Крстопољу, Тома рече Љубоју:</p> <p>— Гојко је бунтовник, који спрема Крстопољ, да се +оцепи |
| изао.</p> <p>Лабуд страховито захрза, а Гојко дочека Анђела мачем, и његовом крвљу попрска песа |
| бише у залуд...</p> <p>Јелена ућута, а Гојко, који је неколико пута у узбуђењу задрхтао док је |
| па је казала доброј старој Видосави, а Гојко је тајну своје среће поверио своме верном Рајку.< |
| а је онда пусти.{S} Она се поче пети, а Гојко иђаше за њом.</p> <p>На степеницама, где се савиј |
| </p> <p>Мара, преплашена, лако цикну, а Гојко збуњен, окрете се страни, одакле им приђе Ана.</p |
| тима.</p> <p>— Ступи, Рајко! — позва га Гојко.</p> <p>Јелена се трже, погледа својим крупним оч |
| кан.{S} Ја одлазим с места, — задржа га Гојко, показујући му једнога копљаника, који им привођа |
| е:</p> <p>— Ти? — изусти у чуду, али га Гојко већ не могаше чути.</p> <p>Лабуд се бејаше спусти |
| озденим ступцем удари по врату тако, да Гојко посрну.{S} Тома прискочи, па га <pb n="69" /> пол |
| ог дана Љубоје доби од Ане заповест, да Гојко дође у Драму али не ка ћесарици већ ка своме оцу, |
| стране супарништво у љубави, уверење да Гојко није без кривице и свикнутост да се воља старијег |
| за Гојка а другог за себе.</p> <p>Тада Гојко ухвати Рајка за руку:</p> <p>— Ти си ми пријатељ? |
| вао ваш некада вам веран слуга, војвода Гојко, кад сам отишао да га у име ваше сменим са дужнос |
| а бејаху велики војвода Богдан, војвода Гојко и неколико старијих и млађих витезова.</p> <p>Дес |
| анци, а у њима приђе први роб — војвода Гојко.</p> <p>Окружен јаком оружаном пратњом Гојко стад |
| ји већ бејаше на коњу.</p> <p>— Војвода Гојко, син покојног војводе Властоја! — одговори Гојко, |
| или слободан војвода?</p> <p>— Војвода Гојко, — одговори Љубоје одмах.</p> <p>— Нисам, — рече |
| ворану ступише деспотица Љуба и војвода Гојко.</p> <p>— Опростите, али не долазимо да вас обрад |
| иш?{S} Ваљ’да зато што је млади војвода Гојко отишао на крваву војну?{S} Отишао је у поверењу с |
| е.</p> <pb n="78" /> <p>— Је ли војвода Гојко ослобођен веза? — упита га Љубоје.</p> <p>— По тв |
| За мном, јунаци!</p> <p>— Живео војвода Гојко! — грмну охрабрена војска, па за Гојком утону у с |
| трку.</p> <p>— Помози Боже! — прошапта Гојко, намаче калпак на очи, прикупи дизгине Лабуду, па |
| ње свога оца делио је врло радо и његов Гојко, па је у мислима и жељама и даље <pb n="27" /> иш |
| х изгуби смелост, и баш у тренутку, кад Гојко измахну да му мач са свим избије из руке — двојиц |
| > <p>Веће весело прими ту новину, а кад Гојко одушевљеним речима понови Угљеши, како му ставља |
| 112" /> <p>Из првих речи са њом сазнаде Гојко, да је она у служби и милости госпође једног од н |
| пила нема тишина.</p> <p>Тишину прекиде Гојко, црномањаст младић подужих бркова а без браде, ко |
| промени.</p> <p>Врата се отворише и уђе Гојко са старешином градске страже.</p> <pb n="79" /> < |
| м онај мирни старац пастир, код кога је Гојко недалеко од Радовишта преноћио на свом путу за Же |
| можо !{S} Али ја никад не мишљах, да је Гојко невера.{S} Волела бих, да сам друкчије гласе од в |
| нда прекиде ћутање:</p> <p>— Војвода је Гојко и иначе зрео.{S} О њему постоје већ читаве приче |
| и је стегоноша...</p> <p>Гласи, које је Гојко донео деспоту, обрадовали су све у Серу.{S} Деспо |
| ећних дана у месецу марту.{S} Брижни је Гојко веселије погледао, јер му се чињаше, да је грешио |
| инут разговор.</p> <p>— А војвода ти је Гојко добар пријатељ? — упита Тома Љубоја. <pb n="38" / |
| у је исто и умириле речи, којима јој је Гојко јасно казао шта мисли и смера.{S} Видосава није в |
| наступи бура.{S} Она се ломила, док је Гојко не ослободи неизвесности.</p> <p>Кад је један пут |
| к увидела да није без заштите, и ако је Гојко далеко.</p> <p>Кад је са Рајком дошла до места, г |
| Гојко није ни запамтио.</p> <p>Тако је Гојко дочекао вече.</p> <p>Старац је ућутао, склопно оч |
| а пред непознатог јој витеза, кад ју је Гојко поздравио и кад му је она Бога прихватила.</p> <p |
| Говориш из моје душе, — одговорио му је Гојко — али ипак и ја и ти превиђамо две ствари.{S} Јед |
| >— И сам тако мислим, — одговорио му је Гојко, и на томе је њихово разбирање о уклањању Томином |
| о буде, поступи овако: онда, кад погине Гојко, нека други твоји људи нападну на ћесарицу Ану и |
| добио заповест, да одмах нареди, да се Гојко пусти из Крстопоља.</p> <p>— Видиш, Анђеле, да са |
| 18930_C16"> <head>XVI.</head> <p>Кад се Гојко вратио с Јеленом у Сер, овде је већ било отпочето |
| /p> <p>На вратима од чадора појавише се Гојко и Рајко.</p> <p>— Красно, млади певачу! — рече Го |
| .</p> <p>— Красно, млади певачу! — рече Гојко — и ако би се истини твоје песме могло мало и при |
| >— Не знам.</p> <p>— Због овога, — рече Гојко, и из недара извади писмо, којим му Рајко јавља д |
| љај, већ испитај и казни кривца, — рече Гојко одушевљено.</p> <p>— Све нек тоне у заборав! — за |
| ри Љубоје одмах.</p> <p>— Нисам, — рече Гојко. — Где ми је оружје, где су знаци мога чина?</p> |
| рају и крвника туђина наћи ћемо, — рече Гојко.</p> <p>— Душа му проклета!{S} Ал’ витеза оног ни |
| а.</p> <p>— Беже кукавице, — јасно рече Гојко — кад најгора рђа међу њима паде.{S} Грче лукави, |
| да неко долази У град.</p> <p>То бејаше Гојко с Јеленом...</p> <p>Тома Теологита још се не нада |
| мутила ведрину судбине њихове, кад је и Гојко морао на неодређено време отићи.</p> <p>Мара је и |
| p>— Онда је са њим лако!</p> <p>— Али и Гојко ми је добар пријатељ.</p> <p>— Који своме пријате |
| ветљену собу, у коју она уђе а за њом и Гојко.</p> <p>Рајко застаде на степеницама.{S} Једва до |
| напред ево да ти платим труд!</p> <p>И Гојко је свим жаром пламене љубави своје загрли, притиш |
| ти олтар, кад томе буде време!</p> <p>И Гојко клече до болног оца, па саже главу.</p> <p>Власто |
| </p> <p>— Па ни то није све, —- настави Гојко.— Краљев зет Ђурђе Балшић, који му је био савезни |
| ајко.</p> <p>— Сад већ доцне! — настави Гојко — не спремисмо ни њу ни њега.</p> <p>— Твој стриц |
| /p> <pb n="183" /> <p>— Никад! — понови Гојко.</p> <p>— У мучионицу, на коло, нек му се раскину |
| итешком мегдану, један пут, забаве ради Гојко је са својим коњицем Лабудом био готов срнути у п |
| а.</p> <p>Рајко познаде да збиља долази Гојко, похита му на сусрет па се братски са њим загрли |
| лову доживео а особито сад, кад није ни Гојко ту.{S} Али је дошло време кад Рајко мора да обиђе |
| вој соби отворише широм, а на њих ступи Гојко страшног изгледа.{S} Огртач му се са десног рамен |
| <p>— Светли деспоте! — радосно прозбори Гојко. — Хвала на такој задаћи и великој милости.{S} А |
| н покојног војводе Властоја! — одговори Гојко, и пусти Лабуда.</p> <p>Старац задрхта од изненађ |
| Ипак ћемо га стићи кад тад! — одговори Гојко.</p> <p>— И ја тако мислим.</p> <p>Продужише ћуте |
| не до сада.{S} Сад знам све, — одговори Гојко.</p> <p>Седоше, па у многобројним питањима и одго |
| есело нашој извесној победи, — одговори Гојко.</p> <p>— И твоме скором венчању!</p> <p>— Које н |
| добра душа, све ћеш сазнати, — одговори Гојко.</p> <p>Момци прихватише коње, а један осветли бу |
| м.{S} Ја јој не могах јавити,— одговори Гојко.</p> <p>— Онда ћу ја, — пожури се Рајко.</p> <p>— |
| твоју синовицу Јелену, — брзо изговори Гојко, показујући на њу.</p> <p>— Господе преблаги! — в |
| е нашој срџби на свагда умаћи! — заврши Гојко.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18930_ |
| јко одлучно.</p> <p>— За то ће — доврши Гојко — бити у нашој војсци три јунака мање.{S} Али опе |
| , али им жртве не дадосмо! — довикну им Гојко.</p> <p>— А ми једну и спасосмо! — одговорише они |
| јко!</p> <p>— Жив је још његов побратим Гојко!{S} За мном, јунаци!</p> <p>— Живео војвода Гојко |
| .</p> <p>Окружен јаком оружаном пратњом Гојко стаде пред часнике.</p> <p>— Опомени га наше пону |
| не душе.</p> <p>Али не мисли о њој само Гојко.{S} Њена је лепота занела и Љубоја, заповедника г |
| > <p>У том стиже у Жегљигово и поклисар Гојко.</p> <p>И док су једни причали о његовом доласку, |
| ји бејаху од студени клонули, уђе у врт Гојко, и приступи слободно Мари.</p> <pb n="90" /> <p>— |
| it="*" /> <p>После трн дана, кад је већ Гојко био на путу, а други гласник одјездио Богдану, уш |
| Здрави!</p> <p>Мало доцније уђе у собу Гојко, који долажаше из Анина двора.</p> <p>— Браћо, — |
| и у два скока стиже на знојавом Лабуду Гојко.{S} Нападачи, изненађени, пустише Ану и Мару, и, |
| еговој мајци, која је рано умрла и коју Гојко није ни запамтио.</p> <p>Тако је Гојко дочекао ве |
| д срца ти хвала! — реко је при састанку Гојко.</p> <p>— Не, ја сам само своју дужност чинио, — |
| >— Варалице, прељубници погани! — грмну Гојко гласом раздраженога лава. — Све сам сазнао!{S} Ил |
| ...</p> <p>Мало после стајали су у врту Гојко и Мара.{S} Разговор је био жив, пун, као што им ј |
| о клећи!{S} Тако —</p> <pb n="82" /> <p>Гојко прекиде реч, и брзо скочи на Лабуда, јер спази, к |
| се с душом борио.</p> <pb n="93" /> <p>Гојко клечећи држаше десном руком очеву главу а левом п |
| , сестро?</p> <p>— Монах Исаија!</p> <p>Гојко изненађен скочи с клупе:</p> <p>— Исаија?</p> <p> |
| елим да се два пута Бог не куша!</p> <p>Гојко је весело вратио свога Лабуда војнику, а сам је М |
| у.</p> <p>— Добро дошо̑, витеже!</p> <p>Гојко пољуби Исаију у руку, а монах га благослови, па д |
| ружје Гојково. — Узми, твоје је!</p> <p>Гојко приђе Љубоју, који га ухвати за руку и посади до |
| да му је певам српским речима...</p> <p>Гојко и Рајко пролажаху редом поред чадора горе и доле, |
| тог уверења и истинских осећаја.</p> <p>Гојко пољуби ту суву руку, а старац му даде знак да се |
| е славне победе српскога оружја.</p> <p>Гојко је, задовољан и срећан својим успехом поклисарски |
| > <p>— С Богом! — па ободе коња.</p> <p>Гојко једва стиже да махне руком, па се пусти да не изо |
| но се догоди ономад а друго сад.</p> <p>Гојко га са свим разумеде.</p> <p>— Није тако, — додаде |
| > <p>Па се за тим упути на више.</p> <p>Гојко виде, да се Рајко јако изненади.{S} За час му мно |
| то устезаше да се са њим пољуби.</p> <p>Гојко их одведе на кулу, где је он становао и одакле је |
| ати и руком показивати на груди.</p> <p>Гојко скочи, а Властојев слуга отрча.</p> <p>На мах се |
| нах Исаија! — рече Рајко Јелени.</p> <p>Гојко бејаше изишао на врата, и дочека Исаију.</p> <p>— |
| естано мислити и њему се надати.</p> <p>Гојко је њу разумео.{S} Али га је мучила неизвесност по |
| кај на клупи, ја ћу се пожурити.</p> <p>Гојко без речи пристаде, а кад је остао сам под јелом, |
| ка своме оцу, који је на самрти.</p> <p>Гојко се пожурио и одмах кренуо.</p> <p>Ишао је без ије |
| де је она хтела на чунићу прећи.</p> <p>Гојко јој о себи рече, ко је и одакле је, толико, колик |
| ло још доста високо над заходом.</p> <p>Гојко, раздраган у красној природи лепог летњег дана, о |
| , па са осталима наже за Гојком.</p> <p>Гојко западе у најгушћу сечу.</p> <p>Један турски коњан |
| је стари Властоје знатно болан.</p> <p>Гојко сабра веђе:</p> <p>— Коса је смртна у велико удар |
| нице, куда се иде у Гојков стан.</p> <p>Гојко поведе Јелену до степеница, па је онда пусти.{S} |
| ред, али стаде и оста непомичан.</p> <p>Гојко дочека Тому тако силно, да Тома на мах изгуби сме |
| х ни толико.{S} А то није право.</p> <p>Гојко се необично обрадова таком њеном говору, замоли ј |
| у још једном синуше — и издахну.</p> <p>Гојко зајеца, витези скидоше калпаке, Исаија шапуташе с |
| ризница стоји ти на расположењу.</p> <p>Гојко се поклони, а деспотица прихвати:</p> <p>— Све је |
| p> <p>У разговору дочекаше зору.</p> <p>Гојко предложи, да остане за кратко време у Крстопољу, |
| ад од тада не сретосмо у животу.</p> <p>Гојко заусти да запита о несуђеном заручнику њеном, ал’ |
| ко се сети, да, мож’да, труба објављује Гојков повратак.</p> <pb n="124" /> <p>— Тако, тако ти |
| з, нека не опрашта!</p> <p>Тако грмљаше Гојков глас, а Лабуд, крвљу окупан, завришта и скокну т |
| ветли буктињом степенице, куда се иде у Гојков стан.</p> <p>Гојко поведе Јелену до степеница, п |
| ља настати.{S} А зна ли што о томе отац Гојков, Властоје?</p> <p>— Ништа! -— рече Видосава.</p> |
| помоћи ну све то поквари ненадна појава Гојкова.</p> <p>Нападачима је, у осталом, било и то пра |
| лост о њима?{S} Неће то бити зла намера Гојкова већ мало већа слобода, која донекле младости и |
| друге стране стајаше неокаљана прошлост Гојкова, дугогодишње другарске везе и сумња у правичнос |
| ехотице учесник у њима.{S} Ходи.</p> <p>Гојкова праведна срџба попусти.{S} На мах му сину мисао |
| тле не брини.</p> <p>Колико су год речи Гојкове о његовом старом оцу ожалостиле Мару, толико су |
| — викну он и пружи Гојку го нож.</p> <p>Гојкове очи севнуше поново већ изгубљеним сјајем.{S} Ст |
| ав! — заврши Ана.</p> <p>Тада стигоше и Гојкови пратиоци а са њима и стари дворанин.</p> <p>— Ј |
| у уверити да су нападачи били најамници Гојкови.{S} Она ће и по оделу њиховом томе поверовати.{ |
| —</p> <p>Као авет проби се кроз редове Гојкових чувара — атонски пустињик.</p> <p>— У име Бога |
| — који је о зиду покривао шлем и оружје Гојково. — Узми, твоје је!</p> <p>Гојко приђе Љубоју, к |
| дећи.</p> <p>Свргнуће Томино и узвишење Гојково обрадовало је све и свакога у граду, ал' никога |
| тала би је често Видосава после одласка Гојковог.</p> <p>— Видо, ти знаш моје мисли, моје осећа |
| >VI</head> <p>У Крстопољу је од доласка Гојковог било све мирно, па се и преплашено становништв |
| своме свакидашњем послу.{S} Али у души Гојковој није било мира.{S} Без поговора послушан покој |
| шта се догодило.{S} Чуо је о неверству Гојкову и задаћи Томина путовања у Крстопољ.{S} Разбори |
| , што се из њених очију пролише на руку Гојкову...</p> <p>— Синко, нека те Бог благослови!{S} Р |
| ао, склопно очи, и лагано испустио руку Гојкову.</p> <p>После дужег времена Властоје тешко отво |
| е, што није онда одлучно стао на страну Гојкову.{S} Пребацивао је у исто доба сам себи, шта хоћ |
| Гојко! — грмну охрабрена војска, па за Гојком утону у сечу, која се у средини бојног поља све |
| ац са Радовишта, па са осталима наже за Гојком.</p> <p>Гојко западе у најгушћу сечу.</p> <p>Јед |
| су добили новог заповедника.</p> <p>За Гојком су сви жалили, али су се надали да његов заменик |
| е у исто доба сам себи, шта хоће сад са Гојком.{S} Он, војник и слуга деспота и ћесара свога, т |
| А у граду се не зна, шта је с војводом Гојком учињено?</p> <p>— Тако је.</p> <p>— Кад се довеч |
| nit="*" /> <p>По свршеном већу Угљеша с Гојком оде у Анине одаје.{S} Тамо бејаше Ана, Мара, Јел |
| и главом злочин према теби, према мени, Гојку, Мари, ћесарици.{S} Све се бејаше скупило, да се |
| омисао, да је и нехотице себи одмогао а Гојку помогао, да стече права на милост Анину и руку Ма |
| p> <p>Прво му је говорило осећање према Гојку, друго дужност према старијима.</p> <p>Са степени |
| амени.{S} Али будите врло пажљиви према Гојку.{S} Његова породица има великих заслуга за наш до |
| још једном погледа, заустави поглед на Гојку, очи му још једном синуше — и издахну.</p> <p>Гој |
| — говораше после неколико тренутака Ана Гојку. — Нећу да се то икада преда мном спомене!</p> <p |
| <pb n="113" /> <p>— Витеже, — рече она Гојку — ти си мени казао ко си, шта си и одакле си.{S} |
| да ти говорим, витеже! — говораше Мара Гојку. — Душа се моја раскравила, <pb n="143" /> па туг |
| <p>После неког времена Угљеша се окрете Гојку:</p> <p>— Војводо!{S} Ти си честитог покојника до |
| решина страже збиља отишао, Љубоје рече Гојку:</p> <p>— Војводо!{S} Док си ти тамновао, важни с |
| </p> <p>Тома Теологита још се не надаше Гојку, нити знађаше шта је са њим.{S} Јелену пак не оче |
| У име Бога и крста! — викну он и пружи Гојку го нож.</p> <p>Гојкове очи севнуше поново већ изг |
| па поче прекидајући на махове, причати Гојку о својој љуби а његовој мајци, која је рано умрла |
| арила у својим очекивањима и датој речи Гојку.{S} Она себе до сада не познаваше, јер сад виде, |
| ича Видосави оно, што је и сама знала о Гојку у Крстопољу.</p> <pb n="73" /> <p>Видосава бејаше |
| е са брега залете с копљем у руци право Гојку.{S} А кад дође ближе пусти оштро копље, и оно се |
| Исаија.</p> <p>— Ја сам одмах све јавио Гојку по поузданом момку, — шапну му Рајко.</p> <p>— По |
| вала ти!</p> <p>Други пут је Рајко реко Гојку, да неће више остати у Драми, ако Тома Теологита |
| , имам да захвалим, брате! — рече Рајко Гојку.</p> <p>Пружи му руку, па се братски опет пољубиш |
| натога му Грка, послао да јуре у сусрет Гојку.</p> <p>Њих су опазили Анђелови људи, те се, поре |
| у, која се тресла, и спусти је на главу Гојку:</p> <p>— Да си благословен! — прошапта старац, п |
| ирније.{S} Још му је сва нада у јединцу Гојку, честитом младом војводи у служби драмског ћесара |
| Кад се довече са свим смркне, сићи ћеш Гојку, и отворићеш му слободан излаз.{S} Казаћеш, да чи |
| <p>— Хвала Богу! — рече Јелена.</p> <p>Гојку бејаше све јасно.</p> <p>— Да није — рече радосно |
| убоју, јер је он потребан Драми.</p> <p>Гојку засија лице од радости:</p> <p>— Хвала узвишеној |
| крвним током, утицаше турска коњица са голим сабљама у рукама.{S} Свако се одељење раздели на |
| ом ведрином душе своје!{S} Не бејах баш голобрадо момче, кад сам с тобом ступио пред олтар.{S} |
| е спасло у ноћној тмини, изнело је само голу душу.{S} Па и то је готово све пропало.{S} Неке су |
| гат трговац, избеже са мном, да спасемо голу душу.</p> <p>„Јелена, кћери моја!{S} Ми ништа више |
| лашио.{S} Погледао је, с које се стране гомилају облаци, па је био безбрижан, Мрак се брзо спус |
| јим благословом.</p> <p>Ова се војска у гомилама или дугачким редовима пешке стицала у градско |
| не успомене у души и пред очима његовим гомилаху.</p> <p>Ловци се наслонише на руке подлактивши |
| а на њ танког грања, бирајући са велике гомиле оно оздо, које киша није много овлажила, па уста |
| римајући на дар поднесену икону.</p> <p>Гомиле народа, мушког и женског, старог и младог, које |
| путник скиде кабаницу и разастре је по гомили грања крај ватре да се суши, па сам седе на вели |
| вати и одвајати лево и десно у поједине гомилице, бијући непрестанце бој на <pb n="176" /> дуго |
| говораше Вукашин.</p> <p>— Она нас сада гони, да главе приклонимо једној глави.{S} Данас је дуж |
| де, да метне главу у торбу.</p> <p>Змај гони ђавола.</p> <p>Бегунац ће у мрклој ноћи лако отићи |
| пет наста.{S} Бегунац је сишао с моста, гонилац на њ наишао.</p> <p>Међу њима је, дакле, само т |
| о времена језде?{S} Бегунац за цело не, гонилац још мање.</p> <p>Век је сад дуг колико и мост.{ |
| агону.</p> <p>Бегунац осети гониоца.{S} Гонилац се намерно на бегунца.</p> <p>Бегунцу би јасно, |
| е, да спасе главу из џелатске торбе.{S} Гонилац иде, да метне главу у торбу.</p> <p>Змај гони ђ |
| <p>Бегунац гониоца не зна али слути.{S} Гонилац бегунца зна, ал’ грех му цео не слути.</p> <p>Б |
| </p> <p>Али бегунцу није така трка прва Гонилац само њих и зна.</p> <pb n="163" /> <p>А какви г |
| n="165" /> <p>Ту Су.</p> <p>-Бегунац и гонилац чују један другоме дах, осећају пламен мржње ме |
| ребрима доброг носиоца.</p> <p>Куд јури гонилац?</p> <p>За убицом прве радости и тихе среће сво |
| егунац извитла мачем више главе.</p> <p>Гонилац спреми тешки палош, држећи га, руком за балчак, |
| {S} У почетку: да; сада већ: не.</p> <p>Гонилац ни онда ни сада.</p> <pb n="164" /> <p>У дивљој |
| главу његову, и не заустави се.</p> <p>Гонилац се са услужним мрковом својим скрха преко побеђ |
| ко!</p> <p>Он само толико мисли.</p> <p>Гонилац ни толико.</p> <p>Али бегунцу није така трка пр |
| p> <p>Бегунац је наишао на мост.</p> <p>Гонилац напреже слух.</p> <p>Потмула лупа преста па опе |
| се код Дренопоља улива у Марицу.</p> <p>Гонилац не изоста.</p> <p>Коњи се повише, земља тутњи, |
| аље иде по нагону.</p> <p>Бегунац осети гониоца.{S} Гонилац се намерно на бегунца.</p> <p>Бегун |
| унац добија, ако умакне.</p> <p>Бегунац гониоца не зна али слути.{S} Гонилац бегунца зна, ал’ г |
| .</p> <p>Бегунцу је пут мало познат.{S} Гониоцу је тек у бледом сећању.</p> <p>Обојица ободоше |
| би јасно, шта губи, буде ли стигнут.{S} Гониоцу није тајна, шта бегунац добија, ако умакне.</p> |
| олила Бога да ми помогне, али — судбина гоњаше напред.</p> <p>Добри је поочим склопно своје очи |
| ог срца његовог.</p> <p>У том као бесом гоњен излете из одаје, где су се гостили, један дервиш. |
| а југа и — опомени се, Вукашине, — дома гоњених Мрњавчевића.</p> <p>Угљеша је говорио јачином п |
| аме, знао да ће се свака претпоставка у гоњењу његову оснивати на уверењу, да је он ударио најк |
| стигоше под источне огранке Меникејскех гора, а што је сунце више освајало и они су све дубље з |
| љива!</p> <p>— И ево овде, у осами ових гора, ближе једином господу Богу, кунем се, да другог г |
| Очима брзо прелете нижи део Меникејских Гора и даље равницу, кроз коју се пружао пут, што је сп |
| манастира светог Претече у Меникејским Горама.</p> <p>Јелена бејаше потресена:</p> <p>— Витеже |
| из кога су полазиле стрме степенице за горе.{S} Мара пође тим степеницама и изиђе на горњи бој |
| ко и Рајко пролажаху редом поред чадора горе и доле, десно и лево.</p> <p>— И тако остаде у зал |
| у цркви истога манастира, у Меникејске Горе.{S} Ту је на миру настављао свој превод богословск |
| сташе, проламаше се небо и разлегаху се горе од веселих ратничких клицања, а Угљеша бејаше задо |
| љу прекино̑, једва изнесе душу до Свете Горе.{S} Ту <pb n="114" /> је на брзо склопио очи, а ја |
| да се за време склонимо негде око Свете Горе.</p> <p>Али се милост Божја, која нас аше оставила |
| рсима, диже своју главу и очима гледаше горе, као да тражаше небо и на њему Господа.</p> <p>— Т |
| ије.{S} Ал’ те очи!</p> <p>Ходаше собом горе и доле.</p> <p>На један пут стаде и лупи руком о р |
| <p>— Нека је слава и хвала господу Богу горе и нашем милостивом деспоту на земљи, али ја мислим |
| њ, који је на сред тога дворишта лагано горео.{S} Намести ситнијег грања око двеју омањих клада |
| е учености и од гласа.{S} У Меникејској Гори, између Сера и Драме, међу различитим већим и мањи |
| а, а ја оружје своје нећу положити пред горима.{S} Цар није био подобан да одржи велико наслеђе |
| } Два одељења заобиђоше српски логор са горње северне стране његове, па се једно примаче северо |
| /> <p>Недалеко од Радовишта а у области горње Струмице у деспотовини браће Дејановића близо пут |
| S} Мара пође тим степеницама и изиђе на горњи бој, где су биле две малене собе са једним предсо |
| {S} Богдан узе мач, од кога се држак са горњом половином бејаше сачувао.{S} Рука му задрхта и к |
| сахат времена?{S} Да ли иду пољем? ил’ гором? ил’ брдом? ил’ водом? ил’ путем? ил’ странпутицо |
| којим му Рајко јавља догађај са Маром у горској кули.</p> <p>Љубоје прочита и задрхта:</p> <p>— |
| вима својим греховима.</p> <p>— Нека га господ уклони далеко од ове куће, од нас и свих честити |
| /p> <p>— Благословен од сада па до века Господ, који те, рабе Божји, посла к нама!</p> <p>Угљеш |
| а, заштитника Драме.</p> <p>— Нека јаки Господ с небеса оснажи моју слабу десницу, да буде моћн |
| љања.</p> <p>— Гладног нахрани! учи нас господ, — говораше Ана чешће.{S} А једном зовну дворани |
| ад на њој нема истинског благослова!{S} Господа се са свим оцепише од цара свога.{S} Шта је са |
| ли!{S} Па шта је од цареве тековине?{S} Господа се царска завадила одмах по његовој смрти, а пр |
| /p> <p>— А да шта би било, да се српска господа не заузеше против зла, што наступа!</p> <p>— Са |
| мисли и грешних жеља људских пред лицем Господа Бога!</p> <pb n="145" /> <p>Све се, што бејаше |
| аше горе, као да тражаше небо и на њему Господа.</p> <p>— Тебе, Бога, хвалим! — оте му се из ра |
| ут после Војихнине смрти.</p> <p>Кад су господа ушла у двор, звона престадоше, а весео се народ |
| S} Дренопоље је пало.{S} Ћесар Војихна, господар Драме и таст наш, преминуо је.{S} Оставио је н |
| ше правац, куда му ваља полетети кад га господар ободе.</p> <p>— Не умаче нам више! — грмну неч |
| е.</p> <p>— Нашег властелина зове његов господар, — говораху они — он зове нас, ми ћемо радо св |
| у стражари, а од њих је буднији — њихов господар.</p> <p>Са високе куле мотриље у тврдоме Серу |
| вољи и оста верна слуга кад сазна да је господар мож’да обманут.</p> <pb n="80" /> <p>— Гојко, |
| подар, коме он није служио.{S} А тај је господар силан, крепак и млад.{S} Он ће за неки дан укр |
| и расудиш.{S} У Драми ће остати и даље господар ћесарица Ана.{S} Не треба ни једне речи да ти |
| !{S} Буди скромном дому нашем милостиви господар и драги гост! — поздрави Ана Угљешу, па се окр |
| риликама, које је оставио њихов покојни господар Војихна, и о деспотици Љуби, која је дошла на |
| бе, ћесар Војихна, који као полузависни господар Драме оде Богу на истину. <pb n="21" /></p> <p |
| знао је врховну власт њихову.{S} Он као господар Срема не мисли више на одржање царевине.{S} Си |
| S} Не!{S} У овим је крајевима један још господар, коме он није служио.{S} А тај је господар сил |
| смемо ослонити на млађега брата Балшу, господара северне Арбаније.{S} Од како је прошле године |
| товањем и да остане на свагда код свога господара, Угљеша му је радо давао проније за уживање.{ |
| не бејаше.{S} Само она очекиваше свога господара.{S} А њега јоште нема.{S} Тако га је више пут |
| ше спустио низ брежуљак, и ношаше свога господара, летећи преко поља ка главном путу, а старац |
| на слуга а издајица и свог рода и свога господара.{S} Они га преведоше натраг царевићу, коме пл |
| е, што је у срџби проклео и уклео свога господара а са њим и домовину.</p> <p>Дејановићи су и д |
| ногом и хрже, не би ли пробудио доброга господара.</p> <p>Марица тече мутна и крвава, и односи |
| омовима изда за покој душе доброг нашег господара?</p> <p>— Јесте, узвишена ћесарице!</p> <p>— |
| охватио воду, кад се око њега и његовог господара стадоше укрштати стреле.{S} Једна окрзну по р |
| т послова у Драми, која је добила новог господара, па је страховао и за своју љубав.{S} Често ј |
| брим старим дворанима честитог драмског господара, а сада већ више не могу они чути моју цитру! |
| и а твоја синовица Милица, жена зетског господара Ђурђа Балшића, не може бити довољна залога за |
| они из жупе искрено жаљаху свога доброг господара.{S} Али један не бејаше таког срца.</p> <p>То |
| нити, кад и сам живим од милости доброг господара, — брањаше се онај пола у шали.</p> <p>— Тако |
| ким двором, гласним клицањем поздравише господара свог.</p> <p>Тако је Угљеша свечано походио Д |
| ште удружене српско силе јужних српских господара.</p> <p>Одатле се спремаше војска српска да г |
| е дај!{S} Ал’ и мишице и памет витешких господара вреде много.</p> <p>— Него шта мислиш?{S} Куд |
| ин и Угљеша, о њима.{S} Између северних господара и Угљеше простирала се деспотовина Костадина |
| аре руменике, певао је веселећи ученика-господара.{S} Момчило се одиста знатно упитомио, разбир |
| деси штогод, што ће му донети немилости господареве; ту су Рајко, Љубоје и друге војводе.{S} За |
| ’ докле они гинуше, не кретоше се други господари српски.{S} Ил’ бејаше Божја воља да стег одбр |
| телу и градске ћефалије а крајишницима, господарима над крајиштима, носише заповести да свак св |
| вић, не мишљаху нити се надаху, да би у господарима јужних крајева, браћи Мрњавчевићима, икад м |
| и и настани у граду Ксантији, одакле је господарио равницом у приморју Белога Мора.{S} Тада је |
| сли.{S} С Николом Алтомановићем, моћним господаром ужичким, ја сам у отвореном непријатељству.{ |
| тао као укопан.</p> <p>— Поздрављам те, господару наш и мили зете мој!{S} Буди скромном дому на |
| е што пре опширније.</p> <p>— Хвала ти, господару.</p> <p>— Ал’ није то све.{S} Други је глас д |
| ћемо подлећи.</p> <p>— Тебе Бог штити, господару мој! — кликну деспотица.</p> <p>— Али има — п |
| азлога, верна моја љубо!</p> <p>— Имам, господару.{S} Зар без разлога мисли твоје блуде у трену |
| ћи је за руку.</p> <p>— Дођох за тобом, господару! — одговори она смерно али јасно.</p> <p>Он б |
| изостане за деспотом.</p> <p>— С Богом, господару!</p> <p>— С Богом, војно!</p> <p>Коњица у трк |
| прихвати:</p> <p>— Све је већ учињено, господару.{S} И ја ћу сузу захвалности канути на одар в |
| сву снагу у тој војни.</p> <p>— Добро, господару!</p> <p>— Ја не смећем с ума атонског пропове |
| покоја, да се окрепи у слатком сну!{S} Господару, шта је теби, души твојој? реци ми — мож’да с |
| hi>, Угљешу.{S} Али — опрости!</p> <p>— Господару мој!{S} Не, нисам то мислила, нити сам то на |
| идео један део звезданог неба.</p> <p>— Господару, ти си од силног посла данашњег уморан? — упи |
| осетио, када му се приближила.</p> <p>— Господару! огласила се жена.</p> <p>Он није чуо, гледао |
| први војник под том заставом.</p> <p>— Господару,— у радосном узбуђењу огласи се и деспотица, |
| шом, па јој није ни одговорио.</p> <p>— Господару!{S} Деспоте! понови жена.</p> <p>Он је опет о |
| дигнувши руку управљену небу.</p> <p>— Господару, Угљеша! — бојажљивим ал’ доста снажним гласо |
| ним али поузданим гласом рече:</p> <p>— Господару, не чекај, спремај се и пођи на сусрет дужнос |
| о погледа, а она брзо настави:</p> <p>— Господару!{S} Није ноћас првина, да те пратим, кад у по |
| сти.{S} Заборави све то.</p> <p>— Хвала господару!{S} Али време је да ти кажем, да и ја не смећ |
| ногом, као да би хтео одговорити своме господару.</p> <p>— С Богом, добри старче! — рече војво |
| стављао је сваки од њих у службу своме господару искрено и верно.{S} А кад по неко од њих наум |
| ајнија.{S} Је ли?</p> <p>— Јесте, драги господару!</p> <p>— Да, љубо моја, сјајнија ал’ само за |
| а пољуби.</p> <p>— Добро ми дошао, мили господару мој! — поздрави га Љуба.</p> <p>— Буди ми сре |
| није вредно било.</p> <p>— Слава нашем господару, што нам поврати мир душама и измири нас са ц |
| е жртве против некрста!...{S} Прими ме, Господе, и опрости грешном, ал’ ја мишљах да вршим твој |
| овори Гојко, показујући на њу.</p> <p>— Господе преблаги! — викну Исаија. — Боже!</p> <p>Полете |
| им искупило готово цело друштво градске господе, Тома се показиваше према свима веома љубазан а |
| } Само се по мало одржава као свратиште господе, кад изиђу у лов.</p> <p>— А свраћа се овамо? — |
| аваху у својим рудницима сребра и злата господи, као што травни пашњаци по висоравнима бејаху о |
| } Али раздељеној, несложној и завађеној господи српској страх је био све моћнији непријатељ из |
| а.{S} Ми полазимо с намером, да турском господовању у нашим и византиским крајевима учинимо кра |
| тити оружје своје са серском и драмском господом.{S} Њему ваља помоћи, да победи, да њих саломи |
| поклисарским, био весео.{S} Частио се с господом у граду, па је слазио у подграђе, велику варош |
| ости треба и више ратничке вештине па и господске углађености.{S} Кад је Момчило баш размишљао |
| алио такнути и до Драме, не толико ради господске малвасије колико ради виђења са својим врсниц |
| p> <p>Повисока и крупна женска, с нечим господским и поношљивим на лику и у погледу, црних очиј |
| лна изгледаше, као што ни његовом белом господском лицу не бејаше потребна густа и пуна брада, |
| а и блага свакојака, и вина и понуде, и господства — па опет шта је све то!{S} Играчка, наивна |
| ава. — Све сам сазнао!{S} Или зар твоје господство — стрељајући очима Тому — мисли, да су сви љ |
| , Угљеша објављиваше, да Ану утврђује у господству, које јој припада по заслугама преминулог Во |
| ца рече:</p> <p>— Нека је слава и хвала господу Богу горе и нашем милостивом деспоту на земљи, |
| Мутницу, чекали су хајкачи са хртовима господу.{S} А недалеко је одатле и велики млин манастир |
| и рече монахињама:</p> <p>— Помолимо се Господу за душу његовог раба, доброг пустињака.</p> <p> |
| огађајем забринуше и народ у подграђу и господу у граду.</p> <p>Костадин стаде размишљати о сак |
| није тако дубоко душом посветио у молби Господу, нити је икада јаче осећао свети позив свој, да |
| овде, у осами ових гора, ближе једином господу Богу, кунем се, да другог греха немам нити ћу и |
| S} Монах Исаија обилажаше чешће драмску господу, а Ана је још непрестано причала, како су их ра |
| дник јакога Пловдина предао је свој дух Господу!</p> <pb n="98" /> <p>— Бог да га прости! — с и |
| head> <p>Ћесарица Ана била је племенита госпођа и образована женска, која је знала схватити озб |
| ђе, а ја имам само да га обиђем, јер се госпођа спрема да ових дана изиђе овамо на летовање.{S} |
| ше погружена Видосава, која своје добре госпође ни сада не остављаше.</p> <p>— Сестро, ти си пл |
| Ево одавде настаје виноград моје добре госпође, а ја имам само да га обиђем, јер се госпођа сп |
| аде Гојко, да је она у служби и милости госпође једног од највернијих дворана Костадинових, и д |
| мени.{S} Заузимљивој мајци и разборитој госпођи то је и пошло за руком.{S} Љуба је расла, црпућ |
| рнијих дворана Костадинових, и да је по госпођину послу пошла у виноград, недалеко на брду с др |
| самрти да загрли сина јединца.{S} Чини, госпођо, како те Бог учи, али —</p> <p>Ана задрхта:</p> |
| p> <p>— Саслушај ме, грешног, милостива госпођо.{S} Ствар онда, добија други изглед.{S} Отац — |
| о преступник.</p> <p>— Хвала ти, велика госпођо!</p> <p>И док је Исаија опрезно тражио Мару и В |
| p>У сумрак се приступило вечери.</p> <p>Госпоштина је са монахом Исаијом вечерала на кули а ост |
| , те забаве најмилије и великој и малој госпоштини, и старим и младим.</p> <p>Ана сама није мог |
| м дому нашем милостиви господар и драги гост! — поздрави Ана Угљешу, па се окрете и са сребрног |
| ему огласи да граду долази неки ненадни гост...</p> <p>То бејаше тужна ноћ: звезда последњег ви |
| S} Она се још радије креће, да буде мио гост мудријем.</p> <p>— Надмудрио сам лукаве саветнике |
| ојка задржао три дана, да почасти свога госта и да га боље увери о готовости одазвати се Угљеши |
| градског бедема огласи долазак високога госта велика се градска врата отворише широм а звона са |
| лога често пута оставиш богату трпезу и госте наше за њом, па одлазиш узбуђен, узнемирен, да те |
| бесом гоњен излете из одаје, где су се гостили, један дервиш.</p> <p>Он се заустави на широким |
| души.</p> <p>Кад се већ приближио крај гостовању Угљешину, ћесарица Ана жељаше да све славље н |
| једним погледом премери собу, па онда, готов са одлуком, рече:</p> <p>— Сумње нема, кнегињице, |
| и је био са њим дошао у Драму.</p> <p>— Готов сам на сваку услугу!</p> <p>— Добро, — рече Тома. |
| Гојко је са својим коњицем Лабудом био готов срнути у пропаст.{S} Опомене старијих на погибао |
| а опет уздигне.</p> <p>Његова је одлука готова.</p> <p>Било је пола ноћи, кад се споредна мала |
| елетевши бездан, у коме га је очекивала готова смрт, пожњео је успех, праћен громогласним клица |
| е, а усне, мало отворене, размакоше се, готове да одаду и смех и плач и уздах и врисак.</p> <p> |
| не могући прикрити ненадну узбуђеност, готово гласно викну:</p> <p>— Она?</p> <pb n="125" /> < |
| итавим низом сумњичења и суморности.{S} Готово се нико и не труђаше, да се покаже веселији, но |
| велика провалија, подигнута повећа сада готово опустела каменита кула овалнога изгледа.</p> <p> |
| естајаше, одупираше се само једна ватра готово на самом јужном крају логора, где бејаше војска |
| неба већ земље, киша, што је оба коњица готово у исти мах дигоше јурећи преко расплинуте речице |
| изнело је само голу душу.{S} Па и то је готово све пропало.{S} Неке су бездушници, који су изда |
| ајка и Љубоја, честитих јунака, који се готово допуњаваху у карактерима својим.{S} Рајко је, и |
| /p> <p>Војска из драмске области бејаше готово сва прикупљена, а од важнијих вођа очекиваше се |
| није.{S} Он је управљао драмским крајем готово неограничено.{S} Ја нисам имао ни потребе ни раз |
| b n="23" /> запад од Драме, са засеоком готово на самом путу из Сера за Драму.{S} Кад год је до |
| ред великим двором ћесаричиним искупило готово цело друштво градске господе, Тома се показиваше |
| спомене ка другој</p> <pb n="103" /> <p>Готово од кад памти за се вечито је по катунима, па се |
| очасти свога госта и да га боље увери о готовости одазвати се Угљешину позиву за општу војну пр |
| ним рукама мојим, — рече Тома, са пуном готовошћу пољуби ћесарици руку, па се брзо <pb n="65" / |
| оме сам и сам био до сада једна и то по готову сува грана! — реко је тада Исаија.</p> <p>Ана је |
| оњи сустају ал’ се напрежу.</p> <p>Даље грабе и лете.</p> <p>Ко зна колико времена језде?{S} Бе |
| S} Поред свеколике опрезности ипак први грабљаху да што дубље уђу у стан српски неопажени.</p> |
| њиченим издајицом!</p> <p>И добри мрков грабљаше напред под новом опоменом на дужност његову.</ |
| дана прве јесени.</p> <p>Сав логор, сав град и његово подграђе усташе и кренуше се да виде најк |
| омановића, и смера да нападне на краљев град Призрен.</p> <p>— Помогне ли Бог нама, Балшић је с |
| обрадоваше, глас пролете као муња кроз град и подграђе, а звона ударише на благодарење и богом |
| <p>Пловдински је заповедник нудио свој град Угљеши, ако дође и одагна Турке око њега.{S} А та |
| тог доба.{S} Галипоље је мален али јак град.{S} Он је бранио прелаз из Азије овамо, па је у св |
| је у Малој Азији.{S} Опсео је с војском град Бигу.{S} У Дренопољу је главни наш заповедник Лала |
| што са стране главних врата одваја цео град од западне стране градског подграђа, Угљеша се упу |
| а је са свитом својом до самог уласка у град.{S} Свештеници и духовници стајали су у одеждама а |
| моме стрицу монаху узе и после посла у град Манастир своме добром пријатељу а моме другом оцу, |
| ати.</p> <pb n="134" /> <p>Љубоје оде у град, у коме је до сада већи део свога службовања прове |
| аду своме о томе, јаве му слуге да је у град доведено неко сумњиво лице.{S} Радозналост нагна М |
| или.{S} Несуђени војно мој долазио је у град Манастир <pb n="116" /> — као што сам доцније чула |
| се мало позабависмо тамо, док Азијате у град сатерасмо.</p> <pb n="155" /> <p>— Хе, да знађах з |
| нађу, да не иду даље, већ да се врате у град.{S} Тиме је осигурао бегство својим савезницима.</ |
| ску, и још се ни један пут не вратише у град невесели и незадовољни.</p> <p>Једне вечери Угљеша |
| томе труба даде знак, да неко долази У град.</p> <p>То бејаше Гојко с Јеленом...</p> <p>Тома Т |
| > <p>— Одјездио сам брзо.{S} Ушао сам у град Перитеорион, али сам свладан и другом раном пао и |
| ла је његова погибија код Перитеориона, града недалеко од обала Белог Мора.{S} У очи самог боја |
| о и моје именовање за заповедника овога града и краја.{S} Ха, сад ми је све јасно.</p> <p>Међу |
| сари доиста бејаху од Пловдина, тврдога града на половини пута између Дренопоља и Средца.</p> < |
| ог двора све до градског платна великог града Драме седели су за каменим столом, на коме је ста |
| <p>После неколико тренутака изиђоше из града на коњима Тома и Љубоје са једним пратиоцем коњан |
| ловаца.</p> <p>Друштво је, изишавши из града, прешло преко пута, што далеки Самоков код Балкан |
| ла да га причека при његовом изласку из града и да му китом цвећа каже, да ће на њега непрестан |
| аше свака част, сваког дана излажаху из града, <pb n="138" /> те обилазише војску, и још се ни |
| ио у подграђе, велику варош, што се око града населила недалеко од самог главног окна рудничког |
| чувен.{S} Али Турцима је требао баш тај градић.{S} И они га узеше.{S} Два повереника царевића С |
| ници и око огранака рилских, утврђујући градиће и добијајући гласове од стране пловдинске, одак |
| ренопоља није зауставио напредовање тих градова ни развијање живота у њима.{S} Па и сада, кад с |
| о је и Струму и Струмицу, и многе тврде градове.{S} Стари су сумњали у срећан свршетак свих тих |
| удобране.{S} То сам и учинио, утврдивши градове.{S} Али је ваљало и душу овога народа умирити.{ |
| било у Вукашиновој краљевини, где су и градови Прилип и Скопље, Качаник и Битољ и многи други. |
| ошћу придошле реке планинске.{S} Богати градови даваху у својим рудницима сребра и злата господ |
| ни браће Дејановића а особито у главним градовима њеним, у Жегљигову, <pb n="109" /> Велбужду и |
| ху плодне равнице међу тврдим и богатим градовима, на морску обалу наслоњене, деспотовине Угљеш |
| ици и духовници стајали су у одеждама а градска посада са својим војводама у ратној спреми свеч |
| Било је пола ноћи, кад се споредна мала градска врата с јужне стране отворише, да пропусте -— б |
| огласи долазак високога госта велика се градска врата отворише широм а звона са градске цркве з |
| је лепота занела и Љубоја, заповедника градске страже и ваљаног момка у војсци ћесаровој.{S} Л |
| градска врата отворише широм а звона са градске цркве зазвонише.{S} У Драми наста свечан тренут |
| ране деспотовине, позивајући властелу и градске ћефалије а крајишницима, господарима над крајиш |
| ој и звезданој ноћи, кад месец посребри градске бедеме огледајући се у местимичној дубини речиц |
| стира Светог Јована Претече, заповедник градске страже у Драми Љубоје и Рајко, трилиски ћефалиј |
| .{S} У друштву са Љубојем, заповедником градске страже, Тома бејаше прилично измакао испред ост |
| а се отворише и уђе Гојко са старешином градске страже.</p> <pb n="79" /> <p>Љубоје махну руком |
| есаричиним искупило готово цело друштво градске господе, Тома се показиваше према свима веома љ |
| м другим.</p> <p>Љубоје зовну старешину градске страже.</p> <pb n="78" /> <p>— Је ли војвода Го |
| асу, од које су се спуштале степенице у градски врт.</p> <p>Угљеша остаде у соби сам.</p> <p>Ду |
| а ступио на последњи мост међу бедемима градским једна му рука пружи кроз мален отвор ноћне стр |
| па кључева у великој гвозденој брави на градским вратима.</p> <p>Деспотица погледа Угљешу.</p> |
| водила је по неколико часова на високим градским бедемима или на кули мотриљи.{S} Изгледала је |
| пратиоцем изгуби погледу Рајковом међу градским платнима.</p> <p>Кад је излазећи из малог тамн |
| о се, реко би, одбија од високих бедема градских, па се разлива у ситне покрете по мирном подгр |
| вољаца, од тежака, баштиника, грађана и градских занатлија, стегоноша, велике и мале властеле — |
| траном логору средишта појединих жупа и градских управа.</p> <p>А кад још поносници, који водиш |
| су се рогови пробе ради разлегали преко градских зидина.</p> <p>Био је већ крај месеца октобра, |
| дошао себи, било је све већ свршено.{S} Градско је поље било општа гробница за Момчила и његове |
| а или дугачким редовима пешке стицала у градско поље под Сером.</p> <p>Деспотове стегоноше, кој |
| <milestone unit="*" /> <p>Кад труба са градског бедема огласи долазак високога госта велика се |
| са раширеним крилима паде код најнижег градског бедема.</p> <p>Тома се окрете Мари па јој гала |
| врата одваја цео град од западне стране градског подграђа, Угљеша се упути право великим вратим |
| се пружа као крило великог двора све до градског платна великог града Драме седели су за камени |
| и дан, како је Војихна сахрањен у малој градској капели, а он се тек први пут нађе за то време |
| ти.</p> <p>Кад је један пут Мара сама у градском врту обилазила цветне садове, који бејаху од с |
| жупама, развише своје стегове, те се у градском пољу лепршаху двоглави орлови на њима, а сваки |
| мах стражар са куле на бедему огласи да граду долази неки ненадни гост...</p> <p>То бејаше тужн |
| ци изненадили на путу од старе цркве ка граду.{S} Видосава се радовала Мариној срећи, а Мара је |
| <p>"Синовче, иди и нареди нека врата на граду буду отворена за нас.{S} Срећа нас издаје!"</p> < |
| стриц могао спасти, али да су врата на граду била затворена. <pb n="37" /></p> <p>— Много сам |
| е вече брзо спушташе на земљу, пожурише граду.</p> <p>Кад се појавише из црквице, зачу се јак п |
| ј деспотовини била у Серу, најзнатнијем граду међу свима свих јужних државица.{S} Ту је била и |
| ас дочека.</p> <p>— Али зар нема у овом граду јунака, који ће учинити крај бићу његовом?</p> <p |
| p> <p>— Она је играчка за забаву у овом граду, међу овим дивљим створовима.</p> <p>Тако је кадш |
| војска Угљешина становала сада у самом граду, и она бејаше права лична снага Угљешина, који се |
| љивац причаше све што се имало рећи и о граду и о посади у њему.{S} Ређаше им све, што у Галипо |
| да у скоро слушао туђу!</p> <p>То се по граду и подграђу за час рашчуло.{S} И док су неки нагађ |
| врло дуго задржао у логору синоћ.{S} У граду су многи од људи били поспали, а од женских нико |
| е се, што бејаше за мегдана, крете, а у граду остаде од мушких само нешто слугу и стараца.</p> |
| овори старешина.</p> <p>— Добро.{S} А у граду се не зна, шта је с војводом Гојком учињено?</p> |
| е Гојково обрадовало је све и свакога у граду, ал' никога више од онога, који је у души највише |
| лавни ток дневнога живота и пословања у граду и подграђу драмском.</p> <p>Дошавши у тренутку на |
| а.</p> <p>То бејаше прво јавно весеље у граду после смрти Војихнине.</p> <p>Усред највећег весе |
| Љубоје.{S} Он стиже баш онда, кад се у граду поведе реч о њему и његовом задоцњењу, и ако је б |
| и у самој вароши — подграђу, а неки и у граду.</p> <p>Најпоузданија је Угљешина војска била она |
| одакле је, толико, колико су и други у граду могли већ знати.</p> <p>— Непознати ми брате, вит |
| љи.</p> <p>Момчило се ожени и настани у граду Ксантији, одакле је господарио равницом у приморј |
| м, био весео.{S} Частио се с господом у граду, па је слазио у подграђе, велику варош, што се ок |
| ости.{S} Кад је Момчило баш размишљао у граду своме о томе, јаве му слуге да је у град доведено |
| абринуше и народ у подграђу и господу у граду.</p> <p>Костадин стаде размишљати о сакупљању вој |
| гатога лова минулог дана.{S} Слуге су у граду уморне од дневне службе богатој властели српској. |
| ка и добровољаца, од тежака, баштиника, грађана и градских занатлија, стегоноша, велике и мале |
| у пехара.{S} Тамо је и Рајко, ћефалија, грађански судија, Трилиса нашег.{S} Њега сам придао Вој |
| м био до сада једна и то по готову сува грана! — реко је тада Исаија.</p> <p>Ана је Јелену прим |
| и и тај корак, вихор зашуми кршећи суве гране високих грмова, а на вратима се те собе указа — Р |
| {S} Нек мине ова ноћ, а кад сутра сунце гране наћи ће наше мисли у једном уму и жудње у једној |
| Турцима, који олако дођоше до источних граница његове драмске области.{S} Сад је ваљало да га |
| , деспотовине Угљешине.</p> <p>И ако се границама нигде не додириваху, Угљеша и Вукашин поступа |
| забраше само толико, да су поклисари од границе, а један пут чуше да су чак од Пловдина, али ни |
| p>— То је какав поклисар, мож’да чак од границе — одговори Угљеша па, пошавши са деспотицом низ |
| ло, и ако се знатно повукао у скромније границе.</p> <p>Помишљало се на војну, а свет је знао ч |
| ењу, да је он ударио најкраћим путем до границе.</p> <p>За то пође путем, што иде јужно ка Крст |
| место.{S} Губио је своје погледе преко границе суседне Богданове војводине с једне и низ пучин |
| се пуштаху путом, што води истоку преко границе за Дренопоље.</p> <p>Стари је монах Исаија одсл |
| а <pb n="47" /> ваљало бојати сукоба на граници са непријатељем.</p> <p>Томи је било мало непра |
| тресен губитком најпоузданијег крила на граници.</p> <p>— Једна са свим утрну! — рече скоро пол |
| рагаш од тога доба непрестано налази на граници и око огранака рилских, утврђујући градиће и до |
| своју дужност.{S} Драмска је област на граници, а Драма је предстража Серу.{S} У Драми је оста |
| е прелазећи и на леву обалу Месте ближе граници, Тома Теологита бејаше удвојио своју пажњу.{S} |
| преко Мосинопоља и Перитеориона прелази границу па окрећући на север удара на Дидимотику до Дре |
| е <pb n="135" /> онда у име Божје прећи границу непријатељску.{S} Али у тој војсци нема краљеви |
| от јавља да је са својом војском прешао границу и ступио у турску земљу, да непријатељ у страху |
| {S} Обилазећи крајишнике и целу источну границу, он се нарочито задржавао и гледао да се не вра |
| ша већ куца тешком руком својом на вашу границу.{S} Он не иде овуда, и ви га нећете срести.{S} |
| отовина Костадина и Драгаша Дејановића, граничећи се на северу Козјаком и Витошем, на југу Гвоз |
| очне ивице логорске.{S} Јужну је страну граничила бујна Марица, а западна страна, од куда је до |
| подигнут у доба, кад је овде била међа гранична.</p> <p>— Води ме тамо, — рече Мара.</p> <p>То |
| амске војске Томе Теологите.{S} А и сам гранични положај драмске области доста је учинио, да се |
| на левој обали реке Мутнице.</p> <p>Кад грану зора и они стигоше под источне огранке Меникејске |
| сад већ била потпуно уверена, да јој је грануо дан среће и Божјег благослова...</p> <p>Мало пос |
| је хујао и разносио увело лишће и ситне гранчице, распаљујући само јаче ватру на дворишту.{S} Д |
| акнадан.{S} У томе је и туга, али теби, гранчици са стабла његовог, нека у томе буде и утехе.</ |
| ришта лагано горео.{S} Намести ситнијег грања око двеју омањих клада, које су биле у преклад сл |
| уво место.{S} За тим набаца на њ танког грања, бирајући са велике гомиле оно оздо, које киша ни |
| скиде кабаницу и разастре је по гомили грања крај ватре да се суши, па сам седе на велику једн |
| а је улазећи у тврђаву видела породични грб Војихнин на главним вратима покривен црним превесом |
| а је још стајао превес, што је покривао грб Војихнине куће.</p> <p>Ћесарица Ана држећи деспотиц |
| о се далеко у облаку више њих вије нека грдно велика орлушина, па је показа јунацима.</p> <p>То |
| бавила, за тренутак се примакла гнезду грдно <pb n="70" /> велика змијурина.{S} Ја сам је хитц |
| о гасио.{S} Дрво плане, пуцка, топлином греје а пламеном светли далеко око себе, претвори се у |
| их и зна.</p> <pb n="163" /> <p>А какви греси?</p> <p>Бегунцу долазе само искрице, које му у се |
| али слути.{S} Гонилац бегунца зна, ал’ грех му цео не слути.</p> <p>Бегунцу је пут мало познат |
| заборави, Угљеша, да ми свет не уписа у грех до сада несмишљеност.</p> <p>— Не рекох ружне речи |
| ладна после тога?</p> <p>— На моју душу грех, ал’ ја мислим, да је било довољно, — искрено одго |
| дином господу Богу, кунем се, да другог греха немам нити ћу имати до само те зависти!</p> <p>— |
| .{S} Мој Угљеша, кад не би било људских грехова више но што има врлина, сви би се ти стекли с н |
| S} Тома Теологита умаче са свима својим греховима.</p> <p>— Нека га господ уклони далеко од ове |
| , ти си плакала? — упита Мара.</p> <p>— Грехота је, али јесам.</p> <p>— И ја.</p> <p>— Још су м |
| елије погледао, јер му се чињаше, да је грешио што је мислио, да је бољка доброга му оца без пр |
| от призива благодет Божју на се и своја грешна дела.</p> <p>Кад логотет заврши читање, Угљеша с |
| здух као да пишти под клетвом столетних грешника.</p> <p>Помрчина.{S} Ни једне звезде, ни једне |
| свети позив свој, да буде тумач мисли и грешних жеља људских пред лицем Господа Бога!</p> <pb n |
| г ћутања он рече:</p> <p>— Саслушај ме, грешног, милостива госпођо.{S} Ствар онда, добија други |
| ста!...{S} Прими ме, Господе, и опрости грешном, ал’ ја мишљах да вршим твоју вољу...</p> <p>За |
| ио свршен, јави се, неопажен, Томи неки Грк из Прависте, која је неколико часова на запад од Кр |
| ога брата.{S} Виноградар му је био неки Грк.{S} Плашљивица се препаде од Турака, па им поста ве |
| ска вера.</p> <p>— Хе, брајко, има ту и Грка и Влаха!</p> <p>— Па ако!{S} Опет је, велим ти, св |
| асу, сумњајући на Тому и непознатога му Грка, послао да јуре у сусрет Гојку.</p> <p>Њих су опаз |
| ирењем цркве, које сам преко посрбљених Грка извршио, морао сам још неко време попуштати, док ј |
| {S} Ти у мраку нападе мене, стеже ме за гркљан, те у мало не зевнух.{S} У невољи измахнем ножем |
| више од половине с десне стране у врат Грку, који на мах паде, а из ране шикну крв. .</p> <p>У |
| арицом и њеним двором, грмнуше хиљадама грла радосним клицањем, које се више никако и не прекид |
| аво у двориште, па очајно цикну, што га грло доноси:</p> <p>— Правоверни!{S} Будите се и устани |
| е у шуму не рекавши ни речи.{S} И да ме грло не послужи, да добаци моје муке и невоље до браће, |
| амахну ножем, а Мара раскиде огртач под грлом, и руком зграби, трже и откиде ниску крупног бисе |
| да прекине питањем Исаију, али му реч у грлу застајаше.{S} А кад стаде Исаија, он узбуђено запи |
| ачке крви...</p> <p>— Војводо Љубоје! — грмљаше Угљешин глас с коња, — где је најбоља војска мо |
| је витез, нека не опрашта!</p> <p>Тако грмљаше Гојков глас, а Лабуд, крвљу окупан, завришта и |
| сусретом, заустави Лабуда, скочи са њ, грмну на зликовце, који већ окренуше, и прихвати <pb n= |
| ар ободе.</p> <p>— Не умаче нам више! — грмну нечији глас.</p> <p>То бејаше Анђео, који се са б |
| /p> <p>— Варалице, прељубници погани! — грмну Гојко гласом раздраженога лава. — Све сам сазнао! |
| јунаци!</p> <p>— Живео војвода Гојко! — грмну охрабрена војска, па за Гојком утону у сечу, која |
| е ускорене кораке.</p> <p>— Ко је то? — грмну војник поново, у у пола устаде а срце му закуца б |
| нису без прекора. —</p> <p>— То нећу — грмну Вукашин.</p> <p>— Ни без клетве! — громко доврши |
| ике са старом ћесарицом и њеним двором, грмнуше хиљадама грла радосним клицањем, које се више н |
| вихор зашуми кршећи суве гране високих грмова, а на вратима се те собе указа — Рајко.</p> <p>Т |
| аде.{S} Мамљена све дубље међу столетне грмове деспотица се и не сећаше да је Мара по жељи њено |
| стење или онесвеснути, лупивши о старе грмове.</p> <p>— Ако!</p> <p>Он само толико мисли.</p> |
| , а он се разузда.</p> <p>Хује столетни грмови, јече брда, разлежу се долови, таласају се Тунџа |
| до недрага.{S} А такав је живот тежак, гроб је милији.{S} Веле чак, да су га и убили.{S} Ко зн |
| деспотица ће поћи с тобом.{S} Ићи ће на гроб свога преминулог оца.{S} Поћи ћете још сутра у прв |
| ци те у њој многи, тешко рањени, нађоше гроб свој.</p> <p>У том и зора забеле; за мало — па вид |
| е жалосне врбе или ми, ако волиш, копај гроб онде више, на оном обронку.{S} Поздрави све — ах — |
| клињања пловдинске посаде налазили свој гроб у Томи, који је обећавао и — варајући ћутао</p> <p |
| без игде ичега.</p> <p>Кад сам с очева гроба, на коме сам онесвешћена лежала, устала, прихвати |
| монаху поручити.{S} Дај ону амајлију са гроба Спаситељева, што си од оца Исаије добила.{S} То ћ |
| свршено.{S} Градско је поље било општа гробница за Момчила и његове витезове.</p> <p>— Шта је |
| о да је бар она жива.{S} Робом икад ал’ гробом никад!{S} За њега сам слутио да је под земљом, Б |
| а сам помоћу једнога путника, поклоника гробу Спаситељеву, отишла у Воден, где сам се опорављал |
| свеједно.{S} Највећа му је погибао сада грозила од Гојка, који је <pb n="89" /> поред свих засе |
| са мном било.{S} Кад прође санак, дође грозница осећаја, а после ње — здрава душа, чисто срце, |
| рмну Вукашин.</p> <p>— Ни без клетве! — громко доврши Угљеша.</p> <p>— Невоља државна нагони на |
| тога се поздрави са војводама, који га громогласним клицањем радости дочекаше.{S} Стари се Вла |
| ла готова смрт, пожњео је успех, праћен громогласним клицањем свих гледалаца.{S} А кад је хтео |
| особитих чари, Мари срце закуца брже а груди јој се бурно шираху.{S} За очима јој чисто одоше |
| уба оживе, очи јој светлије погледаше а груди се бурно надимаху.{S} Она одважно зађе у планину, |
| у, која му, лијући крупне сузе, паде на груди.</p> <p>Исаија је пољуби у чело и косу, очи му за |
| ламене љубави своје загрли, притиште на груди, и на чело јој стави први, тако дуго жуђени, пољу |
| свима на дворишту не падне Видосави на груди и да јој у сузама све исприча.</p> <p>А кад је до |
| во стаде шапутати и руком показивати на груди.</p> <p>Гојко скочи, а Властојев слуга отрча.</p> |
| воју лепу главу са црном дугом косом на груди, које се снажно надимаху.</p> <p>— Љубо, кол’ко с |
| тима створе бедем за одбрану твоју, кад груди њихове буду за то немоћне!</p> <p>— Војводо, опоз |
| цањем спусти своју главу нај Видосавине груди.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18930_ |
| ло, како му мишица набрецује, кад му се груди од силног узбуђења надму.{S} Очима је стрељао, у |
| ах, ил-Алах!</p> <p>И поново се ударише груди у груди.</p> <p>Стари ратници држе се витешки, а |
| а је велика невоља.</p> <p>Мара скиде с груди амајлију, која јој је на свиленом гајтану висила |
| лах!</p> <p>И поново се ударише груди у груди.</p> <p>Стари ратници држе се витешки, а кад осет |
| од Вукашином паде коњ, погођен копљем у груди.</p> <p>У исти мах се, дохваћен џилитом, заљуља н |
| те; опасали су непробојни зид од својих груди и штитова око тебе.{S} Палош турски не дохвати те |
| > <p>Она је међу тим у својој соби а на грудима Видосавиним лила сузе, јадајући се:</p> <p>— До |
| ичања монаховог био пребледео, дах му у грудима бејаше чисто застао, два пута је хтео да прекин |
| којих је ваљало стварати тврде бедеме и грудобране.{S} То сам и учинио, утврдивши градове.{S} А |
| <p>Одатле се спремаше војска српска да груне на зидине турскога Дренопоља, које бејаше због то |
| <p>— Живео деспот!</p> <p>И као бујица грунуше густи редови крстопољске војске са деспотом и с |
| вука од ловачког рога казиваше да се та група ловаца опет све више удаљује од куле.</p> <p>Мара |
| м логору.</p> <p>У тачном реду и густим групама коњица се турска раздели на три дела на северно |
| , па се почеше одвајати у омање ловачке групе по уговореном плану и са једном лозинком.</p> <p> |
| тас левом руком а десну пруживши једној групи звезда, које су биле источно од њих.</p> <p>— Поз |
| али ће и он исто рећи.{S} Упамтише нас Грци, нека нас не заборављају ни Турци.</p> <p>— Ствари |
| у, да те убијем одмах, већ да те мучим, Грче неваљали! — викаше старац.</p> <p>Онај други двора |
| ко — кад најгора рђа међу њима паде.{S} Грче лукави, то ти је плата за услугу, што си поганом т |
| га стрица Момчила.</p> <p>Кад се лукаво Грче напило најлепшега вина, напевало и науживало, стад |
| азумети.{S} Ана је очајнички и несвесно грчила руку, за коју је бејаше нападач ухватио, а другу |
| <p>— Сад једну грчку.{S} И ова је била грчка, ал’ војвода Богдан хоће да му је певам српским р |
| ђа напасти.{S} Је л’ тако било, несрећо грчка? — окрете се старац месту, где је везао нападача. |
| Тома срете код старе, добро му познате, грчке крчме један мали одред богато одевених коњаника т |
| у Прависти, а спуштао сам се чак на дно Грчке.{S} Ђаво ме однео, ако знам, шта ми је право зани |
| р, живот спасо у једном ненадном испаду грчке војске.{S} Од тада се никад више не сретосмо.</p> |
| учини му се познат.</p> <p>Поздрави га грчки.</p> <p>Онај се изненади, па и са̑м одговори грчк |
| а српски, он слеже раменима па одговара грчки.{S} Један пут видех, како изиђе из <pb n="123" /> |
| овораше старац, па устаде. — Тако, гаде грчки! — додаде, гледајући везанога.</p> <p>— Ко си ти? |
| оћи, да силне жалости! — уздисаше млади грчки певач, држећи своју цитру. — Синоћ певах добрим с |
| <p>Онај се изненади, па и са̑м одговори грчки.{S} Тома брзо притера свога коња ка вођи, који ве |
| е нож.{S} Трећи говораше Ани нешто брзо грчки али тако покварено и нејасно, да га она ни у пово |
| ном.</p> <p>— Ја сам тек недавно научио грчки у старим годинама својим.{S} Али не жалим за труд |
| да су у два маха затицали Тому са неким грчким поклисарима у тајном разговору и шапутању, а дан |
| о у њеним редовима бејаше велики број и грчких становника Угљешине деспотовине.</p> <p>Угљеша ј |
| а и са свим већ скрхано оружје српско и грчко, Драма је један од првих и најлепших залогаја, на |
| е из свога превода богословских дела са грчког језика, или би са њом расправљао о старијим књиж |
| д највештијих ратника турских, потурица грчкога порекла.</p> <p>Он говораше Томи:</p> <p>— Султ |
| настављао свој превод богословске књиге грчкога писца Дионисија Ареопагита, прекидајући посао с |
| им стари дворанин Благоје једном младом грчком певачу, који држаше у рукама цитру.</p> <p>— Пев |
| ло је и прошло.{S} Деспот је рачунао на грчку помоћ.{S} Отуда је и био толико заузет да се што |
| ругу песму, рекавши:</p> <p>— Сад једну грчку.{S} И ова је била грчка, ал’ војвода Богдан хоће |
| а бегунца.</p> <p>Бегунцу би јасно, шта губи, буде ли стигнут.{S} Гониоцу није тајна, шта бегун |
| мене на пролазност века човечјег.{S} Не губимо времена.{S} Ма шта било — и Тома бацивши листак |
| и дању и ноћу излазио на ово место.{S} Губио је своје погледе преко границе суседне Богданове |
| ог помагача свог.{S} Деспотовини је тај губитак ненакнадан.{S} У томе је и туга, али теби, гран |
| притворним расположењем.</p> <p>— Немој губити из вида, да Драма до скора бејаше као засебна об |
| гљеша се удали, очевидно и сам потресен губитком најпоузданијег крила на граници.</p> <p>— Једн |
| ћи се са јатом ждрала, који се све даље губише ка југу.</p> <p>Врата се на један мах отворише, |
| кућа, нит’ је у њој људи, где гусле не гуде!{S} Ако си ти Богме без тога пошао ја нисам.{S} Не |
| евог; дадох тужном гласнику са Српскога Гумна.{S} Али то дадох руком, а душа — душа још боли.</ |
| што води у Пловдин, недалеко од Српског Гумна појави се на брегу, који стрмо падаше, у крви и р |
| о чадора нашег, ал’ вала не могу ти без гусала, кад ми само на ум падну.</p> <p>— Хајде, пожури |
| бали Белог Мора спасао живот од морских гусара.{S} Крупна јуначина, која је превалила преко шес |
| века, који по свему подсећаху на морске гусаре с југа.</p> <p>Ана и Мара престрављене писнуше и |
| које се на таком путу могу доживети.{S} Гусари нас опљачкаше, а мој отац, који се, како један г |
| рујаност међу становницима, које с мора гусари на глас о смрти ћесара Војихне почеше узнемирава |
| цепи од драмске области, па да га преда гусарима.</p> <p>— То није могућно! није истина! — одлу |
| о а и изложено је могућним нападајима и гусарских дружина и крсташких чета.{S} Брат наш Вукашин |
| Падоше, бранећи свога војводу.{S} Вешти гуслар надметаше се синоћ са мном, а млада добричина је |
| досети се други...</p> <p>— Ал’ гусле, гусле овамо! — у веселој дружби једној довикује један.< |
| вдин! — досети се други...</p> <p>— Ал’ гусле, гусле овамо! — у веселој дружби једној довикује |
| о нит’ је кућа, нит’ је у њој људи, где гусле не гуде!{S} Ако си ти Богме без тога пошао ја нис |
| једној довикује један.</p> <p>Где ћемо гусле сад наћи?</p> <p>— Како где?{S} Та зар не знаш, ј |
| инско вино, кад им приђох.{S} А сада су гусле раслупане, и место вина честити је младић пролио |
| амске војске постајало све празније.{S} Густа одељења одвајаху се са својим стеговима и заповед |
| елом господском лицу не бејаше потребна густа и пуна брада, која само повећаваше суровост изгле |
| мојим! — огласи се Ана, која изиђе иза густе вреже бршљана, што се обавијаше око једног дрвета |
| љава вођаше се на крајњој десној страни густе лесе, која се око Угљеше непрестано савијаше.</p> |
| иче ти се помоћ Јевренос-бега!</p> <p>А густи редови српске војске почеше се разређивати и одва |
| — викну Богдан, па са осталима јурну на густи буљук Турака.</p> <p>— Живео војвода!</p> <p>Ал’ |
| вео деспот!</p> <p>И као бујица грунуше густи редови крстопољске војске са деспотом и својим во |
| српском логору.</p> <p>У тачном реду и густим групама коњица се турска раздели на три дела на |
| </p> <p>Али сад наста нова невоља.{S} У густо сабијеним редовима многи падоше од братске руке, |
| ватисмо толико снаге, колико нам треба, да сами на својим плећима изнесемо цело бреме брига о п |
| доласку Угљешину у Драму дошло је доба, да се за оне тренутке наде и радости плати читавим низо |
| и ако знам, да ти је најмилија забава, да с мислима својим и душом говориш!</p> <p>— Одиста ми |
| ећи и за што је то било.{S} Окупите га, да приповеда ако не све а оно бар онолико, колико му не |
| едам, али сам га одбио, уверавајући га, да томе још није време.{S} Онда ми рече, да те замолим, |
| болује без пребола, али ја молим Бога, да му да толико снаге, да може једнога дана дати благос |
| ичан ратник, па радо навалише на онога, да и њима повери тајну снаге и вештине своје...</p> <pb |
| с тобом говорим.{S} Видела си, мож’да, да бо́ре с чела мога не слазе ни онда, кад слушам твоје |
| о, што ја нисам.{S} Опазила си, мож’да, да ми нестаје звучних ал’ меких речи, кад с тобом говор |
| ложењем.</p> <p>— Немој губити из вида, да Драма до скора бејаше као засебна област.{S} Стари ј |
| е:</p> <p>— Овај нам лист шаље природа, да нас опомене на пролазност века човечјег.{S} Не губим |
| /p> <p>— Рећи ћеш му, да га позивам ја, да дође к мени, — рече после неког времена старешини.</ |
| таје, кад све живо тражи мира и покоја, да се окрепи у слатком сну!{S} Господару, шта је теби, |
| бу, и изнесе ражанице, скорупа и млека, да се војвода заложи.</p> <p>Војвода одиста бејаше глад |
| до клонућа — она ми је звезда казивала, да ипак не ћемо подлећи.</p> <p>— Тебе Бог штити, госпо |
| ити деспотовој, Мара се једва уздржала, да одмах и пред свима на дворишту не падне Видосави на |
| агли или у облаку од прашине разабрала, да је војска, која несумњиво иде у помоћ српској сили, |
| пута дуже задржавао.{S} Ја сам мислила, да је моја срећа несумњива, али је судба друкчије хтела |
| поведала Видосави, како је она слутила, да ће се све ипак добро свршити.</p> <p>Љубоје је и даљ |
| ао.{S} А Мара се баш највише и паштила, да сазна његове мисли, за које јој је слатка слутња наг |
| иво лице.{S} Радозналост нагна Момчила, да пусти преда се незнанога туђина.{S} У разговору са т |
| и науживало, стаде наговарати Момчила, да се покаже као витез у већим државним делима.</p> <p> |
| чаху и довикиваху, да су сви на ногама, да сви знају за невољу и да се сви сложно одупиру, али |
| За тим је разаслао гласнике по жупама, да се скупља остала војска, коју је он у Кукушу дочекив |
| ле успевао у својим скривеним намерама, да Момчило служи Кантакузеновим плановима.{S} Али се по |
| ечему важном, вођа махну руком својима, да одседну, па и са̑м сиђе с коња.</p> <p>Док су се ост |
| одупиру, али говораху сем тога Турцима, да је велико море српске силе, где они утонуше, а српск |
| ми дајеш маха крилима осећаја и разума, да се лакше уздигну до схватања среће наше.{S} Ти, је л |
| <p>Костадин је Гојка задржао три дана, да почасти свога госта и да га боље увери о готовости о |
| ми, незнани јуначе, казати свога имена, да знам ко ме у овој ноћи самца тако мило разговори? — |
| <p>Она је сад већ била потпуно уверена, да јој је грануо дан среће и Божјег благослова...</p> < |
| > <p>— Господару!{S} Није ноћас првина, да те пратим, кад у позно доба ноћно пођеш из одаје сво |
| и благослови свога <pb n="92" /> сина, да сме с твојим благословом ступити пред свети олтар, к |
| ави а још мање другима није била тајна, да од доласка Томина чешће долазе њему неки непознати г |
| е!{S} Позвах те преко гласника из Сера, да одмах дођеш овамо, ал’ ти не рекох, да ти водим — тв |
| олим те! — спусти главу на његова прса, да од саме себе сакрије — сузе својих лепих очију.</p> |
| се осећа, како се небесни свод спушта, да својом милином задахне јаче земљу и њен свет.</p> <p |
| о и врло ћутљиво.</p> <p>Рајко се сећа, да се Момчило њиме хвалио.{S} Кад му је Рајко са својом |
| деспоте Костадина и Драгаша Дејановића, да га са својом војском принуде на предају, а сам се кр |
| о.</p> <p>Ишао је без иједног пратиоца, да би брже путовао.{S} Одморни је Лабуд летео.</p> <p>П |
| осорно Вукашин. — Не заборави, Угљеша, да ми свет не уписа у грех до сада несмишљеност.</p> <p |
| што си сам.{S} Тражио си невину љубав, да канџама раскинеш.{S} Али си нашао судију!</p> <p>Том |
| и ја молим Бога, да му да толико снаге, да може једнога дана дати благослов очински своме једин |
| лаву из џелатске торбе.{S} Гонилац иде, да метне главу у торбу.</p> <p>Змај гони ђавола.</p> <p |
| шне се барице деле.</p> <p>Бегунац иде, да спасе главу из џелатске торбе.{S} Гонилац иде, да ме |
| са њим загрли и пољуби.{S} А кад виде, да је недалеко од њега нека женска прилика, коју у мрак |
| ика о погибији Рајковој.{S} А кад виде, да га никако нема, Тома слућаше несрећу.</p> <p>Устаде, |
| ебе до сада не познаваше, јер сад виде, да је мекша, много мекша, но што је мислила...</p> <p>Д |
| тан.{S} Али то лице опази Рајка и виде, да он уђе у врт.{S} Брзо и опрезно као мачка пређе прос |
| тарац.</p> <p>Онај други дворанин виде, да ту више нема шале, прискочи у помоћ и стаде једнога |
| а тим упути на више.</p> <p>Гојко виде, да се Рајко јако изненади.{S} За час му многе мисли сев |
| ељењу Томе Теологите, а онај други оде, да продужи спавање, чудећи се:</p> <p>— Е, е!{S} А прст |
| аску из града и да му китом цвећа каже, да ће на њега непрестано мислити и њему се надати.</p> |
| бам.{S} Дошао сад, кад се војска слеже, да га нико у овом метежу не опази.{S} Нешто тражи, пита |
| Он је сад желео само освете, а знао је, да њој није још време.</p> <p>Тако је на путу провео до |
| мо свратио, — рече Исаија. — Тражио је, да га исповедам, али сам га одбио, уверавајући га, да т |
| у се скупљали на небу.{S} Изгледало је, да ће бити бурне ноћи, али се старац није плашио.{S} По |
| је, без сумње, рода.{S} Понуђено му је, да прими свету веру нашу.{S} Он је одбио.{S} Ноћас ћемо |
| идосавину собу, отворила је срце своје, да пусти тугу са њега, нека отече.{S} Испричала је све |
| у главу а левом покри лице и очи своје, да њоме заустави сузе, које срце не штеђаше.{S} Ана држ |
| и од црвене коже израђена обућа казује, да је ноћник велико лице у земљи.{S} Снажном, јуначном |
| овести Угљешиној уђоше к њима дворанке, да, и саме плачне, теше деспотицу, Угљеша се удали, оче |
| и из Крстопоља.</p> <p>— Видиш, Анђеле, да сам имао право, што сам држао да ћеш ми и сад требат |
| S} У лов је сада изишао више од невоље, да се не замери, него што га је срце вукло.{S} А кад се |
| оље у раној младости мојој нагонише ме, да се са њима борим, па да их и <pb n="74" /> побеђујем |
| оме, што ме везао за врбу!{S} Пусти ме, да му ја судим.</p> <p>— Њему?{S} Њега ти вежи за ону и |
| ри са душом, неки се упиње да се дигне, да бол олакша и пада доле изнемогло, стотина издише сни |
| </p> <p>— Ја се стављам на расположење, да одмах пођем.{S} Војвода је Љубоје са мном.</p> <p>— |
| ик, нејаки Урош, моли, куне и преклиње, да се стишају.{S} Они се разлазе као непријатељи и деле |
| е патња.</p> <p>Навезли смо се на море, да се за време склонимо негде око Свете Горе.</p> <p>Ал |
| 147" /> обриса сузне очи, и труђаше се, да буде веселија...{S} Како је красан растанак њен био! |
| n="170" /> свога превеса видело би се, да се барице од кишних капљица давно већ изгубише према |
| ци се наслонише на руке подлактивши се, да мало продремају.{S} Певци учесташе.{S} Знак да је ск |
| а бејаше пренеражена.{S} Чињаше јој се, да је наступио смак света, о коме се говори и верује.{S |
| одно и неограничено.</p> <p>— Надам се, да нећу бити без вредних помагача, — рече Тома.</p> <p> |
| , ближе једином господу Богу, кунем се, да другог греха немам нити ћу имати до само те зависти! |
| твено Угљеша. — Али не заборави, брате, да се тешка погрешка не може учинити два пута.{S} Она т |
| једнога њиховог.{S} Али не заборавите, да победа није увек на страни јачега.{S} Она се још рад |
| и и плану:</p> <p>— Кад нећеш, деспоте, да поштујеш своју реч, да Бог да у скоро слушао туђу!</ |
| ани јачега.{S} Она се још радије креће, да буде мио гост мудријем.</p> <p>— Надмудрио сам лукав |
| сатерасмо.</p> <pb n="155" /> <p>— Хе, да знађах за ову руменику, док тамо бејасмо, бих се и ј |
| амолим, да наредиш, милостива ћесарице, да неко оде и замени његовога Гојка.{S} Жели стари ратн |
| ост још више зачуди, а кад му она рече, да није родом из Жегљигова већ далеко с мора и да је мн |
| а томе још није време.{S} Онда ми рече, да те замолим, да наредиш, милостива ћесарице, да неко |
| сти.{S} И Рајко, који се у врту зарече, да ће још сутра дан одмах раскрстити с Томом, занесен н |
| оходе својој ташти, Угљеша објављиваше, да Ану утврђује у господству, које јој припада по заслу |
| њима.</p> <p>Монах Исаија приповедаше, да је дошао овог часа коњаник од деспота Угљеше, и да < |
| рности.{S} Готово се нико и не труђаше, да се покаже веселији, но што је у ствари био.</p> <p>У |
| ије камење падаше ка реци Јасно бејаше, да је одатле заседа на мах побегла.</p> <p>— Беже кукав |
| у Тома водио прву реч, а Рајко мишљаше, да њему у опште не би требало ни да има места на таком |
| бркова ал’ румена лика и не помишљаше, да ће се икад од Војихне раставити.{S} Ал’ кад је Војих |
| ица дочекали жртве, а Тома се спремаше, да се нападнутим нађе у помоћи ну све то поквари ненадн |
| ко веселије погледао, јер му се чињаше, да је грешио што је мислио, да је бољка доброга му оца |
| градска врата с јужне стране отворише, да пропусте -— бегунца Тому Теологиту...</p> <p>Неколик |
| приђоше ка ватри.</p> <p>Они устадоше, да им начине места, па онда и сами седоше.</p> <p>— Ево |
| о себе чету скушалаца, који се стекоше, да чују песме о светом краљу и боју на Велбужду, о смрт |
| /> полусвесног тврдо везаше, и кренуше, да га кроз отвор на поду спусте у тамницу.</p> <p>— Хва |
| драгала.</p> <p>— Дошао сам сад к теби, да ме мину сви боли, свака туга, свако очајање.</p> <p> |
| ече Угљеша. — Све остало остављам теби, да добро размислиш и расудиш.{S} У Драми ће остати и да |
| .{S} Данас је дужност најумнијој глави, да буде на своме заповедничком месту.{S} То место није |
| милост твоју — одговори Тома — у нади, да ћу је ма и накнадно заслужити.</p> <p>— Добро, — реч |
| сподом.{S} Њему ваља помоћи, да победи, да њих саломи, уништи, а њега — помагача — да опет узди |
| енише од чуда, кад Јевренос-бег нареди, да се коњи обрну натраг</p> </div> <div type="chapter" |
| ећ био добио заповест, да одмах нареди, да се Гојко пусти из Крстопоља.</p> <p>— Видиш, Анђеле, |
| у дочекаше зору.</p> <p>Гојко предложи, да остане за кратко време у Крстопољу, док Љубоје не об |
| ши ни речи.{S} И да ме грло не послужи, да добаци моје муке и невоље до браће, која пролажаху н |
| ишло весело.{S} Млади су људи веровали, да Душанову војску нико <pb n="104" /> не може победити |
| лен број крстопољских становника знали, да су добили новог заповедника.</p> <p>За Гојком су сви |
| ни, који су били ближе Момчилу тврдили, да су у два маха затицали Тому са неким грчким поклисар |
| одство — стрељајући очима Тому — мисли, да су сви људи покварени, као што си сам.{S} Тражио си |
| његову војску Алтомановић.{S} Он мисли, да се користи нашим ратом с Турцима.</p> <p>— Проклетни |
| сву пажњу своју усредсредио у помисли, да деспотицу Љубу непрестано обасипа хвалом, услужношћу |
| тече — чини се на високој кули мотриљи, да се осећа, како се небесни свод спушта, да својом мил |
| и верно.{S} А кад по неко од њих науми, да са свим прекине са витешким левентовањем и да остане |
| , — дадох светој обитељи; дадох Јелени, да њиме вида раме храбрих ратника у дружини витешкога Р |
| ао од постеље његове.{S} Ти се побрини, да се врлом витезу ода последња почаст, коју је истинит |
| ше Вукашин.</p> <p>— Она нас сада гони, да главе приклонимо једној глави.{S} Данас је дужност н |
| па ободе коња.</p> <p>Љубоје се пожури, да не изостане за њим, јер их и пратиоци бејаху већ сус |
| урадио, како је требало.{S} Оставио си, да се ствар својим током развија.{S} Тако је и било и м |
| есте, хвала Богу!</p> <p>— Бог ће дати, да и даље буде !</p> <p>— Не.{S} На прагу је војна.</p> |
| есара Војихну.{S} Можеш ли се поуздати, да примиш управу над драмском војском Војихнином?</p> < |
| оца Исаије добила.{S} То ће му казати, да је велика невоља.</p> <p>Мара скиде с груди амајлију |
| нико ништа не сме за сад о томе знати, да не би глас допро до старог Властоја, који се поболео |
| "> <head>XVII.</head> <p>Рајко се сети, да, мож’да, труба објављује Гојков повратак.</p> <pb n= |
| је био већ у Драми.</p> <p>— Мора бити, да га је коњаник затекао још у млину, те није морао ићи |
| ити у његову душу и мисли па проценити, да ли је био охол из уверења о великој вредности својој |
| м пробудише у Видосави толико смелости, да се усуди казати Ани, како не треба судити пре, док с |
| S} Чињаше им се, у насталој озбиљности, да свему томе није ни мало прилике.</p> <p>Возари стадо |
| е за те ни била.{S} А ја ћу се бринути, да ти и делом докажем, да није нестало у мени снаге ни |
| ми гласе поклисар донео, одмах ћу доћи, да ти их саопштим.{S} Чекај ме у ложници.</p> <mileston |
| драмском господом.{S} Њему ваља помоћи, да победи, да њих саломи, уништи, а њега — помагача — д |
| а неверника.</p> <p>— Вера ће и помоћи, да се победи некрст.</p> <pb n="146" /> <p>— Боже дај!{ |
| распаљује...</p> <p>— Да страшне ноћи, да силне жалости! — уздисаше млади грчки певач, држећи |
| оследњу услугу деспоту Угљеши.{S} Реци, да си га овде сахранио, овде испод ове жалосне врбе или |
| ај преломљен мач краљевом Марку и реци, да жртве одоше брзо једна за другом! — заврши Богдан.</ |
| о каквом јој је испричао Тома — одлучи, да сече руку зарад спаса целога тела.{S} Прегореваше и |
| о сваком не сазна.{S} На мах се одлучи, да нагласи Ани догађај у лову.{S} И она га рече кратко |
| је икада јаче осећао свети позив свој, да буде тумач мисли и грешних жеља људских пред лицем Г |
| о јато.</p> <p>Љуба то спази, а он јој, да је преухитри, рече:</p> <p>— Не бој се.{S} Ма какве |
| уша ли је, спасао је себе, и казао јој, да је љуби.{S} Не послуша ли — он ће погинути а она уве |
| ечу на северозападној страни логорској, да поврати ред.</p> <p>Турци и овде вешто и одлучно нап |
| старац.</p> <p>У томе труба даде знак, да неко долази У град.</p> <p>То бејаше Гојко с Јеленом |
| вот тежак, гроб је милији.{S} Веле чак, да су га и убили.{S} Ко зна!{S} Где нема Божјег благосл |
| шти ужас и изненађење буде зао гласник, да је Пловдин — пао!</p> </div> <div type="chapter" xml |
| јко је бунтовник, који спрема Крстопољ, да се +оцепи од драмске области, па да га преда гусарим |
| S} Године су превалиле.{S} Једва чекам, да се вратим у Драму. —</p> <p>— И дочекали сте, — рече |
| игри и јуначком скакању, а сада чекам, да ме копите коњске разнесу, — уздахну мало даље неко. |
| осећа.{S} Чуј ме још мало, и ако знам, да ти је најмилија забава, да с мислима својим и душом |
| господару!{S} Али време је да ти кажем, да и ја не смећем с ума пророчке речи чудног испосника. |
| а ћу се бринути, да ти и делом докажем, да није нестало у мени снаге ни издржљивости.{S} Забора |
| те — или управо био.{S} Радо признајем, да је у почетку још при првом познанству нашем будио у |
| ти ми дајеш довољно разлога да верујем, да си поштен човек.{S} Ти си прогоњен, велиш, с тога, ш |
| боје и самог себе обмањивао уверавањем, да је то тек само пошалица срца.{S} Па ипак је неко наи |
| ом је руком био подигао корице с мачем, да му буде ближе десници.</p> <p>Томи у један пут поста |
| о додаде:</p> <p>— Али ја ипак налазим, да тако мора бити.{S} Боље је, велим, да се делови спас |
| , да тако мора бити.{S} Боље је, велим, да се делови спасу но да све за љубав целине иде у проп |
| време.{S} Онда ми рече, да те замолим, да наредиш, милостива ћесарице, да неко оде и замени ње |
| <p>— На моју душу грех, ал’ ја мислим, да је било довољно, — искрено одговори дворанин.</p> <p |
| се, деспоте?{S} Опрости, али ја мислим, да те није тежак државни посао позвао ноћас овде.{S} За |
| не могу.{S} Ал’ хоћу и могу да учиним, да не заложи сву снагу у тој војни.</p> <p>— Добро, гос |
| стоје слагао са добрим монахом Исаијом, да је она најлепши цвет, што је последњих година изника |
| Знала је већ из обавештавања с Рајком, да је Тома узрок њене онолике туге и жалости.{S} И Рајк |
| ц, дотле богат трговац, избеже са мном, да спасемо голу душу.</p> <p>„Јелена, кћери моја!{S} Ми |
| незнано куда под тешком мож’да слутњом, да сам му невера...</p> <p>Оставила сам југ и склонила |
| отиву Турака.{S} Ми полазимо с намером, да турском господовању у нашим и византиским крајевима |
| н и ако је, очевидно, толико приправан, да би могао с места продужити пут у неодређену даљину.{ |
| S} Судбина ми је, видим, дала овај дан, да буде до краја мој! — топлином прекипеле страсти изус |
| срце потражим, и онда бих био сигуран, да <pb n="87" /> нисам ништа пропустио, што ми је у дуж |
| за њом, па одлазиш узбуђен, узнемирен, да те после, пуна бриге за тобом, нађем овде као и сада |
| нехотице себи одмогао а Гојку помогао, да стече права на милост Анину и руку Марину.</p> <p>Ја |
| н Благоје.</p> <p>Тома се једва одржао, да се не изда од силне радости, кад је видео да се њего |
| с те стране.{S} Он се, напротив, бојао, да нападачи не поступе и сувише зликовачки према нападн |
| е осетила срећном, кад си ономад рекао, да ипак верујеш у срећну звезду своју...</p> <p>— Ходи, |
| г обласног старешине.{S} И ако је знао, да је овом уздржаном реду у области драмској више припо |
| где?{S} Та зар не знаш, јад те не знао, да оно нит’ је кућа, нит’ је у њој људи, где гусле не г |
| е то и ја, — рече Угљеша — па сам знао, да он и без тога не би смео угазити у војну, а да буде |
| — До пре неколико тренутака нисам знао, да ћу бити путник.{S} Узвишена ћесарица ми је наложила |
| уче у свој двор.</p> <p>Он је већ знао, да је био стао на последњу и највишу лествицу части, ко |
| бли, доста би Томи била и сама помисао, да је и нехотице себи одмогао а Гојку помогао, да стече |
| ислити.</p> <p>— Размислио сам и нашао, да ми је дужност.</p> <p>— Онда, бар за сад, никоме ни |
| Костадина на погодбу и ма њихово право, да само за себе копају а деспоту да дају уговорену накн |
| олеснице.</p> <p>— Шта сад, добра Видо, да радимо ? — питаше Мара јецајући.</p> <p>— Да се бори |
| дочекао:</p> <p>— Звао сам те, војводо, да ти саопштим једну своју одлуку, која се тебе тиче.{S |
| едан се неће маћи.{S} Ја сам их заклео, да својим костима створе бедем за одбрану твоју, кад гр |
| лод би ђавољег труда био толико сазрео, да би тамо опасно било и приступити.{S} Ево погледајте! |
| паде на руку.{S} Она се трже, па брзо, да је ко не затече, <pb n="147" /> обриса сузне очи, и |
| прикривен, звиждањем кроз прсте јавио, да су Ана и Мара изишле из црквице и пошле путем, двоји |
| ја породица учена?{S} Зар си заборавио, да је једна моја стрина видела, истина мало по из даље, |
| очима његовим.{S} Залуд се Тома трудио, да задржи Момчила у савезу против царевине.{S} Високо о |
| његовим жељама.</p> <p>Тома је мислио, да је Љубоје већ у његовим рукама.{S} И одиста се Љубој |
| се чињаше, да је грешио што је мислио, да је бољка доброга му оца без пребола.{S} И тога се да |
| за њих какве лепе и благе ноћи мислио, да ће се сви испунити док сване дан — онда ћеш разумети |
| ног душевног мира.{S} Таман сам мислио, да је већ толико отпорне снаге прикупљено, да нас никак |
| брати убијеноме:</p> <p>— Нисам мислио, да тако брзо свршиш, неваљалче!{S} Али захвали за ту ср |
| јатељи.{S} О старом је Властоју мислио, да га не ваља вређати зато, што му није ни у ком случај |
| оложај драмске области доста је учинио, да се ново стање без поговора прими, јер се свима <pb n |
| младога војводу, па га је онда пустио, да се са својом лепом сапутницом пожури Драми и њеном л |
| > <p>— Ја јесам, слутио сам и наслутио, да она љуби Гојка војводу.</p> <p>— Али ја рекох, Рајко |
| е, занео се очима питајући звезде тако, да није чуо, кад се женска једна прилика успела уз стрм |
| .</p> <p>— Јелена? — понови Рајко тако, да сви у њега погледаше, а Исаија, посматрајући га чудн |
| гвозденим ступцем удари по врату тако, да Гојко посрну.{S} Тома прискочи, па га <pb n="69" /> |
| ду младог Гојка.{S} Хвале га на далеко, да је честит јунак.{S} А деспот га, веле, зове братом с |
| ког пута.</p> <p>Разабраше само толико, да су поклисари од границе, а један пут чуше да су чак |
| <p>Из првих речи са њом сазнаде Гојко, да је она у служби и милости госпође једног од најверни |
| отпуно задовољан, јер је обично бивало, да у области наступи неред и расуло, чим нестане правог |
| рити што су мислили, али се ипак знало, да они верују, како на Душану нема правога благослова.{ |
| у, који са степеница долажаше, познало, да је старешина страже збиља отишао, Љубоје рече Гојку: |
| </p> <p>Све је тихо, све је живо легло, да се сном окрепи.{S} И хрти и жерави, и соколи и сокол |
| ту све живо.</p> <p>— А да шта би било, да се српска господа не заузеше против зла, што наступа |
| ри, ћесарици.{S} Све се бејаше скупило, да се сломи над њим, а он хоће да избегне.</p> <p>— Ипа |
| ах овладао у Дренопољу, од кад се чуло, да је судар са маћедонским владарима неизбежан.{S} Десп |
| ветлијих сунчаних зракова, причај тамо, да овде има једно срце, коме би на сјају једних очију и |
| саветовања одлучили <pb n="151" /> смо, да понудимо мир деспоту.{S} Тога ради ја сам и пошао.{S |
| ворили да се сећају како им је причано, да је ова црквица управо метропола новије драмске цркве |
| хом, дотле је дојездио гласник и јавно, да је Пловдин пао и да је дошао ред на деспотовину Деја |
| ишао у Прилип а одатле у Скопље, једно, да је ближе оном одељењу своје <pb n="118" /> војске, к |
| је већ толико отпорне снаге прикупљено, да нас никакви догађаји не могу изненадити, а дође пад |
| н.</p> <p>Гојко дочека Тому тако силно, да Тома на мах изгуби смелост, и баш у тренутку, кад Го |
| рзо грчки али тако покварено и нејасно, да га она ни у повољнијим приликама не би могла разумет |
| храбри:</p> <p>— Велможо, то није лепо, да се витез користи случајем и шали —</p> <p>— Душа мој |
| са Томом, не знам.{S} Доцније сам чуо, да се мој стриц могао спасти, али да су врата на граду |
| ћа те овде оставих свој ловачки прибор, да за њ дођем баш кад треба!{S} Велможо, овде може бити |
| доласку, дотле су други разносили глас, да је добри монах умро од туге, што је у срџби проклео |
| неког дана Љубоје доби од Ане заповест, да Гојко дође у Драму али не ка ћесарици већ ка своме о |
| , дотле је Тома већ био добио заповест, да одмах нареди, да се Гојко пусти из Крстопоља.</p> <p |
| аси, али Рајку послужи његова светлост, да позна коњаника.</p> <p>— Он је! — задрхта Рајко, ско |
| Исаија опрезно тражио Мару и Видосаву, да их обрадује, дотле је Тома већ био добио заповест, д |
| не!</p> <p>— Војводо, опозови заклетву, да ми не излети страшна реч, која жигоше издају.{S} Ја |
| гати за злочинцима, па, ако их не нађу, да не иду даље, већ да се врате у град.{S} Тиме је осиг |
| а Сулејмана седну у чамац па се навезу, да преко мореуза пређу у Галипоље.{S} Ноћ је била мркла |
| !</p> <p>Други пут је Рајко реко Гојку, да неће више остати у Драми, ако Тома Теологита ту буде |
| кашин.</p> <p>— Али не заборави, краљу, да наши скиптри и црвени сандали нису без прекора. —</p |
| прешао границу и ступио у турску земљу, да непријатељ у страху ишчезава, и да ће се за дан два |
| убоје се замисли.</p> <p>— Рећи ћеш му, да га позивам ја, да дође к мени, — рече после неког вр |
| а!</p> <p>Задовољан је ступио пред Ану, да јој саопшти резултат свога поверенства.</p> <p>— Узв |
| тековина, ено погледај, пламти у огњу, да осветли пута некрсту, који преко мора, нашег мора, п |
| ка у гоњењу његову оснивати на уверењу, да је он ударио најкраћим путем до границе.</p> <p>За т |
| т обнови коло.</p> <p>Ана затражи Мару, да и она с њима изиђе, али ње не бејаше.</p> <p>Она је |
| ного.{S} Ја сам наредио да они буду ту, да нас уморне прихвате, — рече Љубоје.</p> <p>— Добро, |
| ржаше у једној свој нож.</p> <p>— Нећу, да те убијем одмах, већ да те мучим, Грче неваљали! — в |
| ога лица.</p> <p>— Бог ми је дао срећу, да те обрадујем, добри оче!{S} Позвах те преко гласника |
| ст и страх.{S} Они јечаху и довикиваху, да су сви на ногама, да сви знају за невољу и да се сви |
| к Бранковић, не мишљаху нити се надаху, да би у господарима јужних крајева, браћи Мрњавчевићима |
| х коњаника турских.{S} Они се спремаху, да продуже пут за Ипсалу и даље, па се могло опазити да |
| ег па три пута завитла њиме по ваздуху, да види сва војска.{S} За тим сиђе с коња и пободе стег |
| под с небеса оснажи моју слабу десницу, да буде моћни заштитник свете цркве наше! — узвишеним г |
| е жупске војске.</p> <p>А кад се прочу, да се у Серу сабира велика војска, придружише се њој мн |
| {S} Деспотица Љуба очекивала је Угљешу, да је врати у Сер.</p> <pb n="42" /> <p>А кад се чуло д |
| а.{S} Томе не стигох, а поуздано држах, да ћу га овим путем, куда и ви дођосте, стићи, — говора |
| м, велможо !{S} Али ја никад не мишљах, да је Гојко невера.{S} Волела бих, да сам друкчије глас |
| љах, да је Гојко невера.{S} Волела бих, да сам друкчије гласе од вас чула.{S} Ах, то је страшно |
| да одмах дођеш овамо, ал’ ти не рекох, да ти водим — твоју синовицу Јелену, — брзо изговори Го |
| нећеш, деспоте, да поштујеш своју реч, да Бог да у скоро слушао туђу!</p> <p>То се по граду и |
| творићеш му слободан излаз.{S} Казаћеш, да чиниш по моме одобрењу.</p> <p>— Учинићу, али ако он |
| ла изнемогли дорин његов?{S} У почетку: да; сада већ: не.</p> <p>Гонилац ни онда ни сада.</p> < |
| ушасти простор, и тражаше <pb n="52" /> да се заустави тамо, где је држала да је Крстопољ.</p> |
| души мојој не да мира.{S} Деспотице!{S} Да сам мислио остати у Серу и на овоме, што имам, не би |
| стари Анђео?</p> <p>— То јест ђаво!{S} Да Богме!</p> <p>— А јеси л’ тачан као пре?</p> <p>— Да |
| клупе:</p> <p>— Исаија?</p> <p>— Да.{S} Да га не знаш, витеже?</p> <p>—- Знам, сестро мила! — И |
| да није?{S} Нисам му дао ни зевнути.{S} Да се само мало одоцних, Бог да прости ћефалију Рајка! |
| па да их и <pb n="74" /> побеђујем.{S} Да се боримо!{S} Причекај ме, и умири се.</p> <p>Видоса |
| дговори старац. — То ћу и да урадим.{S} Да ми ко помогне убацити тамо зликовца.</p> <p>Рајко се |
| ни сенка сумње на нас за то убиство.{S} Да тако буде, поступи овако: онда, кад погине Гојко, не |
| аљујући само јаче ватру на дворишту.{S} Да одгоне студен, коју ноћ са собом донесе, ловци су пи |
| прођоше за овај добар сахат времена?{S} Да ли иду пољем? ил’ гором? ил’ брдом? ил’ водом? ил’ п |
| ке разнесу, — уздахну мало даље неко. — Да се још једном кренем, полако — ах! — и он се стропош |
| — прошапта старац, па за тим понови: — Да си благословен!</p> <p>То бејаше знак да говори из ч |
| > <p>— Знао сам — рече после поздрава — да сте овде, па дођох да се опростим.{S} Сунце већ косо |
| њих саломи, уништи, а њега — помагача — да опет уздигне.</p> <p>Његова је одлука готова.</p> <p |
| да се одмарам, већ — на позив братски — да с вама послујем.</p> <pb n="99" /> <p>— Гојко, — реч |
| едаше већ гњеван часник турски тумачу — да ће бити доцне, кад се, бачен на коло, буде покајао.< |
| p> <p>— И краљ?</p> <pb n="178" /> <p>— Да, и он!</p> <p>Јунацима заблисташе сузе у очима.{S} У |
| ржа:</p> <p>— Јелена? ти сада!</p> <p>— Да, војводо! — поврати се Јелена.</p> <p>— Јелена, моја |
| > <p>— Јесте, драги господару!</p> <p>— Да, љубо моја, сјајнија ал’ само зато, што јој даје јач |
| А бој се све јаче распаљује...</p> <p>— Да страшне ноћи, да силне жалости! — уздисаше млади грч |
| тара мржња ! — рече деспотица.</p> <p>— Да, старој омрази даје маха, кад треба на новој мисли р |
| та? —изненађено питаше Љубоје.</p> <p>— Да постигнеш срећу, за којом жудиш, — рече Тома.</p> <p |
| димо ? — питаше Мара јецајући.</p> <p>— Да се боримо! — рече Видосава после малог размишљања.</ |
| о мислити, — напомену Вукашин.</p> <p>— Да.{S} Тамо је на престолу убица свога сина.{S} Јован п |
| едан пошто се добро поткрепио.</p> <p>— Да Богме! — одговори други. — Ви, који сте били манасти |
| ој брат, оче'? — запита Рајко.</p> <p>— Да.</p> <p>— То нисам знао, — рече Рајко.</p> <p>- Ни м |
| /p> <p>Гојку бејаше све јасно.</p> <p>— Да није — рече радосно Јелени — то онај витез?</p> <p>— |
| трже, пребледе, и брзо упита:</p> <p>— Да није —</p> <p>— Отац твој —</p> <p>— Отац?</p> <p>— |
| сматрајући га чудновато, рече:</p> <p>— Да, Јелена!</p> <p>— Ах! то је она! — јекну Рајко, ал’ |
| а, и спусти је на главу Гојку:</p> <p>— Да си благословен! — прошапта старац, па за тим понови: |
| Па хоће ли се витез пожурити ?</p> <p>— Да!</p> <p>— А ко је он?</p> <p>— Ја!</p> <p>Из Јелене |
| кочи с клупе:</p> <p>— Исаија?</p> <p>— Да.{S} Да га не знаш, витеже?</p> <p>—- Знам, сестро ми |
| наваљивао да се рат не почиње?</p> <p>— Да, честити пашо!</p> <p>Пратиоци се скаменише од чуда, |
| <p>— А јеси л’ тачан као пре?</p> <p>— Да!</p> <p>— И поуздан?</p> <p>— Да!</p> <p>— Колико мо |
| > <p>— Да!</p> <p>— И поуздан?</p> <p>— Да!</p> <p>— Колико можеш имати ваљаних помоћника?</p> |
| у ноћ са собом донесе, ловци су пили, а да даду одушке изазваним мислима својим у оваким прилик |
| без тога не би смео угазити у војну, а да буде ово што је.{S} Али ми је он за неко време био п |
| иш?{S} Куд они, ту све живо.</p> <p>— А да шта би било, да се српска господа не заузеше против |
| боди, кренути овамо.{S} Али он не треба да стигне у Драму никад.{S} Разумеш ли!</p> <p>— Потпун |
| тиме.</p> <p>— Знам.</p> <p>— Он треба да плати главом злочин према теби, према мени, Гојку, М |
| е на путу.</p> <p>— Врло добро Он треба да буде нападнут и убијен.{S} Други неко биће у исто до |
| ог заједничког непријатеља.{S} То треба да је водиља сваког рада и нашег и византиског.{S} Пази |
| и наименова војводу Гојка, а Тому позва да се нађе уз њега — деспота -— својим саветом и знањем |
| звршен.{S} Али само још неколико часова да смо доцније стигли, он се не би никако ни могао извр |
| ан сусрет.{S} Уклонио сам се из друштва да у самоћи осећам тајну, што је у мојој души дубоко ур |
| сам руке, клечала, плакала, молила Бога да ми помогне, али — судбина гоњаше напред.</p> <p>Добр |
| {S} Ја нисам имао ни потребе ни разлога да своју превласт истичем, јер је он ипак одано вршио с |
| онамо.{S} А ти ми дајеш довољно разлога да верујем, да си поштен човек.{S} Ти си прогоњен, вели |
| е тајанствено ко што је и дошао, мож’да да тражи витеза, који ће га боље разумети.{S} Али се ва |
| лаб.{S} Ана додаваше, како нема изгледа да ће и устати са болесничке постеље, па га искрено жаљ |
| ба није ишла са ловцима само из обичаја да се увелича друштво, већ је и сама била страсан ловац |
| <p>— Разуме се, и можеш и ваља друкчија да будеш.{S} Зашто тужиш?{S} Ваљ’да зато што је млади в |
| /p> <p>Одатле се спремаше војска српска да груне на зидине турскога Дренопоља, које бејаше због |
| а које јој је слатка слутња наглашавала да одговарају њеним жељама.</p> <p>И сазнала је, па је |
| зна, колико би душа моја више страдала да јој у часовима сумора ниси ти била успешни видар неп |
| " /> да се заустави тамо, где је држала да је Крстопољ.</p> <p>Нашавши се усамљена у средини су |
| пријатеље, ни доставом, која би циљала да баци сенку на искреност и љубав нашу.{S} Тога не мож |
| им одељењима.</p> <p>Ту је војска имала да се одмори три дана, па да се сва крене пут Дренопоља |
| Приступила му је узбуђена, јер је знала да од одговора његовог зависи и срећа њена.{S} Послуша |
| Ана сама није могла ићи, али је настала да спреме за ловачки поход буду што свечаније.</p> <p>С |
| јој је било тешко, али је ипак увидела да није без заштите, и ако је Гојко далеко.</p> <p>Кад |
| сазнала од Видосаве.{S} Једва је успела да га причека при његовом изласку из града и да му кито |
| споручи: како га је ћесарица поздравила да управу у Крстопољу преда Љубоју, јер је он потребан |
| ик.{S} Узвишена ћесарица ми је наложила да у морској тврђави у Крстопољу осванем сутра, и да ут |
| омоћ српској сили, радосно би се журила да обрадује свога војна.{S} А тада је опет излазила с У |
| борбу да расправимо на коме од нас ваља да остане царство!{S} Ал’ тога нема, а ја оружје своје |
| ео прве, добре гласове.{S} Деспот јавља да је са својом војском прешао границу и ступио у турск |
| подари српски.{S} Ил’ бејаше Божја воља да стег одбране српске пређе у друге руке?{S} Буди воља |
| о, — заврши старац — хоћу ли и сада, ма да сам у овим годинама, што год вредети на бојном пољу. |
| амо да га обиђем, јер се госпођа спрема да ових дана изиђе овамо на летовање.{S} Ако ти није за |
| ко, дајеш? — пита један, који се спрема да осветла образ себи и својима у скакању.</p> <p>— Теб |
| а кули, где оставише Угљешу са његовима да се сном крепе, нешто шапутаху.</p> <p>— Неваљалац је |
| на истим вратима огласило подграђанима да је равно пола ноћи.{S} По оделу се мало може познати |
| глас људске питомости и срца, које зна да није вечито.{S} То бејаше рика рањенога тигра или уз |
| у у невољи и оста верна слуга кад сазна да је господар мож’да обманут.</p> <pb n="80" /> <p>— Г |
| тим случајем, изаслао поједина одељења да прокрстаре по околини, не би ли наишли на нападаче и |
| војска имала да се одмори три дана, па да се сва крене пут Дренопоља.</p> <p>Била је већ полов |
| ољ, да се +оцепи од драмске области, па да га преда гусарима.</p> <p>— То није могућно! није ис |
| ој нагонише ме, да се са њима борим, па да их и <pb n="74" /> побеђујем.{S} Да се боримо!{S} Пр |
| м се крепу да се састане са Угљешом, па да заједно нападну на турску престоницу Дренопоље, које |
| каво и позивао ме да са њим идем.{S} Па да не би мој одговор чуо ош један, који је у куту те со |
| ша? — присети се Скопљанин.</p> <p>— Па да видиш, нисам баш ни рђав, јер, Богу хвала, таких у н |
| ну исту врбу! — рече Рајко.</p> <p>— Па да гађам, је л’?{S} Ако!{S} Баш ћу тако да радим, — одг |
| S} Само је још неколико дана требало па да се војске наше сукобе.{S} Ђурађ Балшић ми хоћаше ту |
| оју војску испред Алтомановића, и смера да нападне на краљев град Призрен.</p> <p>— Помогне ли |
| >— И јесам путник, кога ова киша натера да сврати мало до тебе.{S} Из даље сам запазио ватру на |
| ма, Љубоје причаше:</p> <p>— Сваки мора да одболује снове младости.{S} То није ни мене мимоишло |
| у.{S} Али је дошло време кад Рајко мора да обиђе Трилис.</p> <p>Кад је сутра дан по њиховом одл |
| студен, што наступа, и вихор, што хита да обнажи лисно дрво, не могу замрзнути љубав моју!</p> |
| својим навикама српскога живота — наста да измири и цркву српску са цариградском.{S} А кад и то |
| ог и разборитог Угљеше није имала места да страхује за се ни после смрти свога мужа, па се могл |
| крајишник клону коњу на врат, па покуша да се скине, ал’ га снага издаде и он паде под ноге тур |
| овори војвода.</p> <p>— Умро?{S} Е, Бог да га прости! — рече старац и подиже шубару.</p> <p>Пос |
| евнути.{S} Да се само мало одоцних, Бог да прости ћефалију Рајка! — говораше старац, улазећи у |
| дух Господу!</p> <pb n="98" /> <p>— Бог да га прости! — с искреним болом рекоше Вукашин и Угљеш |
| деспоте, да поштујеш своју реч, да Бог да у скоро слушао туђу!</p> <p>То се по граду и подграђ |
| <p>— Хајдемо!{S} Хвала ти, а не дао Бог да будеш у невољи, знај да ћу ти се братски одужити!</p |
| е ђаури не надају нападу, није имао кад да иде до Јевренос-бега, који је са војском чекао на по |
| тебе!</p> <p>— Војводо, ја хоћу напред да запливам у мутне таласе турске крви.{S} Расклон’те с |
| д мене још било.{S} Не говорах ја залуд да је с оружјем и молитва у светом храму поузданија!</p |
| не, мало отворене, размакоше се, готове да одаду и смех и плач и уздах и врисак.</p> <p>— Она ј |
| љао у граду своме о томе, јаве му слуге да је у град доведено неко сумњиво лице.{S} Радозналост |
| да тражи помагача.</p> <p>Рајко познаде да збиља долази Гојко, похита му на сусрет па се братск |
| а, поздравише ловце, али нико не устаде да разгледа лов.{S} Чињаше им се, у насталој озбиљности |
| нагази на нападача.</p> <p>Бегунац виде да нема куд.{S} Искочи из вреже, држећи у руци свој нож |
| о лепше, но што неки мисле.{S} Па хајде да и вама што отпевам!</p> <p>Певач опроба цитру, па по |
| арац, мрмљајући нешто, изиђе брзо и оде да тражи помагача.</p> <p>Рајко познаде да збиља долази |
| еш ли, а? — говораше старац, па се саже да рукама опипа везанога.</p> <p>Прође један тренутак, |
| па ободе коња.</p> <p>Гојко једва стиже да махне руком, па се пусти да не изостане за деспотом. |
| товину нашу навалити?{S} Врло лако може да дође са оне, од које се никад нисам надао !{S} Тешка |
| > <p>— Хвала господару!{S} Али време је да ти кажем, да и ја не смећем с ума пророчке речи чудн |
| чуо на далеко.{S} Чувен јунак осећао је да му поред одважности и срчаности треба и више ратничк |
| из обичне куће цариградске, доживео је да у пуној снази свога века прими управу над војском чу |
| е својој ташти ћесарици Ани, долазио је да води своме двору своју љубу, па је, на послетку, и к |
| </p> <p>— А то је —</p> <p>— Требало је да поганом туђину мачем срце потражим, и онда бих био с |
| ваљало смаћи, — рече он — али наше није да бијемо из заседе.{S} То је <pb n="88" /> његово.{S} |
| ратне дане.{S} Кад судба мени намењује да понесем стег у одбрани Српства, ја морам бити спрема |
| тник да загрли свога јединца.{S} Верује да ће му лакше бити.{S} И ја те, узвишена ћесарице, мол |
| у и шапутању, а данас Рајко и не верује да је Тома тада тек случајно дошао Момчилу за друга и у |
| и неке јуначке поношљивости, па зажеле да с њом прозбори.</p> <p>Повисока и крупна женска, с н |
| оворио ми је лепо, ласкаво и позивао ме да са њим идем.{S} Па да не би мој одговор чуо ош један |
| м.{S} Светли деспоти Дејановићи шаљу ме да витешком деспоту Угљеши и краљу Вукашину однесем рад |
| а за тим и јесте оно, што души мојој не да мира.{S} Деспотице!{S} Да сам мислио остати у Серу и |
| — Деспоте, победио си ме Ал’ пусти мене да пре тебе погинем Отвор’те излаз, јунаци!</p> <p>— На |
| продреди кроз танки вео зорине помрчине да прати врлог витеза.</p> </div> <div type="chapter" x |
| не стране супарништво у љубави, уверење да Гојко није без кривице и свикнутост да се воља стари |
| јунак још бори са душом, неки се упиње да се дигне, да бол олакша и пада доле изнемогло, стоти |
| тих рудника, нагонећи често пута рударе да преко уговора и за њега раде.</p> <p>Последњих дана |
| разастре је по гомили грања крај ватре да се суши, па сам седе на велику једну главњу с друге |
| д и његово подграђе усташе и кренуше се да виде најкршније момке, најбољу опрему, најбољи део д |
| што ње у последње доба нема, бојећи се да је није што и у чему несвесно увредио.</p> <p>То је |
| ликовачки према нападнутом женскињу, те да његова помоћ не дође касно.{S} Кад је један од завер |
| м утварима потребним за причешће, крете да походи доброг старца и да буде на вечерњи.{S} С њом |
| ри ратници држе се витешки, а кад осете да су се проредили, поново се окупе око краља, и новом |
| један други са Струмице. — Зар нађосте да се са њим надбацујете?{S} Сви сте ви јунаци и врли в |
| и деспотова војска, па зато баш и хоће да се пред вама покаже овај са катуна више Радовишта.{S |
| је била грчка, ал’ војвода Богдан хоће да му је певам српским речима...</p> <p>Гојко и Рајко п |
| скупило, да се сломи над њим, а он хоће да избегне.</p> <p>— Ипак ће га стићи ма кад.</p> <p>— |
| добру услугу боља награда.{S} Пред вече да ми се јавиш.{S} Иди.</p> <p>Анђео оде, а мало после |
| рочке речи чудног испосника.{S} Он рече да Азијате ти потражиш, јер је све пропало, ако они нас |
| овараше непотпуно, само му искрено рече да је стари Властоје знатно болан.</p> <p>Гојко сабра в |
| Мрак се брзо спустио, а кад ветар поче да шиба капљицама, које по мало промицаху, старац устад |
| лабљење звука од ловачког рога казиваше да се та група ловаца опет све више удаљује од куле.</p |
| не запази како се Љубоје чисто устезаше да се са њим пољуби.</p> <p>Гојко их одведе на кулу, гд |
| гостовању Угљешину, ћесарица Ана жељаше да све славље не прође без уобичајеног великог лова, те |
| ини одјек вихорова јаука, други мишљаше да је лепршање искислих стегова, а трећи се не могаше р |
| <p>Савладавши овога, Гојко се спремаше да продужи борбу са другим нападачима.{S} Али се они не |
| , а нарочито их, проклетник, наговараше да нападну на мога брата.{S} Пошто му царевић даде дост |
| толетне грмове деспотица се и не сећаше да је Мара по жељи њеној очекиваше.</p> <p>— Деспотица |
| /> Таман се разданило, те ловци видеше да ће их послужити време једним од најлепших дана позне |
| и брзо пође за њим, а остали продужише да, уз лагано сркутање доброг кипарског вина, нагађају |
| гослови, свети оче!</p> <p>Они устадоше да га испрате, али он, здравећи се са њима, рече:</p> < |
| родара о њима.{S} - За оца њеног рекоше да је пресвиско̑ од жалости, а она је остала и некуда о |
| поклисари од границе, а један пут чуше да су чак од Пловдина, али ништа више нико не сазна.</p |
| мљу, да непријатељ у страху ишчезава, и да ће се за дан два његова војска састати с војском кра |
| ој тврђави у Крстопољу осванем сутра, и да утишам узрујаност међу становницима, које с мора гус |
| овог часа коњаник од деспота Угљеше, и да <pb n="149" /> је донео прве, добре гласове.{S} Десп |
| {S} Гојко је пак вазда био раздраган, и да му није извесна смрт честитога родитеља мутила душу, |
| никад марио.{S} Тешко би у њу ступио, и да је остао у части, коју је до мало пре имао.{S} Овако |
| се заче опште клање у свему простору, и да ноћ не крије непробојном црнином <pb n="170" /> свог |
| од највернијих дворана Костадинових, и да је по госпођину послу пошла у виноград, недалеко на |
| а одоше у шуму не рекавши ни речи.{S} И да ме грло не послужи, да добаци моје муке и невоље до |
| — У њих треба њега ухватити.</p> <p>— И да непријатеља српског имена, мож’да, припреми да нас д |
| кле, знаш? — упита га Рајко.</p> <p>— И да и не до сада.{S} Сад знам све, — одговори Гојко.</p> |
| х заседа ипак дошао здрав и читав Ал’ и да нема те погибли, доста би Томи била и сама помисао, |
| причека при његовом изласку из града и да му китом цвећа каже, да ће на њега непрестано мислит |
| родом из Жегљигова већ далеко с мора и да је много путовала и још више препатила, изгледаше му |
| ржао три дана, да почасти свога госта и да га боље увери о готовости одазвати се Угљешину позив |
| ичешће, крете да походи доброг старца и да буде на вечерњи.{S} С њом пође — по њеној жељи — Мар |
| и бој, ако хоћеш да будеш витез прави и да те слави песма моја!”</p> <p>На вратима од чадора по |
| а дворишту не падне Видосави на груди и да јој у сузама све исприча.</p> <p>А кад је дошла у Ви |
| свим прекине са витешким левентовањем и да остане на свагда код свога господара, Угљеша му је р |
| ио гласник и јавно, да је Пловдин пао и да је дошао ред на деспотовину Дејанових синова.</p> <p |
| а сумњиве људе.{S} Али није заборавио и да им тачно означи места, до којих ће трагати за злочин |
| — А не би, на послетку, било на одмет и да се једном скрасим после толиког лутања.{S} Та ја бих |
| сви на ногама, да сви знају за невољу и да се сви сложно одупиру, али говораху сем тога Турцима |
| рум бацити — одговори старац. — То ћу и да урадим.{S} Да ми ко помогне убацити тамо зликовца.</ |
| У једно се доба учинило доброј Видосави да не треба више тајити од Ане љубав између Маре и Гојк |
| никаквом циљу више.</p> <p>— Он одјезди да спреми нове замке нама-</p> <p>— У њих треба њега ух |
| о и у вечитом леду топло!</p> <p>— Кажи да студен, што наступа, и вихор, што хита да обнажи лис |
| ути више.{S} Боље отиди у Драму, и кажи да си ти учинио последњу услугу деспоту Угљеши.{S} Реци |
| ви све — ах — све — и деспотицу, и кажи да је Угљеша чинио своју дужност, али да га је — звезда |
| га стићи ма кад.</p> <p>— Али он одлази да смишља и извршује нова недела.</p> <p>— Шта?</p> <p> |
| овдина, огрезао у крви и ранама, долази да на општи ужас и изненађење буде зао гласник, да је П |
| леко одлетела, мож’да је отишла у бризи да набави хране својој деци.{S} Док се она тамо бавила, |
| вала, таких у нас и нема.{S} А хоћеш ли да посведочим белегу?{S} Ја не бежим са мегдана!...</p> |
| чуо, да се мој стриц могао спасти, али да су врата на граду била затворена. <pb n="37" /></p> |
| и да је Угљеша чинио своју дужност, али да га је — звезда — звезда издала...</p> <p>Гласник јед |
| Гојком су сви жалили, али су се надали да његов заменик неће бити рђав, јер је из његовог друш |
| у, разуме се, о њој разбирали и гледали да из напабирчених делића саставе ма и непотпуну слику. |
| > <p>— И то ће бити.{S} Лала-Шахин жели да се и то вечерас почне.{S} Прво ће доћи на ред најпле |
| ке су бездушници, који су издајом хтели да стеку милости, проказали Турцима, и они су главом пл |
| и пошљу једног монаха, кога су умолили да подсети Костадина на погодбу и ма њихово право, да с |
| храм у Драми.{S} Стари су људи говорили да се сећају како им је причано, да је ова црквица упра |
| p>— Душа моја страда, а кнегињица мисли да се тек шалим!{S} Судбина ми је, видим, дала овај дан |
| Истина, многи су заплакали, кад су чули да је стари краљ био жртва, али су њихов плач на брзо з |
| ијатеља српског имена, мож’да, припреми да нас дочека.</p> <p>— Али зар нема у овом граду јунак |
| /p> <p>Угљеша седе, и руком показа Томи да и он седне, али Тома оста стојећи.</p> <p>— Прилике |
| шљаше, да њему у опште не би требало ни да има места на таком збору и световању.</p> <p>Изишавш |
| брзо.</p> <p>Сва тројица бејаху уверени да им се ваља журити:{S} Тома, што је знао да гвожђе ва |
| о, заложена, већ бејаше предала судбини да, као и остале, утрне.</p> <p>У један мах Рајку се уч |
| или — прве жртве!{S} Па ипак ми се чини да се сјај моје звезде претапа у светлост нове звезде н |
| сан, она на мах скочи, јер јој се учини да чује рог, који објављује Угљешин долазак.{S} И у том |
| трне.</p> <p>У један мах Рајку се учини да поред ватре пролазе лагано двојица на коњима.{S} Нап |
| Хтеде се опет спустити, ал’ му се учини да чу гласан говор.</p> <p>Скочи и мало погнут пође ка |
| урчина.</p> <p>На један пут му се учини да чује топот коњски.{S} Послуша боље.{S} Мож’да су ђау |
| а недела.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Одјури да тражи нове жртве, нову Јелену, Рајка —</p> <p>— Прок |
| ај мах стражар са куле на бедему огласи да граду долази неки ненадни гост...</p> <p>То бејаше т |
| ћао Кантакузену, за кога се могло знати да ће пропасти.{S} Није му се вратио ни онда, кад је он |
| јато множи, а сјајна једна звезда прети да надсија моју звезду — водиљу.{S} Она је све светлија |
| <pb n="125" /> <p>Јелена чу, па се сети да се то ње тиче.{S} Хтеде се окренути, ал’ јој у тај м |
| ном заручнику њеном, ал’ се трже и сети да јој, без сумње, не би било право, па рече:</p> <p>— |
| т за Ипсалу и даље, па се могло опазити да се журе.</p> <p>Тома стиже баш кад они уседаху на ко |
| е и љубав њихову, и ћесарицу ћу уверити да су нападачи били најамници Гојкови.{S} Она ће и по о |
| љским, — рече Богдан. — Морам се журити да своју војводину <pb n="179" /> заштитим са солунске |
| и сагрешила, ако ускратиш оцу на самрти да загрли сина јединца.{S} Чини, госпођо, како те Бог у |
| дарима над крајиштима, носише заповести да свак своје чете поведе.</p> <p>За зборно место војск |
| аку не могаше боље загледати, он заусти да гласно упита Гојка, па се трже и лагано додаде:</p> |
| сретосмо у животу.</p> <p>Гојко заусти да запита о несуђеном заручнику њеном, ал’ се трже и се |
| једва стиже да махне руком, па се пусти да не изостане за деспотом.</p> <p>— С Богом, господару |
| ји је са њим био појурио нашима, видећи да се ђаури не надају нападу, није имао кад да иде до Ј |
| ан себе од гњева.</p> <p>Не помишљајући да његовом опаком савезнику Анђелу може икада какво пре |
| себи и своме дому, одлично се старајући да чедо своје подигне и оплемени.{S} Заузимљивој мајци |
| е могаху Гојка задржати.{S} Изјављујући да га само реч из једних уста може задржати, он је са Л |
| силе, где они утонуше, а српској војсци да је општа погибао и краљу и деспоту онака иста, каква |
| ћесарица Ана.{S} Не треба ни једне речи да ти кажем о твоме поступању према њој.{S} Пазићеш уве |
| да по ново куша судбину, Мара се одлучи да и она своју срећу проба.{S} Приступила му је узбуђен |
| и према Јелени, плану по ново и одлучи да учини своје још пре поласка целе војске.</p> <p>Јеле |
| ипак добро! — помисли Тома, па се маши да одбрави врата.</p> <p>— А је ли мртав?—питаше он отв |
| своје, није марио ни за Гојка, сазнавши да су они искрени пријатељи.{S} О старом је Властоју ми |
| ало за тим отишао је и Исаија, обећавши да ће чешће походити деспотицу, која ће у Драми остати |
| и, а не дао Бог да будеш у невољи, знај да ћу ти се братски одужити!</p> <p>Они изиђоше из врта |
| .</p> <p>— Ако буде деспотица, кажи јој да сам овде, — рече Мара и старац се удали.</p> <p>Мара |
| веда ли превисоки краљ и мили девер мој да се уклонимо ?</p> <p>Вукашин се пожури:</p> <p>— Не, |
| продремају.{S} Певци учесташе.{S} Знак да је скора зора, кад се ваља кретати натраг У Драму.</ |
| уби ту суву руку, а старац му даде знак да се дигне.{S} Он устаде, па седе до оца на постељу.{S |
| а си благословен!</p> <p>То бејаше знак да говори из чистог уверења и истинских осећаја.</p> <p |
| ме поступању према њој.{S} Пазићеш увек да је, остарелу и слабу, погружену и савладану под тере |
| ни његовога Гојка.{S} Жели стари ратник да загрли свога јединца.{S} Верује да ће му лакше бити. |
| бавештавање.</p> <p>— Теби, дакле, имам да захвалим, брате! — рече Рајко Гојку.</p> <p>Пружи му |
| p>— Учинио сам по жељи властеле, а знам да нисам ни вашу вољу прекршио, — рече им благо Угљеша. |
| танским смехом — ја сам свуда, где знам да ћу ти требати.{S} Зар си заборавио на ону моју услуг |
| сам био потпуно обманут. — Сада верујем да је туђинчев посао и моје именовање за заповедника ов |
| т судбине њене у томе часу — и ја желим да се два пута Бог не куша!</p> <p>Гојко је весело врат |
| .</p> <p>— Узвишена ћесарице, ја мислим да не смемо оклевати.{S} Држећи све то у највећој тајно |
| остивом деспоту на земљи, али ја мислим да је за све оно, што је наступило после смрти цара Сте |
| ладости и приличи.{S} Али ја не говорим да га браним.{S} Друго је нешто, што ми душу тишти.{S} |
| " /> па туга са ње отиче, а ја се журим да ти нејасним речима кажем што срце осећа.{S} Чуј ме ј |
| и наши противници под згодним изговором да раде противу нас једино из оданости царској заветној |
| ти пред горима.{S} Цар није био подобан да одржи велико наслеђе.{S} Неко је морао владати и њим |
| сина свога ослепио.{S} Он није достојан да гине за свету мисао!</p> <p>— Моји синови морадоше о |
| на.{S} Наишао сам на ову кулу, па жељан да се трајније склоним од ловаца, који могу на ме наићи |
| осећај отео узде разуму, био је довољан да пробуди сумњу Томину.{S} А једна ма и најмање основа |
| се ове војне не плашиш.{S} Ти си уверен да се крв мора пролити за свету мисао ускрснућа српске |
| еде друга до клупе, где је Рајко требао да главом плати своју честитост.</p> <pb n="1" /> <p>— |
| огоњен, велиш, с тога, што си наваљивао да се рат не почиње?</p> <p>— Да, честити пашо!</p> <p> |
| отишла.</p> <p>— Мож’да.{S} Бог би дао да је бар она жива.{S} Робом икад ал’ гробом никад!{S} |
| гао спуштати на ниже.{S} Зато је гледао да то спуштање не дође, бар не тако брзо.{S} Али сад је |
| ницу, он се нарочито задржавао и гледао да се не врати што дуже у Драму.{S} Он је сад желео сам |
| нђеле, да сам имао право, што сам држао да ћеш ми и сад требати! — говораше Тома Анђелу, који ј |
| ска пева и ужива у витешким играма, као да не пође у војну већ на свадбу најбољега јунака свога |
| су испрекрштали пролазе око чадора, као да бејаху узнемирени толиком живошћу, те немирно копаху |
| е био савезник против Алтомановића, као да је окренуо лист и преврнуо вером.</p> <p>— Гле, гле! |
| е своју главу и очима гледаше горе, као да тражаше небо и на њему Господа.</p> <p>— Тебе, Бога, |
| е не могаше наћи, а зна је описати, као да ју је небројено пута имао у рукама.{S} Он добро разу |
| у права!</p> <p>Старац заклопи очи, као да би хтео оживелу слику вечито задржати пред собом.{S} |
| коњиц чисто освежи, и копаше ногом, као да би хтео одговорити своме господару.</p> <p>— С Богом |
| , и он пусти поглед низ мутну воду, као да тражаше јунака, кога самртно рањена посече на обали |
| а, црних мало потуљених очију, које као да сакриваху лукавство, што одаваху црте лица а особито |
| рац хрзање коњско и неки глас, који као да дозиваше некога.{S} Лагано устаде и протрља очи, на |
| ина месеца септембра, а блага јесен као да бејаше скупила сву драж својих дана те их смести у с |
| тонуо у тугу, а Рајку је било тешко као да се неке тужне успомене у души и пред очима његовим г |
| и Марица, а врх свега фијуче ваздух као да пишти под клетвом столетних грешника.</p> <p>Помрчин |
| и на Тому и непознатога му Грка, послао да јуре у сусрет Гојку.</p> <p>Њих су опазили Анђелови |
| а најмање деспоту Угљеши, који је имао да издржи прве ударце турских завојевача.</p> <p>Угљеша |
| тајаше близо храста, куда је Рајко имао да прође улазећи у свој стан.{S} Али то лице опази Рајк |
| > <p>Тома је, измакнувши из Драме, знао да ће се свака претпоставка у гоњењу његову оснивати на |
| а Угљеши и деспотици Љуби, Тома је знао да та пажња иде само у корист његову.{S} Тако је Угљеша |
| им се ваља журити:{S} Тома, што је знао да гвожђе ваља ковати док је вруће, Љубоје — што му је |
| и је све јачом светлошћу, и ја сам знао да ћу изићи победиоцем.{S} У тешким приликама у Призрен |
| треба хитати, а пратилац — што је морао да иде за њима.</p> <p>Кад су лагано прелазили преко пр |
| ку Томи, у коме је по ново синула мисао да су бољи и Турци него српска превласт.</p> <p>И тако |
| и победилац?{S} Кад је цар Синиша устао да задовољавајући своје личне прохтеве и ненасите жеље |
| S} Тако је Угљеша све прегледао и нашао да је све опако, како је оставио ћесар Војихна издишући |
| ан слуга, војвода Гојко, кад сам отишао да га у име ваше сменим са дужности његове.{S} Није хте |
| з младог Душана, за кога је тада слушао да је његов врсник.{S} Страшно ли је тада било!{S} Кату |
| а ћу их извидати!</p> <p>— У напред ево да ти платим труд!</p> <p>И Гојко је свим жаром пламене |
| 81" /> <p>Сјахао је био Лабуда и привео да га напоји, тапшући га по белом врату његовом.{S} Там |
| не изда од силне радости, кад је видео да се његов план до краја извршује.{S} Он пође у прилич |
| ник драмске војске Тома Теологита успео да сазна главни ток дневнога живота и пословања у граду |
| а бејаше чисто застао, два пута је хтео да прекине питањем Исаију, али му реч у грлу застајаше. |
| ицањем свих гледалаца.{S} А кад је хтео да по ново куша судбину, Мара се одлучи да и она своју |
| нак и као човек од срда, па кад је хтео да крунише речи своје, приђе ка прозору и очима тражаше |
| до самих врата од чадора, као даје хтео да пркоси киши, која га, кад је ветар са стране нанесе, |
| момцима, нема много.{S} Ја сам наредио да они буду ту, да нас уморне прихвате, — рече Љубоје.< |
| или и поштовали, ипак је Угљеша налазио да ће ту бити и какве заслуге новог заповедника драмске |
| , док тамо бејасмо, бих се и ја измолио да опсађујем Пловдин! — досети се други...</p> <p>— Ал’ |
| вредности својој или је охолошћу мислио да накнади недостатак, који у томе ни њему не беше непо |
| ал’ гробом никад!{S} За њега сам слутио да је под земљом, Бог му дао у рају насеља! — тужно дод |
| овори Угљеша.</p> <p>— Добро.{S} Ал’ ко да нам помогне, ђаво или Бог?</p> <p>— Бог!</p> <p>— Мо |
| ав?—питаше он отварајући.</p> <p>— Како да није?{S} Нисам му дао ни зевнути.{S} Да се само мало |
| омањим коњићима, шале:</p> <p>— А како да ти не будем, синко, невесео — вели један од њих — ка |
| да гађам, је л’?{S} Ако!{S} Баш ћу тако да радим, — одговори старац.</p> <p>У томе труба даде з |
| је вруће, Љубоје — што му је Тома реко да им треба хитати, а пратилац — што је морао да иде за |
| Кукуша војводе Богдана ?{S} Хе, колико да ти дам?{S} Доста ће ти бити и половина овога мога зе |
| егове драмске области.{S} Сад је ваљало да га у ратничким пословима замени Угљешин војвода Тома |
| p>Нико није знао, шта је Момчила навело да се придружи са својом војском отпаднику од цара виза |
| авојевача Турака, за које се већ видело да се стално мисле на Балкану настанити.{S} Али раздеље |
| Сер.</p> <pb n="42" /> <p>А кад се чуло да ће Угљеша за кратко време и доћи, почеле су се чинит |
| но и братски.{S} А тај споразум не само да им не отежаваху Богдан и Дејановићи, већ га и сами п |
| о своје.</p> <p>Деспот Костадин не само да не попусти, већ љуто прећаше и рударима и монаху.</p |
| град моје добре госпође, а ја имам само да га обиђем, јер се госпођа спрема да ових дана изиђе |
| ко.</p> <p>— Опростите, али не долазимо да вас обрадујемо, — рече деспотица. — Храбри бранилац |
| смо остављени сами себи, остављени смо да гледамо, како на очи наше расте нова сила, нова снаг |
| и не узима у руке са другом намером но да нас забави, а последња забава, коју нам може дати, т |
| } Боље је, велим, да се делови спасу но да све за љубав целине иде у пропаст.</p> <p>— Видиш, — |
| а у родбинској вези али то није довољно да бисмо се могли на њих поуздати.</p> <pb n="95" /> <p |
| ојске, коју је имао деспот Угљеша лично да поведе у бој против Турака.</p> <p>Осем простране де |
| ла.{S} Ипак - реци — није ништа страшно да би се светли деспот са својом свитом морао журити.</ |
| ло се на војну, а свет је знао чак и то да се млађи брат деспот Драгаш од тога доба непрестано |
| жаљаше.</p> <p>— Звао ме је, кад је чуо да сам амо свратио, — рече Исаија. — Тражио је, да га и |
| ушити срећу његових непријатеља.{S} Зар да тамо слуша он, како се они, који га отурише, славе и |
| <p>— Ал’ није то све.{S} Други је глас да је — Дренопоље пало!</p> <p>Туга деспотице Љубе чист |
| еша.</p> <p>— Невоља државна нагони нас да у име њено главе дигнемо! — оштро говораше Вукашин.< |
| помоћ.{S} Отуда је и био толико заузет да се што пре сврши измирење наше цркве са цариградском |
| вазда препоручивало, била је могућност да, добро посвећен у немоћ византиског царства, увек из |
| да Гојко није без кривице и свикнутост да се воља старијега без поговора изврши, а с друге стр |
| рамену; ту је Тома Теологита, забринут да се данас не деси штогод, што ће му донети немилости |
| па, ако их не нађу, да не иду даље, већ да се врате у град.{S} Тиме је осигурао бегство својим |
| </p> <p>— Нећу, да те убијем одмах, већ да те мучим, Грче неваљали! — викаше старац.</p> <p>Она |
| о могли опет продужити међу собом борбу да расправимо на коме од нас ваља да остане царство!{S} |
| ваве ране на души мојој.{S} Још не могу да са тим раскинем.{S} Благо и уресе, знаке таштине зем |
| љати нећу и не могу.{S} Ал’ хоћу и могу да учиним, да не заложи сву снагу у тој војни.</p> <p>— |
| мерне небеске пучине, ти што летиш југу да тражиш светлијих сунчаних зракова, причај тамо, да о |
| су мира за њ повољне.{S} Нудимо обавезу да на његове земље нећемо нападати па ни на земље његов |
| гласника од тебе.{S} А војводе причају да се са твојим коњем не може мерити ничији у брзини и |
| ановића.</p> <p>Гласник поможе рањенику да сиђе с коња, па га придржаваше и спусти на траву исп |
| — Добро, вратимо се лагано у Дидимотику да доконамо.{S} А ти ми дајеш довољно разлога да верује |
| било — и Тома бацивши листак диже руку да такне Мару.</p> <p>У очима му је сијао огањ јужњачке |
| ру.</p> <p>Тада старац познаде по оделу да је његов намерник неки млади војвода.</p> <p>Обојица |
| е без пребола, али ја молим Бога, да му да толико снаге, да може једнога дана дати благослов оч |
| ви се, измахну ножем у страну и замахну да Рајка удари са стране у десна ребра.</p> <p>Нож сину |
| ст, и баш у тренутку, кад Гојко измахну да му мач са свим избије из руке — двојица га нападоше |
| ском принуде на предају, а сам се крепу да се састане са Угљешом, па да заједно нападну на турс |
| право, да само за себе копају а деспоту да дају уговорену накнаду.</p> <p>Монах се одазвао молб |
| и срце било наде пуно.</p> <p>— Још ћу да ти говорим, витеже! — говораше Мара Гојку. — Душа се |
| ле неколико тренутака Ана Гојку. — Нећу да се то икада преда мном спомене!</p> <p>— Не, узвишен |
| даде:</p> <p>— Ама с таким јунаком хоћу да се и у лице целивам! — рашири руке, загрли Гојка па |
| ни скиптар српског патријарха не могаху да одушеве стара сумњала.{S} И одиста они имађаху права |
| свеколике опрезности ипак први грабљаху да што дубље уђу у стан српски неопажени.</p> <p>Није д |
| споде, и опрости грешном, ал’ ја мишљах да вршим твоју вољу...</p> <p>За тим се притаја и мирно |
| е, велможо, ал’ ја разумем, а волео бих да не разумем.{S} Него на што крити?{S} Добро се загреј |
| љена у подграђу сва храна, коју одредих да се сиромашним домовима изда за покој душе доброг наш |
| после поздрава — да сте овде, па дођох да се опростим.{S} Сунце већ косо бије са запада, морам |
| смем још мислити на одмор.{S} Не дођох да се одмарам, већ — на позив братски — да с вама послу |
| на ме наићи, уђох у ове зидине.{S} Уђох да овде премишљам о ономе, кога овде — нађох —</p> <p>— |
| ну велиш?</p> <p>— Него?{S} Зар не знаш да је моја породица учена?{S} Зар си заборавио, да је ј |
| и црне очи и крвав тражи бој, ако хоћеш да будеш витез прави и да те слави песма моја!”</p> <p> |
| иком.</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Погинућеш да Богме, и то још данас ал’ од вина, старче!{S} Ха, ха |
| па стаде читати Угљешину повељу.</p> <p>Да би обележио и у трајнијем спомену сачувао свечаност |
| е неће остати.{S} Иде, ал’ куда?</p> <p>Да Византија није тако јадна, тамо би му било понајпре |
| >XVII.</head> <p>Рајко се сети, да, мож’да, труба објављује Гојков повратак.</p> <pb n="124" /> |
| е младунаца била недалеко одлетела, мож’да је отишла у бризи да набави хране својој деци.{S} До |
| p>— И да непријатеља српског имена, мож’да, припреми да нас дочека.</p> <p>— Али зар нема у ово |
| ценим војводу Богдана.{S} А он је, мож’да давно већ отишао Богу на истину!{S} Шта ће и мени жи |
| кад с тобом говорим.{S} Видела си, мож’да, да бо́ре с чела мога не слазе ни онда, кад слушам т |
| а оно, што ја нисам.{S} Опазила си, мож’да, да ми нестаје звучних ал’ меких речи, кад с тобом г |
| е Рајко, ал’ се брзо трже: — Ти си, мож’да, већ —</p> <p>— Девојка још! — одговори она.</p> <p> |
| лиш, без сумње је тако.{S} А ти си, мож’да, опазила оно, што ја нисам.{S} Опазила си, мож’да, д |
| Мож’да сам више дивљи а мање питом, мож’да и не личим више на <hi>твога</hi>, Угљешу.{S} Али — |
| о је тајанствено ко што је и дошао, мож’да да тражи витеза, који ће га боље разумети.{S} Али се |
| ешу.</p> <p>— То је какав поклисар, мож’да чак од границе — одговори Угљеша па, пошавши са десп |
| се крије у најближој будућности!{S} Мож’да ће се Мара и велможа са мном и тобом још и смејати с |
| p>— Тако је.{S} Буди безбрижна..{S} Мож’да још сутра полазимо —</p> <p>— А ја ћу ти слати поздр |
| ас постављена трпеза сиротињска.{S} Мож’да би могло то бити сутра?</p> <p>— Ако нареди узвишена |
| — налази душа моја више уживања.{S} Мож’да то долази и отуда што много ценим наше јунаке, чија |
| е топот коњски.{S} Послуша боље.{S} Мож’да су ђаури?{S} И он се брзо склони низ Марицу, бацивши |
| кад слушам твоје лековите речи.{S} Мож’да сам више дивљи а мање питом, мож’да и не личим више |
| ко рањен у том боју.{S} Не знам.{S} Мож’да.</p> <p>Толико је знао и пријатељима поверљиво прича |
| шта је теби, души твојој? реци ми — мож’да смем знати — и ражаљеним гласом додавши: — кажи, мол |
| је остала и некуда отишла.</p> <p>— Мож’да.{S} Бог би дао да је бар она жива.{S} Робом икад ал’ |
| кобан дан!—додаде Вукашин.</p> <p>— Мож’да и ноћ! — заврши Угљеша.</p> <p>За неколико тренутака |
| а снаге — јер нема благослова!{S} А мож’да није више ни жив?{S} Потуца се од немила до недрага. |
| о повећаваше суровост изгледа овога мож’да у души племенитога човека.{S} Ал’ једно, што свака ц |
| ко што завидим и неранџи, коју сада мож’да сише!</p> <p>— Сва се сада претварам у завист, јер ј |
| ност чинио, — говорно је Рајко — па мож’да сам пропустио што и од дужности учинити!</p> <p>— А |
| е, мила снахо моја!</p> <p>— Или је мож’да превисоки краљ уморан са дугог пута?</p> <p>— Ни то |
| е у међусобној борби напукло или је мож’да и са свим већ скрхано оружје српско и грчко, Драма ј |
| урску престоницу Дренопоље, које ће мож’да и без боја заузети.</p> <p>Сви се јако обрадоваше, г |
| неколико тренутака на мост ступише мож’да последњи, који се са српске стране враћају кући.{S} |
| ио а многог подсетио, чега се не би мож’да сетио пред смрт.{S} Пошао сам сад с војском војводе |
| зученим соколима на руци, а хајкачи мож’да већ <pb n="48" /> нестрпељиво изгледају на означеном |
| отишао и он незнано куда под тешком мож’да слутњом, да сам му невера...</p> <p>Оставила сам југ |
| а она светла звезда до ње.{S} Ти то мож’да не видиш, ал’ је мојим очима јасно, како се сјај јед |
| ерна слуга кад сазна да је господар мож’да обманут.</p> <pb n="80" /> <p>— Гојко, ми морамо отв |
| :</p> <p>— Останите.{S} Изгубио бих мож’да који тренут времена у вашој пратњи, а часови лете.{S |
| > <p>А после запита:</p> <p>— А он, ваљ’да, има и добрих војвода?{S} Има, има — ја сам чуо за ј |
| е?{S} Он је сада, свакако, стар.{S} Ваљ’да као и ја.{S} Он ми је, кад смо опсели једном Сер, жи |
| укчија да будеш.{S} Зашто тужиш?{S} Ваљ’да зато што је млади војвода Гојко отишао на крваву вој |
| у на дивану у њој, додаде: — Ово је ваљ’да сада неко оставио!</p> <p>Са уског прозора кроз дебе |
| је, велим ти, све једна вера.</p> <p>— Дабогме! — умеша се трећи. — За веру и полазе на неверн |
| кулу, која је млину и његовим зградама давала изглед неког утврђења, а остали се одмараху око |
| ама Јована Златоуста, а деспотица му је давала за право, хвалећи са своје стране побожну поезиј |
| коју јој је положај преминулога Војихне давао.{S} Ташта одважног и разборитог Угљеше није имала |
| код свога господара, Угљеша му је радо давао проније за уживање.{S} На тој земљи стари је ратн |
| </p> <p>Трубе око деспота не престајаху давати знаке српској војсци.</p> <p>Угљеша ободе коња, |
| дошле реке планинске.{S} Богати градови даваху у својим рудницима сребра и злата господи, као ш |
| у чуду виде где стари дворанин Благоје дави некога, који се са земље отимао.{S} Брзо прискочи, |
| шале, прискочи у помоћ и стаде једнога давити.</p> <p>Старац хтеде нешто рећи, али се присети, |
| ним војводу Богдана.{S} А он је, мож’да давно већ отишао Богу на истину!{S} Шта ће и мени живот |
| о би се, да се барице од кишних капљица давно већ изгубише према поточићима јуначке крви...</p> |
| ју.{S} Од како сам је запазио — а то је давно било — она ме није изневеравала.{S} Бивала је све |
| тише Исаији.</p> <p>— То није било тако давно.{S} Тек је шеснаеста година наступила од тог доба |
| — одговори старац.</p> <p>У томе труба даде знак, да неко долази У град.</p> <p>То бејаше Гојк |
| ном гајтану висила о врату, пољуби је и даде Видосави, а ова је узе и брзо изиђе.</p> <p>То је |
| е једни на друге, па што у ноћној тмини даде коме Бог.</p> <p>У највећем окршају, што се на иви |
| адну на мога брата.{S} Пошто му царевић даде достојну награду — скиде му главу са рамена, навез |
| >Гојко пољуби ту суву руку, а старац му даде знак да се дигне.{S} Он устаде, па седе до оца на |
| ужила руку.{S} Византиски учитељи њени, дадиље и дворанке већином су се после тога разишли, а н |
| , зликовци нам умакоше, али им жртве не дадосмо! — довикну им Гојко.</p> <p>— А ми једну и спас |
| ужини витешкога Рајка и Марка краљевог; дадох тужном гласнику са Српскога Гумна.{S} Али то дадо |
| штине земаљске, — дадох светој обитељи; дадох Јелени, да њиме вида раме храбрих ратника у дружи |
| лаго и уресе, знаке таштине земаљске, — дадох светој обитељи; дадох Јелени, да њиме вида раме х |
| м гласнику са Српскога Гумна.{S} Али то дадох руком, а душа — душа још боли.</p> <p>— Бог и њег |
| оћ са собом донесе, ловци су пили, а да даду одушке изазваним мислима својим у оваким приликама |
| {S} Па, најпосле, скидајући неке терете дажбина и деспотског кулука са становника Драме, деспот |
| ка, који зна шта ће монаху поручити.{S} Дај ону амајлију са гроба Спаситељева, што си од оца Ис |
| {S} Ја не бежим са мегдана!...</p> <p>— Дај чутуру међедином опшивену! — виче испред једног чад |
| ди некрст.</p> <pb n="146" /> <p>— Боже дај!{S} Ал’ и мишице и памет витешких господара вреде м |
| безбрижно војвода Богдан.</p> <p>— Боже дај! — вели Угљеша. — Наша је војска снажна.{S} Броји п |
| пада по заслугама преминулог Војихне, и даје јој власт ћесарскога сана.{S} А уз многобројне пок |
| е деспотица.</p> <p>— Да, старој омрази даје маха, кад треба на новој мисли радити.{S} Ваља ште |
| ћа српске снаге и јединства.{S} И то ти даје ведрине.{S} О, како сам се осетила срећном, кад си |
| о моја, сјајнија ал’ само зато, што јој даје јачег сјаја она светла звезда до ње.{S} Ти то мож’ |
| је лежао до самих врата од чадора, као даје хтео да пркоси киши, која га, кад је ветар са стра |
| <p>— Колико ми копаља, незнани брајко, дајеш? — пита један, који се спрема да осветла образ се |
| но у Дидимотику да доконамо.{S} А ти ми дајеш довољно разлога да верујем, да си поштен човек.{S |
| тебе!</p> <p>— А сада?</p> <p>— Само ми дајеш маха крилима осећаја и разума, да се лакше уздигн |
| во, да само за себе копају а деспоту да дају уговорену накнаду.</p> <p>Монах се одазвао молби в |
| ново се окупе око краља, и новом снагом дају отпора.</p> <p>Ал’ турска војска боље знађаше мест |
| а пресвети храм светог Прокопа у Драми, дајући му неколика села у метохију.{S} Па, најпосле, ск |
| нилац на њ наишао.</p> <p>Међу њима је, дакле, само толико растојања, колико је дугачак мост.</ |
| е узајамно обавештавање.</p> <p>— Теби, дакле, имам да захвалим, брате! — рече Рајко Гојку.</p> |
| — весело одговори Јелена.</p> <p>— Ти, дакле, знаш? — упита га Рајко.</p> <p>— И да и не до са |
| е велику чутуру с вином.</p> <p>— Тако, дакле, ви у планини чувате стадо?{S} Ово вам је у помоћ |
| ији у брзини и издржљивости.{S} Ти ћеш, дакле, бити гласник.{S} Ићи ћеш на доста велики пут, и |
| м — ја за њим.</p> <p>— То је много!{S} Дакле, сад је дошао већ ред на мене.{S} Још сутра ћу ст |
| степеница зачула неко долази.</p> <p>— Дакле дошао? — чујаше се нечији глас отуда. — Е, добро |
| ијен човек! — одговори старац.</p> <p>— Дакле ипак добро! — помисли Тома, па се маши да одбрави |
| е:</p> <p>— Мач краља Вукашина!{S} И он дакле!</p> <p>— И краљ?</p> <pb n="178" /> <p>— Да, и о |
| е, војводо?</p> <p>— Не крсте.</p> <p>— Дако нам Бог милостиви помогне!</p> <p>По том се старац |
| у Архипелагу.{S} Љубав ме, чиста љубав, дала свету, па зато не запамтих родитеље.{S} Идем, пева |
| се тек шалим!{S} Судбина ми је, видим, дала овај дан, да буде до краја мој! — топлином прекипе |
| у планини задојила, па му, овако малом, дала снаге за четири друга.{S} Он то крије сада, а кад |
| ити брегови, а међу њима је текла једна далека Струмина приточица.{S} Пут је Гојка водио поред |
| а послетку, прекиде ћутање:</p> <p>— Из далека си, војводо?</p> <p>— Из далека, и идем доста да |
| <p>— Из далека си, војводо?</p> <p>— Из далека, и идем доста далеко.{S} Ја сам од стране деспот |
| ми је отац, потресен, реко, кад смо из далека као бегунци погледали на тужно место наше.</p> < |
| ишавши из града, прешло преко пута, што далеки Самоков код Балкана везује са Крстопољем на мору |
| људске гласове, доносећи мало после са далеких крајева неразговетне звуке и лелек још веће бед |
| а душа њена шапуташе:</p> <p>— Далеко, далеко је он, кога волим и кога очи сада узалуд траже!< |
| — ноћас гласник, није мио, није добар, далеко је од добра.</p> <p>— Ипак не очајавај! —- храбр |
| Рајка.{S} Укаже ли се на <pb n="40" /> далеко прамен магле и путне прашине, у њему срце силниј |
| старче! — весело рече младић.</p> <p>— Далеко је од добра, синко, — као забринуто вели старац. |
| осећаји, а душа њена шапуташе:</p> <p>— Далеко, далеко је он, кога волим и кога очи сада узалуд |
| ог војводу младог Гојка.{S} Хвале га на далеко, да је честит јунак.{S} А деспот га, веле, зове |
| ко разгорела те пламеном осветљаваше на далеко, чисто позлаћујући жуту сламу унаоколо, <pb n="1 |
| убровачким трговачким бродовима, био на далеко чувен.{S} Али Турцима је требао баш тај градић.{ |
| а витештва Момчило се већ био прочуо на далеко.{S} Чувен јунак осећао је да му поред одважности |
| западне стране пута пружаше од Драме па далеко на југ иза црквице.</p> <p>Ана је са пуно побожн |
| јводо?</p> <p>— Из далека, и идем доста далеко.{S} Ја сам од стране деспота Угљеше.</p> <p>— А, |
| и пошалица забавних Мара опази како се далеко у облаку више њих вије нека грдно велика орлушин |
| брда и долине, реке и дубраве, отићи ће далеко у хришћански свет, али њој нема вечнога живота.{ |
| Мари је било и сувише.{S} Она не бејаше далеко од постеље тешке болеснице.</p> <p>— Шта сад, до |
| и...</p> <p>Четвртога се јутра забелеше далеко у магли врхови тврде Драме.</p> <p>— Ја идем пут |
| ли још каква помоћна војска, па кад би далеко у магли или у облаку од прашине разабрала, да је |
| аје нижи део планине а преко ње се види далеко на југ.</p> <p>У близини се зачу рог.</p> <p>— А |
| пуцка, топлином греје а пламеном светли далеко око себе, претвори се у жар па опет од њега оста |
| еховима.</p> <p>— Нека га господ уклони далеко од ове куће, од нас и свих честитих, — одговори |
| спот ! — проламаше се ваздух, разносећи далеко на све стране логора нове наде у срећан свршетак |
| га, руком за балчак, на рамену са врхом далеко и право напред истуреним.</p> <p>Страховито лупи |
| па крочи напред, пови се и отури камен далеко напред, па задовољно додаде:</p> <p>— Не рекох л |
| ве мисли не идоше нити+ могаху ићи тако далеко као сањалачке жудње Љубојеве.</p> <p>— Она је иг |
| ела да није без заштите, и ако је Гојко далеко.</p> <p>Кад је са Рајком дошла до места, где се |
| на рече, да није родом из Жегљигова већ далеко с мора и да је много путовала и још више препати |
| очи јој погледају веселије, а мисли иду далеко, сликајући и оживљујући најлепше снове њене млађ |
| долазе њему неки непознати гласници са далеког пута.</p> <p>Разабраше само толико, да су покли |
| ке части испео!{S} Даље иду моје мисли, даље жуди моја душа, јер без тога нема живота ни опстан |
| а ову лествицу земаљске части испео!{S} Даље иду моје мисли, даље жуди моја душа, јер без тога |
| ече:</p> <p>— Сумњиво!</p> <p>Али ништа даље не уради, савладан неким чудноватим осећајима.</p> |
| штајући се са јатом ждрала, који се све даље губише ка југу.</p> <p>Врата се на један мах отвор |
| коју овде на југу затекосмо.{S} Шта је даље било, познато ти је.</p> <p>Тома се лако поклони, |
| <p>— Стани, заклињем те живим Богом, не даље!{S} Одбиј сумњу, што ти душу мори.{S} Освоји ли он |
| p>Певач се поклони, а кад они продужише даље по логору, он седе и запева другу песму, рекавши:< |
| , брате, бити без твога.</p> <p>И одоше даље у веселом разговору...</p> <pb n="158" /> <p>У вел |
| ша натера да сврати мало до тебе.{S} Из даље сам запазио ватру на овоме брежуљку, па се упутих |
| а моја стрина видела, истина мало по из даље, и саму свету Софију цариградску?{S} Шта ћеш више! |
| хвала Богу!</p> <p>— Бог ће дати, да и даље буде !</p> <p>— Не.{S} На прагу је војна.</p> <p>— |
| његов Гојко, па је у мислима и жељама и даље <pb n="27" /> ишао.{S} А Мара се баш највише и паш |
| а Тома Теологита, док је ћесарица Ана и даље остала у части, коју јој је положај преминулога Во |
| рзо прелете нижи део Меникејских Гора и даље равницу, кроз коју се пружао пут, што је спајао Др |
| и тужила.{S} Те исте вечери судба оде и даље.</p> <pb n="115" /> <p>Војводе на двору мога поочи |
| ипак добро свршити.</p> <p>Љубоје је и даље остао заповедник у Крстопољу, и с њим су били у Др |
| било отпочето купљење војске, која се и даље преко целог лета све до јесени лагано сабирала.</p |
| ?</p> <p>— Бог!</p> <p>— Можемо ли се и даље поуздати у стару срећу?</p> <p>— Не знам!</p> <p>— |
| <p>Рајко се упути из врта на двориште и даље, од куд се глас стражарев чуо.</p> <p>Старац, мрмљ |
| е по мраку право упутити, и он луташе и даље по логору с оштрим копљем и ножем у руци и штитом |
| ислиш и расудиш.{S} У Драми ће остати и даље господар ћесарица Ана.{S} Не треба ни једне речи д |
| ник и кућаник, ал’ не престајаше бити и даље војник, нити напушташе своје часно место у редовим |
| се спремаху, да продуже пут за Ипсалу и даље, па се могло опазити да се журе.</p> <p>Тома стиже |
| > <p>Хрт је наишао на зечји траг.{S} Он даље иде по нагону.</p> <p>Бегунац осети гониоца.{S} Го |
| гљешом више пута долазио у Драму и ишао даље, али не бејаше никога, који се у почетку обрадовао |
| ухвати орлов лет, како се бејаше упутио даље на запад.{S} Овај други хитац не промаши, и орао в |
| {S} А на супрот њој, ено погледај, мало даље на истоку звездано се јато множи, а сјајна једна з |
| е копите коњске разнесу, — уздахну мало даље неко. — Да се још једном кренем, полако — ах! — и |
| тек доцне сазнао.</p> <p>Тешко је било даље говорити.{S} Исаија је утонуо у тугу, а Рајку је б |
| очинцима, па, ако их не нађу, да не иду даље, већ да се врате у град.{S} Тиме је осигурао бегст |
| , пресецајући пут утиче у Марицу, а још даље на северу упоредо са њим тече још један поток, кој |
| <p>Коњи сустају ал’ се напрежу.</p> <p>Даље грабе и лете.</p> <p>Ко зна колико времена језде?{ |
| у Анђеловом, склонише дубље не кушајући даљи напад.</p> <milestone unit="*" /> <p>Недалеко од Д |
| .</p> <p>— Алах, ил-Алах!- ваљало се из даљине, али ови, који се стекоше у средини логора, глав |
| краја извршује.{S} Он пође у приличној даљини назорице за њима, а кад оне са својим пратиоцем |
| огао с места продужити пут у неодређену даљину.{S} Ипак висока, тешка и од црвене коже израђена |
| а војводе Богдана ?{S} Хе, колико да ти дам?{S} Доста ће ти бити и половина овога мога земљака |
| хвалећи са своје стране побожну поезију Дамаскинову.</p> <p>— Мени се — говораше деспотица — не |
| ијатељ у страху ишчезава, и да ће се за дан два његова војска састати с војском краља Вукашина, |
| ра да обиђе Трилис.</p> <p>Кад је сутра дан по њиховом одласку дошао Тома, искрено се обрадовао |
| а јахати, зато у Крстопољ стигоше сутра дан у јутру.</p> <p>Кад стражар са тврђаве огласи долаз |
| који се у врту зарече, да ће још сутра дан одмах раскрстити с Томом, занесен ненадном срећом с |
| "SRP18930_C2"> <head>II</head> <p>Сутра дан рано из јутра уђе у собу деспотову војвода Тома Тео |
| оју.{S} Она пати и страда.</p> <p>Сутра дан дође из Сера гласник и донесе гласе, којима се Угље |
| егство својим савезницима.</p> <p>Сутра дан рано Тома се у јакој пратњи војничкој кренуо на ист |
| мислио, да ће се сви испунити док сване дан — онда ћеш разумети јачину мојих надања.{S} А ако с |
| силан, крепак и млад.{S} Он ће за неки дан укрстити оружје своје са серском и драмском господо |
| че он. — Тренутак је ту.</p> <p>За неки дан смо још овде, а после полазимо у име Божје! -</p> < |
| заплака као дете.{S} Данас је већ седми дан, како је Војихна сахрањен у малој градској капели, |
| лим!{S} Судбина ми је, видим, дала овај дан, да буде до краја мој! — топлином прекипеле страсти |
| о рече Угљеша.</p> <p>— То би био кобан дан!—додаде Вукашин.</p> <p>— Мож’да и ноћ! — заврши Уг |
| о си после тога дочекао мутан и облачан дан, који је однео собом и твоје добро расположење — он |
| мркле ноћи свануо сјајан и ведар сунчан дан.{S} И она се животу сада први пут после толиких неп |
| била потпуно уверена, да јој је грануо дан среће и Божјег благослова...</p> <p>Мало после стај |
| и Богдан.</p> <milestone unit="*" /> <p>Дан хода на запад од оног крвавог поља код Чрноменских |
| 1"> <head>XXI.</head> <pb n="152" /> <p>Дан хода од Дренопоља на северозапад ка Пловдину налазе |
| оложењу.{S} После оних, мало веселијих, дана по доласку Угљешину у Драму дошло је доба, да се з |
| да му да толико снаге, да може једнога дана дати благослов очински своме јединцу.{S} До сад не |
| и брзо изиђе.</p> <p>То је било једнога дана из јутра.{S} Још пре заранака истог дана Исаија је |
| лагано и свечано око заранака краснога дана прве јесени.</p> <p>Сав логор, сав град и његово п |
| м намерама, Тома се вратио у Драму тога дана доцне по ноћи, па је, правећи се изненађен тим слу |
| .</p> <p>Тако је и учињено.</p> <p>Тога дана у вече седео је Љубоје у својој соби, која је била |
| аздраган у красној природи лепог летњег дана, очекиваше своју нову, још му непознату, познаницу |
| н, коме се указиваше свака част, сваког дана излажаху из града, <pb n="138" /> те обилазише вој |
| <p>Али је турска сила постајала сваког дана све већа а пловдинска се посада нагло смањиваше.</ |
| е.</p> <p>Лукави учитељ бирао је сваког дана по што шта необично, занимљиво, па је у шареним, и |
| оме јединцу.{S} До сад не дочеках таког дана, али Бог је милостив.{S} А дотле не брини.</p> <p> |
| то не потраја дуго.</p> <p>После неког дана Љубоје доби од Ане заповест, да Гојко дође у Драму |
| раже одмора после богатога лова минулог дана.{S} Слуге су у граду уморне од дневне службе богат |
| светог Јована Претече сретоше се једног дана пред вече две монахиње.{S} Једна бејаше деспотица |
| ана из јутра.{S} Још пре заранака истог дана Исаија је био већ у Драми.</p> <p>— Мора бити, да |
| ојила прилазећи њему.</p> <p>Од тога је дана она била срећнија, он веселији, а добра Видосава н |
| еву своме почела неки вез.{S} Једног је дана <pb n="148" /> радила лагано, мисли су јој се све |
| оброга му оца без пребола.{S} И тога се дана почео надати.</p> <p>— Оче, — реко је Властоју — с |
| Исаија ће нам казати што више о судбини дана, што долазе, — рече један.</p> <p>— А шта бих ти з |
| <p>Ту је војска имала да се одмори три дана, па да се сва крене пут Дренопоља.</p> <p>Била је |
| а.</p> <p>Костадин је Гојка задржао три дана, да почасти свога госта и да га боље увери о готов |
| /p> <milestone unit="*" /> <p>После трн дана, кад је већ Гојко био на путу, а други гласник одј |
| {S} Ту се задржао и после тога неколико дана по жељи свих а нарочито деспотице Љубе Угљешине, к |
| ја.{S} Онај, од кога си ме пре неколико дана спасо̑ у Крстопољу, пустиће се за неко време слобо |
| шљена...</p> <p>Тако је прошло неколико дана, и деспотица је већ била, забаве ради, на позлаћен |
| непријатељству.{S} Само је још неколико дана требало па да се војске наше сукобе.{S} Ђурађ Балш |
| 8930_C19"> <head>XIX.</head> <p>За мало дана стиже у Драму и Угљешина војска а са њом Угљеша, д |
| а обиђем, јер се госпођа спрема да ових дана изиђе овамо на летовање.{S} Ако ти није зазорно, п |
| ветлога и моћног деспота.{S} Он ће ових дана стићи овамо са свом својом војском, а кад прими и |
| избегавао.</p> <p>О њему се није првих дана говорило, и ако је његов долазак све изненадно а н |
| творен привући ће твоју пажњу још првих дана.{S} Стари отац његов Властоје, друг је Војихнин Би |
| н као да бејаше скупила сву драж својих дана те их смести у сам почетак своје владе.</p> <p>Угљ |
| ба три, четири месеца хладнијих зимских дана, па је дошло пролеће 1371 године.{S} У Драми је за |
| > <p>Био је један од топлијих пролећних дана у месецу марту.{S} Брижни је Гојко веселије поглед |
| говора и за њега раде.</p> <p>Последњих дана договоре се рудари и пошљу једног монаха, кога су |
| их послужити време једним од најлепших дана позне јесени.</p> <p>Одморивши се мало, оставише к |
| смо вољни признати му и старештво, па и данак плаћати, ако се друкчије не може мир искупити.</p |
| ах Пловдин.{S} Сви они нуде покорност и данак.{S} А земља храброга <pb n="182" /> Угљеше, који |
| ви од двоколица.{S} То бејаше пробрана, данас уловљена, дивљач.</p> <p>Возари, пролазећи туда, |
| } Али, преухитрен, савладан и затворен, данас може размишљати дуго о своме неваљалству!</p> <pb |
| пробу оружја српског и византиског.{S} Данас, кад је у међусобној борби напукло или је мож’да |
| ад мртвим Војихном заплака као дете.{S} Данас је већ седми дан, како је Војихна сахрањен у мало |
| и, да главе приклонимо једној глави.{S} Данас је дужност најумнијој глави, да буде на своме зап |
| ти, док је све уравњено и прокрчено.{S} Данас више не разликујем у мојој деспотовини ништа друг |
| ом и репом по Азији тражи плена још.{S} Данас ми и Византија имамо једног заједничког непријате |
| сарима у тајном разговору и шапутању, а данас Рајко и не верује да је Тома тада тек случајно до |
| .{S} Уклањање с високог велмошког места данас Томе Теологите било би незгодно из тих разлога.{S |
| жеш склонити.{S} На страни, од куд дође данас краљева војска, нема још непријатеља, — рече једа |
| у; ту је Тома Теологита, забринут да се данас не деси штогод, што ће му донети немилости господ |
| ред љутња на многе неугодности, које се данас осећају због метежа и раздвојености, један од лов |
| /p> <p>— Радњу призренскога збора ја ни данас после пуне четири године, не могу признати.{S} Он |
| искрени пријатељ мој у драмској области данас је велможа Тома ! — Видосава се сети Маре, и неса |
| ха, ха!{S} Погинућеш да Богме, и то још данас ал’ од вина, старче!{S} Ха, ха, ха!</p> <p>— Пожу |
| > <p>— Господару, ти си од силног посла данашњег уморан? — упита Љуба Угљешу.</p> <pb n="100" / |
| з Драме.</p> <p>Тако је проводила своје дане и Мара у Драми, а Видосава јој је била једина утех |
| атити.{S} Ја у миру оштрим мач за ратне дане.{S} Кад судба мени намењује да понесем стег у одбр |
| своје, ћесарице Ане — у миру проводити дане.</p> <p>Али се ипак догодило нешто, што је поремет |
| — додаде Исаија.</p> <p>Тако су прошли дани прве жалости у двору Анином, а мало за тим отишао |
| ло је мило и радосно сазнање.{S} Празни дани минулог живота његовог добише обилате накнаде.{S} |
| /p> <p>— И ја.</p> <p>— Још су ми близо дани варљиве среће у људском животу, још су крваве ране |
| ве то поднела.{S} Ти се надај, твоји су дани, што наступају!</p> <p>— Опрости, витеже, ал’ ја г |
| то је до сада било.{S} Друго је, што су дани врло ровити.{S} Нама предстоји борба и ко зна коли |
| ластела међу собом разговараху о тешким данима.{S} Али се ипак сну не подају.</p> <p>Будни су с |
| е разговоре и наставише приче о прошлим данима, лововима и ратним приликама.</p> <p>Све је прол |
| је био ведар и весео, надајући се бољим данима у својој будућности.{S} Отклонила се сумња, која |
| о се о тузи у дому Војихнином, о старим данима ћесарице Ане, о мудрости деспотице Љубе, о благо |
| ла мирна и тиха летња ноћ.{S} За топлим даном наступила је хладовина, коју с времена на време п |
| ашинову краљевину.{S} Али од неког доба дању управља погледе своје на исток путем крстопољским, |
| ишао на кулу мотриљу.</p> <p>Чешће је и дању и ноћу излазио на ово место.{S} Губио је своје пог |
| p>Са високе куле мотриље у тврдоме Серу дању се виде безбројни планински ланци, како <pb n="4" |
| изразом свога лица.</p> <p>— Бог ми је дао срећу, да те обрадујем, добри оче!{S} Позвах те пре |
| еринском.</p> <p>— Богу хвала што ми је дао и трећу кћер ! — рече она, кад пољуби Јелену у чело |
| у поруке шаље Угљеша с краљем, одмах је дао пристанак у име своје и свога брата.</p> <p>Костади |
| гу:</p> <p>— Хајдемо!{S} Хвала ти, а не дао Бог да будеш у невољи, знај да ћу ти се братски оду |
| куда отишла.</p> <p>— Мож’да.{S} Бог би дао да је бар она жива.{S} Робом икад ал’ гробом никад! |
| уласку у колибу.</p> <p>— Бог ти добро дао, путниче и намерниче, — одговори старац, гледајући |
| ега сам слутио да је под земљом, Бог му дао у рају насеља! — тужно додаде Исаија па се прекрсти |
| ући.</p> <p>— Како да није?{S} Нисам му дао ни зевнути.{S} Да се само мало одоцних, Бог да прос |
| вишеним гласом рече Угљеша примајући на дар поднесену икону.</p> <p>Гомиле народа, мушког и жен |
| рваво-модру белегу:</p> <p>— Овим ме је даривао ваш некада вам веран слуга, војвода Гојко, кад |
| ало обилазити велико манастирско имање, даровано многим царским повељама.{S} Ту је спадао и јед |
| ога сана.{S} А уз многобројне поклоне и дарове особито издашном милошћу обасипа пресвети храм с |
| о смањивало и на послетку ишчезе.{S} На дати знак хајкачи са других страна почеше свој посао.{S |
| у да толико снаге, да може једнога дана дати благослов очински своме јединцу.{S} До сад не доче |
| абави, а последња забава, коју нам може дати, то је њено кршење.</p> <p>То је други пут мислио. |
| сада јесте, хвала Богу!</p> <p>— Бог ће дати, да и даље буде !</p> <p>— Не.{S} На прагу је војн |
| ме мисли о јачини српској, која ће моћи дати отпора свакој најезди на ове крајеве, ја сам узео |
| оја је могла творити много зала па ипак дати користи, а не знати чиме и колико користи.{S} За и |
| понајпре места.{S} Али она не може њему дати оно, што он тражи.{S} И још нешто.{S} Не може она |
| е ипак преварила у својим очекивањима и датој речи Гојку.{S} Она себе до сада не познаваше, јер |
| време причања монаховог био пребледео, дах му у грудима бејаше чисто застао, два пута је хтео |
| штем.{S} Капци се на окнима затресоше а дах прве зиме стаде на заповедничко место своје.</p> <p |
| p>-Бегунац и гонилац чују један другоме дах, осећају пламен мржње међусобне.</p> <p>Бегунац изв |
| о шираху.{S} За очима јој чисто одоше и дах и осећаји, а душа њена шапуташе:</p> <p>— Далеко, д |
| , дах му у грудима бејаше чисто застао, два пута је хтео да прекине питањем Исаију, али му реч |
| е тишину разлеже трубни знак један пут, два пут па онда и трећи пут, а мало после чу се звека л |
| а северном крају Чрноменских Лугова.{S} Два одељења заобиђоше српски логор са горње северне стр |
| о баш тај градић.{S} И они га узеше.{S} Два повереника царевића Сулејмана седну у чамац па се н |
| покривен.{S} Из њега се улазило у друга два дела, који су, покривени, стајали један до другог к |
| узбуђене.</p> <p>Видосава је имала сада два пута више посла у друштву с деспотицом и Маром, а Ј |
| а њима свађају, а на крају целог похода два се дворанина, на омањим коњићима, шале:</p> <p>— А |
| је спустио на колено.{S} За њим су ишла два часника а до њих трубач <pb n="133" /> на зеленку.{ |
| стража на главним вратима првога бедема два пута већ променила, и кад је звоно са високог торња |
| а војна.{S} Рођена се браћа поделила на два логора.{S} Једни су бранили старог краља Дечанског, |
| н брзо узе, и руком мило отпоздрави она два сјајна црна ока Марина, која га благо испраћаху.</p |
| ме.</p> <p>Тако је на путу провео добра два месеца.</p> <p>Зато је у Драми било још мирније.</p |
| ње су се лађе прибојавале за се, али та два Турчина пређу на трошном чамцу.{S} Њих поштедеше мо |
| тако исто, улива у Марицу.{S} Између та два велика потока, с истока и запада и бујне Марице с ј |
| Ана држећи деспотицу Љубу за руку изиђе два, трн крока напред, а Угљеша скочи са свога коња.{S} |
| </p> <p>— Ни крива ни дужна ухватише ме два напасника — причаше старац — те ми мачевима угрожав |
| ине њене у томе часу — и ја желим да се два пута Бог не куша!</p> <p>Гојко је весело вратио сво |
| му једнога копљаника, који им привођаше два оседлана и спремна коња: једног за Гојка а другог з |
| е, да се тешка погрешка не може учинити два пута.{S} Она тражи маха само за један тренутак.{S} |
| ељ у страху ишчезава, и да ће се за дан два његова војска састати с војском краља Вукашина, кој |
| ане нападаше, зачуше неколико ратника у два, у три маха тутањ, налик коњског топота, и неку неј |
| ових мегдана јужно приморје.{S} Он је у два маха долазио као поклисар на двор мога поочима, и о |
| око њене ограде.{S} Њему се одазваше у два маха слични знаци из шумарка.{S} Али то не опазише |
| >У томе се тренутку иза шибља указа и у два скока стиже на знојавом Лабуду Гојко.{S} Нападачи, |
| а престадоше, а весео се народ ухвати у два велика кола.{S} Држећи се за убрусе у колу запеваше |
| су били ближе Момчилу тврдили, да су у два маха затицали Тому са неким грчким поклисарима у та |
| низа стрмен.{S} А кад сиђе доле између два брега наиђе под једном жалосном врбом крај студенца |
| притврђене местимичним преплетом између два повећа коца.{S} Овај део не бејаше покривен.{S} Из |
| о на коњу сам.{S} Испред њега јахала су два копљаника а по зади њега била је његова остала прат |
| ађаји наступити.</p> <p>Био је момак од двадесет лета, када је била међусобна војна.{S} Рођена |
| {S} То бејаше — Тома Теологита, момче у двадесетим годинама свога века, живо и окретно, гдекад |
| дрицала својих услуга ради милих порука двају заљубљених срдаца. <pb n="28" /></p> <p>Али је на |
| златна јабука наша, била дете од десет, дванаест година, а зваше се — монах болно уздахну — Јел |
| опио очи, а ја, тужно сироче од непуних дванаест година, остадох без игде ичега.</p> <p>Кад сам |
| јали један до другог као <pb n="102" /> две одаје у зиданој згради.{S} Међу њима је био пролаз, |
| ицама и изиђе на горњи бој, где су биле две малене собе са једним предсобљем.</p> <p>— Станује |
| ретече сретоше се једног дана пред вече две монахиње.{S} Једна бејаше деспотица Љуба — сада већ |
| слуга, што су већ стигли — и ако је тек две недеље од боја — поклисари српског војводе Богдана |
| је Гојко — али ипак и ја и ти превиђамо две ствари.{S} Једно је, што ћесарица не жели чути ни р |
| тари и млади ратници, са разних крајева двеју деспотовина, једне војводине и краљевине, а нада |
| но горео.{S} Намести ситнијег грања око двеју омањих клада, које су биле у преклад сложене, па |
| уђе у предњи отворени део, који је оним двема преградама служио и за ограду околног дворишта.{S |
| стегове, те се у градском пољу лепршаху двоглави орлови на њима, а сваки стег бејаше пободен у |
| ша.{S} Широки и златом извезени стег са двоглавим орлом и круном држао је стегоноша у десници н |
| p>Сузе му поново линуше, он опет пољуби двоглавог орла на дршку, и крену коња.</p> <p>У силној |
| ртва и предала Марици, узе загледати на двоје пребијен мач.{S} Богати га украс бојна мача изнен |
| нутих и спашћу их.{S} Тиме сам постигао двоје: стекао сам права на неограничено поверење и љуба |
| и Мара изишле из црквице и пошле путем, двојица су стали вребати старог дворанина. и ухватили с |
| ахну да му мач са свим избије из руке — двојица га нападоше с леђа, а један га тешким гвозденим |
| ухвати Ану за руку.{S} Прискочише и она двојица, а један од њих извуче нож.{S} Трећи говораше А |
| > <p>— Не много.{S} Прво, нек се покоре двојица трећем —</p> <p>— Ја — не! — упаде му Богдан у |
| се учини да поред ватре пролазе лагано двојица на коњима.{S} Напреже вид и спази, како се једа |
| им монахом.</p> <p>Противно мирноћи ове двојице стајала је снага Рајка и Љубоја, честитих јунак |
| војвода Богдан с Рајком, Љубојем и још двојицом својих пратилаца.</p> <p>Они иђаху на коњима л |
| ипеше вратнице и заклопоташе точкови од двоколица.{S} То бејаше пробрана, данас уловљена, дивља |
| н је у два маха долазио као поклисар на двор мога поочима, и оба се пута дуже задржавао.{S} Ја |
| ј већа.{S} А тада се брзо повуче у свој двор.</p> <p>Он је већ знао, да је био стао на последњу |
| ине смрти.</p> <p>Кад су господа ушла у двор, звона престадоше, а весео се народ ухвати у два в |
| пут видех, како изиђе из <pb n="123" /> двора велможе Томе.{S} И тамо је нешто тражио.{S} Прати |
| ne unit="*" /> <p>У једној одаји малога двора, што се пружа као крило великог двора све до град |
| ђе у собу Гојко, који долажаше из Анина двора.</p> <p>— Браћо, — рече он. — Тренутак је ту.</p> |
| ти сто у великој богатој одаји Угљешина двора.{S} Ноћну таму разгањају у соби велике воштане св |
| а двора, што се пружа као крило великог двора све до градског платна великог града Драме седели |
| а, па место своме стану он скрете поред двора и на мала врата уђе у велики дворски врт, који се |
| .</p> <p>Усред највећег весеља изиђе из двора логотет Угљешин с пергаментом у руци.</p> <pb n=" |
| цне под ноћ кад ћефалија Рајко изиђе из двора Анина, где је био неки мали ратни савет.</p> <p>Н |
| а слаба месечина.</p> <p>Рајко изиђе из двора, па место своме стану он скрете поред двора и на |
| и мач, главу и живот, захори се велика дворана од радосног клицања.</p> <p>— Буди витез, као ш |
| и милости госпође једног од највернијих дворана Костадинових, и да је по госпођину послу пошла |
| воју цитру. — Синоћ певах добрим старим дворанима честитог драмског господара, а сада већ више |
| ећу овом мом пријатељу.</p> <p>Други га дворанин зачуђено погледа.</p> <p>— Јест, баш теби!{S} |
| ндир са пехарима, стари Властоје, негда дворанин а доцније друг Војихнин, монах Исаија из манас |
| али! — викаше старац.</p> <p>Онај други дворанин виде, да ту више нема шале, прискочи у помоћ и |
| ељи — Мара и само један пратилац, стари дворанин Благоје.</p> <p>Тома се једва одржао, да се не |
| Видосава. — Он ће нам помоћи.{S} Стари дворанин Благоје већ је опремио једног поузданог коњани |
| кочи, окрете се и у чуду виде где стари дворанин Благоје дави некога, који се са земље отимао.{ |
| пазише ни Ана ни Мара, а још мање стари дворанин, који бејаше прилично заостао у разговору са с |
| ше и Гојкови пратиоци а са њима и стари дворанин.</p> <p>— Јунаци, зликовци нам умакоше, али им |
| тица је дубоко зашла, — рече Мари стари дворанин Благоје, који заостаде као једини пратилац њен |
| ла! — говораше под чадором својим стари дворанин Благоје једном младом грчком певачу, који држа |
| ве.</p> <milestone unit="*" /> <p>Стари дворанин брзо пробуди једног свог друга, па га, казавши |
| ко нареди узвишена ћесарица, — одговори дворанин. <pb n="29" /></p> <p>— Онда нека буде.</p> <p |
| да је било довољно, — искрено одговори дворанин.</p> <p>— Одавно — рече мало после Ана — није |
| сребрног служавника, који принесе један дворанин, узе со и хлеб, подносећи их Угљеши.</p> <p>— |
| каменита кула овалнога изгледа.</p> <p>Дворанин уведе Мару у доњи део из кога су полазиле стрм |
| >— Станује ли когод овде ? — упита Мара дворанина.</p> <p>— Нико.{S} Само се по мало одржава ка |
| — одговорише они, показујући на старог дворанина.</p> <p>— Ни крива ни дужна ухватише ме два н |
| путем, двојица су стали вребати старог дворанина. и ухватили су га, чим се растао од старца св |
| свађају, а на крају целог похода два се дворанина, на омањим коњићима, шале:</p> <p>— А како да |
| — говораше Ана чешће.{S} А једном зовну дворанина:</p> <p>— Благоје, је ли раздељена у подграђу |
| тако ти учини са њим, — рече он старом дворанину — тврдо га вежи за ону исту врбу и остави нек |
| Кад по заповести Угљешиној уђоше к њима дворанке, да, и саме плачне, теше деспотицу, Угљеша се |
| у.{S} Византиски учитељи њени, дадиље и дворанке већином су се после тога разишли, а на дому Во |
| >Браћа се загрлише и пољубише.</p> <p>У дворану ступише деспотица Љуба и војвода Гојко.</p> <p> |
| е и подстаче огањ, који је на сред тога дворишта лагано горео.{S} Намести ситнијег грања око дв |
| а преградама служио и за ограду околног дворишта.{S} Прегледа још једном, колико се могло разаб |
| на камени наслон, који је стајао у сред дворишта служећи као степеница ради лакшег узјахивања и |
| , кад су код камена за сјахивање, усред дворишта, стајале <pb n="1" /> Јелена и Видосава, разго |
| ковца.</p> <p>Рајко се упути из врта на двориште и даље, од куд се глас стражарев чуо.</p> <p>С |
| се већ почео сан навлачити.{S} Изиђе у двориште, и приђе ватри.{S} Она се већ била загасила, с |
| осавом, уочи неког коњаника, који уђе у двориште, па га неопажено посматраше, а кад он бејаше б |
| — Добро ми дошао !</p> <p>И они уђоше у двориште, а путник уведе и коња, па га привеза за један |
| им степеницама, што се спуштају право у двориште, па очајно цикну, што га грло доноси:</p> <p>— |
| .</p> <p>Пуна тешке слутње изиђе брзо у двориште, где стајаху Ана, Мара, Јелена и Видосава, а м |
| д оне са својим пратиоцем ступише већ у двориште црквено, Тома се брзо изгуби у шумарку, што се |
| ћа позне јесени зашушта, разлетајући се двориштем.{S} Капци се на окнима затресоше а дах прве з |
| едва уздржала, да одмах и пред свима на дворишту не падне Видосави на груди и да јој у сузама с |
| p>Соколови су, жељни плена, кликтали на дворишту, кад су осетили час поласка.{S} Хртови су цича |
| ранчице, распаљујући само јаче ватру на дворишту.{S} Да одгоне студен, коју ноћ са собом донесе |
| качи окупили су се око великих ватара у дворишту, те се у друштву залагаху погачом и месом а за |
| ="SRP18930_C25"> <head>XXV.</head> <p>У дворишту манастира светог Јована Претече сретоше се јед |
| рја у доба сунчева заласка пред великим двором ћесаричиним искупило готово цело друштво градске |
| ђа искупиле у просторијама пред великим двором, гласним клицањем поздравише господара свог.</p> |
| ави ратнике са старом ћесарицом и њеним двором, грмнуше хиљадама грла радосним клицањем, које с |
| Љубе, о благости и доброти лепе рођаке дворске Маре.{S} Само су избегавали говор о новом запов |
| оред двора и на мала врата уђе у велики дворски врт, који се на крају завршавао шумицом.</p> <p |
| даље.</p> <pb n="115" /> <p>Војводе на двору мога поочима и они из жупе искрено жаљаху свога д |
| лаву на страну.</p> <p>Тома стиже своме двору, а и оне одоше Ани.</p> <p>Тома сјаха и уђе унутр |
| ћесарици Ани, долазио је да води своме двору своју љубу, па је, на послетку, и као врховна пог |
| 2" /> <p>Јелену је ћесарици Ани и њеном двору приказао монах Исаија.</p> <p>— Узвишена ћесарице |
| one unit="*" /> <p>Прошла је поноћ, а у двору Лала-Шахина у Дренопољу још траје весеље.</p> <p> |
| мисли твоје блуде у тренуцима, кад се у двору <pb n="7" /> нашем свако добро стани?{S} Зар без |
| > <p>Тако су прошли дани прве жалости у двору Анином, а мало за тим отишао је и Исаија, обећавш |
| зду Азијата на наше крајеве, ја више не двоумим.{S} Ти га се сећаш, Љубо.{S} Једне је вечери не |
| о оставио!</p> <p>Са уског прозора кроз дебеле зидине био је леп поглед.{S} Тамо преко провалиј |
| е рушевине пастири су наслонили отесана дебла и утврдили главне делове скромнога обиталишта, ко |
| од студенца.</p> <p>Ту га, на положеном деблу једног скоро обаљеног храста, затече и Тома.</p> |
| <p>— Заповеда ли превисоки краљ и мили девер мој да се уклонимо ?</p> <p>Вукашин се пожури:</p |
| јка.{S} Ту сам снивала прве снове своје девојачке среће, која ми се указала у младом витезу јед |
| о трже: — Ти си, мож’да, већ —</p> <p>— Девојка још! — одговори она.</p> <p>— Онда ипак: моја Ј |
| е, па, гладећи је, упита га:</p> <p>— А девојка, синко?</p> <p>— Кнегињица Мара, оче!</p> <p>Ст |
| сам, витеже, расла и од детета постала девојка.{S} Ту сам снивала прве снове своје девојачке с |
| у моју услугу?{S} А бејаше, збиља, лепа девојка!{S} Као пупољак ружин!{S} Хе, хе, а ко јој је к |
| > <p>— Овај туђин има очи за лепоту ове девојке!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1893 |
| ом бојом зна сликати тек прошлост добре девојке, Јелене!</p> <pb n="142" /> <p>Ана од чуда клон |
| </p> <p>Траже га разорена срећа честите девојке, увређена част беспрекорног витеза, понижен пон |
| рала се деспотовина Костадина и Драгаша Дејановића, граничећи се на северу Козјаком и Витошем, |
| , и оставио деспоте Костадина и Драгаша Дејановића, да га са својом војском принуде на предају, |
| е поведе.</p> <p>За зборно место војске Дејановића бејаше одређен Велбужд, место пуно поноса са |
| денца на једног војника, гласника браће Дејановића.</p> <p>Гласник поможе рањенику да сиђе с ко |
| у деспотовину Костадина и Драгаша браће Дејановића а право на западу преко великога Вардара Вук |
| Битољ и многи други.{S} Јужно од браће Дејановића била је, Солуну понајближа, омања војводина |
| е са њом преко деспотовине светле браће Дејановића.{S} Он ће у Велбужду узети и њихову војску, |
| Можемо.{S} На вратима деспотовине браће Дејановића већ куца османлиска сила код Самокова испод |
| асти горње Струмице у деспотовини браће Дејановића близо пута била је једна повећа колиба.{S} У |
| <head>XV.</head> <p>У деспотовини браће Дејановића а особито у главним градовима њеним, у Жегљи |
| до другог неки крупан старац, војник из Дејановића војске.{S} Он распитиваше за чадор војводе Г |
| а — поклисари српског војводе Богдана и Дејановића, који напустише одмах Пловдин.{S} Сви они ну |
| н са плачкавичких <pb n="153" /> катуна Дејановићевих младом ратнику с обале Орфанскога Залива. |
| ог!</p> <p>— Онда нам остају само браћа Дејановићи, Костадин и Драгаш, и њихов стриц војвода Бо |
| зум не само да им не отежаваху Богдан и Дејановићи, већ га и сами помагаху, јер и сами бејаху у |
| ="180" /> <p>— Јесам.{S} Светли деспоти Дејановићи шаљу ме да витешком деспоту Угљеши и краљу В |
| а господара а са њим и домовину.</p> <p>Дејановићи су и до сад дочекивали поклисаре од Мрњавчев |
| Однећеш од нас књигу деспоту Костадину Дејановићу и његовом брату деспоту Драгашу.{S} Ти ћеш и |
| ин пао и да је дошао ред на деспотовину Дејанових синова.</p> <p>Монах је био зао пророк, а њег |
| ивен.{S} Из њега се улазило у друга два дела, који су, покривени, стајали један до другог као < |
| ого ценим наше јунаке, чија сам витешка дела очима својим гледала. <pb n="30" /></p> <p>— Онда |
| ива благодет Божју на се и своја грешна дела.</p> <p>Кад логотет заврши читање, Угљеша се појав |
| бу.</p> <p>Цела се колиба делила на три дела.{S} С поља се улазило у простран предњи њен део, к |
| групама коњица се турска раздели на три дела на северном крају Чрноменских Лугова.{S} Два одеље |
| ћо!{S} Није толико ни до јела колико до дела.{S} А милостиње не могу чинити, кад и сам живим од |
| ј одломке из свога превода богословских дела са грчког језика, или би са њом расправљао о стари |
| емљиште првих његових витешко-хајдучких дела била је планина Родопа.{S} За првих година свога в |
| се повише, земља тутњи, кишне се барице деле.</p> <p>Бегунац иде, да спасе главу из џелатске то |
| ју.{S} Они се разлазе као непријатељи и деле у таборе.{S} Залуд је ту Урош са царским скиптром |
| е и уђе у колибу.</p> <p>Цела се колиба делила на три дела.{S} С поља се улазило у простран пре |
| рти војводе Момчила и о другим јуначким делима...</p> <p>— Певај, певај, синко, срећа ти вазда |
| царски престо и скиптар.{S} У витешким делима и племенитости, коју певају наши певачи — а ја с |
| да се покаже као витез у већим државним делима.</p> <p>Нико није знао, шта је Момчила навело да |
| еспотовине српске.{S} Мишљење свога оца делио је врло радо и његов Гојко, па је у мислима и жељ |
| разбирали и гледали да из напабирчених делића саставе ма и непотпуну слику.</p> <p>Највише је |
| слонили отесана дебла и утврдили главне делове скромнога обиталишта, које су после изводили у м |
| ако мора бити.{S} Боље је, велим, да се делови спасу но да све за љубав целине иде у пропаст.</ |
| ми непознато стање, у коме се поједини делови српске државе налазе. <pb n="14" /></p> <p>Угљеш |
| непријатељ из Азије.{S} Јужни и северни делови српских земаља стајаху једни према другима као о |
| ни била.{S} А ја ћу се бринути, да ти и делом докажем, да није нестало у мени снаге ни издржљив |
| арко је с браћом морао остати пред оним делом краљеве војске, коју је краљ био повео на Николу |
| д.{S} Тамо преко провалије настаје нижи део планине а преко ње се види далеко на југ.</p> <p>У |
| прозору.</p> <p>Очима брзо прелете нижи део Меникејских Гора и даље равницу, кроз коју се пружа |
| јкршније момке, најбољу опрему, најбољи део драмске војске.</p> <p>Кад Љубоје уђе у логориште и |
| зи.</p> <p>Старац уђе у предњи отворени део, који је оним двема преградама служио и за ограду о |
| леда.</p> <p>Дворанин уведе Мару у доњи део из кога су полазиле стрме степенице за горе.{S} Мар |
| боје оде у град, у коме је до сада већи део свога службовања провео.</p> <p>Он бејаше сад препо |
| еплетом између два повећа коца.{S} Овај део не бејаше покривен.{S} Из њега се улазило у друга д |
| ом прозору, са кога се лепо видео један део звезданог неба.</p> <p>— Господару, ти си од силног |
| С поља се улазило у простран предњи њен део, који је био ограђен високом оградом од сламе, прит |
| лете из одаје, где су се гостили, један дервиш.</p> <p>Он се заустави на широким мермерним степ |
| итез наш паде као жртва зависти!</p> <p>Дервиш клече и диже руке према месецу:</p> <p>— Заклони |
| раховито се разлегаше клетва фанатичног дервиша.</p> <p>Месец зађе за облаке, а правоверни чуше |
| /p> <p>— Не.{S} Кад видим, како јуначки дереш матицом, расецајући таласе велике злобе људске, ј |
| на је, златна јабука наша, била дете од десет, дванаест година, а зваше се — монах болно уздахн |
| ободоше коње.</p> <p>Ваљало им је пуних десет часова јахати, зато у Крстопољ стигоше сутра дан |
| Тома Теологита, забринут да се данас не деси штогод, што ће му донети немилости господареве; ту |
| е а у исто доба остави овај свет његова десна рука, отац његове верне љубе, ћесар Војихна, који |
| војвода у Драми, био је старом Војихни десна рука у многом његовом предузећу.{S} Јуначан, смео |
| дговори јој он.</p> <p>За тим узе Ану с десна и Љубу с лева од себе и пође с њима.{S} Кад приђе |
| ну и замахну да Рајка удари са стране у десна ребра.</p> <p>Нож сину, нешто закркља, нападач па |
| отвори и са напрезањем скиде прстен са десне руке.{S} Пружи га гласнику, хтеде нешто рећи, очи |
| ножем, па га забоде више од половине с десне стране у врат Грку, који на мах паде, а из ране ш |
| ак саломио у борби за Српство.{S} Света десница, која те носила!{S} Вечан ти покој, јуначки кра |
| непрестано савијаше.</p> <p>— С Богом, деснице моја! тешко јекну неко. — Више нећеш никоме пре |
| вуче на више левом руком рукав са своје деснице показујући Ани још крваво-модру белегу:</p> <p> |
| и!</p> <p>Стискоше један другом јуначке деснице, Гојко скочи на коња, па се са пратиоцем изгуби |
| одигао корице с мачем, да му буде ближе десници.</p> <p>Томи у један пут постаде све јасно.{S} |
| вим орлом и круном држао је стегоноша у десници на дршку од бојнога копља.{S} За њим је ишла ко |
| ољуби цитру, па је одбаци, а са мачем у десници похита ограшју, где га је хладна смрт неминовно |
| поново већ изгубљеним сјајем.{S} Стеже десницом нож, и пре, него што преплашени Турци могаху и |
| јаки Господ с небеса оснажи моју слабу десницу, да буде моћни заштитник свете цркве наше! — уз |
| Не знам!</p> <p>— Већ?</p> <p>— У стару десницу!</p> <p>— А није ли она изнемогла?</p> <p>— Не! |
| олажаху редом поред чадора горе и доле, десно и лево.</p> <p>— И тако остаде у залуд моја журба |
| један не много велики кланац.{S} Лево и десно дизали се каменити брегови, а међу њима је текла |
| длима и спуштеним уздама јурнуше лево и десно, напред и назад газећи и тлачећи све, на што наиђ |
| почеше се разређивати и одвајати лево и десно у поједине гомилице, бијући непрестанце бој на <p |
| ко страшног изгледа.{S} Огртач му се са десног рамена мало спустио, те се у сумраку видело, как |
| >А сва ова ломљава вођаше се на крајњој десној страни густе лесе, која се око Угљеше непрестано |
| <p>Непознати лагано устаде, и, држећи у десној руци нож, приђе, мало погнут, на један корак до |
| Прокопа, с крстом у левој и босиљком у десној руци ступи корак испред браће своје:</p> <p>— Бл |
| > <pb n="93" /> <p>Гојко клечећи држаше десном руком очеву главу а левом покри лице и очи своје |
| е крвавога разбојишта прелази на другу, десну страну њену, још једна жртва тужнога покоља.</p> |
| држао узде крупнога вранца без белеге а десну је спустио на колено.{S} За њим су ишла два часни |
| отицу, обгрливши јој стас левом руком а десну пруживши једној групи звезда, које су биле источн |
| и руке! — рече као у шали, дижући своју десну руку.</p> <p>— Зашта? —изненађено питаше Љубоје.< |
| {S} А за тим, осетивши и сам њене сузе, деспот је нежно ухвати за леву руку и приведе крају, гд |
| деспотског кулука са становника Драме, деспот призива благодет Божју на се и своја грешна дела |
| чадору на средини логора краљ Вукашин, деспот Угљеша и војвода Богдан разговарају се о ратном |
| {S} Како је красан растанак њен био!{S} Деспот се врло дуго задржао у логору синоћ.{S} У граду |
| 49" /> је донео прве, добре гласове.{S} Деспот јавља да је са својом војском прешао границу и с |
| византиска сила устукла испред наше.{S} Деспот рачуна и на њихову снагу.{S} Уклањање с високог |
| са маћедонским владарима неизбежан.{S} Деспот Угљеша живи је страх за наше.{S} После дужег раз |
| ђу нас и Византије било је и прошло.{S} Деспот је рачунао на грчку помоћ.{S} Отуда је и био тол |
| о деспоту, обрадовали су све у Серу.{S} Деспот је братски загрлио младога војводу, па га је онд |
| — Не, ја велим не! — одговори му Тома — Деспот Угљеша већ куца тешком руком својом на вашу гран |
| {S} Стегоноша!</p> <p>— Помоћ!</p> <p>— Деспот!{S} Краљ!</p> <p>— Алах, ил-Алах!</p> <p>У мору |
| замисли, па као за себе рече:</p> <p>— Деспот је јунак!{S} То сам и слушао и очима гледао, — п |
| га на далеко, да је честит јунак.{S} А деспот га, веле, зове братом својим.{S} Ти га знаш?</p> |
| други. <pb n="31" /></p> <p>— Али га је деспот послао, а он се мора слушати, — расправљаху трећ |
| њима се заносила.</p> <p>А сад, кад је деспот отишао с војском, око ње је мирно и тихо, па се |
| и снази нашој на југу.</p> <p>— Мој се деспот неће покајати, што ме је обасуо милошћу, — рече |
| ке, одакле и прети погибија.{S} Старији деспот Костадин био је у Жегљигову, где је добијао знат |
| ци — није ништа страшно да би се светли деспот са својом свитом морао журити.</p> <p>За тим Том |
| омина путовања у Крстопољ.{S} Разборити деспот махну главом, и рече:</p> <p>— Сумњиво!</p> <p>А |
| а говорио дуго и живо, говорио је и као деспот и као муж, и као јунак и као човек од срда, па к |
| главни логор јужне војске, коју је имао деспот Угљеша лично да поведе у бој против Турака.</p> |
| а ме!{S} Напред, јунаци!</p> <p>— Живео деспот!</p> <p>И као бујица грунуше густи редови крстоп |
| истише простор око себе.</p> <p>— Живео деспот ! — проламаше се ваздух, разносећи далеко на све |
| ише знак, а чета кликну:</p> <p>— Живео деспот !</p> <p>— Алах, ил-Алах ! — рикну нови талас ту |
| друштво на чилим коњицима.{S} Ту је био деспот Угљеша са оружјем и позлаћеним рогом ловачким; т |
| свет је знао чак и то да се млађи брат деспот Драгаш од тога доба непрестано налази на граници |
| златном руху на богато украшеном жераву деспот Угљеша, а око њега бејаху велики војвода Богдан, |
| и вредних рудара и учинио своје.</p> <p>Деспот Костадин не само да не попусти, већ љуто прећаше |
| } У Драми наста свечан тренутак.</p> <p>Деспот Угљеша долазио је у походе својој ташти ћесарици |
| ојка, а Тому позва да се нађе уз њега — деспота -— својим саветом и знањем.</p> <p>Веће весело |
| ловачког стана код млина, нађи светлога деспота и реци му: „Велможа Тома и војвода Љубоје отишл |
| ће сад са Гојком.{S} Он, војник и слуга деспота и ћесара свога, тражи тајне ноћне састанке са о |
| ну нови талас турске силе и сломи се на деспота и његов одред.</p> <p>У крваву сечу утону све.. |
| о свечану службу за срећна пута српског деспота и његове војске.{S} Никада није старац тако пој |
| Сад је стигао глас од светлога и моћног деспота.{S} Он ће ових дана стићи овамо са свом својом |
| едаше, да је дошао овог часа коњаник од деспота Угљеше, и да <pb n="149" /> је донео прве, добр |
| деспоту узмогнем рећи о њима то, што од деспота чујем, — рече Тома притворним расположењем.</p> |
| идем доста далеко.{S} Ја сам од стране деспота Угљеше.</p> <p>— А, тако! — протеже старац. — А |
| продужио је своје напредовање у служби деспота Угљеше, где се после дужег лутања по српским об |
| ник захвати у липову кору воде и запоји деспота.{S} Он ћуташе, тешко дихаше и склопи очи.{S} По |
| ор прихвати његову реч</p> <p>Трубе око деспота не престајаху давати знаке српској војсци.</p> |
| најбоља војска моја?</p> <p>— Овде је, деспоте; опасали су непробојни зид од својих груди и шт |
| љне — продужи Угљеша.</p> <p>— Тако је, деспоте.{S} Захваљујући великом поверењу твоме, није ми |
| а и увек, где и кад ти.{S} Срдиш ли се, деспоте?{S} Опрости, али ја мислим, да те није тежак др |
| а разгњеви и плану:</p> <p>— Кад нећеш, деспоте, да поштујеш своју реч, да Бог да у скоро слуша |
| је ни одговорио.</p> <p>— Господару!{S} Деспоте! понови жена.</p> <p>Он је опет оћутао на њен п |
| иге за тобом, нађем овде као и сада.{S} Деспоте, Угљеша!{S} Има неко доба, како остављаш певача |
| све пропало, ако они нас први нађу.{S} Деспоте, твоја је слава допрла и до тог атонског пустињ |
| Ја хоћу спаса свима а не себи!</p> <p>— Деспоте, победио си ме Ал’ пусти мене да пре тебе погин |
| рви.{S} Расклон’те се, јунаци!</p> <p>— Деспоте, ни један се неће маћи.{S} Ја сам их заклео, да |
| </p> <p>— У исто доба, кад и ти, светли деспоте! — одговори Љуба.</p> <p>— Овде на кули мотриљи |
| ну звезду наше судбине!</p> <p>— Светли деспоте! — радосно прозбори Гојко. — Хвала на такој зад |
| гита се дубоко поклони:</p> <p>— Светли деспоте!{S} Заповедај и ја ћу слушати без поговора.</p> |
| еруј мојој искреној исповести, узвишени деспоте.{S} Не бих се ногом макао из ових тврдих зидина |
| ашина, који је опсео Пловдин, и оставио деспоте Костадина и Драгаша Дејановића, да га са својом |
| p> <pb n="180" /> <p>— Јесам.{S} Светли деспоти Дејановићи шаљу ме да витешком деспоту Угљеши и |
| раму и Угљешина војска а са њом Угљеша, деспотица Љуба и војвода Богдан, човек у најбољим годин |
| та, где се имала цела дружина сакупити, деспотица Љуба већ бејаше тамо стигла.{S} Али Угљеше и |
| ена кликтање и дозивање рогом ловачким, деспотица Љуба оживе, очи јој светлије погледаше а груд |
| у, ушавши једне вечери у собу Угљешину, деспотица затече свога војна при отвореном прозору, са |
| се било већ у велико зашло у јесен.{S} Деспотица Љуба очекивала је Угљешу, да је врати у Сер.< |
| Мара по жељи њеној очекиваше.</p> <p>— Деспотица је дубоко зашла, — рече Мари стари дворанин Б |
| душевљавао беседама Јована Златоуста, а деспотица му је давала за право, хвалећи са своје стран |
| расположењу.</p> <p>Гојко се поклони, а деспотица прихвати:</p> <p>— Све је већ учињено, господ |
| јући и сређујући војну силу своју.{S} А деспотица Љуба проводила је по неколико часова на висок |
| Мамљена све дубље међу столетне грмове деспотица се и не сећаше да је Мара по жељи њеној очеки |
| а.</p> <p>— А сада и најбоље ! — додаде деспотица Љуба, па продужи: — Добра мајко!{S} Није једн |
| близини се зачу рог.</p> <p>— Ако буде деспотица, кажи јој да сам овде, — рече Мара и старац с |
| времена Угљеша ступи у собу, где га је деспотица очекивала.</p> <p>Он је био јако потресен и и |
| али лепо и дирљиво био испричао како је деспотица писнула од бола, када је улазећи у тврђаву ви |
| а Маром.</p> <p>— Али, мајко, — сети се деспотица — је си ли тамницу отворила?</p> <p>— Хвала Б |
| а одар ваљаног витеза!</p> <p>За тим се деспотица окрете Вукашину:</p> <p>— Заповеда ли превисо |
| гледала. <pb n="30" /></p> <p>— Онда ће деспотица са насладом читати приче о Александру Великом |
| ћа.</p> <p>— То је стара мржња ! — рече деспотица.</p> <p>— Да, старој омрази даје маха, кад тр |
| ја ћу, мајко, надгледати посао, — рече деспотица Љуба.</p> <p>— Заједно ћемо са Маром.</p> <p> |
| и не долазимо да вас обрадујемо, — рече деспотица. — Храбри бранилац и заповедник јакога Пловди |
| пред вече две монахиње.{S} Једна бејаше деспотица Љуба — сада већ монахиња Јефимија, а друга ње |
| амаскинову.</p> <p>— Мени се — говораше деспотица — не свиђају певања песника Манојла Филона, и |
| ше и пољубише.</p> <p>У дворану ступише деспотица Љуба и војвода Гојко.</p> <p>— Опростите, али |
| </p> <p>Тако је прошло неколико дана, и деспотица је већ била, забаве ради, на позлаћеном ђерђе |
| но блеђи, али на мах устаде:</p> <p>— И деспотица ће поћи с тобом.{S} Ићи ће на гроб свога прем |
| одару,— у радосном узбуђењу огласи се и деспотица, — веруј са превисоким братом својим у победу |
| <p>— Познајем, ено је! — брзо одговори деспотица Љуба — она је и сада онако сјајна и чиста, ка |
| Тебе Бог штити, господару мој! — кликну деспотица.</p> <p>— Али има — продужаваше Угљеша — неко |
| оружјем и позлаћеним рогом ловачким; ту деспотица Љуба и лепа Мара на обученим коњима својим са |
| о тренутака из цркве се, у којој бејаху деспотица и ћесарица с осталим и народом, чујаше одушев |
| ного мекша, но што је мислила...</p> <p>Деспотица Љуба приђе ка њима.</p> <p>Монах Исаија припо |
| лико старијих и млађих витезова.</p> <p>Деспотица и Ана са свитом својом поздрављаху на првом б |
| деној брави на градским вратима.</p> <p>Деспотица погледа Угљешу.</p> <p>— То је какав поклисар |
| Већ клонула природа чисто оживе.</p> <p>Деспотица Љуба није ишла са ловцима само из обичаја да |
| остадоше пусти, тихи и нечујни.</p> <p>Деспотица се Љуба за часак повуче у самоћу, помоли се п |
| ипак је подлегао. <pb n="12" /></p> <p>Деспотица цикну, а Угљеша је изнемоглу прихвати и спуст |
| езде нових завојевача.{S} Знам —</p> <p>Деспотица писну:</p> <p>— Стани, заклињем те живим Бого |
| Љуба.</p> <p>— Буди ми срећна и здрава, деспотице моја! — одговори јој он.</p> <p>За тим узе Ан |
| есте оно, што души мојој не да мира.{S} Деспотице!{S} Да сам мислио остати у Серу и на овоме, ш |
| ју драгу Љубу, пружи јој руке.</p> <p>— Деспотице, од куда ти овде и у ово доба? — рече јој, др |
| лас да је — Дренопоље пало!</p> <p>Туга деспотице Љубе чисто стаде.{S} У њој плану жар свеснога |
| адве стране.</p> <p>Кад Угљеша би поред деспотице, кликну мушки и отворено:</p> <p>— С Богом! — |
| старим данима ћесарице Ане, о мудрости деспотице Љубе, о благости и доброти лепе рођаке дворск |
| а неколико дана по жељи свих а нарочито деспотице Љубе Угљешине, кћери Војихнине и Анине, која |
| ажњу.{S} До краја пажљив према Угљеши и деспотици Љуби, Тома је знао да та пажња иде само у кор |
| .</p> <p>— Љубо! — рече у име исповести деспотици — јуче сам у лову наишао иа дрво са тичјим гн |
| вио њихов покојни господар Војихна, и о деспотици Љуби, која је дошла на погреб свога оца.{S} Г |
| ах Исаија у часовима књижевне забаве са деспотицом Љубом читао би јој одломке из свога превода |
| ка Љуби.{S} Тада пусти старицу па се са деспотицом од срца пољуби.</p> <p>— Добро ми дошао, мил |
| ранице — одговори Угљеша па, пошавши са деспотицом низа степенице, које се отворене увијаху око |
| м, стајаше узрујан пред мудром и добром деспотицом Љубом.</p> <p>— Познајеш ли још у оном звезд |
| ла сада два пута више посла у друштву с деспотицом и Маром, а Јелена, навикнута на невољу, трпе |
| у пажњу своју усредсредио у помисли, да деспотицу Љубу непрестано обасипа хвалом, услужношћу ко |
| ном звезданом јату моју звезду? — упита деспотицу, обгрливши јој стас левом руком а десну пружи |
| њима дворанке, да, и саме плачне, теше деспотицу, Угљеша се удали, очевидно и сам потресен губ |
| обронку.{S} Поздрави све — ах — све — и деспотицу, и кажи да је Угљеша чинио своју дужност, али |
| и Исаија, обећавши да ће чешће походити деспотицу, која ће у Драми остати до јесени.</p> <miles |
| ихнине куће.</p> <p>Ћесарица Ана држећи деспотицу Љубу за руку изиђе два, трн крока напред, а У |
| <p>Дуго је сам размишљао, па онда зовну деспотицу.</p> <p>— Љубо, — рече јој он — ти знаш, о че |
| {S} А кад је добила женско дете, потоњу деспотицу Угљешину, још се више повукла себи и своме до |
| и и врли витезови, зна то сва краљева и деспотова војска, па зато баш и хоће да се пред вама по |
| јући се:</p> <p>— Добра Видо!{S} Милост деспотова није захватила онога, који је ње највише засл |
| аше своје часно место у редовима коњице деспотове.</p> <pb n="119" /> <p>Та је војска Угљешина |
| тицала у градско поље под Сером.</p> <p>Деспотове стегоноше, које бејаху по појединим жупама, р |
| стрица Југа Богдана.{S} Али се Угљешина деспотовина продужавала највише на исток, од састава Ст |
| верних господара и Угљеше простирала се деспотовина Костадина и Драгаша Дејановића, граничећи с |
| млади ратници, са разних крајева двеју деспотовина, једне војводине и краљевине, а нада свим ш |
| м градовима, на морску обалу наслоњене, деспотовине Угљешине.</p> <p>И ако се границама нигде н |
| one unit="*" /> <p>Кад се велика војска деспотовине Угљешине и војводине Богданове изгуби за пл |
| ачунати?</p> <p>— Можемо.{S} На вратима деспотовине браће Дејановића већ куца османлиска сила к |
| ности између многих староседелаца своје деспотовине, којом је самостално завладао 1366 кад је о |
| е.{S} Оставио је најважнију страну моје деспотовине у часу, кад ми је његов глас, мудрост његов |
| продужи Угљеша — најважнија тачка целе деспотовине и то баш са оне стране, са које смо најслаб |
| ци су летели из Жегљигова на све стране деспотовине, позивајући властелу и градске ћефалије а к |
| ој против Турака.</p> <p>Осем простране деспотовине Угљешине и омања војводина Богданова слала |
| то пута крвљу натапаним, долинама јужне деспотовине српске.{S} Мишљење свога оца делио је врло |
| елики број и грчких становника Угљешине деспотовине.</p> <p>Угљеша је био у великом послу, прим |
| ијег места у источној половини Угљешине деспотовине, а на њ је уздигнут највећи противник његов |
| јску у Скопљу, и кренуо се са њом преко деспотовине светле браће Дејановића.{S} Он ће у Велбужд |
| губила оца а ја првог помагача свог.{S} Деспотовини је тај губитак ненакнадан.{S} У томе је и т |
| но.{S} Данас више не разликујем у мојој деспотовини ништа друго, до само верне поданике.{S} Сут |
| бан баш за то што је туђин, јер у мојој деспотовини има много туђина његовога рода.{S} Многу са |
| е до велике Марице.{S} Столица је целој деспотовини била у Серу, најзнатнијем граду међу свима |
| Радовишта а у области горње Струмице у деспотовини браће Дејановића близо пута била је једна п |
| у је била и Драма, друго знатно место у деспотовини; ту је и каменита тврђава Мелник, и Крстопо |
| d="SRP18930_C15"> <head>XV.</head> <p>У деспотовини браће Дејановића а особито у главним градов |
| же казати, са које ће стране несрећа на деспотовину нашу навалити?{S} Врло лако може да дође са |
| да је Пловдин пао и да је дошао ред на деспотовину Дејанових синова.</p> <p>Монах је био зао п |
| ане.{S} Очима је тражио на северозападу деспотовину Костадина и Драгаша браће Дејановића а прав |
| оћи.{S} Кад се вратила у ловачкој свити деспотовој, Мара се једва уздржала, да одмах и пред сви |
| > <p>Сутра дан рано из јутра уђе у собу деспотову војвода Тома Теологита, човек лепа <pb n="13" |
| не руком, па се пусти да не изостане за деспотом.</p> <p>— С Богом, господару!</p> <p>— С Богом |
| нуше густи редови крстопољске војске са деспотом и својим војводом, те за час рашчистише просто |
| ив царевине.{S} Високо одликовање чином деспотским, које је добио од Византије, раскинуло је св |
| јпосле, скидајући неке терете дажбина и деспотског кулука са становника Драме, деспот призива б |
| раљевску пре шест година онда, кад и ја деспотску.{S} Ми бејасмо једини, који се одушевљавасмо |
| њихово право, да само за себе копају а деспоту да дају уговорену накнаду.</p> <p>Монах се одаз |
| е.</p> <p>— Бићу срећан, ако и ја своме деспоту узмогнем рећи о њима то, што од деспота чујем, |
| пак не бејаше лако ни једноме а најмање деспоту Угљеши, који је имао да издржи прве ударце турс |
| ој војсци да је општа погибао и краљу и деспоту онака иста, каква је и простом пешаку и скромно |
| аквог гласа?</p> <p>— Стигао је гласник деспоту.{S} Све је здраво и мирно и весело нашој извесн |
| слио поћи овамо — тако јавља краљ нашем деспоту, а он нама — напао је на његову војску Алтомано |
| ла господу Богу горе и нашем милостивом деспоту на земљи, али ја мислим да је за све оно, што ј |
| деспоти Дејановићи шаљу ме да витешком деспоту Угљеши и краљу Вукашину однесем радосне гласе: |
| ша...</p> <p>Гласи, које је Гојко донео деспоту, обрадовали су све у Серу.{S} Деспот је братски |
| или <pb n="151" /> смо, да понудимо мир деспоту.{S} Тога ради ја сам и пошао.{S} А погодбе су м |
| ва стоји много.{S} Однећеш од нас књигу деспоту Костадину Дејановићу и његовом брату деспоту Др |
| и кажи да си ти учинио последњу услугу деспоту Угљеши.{S} Реци, да си га овде сахранио, овде и |
| ту Костадину Дејановићу и његовом брату деспоту Драгашу.{S} Ти ћеш их позвати на заједничку вој |
| а Богу и не бејаше никога за тамновање, дете моје, кад издахну твој отац.{S} Тамница је празна, |
| > <p>— Она је, златна јабука наша, била дете од десет, дванаест година, а зваше се — монах болн |
| , па се над мртвим Војихном заплака као дете.{S} Данас је већ седми дан, како је Војихна сахрањ |
| времену обрадова.{S} Радовала му се као дете што жељно пружа руке за мирисним цветом и шареним |
| руга.{S} Он то крије сада, а кад је био дете и сам је причао.{S} Зна он рећи и за што је то бил |
| им пословима.{S} А кад је добила женско дете, потоњу деспотицу Угљешину, још се више повукла се |
| а се не могаше уздржати:</p> <p>— Јадно дете! — уздахнула је, и сама бришући сузе.</p> <p>А ни |
| ише Радовишта.{S} Њега је вила, кад још дете бејаше, у планини задојила, па му, овако малом, да |
| у његову.{S} Ту сам, витеже, расла и од детета постала девојка.{S} Ту сам снивала прве снове св |
| у пола ближа моме месту рођења и првога детињства но што је место, на коме смо сада.{S} Ја сам |
| таром се Исаији обновише у памети слике детињства и младости, а томе бејаше узрок Јелена и срећ |
| е отишла у бризи да набави хране својој деци.{S} Док се она тамо бавила, за тренутак се примакл |
| но се пожури Видосава.</p> <p>— Ходите, децо, — рече Ана, па им стави руку на главу, кад они кл |
| огора.{S} Једни су бранили старог краља Дечанског, други су били уз младог Душана, за кога је т |
| немоћних стараца, слабих жена и невине дечице!{S} Али није, хвала Богу, дуго тако трајало.{S} |
| енскиње из подграђа и околине с нејаком дечицом и заосталим старцима стајаху покрај пута с обад |
| ећи у собу, па видевши ловачку торбу на дивану у њој, додаде: — Ово је ваљ’да сада неко оставио |
| {S} То бејаше пробрана, данас уловљена, дивљач.</p> <p>Возари, пролазећи туда, поздравише ловце |
| /p> <p>Возари стадоше пред млин и унеше дивљач.</p> <p>Тада приђоше ватри Исаија и Рајко.{S} Ни |
| одважно зађе у планину, вешто трагајући дивљач.</p> <p>На једној коси она се, слутећи плен, одв |
| твоје лековите речи.{S} Мож’да сам више дивљи а мање питом, мож’да и не личим више на <hi>твога |
| рачка за забаву у овом граду, међу овим дивљим створовима.</p> <p>Тако је кадшто мислио Тома.</ |
| суморне ал’ још доста крепке природе, у дивљини, која није ни без својих особитих чари, Мари ср |
| на очи наше расте нова сила, нова снага дивљих Азијата, Турака. <pb n="16" /></p> <p>Угљеша ућу |
| и онда ни сада.</p> <pb n="164" /> <p>У дивљој хуци узбуњене природе зачу се топот потмулом луп |
| иградскога патријарха ублажио.{S} Он је дигао тешку анатему, која је на народ српски била бачен |
| пао у постељу, са које се није више +ни дигао.</p> <p>Кршила сам руке, клечала, плакала, молила |
| још бори са душом, неки се упиње да се дигне, да бол олакша и пада доле изнемогло, стотина изд |
| суву руку, а старац му даде знак да се дигне.{S} Он устаде, па седе до оца на постељу.{S} Отац |
| државна нагони нас да у име њено главе дигнемо! — оштро говораше Вукашин.</p> <p>— Она нас сад |
| шао душом, оком, слухом за њом, ка њој, дигнувши руку управљену небу.</p> <p>— Господару, Угљеш |
| ховита сеча</p> <p>Чадори за тренут ока дигнути, погажени, покрхани и поломљени; коњи, што су о |
| си постао заточеник, што си на велможу диго̑ руку?</p> <p>— А зашто дигох?</p> <p>— Не знам.</ |
| на велможу диго̑ руку?</p> <p>— А зашто дигох?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Због овога, — рече Го |
| ша, што је оба коњица готово у исти мах дигоше јурећи преко расплинуте речице!</p> <p>А први кв |
| <pb n="150" /> <p>На путу из Ипсале за Дидимотику Тома срете код старе, добро му познате, грчк |
| и границу па окрећући на север удара на Дидимотику до Дренопоља.</p> <p>Кад се осетио довољно з |
| че:</p> <p>— Добро, вратимо се лагано у Дидимотику да доконамо.{S} А ти ми дајеш довољно разлог |
| сташе сузом, а он, држећи је на прсима, диже своју главу и очима гледаше горе, као да тражаше н |
| Научени коњиц осети звук стрелина лета, диже главу, начуљи уши и очима чисто тражаше правац, ку |
| хта, по лицу му се разли нека веселост, диже руку, која се тресла, и спусти је на главу Гојку:< |
| , и гледаше неко време преда се, а онда диже главу, и рече Томи:</p> <p>— Теби је све ово позна |
| ј се мах Исаија наже над самртником, па диже главу и рече монахињама:</p> <p>— Помолимо се Госп |
| ао жртва зависти!</p> <p>Дервиш клече и диже руке према месецу:</p> <p>— Заклони лице своје од |
| {S} Ма шта било — и Тома бацивши листак диже руку да такне Мару.</p> <p>У очима му је сијао ога |
| еда поново, очи му бејаху влажне.{S} Он диже руку и обриса — сузе.</p> <p>Уздахну, па се окрете |
| народ слегоше се око њега, а он високо диже одвијени лист па стаде читати Угљешину повељу.</p> |
| задрхта, али се брзо прибра, и поносито диже главу.{S} Тома, идући лагано на коњу, пролажаше ве |
| тани, мила љубо моја — зваше је Угљеша, дижући је. — Заборави ову пошалицу моју, она није за те |
| p> <p>— Ево ти руке! — рече као у шали, дижући своју десну руку.</p> <p>— Зашта? —изненађено пи |
| не много велики кланац.{S} Лево и десно дизали се каменити брегови, а међу њима је текла једна |
| та Гојко, намаче калпак на очи, прикупи дизгине Лабуду, па га ободе.{S} Лабуд силно фркну, скоч |
| превод богословске књиге грчкога писца Дионисија Ареопагита, прекидајући посао с времена на вр |
| је таман просто и без кићења али лепо и дирљиво био испричао како је деспотица писнула од бола, |
| в долазак све изненадно а неке и немило дирнуо.{S} Није им био непознат, јер је са Угљешом више |
| </p> <pb n="72" /> <p>Ана бејаше немило дирнута:</p> <p>— Хвала вам, велможо !{S} Али ја никад |
| Проћи ће векови, па ће се згажени крст дићи, а потомци изгинулих Срба на Срб-синдигију љуто ће |
| е и запоји деспота.{S} Он ћуташе, тешко дихаше и склопи очи.{S} После их полако отвори и са нап |
| Божјег благослова!{S} Пијмо, испијмо до дна, и живимо за част и име своје и своје отаџбине!{S} |
| лог дана.{S} Слуге су у граду уморне од дневне службе богатој властели српској.{S} Властела су |
| ома Теологита успео да сазна главни ток дневнога живота и пословања у граду и подграђу драмском |
| оба у Прависти, а спуштао сам се чак на дно Грчке.{S} Ђаво ме однео, ако знам, шта ми је право |
| е заборавио и да им тачно означи места, до којих ће трагати за злочинцима, па, ако их не нађу, |
| кроз ту шумицу, пред њих искочише три, до зуба наоружана, човека, који по свему подсећаху на м |
| икујем у мојој деспотовини ништа друго, до само верне поданике.{S} Сутра, прекосутра укрстићемо |
| бледе, руком се прихвати за камени сто, до кога стајаше, а усне, мало отворене, размакоше се, г |
| ни, и својих људи, који дођоше у земљу, до скора под јаким утицајем Византије, са својим навика |
| раво метропола новије драмске цркве.{S} До црквице је била капела са једном одајицом, у којој ј |
| онога, који је ње највише заслужан.{S} До Гојка, забаченог и заборављеног, не допиру гласи ово |
| еологита бејаше удвојио своју пажњу.{S} До краја пажљив према Угљеши и деспотици Љуби, Тома је |
| ати благослов очински своме јединцу.{S} До сад не дочеках таког дана, али Бог је милостив.{S} А |
| <p>Они га зачуђено погледаше.</p> <p>— До пре неколико тренутака нисам знао, да ћу бити путник |
| је ли тамо све мирно и добро?</p> <p>— До сада јесте, хвала Богу!</p> <p>— Бог ће дати, да и д |
| колено.{S} За њим су ишла два часника а до њих трубач <pb n="133" /> на зеленку.{S} На челу коњ |
| врт.</p> <p>Ушавши, старац доведе друга до клупе, где је Рајко требао да главом плати своју чес |
| и сада онако сјајна и чиста, као вазда до сада. <pb n="9" /></p> <p>— Не, вараш се.{S} Чуј ме. |
| јој даје јачег сјаја она светла звезда до ње.{S} Ти то мож’да не видиш, ал’ је мојим очима јас |
| ије више ни жив?{S} Потуца се од немила до недрага.{S} А такав је живот тежак, гроб је милији.{ |
| о далеко.</p> <p>Кад је са Рајком дошла до места, где се имала цела дружина сакупити, деспотица |
| /p> <p>— Немој губити из вида, да Драма до скора бејаше као засебна област.{S} Стари је Војихна |
| ледњим вратима, дође Угљеша са осталима до последњих, где га дочекаше свештенство и духовници.< |
| ати од ватара, жураше се од једног огња до другог неки крупан старац, војник из Дејановића војс |
| своје:</p> <p>— Благословен од сада па до века Господ, који те, рабе Божји, посла к нама!</p> |
| ивањима и датој речи Гојку.{S} Она себе до сада не познаваше, јер сад виде, да је мекша, много |
| ок, од састава Струме и Струмице па све до велике Марице.{S} Столица је целој деспотовини била |
| то се пружа као крило великог двора све до градског платна великог града Драме седели су за кам |
| ке, која се и даље преко целог лета све до јесени лагано сабирала.</p> <p>У Серу је био главни |
| јужно се отвара поглед низа Струму све до њеног ушћа у широком Орфанском Заливу Белога Мора.</ |
| чућеш.{S} Где смо сад?</p> <p>— Одавде до места, где нас очекују коњи са момцима, нема много.{ |
| знак да се дигне.{S} Он устаде, па седе до оца на постељу.{S} Отац узе његову леву руку у своје |
| не надају нападу, није имао кад да иде до Јевренос-бега, који је са војском чекао на половини |
| на ми је, видим, дала овај дан, да буде до краја мој! — топлином прекипеле страсти изусти Тома, |
| 134" /> <p>Љубоје оде у град, у коме је до сада већи део свога службовања провео.</p> <p>Он беј |
| а не жели чути ни речи од свега, што је до сада било.{S} Друго је, што су дани врло ровити.{S} |
| ема живота ни опстанка ни овоме, што је до сад створено.</p> <p>У тихој звезданој поћи изгледаш |
| ступио, и да је остао у части, коју је до мало пре имао.{S} Овако — никако.</p> <p>Он овде виш |
| цкајући чутуру.</p> <p>Она пође од руке до руке около.</p> <p>— Није наше вино тако.{S} Мало је |
| е послужи, да добаци моје муке и невоље до браће, која пролажаху недалеко од мога мучилишта, ко |
| ш? — упита га Рајко.</p> <p>— И да и не до сада.{S} Сад знам све, — одговори Гојко.</p> <p>Седо |
| } А ти пролази одводише са сваке стране до саме средине логорске.{S} Поред свеколике опрезности |
| ономе, што држаше го нож.{S} Мара клече до Ане и склопљеним рукама мољаше разбојнике.</p> <p>Св |
| д томе буде време!</p> <p>И Гојко клече до болног оца, па саже главу.</p> <p>Властоје задрхта, |
| у врт, —- показиваше старац, кад дођоше до ограде.</p> <p>Нешто затресе купине.</p> <p>Они стад |
| ра доста брзо одмицаху.{S} А кад дођоше до места, где се савија пут, те донекле иде кроз ту шум |
| у биткама са Турцима, који олако дођоше до источних граница његове драмске области.{S} Сад је в |
| сник.{S} Ићи ћеш на доста велики пут, и до успеха твога поклисарства стоји много.{S} Однећеш од |
| ђу.{S} Деспоте, твоја је слава допрла и до тог атонског пустињика, и он у теби гледа спас!</p> |
| p> <p>Али Томине ласкаве речи допреше и до опрезнога Рајка.{S} Он оштро премери Тому очима, па |
| цања.</p> <p>— Буди витез, као што си и до сада био, па си ми брат а не млађи! — одговори му Уг |
| од је дотле дошао, није жалио такнути и до Драме, не толико ради господске малвасије колико рад |
| њим и домовину.</p> <p>Дејановићи су и до сад дочекивали поклисаре од Мрњавчевића с пуно пошто |
| Љубоју, који га ухвати за руку и посади до себе.</p> <p>— Најважнији догађај за ово доба бејаше |
| турска продре брзо дубоко у логор, али до средишта ипак не доспе.</p> <p>Многи не бејаху заноћ |
| 7" /> <p>— Не, браћо!{S} Није толико ни до јела колико до дела.{S} А милостиње не могу чинити, |
| се, да другог греха немам нити ћу имати до само те зависти!</p> <p>— Ждрале, поносити бродару н |
| тога ми нисмо могли друкчије поступати до онако, како смо и учинили.{S} У име мисли о јачини с |
| одити деспотицу, која ће у Драми остати до јесени.</p> <milestone unit="*" /> <p>За то је време |
| стране, а одатле је ваљало прилично ићи до манастирског млина, где се спремала поткрепа за утру |
| жиш лова? — упита Тома Љубоја, седнувши до њега.</p> <p>— Слабо.</p> <p>— Ни ја не тражих — про |
| </p> <p>И ако се враћао из логора, ипак до куће бејаше мисли о војни заменио другим мислима.</p |
| на ловачком ножу одступи последњи корак до зида, Тома занесен учини и тај корак, вихор зашуми к |
| нож, приђе, мало погнут, на један корак до Рајка, исправи се, измахну ножем у страну и замахну |
| ја нисам.{S} Незгодно ми је сад ићи чак до чадора нашег, ал’ вала не могу ти без гусала, кад ми |
| м, заљуља на своме коњу један крајишник до Вукашина.</p> <p>— Коња! — викну Вукашин.</p> <pb n= |
| верењу, да је он ударио најкраћим путем до границе.</p> <p>За то пође путем, што иде јужно ка К |
| забринут.</p> <p>Прође дугачком стазом до половине, па седе на камену клупу с леве стране.</p> |
| Ћесарица Ана изишла је са свитом својом до самог уласка у град.{S} Свештеници и духовници стаја |
| е.{S} Ако ти није зазорно, пођи са мном до оне јеле, па ме причекај на клупи, ја ћу се пожурити |
| дела, који су, покривени, стајали један до другог као <pb n="102" /> две одаје у зиданој згради |
| радости, кад је видео да се његов план до краја извршује.{S} Он пође у приличној даљини назори |
| >Рајко не бејаше заспао.{S} Он је лежао до самих врата од чадора, као даје хтео да пркоси киши, |
| у његову стану.</p> <p>Момчило је имао до четири хиљаде извежбаних коњаника, са којима је ступ |
| листак са стабла, на коме сам и сам био до сада једна и то по готову сува грана! — реко је тада |
| уцима, кад је и брат ми Вукашин долазио до клонућа — она ми је звезда казивала, да ипак не ћемо |
| браћо!{S} Није толико ни до јела колико до дела.{S} А милостиње не могу чинити, кад и сам живим |
| ик, кога ова киша натера да сврати мало до тебе.{S} Из даље сам запазио ватру на овоме брежуљку |
| трајало.{S} Пре него што је запљуснуло до њих на висовима, море се међусобне заваде стишало.{S |
| е, Божјег благослова!{S} Пијмо, испијмо до дна, и живимо за част и име своје и своје отаџбине!{ |
| столу.</p> <pb n="94" /> <p>— Ми идосмо до сада одважно за звездом судбине своје! — обнови Угље |
| ..</p> <p>Краљева војска одступи лагано до средишта, где се држаше Угљеша, а војвода Богдан тра |
| а сад о томе знати, да не би глас допро до старог Властоја, који се поболео.</p> <p>— По вашој |
| Брзо и опрезно као мачка пређе простор до ограде од врта, ухвати се за зид и лако се на њ попе |
| а окрећући на север удара на Дидимотику до Дренопоља.</p> <p>Кад се осетио довољно заштићен у о |
| а осећаја и разума, да се лакше уздигну до схватања среће наше.{S} Ти, је ли, више не страхујеш |
| Гојков стан.</p> <p>Гојко поведе Јелену до степеница, па је онда пусти.{S} Она се поче пети, а |
| ом копљанику.{S} Отићи ћеш на свом коњу до нашег ловачког стана код млина, нађи светлога деспот |
| у Галипољу прекино̑, једва изнесе душу до Свете Горе.{S} Ту <pb n="114" /> је на брзо склопио |
| за нас, иначе не би стигао добри монах до сутра у вече.</p> <p>Тако је и било.</p> <p>Видосава |
| ави, Угљеша, да ми свет не уписа у грех до сада несмишљеност.</p> <p>— Не рекох ружне речи, — в |
| начин живљења у првих Византинаца тога доба, трошио је нагомилано благо на скупоцене украсе се |
| да се млађи брат деспот Драгаш од тога доба непрестано налази на граници и око огранака рилски |
| а Вукашинову краљевину.{S} Али од неког доба дању управља погледе своје на исток путем крстопољ |
| хватити озбиљност прилика, што од неког доба насташе <pb n="26" /> у српским земљама.{S} Па ипа |
| ек је шеснаеста година наступила од тог доба.{S} Галипоље је мален али јак град.{S} Он је брани |
| head> <pb n="86" /> <p>Прошло је од тог доба три, четири месеца хладнијих зимских дана, па је д |
| некада био страсан ловац, а од неког је доба охладнео.{S} У лов је сада изишао више од невоље, |
| на по доласку Угљешину у Драму дошло је доба, да се за оне тренутке наде и радости плати читави |
| е и о томе размишљао вазда а у последње доба и више, но што његовој млађаној плаховитости прили |
| ари свештеник разбира што ње у последње доба нема, бојећи се да је није што и у чему несвесно у |
| дурашност.{S} Ређе се креће у последње доба из своје манастирске ћелије, а сада га је у Драму |
| ами било још мирније.</p> <p>У једно се доба учинило доброј Видосави да не треба више тајити од |
| /p> <p>— Свуда и нигде.{S} Од неког сам доба у Прависти, а спуштао сам се чак на дно Грчке.{S} |
| ебе.</p> <p>— Најважнији догађај за ово доба бејаше, што ја престадох бити што сам пре био: при |
| а.</p> <p>— Овде на кули мотриљи? у ово доба?</p> <p>— Свуда и увек, где и кад ти.{S} Срдиш ли |
| <p>— Деспотице, од куда ти овде и у ово доба? — рече јој, држећи је за руку.</p> <p>— Дођох за |
| јавити овако исто на овом месту и у ово доба, али сам се опет уздржала.{S} Сада не могах више.{ |
| у руку на њено раме:</p> <p>— Али у ово доба? — понови још блаже своје питање.</p> <p>— У исто |
| ио прелаз из Азије овамо, па је у свако доба могао бродове задржати и прекинути сваку везу међу |
| и сада.{S} Деспоте, Угљеша!{S} Има неко доба, како остављаш певача у тренутку кад у песми стане |
| ноћас првина, да те пратим, кад у позно доба ноћно пођеш из одаје своје сам, брижан.{S} Толико |
| <p>И на тој кули има некога сад у позно доба, кад се стража на главним вратима првога бедема дв |
| ијатељски.</p> <p>Властоје није у мирно доба ни имао другог задатка.{S} Тако је желео покојни ћ |
| ролеће 1371 године.{S} У Драми је за то доба било мирно и прилично обично.{S} Стари је Властоје |
| им манастирима и богомољама био је у то доба најчувенији манастир Светог Јована Претече.{S} Иса |
| аче стезао око Пловдина....</p> <p>У то доба у Драми, где нико други није знао нити је могао сл |
| још блаже своје питање.</p> <p>— У исто доба, кад и ти, светли деспоте! — одговори Љуба.</p> <p |
| зећа, сруши се силно Дренопоље а у исто доба остави овај свет његова десна рука, отац његове ве |
| ји је служио у црквици.{S} Он је у исто доба био у целој ужој околини једина човечја прилика, ј |
| страну Гојкову.{S} Пребацивао је у исто доба сам себи, шта хоће сад са Гојком.{S} Он, војник и |
| p>— И мени и ћесарици јављено је у исто доба.{S} Ја ћу Гојка вратити у Драму, а ти ћеш га за вр |
| нут и убијен.{S} Други неко биће у исто доба само нападнут.</p> <p>Анђео гледаше Тому, тражећи |
| гом.</p> <p>Кад се једног предвечерја у доба сунчева заласка пред великим двором ћесаричиним ис |
| хна умро.{S} Али је судба њена, честа у доба државне несталности, учинила, те је, ислабела, изг |
| /> он — одавде стари замак, подигнут у доба, кад је овде била међа гранична.</p> <p>— Води ме |
| !—радосно се одазваше војводе.</p> <p>— Добар си гласник! — додадоше други.</p> <p>— Сад је сти |
| са њим лако!</p> <p>— Али и Гојко ми је добар пријатељ.</p> <p>— Који своме пријатељу срећу уби |
| јој он — ноћас гласник, није мио, није добар, далеко је од добра.</p> <p>— Ипак не очајавај! — |
| и век.</p> <p>А куда ли прођоше за овај добар сахат времена?{S} Да ли иду пољем? ил’ гором? ил’ |
| азговор.</p> <p>— А војвода ти је Гојко добар пријатељ? — упита Тома Љубоја. <pb n="38" /></p> |
| ни речи.{S} И да ме грло не послужи, да добаци моје муке и невоље до браће, која пролажаху неда |
| де:</p> <p>— Не рекох ли?{S} Нит’ ме ко добаци а камо ли пребаци!</p> <p>Приђоше други и почеше |
| пињу и вешто одбацују али катуњанима не добацују.</p> <p>Зној им се цеди низ лице, а они не пре |
| ја дуго.</p> <p>После неког дана Љубоје доби од Ане заповест, да Гојко дође у Драму али не ка ћ |
| шног, милостива госпођо.{S} Ствар онда, добија други изглед.{S} Отац — самртник, син — роб.{S} |
| нут.{S} Гониоцу није тајна, шта бегунац добија, ако умакне.</p> <p>Бегунац гониоца не зна али с |
| огранака рилских, утврђујући градиће и добијајући гласове од стране пловдинске, одакле и прети |
| пот Костадин био је у Жегљигову, где је добијао знатно благо од закупаца богатих рудника, нагон |
| <p>Он је био јако потресен и изненађен добијеним гласовима, а она му пође у сусрет.</p> <p>— Г |
| ла неизвесност послова у Драми, која је добила новог господара, па је страховао и за своју љуба |
| асним и државним пословима.{S} А кад је добила женско дете, потоњу деспотицу Угљешину, још се в |
| гроба Спаситељева, што си од оца Исаије добила.{S} То ће му казати, да је велика невоља.</p> <p |
| иче новаца, они су већ у напред довољно добили од Анђела, коме је Тома чешће пута у животу пред |
| ој крстопољских становника знали, да су добили новог заповедника.</p> <p>За Гојком су сви жалил |
| ко одликовање чином деспотским, које је добио од Византије, раскинуло је сваке везе између њега |
| , да их обрадује, дотле је Тома већ био добио заповест, да одмах нареди, да се Гојко пусти из К |
| адали, могао је и друкчије гласе султан добити.</p> <p>— Хвала и срећном случају.{S} Кад је бил |
| .{S} Празни дани минулог живота његовог добише обилате накнаде.{S} И он поче по ново веровати у |
| теље тешке болеснице.</p> <p>— Шта сад, добра Видо, да радимо ? — питаше Мара јецајући.</p> <p> |
| гљешу.</p> <pb n="100" /> <p>— Не знам, добра моја Љубо, — одговори Угљеша. — Али кад ти велиш, |
| — додаде деспотица Љуба, па продужи: — Добра мајко!{S} Није једна суза канула у твојој кући зб |
| руј и вера ће те твоја спасти!</p> <p>— Добра снахо, — осмехну се Вукашин — код таке љубе није |
| авиним лила сузе, јадајући се:</p> <p>— Добра Видо!{S} Милост деспотова није захватила онога, к |
| оја је већ све од Гојка била сазнала, а добра Видосава осећаше се и сама ојачана у добрим жељам |
| дана она била срећнија, он веселији, а добра Видосава није одрицала својих услуга ради милих п |
| :</p> <p>— А она женска?</p> <p>— Веома добра душа, све ћеш сазнати, — одговори Гојко.</p> <p>М |
| ник, није мио, није добар, далеко је од добра.</p> <p>— Ипак не очајавај! —- храбраше га она.</ |
| село рече младић.</p> <p>— Далеко је од добра, синко, — као забринуто вели старац. — Погинућу т |
| ећеш.{S} Ти желиш кући покојног Војихне добра?</p> <p>— Као и себи самом! — искрено рече Љубоје |
| } Своју главу и мишицу, светло оружје и добра коња стављао је сваки од њих у службу своме госпо |
| ажно надимаху.</p> <p>— Љубо, кол’ко си добра! — проговори Угљеша. — Ти се бринеш за ме.{S} Нем |
| ош време.</p> <p>Тако је на путу провео добра два месеца.</p> <p>Зато је у Драми било још мирни |
| ку.</p> <p>У богатом манастирском млину добра вечера очекивала је изгладнеле ловце, а и сам мон |
| годинама, осредњег раста, јаких мишица, добре душе ал’ намрштена лика.</p> <p>Кад се серска и д |
| еше, и да <pb n="149" /> је донео прве, добре гласове.{S} Деспот јавља да је са својом војском |
| ом иђаше погружена Видосава, која своје добре госпође ни сада не остављаше.</p> <p>— Сестро, ти |
| ла.{S} Ево одавде настаје виноград моје добре госпође, а ја имам само да га обиђем, јер се госп |
| у каквом бојом зна сликати тек прошлост добре девојке, Јелене!</p> <pb n="142" /> <p>Ана од чуд |
| — Бог ми је дао срећу, да те обрадујем, добри оче!{S} Позвах те преко гласника из Сера, да одма |
| рити своме господару.</p> <p>— С Богом, добри старче! — рече војвода, пруживши му руку.</p> <p> |
| ешто видела, и то ћу ти радо казати.{S} Добри Угљеша мој!{S} Војна је крвав носао, страшан и ко |
| у, дотле су други разносили глас, да је добри монах умро од туге, што је у срџби проклео и укле |
| ина, за осумњиченим издајицом!</p> <p>И добри мрков грабљаше напред под новом опоменом на дужно |
| и пред њим.{S} Не брини, бићеш.{S} Мој добри отац болује без пребола, али ја молим Бога, да му |
| p>Млади је витез био отишао, кад је мој добри поочим пао у постељу, са које се није више +ни ди |
| То је срећа за нас, иначе не би стигао добри монах до сутра у вече.</p> <p>Тако је и било.</p> |
| /p> <p>— Тако је, тако !{S} Е, па живео добри старац Исаија, кад нам је овако добро винце припр |
| чеше низати крај логорског огња.</p> <p>Добри коњици, који су испрекрштали пролазе око чадора, |
| не, али — судбина гоњаше напред.</p> <p>Добри је поочим склопно своје очи, а ја сам сама стајал |
| е другом оцу, властелину Срдану.</p> <p>Добри поочим мој био је старац, самац, а ја га, кад ме |
| Воден, где сам се опорављала, негована добрим сестрама у манастиру код Водена...</p> <p>На мес |
| красима.{S} Стари се Властоје слагао са добрим монахом Исаијом, да је она најлепши цвет, што је |
| ра Видосава осећаше се и сама ојачана у добрим жељама својим према кући ћесарице и њених пријат |
| тву залагаху погачом и месом а запајаху добрим вином манастирским.</p> <pb n="56" /> <p>Ветар ј |
| евач, држећи своју цитру. — Синоћ певах добрим старим дворанима честитог драмског господара, а |
| ле запита:</p> <p>— А он, ваљ’да, има и добрих војвода?{S} Има, има — ја сам чуо за једног њего |
| авном војводском заставом и са стотином добрих коњаника, које је при себи имао.{S} За тим је ра |
| ци а многи се не могаху дочепати својих добрих коња.{S} Али таки не бејаху сви.{S} Докопавши се |
| лар надметаше се синоћ са мном, а млада добричина једна хваљаше пловдинско вино, кад им приђох. |
| омаже.{S} Била она часна или нечастива, добро ми је дошла!</p> <p>Задовољан је ступио пред Ану, |
| да препоручивало, била је могућност да, добро посвећен у немоћ византиског царства, увек износи |
| ао? — чујаше се нечији глас отуда. — Е, добро нам дошао такав соко!</p> <p>— То је његов глас, |
| о чуду начудити.</p> <p>Старац се саже, добро разгледа убијенога, па онда устаде:</p> <pb n="13 |
| Рајко, скочи и притрча мркову, који је, добро покривен, киснуо на пољу.</p> <p>У том и последњи |
| але за Дидимотику Тома срете код старе, добро му познате, грчке крчме један мали одред богато о |
| м на Гојка.</p> <p>— Што год ти урадиш, добро је ! — одговори Ана.</p> <p>— А сада и најбоље ! |
| ="130" /> <p>— Више ми нећеш умаћи !{S} Добро је било!</p> <p>За тим се окрете другу:</p> <p>— |
| да не разумем.{S} Него на што крити?{S} Добро се загрејасмо винцем, и почесмо по души говорити. |
| це!{S} Ти ме, без сумње, не разумеш?{S} Добро, слушај.{S} Био сам сведок необично поверљивог и |
| /p> <p>— Толико, колико треба!</p> <p>— Добро.{S} За добру услугу боља награда.{S} Пред вече да |
| цариградску?{S} Шта ћеш више!</p> <p>— Добро, — осмехну се старац.{S} Ево сна, па га тумачи.{S |
| p>— Готов сам на сваку услугу!</p> <p>— Добро, — рече Тома. — Она ми је сада најпотребнија.{S} |
| <p>— Ништа! -— рече Видосава.</p> <p>— Добро! — рече Исаија, па се упути одељењу, где је Власт |
| трос рано, одговори старешина.</p> <p>— Добро.{S} А у граду се не зна, шта је с војводом Гојком |
| од силног и тешког изненађења.</p> <p>— Добро је — рече —- што сте ме звали.{S} Одмах ваља наст |
| да! — одлучно одговори Угљеша.</p> <p>— Добро.{S} Ал’ ко да нам помогне, ђаво или Бог?</p> <p>— |
| морне прихвате, — рече Љубоје.</p> <p>— Добро, хајдемо.</p> <p>И они обојица пођоше, а после не |
| са деспотицом од срца пољуби.</p> <p>— Добро ми дошао, мили господару мој! — поздрави га Љуба. |
| заложи сву снагу у тој војни.</p> <p>— Добро, господару!</p> <p>— Ја не смећем с ума атонског |
| ћу је ма и накнадно заслужити.</p> <p>— Добро, — рече Угљеша. — Све остало остављам теби, да до |
| а у страну, — одговори путник.</p> <p>— Добро ми дошао !</p> <p>И они уђоше у двориште, а путни |
| {S} Војвода је Љубоје са мном.</p> <p>— Добро, он нека га за сад и замени.{S} Али будите врло п |
| шао на врата, и дочека Исаију.</p> <p>— Добро дошо̑, витеже!</p> <p>Гојко пољуби Исаију у руку, |
| аше најјачи разлог, и он рече:</p> <p>— Добро, вратимо се лагано у Дидимотику да доконамо.{S} А |
| Угљеша. — Све остало остављам теби, да добро размислиш и расудиш.{S} У Драми ће остати и даље |
| улог витеза.{S} Јесте.{S} Он ће ми сада добро помоћи.</p> <p>Млади певач оштрим мачем пресече ж |
| х очију и топлини душе једне било свуда добро и у вечитом леду топло!</p> <p>— Кажи да студен, |
| им случајно.{S} Док се мајка бринула за добро са једне стране, прилазило је зло са друге.{S} Ко |
| е неког времена витез се враћа у ред са добро ознојеним и мало примиреним жеравом.</p> <p>Сокол |
| аузимати нашом војском.</p> <p>— Све је добро!{S} Мачу смо нашли мегдана.{S} Али и великом прор |
| били лични чувари Угљешини, који их је добро пазио.{S} Међу њима је било честитих јунака али љ |
| блачан дан, који је однео собом и твоје добро расположење — онда ћеш појмити и мене сада.</p> < |
| едбу и из Драме отишао не опростивши се добро ни с Маром, која је за његов ненадни и брзи полаз |
| — загрмеше војводе.</p> <p>— Ал’ нек се добро држи после наше победе над Турцима! — додадоше не |
| ли срце човеково! — рече један пошто се добро поткрепио.</p> <p>— Да Богме! — одговори други. — |
| теже старац. — А је ли тамо све мирно и добро?</p> <p>— До сада јесте, хвала Богу!</p> <p>— Бог |
| ког рада и нашег и византиског.{S} Пази добро.{S} За падом тврдог Галипоља дошао је ето пад вел |
| еде ка уласку у колибу.</p> <p>— Бог ти добро дао, путниче и намерниче, — одговори старац, глед |
| или.{S} Он познаје који ће ветар донети добро и лепо а који зло и ружно време, који ће натерати |
| како је она слутила, да ће се све ипак добро свршити.</p> <p>Љубоје је и даље остао заповедник |
| — одговори старац.</p> <p>— Дакле ипак добро! — помисли Тома, па се маши да одбрави врата.</p> |
| ријатељем, и тада ћу видети, колико сам добро учинио, тако радећи.</p> <p>Свргнуће Томино и узв |
| је небројено пута имао у рукама.{S} Он добро разуме и тичји језик, зна и по лету њиховом наслу |
| и са малог излета на коњима Тома је био добро расположен.{S} У друштву са Љубојем, заповедником |
| о добри старац Исаија, кад нам је овако добро винце припремио!</p> <p>— Живео!</p> <p>И велика |
| кад се у двору <pb n="7" /> нашем свако добро стани?{S} Зар без разлога често пута оставиш бога |
| ре ме љушка, а ја спавам.</p> <p>— Врло добро, старче! — весело рече младић.</p> <p>— Далеко је |
| гинуће од заседе на путу.</p> <p>— Врло добро Он треба да буде нападнут и убијен.{S} Други неко |
| старих српских ратника, од најамника и добровољаца, од тежака, баштиника, грађана и градских з |
| љевине, а нада свим шаренило накупљених добровољних ратника и левената.</p> <p>Само још пободен |
| тали витезови и вешти ратници, који као добровољци стадоше у редове одабране најамничке гарде У |
| молимо се Господу за душу његовог раба, доброг пустињака.</p> <p>(КРАЈ)</p> </div> </body> </te |
| Мора.{S} Ту сам и одрасла у нези свога доброг оца, јер мајке, тужна, ни запамтила нисам.{S} Га |
| чима и они из жупе искрено жаљаху свога доброг господара.{S} Али један не бејаше таког срца.</p |
| з коња, а оструге се изгубише у ребрима доброг носиоца.</p> <p>Куд јури гонилац?</p> <p>За убиц |
| остали продужише да, уз лагано сркутање доброг кипарског вина, нагађају о приликама у Крстопољу |
| сиромашним домовима изда за покој душе доброг нашег господара?</p> <p>— Јесте, узвишена ћесари |
| својим скрха преко побеђенога бегунца и доброг коњица његовог.</p> <p>Ал’ мртви — Тома Теологит |
| потребним за причешће, крете да походи доброг старца и да буде на вечерњи.{S} С њом пође — по |
| могу чинити, кад и сам живим од милости доброг господара, — брањаше се онај пола у шали.</p> <p |
| да је грешио што је мислио, да је бољка доброга му оца без пребола.{S} И тога се дана почео над |
| љака, његову дугачку искислу кабаницу и доброга коња.</p> <p>— И јесам путник, кога ова киша на |
| им копа ногом и хрже, не би ли пробудио доброга господара.</p> <p>Марица тече мутна и крвава, и |
| љама.</p> <p>И сазнала је, па је казала доброј старој Видосави, а Гојко је тајну своје среће по |
| ва милост!{S} Бог је био милостив нашој доброј мајци.{S} Он је њу примио пре но што је могла чу |
| мирније.</p> <p>У једно се доба учинило доброј Видосави да не треба више тајити од Ане љубав из |
| узе и после посла у град Манастир своме добром пријатељу а моме другом оцу, властелину Срдану.< |
| ведником, стајаше узрујан пред мудром и добром деспотицом Љубом.</p> <p>— Познајеш ли још у оно |
| товарне коње, принеше војсци поткрепе у добром вину и брашненицама — стан забруја од весеља и б |
| м и правилном поретку ишли, јахао је на доброме белцу стегоноша.{S} Широки и златом извезени ст |
| о мудрости деспотице Љубе, о благости и доброти лепе рођаке дворске Маре.{S} Само су избегавали |
| ко, колико треба!</p> <p>— Добро.{S} За добру услугу боља награда.{S} Пред вече да ми се јавиш. |
| е са собом у врт.</p> <p>Ушавши, старац доведе друга до клупе, где је Рајко требао да главом пл |
| воме о томе, јаве му слуге да је у град доведено неко сумњиво лице.{S} Радозналост нагна Момчил |
| анастирске ћелије, а сада га је у Драму довела тужна свечаност при погребу Војихнином.{S} Ту се |
| о из тих разлога.{S} Оно, што је Тому и довело овамо, то га и сада јоште одржава!</p> <p>После |
| је су већ биле стигле.</p> <p>Љубоје је довео на хиљаду ратника.</p> <p>Па челу витешког похода |
| лена и срећни случај, који ју је к њему довео онда, кад јој се он престаде на свагда надати.</p |
| њено?</p> <p>— Тако је.</p> <p>— Кад се довече са свим смркне, сићи ћеш Гојку, и отворићеш му с |
| аху и храброст и страх.{S} Они јечаху и довикиваху, да су сви на ногама, да сви знају за невољу |
| нам умакоше, али им жртве не дадосмо! — довикну им Гојко.</p> <p>— А ми једну и спасосмо! — одг |
| гусле овамо! — у веселој дружби једној довикује један.</p> <p>Где ћемо гусле сад наћи?</p> <p> |
| ногих крајишника и њихових чета.{S} Они доводише своју војску заједно с осталом већом и мањом в |
| где је осећај отео узде разуму, био је довољан да пробуди сумњу Томину.{S} А једна ма и најмањ |
| г господара Ђурђа Балшића, не може бити довољна залога за трајно пријатељство, и искрено савезн |
| Што се тиче новаца, они су већ у напред довољно добили од Анђела, коме је Тома чешће пута у жив |
| Балшићима у родбинској вези али то није довољно да бисмо се могли на њих поуздати.</p> <pb n="9 |
| ад је остао сам под јелом, не могаше се довољно разабрати од утисака које на њ учини та женска. |
| им целу ствар.</p> <p>Онај се не могаше довољно чуду начудити.</p> <p>Старац се саже, добро раз |
| тику до Дренопоља.</p> <p>Кад се осетио довољно заштићен у области турског царства, Тома успори |
| ју душу грех, ал’ ја мислим, да је било довољно, — искрено одговори дворанин.</p> <p>— Одавно — |
| идимотику да доконамо.{S} А ти ми дајеш довољно разлога да верујем, да си поштен човек.{S} Ти с |
| она.</p> <p>— Онда ипак: моја Јелена! — доврши Рајко.</p> <p>За тим додаде:</p> <p>— Од кад се |
| рече Рајко одлучно.</p> <p>— За то ће — доврши Гојко — бити у нашој војсци три јунака мање.{S} |
| кашин.</p> <p>— Ни без клетве! — громко доврши Угљеша.</p> <p>— Невоља државна нагони нас да у |
| ти је могао слутити шта се код Пловдина догађа, угасио се живот једнога старог витеза.{S} Умро |
| дара извади писмо, којим му Рајко јавља догађај са Маром у горској кули.</p> <p>Љубоје прочита |
| у и посади до себе.</p> <p>— Најважнији догађај за ово доба бејаше, што ја престадох бити што с |
| на.{S} На мах се одлучи, да нагласи Ани догађај у лову.{S} И она га рече кратко и нејасно.{S} А |
| ао први потрес и туга због крстопољског догађаја — онаког, о каквом јој је испричао Тома — одлу |
| рок, а његове речи у вези с пловдинским догађајем забринуше и народ у подграђу и господу у град |
| наслутити, какви ће — мили или тешки — догађаји наступити.</p> <p>Био је момак од двадесет лет |
| ојводо!{S} Док си ти тамновао, важни се догађаји збише.{S} Ти си и нехотице учесник у њима.{S} |
| тпорне снаге прикупљено, да нас никакви догађаји не могу изненадити, а дође пад Дренопоља.{S} О |
| она причала прихвати:</p> <p>— Необични догађаји, сестро моја!{S} Ал’ је и твоја душа велика, к |
| и неко мало своје учешће у тим крвавим догађајима, Рајку се обновила у сећању слика некога Виз |
| Љубоје се повуче и размишљаше о немилим догађајима, што се у Крстопољу пред њим одиграше.</p> < |
| Погребите га још пре сванућа, па о томе догађају ни речи!{S} Не треба узнемиривати светлу ћесар |
| 55" /> <p>Мара је ћутала о томе немилом догађаЈу.{S} У души јој је било тешко, али је ипак увид |
| а као отворени непријатељски логори.{S} Доглавници цара Уроша, Лазар Хребељановић и Вук Бранков |
| ћи непријатељи од ових, ради којих се и договарамо.{S} Мој Угљеша, кад не би било људских грехо |
| а и за њега раде.</p> <p>Последњих дана договоре се рудари и пошљу једног монаха, кога су умоли |
| еша и Вукашин поступаху у свему сложно, договорно и братски.{S} А тај споразум не само да им не |
| пријатељу и млађи старијем.{S} Једно се догоди ономад а друго сад.</p> <p>Гојко га са свим разу |
| p>Угљеша је одмах сазнао од Ане, шта се догодило.{S} Чуо је о неверству Гојкову и задаћи Томина |
| миру проводити дане.</p> <p>Али се ипак догодило нешто, што је пореметило мир, тако потребан и |
| ош и не слућаху, шта се све у Крстопољу догодило.</p> <p>Кад је Ану прошао први потрес и туга з |
| е, одломи се комадић од пањића, који је догоревао, распламте се за тренут и мало после угаси, а |
| су пристизале.{S} А кад још тој војсци дода јунаке из драмске области, у коју се много надао, |
| е једни.</p> <p>— Византинац рођењем, — додаваху други. <pb n="31" /></p> <p>— Али га је деспот |
| , брајко, ако нећеш сада ја када ћеш! — додаваше онај друг Благојев, што му у врту помагаше про |
| ену, како је Властоје врло слаб.{S} Ана додаваше, како нема изгледа да ће и устати са болесничк |
| мож’да смем знати — и ражаљеним гласом додавши: — кажи, молим те! — спусти главу на његова прс |
| видевши ловачку торбу на дивану у њој, додаде: — Ово је ваљ’да сада неко оставио!</p> <p>Са ус |
| вори Ана.</p> <p>— А сада и најбоље ! — додаде деспотица Љуба, па продужи: — Добра мајко!{S} Ни |
| е неуморно и само знадосмо за победе! — додаде Вукашин.</p> <p>— А сада?</p> <p>Вукашин се зами |
| пољубише.</p> <p>— Његово је знамење! — додаде Рајко.</p> <p>— Доста је клетве на тебе пало, — |
| тарац, па устаде. — Тако, гаде грчки! — додаде, гледајући везанога.</p> <p>— Ко си ти? шта ћеш |
| е.</p> <p>— Овамо долазе само јунаци! — додаде Богдан.</p> <p>— С Богом, војводо !{S} Опрошћава |
| еша.</p> <p>— То бејаше честит јунак! — додаде Угљеша. — Он је своју дужност савесно извршио.{S |
| p> <p>— Тако се вама рађа нови живот! — додаде Видосава.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| .{S} Имао сам се око чега и намучити, — додаде Исаија.</p> <p>Тако су прошли дани прве жалости |
| са свим разумеде.</p> <p>— Није тако, — додаде он. — Ти остаде пријатељ пријатељу у невољи и ос |
| ице.</p> <p>Љубоја текну у срце, а Тома додаде:</p> <p>— Нисам се надао —</p> <p>— Ја јесам, сл |
| саију у руку, а монах га благослови, па додаде:</p> <p>— Ама с таким јунаком хоћу да се и у лиц |
| а Јелена! — доврши Рајко.</p> <p>За тим додаде:</p> <p>— Од кад се не видесмо!{S} Па ипак —</p> |
| >Јевронос-бег размишљаше, а Тома лукаво додаде:</p> <p>— Или још боље: не мора Лала-Шахин о том |
| <p>Угљеша се мало намршти, а Тома брзо додаде:</p> <p>— Али ја ипак налазим, да тако мора бити |
| ему!</p> <p>Ућуташе, а мало после Рајко додаде:</p> <p>— Ал’ са чим се ја враћам?{S} Тешко мени |
| чи, хтеде јој нешто више рећи, али само додаде:</p> <p>— О, Видо... па загушена јецањем спусти |
| гласно упита Гојка, па се трже и лагано додаде:</p> <p>— А она женска?</p> <p>— Веома добра душ |
| мљом, Бог му дао у рају насеља! — тужно додаде Исаија па се прекрсти.</p> <p>За тим опет седоше |
| {S} Рука му задрхта и клону, а он тужно додаде:</p> <p>— Мач краља Вукашина!{S} И он дакле!</p> |
| отури камен далеко напред, па задовољно додаде:</p> <p>— Не рекох ли?{S} Нит’ ме ко добаци а ка |
| Вукашину.</p> <p>— Доста је! — одлучно додаде Вукашин.</p> <p>— Брате, ми ћемо и сад под окриљ |
| е Угљеша.</p> <p>— То би био кобан дан!—додаде Вукашин.</p> <p>— Мож’да и ноћ! — заврши Угљеша. |
| о држи после наше победе над Турцима! — додадоше неки.</p> <p>— Па ни то није све, —- настави Г |
| е војводе.</p> <p>— Добар си гласник! — додадоше други.</p> <p>— Сад је стигао глас од светлога |
| м знао, — рече Рајко.</p> <p>- Ни ми, — додадоше остали.</p> <p>— Њега више нема, по свој прили |
| 5" /> <p>Обе се прекрстише и полугласно додадоше:{S} Мир и покој вам, мученици!</p> <p>— Сестро |
| ше и од срца зајеца.</p> <p>— Јуначе, — додај ми — мало воде — прозбори Угљеша.</p> <p>Гласник |
| ће нам пасти у крило као зрела воћка, — додаје безбрижно војвода Богдан.</p> <p>— Боже дај! — в |
| ине.</p> <p>И ако се границама нигде не додириваху, Угљеша и Вукашин поступаху у свему сложно, |
| ши и коњанике на претпоследњим вратима, дође Угљеша са осталима до последњих, где га дочекаше с |
| је и са мном било.{S} Кад прође санак, дође грозница осећаја, а после ње — здрава душа, чисто |
| е ни мене мимоишло.{S} Али, хвала Богу, дође тренутак, када се човек освести.{S} Тако је и са м |
| никакви догађаји не могу изненадити, а дође пад Дренопоља.{S} Од тога часа немам мира ни толик |
| >Рајко застаде на степеницама.{S} Једва дође себи, а онда понови:</p> <p>— Она?{S} Јелена?</p> |
| — звезда издала...</p> <p>Гласник једва дође себи од бола:</p> <p>— Авај нама! — болно писну, п |
| <p>— Рећи ћеш му, да га позивам ја, да дође к мени, — рече после неког времена старешини.</p> |
| ину нашу навалити?{S} Врло лако може да дође са оне, од које се никад нисам надао !{S} Тешка је |
| ог заповеда.{S} Одмах ћу наредити, нека дође овамо.{S} Нека оцу буде само син, а мени ће за тим |
| евљење за великога цара.{S} С тога, кад дође на ред љутња на многе неугодности, које се данас о |
| упине, прилазећи Рајку с леђа.{S} А кад дође близо, притаја се, и непомичан ћуташе неколико тре |
| е с копљем у руци право Гојку.{S} А кад дође ближе пусти оштро копље, и оно се пребацивши Гојка |
| се можеш склонити.{S} На страни, од куд дође данас краљева војска, нема још непријатеља, — рече |
| же.{S} Зато је гледао да то спуштање не дође, бар не тако брзо.{S} Али сад је оно већ отпочело. |
| аднутом женскињу, те да његова помоћ не дође касно.{S} Кад је један од завереничке дружине, кој |
| {S} Она пати и страда.</p> <p>Сутра дан дође из Сера гласник и донесе гласе, којима се Угљеша н |
| заповедник нудио свој град Угљеши, ако дође и одагна Турке око њега.{S} А та баш понуда не беј |
| а Љубоје доби од Ане заповест, да Гојко дође у Драму али не ка ћесарици већ ка своме оцу, који |
| убље у логор...</p> <p>— Нек наше крило дође себи, за остале не брините, — рече војвода Богдан, |
| укчије говори, — рече Угљеша.{S} У лицу дође тренутно блеђи, али на мах устаде:</p> <p>— И десп |
| де оставих свој ловачки прибор, да за њ дођем баш кад треба!{S} Велможо, овде може бити свему к |
| вах те преко гласника из Сера, да одмах дођеш овамо, ал’ ти не рекох, да ти водим — твоју синов |
| о држах, да ћу га овим путем, куда и ви дођосте, стићи, — говораше Рајко.</p> <p>— Ипак ћемо га |
| — рече јој, држећи је за руку.</p> <p>— Дођох за тобом, господару! — одговори она смерно али ја |
| — рече после поздрава — да сте овде, па дођох да се опростим.{S} Сунце већ косо бије са запада, |
| пак не смем још мислити на одмор.{S} Не дођох да се одмарам, већ — на позив братски — да с вама |
| ће долазим.{S} Каква срећа што случајно дођох, кад и ти стиже!</p> <p>— Шалу на страну, али ти |
| ржавни посао позвао ноћас овде.{S} Зато дођох.</p> <p>Он је значајно погледа, а она брзо настав |
| агарјанском, с Турцима, што преко мора дођоше.</p> <p>— Они се не крсте, војводо?</p> <p>— Не |
| и ушао у врт, —- показиваше старац, кад дођоше до ограде.</p> <p>Нешто затресе купине.</p> <p>О |
| на и Мара доста брзо одмицаху.{S} А кад дођоше до места, где се савија пут, те донекле иде кроз |
| рици матери Јелени, и својих људи, који дођоше у земљу, до скора под јаким утицајем Византије, |
| окушао у биткама са Турцима, који олако дођоше до источних граница његове драмске области.{S} С |
| натног рода из обичне куће цариградске, доживео је да у пуној снази свога века прими управу над |
| ма прошлост, најлепше тренутке, које је доживео, и будан снива, прелазећи с једне слике на друг |
| Драму после свега што је ономад у лову доживео а особито сад, кад није ни Гојко ту.{S} Али је |
| неприликама, које се на таком путу могу доживети.{S} Гусари нас опљачкаше, а мој отац, који се, |
| ве у Видосавином приповедању чудноватих доживљаја њених, Ана, а још више Љуба, блажила је тугу |
| се после неког времена врати:</p> <p>— Дозваћемо оца Исаију, — рече Видосава. — Он ће нам помо |
| ра и рана; вика и писка, јаук и клетва, дозивања и одзивања, вриштање коња, звека сабаља и штит |
| Чувши после толиког времена кликтање и дозивање рогом ловачким, деспотица Љуба оживе, очи јој |
| хрзање коњско и неки глас, који као да дозиваше некога.{S} Лагано устаде и протрља очи, на кој |
| дома.{S} Никад и ништа не могах о њима дознати, а већ у Галипоље се није више могло ни одлазит |
| та више нико не сазна.</p> <p>Поклисари доиста бејаху од Пловдина, тврдога града на половини пу |
| дин урадити са смелим монахом, дотле је дојездио гласник и јавно, да је Пловдин пао и да је дош |
| дому Војихнину остала је само некадашња дојиља њена Видосава.{S} Њено место у дому Војихнином д |
| ој души наступи бура.{S} Она се ломила, док је Гојко не ослободи неизвесности.</p> <p>Кад је је |
| сада се јуначки држала неколико недеља, док су поклисари, провлачећи се кроз турски логор, дохо |
| то наиђу, ударајући и убијајући ногама, док и сами не падну под теретом задобијених удара и ран |
| замени Угљешин војвода Тома Теологита, док је ћесарица Ана и даље остала у части, коју јој је |
| војвода.</p> <p>Обојица ћутаху подуже, док старац, на послетку, прекиде ћутање:</p> <p>— Из да |
| и казати Ани, како не треба судити пре, док се све о сваком не сазна.{S} На мах се одлучи, да н |
| ио, морао сам још неко време попуштати, док је све уравњено и прокрчено.{S} Данас више не разли |
| пажено љубав је освајала срце Љубојево, док га није потпуно освојила.{S} Али то није нико знао, |
| {S} Љушкао сам се на облаку дуго, дуго, док ти се облак као провали или развуче, не знам ни ја, |
| } Наточих кад се мало позабависмо тамо, док Азијате у град сатерасмо.</p> <pb n="155" /> <p>— Х |
| /> <p>— Хе, да знађах за ову руменику, док тамо бејасмо, бих се и ја измолио да опсађујем Плов |
| да остане за кратко време у Крстопољу, док Љубоје не обавести ћесарицу о свему.</p> <p>Али то |
| борава, све видније искаче на површину, док се на послетку не заблешти цела слика у пуном сјају |
| аше старац — те ми мачевима угрожаваху, док ме за врбу привезаше, па одоше у шуму не рекавши ни |
| и.</p> <p>— Ћутиш, а? ама проговорићеш, док те притегнем уз врбу, уз ону исту врбу, где ти мене |
| сам брата Матију, који је увек говорио: док сутра постане јуче казаћу ти шта је у њему!</p> <p> |
| Љубоје рече Гојку:</p> <p>— Војводо!{S} Док си ти тамновао, важни се догађаји збише.{S} Ти си и |
| оне стране, са које смо најслабији.{S} Док је још била у пуном сјају снага византиска, Драма ј |
| у бризи да набави хране својој деци.{S} Док се она тамо бавила, за тренутак се примакла гнезду |
| не, али је то било са свим случајно.{S} Док се мајка бринула за добро са једне стране, прилазил |
| 18930_C7"> <head>VII</head> <p>За време док се Угљеша бавио у Драми и док је обилазио омање твр |
| о граду и подграђу за час рашчуло.{S} И док су неки нагађали, шта ће љутити Костадин урадити са |
| >За време док се Угљеша бавио у Драми и док је обилазио омање тврђаве прелазећи и на леву обалу |
| <p>— Хвала ти, велика госпођо!</p> <p>И док је Исаија опрезно тражио Мару и Видосаву, да их обр |
| у Жегљигово и поклисар Гојко.</p> <p>И док су једни причали о његовом доласку, дотле су други |
| анце бој на <pb n="176" /> дугој линији док трајаше једнога ратника.{S} Поједине се чете повлач |
| Тома, што је знао да гвожђе ваља ковати док је вруће, Љубоје — што му је Тома реко да им треба |
| лаге ноћи мислио, да ће се сви испунити док сване дан — онда ћеш разумети јачину мојих надања.{ |
| на, слава Богу!...</p> <p>Други пут пак док је Мара тражила забаве у Видосавином приповедању чу |
| ји је неколико пута у узбуђењу задрхтао док је она причала прихвати:</p> <p>— Необични догађаји |
| одседну, па и са̑м сиђе с коња.</p> <p>Док су се остали чудили, шта то може бити, Тома и вођа |
| а.{S} А ја ћу се бринути, да ти и делом докажем, да није нестало у мени снаге ни издржљивости.{ |
| изгинуше за веру, за име и част.{S} Ал’ докле они гинуше, не кретоше се други господари српски. |
| .{S} Његова војводина може трајати само докле није сама — без наших држава.</p> <p>— Њих ћемо и |
| обро, вратимо се лагано у Дидимотику да доконамо.{S} А ти ми дајеш довољно разлога да верујем, |
| настао је тек почетак! — одговори Тома, докопавши се врата и степеница.</p> </div> <div type="c |
| рих коња.{S} Али таки не бејаху сви.{S} Докопавши се коња и оружја, други за часак знадоше са к |
| > <p>Кад се по гласу, који са степеница долажаше, познало, да је старешина страже збиља отишао, |
| <p>Мало доцније уђе у собу Гојко, који долажаше из Анина двора.</p> <p>— Браћо, — рече он. — Т |
| а сусрет.</p> <pb n="66" /> <p>Њихов га долазак изненади али и обрадова, па и не запази како се |
| ије првих дана говорило, и ако је његов долазак све изненадно а неке и немило дирнуо.{S} Није и |
| <p>Кад труба са градског бедема огласи долазак високога госта велика се градска врата отворише |
| у.</p> <p>Кад стражар са тврђаве огласи долазак њихов, Гојко им пође на сусрет.</p> <pb n="66" |
| ини да чује рог, који објављује Угљешин долазак.{S} И у томе се не превари.{S} Радосна полети с |
| естрпељиво изгледају на означеном месту долазак ловаца.</p> <p>Друштво је, изишавши из града, п |
| била тајна, да од доласка Томина чешће долазе њему неки непознати гласници са далеког пута.</p |
| увређен стегоноша рече.</p> <p>— Овамо долазе само јунаци! — додаде Богдан.</p> <p>— С Богом, |
| нам казати што више о судбини дана, што долазе, — рече један.</p> <p>— А шта бих ти знао, синко |
| 63" /> <p>А какви греси?</p> <p>Бегунцу долазе само искрице, које му у сећању буде прошлост.</p |
| дног Пловдина, огрезао у крви и ранама, долази да на општи ужас и изненађење буде зао гласник, |
| помагача.</p> <p>Рајко познаде да збиља долази Гојко, похита му на сусрет па се братски са њим |
| > <p>Са степеница се чу шкрипа.{S} Неко долази.{S} Љубоју срце јаче закуца, а у лицу се за часа |
| </p> <p>У томе труба даде знак, да неко долази У град.</p> <p>То бејаше Гојко с Јеленом...</p> |
| p> <p>У том се са степеница зачула неко долази.</p> <p>— Дакле дошао? — чујаше се нечији глас о |
| зи душа моја више уживања.{S} Мож’да то долази и отуда што много ценим наше јунаке, чија сам ви |
| прелазили преко првог већег моста, што долази кад се пређе трећина пута од Драме ка Крстопољу, |
| ражар са куле на бедему огласи да граду долази неки ненадни гост...</p> <p>То бејаше тужна ноћ: |
| а.</p> <pb n="83" /> <p>Ту је Ана чешће долазила на вечерње или зором на јутрење.</p> <p>Један |
| идар и трговац и бродар.{S} Овамо чешће долазим.{S} Каква срећа што случајно дођох, кад и ти ст |
| јвода Гојко.</p> <p>— Опростите, али не долазимо да вас обрадујемо, — рече деспотица. — Храбри |
| је у походе својој ташти ћесарици Ани, долазио је да води своме двору своју љубу, па је, на по |
| о непознат, јер је са Угљешом више пута долазио у Драму и ишао даље, али не бејаше никога, који |
| ана јужно приморје.{S} Он је у два маха долазио као поклисар на двор мога поочима, и оба се пут |
| а свечан тренутак.</p> <p>Деспот Угљеша долазио је у походе својој ташти ћесарици Ани, долазио |
| из црквице, зачу се јак писак, који је долазио недалеко од цркве, негде око њене ограде.{S} Ње |
| су се сви жалили.{S} Несуђени војно мој долазио је у град Манастир <pb n="116" /> — као што сам |
| , у тренуцима, кад је и брат ми Вукашин долазио до клонућа — она ми је звезда казивала, да ипак |
| разабрати у разноликим гласовима, који долазише нејасно и неодређено.</p> <pb n="167" /> <p>Ал |
| облачка.</p> <p>На скоро после његовог доласка вратио се у Драму и трилиски ћефалија Рајко.</p |
| још мање другима није била тајна, да од доласка Томина чешће долазе њему неки непознати гласниц |
| "> <head>VI</head> <p>У Крстопољу је од доласка Гојковог било све мирно, па се и преплашено ста |
| ага Угљешина, који се снажио непрестано доласком многих крајишника и њихових чета.{S} Они довод |
| /p> <p>И док су једни причали о његовом доласку, дотле су други разносили глас, да је добри мон |
| га, који се у почетку обрадовао његовом доласку.</p> <p>— Туђин је, — рекоше једни.</p> <p>— Ви |
| {S} После оних, мало веселијих, дана по доласку Угљешину у Драму дошло је доба, да се за оне тр |
| упиње да се дигне, да бол олакша и пада доле изнемогло, стотина издише снивајући једну кап воде |
| ано спушташе низа стрмен.{S} А кад сиђе доле између два брега наиђе под једном жалосном врбом к |
| јко пролажаху редом поред чадора горе и доле, десно и лево.</p> <p>— И тако остаде у залуд моја |
| Ал’ те очи!</p> <p>Ходаше собом горе и доле.</p> <p>На један пут стаде и лупи руком о руку:</p |
| е и ноге.</p> <p>— Шта је то ? ко је то доле? — питаше брзо Рајко.</p> <p>— Зликовац, неваљалац |
| {S} Снажном, јуначном и здравом телу не доликоваше очајна збиља, што му на лицу стална изгледаш |
| лодним, али често пута крвљу натапаним, долинама јужне деспотовине српске.{S} Мишљење свога оца |
| } Наша ће сила расти и поплавити брда и долине, реке и дубраве, отићи ће далеко у хришћански св |
| је први пут тада кроз красну вардарску долину, видео је и Струму и Струмицу, и многе тврде гра |
| <p>Врло вешти познавачи планине и свих долова и урвина у њој бејаху одређени за њихове пратиоц |
| столетни грмови, јече брда, разлежу се долови, таласају се Тунџа и Марица, а врх свега фијуче |
| допратио или боље донео на рукама у мој дом.{S} Ти си ценио његово јунаштво и његову племенитос |
| ова породица има великих заслуга за наш дом.{S} Овде нико ништа не сме за сад о томе знати, да |
| пскога југа и — опомени се, Вукашине, — дома гоњених Мрњавчевића.</p> <p>Угљеша је говорио јачи |
| пали су или сагорели у пламену њиховога дома.{S} Никад и ништа не могах о њима дознати, а већ у |
| ику једну главњу с друге стране огња, а домаћин подстаче ватру.</p> <p>Тада старац познаде по о |
| а Тома Теологита, кога је она држала за домаћу несрећу и злу коб.</p> <p>Ни Видосави а још мање |
| ло бити, кад је обест агарјанска пала у домове верних!{S} Исекли су, што је под нож пало, а што |
| ва храна, коју одредих да се сиромашним домовима изда за покој душе доброг нашег господара?</p> |
| клео и уклео свога господара а са њим и домовину.</p> <p>Дејановићи су и до сад дочекивали покл |
| већином су се после тога разишли, а на дому Војихнину остала је само некадашња дојиља њена Вид |
| мали број оних, што су остали на своме дому, кад је византиска сила устукла испред наше.{S} Де |
| ешину, још се више повукла себи и своме дому, одлично се старајући да чедо своје подигне и опле |
| што је пореметило мир, тако потребан и дому и души старе ћесарице.</p> <milestone unit="*" /> |
| у наш и мили зете мој!{S} Буди скромном дому нашем милостиви господар и драги гост! — поздрави |
| греб свога оца.{S} Говорило се о тузи у дому Војихнином, о старим данима ћесарице Ане, о мудрос |
| а дојиља њена Видосава.{S} Њено место у дому Војихнином доцније заузе сестра јој Мара.</p> <p>А |
| ера Гојкова већ мало већа слобода, која донекле младости и приличи.{S} Али ја не говорим да га |
| дођоше до места, где се савија пут, те донекле иде кроз ту шумицу, пред њих искочише три, до з |
| ле у помоћ.{S} Одважност Хаџи-Ил-бегова донела нам је победу.{S} Већина је, истина, од наших из |
| таком поздраву а и вама, што сте ми га донели!{S} Брате Љубоје, хвала ти на замени!</p> <p>За |
| м је платио своје јунаштво, које нам је донело Срб-синдиги, српску погибију.{S} Завидљив слави |
| тална са својим патријархом.{S} И то је донело потребног душевног мира.{S} Таман сам мислио, да |
| деспота Угљеше, и да <pb n="149" /> је донео прве, добре гласове.{S} Деспот јавља да је са сво |
| ође у сусрет.</p> <p>— Глас, који ми је донео — рече јој он — ноћас гласник, није мио, није доб |
| збуњену немилим гласовима, које јој је донео.</p> <p>После неколико тренутака изиђоше из града |
| си честитог покојника допратио или боље донео на рукама у мој дом.{S} Ти си ценио његово јунашт |
| тегоноша...</p> <p>Гласи, које је Гојко донео деспоту, обрадовали су све у Серу.{S} Деспот је б |
| е бој се.{S} Ма какве ми гласе поклисар донео, одмах ћу доћи, да ти их саопштим.{S} Чекај ме у |
| /p> <p>Сутра дан дође из Сера гласник и донесе гласе, којима се Угљеша ни мало не обрадова.</p> |
| {S} Да одгоне студен, коју ноћ са собом донесе, ловци су пили, а да даду одушке изазваним мисли |
| ости учили.{S} Он познаје који ће ветар донети добро и лепо а који зло и ружно време, који ће н |
| т да се данас не деси штогод, што ће му донети немилости господареве; ту су Рајко, Љубоје и дру |
| кад што својом јачином људске гласове, доносећи мало после са далеких крајева неразговетне зву |
| ова одликовања, које његово наименовање доноси.{S} Брзо је познао људе и проценио је.{S} Једне |
| двориште, па очајно цикну, што га грло доноси:</p> <p>— Правоверни!{S} Будите се и устаните!{S |
| n="140" /> <p> — Ја.{S} Важне ти гласе доносим.{S} Тома Теологита умаче са свима својим грехов |
| авство, што одаваху црте лица а особито доња вазда притегнута усна.</p> <p>Угљеша га је очекива |
| а изгледа.</p> <p>Дворанин уведе Мару у доњи део из кога су полазиле стрме степенице за горе.{S |
| на овога мога земљака Скопљанина.{S} Не допада ти се?{S} Хајде, заслужи више!</p> <p>Онај се, м |
| мало знао, али по Рајку, који му се не допадаше ни мало са отворености своје, није марио ни за |
| оше прикупљати, Рајку се ни у колико не допадаше, што још непрестано заповедником те војске беј |
| До Гојка, забаченог и заборављеног, не допиру гласи овога весеља.</p> <pb n="46" /> <p>Видосав |
| >— Војводо!{S} Ти си честитог покојника допратио или боље донео на рукама у мој дом.{S} Ти си ц |
| страну.</p> <p>Али Томине ласкаве речи допреше и до опрезнога Рајка.{S} Он оштро премери Тому |
| с први нађу.{S} Деспоте, твоја је слава допрла и до тог атонског пустињика, и он у теби гледа с |
| сме за сад о томе знати, да не би глас допро до старог Властоја, који се поболео.</p> <p>— По |
| Љубоја, честитих јунака, који се готово допуњаваху у карактерима својим.{S} Рајко је, и ако дос |
| з, јунаци!</p> <p>— Највише што ти могу допустити: буди уза ме!{S} Напред, јунаци!</p> <p>— Жив |
| куда га сада носи већ у пола изнемогли дорин његов?{S} У почетку: да; сада већ: не.</p> <p>Гон |
| љеша. — Туђина Теологиту уклонио сам са досадашње му части, која је припала часнијем, — и Угљеш |
| S} Понеко од млађих витезова, кад му се досади држати непрестано на узди свога коњица, скрене с |
| жи:</p> <p>— У место тога онај ми туђин досађује.{S} Видосава је, мало изненађена, запита:</p> |
| се и ја измолио да опсађујем Пловдин! — досети се други...</p> <p>— Ал’ гусле, гусле овамо! — у |
| p>Ана једва вероваше, па се и сама поче досећати.</p> <p>— Сазнао сам све то и ја, — рече Угљеш |
| дубоко у логор, али до средишта ипак не доспе.</p> <p>Многи не бејаху заноћили под својим чадор |
| здрав и читав Ал’ и да нема те погибли, доста би Томи била и сама помисао, да је и нехотице себ |
| олтар.{S} Доста сам дотле већ подносио, доста проживео.{S} Али ме ти сети младости, ти чисто вр |
| , кад сам с тобом ступио пред олтар.{S} Доста сам дотле већ подносио, доста проживео.{S} Али ме |
| е Богдана ?{S} Хе, колико да ти дам?{S} Доста ће ти бити и половина овога мога земљака Скопљани |
| ри јунака мање.{S} Али опет —-</p> <p>— Доста смо и ми Турцима! — одазваше се остали.</p> <mile |
| во је знамење! — додаде Рајко.</p> <p>— Доста је клетве на тебе пало, — говораше мало после као |
| ледајући право у очи Вукашину.</p> <p>— Доста је! — одлучно додаде Вукашин.</p> <p>— Брате, ми |
| p>— Господару, Угљеша! — бојажљивим ал’ доста снажним гласом понови жена, ступајући му још ближ |
| ћеш, дакле, бити гласник.{S} Ићи ћеш на доста велики пут, и до успеха твога поклисарства стоји |
| еником.</p> <pb n="84" /> <p>Ана и Мара доста брзо одмицаху.{S} А кад дођоше до места, где се с |
| успехе младога краља.{S} Војне су биле доста честе, али се на њих ишло весело.{S} Млади су људ |
| гано канице, којима је био у квргу, али доста лабаво, везан.</p> <p>Искочивши, он нападне на ст |
| и сам гранични положај драмске области доста је учинио, да се ново стање без поговора прими, ј |
| си, војводо?</p> <p>— Из далека, и идем доста далеко.{S} Ја сам од стране деспота Угљеше.</p> < |
| карактерима својим.{S} Рајко је, и ако доста старији, био јунак, који слабо помишља на свијање |
| увредио.</p> <p>То је души Аниној било доста.{S} Она се са скупоценим поклоном, који се састој |
| и се усамљена у средини суморне ал’ још доста крепке природе, у дивљини, која није ни без своји |
| нце је нагињало западу, али је било још доста високо над заходом.</p> <p>Гојко, раздраган у кра |
| м, који би осумњичио моје пријатеље, ни доставом, која би циљала да баци сенку на искреност и љ |
| ни.</p> <p>Све се ту слеже, и бојни бео достиже врхунац свој.</p> <p>Али сад наста нова невоља. |
| S} Он је сина свога ослепио.{S} Он није достојан да гине за свету мисао!</p> <p>— Моји синови м |
| т.</p> <p>— Не рекох ружне речи, — вели достојанствено Угљеша. — Али не заборави, брате, да се |
| на мога брата.{S} Пошто му царевић даде достојну награду — скиде му главу са рамена, навезе се |
| у врту ни један цветак.{S} Није се само дотакао онога — чега није могао.{S} Он је имао очи за л |
| ки ћефалија.</p> <p>Другови су се чешће дотицали пехарима, празнили их и наливали, разговарајућ |
| диста се Љубоје све више лепио уз тога, дотле немилог му, дошљака.{S} А пијући у друштву са њим |
| тражио Мару и Видосаву, да их обрадује, дотле је Тома већ био добио заповест, да одмах нареди, |
| ити Костадин урадити са смелим монахом, дотле је дојездио гласник и јавно, да је Пловдин пао и |
| док су једни причали о његовом доласку, дотле су други разносили глас, да је добри монах умро о |
| војили, попалили, порушили, а мој отац, дотле богат трговац, избеже са мном, да спасемо голу ду |
| х таког дана, али Бог је милостив.{S} А дотле не брини.</p> <p>Колико су год речи Гојкове о њег |
| Момчилова пошла са њим.</p> <p>Тома је дотле успевао у својим скривеним намерама, да Момчило с |
| ом путу из Сера за Драму.{S} Кад год је дотле дошао, није жалио такнути и до Драме, не толико р |
| стао.</p> <p>У чешћим бојевима, које је дотле непобедни јунак Момчило водио противу Кантакузено |
| с тобом ступио пред олтар.{S} Доста сам дотле већ подносио, доста проживео.{S} Али ме ти сети м |
| а часа немам мира ни толико, колико сам дотле могао имати.{S} Савез туђих владара распао се пре |
| и погледали на тужно место наше.</p> <p>Дотле је био живот.{S} Одатле настаје патња.</p> <p>Нав |
| За падом Пловдина <pb n="18" /> и Драме доћи ће пропаст Сера, а са њом ће се и Цариград претвор |
| ли да се и то вечерас почне.{S} Прво ће доћи на ред најплеменитији.{S} Онај јуначни ђаур, што ј |
| се чуло да ће Угљеша за кратко време и доћи, почеле су се чинити велике припреме за његов доче |
| какве ми гласе поклисар донео, одмах ћу доћи, да ти их саопштим.{S} Чекај ме у ложници.</p> <mi |
| која га, кад је ветар са стране нанесе, дохвати капљицама.{S} Лежећи тако, гледаше у ватру, кој |
| што иде јужно ка Крстопољу, па се онда дохвати пута, што се одваја на исток и преко Мосинопоља |
| и штитова око тебе.{S} Палош турски не дохвати тебе!</p> <p>— Војводо, ја хоћу напред да запли |
| ца, који врдну мало у страну, те га нож дохвати по -одећи.{S} Старац зграби нападача за руку, п |
| на узди свога коњица, скрене с пута па дохвативши се више простора ободе чилога коња свог.{S} |
| , па се, остављајући у лево пут за Сер, дохватило кратке равнице на левој обали реке Мутнице.</ |
| врату његовом.{S} Таман је жедни коњиц дохватио воду, кад се око њега и његовог господара стад |
| руку, па му вешто изби нож.{S} Тада се дохватише у коштац, а старац, притежући га рукама, држа |
| н копљем у груди.</p> <p>У исти мах се, дохваћен џилитом, заљуља на своме коњу један крајишник |
| исари, провлачећи се кроз турски логор, доходили у Драму и из ње се враћали.</p> <p>Пловдински |
| Онда ћу ја, — пожури се Рајко.</p> <p>— Доцкан.{S} Ја одлазим с места, — задржа га Гојко, показ |
| са чим се ја враћам?{S} Тешко мени!{S} Доцне стигох из потере за крвником.{S} Ја сам дужан крв |
| ерама, Тома се вратио у Драму тога дана доцне по ноћи, па је, правећи се изненађен тим случајем |
| заранака, кад пођоше, а у Драму стигоше доцне.</p> <p>Ћесарица се изненади, кад јој се јави Том |
| њеван часник турски тумачу — да ће бити доцне, кад се, бачен на коло, буде покајао.</p> <pb n=" |
| ма царским у Дубровнику, па сам све тек доцне сазнао.</p> <p>Тешко је било даље говорити.{S} Ис |
| ilestone unit="*" /> <p>Било је са свим доцне под ноћ кад ћефалија Рајко изиђе из двора Анина, |
| ов глас, — рече Рајко.</p> <p>— Сад већ доцне! — настави Гојко — не спремисмо ни њу ни њега.</p |
| <p>— Шта је било са Томом, не знам.{S} Доцније сам чуо, да се мој стриц могао спасти, али да с |
| арима, стари Властоје, негда дворанин а доцније друг Војихнин, монах Исаија из манастира Светог |
| д Манастир <pb n="116" /> — као што сам доцније чула — кад сам ја била у Водену.{S} Али му нико |
| досава.{S} Њено место у дому Војихнином доцније заузе сестра јој Мара.</p> <p>Ана је имала близ |
| своје отаџбине!{S} Здрави!</p> <p>Мало доцније уђе у собу Гојко, који долажаше из Анина двора. |
| {S} Али само још неколико часова да смо доцније стигли, он се не би никако ни могао извршити.</ |
| е су се чинити велике припреме за његов дочек.</p> <milestone unit="*" /> <p>Кад труба са градс |
| еда зелен.{S} Не рекавши ни речи, једва дочека крај већа.{S} А тада се брзо повуче у свој двор. |
| а страну, одгурну се рукама и у врту се дочека на ноге, клецнувши.{S} Тако постоја неко време, |
| </p> <p>Гојко бејаше изишао на врата, и дочека Исаију.</p> <p>— Добро дошо̑, витеже!</p> <p>Гој |
| /p> <p>Лабуд страховито захрза, а Гојко дочека Анђела мачем, и његовом крвљу попрска песак и ка |
| ли стаде и оста непомичан.</p> <p>Гојко дочека Тому тако силно, да Тома на мах изгуби смелост, |
| српског имена, мож’да, припреми да нас дочека.</p> <p>— Али зар нема у овом граду јунака, који |
| старца свештеника.{S} Остала су тројица дочекали жртве, а Тома се спремаше, да се нападнутим на |
| кам, да се вратим у Драму. —</p> <p>— И дочекали сте, — рече му Тома, па му онда испоручи: како |
| ома могао поздравити као свога владара, дочекао:</p> <p>— Звао сам те, војводо, да ти саопштим |
| ну мојих надања.{S} А ако си после тога дочекао мутан и облачан дан, који је однео собом и твој |
| није ни запамтио.</p> <p>Тако је Гојко дочекао вече.</p> <p>Старац је ућутао, склопно очи, и л |
| лов очински своме јединцу.{S} До сад не дочеках таког дана, али Бог је милостив.{S} А дотле не |
| Угљеша са осталима до последњих, где га дочекаше свештенство и духовници.</p> <p>Најстарији међ |
| , који га громогласним клицањем радости дочекаше.{S} Стари се Властоје пољуби са њим, па сви ла |
| ки куцнуше пехарима.</p> <p>У разговору дочекаше зору.</p> <p>Гојко предложи, да остане за крат |
| домовину.</p> <p>Дејановићи су и до сад дочекивали поклисаре од Мрњавчевића с пуно поштовања пр |
| упља остала војска, коју је он у Кукушу дочекивао и испраћао у Сер.</p> <p>Краљ Вукашин је одма |
| се:</p> <p>— Е, е!{S} А прсти се пусти дочепали мекоте па не умеју пустити!{S} Шта сам ја мога |
| не бејаше при руци а многи се не могаху дочепати својих добрих коња.{S} Али таки не бејаху сви. |
| ања у граду и подграђу драмском.</p> <p>Дошавши у тренутку највеће жалости ћесарице Ане био је |
| испред осталих пратилаца својих.</p> <p>Дошавши близо драмског подграђа Тома и Љубоје пустише к |
| ње.{S} Од јуче скота поганог вребам.{S} Дошао сад, кад се војска слеже, да га нико у овом метеж |
| весео, па се и она раздрагала.</p> <p>— Дошао сам сад к теби, да ме мину сви боли, свака туга, |
| д обала Белог Мора.{S} У очи самог боја дошао је у стан Момчилов Тома.{S} Дуго се на само разго |
| Пази добро.{S} За падом тврдог Галипоља дошао је ето пад великог Дренопоља.{S} За падом Пловдин |
| Водена...</p> <p>На место мога поочима дошао је други властелин, на кога су се сви жалили.{S} |
| војну у загрљај.{S} Али је синоћ Угљеша дошао неопажен, те му није могла ни једног корака прићи |
| била при руци напао је, а Јевренос-бег дошао му је после у помоћ.{S} Одважност Хаџи-Ил-бегова |
| </p> <p>Монах Исаија приповедаше, да је дошао овог часа коњаник од деспота Угљеше, и да <pb n=" |
| сник и јавно, да је Пловдин пао и да је дошао ред на деспотовину Дејанових синова.</p> <p>Монах |
| </p> <p>— То је много!{S} Дакле, сад је дошао већ ред на мене.{S} Још сутра ћу стати ногом змиј |
| ница зачула неко долази.</p> <p>— Дакле дошао? — чујаше се нечији глас отуда. — Е, добро нам до |
| у из Сера за Драму.{S} Кад год је дотле дошао, није жалио такнути и до Драме, не толико ради го |
| тало, отишао је тајанствено ко што је и дошао, мож’да да тражи витеза, који ће га боље разумети |
| вце, а и сам монах Исаија потрудио се и дошао из свога манастира.</p> <p>Угљеша, Љуба и Мара од |
| тицом од срца пољуби.</p> <p>— Добро ми дошао, мили господару мој! — поздрави га Љуба.</p> <p>— |
| у, — одговори путник.</p> <p>— Добро ми дошао !</p> <p>И они уђоше у двориште, а путник уведе и |
| је <pb n="89" /> поред свих заседа ипак дошао здрав и читав Ал’ и да нема те погибли, доста би |
| ше се нечији глас отуда. — Е, добро нам дошао такав соко!</p> <p>— То је његов глас, — рече Рај |
| м пао и онесвестио се.</p> <p>— Кад сам дошао себи, било је све већ свршено.{S} Градско је поље |
| овораше Тома Анђелу, који је био са њим дошао у Драму.</p> <p>— Готов сам на сваку услугу!</p> |
| ио.{S} Кад му је Рајко са својом мајком дошао једном у посету, Момчило је у велико био ученик м |
| не верује да је Тома тада тек случајно дошао Момчилу за друга и учитеља.</p> <p>Ипак је сва од |
| <p>Кад је сутра дан по њиховом одласку дошао Тома, искрено се обрадовао рашчишћеним приликама, |
| приморју Белога Мора.{S} Тада је к њему дошао и Рајко али Томе није ту застао.</p> <p>У чешћим |
| на Марица, а западна страна, од куда је дошла сила Вукашинова, бејаше отворена.</p> <p>Лагано, |
| ар Војихна, и о деспотици Љуби, која је дошла на погреб свога оца.{S} Говорило се о тузи у дому |
| ј у сузама све исприча.</p> <p>А кад је дошла у Видосавину собу, отворила је срце своје, да пус |
| ла она часна или нечастива, добро ми је дошла!</p> <p>Задовољан је ступио пред Ану, да јој саоп |
| несвеслу, однеше некуда.</p> <p>Кад сам дошла себи, нашла сам се у некој кућици близу пута за С |
| шина војска била она, што је још са њим дошла из северних крајева па се и задржала овде.{S} Они |
| е Гојко далеко.</p> <p>Кад је са Рајком дошла до места, где се имала цела дружина сакупити, дес |
| ри месеца хладнијих зимских дана, па је дошло пролеће 1371 године.{S} У Драми је за то доба бил |
| то сад, кад није ни Гојко ту.{S} Али је дошло време кад Рајко мора да обиђе Трилис.</p> <p>Кад |
| гову душу често морила, а на место њено дошло је мило и радосно сазнање.{S} Празни дани минулог |
| лијих, дана по доласку Угљешину у Драму дошло је доба, да се за оне тренутке наде и радости пла |
| вору са тим дошљаком, Момчилу па4"/> Дошљак радо пристаде.{S} То бејаше — Тома Теологита, мо |
| о глас.</p> <p>— Помози Бог! — поздрави дошљак старца, и скочи с коња, па га поведе ка уласку у |
| е више лепио уз тога, дотле немилог му, дошљака.{S} А пијући у друштву са њиме, Љубоје је бивао |
| намерниче, — одговори старац, гледајући дошљака, његову дугачку искислу кабаницу и доброга коња |
| незнанога туђина.{S} У разговору са тим дошљаком, Момчилу па4"/> Дошљак радо пристаде.{S} То |
| врата, и дочека Исаију.</p> <p>— Добро дошо̑, витеже!</p> <p>Гојко пољуби Исаију у руку, а мон |
| >— Здрава нам буди, узвишена ћесарице и драга нам мајко миле љубе наше! — отпоздрави је Угљеша |
| стају само браћа Дејановићи, Костадин и Драгаш, и њихов стриц војвода Богдан.{S} На њих можемо |
| е знао чак и то да се млађи брат деспот Драгаш од тога доба непрестано налази на граници и око |
| е простирала се деспотовина Костадина и Драгаша Дејановића, граничећи се на северу Козјаком и В |
| Пловдин, и оставио деспоте Костадина и Драгаша Дејановића, да га са својом војском принуде на |
| на северозападу деспотовину Костадина и Драгаша браће Дејановића а право на западу преко велико |
| дину Дејановићу и његовом брату деспоту Драгашу.{S} Ти ћеш их позвати на заједничку војну проти |
| ада сјајнија.{S} Је ли?</p> <p>— Јесте, драги господару!</p> <p>— Да, љубо моја, сјајнија ал’ с |
| кромном дому нашем милостиви господар и драги гост! — поздрави Ана Угљешу, па се окрете и са ср |
| <p>Он се трже, окрену и, спазивши своју драгу Љубу, пружи јој руке.</p> <p>— Деспотице, од куда |
| а блага јесен као да бејаше скупила сву драж својих дана те их смести у сам почетак своје владе |
| ало примиреним жеравом.</p> <p>Соколари драже соколе, па се онда са њима свађају, а на крају це |
| ош била у пуном сјају снага византиска, Драма је била често пута најкрвавије поприште за пробу |
| свим већ скрхано оружје српско и грчко, Драма је један од првих и најлепших залогаја, на које ј |
| е обасуо милошћу, — рече Тома.</p> <p>— Драма је — продужи Угљеша — најважнија тачка целе деспо |
| ост.{S} Драмска је област на граници, а Драма је предстража Серу.{S} У Драми је остала узвишена |
| — престадоше звонити звона са звоника а Драма и логориште остадоше пусти, тихи и нечујни.</p> < |
| ењем.</p> <p>— Немој губити из вида, да Драма до скора бејаше као засебна област.{S} Стари је В |
| а свих јужних државица.{S} Ту је била и Драма, друго знатно место у деспотовини; ту је и камени |
| ра све до градског платна великог града Драме седели су за каменим столом, на коме је стајао ко |
| жбина и деспотског кулука са становника Драме, деспот призива благодет Божју на се и своја греш |
| ном, иконом светога Прокопа, заштитника Драме.</p> <p>— Нека јаки Господ с небеса оснажи моју с |
| што долази кад се пређе трећина пута од Драме ка Крстопољу, Тома рече Љубоју:</p> <p>— Гојко је |
| чици недалеко на <pb n="23" /> запад од Драме, са засеоком готово на самом путу из Сера за Драм |
| то се са западне стране пута пружаше од Драме па далеко на југ иза црквице.</p> <p>Ана је са пу |
| > <milestone unit="*" /> <p>Недалеко од Драме а близо великог моста, што је на јужном путу за м |
| ра забелеше далеко у магли врхови тврде Драме.</p> <p>— Ја идем путем крстопољским, — рече Богд |
| ху већ сустигли у пролазу кроз подграђе Драме.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18930_ |
| е неког времена Рајко рече:</p> <p>— Из Драме никаквог гласа?</p> <p>— Стигао је гласник деспот |
| е закуца и он жудно изгледа гласника из Драме.</p> <p>Тако је проводила своје дане и Мара у Дра |
| н распитиваше за чадор војводе Гојка из Драме.</p> <p>Нико га не знаде по мраку право упутити, |
| о је с места послушао њену наредбу и из Драме отишао не опростивши се добро ни с Маром, која је |
| ше тужан.{S} Љубо, ти ћеш ми послати из Драме што пре опширније.</p> <p>— Хвала ти, господару.< |
| e unit="*" /> <p>Тома је, измакнувши из Драме, знао да ће се свака претпоставка у гоњењу његову |
| а.{S} За падом Пловдина <pb n="18" /> и Драме доћи ће пропаст Сера, а са њом ће се и Цариград п |
| а.{S} У Меникејској Гори, између Сера и Драме, међу различитим већим и мањим манастирима и бого |
| ко лагано Богдану. — Он неће жив видети Драме.{S} Благо њему!</p> <p>Ућуташе, а мало после Рајк |
| је дотле дошао, није жалио такнути и до Драме, не толико ради господске малвасије колико ради в |
| оље је пало.{S} Ћесар Војихна, господар Драме и таст наш, преминуо је.{S} Оставио је најважнију |
| Војихна, који као полузависни господар Драме оде Богу на истину. <pb n="21" /></p> <p>Војихна |
| хотећи никад изрично признати зависност Драме од Сера.{S} Али — а тебе зато баш и шаљем — не см |
| а крстопољског погледао уз пут што води Драми, па је очекивао гласове ако ни од кога другог а о |
| да се са својом лепом сапутницом пожури Драми и њеном логору.</p> <milestone unit="*" /> <p>Бил |
| топољу преда Љубоју, јер је он потребан Драми.</p> <p>Гојку засија лице од радости:</p> <p>— Хв |
| реке, посматрао њено ушће, и — мислио о Драми и својим милим у Драми.</p> <p>Враћајући се једно |
| , па је дошло пролеће 1371 године.{S} У Драми је за то доба било мирно и прилично обично.{S} Ст |
| звона са градске цркве зазвонише.{S} У Драми наста свечан тренутак.</p> <p>Деспот Угљеша долаз |
| а и нејасна, као и његов карактер.{S} У Драми су, разуме се, о њој разбирали и гледали да из на |
| аници, а Драма је предстража Серу.{S} У Драми је остала узвишена ташта наша, ћесарица Ана, али |
| еби, да добро размислиш и расудиш.{S} У Драми ће остати и даље господар ћесарица Ана.{S} Не тре |
| зао око Пловдина....</p> <p>У то доба у Драми, где нико други није знао нити је могао слутити ш |
| Али га је мучила неизвесност послова у Драми, која је добила новог господара, па је страховао |
| тако мислим.{S} Гојко, млади војвода у Драми, био је старом Војихни десна рука у многом његово |
| обасипа пресвети храм светог Прокопа у Драми, дајући му неколика села у метохију.{S} Па, најпо |
| p>Тако је проводила своје дане и Мара у Драми, а Видосава јој је била једина утеха, једина душа |
| на Претече, заповедник градске страже у Драми Љубоје и Рајко, трилиски ћефалија.</p> <p>Другови |
| довао рашчишћеним приликама, какве је у Драми затекао.</p> <p>— Мени — помислио је у себи — нек |
| овео добра два месеца.</p> <p>Зато је у Драми било још мирније.</p> <p>У једно се доба учинило |
| ће чешће походити деспотицу, која ће у Драми остати до јесени.</p> <milestone unit="*" /> <p>З |
| ше од жељних погледа оних, што осташе у Драми — престадоше звонити звона са звоника а Драма и л |
| поведник у Крстопољу, и с њим су били у Драми потпуно задовољни.{S} Гојко је пак вазда био разд |
| Рајко реко Гојку, да неће више остати у Драми, ако Тома Теологита ту буде.</p> <p>— Говориш из |
| свецу, коме је посвећен и велики храм у Драми.{S} Стари су људи говорили да се сећају како им ј |
| ће, и — мислио о Драми и својим милим у Драми.</p> <p>Враћајући се једном поред обале речне, Го |
| head> <p>За време док се Угљеша бавио у Драми и док је обилазио омање тврђаве прелазећи и на ле |
| а бих се могао и оженити и бити ћесар у Драми.{S} Има у овим земљама и злата и блага свакојака, |
| заранака истог дана Исаија је био већ у Драми.</p> <p>— Мора бити, да га је коњаник затекао још |
| е он ипак одано вршио своју дужност.{S} Драмска је област на граници, а Драма је предстража Сер |
| намрштена лика.</p> <p>Кад се серска и драмска војска састаше, проламаше се небо и разлегаху с |
| {S} Зато и назначих тебе за заповедника драмске војске.</p> <p>— А ја примам високу милост твој |
| бити и какве заслуге новог заповедника драмске војске Томе Теологите.{S} А и сам гранични поло |
| , који спрема Крстопољ, да се +оцепи од драмске области, па да га преда гусарима.</p> <p>— То н |
| олако дођоше до источних граница његове драмске области.{S} Сад је ваљало да га у ратничким пос |
| је ова црквица управо метропола новије драмске цркве.{S} До црквице је била капела са једном о |
| у толико је пространо логориште велике драмске војске постајало све празније.{S} Густа одељења |
| његово место за заповедника војске целе драмске области наименова војводу Гојка, а Тому позва д |
| веселије и бујније...</p> <p>Војска из драмске области бејаше готово сва прикупљена, а од важн |
| {S} А кад још тој војсци дода јунаке из драмске области, у коју се много надао, онда се осећао |
| Теологите.{S} А и сам гранични положај драмске области доста је учинио, да се ново стање без п |
| /> <p>За то је време и нови заповедник драмске војске Тома Теологита успео да сазна главни ток |
| није момке, најбољу опрему, најбољи део драмске војске.</p> <p>Кад Љубоје уђе у логориште и поз |
| су избегавали говор о новом заповеднику драмске војске, Томи Теологити. <pb n="24" /></p> <p>Вл |
| чких клицања, а Угљеша бејаше задовољан драмским одељењима.</p> <p>Ту је војска имала да се одм |
| г било најпотребније.{S} Он је управљао драмским крајем готово неограничено.{S} Ја нисам имао н |
| </p> <p>Витешки одред Љубојев ушао је у драмско логориште лагано и свечано око заранака красног |
| рими управу над војском чувенога ћесара драмског Војихне.</p> <milestone unit="*" /> <p>Враћају |
| певах добрим старим дворанима честитог драмског господара, а сада већ више не могу они чути мо |
| Гојку, честитом младом војводи у служби драмског ћесара и његове ћесарице.</p> <p>Исаија је мон |
| пратилаца својих.</p> <p>Дошавши близо драмског подграђа Тома и Љубоје пустише коње ходом, па |
| ао, да је овом уздржаном реду у области драмској више припомогла сама личност Анина, коју су св |
| на ташта наша, ћесарица Ана, али војсци драмској ваља накнадити старога ћесара Војихну.{S} Може |
| </p> <p>— Једини искрени пријатељ мој у драмској области данас је велможа Тома ! — Видосава се |
| еш ли се поуздати, да примиш управу над драмском војском Војихнином?</p> <p>Тома Теологита се д |
| дан укрстити оружје своје са серском и драмском господом.{S} Њему ваља помоћи, да победи, да њ |
| а.{S} А та баш понуда не бејаше по вољи драмском заповеднику Томи, у коме је по ново синула мис |
| а живота и пословања у граду и подграђу драмском.</p> <p>Дошавши у тренутку највеће жалости ћес |
| болест.{S} Монах Исаија обилажаше чешће драмску господу, а Ана је још непрестано причала, како |
| асеоком готово на самом путу из Сера за Драму.{S} Кад год је дотле дошао, није жалио такнути и |
| расположењу и кренуше рано из јутра за Драму, а кад овамо стигоше, наиђоше на још хладније и з |
| ија Рајко, коме је било тешко остављати Драму после свега што је ономад у лову доживео а особит |
| кроз коју се пружао пут, што је спајао Драму са Сером.{S} Али се ни на томе не заустави.{S} По |
| .</p> <p>Тако је Угљеша свечано походио Драму први пут после Војихнине смрти.</p> <p>Кад су гос |
| p>Било је око заранака, кад пођоше, а у Драму стигоше доцне.</p> <p>Ћесарица се изненади, кад ј |
| кора зора, кад се ваља кретати натраг У Драму.</p> <pb n="62" /> <p>У тузи својој бејаху будни |
| е доби од Ане заповест, да Гојко дође у Драму али не ка ћесарици већ ка своме оцу, који је на с |
| ead>XIX.</head> <p>За мало дана стиже у Драму и Угљешина војска а са њом Угљеша, деспотица Љуба |
| авао и гледао да се не врати што дуже у Драму.{S} Он је сад желео само освете, а знао је, да њо |
| воје манастирске ћелије, а сада га је у Драму довела тужна свечаност при погребу Војихнином.{S} |
| и овамо.{S} Али он не треба да стигне у Драму никад.{S} Разумеш ли!</p> <p>— Потпуно!</p> <p>— |
| е више наваљивала, па ни онда, кад се у Драму вратио са свога дугог пута Тома Теологита, кога ј |
| скоро после његовог доласка вратио се у Драму и трилиски ћефалија Рајко.</p> <p>Побратими су се |
| Тебе нема ко чути више.{S} Боље отиди у Драму, и кажи да си ти учинио последњу услугу деспоту У |
| лачећи се кроз турски логор, доходили у Драму и из ње се враћали.</p> <p>Пловдински је заповедн |
| е у исто доба.{S} Ја ћу Гојка вратити у Драму, а ти ћеш га за време заменити.{S} Тако сам у спо |
| Крстопољу.{S} Ми морамо још сада поћи у Драму.</p> <p>— Зашто? — зачуђено упита Љубоје.</p> <p> |
| евалиле.{S} Једва чекам, да се вратим у Драму. —</p> <p>— И дочекали сте, — рече му Тома, па му |
| Тома Анђелу, који је био са њим дошао у Драму.</p> <p>— Готов сам на сваку услугу!</p> <p>— Доб |
| , јер је са Угљешом више пута долазио у Драму и ишао даље, али не бејаше никога, који се у поче |
| ћен у својим намерама, Тома се вратио у Драму тога дана доцне по ноћи, па је, правећи се изнена |
| о веселијих, дана по доласку Угљешину у Драму дошло је доба, да се за оне тренутке наде и радос |
| лможа Тома и војвода Љубоје отишли су у Драму, куда их је узвишена ћесарица ненадно позвала.{S} |
| врховна поглавица обилазио потчињену му Драму и њену област.</p> <p>Ћесарица Ана изишла је са с |
| премио!</p> <p>— Живео!</p> <p>И велика дрвена, у кожу омотана чутура непрестано кружаше из рук |
| је крај пута студенац, некога, који, с дрвеним крстом у руци, прекршташе кроз ваздух њега и не |
| же бршљана, што се обавијаше око једног дрвета.{S} За њом се појавни Видосава.</p> <p>Мара, пре |
| лагано тињао.{S} Старац се саже, једним дрветом разгрну покисли пепео и пухор, па оно мало огња |
| > <p>Ветар духну и суво лишће обнаженог дрвећа позне јесени зашушта, разлетајући се двориштем.{ |
| етрић је ћарлијао, а зелено је лишће на дрвећу шумило.</p> <pb n="122" /> <p>Рајко с главом у р |
| /p> <p>Ветрић, што је скидао лисни урес дрвљу, унесе кроз прозор један пожутели лист.{S} Тома г |
| ху у пламен, који се поступно гасио.{S} Дрво плане, пуцка, топлином греје а пламеном светли дал |
| и деспотици — јуче сам у лову наишао иа дрво са тичјим гнездом.{S} Мајка је младунаца била неда |
| тупа, и вихор, што хита да обнажи лисно дрво, не могу замрзнути љубав моју!</p> <p>— С Богом, м |
| љени; коњи, што су око чадора привезани дремали, поплашени се откидоше и са изврнутим седлима и |
| , који је, оставивши набацану му траву, дремао.</p> <p>— Лабуде, — рече војвода пљескајући коња |
| јска српска да груне на зидине турскога Дренопоља, које бејаше због тога у страху и трепету.</p |
| врдог Галипоља дошао је ето пад великог Дренопоља.{S} За падом Пловдина <pb n="18" /> и Драме д |
| догађаји не могу изненадити, а дође пад Дренопоља.{S} Од тога часа немам мира ни толико, колико |
| I.</head> <pb n="152" /> <p>Дан хода од Дренопоља на северозапад ка Пловдину налазе се Чрноменс |
| пути североистоку ка Тунџи, која се код Дренопоља улива у Марицу.</p> <p>Гонилац не изоста.</p> |
| крећући на север удара на Дидимотику до Дренопоља.</p> <p>Кад се осетио довољно заштићен у обла |
| одмори три дана, па да се сва крене пут Дренопоља.</p> <p>Била је већ половина месеца септембра |
| вор се међу њима поглавито водио о паду Дренопоља па онда о приликама, које је оставио њихов по |
| пастира.</p> <p>Ни страшан глас о паду Дренопоља није зауставио напредовање тих градова ни раз |
| , тврдога града на половини пута између Дренопоља и Средца.</p> <p>Пловдин бејаше у јуначкој не |
| дну своју одлуку, која се тебе тиче.{S} Дренопоље је пало.{S} Ћесар Војихна, господар Драме и т |
| ’ није то све.{S} Други је глас да је — Дренопоље пало!</p> <p>Туга деспотице Љубе чисто стаде. |
| путом, што води истоку преко границе за Дренопоље.</p> <p>Стари је монах Исаија одслужио свечан |
| ас овде одморити, па ћемо сутра поћи на Дренопоље, — вели краљ Вукашин.</p> <p>— И оно ће нам п |
| намените и тужне 1370 године, када је и Дренопоље пало из руку византиских у турске руке. <pb n |
| тако великог предузећа, сруши се силно Дренопоље а у исто доба остави овај свет његова десна р |
| ете срести.{S} Са мном хајдете натраг у Дренопоље.{S} Ја знам и Угљешу и његову војску.{S} Јесу |
| да заједно нападну на турску престоницу Дренопоље, које ће мож’да и без боја заузети.</p> <p>Св |
| дан одвоји и врати брзо натраг путем ка Дренопољу, а други лагано продужаваше покрај саме ватре |
| прими и наше јунаке, поћи ћемо право ка Дренопољу.{S} Али има једна мала незгода.{S} Краљ Вукаш |
| .{S} Опсео је с војском град Бигу.{S} У Дренопољу је главни наш заповедник Лала-Шахин, ал’ војс |
| рошла је поноћ, а у двору Лала-Шахина у Дренопољу још траје весеље.</p> <p>— И сам се Алах са с |
| врло мало.{S} Силан је страх овладао у Дренопољу, од кад се чуло, да је судар са маћедонским в |
| ВИЋ</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>ШТАМПАНО У ДРЖ.{S} ШТАМПАРИЈИ КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ</p> <p>1893</p> </d |
| рајати само докле није сама — без наших држава.</p> <p>— Њих ћемо и позвати — и само њих, јер о |
| стање, у коме се поједини делови српске државе налазе. <pb n="14" /></p> <p>Угљеша се мало намр |
| јзнатнијем граду међу свима свих јужних државица.{S} Ту је била и Драма, друго знатно место у д |
| — громко доврши Угљеша.</p> <p>— Невоља државна нагони нас да у име њено главе дигнемо! — оштро |
| мро.{S} Али је судба њена, честа у доба државне несталности, учинила, те је, ислабела, изгледал |
| прости, али ја мислим, да те није тежак државни посао позвао ноћас овде.{S} Зато дођох.</p> <p> |
| врло мало мешала у управљање обласним и државним пословима.{S} А кад је добила женско дете, пот |
| Војихнин Био му је саветник у ратним и државним пословима а такмац уз звеку пехара.{S} Тамо је |
| Момчила, да се покаже као витез у већим државним делима.</p> <p>Нико није знао, шта је Момчила |
| шено, ружичасто гледање на тамне стране државних прилика Угљешу је у почетку обмањивало о велич |
| стадоше.{S} Богдан узе мач, од кога се држак са горњом половином бејаше сачувао.{S} Рука му за |
| дугог пута Тома Теологита, кога је она држала за домаћу несрећу и злу коб.</p> <p>Ни Видосави |
| b n="52" /> да се заустави тамо, где је држала да је Крстопољ.</p> <p>Нашавши се усамљена у сре |
| ти српској страни.{S} Посада се јуначки држала неколико недеља, док су поклисари, провлачећи се |
| кога.{S} Најпоузданији стубови, који су држали кућу нашу, почињу се рушити и издавати.</p> <p>П |
| , старац се промени.{S} Издаде га мушко држање, освоји срце, па се над мртвим Војихном заплака |
| и ранама огрезао витез.</p> <p>Једва се држао на коњу, који се лагано спушташе низа стрмен.{S} |
| диш, Анђеле, да сам имао право, што сам држао да ћеш ми и сад требати! — говораше Тома Анђелу, |
| шавао златним крстом.{S} Левом је руком држао узде крупнога вранца без белеге а десну је спусти |
| везени стег са двоглавим орлом и круном држао је стегоноша у десници на дршку од бојнога копља. |
| ко од млађих витезова, кад му се досади држати непрестано на узди свога коњица, скрене с пута п |
| ја журба.{S} Томе не стигох, а поуздано држах, да ћу га овим путем, куда и ви дођосте, стићи, — |
| коштац, а старац, притежући га рукама, држаше у једној свој нож.</p> <p>— Нећу, да те убијем о |
| о којој очекиваху гласове свакога часа, држаше слабе живце старе ћесарице затегнуте и узбуђене. |
| аза му све.</p> <p>Стари се монах једва држаше на ногама од силног и тешког изненађења.</p> <p> |
| тави сузе, које срце не штеђаше.{S} Ана држаше велику воштаницу а Исаија причести самртника.</p |
| јска одступи лагано до средишта, где се држаше Угљеша, а војвода Богдан тражећи везу са њима и |
| агоје једном младом грчком певачу, који држаше у рукама цитру.</p> <p>— Певај Богме, брајко, ак |
| рио.</p> <pb n="93" /> <p>Гојко клечећи држаше десном руком очеву главу а левом покри лице и оч |
| ио, а другу је подигла према ономе, што држаше го нож.{S} Мара клече до Ане и склопљеним рукама |
| ише груди у груди.</p> <p>Стари ратници држе се витешки, а кад осете да су се проредили, поново |
| Љубоја.</p> <p>Љубоје изнемогао и блед, држећи се усиљено у седлу, погледа Богдана, хтеде одгов |
| ц виде да нема куд.{S} Искочи из вреже, држећи у руци свој нож, који му старац заборави узети, |
| сли.</p> <p>Непознати лагано устаде, и, држећи у десној руци нож, приђе, мало погнут, на један |
| куда ти овде и у ово доба? — рече јој, држећи је за руку.</p> <p>— Дођох за тобом, господару! |
| и косу, очи му заблисташе сузом, а он, држећи је на прсима, диже своју главу и очима гледаше г |
| жалости! — уздисаше млади грчки певач, држећи своју цитру. — Синоћ певах добрим старим дворани |
| аве.</p> <p>Гонилац спреми тешки палош, држећи га, руком за балчак, на рамену са врхом далеко и |
| о се народ ухвати у два велика кола.{S} Држећи се за убрусе у колу запеваше песму, па се по њој |
| ице, ја мислим да не смемо оклевати.{S} Држећи све то у највећој тајности, ипак се морамо журит |
| грб Војихнине куће.</p> <p>Ћесарица Ана држећи деспотицу Љубу за руку изиђе два, трн крока напр |
| ти ожалошћенога лика старичиног.</p> <p>Држећи за руку Ану, Угљеша се окрете и пође са њом ка Љ |
| меше војводе.</p> <p>— Ал’ нек се добро држи после наше победе над Турцима! — додадоше неки.</p |
| 8930_C13"> <head>XIII.</head> <p>У Серу држи Угљеша мало породично веће, па коме су само он и б |
| >— Војвода!{S} Где је војвода!</p> <p>— Држимо се!</p> <p>— Алах, ил-Алах!</p> <p>— Наш стег!</ |
| вих дана.{S} Стари отац његов Властоје, друг је Војихнин Био му је саветник у ратним и државним |
| тари Властоје, негда дворанин а доцније друг Војихнин, монах Исаија из манастира Светог Јована |
| нећеш сада ја када ћеш! — додаваше онај друг Благојев, што му у врту помагаше против нападача Р |
| ца Љуба — сада већ монахиња Јефимија, а друга њена сестра Мара.{S} Са њом иђаше погружена Видос |
| Тома тада тек случајно дошао Момчилу за друга и учитеља.</p> <p>Ипак је сва одабрана дружина Мо |
| <p>Јелена је одмах постала нераздвојна друга Мари, која је већ све од Гојка била сазнала, а до |
| Стари дворанин брзо пробуди једног свог друга, па га, казавши му у чему је ствар, поведе са соб |
| јко није запамтио ни име тога необичног друга његовога стрица Момчила.</p> <p>Кад се лукаво Грч |
| бом у врт.</p> <p>Ушавши, старац доведе друга до клупе, где је Рајко требао да главом плати сво |
| м наиђоше пешаци, а за њима поносници и друга послуга.</p> <p>Кад већ прилично бејаше измакао с |
| а му, овако малом, дала снаге за четири друга.{S} Он то крије сада, а кад је био дете и сам је |
| ејаше покривен.{S} Из њега се улазило у друга два дела, који су, покривени, стајали један до др |
| .</p> <p>— Тако је, — одговара му његов другар. — И султан је задовољан.{S} Баш кад је победоно |
| неокаљана прошлост Гојкова, дугогодишње другарске везе и сумња у правичност велможе Теологите.< |
| проценио је.{S} Једне је више призивао, друге избегавао.</p> <p>О њему се није првих дана говор |
| р.</p> <p>Ратници се устремише једни на друге, па што у ноћној тмини даде коме Бог.</p> <p>У на |
| } Али се они не појавише.{S} Само се са друге стране реке један повећи камен одвали и одроњавај |
| ро са једне стране, прилазило је зло са друге.{S} Ко мени може казати, са које ће стране несрећ |
| ума и Места, Бистрица и Мутница и многе друге реке, што се у правцу од севера ка југу, за Бело |
| ости господареве; ту су Рајко, Љубоје и друге војводе.{S} За њима а покадшто и поред њих јахали |
| воља старијега без поговора изврши, а с друге стране стајаше неокаљана прошлост Гојкова, дугого |
| дне и низ пучину.{S} Орфанског Залива с друге стране.{S} Очима је тражио на северозападу деспот |
| лу пошла у виноград, недалеко на брду с друге стране реке.</p> <p>Гојка њена отвореност још виш |
| и, па сам седе на велику једну главњу с друге стране огња, а домаћин подстаче ватру.</p> <p>Тад |
| жја воља да стег одбране српске пређе у друге руке?{S} Буди воља његова!</p> <p>За тим све три |
| аху сви.{S} Докопавши се коња и оружја, други за часак знадоше са које стране непријатељ улази |
| >Једноме се учини одјек вихорова јаука, други мишљаше да је лепршање искислих стегова, а трећи |
| едни су бранили старог краља Дечанског, други су били уз младог Душана, за кога је тада слушао |
| сестрица!{S} Она ми је једино благо!{S} Други — веле — имају отаџбину, а ја ни то.{S} Родио сам |
| господару.</p> <p>— Ал’ није то све.{S} Други је глас да је — Дренопоље пало!</p> <p>Туга деспо |
| ли Турцима, и они су главом платили.{S} Други су поскапали на путу без игде ичега.{S} Тада је н |
| Он треба да буде нападнут и убијен.{S} Други неко биће у исто доба само нападнут.</p> <p>Анђео |
| врати брзо натраг путем ка Дренопољу, а други лагано продужаваше покрај саме ватре навише уз по |
| н дана, кад је већ Гојко био на путу, а други гласник одјездио Богдану, ушавши једне вечери у с |
| илостива госпођо.{S} Ствар онда, добија други изглед.{S} Отац — самртник, син — роб.{S} А шта г |
| упи овако: онда, кад погине Гојко, нека други твоји људи нападну на ћесарицу Ану и њену лепу по |
| .</p> <p>На место мога поочима дошао је други властелин, на кога су се сви жалили.{S} Несуђени |
| е дати, то је њено кршење.</p> <p>То је други пут мислио.</p> <p>— А не би, на послетку, било н |
| {S} Ал’ докле они гинуше, не кретоше се други господари српски.{S} Ил’ бејаше Божја воља да сте |
| молио да опсађујем Пловдин! — досети се други...</p> <p>— Ал’ гусле, гусле овамо! — у веселој д |
| .</p> <p>— Добар си гласник! — додадоше други.</p> <p>— Сад је стигао глас од светлога и моћног |
| обаци а камо ли пребаци!</p> <p>Приђоше други и почеше бројати стопе растојања.</p> <p>Па онда |
| менити витез — Љуба показа на Гојка — и други јунак, Рајко, а душу његову каквом бојом зна слик |
| стопе растојања.</p> <p>Па онда узеше и други Орфанци.</p> <p>Снажно запињу и вешто одбацују ал |
| ко је и одакле је, толико, колико су и други у граду могли већ знати.</p> <p>— Непознати ми бр |
| рилип и Скопље, Качаник и Битољ и многи други.{S} Јужно од браће Дејановића била је, Солуну пон |
| открепио.</p> <p>— Да Богме! — одговори други. — Ви, који сте били манастирски ђаци па побегли |
| вера овде?</p> <p>— Колико ? — одговори други, — све је то једна, српска вера.</p> <p>— Хе, бра |
| се бејаше упутио даље на запад.{S} Овај други хитац не промаши, и орао вијући се у ковитлац са |
| ац упути одељењу Томе Теологите, а онај други оде, да продужи спавање, чудећи се:</p> <p>— Е, е |
| а, ево моје русе главе, — одговара онај други, младић.</p> <p>— Истину велиш?</p> <p>— Него?{S} |
| неваљали! — викаше старац.</p> <p>Онај други дворанин виде, да ту више нема шале, прискочи у п |
| >— Јунаци, Бог с вама! — приђе им један други са Струмице. — Зар нађосте да се са њим надбацује |
| ....</p> <p>У то доба у Драми, где нико други није знао нити је могао слутити шта се код Пловди |
| дни причали о његовом доласку, дотле су други разносили глас, да је добри монах умро од туге, ш |
| /p> <p>— Византинац рођењем, — додаваху други. <pb n="31" /></p> <p>— Али га је деспот послао, |
| и ми смо победиоци.{S} Хвала ти!</p> <p>Други пут је Рајко реко Гојку, да неће више остати у Др |
| амница је празна, слава Богу!...</p> <p>Други пут пак док је Мара тражила забаве у Видосавином |
| за ту срећу овом мом пријатељу.</p> <p>Други га дворанин зачуђено погледа.</p> <p>— Јест, баш |
| , Гојко се спремаше да продужи борбу са другим нападачима.{S} Али се они не појавише.{S} Само с |
| > <p>И први разлози попустише пред овим другим.</p> <p>Љубоје зовну старешину градске страже.</ |
| а Велбужду, о смрти војводе Момчила и о другим јуначким делима...</p> <p>— Певај, певај, синко, |
| ак до куће бејаше мисли о војни заменио другим мислима.</p> <p>— Те очи? — рече у себи, кад уђе |
| лови српских земаља стајаху једни према другима као отворени непријатељски логори.{S} Доглавниц |
| злу коб.</p> <p>Ни Видосави а још мање другима није била тајна, да од доласка Томина чешће дол |
| и је у толико лакше рећи, шта је Томо о другима мислио.</p> <p>Гојка је мало знао, али по Рајку |
| <p>— Теби је све ово познато боље него другима.{S} Зато и назначих тебе за заповедника драмске |
| етку ишчезе.{S} На дати знак хајкачи са других страна почеше свој посао.{S} За мало па се већ ч |
| јужних државица.{S} Ту је била и Драма, друго знатно место у деспотовини; ту је и каменита тврђ |
| рво му је говорило осећање према Гојку, друго дужност према старијима.</p> <p>Са степеница се ч |
| .{S} Али ја не говорим да га браним.{S} Друго је нешто, што ми душу тишти.{S} Ти си сада у незг |
| речи од свега, што је до сада било.{S} Друго је, што су дани врло ровити.{S} Нама предстоји бо |
| ајало према сили Николе Алтомановића, а друго, што је Скопље означио за збориште своје војске и |
| и старијем.{S} Једно се догоди ономад а друго сад.</p> <p>Гојко га са свим разумеде.</p> <p>— Н |
| е, па се једно примаче североисточном а друго северозападном крају и првим најближим чадорима с |
| не разликујем у мојој деспотовини ништа друго, до само верне поданике.{S} Сутра, прекосутра укр |
| у страст ал’ и неверу.</p> <p>„А шта је друго витешка љубав и ратна судбина?</p> <p>„Плаве су о |
| боје и Рајко, трилиски ћефалија.</p> <p>Другови су се чешће дотицали пехарима, празнили их и на |
| и пастир и старешина над осталим својим друговима у првом равнијем катуну.{S} Сунце је било већ |
| име, Љубоје је бивао све ређе са старим друговима својим.</p> <p>Међу тим ни сам Тома Теологита |
| о после куцну пехарима са својим старим друговима и пријатељима, Љубоје причаше:</p> <p>— Сваки |
| длана и спремна коња: једног за Гојка а другог за себе.</p> <p>Тада Гојко ухвати Рајка за руку: |
| , па је очекивао гласове ако ни од кога другог а оно од вернога пријатеља Рајка.{S} Укаже ли се |
| лиже једином господу Богу, кунем се, да другог греха немам нити ћу имати до само те зависти!</p |
| ачких рогова и по неки нејасан одзив са другог врха планине.{S} Већ клонула природа чисто оживе |
| > <p>Властоје није у мирно доба ни имао другог задатка.{S} Тако је желео покојни ћесар Војихна |
| од ватара, жураше се од једног огња до другог неки крупан старац, војник из Дејановића војске. |
| а, који су, покривени, стајали један до другог као <pb n="102" /> две одаје у зиданој згради.{S |
| те речице!</p> <p>А први кваси копитама другога.</p> <pb n="165" /> <p>Ту Су.</p> <p>-Бегунац и |
| е слике на другу и од једне успомене ка другој</p> <pb n="103" /> <p>Готово од кад памти за се |
| ку и реци, да жртве одоше брзо једна за другом! — заврши Богдан.</p> <milestone unit="*" /> <p> |
| p> <p>— Играчка се и не узима у руке са другом намером но да нас забави, а последња забава, кој |
| Манастир своме добром пријатељу а моме другом оцу, властелину Срдану.</p> <p>Добри поочим мој |
| м у град Перитеорион, али сам свладан и другом раном пао и онесвестио се.</p> <p>— Кад сам доша |
| p> <p>— Хвала ти!</p> <p>Стискоше један другом јуначке деснице, Гојко скочи на коња, па се са п |
| у.</p> <p>-Бегунац и гонилац чују један другоме дах, осећају пламен мржње међусобне.</p> <p>Бег |
| у, за коју је бејаше нападач ухватио, а другу је подигла према ономе, што држаше го нож.{S} Мар |
| дужише даље по логору, он седе и запева другу песму, рекавши:</p> <p>— Сад једну грчку.{S} И ов |
| будан снива, прелазећи с једне слике на другу и од једне успомене ка другој</p> <pb n="103" /> |
| што ниже крвавога разбојишта прелази на другу, десну страну њену, још једна жртва тужнога покољ |
| ку, која је хтела у лаком чуну прећи на другу страну.{S} Он се загледа у ту женску, која му се |
| вши, пусти.{S} Па не часећи ни часа узе другу стрелу и оком ухвати орлов лет, како се бејаше уп |
| Добро је било!</p> <p>За тим се окрете другу:</p> <p>— Хајдемо!{S} Хвала ти, а не дао Бог да б |
| ше, а кад се врати она ће му поверити и другу дужност.{S} Повериће му — тебе и твоју срећу.</p> |
| мојим очима јасно, како се сјај једне у другу прелива.{S} То је твоја звезда.{S} Моја је звезда |
| утњи, суво лишће полеће са ње у висину, дружба кличе, и после неког времена витез се враћа у ре |
| памтих родитеље.{S} Идем, певам веселој дружби, био сам и у многим логорима, многог охрабрио а |
| p>— Ал’ гусле, гусле овамо! — у веселој дружби једној довикује један.</p> <p>Где ћемо гусле сад |
| а.</p> <p>Стигнувши на уговорено место, дружина се поскида са коња, које прихватише копљаници. |
| љутит, крете и подвати ногама земљу, а дружина га радосно поздрави.</p> <p>— Мери, брајко, сад |
| ајком дошла до места, где се имала цела дружина сакупити, деспотица Љуба већ бејаше тамо стигла |
| и учитеља.</p> <p>Ипак је сва одабрана дружина Момчилова пошла са њим.</p> <p>Тома је дотле ус |
| жено је могућним нападајима и гусарских дружина и крсташких чета.{S} Брат наш Вукашин први је р |
| е касно.{S} Кад је један од завереничке дружине, који је био код саме црквице, у шибљу код огра |
| ну! — виче испред једног чадора неко из дружине, што је у округ поседала.</p> <p>Један војник и |
| ни, да њиме вида раме храбрих ратника у дружини витешкога Рајка и Марка краљевог; дадох тужном |
| ије?</p> <p>— Разуме се, и можеш и ваља друкчија да будеш.{S} Зашто тужиш?{S} Ваљ’да зато што ј |
| а је моја срећа несумњива, али је судба друкчије хтела.</p> <p>Млади је витез био отишао, кад ј |
| еологита.</p> <p>— Али мени моја слутња друкчије говори, — рече Угљеша.{S} У лицу дође тренутно |
| и старештво, па и данак плаћати, ако се друкчије не може мир искупити.</p> <p>— Не, ја велим не |
| <p>Он бејаше сад препорођен.{S} Гледаше друкчије, отвореније и веселије, а говораше отворено, н |
| и и како су се ђаури надали, могао је и друкчије гласе султан добити.</p> <p>— Хвала и срећном |
| моје мисли, моје осећаје.{S} Па могу ли друкчије?</p> <p>— Разуме се, и можеш и ваља друкчија д |
| смо.{S} После свега тога ми нисмо могли друкчије поступати до онако, како смо и учинили.{S} У и |
| је Гојко невера.{S} Волела бих, да сам друкчије гласе од вас чула.{S} Ах, то је страшно!{S} Хв |
| меник неће бити рђав, јер је из његовог друштва.{S} То су чули од Гојка, И били су мирни</p> <p |
| је Фаталан сусрет.{S} Уклонио сам се из друштва да у самоћи осећам тајну, што је у мојој души д |
| а ловцима само из обичаја да се увелича друштво, већ је и сама била страсан ловац.{S} Сада је у |
| ну и са једном лозинком.</p> <p>Тако се друштво брзо смањивало и на послетку ишчезе.{S} На дати |
| ком тешке и непријатне јаве, ловачко се друштво Угљешино и пробудило у суморном расположењу.{S} |
| двором ћесаричиним искупило готово цело друштво градске господе, Тома се показиваше према свима |
| .</p> <p>У празорје се кренуло одабрано друштво на чилим коњицима.{S} Ту је био деспот Угљеша с |
| а Лабуда војнику, а сам је Мару одвео у друштво, из кога се била издвојила прилазећи њему.</p> |
| означеном месту долазак ловаца.</p> <p>Друштво је, изишавши из града, прешло преко пута, што д |
| бље залазили у шумску хладовину.</p> <p>Друштво је било расположено, јер им скоро свима бејаше |
| е мајка и сестра Мара — па је у њиховом друштву наступила нема тишина.</p> <p>Тишину прекиде Го |
| била страсан ловац.{S} Сада је у њеном друштву — више ради ње — била и Мара.</p> <p>Врло вешти |
| њима Тома је био добро расположен.{S} У друштву са Љубојем, заповедником градске страже, Тома б |
| ава је имала сада два пута више посла у друштву с деспотицом и Маром, а Јелена, навикнута на не |
| а он се тек први пут нађе за то време у друштву.{S} Говори, приповеда и пита, ал' све је мање, |
| око великих ватара у дворишту, те се у друштву залагаху погачом и месом а запајаху добрим вино |
| отле немилог му, дошљака.{S} А пијући у друштву са њиме, Љубоје је бивао све ређе са старим дру |
| инуше, он опет пољуби двоглавог орла на дршку, и крену коња.</p> <p>У силној тузи пођоше за њим |
| круном држао је стегоноша у десници на дршку од бојнога копља.{S} За њим је ишла коњица, а за |
| подај све!</p> <p>„Јер црне очи, морска дубина, казују страст ал’ и неверу.</p> <p>„А шта је др |
| ога ратника, а још више сузе, ливене из дубине истинског осећања жалости, олакшаше боле и тугу |
| дске бедеме огледајући се у местимичној дубини речице, што испод подграђа серског тече — чини с |
| лаком је скоку нестаде.{S} Мамљена све дубље међу столетне грмове деспотица се и не сећаше да |
| > <p>Рајко с главом у рукама тоњаше све дубље у мисли.</p> <p>Непознати лагано устаде, и, држећ |
| као што отров улази у крв залазећи све дубље у тело ношен крвним током, утицаше турска коњица |
| што је сунце више освајало и они су све дубље залазили у шумску хладовину.</p> <p>Друштво је би |
| ремећени и пропашћу Анђеловом, склонише дубље не кушајући даљи напад.</p> <milestone unit="*" / |
| оче са својима корак по корак одступати дубље у логор...</p> <p>— Нек наше крило дође себи, за |
| ке опрезности ипак први грабљаху да што дубље уђу у стан српски неопажени.</p> <p>Није дуго тра |
| ном у име свога таста Синише, који је у дубоким годинама на самртничкој постељи, али нам не мож |
| њеној очекиваше.</p> <p>— Деспотица је дубоко зашла, — рече Мари стари дворанин Благоје, који |
| ом Војихнином?</p> <p>Тома Теологита се дубоко поклони:</p> <p>— Светли деспоте!{S} Заповедај и |
| нути.</p> <p>Тома Теологита три пута се дубоко поклони и пун скромности изиђе из собе Угљешине. |
| пространо и равно красно поље, које се дубоко са севера завршује повећим висовима.</p> <p>Ту б |
| амоћи осећам тајну, што је у мојој души дубоко урезана.{S} Наишао сам на ову кулу, па жељан да |
| овом забуном, коњица турска продре брзо дубоко у логор, али до средишта ипак не доспе.</p> <p>М |
| старац тако појао, никада се није тако дубоко душом посветио у молби Господу, нити је икада ја |
| расти и поплавити брда и долине, реке и дубраве, отићи ће далеко у хришћански свет, али њој нем |
| јих услуга, што их је чинио ђеновским и дубровачким трговачким бродовима, био на далеко чувен.{ |
| Ја сам тада био по пословима царским у Дубровнику, па сам све тек доцне сазнао.</p> <p>Тешко ј |
| не, гонилац још мање.</p> <p>Век је сад дуг колико и мост.{S} Што краћи мост, краћи и век.</p> |
| S} Нама предстоји борба и ко зна колико дуга и мучна војна с Турцима.{S} Између нас и Византије |
| дакле, само толико растојања, колико је дугачак мост.</p> <p>То знају сад обојица.</p> <p>Коњи |
| у један пут стадоше пажљиво испуњавати дугачке празне просторе међу поређаним чадорима.{S} А т |
| ом.</p> <p>Ова се војска у гомилама или дугачким редовима пешке стицала у градско поље под Серо |
| p>Био је сетан и забринут.</p> <p>Прође дугачком стазом до половине, па седе на камену клупу с |
| у са великом чупавом шубаром на глави и дугачком палицом у руци.{S} Он је био први пастир и ста |
| овори старац, гледајући дошљака, његову дугачку искислу кабаницу и доброга коња.</p> <p>— И јес |
| а четвртина укупне српске бојне силе, у дугим, местимице прекинутим, линијама брзо утапаше у ло |
| умачи.{S} Љушкао сам се на облаку дуго, дуго, док ти се облак као провали или развуче, не знам |
| невине дечице!{S} Али није, хвала Богу, дуго тако трајало.{S} Пре него што је запљуснуло до њих |
| боја дошао је у стан Момчилов Тома.{S} Дуго се на само разговарао са МомчилОм, и остао је у ње |
| арицу о свему.</p> <p>Али то не потраја дуго.</p> <p>После неког дана Љубоје доби од Ане запове |
| ђу у стан српски неопажени.</p> <p>Није дуго трајало то утицање, јер се турска војска, једва че |
| х, и занех се у тешку бољетицу, од које дуго времена боловах.</p> <p>Туђина је нестало, отишао |
| им зрацима његовим!</p> <p>— Војна неће дуго трајати.{S} Азијатска се сила не може мерити с наш |
| ладан и затворен, данас може размишљати дуго о своме неваљалству!</p> <pb n="72" /> <p>Ана беја |
| не знам ни ја, па ме испусти.{S} Нисам дуго летео озго, па бућнем у неку воду.{S} Кад тамо, а |
| очајање.</p> <p>Па јој је онда говорио дуго и живо, говорио је и као деспот и као муж, и као ј |
| а груди, и на чело јој стави први, тако дуго жуђени, пољубац...</p> <p>—- Маро, моја Маро!{S} Т |
| сан растанак њен био!{S} Деспот се врло дуго задржао у логору синоћ.{S} У граду су многи од људ |
| а га тумачи.{S} Љушкао сам се на облаку дуго, дуго, док ти се облак као провали или развуче, не |
| а се Угљеша ни мало не обрадова.</p> <p>Дуго је сам размишљао, па онда зовну деспотицу.</p> <p> |
| /p> <p>Угљеша остаде у соби сам.</p> <p>Дуго је замишљено ходао по соби крупним корацима.</p> < |
| ни онда, кад се у Драму вратио са свога дугог пута Тома Теологита, кога је она држала за домаћу |
| Или је мож’да превисоки краљ уморан са дугог пута?</p> <p>— Ни то не.{S} И ако сам вечерас сти |
| ане стајаше неокаљана прошлост Гојкова, дугогодишње другарске везе и сумња у правичност велможе |
| ијући непрестанце бој на <pb n="176" /> дугој линији док трајаше једнога ратника.{S} Поједине с |
| на му наслони своју лепу главу са црном дугом косом на груди, које се снажно надимаху.</p> <p>— |
| сада први пут после толиких неприлика у дугом времену обрадова.{S} Радовала му се као дете што |
| стигох из потере за крвником.{S} Ја сам дужан крви српском. роду!</p> <p>Лагано су тако одмицал |
| ала Богу, ја сину вратих, што оцу бејах дужан! — прошапта старац, па се несвесно занесе.</p> <p |
| сар на двор мога поочима, и оба се пута дуже задржавао.{S} Ја сам мислила, да је моја срећа нес |
| о задржавао и гледао да се не врати што дуже у Драму.{S} Он је сад желео само освете, а знао је |
| Угљеша живи је страх за наше.{S} После дужег размишљања и саветовања одлучили <pb n="151" /> с |
| е у служби деспота Угљеше, где се после дужег лутања по српским областима на послетку скрасио.< |
| ано испустио руку Гојкову.</p> <p>После дужег времена Властоје тешко отвори очи, у лицу поплаве |
| старог дворанина.</p> <p>— Ни крива ни дужна ухватише ме два напасника — причаше старац — те м |
| в грабљаше напред под новом опоменом на дужност његову.</p> <p>Киша је већ попустила али се вих |
| p> <p>— Размислио сам и нашао, да ми је дужност.</p> <p>— Онда, бар за сад, никоме ни речи.</p> |
| ве приклонимо једној глави.{S} Данас је дужност најумнијој глави, да буде на своме заповедничко |
| је говорило осећање према Гојку, друго дужност према старијима.</p> <p>Са степеница се чу шкри |
| кад се врати она ће му поверити и другу дужност.{S} Повериће му — тебе и твоју срећу.</p> <p>Ма |
| т јунак! — додаде Угљеша. — Он је своју дужност савесно извршио.{S} Није био Србин али опет беј |
| потицу, и кажи да је Угљеша чинио своју дужност, али да га је — звезда — звезда издала...</p> < |
| тичем, јер је он ипак одано вршио своју дужност.{S} Драмска је област на граници, а Драма је пр |
| у Гојко.</p> <p>— Не, ја сам само своју дужност чинио, — говорно је Рајко — па мож’да сам пропу |
| д сам отишао да га у име ваше сменим са дужности његове.{S} Није хтео пристати, покушао је побу |
| ајко — па мож’да сам пропустио што и од дужности учинити!</p> <p>— А то је —</p> <p>— Требало ј |
| а ратничко веће на коме одређиваше нове дужности војводама и издаваше налоге за претходну спрем |
| , не чекај, спремај се и пођи на сусрет дужности.{S} Ја ћу ти помоћи!....</p> <p>Кад по заповес |
| " /> нисам ништа пропустио, што ми је у дужности било.{S} А овако —</p> <p>— Овако си урадио, к |
| цара, три нова њена владара не осећају дужности своје.</p> <pb n="97" /> <p>— Поуздаћемо се у |
| лише на њ, те саломише некадашњу његову дурашност.{S} Ређе се креће у последње доба из своје ма |
| поведник јакога Пловдина предао је свој дух Господу!</p> <pb n="98" /> <p>— Бог да га прости! — |
| син ћесара Прељуба, али не и прејамник духа његовог!</p> <p>— Онда нам остају само браћа Дејан |
| и прекрсти га још једном.</p> <p>Ветар духну и суво лишће обнаженог дрвећа позне јесени зашушт |
| до самог уласка у град.{S} Свештеници и духовници стајали су у одеждама а градска посада са сво |
| оследњих, где га дочекаше свештенство и духовници.</p> <p>Најстарији међу њима, настојник цркве |
| дни сањају.{S} Сан им осваја трепавице, душа је помућена гласовима, што случајно чуше кад се вл |
| ти чисту истину, и ако ми је немила.{S} Душа моја нема мира.{S} Али светињу њенога спокојства н |
| ворим, витеже! — говораше Мара Гојку. — Душа се моја раскравила, <pb n="143" /> па туга са ње о |
| Гумна.{S} Али то дадох руком, а душа — душа још боли.</p> <p>— Бог и његова милост!</p> <p>— Б |
| уђина наћи ћемо, — рече Гојко.</p> <p>— Душа му проклета!{S} Ал’ витеза оног нигде ?</p> <p>— Б |
| итез користи случајем и шали —</p> <p>— Душа моја страда, а кнегињица мисли да се тек шалим!{S} |
| чима јој чисто одоше и дах и осећаји, а душа њена шапуташе:</p> <p>— Далеко, далеко је он, кога |
| рпскога Гумна.{S} Али то дадох руком, а душа — душа још боли.</p> <p>— Бог и његова милост!</p> |
| е грозница осећаја, а после ње — здрава душа, чисто срце, крепка воља.{S} Тако је браћо!{S} Пиј |
| држала.{S} Сада не могах више.{S} Твоја душа пати, твоје срце страда, а ја не знам узрока.{S} У |
| огађаји, сестро моја!{S} Ал’ је и твоја душа велика, кад је све то поднела.{S} Ти се надај, тво |
| узвишена ћесарице!</p> <p>— Је ли која душа остала гладна после тога?</p> <p>— На моју душу гр |
| {S} Даље иду моје мисли, даље жуди моја душа, јер без тога нема живота ни опстанка ни овоме, шт |
| досава јој је била једина утеха, једина душа, којој се могла без устезања поверити.</p> <p>— Ти |
| <p>— А она женска?</p> <p>— Веома добра душа, све ћеш сазнати, — одговори Гојко.</p> <p>Момци п |
| азумети.{S} Али се вара.{S} Угљешина је душа упила у се сву озбиљност његове занесењачке пропов |
| тала љуба верна.{S} И ко зна, колико би душа моја више страдала да јој у часовима сумора ниси т |
| чи — а ја сам то чешће слушала — налази душа моја више уживања.{S} Мож’да то долази и отуда што |
| ва нашем господару, што нам поврати мир душама и измири нас са црквом цариградском! — рече једа |
| раља Дечанског, други су били уз младог Душана, за кога је тада слушао да је његов врсник.{S} С |
| о весело.{S} Млади су људи веровали, да Душанову војску нико <pb n="104" /> не може победити, п |
| и се ипак знало, да они верују, како на Душану нема правога благослова.{S} Ни сам сјај царске к |
| у почетку обмањивало о величини његове душе и ширини његових погледа.</p> <p>Али је у толико л |
| ратника, створи меког љубавника, благе душе, тихих и срдачних жеља.{S} Па ипак остадох ватрен |
| огита ту буде.</p> <p>— Говориш из моје душе, — одговорио му је Гојко — али ипак и ја и ти прев |
| Бога, хвалим! — оте му се из раздрагане душе његове.</p> <milestone unit="*" /> <p>Стари дворан |
| оживљујући најлепше снове њене млађане душе.</p> <p>Али не мисли о њој само Гојко.{S} Њена је |
| ма, осредњег раста, јаких мишица, добре душе ал’ намрштена лика.</p> <p>Кад се серска и драмска |
| коме би на сјају једних очију и топлини душе једне било свуда добро и у вечитом леду топло!</p> |
| да се сиромашним домовима изда за покој душе доброг нашег господара?</p> <p>— Јесте, узвишена ћ |
| служиоци олтара Божјег читали за покој душе старога ратника, а још више сузе, ливене из дубине |
| била успешни видар непомућеном ведрином душе своје!{S} Не бејах баш голобрадо момче, кад сам с |
| .{S} Ти ме бар знаш!{S} Није спокојство душе моје поремећено никаквим злобним гласом, који би о |
| сад, а од кад се ти поче бринути за мир душе, кад нити постиш ко што треба, нити што приложи цр |
| а, плавојка привлачила је на се пажњу и душевним и спољним украсима.{S} Стари се Властоје слага |
| атријархом.{S} И то је донело потребног душевног мира.{S} Таман сам мислио, да је већ толико от |
| слатком сну!{S} Господару, шта је теби, души твојој? реци ми — мож’да смем знати — и ражаљеним |
| сти, витеже, ал’ ја говорах искрено.{S} Души ће ми бити лакше!</p> <p>— А шта је о твојим стриц |
| у људском животу, још су крваве ране на души мојој.{S} Још не могу да са тим раскинем.{S} Благо |
| и у чему несвесно увредио.</p> <p>То је души Аниној било доста.{S} Она се са скупоценим поклоно |
| пореметило мир, тако потребан и дому и души старе ћесарице.</p> <milestone unit="*" /> <p>У је |
| це Ане, али је то остало само у његовој души.</p> <p>Кад се већ приближио крај гостовању Угљеши |
| а у самоћи осећам тајну, што је у мојој души дубоко урезана.{S} Наишао сам на ову кулу, па жеља |
| аше мисли у једном уму и жудње у једној души.</p> <pb n="160" /> <p>— Нек тако буде ! — пристад |
| p> <p>И она рече Мари.</p> <p>У Мариној души наступи бура.{S} Она се ломила, док је Гојко не ос |
| обро се загрејасмо винцем, и почесмо по души говорити.{S} Ако си, велможо, кадгод имао нада, же |
| оме.{S} А тежња за тим и јесте оно, што души мојој не да мира.{S} Деспотице!{S} Да сам мислио о |
| је ћутала о томе немилом догађаЈу.{S} У души јој је било тешко, али је ипак увидела да није без |
| ећаваше суровост изгледа овога мож’да у души племенитога човека.{S} Ал’ једно, што свака црта л |
| же бити, јер таким сумњама нема места у души <pb n="8" /> мојој.{S} Навршило се већ петнаест го |
| S} Очекивао је Гојка.</p> <p>Борба је у души његовој била још већа.{S} Корео је себе, што није |
| ду, ал' никога више од онога, који је у души највише патио — од Маре.</p> <p>Она је сад већ бил |
| о тешко као да се неке тужне успомене у души и пред очима његовим гомилаху.</p> <p>Ловци се нас |
| одало своме свакидашњем послу.{S} Али у души Гојковој није било мира.{S} Без поговора послушан |
| ло за руком.{S} Љуба је расла, црпући у души своје мајке благост и тихо суђење а у витешком кар |
| ањ и његово поступно слабљење.</p> <p>У души и сећању његовом лагано ницаху једна по једна успо |
| рано.</p> <p>Многи се јунак још бори са душом, неки се упиње да се дигне, да бол олакша и пада |
| најмилија забава, да с мислима својим и душом говориш!</p> <p>— Одиста ми је такав разговор нај |
| везду, све живљим очима, све немирнијом душом, па јој није ни одговорио.</p> <p>— Господару!{S} |
| је, предан гледању сјајне звезде, пошао душом, оком, слухом за њом, ка њој, дигнувши руку управ |
| црно око и црно вино пиј!</p> <p>„А ако душом певаш и шарне снове сниваш, за плаве очи подај св |
| тако појао, никада се није тако дубоко душом посветио у молби Господу, нити је икада јаче осећ |
| ајко, Исаија и остали.{S} Властоје се с душом борио.</p> <pb n="93" /> <p>Гојко клечећи држаше |
| <p>— Који своме пријатељу срећу убија, душу тамни, наду одузима.{S} Ипак чућеш.{S} Где смо сад |
| каза на Гојка — и други јунак, Рајко, а душу његову каквом бојом зна сликати тек прошлост добре |
| хињама:</p> <p>— Помолимо се Господу за душу његовог раба, доброг пустињака.</p> <p>(КРАЈ)</p> |
| извесна смрт честитога родитеља мутила душу, на небу његове среће не би било, мишљаше, никакво |
| адао !{S} Тешка је неизвесност притисла душу моју.{S} Она пати и страда.</p> <p>Сутра дан дође |
| </p> <p>Тешка слутња паде и осталима на душу.{S} Ућуташе и замислише се.</p> <p>Нему тишину пре |
| ноћи у Галипољу прекино̑, једва изнесе душу до Свете Горе.{S} Ту <pb n="114" /> је на брзо скл |
| , утврдивши градове.{S} Али је ваљало и душу овога народа умирити.{S} Успео сам, те сам царигра |
| да га браним.{S} Друго је нешто, што ми душу тишти.{S} Ти си сада у незгоди: и по Божјим и по љ |
| Богом, не даље!{S} Одбиј сумњу, што ти душу мори.{S} Освоји ли она, ти више немаш снаге неће в |
| ја се и сама челичим, а неки свети огањ душу ми загрева.</p> <p>— Тако је.{S} Буди безбрижна..{ |
| .{S} Отклонила се сумња, која је његову душу често морила, а на место њено дошло је мило и радо |
| ио, нити је лако било завирити у његову душу и мисли па проценити, да ли је био охол из уверења |
| о његово продире, чини ми се, у свачију душу.{S} Ал’ баш тај његов поглед мене је — опрости, ве |
| тмина прими тако проливену крв на своју душу.</p> <p>Тада се разлеже разбојиштем глас турски:</ |
| ала гладна после тога?</p> <p>— На моју душу грех, ал’ ја мислим, да је било довољно, — искрено |
| сло у ноћној тмини, изнело је само голу душу.{S} Па и то је готово све пропало.{S} Неке су безд |
| рговац, избеже са мном, да спасемо голу душу.</p> <p>„Јелена, кћери моја!{S} Ми ништа више нема |
| д се враћаш ка животу, кад развесељаваш душу моју, обрадуј и срце моје, и благослови свога <pb |
| > <p>— Добро.{S} Ал’ ко да нам помогне, ђаво или Бог?</p> <p>— Бог!</p> <p>— Можемо ли се и даљ |
| , а спуштао сам се чак на дно Грчке.{S} Ђаво ме однео, ако знам, шта ми је право занимање!{S} Ј |
| још онај стари Анђео?</p> <p>— То јест ђаво!{S} Да Богме!</p> <p>— А јеси л’ тачан као пре?</p |
| а метне главу у торбу.</p> <p>Змај гони ђавола.</p> <p>Бегунац ће у мрклој ноћи лако отићи с ко |
| , а онако би било немогућно.{S} Плод би ђавољег труда био толико сазрео, да би тамо опасно било |
| пољуби, прекрстивши се, злаћени крст, а ђакон настојников изиђе пред Угљешом са осредњом, у зла |
| ђен на разбојишту, биће мио пророку.{S} Ђаур се мало опоравио, од великог је, без сумње, рода.{ |
| нам се у помоћ један непознати туђин — ђаур.{S} Он је и одвео наше у стан непријатељски, па га |
| на ред најплеменитији.{S} Онај јуначни ђаур, што је рањен и полужив нађен на разбојишту, биће |
| са њим био појурио нашима, видећи да се ђаури не надају нападу, није имао кад да иде до Јеврено |
| овдин били поново изгубили и како су се ђаури надали, могао је и друкчије гласе султан добити.< |
| т коњски.{S} Послуша боље.{S} Мож’да су ђаури?{S} И он се брзо склони низ Марицу, бацивши прело |
| други. — Ви, који сте били манастирски ђаци па побегли зато што не трпите мирис од вина, знате |
| је због својих услуга, што их је чинио ђеновским и дубровачким трговачким бродовима, био на да |
| право у пропаст...{S} Она скочи, отури ђерђев, прекрсти се, погледа около себе па приђе те пог |
| траше — жалосну врбу, лако обележену на ђерђеву у место маленог крина, који је у почетку хтела. |
| је већ била, забаве ради, на позлаћеном ђерђеву своме почела неки вез.{S} Једног је дана <pb n= |
| требало па да се војске наше сукобе.{S} Ђурађ Балшић ми хоћаше ту бити користан савезник, али — |
| синовица Милица, жена зетског господара Ђурђа Балшића, не може бити довољна залога за трајно пр |
| није све, —- настави Гојко.— Краљев зет Ђурђе Балшић, који му је био савезник против Алтоманови |
| , које је под његовим Марком и зетом му Ђурђем Балшићем стајало према сили Николе Алтомановића, |
| продужи спавање, чудећи се:</p> <p>— Е, е!{S} А прсти се пусти дочепали мекоте па не умеју пуст |
| ола у шали.</p> <p>— Тако је, тако !{S} Е, па живео добри старац Исаија, кад нам је овако добро |
| ано одговори војвода.</p> <p>— Умро?{S} Е, Бог да га прости! — рече старац и подиже шубару.</p> |
| дошао? — чујаше се нечији глас отуда. — Е, добро нам дошао такав соко!</p> <p>— То је његов гла |
| да продужи спавање, чудећи се:</p> <p>— Е, е!{S} А прсти се пусти дочепали мекоте па не умеју п |
| 9" /> и не растумачим сам без вражбина, ево моје русе главе, — одговара онај други, младић.</p> |
| нах Исаија.</p> <p>— Узвишена ћесарице, ево твојој милости и закриљу приводим листак са стабла, |
| сти, али — ти ми више нећеш требати!{S} Ево, ово, што ногама газим, без сумње је мач каквог пог |
| ја бих још радо с тобом разговарала.{S} Ево одавде настаје виноград моје добре госпође, а ја им |
| им тумачењима, јер смо онда пропали.{S} Ево — и она се лако спусти на колена — преклињем те —</ |
| кад се препреке томе стану јављати.{S} Ево немила гласа.{S} Мој брат краљ Вукашин спрема војну |
| да би тамо опасно било и приступити.{S} Ево погледајте! — и Тома повуче на више левом руком рук |
| /p> <p>— Добро, — осмехну се старац.{S} Ево сна, па га тумачи.{S} Љушкао сам се на облаку дуго, |
| своју честитост.</p> <pb n="1" /> <p>— Ево овде је то било, — показиваше старац — а зликовац ј |
| викну Вукашин.</p> <pb n="172" /> <p>— Ево, одговори крајишник — узми мога вранца.{S} То је по |
| места, па онда и сами седоше.</p> <p>— Ево, отац Исаија ће нам казати што више о судбини дана, |
| сада.</p> <p>Тома се осмехну:</p> <p>— Ево ти руке! — рече као у шали, дижући своју десну руку |
| >— Ја ћу их извидати!</p> <p>— У напред ево да ти платим труд!</p> <p>И Гојко је свим жаром пла |
| ка завист — љубав неодољива!</p> <p>— И ево овде, у осами ових гора, ближе једином господу Богу |
| био неко време у српском логору.</p> <p>Ево чега се Рајко опомињао.</p> <p>Његов стриц Момчило |
| и ништа више немамо, јер моја тековина, ено погледај, пламти у огњу, да осветли пута некрсту, к |
| звезда гине, тамни.{S} А на супрот њој, ено погледај, мало даље на истоку звездано се јато множ |
| биле источно од њих.</p> <p>— Познајем, ено је! — брзо одговори деспотица Љуба — она је и сада |
| /p> <p>— Он је истина примио управу над епирско-тесалском краљевином у име свога таста Синише, |
| ружје, где су знаци мога чина?</p> <p>— Ето их, — рече Љубоје показујући на застор — који је о |
| о.{S} За падом тврдог Галипоља дошао је ето пад великог Дренопоља.{S} За падом Пловдина <pb n=" |
| о је други властелин, на кога су се сви жалили.{S} Несуђени војно мој долазио је у град Манасти |
| ог заповедника.</p> <p>За Гојком су сви жалили, али су се надали да његов заменик неће бити рђа |
| чки у старим годинама својим.{S} Али не жалим за труд.{S} Имао сам се око чега и намучити, — до |
| Драму.{S} Кад год је дотле дошао, није жалио такнути и до Драме, не толико ради господске малв |
| га придржаваше и спусти на траву испод жалосне врбе.</p> <p>— Ти си гласник? — упита лагано ра |
| да си га овде сахранио, овде испод ове жалосне врбе или ми, ако волиш, копај гроб онде више, н |
| доле између два брега наиђе под једном жалосном врбом крај студенца на једног војника, гласник |
| испунише боре, а она тужно посматраше — жалосну врбу, лако обележену на ђерђеву у место маленог |
| узе, ливене из дубине истинског осећања жалости, олакшаше боле и тугу њихову.{S} И после прве с |
| За оца њеног рекоше да је пресвиско̑ од жалости, а она је остала и некуда отишла.</p> <p>— Мож’ |
| Исаија.</p> <p>Тако су прошли дани прве жалости у двору Анином, а мало за тим отишао је и Исаиј |
| ужену и савладану под теретом најновије жалости, ни у чем не преухитриш, што би вређало њено ча |
| е...</p> <p>— Да страшне ноћи, да силне жалости! — уздисаше млади грчки певач, држећи своју цит |
| ле и тугу њихову.{S} И после прве силне жалости наступи мајина тужног и тихог размишљања.</p> < |
| ском.</p> <p>Дошавши у тренутку највеће жалости ћесарице Ане био је примљен без икаквих већих з |
| м, да је Тома узрок њене онолике туге и жалости.{S} И Рајко, који се у врту зарече, да ће још с |
| вору мога поочима и они из жупе искрено жаљаху свога доброг господара.{S} Али један не бејаше т |
| ти са болесничке постеље, па га искрено жаљаше.</p> <p>— Звао ме је, кад је чуо да сам амо свра |
| м светли далеко око себе, претвори се у жар па опет од њега остаје само угљен и пепео....</p> < |
| потице Љубе чисто стаде.{S} У њој плану жар свеснога частољубља, и она лаганим али поузданим гл |
| та је то, брате са приморја.{S} Тебе је жарко сунце размазило, те не познајеш снаге планинске, |
| ти платим труд!</p> <p>И Гојко је свим жаром пламене љубави своје загрли, притиште на груди, и |
| е, махаше руком опраштајући се са јатом ждрала, који се све даље губише ка југу.</p> <p>Врата с |
| и ћу имати до само те зависти!</p> <p>— Ждрале, поносити бродару неизмерне небеске пучине, ти ш |
| ао о ратовању.{S} Гласници су летели из Жегљигова на све стране деспотовине, позивајући властел |
| ди, а кад му она рече, да није родом из Жегљигова већ далеко с мора и да је много путовала и јо |
| о од Радовишта преноћио на свом путу за Жегљигово.</p> <p>Он луташе и онда, кад у логору све сп |
| сакупљању војске.</p> <p>У том стиже у Жегљигово и поклисар Гојко.</p> <p>И док су једни прича |
| Обилазио је и околину, лутао по обалама жегљиговске реке, посматрао њено ушће, и — мислио о Дра |
| а особито у главним градовима њеним, у Жегљигову, <pb n="109" /> Велбужду и Кратову, кипео је |
| ја.{S} Старији деспот Костадин био је у Жегљигову, где је добијао знатно благо од закупаца бога |
| га по белом врату његовом.{S} Таман је жедни коњиц дохватио воду, кад се око њега и његовог го |
| а јој галантно рече:</p> <p>— Ви сте то желели, и само та помисао учинила је, те ми је рука, пу |
| не врати што дуже у Драму.{S} Он је сад желео само освете, а знао је, да њој није још време.</p |
| доба ни имао другог задатка.{S} Тако је желео покојни ћесар Војихна <pb n="22" /> у знак захвал |
| да неко оде и замени његовога Гојка.{S} Жели стари ратник да загрли свога јединца.{S} Верује да |
| ве ствари.{S} Једно је, што ћесарица не жели чути ни речи од свега, што је до сада било.{S} Дру |
| у.</p> <p>— И то ће бити.{S} Лала-Шахин жели да се и то вечерас почне.{S} Прво ће доћи на ред н |
| весност судбине њене у томе часу — и ја желим да се два пута Бог не куша!</p> <p>Гојко је весел |
| пшти послови.{S} Чућеш и видећеш.{S} Ти желиш кући покојног Војихне добра?</p> <p>— Као и себи |
| .{S} Ако си, велможо, кадгод имао нада, жеља и снова, и ако си за њих какве лепе и благе ноћи м |
| ретече.{S} Исаија је био у њему сам.{S} Жеља за мирним животом и тишином, у којој би свој књиже |
| ињу њенога спокојства не наруши никаква жеља за сјајем и блеском сујетнога живљења.{S} Ти ме ба |
| , отишао је, без сумње љутит, што му се жеља ни у колико није остварила.</p> <p>Ја сам помоћу ј |
| јко —</p> <p>— Он је само тумач њихових жеља.</p> <p>— Онда ваља тамо на извору ту везу пресећи |
| љубавника, благе душе, тихих и срдачних жеља.{S} Па ипак остадох ватрен у једној жељи, за коју |
| зив свој, да буде тумач мисли и грешних жеља људских пред лицем Господа Бога!</p> <pb n="145" / |
| о радо и његов Гојко, па је у мислима и жељама и даље <pb n="27" /> ишао.{S} А Мара се баш најв |
| у, само ако би била у опреци са његовим жељама.</p> <p>Тома је мислио, да је Љубоје већ у његов |
| слутња наглашавала да одговарају њеним жељама.</p> <p>И сазнала је, па је казала доброј старој |
| сава осећаше се и сама ојачана у добрим жељама својим према кући ћесарице и њених пријатеља.</p |
| урезана.{S} Наишао сам на ову кулу, па жељан да се трајније склоним од ловаца, који могу на ме |
| о крај гостовању Угљешину, ћесарица Ана жељаше да све славље не прође без уобичајеног великог л |
| авајући своје личне прохтеве и ненасите жеље удари клин у јединство српске отпорне моћи са ових |
| еља.{S} Па ипак остадох ватрен у једној жељи, за коју се моја породица заложила, остадох непоко |
| де на вечерњи.{S} С њом пође — по њеној жељи — Мара и само један пратилац, стари дворанин Благо |
| е задржао и после тога неколико дана по жељи свих а нарочито деспотице Љубе Угљешине, кћери Вој |
| деспотица се и не сећаше да је Мара по жељи њеној очекиваше.</p> <p>— Деспотица је дубоко зашл |
| Љуба и Видосава.</p> <p>— Учинио сам по жељи властеле, а знам да нисам ни вашу вољу прекршио, — |
| буду што свечаније.</p> <p>Соколови су, жељни плена, кликтали на дворишту, кад су осетили час п |
| плавим бреговима, који је заклонише од жељних погледа оних, што осташе у Драми — престадоше зв |
| брадова.{S} Радовала му се као дете што жељно пружа руке за мирисним цветом и шареним лептирком |
| /> <p>Моја кћи а твоја синовица Милица, жена зетског господара Ђурђа Балшића, не може бити дово |
| лижила.</p> <p>— Господару! огласила се жена.</p> <p>Он није чуо, гледао је звезду, све живљим |
| </p> <p>— Господару!{S} Деспоте! понови жена.</p> <p>Он је опет оћутао на њен поздрав.{S} Није |
| ажљивим ал’ доста снажним гласом понови жена, ступајући му још ближе. <pb n="6" /></p> <p>Он се |
| пуни бегунаца, немоћних стараца, слабих жена и невине дечице!{S} Али није, хвала Богу, дуго так |
| вора послушан покојном ћесару и његовој жени Ани, Гојко је с места послушао њену наредбу и из Д |
| ке Јелене почела на брзо постајати мека женска природа, каква Је у почетку Јелена и била.{S} Њо |
| А кад виде, да је недалеко од њега нека женска прилика, коју у мраку не могаше боље загледати, |
| била је племенита госпођа и образована женска, која је знала схватити озбиљност прилика, што о |
| се трже и лагано додаде:</p> <p>— А она женска?</p> <p>— Веома добра душа, све ћеш сазнати, — о |
| њом прозбори.</p> <p>Повисока и крупна женска, с нечим господским и поношљивим на лику и у пог |
| разабрати од утисака које на њ учини та женска.</p> <p>Сунце је нагињало западу, али је било јо |
| тајући звезде тако, да није чуо, кад се женска једна прилика успела уз стрмените степенице висо |
| у, која поред њих пролажаше.{S} А много женскиње из подграђа и околине с нејаком дечицом и заос |
| пе и сувише зликовачки према нападнутом женскињу, те да његова помоћ не дође касно.{S} Кад је ј |
| аду су многи од људи били поспали, а од женских нико будан не бејаше.{S} Само она очекиваше сво |
| државним пословима.{S} А кад је добила женско дете, потоњу деспотицу Угљешину, још се више пов |
| у икону.</p> <p>Гомиле народа, мушког и женског, старог и младог, које се бејаху из подграђа ис |
| на обичну ни властеоску ни нижега реда женску.</p> <p>А и она је мало зачуђена стала пред непо |
| ом поред обале речне, Гојко срете једну женску, која је хтела у лаком чуну прећи на другу стран |
| на другу страну.{S} Он се загледа у ту женску, која му се учини нешто необична са свога слобод |
| е снивајући једну кап воде.{S} А гдегде жерав, који је негда летео од муње брже, стоји крај мрт |
| /p> <p>— Боже, помози!</p> <p>— Жерава, жерава мог!</p> <p>— Војвода!{S} Где је војвода!</p> <p |
| ревара!</p> <p>— Боже, помози!</p> <p>— Жерава, жерава мог!</p> <p>— Војвода!{S} Где је војвода |
| се посветити?</p> <p>— Има!</p> <p>— И жерава, који ће стићи његовога коња?</p> <p>— Има !</p> |
| .{S} Земља је тутњела од трке поузданих жерава.{S} Ваздух је пиштао од фијука стрела и узмахива |
| о легло, да се сном окрепи.{S} И хрти и жерави, и соколи и соколари траже одмора после богатога |
| ед са добро ознојеним и мало примиреним жеравом.</p> <p>Соколари драже соколе, па се онда са њи |
| о је у златном руху на богато украшеном жераву деспот Угљеша, а око њега бејаху велики војвода |
| која се у средини бојног поља све већом жестином обнављаше.</p> <p>Војске се измешаше, ломећи к |
| неко.</p> <p>— Ћефалија Рајко!</p> <p>— Жив је још његов побратим Гојко!{S} За мном, јунаци!</p |
| — рече Рајко лагано Богдану. — Он неће жив видети Драме.{S} Благо њему!</p> <p>Ућуташе, а мало |
| ма благослова!{S} А мож’да није више ни жив?{S} Потуца се од немила до недрага.{S} А такав је ж |
| у врту Гојко и Мара.{S} Разговор је био жив, пун, као што им је и срце било наде пуно.</p> <p>— |
| и она и пољуби Исаију У Руку.</p> <p>— Жива и срећна била, кћери моја, — благослови је Исаија. |
| p>— Мож’да.{S} Бог би дао да је бар она жива.{S} Робом икад ал’ гробом никад!{S} За њега сам сл |
| уди уза ме!{S} Напред, јунаци!</p> <p>— Живео деспот!</p> <p>И као бујица грунуше густи редови |
| тим Гојко!{S} За мном, јунаци!</p> <p>— Живео војвода Гојко! — грмну охрабрена војска, па за Го |
| е овако добро винце припремио!</p> <p>— Живео!</p> <p>И велика дрвена, у кожу омотана чутура не |
| после полазимо у име Божје! -</p> <p>— Живео !—радосно се одазваше војводе.</p> <p>— Добар си |
| а јурну на густи буљук Турака.</p> <p>— Живео војвода!</p> <p>Ал’ Турци и овде одговорише фанат |
| кад уседе крајишникова вранца.</p> <p>— Живео краљ!</p> <p>— Алах, ил-Алах!</p> <p>И поново се |
| с рашчистише простор око себе.</p> <p>— Живео деспот ! — проламаше се ваздух, разносећи далеко |
| огласише знак, а чета кликну:</p> <p>— Живео деспот !</p> <p>— Алах, ил-Алах ! — рикну нови та |
| шали.</p> <p>— Тако је, тако !{S} Е, па живео добри старац Исаија, кад нам је овако добро винце |
| а.</p> <p>То је био неки туђин, који је живео повучено и кога сам ја ту затекла.{S} Он је био м |
| лим и Мраморним Морем.{S} Ту у Галипољу живео је мој млађи брат Матија као трговац, који је збо |
| м владарима неизбежан.{S} Деспот Угљеша живи је страх за наше.{S} После дужег размишљања и саве |
| тица писну:</p> <p>— Стани, заклињем те живим Богом, не даље!{S} Одбиј сумњу, што ти душу мори. |
| } А милостиње не могу чинити, кад и сам живим од милости доброг господара, — брањаше се онај по |
| благослова!{S} Пијмо, испијмо до дна, и живимо за част и име своје и своје отаџбине!{S} Здрави! |
| их узвика, од писке рањеника од поклича живих ратника.{S} Земља је тутњела од трке поузданих же |
| ку, хтеде нешто рећи, очи му још једном живље севнуше па се склопише, и — угасише на свагда!</p |
| аква жеља за сјајем и блеском сујетнога живљења.{S} Ти ме бар знаш!{S} Није спокојство душе мој |
| а знатно упитомио, разбирао је за начин живљења у првих Византинаца тога доба, трошио је нагоми |
| и мрклу ноћ, а живот у логору поста још живљи.{S} Измешаше се стари и млади ратници, са разних |
| > <p>Он није чуо, гледао је звезду, све живљим очима, све немирнијом душом, па јој није ни одго |
| момче у двадесетим годинама свога века, живо и окретно, гдекад много говорљиво а гдешто и врло |
| онда, кад сваки говор престаје, кад све живо тражи мира и покоја, да се окрепи у слатком сну!{S |
| p>— Него шта мислиш?{S} Куд они, ту све живо.</p> <p>— А да шта би било, да се српска господа н |
| ом подграђу.</p> <p>Све је тихо, све је живо легло, да се сном окрепи.{S} И хрти и жерави, и со |
| е.</p> <p>Па јој је онда говорио дуго и живо, говорио је и као деспот и као муж, и као јунак и |
| досава, а монах Исаија причаше им нешто живо и весело...</p> <p>Ана је у последње време под тер |
| реће око земље и њој служи, тако и моје живовање не може се замислити без ове моје миле цитре.{ |
| S} Он ми је, кад смо опсели једном Сер, живот спасо у једном ненадном испаду грчке војске.{S} О |
| ара плану за час и осветли мрклу ноћ, а живот у логору поста још живљи.{S} Измешаше се стари и |
| се од немила до недрага.{S} А такав је живот тежак, гроб је милији.{S} Веле чак, да су га и уб |
| а Је у почетку Јелена и била.{S} Њој је живот био тежак и мучан, а стазе животне посуте трњем и |
| n="109" /> Велбужду и Кратову, кипео је живот бујношћу придошле реке планинске.{S} Богати градо |
| и шта се код Пловдина догађа, угасио се живот једнога старог витеза.{S} Умро је војвода Властој |
| ставља на услугу мишицу и мач, главу и живот, захори се велика дворана од радосног клицања.</p |
| облака.</p> <p>— Тако се вама рађа нови живот! — додаде Видосава.</p> </div> <div type="chapter |
| отишао Богу на истину!{S} Шта ће и мени живот!{S} Цитро моја!{S} Синоћ си још певала о црним и |
| .</p> <p>— Јунаци, овуда је пут у вечни живот.{S} Ко је витез, нека не опрашта!</p> <p>Тако грм |
| о копаху ногама и рзаху.</p> <p>Али тај живот прекрати бура, која отпоче јаким ветром, а за њим |
| јао за то.{S} Кантакузен је свршио свој живот као збачени царски намесник у манастиру, а лукави |
| од Крстопоља на обали Белог Мора спасао живот од морских гусара.{S} Крупна јуначина, која је пр |
| а тужно место наше.</p> <p>Дотле је био живот.{S} Одатле настаје патња.</p> <p>Навезли смо се н |
| ћесарице и њених пријатеља.</p> <p>Тако живот пође напред веселије и бујније...</p> <p>Војска и |
| Византије, са својим навикама српскога живота — наста да измири и цркву српску са цариградском |
| гита успео да сазна главни ток дневнога живота и пословања у граду и подграђу драмском.</p> <p> |
| у хришћански свет, али њој нема вечнога живота.{S} Проћи ће векови, па ће се згажени крст дићи, |
| бедем против османске навале, није тога живота нестало, и ако се знатно повукао у скромније гра |
| даље жуди моја душа, јер без тога нема живота ни опстанка ни овоме, што је до сад створено.</p |
| радосно сазнање.{S} Празни дани минулог живота његовог добише обилате накнаде.{S} И он поче по |
| ио напредовање тих градова ни развијање живота у њима.{S} Па и сада, кад се сазнало за крвав и |
| Војихном и Властојем.{S} Године и буре живота навалише на њ, те саломише некадашњу његову дура |
| {S} Где нема Божјег благослова, нема ни живота!</p> <pb n="105" /> <p>Киша је све непрестано па |
| ике најрадоснијих часова из брачног јој живота.{S} У очима јој заблисташе сузе и једна се скотр |
| различите слике и сцене из шаренога му живота.</p> <p>— Све јесте и опет — није.{S} Ал’ те очи |
| упи, звекну и јекну нешто.</p> <p>Верна животиња размрска теме о тврдо стење, што обележава поч |
| Њој је живот био тежак и мучан, а стазе животне посуте трњем и невољама.{S} Таком се животу ниј |
| ја је био у њему сам.{S} Жеља за мирним животом и тишином, у којој би свој књижевни и преводнич |
| еко је Властоју — сад, кад се враћаш ка животу, кад развесељаваш душу моју, обрадуј и срце моје |
| сјајан и ведар сунчан дан.{S} И она се животу сада први пут после толиких неприлика у дугом вр |
| n="156" /> ми је нектар сладила; кад се животу зарадујем, она је тумач моје радости; кад смрт п |
| не посуте трњем и невољама.{S} Таком се животу није радовала, и само смеона и издржљива њена пр |
| у ми близо дани варљиве среће у људском животу, још су крваве ране на души мојој.{S} Још не мог |
| ли од Анђела, коме је Тома чешће пута у животу предавао своје пуне кесе блага.</p> <p>Али Томи |
| љива њена природа могла ју је одржати у животу.{S} Али је сад Јелени на један пут из мркле ноћи |
| аше, јер се никад од тада не сретосмо у животу.</p> <p>Гојко заусти да запита о несуђеном заруч |
| адора, као да бејаху узнемирени толиком живошћу, те немирно копаху ногама и рзаху.</p> <p>Али т |
| ваху гласове свакога часа, држаше слабе живце старе ћесарице затегнуте и узбуђене.</p> <p>Видос |
| н је свргнут.</p> <p>— Знам.</p> <p>— И жигосан тиме.</p> <p>— Знам.</p> <p>— Он треба да плати |
| етву, да ми не излети страшна реч, која жигоше издају.{S} Ја хоћу спаса свима а не себи!</p> <p |
| оштрим мачем пресече жице на цитри.{S} Жице тужно писнуше, а певачу очи засузише.</p> <p>— Так |
| /p> <p>Млади певач оштрим мачем пресече жице на цитри.{S} Жице тужно писнуше, а певачу очи засу |
| је тај његов поглед, канда, стао скупих жртава.</p> <p>— Не разумем те, — притворно рече Тома.< |
| на другу, десну страну њену, још једна жртва тужнога покоља.</p> <pb n="177" /> <p>Кад се скло |
| рчин, који је стајао на обали одакле се жртва и предала Марици, узе загледати на двоје пребијен |
| евши му остатак оштрога мача.{S} Али се жртва не јављаше више.{S} А калпаци и челенке, што крва |
| ости своје, кад први витез наш паде као жртва зависти!</p> <p>Дервиш клече и диже руке према ме |
| акали, кад су чули да је стари краљ био жртва, али су њихов плач на брзо загушили радосни ускли |
| преломљен мач краљевом Марку и реци, да жртве одоше брзо једна за другом! — заврши Богдан.</p> |
| <p>— Шта?</p> <p>— Одјури да тражи нове жртве, нову Јелену, Рајка —</p> <p>— Проклетник!{S} Он |
| а и моји бити први победиоци или — прве жртве!{S} Па ипак ми се чини да се сјај моје звезде пре |
| ословено име српско !...{S} Просте прве жртве против некрста!...{S} Прими ме, Господе, и опрост |
| ти једном — или први победиоци или прве жртве!</p> <p>— Па шта си смислио предузети?</p> <p>— П |
| </front> <body> <pb n="1" /> <head>ПРВЕ ЖРТВЕ</head> <pb n="2" /> <pb n="3" /> <div type="chapt |
| СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА 12</p> <p>ПРВЕ ЖРТВЕ</p> <p>ПРИПОВЕТКА ИЗ СРПСКЕ ПРОШЛОСТИ</p> <p>НАПИ |
| ештеника.{S} Остала су тројица дочекали жртве, а Тома се спремаше, да се нападнутим нађе у помо |
| >— Јунаци, зликовци нам умакоше, али им жртве не дадосмо! — довикну им Гојко.</p> <p>— А ми јед |
| спусти се рука сваког коњика турског на жртву, која му бејаше најближа.</p> <p>— Алах, ил-Алах! |
| сти испео!{S} Даље иду моје мисли, даље жуди моја душа, јер без тога нема живота ни опстанка ни |
| .</p> <p>— Да постигнеш срећу, за којом жудиш, — рече Тома.</p> <p>Љубоје се зарумене: <pb n="3 |
| рашине, у њему срце силније закуца и он жудно изгледа гласника из Драме.</p> <p>Тако је проводи |
| и+ могаху ићи тако далеко као сањалачке жудње Љубојеве.</p> <p>— Она је играчка за забаву у ово |
| гране наћи ће наше мисли у једном уму и жудње у једној души.</p> <pb n="160" /> <p>— Нек тако б |
| ди, и на чело јој стави први, тако дуго жуђени, пољубац...</p> <p>—- Маро, моја Маро!{S} Ти си |
| лазила с Угљешом и нагађала, чија ли је жупа и који ли је стегоноша...</p> <p>Гласи, које је Го |
| њему и његовом задоцњењу, и ако је било жупа удаљенијих које су већ биле стигле.</p> <p>Љубоје |
| по пространом логору средишта појединих жупа и градских управа.</p> <p>А кад још поносници, кој |
| .{S} Али кад се војсковође из појединих жупа са својим одељењима стадоше прикупљати, Рајку се н |
| ове стегоноше, које бејаху по појединим жупама, развише своје стегове, те се у градском пољу ле |
| имао.{S} За тим је разаслао гласнике по жупама, да се скупља остала војска, коју је он у Кукушу |
| дно с осталом већом и мањом властелом и жупанима, који вођаху своје жупе.</p> <p>Није било куће |
| властелом и жупанима, који вођаху своје жупе.</p> <p>Није било куће баштиничке и сеоске, која н |
| >Војводе на двору мога поочима и они из жупе искрено жаљаху свога доброг господара.{S} Али једа |
| аки стег бејаше пободен у средини своје жупске војске.</p> <p>А кад се прочу, да се у Серу саби |
| се ратници стадоше уклањати од ватара, жураше се од једног огња до другог неки крупан старац, |
| во.</p> <p>— И тако остаде у залуд моја журба.{S} Томе не стигох, а поуздано држах, да ћу га ов |
| псалу и даље, па се могло опазити да се журе.</p> <p>Тома стиже баш кад они уседаху на коље.{S} |
| p>А са севера се од планинских огранака жури непрегледно јато црних гавранова.</p> </div> <div |
| иде у помоћ српској сили, радосно би се журила да обрадује свога војна.{S} А тада је опет излаз |
| n="143" /> па туга са ње отиче, а ја се журим да ти нејасним речима кажем што срце осећа.{S} Чу |
| мицаху у разговору напред, а за њима се журио, још једнако забринути, Тома.{S} Понеко од млађих |
| ва тројица бејаху уверени да им се ваља журити:{S} Тома, што је знао да гвожђе ваља ковати док |
| Сунце већ косо бије са запада, морам се журити.</p> <p>Они га зачуђено погледаше.</p> <p>— До п |
| крстопољским, — рече Богдан. — Морам се журити да своју војводину <pb n="179" /> заштитим са со |
| се светли деспот са својом свитом морао журити.</p> <p>За тим Тома и Љубоје седоше на своје коњ |
| то у највећој тајности, ипак се морамо журити.</p> <p>После неколико тренутака Тома јој рече : |
| светљаваше на далеко, чисто позлаћујући жуту сламу унаоколо, <pb n="106" /> путник скиде кабани |
| а страшна сила нових завојевача Турака, за које се већ видело да се стално мисле на Балкану нас |
| својој деци.{S} Док се она тамо бавила, за тренутак се примакла гнезду грдно <pb n="70" /> вели |
| анског, други су били уз младог Душана, за кога је тада слушао да је његов врсник.{S} Страшно л |
| ихе среће своје, за јунаком без врлина, за осумњиченим издајицом!</p> <p>И добри мрков грабљаше |
| већином нашао.{S} Сад ће настати војна, за коју он није у ствари никад марио.{S} Тешко би у њу |
| убицом прве радости и тихе среће своје, за јунаком без врлина, за осумњиченим издајицом!</p> <p |
| леда, шта су руке, саме себи остављене, за те часове израдиле.{S} Чело јој испунише боре, а она |
| р...</p> <p>— Нек наше крило дође себи, за остале не брините, — рече војвода Богдан, кад са сво |
| јвише и паштила, да сазна његове мисли, за које јој је слатка слутња наглашавала да одговарају |
| знати.{S} Она се противи реченој мисли, за коју се ја и брат ми заложисмо.{S} После свега тога |
| } Па ипак остадох ватрен у једној жељи, за коју се моја породица заложила, остадох непоколебљив |
| се зачу бахат коњски, али се нападачи, за чудо, и не освртоше.</p> <p>Онај замахну ножем, а Ма |
| еке, што се у правцу од севера ка југу, за Бело Море, крећу, натапаху плодне равнице међу тврди |
| на је очајнички и несвесно грчила руку, за коју је бејаше нападач ухватио, а другу је подигла п |
| м Тома се није више враћао Кантакузену, за кога се могло знати да ће пропасти.{S} Није му се вр |
| е Јефимија, — сви они изгинуше за веру, за име и част.{S} Ал’ докле они гинуше, не кретоше се д |
| ше Љубоје.</p> <p>— Да постигнеш срећу, за којом жудиш, — рече Тома.</p> <p>Љубоје се зарумене: |
| А ако душом певаш и шарне снове сниваш, за плаве очи подај све!</p> <p>„Јер црне очи, морска ду |
| лушао сам од неких бродара о њима.{S} - За оца њеног рекоше да је пресвиско̑ од жалости, а она |
| коња и западе у најљућу сечу.</p> <p>- За њим! — викну Богдан, па са осталима јурну на густи б |
| гроб свој.</p> <p>У том и зора забеле; за мало — па видело поче јаче освајати.</p> <p>Хладан ј |
| ива.{S} Робом икад ал’ гробом никад!{S} За њега сам слутио да је под земљом, Бог му дао у рају |
| p>— Жив је још његов побратим Гојко!{S} За мном, јунаци!</p> <p>— Живео војвода Гојко! — грмну |
| њиме по ваздуху, да види сва војска.{S} За тим сиђе с коња и пободе стег.{S} Војска пристизаше |
| дошао је ето пад великог Дренопоља.{S} За падом Пловдина <pb n="18" /> и Драме доћи ће пропаст |
| у десници на дршку од бојнога копља.{S} За њим је ишла коњица, а за коњицом војници, који су се |
| јдучких дела била је планина Родопа.{S} За првих година свога витештва Момчило се већ био прочу |
| што се обавијаше око једног дрвета.{S} За њом се појавни Видосава.</p> <p>Мара, преплашена, ла |
| е окрајке неког потопљеног предмета.{S} За тим се једна по једна црта и сличица све јаче отимље |
| ту су Рајко, Љубоје и друге војводе.{S} За њима а покадшто и поред њих јахали су соколари са из |
| ома јој приђе још један корак ближе.{S} За тим се окрете, те једним погледом премери собу, па о |
| ћете још сутра у први освитак зоре.{S} За све остало, што иде уз нови положај твој, ја ћу се б |
| јко виде, да се Рајко јако изненади.{S} За час му многе мисли севнуше у памети, ал’ не могаше к |
| реплашена скочи.{S} Али је он умири.{S} За тим су лагано продужили разговор.{S} Ана је била изн |
| и, а не знати чиме и колико користи.{S} За измирењем цркве, које сам преко посрбљених Грка извр |
| рих коњаника, које је при себи имао.{S} За тим је разаслао гласнике по жупама, да се скупља ост |
| са других страна почеше свој посао.{S} За мало па се већ чује лајање паса, кликтање, одјекивањ |
| белеге а десну је спустио на колено.{S} За њим су ишла два часника а до њих трубач <pb n="133" |
| олико, колико треба!</p> <p>— Добро.{S} За добру услугу боља награда.{S} Пред вече да ми се јав |
| нашег и византиског.{S} Пази добро.{S} За падом тврдог Галипоља дошао је ето пад великог Дрено |
| а оно мало огња метну на суво место.{S} За тим набаца на њ танког грања, бирајући са велике гом |
| своја крила мирна и тиха летња ноћ.{S} За топлим даном наступила је хладовина, коју с времена |
| ца брже а груди јој се бурно шираху.{S} За очима јој чисто одоше и дах и осећаји, а душа њена ш |
| наступити?{S} Је ли Вукашин оклевао?{S} За срећу наше отаџбине узео је част краљевску пре шест |
| .</p> <p>— Дабогме! — умеша се трећи. — За веру и полазе на неверника.</p> <p>— Вера ће и помоћ |
| свршио ! — рече Рајко одлучно.</p> <p>— За то ће — доврши Гојко — бити у нашој војсци три јунак |
| нога копља.{S} За њим је ишла коњица, а за коњицом војници, који су се пешке борили.{S} Цео пох |
| а и Мара измицаху у разговору напред, а за њима се журио, још једнако забринути, Тома.{S} Понек |
| и крај мртва ратника па тужно вришти, а за тим копа ногом и хрже, не би ли пробудио доброга гос |
| <p>За силном коњицом наиђоше пешаци, а за њима поносници и друга послуга.</p> <p>Кад већ прили |
| јажљивости одстојала вечерњу с Маром, а за тим се, забринуте што се вече брзо спушташе на земљу |
| крати бура, која отпоче јаким ветром, а за њим склопи силна киша.</p> <p>Ватре се почеше нагло |
| /p> <p>За тренутак настаде тишина.{S} А за тим, осетивши и сам њене сузе, деспот је нежно ухват |
| показа осветљену собу, у коју она уђе а за њом и Гојко.</p> <p>Рајко застаде на степеницама.{S} |
| ихи и нечујни.</p> <p>Деспотица се Љуба за часак повуче у самоћу, помоли се по ново Богу, па уз |
| оје са мном.</p> <p>— Добро, он нека га за сад и замени.{S} Али будите врло пажљиви према Гојку |
| а ћу Гојка вратити у Драму, а ти ћеш га за време заменити.{S} Тако сам у споразуму са ћесарицом |
| <p>— Баш ће му тако и бити.{S} Ал’ њега за ноћас ваља у подрум бацити — одговори старац. — То ћ |
| </p> <p>— Хвала Богу и не бејаше никога за тамновање, дете моје, кад издахну твој отац.{S} Тамн |
| ђа Балшића, не може бити довољна залога за трајно пријатељство, и искрено савезништво између на |
| {S} Његова породица има великих заслуга за наш дом.{S} Овде нико ништа не сме за сад о томе зна |
| те овде оставих свој ловачки прибор, да за њ дођем баш кад треба!{S} Велможо, овде може бити св |
| одредих да се сиромашним домовима изда за покој душе доброг нашег господара?</p> <p>— Јесте, у |
| о те је, ћефалијо, под храстом, па онда за тобом овамо.{S} Он за тобом — ја за њим.</p> <p>— То |
| е, а путник уведе и коња, па га привеза за један колац.</p> <p>Кад приђоше ватри, која се бејаш |
| нда за тобом овамо.{S} Он за тобом — ја за њим.</p> <p>— То је много!{S} Дакле, сад је дошао ве |
| за себе.</p> <p>Тада Гојко ухвати Рајка за руку:</p> <p>— Ти си ми пријатељ?</p> <p>— Био и ост |
| жудње Љубојеве.</p> <p>— Она је играчка за забаву у овом граду, међу овим дивљим створовима.</p |
| ана Златоуста, а деспотица му је давала за право, хвалећи са своје стране побожну поезију Дамас |
| пута Тома Теологита, кога је она држала за домаћу несрећу и злу коб.</p> <p>Ни Видосави а још м |
| свим случајно.{S} Док се мајка бринула за добро са једне стране, прилазило је зло са друге.{S} |
| е.{S} Исаија је био у њему сам.{S} Жеља за мирним животом и тишином, у којој би свој књижевни и |
| енога спокојства не наруши никаква жеља за сјајем и блеском сујетнога живљења.{S} Ти ме бар зна |
| Мосинопоља, места на путу из Крстопоља за Перитеорион, одрасла, брижно однегована, код тетке с |
| Марку и реци, да жртве одоше брзо једна за другом! — заврши Богдан.</p> <milestone unit="*" /> |
| ило је вече у велико, кад су код камена за сјахивање, усред дворишта, стајале <pb n="1" /> Јеле |
| ареди нека врата на граду буду отворена за нас.{S} Срећа нас издаје!"</p> <p>— Одјездио сам брз |
| ј мисли, једном узору своме.{S} А тежња за тим и јесте оно, што души мојој не да мира.{S} Деспо |
| ода Гојко! — грмну охрабрена војска, па за Гојком утону у сечу, која се у средини бојног поља с |
| јка.{S} Он оштро премери Тому очима, па за се прошапта:</p> <p>— Овај туђин има очи за лепоту о |
| а си благословен! — прошапта старац, па за тим понови: — Да си благословен!</p> <p>То бејаше зн |
| почињу се рушити и издавати.</p> <p>Па за тим исприча Видосави оно, што је и сама знала о Гојк |
| тирског млина, где се спремала поткрепа за утруђене ловце и хајкаче.</p> <p>После неког времена |
| а засеоком готово на самом путу из Сера за Драму.{S} Кад год је дотле дошао, није жалио такнути |
| ди ја сам и пошао.{S} А погодбе су мира за њ повољне.{S} Нудимо обавезу да на његове земље неће |
| се расположењу и кренуше рано из јутра за Драму, а кад овамо стигоше, наиђоше на још хладније |
| ма паде.{S} Грче лукави, то ти је плата за услугу, што си поганом туђину учинио, и зато што сам |
| љешине.{S} Али чим заклопи велика врата за собом, очи му севнуше пуним изразом сујетне охолости |
| пет брзо прибра и уђе, затворивши врата за собом.</p> <p>— Извините, кнегињице, али мене је ова |
| овог.</p> <p>Ал’ мртви — Тома Теологита за њ више не хајаше!</p> </div> <div type="chapter" xml |
| Мара пребледе, а Тома, изненађен, заста за тренутак на вратима, али се опет брзо прибра и уђе, |
| нашла сам се у некој кућици близу пута за Солун а ван области мога поочима.{S} Код мене је био |
| — говораше Видосава Мари. — То је срећа за нас, иначе не би стигао добри монах до сутра у вече. |
| > <p>— Ја сам била, мила Маро, издајица за овај мах, — радосно се пожури Видосава.</p> <p>— Ход |
| {S} Градско је поље било општа гробница за Момчила и његове витезове.</p> <p>— Шта је било са Т |
| ти по -одећи.{S} Старац зграби нападача за руку, па му вешто изби нож.{S} Тада се дохватише у к |
| n="42" /> <p>А кад се чуло да ће Угљеша за кратко време и доћи, почеле су се чинити велике прип |
| у више Балшићи ни у колико поуздан стуб за извођење наших мисли.{S} С Николом Алтомановићем, мо |
| .{S} Ваља штедети и сувише источену крв за ново бојиште, на коме ћемо бити — рекох ти једном — |
| спремна коња: једног за Гојка а другог за себе.</p> <p>Тада Гојко ухвати Рајка за руку:</p> <p |
| аше два оседлана и спремна коња: једног за Гојка а другог за себе.</p> <p>Тада Гојко ухвати Рај |
| е него другима.{S} Зато и назначих тебе за заповедника драмске војске.</p> <p>— А ја примам вис |
| је, велим, да се делови спасу но да све за љубав целине иде у пропаст.</p> <p>— Видиш, — продуж |
| адојила, па му, овако малом, дала снаге за четири друга.{S} Он то крије сада, а кад је био дете |
| ђен, узнемирен, да те после, пуна бриге за тобом, нађем овде као и сада.{S} Деспоте, Угљеша!{S} |
| ве дужности војводама и издаваше налоге за претходну спрему пре поласка.</p> <p>Највише бејаше |
| итати, а пратилац — што је морао да иде за њима.</p> <p>Кад су лагано прелазили преко првог већ |
| а фанатичног дервиша.</p> <p>Месец зађе за облаке, а правоверни чуше клетву и задрхташе од стра |
| дској капели, а он се тек први пут нађе за то време у друштву.{S} Говори, приповеда и пита, ал' |
| изиђе.{S} Рајко се присети, и брзо пође за њим, а остали продужише да, уз лагано сркутање добро |
| тарац са Радовишта, па са осталима наже за Гојком.</p> <p>Гојко западе у најгушћу сечу.</p> <p> |
| м деспоту на земљи, али ја мислим да је за све оно, што је наступило после смрти цара Стефана, |
| опростивши се добро ни с Маром, која је за његов ненадни и брзи полазак сазнала од Видосаве.{S} |
| ошло пролеће 1371 године.{S} У Драми је за то доба било мирно и прилично обично.{S} Стари је Вл |
| вде и у ово доба? — рече јој, држећи је за руку.</p> <p>— Дођох за тобом, господару! — одговори |
| се одиста знатно упитомио, разбирао је за начин живљења у првих Византинаца тога доба, трошио |
| више могло ни одлазити.</p> <p>Рајко је за време причања монаховог био пребледео, дах му у груд |
| — Заборави ову пошалицу моју, она није за те ни била.{S} А ја ћу се бринути, да ти и делом док |
| подара, Угљеша му је радо давао проније за уживање.{S} На тој земљи стари је ратник постајао у |
| тог Угљеше није имала места да страхује за се ни после смрти свога мужа, па се могла више повућ |
| ала му се као дете што жељно пружа руке за мирисним цветом и шареним лептирком.</p> <p>Старом с |
| срећно постиже, имао је слободније руке за спремање на отпор Турцима.{S} Али баш у часовима, ка |
| ровита.{S} Омање су се лађе прибојавале за се, али та два Турчина пређу на трошном чамцу.{S} Њи |
| /p> <pb n="150" /> <p>На путу из Ипсале за Дидимотику Тома срете код старе, добро му познате, г |
| гао.{S} Он је имао очи за лепоту и воље за уживањем.{S} То је тражио и већином нашао.{S} Сад ће |
| би!{S} Ти у мраку нападе мене, стеже ме за гркљан, те у мало не зевнух.{S} У невољи измахнем но |
| рац — те ми мачевима угрожаваху, док ме за врбу привезаше, па одоше у шуму не рекавши ни речи.{ |
| ћи, почеле су се чинити велике припреме за његов дочек.</p> <milestone unit="*" /> <p>Кад труба |
| ије могла ићи, али је настала да спреме за ловачки поход буду што свечаније.</p> <p>Соколови су |
| а за наш дом.{S} Овде нико ништа не сме за сад о томе знати, да не би глас допро до старог Влас |
| зору.</p> <p>Гојко предложи, да остане за кратко време у Крстопољу, док Љубоје не обавести ћес |
| /p> <p>Љубоје се пожури, да не изостане за њим, јер их и пратиоци бејаху већ сустигли у пролазу |
| махне руком, па се пусти да не изостане за деспотом.</p> <p>— С Богом, господару!</p> <p>— С Бо |
| га ослепио.{S} Он није достојан да гине за свету мисао!</p> <p>— Моји синови морадоше остати ко |
| м да је туђинчев посао и моје именовање за заповедника овога града и краја.{S} Ха, сад ми је св |
| леди и угине, па и некадашње одушевљење за великога цара.{S} С тога, кад дође на ред љутња на м |
| } Тешко мени!{S} Доцне стигох из потере за крвником.{S} Ја сам дужан крви српском. роду!</p> <p |
| у Угљешину у Драму дошло је доба, да се за оне тренутке наде и радости плати читавим низом сумњ |
| а.</p> <p>Навезли смо се на море, да се за време склонимо негде око Свете Горе.</p> <p>Али се м |
| :</p> <p>— Она?{S} Јелена?</p> <p>Па се за тим упути на више.</p> <p>Гојко виде, да се Рајко ја |
| пањића, који је догоревао, распламте се за тренут и мало после угаси, али Рајку послужи његова |
| епријатељ у страху ишчезава, и да ће се за дан два његова војска састати с војском краља Вукаши |
| ико дана спасо̑ у Крстопољу, пустиће се за неко време слободан.{S} Он ће се одмах, чим се ослоб |
| .{S} Пратиоци товарних коња пожурише се за њима, и за часак се у пољу забелеше нови лепи чадори |
| ђе простор до ограде од врта, ухвати се за зид и лако се на њ попе.{S} Леже по њему, послуша ма |
| ухвати у два велика кола.{S} Држећи се за убрусе у колу запеваше песму, па се по њој стаде кре |
| постигао тренутан успех, наметнувши се за намесника малолетном цару византиском Јовану V.{S} И |
| S} Љубоју срце јаче закуца, а у лицу се за часак промени.</p> <p>Врата се отворише и уђе Гојко |
| ојске са деспотом и својим војводом, те за час рашчистише простор око себе.</p> <p>— Живео десп |
| је била често пута најкрвавије поприште за пробу оружја српског и византиског.{S} Данас, кад је |
| о.{S} Нека оцу буде само син, а мени ће за тим одговарати као преступник.</p> <p>— Хвала ти, ве |
| господар силан, крепак и млад.{S} Он ће за неки дан укрстити оружје своје са серском и драмском |
| ху путом, што води истоку преко границе за Дренопоље.</p> <p>Стари је монах Исаија одслужио све |
| део из кога су полазиле стрме степенице за горе.{S} Мара пође тим степеницама и изиђе на горњи |
| {S} Он пође у приличној даљини назорице за њима, а кад оне са својим пратиоцем ступише већ у дв |
| и чудо — туђин је, па га и не боли срце за овим народом, — рече Исаија.</p> <p>— Ја сам одмах с |
| м.</p> <pb n="99" /> <p>— Гојко, — рече за тим Угљеша, — ја немам поузданијега гласника од тебе |
| из Дејановића војске.{S} Он распитиваше за чадор војводе Гојка из Драме.</p> <p>Нико га не знад |
| сти.{S} Она се поче пети, а Гојко иђаше за њом.</p> <p>На степеницама, где се савијају око мрам |
| p> <pb n="145" /> <p>Све се, што бејаше за мегдана, крете, а у граду остаде од мушких само нешт |
| пута оставиш богату трпезу и госте наше за њом, па одлазиш узбуђен, узнемирен, да те после, пун |
| крену коња.</p> <p>У силној тузи пођоше за њим и остали.</p> <p>— Моја је рана лака, — рече мал |
| , краћи и век.</p> <p>А куда ли прођоше за овај добар сахат времена?{S} Да ли иду пољем? ил’ го |
| мало после Јефимија, — сви они изгинуше за веру, за име и част.{S} Ал’ докле они гинуше, не кре |
| ци товарних коња пожурише се за њима, и за часак се у пољу забелеше нови лепи чадори Љубојеве в |
| ћи често пута рударе да преко уговора и за њега раде.</p> <p>Последњих дана договоре се рудари |
| дете и сам је причао.{S} Зна он рећи и за што је то било.{S} Окупите га, да приповеда ако не с |
| била новог господара, па је страховао и за своју љубав.{S} Често је са високог бедема крстопољс |
| који је оним двема преградама служио и за ограду околног дворишта.{S} Прегледа још једном, кол |
| ер си, видим, честит јунак, али ја теби за се не казах ни толико.{S} А то није право.</p> <p>Го |
| у.{S} Али си се ти ипак саломио у борби за Српство.{S} Света десница, која те носила!{S} Вечан |
| е Угљешине и војводине Богданове изгуби за плавим бреговима, који је заклонише од жељних поглед |
| и.{S} Докопавши се коња и оружја, други за часак знадоше са које стране непријатељ улази у лого |
| ече он старом дворанину — тврдо га вежи за ону исту врбу и остави нека му гавран очи испије.</p |
| а судим.</p> <p>— Њему?{S} Њега ти вежи за ону исту врбу! — рече Рајко.</p> <p>— Па да гађам, ј |
| каменим степеницама.</p> <p>— А зна ли за твој ненадни одлазак Мара? — упита га тихо и озбиљно |
| брзо свршиш, неваљалче!{S} Али захвали за ту срећу овом мом пријатељу.</p> <p>Други га дворани |
| S} Један од оних што су мене пре везали за врбу, кад су напали узвишену ћесарицу нашу, — говора |
| у смирени служиоци олтара Божјег читали за покој душе старога ратника, а још више сузе, ливене |
| рела полете кроз ноћну тмину.{S} Остали за њим.</p> <p>Наиђоше на чету војника.{S} Трубе огласи |
| ало са отворености своје, није марио ни за Гојка, сазнавши да су они искрени пријатељи.{S} О ст |
| х долова и урвина у њој бејаху одређени за њихове пратиоце.{S} Чувши после толиког времена клик |
| — настаде страховита сеча</p> <p>Чадори за тренут ока дигнути, погажени, покрхани и поломљени; |
| адгод имао нада, жеља и снова, и ако си за њих какве лепе и благе ноћи мислио, да ће се сви исп |
| чима Рајка, пребледе, руком се прихвати за камени сто, до кога стајаше, а усне, мало отворене, |
| > <p>Гојко приђе Љубоју, који га ухвати за руку и посади до себе.</p> <p>— Најважнији догађај з |
| , па се затресе.</p> <p>Рајко је ухвати за руку и придржа:</p> <p>— Јелена? ти сада!</p> <p>— Д |
| и сам њене сузе, деспот је нежно ухвати за леву руку и приведе крају, где је, наслоњен на малу |
| тачно означи места, до којих ће трагати за злочинцима, па, ако их не нађу, да не иду даље, већ |
| прогнат?{S} Није ли се ваљало спремати за све случајности, које могу лако и ненадно наступити? |
| {S} Ти си уверен да се крв мора пролити за свету мисао ускрснућа српске снаге и јединства.{S} И |
| > <pb n="103" /> <p>Готово од кад памти за се вечито је по катунима, па се свико̑ на самоћу по |
| — Гле, сад, а од кад се ти поче бринути за мир душе, кад нити постиш ко што треба, нити што при |
| ошћенога лика старичиног.</p> <p>Држећи за руку Ану, Угљеша се окрете и пође са њом ка Љуби.{S} |
| биљног лица засела су браћа Мрњавчевићи за каменити сто у великој богатој одаји Угљешина двора. |
| едан повећи камен одвали и одроњавајући за собом земљу и потискујући ситније камење падаше ка р |
| е прошапта:</p> <p>— Овај туђин има очи за лепоту ове девојке!</p> </div> <div type="chapter" x |
| га — чега није могао.{S} Он је имао очи за лепоту и воље за уживањем.{S} То је тражио и већином |
| ди до себе.</p> <p>— Најважнији догађај за ово доба бејаше, што ја престадох бити што сам пре б |
| од окриљем звезде нашег рода поћи у бој за једну мисао! — одушевљено рече Угљеша, и устаде пруж |
| заклео, да својим костима створе бедем за одбрану твоју, кад груди њихове буду за то немоћне!< |
| старим годинама својим.{S} Али не жалим за труд.{S} Имао сам се око чега и намучити, — додаде И |
| ог путира са осталим утварима потребним за причешће, крете да походи доброг старца и да буде на |
| Мара је истински тужила са Аном и Љубом за преминулим ћесаром.{S} У црном руху са распуштеним в |
| ац спреми тешки палош, држећи га, руком за балчак, на рамену са врхом далеко и право напред ист |
| ци по висоравнима бејаху обилати храном за благо многобројних пастира.</p> <p>Ни страшан глас о |
| јајне звезде, пошао душом, оком, слухом за њом, ка њој, дигнувши руку управљену небу.</p> <p>— |
| храстом, па онда за тобом овамо.{S} Он за тобом — ја за њим.</p> <p>— То је много!{S} Дакле, с |
| , а да буде ово што је.{S} Али ми је он за неко време био потребан баш за то што је туђин, јер |
| ству турском у Азију и кад је страховао за успех тако великог предузећа, сруши се силно Дренопо |
| е старац. — Њему? а? томе, што ме везао за врбу!{S} Пусти ме, да му ја судим.</p> <p>— Њему?{S} |
| изантиском Јовану V.{S} И није се кајао за то.{S} Кантакузен је свршио свој живот као збачени ц |
| p>По том се старац мало замисли, па као за себе рече:</p> <p>— Деспот је јунак!{S} То сам и слу |
| на тебе пало, — говораше мало после као за себе војвода Богдан мачу.{S} Али си се ти ипак салом |
| м, заборави на то.{S} Тек кад је сазнао за Томино злочинство и према Јелени, плану по ново и од |
| Тако сам у споразуму са ћесарицом нашао за најбоље.</p> <p>Ућуташе и ободоше коње.</p> <p>Ваљал |
| , Гојко се окрете и Рајку, који је ишао за њим, ша’ну:</p> <p>— Синовица монаха Исаије!</p> <p> |
| о сам рањен у леву руку, али сам јездио за стрицем својим.{S} Он је био крвав и страшан.{S} Узв |
| ановића, а друго, што је Скопље означио за збориште своје војске из простране му краљевине.</p> |
| ани прве жалости у двору Анином, а мало за тим отишао је и Исаија, обећавши да ће чешће походит |
| та у њима.{S} Па и сада, кад се сазнало за крвав и тужан пад Пловдина, који је био бедем против |
| ајци и разборитој госпођи то је и пошло за руком.{S} Љуба је расла, црпући у души своје мајке б |
| а на погодбу и ма њихово право, да само за себе копају а деспоту да дају уговорену накнаду.</p> |
| чинити два пута.{S} Она тражи маха само за један тренутак.{S} Више јој не треба, јер је своје п |
| ова!{S} Пијмо, испијмо до дна, и живимо за част и име своје и своје отаџбине!{S} Здрави!</p> <p |
| p>— Борисмо се неуморно и само знадосмо за победе! — додаде Вукашин.</p> <p>— А сада?</p> <p>Ву |
| ="94" /> <p>— Ми идосмо до сада одважно за звездом судбине своје! — обнови Угљеша разговор посл |
| а. <pb n="28" /></p> <p>Али је на скоро за тим нагла смрт Војихнина помутила ведрину судбине њи |
| ма Теологита.{S} Угљеша на његово место за заповедника војске целе драмске области наименова во |
| обрих војвода?{S} Има, има — ја сам чуо за једног његовог војводу младог Гојка.{S} Хвале га на |
| о, да ми је дужност.</p> <p>— Онда, бар за сад, никоме ни речи.</p> <p>У том приђоше ка ватри.< |
| а. — Не сме пасти ни сенка сумње на нас за то убиство.{S} Да тако буде, поступи овако: онда, ка |
| ких.{S} Они се спремаху, да продуже пут за Ипсалу и даље, па се могло опазити да се журе.</p> < |
| на мору, па се, остављајући у лево пут за Сер, дохватило кратке равнице на левој обали реке Му |
| је монах Исаија одслужио свечану службу за срећна пута српског деспота и његове војске.{S} Ника |
| > <p>Ћесарица Ана држећи деспотицу Љубу за руку изиђе два, трн крока напред, а Угљеша скочи са |
| о готовости одазвати се Угљешину позиву за општу војну против Турака.</p> <pb n="111" /> <p>Сад |
| онахињама:</p> <p>— Помолимо се Господу за душу његовог раба, доброг пустињака.</p> <p>(КРАЈ)</ |
| за одбрану твоју, кад груди њихове буду за то немоћне!</p> <p>— Војводо, опозови заклетву, да м |
| туђу!</p> <p>То се по граду и подграђу за час рашчуло.{S} И док су неки нагађали, шта ће љутит |
| ваху, да су сви на ногама, да сви знају за невољу и да се сви сложно одупиру, али говораху сем |
| је Тома тада тек случајно дошао Момчилу за друга и учитеља.</p> <p>Ипак је сва одабрана дружина |
| дан од оне тројице притрча и ухвати Ану за руку.{S} Прискочише и она двојица, а један од њих из |
| пусти.{S} Хиљаду логорских ватара плану за час и осветли мрклу ноћ, а живот у логору поста још |
| p>— Нема, светога ми Петра!{S} У потеру за њим!{S} Он је могао само на ову страну умаћи.</p> <p |
| ог платна великог града Драме седели су за каменим столом, на коме је стајао кондир са пехарима |
| леко од Радовишта преноћио на свом путу за Жегљигово.</p> <p>Он луташе и онда, кад у логору све |
| зо великог моста, што је на јужном путу за морску обалу и Крстопољ, била је стара нека црквица, |
| .</p> <pb n="155" /> <p>— Хе, да знађах за ову руменику, док тамо бејасмо, бих се и ја измолио |
| избежан.{S} Деспот Угљеша живи је страх за наше.{S} После дужег размишљања и саветовања одлучил |
| јој, држећи је за руку.</p> <p>— Дођох за тобом, господару! — одговори она смерно али јасно.</ |
| Ко зна колико времена језде?{S} Бегунац за цело не, гонилац још мање.</p> <p>Век је сад дуг кол |
| , јер ће киша брзо проћи, — рече старац за се, кад се наже, те из колибе погледа, како се пламе |
| 0" /> схватити.{S} Ја у миру оштрим мач за ратне дане.{S} Кад судба мени намењује да понесем ст |
| ми је он за неко време био потребан баш за то што је туђин, јер у мојој деспотовини има много т |
| е наше.{S} Ти, је ли, више не страхујеш за ме?</p> <p>— Не.{S} Кад видим, како јуначки дереш ма |
| бра! — проговори Угљеша. — Ти се бринеш за ме.{S} Немаш разлога, верна моја љубо!</p> <p>— Имам |
| о јесени.</p> <milestone unit="*" /> <p>За то је време и нови заповедник драмске војске Тома Те |
| id="SRP18930_C19"> <head>XIX.</head> <p>За мало дана стиже у Драму и Угљешина војска а са њом У |
| l:id="SRP18930_C7"> <head>VII</head> <p>За време док се Угљеша бавио у Драми и док је обилазио |
| друге руке?{S} Буди воља његова!</p> <p>За тим све три лагано уђоше у ћелију старог Исаије.</p> |
| и канути на одар ваљаног витеза!</p> <p>За тим се деспотица окрете Вукашину:</p> <p>— Заповеда |
| рате Љубоје, хвала ти на замени!</p> <p>За час су војничка посада и онај мален број крстопољски |
| нећеш умаћи !{S} Добро је било!</p> <p>За тим се окрете другу:</p> <p>— Хајдемо!{S} Хвала ти, |
| ја мишљах да вршим твоју вољу...</p> <p>За тим се притаја и мирно склопи очи.{S} Исаија му спус |
| да су добили новог заповедника.</p> <p>За Гојком су сви жалили, али су се надали да његов заме |
| ом, која је била силно узбуђена.</p> <p>За Рајком приђе и она и пољуби Исаију У Руку.</p> <p>— |
| — Мож’да и ноћ! — заврши Угљеша.</p> <p>За неколико тренутака настаде тишина, после рече Богдан |
| ан а према Мари и сувише пажљив.</p> <p>За време витешких проба и пошалица забавних Мара опази |
| вести да свак своје чете поведе.</p> <p>За зборно место војске Дејановића бејаше одређен Велбуж |
| м их Бог води!</p> <p>— Тако је.</p> <p>За силном коњицом наиђоше пешаци, а за њима поносници и |
| ихвати и спусти на меко седиште.</p> <p>За тим она бризну у плач.</p> <p>— Љубо! — рече јој Угљ |
| арио најкраћим путем до границе.</p> <p>За то пође путем, што иде јужно ка Крстопољу, па се онд |
| } Обојица се потпуно обавестише.</p> <p>За тим се братски куцнуше пехарима.</p> <p>У разговору |
| т са својом свитом морао журити.</p> <p>За тим Тома и Љубоје седоше на своје коње и пожурише се |
| но додаде Исаија па се прекрсти.</p> <p>За тим опет седоше крај ватре, а Исаија рече:</p> <p>— |
| спотице моја! — одговори јој он.</p> <p>За тим узе Ану с десна и Љубу с лева од себе и пође с њ |
| ак: моја Јелена! — доврши Рајко.</p> <p>За тим додаде:</p> <p>— Од кад се не видесмо!{S} Па ипа |
| рави је Угљеша узевши хлеб и со.</p> <p>За тим се са њом загрли, па се пољубише у лице, а кад ј |
| крије — сузе својих лепих очију.</p> <p>За тренутак настаде тишина.{S} А за тим, осетивши и сам |
| ћо, — рече он. — Тренутак је ту.</p> <p>За неки дан смо још овде, а после полазимо у име Божје! |
| осиоца.</p> <p>Куд јури гонилац?</p> <p>За убицом прве радости и тихе среће своје, за јунаком б |
| ош мало, и ако знам, да ти је најмилија забава, да с мислима својим и душом говориш!</p> <p>— О |
| ом намером но да нас забави, а последња забава, коју нам може дати, то је њено кршење.</p> <p>Т |
| неколико дана, и деспотица је већ била, забаве ради, на позлаћеном ђерђеву своме почела неки ве |
| </p> <p>На витешком мегдану, један пут, забаве ради Гојко је са својим коњицем Лабудом био гото |
| p> <p>Други пут пак док је Мара тражила забаве у Видосавином приповедању чудноватих доживљаја њ |
| /p> <p>Монах Исаија у часовима књижевне забаве са деспотицом Љубом читао би јој одломке из свог |
| прође без уобичајеног великог лова, те забаве најмилије и великој и малој госпоштини, и старим |
| зима у руке са другом намером но да нас забави, а последња забава, коју нам може дати, то је ње |
| > <p>За време витешких проба и пошалица забавних Мара опази како се далеко у облаку више њих ви |
| ње Љубојеве.</p> <p>— Она је играчка за забаву у овом граду, међу овим дивљим створовима.</p> < |
| ји је ње највише заслужан.{S} До Гојка, забаченог и заборављеног, не допиру гласи овога весеља. |
| , нађоше гроб свој.</p> <p>У том и зора забеле; за мало — па видело поче јаче освајати.</p> <p> |
| о одмицали...</p> <p>Четвртога се јутра забелеше далеко у магли врхови тврде Драме.</p> <p>— Ја |
| журише се за њима, и за часак се у пољу забелеше нови лепи чадори Љубојеве војске.</p> <p>Логор |
| каче на површину, док се на послетку не заблешти цела слика у пуном сјају миле светлости своје. |
| "178" /> <p>— Да, и он!</p> <p>Јунацима заблисташе сузе у очима.{S} Узеше мач и пољубише.</p> < |
| уку и она њега у чело — старој ћесарици заблисташе у очима сузе, које се као крупан бисер скотр |
| а из брачног јој живота.{S} У очима јој заблисташе сузе и једна се скотрља па јој овлажи образ |
| >Исаија је пољуби у чело и косу, очи му заблисташе сузом, а он, држећи је на прсима, диже своју |
| усти бегунца, брзо измахну ножем, па га забоде више од половине с десне стране у врат Грку, кој |
| јко одушевљено.</p> <p>— Све нек тоне у заборав! — заврши Ана.</p> <p>Тада стигоше и Гојкови пр |
| једна црта и сличица све јаче отимље од заборава, све видније искаче на површину, док се на пос |
| Томом, занесен ненадном срећом својом, заборави на то.{S} Тек кад је сазнао за Томино злочинст |
| естало у мени снаге ни издржљивости.{S} Заборави све то.</p> <p>— Хвала господару!{S} Али време |
| бо моја — зваше је Угљеша, дижући је. — Заборави ову пошалицу моју, она није за те ни била.{S} |
| ра — одговори мало осорно Вукашин. — Не заборави, Угљеша, да ми свет не уписа у грех до сада не |
| — вели достојанствено Угљеша. — Али не заборави, брате, да се тешка погрешка не може учинити д |
| у вољу! — рече Вукашин.</p> <p>— Али не заборави, краљу, да наши скиптри и црвени сандали нису |
| држећи у руци свој нож, који му старац заборави узети, кад га је везао.{S} Помоћу <pb n="129" |
| и у опште на сумњиве људе.{S} Али није заборавио и да им тачно означи места, до којих ће трага |
| а, где знам да ћу ти требати.{S} Зар си заборавио на ону моју услугу?{S} А бејаше, збиља, лепа |
| аш да је моја породица учена?{S} Зар си заборавио, да је једна моја стрина видела, истина мало |
| четворица на једнога њиховог.{S} Али не заборавите, да победа није увек на страни јачега.{S} Он |
| !</p> <p>— Не, узвишена ћесарице!{S} Не заборављај, већ испитај и казни кривца, — рече Гојко од |
| рећи.{S} Упамтише нас Грци, нека нас не заборављају ни Турци.</p> <p>— Ствари стоје чудновато.{ |
| рад спаса целога тела.{S} Прегореваше и заборављаше прошлост, о којој је сама наглашавала Томи |
| више заслужан.{S} До Гојка, забаченог и заборављеног, не допиру гласи овога весеља.</p> <pb n=" |
| ека те Бог благослови!{S} Радо предајем забораву све што је било, — говораше после неколико тре |
| а, Тома слућаше несрећу.</p> <p>Устаде, забрави врата и у несаници очекиваше зору.</p> </div> < |
| и тулом о рамену; ту је Тома Теологита, забринут да се данас не деси штогод, што ће му донети н |
| авршавао шумицом.</p> <p>Био је сетан и забринут.</p> <p>Прође дугачком стазом до половине, па |
| одстојала вечерњу с Маром, а за тим се, забринуте што се вече брзо спушташе на земљу, пожурише |
| напред, а за њима се журио, још једнако забринути, Тома.{S} Понеко од млађих витезова, кад му с |
| > <p>— Далеко је од добра, синко, — као забринуто вели старац. — Погинућу ти првом приликом.</p |
| ове речи у вези с пловдинским догађајем забринуше и народ у подграђу и господу у граду.</p> <p> |
| епе у добром вину и брашненицама — стан забруја од весеља и безбројних прича, што се почеше низ |
| различитих узвика, страха, изненађења, забуне и очајања, јунаштва и прегоревања, у часу извесн |
| ше се стократно, ваљајући читаве таласе забуне на логор, који се на мах прену из кобнога сна.</ |
| .{S} Љубоје бејаше са свим изненађен, у забуни извади и он брзо мач, и ако не знађаше зашто све |
| јвише изненађени и користећи се њиховом забуном, коњица турска продре брзо дубоко у логор, али |
| о до њих на висовима, море се међусобне заваде стишало.{S} Истина, многи су заплакали, кад су ч |
| д цареве тековине?{S} Господа се царска завадила одмах по његовој смрти, а прави наследник, неј |
| станити.{S} Али раздељеној, несложној и завађеној господи српској страх је био све моћнији непр |
| помоћ не дође касно.{S} Кад је један од завереничке дружине, који је био код саме црквице, у ши |
| или на подбадача Гојка, и са њиме своје завереничке рачуне крвавим путем пречистили.{S} То је м |
| противу нас једино из оданости царској заветној мисли, у тренуцима, кад је и брат ми Вукашин д |
| и кога очи сада узалуд траже!</p> <p>— Завидим мору, које запљускује обалу на којој се он одма |
| ује обалу на којој се он одмара, ко што завидим и неранџи, коју сада мож’да сише!</p> <p>— Сва |
| донело Срб-синдиги, српску погибију.{S} Завидљив слави његовој, сада га на гозби отрова Лала-Ша |
| е Тома о себи мислио, нити је лако било завирити у његову душу и мисли па проценити, да ли је б |
| на, јер је знала да од одговора његовог зависи и срећа њена.{S} Послуша ли је, спасао је себе, |
| лопио, не хотећи никад изрично признати зависност Драме од Сера.{S} Али — а тебе зато баш и шаљ |
| се сада претварам у завист, јер је така завист — љубав неодољива!</p> <p>— И ево овде, у осами |
| сише!</p> <p>— Сва се сада претварам у завист, јер је така завист — љубав неодољива!</p> <p>— |
| воје, кад први витез наш паде као жртва зависти!</p> <p>Дервиш клече и диже руке према месецу:< |
| ог греха немам нити ћу имати до само те зависти!</p> <p>— Ждрале, поносити бродару неизмерне не |
| тегоноша високо уздиже стег па три пута завитла њиме по ваздуху, да види сва војска.{S} За тим |
| .{S} Лепа, на супрот топлом сунцу свога завичаја, плавојка привлачила је на се пажњу и душевним |
| своје деспотовине, којом је самостално завладао 1366 кад је одрекао покорност царици матери Је |
| пској не би још била страшна сила нових завојевача Турака, за које се већ видело да се стално м |
| де претапа у светлост нове звезде нових завојевача.{S} Знам —</p> <p>Деспотица писну:</p> <p>— |
| и је имао да издржи прве ударце турских завојевача.</p> <p>Угљеша, измиривши противности између |
| укрстити оружје са новом силом турских завојевача.{S} Па или ћемо ја и моји бити први победиоц |
| аше Гојков глас, а Лабуд, крвљу окупан, завришта и скокну три копља у напред.</p> <pb n="174" / |
| и палош са позлаћеним балчаком, који се завршавао златним крстом.{S} Левом је руком држао узде |
| у велики дворски врт, који се на крају завршавао шумицом.</p> <p>Био је сетан и забринут.</p> |
| , који су се пешке борили.{S} Цео поход завршаваху људи, који су водили товарне коње с војнички |
| ено.</p> <p>— Све нек тоне у заборав! — заврши Ана.</p> <p>Тада стигоше и Гојкови пратиоци а са |
| пак неће нашој срџби на свагда умаћи! — заврши Гојко.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
| да жртве одоше брзо једна за другом! — заврши Богдан.</p> <milestone unit="*" /> <p>Дан хода н |
| одаде Вукашин.</p> <p>— Мож’да и ноћ! — заврши Угљеша.</p> <p>За неколико тренутака настаде тиш |
| Властојем.</p> <p>— Видећеш, војводо, — заврши старац — хоћу ли и сада, ма да сам у овим година |
| и своја грешна дела.</p> <p>Кад логотет заврши читање, Угљеша се појави на прозору с Аном и Љуб |
| о красно поље, које се дубоко са севера завршује повећим висовима.</p> <p>Ту бејаше састанак Уг |
| Марице.{S} Лугови се са северне стране завршују великим потоком, који мало ниже, пресецајући п |
| иште, и приђе ватри.{S} Она се већ била загасила, само је један крњадак лагано тињао.{S} Старац |
| спусти.</p> <p>— Одржаће се, и неће се загасити, јер ће киша брзо проћи, — рече старац за се, |
| на земљу.</p> <p>Љубоју се лице смрачи, загледа се у Рајка непомично, махну левом руком и — скл |
| а стиже баш кад они уседаху на коље.{S} Загледа се у вођу њиховог и учини му се познат.</p> <p> |
| ом чуну прећи на другу страну.{S} Он се загледа у ту женску, која му се учини нешто необична са |
| Била је у шеснаестом лету, кад се у њу загледао Угљеша Мрњавчевић, па је и запросио.{S} Она му |
| и одакле се жртва и предала Марици, узе загледати на двоје пребијен мач.{S} Богати га украс бој |
| ка прилика, коју у мраку не могаше боље загледати, он заусти да гласно упита Гојка, па се трже |
| сама челичим, а неки свети огањ душу ми загрева.</p> <p>— Тако је.{S} Буди безбрижна..{S} Мож’д |
| умем.{S} Него на што крити?{S} Добро се загрејасмо винцем, и почесмо по души говорити.{S} Ако с |
| ле светлости своје.{S} И тада се старац загреје.{S} Гледа пред очима прошлост, најлепше тренутк |
| да се и у лице целивам! — рашири руке, загрли Гојка па се срдачно пољубише.</p> <pb n="127" /> |
| агрешила, ако ускратиш оцу на самрти да загрли сина јединца.{S} Чини, госпођо, како те Бог учи, |
| његовога Гојка.{S} Жели стари ратник да загрли свога јединца.{S} Верује да ће му лакше бити.{S} |
| ојко је свим жаром пламене љубави своје загрли, притиште на груди, и на чело јој стави први, та |
| Исаија. — Боже!</p> <p>Полете напред и загрли Јелену, која му, лијући крупне сузе, паде на гру |
| пи очи.</p> <p>— Брате! — писну Рајко и загрли Љубоја.</p> <p>— Ћефалијо, носи овај преломљен м |
| охита му на сусрет па се братски са њим загрли и пољуби.{S} А кад виде, да је недалеко од њега |
| евши хлеб и со.</p> <p>За тим се са њом загрли, па се пољубише у лице, а кад је Угљеша са искре |
| те, браћо!{S} Прости јуначе! — и Богдан загрли Љубоја.</p> <p>— Војводо — с Богом — војводо... |
| а Рајко.</p> <p>Побратими су се искрено загрлили и братски ижљубили.</p> <p>— Хвала ти, од срца |
| али су све у Серу.{S} Деспот је братски загрлио младога војводу, па га је онда пустио, да се са |
| уку Угљешину, и устаде.</p> <p>Браћа се загрлише и пољубише.</p> <p>У дворану ступише деспотица |
| ревари.{S} Радосна полети своме војну у загрљај.{S} Али је синоћ Угљеша дошао неопажен, те му н |
| p> <p>— Спасите ме!</p> <p>— Велможо! — загрме Рајко, — шта је то?</p> <p>— Ха, ха, ха! — усиље |
| ма.</p> <p>— Проклетник!{S} Издајица! — загрмеше војводе.</p> <p>— Ал’ нек се добро држи после |
| али само додаде:</p> <p>— О, Видо... па загушена јецањем спусти своју главу нај Видосавине груд |
| аљ био жртва, али су њихов плач на брзо загушили радосни усклици оних, који су поздрављали сјај |
| раброга <pb n="182" /> Угљеше, који нам зададе највеће јаде, већ ће се почети заузимати нашом в |
| Властела су заморена од бриге, коју им задају чести гласови са разних страна раскомадане српск |
| астоје није у мирно доба ни имао другог задатка.{S} Тако је желео покојни ћесар Војихна <pb n=" |
| годило.{S} Чуо је о неверству Гојкову и задаћи Томина путовања у Крстопољ.{S} Разборити деспот |
| адосно прозбори Гојко. — Хвала на такој задаћи и великој милости.{S} А ја ћу бити први војник п |
| небесни свод спушта, да својом милином задахне јаче земљу и њен свет.</p> <p>И на тој кули има |
| спред њега јахала су два копљаника а по зади њега била је његова остала пратња, пред којом је б |
| ногама, док и сами не падну под теретом задобијених удара и рана; вика и писка, јаук и клетва, |
| ко пута рањен, па и колико је кад блага задобио.{S} Своју главу и мишицу, светло оружје и добра |
| обедилац?{S} Кад је цар Синиша устао да задовољавајући своје личне прохтеве и ненасите жеље уда |
| обеде српскога оружја.</p> <p>Гојко је, задовољан и срећан својим успехом поклисарским, био вес |
| одговара му његов другар. — И султан је задовољан.{S} Баш кад је победоносно улазио у бунтовнич |
| елих ратничких клицања, а Угљеша бејаше задовољан драмским одељењима.</p> <p>Ту је војска имала |
| краљевине.</p> <p>Угљеша је у Серу био задовољан бројем и ваљаношћу чета, што су пристизале.{S |
| издишући.{S} А он је и тим био потпуно задовољан, јер је обично бивало, да у области наступи н |
| ли нечастива, добро ми је дошла!</p> <p>Задовољан је ступио пред Ану, да јој саопшти резултат с |
| <p>Ана од чуда клону и седе, а Љуба јој задовољи прву радозналост.</p> <p>Ана једва вероваше, п |
| гоноша, велике и мале властеле — бејаше задовољна, што ће се кренути против туђина и заједничко |
| топољу, и с њим су били у Драми потпуно задовољни.{S} Гојко је пак вазда био раздраган, и да му |
| много надао, онда се осећао срећнијим и задовољнијим.{S} Војска је у Серу логоровала у пољу ниж |
| пови се и отури камен далеко напред, па задовољно додаде:</p> <p>— Не рекох ли?{S} Нит’ ме ко д |
| — Кнегињица Мара, оче!</p> <p>Старац се задовољно осмехну, па поче прекидајући на махове, прича |
| н, па радо прихвати понуду, а старац му задовољно причаше о своме познанству с покојним Властој |
| је вила, кад још дете бејаше, у планини задојила, па му, овако малом, дала снаге за четири друг |
| се у граду поведе реч о њему и његовом задоцњењу, и ако је било жупа удаљенијих које су већ би |
| > <p>— Доцкан.{S} Ја одлазим с места, — задржа га Гојко, показујући му једнога копљаника, који |
| а двор мога поочима, и оба се пута дуже задржавао.{S} Ја сам мислила, да је моја срећа несумњив |
| и целу источну границу, он се нарочито задржавао и гледао да се не врати што дуже у Драму.{S} |
| а њим дошла из северних крајева па се и задржала овде.{S} Они су били лични чувари Угљешини, ко |
| и свога брата.</p> <p>Костадин је Гојка задржао три дана, да почасти свога госта и да га боље у |
| чаност при погребу Војихнином.{S} Ту се задржао и после тога неколико дана по жељи свих а нароч |
| астанак њен био!{S} Деспот се врло дуго задржао у логору синоћ.{S} У граду су многи од људи бил |
| ао таког кушања судбине не могаху Гојка задржати.{S} Изјављујући да га само реч из једних уста |
| овамо, па је у свако доба могао бродове задржати и прекинути сваку везу међу Белим и Мраморним |
| јући да га само реч из једних уста може задржати, он је са Лабудом налетео на ров и прелетевши |
| чи, као да би хтео оживелу слику вечито задржати пред собом.{S} А кад погледа поново, очи му бе |
| ма његовим.{S} Залуд се Тома трудио, да задржи Момчила у савезу против царевине.{S} Високо одли |
| type="titlepage"> <p>12 СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА 12</p> <p>ПРВЕ ЖРТВЕ</p> <p>ПРИПОВЕТКА ИЗ СРПСК |
| т, да позна коњаника.</p> <p>— Он је! — задрхта Рајко, скочи и притрча мркову, који је, добро п |
| поласка целе војске.</p> <p>Јелена сада задрхта, али се брзо прибра, и поносито диже главу.{S} |
| пођо, како те Бог учи, али —</p> <p>Ана задрхта:</p> <pb n="76" /> <p>— Не, не, оче, пустићу га |
| т све више удаљује од куле.</p> <p>Мара задрхта, а Тома стаде непомичан.</p> <p>Ветрић, што је |
| ног оца, па саже главу.</p> <p>Властоје задрхта, по лицу му се разли нека веселост, диже руку, |
| у горској кули.</p> <p>Љубоје прочита и задрхта:</p> <p>—Ужасно! —викну он. — Ја сам био потпун |
| ој лагано Видосава.</p> <p>Јелена чисто задрхта.{S} Знала је већ из обавештавања с Рајком, да ј |
| ом половином бејаше сачувао.{S} Рука му задрхта и клону, а он тужно додаде:</p> <p>— Мач краља |
| ри Гојко, и пусти Лабуда.</p> <p>Старац задрхта од изненађења и милине:</p> <p>— Ти? — изусти у |
| , те ми је рука, пуштајући прву стрелу, задрхтала.</p> <p>Љубоје, чувши те речи, мрко окрете ли |
| Гојко, који је неколико пута у узбуђењу задрхтао док је она причала прихвати:</p> <p>— Необични |
| е за облаке, а правоверни чуше клетву и задрхташе од страха...</p> </div> <div type="chapter" x |
| груди се бурно надимаху.{S} Она одважно зађе у планину, вешто трагајући дивљач.</p> <p>На једно |
| клетва фанатичног дервиша.</p> <p>Месец зађе за облаке, а правоверни чуше клетву и задрхташе од |
| ле Алтомановића.{S} Расправи ли се и та зађевица пре нашег похода на Османлије, и њихово ће ору |
| кретања и неке јуначке поношљивости, па зажеле да с њом прозбори.</p> <p>Повисока и крупна женс |
| ар оде.</p> <p>После неколико тренутака зазвекташе тешки ланци, а у њима приђе први роб — војво |
| отворише широм а звона са градске цркве зазвонише.{S} У Драми наста свечан тренутак.</p> <p>Дес |
| изиђе овамо на летовање.{S} Ако ти није зазорно, пођи са мном до оне јеле, па ме причекај на кл |
| а оно бар онолико, колико му неће бити зазорно.</p> <p>Орфанским јунацима чисто бејаше мило, ш |
| ина, сви би се ти стекли с нама у једну заједницу противу страшног новог непријатеља свих нас.{ |
| ш.{S} Данас ми и Византија имамо једног заједничког непријатеља.{S} То треба да је водиља свако |
| ољна, што ће се кренути против туђина и заједничког непријатеља. <pb n="120" /> Зато у њеним ре |
| еспоту Драгашу.{S} Ти ћеш их позвати на заједничку војну противу Турака.{S} Ми полазимо с намер |
| посао, — рече деспотица Љуба.</p> <p>— Заједно ћемо са Маром.</p> <p>— Али, мајко, — сети се д |
| е крепу да се састане са Угљешом, па да заједно нападну на турску престоницу Дренопоље, које ће |
| ових чета.{S} Они доводише своју војску заједно с осталом већом и мањом властелом и жупанима, к |
| више издржати.{S} Покри лице рукама па зајеца.</p> <p>Исаија погледа у Гојка па у Рајка, питај |
| це рукама, клече поред Угљеше и од срца зајеца.</p> <p>— Јуначе, — додај ми — мало воде — прозб |
| једном синуше — и издахну.</p> <p>Гојко зајеца, витези скидоше калпаке, Исаија шапуташе свете м |
| те, ни један се неће маћи.{S} Ја сам их заклео, да својим костима створе бедем за одбрану твоју |
| а то немоћне!</p> <p>— Војводо, опозови заклетву, да ми не излети страшна реч, која жигоше изда |
| /p> <p>Деспотица писну:</p> <p>— Стани, заклињем те живим Богом, не даље!{S} Одбиј сумњу, што т |
| лече и диже руке према месецу:</p> <p>— Заклони лице своје од нас проклетих!</p> <pb n="184" /> |
| ове изгуби за плавим бреговима, који је заклонише од жељних погледа оних, што осташе у Драми — |
| ћи.</p> <p>И они брзо пођоше ка огради, заклоњеној врежама од купине.</p> <p>— Овде је и ушао у |
| ости изиђе из собе Угљешине.{S} Али чим заклопи велика врата за собом, очи му севнуше пуним изр |
| одиста они имађаху права!</p> <p>Старац заклопи очи, као да би хтео оживелу слику вечито задржа |
| /p> <p>Мало после зашкрипеше вратнице и заклопоташе точкови од двоколица.{S} То бејаше пробрана |
| азуме војну <pb n="17" /> боље но и сам законик.{S} Он је ваљан синовац ненадмашнога витеза Мом |
| ада у незгоди: и по Божјим и по људским законима ти би сагрешила, ако ускратиш оцу на самрти да |
| бејаше, браћо моја, тај посао рађен по закону Божјем и као што треба већ онако, како није вред |
| — продужи Угљеша. — Лазар је отишао под закриље угарско, признао је врховну власт њихову.{S} Он |
| Узвишена ћесарице, ево твојој милости и закриљу приводим листак са стабла, на коме сам и сам би |
| е у десна ребра.</p> <p>Нож сину, нешто закркља, нападач паде на земљу, а нечији се глас продра |
| гљигову, где је добијао знатно благо од закупаца богатих рудника, нагонећи често пута рударе да |
| ле и путне прашине, у њему срце силније закуца и он жудно изгледа гласника из Драме.</p> <p>Так |
| ни без својих особитих чари, Мари срце закуца брже а груди јој се бурно шираху.{S} За очима јо |
| па.{S} Неко долази.{S} Љубоју срце јаче закуца, а у лицу се за часак промени.</p> <p>Врата се о |
| ојник поново, у у пола устаде а срце му закуца брже.</p> <p>Ни одговора нити каквог знака.</p> |
| ну личност, која је могла творити много зала па ипак дати користи, а не знати чиме и колико кор |
| иких ватара у дворишту, те се у друштву залагаху погачом и месом а запајаху добрим вином манаст |
| p> <p>Лагано, као што отров улази у крв залазећи све дубље у тело ношен крвним током, утицаше т |
| сунце више освајало и они су све дубље залазили у шумску хладовину.</p> <p>Друштво је било рас |
| ад се једног предвечерја у доба сунчева заласка пред великим двором ћесаричиним искупило готово |
| p> <p>То бејаше Анђео, који се са брега залете с копљем у руци право Гојку.{S} А кад дође ближе |
| ћевих младом ратнику с обале Орфанскога Залива.</p> <p>Па онда узима и са̑м тежак камен од петн |
| дине с једне и низ пучину.{S} Орфанског Залива с друге стране.{S} Очима је тражио на северозапа |
| у све до њеног ушћа у широком Орфанском Заливу Белога Мора.</p> <p>У мирној и звезданој ноћи, к |
| ара Ђурђа Балшића, не може бити довољна залога за трајно пријатељство, и искрено савезништво из |
| ко, Драма је један од првих и најлепших залогаја, на које је зинула гладна чељуст змаја османск |
| едаше у ватру, која се, у почетку јако, заложена, већ бејаше предала судбини да, као и остале, |
| ажанице, скорупа и млека, да се војвода заложи.</p> <p>Војвода одиста бејаше гладан, па радо пр |
| гу.{S} Ал’ хоћу и могу да учиним, да не заложи сву снагу у тој војни.</p> <p>— Добро, господару |
| у једној жељи, за коју се моја породица заложила, остадох непоколебљиво одан једној мисли, једн |
| реченој мисли, за коју се ја и брат ми заложисмо.{S} После свега тога ми нисмо могли друкчије |
| азе као непријатељи и деле у таборе.{S} Залуд је ту Урош са царским скиптром и круном, кад на њ |
| антакузен је бледео у очима његовим.{S} Залуд се Тома трудио, да задржи Момчила у савезу против |
| а би од мене још било.{S} Не говорах ја залуд да је с оружјем и молитва у светом храму поуздани |
| десно и лево.</p> <p>— И тако остаде у залуд моја журба.{S} Томе не стигох, а поуздано држах, |
| се овамо, ал’ сва моја разбирања бише у залуд...</p> <p>Јелена ућута, а Гојко, који је неколико |
| велика војска, придружише се њој многи залутали витезови и вешти ратници, који као добровољци |
| а својих услуга ради милих порука двају заљубљених срдаца. <pb n="28" /></p> <p>Али је на скоро |
| /p> <p>У исти мах се, дохваћен џилитом, заљуља на своме коњу један крајишник до Вукашина.</p> < |
| продужи <pb n="51" /> он — одавде стари замак, подигнут у доба, кад је овде била међа гранична. |
| а, исправи се, измахну ножем у страну и замахну да Рајка удари са стране у десна ребра.</p> <p> |
| чи, за чудо, и не освртоше.</p> <p>Онај замахну ножем, а Мара раскиде огртач под грлом, и руком |
| д је ваљало да га у ратничким пословима замени Угљешин војвода Тома Теологита, док је ћесарица |
| га донели!{S} Брате Љубоје, хвала ти на замени!</p> <p>За час су војничка посада и онај мален б |
| ом.</p> <p>— Добро, он нека га за сад и замени.{S} Али будите врло пажљиви према Гојку.{S} Њего |
| едиш, милостива ћесарице, да неко оде и замени његовога Гојка.{S} Жели стари ратник да загрли с |
| у сви жалили, али су се надали да његов заменик неће бити рђав, јер је из његовог друштва.{S} Т |
| гора, ипак до куће бејаше мисли о војни заменио другим мислима.</p> <p>— Те очи? — рече у себи, |
| а вратити у Драму, а ти ћеш га за време заменити.{S} Тако сам у споразуму са ћесарицом нашао за |
| је сада изишао више од невоље, да се не замери, него што га је срце вукло.{S} А кад се нашао у |
| /p> <p>Стојећи тако неколико тренутака, замисли се по ново, па опет рече:</p> <p>— Она!</p> <p> |
| о он не хтедне бежати?</p> <p>Љубоје се замисли.</p> <p>— Рећи ћеш му, да га позивам ја, да дођ |
| шин.</p> <p>— А сада?</p> <p>Вукашин се замисли, а Угљеша сам себи одговори:</p> <p>— И сада!</ |
| и помогне!</p> <p>По том се старац мало замисли, па као за себе рече:</p> <p>— Деспот је јунак! |
| .</p> <p>Љубоје ћуташе, а Тома се нешто замисли, па онда прекиде ћутање:</p> <p>— Војвода је Го |
| служи, тако и моје живовање не може се замислити без ове моје миле цитре.{S} Кад сам љубио, он |
| а паде и осталима на душу.{S} Ућуташе и замислише се.</p> <p>Нему тишину прекине покадшто хујањ |
| изменила.{S} Постала је расејана, јако замишљена...</p> <p>Тако је прошло неколико дана, и дес |
| гљеша остаде у соби сам.</p> <p>Дуго је замишљено ходао по соби крупним корацима.</p> <p>— Па и |
| ише.</p> <p>— Он одјезди да спреми нове замке нама-</p> <p>— У њих треба њега ухватити.</p> <p> |
| е необично обрадова таком њеном говору, замоли је, а она поче :</p> <p>— Твоја је постојбина у |
| још није време.{S} Онда ми рече, да те замолим, да наредиш, милостива ћесарице, да неко оде и |
| огатој властели српској.{S} Властела су заморена од бриге, коју им задају чести гласови са разн |
| слим, — одговори Вукашин. — Руку ову не замори ни један непријатељ царства или куће наше.</p> < |
| што хита да обнажи лисно дрво, не могу замрзнути љубав моју!</p> <p>— С Богом, мили гласниче!< |
| д тежака, баштиника, грађана и градских занатлија, стегоноша, велике и мале властеле — бејаше з |
| сли о њој само Гојко.{S} Њена је лепота занела и Љубоја, заповедника градске страже и ваљаног м |
| .</p> <p>И сада је утонуо у то гледање, занео се очима питајући звезде тако, да није чуо, кад с |
| ужан! — прошапта старац, па се несвесно занесе.</p> <p>А сва ова ломљава вођаше се на крајњој д |
| још сутра дан одмах раскрстити с Томом, занесен ненадном срећом својом, заборави на то.{S} Тек |
| жу одступи последњи корак до зида, Тома занесен учини и тај корак, вихор зашуми кршећи суве гра |
| је душа упила у се сву озбиљност његове занесењачке проповеди противу некрста.{S} Нико га тако |
| изиђе, а ја у место одговора јекнух, и занех се у тешку бољетицу, од које дуго времена боловах |
| аво ме однео, ако знам, шта ми је право занимање!{S} Ја сам и војник и видар и трговац и бродар |
| рао је сваког дана по што шта необично, занимљиво, па је у шареним, искићеним сликама причао св |
| а је слушала само његове речи и њима се заносила.</p> <p>А сад, кад је деспот отишао с војском, |
| а ипак не доспе.</p> <p>Многи не бејаху заноћили под својим чадорима, многима оружје не бејаше |
| лази да на општи ужас и изненађење буде зао гласник, да је Пловдин — пао!</p> </div> <div type= |
| у Дејанових синова.</p> <p>Монах је био зао пророк, а његове речи у вези с пловдинским догађаје |
| рају Чрноменских Лугова.{S} Два одељења заобиђоше српски логор са горње северне стране његове, |
| <p>И они обојица пођоше, а после неког заобилажења и стигоше тамо.</p> <pb n="64" /> <p>— Ти ћ |
| рече Мари стари дворанин Благоје, који заостаде као једини пратилац њен. — Недалеко је — проду |
| мо мало ову нашу кљусад, јер смо. много заостали, — рече старац, и обојица ободоше коњиће.</p> |
| подграђа и околине с нејаком дечицом и заосталим старцима стајаху покрај пута с обадве стране. |
| p>Пловдин је био још као оаза у пустињи заостао у рукама бугарским, захваљујући висини и јачини |
| ње стари дворанин, који бејаше прилично заостао у разговору са свештеником.</p> <pb n="84" /> < |
| тници, речици недалеко на <pb n="23" /> запад од Драме, са засеоком готово на самом путу из Сер |
| из Прависте, која је неколико часова на запад од Крстопоља.</p> <p>— Од куда ти овде, Анђеле? — |
| > <milestone unit="*" /> <p>Дан хода на запад од оног крвавог поља код Чрноменских Лугова а бли |
| рлов лет, како се бејаше упутио даље на запад.{S} Овај други хитац не промаши, и орао вијући се |
| Витошем, на југу Гвозденим Вратима а са запада Овчим Пољем, које је било у Вукашиновој краљевин |
| се опростим.{S} Сунце већ косо бије са запада, морам се журити.</p> <p>Они га зачуђено погледа |
| Између та два велика потока, с истока и запада и бујне Марице с јужне стране простире се простр |
| лошћен писну стегоноша, па ободе коња и западе у најљућу сечу.</p> <p>- За њим! — викну Богдан, |
| а осталима наже за Гојком.</p> <p>Гојко западе у најгушћу сечу.</p> <p>Један турски коњаник изм |
| жну је страну граничила бујна Марица, а западна страна, од куда је дошла сила Вукашинова, бејаш |
| ома се брзо изгуби у шумарку, што се са западне стране пута пружаше од Драме па далеко на југ и |
| стране главних врата одваја цео град од западне стране градског подграђа, Угљеша се упути право |
| /> се у бескрајност пружају; виде се на западу Гвоздена Врата; на северу је каменити Мелник на |
| а и Драгаша браће Дејановића а право на западу преко великога Вардара Вукашинову краљевину.{S} |
| ини та женска.</p> <p>Сунце је нагињало западу, али је било још доста високо над заходом.</p> < |
| тиже и Угљеша.{S} Сунце је већ нагињало западу, а Томе још нема.</p> <p>Они се кренуше и без ње |
| олазак изненади али и обрадова, па и не запази како се Љубоје чисто устезаше да се са њим пољуб |
| енио будућност своју.{S} Од како сам је запазио — а то је давно било — она ме није изневеравала |
| да сврати мало до тебе.{S} Из даље сам запазио ватру на овоме брежуљку, па се упутих са правог |
| се у друштву залагаху погачом и месом а запајаху добрим вином манастирским.</p> <pb n="56" /> < |
| дала, и с Исаијом, кога је једва била и запамтила, учинио је, те је од амазонке Јелене почела н |
| свога доброг оца, јер мајке, тужна, ни запамтила нисам.{S} Галипоље су Турци освојили, попалил |
| ма и — учитељу своме.</p> <p>Рајко није запамтио ни име тога необичног друга његовога стрица Мо |
| син уз оца, јер Рајко није свога оца ии запамтио. <pb n="36" /></p> <p>Последња битка Момчилова |
| која је рано умрла и коју Гојко није ни запамтио.</p> <p>Тако је Гојко дочекао вече.</p> <p>Ста |
| ме, чиста љубав, дала свету, па зато не запамтих родитеље.{S} Идем, певам веселој дружби, био с |
| они продужише даље по логору, он седе и запева другу песму, рекавши:</p> <p>— Сад једну грчку.{ |
| ика кола.{S} Држећи се за убрусе у колу запеваше песму, па се по њој стаде кретати леса играча. |
| да узеше и други Орфанци.</p> <p>Снажно запињу и вешто одбацују али катуњанима не добацују.</p> |
| ађује.{S} Видосава је, мало изненађена, запита:</p> <p>— А чим, чедо моје?</p> <p>Мара је погле |
| је у њему!</p> <p>— Твој брат, оче'? — запита Рајко.</p> <p>— Да.</p> <p>— То нисам знао, — ре |
| етосмо у животу.</p> <p>Гојко заусти да запита о несуђеном заручнику њеном, ал’ се трже и сети |
| чати из своје прошлости.</p> <p>А после запита:</p> <p>— А он, ваљ’да, има и добрих војвода?{S} |
| аше.{S} А кад стаде Исаија, он узбуђено запита:</p> <p>— А, велиш оче, твој се брат зваше Матиј |
| освоји срце, па се над мртвим Војихном заплака као дете.{S} Данас је већ седми дан, како је Во |
| бне заваде стишало.{S} Истина, многи су заплакали, кад су чули да је стари краљ био жртва, али |
| бе!</p> <p>— Војводо, ја хоћу напред да запливам у мутне таласе турске крви.{S} Расклон’те се, |
| алуд траже!</p> <p>— Завидим мору, које запљускује обалу на којој се он одмара, ко што завидим |
| , дуго тако трајало.{S} Пре него што је запљуснуло до њих на висовима, море се међусобне заваде |
| се деспотица окрете Вукашину:</p> <p>— Заповеда ли превисоки краљ и мили девер мој да се уклон |
| , не, оче, пустићу га, учинићу, што Бог заповеда.{S} Одмах ћу наредити, нека дође овамо.{S} Нек |
| ко поклони:</p> <p>— Светли деспоте!{S} Заповедај и ја ћу слушати без поговора.</p> <p>Угљеша с |
| ли одлучан одговор.</p> <p>— Кажи му, — заповедаше већ гњеван часник турски тумачу — да ће бити |
| ике.</p> <p>— Опомени га наше понуде, — заповеди један часник тумачу.</p> <p>Тумач упита Гојка, |
| це, које се сјају на месечини.{S} Један заповеди нешто стражару, који је био на степеницама, и |
| ија из манастира Светог Јована Претече, заповедник градске страже у Драми Љубоје и Рајко, трили |
| ичину и царство српско, утрну онда, кад заповедник непобедног Пловдина, огрезао у крви и ранама |
| из ње се враћали.</p> <p>Пловдински је заповедник нудио свој град Угљеши, ако дође и одагна Ту |
| , — рече деспотица. — Храбри бранилац и заповедник јакога Пловдина предао је свој дух Господу!< |
| ne unit="*" /> <p>За то је време и нови заповедник драмске војске Тома Теологита успео да сазна |
| свршити.</p> <p>Љубоје је и даље остао заповедник у Крстопољу, и с њим су били у Драми потпуно |
| град Бигу.{S} У Дренопољу је главни наш заповедник Лала-Шахин, ал’ војске има врло мало.{S} Сил |
| инска се посада нагло смањиваше.</p> <p>Заповедник се Пловдина уздаше једино у српску помоћ.{S} |
| јко.{S} Њена је лепота занела и Љубоја, заповедника градске страже и ваљаног момка у војсци ћес |
| его другима.{S} Зато и назначих тебе за заповедника драмске војске.</p> <p>— А ја примам високу |
| а је туђинчев посао и моје именовање за заповедника овога града и краја.{S} Ха, сад ми је све ј |
| Теологита.{S} Угљеша на његово место за заповедника војске целе драмске области наименова војво |
| зио да ће ту бити и какве заслуге новог заповедника драмске војске Томе Теологите.{S} А и сам г |
| их становника знали, да су добили новог заповедника.</p> <p>За Гојком су сви жалили, али су се |
| ро расположен.{S} У друштву са Љубојем, заповедником градске страже, Тома бејаше прилично измак |
| колико не допадаше, што још непрестано заповедником те војске бејаше непоуздани Тома Теологита |
| ре.{S} Само су избегавали говор о новом заповеднику драмске војске, Томи Теологити. <pb n="24" |
| а баш понуда не бејаше по вољи драмском заповеднику Томи, у коме је по ново синула мисао да су |
| ељења одвајаху се са својим стеговима и заповедницима, те се пуштаху путом, што води истоку пре |
| бом је свршено!</p> <p>И пође на Гојка, заповеднички викнувши Љубоју:</p> <p>— Војводо, напред! |
| нима затресоше а дах прве зиме стаде на заповедничко место своје.</p> <p>У тај се мах Исаија на |
| ност најумнијој глави, да буде на своме заповедничком месту.{S} То место није моје ил’ твоје ил |
| аде са Љубојем.</p> <p>— Јеси ли примио заповедништво? — упита Тома Љубоја.</p> <p>— Јесам, и в |
| <p>После неког дана Љубоје доби од Ане заповест, да Гојко дође у Драму али не ка ћесарици већ |
| х обрадује, дотле је Тома већ био добио заповест, да одмах нареди, да се Гојко пусти из Крстопо |
| има, господарима над крајиштима, носише заповести да свак своје чете поведе.</p> <p>За зборно м |
| p> <p>— Јесам, и већ сам почео издавати заповести, — одговори Љубоје.</p> <p>— А стража вечерас |
| ? — упита га Љубоје.</p> <p>— По твојој заповести војводо, још јутрос рано, одговори старешина. |
| оја, који се поболео.</p> <p>— По вашој заповести, узвишена ћесарице!{S} Не брините, јер је ваш |
| .{S} Ја ћу ти помоћи!....</p> <p>Кад по заповести Угљешиној уђоше к њима дворанке, да, и саме п |
| <p>Гласник захвати у липову кору воде и запоји деспота.{S} Он ћуташе, тешко дихаше и склопи очи |
| њу загледао Угљеша Мрњавчевић, па је и запросио.{S} Она му је по пристанку родитеља својих рад |
| а срушити срећу његових непријатеља.{S} Зар да тамо слуша он, како се они, који га отурише, сла |
| ам свуда, где знам да ћу ти требати.{S} Зар си заборавио на ону моју услугу?{S} А бејаше, збиља |
| рено.{S} Ми пријатељски разговарамо.{S} Зар није?</p> <p>— Тако је.{S} Мене је тај његов поглед |
| моја љубо!</p> <p>— Имам, господару.{S} Зар без разлога мисли твоје блуде у тренуцима, кад се у |
| р не знаш да је моја породица учена?{S} Зар си заборавио, да је једна моја стрина видела, истин |
| pb n="7" /> нашем свако добро стани?{S} Зар без разлога често пута оставиш богату трпезу и гост |
| p> <p>— Истину велиш?</p> <p>— Него?{S} Зар не знаш да је моја породица учена?{S} Зар си забора |
| — А шта је о твојим стрицем, сестро?{S} Зар ти се он не могаше наћи у помоћи?</p> <p>— Не могаш |
| ! — приђе им један други са Струмице. — Зар нађосте да се са њим надбацујете?{S} Сви сте ви јун |
| љеног храста, затече и Тома.</p> <p>— А зар ти, војводо, не тражиш лова? — упита Тома Љубоја, с |
| год вредети на бојном пољу.</p> <p>— А зар мислиш, старче, још једном па бојиште? — упита војв |
| усле сад наћи?</p> <p>— Како где?{S} Та зар не знаш, јад те не знао, да оно нит’ је кућа, нит’ |
| а, припреми да нас дочека.</p> <p>— Али зар нема у овом граду јунака, који ће учинити крај бићу |
| раженога лава. — Све сам сазнао!{S} Или зар твоје господство — стрељајући очима Тому — мисли, д |
| је испричао Тома — одлучи, да сече руку зарад спаса целога тела.{S} Прегореваше и заборављаше п |
| /> ми је нектар сладила; кад се животу зарадујем, она је тумач моје радости; кад смрт пожелим, |
| било једнога дана из јутра.{S} Још пре заранака истог дана Исаија је био већ у Драми.</p> <p>— |
| коње и пожурише се.</p> <p>Било је око заранака, кад пођоше, а у Драму стигоше доцне.</p> <p>Ћ |
| драмско логориште лагано и свечано око заранака краснога дана прве јесени.</p> <p>Сав логор, с |
| е и жалости.{S} И Рајко, који се у врту зарече, да ће још сутра дан одмах раскрстити с Томом, з |
| ом жудиш, — рече Тома.</p> <p>Љубоје се зарумене: <pb n="39" /></p> <p>— А од куда ти, велможо, |
| <p>Мара се обично на таке и сличне речи зарумени, очи јој погледају веселије, а мисли иду далек |
| > <p>Гојко заусти да запита о несуђеном заручнику њеном, ал’ се трже и сети да јој, без сумње, |
| и из вида, да Драма до скора бејаше као засебна област.{S} Стари је Војихна и очи склопио, не х |
| даше ка реци Јасно бејаше, да је одатле заседа на мах побегла.</p> <p>— Беже кукавице, — јасно |
| Гојка, који је <pb n="89" /> поред свих заседа ипак дошао здрав и читав Ал’ и да нема те погибл |
| извршити?</p> <p>— Све!{S} Погинуће од заседе на путу.</p> <p>— Врло добро Он треба да буде на |
| — рече он — али наше није да бијемо из заседе.{S} То је <pb n="88" /> његово.{S} А на нас он н |
| х — продужи Тома — али наиђох на читаву заседу љубавничку.{S} Похватао сам тичице!{S} Ти ме, бе |
| ат му краљ Вукашин</p> <p>Озбиљног лица засела су браћа Мрњавчевићи за каменити сто у великој б |
| еко на <pb n="23" /> запад од Драме, са засеоком готово на самом путу из Сера за Драму.{S} Кад |
| јер је он потребан Драми.</p> <p>Гојку засија лице од радости:</p> <p>— Хвала узвишеној ћесари |
| е, ти спој, ти благослови!</p> <p>Месец засија у пуној светлости, изишавши иза облака.</p> <p>— |
| у сећању буде прошлост.</p> <p>А једна засја мало јаче, и он на њеном сјају виде последњи прес |
| га Лала-Шахин сада части.{S} Његова је заслуга, што су већ стигли — и ако је тек две недеље од |
| а Гојку.{S} Његова породица има великих заслуга за наш дом.{S} Овде нико ништа не сме за сад о |
| рђује у господству, које јој припада по заслугама преминулог Војихне, и даје јој власт ћесарско |
| је Угљеша налазио да ће ту бити и какве заслуге новог заповедника драмске војске Томе Теологите |
| ије захватила онога, који је ње највише заслужан.{S} До Гојка, забаченог и заборављеног, не доп |
| опљанина.{S} Не допада ти се?{S} Хајде, заслужи више!</p> <p>Онај се, мало љутит, крете и подва |
| и Тома — у нади, да ћу је ма и накнадно заслужити.</p> <p>— Добро, — рече Угљеша. — Све остало |
| у ода последња почаст, коју је истинито заслужно.{S} Благо мојих ризница стоји ти на расположењ |
| ћефалије Рајка.</p> <p>Рајко не бејаше заспао.{S} Он је лежао до самих врата од чадора, као да |
| /> <p>Мара пребледе, а Тома, изненађен, заста за тренутак на вратима, али се опет брзо прибра и |
| умач упита Гојка, хоће ли се придружити застави моћнога пророка Алахова.</p> <p>— Никад! — беја |
| р свога стегоношу са главном војводском заставом и са стотином добрих коњаника, које је при себ |
| ти.{S} А ја ћу бити први војник под том заставом.</p> <p>— Господару,— у радосном узбуђењу огла |
| ета.{S} Брат наш Вукашин први је развио заставу одржања српске превласти на југу.{S} Није ли он |
| она уђе а за њом и Гојко.</p> <p>Рајко застаде на степеницама.{S} Једва дође себи, а онда поно |
| екине питањем Исаију, али му реч у грлу застајаше.{S} А кад стаде Исаија, он узбуђено запита:</ |
| ребледео, дах му у грудима бејаше чисто застао, два пута је хтео да прекине питањем Исаију, али |
| е к њему дошао и Рајко али Томе није ту застао.</p> <p>У чешћим бојевима, које је дотле непобед |
| Богдана, хтеде одговорити, али му речи засташе.{S} Глава му клону на прса.</p> <p>— Његова је |
| p>— Ето их, — рече Љубоје показујући на застор — који је о зиду покривао шлем и оружје Гојково. |
| ри.{S} Жице тужно писнуше, а певачу очи засузише.</p> <p>— Тако!{S} С Богом!</p> <p>Пољуби цитр |
| побуну.{S} Али, преухитрен, савладан и затворен, данас може размишљати дуго о своме неваљалств |
| о спасти, али да су врата на граду била затворена. <pb n="37" /></p> <p>— Много сам сумњао, али |
| вратима, али се опет брзо прибра и уђе, затворивши врата за собом.</p> <p>— Извините, кнегињице |
| исам их ни опазила.{S} Они ме ухватише, затворише уста, и, од страха онесвеслу, однеше некуда.< |
| часа, држаше слабе живце старе ћесарице затегнуте и узбуђене.</p> <p>Видосава је имала сада два |
| вамо стигоше, наиђоше на још хладније и затегнутије прилике.</p> <p>Угљеша је одмах сазнао од А |
| , пажљиво посматрајући Угљешу.</p> <p>— Затекао сам много рушевина, из којих је ваљало стварати |
| рашчишћеним приликама, какве је у Драми затекао.</p> <p>— Мени — помислио је у себи — некаква с |
| и.</p> <p>— Мора бити, да га је коњаник затекао још у млину, те није морао ићи манастиру, — гов |
| који је живео повучено и кога сам ја ту затекла.{S} Он је био моме поочиму више саветник у миру |
| о одржању оне снаге, коју овде на југу затекосмо.{S} Шта је даље било, познато ти је.</p> <p>Т |
| ном деблу једног скоро обаљеног храста, затече и Тома.</p> <p>— А зар ти, војводо, не тражиш ло |
| једне вечери у собу Угљешину, деспотица затече свога војна при отвореном прозору, са кога се ле |
| у.{S} Она се трже, па брзо, да је ко не затече, <pb n="147" /> обриса сузне очи, и труђаше се, |
| пута очекивала.{S} И зора је по кадшто затече, њега нема, ал’ и она не трене.{S} А кад је умор |
| ближе Момчилу тврдили, да су у два маха затицали Тому са неким грчким поклисарима у тајном разг |
| Ваљало им је пуних десет часова јахати, зато у Крстопољ стигоше сутра дан у јутру.</p> <p>Кад с |
| заједничког непријатеља. <pb n="120" /> Зато у њеним редовима бејаше велики број и грчких стано |
| е све ово познато боље него другима.{S} Зато и назначих тебе за заповедника драмске војске.</p> |
| жак државни посао позвао ноћас овде.{S} Зато дођох.</p> <p>Он је значајно погледа, а она брзо н |
| атле се само могао спуштати на ниже.{S} Зато је гледао да то спуштање не дође, бар не тако брзо |
| овдина уздаше једино у српску помоћ.{S} Зато се и обрати српској страни.{S} Посада се јуначки д |
| их изгинула, али смо победили.</p> <p>— Зато је Хаџи-Ил-бег сада у великој части код свакога.{S |
| ија да будеш.{S} Зашто тужиш?{S} Ваљ’да зато што је млади војвода Гојко отишао на крваву војну? |
| а то сва краљева и деспотова војска, па зато баш и хоће да се пред вама покаже овај са катуна в |
| } Љубав ме, чиста љубав, дала свету, па зато не запамтих родитеље.{S} Идем, певам веселој дружб |
| могло мало и приговорити.{S} Ал’ ништа зато, певај!</p> <p>Певач се поклони, а кад они продужи |
| ависност Драме од Сера.{S} Али — а тебе зато баш и шаљем — не смећи с ума ни једног тренутка ве |
| услугу, што си поганом туђину учинио, и зато што сам испред твога копља морао клећи!{S} Тако —< |
| ји сте били манастирски ђаци па побегли зато што не трпите мирис од вина, знате то најбоље!</p> |
| Властоју мислио, да га не ваља вређати зато, што му није ни у ком случају ни мало на путу.{S} |
| > <p>— Да, љубо моја, сјајнија ал’ само зато, што јој даје јачег сјаја она светла звезда до ње. |
| да.{S} Многу сам беду срећно минуо само зато, што сам у тренутку употребио погодну личност, кој |
| на путу провео добра два месеца.</p> <p>Зато је у Драми било још мирније.</p> <p>У једно се доб |
| Он проговори:</p> <p>— Реци ми: ко сам? заточеник или слободан војвода?</p> <p>— Војвода Гојко, |
| говорити, — рече Љубоје. — Ти си постао заточеник, што си на велможу диго̑ руку?</p> <p>— А заш |
| певајући, опет обнови коло.</p> <p>Ана затражи Мару, да и она с њима изиђе, али ње не бејаше.< |
| >— Војвода Рајко! — цикну Јелена, па се затресе.</p> <p>Рајко је ухвати за руку и придржа:</p> |
| рац, кад дођоше до ограде.</p> <p>Нешто затресе купине.</p> <p>Они стадоше.</p> <p>— Ту је злик |
| ући се двориштем.{S} Капци се на окнима затресоше а дах прве зиме стаде на заповедничко место с |
| остора ободе чилога коња свог.{S} Земља затутњи, суво лишће полеће са ње у висину, дружба кличе |
| S} Њено место у дому Војихнином доцније заузе сестра јој Мара.</p> <p>Ана је имала близу шесет |
| илици.{S} Нестало га је, кад су Азијати заузели Галипоље.</p> <p>— Реци нам, оче, што.{S} Ми не |
| а грчку помоћ.{S} Отуда је и био толико заузет да се што пре сврши измирење наше цркве са цариг |
| цу Дренопоље, које ће мож’да и без боја заузети.</p> <p>Сви се јако обрадоваше, глас пролете ка |
| да шта би било, да се српска господа не заузеше против зла, што наступа!</p> <p>— Сам их Бог во |
| м зададе највеће јаде, већ ће се почети заузимати нашом војском.</p> <p>— Све је добро!{S} Мачу |
| ћи да чедо своје подигне и оплемени.{S} Заузимљивој мајци и разборитој госпођи то је и пошло за |
| </p> <p>Властоје их још једном погледа, заустави поглед на Гојку, очи му још једном синуше — и |
| S} Гојко, збуњен неочекиваним сусретом, заустави Лабуда, скочи са њ, грмну на зликовце, који ве |
| не прекидаше, па ни онда, кад се Љубоје заустави на празном пољу, где је имао улогорити своју в |
| а левом покри лице и очи своје, да њоме заустави сузе, које срце не штеђаше.{S} Ана држаше вели |
| Драму са Сером.{S} Али се ни на томе не заустави.{S} Поглед се њен пусти кроз бескрајни ваздуша |
| алош наиђе на врат и главу његову, и не заустави се.</p> <p>Гонилац се са услужним мрковом свој |
| простор, и тражаше <pb n="52" /> да се заустави тамо, где је држала да је Крстопољ.</p> <p>Наш |
| поред <pb n="166" /> самог логора па се заустави на половини источне ивице логорске.{S} Јужну ј |
| се гостили, један дервиш.</p> <p>Он се заустави на широким мермерним степеницама, што се спушт |
| p>Ни страшан глас о паду Дренопоља није зауставио напредовање тих градова ни развијање живота у |
| чекиваше никада.</p> <p>Његове се мисли заустављаху на новом предузећу.{S} Сам, у неосветљеној |
| ју у мраку не могаше боље загледати, он заусти да гласно упита Гојка, па се трже и лагано додад |
| тада не сретосмо у животу.</p> <p>Гојко заусти да запита о несуђеном заручнику њеном, ал’ се тр |
| да тако брзо свршиш, неваљалче!{S} Али захвали за ту срећу овом мом пријатељу.</p> <p>Други га |
| ештавање.</p> <p>— Теби, дакле, имам да захвалим, брате! — рече Рајко Гојку.</p> <p>Пружи му ру |
| ојни ћесар Војихна <pb n="22" /> у знак захвалности, што му је Властоје једном код Крстопоља на |
| већ учињено, господару.{S} И ја ћу сузу захвалности канути на одар ваљаног витеза!</p> <p>За ти |
| а у пустињи заостао у рукама бугарским, захваљујући висини и јачини својих зидова и опкопа.</p> |
| и Угљеша.</p> <p>— Тако је, деспоте.{S} Захваљујући великом поверењу твоме, није ми непознато с |
| на ивицама са свих страна логора водио, захватајући све јаче ка срцу ратног стана, из средине с |
| воде — прозбори Угљеша.</p> <p>Гласник захвати у липову кору воде и запоји деспота.{S} Он ћута |
| >— Добра Видо!{S} Милост деспотова није захватила онога, који је ње највише заслужан.{S} До Гој |
| > <pb n="96" /> <p>Победисмо.{S} Али не захватисмо толико снаге, колико нам треба, да сами на с |
| о млина на пољу, и ако је већ јаче било захладнело.</p> <p>У сумрак се приступило вечери.</p> < |
| ападу, али је било још доста високо над заходом.</p> <p>Гојко, раздраган у красној природи лепо |
| на услугу мишицу и мач, главу и живот, захори се велика дворана од радосног клицања.</p> <p>— |
| енутку са свих страна око његова чадора захори:</p> <p>— Алах, ил-Алах!</p> <p>То не бејаше гла |
| з воде издизао.</p> <p>Лабуд страховито захрза, а Гојко дочека Анђела мачем, и његовом крвљу по |
| >После тога је и Рајко одустао од свога захтева, али је продужио све више мрзети Тому.</p> <p>Ј |
| — зачуђено упита Љубоје.</p> <p>— Тако захтевају и наши и општи послови.{S} Чућеш и видећеш.{S |
| и скромном поноснику.</p> <p>А тада се заче опште клање у свему простору, и да ноћ не крије не |
| аду.</p> <p>Кад се појавише из црквице, зачу се јак писак, који је долазио недалеко од цркве, н |
| почеше и звезде показивати.</p> <p>Тада зачу старац хрзање коњско и неки глас, који као да дози |
| 4" /> <p>У дивљој хуци узбуњене природе зачу се топот потмулом лупом</p> <p>Бегунац је наишао н |
| твоје милости!</p> <p>Недалеко од куле зачу се рог ловачки.{S} Мара се охрабри:</p> <p>— Велмо |
| види далеко на југ.</p> <p>У близини се зачу рог.</p> <p>— Ако буде деспотица, кажи јој да сам |
| ило у једном тренутку.</p> <p>На мах се зачу бахат коњски, али се нападачи, за чудо, и не осврт |
| аша мила Мара—</p> <p>— Шта?{S} Мара? — зачуди се Ана.</p> <p>— Јест, она ће ти много причати, |
| .</p> <p>Гојка њена отвореност још више зачуди, а кад му она рече, да није родом из Жегљигова в |
| ега реда женску.</p> <p>А и она је мало зачуђена стала пред непознатог јој витеза, кад ју је Го |
| ош сада поћи у Драму.</p> <p>— Зашто? — зачуђено упита Љубоје.</p> <p>— Тако захтевају и наши и |
| запада, морам се журити.</p> <p>Они га зачуђено погледаше.</p> <p>— До пре неколико тренутака |
| могао извршити.</p> <p>— Како? — питаше зачуђено Ана.</p> <p>— И овако је ишло тешко, а онако б |
| мом пријатељу.</p> <p>Други га дворанин зачуђено погледа.</p> <p>— Јест, баш теби!{S} Ти у мрак |
| рече она.</p> <p>У том се са степеница зачула неко долази.</p> <p>— Дакле дошао? — чујаше се н |
| одреда што са источне стране нападаше, зачуше неколико ратника у два, у три маха тутањ, налик |
| аче ка срцу ратног стана, из средине се зачуше кроз бурну ноћ танки звуци убојних труба, које с |
| <p>— На твоју главу.</p> <p>Мало после зашкрипеше вратнице и заклопоташе точкови од двоколица. |
| очекиваше.</p> <p>— Деспотица је дубоко зашла, — рече Мари стари дворанин Благоје, који заостад |
| ите.</p> <p>У томе се било већ у велико зашло у јесен.{S} Деспотица Љуба очекивала је Угљешу, д |
| м равнијем катуну.{S} Сунце је било већ зашло, а ветар је нагонио облаке, који су се скупљали н |
| шали, дижући своју десну руку.</p> <p>— Зашта? —изненађено питаше Љубоје.</p> <p>— Да постигнеш |
| тешко, али је ипак увидела да није без заштите, и ако је Гојко далеко.</p> <p>Кад је са Рајком |
| урити да своју војводину <pb n="179" /> заштитим са солунске стране, са које је вазда најслабиј |
| снажи моју слабу десницу, да буде моћни заштитник свете цркве наше! — узвишеним гласом рече Угљ |
| ато уоквиреном, иконом светога Прокопа, заштитника Драме.</p> <p>— Нека јаки Господ с небеса ос |
| Дренопоља.</p> <p>Кад се осетио довољно заштићен у области турског царства, Тома успори бежање, |
| е, и можеш и ваља друкчија да будеш.{S} Зашто тужиш?{S} Ваљ’да зато што је млади војвода Гојко |
| морамо још сада поћи у Драму.</p> <p>— Зашто? — зачуђено упита Љубоје.</p> <p>— Тако захтевају |
| то си на велможу диго̑ руку?</p> <p>— А зашто дигох?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Због овога, — р |
| извади и он брзо мач, и ако не знађаше зашто све то бива.</p> <p>— Варалице, прељубници погани |
| , Тома занесен учини и тај корак, вихор зашуми кршећи суве гране високих грмова, а на вратима с |
| уво лишће обнаженог дрвећа позне јесени зашушта, разлетајући се двориштем.{S} Капци се на окним |
| {S} Кантакузен је свршио свој живот као збачени царски намесник у манастиру, а лукави Тома Теол |
| </p> <p>Сви ударише у смеј.</p> <p>— А, збиља браћо, шта мислите о оном сну, што се прича? — уп |
| оравио на ону моју услугу?{S} А бејаше, збиља, лепа девојка!{S} Као пупољак ружин!{S} Хе, хе, а |
| тражи помагача.</p> <p>Рајко познаде да збиља долази Гојко, похита му на сусрет па се братски с |
| ном и здравом телу не доликоваше очајна збиља, што му на лицу стална изгледаше, као што ни њего |
| лажаше, познало, да је старешина страже збиља отишао, Љубоје рече Гојку:</p> <p>— Војводо!{S} Д |
| омином свршено.</p> <p>Међу тим Тома се збиља био у опште повукао.</p> <p>Кад му је играчка са |
| } Док си ти тамновао, важни се догађаји збише.{S} Ти си и нехотице учесник у њима.{S} Ходи.</p> |
| зашто дигох?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Због овога, — рече Гојко, и из недара извади писмо, кој |
| <p>Кад је Ану прошао први потрес и туга због крстопољског догађаја — онаког, о каквом јој је ис |
| млађи брат Матија као трговац, који је због својих услуга, што их је чинио ђеновским и дуброва |
| зидине турскога Дренопоља, које бејаше због тога у страху и трепету.</p> <p>Било је пред вече |
| S} Није једна суза канула у твојој кући због тог туђина, а ти ниси ни знала.{S} Наша мила Мара— |
| ноге неугодности, које се данас осећају због метежа и раздвојености, један од ловаца рече:</p> |
| b n="15" /></p> <p>— Радњу призренскога збора ја ни данас после пуне четири године, не могу при |
| вића, а друго, што је Скопље означио за збориште своје војске из простране му краљевине.</p> <p |
| а кренуше по неколико глава на војничко збориште.</p> <p>— Нашег властелина зове његов господар |
| ти да свак своје чете поведе.</p> <p>За зборно место војске Дејановића бејаше одређен Велбужд, |
| Богданова слала је своје чете у Сер на зборно место.{S} Позван од Угљеше, Богдан је у место св |
| не би требало ни да има места на таком збору и световању.</p> <p>Изишавши с већа, Рајко није п |
| рај пута, па ишчезоше у шуми.{S} Гојко, збуњен неочекиваним сусретом, заустави Лабуда, скочи са |
| p>Мара, преплашена, лако цикну, а Гојко збуњен, окрете се страни, одакле им приђе Ана.</p> <p>— |
| брзо <pb n="65" /> удали, оставивши Ану збуњену немилим гласовима, које јој је донео.</p> <p>По |
| </p> <p>— Добро је — рече —- што сте ме звали.{S} Одмах ваља настати.{S} А зна ли што о томе от |
| постеље, па га искрено жаљаше.</p> <p>— Звао ме је, кад је чуо да сам амо свратио, — рече Исаиј |
| ти као свога владара, дочекао:</p> <p>— Звао сам те, војводо, да ти саопштим једну своју одлуку |
| пеха! прекиде је Тома.</p> <p>— Викаћу, зваћу у помоћ —</p> <p>— Нигде никога у близини нема.{S |
| их труба, које страховитом циком својом зваху на узбуну.</p> <p>Ти ситни и брзи звуци изазиваху |
| те —</p> <p>— Устани, мила љубо моја — зваше је Угљеша, дижући је. — Заборави ову пошалицу мој |
| била дете од десет, дванаест година, а зваше се — монах болно уздахну — Јелена.</p> <p>— Јелен |
| та:</p> <p>— А, велиш оче, твој се брат зваше Матија?</p> <pb n="61" /> <p>— Јесте, — одговори |
| дни гост...</p> <p>То бејаше тужна ноћ: звезда последњег витеза, који је с минулим јунацима ств |
| своју дужност, али да га је — звезда — звезда издала...</p> <p>Гласник једва дође себи од бола |
| еша чинио своју дужност, али да га је — звезда — звезда издала...</p> <p>Гласник једва дође себ |
| ј једне у другу прелива.{S} То је твоја звезда.{S} Моја је звезда нестална — то је звезда проме |
| у трну, бледе и нестају, па и сама моја звезда гине, тамни.{S} А на супрот њој, ено погледај, м |
| то, што јој даје јачег сјаја она светла звезда до ње.{S} Ти то мож’да не видиш, ал’ је мојим оч |
| звездано се јато множи, а сјајна једна звезда прети да надсија моју звезду — водиљу.{S} Она је |
| лива.{S} То је твоја звезда.{S} Моја је звезда нестална — то је звезда променљиве ратне судбине |
| е; твоја је стална у сјајности — она је звезда мира и љубави!</p> </div> <div type="chapter" xm |
| Вукашин долазио до клонућа — она ми је звезда казивала, да ипак не ћемо подлећи.</p> <p>— Тебе |
| зда.{S} Моја је звезда нестална — то је звезда променљиве ратне судбине; твоја је стална у сјај |
| ву сечу утону све...</p> <p>— Још сјаје звезда над Прилипом! — кликташе краљ Вукашин, кад се су |
| вом руком а десну пруживши једној групи звезда, које су биле источно од њих.</p> <p>— Познајем, |
| ештва, у славу наших победа; са небом и звездама његовим разговараш онда, кад сваки говор прест |
| високе куле, као и нехотице погледа на звездано јато.</p> <p>Љуба то спази, а он јој, да је пр |
| а — прекиде је Угљеша — погледај на оно звездано јато.{S} Видиш ли моју звезду?{S} Она је сада |
| њој, ено погледај, мало даље на истоку звездано се јато множи, а сјајна једна звезда прети да |
| розору, са кога се лепо видео један део звезданог неба.</p> <p>— Господару, ти си од силног пос |
| м Заливу Белога Мора.</p> <p>У мирној и звезданој ноћи, кад месец посребри градске бедеме оглед |
| што је до сад створено.</p> <p>У тихој звезданој поћи изгледаше Угљеша као страсни покајник пр |
| Љубом.</p> <p>— Познајеш ли још у оном звезданом јату моју звезду? — упита деспотицу, обгрливш |
| то варка ока, обмана.{S} Немој веровати звездарским тумачењима, јер смо онда пропали.{S} Ево — |
| ао своју светлост на успавану земљу.{S} Звезде трепташе па онда почеше утрњивати.</p> <p>Небо п |
| јај моје звезде претапа у светлост нове звезде нових завојевача.{S} Знам —</p> <p>Деспотица пис |
| тешко косну срца, што јој о сјају своје звезде не могаше ништа рећи.{S} Она је слушала само њег |
| !{S} Па ипак ми се чини да се сјај моје звезде претапа у светлост нове звезде нових завојевача. |
| грешника.</p> <p>Помрчина.{S} Ни једне звезде, ни једне ватре, нигде огња, искре, светлости.</ |
| пазио.{S} Али је, предан гледању сјајне звезде, пошао душом, оком, слухом за њом, ка њој, дигну |
| е стране.</p> <pb n="121" /> <p>Гледаше звезде, које су слабо трепериле на небесном своду, па о |
| још мало па се с једног краја почеше и звезде показивати.</p> <p>Тада зачу старац хрзање коњск |
| ћу по неколико недеља.{S} Он уме читати звезде, зна свакој јаснијој звезди њено име онако, како |
| о у то гледање, занео се очима питајући звезде тако, да није чуо, кад се женска једна прилика у |
| > <p>— Брате, ми ћемо и сад под окриљем звезде нашег рода поћи у бој за једну мисао! — одушевље |
| — продужаваше Угљеша — неко време, како звезде у моме јату трну, бледе и нестају, па и сама мој |
| уме читати звезде, зна свакој јаснијој звезди њено име онако, како су га старији пастири у њег |
| 4" /> <p>— Ми идосмо до сада одважно за звездом судбине своје! — обнови Угљеша разговор после н |
| се жена.</p> <p>Он није чуо, гледао је звезду, све живљим очима, све немирнијом душом, па јој |
| своје, приђе ка прозору и очима тражаше звезду своју.{S} Она не опази, како га се тешко косну с |
| а ноћу, опет тамо окренут, очима мотри звезду једну, необично сјајну, на небу.</p> <p>И сада ј |
| ајна једна звезда прети да надсија моју звезду — водиљу.{S} Она је све светлија, у колико је ов |
| на оно звездано јато.{S} Видиш ли моју звезду?{S} Она је сада сјајнија.{S} Је ли?</p> <p>— Јес |
| најеш ли још у оном звезданом јату моју звезду? — упита деспотицу, обгрливши јој стас левом рук |
| а учинимо крај.{S} Ми верујемо у срећну звезду наше судбине!</p> <p>— Светли деспоте! — радосно |
| ономад рекао, да ипак верујеш у срећну звезду своју...</p> <p>— Ходи, љубо моја — прекиде је У |
| ва, дозивања и одзивања, вриштање коња, звека сабаља и штитова, фијукање џилита и копаља — поме |
| <p>Ал’ кад се још једном понови сумњива звека, неко испод чадора јако викну:</p> <p>— Ко је то? |
| па онда и трећи пут, а мало после чу се звека ланаца на покретном <pb n="11" /> мосту код бедем |
| пред истуреним.</p> <p>Страховито лупи, звекну и јекну нешто.</p> <p>Верна животиња размрска те |
| ратним и државним пословима а такмац уз звеку пехара.{S} Тамо је и Рајко, ћефалија, грађански с |
| њ, налик коњског топота, и неку нејасну звеку, која се с времена на време пажљиво отклањаше.</p |
| црквице, у шибљу код ограде, прикривен, звиждањем кроз прсте јавио, да су Ана и Мара изишле из |
| рти.</p> <p>Кад су господа ушла у двор, звона престадоше, а весео се народ ухвати у два велика |
| ролете као муња кроз град и подграђе, а звона ударише на благодарење и богомољу.{S} И после нек |
| елика се градска врата отворише широм а звона са градске цркве зазвонише.{S} У Драми наста свеч |
| што осташе у Драми — престадоше звонити звона са звоника а Драма и логориште остадоше пусти, ти |
| е у Драми — престадоше звонити звона са звоника а Драма и логориште остадоше пусти, тихи и нечу |
| а оних, што осташе у Драми — престадоше звонити звона са звоника а Драма и логориште остадоше п |
| бедема два пута већ променила, и кад је звоно са високог торња на истим вратима огласило подгра |
| а и узде коњске.{S} Научени коњиц осети звук стрелина лета, диже главу, начуљи уши и очима чист |
| Слушајте!</p> <pb n="54" /> <p>Слабљење звука од ловачког рога казиваше да се та група ловаца о |
| о после са далеких крајева неразговетне звуке и лелек још веће беде и невоље.</p> <p>Први редов |
| зваху на узбуну.</p> <p>Ти ситни и брзи звуци изазиваху и храброст и страх.{S} Они јечаху и дов |
| средине се зачуше кроз бурну ноћ танки звуци убојних труба, које страховитом циком својом звах |
| м.{S} Опазила си, мож’да, да ми нестаје звучних ал’ меких речи, кад с тобом говорим.{S} Видела |
| га живота.{S} Проћи ће векови, па ће се згажени крст дићи, а потомци изгинулих Срба на Срб-синд |
| олико су се осилили наши противници под згодним изговором да раде противу нас једино из оданост |
| Мара раскиде огртач под грлом, и руком зграби, трже и откиде ниску крупног бисера, који јој је |
| те га нож дохвати по -одећи.{S} Старац зграби нападача за руку, па му вешто изби нож.{S} Тада |
| одоше на кулу, која је млину и његовим зградама давала изглед неког утврђења, а остали се одма |
| астира светог Јована Претече са осталим зградама.</p> <p>Стигнувши на уговорено место, дружина |
| као <pb n="102" /> две одаје у зиданој згради.{S} Међу њима је био пролаз, те су обе биле у ве |
| n="89" /> поред свих заседа ипак дошао здрав и читав Ал’ и да нема те погибли, доста би Томи б |
| ак, дође грозница осећаја, а после ње — здрава душа, чисто срце, крепка воља.{S} Тако је браћо! |
| о и хлеб, подносећи их Угљеши.</p> <p>— Здрава нам буди, узвишена ћесарице и драга нам мајко ми |
| рави га Љуба.</p> <p>— Буди ми срећна и здрава, деспотице моја! — одговори јој он.</p> <p>За ти |
| <p>Они устадоше да га испрате, али он, здравећи се са њима, рече:</p> <p>— Останите.{S} Изгуби |
| а част и име своје и своје отаџбине!{S} Здрави!</p> <p>Мало доцније уђе у собу Гојко, који дола |
| >— Стигао је гласник деспоту.{S} Све је здраво и мирно и весело нашој извесној победи, — одгово |
| ко лице у земљи.{S} Снажном, јуначном и здравом телу не доликоваше очајна збиља, што му на лицу |
| > <p>— Како да није?{S} Нисам му дао ни зевнути.{S} Да се само мало одоцних, Бог да прости ћефа |
| мене, стеже ме за гркљан, те у мало не зевнух.{S} У невољи измахнем ножем, и прекратим целу ст |
| и му Угљеша.</p> <p>Тома је био од једа зелен.{S} Не рекавши ни речи, једва дочека крај већа.{S |
| } Али си нашао судију!</p> <p>Тома, сав зелен, шкрипну зубима:</p> <p>— С тобом је свршено!</p> |
| вога коња ка вођи, који већ бејаше усео зеленка, па му нешто брзо говораше.</p> <p>Вођа се све |
| сника а до њих трубач <pb n="133" /> на зеленку.{S} На челу коњаника, који су у лепом и правилн |
| ико тренутака.{S} Ветрић је ћарлијао, а зелено је лишће на дрвећу шумило.</p> <pb n="122" /> <p |
| зије.{S} Јужни и северни делови српских земаља стајаху једни према другима као отворени неприја |
| скинем.{S} Благо и уресе, знаке таштине земаљске, — дадох светој обитељи; дадох Јелени, да њиме |
| што имам, не бих се ни на ову лествицу земаљске части испео!{S} Даље иду моје мисли, даље жуди |
| нилац не изоста.</p> <p>Коњи се повише, земља тутњи, кишне се барице деле.</p> <p>Бегунац иде, |
| е рањеника од поклича живих ратника.{S} Земља је тутњела од трке поузданих жерава.{S} Ваздух је |
| ише простора ободе чилога коња свог.{S} Земља затутњи, суво лишће полеће са ње у висину, дружба |
| S} Сви они нуде покорност и данак.{S} А земља храброга <pb n="182" /> Угљеше, који нам зададе н |
| знају вредност своје снаге, ври, тутњи земља, јечи ваздух.</p> <p>Безбројни чадори прекрилили |
| то. — Види колико сам изостао иза твога земљака, или је, чини ми се, он од мене.</p> <p>— Ал’ т |
| Доста ће ти бити и половина овога мога земљака Скопљанина.{S} Не допада ти се?{S} Хајде, заслу |
| н хришћанин.{S} Одликоваше се од својих земљака.</p> <p>После неког времена Угљеша се окрете Го |
| ити и бити ћесар у Драми.{S} Има у овим земљама и злата и блага свакојака, и вина и понуде, и г |
| ог доба насташе <pb n="26" /> у српским земљама.{S} Па ипак се она врло мало мешала у управљање |
| а његове земље нећемо нападати па ни на земље његових савезника, већ смо вољни признати му и ст |
| воранин Благоје дави некога, који се са земље отимао.{S} Брзо прискочи, ал’ старац бејаше већ с |
| спрекорног витеза, понижен понос читаве земље.</p> <p>Он се припи уз коња, а оструге се изгубиш |
| повољне.{S} Нудимо обавезу да на његове земље нећемо нападати па ни на земље његових савезника, |
| што имам.{S} Као што се све окреће око земље и њој служи, тако и моје живовање не може се зами |
| љусак.</p> <p>Ал’ није киша са неба већ земље, киша, што је оба коњица готово у исти мах дигоше |
| Богу горе и нашем милостивом деспоту на земљи, али ја мислим да је за све оно, што је наступило |
| адо давао проније за уживање.{S} На тој земљи стари је ратник постајао у неку руку баштиник и к |
| бућа казује, да је ноћник велико лице у земљи.{S} Снажном, јуначном и здравом телу не доликоваш |
| омчило био је на гласу јунак-левента, а земљиште првих његових витешко-хајдучких дела била је п |
| никад!{S} За њега сам слутио да је под земљом, Бог му дао у рају насеља! — тужно додаде Исаија |
| се, мало љутит, крете и подвати ногама земљу, а дружина га радосно поздрави.</p> <p>— Мери, бр |
| , па и сам, прободен са стране, паде на земљу.</p> <p>— Хвала Богу, ја сину вратих, што оцу беј |
| ож сину, нешто закркља, нападач паде на земљу, а нечији се глас продра:</p> <p>— Зликовче, неће |
| забринуте што се вече брзо спушташе на земљу, пожурише граду.</p> <p>Кад се појавише из црквиц |
| прихвати, па га скидоше, и спустише на земљу.</p> <p>Љубоју се лице смрачи, загледа се у Рајка |
| е и Богдан...</p> <p>У том се и мрак на земљу спусти.{S} Хиљаду логорских ватара плану за час и |
| ако — ах! — и он се стропошта поново на земљу, огрезао у крви.</p> <p>А бој се све јаче распаљу |
| спушта, да својом милином задахне јаче земљу и њен свет.</p> <p>И на тој кули има некога сад у |
| ћи камен одвали и одроњавајући за собом земљу и потискујући ситније камење падаше ка реци Јасно |
| ри Јелени, и својих људи, који дођоше у земљу, до скора под јаким утицајем Византије, са својим |
| ојском прешао границу и ступио у турску земљу, да непријатељ у страху ишчезава, и да ће се за д |
| сец, и бацао своју светлост на успавану земљу.{S} Звезде трепташе па онда почеше утрњивати.</p> |
| то није све, —- настави Гојко.— Краљев зет Ђурђе Балшић, који му је био савезник против Алтома |
| p>— Поздрављам те, господару наш и мили зете мој!{S} Буди скромном дому нашем милостиви господа |
| /> војске, које је под његовим Марком и зетом му Ђурђем Балшићем стајало према сили Николе Алто |
| >Моја кћи а твоја синовица Милица, жена зетског господара Ђурђа Балшића, не може бити довољна з |
| ead> <pb n="162" /> <p>Хрт је наишао на зечји траг.{S} Он даље иде по нагону.</p> <p>Бегунац ос |
| простор до ограде од врта, ухвати се за зид и лако се на њ попе.{S} Леже по њему, послуша мало, |
| Овде је, деспоте; опасали су непробојни зид од својих груди и штитова око тебе.{S} Палош турски |
| ловачком ножу одступи последњи корак до зида, Тома занесен учини и тај корак, вихор зашуми крше |
| о другог као <pb n="102" /> две одаје у зиданој згради.{S} Међу њима је био пролаз, те су обе б |
| S} Не бих се ногом макао из ових тврдих зидина, кад не бих веровао у успех посла, који ми ти по |
| ови пробе ради разлегали преко градских зидина.</p> <p>Био је већ крај месеца октобра, кад и из |
| е се спремаше војска српска да груне на зидине турскога Дренопоља, које бејаше због тога у стра |
| ваца, који могу на ме наићи, уђох у ове зидине.{S} Уђох да овде премишљам о ономе, кога овде — |
| ио!</p> <p>Са уског прозора кроз дебеле зидине био је леп поглед.{S} Тамо преко провалије наста |
| ким, захваљујући висини и јачини својих зидова и опкопа.</p> <pb n="91" /> <p>Али је турска сил |
| Љубоје показујући на застор — који је о зиду покривао шлем и оружје Гојково. — Узми, твоје је!< |
| анинској, онде где кроз средину планине зија велика провалија, подигнута повећа сада готово опу |
| гано уступати пред првим јачим корацима зиме.</p> <p>У празорје се кренуло одабрано друштво на |
| Капци се на окнима затресоше а дах прве зиме стаде на заповедничко место своје.</p> <p>У тај се |
| д тог доба три, четири месеца хладнијих зимских дана, па је дошло пролеће 1371 године.{S} У Дра |
| првих и најлепших залогаја, на које је зинула гладна чељуст змаја османског, који је главу сво |
| руку крваву сабљу и предао Турцима.{S} Зла коб!</p> <p>Тешка слутња паде и осталима на душу.{S |
| да се српска господа не заузеше против зла, што наступа!</p> <p>— Сам их Бог води!</p> <p>— Та |
| говори прошлост о њима?{S} Неће то бити зла намера Гојкова већ мало већа слобода, која донекле |
| ћесар у Драми.{S} Има у овим земљама и злата и блага свакојака, и вина и понуде, и господства |
| дови даваху у својим рудницима сребра и злата господи, као што травни пашњаци по висоравнима бе |
| ајко и немирно устаде.</p> <p>— Она је, златна јабука наша, била дете од десет, дванаест година |
| позлаћеним балчаком, који се завршавао златним крстом.{S} Левом је руком држао узде крупнога в |
| лоном, који се састојао из једног чисто златног путира са осталим утварима потребним за причешћ |
| p>Напред, пред свом војском, јахао је у златном руху на богато украшеном жераву деспот Угљеша, |
| акога.{S} Султан му је у радости послао златну сабљу, а шта ће тек бити кад султан стигне амо!{ |
| ников изиђе пред Угљешом са осредњом, у злато уоквиреном, иконом светога Прокопа, заштитника Др |
| на доброме белцу стегоноша.{S} Широки и златом извезени стег са двоглавим орлом и круном држао |
| преко свега одушевљавао беседама Јована Златоуста, а деспотица му је давала за право, хвалећи с |
| !</p> <p>Угљеша пољуби, прекрстивши се, злаћени крст, а ђакон настојников изиђе пред Угљешом са |
| тешког похода јахао је Љубоје у богатом злаћеном оделу војводском с високим калпаком, на коме с |
| то доле? — питаше брзо Рајко.</p> <p>— Зликовац, неваљалац, најамник!{S} Један од оних што су |
| вде је то било, — показиваше старац — а зликовац је хтео отуд иза леђа напасти.{S} Је л’ тако б |
| ине.</p> <p>Они стадоше.</p> <p>— Ту је зликовац! — рече старац и извади нож, па корачи напред. |
| бојао, да нападачи не поступе и сувише зликовачки према нападнутом женскињу, те да његова помо |
| радим.{S} Да ми ко помогне убацити тамо зликовца.</p> <p>Рајко се упути из врта на двориште и д |
| , заустави Лабуда, скочи са њ, грмну на зликовце, који већ окренуше, и прихвати <pb n="85" /> о |
| њима и стари дворанин.</p> <p>— Јунаци, зликовци нам умакоше, али им жртве не дадосмо! — довикн |
| емљу, а нечији се глас продра:</p> <p>— Зликовче, нећеш тамо!</p> <p>Рајко скочи, окрете се и у |
| за добро са једне стране, прилазило је зло са друге.{S} Ко мени може казати, са које ће стране |
| оји ће ветар донети добро и лепо а који зло и ружно време, који ће натерати мало лепе а који мн |
| дереш матицом, расецајући таласе велике злобе људске, ја се и сама челичим, а неки свети огањ д |
| т шта је све то!{S} Играчка, наивна или злобна игра — свеједно !</p> <p>На то су се сводиле мис |
| покојство душе моје поремећено никаквим злобним гласом, који би осумњичио моје пријатеље, ни до |
| Знам.</p> <p>— Он треба да плати главом злочин према теби, према мени, Гојку, Мари, ћесарици.{S |
| и на то.{S} Тек кад је сазнао за Томино злочинство и према Јелени, плану по ново и одлучи да уч |
| но означи места, до којих ће трагати за злочинцима, па, ако их не нађу, да не иду даље, већ да |
| кога је она држала за домаћу несрећу и злу коб.</p> <p>Ни Видосави а још мање другима није бил |
| лац иде, да метне главу у торбу.</p> <p>Змај гони ђавола.</p> <p>Бегунац ће у мрклој ноћи лако |
| логаја, на које је зинула гладна чељуст змаја османског, који је главу своју пренео овамо а тел |
| ед на мене.{S} Још сутра ћу стати ногом змији на главу! — значајно рече Рајко.</p> <p>-— Је л’ |
| макла гнезду грдно <pb n="70" /> велика змијурина.{S} Ја сам је хитцем једним скинуо и ослободи |
| колико недеља.{S} Он уме читати звезде, зна свакој јаснијој звезди њено име онако, како су га с |
| ?{S} Сви сте ви јунаци и врли витезови, зна то сва краљева и деспотова војска, па зато баш и хо |
| кама.{S} Он добро разуме и тичји језик, зна и по лету њиховом наслутити, какви ће — мили или те |
| , а кад је био дете и сам је причао.{S} Зна он рећи и за што је то било.{S} Окупите га, да прип |
| лета ту травку, па је не могаше наћи, а зна је описати, као да ју је небројено пута имао у рука |
| е ме звали.{S} Одмах ваља настати.{S} А зна ли што о томе отац Гојков, Властоје?</p> <p>— Ништа |
| а малим каменим степеницама.</p> <p>— А зна ли за твој ненадни одлазак Мара? — упита га тихо и |
| ца не зна али слути.{S} Гонилац бегунца зна, ал’ грех му цео не слути.</p> <p>Бегунцу је пут ма |
| јаше глас људске питомости и срца, које зна да није вечито.{S} То бејаше рика рањенога тигра ил |
| , ако умакне.</p> <p>Бегунац гониоца не зна али слути.{S} Гонилац бегунца зна, ал’ грех му цео |
| ина.</p> <p>— Добро.{S} А у граду се не зна, шта је с војводом Гојком учињено?</p> <p>— Тако је |
| већ моја пред Богом.{S} Али свет то не зна, а ваља ти то бити и пред њим.{S} Не брини, бићеш.{ |
| м је бој био први, а ни један од њих не зна, у колико је битака био, колико пута рањен, па и ко |
| није така трка прва Гонилац само њих и зна.</p> <pb n="163" /> <p>А какви греси?</p> <p>Бегунц |
| опремио једног поузданог коњаника, који зна шта ће монаху поручити.{S} Дај ону амајлију са гроб |
| унак, Рајко, а душу његову каквом бојом зна сликати тек прошлост добре девојке, Јелене!</p> <pb |
| ло лепе а који много штетне кише.{S} Он зна, на којима се изворима скупљају виле, где се купају |
| ролажаху недалеко од мога мучилишта, ко зна шта би од мене још било.{S} Не говорах ја залуд да |
| и.{S} Веле чак, да су га и убили.{S} Ко зна!{S} Где нема Божјег благослова, нема ни живота!</p> |
| и, кад Ана на то одговори :</p> <p>— Ко зна, шта се крије у најближој будућности!{S} Мож’да ће |
| и.{S} На мах му сину мисао:</p> <p>— Ко зна, шта је могло бити ?</p> <p>Он проговори:</p> <p>— |
| како си ми постала љуба верна.{S} И ко зна, колико би душа моја више страдала да јој у часовим |
| ло ровити.{S} Нама предстоји борба и ко зна колико дуга и мучна војна с Турцима.{S} Између нас |
| жу.</p> <p>Даље грабе и лете.</p> <p>Ко зна колико времена језде?{S} Бегунац за цело не, гонила |
| е, нигде огња, искре, светлости.</p> <p>Зна ли бегунац, куда га сада носи већ у пола изнемогли |
| јводе Гојка из Драме.</p> <p>Нико га не знаде по мраку право упутити, и он луташе и даље по лог |
| ња.</p> <p>— Борисмо се неуморно и само знадосмо за победе! — додаде Вукашин.</p> <p>— А сада?< |
| опавши се коња и оружја, други за часак знадоше са које стране непријатељ улази у логор.</p> <p |
| терасмо.</p> <pb n="155" /> <p>— Хе, да знађах за ову руменику, док тамо бејасмо, бих се и ја и |
| у отпора.</p> <p>Ал’ турска војска боље знађаше место, на коме је, и краљ поче са својима корак |
| у забуни извади и он брзо мач, и ако не знађаше зашто све то бива.</p> <p>— Варалице, прељубниц |
| Теологита још се не надаше Гојку, нити знађаше шта је са њим.{S} Јелену пак не очекиваше никад |
| ала ти, а не дао Бог да будеш у невољи, знај да ћу ти се братски одужити!</p> <p>Они изиђоше из |
| довикиваху, да су сви на ногама, да сви знају за невољу и да се сви сложно одупиру, али говорах |
| године.</p> <p>Од веселих ратника, који знају вредност своје снаге, ври, тутњи земља, јечи вазд |
| јања, колико је дугачак мост.</p> <p>То знају сад обојица.</p> <p>Коњи сустају ал’ се напрежу.< |
| тници склонише у најближе им чадоре, не знајући по помрчини наћи своје.</p> <p>Кад се ратници с |
| мало продремају.{S} Певци учесташе.{S} Знак да је скора зора, кад се ваља кретати натраг У Дра |
| х, ил-Алах!</p> <p>— Наш стег!</p> <p>— Знак, какав знак!</p> <p>— Боже, опрости!</p> <p>— Узбу |
| /p> <p>— Наш стег!</p> <p>— Знак, какав знак!</p> <p>— Боже, опрости!</p> <p>— Узбуна!</p> <p>— |
| говори старац.</p> <p>У томе труба даде знак, да неко долази У град.</p> <p>То бејаше Гојко с Ј |
| о пољуби ту суву руку, а старац му даде знак да се дигне.{S} Он устаде, па седе до оца на посте |
| : — Да си благословен!</p> <p>То бејаше знак да говори из чистог уверења и истинских осећаја.</ |
| ђоше на чету војника.{S} Трубе огласише знак, а чета кликну:</p> <p>— Живео деспот !</p> <p>— А |
| <p>Кроз ноћну се тишину разлеже трубни знак један пут, два пут па онда и трећи пут, а мало пос |
| њивало и на послетку ишчезе.{S} На дати знак хајкачи са других страна почеше свој посао.{S} За |
| о покојни ћесар Војихна <pb n="22" /> у знак захвалности, што му је Властоје једном код Крстопо |
| ца брже.</p> <p>Ни одговора нити каквог знака.</p> <p>Он поћута и ослушну.</p> <p>Не чу ништа.{ |
| у да са тим раскинем.{S} Благо и уресе, знаке таштине земаљске, — дадох светој обитељи; дадох Ј |
| >Трубе око деспота не престајаху давати знаке српској војсци.</p> <p>Угљеша ободе коња, и он ка |
| це Ане био је примљен без икаквих већих знакова одликовања, које његово наименовање доноси.{S} |
| досава.</p> <p>Јелена чисто задрхта.{S} Знала је већ из обавештавања с Рајком, да је Тома узрок |
| тим исприча Видосави оно, што је и сама знала о Гојку у Крстопољу.</p> <pb n="73" /> <p>Видосав |
| та госпођа и образована женска, која је знала схватити озбиљност прилика, што од неког доба нас |
| а.{S} Приступила му је узбуђена, јер је знала да од одговора његовог зависи и срећа њена.{S} По |
| ојој кући због тог туђина, а ти ниси ни знала.{S} Наша мила Мара—</p> <p>— Шта?{S} Мара? — зачу |
| онај мален број крстопољских становника знали, да су добили новог заповедника.</p> <p>За Гојком |
| ли говорити што су мислили, али се ипак знало, да они верују, како на Душану нема правога благо |
| Да.{S} Да га не знаш, витеже?</p> <p>—- Знам, сестро мила! — И он јој онда причаше о Исаији, мо |
| етлост нове звезде нових завојевача.{S} Знам —</p> <p>Деспотица писну:</p> <p>— Стани, заклињем |
| Знам.</p> <p>— И жигосан тиме.</p> <p>— Знам.</p> <p>— Он треба да плати главом злочин према те |
| , није тако.{S} Он је свргнут.</p> <p>— Знам.</p> <p>— И жигосан тиме.</p> <p>— Знам.</p> <p>— |
| /> <p>Војвода одговори кратко:</p> <p>— Знам.</p> <p>— А није ли тамо и војвода Властоје?{S} Он |
| о, знаш, у чему је моја срећа?</p> <p>— Знам, јер умем читати људска срца.{S} Ти си ме чудно по |
| /p> <p>— Учинио сам по жељи властеле, а знам да нисам ни вашу вољу прекршио, — рече им благо Уг |
| незнани јуначе, казати свога имена, да знам ко ме у овој ноћи самца тако мило разговори? — упи |
| мном хајдете натраг у Дренопоље.{S} Ја знам и Угљешу и његову војску.{S} Јесу храбри, јесу мно |
| И ја вас благосиљам! — понови Ана. — Ја знам већ све!</p> <p>— Ја сам била, мила Маро, издајица |
| јко.</p> <p>— И да и не до сада.{S} Сад знам све, — одговори Гојко.</p> <p>Седоше, па у многобр |
| ај сатанским смехом — ја сам свуда, где знам да ћу ти требати.{S} Зар си заборавио на ону моју |
| ти се облак као провали или развуче, не знам ни ја, па ме испусти.{S} Нисам дуго летео озго, па |
| зове.</p> <p>— Шта је било са Томом, не знам.{S} Доцније сам чуо, да се мој стриц могао спасти, |
| /p> <p>-— Неко пророчанство, шта ли? не знам ни ја, али сам тако чуо.{S} Хришћанском цару јавио |
| вели, био лако рањен у том боју.{S} Не знам.{S} Мож’да.</p> <p>Толико је знао и пријатељима по |
| Љуба Угљешу.</p> <pb n="100" /> <p>— Не знам, добра моја Љубо, — одговори Угљеша. — Али кад ти |
| аље поуздати у стару срећу?</p> <p>— Не знам!</p> <p>— Већ?</p> <p>— У стару десницу!</p> <p>— |
| ку?</p> <p>— А зашто дигох?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Због овога, — рече Гојко, и из недара из |
| а душа пати, твоје срце страда, а ја не знам узрока.{S} Угљеша — и она му наслони своју лепу гл |
| чак на дно Грчке.{S} Ђаво ме однео, ако знам, шта ми је право занимање!{S} Ја сам и војник и ви |
| о срце осећа.{S} Чуј ме још мало, и ако знам, да ти је најмилија забава, да с мислима својим и |
| 930_C3"> <head>III</head> <p>Било је то знамените и тужне 1370 године, када је и Дренопоље пало |
| зеше мач и пољубише.</p> <p>— Његово је знамење! — додаде Рајко.</p> <p>— Доста је клетве на те |
| .</p> <p>— Реци нам, оче, што.{S} Ми не знамо, — неколицина се њих обратише Исаији.</p> <p>— То |
| е уз њега — деспота -— својим саветом и знањем.</p> <p>Веће весело прими ту новину, а кад Гојко |
| "*" /> <p>Тома је, измакнувши из Драме, знао да ће се свака претпоставка у гоњењу његову оснива |
| о је морао владати и њим и царством.{S} Знао сам све, који су у милости код цара.{S} Проценио с |
| ној спреми уђе у њихову одају.</p> <p>— Знао сам — рече после поздрава — да сте овде, па дођох |
| раму.{S} Он је сад желео само освете, а знао је, да њој није још време.</p> <p>Тако је на путу |
| према Угљеши и деспотици Љуби, Тома је знао да та пажња иде само у корист његову.{S} Тако је У |
| правог обласног старешине.{S} И ако је знао, да је овом уздржаном реду у области драмској више |
| S} Не знам.{S} Мож’да.</p> <p>Толико је знао и пријатељима поверљиво причао Рајко.</p> <p>Међу |
| и да им се ваља журити:{S} Тома, што је знао да гвожђе ваља ковати док је вруће, Љубоје — што м |
| /p> <p>Помишљало се на војну, а свет је знао чак и то да се млађи брат деспот Драгаш од тога до |
| >У то доба у Драми, где нико други није знао нити је могао слутити шта се код Пловдина догађа, |
| м ја била у Водену.{S} Али му нико није знао казати шта је у истини, те је отишао и он незнано |
| већим државним делима.</p> <p>Нико није знао, шта је Момчила навело да се придружи са својом во |
| Како где?{S} Та зар не знаш, јад те не знао, да оно нит’ је кућа, нит’ је у њој људи, где гусл |
| зе, — рече један.</p> <p>— А шта бих ти знао, синко, и казивати!{S} Тешко ми је, кад станем раз |
| ала ми је све јачом светлошћу, и ја сам знао да ћу изићи победиоцем.{S} У тешким приликама у Пр |
| сам све то и ја, — рече Угљеша — па сам знао, да он и без тога не би смео угазити у војну, а да |
| p> <p>— До пре неколико тренутака нисам знао, да ћу бити путник.{S} Узвишена ћесарица ми је нал |
| а Рајко.</p> <p>— Да.</p> <p>— То нисам знао, — рече Рајко.</p> <p>- Ни ми, — додадоше остали.< |
| е потпуно освојила.{S} Али то није нико знао, јер је Љубоје и самог себе обмањивао уверавањем, |
| о другима мислио.</p> <p>Гојка је мало знао, али по Рајку, који му се не допадаше ни мало са о |
| зо повуче у свој двор.</p> <p>Он је већ знао, да је био стао на последњу и највишу лествицу час |
| бегли зато што не трпите мирис од вина, знате то најбоље!</p> <p>Сви ударише у смеј.</p> <p>— А |
| си.{S} Истина, ја бих све то радо хтела знати више и опширније, јер си, видим, честит јунак, ал |
| S} Овде нико ништа не сме за сад о томе знати, да не би глас допро до старог Властоја, који се |
| и много зала па ипак дати користи, а не знати чиме и колико користи.{S} За измирењем цркве, кој |
| оље: не мора Лала-Шахин о томе ништа ни знати.{S} Ми ћемо свршити посао срећно и раније, но што |
| еби, души твојој? реци ми — мож’да смем знати — и ражаљеним гласом додавши: — кажи, молим те! — |
| а не умеју пустити!{S} Шта сам ја могао знати у мраку !</p> <p>Старац уђе и куцну на врата Томи |
| ше враћао Кантакузену, за кога се могло знати да ће пропасти.{S} Није му се вратио ни онда, кад |
| ко, колико су и други у граду могли већ знати.</p> <p>— Непознати ми брате, витеже, ја бих још |
| много причати, — продужи Љуба — па ћеш знати онда, и шта је могло бити с нападом на тебе, и шт |
| ме под теретом брига и бременом времена знатно клонула, а војна, о којој очекиваху гласове свак |
| ученика-господара.{S} Момчило се одиста знатно упитомио, разбирао је за начин живљења у првих В |
| мо му искрено рече да је стари Властоје знатно болан.</p> <p>Гојко сабра веђе:</p> <p>— Коса је |
| але, није тога живота нестало, и ако се знатно повукао у скромније границе.</p> <p>Помишљало се |
| адин био је у Жегљигову, где је добијао знатно благо од закупаца богатих рудника, нагонећи чест |
| државица.{S} Ту је била и Драма, друго знатно место у деспотовини; ту је и каменита тврђава Ме |
| но рече Јелена.</p> <p>— А ако ме многи знаци не варају и крвника туђина наћи ћемо, — рече Гојк |
| .{S} Њему се одазваше у два маха слични знаци из шумарка.{S} Али то не опазише ни Ана ни Мара, |
| рече Гојко. — Где ми је оружје, где су знаци мога чина?</p> <p>— Ето их, — рече Љубоје показуј |
| сутра ћу стати ногом змији на главу! — значајно рече Рајко.</p> <p>-— Је л’ овоме? — умеша се |
| ноћас овде.{S} Зато дођох.</p> <p>Он је значајно погледа, а она брзо настави:</p> <p>— Господар |
| е све на шта се ослонити можемо! — рече значајно Угљеша, гледајући право у очи Вукашину.</p> <p |
| ло одговори Јелена.</p> <p>— Ти, дакле, знаш? — упита га Рајко.</p> <p>— И да и не до сада.{S} |
| "39" /></p> <p>— А од куда ти, велможо, знаш, у чему је моја срећа?</p> <p>— Знам, јер умем чит |
| га, веле, зове братом својим.{S} Ти га знаш?</p> <pb n="107" /> <p>Војвода одговори кратко:</p |
| > <p>— Исаија?</p> <p>— Да.{S} Да га не знаш, витеже?</p> <p>—- Знам, сестро мила! — И он јој о |
| Истину велиш?</p> <p>— Него?{S} Зар не знаш да је моја породица учена?{S} Зар си заборавио, да |
| д наћи?</p> <p>— Како где?{S} Та зар не знаш, јад те не знао, да оно нит’ је кућа, нит’ је у њо |
| сле одласка Гојковог.</p> <p>— Видо, ти знаш моје мисли, моје осећаје.{S} Па могу ли друкчије?< |
| знаш, о чему се мисли моје баве.{S} Ти знаш, како ми је тешко, кад се препреке томе стану јављ |
| тицу.</p> <p>— Љубо, — рече јој он — ти знаш, о чему се мисли моје баве.{S} Ти знаш, како ми је |
| блеском сујетнога живљења.{S} Ти ме бар знаш!{S} Није спокојство душе моје поремећено никаквим |
| цују али катуњанима не добацују.</p> <p>Зној им се цеди низ лице, а они не престају.</p> <p>— Ј |
| иза шибља указа и у два скока стиже на знојавом Лабуду Гојко.{S} Нападачи, изненађени, пустише |
| је честит јунак.{S} А деспот га, веле, зове братом својим.{S} Ти га знаш?</p> <pb n="107" /> < |
| чко збориште.</p> <p>— Нашег властелина зове његов господар, — говораху они — он зове нас, ми ћ |
| о, она упита Видосаву;</p> <p>— Како се зове овај војвода!</p> <p>— То је тај туђин, велможа То |
| ове његов господар, — говораху они — он зове нас, ми ћемо радо свуда са њим а под Божјим благос |
| .</p> <p>Дуго је сам размишљао, па онда зовну деспотицу.</p> <p>— Љубо, — рече јој он — ти знаш |
| пустише пред овим другим.</p> <p>Љубоје зовну старешину градске страже.</p> <pb n="78" /> <p>— |
| спод, — говораше Ана чешће.{S} А једном зовну дворанина:</p> <p>— Благоје, је ли раздељена у по |
| {S} Певци учесташе.{S} Знак да је скора зора, кад се ваља кретати натраг У Драму.</p> <pb n="62 |
| S} Тако га је више пута очекивала.{S} И зора је по кадшто затече, њега нема, ал’ и она не трене |
| ањени, нађоше гроб свој.</p> <p>У том и зора забеле; за мало — па видело поче јаче освајати.</p |
| ој обали реке Мутнице.</p> <p>Кад грану зора и они стигоше под источне огранке Меникејскех гора |
| .{S} Поћи ћете још сутра у први освитак зоре.{S} За све остало, што иде уз нови положај твој, ј |
| ед, којим хтеде продреди кроз танки вео зорине помрчине да прати врлог витеза.</p> </div> <div |
| Ту је Ана чешће долазила на вечерње или зором на јутрење.</p> <p>Један пут јој Тома Теологита п |
| е, забрави врата и у несаници очекиваше зору.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18930_C |
| е пехарима.</p> <p>У разговору дочекаше зору.</p> <p>Гојко предложи, да остане за кратко време |
| летиш југу да тражиш светлијих сунчаних зракова, причај тамо, да овде има једно срце, коме би н |
| уздаху, но лакој тици, сунцу и светлим зрацима његовим!</p> <p>— Војна неће дуго трајати.{S} А |
| /p> <p>— И оно ће нам пасти у крило као зрела воћка, — додаје безбрижно војвода Богдан.</p> <p> |
| тање:</p> <p>— Војвода је Гојко и иначе зрео.{S} О њему постоје већ читаве приче по Крстопољу.{ |
| оз ту шумицу, пред њих искочише три, до зуба наоружана, човека, који по свему подсећаху на морс |
| судију!</p> <p>Тома, сав зелен, шкрипну зубима:</p> <p>— С тобом је свршено!</p> <p>И пође на Г |
| ара.</p> <p>Марица тече мутна и крвава, и односи коње и јунаке, токе и челенке.</p> <p>А са сев |
| земљу, да непријатељ у страху ишчезава, и да ће се за дан два његова војска састати с војском к |
| одељење раздели на по неколико редова, и сви у један пут стадоше пажљиво испуњавати дугачке пр |
| елможо, кадгод имао нада, жеља и снова, и ако си за њих какве лепе и благе ноћи мислио, да ће с |
| ти Угљешиној уђоше к њима дворанке, да, и саме плачне, теше деспотицу, Угљеша се удали, очевидн |
| p>— И краљ?</p> <pb n="178" /> <p>— Да, и он!</p> <p>Јунацима заблисташе сузе у очима.{S} Узеше |
| ти, — продужи Љуба — па ћеш знати онда, и шта је могло бити с нападом на тебе, и шта је препати |
| ом на вашу границу.{S} Он не иде овуда, и ви га нећете срести.{S} Са мном хајдете натраг у Дрен |
| овим земљама и злата и блага свакојака, и вина и понуде, и господства — па опет шта је све то!{ |
| далека си, војводо?</p> <p>— Из далека, и идем доста далеко.{S} Ја сам од стране деспота Угљеше |
| ава допрла и до тог атонског пустињика, и он у теби гледа спас!</p> <p>Кроз ноћну се тишину раз |
| бну песму!{S} Она ми је И отац и мајка, и брат и сестрица!{S} Она ми је једино благо!{S} Други |
| љутито су се бацили на подбадача Гојка, и са њиме своје завереничке рачуне крвавим путем пречис |
| еговог друштва.{S} То су чули од Гојка, И били су мирни</p> <p>Кад је сав тај посао био свршен, |
| љама.{S} Таком се животу није радовала, и само смеона и издржљива њена природа могла ју је одрж |
| Рајком, коме се никад више није надала, и с Исаијом, кога је једва била и запамтила, учинио је, |
| еби опазила.{S} Али јесам нешто видела, и то ћу ти радо казати.{S} Добри Угљеша мој!{S} Војна ј |
| а првога бедема два пута већ променила, и кад је звоно са високог торња на истим вратима огласи |
| ка веселост, диже руку, која се тресла, и спусти је на главу Гојку:</p> <p>— Да си благословен! |
| е проредили, поново се окупе око краља, и новом снагом дају отпора.</p> <p>Ал’ турска војска бо |
| S} У њој плану жар свеснога частољубља, и она лаганим али поузданим гласом рече:</p> <p>— Госпо |
| о стражару, који је био на степеницама, и стражар оде.</p> <p>После неколико тренутака зазвекта |
| иоци товарних коња пожурише се за њима, и за часак се у пољу забелеше нови лепи чадори Љубојеве |
| ли да стеку милости, проказали Турцима, и они су главом платили.{S} Други су поскапали на путу |
| азио као поклисар на двор мога поочима, и оба се пута дуже задржавао.{S} Ја сам мислила, да је |
| топлином прекипеле страсти изусти Тома, и са свим се приближи Мари.</p> <p>— Ја ћу се силом бра |
| ..</p> <p>Тако је прошло неколико дана, и деспотица је већ била, забаве ради, на позлаћеном ђер |
| г благослова!{S} Пијмо, испијмо до дна, и живимо за част и име своје и своје отаџбине!{S} Здрав |
| је био слеп према сјају Мариних врлина, и ако његове мисли не идоше нити+ могаху ићи тако далек |
| свиђају певања песника Манојла Филона, и ако он велича царски престо и скиптар.{S} У витешким |
| оставио њихов покојни господар Војихна, и о деспотици Љуби, која је дошла на погреб свога оца.{ |
| пској војсци.</p> <p>Угљеша ободе коња, и он као стрела полете кроз ноћну тмину.{S} Остали за њ |
| !</p> <p>— Кажи да студен, што наступа, и вихор, што хита да обнажи лисно дрво, не могу замрзну |
| елена сада задрхта, али се брзо прибра, и поносито диже главу.{S} Тома, идући лагано на коњу, п |
| ској тврђави у Крстопољу осванем сутра, и да утишам узрујаност међу становницима, које с мора г |
| и.</p> <p>Гојко бејаше изишао на врата, и дочека Исаију.</p> <p>— Добро дошо̑, витеже!</p> <p>Г |
| јске и његових савезника, турских чета, и Рајко се извештио ратничким пословима и очеличио срце |
| у три маха тутањ, налик коњског топота, и неку нејасну звеку, која се с времена на време пажљив |
| ла.{S} Они ме ухватише, затворише уста, и, од страха онесвеслу, однеше некуда.</p> <p>Кад сам д |
| ака. <pb n="16" /></p> <p>Угљеша ућута, и гледаше неко време преда се, а онда диже главу, и реч |
| атраг своју војску испред Алтомановића, и смера да нападне на краљев град Призрен.</p> <p>— Пом |
| — Помози Бог! — поздрави дошљак старца, и скочи с коња, па га поведе ка уласку у колибу.</p> <p |
| једну мисао! — одушевљено рече Угљеша, и устаде пруживши руку Вукашину.</p> <p>— И стати брат |
| Јевронос-бегу то бејаше најјачи разлог, и он рече:</p> <p>— Добро, вратимо се лагано у Дидимоти |
| ости, ти чисто врати моје године назад, и од мене, прилично окорелога ратника, створи меког љуб |
| њена.{S} Послуша ли је, спасао је себе, и казао јој, да је љуби.{S} Не послуша ли — он ће погин |
| и шта је могло бити с нападом на тебе, и шта је препатио племенити витез — Љуба показа на Гојк |
| калпаке, Исаија шапуташе свете молитве, и не би ока, које не ороси суза.</p> <p>У тај мах страж |
| мисли.</p> <p>Непознати лагано устаде, и, држећи у десној руци нож, приђе, мало погнут, на јед |
| и храбра!</p> <p>Она се трже, пребледе, и брзо упита:</p> <p>— Да није —</p> <p>— Отац твој —</ |
| ушати без поговора.</p> <p>Угљеша седе, и руком показа Томи да и он седне, али Тома оста стојећ |
| ротив некрста!...{S} Прими ме, Господе, и опрости грешном, ал’ ја мишљах да вршим твоју вољу... |
| ата и блага свакојака, и вина и понуде, и господства — па опет шта је све то!{S} Играчка, наивн |
| иближи средини.</p> <p>Све се ту слеже, и бојни бео достиже врхунац свој.</p> <p>Али сад наста |
| ога, срце му убрза, крв јурну У образе, и он, не могући прикрити ненадну узбуђеност, готово гла |
| стражаре киту поменка.{S} Он брзо узе, и руком мило отпоздрави она два сјајна црна ока Марина, |
| и:</p> <p>— Јадно дете! — уздахнула је, и сама бришући сузе.</p> <p>А ни Мара ни Видосава још и |
| војска боље знађаше место, на коме је, и краљ поче са својима корак по корак одступати дубље у |
| ваху у карактерима својим.{S} Рајко је, и ако доста старији, био јунак, који слабо помишља на с |
| зађевица пре нашег похода на Османлије, и њихово ће оружје бити поред нашег.</p> <p>— Млади вит |
| сељаваш душу моју, обрадуј и срце моје, и благослови свога <pb n="92" /> сина, да сме с твојим |
| мегдана, а натопљеном потоцима људске, и српске и турске, крви.{S} Пусто чадорје стоји развуче |
| стрина видела, истина мало по из даље, и саму свету Софију цариградску?{S} Шта ћеш више!</p> < |
| {S} А кад дође ближе пусти оштро копље, и оно се пребацивши Гојка, који на мах клече, преби о с |
| ђујем.{S} Да се боримо!{S} Причекај ме, и умири се.</p> <p>Видосава изиђе, па се после неког вр |
| <p>— Ха, ха, ха!{S} Погинућеш да Богме, и то још данас ал’ од вина, старче!{S} Ха, ха, ха!</p> |
| м приђох.{S} А сада су гусле раслупане, и место вина честити је младић пролио племениту крв <pb |
| рипада по заслугама преминулог Војихне, и даје јој власт ћесарскога сана.{S} А уз многобројне п |
| велможа Тома ! — Видосава се сети Маре, и несавладљива љубав према њој и болећивост у тешком по |
| леђа.{S} А кад дође близо, притаја се, и непомичан ћуташе неколико тренутака.{S} Ветрић је ћар |
| а могу ли друкчије?</p> <p>— Разуме се, и можеш и ваља друкчија да будеш.{S} Зашто тужиш?{S} Ва |
| на се киша спусти.</p> <p>— Одржаће се, и неће се загасити, јер ће киша брзо проћи, — рече стар |
| ошћу која не би ломила његове интересе, и предусретљивошћу, <pb n="32" /> која је била напред п |
| ли је ипак увидела да није без заштите, и ако је Гојко далеко.</p> <p>Кад је са Рајком дошла до |
| чео сан навлачити.{S} Изиђе у двориште, и приђе ватри.{S} Она се већ била загасила, само је јед |
| жегљиговске реке, посматрао њено ушће, и — мислио о Драми и својим милим у Драми.</p> <p>Враћа |
| ошлост.</p> <p>А једна засја мало јаче, и он на њеном сјају виде последњи преступ свој у највећ |
| ће полеће са ње у висину, дружба кличе, и после неког времена витез се враћа у ред са добро озн |
| <pb n="69" /> полусвесног тврдо везаше, и кренуше, да га кроз отвор на поду спусте у тамницу.</ |
| ао овог часа коњаник од деспота Угљеше, и да <pb n="149" /> је донео прве, добре гласове.{S} Де |
| ош једном живље севнуше па се склопише, и — угасише на свагда!</p> <milestone unit="*" /> <p>Пр |
| </p> <p>Врата се на један мах отворише, и на њима се указа — Тома Теологита.</p> <pb n="53" /> |
| p> <p>Рајко га прихвати, па га скидоше, и спустише на земљу.</p> <p>Љубоју се лице смрачи, загл |
| , грмну на зликовце, који већ окренуше, и прихвати <pb n="85" /> онесвеслу Ану.{S} Мара не мога |
| губљеним сјајем.{S} Стеже десницом нож, и пре, него што преплашени Турци могаху и помислити, шт |
| иво, говорио је и као деспот и као муж, и као јунак и као човек од срда, па кад је хтео да крун |
| да се сном окрепи.{S} И хрти и жерави, и соколи и соколари траже одмора после богатога лова ми |
| ка отече.{S} Испричала је све Видосави, и ова се не могаше уздржати:</p> <p>— Јадно дете! — узд |
| S} Богати га украс бојна мача изненади, и он пусти поглед низ мутну воду, као да тражаше јунака |
| љубави своје загрли, притиште на груди, и на чело јој стави први, тако дуго жуђени, пољубац...< |
| ут?</p> <p>Верни се коњиц чисто освежи, и копаше ногом, као да би хтео одговорити своме господа |
| лантно рече:</p> <p>— Ви сте то желели, и само та помисао учинила је, те ми је рука, пуштајући |
| одрекао покорност царици матери Јелени, и својих људи, који дођоше у земљу, до скора под јаким |
| најмилије и великој и малој госпоштини, и старим и младим.</p> <p>Ана сама није могла ићи, али |
| <p>И на мах изиђе.{S} Рајко се присети, и брзо пође за њим, а остали продужише да, уз лагано ср |
| ико га не знаде по мраку право упутити, и он луташе и даље по логору с оштрим копљем и ножем у |
| севнуше пуним изразом сујетне охолости, и он охоло изиђе из ходника на терасу, од које су се сп |
| атече, <pb n="147" /> обриса сузне очи, и труђаше се, да буде веселија...{S} Како је красан рас |
| .</p> <p>Старац је ућутао, склопно очи, и лагано испустио руку Гојкову.</p> <p>После дужег врем |
| такоше.</p> <p>Погледа је право у очи, и рече:</p> <p>— Љубо, тебе се више тичу.{S} Буди храбр |
| запад.{S} Овај други хитац не промаши, и орао вијући се у ковитлац са раширеним крилима паде к |
| p>Лабуд се бејаше спустио низ брежуљак, и ношаше свога господара, летећи преко поља ка главном |
| овини; ту је и каменита тврђава Мелник, и Крстопољ на Беломе Мору, и Перитеорион, <pb n="20" /> |
| о? — упита Тома Љубоја.</p> <p>— Јесам, и већ сам почео издавати заповести, — одговори Љубоје.< |
| не зевнух.{S} У невољи измахнем ножем, и прекратим целу ствар.</p> <p>Онај се не могаше довољн |
| јим благословом, оружје с непријатељем, и тада ћу видети, колико сам добро учинио, тако радећи. |
| о крити?{S} Добро се загрејасмо винцем, и почесмо по души говорити.{S} Ако си, велможо, кадгод |
| то захрза, а Гојко дочека Анђела мачем, и његовом крвљу попрска песак и камење крај воде.</p> < |
| да поганом туђину мачем срце потражим, и онда бих био сигуран, да <pb n="87" /> нисам ништа пр |
| опољ.{S} Разборити деспот махну главом, и рече:</p> <p>— Сумњиво!</p> <p>Али ништа даље не урад |
| p>Видосава се саста на само са Исаијом, и каза му све.</p> <p>Стари се монах једва држаше на но |
| Дуго се на само разговарао са МомчилОм, и остао је у његову стану.</p> <p>Момчило је имао до че |
| ножем, а Мара раскиде огртач под грлом, и руком зграби, трже и откиде ниску крупног бисера, кој |
| лавним вратима покривен црним превесом, и како су јој се тужним писком одазвале мајка и сестра |
| и.{S} Гојко је пак вазда био раздраган, и да му није извесна смрт честитога родитеља мутила душ |
| краља Вукашина, који је опсео Пловдин, и оставио деспоте Костадина и Драгаша Дејановића, да га |
| довољна залога за трајно пријатељство, и искрено савезништво између нас и Балшића.{S} Још се м |
| бахат коњски, али се нападачи, за чудо, и не освртоше.</p> <p>Онај замахну ножем, а Мара раскид |
| ст, најлепше тренутке, које је доживео, и будан снива, прелазећи с једне слике на другу и од је |
| а услугу, што си поганом туђину учинио, и зато што сам испред твога копља морао клећи!{S} Тако |
| и никад марио.{S} Тешко би у њу ступио, и да је остао у части, коју је до мало пре имао.{S} Ова |
| м тако мислим, — одговорио му је Гојко, и на томе је њихово разбирање о уклањању Томином свршен |
| нам.</p> <p>— Због овога, — рече Гојко, и из недара извади писмо, којим му Рајко јавља догађај |
| ног војводе Властоја! — одговори Гојко, и пусти Лабуда.</p> <p>Старац задрхта од изненађења и м |
| ху од студени клонули, уђе у врт Гојко, и приступи слободно Мари.</p> <pb n="90" /> <p>— Маро, |
| дан.</p> <p>— А шта бих ти знао, синко, и казивати!{S} Тешко ми је, кад станем размишљати о суд |
| жем што срце осећа.{S} Чуј ме још мало, и ако знам, да ти је најмилија забава, да с мислима сво |
| анске навале, није тога живота нестало, и ако се знатно повукао у скромније границе.</p> <p>Пом |
| <p>О њему се није првих дана говорило, и ако је његов долазак све изненадно а неке и немило ди |
| усти кроз бескрајни ваздушасти простор, и тражаше <pb n="52" /> да се заустави тамо, где је држ |
| о силно, да Тома на мах изгуби смелост, и баш у тренутку, кад Гојко измахну да му мач са свим и |
| ласник.{S} Ићи ћеш на доста велики пут, и до успеха твога поклисарства стоји много.{S} Однећеш |
| /p> <p>После тога устаде, уђе у колибу, и изнесе ражанице, скорупа и млека, да се војвода залож |
| неко време преда се, а онда диже главу, и рече Томи:</p> <p>— Теби је све ово познато боље него |
| три палош наиђе на врат и главу његову, и не заустави се.</p> <p>Гонилац се са услужним мрковом |
| а неограничено поверење и љубав њихову, и ћесарицу ћу уверити да су нападачи били најамници Гој |
| Угљешина становала сада у самом граду, и она бејаше права лична снага Угљешина, који се снажио |
| довече са свим смркне, сићи ћеш Гојку, и отворићеш му слободан излаз.{S} Казаћеш, да чиниш по |
| да, <pb n="138" /> те обилазише војску, и још се ни један пут не вратише у град невесели и неза |
| е двору своју љубу, па је, на послетку, и као врховна поглавица обилазио потчињену му Драму и њ |
| он опет пољуби двоглавог орла на дршку, и крену коња.</p> <p>У силној тузи пођоше за њим и оста |
| а остали се одмараху око млина на пољу, и ако је већ јаче било захладнело.</p> <p>У сумрак се п |
| је и даље остао заповедник у Крстопољу, и с њим су били у Драми потпуно задовољни.{S} Гојко је |
| укашин је скупио своју војску у Скопљу, и кренуо се са њом преко деспотовине светле браће Дејан |
| ма ко чути више.{S} Боље отиди у Драму, и кажи да си ти учинио последњу услугу деспоту Угљеши.{ |
| а љубо моја!{S} Казаћу ти чисту истину, и ако ми је немила.{S} Душа моја нема мира.{S} Али свет |
| одговори Вукашин, стиште руку Угљешину, и устаде.</p> <p>Браћа се загрлише и пољубише.</p> <p>У |
| поведе реч о њему и његовом задоцњењу, и ако је било жупа удаљенијих које су већ биле стигле.< |
| падачи, изненађени, пустише Ану и Мару, и, преплашени, прескочише јарак крај пута, па ишчезоше |
| ђава Мелник, и Крстопољ на Беломе Мору, и Перитеорион, <pb n="20" /> негда крваво разбојиште и |
| а се заче опште клање у свему простору, и да ноћ не крије непробојном црнином <pb n="170" /> св |
| битке сјала ми је све јачом светлошћу, и ја сам знао да ћу изићи победиоцем.{S} У тешким прили |
| у долину, видео је и Струму и Струмицу, и многе тврде градове.{S} Стари су сумњали у срећан свр |
| з мисли.{S} Скочи, огрну суву кабаницу, и приђе коњу, који је, оставивши набацану му траву, дре |
| Поздрави све — ах — све — и деспотицу, и кажи да је Угљеша чинио своју дужност, али да га је — |
| ог од највернијих дворана Костадинових, и да је по госпођину послу пошла у виноград, недалеко н |
| ај изиђе, а ја у место одговора јекнух, и занех се у тешку бољетицу, од које дуго времена болов |
| јер смо. много заостали, — рече старац, и обојица ободоше коњиће.</p> <p>На утоку великог плани |
| у мисли.</p> <p>Небом је пловио месец, и бацао своју светлост на успавану земљу.{S} Звезде тре |
| ненађен, у забуни извади и он брзо мач, и ако не знађаше зашто све то бива.</p> <p>— Варалице, |
| /p> <pb n="82" /> <p>Гојко прекиде реч, и брзо скочи на Лабуда, јер спази, како у кланац ступиш |
| мо браћа Дејановићи, Костадин и Драгаш, и њихов стриц војвода Богдан.{S} На њих можемо рачунати |
| /p> <p>— Војводо — с Богом — војводо... и Љубоје клону на коња.</p> <p>Рајко га прихвати, па га |
| јица су стали вребати старог дворанина. и ухватили су га, чим се растао од старца свештеника.{S |
| ми душу тишти.{S} Ти си сада у незгоди: и по Божјим и по људским законима ти би сагрешила, ако |
| оља.{S} За падом Пловдина <pb n="18" /> и Драме доћи ће пропаст Сера, а са њом ће се и Цариград |
| ујем тајну без расковника <pb n="49" /> и не растумачим сам без вражбина, ево моје русе главе, |
| додаде:</p> <p>— Мач краља Вукашина!{S} И он дакле!</p> <p>— И краљ?</p> <pb n="178" /> <p>— Да |
| а ће тек бити кад султан стигне амо!{S} И велики га Лала-Шахин сада части.{S} Његова је заслуга |
| ускрснућа српске снаге и јединства.{S} И то ти даје ведрине.{S} О, како сам се осетила срећном |
| .{S} Тако га је више пута очекивала.{S} И зора је по кадшто затече, њега нема, ал’ и она не тре |
| не могаху да одушеве стара сумњала.{S} И одиста они имађаху права!</p> <p>Старац заклопи очи, |
| је бољка доброга му оца без пребола.{S} И тога се дана почео надати.</p> <p>— Оче, — реко је Вл |
| , да је Љубоје већ у његовим рукама.{S} И одиста се Љубоје све више лепио уз тога, дотле немило |
| о сам сад с војском војводе Богдана.{S} И њему сам певао.{S} Ала је то витез!{S} Вино и песма — |
| дина, како си ми постала љуба верна.{S} И ко зна, колико би душа моја више страдала да јој у ча |
| вота његовог добише обилате накнаде.{S} И он поче по ново веровати у тиху срећу скромнога али п |
| у пуном сјају миле светлости своје.{S} И тада се старац загреје.{S} Гледа пред очима прошлост, |
| з <pb n="123" /> двора велможе Томе.{S} И тамо је нешто тражио.{S} Пратио сам га вечерас узасто |
| ан са дугог пута?</p> <p>— Ни то не.{S} И ако сам вечерас стигао из логора војске наше, што је |
| м нестане правог обласног старешине.{S} И ако је знао, да је овом уздржаном реду у области драм |
| не може њему дати оно, што он тражи.{S} И још нешто.{S} Не може она срушити срећу његових непри |
| нађох онога што царству нудисмо ми.{S} И ми устасмо против њих.{S} Цар стаде уз њих.{S} Ми беј |
| ве је живо легло, да се сном окрепи.{S} И хрти и жерави, и соколи и соколари траже одмора после |
| инца.{S} Верује да ће му лакше бити.{S} И ја те, узвишена ћесарице, молим.</p> <p>Ана бејаше у |
| а узрок њене онолике туге и жалости.{S} И Рајко, који се у врту зарече, да ће још сутра дан одм |
| па одоше у шуму не рекавши ни речи.{S} И да ме грло не послужи, да добаци моје муке и невоље д |
| рог, који објављује Угљешин долазак.{S} И у томе се не превари.{S} Радосна полети своме војну у |
| ла самостална са својим патријархом.{S} И то је донело потребног душевног мира.{S} Таман сам ми |
| ћи свануо сјајан и ведар сунчан дан.{S} И она се животу сада први пут после толиких неприлика у |
| по граду и подграђу за час рашчуло.{S} И док су неки нагађали, шта ће љутити Костадин урадити |
| ли Турцима је требао баш тај градић.{S} И они га узеше.{S} Два повереника царевића Сулејмана се |
| лучи, да нагласи Ани догађај у лову.{S} И она га рече кратко и нејасно.{S} Али је још више уби, |
| алости, олакшаше боле и тугу њихову.{S} И после прве силне жалости наступи мајина тужног и тихо |
| , рекавши:</p> <p>— Сад једну грчку.{S} И ова је била грчка, ал’ војвода Богдан хоће да му је п |
| а ударише на благодарење и богомољу.{S} И после неколико тренутака из цркве се, у којој бејаху |
| <p>— Све је већ учињено, господару.{S} И ја ћу сузу захвалности канути на одар ваљаног витеза! |
| алолетном цару византиском Јовану V.{S} И није се кајао за то.{S} Кантакузен је свршио свој жив |
| S} Послуша боље.{S} Мож’да су ђаури?{S} И он се брзо склони низ Марицу, бацивши преломљени мач. |
| витеже?</p> <p>—- Знам, сестро мила! — И он јој онда причаше о Исаији, монаху манастира светог |
| било и приступити.{S} Ево погледајте! — и Тома повуче на више левом руком рукав са своје десниц |
| } Опростите, браћо!{S} Прости јуначе! — и Богдан загрли Љубоја.</p> <p>— Војводо — с Богом — во |
| Да се још једном кренем, полако — ах! — и он се стропошта поново на земљу, огрезао у крви.</p> |
| е му части, која је припала часнијем, — и Угљеша показа руком на Гојка.</p> <p>— Што год ти ура |
| Тако је, — одговара му његов другар. — И султан је задовољан.{S} Баш кад је победоносно улазио |
| леменити витез — Љуба показа на Гојка — и други јунак, Рајко, а душу његову каквом бојом зна сл |
| трада, а ја не знам узрока.{S} Угљеша — и она му наслони своју лепу главу са црном дугом косом |
| м обронку.{S} Поздрави све — ах — све — и деспотицу, и кажи да је Угљеша чинио своју дужност, а |
| ед на Гојку, очи му још једном синуше — и издахну.</p> <p>Гојко зајеца, витези скидоше калпаке, |
| ичином љубимицом.{S} Не плаши се, али — и повери ми се, — рече Тома, смешећи се, па ободе коња. |
| Његова је заслуга, што су већ стигли — и ако је тек две недеље од боја — поклисари српског вој |
| х држава.</p> <p>— Њих ћемо и позвати — и само њих, јер од Бугарске се немамо чему надати.{S} О |
| и твојој? реци ми — мож’да смем знати — и ражаљеним гласом додавши: — кажи, молим те! — спусти |
| ачењима, јер смо онда пропали.{S} Ево — и она се лако спусти на колена — преклињем те —</p> <p> |
| >— Красно, млади певачу! — рече Гојко — и ако би се истини твоје песме могло мало и приговорити |
| {S} Не губимо времена.{S} Ма шта било — и Тома бацивши листак диже руку да такне Мару.</p> <p>У |
| неизвесност судбине њене у томе часу — и ја желим да се два пута Бог не куша!</p> <p>Гојко је |
| словом Божјим —</p> <pb n="144" /> <p>— И мојим! — огласи се Ана, која изиђе иза густе вреже бр |
| така завист — љубав неодољива!</p> <p>— И ево овде, у осами ових гора, ближе једином господу Бо |
| л’ тачан као пре?</p> <p>— Да!</p> <p>— И поуздан?</p> <p>— Да!</p> <p>— Колико можеш имати ваљ |
| еби одговори:</p> <p>— И сада!</p> <p>— И од сада? — упита Вукашин.</p> <p>— И од сада! — одлуч |
| ће се посветити?</p> <p>— Има!</p> <p>— И жерава, који ће стићи његовога коња?</p> <p>— Има !</ |
| ај бићу његовом?</p> <p>— Има!</p> <p>— И руке, која ће се посветити?</p> <p>— Има!</p> <p>— И |
| краља Вукашина!{S} И он дакле!</p> <p>— И краљ?</p> <pb n="178" /> <p>— Да, и он!</p> <p>Јунаци |
| ли она изнемогла?</p> <p>— Не!</p> <p>— И ја тако мислим, — одговори Вукашин. — Руку ову не зам |
| вредних помагача, — рече Тома.</p> <p>— И ја тако мислим.{S} Гојко, млади војвода у Драми, био |
| е страни, одакле им приђе Ана.</p> <p>— И ја вас благосиљам! — понови Ана. — Ја знам већ све!</ |
| — Како? — питаше зачуђено Ана.</p> <p>— И овако је ишло тешко, а онако би било немогућно.{S} Пл |
| кислу кабаницу и доброга коња.</p> <p>— И јесам путник, кога ова киша натера да сврати мало до |
| гаше против нападача Рајковог.</p> <p>— И хоћу! — одушевљено прихвати млади певач. — То ми је с |
| у Дренопољу још траје весеље.</p> <p>— И сам се Алах са својим моћним пророком радује! — вели |
| p>— У њих треба њега ухватити.</p> <p>— И да непријатеља српског имена, мож’да, припреми да нас |
| ће отворено и витешки напасти.</p> <p>— И сам тако мислим, — одговорио му је Гојко, и на томе ј |
| Он је свргнут.</p> <p>— Знам.</p> <p>— И жигосан тиме.</p> <p>— Знам.</p> <p>— Он треба да пла |
| p> <p>— Грехота је, али јесам.</p> <p>— И ја.</p> <p>— Још су ми близо дани варљиве среће у људ |
| сестро !{S} Ја сутра полазим.</p> <p>— И ја ћу с тобом! — одлучно рече Јелена.</p> <p>— А ако |
| >— И од сада? — упита Вукашин.</p> <p>— И од сада! — одлучно одговори Угљеша.</p> <p>— Добро.{S |
| ренопоље, — вели краљ Вукашин.</p> <p>— И оно ће нам пасти у крило као зрела воћка, — додаје бе |
| ора горе и доле, десно и лево.</p> <p>— И тако остаде у залуд моја журба.{S} Томе не стигох, а |
| дакле, знаш? — упита га Рајко.</p> <p>— И да и не до сада.{S} Сад знам све, — одговори Гојко.</ |
| ићи кад тад! — одговори Гојко.</p> <p>— И ја тако мислим.</p> <p>Продужише ћутећи.{S} После нек |
| сној победи, — одговори Гојко.</p> <p>— И твоме скором венчању!</p> <p>— Које неће, брате, бити |
| ом ваља придобити нових слугу.</p> <p>— И то ће бити.{S} Лала-Шахин жели да се и то вечерас поч |
| естано кружаше из руке у руку.</p> <p>— И вино весели срце човеково! — рече један пошто се добр |
| устаде пруживши руку Вукашину.</p> <p>— И стати брат уз брата па победити или бити побеђени! — |
| а Тома чисто уплашено похита:</p> <p>— И мени и ћесарици јављено је у исто доба.{S} Ја ћу Гојк |
| утно блеђи, али на мах устаде:</p> <p>— И деспотица ће поћи с тобом.{S} Ићи ће на гроб свога пр |
| и, а Угљеша сам себи одговори:</p> <p>— И сада!</p> <p>— И од сада? — упита Вукашин.</p> <p>— И |
| чекам, да се вратим у Драму. —</p> <p>— И дочекали сте, — рече му Тома, па му онда испоручи: ка |
| ора је по кадшто затече, њега нема, ал’ и она не трене.{S} А кад је уморну савлада и преваром о |
| у њима као јачи од сваког посебице, ал’ и као слабији од њих свих скупа.{S} Сад се јавља нов не |
| p> <pb n="146" /> <p>— Боже дај!{S} Ал’ и мишице и памет витешких господара вреде много.</p> <p |
| вих заседа ипак дошао здрав и читав Ал’ и да нема те погибли, доста би Томи била и сама помисао |
| е очи, морска дубина, казују страст ал’ и неверу.</p> <p>„А шта је друго витешка љубав и ратна |
| м, чујаше одушевљено „Тебе Бога хвалим“ и „Вазбраној војеводје“ Исаије, служитеља Божјег олтара |
| вечера очекивала је изгладнеле ловце, а и сам монах Исаија потрудио се и дошао из свога манасти |
| трану.</p> <p>Тома стиже своме двору, а и оне одоше Ани.</p> <p>Тома сјаха и уђе унутра.</p> <p |
| ика драмске војске Томе Теологите.{S} А и сам гранични положај драмске области доста је учинио, |
| вине.{S} Богданово је војводство мало а и изложено је могућним нападајима и гусарских дружина и |
| узвишеној ћесарици на таком поздраву а и вама, што сте ми га донели!{S} Брате Љубоје, хвала ти |
| стеоску ни нижега реда женску.</p> <p>А и она је мало зачуђена стала пред непознатог јој витеза |
| а му поред одважности и срчаности треба и више ратничке вештине па и господске углађености.{S} |
| томе размишљао вазда а у последње доба и више, но што његовој млађаној плаховитости приличи.</ |
| пажљив.</p> <p>За време витешких проба и пошалица забавних Мара опази како се далеко у облаку |
| ни врло ровити.{S} Нама предстоји борба и ко зна колико дуга и мучна војна с Турцима.{S} Између |
| {S} Тамо бејаше Ана, Мара, Јелена, Љуба и Видосава.</p> <p>— Учинио сам по жељи властеле, а зна |
| из свога манастира.</p> <p>Угљеша, Љуба и Мара одоше на кулу, која је млину и његовим зградама |
| од смрти Војихнине.</p> <p>Угљеша, Љуба и Мара измицаху у разговору напред, а за њима се журио, |
| војска а са њом Угљеша, деспотица Љуба и војвода Богдан, човек у најбољим годинама, осредњег р |
| /p> <p>У дворану ступише деспотица Љуба и војвода Гојко.</p> <p>— Опростите, али не долазимо да |
| ћеним рогом ловачким; ту деспотица Љуба и лепа Мара на обученим коњима својим са лаком стрелом |
| од ловаца рече:</p> <p>— Нека је слава и хвала господу Богу горе и нашем милостивом деспоту на |
| аци и врли витезови, зна то сва краљева и деспотова војска, па зато баш и хоће да се пред вама |
| тице лабудови.{S} А јуначка војска пева и ужива у витешким играма, као да не пође у војну већ н |
| уздаћемо се у оштро гвожђе наших мачева и копаља, — поузданим гласом рече Угљеша.</p> <p>— На Ц |
| а и пољуби Исаију У Руку.</p> <p>— Жива и срећна била, кћери моја, — благослови је Исаија.</p> |
| а, кликтање, одјекивање ловачких рогова и по неки нејасан одзив са другог врха планине.{S} Већ |
| хваљујући висини и јачини својих зидова и опкопа.</p> <pb n="91" /> <p>Али је турска сила поста |
| о вешти познавачи планине и свих долова и урвина у њој бејаху одређени за њихове пратиоце.{S} Ч |
| који је стајао на обали одакле се жртва и предала Марици, узе загледати на двоје пребијен мач.{ |
| саији обновише у памети слике детињства и младости, а томе бејаше узрок Јелена и срећни случај, |
| изненађења, забуне и очајања, јунаштва и прегоревања, у часу извесне смрти — настаде страховит |
| е он.{S} Није ни чудо — туђин је, па га и не боли срце за овим народом, — рече Исаија.</p> <p>— |
| Оно, што је Тому и довело овамо, то га и сада јоште одржава!</p> <p>После тога је и Рајко одус |
| е отежаваху Богдан и Дејановићи, већ га и сами помагаху, јер и сами бејаху у њиховом савезу.{S} |
| , гроб је милији.{S} Веле чак, да су га и убили.{S} Ко зна!{S} Где нема Божјег благослова, нема |
| ни коњиц дохватио воду, кад се око њега и његовог господара стадоше укрштати стреле.{S} Једна о |
| је, раскинуло је сваке везе између њега и Кантакузена.{S} Они постадоше непријатељи.</p> <p>Мом |
| том у руци, прекршташе кроз ваздух њега и непрегледне редове веселе војске.</p> <p>Угљеши очи с |
| жалим за труд.{S} Имао сам се око чега и намучити, — додаде Исаија.</p> <p>Тако су прошли дани |
| а је у последње време под теретом брига и бременом времена знатно клонула, а војна, о којој оче |
| — атонски пустињик.</p> <p>— У име Бога и крста! — викну он и пружи Гојку го нож.</p> <p>Гојков |
| /p> <p>— Сад је стигао глас од светлога и моћног деспота.{S} Он ће ових дана стићи овамо са сво |
| ма предстоји борба и ко зна колико дуга и мучна војна с Турцима.{S} Између нас и Византије било |
| је својина среће и части српскога југа и — опомени се, Вукашине, — дома гоњених Мрњавчевића.</ |
| ада тек случајно дошао Момчилу за друга и учитеља.</p> <p>Ипак је сва одабрана дружина Момчилов |
| н ратник, па радо навалише на онога, да и њима повери тајну снаге и вештине своје...</p> <pb n= |
| е, хвала Богу!</p> <p>— Бог ће дати, да и даље буде !</p> <p>— Не.{S} На прагу је војна.</p> <p |
| подару!{S} Али време је да ти кажем, да и ја не смећем с ума пророчке речи чудног испосника.{S} |
| бнови коло.</p> <p>Ана затражи Мару, да и она с њима изиђе, али ње не бејаше.</p> <p>Она је међ |
| епше, но што неки мисле.{S} Па хајде да и вама што отпевам!</p> <p>Певач опроба цитру, па после |
| , знаш? — упита га Рајко.</p> <p>— И да и не до сада.{S} Сад знам све, — одговори Гојко.</p> <p |
| <p>Угљеша седе, и руком показа Томи да и он седне, али Тома оста стојећи.</p> <p>— Прилике су |
| по ново куша судбину, Мара се одлучи да и она своју срећу проба.{S} Приступила му је узбуђена, |
| ’да сам више дивљи а мање питом, мож’да и не личим више на <hi>твога</hi>, Угљешу.{S} Али — опр |
| ан дан!—додаде Вукашин.</p> <p>— Мож’да и ноћ! — заврши Угљеша.</p> <p>За неколико тренутака на |
| међусобној борби напукло или је мож’да и са свим већ скрхано оружје српско и грчко, Драма је ј |
| ку престоницу Дренопоље, које ће мож’да и без боја заузети.</p> <p>Сви се јако обрадоваше, глас |
| на не трене.{S} А кад је уморну савлада и преваром освоји сан, она на мах скочи, јер јој се учи |
| та два велика потока, с истока и запада и бујне Марице с јужне стране простире се пространо и р |
| а.{S} То треба да је водиља сваког рада и нашег и византиског.{S} Пази добро.{S} За падом тврдо |
| је именовање за заповедника овога града и краја.{S} Ха, сад ми је све јасно.</p> <p>Међу њима н |
| га причека при његовом изласку из града и да му китом цвећа каже, да ће на њега непрестано мисл |
| ро је ! — одговори Ана.</p> <p>— А сада и најбоље ! — додаде деспотица Љуба, па продужи: — Добр |
| амени!</p> <p>За час су војничка посада и онај мален број крстопољских становника знали, да су |
| S} Цар стаде уз њих.{S} Ми бејасмо тада и против цара.{S} Успесмо.</p> <pb n="96" /> <p>Победис |
| о време у друштву.{S} Говори, приповеда и пита, ал' све је мање, краће и мирније.{S} Још му је |
| и устадоше, да им начине места, па онда и сами седоше.</p> <p>— Ево, отац Исаија ће нам казати |
| трубни знак један пут, два пут па онда и трећи пут, а мало после чу се звека ланаца на покретн |
| оста верна слуга а издајица и свог рода и свога господара.{S} Они га преведоше натраг царевићу, |
| е, што обележава почетак каменитог брда и паде мртва.</p> <p>Бегунац се поведе, а оштри палош н |
| {S} Наша ће сила расти и поплавити брда и долине, реке и дубраве, отићи ће далеко у хришћански |
| > <pb n="81" /> <p>Сјахао је био Лабуда и привео да га напоји, тапшући га по белом врату његово |
| и сада? — упита га Тома.</p> <p>— Свуда и нигде.{S} Од неког сам доба у Прависти, а спуштао сам |
| ули мотриљи? у ово доба?</p> <p>— Свуда и увек, где и кад ти.{S} Срдиш ли се, деспоте?{S} Опрос |
| уздано држах, да ћу га овим путем, куда и ви дођосте, стићи, — говораше Рајко.</p> <p>— Ипак ће |
| лажаше.{S} А много женскиње из подграђа и околине с нејаком дечицом и заосталим старцима стајах |
| >Ћесарица Ана била је племенита госпођа и образована женска, која је знала схватити озбиљност п |
| ости, које се данас осећају због метежа и раздвојености, један од ловаца рече:</p> <p>— Нека је |
| > <p>У томе се тренутку иза шибља указа и у два скока стиже на знојавом Лабуду Гојко.{S} Напада |
| се противи реченој мисли, за коју се ја и брат ми заложисмо.{S} После свега тога ми нисмо могли |
| — одговорио му је Гојко — али ипак и ја и ти превиђамо две ствари.{S} Једно је, што ћесарица не |
| м турских завојевача.{S} Па или ћемо ја и моји бити први победиоци или — прве жртве!{S} Па ипак |
| твоју вољу...</p> <p>За тим се притаја и мирно склопи очи.{S} Исаија му спусти главу на узглав |
| <p>— Само ми дајеш маха крилима осећаја и разума, да се лакше уздигну до схватања среће наше.{S |
| ше сви.{S} Ту бејаше Ана, Рајко, Исаија и остали.{S} Властоје се с душом борио.</p> <pb n="93" |
| ивљач.</p> <p>Тада приђоше ватри Исаија и Рајко.{S} Ни они не бејаху веселији.</p> <p>Силазећи |
| ео....</p> <p>А то баш и мишљаху Исаија и Рајко о судбини човечјој!</p> </div> <div type="chapt |
| теретом задобијених удара и рана; вика и писка, јаук и клетва, дозивања и одзивања, вриштање к |
| де косе, браде и бркова ал’ румена лика и не помишљаше, да ће се икад од Војихне раставити.{S} |
| од старих српских ратника, од најамника и добровољаца, од тежака, баштиника, грађана и градских |
| шаренило накупљених добровољних ратника и левената.</p> <p>Само још пободени стегови означаваху |
| о непрестано доласком многих крајишника и њихових чета.{S} Они доводише своју војску заједно с |
| су јој се тужним писком одазвале мајка и сестра Мара — па је у њиховом друштву наступила нема |
| ноћи ове двојице стајала је снага Рајка и Љубоја, честитих јунака, који се готово допуњаваху у |
| абрих ратника у дружини витешкога Рајка и Марка краљевог; дадох тужном гласнику са Српскога Гум |
| логита онако непријатно растао од Рајка и Маре, ударио је косом, низ коју се лако спустио ка ис |
| у свој стан.{S} Али то лице опази Рајка и виде, да он уђе у врт.{S} Брзо и опрезно као мачка пр |
| ода! — кликнуше коњаници познавши Гојка и његовог Лабуда.</p> <p>То бејаху поуздани момци, које |
| шаљу.{S} Сада је Костадин примио Гојка и с истинском радошћу, а кад је разабрао какве му порук |
| м калпаком, на коме се лелујала челенка и велико шарено перо нојево.{S} О бедрима му је висио ш |
| зима и са̑м тежак камен од петнаест ока и њиме проба подбацивање.{S} Измаче се корак назад, па |
| желе да с њом прозбори.</p> <p>Повисока и крупна женска, с нечим господским и поношљивим на лик |
| } Између та два велика потока, с истока и запада и бујне Марице с јужне стране простире се прос |
| ера.</p> <p>— Хе, брајко, има ту и Грка и Влаха!</p> <p>— Па ако!{S} Опет је, велим ти, све јед |
| .</p> <p>Логорске ватре плануше, свирка и песма насташе, а у том се и сутон ухвати.</p> <pb n=" |
| л’ намрштена лика.</p> <p>Кад се серска и драмска војска састаше, проламаше се небо и разлегаху |
| еодређену даљину.{S} Ипак висока, тешка и од црвене коже израђена обућа казује, да је ноћник ве |
| ећ далеко с мора и да је много путовала и још више препатила, изгледаше му као нека племенита А |
| ије гласе султан добити.</p> <p>— Хвала и срећном случају.{S} Кад је била највећа невоља јавио |
| 05" /> <p>Киша је све непрестано падала и ако већ много слабије.{S} Небо се разведравало, још м |
| пресвиско̑ од жалости, а она је остала и некуда отишла.</p> <p>— Мож’да.{S} Бог би дао да је б |
| вине пастири су наслонили отесана дебла и утврдили главне делове скромнога обиталишта, које су |
| ој само Гојко.{S} Њена је лепота занела и Љубоја, заповедника градске страже и ваљаног момка у |
| а.{S} Ваздух је пиштао од фијука стрела и узмахивања сабљама.{S} Био сам рањен у леву руку, али |
| мничке гарде Угљешине.</p> <p>Та весела и шарена војска, састављена од старих српских ратника, |
| е у њеном друштву — више ради ње — била и Мара.</p> <p>Врло вешти познавачи планине и свих доло |
| надала, и с Исаијом, кога је једва била и запамтила, учинио је, те је од амазонке Јелене почела |
| има свих јужних државица.{S} Ту је била и Драма, друго знатно место у деспотовини; ту је и каме |
| да нема те погибли, доста би Томи била и сама помисао, да је и нехотице себи одмогао а Гојку п |
| је поље било општа гробница за Момчила и његове витезове.</p> <p>— Шта је било са Томом, не зн |
| ју на Велбужду, о смрти војводе Момчила и о другим јуначким делима...</p> <p>— Певај, певај, си |
| пређу у Галипоље.{S} Ноћ је била мркла и врло ветровита.{S} Омање су се лађе прибојавале за се |
| уби а његовој мајци, која је рано умрла и коју Гојко није ни запамтио.</p> <p>Тако је Гојко доч |
| нађу.{S} Деспоте, твоја је слава допрла и до тог атонског пустињика, и он у теби гледа спас!</p |
| х кућу његову.{S} Ту сам, витеже, расла и од детета постала девојка.{S} Ту сам снивала прве сно |
| и одзивања, вриштање коња, звека сабаља и штитова, фијукање џилита и копаља — помешаше се у јед |
| Ако си, велможо, кадгод имао нада, жеља и снова, и ако си за њих какве лепе и благе ноћи мислио |
| и брашненицама — стан забруја од весеља и безбројних прича, што се почеше низати крај логорског |
| града на половини пута између Дренопоља и Средца.</p> <p>Пловдин бејаше у јуначкој невољи.{S} О |
| о се одваја на исток и преко Мосинопоља и Перитеориона прелази границу па окрећући на север уда |
| /p> <p>Војске се измешаше, ломећи копља и кршећи мачеве.</p> <p>— Јунаци, овуда је пут у вечни |
| а кад.</p> <p>— Али он одлази да смишља и извршује нова недела.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Одјури д |
| да пробуди сумњу Томину.{S} А једна ма и најмање основана сумња кадра је била привући сву пажњ |
| ли да из напабирчених делића саставе ма и непотпуну слику.</p> <p>Највише је пак светлости на Т |
| у — одговори Тома — у нади, да ћу је ма и накнадно заслужити.</p> <p>— Добро, — рече Угљеша. — |
| ликом живошћу, те немирно копаху ногама и рзаху.</p> <p>Али тај живот прекрати бура, која отпоч |
| коме одређиваше нове дужности војводама и издаваше налоге за претходну спрему пре поласка.</p> |
| е прекрете на страну, одгурну се рукама и у врту се дочека на ноге, клецнувши.{S} Тако постоја |
| и његов Гојко, па је у мислима и жељама и даље <pb n="27" /> ишао.{S} А Мара се баш највише и п |
| ти ћесар у Драми.{S} Има у овим земљама и злата и блага свакојака, и вина и понуде, и господств |
| тадоше звонити звона са звоника а Драма и логориште остадоше пусти, тихи и нечујни.</p> <p>Десп |
| е за горе.{S} Мара пође тим степеницама и изиђе на горњи бој, где су биле две малене собе са је |
| м господару, што нам поврати мир душама и измири нас са црквом цариградском! — рече један.</p> |
| окретном <pb n="11" /> мосту код бедема и шкрипа кључева у великој гвозденој брави на градским |
| осле запита:</p> <p>— А он, ваљ’да, има и добрих војвода?{S} Има, има — ја сам чуо за једног ње |
| тавише приче о прошлим данима, лововима и ратним приликама.</p> <p>Све је пролазно, све бледи и |
| одељења одвајаху се са својим стеговима и заповедницима, те се пуштаху путом, што води истоку п |
| цну пехарима са својим старим друговима и пријатељима, Љубоје причаше:</p> <p>— Сваки мора да о |
| и Рајко се извештио ратничким пословима и очеличио срце своје.{S} Приљубио се уз Момчила као си |
| Орфанскога Залива.</p> <p>Па онда узима и са̑м тежак камен од петнаест ока и њиме проба подбаци |
| ало а и изложено је могућним нападајима и гусарских дружина и крсташких чета.{S} Брат наш Вукаш |
| шени се откидоше и са изврнутим седлима и спуштеним уздама јурнуше лево и десно, напред и назад |
| престо и скиптар.{S} У витешким делима и племенитости, коју певају наши певачи — а ја сам то ч |
| рло радо и његов Гојко, па је у мислима и жељама и даље <pb n="27" /> ишао.{S} А Мара се баш на |
| да стигоше и Гојкови пратиоци а са њима и стари дворанин.</p> <p>— Јунаци, зликовци нам умакоше |
| , а војвода Богдан тражећи везу са њима и сам се крвавим корацима приближи средини.</p> <p>Све |
| се ипак преварила у својим очекивањима и датој речи Гојку.{S} Она себе до сада не познаваше, ј |
| > <p>Седоше, па у многобројним питањима и одговорима настаде узајамно обавештавање.</p> <p>— Те |
| не попусти, већ љуто прећаше и рударима и монаху.</p> <pb n="170" /> <p>Тада се смирени слуга б |
| ђу различитим већим и мањим манастирима и богомољама био је у то доба најчувенији манастир Свет |
| њом расправљао о старијим књижевницима и беседницима византиским.</p> <p>Исаија се преко свега |
| скупоцене украсе себи, својим војницима и — учитељу своме.</p> <p>Рајко није запамтио ни име то |
| а у Гојка па у Рајка, питајући их очима и изразом свога лица.</p> <p>— Бог ми је дао срећу, да |
| 15" /> <p>Војводе на двору мога поочима и они из жупе искрено жаљаху свога доброг господара.{S} |
| е остали чудили, шта то може бити, Тома и вођа продужише на само разговор, лагано се удаљујући |
| <p>Дошавши близо драмског подграђа Тома и Љубоје пустише коње ходом, па наставише раније прекин |
| етлога деспота и реци му: „Велможа Тома и војвода Љубоје отишли су у Драму, куда их је узвишена |
| енутака изиђоше из града на коњима Тома и Љубоје са једним пратиоцем коњаником и окретоше јужни |
| свитом морао журити.</p> <p>За тим Тома и Љубоје седоше на своје коње и пожурише се.</p> <p>Бил |
| д ми је његов глас, мудрост његовог ума и јунаштво срца његовог било најпотребније.{S} Он је уп |
| и погибија српских левената.{S} Струма и Места, Бистрица и Мутница и многе друге реке, што се |
| ода Тома Теологита, док је ћесарица Ана и даље остала у части, коју јој је положај преминулога |
| , звиждањем кроз прсте јавио, да су Ана и Мара изишле из црквице и пошле путем, двојица су стал |
| а свештеником.</p> <pb n="84" /> <p>Ана и Мара доста брзо одмицаху.{S} А кад дођоше до места, г |
| аху на морске гусаре с југа.</p> <p>Ана и Мара престрављене писнуше и стадоше, а један од оне т |
| оја — поклисари српског војводе Богдана и Дејановића, који напустише одмах Пловдин.{S} Сви они |
| ровољаца, од тежака, баштиника, грађана и градских занатлија, стегоноша, велике и мале властеле |
| пљаника, који им привођаше два оседлана и спремна коња: једног за Гојка а другог за себе.</p> < |
| стаде провлачити кроз вреже од бршљана и купине, прилазећи Рајку с леђа.{S} А кад дође близо, |
| ла, на коме сам и сам био до сада једна и то по готову сува грана! — реко је тада Исаија.</p> < |
| бегунаца, немоћних стараца, слабих жена и невине дечице!{S} Али није, хвала Богу, дуго тако тра |
| двориште, где стајаху Ана, Мара, Јелена и Видосава, а монах Исаија причаше им нешто живо и весе |
| д дворишта, стајале <pb n="1" /> Јелена и Видосава, разговарајући се о војни, која је на прагу< |
| и младости, а томе бејаше узрок Јелена и срећни случај, који ју је к њему довео онда, кад јој |
| нска природа, каква Је у почетку Јелена и била.{S} Њој је живот био тежак и мучан, а стазе живо |
| м чекао на половини пута између Једрена и Чрномена.{S} Сам са својом војском, која му је била п |
| .{S} Он добро разуме и тичји језик, зна и по лету њиховом наслутити, какви ће — мили или тешки |
| најпосле, скидајући неке терете дажбина и деспотског кулука са становника Драме, деспот призива |
| мљама и злата и блага свакојака, и вина и понуде, и господства — па опет шта је све то!{S} Игра |
| еше простирала се деспотовина Костадина и Драгаша Дејановића, граничећи се на северу Козјаком и |
| ео Пловдин, и оставио деспоте Костадина и Драгаша Дејановића, да га са својом војском принуде н |
| о на северозападу деспотовину Костадина и Драгаша браће Дејановића а право на западу преко вели |
| овољна, што ће се кренути против туђина и заједничког непријатеља. <pb n="120" /> Зато у њеним |
| могућним нападајима и гусарских дружина и крсташких чета.{S} Брат наш Вукашин први је развио за |
| отица Љуба — она је и сада онако сјајна и чиста, као вазда до сада. <pb n="9" /></p> <p>— Не, в |
| Томе Теологите била је исто тако тамна и нејасна, као и његов карактер.{S} У Драми су, разуме |
| узбуђена.</p> <p>За Рајком приђе и она и пољуби Исаију У Руку.</p> <p>— Жива и срећна била, кћ |
| се животу није радовала, и само смеона и издржљива њена природа могла ју је одржати у животу.{ |
| ру споменуо Тома битку код Перитеориона и неко мало своје учешће у тим крвавим догађајима, Рајк |
| итим Сером развила је своја крила мирна и тиха летња ноћ.{S} За топлим даном наступила је хладо |
| и јој он.</p> <p>За тим узе Ану с десна и Љубу с лева од себе и пође с њима.{S} Кад приђе остал |
| ога господара.</p> <p>Марица тече мутна и крвава, и односи коње и јунаке, токе и челенке.</p> < |
| здрави га Љуба.</p> <p>— Буди ми срећна и здрава, деспотице моја! — одговори јој он.</p> <p>За |
| а устукла испред наше.{S} Деспот рачуна и на њихову снагу.{S} Уклањање с високог велмошког мест |
| као засебна област.{S} Стари је Војихна и очи склопио, не хотећи никад изрично признати зависно |
| ; вика и писка, јаук и клетва, дозивања и одзивања, вриштање коња, звека сабаља и штитова, фију |
| ћи као степеница ради лакшег узјахивања и сјахивања с коња, па одви пергаменат.</p> <p>Копљаниц |
| трах за наше.{S} После дужег размишљања и саветовања одлучили <pb n="151" /> смо, да понудимо м |
| што необична са свога слободног кретања и неке јуначке поношљивости, па зажеле да с њом прозбор |
| да.</p> <p>Старац задрхта од изненађења и милине:</p> <p>— Ти? — изусти у чуду, али га Гојко ве |
| стојбина у пола ближа моме месту рођења и првога детињства но што је место, на коме смо сада.{S |
| ојица пођоше, а после неког заобилажења и стигоше тамо.</p> <pb n="64" /> <p>— Ти ћеш бити глас |
| бејаше знак да говори из чистог уверења и истинских осећаја.</p> <p>Гојко пољуби ту суву руку, |
| и радости плати читавим низом сумњичења и суморности.{S} Готово се нико и не труђаше, да се пок |
| жалошћен писну стегоноша, па ободе коња и западе у најљућу сечу.</p> <p>- За њим! — викну Богда |
| ољем, кад један од пратилаца ободе коња и приђе Богдану.</p> <p>— Војводо, сумње нема, ово је м |
| аки не бејаху сви.{S} Докопавши се коња и оружја, други за часак знадоше са које стране неприја |
| види сва војска.{S} За тим сиђе с коња и пободе стег.{S} Војска пристизаше и разређиваше се.{S |
| бодоше коње.</p> <p>Бегунац окрену коња и прескочи поток, па се упути североистоку ка Тунџи, ко |
| га долазак изненади али и обрадова, па и не запази како се Љубоје чисто устезаше да се са њим |
| ем, а старац га копљем скиде с коња, па и сам, прободен са стране, паде на земљу.</p> <p>— Хвал |
| >Све је пролазно, све бледи и угине, па и некадашње одушевљење за великога цара.{S} С тога, кад |
| и га грчки.</p> <p>Онај се изненади, па и са̑м одговори грчки.{S} Тома брзо притера свога коња |
| ко је битака био, колико пута рањен, па и колико је кад блага задобио.{S} Своју главу и мишицу, |
| ћ смо вољни признати му и старештво, па и данак плаћати, ако се друкчије не може мир искупити.< |
| е у моме јату трну, бледе и нестају, па и сама моја звезда гине, тамни.{S} А на супрот њој, ено |
| ођа махну руком својима, да одседну, па и са̑м сиђе с коња.</p> <p>Док су се остали чудили, шта |
| адова ни развијање живота у њима.{S} Па и сада, кад се сазнало за крвав и тужан пад Пловдина, к |
| тмини, изнело је само голу душу.{S} Па и то је готово све пропало.{S} Неке су бездушници, који |
| аности треба и више ратничке вештине па и господске углађености.{S} Кад је Момчило баш размишља |
| а с Угљешом и нагађала, чија ли је жупа и који ли је стегоноша...</p> <p>Гласи, које је Гојко д |
| остраном логору средишта појединих жупа и градских управа.</p> <p>А кад још поносници, који вод |
| ђе у колибу, и изнесе ражанице, скорупа и млека, да се војвода заложи.</p> <p>Војвода одиста бе |
| а, о њима.{S} Између северних господара и Угљеше простирала се деспотовина Костадина и Драгаша |
| не падну под теретом задобијених удара и рана; вика и писка, јаук и клетва, дозивања и одзивањ |
| p>Монах се одазвао молби вредних рудара и учинио своје.</p> <p>Деспот Костадин не само да не по |
| и.{S} С њом пође — по њеној жељи — Мара и само један пратилац, стари дворанин Благоје.</p> <p>Т |
| ближој будућности!{S} Мож’да ће се Мара и велможа са мном и тобом још и смејати свему томе!</p> |
| тица, кажи јој да сам овде, — рече Мара и старац се удали.</p> <p>Мара приђе прозору.</p> <p>Оч |
| младом војводи у служби драмског ћесара и његове ћесарице.</p> <p>Исаија је монах велике ученос |
| радови даваху у својим рудницима сребра и злата господи, као што травни пашњаци по висоравнима |
| так на вратима, али се опет брзо прибра и уђе, затворивши врата за собом.</p> <p>— Извините, кн |
| а ја сам сама стајала крај његовог одра и тужила.{S} Те исте вечери судба оде и даље.</p> <pb n |
| аса.{S} У Меникејској Гори, између Сера и Драме, међу различитим већим и мањим манастирима и бо |
| стална у сјајности — она је звезда мира и љубави!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP189 |
| говор престаје, кад све живо тражи мира и покоја, да се окрепи у слатком сну!{S} Господару, шта |
| место своме стану он скрете поред двора и на мала врата уђе у велики дворски врт, који се на кр |
| нећи често пута рударе да преко уговора и за њега раде.</p> <p>Последњих дана договоре се рудар |
| брзо прелете нижи део Меникејских Гора и даље равницу, кроз коју се пружао пут, што је спајао |
| ла.</p> <p>Један војник изиђе из чадора и изнесе велику чутуру с вином.</p> <p>— Тако, дакле, в |
| али реке Мутнице.</p> <p>Кад грану зора и они стигоше под источне огранке Меникејскех гора, а ш |
| је родом из Жегљигова већ далеко с мора и да је много путовала и још више препатила, изгледаше |
| у Драми.{S} Има у овим земљама и злата и блага свакојака, и вина и понуде, и господства — па о |
| ћи Мрњавчевићима, икад могли наћи брата и пријатеља.{S} Не мишљаху ни мало боље ни Мрњавчевићи, |
| ак! — одговори Тома, докопавши се врата и степеница.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
| е несрећу.</p> <p>Устаде, забрави врата и у несаници очекиваше зору.</p> </div> <div type="chap |
| "45" /> <p>Са њим је био Тома Теологита и неколико војвода.</p> <p>Логотет се попе на камени на |
| звека сабаља и штитова, фијукање џилита и копаља — помешаше се у један страховит глас, који се |
| м у горској кули.</p> <p>Љубоје прочита и задрхта:</p> <p>—Ужасно! —викну он. — Ја сам био потп |
| пео да сазна главни ток дневнога живота и пословања у граду и подграђу драмском.</p> <p>Дошавши |
| стана код млина, нађи светлога деспота и реци му: „Велможа Тома и војвода Љубоје отишли су у Д |
| а Гојком.{S} Он, војник и слуга деспота и ћесара свога, тражи тајне ноћне састанке са оглашеним |
| талас турске силе и сломи се на деспота и његов одред.</p> <p>У крваву сечу утону све...</p> <p |
| у службу за срећна пута српског деспота и његове војске.{S} Никада није старац тако појао, ника |
| дмета.{S} За тим се једна по једна црта и сличица све јаче отимље од заборава, све видније иска |
| е, која јој је падала низ леђа — одиста и не личаше на обичну ни властеоску ни нижега реда женс |
| адржао три дана, да почасти свога госта и да га боље увери о готовости одазвати се Угљешину поз |
| осподском лицу не бејаше потребна густа и пуна брада, која само повећаваше суровост изгледа ово |
| ора нити каквог знака.</p> <p>Он поћута и ослушну.</p> <p>Не чу ништа.{S} Хтеде се опет спустит |
| ином бејаше сачувао.{S} Рука му задрхта и клону, а он тужно додаде:</p> <p>— Мач краља Вукашина |
| в глас, а Лабуд, крвљу окупан, завришта и скокну три копља у напред.</p> <pb n="174" /> <p>— То |
| у, а и оне одоше Ани.</p> <p>Тома сјаха и уђе унутра.</p> <p>И ако се враћао из логора, ипак до |
| ака, па им поста верна слуга а издајица и свог рода и свога господара.{S} Они га преведоше натр |
| .{S} Струма и Места, Бистрица и Мутница и многе друге реке, што се у правцу од севера ка југу, |
| х левената.{S} Струма и Места, Бистрица и Мутница и многе друге реке, што се у правцу од севера |
| а из цркве се, у којој бејаху деспотица и ћесарица с осталим и народом, чујаше одушевљено „Тебе |
| јих и млађих витезова.</p> <p>Деспотица и Ана са свитом својом поздрављаху на првом бедему војс |
| м својим скрха преко побеђенога бегунца и доброг коњица његовог.</p> <p>Ал’ мртви — Тома Теолог |
| ћаком Маром, — која је, изгубивши и оца и мајку у једној опсади Мосинопоља, места на путу из Кр |
| причешће, крете да походи доброг старца и да буде на вечерњи.{S} С њом пође — по њеној жељи — М |
| нисам велможа, већ роб, роб свога срца и — твоје милости!</p> <p>Недалеко од куле зачу се рог |
| тне прашине, у њему срце силније закуца и он жудно изгледа гласника из Драме.</p> <p>Тако је пр |
| по руци Гојка, који се на мах лати мача и узде коњске.{S} Научени коњиц осети звук стрелина лет |
| стадоше, а један од оне тројице притрча и ухвати Ану за руку.{S} Прискочише и она двојица, а је |
| а, разлежу се долови, таласају се Тунџа и Марица, а врх свега фијуче ваздух као да пишти под кл |
| е границама нигде не додириваху, Угљеша и Вукашин поступаху у свему сложно, договорно и братски |
| дини логора краљ Вукашин, деспот Угљеша и војвода Богдан разговарају се о ратном походу своме.< |
| сам почетак своје владе.</p> <p>Угљеша и Богдан, коме се указиваше свака част, сваког дана изл |
| еки се упиње да се дигне, да бол олакша и пада доле изнемогло, стотина издише снивајући једну к |
| аше! — отпоздрави је Угљеша узевши хлеб и со.</p> <p>За тим се са њом загрли, па се пољубише у |
| у.</p> <p>„А шта је друго витешка љубав и ратна судбина?</p> <p>„Плаве су очи бескрајно небо Бо |
| .{S} Па и сада, кад се сазнало за крвав и тужан пад Пловдина, који је био бедем против османске |
| о за стрицем својим.{S} Он је био крвав и страшан.{S} Узвиком је, ужаснијим од крика рањеног ла |
| " /> поред свих заседа ипак дошао здрав и читав Ал’ и да нема те погибли, доста би Томи била и |
| држати, он је са Лабудом налетео на ров и прелетевши бездан, у коме га је очекивала готова смрт |
| треба да је водиља сваког рада и нашег и византиског.{S} Пази добро.{S} За падом тврдог Галипо |
| <p>— Бог и његова милост!</p> <p>— Бог и његова милост!{S} Бог је био милостив нашој доброј ма |
| м, а душа — душа још боли.</p> <p>— Бог и његова милост!</p> <p>— Бог и његова милост!{S} Бог ј |
| .{S} Био сам сведок необично поверљивог и пријатељског разговора <pb n="63" /> између ћефалије |
| у на коље.{S} Загледа се у вођу њиховог и учини му се познат.</p> <p>Поздрави га грчки.</p> <p> |
| <pb n="63" /> између ћефалије трилиског и наше лепе кнегињице.</p> <p>Љубоја текну у срце, а То |
| вавије поприште за пробу оружја српског и византиског.{S} Данас, кад је у међусобној борби напу |
| ену икону.</p> <p>Гомиле народа, мушког и женског, старог и младог, које се бејаху из подграђа |
| ајвише заслужан.{S} До Гојка, забаченог и заборављеног, не допиру гласи овога весеља.</p> <pb n |
| нулога Војихне давао.{S} Ташта одважног и разборитог Угљеше није имала места да страхује за се |
| рве силне жалости наступи мајина тужног и тихог размишљања.</p> <p>— Гладног нахрани! учи нас г |
| монах једва држаше на ногама од силног и тешког изненађења.</p> <p>— Добро је — рече —- што ст |
| Надмудрио сам лукаве саветнике немоћног и поводљивог цара — одговори мало осорно Вукашин. — Не |
| Гомиле народа, мушког и женског, старог и младог, које се бејаху из подграђа искупиле у простор |
| ам му невера...</p> <p>Оставила сам југ и склонила се овамо, ал’ сва моја разбирања бише у залу |
| своје питање.</p> <p>— У исто доба, кад и ти, светли деспоте! — одговори Љуба.</p> <p>— Овде на |
| аст краљевску пре шест година онда, кад и ја деспотску.{S} Ми бејасмо једини, који се одушевљав |
| <p>Био је већ крај месеца октобра, кад и издашна јужна природа почиње лагано уступати пред прв |
| ела.{S} А милостиње не могу чинити, кад и сам живим од милости доброг господара, — брањаше се о |
| {S} Каква срећа што случајно дођох, кад и ти стиже!</p> <p>— Шалу на страну, али ти си ми одист |
| цркву српску са цариградском.{S} А кад и то срећно постиже, имао је слободније руке за спремањ |
| орели у пламену њиховога дома.{S} Никад и ништа не могах о њима дознати, а већ у Галипоље се ни |
| прве јесени.</p> <p>Сав логор, сав град и његово подграђе усташе и кренуше се да виде најкршниј |
| доваше, глас пролете као муња кроз град и подграђе, а звона ударише на благодарење и богомољу.{ |
| мном.</p> <p>— Добро, он нека га за сад и замени.{S} Али будите врло пажљиви према Гојку.{S} Ње |
| ично бивало, да у области наступи неред и расуло, чим нестане правог обласног старешине.{S} И а |
| ним уздама јурнуше лево и десно, напред и назад газећи и тлачећи све, на што наиђу, ударајући и |
| ну Исаија. — Боже!</p> <p>Полете напред и загрли Јелену, која му, лијући крупне сузе, паде на г |
| агано двојица на коњима.{S} Напреже вид и спази, како се један одвоји и врати брзо натраг путем |
| тор до ограде од врта, ухвати се за зид и лако се на њ попе.{S} Леже по њему, послуша мало, па |
| стају ал’ се напрежу.</p> <p>Даље грабе и лете.</p> <p>Ко зна колико времена језде?{S} Бегунац |
| м узе Ану с десна и Љубу с лева од себе и пође с њима.{S} Кад приђе осталима, прва се руке њего |
| и другу дужност.{S} Повериће му — тебе и твоју срећу.</p> <p>Мара се обично на таке и сличне р |
| ка превласт.</p> <p>И тако су све молбе и сва преклињања пловдинске посаде налазили свој гроб у |
| он, како се они, који га отурише, славе и величају, како односе мегдане на бојном и љубавничком |
| да задовољавајући своје личне прохтеве и ненасите жеље удари клин у јединство српске отпорне м |
| но и узвишење Гојково обрадовало је све и свакога у граду, ал' никога више од онога, који је у |
| е су смрт његову.</p> <p>Бдења, молитве и помени, које су смирени служиоци олтара Божјег читали |
| очи бескрајно небо Божје милости, благе и тихе ал’ сталне и неменљиве љубави.</p> <pb n="157" / |
| и за свету мисао ускрснућа српске снаге и јединства.{S} И то ти даје ведрине.{S} О, како сам се |
| на онога, да и њима повери тајну снаге и вештине своје...</p> <pb n="154" /> <p>Испред једног |
| ком, да је Тома узрок њене онолике туге и жалости.{S} И Рајко, који се у врту зарече, да ће још |
| покуша да се скине, ал’ га снага издаде и он паде под ноге турској коњици, која с нова придолаж |
| шло је доба, да се за оне тренутке наде и радости плати читавим низом сумњичења и суморности.{S |
| а.{S} Зла коб!</p> <p>Тешка слутња паде и осталима на душу.{S} Ућуташе и замислише се.</p> <p>Н |
| лила преко шесет лета, седе косе, браде и бркова ал’ румена лика и не помишљаше, да ће се икад |
| оје крочи један корак напред, али стаде и оста непомичан.</p> <p>Гојко дочека Тому тако силно, |
| горе и доле.</p> <p>На један пут стаде и лупи руком о руку:</p> <p>— Она је!</p> <p>Стојећи та |
| 160" /> <p>— Нек тако буде ! — пристаде и Богдан...</p> <p>У том се и мрак на земљу спусти.{S} |
| на прозор Јеленине собе.{S} Она устаде и приђе прозору.{S} На пољу је месечина, те могаше одма |
| оје киша није много овлажила, па устаде и упути се на поље, одакле је по ново чуо глас.</p> <p> |
| ао да дозиваше некога.{S} Лагано устаде и протрља очи, на које се већ почео сан навлачити.{S} И |
| , које по мало промицаху, старац устаде и уђе у колибу.</p> <p>Цела се колиба делила на три дел |
| ке.</p> <p>— Деспотице, од куда ти овде и у ово доба? — рече јој, држећи је за руку.</p> <p>— Д |
| у ово доба?</p> <p>— Свуда и увек, где и кад ти.{S} Срдиш ли се, деспоте?{S} Опрости, али ја м |
| еразговетне звуке и лелек још веће беде и невоље.</p> <p>Први редови бејаху највише изненађени |
| >И они уђоше у двориште, а путник уведе и коња, па га привеза за један колац.</p> <p>Кад приђош |
| ме, како звезде у моме јату трну, бледе и нестају, па и сама моја звезда гине, тамни.{S} А на с |
| д они продужише даље по логору, он седе и запева другу песму, рекавши:</p> <p>— Сад једну грчку |
| а и тужила.{S} Те исте вечери судба оде и даље.</p> <pb n="115" /> <p>Војводе на двору мога поо |
| аредиш, милостива ћесарице, да неко оде и замени његовога Гојка.{S} Жели стари ратник да загрли |
| > <p>Гласник захвати у липову кору воде и запоји деспота.{S} Он ћуташе, тешко дихаше и склопи о |
| ици са стабла његовог, нека у томе буде и утехе.</p> <p>— Ах, оче мој!</p> <p>— Глас је кратак |
| меновање доноси.{S} Брзо је познао људе и проценио је.{S} Једне је више призивао, друге избегав |
| силно узбуђена.</p> <p>За Рајком приђе и она и пољуби Исаију У Руку.</p> <p>— Жива и срећна би |
| ведник нудио свој град Угљеши, ако дође и одагна Турке око њега.{S} А та баш понуда не бејаше п |
| е кретоше натраг у Сер.{S} Са њима пође и ћефалија Рајко, коме је било тешко остављати Драму по |
| могао знати у мраку !</p> <p>Старац уђе и куцну на врата Томина.</p> <p>Тома, полубудан, скочи: |
| ла и Љубоја, заповедника градске страже и ваљаног момка у војсци ћесаровој.{S} Лагано и неопаже |
| се могло разабрати, по небу, па се саже и подстаче огањ, који је на сред тога дворишта лагано г |
| јкаче.</p> <p>После неког времена стиже и Угљеша.{S} Сунце је већ нагињало западу, а Томе још н |
| огртач под грлом, и руком зграби, трже и откиде ниску крупног бисера, који јој је био под врат |
| несуђеном заручнику њеном, ал’ се трже и сети да јој, без сумње, не би било право, па рече:</p |
| аусти да гласно упита Гојка, па се трже и лагано додаде:</p> <p>— А она женска?</p> <p>— Веома |
| ост Гојкова, дугогодишње другарске везе и сумња у правичност велможе Теологите.</p> <p>И први р |
| пољуби је и даде Видосави, а ова је узе и брзо изиђе.</p> <p>То је било једнога дана из јутра.{ |
| поштовања према моме стрицу монаху узе и после посла у град Манастир своме добром пријатељу а |
| живота.{S} У очима јој заблисташе сузе и једна се скотрља па јој овлажи образ и паде на руку.{ |
| обични догађаји, сестро моја!{S} Ал’ је и твоја душа велика, кад је све то поднела.{S} Ти се на |
| и краљу и деспоту онака иста, каква је и простом пешаку и скромном поноснику.</p> <p>А тада се |
| ада јоште одржава!</p> <p>После тога је и Рајко одустао од свога захтева, али је продужио све в |
| оста би Томи била и сама помисао, да је и нехотице себи одмогао а Гојку помогао, да стече права |
| знамените и тужне 1370 године, када је и Дренопоље пало из руку византиских у турске руке. <pb |
| ти, па су радо у њу ступали.{S} Тада је и он постао војник.{S} Прошао је први пут тада кроз кра |
| је рачунао на грчку помоћ.{S} Отуда је и био толико заузет да се што пре сврши измирење наше ц |
| однички рад могао продужити, отерала је и Исаију из Сера, где је служио у цркви истога манастир |
| — брзо одговори деспотица Љуба — она је и сада онако сјајна и чиста, као вазда до сада. <pb n=" |
| у њу загледао Угљеша Мрњавчевић, па је и запросио.{S} Она му је по пристанку родитеља својих р |
| уд о њима.</p> <p>Тешко је рећи, шта је и како је Тома о себи мислио, нити је лако било завирит |
| кој заветној мисли, у тренуцима, кад је и брат ми Вукашин долазио до клонућа — она ми је звезда |
| помутила ведрину судбине њихове, кад је и Гојко морао на неодређено време отићи.</p> <p>Мара је |
| ној врежама од купине.</p> <p>— Овде је и ушао у врт, —- показиваше старац, кад дођоше до оград |
| ља на свијање гнезда свога, а Љубоје је и о томе размишљао вазда а у последње доба и више, но ш |
| ве ипак добро свршити.</p> <p>Љубоје је и даље остао заповедник у Крстопољу, и с њим су били у |
| је тај губитак ненакнадан.{S} У томе је и туга, али теби, гранчици са стабла његовог, нека у то |
| изишао на кулу мотриљу.</p> <p>Чешће је и дању и ноћу излазио на ово место.{S} Губио је своје п |
| леном гајтану висила о врату, пољуби је и даде Видосави, а ова је узе и брзо изиђе.</p> <p>То ј |
| на ми пева погребну песму!{S} Она ми је И отац и мајка, и брат и сестрица!{S} Она ми је једино |
| Разговор је био жив, пун, као што им је и срце било наде пуно.</p> <p>— Још ћу да ти говорим, в |
| се обично свршивало.</p> <p>Међу тим је и Тома Теологита имао већ свој суд о њима.</p> <p>Тешко |
| један непознати туђин — ђаур.{S} Он је и одвео наше у стан непријатељски, па га је после неста |
| авио ћесар Војихна издишући.{S} А он је и тим био потпуно задовољан, јер је обично бивало, да у |
| S} Помоћу <pb n="129" /> тог ножа он је и пресекао на једном месту лагано канице, којима је био |
| или и како су се ђаури надали, могао је и друкчије гласе султан добити.</p> <p>— Хвала и срећно |
| у двору Анином, а мало за тим отишао је и Исаија, обећавши да ће чешће походити деспотицу, која |
| кроз красну вардарску долину, видео је и Струму и Струмицу, и многе тврде градове.{S} Стари су |
| главног окна рудничког.{S} Обилазио је и околину, лутао по обалама жегљиговске реке, посматрао |
| је онда говорио дуго и живо, говорио је и као деспот и као муж, и као јунак и као човек од срда |
| ћи.</p> <p>Гојко јој о себи рече, ко је и одакле је, толико, колико су и други у граду могли ве |
| ствар својим током развија.{S} Тако је и било и ми смо победиоци.{S} Хвала ти!</p> <p>Други пу |
| утак, када се човек освести.{S} Тако је и са мном било.{S} Кад прође санак, дође грозница осећа |
| и монах до сутра у вече.</p> <p>Тако је и било.</p> <p>Видосава се саста на само са Исаијом, и |
| неког времена старешини.</p> <p>Тако је и учињено.</p> <p>Тога дана у вече седео је Љубоје у св |
| цима.{S} Између нас и Византије било је и прошло.{S} Деспот је рачунао на грчку помоћ.{S} Отуда |
| ма а такмац уз звеку пехара.{S} Тамо је и Рајко, ћефалија, грађански судија, Трилиса нашег.{S} |
| мљивој мајци и разборитој госпођи то је и пошло за руком.{S} Љуба је расла, црпући у души своје |
| >Па за тим исприча Видосави оно, што је и сама знала о Гојку у Крстопољу.</p> <pb n="73" /> <p> |
| естало, отишао је тајанствено ко што је и дошао, мож’да да тражи витеза, који ће га боље разуме |
| з обичаја да се увелича друштво, већ је и сама била страсан ловац.{S} Сада је у њеном друштву — |
| друго знатно место у деспотовини; ту је и каменита тврђава Мелник, и Крстопољ на Беломе Мору, и |
| Издаја!</p> <p>— Коња!</p> <p>— Оружје и коња!</p> <pb n="168" /> <p>— Алах, ил-Алах!</p> <p>— |
| {S} Своју главу и мишицу, светло оружје и добра коња стављао је сваки од њих у службу своме гос |
| </p> <p>Тако живот пође напред веселије и бујније...</p> <p>Војска из драмске области бејаше го |
| јеног великог лова, те забаве најмилије и великој и малој госпоштини, и старим и младим.</p> <p |
| овамо стигоше, наиђоше на још хладније и затегнутије прилике.</p> <p>Угљеша је одмах сазнао од |
| орођен.{S} Гледаше друкчије, отвореније и веселије, а говораше отворено, незамишљено.</p> <p>Ка |
| з игде ичега.{S} Тада је нестало Матије и његове кћери, румене јабуке и највећег блага у нашој |
| илости господареве; ту су Рајко, Љубоје и друге војводе.{S} За њима а покадшто и поред њих јаха |
| S} Али то није нико знао, јер је Љубоје и самог себе обмањивао уверавањем, да је то тек само по |
| аповедник градске страже у Драми Љубоје и Рајко, трилиски ћефалија.</p> <p>Другови су се чешће |
| мо до дна, и живимо за част и име своје и своје отаџбине!{S} Здрави!</p> <p>Мало доцније уђе у |
| љем, одмах је дао пристанак у име своје и свога брата.</p> <p>Костадин је Гојка задржао три дан |
| адоше остати код савезничке војске моје и Балшићеве противу силе Алтомановића.{S} Расправи ли с |
| ју срећу.</p> <p>Мара се обично на таке и сличне речи зарумени, очи јој погледају веселије, а м |
| о је његов долазак све изненадно а неке и немило дирнуо.{S} Није им био непознат, јер је са Угљ |
| а расти и поплавити брда и долине, реке и дубраве, отићи ће далеко у хришћански свет, али њој н |
| и градских занатлија, стегоноша, велике и мале властеле — бејаше задовољна, што ће се кренути п |
| преко памети прелажаху различите слике и сцене из шаренога му живота.</p> <p>— Све јесте и опе |
| точна крајишта.{S} Обилазећи крајишнике и целу источну границу, он се нарочито задржавао и глед |
| и крвава, и односи коње и јунаке, токе и челенке.</p> <p>А са севера се од планинских огранака |
| чило водио противу Кантакузенове војске и његових савезника, турских чета, и Рајко се извештио |
| а натопљеном потоцима људске, и српске и турске, крви.{S} Пусто чадорје стоји развучено, покрх |
| ло Матије и његове кћери, румене јабуке и највећег блага у нашој породици.{S} Сумње нема пали с |
| е са далеких крајева неразговетне звуке и лелек још веће беде и невоље.</p> <p>Први редови беја |
| ме грло не послужи, да добаци моје муке и невоље до браће, која пролажаху недалеко од мога мучи |
| ча, па му својим каницама везиваше руке и ноге.</p> <p>— Шта је то ? ко је то доле? — питаше бр |
| жупе.</p> <p>Није било куће баштиничке и сеоске, која није послала бар по једног војника, а из |
| ано немилом слутњом а под утиском тешке и непријатне јаве, ловачко се друштво Угљешино и пробуд |
| оста стојећи.</p> <p>— Прилике су тешке и неповољне — продужи Угљеша.</p> <p>— Тако је, деспоте |
| агано, мисли су јој се све више отимале и одлазиле преко неких непроходних урвина, куда она пиј |
| се на <pb n="40" /> далеко прамен магле и путне прашине, у њему срце силније закуца и он жудно |
| л-Алах ! — рикну нови талас турске силе и сломи се на деспота и његов одред.</p> <p>У крваву се |
| ћи гласове од стране пловдинске, одакле и прети погибија.{S} Старији деспот Костадин био је у Ж |
| стинског осећања жалости, олакшаше боле и тугу њихову.{S} И после прве силне жалости наступи ма |
| {S} Иди.</p> <p>Анђео оде, а мало после и Тома се састаде са Љубојем.</p> <p>— Јеси ли примио з |
| товима господу.{S} А недалеко је одатле и велики млин манастира светог Јована Претече са остали |
| .{S} Исаија му спусти главу на узглавље и прекрсти га још једном.</p> <p>Ветар духну и суво лиш |
| уку.{S} Византиски учитељи њени, дадиље и дворанке већином су се после тога разишли, а на дому |
| мам.{S} Као што се све окреће око земље и њој служи, тако и моје живовање не може се замислити |
| аслоњен леђима на повећу камарицу сламе и седећи на некој кожној простирци, мирно посматраше ог |
| пало.{S} Ћесар Војихна, господар Драме и таст наш, преминуо је.{S} Оставио је најважнију стран |
| з којих је ваљало стварати тврде бедеме и грудобране.{S} То сам и учинио, утврдивши градове.{S} |
| milestone unit="*" /> <p>За то је време и нови заповедник драмске војске Тома Теологита успео д |
| ад се чуло да ће Угљеша за кратко време и доћи, почеле су се чинити велике припреме за његов до |
| ија, — сви они изгинуше за веру, за име и част.{S} Ал’ докле они гинуше, не кретоше се други го |
| а па ипак дати користи, а не знати чиме и колико користи.{S} За измирењем цркве, које сам преко |
| кога Рајко у једнодневном бављењу своме и не виде.</p> <p>Лукави учитељ бирао је сваког дана по |
| пута имао у рукама.{S} Он добро разуме и тичји језик, зна и по лету њиховом наслутити, какви ћ |
| ала највише на исток, од састава Струме и Струмице па све до велике Марице.{S} Столица је целој |
| ћи.{S} Он је син ћесара Прељуба, али не и прејамник духа његовог!</p> <p>— Онда нам остају само |
| што држаше го нож.{S} Мара клече до Ане и склопљеним рукама мољаше разбојнике.</p> <p>Све је то |
| ме.</p> <p>Тако је проводила своје дане и Мара у Драми, а Видосава јој је била једина утеха, је |
| ично се старајући да чедо своје подигне и оплемени.{S} Заузимљивој мајци и разборитој госпођи т |
| ице суседне Богданове војводине с једне и низ пучину.{S} Орфанског Залива с друге стране.{S} Оч |
| еша — најважнија тачка целе деспотовине и то баш са оне стране, са које смо најслабији.{S} Док |
| јева двеју деспотовина, једне војводине и краљевине, а нада свим шаренило накупљених добровољни |
| сницима Војихном и Властојем.{S} Године и буре живота навалише на њ, те саломише некадашњу њего |
| ра.</p> <p>Врло вешти познавачи планине и свих долова и урвина у њој бејаху одређени за њихове |
| еспотице Љубе Угљешине, кћери Војихнине и Анине, која је часове туге своје разгаљивала у ученом |
| д се велика војска деспотовине Угљешине и војводине Богданове изгуби за плавим бреговима, који |
| <p>Осем простране деспотовине Угљешине и омања војводина Богданова слала је своје чете у Сер н |
| има.</p> <p>Ту бејаше састанак Угљешине и Вукашинове војске, ту и прво логориште удружене српск |
| Божје милости, благе и тихе ал’ сталне и неменљиве љубави.</p> <pb n="157" /> <p>„Па опет, опе |
| скога сана.{S} А уз многобројне поклоне и дарове особито издашном милошћу обасипа пресвети храм |
| итих узвика, страха, изненађења, забуне и очајања, јунаштва и прегоревања, у часу извесне смрти |
| рави наследник, нејаки Урош, моли, куне и преклиње, да се стишају.{S} Они се разлазе као неприј |
| S} Чувши после толиког времена кликтање и дозивање рогом ловачким, деспотица Љуба оживе, очи јо |
| ло мало неправо онако Угљешино истицање и одликовање ћесарице Ане, али је то остало само у њего |
| одграђе, а звона ударише на благодарење и богомољу.{S} И после неколико тренутака из цркве се, |
| екао сам права на неограничено поверење и љубав њихову, и ћесарицу ћу уверити да су нападачи би |
| тим Тома и Љубоје седоше на своје коње и пожурише се.</p> <p>Било је око заранака, кад пођоше, |
| рица тече мутна и крвава, и односи коње и јунаке, токе и челенке.</p> <p>А са севера се од план |
| еља и снова, и ако си за њих какве лепе и благе ноћи мислио, да ће се сви испунити док сване да |
| напротив, бојао, да нападачи не поступе и сувише зликовачки према нападнутом женскињу, те да ње |
| си она се, слутећи плен, одвоји од Маре и у лаком је скоку нестаде.{S} Мамљена све дубље међу с |
| ба више тајити од Ане љубав између Маре и Гојка.</p> <p>И она рече Мари.</p> <p>У Мариној души |
| јим у оваким приликама почеше разговоре и наставише приче о прошлим данима, лововима и ратним п |
| Рајко пролажаху редом поред чадора горе и доле, десно и лево.</p> <p>— И тако остаде у залуд мо |
| S} Ал’ те очи!</p> <p>Ходаше собом горе и доле.</p> <p>На један пут стаде и лупи руком о руку:< |
| Нека је слава и хвала господу Богу горе и нашем милостивом деспоту на земљи, али ја мислим да ј |
| И то ће бити.{S} Лала-Шахин жели да се и то вечерас почне.{S} Прво ће доћи на ред најплеменити |
| /p> <p>— Ама с таким јунаком хоћу да се и у лице целивам! — рашири руке, загрли Гојка па се срд |
| ајући таласе велике злобе људске, ја се и сама челичим, а неки свети огањ душу ми загрева.</p> |
| ћ било отпочето купљење војске, која се и даље преко целог лета све до јесени лагано сабирала.< |
| кадшто мислио Тома.</p> <p>— Играчка се и не узима у руке са другом намером но да нас забави, а |
| ме, деспот призива благодет Божју на се и своја грешна дела.</p> <p>Кад логотет заврши читање, |
| алост.</p> <p>Ана једва вероваше, па се и сама поче досећати.</p> <p>— Сазнао сам све то и ја, |
| сусрет.{S} Он је био врло весео, па се и она раздрагала.</p> <p>— Дошао сам сад к теби, да ме |
| доласка Гојковог било све мирно, па се и преплашено становништво по ново одало своме свакидашњ |
| војском, око ње је мирно и тихо, па се и она нешто изменила.{S} Постала је расејана, јако зами |
| са њим дошла из северних крајева па се и задржала овде.{S} Они су били лични чувари Угљешини, |
| дубље међу столетне грмове деспотица се и не сећаше да је Мара по жељи њеној очекиваше.</p> <p> |
| ћеш тамо!</p> <p>Рајко скочи, окрете се и у чуду виде где стари дворанин Благоје дави некога, к |
| носи:</p> <p>— Правоверни!{S} Будите се и устаните!{S} Највећи јунак наш Хаџи-Ил-бег главом је |
| ме доћи ће пропаст Сера, а са њом ће се и Цариград претворити у рушевине.</p> <p>— Веруј мојој |
| ла сазнала, а добра Видосава осећаше се и сама ојачана у добрим жељама својим према кући ћесари |
| е корак назад, па крочи напред, пови се и отури камен далеко напред, па задовољно додаде:</p> < |
| ву силе Алтомановића.{S} Расправи ли се и та зађевица пре нашег похода на Османлије, и њихово ћ |
| ог?</p> <p>— Бог!</p> <p>— Можемо ли се и даље поуздати у стару срећу?</p> <p>— Не знам!</p> <p |
| невољу, трпељиво сношаше терет, али се и надаше.</p> <p>Мара се ипак преварила у својим очекив |
| сподару,— у радосном узбуђењу огласи се и деспотица, — веруј са превисоким братом својим у побе |
| p> <p>— Господару, не чекај, спремај се и пођи на сусрет дужности.{S} Ја ћу ти помоћи!....</p> |
| уше, свирка и песма насташе, а у том се и сутон ухвати.</p> <pb n="134" /> <p>Љубоје оде у град |
| — пристаде и Богдан...</p> <p>У том се и мрак на земљу спусти.{S} Хиљаду логорских ватара план |
| ловце, а и сам монах Исаија потрудио се и дошао из свога манастира.</p> <p>Угљеша, Љуба и Мара |
| здаше једино у српску помоћ.{S} Зато се и обрати српској страни.{S} Посада се јуначки држала не |
| вога мужа, па се могла више повући у се и са својом нећаком Маром, — која је, изгубивши и оца и |
| ову руменику, док тамо бејасмо, бих се и ја измолио да опсађујем Пловдин! — досети се други... |
| већи непријатељи од ових, ради којих се и договарамо.{S} Мој Угљеша, кад не би било људских гре |
| {S} Он то крије сада, а кад је био дете и сам је причао.{S} Зна он рећи и за што је то било.{S} |
| више!</p> <p>Онај се, мало љутит, крете и подвати ногама земљу, а дружина га радосно поздрави.< |
| ст! — поздрави Ана Угљешу, па се окрете и са сребрног служавника, који принесе један дворанин, |
| <p>Држећи за руку Ану, Угљеша се окрете и пође са њом ка Љуби.{S} Тада пусти старицу па се са д |
| ју око мраморног стуба, Гојко се окрете и Рајку, који је ишао за њим, ша’ну:</p> <p>— Синовица |
| е у куту те собице био, он му се окрете и рече:</p> <p>„Хвала, Анђеле, ти си своје учинио!"</p> |
| head>III</head> <p>Било је то знамените и тужне 1370 године, када је и Дренопоље пало из руку в |
| шаренога му живота.</p> <p>— Све јесте и опет — није.{S} Ал’ те очи!</p> <p>Ходаше собом горе |
| ше слабе живце старе ћесарице затегнуте и узбуђене.</p> <p>Видосава је имала сада два пута више |
| , <pb n="20" /> негда крваво разбојиште и погибија српских левената.{S} Струма и Места, Бистриц |
| > <p>Рајко се упути из врта на двориште и даље, од куд се глас стражарев чуо.</p> <p>Старац, мр |
| јске.</p> <p>Кад Љубоје уђе у логориште и поздрави ратнике са старом ћесарицом и њеним двором, |
| } Ана додаваше, како нема изгледа да ће и устати са болесничке постеље, па га искрено жаљаше.</ |
| адачи били најамници Гојкови.{S} Она ће и по оделу њиховом томе поверовати.{S} А ти нападачи, с |
| и полазе на неверника.</p> <p>— Вера ће и помоћи, да се победи некрст.</p> <pb n="146" /> <p>— |
| но већ отишао Богу на истину!{S} Шта ће и мени живот!{S} Цитро моја!{S} Синоћ си још певала о ц |
| зар нам је вајкадашњи противник, али ће и он исто рећи.{S} Упамтише нас Грци, нека нас не забор |
| венцима милости моје.</p> <p>— Тако ће и бити! — одлучно рече Анђео.</p> </div> <div type="cha |
| риповеда и пита, ал' све је мање, краће и мирније.{S} Још му је сва нада у јединцу Гојку, чести |
| твоје ил’ његово — оно је својина среће и части српскога југа и — опомени се, Вукашине, — дома |
| уно уверена, да јој је грануо дан среће и Божјег благослова...</p> <p>Мало после стајали су у в |
| ко огранака рилских, утврђујући градиће и добијајући гласове од стране пловдинске, одакле и пре |
| арства, Тома успори бежање, па се чешће и одмараше.</p> <pb n="150" /> <p>На путу из Ипсале за |
| p>Ветар је хујао и разносио увело лишће и ситне гранчице, распаљујући само јаче ватру на двориш |
| се спремала поткрепа за утруђене ловце и хајкаче.</p> <p>После неког времена стиже и Угљеша.{S |
| бави, уверење да Гојко није без кривице и свикнутост да се воља старијега без поговора изврши, |
| вио, да су Ана и Мара изишле из црквице и пошле путем, двојица су стали вребати старог дворанин |
| ом руком очеву главу а левом покри лице и очи своје, да њоме заустави сузе, које срце не штеђаш |
| .</p> <p>Мало после зашкрипеше вратнице и заклопоташе точкови од двоколица.{S} То бејаше пробра |
| <p>— Здрава нам буди, узвишена ћесарице и драга нам мајко миле љубе наше! — отпоздрави је Угљеш |
| обрим жељама својим према кући ћесарице и њених пријатеља.</p> <p>Тако живот пође напред весели |
| "146" /> <p>— Боже дај!{S} Ал’ и мишице и памет витешких господара вреде много.</p> <p>— Него ш |
| по околини, не би ли наишли на нападаче и у опште на сумњиве људе.{S} Али није заборавио и да и |
| као жртва зависти!</p> <p>Дервиш клече и диже руке према месецу:</p> <p>— Заклони лице своје о |
| лу једног скоро обаљеног храста, затече и Тома.</p> <p>— А зар ти, војводо, не тражиш лова? — у |
| ибу.</p> <p>— Бог ти добро дао, путниче и намерниче, — одговори старац, гледајући дошљака, њего |
| отишао Тома Теологита, Љубоје се повуче и размишљаше о немилим догађајима, што се у Крстопољу п |
| енику да сиђе с коња, па га придржаваше и спусти на траву испод жалосне врбе.</p> <p>— Ти си гл |
| зарад спаса целога тела.{S} Прегореваше и заборављаше прошлост, о којој је сама наглашавала Том |
| оња и пободе стег.{S} Војска пристизаше и разређиваше се.{S} Пратиоци товарних коња пожурише се |
| огор, сав град и његово подграђе усташе и кренуше се да виде најкршније момке, најбољу опрему, |
| аде по мраку право упутити, и он луташе и даље по логору с оштрим копљем и ножем у руци и штито |
| вом путу за Жегљигово.</p> <p>Он луташе и онда, кад у логору све спаваше тврдим сном.</p> <p>Си |
| тња паде и осталима на душу.{S} Ућуташе и замислише се.</p> <p>Нему тишину прекине покадшто хуј |
| арицом нашао за најбоље.</p> <p>Ућуташе и ободоше коње.</p> <p>Ваљало им је пуних десет часова |
| не само да не попусти, већ љуто прећаше и рударима и монаху.</p> <pb n="170" /> <p>Тада се смир |
| оји деспота.{S} Он ћуташе, тешко дихаше и склопи очи.{S} После их полако отвори и са напрезањем |
| и стопе растојања.</p> <p>Па онда узеше и други Орфанци.</p> <p>Снажно запињу и вешто одбацују |
| а покри лице рукама, клече поред Угљеше и од срца зајеца.</p> <p>— Јуначе, — додај ми — мало во |
| а већ бејаше тамо стигла.{S} Али Угљеше и Томе Теологите са још неким ловцима не бејаше.</p> <p |
| </p> <p>Али Томине ласкаве речи допреше и до опрезнога Рајка.{S} Он оштро премери Тому очима, п |
| о, још мало па се с једног краја почеше и звезде показивати.</p> <p>Тада зачу старац хрзање коњ |
| на, ја бих све то радо хтела знати више и опширније, јер си, видим, честит јунак, али ја теби з |
| ="27" /> ишао.{S} А Мара се баш највише и паштила, да сазна његове мисли, за које јој је слатка |
| ину, и устаде.</p> <p>Браћа се загрлише и пољубише.</p> <p>У дворану ступише деспотица Љуба и в |
| часак промени.</p> <p>Врата се отворише и уђе Гојко са старешином градске страже.</p> <pb n="79 |
| /p> <pb n="185" /> <p>Обе се прекрстише и полугласно додадоше:{S} Мир и покој вам, мученици!</p |
| рча и ухвати Ану за руку.{S} Прискочише и она двојица, а један од њих извуче нож.{S} Трећи гово |
| орав! — заврши Ана.</p> <p>Тада стигоше и Гојкови пратиоци а са њима и стари дворанин.</p> <p>— |
| ривезани дремали, поплашени се откидоше и са изврнутим седлима и спуштеним уздама јурнуше лево |
| рно шираху.{S} За очима јој чисто одоше и дах и осећаји, а душа њена шапуташе:</p> <p>— Далеко, |
| ести њихове.</p> <p>Колико пута наиђоше и обиђоше смрт ?</p> <p>Толико, колико пута коњи крочиш |
| онски пустињак.</p> <p>Монахиње приђоше и клекоше, а Исаија продужи тихо свете молитве.</p> <p> |
| четку обмањивало о величини његове душе и ширини његових погледа.</p> <p>Али је у толико лакше |
| а Томе још нема.</p> <p>Они се кренуше и без њега, а оставише гласнике, који ће га обавестити |
| вези с пловдинским догађајем забринуше и народ у подграђу и господу у граду.</p> <p>Костадин с |
| </p> <p>Ана и Мара престрављене писнуше и стадоше, а један од оне тројице притрча и ухвати Ану |
| и једна се скотрља па јој овлажи образ и паде на руку.{S} Она се трже, па брзо, да је ко не за |
| тицу Угљешину, још се више повукла себи и своме дому, одлично се старајући да чедо своје подигн |
| н, који се спрема да осветла образ себи и својима у скакању.</p> <p>— Теби из Кукуша војводе Бо |
| а њом сазнаде Гојко, да је она у служби и милости госпође једног од највернијих дворана Костади |
| уху са великом чупавом шубаром на глави и дугачком палицом у руци.{S} Он је био први пастир и с |
| ажи бој, ако хоћеш да будеш витез прави и да те слави песма моја!”</p> <p>На вратима од чадора |
| се смирени слуга божјег олтара разгњеви и плану:</p> <p>— Кад нећеш, деспоте, да поштујеш своју |
| идружише се њој многи залутали витезови и вешти ратници, који као добровољци стадоше у редове о |
| се на брегу, који стрмо падаше, у крви и ранама огрезао витез.</p> <p>Једва се држао на коњу, |
| ник непобедног Пловдина, огрезао у крви и ранама, долази да на општи ужас и изненађење буде зао |
| а камо ли пребаци!</p> <p>Приђоше други и почеше бројати стопе растојања.</p> <p>Па онда узеше |
| јаше са свим изненађен, у забуни извади и он брзо мач, и ако не знађаше зашто све то бива.</p> |
| кама.</p> <p>Све је пролазно, све бледи и угине, па и некадашње одушевљење за великога цара.{S} |
| те се мени и рече:</p> <p>"Синовче, иди и нареди нека врата на граду буду отворена за нас.{S} С |
| на дворишту не падне Видосави на груди и да јој у сузама све исприча.</p> <p>А кад је дошла у |
| асали су непробојни зид од својих груди и штитова око тебе.{S} Палош турски не дохвати тебе!</p |
| иша је већ попустила али се вихор снажи и обнавља.</p> <p>И киша стаде, а он се разузда.</p> <p |
| моја више уживања.{S} Мож’да то долази и отуда што много ценим наше јунаке, чија сам витешка д |
| преже вид и спази, како се један одвоји и врати брзо натраг путем ка Дренопољу, а други лагано |
| били у самој вароши — подграђу, а неки и у граду.</p> <p>Најпоузданија је Угљешина војска била |
| е на доброме белцу стегоноша.{S} Широки и златом извезени стег са двоглавим орлом и круном држа |
| би могла разумети.{S} Ана је очајнички и несвесно грчила руку, за коју је бејаше нападач ухват |
| Угљеша би поред деспотице, кликну мушки и отворено:</p> <p>— С Богом! — па ободе коња.</p> <p>Г |
| ћеш, војводо, — заврши старац — хоћу ли и сада, ма да сам у овим годинама, што год вредети на б |
| обро!{S} Мачу смо нашли мегдана.{S} Али и великом пророку Алаховом ваља придобити нових слугу.< |
| <p>— Онда је са њим лако!</p> <p>— Али и Гојко ми је добар пријатељ.</p> <p>— Који своме прија |
| 66" /> <p>Њихов га долазак изненади али и обрадова, па и не запази како се Љубоје чисто устезаш |
| е стране реке један повећи камен одвали и одроњавајући за собом земљу и потискујући ситније кам |
| У Драми су, разуме се, о њој разбирали и гледали да из напабирчених делића саставе ма и непотп |
| сетили час поласка.{S} Хртови су цичали и отимали се, а ловачки су се рогови пробе ради разлега |
| ни један пут не вратише у град невесели и незадовољни.</p> <p>Једне вечери Угљеша сазва ратничк |
| а како смо Пловдин били поново изгубили и како су се ђаури надали, могао је и друкчије гласе су |
| /p> <p>Побратими су се искрено загрлили и братски ижљубили.</p> <p>— Хвала ти, од срца ти хвала |
| ност Анина, коју су сви необично ценили и поштовали, ипак је Угљеша налазио да ће ту бити и как |
| ом окрепи.{S} И хрти и жерави, и соколи и соколари траже одмора после богатога лова минулог дан |
| у на сусрет па се братски са њим загрли и пољуби.{S} А кад виде, да је недалеко од њега нека же |
| јима јој је Гојко јасно казао шта мисли и смера.{S} Видосава није више наваљивала, па ни онда, |
| о свети позив свој, да буде тумач мисли и грешних жеља људских пред лицем Господа Бога!</p> <pb |
| шају.{S} Они се разлазе као непријатељи и деле у таборе.{S} Залуд је ту Урош са царским скиптро |
| коме је по ново синула мисао да су бољи и Турци него српска превласт.</p> <p>И тако су све молб |
| — Ти остаде пријатељ пријатељу у невољи и оста верна слуга кад сазна да је господар мож’да обма |
| м по Азији тражи плена још.{S} Данас ми и Византија имамо једног заједничког непријатеља.{S} То |
| сам имао право, што сам држао да ћеш ми и сад требати! — говораше Тома Анђелу, који је био са њ |
| ем! — одговори Рајко.</p> <p>— Бићеш ми и кад —</p> <p>— Не будеш овде.{S} Не брини.</p> <p>— Х |
| са својом лепом сапутницом пожури Драми и њеном логору.</p> <milestone unit="*" /> <p>Било је с |
| посматрао њено ушће, и — мислио о Драми и својим милим у Драми.</p> <p>Враћајући се једном поре |
| <p>За време док се Угљеша бавио у Драми и док је обилазио омање тврђаве прелазећи и на леву оба |
| амо са свом својом војском, а кад прими и наше јунаке, поћи ћемо право ка Дренопољу.{S} Али има |
| pb n="132" /> <p>Јелену је ћесарици Ани и њеном двору приказао монах Исаија.</p> <p>— Узвишена |
| тренут ока дигнути, погажени, покрхани и поломљени; коњи, што су око чадора привезани дремали, |
| том и тишином, у којој би свој књижевни и преводнички рад могао продужити, отерала је и Исаију |
| ро ни с Маром, која је за његов ненадни и брзи полазак сазнала од Видосаве.{S} Једва је успела |
| p>Први редови бејаху највише изненађени и користећи се њиховом забуном, коњица турска продре бр |
| ше непријатељи.</p> <p>Момчило се ожени и настани у граду Ксантији, одакле је господарио равниц |
| У сред највећег окршаја окрете се мени и рече:</p> <p>"Синовче, иди и нареди нека врата на гра |
| чисто уплашено похита:</p> <p>— И мени и ћесарици јављено је у исто доба.{S} Ја ћу Гојка врати |
| пазили Анђелови људи, те се, поремећени и пропашћу Анђеловом, склонише дубље не кушајући даљи н |
| е моћнији непријатељ из Азије.{S} Јужни и северни делови српских земаља стајаху једни према дру |
| им коњем не може мерити ничији у брзини и издржљивости.{S} Ти ћеш, дакле, бити гласник.{S} Ићи |
| у рукама бугарским, захваљујући висини и јачини својих зидова и опкопа.</p> <pb n="91" /> <p>А |
| ледњи корак до зида, Тома занесен учини и тај корак, вихор зашуми кршећи суве гране високих грм |
| ма Теологита три пута се дубоко поклони и пун скромности изиђе из собе Угљешине.{S} Али чим зак |
| својом зваху на узбуну.</p> <p>Ти ситни и брзи звуци изазиваху и храброст и страх.{S} Они јечах |
| .{S} Страшно ли је тада било!{S} Катуни и трла бејаху пуни бегунаца, немоћних стараца, слабих ж |
| ном.{S} Од те колибе почињали су катуни и трла, који су се продужавали северно и преко првих ог |
| p> <p>Последњих дана договоре се рудари и пошљу једног монаха, кога су умолили да подсети Коста |
| према свима веома љубазан а према Мари и сувише пажљив.</p> <p>За време витешких проба и пошал |
| у поста још живљи.{S} Измешаше се стари и млади ратници, са разних крајева двеју деспотовина, ј |
| ноћ сам свакоме измицао у витешкој игри и јуначком скакању, а сада чекам, да ме копите коњске р |
| икама српскога живота — наста да измири и цркву српску са цариградском.{S} А кад и то срећно по |
| е наступио смак света, о коме се говори и верује.{S} Али кад Ана настави:</p> <p>— Једини искре |
| и склопи очи.{S} После их полако отвори и са напрезањем скиде прстен са десне руке.{S} Пружи га |
| Али не заборави, краљу, да наши скиптри и црвени сандали нису без прекора. —</p> <p>— То нећу — |
| Гојку — ти си мени казао ко си, шта си и одакле си.{S} Истина, ја бих све то радо хтела знати |
| овао, важни се догађаји збише.{S} Ти си и нехотице учесник у њима.{S} Ходи.</p> <p>Гојкова прав |
| лицања.</p> <p>— Буди витез, као што си и до сада био, па си ми брат а не млађи! — одговори му |
| је знала да од одговора његовог зависи и срећа њена.{S} Послуша ли је, спасао је себе, и казао |
| е ни била.{S} А ја ћу се бринути, да ти и делом докажем, да није нестало у мени снаге ни издржљ |
| ови српске војске почеше се разређивати и одвајати лево и десно у поједине гомилице, бијући неп |
| а цикну, а Угљеша је изнемоглу прихвати и спусти на меко седиште.</p> <p>За тим она бризну у пл |
| елико наслеђе.{S} Неко је морао владати и њим и царством.{S} Знао сам све, који су у милости ко |
| је у свако доба могао бродове задржати и прекинути сваку везу међу Белим и Мраморним Морем.{S} |
| весност притисла душу моју.{S} Она пати и страда.</p> <p>Сутра дан дође из Сера гласник и донес |
| ач опроба цитру, па после стаде ударати и певати:</p> <p>„Ил’ волиш црне очи, ил’ су ти плаве м |
| змислиш и расудиш.{S} У Драми ће остати и даље господар ћесарица Ана.{S} Не треба ни једне речи |
| плаве, нешто неразумљиво стаде шапутати и руком показивати на груди.</p> <p>Гојко скочи, а Влас |
| на новој мисли радити.{S} Ваља штедети и сувише источену крв за ново бојиште, на коме ћемо бит |
| е Дејановића.{S} Он ће у Велбужду узети и њихову војску, која се тамо летос сакупљала, па ће <p |
| тиник и кућаник, ал’ не престајаше бити и даље војник, нити напушташе своје часно место у редов |
| , колико да ти дам?{S} Доста ће ти бити и половина овога мога земљака Скопљанина.{S} Не допада |
| } Али свет то не зна, а ваља ти то бити и пред њим.{S} Не брини, бићеш.{S} Мој добри отац болуј |
| и, ипак је Угљеша налазио да ће ту бити и какве заслуге новог заповедника драмске војске Томе Т |
| каже, да ће на њега непрестано мислити и њему се надати.</p> <p>Гојко је њу разумео.{S} Али га |
| је добро расположење — онда ћеш појмити и мене сада.</p> <p>Тома се осмехну:</p> <p>— Ево ти ру |
| лутања.{S} Та ја бих се могао и оженити и бити ћесар у Драми.{S} Има у овим земљама и злата и б |
| наше, а кад се врати она ће му поверити и другу дужност.{S} Повериће му — тебе и твоју срећу.</ |
| и су држали кућу нашу, почињу се рушити и издавати.</p> <p>Па за тим исприча Видосави оно, што |
| иво легло, да се сном окрепи.{S} И хрти и жерави, и соколи и соколари траже одмора после богато |
| н!{S} Правоверни!{S} Наша ће сила расти и поплавити брда и долине, реке и дубраве, отићи ће дал |
| , о мудрости деспотице Љубе, о благости и доброти лепе рођаке дворске Маре.{S} Само су избегава |
| ало већа слобода, која донекле младости и приличи.{S} Али ја не говорим да га браним.{S} Друго |
| гонилац?</p> <p>За убицом прве радости и тихе среће своје, за јунаком без врлина, за осумњичен |
| — Узвишена ћесарице, ево твојој милости и закриљу приводим листак са стабла, на коме сам и сам |
| > <p>То не бејаше глас људске питомости и срца, које зна да није вечито.{S} То бејаше рика рање |
| </p> <p>Исаија је монах велике учености и од гласа.{S} У Меникејској Гори, између Сера и Драме, |
| јунак осећао је да му поред одважности и срчаности треба и више ратничке вештине па и господск |
| квице.</p> <p>Ана је са пуно побожности и истинске богобојажљивости одстојала вечерњу с Маром, |
| год је дотле дошао, није жалио такнути и до Драме, не толико ради господске малвасије колико р |
| прозбори Гојко. — Хвала на такој задаћи и великој милости.{S} А ја ћу бити први војник под том |
| колико и мост.{S} Што краћи мост, краћи и век.</p> <p>А куда ли прођоше за овај добар сахат вре |
| уше лево и десно, напред и назад газећи и тлачећи све, на што наиђу, ударајући и убијајући нога |
| док је обилазио омање тврђаве прелазећи и на леву обалу Месте ближе граници, Тома Теологита беј |
| ио дете и сам је причао.{S} Зна он рећи и за што је то било.{S} Окупите га, да приповеда ако не |
| плашљивац причаше све што се имало рећи и о граду и о посади у њему.{S} Ређаше им све, што у Га |
| веселије, а мисли иду далеко, сликајући и оживљујући најлепше снове њене млађане душе.</p> <p>А |
| гљеша је био у великом послу, примајући и сређујући војну силу своју.{S} А деспотица Љуба прово |
| и тлачећи све, на што наиђу, ударајући и убијајући ногама, док и сами не падну под теретом зад |
| , а свет их весело поздрави, па, пијући и певајући, опет обнови коло.</p> <p>Ана затражи Мару, |
| Драма и логориште остадоше пусти, тихи и нечујни.</p> <p>Деспотица се Љуба за часак повуче у с |
| а њим надбацујете?{S} Сви сте ви јунаци и врли витезови, зна то сва краљева и деспотова војска, |
| се жртва не јављаше више.{S} А калпаци и челенке, што крвавом реком пливаху, не привлачише паж |
| Исаијом вечерала на кули а остали ловци и хајкачи окупили су се око великих ватара у дворишту, |
| а, па одви пергаменат.</p> <p>Копљаници и народ слегоше се око њега, а он високо диже одвијени |
| тога доба непрестано налази на граници и око огранака рилских, утврђујући градиће и добијајући |
| м до самог уласка у град.{S} Свештеници и духовници стајали су у одеждама а градска посада са с |
| цом наиђоше пешаци, а за њима поносници и друга послуга.</p> <p>Кад већ прилично бејаше измакао |
| одигне и оплемени.{S} Заузимљивој мајци и разборитој госпођи то је и пошло за руком.{S} Љуба је |
| p> <p>— Живео војвода!</p> <p>Ал’ Турци и овде одговорише фанатично:</p> <p>— Алах, ил-Алах!... |
| логорској, да поврати ред.</p> <p>Турци и овде вешто и одлучно нападоше.</p> <p>— Војводо, ти с |
| о логору с оштрим копљем и ножем у руци и штитом о левом рамену.</p> <pb n="161" /> <p>Тај стра |
| ећи.{S} Она је слушала само његове речи и њима се заносила.</p> <p>А сад, кад је деспот отишао |
| /> <p>„Па опет, опет — пољуби црне очи и крвав тражи бој, ако хоћеш да будеш витез прави и да |
| </p> <p>— Он је! — задрхта Рајко, скочи и притрча мркову, који је, добро покривен, киснуо на по |
| учини да чу гласан говор.</p> <p>Скочи и мало погнут пође ка излазу из чадора.</p> <p>У том се |
| Љубоје.</p> <p>— Тако захтевају и наши и општи послови.{S} Чућеш и видећеш.{S} Ти желиш кући п |
| е напред.</p> <pb n="44" /> <p>Прошавши и коњанике на претпоследњим вратима, дође Угљеша са ост |
| јом нећаком Маром, — која је, изгубивши и оца и мајку у једној опсади Мосинопоља, места на путу |
| к настаде тишина.{S} А за тим, осетивши и сам њене сузе, деспот је нежно ухвати за леву руку и |
| пажњу.{S} До краја пажљив према Угљеши и деспотици Љуби, Тома је знао да та пажња иде само у к |
| вићи шаљу ме да витешком деспоту Угљеши и краљу Вукашину однесем радосне гласе: јуче је пао Пло |
| к стрелина лета, диже главу, начуљи уши и очима чисто тражаше правац, куда му ваља полетети кад |
| ко као да се неке тужне успомене у души и пред очима његовим гомилаху.</p> <p>Ловци се наслониш |
| његово поступно слабљење.</p> <p>У души и сећању његовом лагано ницаху једна по једна успомена. |
| :</p> <p>— Светли деспоте!{S} Заповедај и ја ћу слушати без поговора.</p> <p>Угљеша седе, и рук |
| ћесарице!{S} Не заборављај, већ испитај и казни кривца, — рече Гојко одушевљено.</p> <p>— Све н |
| цркве светог Прокопа, с крстом у левој и босиљком у десној руци ступи корак испред браће своје |
| ког лова, те забаве најмилије и великој и малој госпоштини, и старим и младим.</p> <p>Ана сама |
| настанити.{S} Али раздељеној, несложној и завађеној господи српској страх је био све моћнији не |
| ком Заливу Белога Мора.</p> <p>У мирној и звезданој ноћи, кад месец посребри градске бедеме огл |
| ти Маре, и несавладљива љубав према њој и болећивост у тешком положају њеном пробудише у Видоса |
| ато у њеним редовима бејаше велики број и грчких становника Угљешине деспотовине.</p> <p>Угљеша |
| ту, кад развесељаваш душу моју, обрадуј и срце моје, и благослови свога <pb n="92" /> сина, да |
| у победу твојих узвишених мисли, веруј и вера ће те твоја спасти!</p> <p>— Добра снахо, — осме |
| елена и била.{S} Њој је живот био тежак и мучан, а стазе животне посуте трњем и невољама.{S} Та |
| је и као деспот и као муж, и као јунак и као човек од срда, па кад је хтео да крунише речи сво |
| жио.{S} А тај је господар силан, крепак и млад.{S} Он ће за неки дан укрстити оружје своје са с |
| којој је био неусиљено пажљив, па ипак и ту са посебним својим разлогом.</p> <p>Кад се једног |
| уше, — одговорио му је Гојко — али ипак и ја и ти превиђамо две ствари.{S} Једно је, што ћесари |
| ог, све га је више одушевљавао одблесак и ако јако клонулог ипак још много примамљивог царства |
| ла мачем, и његовом крвљу попрска песак и камење крај воде.</p> <p>Савладавши овога, Гојко се с |
| >— Ах, оче мој!</p> <p>— Глас је кратак и непотпун, али у толико више тужан.{S} Љубо, ти ћеш ми |
| мишљало се на војну, а свет је знао чак и то да се млађи брат деспот Драгаш од тога доба непрес |
| е су и градови Прилип и Скопље, Качаник и Битољ и многи други.{S} Јужно од браће Дејановића бил |
| је ратник постајао у неку руку баштиник и кућаник, ал’ не престајаше бити и даље војник, нити н |
| , шта хоће сад са Гојком.{S} Он, војник и слуга деспота и ћесара свога, тражи тајне ноћне саста |
| и је право занимање!{S} Ја сам и војник и видар и трговац и бродар.{S} Овамо чешће долазим.{S} |
| .</p> <p>Сутра дан дође из Сера гласник и донесе гласе, којима се Угљеша ни мало не обрадова.</ |
| елим монахом, дотле је дојездио гласник и јавно, да је Пловдин пао и да је дошао ред на деспото |
| аиђу, ударајући и убијајући ногама, док и сами не падну под теретом задобијених удара и рана; в |
| да дохвати пута, што се одваја на исток и преко Мосинопоља и Перитеориона прелази границу па ок |
| ијених удара и рана; вика и писка, јаук и клетва, дозивања и одзивања, вриштање коња, звека саб |
| је показа јунацима.</p> <p>Тома узе лук и тетиву и, нанишанивши, пусти.{S} Па не часећи ни часа |
| ну:</p> <p>— Заповеда ли превисоки краљ и мили девер мој да се уклонимо ?</p> <p>Вукашин се пож |
| радови Прилип и Скопље, Качаник и Битољ и многи други.{S} Јужно од браће Дејановића била је, Со |
| хајдете натраг у Дренопоље.{S} Ја знам и Угљешу и његову војску.{S} Јесу храбри, јесу многобро |
| ам, шта ми је право занимање!{S} Ја сам и војник и видар и трговац и бродар.{S} Овамо чешће дол |
| нудимо мир деспоту.{S} Тога ради ја сам и пошао.{S} А погодбе су мира за њ повољне.{S} Нудимо о |
| приводим листак са стабла, на коме сам и сам био до сада једна и то по готову сува грана! — ре |
| {S} Идем, певам веселој дружби, био сам и у многим логорима, многог охрабрио а многог подсетио, |
| мало размислити.</p> <p>— Размислио сам и нашао, да ми је дужност.</p> <p>— Онда, бар за сад, н |
| е надао —</p> <p>— Ја јесам, слутио сам и наслутио, да она љуби Гојка војводу.</p> <p>— Али ја |
| че:</p> <p>— Деспот је јунак!{S} То сам и слушао и очима гледао, — па продужи причати из своје |
| ти тврде бедеме и грудобране.{S} То сам и учинио, утврдивши градове.{S} Али је ваљало и душу ов |
| ореузу лепога Мраморног Мора.{S} Ту сам и одрасла у нези свога доброг оца, јер мајке, тужна, ни |
| ојства не наруши никаква жеља за сјајем и блеском сујетнога живљења.{S} Ти ме бар знаш!{S} Није |
| није лепо, да се витез користи случајем и шали —</p> <p>— Душа моја страда, а кнегињица мисли д |
| моја, тај посао рађен по закону Божјем и као што треба већ онако, како није вредно било.</p> < |
| .{S} Ту је био деспот Угљеша са оружјем и позлаћеним рогом ловачким; ту деспотица Љуба и лепа М |
| {S} Не говорах ја залуд да је с оружјем и молитва у светом храму поузданија!</p> <p>— На ипак н |
| бејаше војвода Богдан с Рајком, Љубојем и још двојицом својих пратилаца.</p> <p>Они иђаху на ко |
| p>Угљеша је у Серу био задовољан бројем и ваљаношћу чета, што су пристизале.{S} А кад још тој в |
| а застор — који је о зиду покривао шлем и оружје Гојково. — Узми, твоје је!</p> <p>Гојко приђе |
| луташе и даље по логору с оштрим копљем и ножем у руци и штитом о левом рамену.</p> <pb n="161" |
| а свим прекине са витешким левентовањем и да остане на свагда код свога господара, Угљеша му је |
| к и мучан, а стазе животне посуте трњем и невољама.{S} Таком се животу није радовала, и само см |
| у на којој се он одмара, ко што завидим и неранџи, коју сада мож’да сише!</p> <p>— Сва се сада |
| 18930_C1"> <head>I</head> <p>Над тврдим и поноситим Сером развила је своја крила мирна и тиха л |
| ћу, натапаху плодне равнице међу тврдим и богатим градовима, на морску обалу наслоњене, деспото |
| и.{S} Ти си сада у незгоди: и по Божјим и по људским законима ти би сагрешила, ако ускратиш оцу |
| е много надао, онда се осећао срећнијим и задовољнијим.{S} Војска је у Серу логоровала у пољу н |
| е најмилија забава, да с мислима својим и душом говориш!</p> <p>— Одиста ми је такав разговор н |
| војих услуга, што их је чинио ђеновским и дубровачким трговачким бродовима, био на далеко чувен |
| ока и крупна женска, с нечим господским и поношљивим на лику и у погледу, црних очију и расплет |
| који су водили товарне коње с војничким и логорским потребама.</p> <p>Витешки одред Љубојев уша |
| ј бејаху деспотица и ћесарица с осталим и народом, чујаше одушевљено „Тебе Бога хвалим“ и „Вазб |
| ржати и прекинути сваку везу међу Белим и Мраморним Морем.{S} Ту у Галипољу живео је мој млађи |
| > <p>— Далеко, далеко је он, кога волим и кога очи сада узалуд траже!</p> <p>— Завидим мору, ко |
| ка привлачила је на се пажњу и душевним и спољним украсима.{S} Стари се Властоје слагао са добр |
| витез се враћа у ред са добро ознојеним и мало примиреним жеравом.</p> <p>Соколари драже соколе |
| ро моја!{S} Синоћ си још певала о црним и плавим очима, а сутра може гавран пити очи моје!{S} О |
| а врло мало мешала у управљање обласним и државним пословима.{S} А кад је добила женско дете, п |
| је Војихнин Био му је саветник у ратним и државним пословима а такмац уз звеку пехара.{S} Тамо |
| оња.</p> <p>У силној тузи пођоше за њим и остали.</p> <p>— Моја је рана лака, — рече мало после |
| роклео и уклео свога господара а са њим и домовину.</p> <p>Дејановићи су и до сад дочекивали по |
| наслеђе.{S} Неко је морао владати и њим и царством.{S} Знао сам све, који су у милости код цара |
| и великој и малој госпоштини, и старим и младим.</p> <p>Ана сама није могла ићи, али је настал |
| , једном узору своме.{S} А тежња за тим и јесте оно, што души мојој не да мира.{S} Деспотице!{S |
| еђу Сера и Драме, међу различитим већим и мањим манастирима и богомољама био је у то доба најчу |
| намером, да турском господовању у нашим и византиским крајевима учинимо крај.{S} Ми верујемо у |
| итештва, у славу наших победа; са небом и звездама његовим разговараш онда, кад сваки говор пре |
| утан и облачан дан, који је однео собом и твоје добро расположење — онда ћеш појмити и мене сад |
| тегоношу са главном војводском заставом и са стотином добрих коњаника, које је при себи имао.{S |
| ка па тужно вришти, а за тим копа ногом и хрже, не би ли пробудио доброга господара.</p> <p>Мар |
| новића, граничећи се на северу Козјаком и Витошем, на југу Гвозденим Вратима а са запада Овчим |
| и Љубоје са једним пратиоцем коњаником и окретоше јужним путем, који је водио право у Крстопољ |
| " /> војске, које је под његовим Марком и зетом му Ђурђем Балшићем стајало према сили Николе Ал |
| ки дан укрстити оружје своје са серском и драмском господом.{S} Њему ваља помоћи, да победи, да |
| их страна, није ли пред снажном одлуком и гвозденом вољом брата нам морао устукнути као побеђен |
| се у Рајка непомично, махну левом руком и — склопи очи.</p> <p>— Брате! — писну Рајко и загрли |
| /p> <pb n="79" /> <p>Љубоје махну руком и старешина се удали.{S} Обојица ћутаху.{S} Гојко је ош |
| обученим коњима својим са лаком стрелом и тулом о рамену; ту је Тома Теологита, забринут да се |
| оји је главу своју пренео овамо а телом и репом по Азији тражи плена још.{S} Данас ми и Византи |
| једно с осталом већом и мањом властелом и жупанима, који вођаху своје жупе.</p> <p>Није било ку |
| златом извезени стег са двоглавим орлом и круном држао је стегоноша у десници на дршку од бојно |
| ање преграде, покривајући све то сламом и кровином.{S} Од те колибе почињали су катуни и трла, |
| </p> <p>Мара је истински тужила са Аном и Љубом за преминулим ћесаром.{S} У црном руху са распу |
| ање, Угљеша се појави на прозору с Аном и Љубом, а свет их весело поздрави, па, пијући и певају |
| величају, како односе мегдане на бојном и љубавничком пољу ?{S} Не!{S} У овим је крајевима једа |
| {S} Мож’да ће се Мара и велможа са мном и тобом још и смејати свему томе!</p> <p>Видосава разум |
| ади виђења са својим врсницима Војихном и Властојем.{S} Године и буре живота навалише на њ, те |
| лико лице у земљи.{S} Снажном, јуначном и здравом телу не доликоваше очајна збиља, што му на ли |
| осветљену собу, у коју она уђе а за њом и Гојко.</p> <p>Рајко застаде на степеницама.{S} Једва |
| у.{S} На челу коњаника, који су у лепом и правилном поретку ишли, јахао је на доброме белцу сте |
| поведником, стајаше узрујан пред мудром и добром деспотицом Љубом.</p> <p>— Познајеш ли још у о |
| S} Залуд је ту Урош са царским скиптром и круном, кад на њој нема истинског благослова!{S} Госп |
| да не вара! — прилично убедљивим гласом и са неком свечаношћу рече Тома Теологита.</p> <p>— Али |
| де, а из ране шикну крв. .</p> <p>У том и месец са свим изгреја.</p> <p>— Ху, једва се опростих |
| рањени, нађоше гроб свој.</p> <p>У том и зора забеле; за мало — па видело поче јаче освајати.< |
| покривен, киснуо на пољу.</p> <p>У том и последњи пламичак огња утрну.</p> </div> <div type="c |
| ађе уз њега — деспота -— својим саветом и знањем.</p> <p>Веће весело прими ту новину, а кад Гој |
| што жељно пружа руке за мирисним цветом и шареним лептирком.</p> <p>Старом се Исаији обновише у |
| о у њему сам.{S} Жеља за мирним животом и тишином, у којој би свој књижевни и преводнички рад м |
| и редови крстопољске војске са деспотом и својим војводом, те за час рашчистише простор око себ |
| ше своју војску заједно с осталом већом и мањом властелом и жупанима, који вођаху своје жупе.</ |
| .</p> <p>Кад му је играчка са ћесарицом и Маром код старе црквице осујећена, Тома је био ван се |
| и поздрави ратнике са старом ћесарицом и њеним двором, грмнуше хиљадама грла радосним клицањем |
| пута више посла у друштву с деспотицом и Маром, а Јелена, навикнута на невољу, трпељиво сношаш |
| из подграђа и околине с нејаком дечицом и заосталим старцима стајаху покрај пута с обадве стран |
| ришту, те се у друштву залагаху погачом и месом а запајаху добрим вином манастирским.</p> <pb n |
| а.{S} А тада је опет излазила с Угљешом и нагађала, чија ли је жупа и који ли је стегоноша...</ |
| о, што је пореметило мир, тако потребан и дому и души старе ћесарице.</p> <milestone unit="*" / |
| ко време ћутао и мислио.</p> <p>Опробан и срећан ратник, у почетку се обрадовао гласу о скупљањ |
| је побуну.{S} Али, преухитрен, савладан и затворен, данас може размишљати дуго о своме неваљалс |
| сам у град Перитеорион, али сам свладан и другом раном пао и онесвестио се.</p> <p>— Кад сам до |
| разум не само да им не отежаваху Богдан и Дејановићи, већ га и сами помагаху, јер и сами бејаху |
| а један пут из мркле ноћи свануо сјајан и ведар сунчан дан.{S} И она се животу сада први пут по |
| кога оружја.</p> <p>Гојко је, задовољан и срећан својим успехом поклисарским, био весео.{S} Час |
| завршавао шумицом.</p> <p>Био је сетан и забринут.</p> <p>Прође дугачком стазом до половине, п |
| а.{S} А ако си после тога дочекао мутан и облачан дан, који је однео собом и твоје добро распол |
| а мој!{S} Војна је крвав носао, страшан и кобан.{S} А ти се ове војне не плашиш.{S} Ти си увере |
| м брата нам морао устукнути као побеђен и прогнат?{S} Није ли се ваљало спремати за све случајн |
| у жар па опет од њега остаје само угљен и пепео....</p> <p>А то баш и мишљаху Исаија и Рајко о |
| ији.{S} Онај јуначни ђаур, што је рањен и полужив нађен на разбојишту, биће мио пророку.{S} Ђау |
| екивала.</p> <p>Он је био јако потресен и изненађен добијеним гласовима, а она му пође у сусрет |
| Прокопу, истом свецу, коме је посвећен и велики храм у Драми.{S} Стари су људи говорили да се |
| езнани ноћник, јер је тек у пола обучен и ако је, очевидно, толико приправан, да би могао с мес |
| остају само браћа Дејановићи, Костадин и Драгаш, и њихов стриц војвода Богдан.{S} На њих можем |
| рилике.</p> <p>Возари стадоше пред млин и унеше дивљач.</p> <p>Тада приђоше ватри Исаија и Рајк |
| ху ни мало боље ни Мрњавчевићи, Вукашин и Угљеша, о њима.{S} Између северних господара и Угљеше |
| ости! — с искреним болом рекоше Вукашин и Угљеша.</p> <p>— То бејаше честит јунак! — додаде Угљ |
| ја, — рече Угљеша — па сам знао, да он и без тога не би смео угазити у војну, а да буде ово шт |
| мало породично веће, па коме су само он и брат му краљ Вукашин</p> <p>Озбиљног лица засела су б |
| вршити посао срећно и раније, но што он и помишља.{S} А слава биће твоја!</p> <p>То поможе.</p> |
| /p> <p>— У име Бога и крста! — викну он и пружи Гојку го нож.</p> <p>Гојкове очи севнуше поново |
| кожној простирци, мирно посматраше огањ и његово поступно слабљење.</p> <p>У души и сећању њего |
| е, а српској војсци да је општа погибао и краљу и деспоту онака иста, каква је и простом пешаку |
| точну границу, он се нарочито задржавао и гледао да се не врати што дуже у Драму.{S} Он је сад |
| зили свој гроб у Томи, који је обећавао и — варајући ћутао</p> <p>А турски се гвоздени ланац св |
| а војска, коју је он у Кукушу дочекивао и испраћао у Сер.</p> <p>Краљ Вукашин је одмах после сп |
| } Једно пак, чиме се необично одликовао и што га је Угљеши вазда препоручивало, била је могућно |
| о их одведе на кулу, где је он становао и одакле је леп изглед на море.</p> <p>На питања његова |
| добила новог господара, па је страховао и за своју љубав.{S} Често је са високог бедема крстопо |
| ара распао се пре, но што је ишта могао и предузети.{S} Ми смо остављени сами себи, остављени с |
| е толиког лутања.{S} Та ја бих се могао и оженити и бити ћесар у Драми.{S} Има у овим земљама и |
| пита он Љубоја.</p> <p>Љубоје изнемогао и блед, држећи се усиљено у седлу, погледа Богдана, хте |
| ском.</p> <p>— Богу хвала што ми је дао и трећу кћер ! — рече она, кад пољуби Јелену у чело.</p |
| ногим царским повељама.{S} Ту је спадао и један млин на Мутници, речици недалеко на <pb n="23" |
| његову.{S} Тако је Угљеша све прегледао и нашао да је све опако, како је оставио ћесар Војихна |
| ри погребу Војихнином.{S} Ту се задржао и после тога неколико дана по жељи свих а нарочито десп |
| им.</p> <pb n="56" /> <p>Ветар је хујао и разносио увело лишће и ситне гранчице, распаљујући са |
| ена, већ бејаше предала судбини да, као и остале, утрне.</p> <p>У један мах Рајку се учини да п |
| била је исто тако тамна и нејасна, као и његов карактер.{S} У Драми су, разуме се, о њој разби |
| огом, мили гласниче!</p> <p>И Мара, као и нехотице, махаше руком опраштајући се са јатом ждрала |
| јаху око спољне стране високе куле, као и нехотице погледа на звездано јато.</p> <p>Љуба то спа |
| ћи покојног Војихне добра?</p> <p>— Као и себи самом! — искрено рече Љубоје.</p> <p>— Онда је с |
| н је сада, свакако, стар.{S} Ваљ’да као и ја.{S} Он ми је, кад смо опсели једном Сер, живот спа |
| ле, пуна бриге за тобом, нађем овде као и сада.{S} Деспоте, Угљеша!{S} Има неко доба, како оста |
| знам.{S} Мож’да.</p> <p>Толико је знао и пријатељима поверљиво причао Рајко.</p> <p>Међу тим Т |
| ион, али сам свладан и другом раном пао и онесвестио се.</p> <p>— Кад сам дошао себи, било је с |
| здио гласник и јавно, да је Пловдин пао и да је дошао ред на деспотовину Дејанових синова.</p> |
| ут. — Сада верујем да је туђинчев посао и моје именовање за заповедника овога града и краја.{S} |
| колена.</p> <p>Тако је неко време ћутао и мислио.</p> <p>Опробан и срећан ратник, у почетку се |
| ошалица срца.{S} Па ипак је неко наишао и на ту тајну стазу сазнања љубавних снова Љубојевих.{S |
| ао казати шта је у истини, те је отишао и он незнано куда под тешком мож’да слутњом, да сам му |
| ју Белога Мора.{S} Тада је к њему дошао и Рајко али Томе није ту застао.</p> <p>У чешћим бојеви |
| p>— Деспот је јунак!{S} То сам и слушао и очима гледао, — па продужи причати из своје прошлости |
| амска војска састаше, проламаше се небо и разлегаху се горе од веселих ратничких клицања, а Угљ |
| очима гледаше горе, као да тражаше небо и на њему Господа.</p> <p>— Тебе, Бога, хвалим! — оте м |
| ј туђин.{S} Говорио ми је лепо, ласкаво и позивао ме да са њим идем.{S} Па да не би мој одговор |
| ао је гласник деспоту.{S} Све је здраво и мирно и весело нашој извесној победи, — одговори Гојк |
| у један не много велики кланац.{S} Лево и десно дизали се каменити брегови, а међу њима је текл |
| седлима и спуштеним уздама јурнуше лево и десно, напред и назад газећи и тлачећи све, на што на |
| е почеше се разређивати и одвајати лево и десно у поједине гомилице, бијући непрестанце бој на |
| у двадесетим годинама свога века, живо и окретно, гдекад много говорљиво а гдешто и врло ћутљи |
| а, а монах Исаија причаше им нешто живо и весело...</p> <p>Ана је у последње време под теретом |
| војске.</p> <p>У том стиже у Жегљигово и поклисар Гојко.</p> <p>И док су једни причали о његов |
| лочинство и према Јелени, плану по ново и одлучи да учини своје још пре поласка целе војске.</p |
| последњих, где га дочекаше свештенство и духовници.</p> <p>Најстарији међу њима, настојник црк |
| Тек кад је сазнао за Томино злочинство и према Јелени, плану по ново и одлучи да учини своје ј |
| /p> <p>— Са свим.{S} Основао је царство и подигао патријаршију али некако чудно.{S} Не бејаше, |
| мој дом.{S} Ти си ценио његово јунаштво и његову племенитост, па се ниси одмицао од постеље њег |
| ош не могу да са тим раскинем.{S} Благо и уресе, знаке таштине земаљске, — дадох светој обитељи |
| ање.</p> <p>Па јој је онда говорио дуго и живо, говорио је и као деспот и као муж, и као јунак |
| S} Мишљење свога оца делио је врло радо и његов Гојко, па је у мислима и жељама и даље <pb n="2 |
| ах умро од туге, што је у срџби проклео и уклео свога господара а са њим и домовину.</p> <p>Деј |
| е, једним дрветом разгрну покисли пепео и пухор, па оно мало огња метну на суво место.{S} За ти |
| Рајка и виде, да он уђе у врт.{S} Брзо и опрезно као мачка пређе простор до ограде од врта, ух |
| е раставити.{S} Ал’ кад је Војихна брзо и ненадно преминуо, старац се промени.{S} Издаде га муш |
| <p>Старац, мрмљајући нешто, изиђе брзо и оде да тражи помагача.</p> <p>Рајко познаде да збиља |
| p> <p>— Ти си ми пријатељ?</p> <p>— Био и остајем! — одговори Рајко.</p> <p>— Бићеш ми и кад —< |
| г јој витеза, кад ју је Гојко поздравио и кад му је она Бога прихватила.</p> <pb n="112" /> <p> |
| на сумњиве људе.{S} Али није заборавио и да им тачно означи места, до којих ће трагати за злоч |
| оту и воље за уживањем.{S} То је тражио и већином нашао.{S} Сад ће настати војна, за коју он ни |
| Угљешину повељу.</p> <p>Да би обележио и у трајнијем спомену сачувао свечаност походе својој т |
| о, који је оним двема преградама служио и за ограду околног дворишта.{S} Прегледа још једном, к |
| и је на самрти.</p> <p>Гојко се пожурио и одмах кренуо.</p> <p>Ишао је без иједног пратиоца, да |
| није стубове.</p> <p>— Бићу срећан, ако и ја своме деспоту узмогнем рећи о њима то, што од десп |
| радосним клицањем, које се више никако и не прекидаше, па ни онда, кад се Љубоје заустави на п |
| мати за све случајности, које могу лако и ненадно наступити?{S} Је ли Вукашин оклевао?{S} За ср |
| све окреће око земље и њој служи, тако и моје живовање не може се замислити без ове моје миле |
| ран очи испије.</p> <p>— Баш ће му тако и бити.{S} Ал’ њега за ноћас ваља у подрум бацити — одг |
| ом за балчак, на рамену са врхом далеко и право напред истуреним.</p> <p>Страховито лупи, звекн |
| још мање.</p> <p>Век је сад дуг колико и мост.{S} Што краћи мост, краћи и век.</p> <p>А куда л |
| мњичења и суморности.{S} Готово се нико и не труђаше, да се покаже веселији, но што је у ствари |
| ном разговору и шапутању, а данас Рајко и не верује да је Тома тада тек случајно дошао Момчилу |
| <p>— А кћи његова? —- упита опет Рајко и немирно устаде.</p> <p>— Она је, златна јабука наша, |
| лопи очи.</p> <p>— Брате! — писну Рајко и загрли Љубоја.</p> <p>— Ћефалијо, носи овај преломљен |
| тузи својој бејаху будни само још Рајко и Исаија.{S} Обојица ћутаху и гледаху у пламен, који се |
| ху велики војвода Богдан, војвода Гојко и неколико старијих и млађих витезова.</p> <p>Деспотица |
| екиде ћутање:</p> <p>— Војвода је Гојко и иначе зрео.{S} О њему постоје већ читаве приче по Крс |
| >На вратима од чадора појавише се Гојко и Рајко.</p> <p>— Красно, млади певачу! — рече Гојко — |
| > <p>Мало после стајали су у врту Гојко и Мара.{S} Разговор је био жив, пун, као што им је и ср |
| је певам српским речима...</p> <p>Гојко и Рајко пролажаху редом поред чадора горе и доле, десно |
| о си јунак од мегдана, ти љуби црно око и црно вино пиј!</p> <p>„А ако душом певаш и шарне снов |
| .</p> <p>Тада зачу старац хрзање коњско и неки глас, који као да дозиваше некога.{S} Лагано уст |
| ’да и са свим већ скрхано оружје српско и грчко, Драма је један од првих и најлепших залогаја, |
| догађај у лову.{S} И она га рече кратко и нејасно.{S} Али је још више уби, кад Ана на то одгово |
| о Грче напило најлепшега вина, напевало и науживало, стаде наговарати Момчила, да се покаже као |
| .</p> <p>Тако се друштво брзо смањивало и на послетку ишчезе.{S} На дати знак хајкачи са других |
| скех гора, а што је сунце више освајало и они су све дубље залазили у шумску хладовину.</p> <p> |
| ио, утврдивши градове.{S} Али је ваљало и душу овога народа умирити.{S} Успео сам, те сам цариг |
| ако би се истини твоје песме могло мало и приговорити.{S} Ал’ ништа зато, певај!</p> <p>Певач с |
| иле прилике, ал’ опет није било нестало и последње наде.{S} Уједињеној снази српској не би још |
| а груди.</p> <p>Исаија је пољуби у чело и косу, очи му заблисташе сузом, а он, држећи је на прс |
| ће ветар донети добро и лепо а који зло и ружно време, који ће натерати мало лепе а који много |
| .</p> <p>Нападачима је, у осталом, било и то право, само кад су изнели главу.{S} Што се тиче но |
| је од Ане сазнала.</p> <p>Мари је било и сувише.{S} Она не бејаше далеко од постеље тешке боле |
| својим током развија.{S} Тако је и било и ми смо победиоци.{S} Хвала ти!</p> <p>Други пут је Ра |
| о толико сазрео, да би тамо опасно било и приступити.{S} Ево погледајте! — и Тома повуче на виш |
| о морила, а на место њено дошло је мило и радосно сазнање.{S} Празни дани минулог живота његово |
| </p> <p>— Знам.</p> <p>— А није ли тамо и војвода Властоје?{S} Он је сада, свакако, стар.{S} Ва |
| додаде Вукашин.</p> <p>— Брате, ми ћемо и сад под окриљем звезде нашег рода поћи у бој за једну |
| а — без наших држава.</p> <p>— Њих ћемо и позвати — и само њих, јер од Бугарске се немамо чему |
| мање.{S} Али опет —-</p> <p>— Доста смо и ми Турцима! — одазваше се остали.</p> <milestone unit |
| и друкчије поступати до онако, како смо и учинили.{S} У име мисли о јачини српској, која ће моћ |
| јер разуме војну <pb n="17" /> боље но и сам законик.{S} Он је ваљан синовац ненадмашнога вите |
| ног момка у војсци ћесаровој.{S} Лагано и неопажено љубав је освајала срце Љубојево, док га ниј |
| ојев ушао је у драмско логориште лагано и свечано око заранака краснога дана прве јесени.</p> < |
| це с јужне стране простире се пространо и равно красно поље, које се дубоко са севера завршује |
| Пусто чадорје стоји развучено, покрхано и подерано.</p> <p>Многи се јунак још бори са душом, не |
| ше деспотицу, Угљеша се удали, очевидно и сам потресен губитком најпоузданијег крила на граници |
| ћеш управљати само у име моје слободно и неограничено.</p> <p>— Надам се, да нећу бити без вре |
| ко време попуштати, док је све уравњено и прокрчено.{S} Данас више не разликујем у мојој деспот |
| Ани нешто брзо грчки али тако покварено и нејасно, да га она ни у повољнијим приликама не би мо |
| од њих у службу своме господару искрено и верно.{S} А кад по неко од њих науми, да са свим прек |
| во.{S} А на нас он никада неће отворено и витешки напасти.</p> <p>— И сам тако мислим, — одгово |
| био неки туђин, који је живео повучено и кога сам ја ту затекла.{S} Он је био моме поочиму виш |
| сам певао.{S} Ала је то витез!{S} Вино и песма — то је њему све.{S} А то, Бога ми, лепо стоји |
| ио, тако радећи.</p> <p>Свргнуће Томино и узвишење Гојково обрадовало је све и свакога у граду, |
| јатне јаве, ловачко се друштво Угљешино и пробудило у суморном расположењу.{S} После оних, мало |
| и трла, који су се продужавали северно и преко првих огранака планине Плачкавице.</p> <p>Једне |
| ротеже старац. — А је ли тамо све мирно и добро?</p> <p>— До сада јесте, хвала Богу!</p> <p>— Б |
| еспот отишао с војском, око ње је мирно и тихо, па се и она нешто изменила.{S} Постала је расеј |
| асник деспоту.{S} Све је здраво и мирно и весело нашој извесној победи, — одговори Гојко.</p> < |
| не.{S} У Драми је за то доба било мирно и прилично обично.{S} Стари је Властоје непрестано лежа |
| шин поступаху у свему сложно, договорно и братски.{S} А тај споразум не само да им не отежаваху |
| ог ћутања.</p> <p>— Борисмо се неуморно и само знадосмо за победе! — додаде Вукашин.</p> <p>— А |
| оликим гласовима, који долазише нејасно и неодређено.</p> <pb n="167" /> <p>Ал’ кад се још једн |
| у редом поред чадора горе и доле, десно и лево.</p> <p>— И тако остаде у залуд моја журба.{S} Т |
| знати.{S} Ми ћемо свршити посао срећно и раније, но што он и помишља.{S} А слава биће твоја!</ |
| е је таман просто и без кићења али лепо и дирљиво био испричао како је деспотица писнула од бол |
| у и топлини душе једне било свуда добро и у вечитом леду топло!</p> <p>— Кажи да студен, што на |
| } Он познаје који ће ветар донети добро и лепо а који зло и ружно време, који ће натерати мало |
| ка, који принесе један дворанин, узе со и хлеб, подносећи их Угљеши.</p> <p>— Здрава нам буди, |
| че досећати.</p> <p>— Сазнао сам све то и ја, — рече Угљеша — па сам знао, да он и без тога не |
| ово познато боље него другима.{S} Зато и назначих тебе за заповедника драмске војске.</p> <p>— |
| а ћу <pb n="77" /> већ припремити место и начин.{S} Наћи ћу се у близини нападнутих и спашћу их |
| а Филона, и ако он велича царски престо и скиптар.{S} У витешким делима и племенитости, коју пе |
| оцу ожалостиле Мару, толико су је исто и умириле речи, којима јој је Гојко јасно казао шта мис |
| адо одазвати нашем позиву.{S} Тако исто и Богдан.{S} Његова војводина може трајати само докле н |
| "24" /></p> <p>Властоје је таман просто и без кићења али лепо и дирљиво био испричао како је де |
| дње доба нема, бојећи се да је није што и у чему несвесно увредио.</p> <p>То је души Аниној бил |
| је Рајко — па мож’да сам пропустио што и од дужности учинити!</p> <p>— А то је —</p> <p>— Треб |
| и друге војводе.{S} За њима а покадшто и поред њих јахали су соколари са изученим соколима на |
| поврати ред.</p> <p>Турци и овде вешто и одлучно нападоше.</p> <p>— Војводо, ти се можеш склон |
| кретно, гдекад много говорљиво а гдешто и врло ћутљиво.</p> <p>Рајко се сећа, да се Момчило њим |
| рина.{S} Ја сам је хитцем једним скинуо и ослободио сиротане, али је то било са свим случајно.{ |
| ј ненадни одлазак Мара? — упита га тихо и озбиљно.</p> <p>— Не верујем.{S} Ја јој не могах јави |
| овој краљевини, где су и градови Прилип и Скопље, Качаник и Битољ и многи други.{S} Јужно од бр |
| вагда надати.</p> <p>Рајко је био ведар и весео, надајући се бољим данима у својој будућности.{ |
| во занимање!{S} Ја сам и војник и видар и трговац и бродар.{S} Овамо чешће долазим.{S} Каква ср |
| скромном дому нашем милостиви господар и драги гост! — поздрави Ана Угљешу, па се окрете и са |
| Дејановићи, већ га и сами помагаху, јер и сами бејаху у њиховом савезу.{S} Па ипак не бејаше ла |
| рекрстише и полугласно додадоше:{S} Мир и покој вам, мученици!</p> <p>— Сестро, — рече мало пос |
| алицом у руци.{S} Он је био први пастир и старешина над осталим својим друговима у првом равниј |
| крви и ранама, долази да на општи ужас и изненађење буде зао гласник, да је Пловдин — пао!</p> |
| оспод уклони далеко од ове куће, од нас и свих честитих, — одговори Јелена.</p> <p>— Не, није т |
| ш ни рђав, јер, Богу хвала, таких у нас и нема.{S} А хоћеш ли да посведочим белегу?{S} Ја не бе |
| и мучна војна с Турцима.{S} Између нас и Византије било је и прошло.{S} Деспот је рачунао на г |
| љство, и искрено савезништво између нас и Балшића.{S} Још се мање смемо ослонити на млађега бра |
| S} Хиљаду логорских ватара плану за час и осветли мрклу ноћ, а живот у логору поста још живљи.{ |
| о.</p> <p>Кад је Ану прошао први потрес и туга због крстопољског догађаја — онаког, о каквом јо |
| му!{S} Она ми је И отац и мајка, и брат и сестрица!{S} Она ми је једино благо!{S} Други — веле |
| се поведе, а оштри палош наиђе на врат и главу његову, и не заустави се.</p> <p>Гонилац се са |
| p>— А не би, на послетку, било на одмет и да се једном скрасим после толиког лутања.{S} Та ја б |
| м предузећу.{S} Јуначан, смео, племенит и отворен привући ће твоју пажњу још првих дана.{S} Ста |
| ио дуго и живо, говорио је и као деспот и као муж, и као јунак и као човек од срда, па кад је х |
| Пијмо, испијмо до дна, и живимо за част и име своје и своје отаџбине!{S} Здрави!</p> <p>Мало до |
| ив Алтомановића, као да је окренуо лист и преврнуо вером.</p> <p>— Гле, гле!</p> <p>— Он је трг |
| асла, црпући у души своје мајке благост и тихо суђење а у витешком карактеру свога оца одлучнос |
| ја би циљала да баци сенку на искреност и љубав нашу.{S} Тога не може бити, јер таким сумњама н |
| дмах Пловдин.{S} Сви они нуде покорност и данак.{S} А земља храброга <pb n="182" /> Угљеше, кој |
| витешком карактеру свога оца одлучност и постојанство.{S} Била је у шеснаестом лету, кад се у |
| ситни и брзи звуци изазиваху и храброст и страх.{S} Они јечаху и довикиваху, да су сви на ногам |
| устаде пљеснувши рукама:</p> <p>— Крст и анђео! њега је однео нечастиви!</p> <p>И старац се пр |
| >— Врло добро Он треба да буде нападнут и убијен.{S} Други неко биће у исто доба само нападнут. |
| ји је догоревао, распламте се за тренут и мало после угаси, али Рајку послужи његова светлост, |
| будио у мени не само осећања љубави већ и поштовања.{S} Он је у речи мудар, умом окретан, његов |
| — рече Исаија.</p> <p>— Читала сам већ и одиста са пуном милином.</p> <p>— Ја сам тек недавно |
| главници цара Уроша, Лазар Хребељановић и Вук Бранковић, не мишљаху нити се надаху, да би у гос |
| да ту више нема шале, прискочи у помоћ и стаде једнога давити.</p> <p>Старац хтеде нешто рећи, |
| Гојко је с места послушао њену наредбу и из Драме отишао не опростивши се добро ни с Маром, ко |
| умолили да подсети Костадина на погодбу и ма њихово право, да само за себе копају а деспоту да |
| ранину — тврдо га вежи за ону исту врбу и остави нека му гавран очи испије.</p> <p>— Баш ће му |
| му ставља на услугу мишицу и мач, главу и живот, захори се велика дворана од радосног клицања.< |
| аија наже над самртником, па диже главу и рече монахињама:</p> <p>— Помолимо се Господу за душу |
| ко је кад блага задобио.{S} Своју главу и мишицу, светло оружје и добра коња стављао је сваки о |
| , држећи је на прсима, диже своју главу и очима гледаше горе, као да тражаше небо и на њему Гос |
| јунацима.</p> <p>Тома узе лук и тетиву и, нанишанивши, пусти.{S} Па не часећи ни часа узе друг |
| догодило.{S} Чуо је о неверству Гојкову и задаћи Томина путовања у Крстопољ.{S} Разборити деспо |
| ађе за облаке, а правоверни чуше клетву и задрхташе од страха...</p> </div> <div type="chapter" |
| едног тренутка велику мисао о јединству и снази нашој на југу.</p> <p>— Мој се деспот неће пока |
| и тамницу отворила?</p> <p>— Хвала Богу и не бејаше никога за тамновање, дете моје, кад издахну |
| граду остаде од мушких само нешто слугу и стараца.</p> <p>Напред, пред свом војском, јахао је у |
| снива, прелазећи с једне слике на другу и од једне успомене ка другој</p> <pb n="103" /> <p>Гот |
| отворене, размакоше се, готове да одаду и смех и плач и уздах и врисак.</p> <p>— Она је, она, Ј |
| причаше све што се имало рећи и о граду и о посади у њему.{S} Ређаше им све, што у Галипољу вре |
| коро слушао туђу!</p> <p>То се по граду и подграђу за час рашчуло.{S} И док су неки нагађали, ш |
| ток дневнога живота и пословања у граду и подграђу драмском.</p> <p>Дошавши у тренутку највеће |
| ђе српском логору.</p> <p>У тачном реду и густим групама коњица се турска раздели на три дела н |
| м, у Жегљигову, <pb n="109" /> Велбужду и Кратову, кипео је живот бујношћу придошле реке планин |
| догађајем забринуше и народ у подграђу и господу у граду.</p> <p>Костадин стаде размишљати о с |
| азлога често пута оставиш богату трпезу и госте наше за њом, па одлазиш узбуђен, узнемирен, да |
| о упита Љубоје.</p> <p>— Тако захтевају и наши и општи послови.{S} Чућеш и видећеш.{S} Ти желиш |
| /p> <p>— А ако ме многи знаци не варају и крвника туђина наћи ћемо, — рече Гојко.</p> <p>— Душа |
| роисточном а друго северозападном крају и првим најближим чадорима српске војске.{S} Треће се о |
| у о потпуном изгнанству турском у Азију и кад је страховао за успех тако великог предузећа, сру |
| дно срце, коме би на сјају једних очију и топлини душе једне било свуда добро и у вечитом леду |
| шљивим на лику и у погледу, црних очију и расплетене косе, која јој је падала низ леђа — одиста |
| у онака иста, каква је и простом пешаку и скромном поноснику.</p> <p>А тада се заче опште клање |
| с нечим господским и поношљивим на лику и у погледу, црних очију и расплетене косе, која јој је |
| носи овај преломљен мач краљевом Марку и реци, да жртве одоше брзо једна за другом! — заврши Б |
| ко приђе Љубоју, који га ухвати за руку и посади до себе.</p> <p>— Најважнији догађај за ово до |
| затресе.</p> <p>Рајко је ухвати за руку и придржа:</p> <p>— Јелена? ти сада!</p> <p>— Да, војво |
| , очи му бејаху влажне.{S} Он диже руку и обриса — сузе.</p> <p>Уздахну, па се окрете на страну |
| ша са искреним поштовањем пољуби у руку и она њега у чело — старој ћесарици заблисташе у очима |
| зе, деспот је нежно ухвати за леву руку и приведе крају, где је, наслоњен на малу ограду, мало |
| , што је на јужном путу за морску обалу и Крстопољ, била је стара нека црквица, посвећена свето |
| и се спремаху, да продуже пут за Ипсалу и даље, па се могло опазити да се журе.</p> <p>Тома сти |
| ма њој.{S} Пазићеш увек да је, остарелу и слабу, погружену и савладану под теретом најновије жа |
| } Па не часећи ни часа узе другу стрелу и оком ухвати орлов лет, како се бејаше упутио даље на |
| стране деспотовине, позивајући властелу и градске ћефалије а крајишницима, господарима над крај |
| ској војсци да је општа погибао и краљу и деспоту онака иста, каква је и простом пешаку и скром |
| е стекоше, да чују песме о светом краљу и боју на Велбужду, о смрти војводе Момчила и о другим |
| ђео Божји, узео му из руку крваву сабљу и предао Турцима.{S} Зла коб!</p> <p>Тешка слутња паде |
| ити што сам пре био: пријатељ пријатељу и млађи старијем.{S} Једно се догоди ономад а друго сад |
| а, да својом милином задахне јаче земљу и њен свет.</p> <p>И на тој кули има некога сад у позно |
| ен одвали и одроњавајући за собом земљу и потискујући ситније камење падаше ка реци Јасно бејаш |
| у сви на ногама, да сви знају за невољу и да се сви сложно одупиру, али говораху сем тога Турци |
| их савезника, већ смо вољни признати му и старештво, па и данак плаћати, ако се друкчије не мож |
| X.</head> <p>За мало дана стиже у Драму и Угљешина војска а са њом Угљеша, деспотица Љуба и вој |
| после његовог доласка вратио се у Драму и трилиски ћефалија Рајко.</p> <p>Побратими су се искре |
| се кроз турски логор, доходили у Драму и из ње се враћали.</p> <p>Пловдински је заповедник нуд |
| је са Угљешом више пута долазио у Драму и ишао даље, али не бејаше никога, који се у почетку об |
| а поглавица обилазио потчињену му Драму и њену област.</p> <p>Ћесарица Ана изишла је са свитом |
| онда, кад се у граду поведе реч о њему и његовом задоцњењу, и ако је било жупа удаљенијих које |
| је пореметило мир, тако потребан и дому и души старе ћесарице.</p> <milestone unit="*" /> <p>У |
| ија у последњем часу, сумњајући на Тому и непознатога му Грка, послао да јуре у сусрет Гојку.</ |
| дно из тих разлога.{S} Оно, што је Тому и довело овамо, то га и сада јоште одржава!</p> <p>Посл |
| е гране наћи ће наше мисли у једном уму и жудње у једној души.</p> <pb n="160" /> <p>— Нек тако |
| сну вардарску долину, видео је и Струму и Струмицу, и многе тврде градове.{S} Стари су сумњали |
| о.{S} Нападачи, изненађени, пустише Ану и Мару, и, преплашени, прескочише јарак крај пута, па и |
| руги твоји људи нападну на ћесарицу Ану и њену лепу поћерку.{S} Ја ћу <pb n="77" /> већ припрем |
| омање ловачке групе по уговореном плану и са једном лозинком.</p> <p>Тако се друштво брзо смањи |
| јка, исправи се, измахну ножем у страну и замахну да Рајка удари са стране у десна ребра.</p> < |
| — довикну им Гојко.</p> <p>— А ми једну и спасосмо! — одговорише они, показујући на старог двор |
| увек да је, остарелу и слабу, погружену и савладану под теретом најновије жалости, ни у чем не |
| <pb n="6" /></p> <p>Он се трже, окрену и, спазивши своју драгу Љубу, пружи јој руке.</p> <p>— |
| , принеше војсци поткрепе у добром вину и брашненицама — стан забруја од весеља и безбројних пр |
| уба и Мара одоше на кулу, која је млину и његовим зградама давала изглед неког утврђења, а оста |
| помогао, да стече права на милост Анину и руку Марину.</p> <p>Јако поремећен у својим намерама, |
| је с минулим јунацима стварао величину и царство српско, утрну онда, кад заповедник непобедног |
| туреним.</p> <p>Страховито лупи, звекну и јекну нешто.</p> <p>Верна животиња размрска теме о тв |
| <p>Прође један тренутак, а старац викну и устаде пљеснувши рукама:</p> <p>— Крст и анђео! њега |
| /p> <pb n="142" /> <p>Ана од чуда клону и седе, а Љуба јој задовољи прву радозналост.</p> <p>Ан |
| крсти га још једном.</p> <p>Ветар духну и суво лишће обнаженог дрвећа позне јесени зашушта, раз |
| на кулу мотриљу.</p> <p>Чешће је и дању и ноћу излазио на ово место.{S} Губио је своје погледе |
| је већ знао, да је био стао на последњу и највишу лествицу части, коју је могао овде имати.{S} |
| вари био.</p> <p>У таком се расположењу и кренуше рано из јутра за Драму, а кад овамо стигоше, |
| аја, плавојка привлачила је на се пажњу и душевним и спољним украсима.{S} Стари се Властоје сла |
| е и други Орфанци.</p> <p>Снажно запињу и вешто одбацују али катуњанима не добацују.</p> <p>Зно |
| <p>И док је Исаија опрезно тражио Мару и Видосаву, да их обрадује, дотле је Тома већ био добио |
| } Без поговора послушан покојном ћесару и његовој жени Ани, Гојко је с места послушао њену наре |
| >— Дабогме! — умеша се трећи. — За веру и полазе на неверника.</p> <p>— Вера ће и помоћи, да се |
| спотице!{S} Да сам мислио остати у Серу и на овоме, што имам, не бих се ни на ову лествицу зема |
| требало ни да има места на таком збору и световању.</p> <p>Изишавши с већа, Рајко није при сла |
| м грчким поклисарима у тајном разговору и шапутању, а данас Рајко и не верује да је Тома тада т |
| да крунише речи своје, приђе ка прозору и очима тражаше звезду своју.{S} Она не опази, како га |
| је било у Вукашиновој краљевини, где су и градови Прилип и Скопље, Качаник и Битољ и многи друг |
| са њим и домовину.</p> <p>Дејановићи су и до сад дочекивали поклисаре од Мрњавчевића с пуно пош |
| е, ко је и одакле је, толико, колико су и други у граду могли већ знати.</p> <p>— Непознати ми |
| станак Угљешине и Вукашинове војске, ту и прво логориште удружене српско силе јужних српских го |
| рпска вера.</p> <p>— Хе, брајко, има ту и Грка и Влаха!</p> <p>— Па ако!{S} Опет је, велим ти, |
| није могао.{S} Он је имао очи за лепоту и воље за уживањем.{S} То је тражио и већином нашао.{S} |
| а хтела јавити овако исто на овом месту и у ово доба, али сам се опет уздржала.{S} Сада не мога |
| одрум бацити — одговори старац. — То ћу и да урадим.{S} Да ми ко помогне убацити тамо зликовца. |
| м, што бива.{S} Вукашина устављати нећу и не могу.{S} Ал’ хоћу и могу да учиним, да не заложи с |
| а, кога је она држала за домаћу несрећу и злу коб.</p> <p>Ни Видосави а још мање другима није б |
| нас књигу деспоту Костадину Дејановићу и његовом брату деспоту Драгашу.{S} Ти ћеш их позвати н |
| ли — само ту.{S} О Лазару Хребељановићу и Вуку Бранковићу не смемо ни помишљати.{S} Они су нам |
| а устављати нећу и не могу.{S} Ал’ хоћу и могу да учиним, да не заложи сву снагу у тој војни.</ |
| ику.{S} А овај је природном отвореношћу и искреношћу својом веровао, много веровао младом Визан |
| </p> <p>Ти ситни и брзи звуци изазиваху и храброст и страх.{S} Они јечаху и довикиваху, да су с |
| и пре, него што преплашени Турци могаху и помислити, шта им ваља радити — шикну крв из племенит |
| асник наше победе.</p> <p>— Хвала Алаху и пророку, а како смо Пловдин били поново изгубили и ка |
| енопоља, које бејаше због тога у страху и трепету.</p> <p>Било је пред вече 25 септембра 1371 г |
| о још Рајко и Исаија.{S} Обојица ћутаху и гледаху у пламен, који се поступно гасио.{S} Дрво пла |
| иваху и храброст и страх.{S} Они јечаху и довикиваху, да су сви на ногама, да сви знају за нево |
| о, <pb n="106" /> путник скиде кабаницу и разастре је по гомили грања крај ватре да се суши, па |
| ошљака, његову дугачку искислу кабаницу и доброга коња.</p> <p>— И јесам путник, кога ова киша |
| да је са својом војском прешао границу и ступио у турску земљу, да непријатељ у страху ишчезав |
| Угљеши, како му ставља на услугу мишицу и мач, главу и живот, захори се велика дворана од радос |
| ма, ветру, уздаху, но лакој тици, сунцу и светлим зрацима његовим!</p> <p>— Војна неће дуго тра |
| натраг у Дренопоље.{S} Ја знам и Угљешу и његову војску.{S} Јесу храбри, јесу многобројни, али |
| ити је лако било завирити у његову душу и мисли па проценити, да ли је био охол из уверења о ве |
| раху.{S} За очима јој чисто одоше и дах и осећаји, а душа њена шапуташе:</p> <p>— Далеко, далек |
| , готове да одаду и смех и плач и уздах и врисак.</p> <p>— Она је, она, Јелена! — викну Рајко р |
| а ја га, кад ме мину прва туга, весељах и оживех кућу његову.{S} Ту сам, витеже, расла и од дет |
| товој, Мара се једва уздржала, да одмах и пред свима на дворишту не падне Видосави на груди и д |
| е, размакоше се, готове да одаду и смех и плач и уздах и врисак.</p> <p>— Она је, она, Јелена! |
| онише ме, да се са њима борим, па да их и <pb n="74" /> побеђујем.{S} Да се боримо!{S} Причекај |
| се чешће дотицали пехарима, празнили их и наливали, разговарајући се пријатељски.</p> <p>Власто |
| е пожури, да не изостане за њим, јер их и пратиоци бејаху већ сустигли у пролазу кроз подграђе |
| српско и грчко, Драма је један од првих и најлепших залогаја, на које је зинула гладна чељуст з |
| — рече Ана Видосави — остављени од свих и свакога.{S} Најпоузданији стубови, који су држали кућ |
| гдан, војвода Гојко и неколико старијих и млађих витезова.</p> <p>Деспотица и Ана са свитом сво |
| у милости код цара.{S} Проценио сам њих и њихову силу, па не нађох онога што царству нудисмо ми |
| цу није така трка прва Гонилац само њих и зна.</p> <pb n="163" /> <p>А какви греси?</p> <p>Бегу |
| чин.{S} Наћи ћу се у близини нападнутих и спашћу их.{S} Тиме сам постигао двоје: стекао сам пра |
| вори меког љубавника, благе душе, тихих и срдачних жеља.{S} Па ипак остадох ватрен у једној жељ |
| е!{S} Ја сам и војник и видар и трговац и бродар.{S} Овамо чешће долазим.{S} Каква срећа што сл |
| мо, — рече деспотица. — Храбри бранилац и заповедник јакога Пловдина предао је свој дух Господу |
| pb n="165" /> <p>Ту Су.</p> <p>-Бегунац и гонилац чују један другоме дах, осећају пламен мржње |
| ?{S} Е, Бог да га прости! — рече старац и подиже шубару.</p> <p>После тога устаде, уђе у колибу |
| </p> <p>— Ту је зликовац! — рече старац и извади нож, па корачи напред.</p> <p>— Ха, нећеш умаћ |
| ева погребну песму!{S} Она ми је И отац и мајка, и брат и сестрица!{S} Она ми је једино благо!{ |
| акоше се, готове да одаду и смех и плач и уздах и врисак.</p> <p>— Она је, она, Јелена! — викну |
| едан пут постаде све јасно.{S} Трже мач и ступи корак назад.{S} Љубоје бејаше са свим изненађен |
| а заблисташе сузе у очима.{S} Узеше мач и пољубише.</p> <p>— Његово је знамење! — додаде Рајко. |
| само угљен и пепео....</p> <p>А то баш и мишљаху Исаија и Рајко о судбини човечјој!</p> </div> |
| краљева и деспотова војска, па зато баш и хоће да се пред вама покаже овај са катуна више Радов |
| Драме од Сера.{S} Али — а тебе зато баш и шаљем — не смећи с ума ни једног тренутка велику миса |
| рно вино пиј!</p> <p>„А ако душом певаш и шарне снове сниваш, за плаве очи подај све!</p> <p>„Ј |
| .</p> <p>— Поздрављам те, господару наш и мили зете мој!{S} Буди скромном дому нашем милостиви |
| ника.</p> <pb n="71" /> <p>— Тако мораш и чинити, јер си ти прва стража српској слободи на овој |
| и друкчије?</p> <p>— Разуме се, и можеш и ваља друкчија да будеш.{S} Зашто тужиш?{S} Ваљ’да зат |
| тевају и наши и општи послови.{S} Чућеш и видећеш.{S} Ти желиш кући покојног Војихне добра?</p> |
| стало остављам теби, да добро размислиш и расудиш.{S} У Драми ће остати и даље господар ћесариц |
| сузе.</p> <p>А ни Мара ни Видосава још и не слућаху, шта се све у Крстопољу догодило.</p> <p>К |
| е се Мара и велможа са мном и тобом још и смејати свему томе!</p> <p>Видосава разуме са ужасом, |
| утник.</p> <p>— Добро ми дошао !</p> <p>И они уђоше у двориште, а путник уведе и коња, па га пр |
| ово, па опет рече:</p> <p>— Она!</p> <p>И он се јако стресе...</p> <p>Погодио је!</p> </div> <d |
| У напред ево да ти платим труд!</p> <p>И Гојко је свим жаром пламене љубави своје загрли, прит |
| вети олтар, кад томе буде време!</p> <p>И Гојко клече до болног оца, па саже главу.</p> <p>Влас |
| адну.</p> <p>— Хајде, пожури се!</p> <p>И мало после, а певач окупио око себе чету скушалаца, к |
| њи, а часови лете.{S} Праштајте!</p> <p>И на мах изиђе.{S} Рајко се присети, и брзо пође за њим |
| /p> <p>— С Богом, мили гласниче!</p> <p>И Мара, као и нехотице, махаше руком опраштајући се са |
| анђео! њега је однео нечастиви!</p> <p>И старац се прекрсти.</p> <p>— Нема га?</p> <p>— Нема, |
| српској слободи на овој страни!</p> <p>И они се кретоше натраг у Сер.{S} Са њима пође и ћефали |
| очајавај, надај се.{S} С Богом!</p> <p>И Рајка нестаде.</p> <milestone unit="*" /> <p>По сврше |
| рлина, за осумњиченим издајицом!</p> <p>И добри мрков грабљаше напред под новом опоменом на дуж |
| > <p>— Хвала ти, велика госпођо!</p> <p>И док је Исаија опрезно тражио Мару и Видосаву, да их о |
| винце припремио!</p> <p>— Живео!</p> <p>И велика дрвена, у кожу омотана чутура непрестано кружа |
| ма:</p> <p>— С тобом је свршено!</p> <p>И пође на Гојка, заповеднички викнувши Љубоју:</p> <p>— |
| , јунаци!</p> <p>— Живео деспот!</p> <p>И као бујица грунуше густи редови крстопољске војске са |
| ео краљ!</p> <p>— Алах, ил-Алах!</p> <p>И поново се ударише груди у груди.</p> <p>Стари ратници |
| оје неће, брате, бити без твога.</p> <p>И одоше даље у веселом разговору...</p> <pb n="158" /> |
| д Ане љубав између Маре и Гојка.</p> <p>И она рече Мари.</p> <p>У Мариној души наступи бура.{S} |
| ла али се вихор снажи и обнавља.</p> <p>И киша стаде, а он се разузда.</p> <p>Хује столетни грм |
| вала да одговарају њеним жељама.</p> <p>И сазнала је, па је казала доброј старој Видосави, а Го |
| </p> <p>Тома сјаха и уђе унутра.</p> <p>И ако се враћао из логора, ипак до куће бејаше мисли о |
| игра или уздах подземнога света.</p> <p>И као туча на родну њиву спусти се рука сваког коњика т |
| ејаше непоуздани Тома Теологита.</p> <p>И вечерас је у већу Тома водио прву реч, а Рајко мишљаш |
| наслоњене, деспотовине Угљешине.</p> <p>И ако се границама нигде не додириваху, Угљеша и Вукаши |
| у правичност велможе Теологите.</p> <p>И први разлози попустише пред овим другим.</p> <p>Љубој |
| услуга, коју краљу могу учинити.</p> <p>И свладан тешким ранама јуначки крајишник клону коњу на |
| могао само на ову страну умаћи.</p> <p>И они брзо пођоше ка огради, заклоњеној врежама од купи |
| ра слушати, — расправљаху трећи.</p> <p>И на томе се обично свршивало.</p> <p>Међу тим је и Том |
| же у Жегљигово и поклисар Гојко.</p> <p>И док су једни причали о његовом доласку, дотле су друг |
| Љубоје.</p> <p>— Добро, хајдемо.</p> <p>И они обојица пођоше, а после неког заобилажења и стиго |
| м задахне јаче земљу и њен свет.</p> <p>И на тој кули има некога сад у позно доба, кад се страж |
| љи и Турци него српска превласт.</p> <p>И тако су све молбе и сва преклињања пловдинске посаде |
| једну, необично сјајну, на небу.</p> <p>И сада је утонуо у то гледање, занео се очима питајући |
| ести деспотици — јуче сам у лову наишао иа дрво са тичјим гнездом.{S} Мајка је младунаца била н |
| г.</p> <p>У највећем окршају, што се на ивицама са свих страна логора водио, захватајући све ја |
| гора па се заустави на половини источне ивице логорске.{S} Јужну је страну граничила бујна Мари |
| — рече Мара.</p> <p>То бејаше на самој ивици планинској, онде где кроз средину планине зија ве |
| тили.{S} Други су поскапали на путу без игде ичега.{S} Тада је нестало Матије и његове кћери, р |
| од непуних дванаест година, остадох без игде ичега.</p> <p>Кад сам с очева гроба, на коме сам о |
| е све то!{S} Играчка, наивна или злобна игра — свеједно !</p> <p>На то су се сводиле мисли Томе |
| јуначка војска пева и ужива у витешким играма, као да не пође у војну већ на свадбу најбољега |
| песму, па се по њој стаде кретати леса играча.</p> <p>То бејаше прво јавно весеље у граду посл |
| господства — па опет шта је све то!{S} Играчка, наивна или злобна игра — свеједно !</p> <p>На |
| <p>Тако је кадшто мислио Тома.</p> <p>— Играчка се и не узима у руке са другом намером но да на |
| њалачке жудње Љубојеве.</p> <p>— Она је играчка за забаву у овом граду, међу овим дивљим створо |
| а био у опште повукао.</p> <p>Кад му је играчка са ћесарицом и Маром код старе црквице осујећен |
| ош синоћ сам свакоме измицао у витешкој игри и јуначком скакању, а сада чекам, да ме копите коњ |
| една милостива рука.{S} То бејаше стари игуман хилендарски, који ме из поштовања према моме стр |
| ко.</p> <p>Он овде више неће остати.{S} Иде, ал’ куда?</p> <p>Да Византија није тако јадна, там |
| аури не надају нападу, није имао кад да иде до Јевренос-бега, који је са војском чекао на полов |
| ба хитати, а пратилац — што је морао да иде за њима.</p> <p>Кад су лагано прелазили преко првог |
| еспотици Љуби, Тома је знао да та пажња иде само у корист његову.{S} Тако је Угљеша све преглед |
| ма или на кули мотриљи.{S} Изгледала је иде ли још каква помоћна војска, па кад би далеко у маг |
| до места, где се савија пут, те донекле иде кроз ту шумицу, пред њих искочише три, до зуба наор |
| Хрт је наишао на зечји траг.{S} Он даље иде по нагону.</p> <p>Бегунац осети гониоца.{S} Гонилац |
| руком својом на вашу границу.{S} Он не иде овуда, и ви га нећете срести.{S} Са мном хајдете на |
| делови спасу но да све за љубав целине иде у пропаст.</p> <p>— Видиш, — продужи Угљеша. — Лаза |
| дан осветли буктињом степенице, куда се иде у Гојков стан.</p> <p>Гојко поведе Јелену до степен |
| разабрала, да је војска, која несумњиво иде у помоћ српској сили, радосно би се журила да обрад |
| одина умро њен цар Александар, она брзо иде своме крају.{S} Три цара, три нова њена владара не |
| о границе.</p> <p>За то пође путем, што иде јужно ка Крстопољу, па се онда дохвати пута, што се |
| рви освитак зоре.{S} За све остало, што иде уз нови положај твој, ја ћу се бринути.</p> <p>Тома |
| асе главу из џелатске торбе.{S} Гонилац иде, да метне главу у торбу.</p> <p>Змај гони ђавола.</ |
| и, кишне се барице деле.</p> <p>Бегунац иде, да спасе главу из џелатске торбе.{S} Гонилац иде, |
| свету, па зато не запамтих родитеље.{S} Идем, певам веселој дружби, био сам и у многим логорима |
| у магли врхови тврде Драме.</p> <p>— Ја идем путем крстопољским, — рече Богдан. — Морам се жури |
| лека си, војводо?</p> <p>— Из далека, и идем доста далеко.{S} Ја сам од стране деспота Угљеше.< |
| је лепо, ласкаво и позивао ме да са њим идем.{S} Па да не би мој одговор чуо ош један, који је |
| окрете се мени и рече:</p> <p>"Синовче, иди и нареди нека врата на граду буду отворена за нас.{ |
| аграда.{S} Пред вече да ми се јавиш.{S} Иди.</p> <p>Анђео оде, а мало после и Тома се састаде с |
| је пао Пловдин у наше руке!</p> <p>— Не иди.{S} Тебе нема ко чути више.{S} Боље отиди у Драму, |
| оје на столу.</p> <pb n="94" /> <p>— Ми идосмо до сада одважно за звездом судбине своје! — обно |
| у Мариних врлина, и ако његове мисли не идоше нити+ могаху ићи тако далеко као сањалачке жудње |
| лествицу земаљске части испео!{S} Даље иду моје мисли, даље жуди моја душа, јер без тога нема |
| а злочинцима, па, ако их не нађу, да не иду даље, већ да се врате у град.{S} Тиме је осигурао б |
| е за овај добар сахат времена?{S} Да ли иду пољем? ил’ гором? ил’ брдом? ил’ водом? ил’ путем? |
| ни, очи јој погледају веселије, а мисли иду далеко, сликајући и оживљујући најлепше снове њене |
| прибра, и поносито диже главу.{S} Тома, идући лагано на коњу, пролажаше већ поред њих, гледајућ |
| ш двојицом својих пратилаца.</p> <p>Они иђаху на коњима лагано, више у очајању него у опрезност |
| ја, а друга њена сестра Мара.{S} Са њом иђаше погружена Видосава, која своје добре госпође ни с |
| нда пусти.{S} Она се поче пети, а Гојко иђаше за њом.</p> <p>На степеницама, где се савијају ок |
| ратими су се искрено загрлили и братски ижљубили.</p> <p>— Хвала ти, од срца ти хвала! — реко ј |
| ватајући све јаче ка срцу ратног стана, из средине се зачуше кроз бурну ноћ танки звуци убојних |
| у.</p> <p>— Затекао сам много рушевина, из којих је ваљало стварати тврде бедеме и грудобране.{ |
| p> <p>Одморивши се мало, оставише коње, из којих је била читава магла од паре, па се почеше одв |
| војнику, а сам је Мару одвео у друштво, из кога се била издвојила прилазећи њему.</p> <p>Од тог |
| "181" /> у великом мермерном предсобљу, из кога воде широке камене степенице на поље.</p> <p>— |
| киша натера да сврати мало до тебе.{S} Из даље сам запазио ватру на овоме брежуљку, па се упут |
| оца.{S} Овај део не бејаше покривен.{S} Из њега се улазило у друга два дела, који су, покривени |
| , на послетку, прекиде ћутање:</p> <p>— Из далека си, војводо?</p> <p>— Из далека, и идем доста |
| осле неког времена Рајко рече:</p> <p>— Из Драме никаквог гласа?</p> <p>— Стигао је гласник дес |
| p> <p>— Из далека си, војводо?</p> <p>— Из далека, и идем доста далеко.{S} Ја сам од стране дес |
| а није послала бар по једног војника, а из многих се кућа кренуше по неколико глава на војничко |
| стране у врат Грку, који на мах паде, а из ране шикну крв. .</p> <p>У том и месец са свим изгре |
| шност.{S} Ређе се креће у последње доба из своје манастирске ћелије, а сада га је у Драму довел |
| аху најлепше слике најрадоснијих часова из брачног јој живота.{S} У очима јој заблисташе сузе и |
| разуме се, о њој разбирали и гледали да из напабирчених делића саставе ма и непотпуну слику.</p |
| скрасио.</p> <p>Са свим незнатног рода из обичне куће цариградске, доживео је да у пуној снази |
| н а доцније друг Војихнин, монах Исаија из манастира Светог Јована Претече, заповедник градске |
| богомољу.{S} И после неколико тренутака из цркве се, у којој бејаху деспотица и ћесарица с оста |
| није закуца и он жудно изгледа гласника из Драме.</p> <p>Тако је проводила своје дане и Мара у |
| добри оче!{S} Позвах те преко гласника из Сера, да одмах дођеш овамо, ал’ ти не рекох, да ти в |
| } Он распитиваше за чадор војводе Гојка из Драме.</p> <p>Нико га не знаде по мраку право упутит |
| ред веселије и бујније...</p> <p>Војска из драмске области бејаше готово сва прикупљена, а од в |
| 12</p> <p>ПРВЕ ЖРТВЕ</p> <p>ПРИПОВЕТКА ИЗ СРПСКЕ ПРОШЛОСТИ</p> <p>НАПИСАО</p> <p>АНДРА ГАВРИЛО |
| ојска била она, што је још са њим дошла из северних крајева па се и задржала овде.{S} Они су би |
| ’ ти си, без сумње најбољи међу својима из Кукуша? — присети се Скопљанин.</p> <p>— Па да видиш |
| о изиђе.</p> <p>То је било једнога дана из јутра.{S} Још пре заранака истог дана Исаија је био |
| мислити, шта им ваља радити — шикну крв из племенитог срца његовог.</p> <p>У том као бесом гоње |
| ине.</p> <p>Усред највећег весеља изиђе из двора логотет Угљешин с пергаментом у руци.</p> <pb |
| е дубоко поклони и пун скромности изиђе из собе Угљешине.{S} Али чим заклопи велика врата за со |
| руг поседала.</p> <p>Један војник изиђе из чадора и изнесе велику чутуру с вином.</p> <p>— Тако |
| а грчки.{S} Један пут видех, како изиђе из <pb n="123" /> двора велможе Томе.{S} И тамо је нешт |
| доцне под ноћ кад ћефалија Рајко изиђе из двора Анина, где је био неки мали ратни савет.</p> < |
| била слаба месечина.</p> <p>Рајко изиђе из двора, па место своме стану он скрете поред двора и |
| азом сујетне охолости, и он охоло изиђе из ходника на терасу, од које су се спуштале степенице |
| упљању војске.{S} Али кад се војсковође из појединих жупа са својим одељењима стадоше прикупљат |
| на пати и страда.</p> <p>Сутра дан дође из Сера гласник и донесе гласе, којима се Угљеша ни мал |
| ше вино тако.{S} Мало је боље, а ово је из Пловдина од лозе пловдинке.{S} Наточих кад се мало п |
| да његов заменик неће бити рђав, јер је из његовог друштва.{S} То су чули од Гојка, И били су м |
| Гојко измахну да му мач са свим избије из руке — двојица га нападоше с леђа, а један га тешким |
| ле.{S} А кад још тој војсци дода јунаке из драмске области, у коју се много надао, онда се осећ |
| сми стане ређати најлепше јуначке слике из скоре прошлости наших крајева; скупоцени пехар најбо |
| а деспотицом Љубом читао би јој одломке из свога превода богословских дела са грчког језика, ил |
| Скопље означио за збориште своје војске из простране му краљевине.</p> <p>Угљеша је у Серу био |
| оз прсте јавио, да су Ана и Мара изишле из црквице и пошле путем, двојица су стали вребати стар |
| ејаше стари игуман хилендарски, који ме из поштовања према моме стрицу монаху узе и после посла |
| тарога ратника, а још више сузе, ливене из дубине истинског осећања жалости, олакшаше боле и ту |
| амети прелажаху различите слике и сцене из шаренога му живота.</p> <p>— Све јесте и опет — није |
| оред њих пролажаше.{S} А много женскиње из подграђа и околине с нејаком дечицом и заосталим ста |
| клече, преби о стеновит шиљак, који се из воде издизао.</p> <p>Лабуд страховито захрза, а Гојк |
| во је Фаталан сусрет.{S} Уклонио сам се из друштва да у самоћи осећам тајну, што је у мојој душ |
| аше.</p> <p>— Алах, ил-Алах!- ваљало се из даљине, али ови, који се стекоше у средини логора, г |
| ње говораху речитије топле сузе, што се из њених очију пролише на руку Гојкову...</p> <p>— Синк |
| p> <p>— Тебе, Бога, хвалим! — оте му се из раздрагане душе његове.</p> <milestone unit="*" /> < |
| и, — рече старац за се, кад се наже, те из колибе погледа, како се пламен одупире киши.</p> <p> |
| ог.</p> <p>У том као бесом гоњен излете из одаје, где су се гостили, један дервиш.</p> <p>Он се |
| p> <p>— Кажи остало.</p> <p>—Све истиче из тога, — одговори Угљеша.</p> <p>— Моја круна не трпи |
| доцније уђе у собу Гојко, који долажаше из Анина двора.</p> <p>— Браћо, — рече он. — Тренутак ј |
| кожу омотана чутура непрестано кружаше из руке у руку.</p> <p>— И вино весели срце човеково! — |
| пожурише граду.</p> <p>Кад се појавише из црквице, зачу се јак писак, који је долазио недалеко |
| /p> <p>После неколико тренутака изиђоше из града на коњима Тома и Љубоје са једним пратиоцем ко |
| се братски одужити!</p> <p>Они изиђоше из врта, па се старац упути одељењу Томе Теологите, а о |
| ен али јак град.{S} Он је бранио прелаз из Азије овамо, па је у свако доба могао бродове задржа |
| м.</p> <p>— Због овога, — рече Гојко, и из недара извади писмо, којим му Рајко јавља догађај са |
| ојко је с места послушао њену наредбу и из Драме отишао не опростивши се добро ни с Маром, која |
| е кроз турски логор, доходили у Драму и из ње се враћали.</p> <p>Пловдински је заповедник нудио |
| себи и својима у скакању.</p> <p>— Теби из Кукуша војводе Богдана ?{S} Хе, колико да ти дам?{S} |
| умњао о ратовању.{S} Гласници су летели из Жегљигова на све стране деспотовине, позивајући влас |
| <p>Војводе на двору мога поочима и они из жупе искрено жаљаху свога доброг господара.{S} Али ј |
| словен!</p> <p>То бејаше знак да говори из чистог уверења и истинских осећаја.</p> <p>Гојко пољ |
| више тужан.{S} Љубо, ти ћеш ми послати из Драме што пре опширније.</p> <p>— Хвала ти, господар |
| ао и очима гледао, — па продужи причати из своје прошлости.</p> <p>А после запита:</p> <p>— А о |
| ним расположењем.</p> <p>— Немој губити из вида, да Драма до скора бејаше као засебна област.{S |
| ест, да одмах нареди, да се Гојко пусти из Крстопоља.</p> <p>— Видиш, Анђеле, да сам имао право |
| у може икада какво предузеће исклизнути из руку, Тома је био безбрижан с те стране.{S} Он се, н |
| ти тамо зликовца.</p> <p>Рајко се упути из врта на двориште и даље, од куд се глас стражарев чу |
| адским платнима.</p> <p>Кад је излазећи из малог тамника ступио на последњи мост међу бедемима |
| ему се одазваше у два маха слични знаци из шумарка.{S} Али то не опазише ни Ана ни Мара, а још |
| <p>Бегунац виде да нема куд.{S} Искочи из вреже, држећи у руци свој нож, који му старац забора |
| зак ловаца.</p> <p>Друштво је, изишавши из града, прешло преко пута, што далеки Самоков код Бал |
| tone unit="*" /> <p>Тома је, измакнувши из Драме, знао да ће се свака претпоставка у гоњењу њег |
| скочи са свога коња.{S} Један копљаник из пратње <pb n="43" /> прихвати узде од Угљешиног коња |
| ња до другог неки крупан старац, војник из Дејановића војске.{S} Он распитиваше за чадор војвод |
| вршен, јави се, неопажен, Томи неки Грк из Прависте, која је неколико часова на запад од Крстоп |
| и мисли па проценити, да ли је био охол из уверења о великој вредности својој или је охолошћу м |
| кој страх је био све моћнији непријатељ из Азије.{S} Јужни и северни делови српских земаља стај |
| о је место, на коме смо сада.{S} Ја сам из Галипоља у мореузу лепога Мраморног Мора.{S} Ту сам |
| ачуди, а кад му она рече, да није родом из Жегљигова већ далеко с мора и да је много путовала и |
| — Ни то не.{S} И ако сам вечерас стигао из логора војске наше, што је недалеко од Требиња, ипак |
| а скупоценим поклоном, који се састојао из једног чисто златног путира са осталим утварима потр |
| ишени деспоте.{S} Не бих се ногом макао из ових тврдих зидина, кад не бих веровао у успех посла |
| ха и уђе унутра.</p> <p>И ако се враћао из логора, ипак до куће бејаше мисли о војни заменио др |
| и сам монах Исаија потрудио се и дошао из свога манастира.</p> <p>Угљеша, Љуба и Мара одоше на |
| .</p> <p>Дворанин уведе Мару у доњи део из кога су полазиле стрме степенице за горе.{S} Мара по |
| адом витезу једном.{S} Тај је витез био из ових северних крајева, али је — причаше — поље његов |
| ивену! — виче испред једног чадора неко из дружине, што је у округ поседала.</p> <p>Један војни |
| е 1370 године, када је и Дренопоље пало из руку византиских у турске руке. <pb n="19" /></p> <p |
| еспотица Љуба није ишла са ловцима само из обичаја да се увелича друштво, већ је и сама била ст |
| ћи, — рече он — али наше није да бијемо из заседе.{S} То је <pb n="88" /> његово.{S} А на нас о |
| ако ми је отац, потресен, реко, кад смо из далека као бегунци погледали на тужно место наше.</p |
| p>У таком се расположењу и кренуше рано из јутра за Драму, а кад овамо стигоше, наиђоше на још |
| _C2"> <head>II</head> <p>Сутра дан рано из јутра уђе у собу деспотову војвода Тома Теологита, ч |
| а данас Томе Теологите било би незгодно из тих разлога.{S} Оно, што је Тому и довело овамо, то |
| им изговором да раде противу нас једино из оданости царској заветној мисли, у тренуцима, кад је |
| една моја стрина видела, истина мало по из даље, и саму свету Софију цариградску?{S} Шта ћеш ви |
| воту.{S} Али је сад Јелени на један пут из мркле ноћи свануо сјајан и ведар сунчан дан.{S} И он |
| p>Јелена чисто задрхта.{S} Знала је већ из обавештавања с Рајком, да је Тома узрок њене онолике |
| еле.</p> <p>Бегунац иде, да спасе главу из џелатске торбе.{S} Гонилац иде, да метне главу у тор |
| > <p>Скочи и мало погнут пође ка излазу из чадора.</p> <p>У том се тренутку са свих страна око |
| ад могао продужити, отерала је и Исаију из Сера, где је служио у цркви истога манастира, у Мени |
| спела да га причека при његовом изласку из града и да му китом цвећа каже, да ће на њега непрес |
| ару јавио се у сну анђео Божји, узео му из руку крваву сабљу и предао Турцима.{S} Зла коб!</p> |
| </p> <pb n="108" /> <p>Војвода се прену из мисли.{S} Скочи, огрну суву кабаницу, и приђе коњу, |
| е забуне на логор, који се на мах прену из кобнога сна.</p> <p>— Оружје!</p> <p>— Јунаци на ног |
| једној опсади Мосинопоља, места на путу из Крстопоља за Перитеорион, одрасла, брижно однегована |
| одмараше.</p> <pb n="150" /> <p>На путу из Ипсале за Дидимотику Тома срете код старе, добро му |
| Драме, са засеоком готово на самом путу из Сера за Драму.{S} Кад год је дотле дошао, није жалио |
| зиваше свака част, сваког дана излажаху из града, <pb n="138" /> те обилазише војску, и још се |
| енског, старог и младог, које се бејаху из подграђа искупиле у просторијама пред великим двором |
| враћам?{S} Тешко мени!{S} Доцне стигох из потере за крвником.{S} Ја сам дужан крви српском. ро |
| задржати.{S} Изјављујући да га само реч из једних уста може задржати, он је са Лабудом налетео |
| те пратим, кад у позно доба ноћно пођеш из одаје своје сам, брижан.{S} Толико сам ти се пута хт |
| ома Теологита ту буде.</p> <p>— Говориш из моје душе, — одговорио му је Гојко — али ипак и ја и |
| Бога прихватила.</p> <pb n="112" /> <p>Из првих речи са њом сазнаде Гојко, да је она у служби |
| p> <p>— А ко је он?</p> <p>— Ја!</p> <p>Из Јелене проговори опет амазонка:</p> <p>— Бог ти био |
| пута пружаше од Драме па далеко на југ иза црквице.</p> <p>Ана је са пуно побожности и истинск |
| зиваше старац — а зликовац је хтео отуд иза леђа напасти.{S} Је л’ тако било, несрећо грчка? — |
| >— И мојим! — огласи се Ана, која изиђе иза густе вреже бршљана, што се обавијаше око једног др |
| есец засија у пуној светлости, изишавши иза облака.</p> <p>— Тако се вама рађа нови живот! — до |
| он поносито. — Види колико сам изостао иза твога земљака, или је, чини ми се, он од мене.</p> |
| ком нападачу.</p> <p>У томе се тренутку иза шибља указа и у два скока стиже на знојавом Лабуду |
| донесе, ловци су пили, а да даду одушке изазваним мислима својим у оваким приликама почеше разг |
| на узбуну.</p> <p>Ти ситни и брзи звуци изазиваху и храброст и страх.{S} Они јечаху и довикивах |
| је, правећи се изненађен тим случајем, изаслао поједина одељења да прокрстаре по околини, не б |
| ти лепе рођаке дворске Маре.{S} Само су избегавали говор о новом заповеднику драмске војске, То |
| ио је.{S} Једне је више призивао, друге избегавао.</p> <p>О њему се није првих дана говорило, и |
| пило, да се сломи над њим, а он хоће да избегне.</p> <p>— Ипак ће га стићи ма кад.</p> <p>— Али |
| ушили, а мој отац, дотле богат трговац, избеже са мном, да спасемо голу душу.</p> <p>„Јелена, к |
| ац зграби нападача за руку, па му вешто изби нож.{S} Тада се дохватише у коштац, а старац, прит |
| ку, кад Гојко измахну да му мач са свим избије из руке — двојица га нападоше с леђа, а један га |
| — Због овога, — рече Гојко, и из недара извади писмо, којим му Рајко јавља догађај са Маром у г |
| p> <p>— Ту је зликовац! — рече старац и извади нож, па корачи напред.</p> <p>— Ха, нећеш умаћи! |
| боје бејаше са свим изненађен, у забуни извади и он брзо мач, и ако не знађаше зашто све то бив |
| тем пречистили.{S} То је моја мисао.{S} Изведи је тачно још сад, па ми више неће требати твојих |
| /p> <p>Момчило је имао до четири хиљаде извежбаних коњаника, са којима је ступио у бој на отвор |
| оме белцу стегоноша.{S} Широки и златом извезени стег са двоглавим орлом и круном држао је стег |
| што се у Византији починише.{S} Они се извезоше на суво, а случај их намери баш на страну, где |
| е пак вазда био раздраган, и да му није извесна смрт честитога родитеља мутила душу, на небу ње |
| очајања, јунаштва и прегоревања, у часу извесне смрти — настаде страховита сеча</p> <p>Чадори з |
| S} Све је здраво и мирно и весело нашој извесној победи, — одговори Гојко.</p> <p>— И твоме ско |
| вих савезника, турских чета, и Рајко се извештио ратничким пословима и очеличио срце своје.{S} |
| с витешког мегдана —</p> <p>— Ја ћу их извидати!</p> <p>— У напред ево да ти платим труд!</p> |
| ђе, затворивши врата за собом.</p> <p>— Извините, кнегињице, али мене је овамо пуки случај нане |
| пламен мржње међусобне.</p> <p>Бегунац извитла мачем више главе.</p> <p>Гонилац спреми тешки п |
| ове скромнога обиталишта, које су после изводили у мање преграде, покривајући све то сламом и к |
| ише Балшићи ни у колико поуздан стуб за извођење наших мисли.{S} С Николом Алтомановићем, моћни |
| го штетне кише.{S} Он зна, на којима се изворима скупљају виле, где се купају, какву траву треб |
| ихових жеља.</p> <p>— Онда ваља тамо на извору ту везу пресећи.</p> <p>Љубоје ћуташе, а Тома се |
| ани дремали, поплашени се откидоше и са изврнутим седлима и спуштеним уздама јурнуше лево и дес |
| це! — рекао јој је Тома. — Ваш је налог извршен.{S} Али само још неколико часова да смо доцније |
| утост да се воља старијега без поговора изврши, а с друге стране стајаше неокаљана прошлост Гој |
| м цркве, које сам преко посрбљених Грка извршио, морао сам још неко време попуштати, док је све |
| е Угљеша. — Он је своју дужност савесно извршио.{S} Није био Србин али опет бејаше ваљан хришћа |
| ли!</p> <p>— Потпуно!</p> <p>— Можеш ли извршити?</p> <p>— Све!{S} Погинуће од заседе на путу.< |
| ије стигли, он се не би никако ни могао извршити.</p> <p>— Како? — питаше зачуђено Ана.</p> <p> |
| кад је видео да се његов план до краја извршује.{S} Он пође у приличној даљини назорице за њим |
| кад.</p> <p>— Али он одлази да смишља и извршује нова недела.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Одјури да |
| рискочише и она двојица, а један од њих извуче нож.{S} Трећи говораше Ани нешто брзо грчки али |
| победу.{S} Већина је, истина, од наших изгинула, али смо победили.</p> <p>— Зато је Хаџи-Ил-бе |
| , па ће се згажени крст дићи, а потомци изгинулих Срба на Срб-синдигију љуто ће нас казнити.{S} |
| , — рече мало после Јефимија, — сви они изгинуше за веру, за име и част.{S} Ал’ докле они гинуш |
| тирском млину добра вечера очекивала је изгладнеле ловце, а и сам монах Исаија потрудио се и до |
| која је млину и његовим зградама давала изглед неког утврђења, а остали се одмараху око млина н |
| ва госпођо.{S} Ствар онда, добија други изглед.{S} Отац — самртник, син — роб.{S} А шта говори |
| улу, где је он становао и одакле је леп изглед на море.</p> <p>На питања његова Тома одговараше |
| јим војводама у ратној спреми свечанога изгледа.</p> <p>Угљеша је ишао на коњу сам.{S} Испред њ |
| готово опустела каменита кула овалнога изгледа.</p> <p>Дворанин уведе Мару у доњи део из кога |
| е врло слаб.{S} Ана додаваше, како нема изгледа да ће и устати са болесничке постеље, па га иск |
| ше широм, а на њих ступи Гојко страшног изгледа.{S} Огртач му се са десног рамена мало спустио, |
| , у њему срце силније закуца и он жудно изгледа гласника из Драме.</p> <p>Тако је проводила сво |
| на брада, која само повећаваше суровост изгледа овога мож’да у души племенитога човека.{S} Ал’ |
| чи мож’да већ <pb n="48" /> нестрпељиво изгледају на означеном месту долазак ловаца.</p> <p>Дру |
| несталности, учинила, те је, ислабела, изгледала старија.</p> <p>Мара је била тада у осамнаест |
| адским бедемима или на кули мотриљи.{S} Изгледала је иде ли још каква помоћна војска, па кад би |
| облаке, који су се скупљали на небу.{S} Изгледало је, да ће бити бурне ноћи, али се старац није |
| је много путовала и још више препатила, изгледаше му као нека племенита Амазонка.{S} Он пође у |
| аше очајна збиља, што му на лицу стална изгледаше, као што ни његовом белом господском лицу не |
| створено.</p> <p>У тихој звезданој поћи изгледаше Угљеша као страсни покајник пред благим испов |
| о, Бога ми, лепо стоји његовом озбиљном изгледу, много лепше, но што неки мисле.{S} Па хајде да |
| ма, кад се одушевљавао мишљу о потпуном изгнанству турском у Азију и кад је страховао за успех |
| и водим — твоју синовицу Јелену, — брзо изговори Гојко, показујући на њу.</p> <p>— Господе преб |
| се осилили наши противници под згодним изговором да раде противу нас једино из оданости царско |
| кну крв. .</p> <p>У том и месец са свим изгреја.</p> <p>— Ху, једва се опростих напасти! — вика |
| потовине Угљешине и војводине Богданове изгуби за плавим бреговима, који је заклонише од жељних |
| Гојко скочи на коња, па се са пратиоцем изгуби погледу Рајковом међу градским платнима.</p> <p> |
| ше већ у двориште црквено, Тома се брзо изгуби у шумарку, што се са западне стране пута пружаше |
| дочека Тому тако силно, да Тома на мах изгуби смелост, и баш у тренутку, кад Гојко измахну да |
| е и са својом нећаком Маром, — која је, изгубивши и оца и мајку у једној опсади Мосинопоља, мес |
| неког времена. — Буди храбра.{S} Ти си изгубила оца а ја првог помагача свог.{S} Деспотовини ј |
| пророку, а како смо Пловдин били поново изгубили и како су се ђаури надали, могао је и друкчије |
| се са њима, рече:</p> <p>— Останите.{S} Изгубио бих мож’да који тренут времена у вашој пратњи, |
| p> <p>Он се припи уз коња, а оструге се изгубише у ребрима доброг носиоца.</p> <p>Куд јури гони |
| а се барице од кишних капљица давно већ изгубише према поточићима јуначке крви...</p> <p>— Војв |
| .</p> <p>Гојкове очи севнуше поново већ изгубљеним сјајем.{S} Стеже десницом нож, и пре, него ш |
| коју одредих да се сиромашним домовима изда за покој душе доброг нашег господара?</p> <p>— Јес |
| .</p> <p>Тома се једва одржао, да се не изда од силне радости, кад је видео да се његов план до |
| ла му је она пред свима гласом, који је издавао свуколику неизвесност судбине њене у томе часу |
| су држали кућу нашу, почињу се рушити и издавати.</p> <p>Па за тим исприча Видосави оно, што је |
| Љубоја.</p> <p>— Јесам, и већ сам почео издавати заповести, — одговори Љубоје.</p> <p>— А страж |
| ме одређиваше нове дужности војводама и издаваше налоге за претходну спрему пре поласка.</p> <p |
| ненадно преминуо, старац се промени.{S} Издаде га мушко држање, освоји срце, па се над мртвим В |
| ат, па покуша да се скине, ал’ га снага издаде и он паде под ноге турској коњици, која с нова п |
| аци на ноге!</p> <p>— Азијати!</p> <p>— Издаја!</p> <p>— Коња!</p> <p>— Оружје и коња!</p> <pb |
| раду буду отворена за нас.{S} Срећа нас издаје!"</p> <p>— Одјездио сам брзо.{S} Ушао сам у град |
| ћ све!</p> <p>— Ја сам била, мила Маро, издајица за овај мах, — радосно се пожури Видосава.</p> |
| атом с Турцима.</p> <p>— Проклетник!{S} Издајица! — загрмеше војводе.</p> <p>— Ал’ нек се добро |
| де од Турака, па им поста верна слуга а издајица и свог рода и свога господара.{S} Они га преве |
| , за јунаком без врлина, за осумњиченим издајицом!</p> <p>И добри мрков грабљаше напред под нов |
| пропало.{S} Неке су бездушници, који су издајом хтели да стеку милости, проказали Турцима, и он |
| а ми не излети страшна реч, која жигоше издају.{S} Ја хоћу спаса свима а не себи!</p> <p>— Десп |
| дужност, али да га је — звезда — звезда издала...</p> <p>Гласник једва дође себи од бола:</p> < |
| аше никога за тамновање, дете моје, кад издахну твој отац.{S} Тамница је празна, слава Богу!... |
| на Гојку, очи му још једном синуше — и издахну.</p> <p>Гојко зајеца, витези скидоше калпаке, И |
| p>Био је већ крај месеца октобра, кад и издашна јужна природа почиње лагано уступати пред првим |
| уз многобројне поклоне и дарове особито издашном милошћу обасипа пресвети храм светог Прокопа у |
| е Мару одвео у друштво, из кога се била издвојила прилазећи њему.</p> <p>Од тога је дана она би |
| преби о стеновит шиљак, који се из воде издизао.</p> <p>Лабуд страховито захрза, а Гојко дочека |
| старог Исаије.</p> <p>На рукама његовим издисао је — атонски пустињак.</p> <p>Монахиње приђоше |
| л олакша и пада доле изнемогло, стотина издише снивајући једну кап воде.{S} А гдегде жерав, кој |
| ажаше.</p> <p>— Витезови, најбољи јунак издише.{S} Осветимо га! — викаше Вукашин, кад уседе кра |
| ве опако, како је оставио ћесар Војихна издишући.{S} А он је и тим био потпуно задовољан, јер ј |
| је Исаија.</p> <p>Јелена не могаше више издржати.{S} Покри лице рукама па зајеца.</p> <p>Исаија |
| најмање деспоту Угљеши, који је имао да издржи прве ударце турских завојевача.</p> <p>Угљеша, и |
| е животу није радовала, и само смеона и издржљива њена природа могла ју је одржати у животу.{S} |
| коњем не може мерити ничији у брзини и издржљивости.{S} Ти ћеш, дакле, бити гласник.{S} Ићи ће |
| окажем, да није нестало у мени снаге ни издржљивости.{S} Заборави све то.</p> <p>— Хвала господ |
| ев чуо.</p> <p>Старац, мрмљајући нешто, изиђе брзо и оде да тражи помагача.</p> <p>Рајко познад |
| на које се већ почео сан навлачити.{S} Изиђе у двориште, и приђе ватри.{S} Она се већ била заг |
| ричекај ме, и умири се.</p> <p>Видосава изиђе, па се после неког времена врати:</p> <p>— Дозваћ |
| /> <p>— И мојим! — огласи се Ана, која изиђе иза густе вреже бршљана, што се обавијаше око јед |
| Војихнине.</p> <p>Усред највећег весеља изиђе из двора логотет Угљешин с пергаментом у руци.</p |
| p> <p>Ана затражи Мару, да и она с њима изиђе, али ње не бејаше.</p> <p>Она је међу тим у својо |
| ђем, јер се госпођа спрема да ових дана изиђе овамо на летовање.{S} Ако ти није зазорно, пођи с |
| и се, злаћени крст, а ђакон настојников изиђе пред Угљешом са осредњом, у злато уоквиреном, ико |
| почетку хтела.</p> <p>Пуна тешке слутње изиђе брзо у двориште, где стајаху Ана, Мара, Јелена и |
| за горе.{S} Мара пође тим степеницама и изиђе на горњи бој, где су биле две малене собе са једн |
| пута се дубоко поклони и пун скромности изиђе из собе Угљешине.{S} Али чим заклопи велика врата |
| Анђеле, ти си своје учинио!"</p> <p>Тај изиђе, а ја у место одговора јекнух, и занех се у тешку |
| е у округ поседала.</p> <p>Један војник изиђе из чадора и изнесе велику чутуру с вином.</p> <p> |
| је и даде Видосави, а ова је узе и брзо изиђе.</p> <p>То је било једнога дана из јутра.{S} Још |
| дговара грчки.{S} Један пут видех, како изиђе из <pb n="123" /> двора велможе Томе.{S} И тамо ј |
| а свим доцне под ноћ кад ћефалија Рајко изиђе из двора Анина, где је био неки мали ратни савет. |
| љу је била слаба месечина.</p> <p>Рајко изиђе из двора, па место своме стану он скрете поред дв |
| им изразом сујетне охолости, и он охоло изиђе из ходника на терасу, од које су се спуштале степ |
| арица Ана држећи деспотицу Љубу за руку изиђе два, трн крока напред, а Угљеша скочи са свога ко |
| ови лете.{S} Праштајте!</p> <p>И на мах изиђе.{S} Рајко се присети, и брзо пође за њим, а остал |
| донео.</p> <p>После неколико тренутака изиђоше из града на коњима Тома и Љубоје са једним прат |
| да ћу ти се братски одужити!</p> <p>Они изиђоше из врта, па се старац упути одељењу Томе Теолог |
| мало одржава као свратиште господе, кад изиђу у лов.</p> <p>— А свраћа се овамо? — упита Мара, |
| м положају.</p> <p>— А сме ли његов син изићи оцу на очи?</p> <p>Па онда исприча све.</p> <p>Ис |
| ве јачом светлошћу, и ја сам знао да ћу изићи победиоцем.{S} У тешким приликама у Призрену пре |
| есту долазак ловаца.</p> <p>Друштво је, изишавши из града, прешло преко пута, што далеки Самоко |
| </p> <p>Месец засија у пуној светлости, изишавши иза облака.</p> <p>— Тако се вама рађа нови жи |
| еста на таком збору и световању.</p> <p>Изишавши с већа, Рајко није при слабој месечевој светло |
| еког је доба охладнео.{S} У лов је сада изишао више од невоље, да се не замери, него што га је |
| и он у борби противу Матије Кантакузена изишао као савршени победилац?{S} Кад је цар Синиша уст |
| рече Рајко Јелени.</p> <p>Гојко бејаше изишао на врата, и дочека Исаију.</p> <p>— Добро дошо̑, |
| је у лаком оделу али у богатом огртачу изишао на кулу мотриљу.</p> <p>Чешће је и дању и ноћу и |
| раму и њену област.</p> <p>Ћесарица Ана изишла је са свитом својом до самог уласка у град.{S} С |
| ањем кроз прсте јавио, да су Ана и Мара изишле из црквице и пошле путем, двојица су стали вреба |
| ња судбине не могаху Гојка задржати.{S} Изјављујући да га само реч из једних уста може задржати |
| ме се указиваше свака част, сваког дана излажаху из града, <pb n="138" /> те обилазише војску, |
| пусти мене да пре тебе погинем Отвор’те излаз, јунаци!</p> <p>— Највише што ти могу допустити: |
| сићи ћеш Гојку, и отворићеш му слободан излаз.{S} Казаћеш, да чиниш по моме одобрењу.</p> <p>— |
| м међу градским платнима.</p> <p>Кад је излазећи из малог тамника ступио на последњи мост међу |
| са свим утрну! — рече скоро полугласно излазећи.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP189 |
| обрадује свога војна.{S} А тада је опет излазила с Угљешом и нагађала, чија ли је жупа и који л |
| мотриљу.</p> <p>Чешће је и дању и ноћу излазио на ово место.{S} Губио је своје погледе преко г |
| вор.</p> <p>Скочи и мало погнут пође ка излазу из чадора.</p> <p>У том се тренутку са свих стра |
| два је успела да га причека при његовом изласку из града и да му китом цвећа каже, да ће на њег |
| > <p>Враћајући се једне вечери са малог излета на коњима Тома је био добро расположен.{S} У дру |
| а његовог.</p> <p>У том као бесом гоњен излете из одаје, где су се гостили, један дервиш.</p> < |
| p>— Војводо, опозови заклетву, да ми не излети страшна реч, која жигоше издају.{S} Ја хоћу спас |
| не.{S} Богданово је војводство мало а и изложено је могућним нападајима и гусарских дружина и к |
| послуга.</p> <p>Кад већ прилично бејаше измакао са својим пратиоцима, Угљеша опази на врху стен |
| ом градске страже, Тома бејаше прилично измакао испред осталих пратилаца својих.</p> <p>Дошавши |
| </p> <milestone unit="*" /> <p>Тома је, измакнувши из Драме, знао да ће се свака претпоставка у |
| ркљан, те у мало не зевнух.{S} У невољи измахнем ножем, и прекратим целу ствар.</p> <p>Онај се |
| т, на један корак до Рајка, исправи се, измахну ножем у страну и замахну да Рајка удари са стра |
| гушћу сечу.</p> <p>Један турски коњаник измахну на њ палошем, а старац га копљем скиде с коња, |
| ћи, али се присети, пусти бегунца, брзо измахну ножем, па га забоде више од половине с десне ст |
| би смелост, и баш у тренутку, кад Гојко измахну да му мач са свим избије из руке — двојица га н |
| тнаест ока и њиме проба подбацивање.{S} Измаче се корак назад, па крочи напред, пови се и отури |
| ости и од гласа.{S} У Меникејској Гори, између Сера и Драме, међу различитим већим и мањим мана |
| и пријатељског разговора <pb n="63" /> између ћефалије трилиског и наше лепе кнегињице.</p> <p |
| њавчевићи, Вукашин и Угљеша, о њима.{S} Између северних господара и Угљеше простирала се деспот |
| колико дуга и мучна војна с Турцима.{S} Између нас и Византије било је и прошло.{S} Деспот је р |
| који се, тако исто, улива у Марицу.{S} Између та два велика потока, с истока и запада и бујне |
| ловдина, тврдога града на половини пута између Дренопоља и Средца.</p> <p>Пловдин бејаше у јуна |
| ји је са војском чекао на половини пута између Једрена и Чрномена.{S} Сам са својом војском, ко |
| ви да не треба више тајити од Ане љубав између Маре и Гојка.</p> <p>И она рече Мари.</p> <p>У М |
| о од Византије, раскинуло је сваке везе између њега и Кантакузена.{S} Они постадоше непријатељи |
| пушташе низа стрмен.{S} А кад сиђе доле између два брега наиђе под једном жалосном врбом крај с |
| а.</p> <p>Угљеша, измиривши противности између многих староседелаца своје деспотовине, којом је |
| сламе, притврђене местимичним преплетом између два повећа коца.{S} Овај део не бејаше покривен. |
| јно пријатељство, и искрено савезништво између нас и Балшића.{S} Још се мање смемо ослонити на |
| о ње је мирно и тихо, па се и она нешто изменила.{S} Постала је расејана, јако замишљена...</p> |
| ћ, а живот у логору поста још живљи.{S} Измешаше се стари и млади ратници, са разних крајева дв |
| ом жестином обнављаше.</p> <p>Војске се измешаше, ломећи копља и кршећи мачеве.</p> <p>— Јунаци |
| и био толико заузет да се што пре сврши измирење наше цркве са цариградском.{S} Овуда је свуда |
| а не знати чиме и колико користи.{S} За измирењем цркве, које сам преко посрбљених Грка извршио |
| јим навикама српскога живота — наста да измири и цркву српску са цариградском.{S} А кад и то ср |
| господару, што нам поврати мир душама и измири нас са црквом цариградском! — рече један.</p> <p |
| арце турских завојевача.</p> <p>Угљеша, измиривши противности између многих староседелаца своје |
| камене!</p> <p>— Још синоћ сам свакоме измицао у витешкој игри и јуначком скакању, а сада чека |
| и Војихнине.</p> <p>Угљеша, Љуба и Мара измицаху у разговору напред, а за њима се журио, још је |
| руменику, док тамо бејасмо, бих се и ја измолио да опсађујем Пловдин! — досети се други...</p> |
| азио — а то је давно било — она ме није изневеравала.{S} Бивала је све сјајнија.{S} Пред најкрв |
| у осталом, било и то право, само кад су изнели главу.{S} Што се тиче новаца, они су већ у напре |
| ж пало, а што се спасло у ноћној тмини, изнело је само голу душу.{S} Па и то је готово све проп |
| итеже? — упита он Љубоја.</p> <p>Љубоје изнемогао и блед, држећи се усиљено у седлу, погледа Бо |
| У стару десницу!</p> <p>— А није ли она изнемогла?</p> <p>— Не!</p> <p>— И ја тако мислим, — од |
| и бегунац, куда га сада носи већ у пола изнемогли дорин његов?{S} У почетку: да; сада већ: не.< |
| да се дигне, да бол олакша и пада доле изнемогло, стотина издише снивајући једну кап воде.{S} |
| /></p> <p>Деспотица цикну, а Угљеша је изнемоглу прихвати и спусти на меко седиште.</p> <p>За |
| ља.</p> <p>— Од куда ти овде, Анђеле? — изненади се Тома.</p> <pb n="67" /> <p>— Хе, хе! — смеј |
| ијен мач.{S} Богати га украс бојна мача изненади, и он пусти поглед низ мутну воду, као да траж |
| Драму стигоше доцне.</p> <p>Ћесарица се изненади, кад јој се јави Тома, па преплашена скочи.{S} |
| p> <p>Поздрави га грчки.</p> <p>Онај се изненади, па и са̑м одговори грчки.{S} Тома брзо притер |
| .</p> <pb n="66" /> <p>Њихов га долазак изненади али и обрадова, па и не запази како се Љубоје |
| ше.</p> <p>Гојко виде, да се Рајко јако изненади.{S} За час му многе мисли севнуше у памети, ал |
| исприча све.</p> <p>Исаија се привидно изненади.</p> <p>После кратког ћутања он рече:</p> <p>— |
| престано причала, како су их разбојници изненадили на путу од старе цркве ка граду.{S} Видосава |
| упљено, да нас никакви догађаји не могу изненадити, а дође пад Дренопоља.{S} Од тога часа немам |
| на говорило, и ако је његов долазак све изненадно а неке и немило дирнуо.{S} Није им био непозн |
| <pb n="53" /> <p>Мара пребледе, а Тома, изненађен, заста за тренутак на вратима, али се опет бр |
| а дана доцне по ноћи, па је, правећи се изненађен тим случајем, изаслао поједина одељења да про |
| рему пре поласка.</p> <p>Највише бејаше изненађен — Тома Теологита.{S} Угљеша на његово место з |
| ивала.</p> <p>Он је био јако потресен и изненађен добијеним гласовима, а она му пође у сусрет.< |
| и корак назад.{S} Љубоје бејаше са свим изненађен, у забуни извади и он брзо мач, и ако не знађ |
| ро?</p> <p>— Монах Исаија!</p> <p>Гојко изненађен скочи с клупе:</p> <p>— Исаија?</p> <p>— Да.{ |
| гано продужили разговор.{S} Ана је била изненађена.</p> <p>— Узвишена ћесарице, ја мислим да не |
| ми туђин досађује.{S} Видосава је, мало изненађена, запита:</p> <p>— А чим, чедо моје?</p> <p>М |
| на знојавом Лабуду Гојко.{S} Нападачи, изненађени, пустише Ану и Мару, и, преплашени, прескочи |
| воље.</p> <p>Први редови бејаху највише изненађени и користећи се њиховом забуном, коњица турск |
| жући своју десну руку.</p> <p>— Зашта? —изненађено питаше Љубоје.</p> <p>— Да постигнеш срећу, |
| p> <p>У мору различитих узвика, страха, изненађења, забуне и очајања, јунаштва и прегоревања, у |
| два држаше на ногама од силног и тешког изненађења.</p> <p>— Добро је — рече —- што сте ме звал |
| пусти Лабуда.</p> <p>Старац задрхта од изненађења и милине:</p> <p>— Ти? — изусти у чуду, али |
| рви и ранама, долази да на општи ужас и изненађење буде зао гласник, да је Пловдин — пао!</p> < |
| ш тужне ноћи у Галипољу прекино̑, једва изнесе душу до Свете Горе.{S} Ту <pb n="114" /> је на б |
| > <p>После тога устаде, уђе у колибу, и изнесе ражанице, скорупа и млека, да се војвода заложи. |
| .</p> <p>Један војник изиђе из чадора и изнесе велику чутуру с вином.</p> <p>— Тако, дакле, ви |
| ко нам треба, да сами на својим плећима изнесемо цело бреме брига о пространој царевини.{S} Ми |
| најлепши цвет, што је последњих година изникао на плодним, али често пута крвљу натапаним, дол |
| већен у немоћ византиског царства, увек износи стање ствари у светлијој боји.{S} То његово, нам |
| опоља улива у Марицу.</p> <p>Гонилац не изоста.</p> <p>Коњи се повише, земља тутњи, кишне се ба |
| де коња.</p> <p>Љубоје се пожури, да не изостане за њим, јер их и пратиоци бејаху већ сустигли |
| стиже да махне руком, па се пусти да не изостане за деспотом.</p> <p>— С Богом, господару!</p> |
| ! — рече он поносито. — Види колико сам изостао иза твога земљака, или је, чини ми се, он од ме |
| руке, саме себи остављене, за те часове израдиле.{S} Чело јој испунише боре, а она тужно посмат |
| {S} Ипак висока, тешка и од црвене коже израђена обућа казује, да је ноћник велико лице у земљи |
| у Гојка па у Рајка, питајући их очима и изразом свога лица.</p> <p>— Бог ми је дао срећу, да те |
| ка врата за собом, очи му севнуше пуним изразом сујетне охолости, и он охоло изиђе из ходника н |
| Војихна и очи склопио, не хотећи никад изрично признати зависност Драме од Сера.{S} Али — а те |
| од изненађења и милине:</p> <p>— Ти? — изусти у чуду, али га Гојко већ не могаше чути.</p> <p> |
| краја мој! — топлином прекипеле страсти изусти Тома, и са свим се приближи Мари.</p> <p>— Ја ћу |
| адшто и поред њих јахали су соколари са изученим соколима на руци, а хајкачи мож’да већ <pb n=" |
| ао син уз оца, јер Рајко није свога оца ии запамтио. <pb n="36" /></p> <p>Последња битка Момчил |
| урио и одмах кренуо.</p> <p>Ишао је без иједног пратиоца, да би брже путовао.{S} Одморни је Лаб |
| ма јужних крајева, браћи Мрњавчевићима, икад могли наћи брата и пријатеља.{S} Не мишљаху ни мал |
| л’ румена лика и не помишљаше, да ће се икад од Војихне раставити.{S} Ал’ кад је Војихна брзо и |
| Бог би дао да је бар она жива.{S} Робом икад ал’ гробом никад!{S} За њега сам слутио да је под |
| да његовом опаком савезнику Анђелу може икада какво предузеће исклизнути из руку, Тома је био б |
| душом посветио у молби Господу, нити је икада јаче осећао свети позив свој, да буде тумач мисли |
| ко тренутака Ана Гојку. — Нећу да се то икада преда мном спомене!</p> <p>— Не, узвишена ћесариц |
| жалости ћесарице Ане био је примљен без икаквих већих знакова одликовања, које његово наименова |
| гљешом са осредњом, у злато уоквиреном, иконом светога Прокопа, заштитника Драме.</p> <p>— Нека |
| рече Угљеша примајући на дар поднесену икону.</p> <p>Гомиле народа, мушког и женског, старог и |
| и и певати:</p> <p>„Ил’ волиш црне очи, ил’ су ти плаве милије?</p> <p>„Ако си јунак од мегдана |
| е и коња!</p> <pb n="168" /> <p>— Алах, ил-Алах!</p> <p>— Превара!</p> <p>— Боже, помози!</p> < |
| </p> <p>— Живео деспот !</p> <p>— Алах, ил-Алах ! — рикну нови талас турске силе и сломи се на |
| ода!</p> <p>— Држимо се!</p> <p>— Алах, ил-Алах!</p> <p>— Наш стег!</p> <p>— Знак, какав знак!< |
| p> <p>— Деспот!{S} Краљ!</p> <p>— Алах, ил-Алах!</p> <p>У мору различитих узвика, страха, изнен |
| ца.</p> <p>— Живео краљ!</p> <p>— Алах, ил-Алах!</p> <p>И поново се ударише груди у груди.</p> |
| која му бејаше најближа.</p> <p>— Алах, ил-Алах! — понављаше се стократно, ваљајући читаве тала |
| <p>Турци се поколебаше.</p> <p>— Алах, ил-Алах!- ваљало се из даљине, али ови, који се стекоше |
| ко његова чадора захори:</p> <p>— Алах, ил-Алах!</p> <p>То не бејаше глас људске питомости и ср |
| говараху једним узвиком:</p> <p>— Алах, ил-Алах!</p> <p>То бејаше општа лозинка њихова.</p> <p> |
| де одговорише фанатично:</p> <p>— Алах, ил-Алах!...</p> <p>— Нашег витешког ћефалије нема!{S} О |
| обар сахат времена?{S} Да ли иду пољем? ил’ гором? ил’ брдом? ил’ водом? ил’ путем? ил’ странпу |
| гором? ил’ брдом? ил’ водом? ил’ путем? ил’ странпутицом?</p> <p>Свуда.{S} Ал' то је сакривено |
| пољем? ил’ гором? ил’ брдом? ил’ водом? ил’ путем? ил’ странпутицом?</p> <p>Свуда.{S} Ал' то је |
| Да ли иду пољем? ил’ гором? ил’ брдом? ил’ водом? ил’ путем? ил’ странпутицом?</p> <p>Свуда.{S |
| времена?{S} Да ли иду пољем? ил’ гором? ил’ брдом? ил’ водом? ил’ путем? ил’ странпутицом?</p> |
| е кретоше се други господари српски.{S} Ил’ бејаше Божја воља да стег одбране српске пређе у др |
| месту.{S} То место није моје ил’ твоје ил’ његово — оно је својина среће и части српскога југа |
| оведничком месту.{S} То место није моје ил’ твоје ил’ његово — оно је својина среће и части срп |
| разбојиштем глас турски:</p> <p>— Хаџи-Ил-беже! весели се, примиче ти се помоћ Јевренос-бега!< |
| љски, па га је после нестало.{S} А Хаџи-Ил-бег, који је са њим био појурио нашима, видећи да се |
| али смо победили.</p> <p>— Зато је Хаџи-Ил-бег сада у великој части код свакога.{S} Султан му ј |
| му је после у помоћ.{S} Одважност Хаџи-Ил-бегова донела нам је победу.{S} Већина је, истина, о |
| е и устаните!{S} Највећи јунак наш Хаџи-Ил-бег главом је платио своје јунаштво, које нам је дон |
| а после стаде ударати и певати:</p> <p>„Ил’ волиш црне очи, ил’ су ти плаве милије?</p> <p>„Ако |
| и колико сам изостао иза твога земљака, или је, чини ми се, он од мене.</p> <p>— Ал’ ти си, без |
| ода богословских дела са грчког језика, или би са њом расправљао о старијим књижевницима и бесе |
| раздраженога лава. — Све сам сазнао!{S} Или зар твоје господство — стрељајући очима Тому — мисл |
| Љубоја. <pb n="38" /></p> <p>— Јесте — или управо био.{S} Радо признајем, да је у почетку још |
| , на коме ћемо бити — рекох ти једном — или први победиоци или прве жртве!</p> <p>— Па шта си с |
| </p> <p>— Не, мила снахо моја!</p> <p>— Или је мож’да превисоки краљ уморан са дугог пута?</p> |
| мишљаше, а Тома лукаво додаде:</p> <p>— Или још боље: не мора Лала-Шахин о томе ништа ни знати. |
| у не замори ни један непријатељ царства или куће наше.</p> <p>— Тако је.{S} Матија Кантакузен ј |
| словом.</p> <p>Ова се војска у гомилама или дугачким редовима пешке стицала у градско поље под |
| ико часова на високим градским бедемима или на кули мотриљи.{S} Изгледала је иде ли још каква п |
| опет шта је све то!{S} Играчка, наивна или злобна игра — свеједно !</p> <p>На то су се сводиле |
| некаква сила помаже.{S} Била она часна или нечастива, добро ми је дошла!</p> <p>Задовољан је с |
| а новом силом турских завојевача.{S} Па или ћемо ја и моји бити први победиоци или — прве жртве |
| ечито.{S} То бејаше рика рањенога тигра или уздах подземнога света.</p> <p>И као туча на родну |
| е сахранио, овде испод ове жалосне врбе или ми, ако волиш, копај гроб онде више, на оном обронк |
| обале без моста, размрскати се о стење или онесвеснути, лупивши о старе грмове.</p> <p>— Ако!< |
| <p>Ту је Ана чешће долазила на вечерње или зором на јутрење.</p> <p>Један пут јој Тома Теологи |
| дуго, дуго, док ти се облак као провали или развуче, не знам ни ја, па ме испусти.{S} Нисам дуг |
| омоћна војска, па кад би далеко у магли или у облаку од прашине разабрала, да је војска, која н |
| лету њиховом наслутити, какви ће — мили или тешки — догађаји наступити.</p> <p>Био је момак од |
| <p>— И стати брат уз брата па победити или бити побеђени! — одговори Вукашин, стиште руку Угље |
| — рекох ти једном — или први победиоци или прве жртве!</p> <p>— Па шта си смислио предузети?</ |
| или ћемо ја и моји бити први победиоци или — прве жртве!{S} Па ипак ми се чини да се сјај моје |
| л из уверења о великој вредности својој или је охолошћу мислио да накнади недостатак, који у то |
| ри:</p> <p>— Реци ми: ко сам? заточеник или слободан војвода?</p> <p>— Војвода Гојко, — одговор |
| — Добро.{S} Ал’ ко да нам помогне, ђаво или Бог?</p> <p>— Бог!</p> <p>— Можемо ли се и даље поу |
| о!{S} Ти си честитог покојника допратио или боље донео на рукама у мој дом.{S} Ти си ценио њего |
| анас, кад је у међусобној борби напукло или је мож’да и са свим већ скрхано оружје српско и грч |
| у нашој породици.{S} Сумње нема пали су или сагорели у пламену њиховога дома.{S} Никад и ништа |
| иђоше ка ватри.</p> <p>Они устадоше, да им начине места, па онда и сами седоше.</p> <p>— Ево, о |
| умњиве људе.{S} Али није заборавио и да им тачно означи места, до којих ће трагати за злочинцим |
| о.</p> <p>Сва тројица бејаху уверени да им се ваља журити:{S} Тома, што је знао да гвожђе ваља |
| вруће, Љубоје — што му је Тома реко да им треба хитати, а пратилац — што је морао да иде за њи |
| и братски.{S} А тај споразум не само да им не отежаваху Богдан и Дејановићи, већ га и сами пома |
| {S} Плашљивица се препаде од Турака, па им поста верна слуга а издајица и свог рода и свога гос |
| .</p> <p>— Ходите, децо, — рече Ана, па им стави руку на главу, кад они клекоше. — Боже, ти спо |
| реплашени Турци могаху и помислити, шта им ваља радити — шикну крв из племенитог срца његовог.< |
| чина једна хваљаше пловдинско вино, кад им приђох.{S} А сада су гусле раслупане, и место вина ч |
| у.</p> <p>— Јунаци, Бог с вама! — приђе им један други са Струмице. — Зар нађосте да се са њим |
| а многи се ратници склонише у најближе им чадоре, не знајући по помрчини наћи своје.</p> <p>Ка |
| ненадно а неке и немило дирнуо.{S} Није им био непознат, јер је са Угљешом више пута долазио у |
| Гојко збуњен, окрете се страни, одакле им приђе Ана.</p> <p>— И ја вас благосиљам! — понови Ан |
| да нисам ни вашу вољу прекршио, — рече им благо Угљеша. — Туђина Теологиту уклонио сам са доса |
| и о граду и о посади у њему.{S} Ређаше им све, што у Галипољу вреди, а нарочито их, проклетник |
| ко не устаде да разгледа лов.{S} Чињаше им се, у насталој озбиљности, да свему томе није ни мал |
| лена и Видосава, а монах Исаија причаше им нешто живо и весело...</p> <p>Ана је у последње врем |
| , показујући му једнога копљаника, који им привођаше два оседлана и спремна коња: једног за Гој |
| ће ни кућишта.{S} Они једва памте, који им је бој био први, а ни један од њих не зна, у колико |
| <p>— Јунаци, зликовци нам умакоше, али им жртве не дадосмо! — довикну им Гојко.</p> <p>— А ми |
| али катуњанима не добацују.</p> <p>Зној им се цеди низ лице, а они не престају.</p> <p>— Јунаци |
| > <p>Само стражари будни сањају.{S} Сан им осваја трепавице, душа је помућена гласовима, што сл |
| тари су људи говорили да се сећају како им је причано, да је ова црквица управо метропола новиј |
| са тврђаве огласи долазак њихов, Гојко им пође на сусрет.</p> <pb n="66" /> <p>Њихов га долаза |
| p>Ућуташе и ободоше коње.</p> <p>Ваљало им је пуних десет часова јахати, зато у Крстопољ стигош |
| а.{S} Разговор је био жив, пун, као што им је и срце било наде пуно.</p> <p>— Још ћу да ти гово |
| /p> <p>Друштво је било расположено, јер им скоро свима бејаше ово први лов од летос, од смрти В |
| {S} Властела су заморена од бриге, коју им задају чести гласови са разних страна раскомадане ср |
| оше, али им жртве не дадосмо! — довикну им Гојко.</p> <p>— А ми једну и спасосмо! — одговорише |
| >А после запита:</p> <p>— А он, ваљ’да, има и добрих војвода?{S} Има, има — ја сам чуо за једно |
| , ваљ’да, има и добрих војвода?{S} Има, има — ја сам чуо за једног његовог војводу младог Гојка |
| една, српска вера.</p> <p>— Хе, брајко, има ту и Грка и Влаха!</p> <p>— Па ако!{S} Опет је, вел |
| овде као и сада.{S} Деспоте, Угљеша!{S} Има неко доба, како остављаш певача у тренутку кад у пе |
| ада ратника.{S} Турска је сила мања.{S} Има нас по четворица на једнога њиховог.{S} Али не забо |
| огао и оженити и бити ћесар у Драми.{S} Има у овим земљама и злата и блага свакојака, и вина и |
| А он, ваљ’да, има и добрих војвода?{S} Има, има — ја сам чуо за једног његовог војводу младог |
| , који ће стићи његовога коња?</p> <p>— Има !</p> <pb n="141" /> <p>— Па хоће ли се витез пожур |
| И руке, која ће се посветити?</p> <p>— Има!</p> <p>— И жерава, који ће стићи његовога коња?</p |
| ће учинити крај бићу његовом?</p> <p>— Има!</p> <p>— И руке, која ће се посветити?</p> <p>— Им |
| ше, да њему у опште не би требало ни да има места на таком збору и световању.</p> <p>Изишавши с |
| пажљиви према Гојку.{S} Његова породица има великих заслуга за наш дом.{S} Овде нико ништа не с |
| сунчаних зракова, причај тамо, да овде има једно срце, коме би на сјају једних очију и топлини |
| и наш заповедник Лала-Шахин, ал’ војске има врло мало.{S} Силан је страх овладао у Дренопољу, о |
| оних што посматраху војску, — колико ли има вера овде?</p> <p>— Колико ? — одговори други, — св |
| е, поћи ћемо право ка Дренопољу.{S} Али има једна мала незгода.{S} Краљ Вукашин је скупио своју |
| у мој! — кликну деспотица.</p> <p>— Али има — продужаваше Угљеша — неко време, како звезде у мо |
| земљу и њен свет.</p> <p>И на тој кули има некога сад у позно доба, кад се стража на главним в |
| о што је туђин, јер у мојој деспотовини има много туђина његовога рода.{S} Многу сам беду срећн |
| па за се прошапта:</p> <p>— Овај туђин има очи за лепоту ове девојке!</p> </div> <div type="ch |
| не би било људских грехова више но што има врлина, сви би се ти стекли с нама у једну заједниц |
| одушеве стара сумњала.{S} И одиста они имађаху права!</p> <p>Старац заклопи очи, као да би хте |
| а ми је једино благо!{S} Други — веле — имају отаџбину, а ја ни то.{S} Родио сам се на малом ос |
| драмским одељењима.</p> <p>Ту је војска имала да се одмори три дана, па да се сва крене пут Дре |
| атегнуте и узбуђене.</p> <p>Видосава је имала сада два пута више посла у друштву с деспотицом и |
| је заузе сестра јој Мара.</p> <p>Ана је имала близу шесет година, када је Војихна умро.{S} Али |
| Ташта одважног и разборитог Угљеше није имала места да страхује за се ни после смрти свога мужа |
| Кад је са Рајком дошла до места, где се имала цела дружина сакупити, деспотица Љуба већ бејаше |
| ило честитих јунака али људи, који нису имали ни куће ни кућишта.{S} Они једва памте, који им ј |
| вићу, коме плашљивац причаше све што се имало рећи и о граду и о посади у њему.{S} Ређаше им св |
| мно обавештавање.</p> <p>— Теби, дакле, имам да захвалим, брате! — рече Рајко Гојку.</p> <p>Пру |
| емаш разлога, верна моја љубо!</p> <p>— Имам, господару.{S} Зар без разлога мисли твоје блуде у |
| стаје виноград моје добре госпође, а ја имам само да га обиђем, јер се госпођа спрема да ових д |
| ихвати млади певач. — То ми је све, што имам.{S} Као што се све окреће око земље и њој служи, т |
| ам мислио остати у Серу и на овоме, што имам, не бих се ни на ову лествицу земаљске части испео |
| ражи плена још.{S} Данас ми и Византија имамо једног заједничког непријатеља.{S} То треба да је |
| је ваљало обилазити велико манастирско имање, даровано многим царским повељама.{S} Ту је спада |
| градском.{S} А кад и то срећно постиже, имао је слободније руке за спремање на отпор Турцима.{S |
| нем размишљати о судбини. <pb n="59" /> Имао сам брата Матију, који је увек говорио: док сутра |
| ама својим.{S} Али не жалим за труд.{S} Имао сам се око чега и намучити, — додаде Исаија.</p> < |
| ло.</p> <p>Међу тим је и Тома Теологита имао већ свој суд о њима.</p> <p>Тешко је рећи, шта је |
| је описати, као да ју је небројено пута имао у рукама.{S} Он добро разуме и тичји језик, зна и |
| ши говорити.{S} Ако си, велможо, кадгод имао нада, жеља и снова, и ако си за њих какве лепе и б |
| Љубоје заустави на празном пољу, где је имао улогорити своју војску.{S} Стегоноша високо уздиже |
| дноме а најмање деспоту Угљеши, који је имао да издржи прве ударце турских завојевача.</p> <p>У |
| такао онога — чега није могао.{S} Он је имао очи за лепоту и воље за уживањем.{S} То је тражио |
| ао је у његову стану.</p> <p>Момчило је имао до четири хиљаде извежбаних коњаника, са којима је |
| био главни логор јужне војске, коју је имао деспот Угљеша лично да поведе у бој против Турака. |
| дећи да се ђаури не надају нападу, није имао кад да иде до Јевренос-бега, који је са војском че |
| а је остао у части, коју је до мало пре имао.{S} Овако — никако.</p> <p>Он овде више неће остат |
| тином добрих коњаника, које је при себи имао.{S} За тим је разаслао гласнике по жупама, да се с |
| и.</p> <p>Властоје није у мирно доба ни имао другог задатка.{S} Тако је желео покојни ћесар Вој |
| стопоља.</p> <p>— Видиш, Анђеле, да сам имао право, што сам држао да ћеш ми и сад требати! — го |
| крајем готово неограничено.{S} Ја нисам имао ни потребе ни разлога да своју превласт истичем, ј |
| оје стајаше близо храста, куда је Рајко имао да прође улазећи у свој стан.{S} Али то лице опази |
| вишу лествицу части, коју је могао овде имати.{S} Одатле се само могао спуштати на ниже.{S} Зат |
| мира ни толико, колико сам дотле могао имати.{S} Савез туђих владара распао се пре, но што је |
| кунем се, да другог греха немам нити ћу имати до само те зависти!</p> <p>— Ждрале, поносити бро |
| дан?</p> <p>— Да!</p> <p>— Колико можеш имати ваљаних помоћника?</p> <p>— Толико, колико треба! |
| једина човечја прилика, јер црквица не имаше чак ни свога клисара.</p> <pb n="83" /> <p>Ту је |
| , не би било право, па рече:</p> <p>— А име твога стрица, сестро?</p> <p>— Монах Исаија!</p> <p |
| ефимија, — сви они изгинуше за веру, за име и част.{S} Ал’ докле они гинуше, не кретоше се друг |
| јмо, испијмо до дна, и живимо за част и име своје и своје отаџбине!{S} Здрави!</p> <p>Мало доцн |
| љу своме.</p> <p>Рајко није запамтио ни име тога необичног друга његовога стрица Момчила.</p> < |
| тињак отвори очи:</p> <p>— Благословено име српско !...{S} Просте прве жртве против некрста!... |
| звезде, зна свакој јаснијој звезди њено име онако, како су га старији пастири у његовој младост |
| пати до онако, како смо и учинили.{S} У име мисли о јачини српској, која ће моћи дати отпора св |
| х чувара — атонски пустињик.</p> <p>— У име Бога и крста! — викну он и пружи Гојку го нож.</p> |
| , војвода Гојко, кад сам отишао да га у име ваше сменим са дужности његове.{S} Није хтео приста |
| /p> <p>— Невоља државна нагони нас да у име њено главе дигнемо! — оштро говораше Вукашин.</p> < |
| сакупљала, па ће <pb n="135" /> онда у име Божје прећи границу непријатељску.{S} Али у тој вој |
| ине.{S} Синиша, царев стриц, устао је у име царевине а против царевине.{S} Богданово је војводс |
| атим осећајима.</p> <p>— Љубо! — рече у име исповести деспотици — јуче сам у лову наишао иа дрв |
| љеша с краљем, одмах је дао пристанак у име своје и свога брата.</p> <p>Костадин је Гојка задрж |
| раву над епирско-тесалском краљевином у име свога таста Синише, који је у дубоким годинама на с |
| тупцима, а војском ћеш управљати само у име моје слободно и неограничено.</p> <p>— Надам се, да |
| ки дан смо још овде, а после полазимо у име Божје! -</p> <p>— Живео !—радосно се одазваше војво |
| ћеш ли ми, незнани јуначе, казати свога имена, да знам ко ме у овој ноћи самца тако мило разгов |
| тити.</p> <p>— И да непријатеља српског имена, мож’да, припреми да нас дочека.</p> <p>— Али зар |
| ада верујем да је туђинчев посао и моје именовање за заповедника овога града и краја.{S} Ха, са |
| ше Видосава Мари. — То је срећа за нас, иначе не би стигао добри монах до сутра у вече.</p> <p> |
| иде ћутање:</p> <p>— Војвода је Гојко и иначе зрео.{S} О њему постоје већ читаве приче по Крсто |
| ом, услужношћу која не би ломила његове интересе, и предусретљивошћу, <pb n="32" /> која је бил |
| ојске наше, што је недалеко од Требиња, ипак не смем још мислити на одмор.{S} Не дођох да се од |
| утра.</p> <p>И ако се враћао из логора, ипак до куће бејаше мисли о војни заменио другим мислим |
| оју су сви необично ценили и поштовали, ипак је Угљеша налазио да ће ту бити и какве заслуге но |
| .{S} Држећи све то у највећој тајности, ипак се морамо журити.</p> <p>После неколико тренутака |
| е узвишена ћесарица ненадно позвала.{S} Ипак - реци — није ништа страшно да би се светли деспот |
| ећу убија, душу тамни, наду одузима.{S} Ипак чућеш.{S} Где смо сад?</p> <p>— Одавде до места, г |
| а продужити пут у неодређену даљину.{S} Ипак висока, тешка и од црвене коже израђена обућа казу |
| ије добар, далеко је од добра.</p> <p>— Ипак не очајавај! —- храбраше га она.</p> <p>Те га се њ |
| над њим, а он хоће да избегне.</p> <p>— Ипак ће га стићи ма кад.</p> <p>— Али он одлази да смиш |
| осте, стићи, — говораше Рајко.</p> <p>— Ипак ћемо га стићи кад тад! — одговори Гојко.</p> <p>— |
| пред!{S} Није то сила цара Синише, кога ипак победисте.{S} Јунаци, напред!{S} Није то војска си |
| клонућа — она ми је звезда казивала, да ипак не ћемо подлећи.</p> <p>— Тебе Бог штити, господар |
| сетила срећном, кад си ономад рекао, да ипак верујеш у срећну звезду своју...</p> <p>— Ходи, љу |
| који је <pb n="89" /> поред свих заседа ипак дошао здрав и читав Ал’ и да нема те погибли, дост |
| ојка још! — одговори она.</p> <p>— Онда ипак: моја Јелена! — доврши Рајко.</p> <p>За тим додаде |
| ти, а Тома брзо додаде:</p> <p>— Али ја ипак налазим, да тако мора бити.{S} Боље је, велим, да |
| у светом храму поузданија!</p> <p>— На ипак неће нашој срџби на свагда умаћи! — заврши Гојко.< |
| <p>— Умро је.{S} После толиког боловања ипак је подлегао. <pb n="12" /></p> <p>Деспотица цикну, |
| према којој је био неусиљено пажљив, па ипак и ту са посебним својим разлогом.</p> <p>Кад се је |
| први победиоци или — прве жртве!{S} Па ипак ми се чини да се сјај моје звезде претапа у светло |
| е:</p> <p>— Од кад се не видесмо!{S} Па ипак —</p> <pb n="126" /> <p>— Хвала Богу! — рече Јелен |
| лаге душе, тихих и срдачних жеља.{S} Па ипак остадох ватрен у једној жељи, за коју се моја поро |
| <pb n="26" /> у српским земљама.{S} Па ипак се она врло мало мешала у управљање обласним и држ |
| да је то тек само пошалица срца.{S} Па ипак је неко наишао и на ту тајну стазу сазнања љубавни |
| р и сами бејаху у њиховом савезу.{S} Па ипак не бејаше лако ни једноме а најмање деспоту Угљеши |
| о по соби крупним корацима.</p> <p>— Па ипак се руши, лагано руши! — рече полугласно.</p> </div |
| ст, која је могла творити много зала па ипак дати користи, а не знати чиме и колико користи.{S} |
| ре брзо дубоко у логор, али до средишта ипак не доспе.</p> <p>Многи не бејаху заноћили под свој |
| душевљавао одблесак и ако јако клонулог ипак још много примамљивог царства византиског.{S} Кант |
| сави, како је она слутила, да ће се све ипак добро свршити.</p> <p>Љубоје је и даље остао запов |
| Ју.{S} У души јој је било тешко, али је ипак увидела да није без заштите, и ако је Гојко далеко |
| овек! — одговори старац.</p> <p>— Дакле ипак добро! — помисли Тома, па се маши да одбрави врата |
| терет, али се и надаше.</p> <p>Мара се ипак преварила у својим очекивањима и датој речи Гојку. |
| у смели говорити што су мислили, али се ипак знало, да они верују, како на Душану нема правога |
| разговараху о тешким данима.{S} Али се ипак сну не подају.</p> <p>Будни су стражари, а од њих |
| — у миру проводити дане.</p> <p>Али се ипак догодило нешто, што је пореметило мир, тако потреб |
| оје душе, — одговорио му је Гојко — али ипак и ја и ти превиђамо две ствари.{S} Једно је, што ћ |
| бе војвода Богдан мачу.{S} Али си се ти ипак саломио у борби за Српство.{S} Света десница, која |
| логорске.{S} Поред свеколике опрезности ипак први грабљаху да што дубље уђу у стан српски неопа |
| га да своју превласт истичем, јер је он ипак одано вршио своју дужност.{S} Драмска је област на |
| ошао Момчилу за друга и учитеља.</p> <p>Ипак је сва одабрана дружина Момчилова пошла са њим.</p |
| араше.</p> <pb n="150" /> <p>На путу из Ипсале за Дидимотику Тома срете код старе, добро му поз |
| .{S} Они се спремаху, да продуже пут за Ипсалу и даље, па се могло опазити да се журе.</p> <p>Т |
| p>Гојко зајеца, витези скидоше калпаке, Исаија шапуташе свете молитве, и не би ока, које не оро |
| искупише сви.{S} Ту бејаше Ана, Рајко, Исаија и остали.{S} Властоје се с душом борио.</p> <pb |
| нији манастир Светог Јована Претече.{S} Исаија је био у њему сам.{S} Жеља за мирним животом и т |
| </p> <p>Тешко је било даље говорити.{S} Исаија је утонуо у тугу, а Рајку је било тешко као да с |
| а тим се притаја и мирно склопи очи.{S} Исаија му спусти главу на узглавље и прекрсти га још је |
| Гојко изненађен скочи с клупе:</p> <p>— Исаија?</p> <p>— Да.{S} Да га не знаш, витеже?</p> <p>— |
| /p> <p>За тим опет седоше крај ватре, а Исаија рече:</p> <p>— Ја сам тада био по пословима царс |
| Рајко тако, да сви у њега погледаше, а Исаија, посматрајући га чудновато, рече:</p> <p>— Да, Ј |
| к.</p> <p>Монахиње приђоше и клекоше, а Исаија продужи тихо свете молитве.</p> <p>Мало после пу |
| еђаше.{S} Ана држаше велику воштаницу а Исаија причести самртника.</p> <p>Властоје их још једно |
| то по готову сува грана! — реко је тада Исаија.</p> <p>Ана је Јелену примила са свом љубављу ма |
| з јутра.{S} Још пре заранака истог дана Исаија је био већ у Драми.</p> <p>— Мора бити, да га је |
| p> <pb n="75" /> <p>После неког времена Исаија се врати отуд, па се јави Ани.</p> <p>У разговор |
| ао сам се око чега и намучити, — додаде Исаија.</p> <p>Тако су прошли дани прве жалости у двору |
| ог му дао у рају насеља! — тужно додаде Исаија па се прекрсти.</p> <p>За тим опет седоше крај в |
| му реч у грлу застајаше.{S} А кад стаде Исаија, он узбуђено запита:</p> <p>— А, велиш оче, твој |
| рећна била, кћери моја, — благослови је Исаија.</p> <p>Јелена не могаше више издржати.{S} Покри |
| ала ти, велика госпођо!</p> <p>И док је Исаија опрезно тражио Мару и Видосаву, да их обрадује, |
| — рече Видосава.</p> <p>— Добро! — рече Исаија, па се упути одељењу, где је Властоје боловао.</ |
| и не боли срце за овим народом, — рече Исаија.</p> <p>— Ја сам одмах све јавио Гојку по поузда |
| тати приче о Александру Великом, — рече Исаија.</p> <p>— Читала сам већ и одиста са пуном милин |
| , кад је чуо да сам амо свратио, — рече Исаија. — Тражио је, да га исповедам, али сам га одбио, |
| двору Анином, а мало за тим отишао је и Исаија, обећавши да ће чешће походити деспотицу, која ћ |
| зи својој бејаху будни само још Рајко и Исаија.{S} Обојица ћутаху и гледаху у пламен, који се п |
| бејаху поуздани момци, које је опрезни Исаија у последњем часу, сумњајући на Тому и непознатог |
| p> <pb n="61" /> <p>— Јесте, — одговори Исаија.</p> <p>— А кћи његова? —- упита опет Рајко и не |
| унеше дивљач.</p> <p>Тада приђоше ватри Исаија и Рајко.{S} Ни они не бејаху веселији.</p> <p>Си |
| се јави Ани.</p> <p>У разговору са њом Исаија помену, како је Властоје врло слаб.{S} Ана додав |
| њу.</p> <p>— Господе преблаги! — викну Исаија. — Боже!</p> <p>Полете напред и загрли Јелену, к |
| н и пепео....</p> <p>А то баш и мишљаху Исаија и Рајко о судбини човечјој!</p> </div> <div type |
| дничко место своје.</p> <p>У тај се мах Исаија наже над самртником, па диже главу и рече монахи |
| дворанин а доцније друг Војихнин, монах Исаија из манастира Светог Јована Претече, заповедник г |
| њу ни њега.</p> <p>— Твој стриц, монах Исаија! — рече Рајко Јелени.</p> <p>Гојко бејаше изишао |
| с опет падајући у тежу болест.{S} Монах Исаија обилажаше чешће драмску господу, а Ана је још не |
| ме твога стрица, сестро?</p> <p>— Монах Исаија!</p> <p>Гојко изненађен скочи с клупе:</p> <p>— |
| у Ана, Мара, Јелена и Видосава, а монах Исаија причаше им нешто живо и весело...</p> <p>Ана је |
| ице за Дренопоље.</p> <p>Стари је монах Исаија одслужио свечану службу за срећна пута српског д |
| вала је изгладнеле ловце, а и сам монах Исаија потрудио се и дошао из свога манастира.</p> <p>У |
| сарици Ани и њеном двору приказао монах Исаија.</p> <p>— Узвишена ћесарице, ево твојој милости |
| потица Љуба приђе ка њима.</p> <p>Монах Исаија приповедаше, да је дошао овог часа коњаник од де |
| рим речима ученога Исаије.</p> <p>Монах Исаија у часовима књижевне забаве са деспотицом Љубом ч |
| је, тако !{S} Е, па живео добри старац Исаија, кад нам је овако добро винце припремио!</p> <p> |
| онда и сами седоше.</p> <p>— Ево, отац Исаија ће нам казати што више о судбини дана, што долаз |
| {S} Покри лице рукама па зајеца.</p> <p>Исаија погледа у Гојка па у Рајка, питајући их очима и |
| очи?</p> <p>Па онда исприча све.</p> <p>Исаија се привидно изненади.</p> <p>После кратког ћутањ |
| амског ћесара и његове ћесарице.</p> <p>Исаија је монах велике учености и од гласа.{S} У Менике |
| јући крупне сузе, паде на груди.</p> <p>Исаија је пољуби у чело и косу, очи му заблисташе сузом |
| ицима и беседницима византиским.</p> <p>Исаија се преко свега одушевљавао беседама Јована Злато |
| бе Бога хвалим“ и „Вазбраној војеводје“ Исаије, служитеља Божјег олтара.</p> <milestone unit="* |
| блажила је тугу у мудрим речима ученога Исаије.</p> <p>Монах Исаија у часовима књижевне забаве |
| за њим, ша’ну:</p> <p>— Синовица монаха Исаије!</p> <p>Рајку клецну нога, срце му убрза, крв ју |
| ију са гроба Спаситељева, што си од оца Исаије добила.{S} То ће му казати, да је велика невоља. |
| им све три лагано уђоше у ћелију старог Исаије.</p> <p>На рукама његовим издисао је — атонски п |
| м и шареним лептирком.</p> <p>Старом се Исаији обновише у памети слике детињства и младости, а |
| не знамо, — неколицина се њих обратише Исаији.</p> <p>— То није било тако давно.{S} Тек је шес |
| сестро мила! — И он јој онда причаше о Исаији, монаху манастира светог Претече у Меникејским Г |
| ло.</p> <p>Видосава се саста на само са Исаијом, и каза му све.</p> <p>Стари се монах једва држ |
| вечери.</p> <p>Госпоштина је са монахом Исаијом вечерала на кули а остали ловци и хајкачи окупи |
| ри се Властоје слагао са добрим монахом Исаијом, да је она најлепши цвет, што је последњих годи |
| ом, коме се никад више није надала, и с Исаијом, кога је једва била и запамтила, учинио је, те |
| >Гојко бејаше изишао на врата, и дочека Исаију.</p> <p>— Добро дошо̑, витеже!</p> <p>Гојко пољу |
| г времена врати:</p> <p>— Дозваћемо оца Исаију, — рече Видосава. — Он ће нам помоћи.{S} Стари д |
| нички рад могао продужити, отерала је и Исаију из Сера, где је служио у цркви истога манастира, |
| .</p> <p>За Рајком приђе и она и пољуби Исаију У Руку.</p> <p>— Жива и срећна била, кћери моја, |
| обро дошо̑, витеже!</p> <p>Гојко пољуби Исаију у руку, а монах га благослови, па додаде:</p> <p |
| ао, два пута је хтео да прекине питањем Исаију, али му реч у грлу застајаше.{S} А кад стаде Иса |
| ест агарјанска пала у домове верних!{S} Исекли су, што је под нож пало, а што се спасло у ноћно |
| ве јаче отимље од заборава, све видније искаче на површину, док се на послетку не заблешти цела |
| ова јаука, други мишљаше да је лепршање искислих стегова, а трећи се не могаше разабрати у разн |
| арац, гледајући дошљака, његову дугачку искислу кабаницу и доброга коња.</p> <p>— И јесам путни |
| а необично, занимљиво, па је у шареним, искићеним сликама причао своме необичном ученику.{S} А |
| знику Анђелу може икада какво предузеће исклизнути из руку, Тома је био безбрижан с те стране.{ |
| ча.</p> <p>Бегунац виде да нема куд.{S} Искочи из вреже, држећи у руци свој нож, који му старац |
| квргу, али доста лабаво, везан.</p> <p>Искочивши, он нападне на старца, који врдну мало у стра |
| те донекле иде кроз ту шумицу, пред њих искочише три, до зуба наоружана, човека, који по свему |
| дне звезде, ни једне ватре, нигде огња, искре, светлости.</p> <p>Зна ли бегунац, куда га сада н |
| S} Али кад Ана настави:</p> <p>— Једини искрени пријатељ мој у драмској области данас је велмож |
| е марио ни за Гојка, сазнавши да су они искрени пријатељи.{S} О старом је Властоју мислио, да г |
| се пољубише у лице, а кад је Угљеша са искреним поштовањем пољуби у руку и она њега у чело — с |
| pb n="98" /> <p>— Бог да га прости! — с искреним болом рекоше Вукашин и Угљеша.</p> <p>— То беј |
| утра дан по њиховом одласку дошао Тома, искрено се обрадовао рашчишћеним приликама, какве је у |
| хне добра?</p> <p>— Као и себи самом! — искрено рече Љубоје.</p> <p>— Онда је са њим лако!</p> |
| х, ал’ ја мислим, да је било довољно, — искрено одговори дворанин.</p> <p>— Одавно — рече мало |
| е и устати са болесничке постеље, па га искрено жаљаше.</p> <p>— Звао ме је, кад је чуо да сам |
| оде на двору мога поочима и они из жупе искрено жаљаху свога доброг господара.{S} Али један не |
| ћефалија Рајко.</p> <p>Побратими су се искрено загрлили и братски ижљубили.</p> <p>— Хвала ти, |
| овољна залога за трајно пријатељство, и искрено савезништво између нас и Балшића.{S} Још се мањ |
| је — опрости, велможо —</p> <p>— Говори искрено.{S} Ми пријатељски разговарамо.{S} Зар није?</p |
| гова Тома одговараше непотпуно, само му искрено рече да је стари Властоје знатно болан.</p> <p> |
| е сваки од њих у службу своме господару искрено и верно.{S} А кад по неко од њих науми, да са с |
| p> <p>— Опрости, витеже, ал’ ја говорах искрено.{S} Души ће ми бити лакше!</p> <p>— А шта је о |
| ворити у рушевине.</p> <p>— Веруј мојој искреној исповести, узвишени деспоте.{S} Не бих се ного |
| ставом, која би циљала да баци сенку на искреност и љубав нашу.{S} Тога не може бити, јер таким |
| у.{S} А овај је природном отвореношћу и искреношћу својом веровао, много веровао младом Византи |
| какви греси?</p> <p>Бегунцу долазе само искрице, које му у сећању буде прошлост.</p> <p>А једна |
| ог и младог, које се бејаху из подграђа искупиле у просторијама пред великим двором, гласним кл |
| заласка пред великим двором ћесаричиним искупило готово цело друштво градске господе, Тома се п |
| ак плаћати, ако се друкчије не може мир искупити.</p> <p>— Не, ја велим не! — одговори му Тома |
| Властојев слуга отрча.</p> <p>На мах се искупише сви.{S} Ту бејаше Ана, Рајко, Исаија и остали. |
| ба државне несталности, учинила, те је, ислабела, изгледала старија.</p> <p>Мара је била тада у |
| дном Сер, живот спасо у једном ненадном испаду грчке војске.{S} Од тада се никад више не сретос |
| их се ни на ову лествицу земаљске части испео!{S} Даље иду моје мисли, даље жуди моја душа, јер |
| а.{S} Ударао је у цитру, кад је Момчило испијао пехаре руменике, певао је веселећи ученика-госп |
| у исту врбу и остави нека му гавран очи испије.</p> <p>— Баш ће му тако и бити.{S} Ал’ њега за |
| руменике, Божјег благослова!{S} Пијмо, испијмо до дна, и живимо за част и име своје и своје от |
| звишена ћесарице!{S} Не заборављај, већ испитај и казни кривца, — рече Гојко одушевљено.</p> <p |
| ина остављаш у тренутку, кад ти га ваља испити у част витештва, у славу наших победа; са небом |
| атио, — рече Исаија. — Тражио је, да га исповедам, али сам га одбио, уверавајући га, да томе јо |
| Угљеша као страсни покајник пред благим исповедником, стајаше узрујан пред мудром и добром десп |
| осећајима.</p> <p>— Љубо! — рече у име исповести деспотици — јуче сам у лову наишао иа дрво са |
| рушевине.</p> <p>— Веруј мојој искреној исповести, узвишени деспоте.{S} Не бих се ногом макао и |
| пратиоцима, Угљеша опази на врху стене, испод које је крај пута студенац, некога, који, с дрвен |
| прошла, гледала је у мислима провалију, испод које је малени поток квасио велике стене, а на вр |
| ог бисера, који јој је био под вратом а испод огртача.{S} Бисер се просу по путу, а она остатак |
| а већ куца османлиска сила код Самокова испод Рила.{S} Они морају с нама.{S} Они ће се радо ода |
| .{S} Реци, да си га овде сахранио, овде испод ове жалосне врбе или ми, ако волиш, копај гроб он |
| е још једном понови сумњива звека, неко испод чадора јако викну:</p> <p>— Ко је то?</p> <p>Одго |
| ући се у местимичној дубини речице, што испод подграђа серског тече — чини се на високој кули м |
| ња, па га придржаваше и спусти на траву испод жалосне врбе.</p> <p>— Ти си гласник? — упита лаг |
| , пролажаше већ поред њих, гледајући их испод очију.{S} А кад би са свим близо, Јелена га јасно |
| очекали сте, — рече му Тома, па му онда испоручи: како га је ћесарица поздравила да управу у Кр |
| д како је пре три месеца онај чудновати испосник пророчки нагласио најезду Азијата на наше крај |
| ја не смећем с ума пророчке речи чудног испосника.{S} Он рече да Азијате ти потражиш, јер је св |
| , мало погнут, на један корак до Рајка, исправи се, измахну ножем у страну и замахну да Рајка у |
| и, свети оче!</p> <p>Они устадоше да га испрате, али он, здравећи се са њима, рече:</p> <p>— Ос |
| војска, коју је он у Кукушу дочекивао и испраћао у Сер.</p> <p>Краљ Вукашин је одмах после спор |
| а сјајна црна ока Марина, која га благо испраћаху.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 |
| .</p> <p>Угљеша је ишао на коњу сам.{S} Испред њега јахала су два копљаника а по зади њега била |
| ме дому, кад је византиска сила устукла испред наше.{S} Деспот рачуна и на њихову снагу.{S} Укл |
| — Дај чутуру међедином опшивену! — виче испред једног чадора неко из дружине, што је у округ по |
| ој и босиљком у десној руци ступи корак испред браће своје:</p> <p>— Благословен од сада па до |
| и поганом туђину учинио, и зато што сам испред твога копља морао клећи!{S} Тако —</p> <pb n="82 |
| ке страже, Тома бејаше прилично измакао испред осталих пратилаца својих.</p> <p>Дошавши близо д |
| p> <p>— Он је тргао натраг своју војску испред Алтомановића, и смера да нападне на краљев град |
| вештине своје...</p> <pb n="154" /> <p>Испред једног чадора надмећу се војници у скакању.</p> |
| ског огња.</p> <p>Добри коњици, који су испрекрштали пролазе око чадора, као да бејаху узнемире |
| ов син изићи оцу на очи?</p> <p>Па онда исприча све.</p> <p>Исаија се привидно изненади.</p> <p |
| Видосави на груди и да јој у сузама све исприча.</p> <p>А кад је дошла у Видосавину собу, отвор |
| се рушити и издавати.</p> <p>Па за тим исприча Видосави оно, што је и сама знала о Гојку у Крс |
| , да пусти тугу са њега, нека отече.{S} Испричала је све Видосави, и ова се не могаше уздржати: |
| ског догађаја — онаког, о каквом јој је испричао Тома — одлучи, да сече руку зарад спаса целога |
| сто и без кићења али лепо и дирљиво био испричао како је деспотица писнула од бола, када је ула |
| лепе и благе ноћи мислио, да ће се сви испунити док сване дан — онда ћеш разумети јачину мојих |
| ене, за те часове израдиле.{S} Чело јој испунише боре, а она тужно посматраше — жалосну врбу, л |
| дова, и сви у један пут стадоше пажљиво испуњавати дугачке празне просторе међу поређаним чадор |
| p>Хладан је ветрић пиркао по разбојишту испуњеном хиљадама погинулих ратника, поломљеним копљим |
| овали или развуче, не знам ни ја, па ме испусти.{S} Нисам дуго летео озго, па бућнем у неку вод |
| Старац је ућутао, склопно очи, и лагано испустио руку Гојкову.</p> <p>После дужег времена Власт |
| е општа погибао и краљу и деспоту онака иста, каква је и простом пешаку и скромном поноснику.</ |
| ајала крај његовог одра и тужила.{S} Те исте вечери судба оде и даље.</p> <pb n="115" /> <p>Вој |
| земље, киша, што је оба коњица готово у исти мах дигоше јурећи преко расплинуте речице!</p> <p> |
| е коњ, погођен копљем у груди.</p> <p>У исти мах се, дохваћен џилитом, заљуља на своме коњу јед |
| ила, и кад је звоно са високог торња на истим вратима огласило подграђанима да је равно пола но |
| оравио, да је једна моја стрина видела, истина мало по из даље, и саму свету Софију цариградску |
| ова донела нам је победу.{S} Већина је, истина, од наших изгинула, али смо победили.</p> <p>— З |
| ени казао ко си, шта си и одакле си.{S} Истина, ја бих све то радо хтела знати више и опширније |
| а, море се међусобне заваде стишало.{S} Истина, многи су заплакали, кад су чули да је стари кра |
| гласа.</p> <p>Вукашин омекша:</p> <p>— Истина је.{S} Нек мине ова ноћ, а кад сутра сунце гране |
| а Прељубовић у Јањини? _</p> <p>— Он је истина примио управу над епирско-тесалском краљевином у |
| усарима.</p> <p>— То није могућно! није истина! — одлучно рече Љубоје, а Тома чисто уплашено по |
| <p>— Ствари стоје чудновато.{S} Ми смо истина, са Балшићима у родбинској вези али то није дово |
| лади певачу! — рече Гојко — и ако би се истини твоје песме могло мало и приговорити.{S} Ал’ ниш |
| } Али му нико није знао казати шта је у истини, те је отишао и он незнано куда под тешком мож’д |
| лом витезу ода последња почаст, коју је истинито заслужно.{S} Благо мојих ризница стоји ти на р |
| ице.</p> <p>Ана је са пуно побожности и истинске богобојажљивости одстојала вечерњу с Маром, а |
| неодређено време отићи.</p> <p>Мара је истински тужила са Аном и Љубом за преминулим ћесаром.{ |
| јаше знак да говори из чистог уверења и истинских осећаја.</p> <p>Гојко пољуби ту суву руку, а |
| ским скиптром и круном, кад на њој нема истинског благослова!{S} Господа се са свим оцепише од |
| ника, а још више сузе, ливене из дубине истинског осећања жалости, олакшаше боле и тугу њихову. |
| у.{S} Сада је Костадин примио Гојка и с истинском радошћу, а кад је разабрао какве му поруке ша |
| — одговара онај други, младић.</p> <p>— Истину велиш?</p> <p>— Него?{S} Зар не знаш да је моја |
| полузависни господар Драме оде Богу на истину. <pb n="21" /></p> <p>Војихна се већ био више пу |
| он је, мож’да давно већ отишао Богу на истину!{S} Шта ће и мени живот!{S} Цитро моја!{S} Синоћ |
| <p>— Мила љубо моја!{S} Казаћу ти чисту истину, и ако ми је немила.{S} Душа моја нема мира.{S} |
| оми је било мало неправо онако Угљешино истицање и одликовање ћесарице Ане, али је то остало са |
| гдан:</p> <p>— Кажи остало.</p> <p>—Све истиче из тога, — одговори Угљеша.</p> <p>— Моја круна |
| ни потребе ни разлога да своју превласт истичем, јер је он ипак одано вршио своју дужност.{S} Д |
| ead> <p>Прошлост Томе Теологите била је исто тако тамна и нејасна, као и његов карактер.{S} У Д |
| таром оцу ожалостиле Мару, толико су је исто и умириле речи, којима јој је Гојко јасно казао шт |
| ам је вајкадашњи противник, али ће и он исто рећи.{S} Упамтише нас Грци, нека нас не заборављај |
| олико сам ти се пута хтела јавити овако исто на овом месту и у ово доба, али сам се опет уздржа |
| њим тече још један поток, који се, тако исто, улива у Марицу.{S} Између та два велика потока, с |
| се радо одазвати нашем позиву.{S} Тако исто и Богдан.{S} Његова војводина може трајати само до |
| нови још блаже своје питање.</p> <p>— У исто доба, кад и ти, светли деспоте! — одговори Љуба.</ |
| предузећа, сруши се силно Дренопоље а у исто доба остави овај свет његова десна рука, отац њего |
| к, који је служио у црквици.{S} Он је у исто доба био у целој ужој околини једина човечја прили |
| о на страну Гојкову.{S} Пребацивао је у исто доба сам себи, шта хоће сад са Гојком.{S} Он, војн |
| /p> <p>— И мени и ћесарици јављено је у исто доба.{S} Ја ћу Гојка вратити у Драму, а ти ћеш га |
| нападнут и убијен.{S} Други неко биће у исто доба само нападнут.</p> <p>Анђео гледаше Тому, тра |
| нога дана из јутра.{S} Још пре заранака истог дана Исаија је био већ у Драми.</p> <p>— Мора бит |
| и Исаију из Сера, где је служио у цркви истога манастира, у Меникејске Горе.{S} Ту је на миру н |
| се онда дохвати пута, што се одваја на исток и преко Мосинопоља и Перитеориона прелази границу |
| еког доба дању управља погледе своје на исток путем крстопољским, а ноћу, опет тамо окренут, оч |
| шина деспотовина продужавала највише на исток, од састава Струме и Струмице па све до велике Ма |
| рицу.{S} Између та два велика потока, с истока и запада и бујне Марице с јужне стране простире |
| супрот њој, ено погледај, мало даље на истоку звездано се јато множи, а сјајна једна звезда пр |
| едницима, те се пуштаху путом, што води истоку преко границе за Дренопоље.</p> <p>Стари је мона |
| нека црквица, посвећена светом Прокопу, истом свецу, коме је посвећен и велики храм у Драми.{S} |
| мисли радити.{S} Ваља штедети и сувише источену крв за ново бојиште, на коме ћемо бити — рекох |
| а се у јакој пратњи војничкој кренуо на источна крајишта.{S} Обилазећи крајишнике и целу источн |
| бејаше па ударцу турског одреда што са источне стране нападаше, зачуше неколико ратника у два, |
| /p> <p>Кад грану зора и они стигоше под источне огранке Меникејскех гора, а што је сунце више о |
| самог логора па се заустави на половини источне ивице логорске.{S} Јужну је страну граничила бу |
| иткама са Турцима, који олако дођоше до источних граница његове драмске области.{S} Сад је ваља |
| живши једној групи звезда, које су биле источно од њих.</p> <p>— Познајем, ено је! — брзо одгов |
| о је косом, низ коју се лако спустио ка источној страни брега.{S} Ту, крај једног студенца, нађ |
| ло.{S} Уклоњен је с највиднијег места у источној половини Угљешине деспотовине, а на њ је уздиг |
| рајишта.{S} Обилазећи крајишнике и целу источну границу, он се нарочито задржавао и гледао да с |
| старом дворанину — тврдо га вежи за ону исту врбу и остави нека му гавран очи испије.</p> <p>— |
| .</p> <p>— Њему?{S} Њега ти вежи за ону исту врбу! — рече Рајко.</p> <p>— Па да гађам, је л’?{S |
| рићеш, док те притегнем уз врбу, уз ону исту врбу, где ти мене веза!</p> <p>Обиђоше клупу.</p> |
| а рамену са врхом далеко и право напред истуреним.</p> <p>Страховито лупи, звекну и јекну нешто |
| сти.{S} Ти ћеш, дакле, бити гласник.{S} Ићи ћеш на доста велики пут, и до успеха твога поклисар |
| p> <p>— И деспотица ће поћи с тобом.{S} Ићи ће на гроб свога преминулог оца.{S} Поћи ћете још с |
| им и младим.</p> <p>Ана сама није могла ићи, али је настала да спреме за ловачки поход буду што |
| а пошао ја нисам.{S} Незгодно ми је сад ићи чак до чадора нашег, ал’ вала не могу ти без гусала |
| аник затекао још у млину, те није морао ићи манастиру, — говораше Видосава Мари. — То је срећа |
| рне стране, а одатле је ваљало прилично ићи до манастирског млина, где се спремала поткрепа за |
| ако његове мисли не идоше нити+ могаху ићи тако далеко као сањалачке жудње Љубојеве.</p> <p>— |
| аија опрезно тражио Мару и Видосаву, да их обрадује, дотле је Тома већ био добио заповест, да о |
| нагонише ме, да се са њима борим, па да их и <pb n="74" /> побеђујем.{S} Да се боримо!{S} Приче |
| војвода Љубоје отишли су у Драму, куда их је узвишена ћесарица ненадно позвала.{S} Ипак - реци |
| упан бисер скотрљаше низ образе.{S} Она их није крила, а оне, необрисане, сијаху као најлепши у |
| ија причести самртника.</p> <p>Властоје их још једном погледа, заустави поглед на Гојку, очи му |
| ше, тешко дихаше и склопи очи.{S} После их полако отвори и са напрезањем скиде прстен са десне |
| бејаше скупила сву драж својих дана те их смести у сам почетак своје владе.</p> <p>Угљеша и Бо |
| ман се разданило, те ловци видеше да ће их послужити време једним од најлепших дана позне јесен |
| вића с пуно поштовања према онима, који их шаљу.{S} Сада је Костадин примио Гојка и с истинском |
| Они су били лични чувари Угљешини, који их је добро пазио.{S} Међу њима је било честитих јунака |
| су се чешће дотицали пехарима, празнили их и наливали, разговарајући се пријатељски.</p> <p>Вла |
| се поклисар донео, одмах ћу доћи, да ти их саопштим.{S} Чекај ме у ложници.</p> <milestone unit |
| едан дворанин, узе со и хлеб, подносећи их Угљеши.</p> <p>— Здрава нам буди, узвишена ћесарице |
| оњу, пролажаше већ поред њих, гледајући их испод очију.{S} А кад би са свим близо, Јелена га ја |
| ја погледа у Гојка па у Рајка, питајући их очима и изразом свога лица.</p> <p>— Бог ми је дао с |
| е.{S} Они се извезоше на суво, а случај их намери баш на страну, где бејаше виноград <pb n="60" |
| е против зла, што наступа!</p> <p>— Сам их Бог води!</p> <p>— Тако је.</p> <p>За силном коњицом |
| споте, ни један се неће маћи.{S} Ја сам их заклео, да својим костима створе бедем за одбрану тв |
| У собу.</p> <pb n="137" /> <p>— Где сам их то могао видети?{S} Где?— па му преко памети прелажа |
| одају неки непознати ми људи.{S} Нисам их ни опазила.{S} Они ме ухватише, затворише уста, и, о |
| којих ће трагати за злочинцима, па, ако их не нађу, да не иду даље, већ да се врате у град.{S} |
| езаше да се са њим пољуби.</p> <p>Гојко их одведе на кулу, где је он становао и одакле је леп и |
| е, где су знаци мога чина?</p> <p>— Ето их, — рече Љубоје показујући на застор — који је о зиду |
| м све, што у Галипољу вреди, а нарочито их, проклетник, наговараше да нападну на мога брата.{S} |
| рговац, који је због својих услуга, што их је чинио ђеновским и дубровачким трговачким бродовим |
| фанским јунацима чисто бејаше мило, што их не победи какав обичан ратник, па радо навалише на о |
| е се пожури, да не изостане за њим, јер их и пратиоци бејаху већ сустигли у пролазу кроз подгра |
| ојави на прозору с Аном и Љубом, а свет их весело поздрави, па, пијући и певајући, опет обнови |
| Ана је још непрестано причала, како су их разбојници изненадили на путу од старе цркве ка град |
| ана с витешког мегдана —</p> <p>— Ја ћу их извидати!</p> <p>— У напред ево да ти платим труд!</ |
| аћи ћу се у близини нападнутих и спашћу их.{S} Тиме сам постигао двоје: стекао сам права на нео |
| еговом брату деспоту Драгашу.{S} Ти ћеш их позвати на заједничку војну противу Турака.{S} Ми по |
| {S} Други су поскапали на путу без игде ичега.{S} Тада је нестало Матије и његове кћери, румене |
| пуних дванаест година, остадох без игде ичега.</p> <p>Кад сам с очева гроба, на коме сам онесве |
| у мислима и жељама и даље <pb n="27" /> ишао.{S} А Мара се баш највише и паштила, да сазна њего |
| еми свечанога изгледа.</p> <p>Угљеша је ишао на коњу сам.{S} Испред њега јахала су два копљаник |
| стуба, Гојко се окрете и Рајку, који је ишао за њим, ша’ну:</p> <p>— Синовица монаха Исаије!</p |
| са Угљешом више пута долазио у Драму и ишао даље, али не бејаше никога, који се у почетку обра |
| Гојко се пожурио и одмах кренуо.</p> <p>Ишао је без иједног пратиоца, да би брже путовао.{S} Од |
| на дршку од бојнога копља.{S} За њим је ишла коњица, а за коњицом војници, који су се пешке бор |
| чисто оживе.</p> <p>Деспотица Љуба није ишла са ловцима само из обичаја да се увелича друштво, |
| есну је спустио на колено.{S} За њим су ишла два часника а до њих трубач <pb n="133" /> на зеле |
| ка, који су у лепом и правилном поретку ишли, јахао је на доброме белцу стегоноша.{S} Широки и |
| иташе зачуђено Ана.</p> <p>— И овако је ишло тешко, а онако би било немогућно.{S} Плод би ђавољ |
| ојне су биле доста честе, али се на њих ишло весело.{S} Млади су људи веровали, да Душанову вој |
| туђих владара распао се пре, но што је ишта могао и предузети.{S} Ми смо остављени сами себи, |
| у турску земљу, да непријатељ у страху ишчезава, и да ће се за дан два његова војска састати с |
| се друштво брзо смањивало и на послетку ишчезе.{S} На дати знак хајкачи са других страна почеше |
| плашени, прескочише јарак крај пута, па ишчезоше у шуми.{S} Гојко, збуњен неочекиваним сусретом |
| , кога овде — нађох —</p> <p>— Велможо! ја —</p> <p>— Не, кнегињице, нисам велможа, већ роб, ро |
| њује да понесем стег у одбрани Српства, ја морам бити спреман.{S} Ја ћу први одлучно укрстити о |
| о ко си, шта си и одакле си.{S} Истина, ја бих све то радо хтела знати више и опширније, јер си |
| и отпора свакој најезди на ове крајеве, ја сам узео управу над овом облашћу у своје руке, незав |
| гласио најезду Азијата на наше крајеве, ја више не двоумим.{S} Ти га се сећаш, Љубо.{S} Једне ј |
| и.</p> <p>— Непознати ми брате, витеже, ја бих још радо с тобом разговарала.{S} Ево одавде наст |
| расецајући таласе велике злобе људске, ја се и сама челичим, а неки свети огањ душу ми загрева |
| чије не може мир искупити.</p> <p>— Не, ја велим не! — одговори му Тома — Деспот Угљеша већ куц |
| еко је при састанку Гојко.</p> <p>— Не, ја сам само своју дужност чинио, — говорно је Рајко — п |
| изненађена.</p> <p>— Узвишена ћесарице, ја мислим да не смемо оклевати.{S} Држећи све то у најв |
| м до оне јеле, па ме причекај на клупи, ја ћу се пожурити.</p> <p>Гојко без речи пристаде, а ка |
| е остало, што иде уз нови положај твој, ја ћу се бринути.</p> <p>Тома Теологита три пута се дуб |
| томановићем, моћним господаром ужичким, ја сам у отвореном непријатељству.{S} Само је још некол |
| рски не дохвати тебе!</p> <p>— Војводо, ја хоћу напред да запливам у мутне таласе турске крви.{ |
| не, паде на земљу.</p> <p>— Хвала Богу, ја сину вратих, што оцу бејах дужан! — прошапта старац, |
| "117" /> <p>— Радо од срца, сестро !{S} Ја сутра полазим.</p> <p>— И ја ћу с тобом! — одлучно р |
| ако знам, шта ми је право занимање!{S} Ја сам и војник и видар и трговац и бродар.{S} Овамо че |
| племениту крв <pb n="175" /> своју!{S} Ја волим ове људе.{S} Ја ценим војводу Богдана.{S} А он |
| и и ћесарици јављено је у исто доба.{S} Ја ћу Гојка вратити у Драму, а ти ћеш га за време замен |
| а но што је место, на коме смо сада.{S} Ја сам из Галипоља у мореузу лепога Мраморног Мора.{S} |
| рдно <pb n="70" /> велика змијурина.{S} Ја сам је хитцем једним скинуо и ослободио сиротане, ал |
| 175" /> своју!{S} Ја волим ове људе.{S} Ја ценим војводу Богдана.{S} А он је, мож’да давно већ |
| Са мном хајдете натраг у Дренопоље.{S} Ја знам и Угљешу и његову војску.{S} Јесу храбри, јесу |
| га тако неће <pb n="10" /> схватити.{S} Ја у миру оштрим мач за ратне дане.{S} Кад судба мени н |
| премај се и пођи на сусрет дужности.{S} Ја ћу ти помоћи!....</p> <p>Кад по заповести Угљешиној |
| <p>— Деспоте, ни један се неће маћи.{S} Ја сам их заклео, да својим костима створе бедем за одб |
| тихо и озбиљно.</p> <p>— Не верујем.{S} Ја јој не могах јавити,— одговори Гојко.</p> <p>— Онда |
| Доцне стигох из потере за крвником.{S} Ја сам дужан крви српском. роду!</p> <p>Лагано су тако |
| — пожури се Рајко.</p> <p>— Доцкан.{S} Ја одлазим с места, — задржа га Гојко, показујући му је |
| рани Српства, ја морам бити спреман.{S} Ја ћу први одлучно укрстити оружје са новом силом турск |
| очима, и оба се пута дуже задржавао.{S} Ја сам мислила, да је моја срећа несумњива, али је судб |
| очекују коњи са момцима, нема много.{S} Ја сам наредио да они буду ту, да нас уморне прихвате, |
| <p>— Из далека, и идем доста далеко.{S} Ја сам од стране деспота Угљеше.</p> <p>— А, тако! — пр |
| драмским крајем готово неограничено.{S} Ја нисам имао ни потребе ни разлога да своју превласт и |
| } Једне је вечери ненадно пао у Сер.{S} Ја сам појмио његове речи.{S} Њега је нестало, отишао ј |
| ети страшна реч, која жигоше издају.{S} Ја хоћу спаса свима а не себи!</p> <p>— Деспоте, победи |
| на ћесарицу Ану и њену лепу поћерку.{S} Ја ћу <pb n="77" /> већ припремити место и начин.{S} На |
| у многобројни, али није среће у њих.{S} Ја ћу вам бити на услузи.{S} Послушајте ме!</p> <p>Јевр |
| {S} А хоћеш ли да посведочим белегу?{S} Ја не бежим са мегдана!...</p> <p>— Дај чутуру међедино |
| /> <p>— Гојко, — рече за тим Угљеша, — ја немам поузданијега гласника од тебе.{S} А војводе пр |
| >— И ја вас благосиљам! — понови Ана. — Ја знам већ све!</p> <p>— Ја сам била, мила Маро, издај |
| и задрхта:</p> <p>—Ужасно! —викну он. — Ја сам био потпуно обманут. — Сада верујем да је туђинч |
| Ти си, Рајко?</p> <pb n="140" /> <p> — Ја.{S} Важне ти гласе доносим.{S} Тома Теологита умаче |
| да, има и добрих војвода?{S} Има, има — ја сам чуо за једног његовог војводу младог Гојка.{S} Х |
| а онда за тобом овамо.{S} Он за тобом — ја за њим.</p> <p>— То је много!{S} Дакле, сад је дошао |
| е! — смејаше се овај сатанским смехом — ја сам свуда, где знам да ћу ти требати.{S} Зар си забо |
| понови Ана. — Ја знам већ све!</p> <p>— Ја сам била, мила Маро, издајица за овај мах, — радосно |
| ни.</p> <p>— Добро, господару!</p> <p>— Ја не смећем с ума атонског проповедника.</p> <pb n="71 |
| а овим народом, — рече Исаија.</p> <p>— Ја сам одмах све јавио Гојку по поузданом момку, — шапн |
| ко у магли врхови тврде Драме.</p> <p>— Ја идем путем крстопољским, — рече Богдан. — Морам се ж |
| а, и са свим се приближи Мари.</p> <p>— Ја ћу се силом бранити — цикну Мара.</p> <p>— Али без у |
| већ и одиста са пуном милином.</p> <p>— Ја сам тек недавно научио грчки у старим годинама своји |
| лико тренутака Тома јој рече :</p> <p>— Ја се стављам на расположење, да одмах пођем.{S} Војвод |
| оше крај ватре, а Исаија рече:</p> <p>— Ја сам тада био по пословима царским у Дубровнику, па с |
| <p>— Да!</p> <p>— А ко је он?</p> <p>— Ја!</p> <p>Из Јелене проговори опет амазонка:</p> <p>— |
| је.</p> <p>— А стража вечерас?</p> <p>— Ја сам је већ одредио.{S} Ноћ се спушта.</p> <pb n="68" |
| буде рана с витешког мегдана —</p> <p>— Ја ћу их извидати!</p> <p>— У напред ево да ти платим т |
| нек се покоре двојица трећем —</p> <p>— Ја — не! — упаде му Богдан у реч одлучно.</p> <pb n="15 |
| аде:</p> <p>— Нисам се надао —</p> <p>— Ја јесам, слутио сам и наслутио, да она љуби Гојка војв |
| аступају!</p> <p>— Опрости, витеже, ал’ ја говорах искрено.{S} Души ће ми бити лакше!</p> <p>— |
| ими ме, Господе, и опрости грешном, ал’ ја мишљах да вршим твоју вољу...</p> <p>За тим се прита |
| но рече Тома.</p> <p>— Хе, велможо, ал’ ја разумем, а волео бих да не разумем.{S} Него на што к |
| е тога?</p> <p>— На моју душу грех, ал’ ја мислим, да је било довољно, — искрено одговори двора |
| } Твоја душа пати, твоје срце страда, а ја не знам узрока.{S} Угљеша — и она му наслони своју л |
| , а ја ту пену хватам, море ме љушка, а ја спавам.</p> <p>— Врло добро, старче! — весело рече м |
| да остане царство!{S} Ал’ тога нема, а ја оружје своје нећу положити пред горима.{S} Цар није |
| а сама пена ал’ црвена као сушта крв, а ја ту пену хватам, море ме љушка, а ја спавам.</p> <p>— |
| и си своје учинио!"</p> <p>Тај изиђе, а ја у место одговора јекнух, и занех се у тешку бољетицу |
| настаје виноград моје добре госпође, а ја имам само да га обиђем, јер се госпођа спрема да ови |
| , <pb n="143" /> па туга са ње отиче, а ја се журим да ти нејасним речима кажем што срце осећа. |
| <p>Добри је поочим склопно своје очи, а ја сам сама стајала крај његовог одра и тужила.{S} Те и |
| pb n="114" /> је на брзо склопио очи, а ја, тужно сироче од непуних дванаест година, остадох бе |
| го!{S} Други — веле — имају отаџбину, а ја ни то.{S} Родио сам се на малом острву у Архипелагу. |
| обри поочим мој био је старац, самац, а ја га, кад ме мину прва туга, весељах и оживех кућу њег |
| лицу моју, она није за те ни била.{S} А ја ћу се бринути, да ти и делом докажем, да није нестал |
| на такој задаћи и великој милости.{S} А ја ћу бити први војник под том заставом.</p> <p>— Госпо |
| еменитости, коју певају наши певачи — а ја сам то чешће слушала — налази душа моја више уживања |
| /></p> <p>— Онда нека буде.</p> <p>— А ја ћу, мајко, надгледати посао, — рече деспотица Љуба.< |
| заповедника драмске војске.</p> <p>— А ја примам високу милост твоју — одговори Тома — у нади, |
| Мож’да још сутра полазимо —</p> <p>— А ја ћу ти слати поздраве по облацима, ветру, уздаху, но |
| — Буди храбра.{S} Ти си изгубила оца а ја првог помагача свог.{S} Деспотовини је тај губитак н |
| p>— Певај Богме, брајко, ако нећеш сада ја када ћеш! — додаваше онај друг Благојев, што му у вр |
| 5" /></p> <p>— Радњу призренскога збора ја ни данас после пуне четири године, не могу признати. |
| ном скрасим после толиког лутања.{S} Та ја бих се могао и оженити и бити ћесар у Драми.{S} Има |
| ле Рајко додаде:</p> <p>— Ал’ са чим се ја враћам?{S} Тешко мени!{S} Доцне стигох из потере за |
| на се противи реченој мисли, за коју се ја и брат ми заложисмо.{S} После свега тога ми нисмо мо |
| итке сјала ми је све јачом светлошћу, и ја сам знао да ћу изићи победиоцем.{S} У тешким прилика |
| ца.{S} Верује да ће му лакше бити.{S} И ја те, узвишена ћесарице, молим.</p> <p>Ана бејаше у не |
| p>— Све је већ учињено, господару.{S} И ја ћу сузу захвалности канути на одар ваљаног витеза!</ |
| еизвесност судбине њене у томе часу — и ја желим да се два пута Бог не куша!</p> <p>Гојко је ве |
| она изнемогла?</p> <p>— Не!</p> <p>— И ја тако мислим, — одговори Вукашин. — Руку ову не замор |
| едних помагача, — рече Тома.</p> <p>— И ја тако мислим.{S} Гојко, млади војвода у Драми, био је |
| страни, одакле им приђе Ана.</p> <p>— И ја вас благосиљам! — понови Ана. — Ја знам већ све!</p> |
| <p>— Грехота је, али јесам.</p> <p>— И ја.</p> <p>— Још су ми близо дани варљиве среће у људск |
| естро !{S} Ја сутра полазим.</p> <p>— И ја ћу с тобом! — одлучно рече Јелена.</p> <p>— А ако ме |
| и кад тад! — одговори Гојко.</p> <p>— И ја тако мислим.</p> <p>Продужише ћутећи.{S} После неког |
| дару!{S} Али време је да ти кажем, да и ја не смећем с ума пророчке речи чудног испосника.{S} О |
| т краљевску пре шест година онда, кад и ја деспотску.{S} Ми бејасмо једини, који се одушевљавас |
| ву руменику, док тамо бејасмо, бих се и ја измолио да опсађујем Пловдин! — досети се други...</ |
| /p> <p>— Светли деспоте!{S} Заповедај и ја ћу слушати без поговора.</p> <p>Угљеша седе, и руком |
| е, — одговорио му је Гојко — али ипак и ја и ти превиђамо две ствари.{S} Једно је, што ћесарица |
| је сада, свакако, стар.{S} Ваљ’да као и ја.{S} Он ми је, кад смо опсели једном Сер, живот спасо |
| је стубове.</p> <p>— Бићу срећан, ако и ја своме деспоту узмогнем рећи о њима то, што од деспот |
| досећати.</p> <p>— Сазнао сам све то и ја, — рече Угљеша — па сам знао, да он и без тога не би |
| , да понудимо мир деспоту.{S} Тога ради ја сам и пошао.{S} А погодбе су мира за њ повољне.{S} Н |
| Мој добри отац болује без пребола, али ја молим Бога, да му да толико снаге, да може једнога д |
| нашем милостивом деспоту на земљи, али ја мислим да је за све оно, што је наступило после смрт |
| } Срдиш ли се, деспоте?{S} Опрости, али ја мислим, да те није тежак државни посао позвао ноћас |
| рније, јер си, видим, честит јунак, али ја теби за се не казах ни толико.{S} А то није право.</ |
| а:</p> <p>— Хвала вам, велможо !{S} Али ја никад не мишљах, да је Гојко невера.{S} Волела бих, |
| која донекле младости и приличи.{S} Али ја не говорим да га браним.{S} Друго је нешто, што ми д |
| да она љуби Гојка војводу.</p> <p>— Али ја рекох, Рајко —</p> <p>— Он је само тумач њихових жељ |
| мршти, а Тома брзо додаде:</p> <p>— Али ја ипак налазим, да тако мора бити.{S} Боље је, велим, |
| ши до њега.</p> <p>— Слабо.</p> <p>— Ни ја не тражих — продужи Тома — али наиђох на читаву засе |
| лак као провали или развуче, не знам ни ја, па ме испусти.{S} Нисам дуго летео озго, па бућнем |
| — Неко пророчанство, шта ли? не знам ни ја, али сам тако чуо.{S} Хришћанском цару јавио се у сн |
| ли.</p> <p>— Рећи ћеш му, да га позивам ја, да дође к мени, — рече после неког времена старешин |
| уђин, који је живео повучено и кога сам ја ту затекла.{S} Он је био моме поочиму више саветник |
| мекоте па не умеју пустити!{S} Шта сам ја могао знати у мраку !</p> <p>Старац уђе и куцну на в |
| /> — као што сам доцније чула — кад сам ја била у Водену.{S} Али му нико није знао казати шта ј |
| независно од царице Јелене.{S} Што сам ја учинио у Серу, урадио је Вукашин у Прилипу.</p> <p>— |
| гуде!{S} Ако си ти Богме без тога пошао ја нисам.{S} Незгодно ми је сад ићи чак до чадора нашег |
| илом турских завојевача.{S} Па или ћемо ја и моји бити први победиоци или — прве жртве!{S} Па и |
| важнији догађај за ово доба бејаше, што ја престадох бити што сам пре био: пријатељ пријатељу и |
| о.{S} А ти си, мож’да, опазила оно, што ја нисам.{S} Опазила си, мож’да, да ми нестаје звучних |
| то ме везао за врбу!{S} Пусти ме, да му ја судим.</p> <p>— Њему?{S} Њега ти вежи за ону исту вр |
| вити,— одговори Гојко.</p> <p>— Онда ћу ја, — пожури се Рајко.</p> <p>— Доцкан.{S} Ја одлазим с |
| шта би од мене још било.{S} Не говорах ја залуд да је с оружјем и молитва у светом храму поузд |
| жеља ни у колико није остварила.</p> <p>Ја сам помоћу једнога путника, поклоника гробу Спаситељ |
| немирно устаде.</p> <p>— Она је, златна јабука наша, била дете од десет, дванаест година, а зва |
| е нестало Матије и његове кћери, румене јабуке и највећег блага у нашој породици.{S} Сумње нема |
| ило баш размишљао у граду своме о томе, јаве му слуге да је у град доведено неко сумњиво лице.{ |
| лутњом а под утиском тешке и непријатне јаве, ловачко се друштво Угљешино и пробудило у суморно |
| /p> <p>Кад је сав тај посао био свршен, јави се, неопажен, Томи неки Грк из Прависте, која је н |
| ког времена Исаија се врати отуд, па се јави Ани.</p> <p>У разговору са њом Исаија помену, како |
| /p> <p>Ћесарица се изненади, кад јој се јави Тома, па преплашена скочи.{S} Али је он умири.{S} |
| случају.{S} Кад је била највећа невоља јавио нам се у помоћ један непознати туђин — ђаур.{S} О |
| рече Исаија.</p> <p>— Ја сам одмах све јавио Гојку по поузданом момку, — шапну му Рајко.</p> < |
| ограде, прикривен, звиждањем кроз прсте јавио, да су Ана и Мара изишле из црквице и пошле путем |
| , али сам тако чуо.{S} Хришћанском цару јавио се у сну анђео Божји, узео му из руку крваву сабљ |
| брижан.{S} Толико сам ти се пута хтела јавити овако исто на овом месту и у ово доба, али сам с |
| /p> <p>— Не верујем.{S} Ја јој не могах јавити,— одговори Гојко.</p> <p>— Онда ћу ја, — пожури |
| угу боља награда.{S} Пред вече да ми се јавиш.{S} Иди.</p> <p>Анђео оде, а мало после и Тома се |
| ао слабији од њих свих скупа.{S} Сад се јавља нов непријатељ.{S} Ми нећемо одступити пред њим, |
| ш кад је Марко мислио поћи овамо — тако јавља краљ нашем деспоту, а он нама — напао је на његов |
| из недара извади писмо, којим му Рајко јавља догађај са Маром у горској кули.</p> <p>Љубоје пр |
| је донео прве, добре гласове.{S} Деспот јавља да је са својом војском прешао границу и ступио у |
| ми је тешко, кад се препреке томе стану јављати.{S} Ево немила гласа.{S} Мој брат краљ Вукашин |
| статак оштрога мача.{S} Али се жртва не јављаше више.{S} А калпаци и челенке, што крвавом реком |
| шено похита:</p> <p>— И мени и ћесарици јављено је у исто доба.{S} Ја ћу Гојка вратити у Драму, |
| им монахом, дотле је дојездио гласник и јавно, да је Пловдин пао и да је дошао ред на деспотови |
| тати леса играча.</p> <p>То бејаше прво јавно весеље у граду после смрти Војихнине.</p> <p>Усре |
| ?</p> <p>— Како где?{S} Та зар не знаш, јад те не знао, да оно нит’ је кућа, нит’ је у њој људи |
| оби а на грудима Видосавиним лила сузе, јадајући се:</p> <p>— Добра Видо!{S} Милост деспотова н |
| 182" /> Угљеше, који нам зададе највеће јаде, већ ће се почети заузимати нашом војском.</p> <p> |
| ал’ куда?</p> <p>Да Византија није тако јадна, тамо би му било понајпре места.{S} Али она не мо |
| , и ова се не могаше уздржати:</p> <p>— Јадно дете! — уздахнула је, и сама бришући сузе.</p> <p |
| <p>Кад се појавише из црквице, зачу се јак писак, који је долазио недалеко од цркве, негде око |
| а од тог доба.{S} Галипоље је мален али јак град.{S} Он је бранио прелаз из Азије овамо, па је |
| рокопа, заштитника Драме.</p> <p>— Нека јаки Господ с небеса оснажи моју слабу десницу, да буде |
| ead> <p>Кад је киша престала, растерана јаким ветром, који се с нова подиже, са три стране непр |
| људи, који дођоше у земљу, до скора под јаким утицајем Византије, са својим навикама српскога ж |
| ли тај живот прекрати бура, која отпоче јаким ветром, а за њим склопи силна киша.</p> <p>Ватре |
| ек у најбољим годинама, осредњег раста, јаких мишица, добре душе ал’ намрштена лика.</p> <p>Кад |
| нешто изменила.{S} Постала је расејана, јако замишљена...</p> <p>Тако је прошло неколико дана, |
| понови сумњива звека, неко испод чадора јако викну:</p> <p>— Ко је то?</p> <p>Одговора нема.{S} |
| ож’да и без боја заузети.</p> <p>Сви се јако обрадоваше, глас пролете као муња кроз град и подг |
| опет рече:</p> <p>— Она!</p> <p>И он се јако стресе...</p> <p>Погодио је!</p> </div> <div type= |
| p> <p>Кад приђоше ватри, која се бејаше јако разгорела те пламеном осветљаваше на далеко, чисто |
| е деспотица очекивала.</p> <p>Он је био јако потресен и изненађен добијеним гласовима, а она му |
| е га је више одушевљавао одблесак и ако јако клонулог ипак још много примамљивог царства визант |
| на више.</p> <p>Гојко виде, да се Рајко јако изненади.{S} За час му многе мисли севнуше у памет |
| ко, гледаше у ватру, која се, у почетку јако, заложена, већ бејаше предала судбини да, као и ос |
| а на милост Анину и руку Марину.</p> <p>Јако поремећен у својим намерама, Тома се вратио у Драм |
| спотица. — Храбри бранилац и заповедник јакога Пловдина предао је свој дух Господу!</p> <pb n=" |
| ницима.</p> <p>Сутра дан рано Тома се у јакој пратњи војничкој кренуо на источна крајишта.{S} О |
| рви роб — војвода Гојко.</p> <p>Окружен јаком оружаном пратњом Гојко стаде пред часнике.</p> <p |
| — Тако је!</p> <p>— А Тома Прељубовић у Јањини? _</p> <p>— Он је истина примио управу над епирс |
| е Ану и Мару, и, преплашени, прескочише јарак крај пута, па ишчезоше у шуми.{S} Гојко, збуњен н |
| логита.</p> <p>Кад пређе велики мост на јарку, што са стране главних врата одваја цео град од з |
| ља.{S} Он уме читати звезде, зна свакој јаснијој звезди њено име онако, како су га старији паст |
| мах побегла.</p> <p>— Беже кукавице, — јасно рече Гојко — кад најгора рђа међу њима паде.{S} Г |
| у.{S} А кад би са свим близо, Јелена га јасно али презриво погледа па окрете главу на страну.</ |
| то мож’да не видиш, ал’ је мојим очима јасно, како се сјај једне у другу прелива.{S} То је тво |
| ци.</p> <p>Томи у један пут постаде све јасно.{S} Трже мач и ступи корак назад.{S} Љубоје бејаш |
| ога града и краја.{S} Ха, сад ми је све јасно.</p> <p>Међу њима настадоше опширна причања.{S} О |
| улазећи у собу.</p> <p>Томи бејаше све јасно, плану али се брзо прибра:</p> <p>— Погребите га |
| — рече Јелена.</p> <p>Гојку бејаше све јасно.</p> <p>— Да није — рече радосно Јелени — то онај |
| е намерно на бегунца.</p> <p>Бегунцу би јасно, шта губи, буде ли стигнут.{S} Гониоцу није тајна |
| м, господару! — одговори она смерно али јасно.</p> <p>Он благо наслони своју руку на њено раме: |
| тискујући ситније камење падаше ка реци Јасно бејаше, да је одатле заседа на мах побегла.</p> < |
| сто и умириле речи, којима јој је Гојко јасно казао шта мисли и смера.{S} Видосава није више на |
| свој у највећем обиму.</p> <p>Бејаше му јасно.</p> <p>Траже га разорена срећа честите девојке, |
| гледај, мало даље на истоку звездано се јато множи, а сјајна једна звезда прети да надсија моју |
| уле, као и нехотице погледа на звездано јато.</p> <p>Љуба то спази, а он јој, да је преухитри, |
| де је Угљеша — погледај на оно звездано јато.{S} Видиш ли моју звезду?{S} Она је сада сјајнија. |
| од планинских огранака жури непрегледно јато црних гавранова.</p> </div> <div type="chapter" xm |
| ехотице, махаше руком опраштајући се са јатом ждрала, који се све даље губише ка југу.</p> <p>В |
| Угљеша — неко време, како звезде у моме јату трну, бледе и нестају, па и сама моја звезда гине, |
| > <p>— Познајеш ли још у оном звезданом јату моју звезду? — упита деспотицу, обгрливши јој стас |
| задобијених удара и рана; вика и писка, јаук и клетва, дозивања и одзивања, вриштање коња, звек |
| </p> <p>Једноме се учини одјек вихорова јаука, други мишљаше да је лепршање искислих стегова, а |
| еша је ишао на коњу сам.{S} Испред њега јахала су два копљаника а по зади њега била је његова о |
| воде.{S} За њима а покадшто и поред њих јахали су соколари са изученим соколима на руци, а хајк |
| ји су у лепом и правилном поретку ишли, јахао је на доброме белцу стегоноша.{S} Широки и златом |
| раца.</p> <p>Напред, пред свом војском, јахао је у златном руху на богато украшеном жераву десп |
| ратника.</p> <p>Па челу витешког похода јахао је Љубоје у богатом злаћеном оделу војводском с в |
| </p> <p>Ваљало им је пуних десет часова јахати, зато у Крстопољ стигоше сутра дан у јутру.</p> |
| посветио у молби Господу, нити је икада јаче осећао свети позив свој, да буде тумач мисли и гре |
| им се једна по једна црта и сличица све јаче отимље од заборава, све видније искаче на површину |
| љу, огрезао у крви.</p> <p>А бој се све јаче распаљује...</p> <p>— Да страшне ноћи, да силне жа |
| их страна логора водио, захватајући све јаче ка срцу ратног стана, из средине се зачуше кроз бу |
| о</p> <p>А турски се гвоздени ланац све јаче стезао око Пловдина....</p> <p>У то доба у Драми, |
| свод спушта, да својом милином задахне јаче земљу и њен свет.</p> <p>И на тој кули има некога |
| > <head>XX.</head> <p>У колико је сунце јаче освајало, у толико је пространо логориште велике д |
| шкрипа.{S} Неко долази.{S} Љубоју срце јаче закуца, а у лицу се за часак промени.</p> <p>Врата |
| и зора забеле; за мало — па видело поче јаче освајати.</p> <p>Хладан је ветрић пиркао по разбој |
| уде прошлост.</p> <p>А једна засја мало јаче, и он на њеном сјају виде последњи преступ свој у |
| ишће и ситне гранчице, распаљујући само јаче ватру на дворишту.{S} Да одгоне студен, коју ноћ с |
| дмараху око млина на пољу, и ако је већ јаче било захладнело.</p> <p>У сумрак се приступило веч |
| а, сјајнија ал’ само зато, што јој даје јачег сјаја она светла звезда до ње.{S} Ти то мож’да не |
| боравите, да победа није увек на страни јачега.{S} Она се још радије креће, да буде мио гост му |
| ј царевини.{S} Ми стојимо међу њима као јачи од сваког посебице, ал’ и као слабији од њих свих |
| ирода почиње лагано уступати пред првим јачим корацима зиме.</p> <p>У празорје се кренуло одабр |
| рукама бугарским, захваљујући висини и јачини својих зидова и опкопа.</p> <pb n="91" /> <p>Али |
| о, како смо и учинили.{S} У име мисли о јачини српској, која ће моћи дати отпора свакој најезди |
| /> <p>Вихор утишаваше по кад што својом јачином људске гласове, доносећи мало после са далеких |
| х Мрњавчевића.</p> <p>Угљеша је говорио јачином пророчкога гласа.</p> <p>Вукашин омекша:</p> <p |
| унити док сване дан — онда ћеш разумети јачину мојих надања.{S} А ако си после тога дочекао мут |
| е је међу бреговима логориште, те се са јачом снагом враћаше онима, од којих потече.</p> <pb n= |
| Пред најкрвавије битке сјала ми је све јачом светлошћу, и ја сам знао да ћу изићи победиоцем.{ |
| е војске.</p> <p>Угљеши очи севнуше још јачом светлошћу, а румен му поли образе.{S} Познао је — |
| дном зовну дворанина:</p> <p>— Благоје, је ли раздељена у подграђу сва храна, коју одредих да с |
| уздигну до схватања среће наше.{S} Ти, је ли, више не страхујеш за ме?</p> <p>— Не.{S} Кад вид |
| бу! — рече Рајко.</p> <p>— Па да гађам, је л’?{S} Ако!{S} Баш ћу тако да радим, — одговори стар |
| ушу до Свете Горе.{S} Ту <pb n="114" /> је на брзо склопио очи, а ја, тужно сироче од непуних д |
| од деспота Угљеше, и да <pb n="149" /> је донео прве, добре гласове.{S} Деспот јавља да је са |
| оју звезду?{S} Она је сада сјајнија.{S} Је ли?</p> <p>— Јесте, драги господару!</p> <p>— Да, љу |
| ковац је хтео отуд иза леђа напасти.{S} Је л’ тако било, несрећо грчка? — окрете се старац мест |
| које могу лако и ненадно наступити?{S} Је ли Вукашин оклевао?{S} За срећу наше отаџбине узео ј |
| <p>— Али, мајко, — сети се деспотица — је си ли тамницу отворила?</p> <p>— Хвала Богу и не беј |
| главу! — значајно рече Рајко.</p> <p>-— Је л’ овоме? — умеша се старац. — Њему? а? томе, што ме |
| градске страже.</p> <pb n="78" /> <p>— Је ли војвода Гојко ослобођен веза? — упита га Љубоје.< |
| <p>— Јесте, узвишена ћесарице!</p> <p>— Је ли која душа остала гладна после тога?</p> <p>— На м |
| да до ње.{S} Ти то мож’да не видиш, ал’ је мојим очима јасно, како се сјај једне у другу прелив |
| Необични догађаји, сестро моја!{S} Ал’ је и твоја душа велика, кад је све то поднела.{S} Ти се |
| д те не знао, да оно нит’ је кућа, нит’ је у њој људи, где гусле не гуде!{S} Ако си ти Богме бе |
| ар не знаш, јад те не знао, да оно нит’ је кућа, нит’ је у њој људи, где гусле не гуде!{S} Ако |
| /p> <p>— А, тако! — протеже старац. — А је ли тамо све мирно и добро?</p> <p>— До сада јесте, х |
| па се маши да одбрави врата.</p> <p>— А је ли мртав?—питаше он отварајући.</p> <p>— Како да ниј |
| ена.{S} Очекивао је Гојка.</p> <p>Борба је у души његовој била још већа.{S} Корео је себе, што |
| госпођи то је и пошло за руком.{S} Љуба је расла, црпући у души своје мајке благост и тихо суђе |
| ога онај ми туђин досађује.{S} Видосава је, мало изненађена, запита:</p> <p>— А чим, чедо моје? |
| p> <p>После неколико тренутака Видосава је причала Мари све, што је од Ане сазнала.</p> <p>Мари |
| а весеља.</p> <pb n="46" /> <p>Видосава је тешаше, ал’ она продужи:</p> <p>— У место тога онај |
| е затегнуте и узбуђене.</p> <p>Видосава је имала сада два пута више посла у друштву с деспотицо |
| и полазак сазнала од Видосаве.{S} Једва је успела да га причека при његовом изласку из града и |
| зо постајати мека женска природа, каква Је у почетку Јелена и била.{S} Њој је живот био тежак и |
| бао и краљу и деспоту онака иста, каква је и простом пешаку и скромном поноснику.</p> <p>А тада |
| врату, пољуби је и даде Видосави, а ова је узе и брзо изиђе.</p> <p>То је било једнога дана из |
| вши:</p> <p>— Сад једну грчку.{S} И ова је била грчка, ал’ војвода Богдан хоће да му је певам с |
| ики га Лала-Шахин сада части.{S} Његова је заслуга, што су већ стигли — и ако је тек две недеље |
| Глава му клону на прса.</p> <p>— Његова је рана без пребола, — рече Рајко лагано Богдану. — Он |
| магача — да опет уздигне.</p> <p>Његова је одлука готова.</p> <p>Било је пола ноћи, кад се спор |
| већ у Драми.</p> <p>— Мора бити, да га је коњаник затекао још у млину, те није морао ићи манас |
| е Угљеша чинио своју дужност, али да га је — звезда — звезда издала...</p> <p>Гласник једва дођ |
| из своје манастирске ћелије, а сада га је у Драму довела тужна свечаност при погребу Војихнино |
| одвео наше у стан непријатељски, па га је после нестало.{S} А Хаџи-Ил-бег, који је са њим био |
| на.</p> <p>Угљеша га је очекивао, па га је одмах, још пре но што га је Тома могао поздравити ка |
| братски загрлио младога војводу, па га је онда пустио, да се са својом лепом сапутницом пожури |
| вазда притегнута усна.</p> <p>Угљеша га је очекивао, па га је одмах, још пре но што га је Тома |
| , који му старац заборави узети, кад га је везао.{S} Помоћу <pb n="129" /> тог ножа он је и пре |
| цима против царства византиског, све га је више одушевљавао одблесак и ако јако клонулог ипак ј |
| ког времена Угљеша ступи у собу, где га је деспотица очекивала.</p> <p>Он је био јако потресен |
| мачем у десници похита ограшју, где га је хладна смрт неминовно чекала...</p> <p>Краљева војск |
| о на ров и прелетевши бездан, у коме га је очекивала готова смрт, пожњео је успех, праћен громо |
| .</p> <p>Гојко је њу разумео.{S} Али га је мучила неизвесност послова у Драми, која је добила н |
| ху други. <pb n="31" /></p> <p>— Али га је деспот послао, а он се мора слушати, — расправљаху т |
| ног лава, плашио непријатеља, сабљом га је тлачно, коњем газио.{S} У сред највећег окршаја окре |
| е му Тома, па му онда испоручи: како га је ћесарица поздравила да управу у Крстопољу преда Љубо |
| одара.{S} А њега јоште нема.{S} Тако га је више пута очекивала.{S} И зора је по кадшто затече, |
| ше нема, по свој прилици.{S} Нестало га је, кад су Азијати заузели Галипоље.</p> <p>— Реци нам, |
| ак, чиме се необично одликовао и што га је Угљеши вазда препоручивало, била је могућност да, до |
| од невоље, да се не замери, него што га је срце вукло.{S} А кад се нашао у планини, одаслао је |
| ивао, па га је одмах, још пре но што га је Тома могао поздравити као свога владара, дочекао:</p |
| вши рукама:</p> <p>— Крст и анђео! њега је однео нечастиви!</p> <p>И старац се прекрсти.</p> <p |
| овај са катуна више Радовишта.{S} Њега је вила, кад још дете бејаше, у планини задојила, па му |
| .{S} Ја сам појмио његове речи.{S} Њега је нестало, отишао је тајанствено ко што је и дошао, мо |
| а свога дугог пута Тома Теологита, кога је она држала за домаћу несрећу и злу коб.</p> <p>Ни Ви |
| кад више није надала, и с Исаијом, кога је једва била и запамтила, учинио је, те је од амазонке |
| други су били уз младог Душана, за кога је тада слушао да је његов врсник.{S} Страшно ли је тад |
| авом онај мирни старац пастир, код кога је Гојко недалеко од Радовишта преноћио на свом путу за |
| здвојила прилазећи њему.</p> <p>Од тога је дана она била срећнија, он веселији, а добра Видосав |
| и сада јоште одржава!</p> <p>После тога је и Рајко одустао од свога захтева, али је продужио св |
| и или у облаку од прашине разабрала, да је војска, која несумњиво иде у помоћ српској сили, рад |
| а дуже задржавао.{S} Ја сам мислила, да је моја срећа несумњива, али је судба друкчије хтела.</ |
| пиру, али говораху сем тога Турцима, да је велико море српске силе, где они утонуше, а српској |
| њим загрли и пољуби.{S} А кад виде, да је недалеко од њега нека женска прилика, коју у мраку н |
| до сада не познаваше, јер сад виде, да је мекша, много мекша, но што је мислила...</p> <p>Десп |
| д црвене коже израђена обућа казује, да је ноћник велико лице у земљи.{S} Снажном, јуначном и з |
| ејаше пренеражена.{S} Чињаше јој се, да је наступио смак света, о коме се говори и верује.{S} А |
| ма.</p> <p>Монах Исаија приповедаше, да је дошао овог часа коњаник од деспота Угљеше, и да <pb |
| камење падаше ка реци Јасно бејаше, да је одатле заседа на мах побегла.</p> <p>— Беже кукавице |
| веселије погледао, јер му се чињаше, да је грешио што је мислио, да је бољка доброга му оца без |
| а Исаије добила.{S} То ће му казати, да је велика невоља.</p> <p>Мара скиде с груди амајлију, к |
| ато.</p> <p>Љуба то спази, а он јој, да је преухитри, рече:</p> <p>— Не бој се.{S} Ма какве ми |
| ли је, спасао је себе, и казао јој, да је љуби.{S} Не послуша ли — он ће погинути а она увенут |
| ужас и изненађење буде зао гласник, да је Пловдин — пао!</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| — или управо био.{S} Радо признајем, да је у почетку још при првом познанству нашем будио у мен |
| е и самог себе обмањивао уверавањем, да је то тек само пошалица срца.{S} Па ипак је неко наишао |
| >— На моју душу грех, ал’ ја мислим, да је било довољно, — искрено одговори дворанин.</p> <p>— |
| је слагао са добрим монахом Исаијом, да је она најлепши цвет, што је последњих година изникао н |
| ала је већ из обавештавања с Рајком, да је Тома узрок њене онолике туге и жалости.{S} И Рајко, |
| бласног старешине.{S} И ако је знао, да је овом уздржаном реду у области драмској више припомог |
| у свој двор.</p> <p>Он је већ знао, да је био стао на последњу и највишу лествицу части, коју |
| , доста би Томи била и сама помисао, да је и нехотице себи одмогао а Гојку помогао, да стече пр |
| де на руку.{S} Она се трже, па брзо, да је ко не затече, <pb n="147" /> обриса сузне очи, и тру |
| породица учена?{S} Зар си заборавио, да је једна моја стрина видела, истина мало по из даље, и |
| говим жељама.</p> <p>Тома је мислио, да је Љубоје већ у његовим рукама.{S} И одиста се Љубоје с |
| чињаше, да је грешио што је мислио, да је бољка доброга му оца без пребола.{S} И тога се дана |
| душевног мира.{S} Таман сам мислио, да је већ толико отпорне снаге прикупљено, да нас никакви |
| младог Гојка.{S} Хвале га на далеко, да је честит јунак.{S} А деспот га, веле, зове братом свој |
| >Из првих речи са њом сазнаде Гојко, да је она у служби и милости госпође једног од највернијих |
| који са степеница долажаше, познало, да је старешина страже збиља отишао, Љубоје рече Гојку:</p |
| овладао у Дренопољу, од кад се чуло, да је судар са маћедонским владарима неизбежан.{S} Деспот |
| или да се сећају како им је причано, да је ова црквица управо метропола новије драмске цркве.{S |
| , дотле је дојездио гласник и јавно, да је Пловдин пао и да је дошао ред на деспотовину Дејанов |
| о у Прилип а одатле у Скопље, једно, да је ближе оном одељењу своје <pb n="118" /> војске, које |
| аску, дотле су други разносили глас, да је добри монах умро од туге, што је у срџби проклео и у |
| у гоњењу његову оснивати на уверењу, да је он ударио најкраћим путем до границе.</p> <p>За то п |
| Деспотица Љуба очекивала је Угљешу, да је врати у Сер.</p> <pb n="42" /> <p>А кад се чуло да ћ |
| велможо !{S} Али ја никад не мишљах, да је Гојко невера.{S} Волела бих, да сам друкчије гласе о |
| заједничког непријатеља.{S} То треба да је водиља сваког рада и нашег и византиског.{S} Пази до |
| > да се заустави тамо, где је држала да је Крстопољ.</p> <p>Нашавши се усамљена у средини сумор |
| прве, добре гласове.{S} Деспот јавља да је са својом војском прешао границу и ступио у турску з |
| истим вратима огласило подграђанима да је равно пола ноћи.{S} По оделу се мало може познати не |
| невољи и оста верна слуга кад сазна да је господар мож’да обманут.</p> <pb n="80" /> <p>— Гојк |
| ене још било.{S} Не говорах ја залуд да је с оружјем и молитва у светом храму поузданија!</p> < |
| у граду своме о томе, јаве му слуге да је у град доведено неко сумњиво лице.{S} Радозналост на |
| шапутању, а данас Рајко и не верује да је Тома тада тек случајно дошао Момчилу за друга и учит |
| о ње у последње доба нема, бојећи се да је није што и у чему несвесно увредио.</p> <p>То је душ |
| раше непотпуно, само му искрено рече да је стари Властоје знатно болан.</p> <p>Гојко сабра веђе |
| одјек вихорова јаука, други мишљаше да је лепршање искислих стегова, а трећи се не могаше раза |
| етне грмове деспотица се и не сећаше да је Мара по жељи њеној очекиваше.</p> <p>— Деспотица је |
| ара о њима.{S} - За оца њеног рекоше да је пресвиско̑ од жалости, а она је остала и некуда отиш |
| ад марио.{S} Тешко би у њу ступио, и да је остао у части, коју је до мало пре имао.{S} Овако — |
| највернијих дворана Костадинових, и да је по госпођину послу пошла у виноград, недалеко на брд |
| дом из Жегљигова већ далеко с мора и да је много путовала и још више препатила, изгледаше му ка |
| гласник и јавно, да је Пловдин пао и да је дошао ред на деспотовину Дејанових синова.</p> <p>Мо |
| све — ах — све — и деспотицу, и кажи да је Угљеша чинио своју дужност, али да га је — звезда — |
| ина, многи су заплакали, кад су чули да је стари краљ био жртва, али су њихов плач на брзо загу |
| е, где они утонуше, а српској војсци да је општа погибао и краљу и деспоту онака иста, каква је |
| одремају.{S} Певци учесташе.{S} Знак да је скора зора, кад се ваља кретати натраг У Драму.</p> |
| поступању према њој.{S} Пазићеш увек да је, остарелу и слабу, погружену и савладану под теретом |
| био потпуно обманут. — Сада верујем да је туђинчев посао и моје именовање за заповедника овога |
| ивом деспоту на земљи, али ја мислим да је за све оно, што је наступило после смрти цара Стефан |
| ишла.</p> <p>— Мож’да.{S} Бог би дао да је бар она жива.{S} Робом икад ал’ гробом никад!{S} За |
| ио савезник против Алтомановића, као да је окренуо лист и преврнуо вером.</p> <p>— Гле, гле!</p |
| Тако је Угљеша све прегледао и нашао да је све опако, како је оставио ћесар Војихна издишући.{S |
| ладог Душана, за кога је тада слушао да је његов врсник.{S} Страшно ли је тада било!{S} Катуни |
| гробом никад!{S} За њега сам слутио да је под земљом, Бог му дао у рају насеља! — тужно додаде |
| >— Ал’ није то све.{S} Други је глас да је — Дренопоље пало!</p> <p>Туга деспотице Љубе чисто с |
| </p> <p>Тада старац познаде по оделу да је његов намерник неки млади војвода.</p> <p>Обојица ћу |
| велиш?</p> <p>— Него?{S} Зар не знаш да је моја породица учена?{S} Зар си заборавио, да је једн |
| ладунаца била недалеко одлетела, мож’да је отишла у бризи да набави хране својој деци.{S} Док с |
| како је деспотица писнула од бола, када је улазећи у тврђаву видела породични грб Војихнин на г |
| p>Ана је имала близу шесет година, када је Војихна умро.{S} Али је судба њена, честа у доба држ |
| <p>Био је момак од двадесет лета, када је била међусобна војна.{S} Рођена се браћа поделила на |
| то знамените и тужне 1370 године, када је и Дренопоље пало из руку византиских у турске руке. |
| вања према онима, који их шаљу.{S} Сада је Костадин примио Гојка и с истинском радошћу, а кад ј |
| ћ је и сама била страсан ловац.{S} Сада је у њеном друштву — више ради ње — била и Мара.</p> <p |
| необично сјајну, на небу.</p> <p>И сада је утонуо у то гледање, занео се очима питајући звезде |
| скапали на путу без игде ичега.{S} Тада је нестало Матије и његове кћери, румене јабуке и најве |
| авницом у приморју Белога Мора.{S} Тада је к њему дошао и Рајко али Томе није ту застао.</p> <p |
| едити, па су радо у њу ступали.{S} Тада је и он постао војник.{S} Прошао је први пут тада кроз |
| рила да обрадује свога војна.{S} А тада је опет излазила с Угљешом и нагађала, чија ли је жупа |
| ош више неугодно такоше.</p> <p>Погледа је право у очи, и рече:</p> <p>— Љубо, тебе се више тич |
| м! — искрено рече Љубоје.</p> <p>— Онда је са њим лако!</p> <p>— Али и Гојко ми је добар пријат |
| расположење, да одмах пођем.{S} Војвода је Љубоје са мном.</p> <p>— Добро, он нека га за сад и |
| а онда прекиде ћутање:</p> <p>— Војвода је Гојко и иначе зрео.{S} О њему постоје већ читаве при |
| и кршећи мачеве.</p> <p>— Јунаци, овуда је пут у вечни живот.{S} Ко је витез, нека не опрашта!< |
| ње наше цркве са цариградском.{S} Овуда је свуда становништво мешовито.{S} Није мали број оних, |
| о лице, које стајаше близо храста, куда је Рајко имао да прође улазећи у свој стан.{S} Али то л |
| бујна Марица, а западна страна, од куда је дошла сила Вукашинова, бејаше отворена.</p> <p>Лаган |
| пот је рачунао на грчку помоћ.{S} Отуда је и био толико заузет да се што пре сврши измирење наш |
| настир Светог Јована Претече.{S} Исаија је био у њему сам.{S} Жеља за мирним животом и тишином, |
| >Тешко је било даље говорити.{S} Исаија је утонуо у тугу, а Рајку је било тешко као да се неке |
| .{S} Још пре заранака истог дана Исаија је био већ у Драми.</p> <p>— Мора бити, да га је коњани |
| ћесара и његове ћесарице.</p> <p>Исаија је монах велике учености и од гласа.{S} У Меникејској Г |
| упне сузе, паде на груди.</p> <p>Исаија је пољуби у чело и косу, очи му заблисташе сузом, а он, |
| а неки и у граду.</p> <p>Најпоузданија је Угљешина војска била она, што је још са њим дошла из |
| ко они нас први нађу.{S} Деспоте, твоја је слава допрла и до тог атонског пустињика, и он у теб |
| звезда променљиве ратне судбине; твоја је стална у сјајности — она је звезда мира и љубави!</p |
| замоли је, а она поче :</p> <p>— Твоја је постојбина у пола ближа моме месту рођења и првога д |
| енита госпођа и образована женска, која је знала схватити озбиљност прилика, што од неког доба |
| орских гусара.{S} Крупна јуначина, која је превалила преко шесет лета, седе косе, браде и брков |
| будућности.{S} Отклонила се сумња, која је његову душу често морила, а на место њено дошло је м |
| Угљешине, кћери Војихнине и Анине, која је часове туге своје разгаљивала у ученом говору са ста |
| опажен, Томи неки Грк из Прависте, која је неколико часова на запад од Крстопоља.</p> <p>— Од к |
| ече седео је Љубоје у својој соби, која је била слабо осветљена.{S} Очекивао је Гојка.</p> <p>Б |
| подар Војихна, и о деспотици Љуби, која је дошла на погреб свога оца.{S} Говорило се о тузи у д |
| учила неизвесност послова у Драми, која је добила новог господара, па је страховао и за своју љ |
| идосава, разговарајући се о војни, која је на прагу</p> <p>Јелена, говорећи с Видосавом, уочи н |
| ах постала нераздвојна друга Мари, која је већ све од Гојка била сазнала, а добра Видосава осећ |
| уклонио сам са досадашње му части, која је припала часнијем, — и Угљеша показа руком на Гојка.< |
| јку о својој љуби а његовој мајци, која је рано умрла и коју Гојко није ни запамтио.</p> <p>Так |
| ше у собу, Рајко устаде с Јеленом, која је била силно узбуђена.</p> <p>За Рајком приђе и она и |
| не опростивши се добро ни с Маром, која је за његов ненадни и брзи полазак сазнала од Видосаве. |
| ренутку употребио погодну личност, која је могла творити много зала па ипак дати користи, а не |
| е речне, Гојко срете једну женску, која је хтела у лаком чуну прећи на другу страну.{S} Он се з |
| Угљеша, Љуба и Мара одоше на кулу, која је млину и његовим зградама давала изглед неког утврђењ |
| жио.{S} Он је дигао тешку анатему, која је на народ српски била бачена, кад је српска црква пос |
| и предусретљивошћу, <pb n="32" /> која је била напред прорачуњена.</p> <p>Једина је била Мара, |
| у се и са својом нећаком Маром, — која је, изгубивши и оца и мајку у једној опсади Мосинопоља, |
| прелива.{S} То је твоја звезда.{S} Моја је звезда нестална — то је звезда променљиве ратне судб |
| и пођоше за њим и остали.</p> <p>— Моја је рана лака, — рече мало после Богдан. — А твоја, вите |
| ти, један од ловаца рече:</p> <p>— Нека је слава и хвала господу Богу горе и нашем милостивом д |
| шао иа дрво са тичјим гнездом.{S} Мајка је младунаца била недалеко одлетела, мож’да је отишла у |
| је Томо о другима мислио.</p> <p>Гојка је мало знао, али по Рајку, који му се не допадаше ни м |
| ћао срећнијим и задовољнијим.{S} Војска је у Серу логоровала у пољу ниже подграђа, многи су бил |
| к одано вршио своју дужност.{S} Драмска је област на граници, а Драма је предстража Серу.{S} У |
| реко шездесет хиљада ратника.{S} Турска је сила мања.{S} Има нас по четворица на једнога њихово |
| од које се никад нисам надао !{S} Тешка је неизвесност притисла душу моју.{S} Она пати и страда |
| де Богдана.{S} И њему сам певао.{S} Ала је то витез!{S} Вино и песма — то је њему све.{S} А то, |
| о — она ме није изневеравала.{S} Бивала је све сјајнија.{S} Пред најкрвавије битке сјала ми је |
| ло у јесен.{S} Деспотица Љуба очекивала је Угљешу, да је врати у Сер.</p> <pb n="42" /> <p>А ка |
| настирском млину добра вечера очекивала је изгладнеле ловце, а и сам монах Исаија потрудио се и |
| а она пије никад у веку прошла, гледала је у мислима провалију, испод које је малени поток квас |
| емима или на кули мотриљи.{S} Изгледала је иде ли још каква помоћна војска, па кад би далеко у |
| <p>Противно мирноћи ове двојице стајала је снага Рајка и Љубоја, честитих јунака, који се готов |
| ешине и омања војводина Богданова слала је своје чете у Сер на зборно место.{S} Позван од Угљеш |
| .</p> <p>Јелена чисто задрхта.{S} Знала је већ из обавештавања с Рајком, да је Тома узрок њене |
| говарају њеним жељама.</p> <p>И сазнала је, па је казала доброј старој Видосави, а Гојко је тај |
| реводнички рад могао продужити, отерала је и Исаију из Сера, где је служио у цркви истога манас |
| ога разишли, а на дому Војихнину остала је само некадашња дојиља њена Видосава.{S} Њено место у |
| па се и она нешто изменила.{S} Постала је расејана, јако замишљена...</p> <p>Тако је прошло не |
| тугу са њега, нека отече.{S} Испричала је све Видосави, и ова се не могаше уздржати:</p> <p>— |
| м путу за морску обалу и Крстопољ, била је стара нека црквица, посвећена светом Прокопу, истом |
| га је Угљеши вазда препоручивало, била је могућност да, добро посвећен у немоћ византиског цар |
| а оца одлучност и постојанство.{S} Била је у шеснаестом лету, кад се у њу загледао Угљеша Мрњав |
| /></p> <p>Последња битка Момчилова била је његова погибија код Перитеориона, града недалеко од |
| ла су два копљаника а по зади њега била је његова остала пратња, пред којом је био Тома Теологи |
| вих његових витешко-хајдучких дела била је планина Родопа.{S} За првих година свога витештва Мо |
| "> <head>IV</head> <p>Ћесарица Ана била је племенита госпођа и образована женска, која је знала |
| товини браће Дејановића близо пута била је једна повећа колиба.{S} Уз неке старе рушевине пасти |
| руги.{S} Јужно од браће Дејановића била је, Солуну понајближа, омања војводина њиховог стрица Ј |
| </head> <p>Прошлост Томе Теологите била је исто тако тамна и нејасна, као и његов карактер.{S} |
| се сва крене пут Дренопоља.</p> <p>Била је већ половина месеца септембра, а блага јесен као да |
| оставила, више не враћаше.</p> <p>Била је бура са свима неприликама, које се на таком путу мог |
| <p>Над тврдим и поноситим Сером развила је своја крила мирна и тиха летња ноћ.{S} За топлим дан |
| лу своју.{S} А деспотица Љуба проводила је по неколико часова на високим градским бедемима или |
| ја њених, Ана, а још више Љуба, блажила је тугу у мудрим речима ученога Исаије.</p> <p>Монах Ис |
| те то желели, и само та помисао учинила је, те ми је рука, пуштајући прву стрелу, задрхтала.</p |
| летња ноћ.{S} За топлим даном наступила је хладовина, коју с времена на време помаже лак повета |
| ад је дошла у Видосавину собу, отворила је срце своје, да пусти тугу са њега, нека отече.{S} Ис |
| нцу свога завичаја, плавојка привлачила је на се пажњу и душевним и спољним украсима.{S} Стари |
| ржати:</p> <p>— Јадно дете! — уздахнула је, и сама бришући сузе.</p> <p>А ни Мара ни Видосава ј |
| њену област.</p> <p>Ћесарица Ана изишла је са свитом својом до самог уласка у град.{S} Свештени |
| а!</p> <milestone unit="*" /> <p>Прошла је поноћ, а у двору Лала-Шахина у Дренопољу још траје в |
| ника од поклича живих ратника.{S} Земља је тутњела од трке поузданих жерава.{S} Ваздух је пишта |
| а у пуном сјају снага византиска, Драма је била често пута најкрвавије поприште за пробу оружја |
| ећ скрхано оружје српско и грчко, Драма је један од првих и најлепших залогаја, на које је зину |
| уо милошћу, — рече Тома.</p> <p>— Драма је — продужи Угљеша — најважнија тачка целе деспотовине |
| } Драмска је област на граници, а Драма је предстража Серу.{S} У Драми је остала узвишена ташта |
| о на једном месту лагано канице, којима је био у квргу, али доста лабаво, везан.</p> <p>Искочив |
| упути право великим вратима, на којима је још стајао превес, што је покривао грб Војихнине кућ |
| и хиљаде извежбаних коњаника, са којима је ступио у бој на отвореном пољу противу много надмоћн |
| ве одаје у зиданој згради.{S} Међу њима је био пролаз, те су обе биле у вези.</p> <p>Старац уђе |
| и, који их је добро пазио.{S} Међу њима је било честитих јунака али људи, који нису имали ни ку |
| дизали се каменити брегови, а међу њима је текла једна далека Струмина приточица.{S} Пут је Гој |
| , гонилац на њ наишао.</p> <p>Међу њима је, дакле, само толико растојања, колико је дугачак мос |
| ма, био на далеко чувен.{S} Али Турцима је требао баш тај градић.{S} И они га узеше.{S} Два пов |
| надна појава Гојкова.</p> <p>Нападачима је, у осталом, било и то право, само кад су изнели глав |
| фанског Залива с друге стране.{S} Очима је тражио на северозападу деспотовину Костадина и Драга |
| руди од силног узбуђења надму.{S} Очима је стрељао, у лицу је био црвено-црн, а левом је руком |
| Маром код старе црквице осујећена, Тома је био ван себе од гњева.</p> <p>Не помишљајући да њего |
| љив према Угљеши и деспотици Љуби, Тома је знао да та пажња иде само у корист његову.{S} Тако ј |
| акво предузеће исклизнути из руку, Тома је био безбрижан с те стране.{S} Он се, напротив, бојао |
| нисам могао поуздано разабрати.{S} Тома је, вели, био лако рањен у том боју.{S} Не знам.{S} Мож |
| е вечери са малог излета на коњима Тома је био добро расположен.{S} У друштву са Љубојем, запов |
| ара.</p> <milestone unit="*" /> <p>Тома је, измакнувши из Драме, знао да ће се свака претпостав |
| у опреци са његовим жељама.</p> <p>Тома је мислио, да је Љубоје већ у његовим рукама.{S} И одис |
| лађи! — одговори му Угљеша.</p> <p>Тома је био од једа зелен.{S} Не рекавши ни речи, једва доче |
| ина Момчилова пошла са њим.</p> <p>Тома је дотле успевао у својим скривеним намерама, да Момчил |
| приликама не би могла разумети.{S} Ана је очајнички и несвесно грчила руку, за коју је бејаше |
| им су лагано продужили разговор.{S} Ана је била изненађена.</p> <p>— Узвишена ћесарице, ја мисл |
| обилажаше чешће драмску господу, а Ана је још непрестано причала, како су их разбојници изнена |
| ше им нешто живо и весело...</p> <p>Ана је у последње време под теретом брига и бременом времен |
| рана! — реко је тада Исаија.</p> <p>Ана је Јелену примила са свом љубављу материнском.</p> <p>— |
| цније заузе сестра јој Мара.</p> <p>Ана је имала близу шесет година, када је Војихна умро.{S} А |
| а далеко на југ иза црквице.</p> <p>Ана је са пуно побожности и истинске богобојажљивости одсто |
| кад пољуби Јелену у чело.</p> <p>Јелена је одмах постала нераздвојна друга Мари, која је већ св |
| >Али не мисли о њој само Гојко.{S} Њена је лепота занела и Љубоја, заповедника градске страже и |
| ту травку, па је не могаше наћи, а зна је описати, као да ју је небројено пута имао у рукама.{ |
| била напред прорачуњена.</p> <p>Једина је била Мара, према којој је био неусиљено пажљив, па и |
| оје дуго времена боловах.</p> <p>Туђина је нестало, отишао је, без сумње љутит, што му се жеља |
| </p> <p>Вукашин омекша:</p> <p>— Истина је.{S} Нек мине ова ноћ, а кад сутра сунце гране наћи ћ |
| се приступило вечери.</p> <p>Госпоштина је са монахом Исаијом вечерала на кули а остали ловци и |
| -бегова донела нам је победу.{S} Већина је, истина, од наших изгинула, али смо победили.</p> <p |
| е разумети.{S} Али се вара.{S} Угљешина је душа упила у се сву озбиљност његове занесењачке про |
| о казати.{S} Добри Угљеша мој!{S} Војна је крвав носао, страшан и кобан.{S} А ти се ове војне н |
| р сладила; кад се животу зарадујем, она је тумач моје радости; кад смрт пожелим, она ми пева по |
| славила; кад сам са љубави плакао, она је јецала; кад сам пехаре празнио, она <pb n="156" /> м |
| моје миле цитре.{S} Кад сам љубио, она је љубав славила; кад сам са љубави плакао, она је јеца |
| оје звезде не могаше ништа рећи.{S} Она је слушала само његове речи и њима се заносила.</p> <p> |
| да надсија моју звезду — водиљу.{S} Она је све светлија, у колико је ова блеђа.{S} Слутио сам, |
| о јато.{S} Видиш ли моју звезду?{S} Она је сада сјајнија.{S} Је ли?</p> <p>— Јесте, драги госпо |
| е! — брзо одговори деспотица Љуба — она је и сада онако сјајна и чиста, као вазда до сада. <pb |
| бине; твоја је стална у сјајности — она је звезда мира и љубави!</p> </div> <div type="chapter" |
| сањалачке жудње Љубојеве.</p> <p>— Она је играчка за забаву у овом граду, међу овим дивљим ств |
| ет Рајко и немирно устаде.</p> <p>— Она је, златна јабука наша, била дете од десет, дванаест го |
| х и плач и уздах и врисак.</p> <p>— Она је, она, Јелена! — викну Рајко радосно, па јој брзо при |
| стаде и лупи руком о руку:</p> <p>— Она је!</p> <p>Стојећи тако неколико тренутака, замисли се |
| коше да је пресвиско̑ од жалости, а она је остала и некуда отишла.</p> <p>— Мож’да.{S} Бог би д |
| у ни нижега реда женску.</p> <p>А и она је мало зачуђена стала пред непознатог јој витеза, кад |
| уши највише патио — од Маре.</p> <p>Она је сад већ била потпуно уверена, да јој је грануо дан с |
| има изиђе, али ње не бејаше.</p> <p>Она је међу тим у својој соби а на грудима Видосавиним лила |
| етири месеца хладнијих зимских дана, па је дошло пролеће 1371 године.{S} У Драми је за то доба |
| њих вије нека грдно велика орлушина, па је показа јунацима.</p> <p>Тома узе лук и тетиву и, нан |
| ами, која је добила новог господара, па је страховао и за своју љубав.{S} Често је са високог б |
| <p>Гојко поведе Јелену до степеница, па је онда пусти.{S} Она се поче пети, а Гојко иђаше за њо |
| у њеним жељама.</p> <p>И сазнала је, па је казала доброј старој Видосави, а Гојко је тајну свој |
| , одаслао је своје ловачке помагаче, па је сам остао код студенца.</p> <p>Ту га, на положеном д |
| ског погледао уз пут што води Драми, па је очекивао гласове ако ни од кога другог а оно од верн |
| тио у Драму тога дана доцне по ноћи, па је, правећи се изненађен тим случајем, изаслао поједина |
| е, с које се стране гомилају облаци, па је био безбрижан, Мрак се брзо спустио, а кад ветар поч |
| дана по што шта необично, занимљиво, па је у шареним, искићеним сликама причао своме необичном |
| ца делио је врло радо и његов Гојко, па је у мислима и жељама и даље <pb n="27" /> ишао.{S} А М |
| Он је бранио прелаз из Азије овамо, па је у свако доба могао бродове задржати и прекинути свак |
| се у њу загледао Угљеша Мрњавчевић, па је и запросио.{S} Она му је по пристанку родитеља своји |
| о је да води своме двору своју љубу, па је, на послетку, и као врховна поглавица обилазио потчи |
| ео.{S} Частио се с господом у граду, па је слазио у подграђе, велику варош, што се око града на |
| S} Тражио је толиких лета ту травку, па је не могаше наћи, а зна је описати, као да ју је небро |
| ко!{S} С Богом!</p> <p>Пољуби цитру, па је одбаци, а са мачем у десници похита ограшју, где га |
| иском одазвале мајка и сестра Мара — па је у њиховом друштву наступила нема тишина.</p> <p>Тиши |
| осава се радовала Мариној срећи, а Мара је мање уздисала а више приповедала Видосави, како је о |
| <head>VIII</head> <pb n="55" /> <p>Мара је ћутала о томе немилом догађаЈу.{S} У души јој је бил |
| слабела, изгледала старија.</p> <p>Мара је била тада у осамнаестој години.{S} Лепа, на супрот т |
| на неодређено време отићи.</p> <p>Мара је истински тужила са Аном и Љубом за преминулим ћесаро |
| </p> <p>— А чим, чедо моје?</p> <p>Мара је погледа право у очи, хтеде јој нешто више рећи, али |
| једна ма и најмање основана сумња кадра је била привући сву пажњу Томину, само ако би била у оп |
| ко га је више пута очекивала.{S} И зора је по кадшто затече, њега нема, ал’ и она не трене.{S} |
| </p> <p>Гојко сабра веђе:</p> <p>— Коса је смртна у велико ударила у његов појас.{S} Године су |
| ице деспотове.</p> <pb n="119" /> <p>Та је војска Угљешина становала сада у самом граду, и она |
| плакала? — упита Мара.</p> <p>— Грехота је, али јесам.</p> <p>— И ја.</p> <p>— Још су ми близо |
| знамење! — додаде Рајко.</p> <p>— Доста је клетве на тебе пало, — говораше мало после као за се |
| ћи право у очи Вукашину.</p> <p>— Доста је! — одлучно додаде Вукашин.</p> <p>— Брате, ми ћемо и |
| гранични положај драмске области доста је учинио, да се ново стање без поговора прими, јер се |
| у грудима бејаше чисто застао, два пута је хтео да прекине питањем Исаију, али му реч у грлу за |
| <p>— Добро.{S} А у граду се не зна, шта је с војводом Гојком учињено?</p> <p>— Тако је.</p> <p> |
| мах му сину мисао:</p> <p>— Ко зна, шта је могло бити ?</p> <p>Он проговори:</p> <p>— Реци ми: |
| ј суд о њима.</p> <p>Тешко је рећи, шта је и како је Тома о себи мислио, нити је лако било зави |
| </p> <p>Али је у толико лакше рећи, шта је Томо о другима мислио.</p> <p>Гојка је мало знао, ал |
| вним делима.</p> <p>Нико није знао, шта је Момчила навело да се придружи са својом војском отпа |
| окрепи у слатком сну!{S} Господару, шта је теби, души твојој? реци ми — мож’да смем знати — и р |
| , полубудан, скочи:</p> <p>— Ко је? шта је?</p> <p>— Крв у врту, убијен човек! — одговори стара |
| е са свим оцепише од цара свога.{S} Шта је са њим?{S} Он нема снаге — јер нема благослова!{S} А |
| ге, коју овде на југу затекосмо.{S} Шта је даље било, познато ти је.</p> <p>Тома се лако поклон |
| /p> <p>— Велможо! — загрме Рајко, — шта је то?</p> <p>— Ха, ха, ха! — усиљено се насмеја Тома. |
| Момчила и његове витезове.</p> <p>— Шта је било са Томом, не знам.{S} Доцније сам чуо, да се мо |
| цама везиваше руке и ноге.</p> <p>— Шта је то ? ко је то доле? — питаше брзо Рајко.</p> <p>— Зл |
| } Души ће ми бити лакше!</p> <p>— А шта је о твојим стрицем, сестро?{S} Зар ти се он не могаше |
| зују страст ал’ и неверу.</p> <p>„А шта је друго витешка љубав и ратна судбина?</p> <p>„Плаве с |
| ста су старци право говорили!{S} Па шта је од цареве тековине?{S} Господа се царска завадила од |
| ош се не надаше Гојку, нити знађаше шта је са њим.{S} Јелену пак не очекиваше никада.</p> <p>Ње |
| продужи Љуба — па ћеш знати онда, и шта је могло бити с нападом на тебе, и шта је препатио плем |
| је могло бити с нападом на тебе, и шта је препатио племенити витез — Љуба показа на Гојка — и |
| о: док сутра постане јуче казаћу ти шта је у њему!</p> <p>— Твој брат, оче'? — запита Рајко.</p |
| ну.{S} Али му нико није знао казати шта је у истини, те је отишао и он незнано куда под тешком |
| на и понуде, и господства — па опет шта је све то!{S} Играчка, наивна или злобна игра — свеједн |
| ици камена с рамена.</p> <p>— Ха, ништа је то, брате са приморја.{S} Тебе је жарко сунце размаз |
| ице па све до велике Марице.{S} Столица је целој деспотовини била у Серу, најзнатнијем граду ме |
| моје, кад издахну твој отац.{S} Тамница је празна, слава Богу!...</p> <p>Други пут пак док је М |
| ељи њеној очекиваше.</p> <p>— Деспотица је дубоко зашла, — рече Мари стари дворанин Благоје, ко |
| ко је прошло неколико дана, и деспотица је већ била, забаве ради, на позлаћеном ђерђеву своме п |
| p> <p>— Боже дај! — вели Угљеша. — Наша је војска снажна.{S} Броји преко шездесет хиљада ратник |
| 12" /></p> <p>Деспотица цикну, а Угљеша је изнемоглу прихвати и спусти на меко седиште.</p> <p> |
| спреми свечанога изгледа.</p> <p>Угљеша је ишао на коњу сам.{S} Испред њега јахала су два копља |
| дома гоњених Мрњавчевића.</p> <p>Угљеша је говорио јачином пророчкога гласа.</p> <p>Вукашин оме |
| је и затегнутије прилике.</p> <p>Угљеша је одмах сазнао од Ане, шта се догодило.{S} Чуо је о не |
| з простране му краљевине.</p> <p>Угљеша је у Серу био задовољан бројем и ваљаношћу чета, што су |
| ика Угљешине деспотовине.</p> <p>Угљеша је био у великом послу, примајући и сређујући војну сил |
| а ни живота!</p> <pb n="105" /> <p>Киша је све непрестано падала и ако већ много слабије.{S} Не |
| опоменом на дужност његову.</p> <p>Киша је већ попустила али се вихор снажи и обнавља.</p> <p>И |
| ањају.{S} Сан им осваја трепавице, душа је помућена гласовима, што случајно чуше кад се властел |
| едрага.{S} А такав је живот тежак, гроб је милији.{S} Веле чак, да су га и убили.{S} Ко зна!{S} |
| ћесаровој.{S} Лагано и неопажено љубав је освајала срце Љубојево, док га није потпуно освојила |
| упита један озбиљније.</p> <p>— А какав је то сан? — навалише неки са питањима.</p> <p>-— Неко |
| уца се од немила до недрага.{S} А такав је живот тежак, гроб је милији.{S} Веле чак, да су га и |
| .</p> <p>— Ћефалија Рајко!</p> <p>— Жив је још његов побратим Гојко!{S} За мном, јунаци!</p> <p |
| , а од неког је доба охладнео.{S} У лов је сада изишао више од невоље, да се не замери, него шт |
| т!</p> <p>— Бог и његова милост!{S} Бог је био милостив нашој доброј мајци.{S} Он је њу примио |
| } До сад не дочеках таког дана, али Бог је милостив.{S} А дотле не брини.</p> <p>Колико су год |
| је некада био страсан ловац, а од неког је доба охладнео.{S} У лов је сада изишао више од невољ |
| у.{S} Ђаур се мало опоравио, од великог је, без сумње, рода.{S} Понуђено му је, да прими свету |
| ерђеву своме почела неки вез.{S} Једног је дана <pb n="148" /> радила лагано, мисли су јој се с |
| ана.{S} Стари отац његов Властоје, друг је Војихнин Био му је саветник у ратним и државним посл |
| давде стари замак, подигнут у доба, кад је овде била међа гранична.</p> <p>— Води ме тамо, — ре |
| даје хтео да пркоси киши, која га, кад је ветар са стране нанесе, дохвати капљицама.{S} Лежећи |
| асти.{S} Није му се вратио ни онда, кад је он био постигао тренутан успех, наметнувши се за нам |
| оја!{S} Ал’ је и твоја душа велика, кад је све то поднела.{S} Ти се надај, твоји су дани, што н |
| арској заветној мисли, у тренуцима, кад је и брат ми Вукашин долазио до клонућа — она ми је зве |
| tone unit="*" /> <p>После трн дана, кад је већ Гојко био на путу, а други гласник одјездио Богд |
| оја је на народ српски била бачена, кад је српска црква постала самостална са својим патријархо |
| и и њима се заносила.</p> <p>А сад, кад је деспот отишао с војском, око ње је мирно и тихо, па |
| на помутила ведрину судбине њихове, кад је и Гојко морао на неодређено време отићи.</p> <p>Мара |
| скрено жаљаше.</p> <p>— Звао ме је, кад је чуо да сам амо свратио, — рече Исаија. — Тражио је, |
| екидајући посао с времена на време, кад је ваљало обилазити велико манастирско имање, даровано |
| } Браћо, страшно ли је морало бити, кад је обест агарјанска пала у домове верних!{S} Исекли су, |
| ао, да се не изда од силне радости, кад је видео да се његов план до краја извршује.{S} Он пође |
| .</p> <p>Млади је витез био отишао, кад је мој добри поочим пао у постељу, са које се није више |
| ја српског и византиског.{S} Данас, кад је у међусобној борби напукло или је мож’да и са свим в |
| оних, што су остали на своме дому, кад је византиска сила устукла испред наше.{S} Деспот рачун |
| чног ученика.{S} Ударао је у цитру, кад је Момчило испијао пехаре руменике, певао је веселећи у |
| , којом је самостално завладао 1366 кад је одрекао покорност царици матери Јелени, и својих људ |
| тине па и господске углађености.{S} Кад је Момчило баш размишљао у граду своме о томе, јаве му |
| е да његова помоћ не дође касно.{S} Кад је један од завереничке дружине, који је био код саме ц |
| p> <p>— Хвала и срећном случају.{S} Кад је била највећа невоља јавио нам се у помоћ један непоз |
| своме, чувеном војводи Момчилу.{S} Кад је један пут у говору споменуо Тома битку код Перитеори |
| а изишао као савршени победилац?{S} Кад је цар Синиша устао да задовољавајући своје личне прохт |
| е икад од Војихне раставити.{S} Ал’ кад је Војихна брзо и ненадно преминуо, старац се промени.{ |
| етири друга.{S} Он то крије сада, а кад је био дете и сам је причао.{S} Зна он рећи и за што је |
| .</p> <p>Гојко без речи пристаде, а кад је остао сам под јелом, не могаше се довољно разабрати |
| ом загрли, па се пољубише у лице, а кад је Угљеша са искреним поштовањем пољуби у руку и она ње |
| имио Гојка и с истинском радошћу, а кад је разабрао какве му поруке шаље Угљеша с краљем, одмах |
| обласним и државним пословима.{S} А кад је добила женско дете, потоњу деспотицу Угљешину, још с |
| асним клицањем свих гледалаца.{S} А кад је хтео да по ново куша судбину, Мара се одлучи да и он |
| њега нема, ал’ и она не трене.{S} А кад је уморну савлада и преваром освоји сан, она на мах ско |
| јој у сузама све исприча.</p> <p>А кад је дошла у Видосавину собу, отворила је срце своје, да |
| и као јунак и као човек од срда, па кад је хтео да крунише речи своје, приђе ка прозору и очима |
| га бедема два пута већ променила, и кад је звоно са високог торња на истим вратима огласило под |
| тпуном изгнанству турском у Азију и кад је страховао за успех тако великог предузећа, сруши се |
| ећом својом, заборави на то.{S} Тек кад је сазнао за Томино злочинство и према Јелени, плану по |
| овео на Николу Алтомановића.{S} Баш кад је Марко мислио поћи овамо — тако јавља краљ нашем десп |
| ар. — И султан је задовољан.{S} Баш кад је победоносно улазио у бунтовничку Бигу, стиго̑ му је |
| P18930_C23"> <head>XXIII.</head> <p>Кад је киша престала, растерана јаким ветром, који се с нов |
| овом међу градским платнима.</p> <p>Кад је излазећи из малог тамника ступио на последњи мост ме |
| ко не ослободи неизвесности.</p> <p>Кад је један пут Мара сама у градском врту обилазила цветне |
| тите, и ако је Гојко далеко.</p> <p>Кад је са Рајком дошла до места, где се имала цела дружина |
| се све у Крстопољу догодило.</p> <p>Кад је Ану прошао први потрес и туга због крстопољског дога |
| Рајко мора да обиђе Трилис.</p> <p>Кад је сутра дан по њиховом одласку дошао Тома, искрено се |
| ли од Гојка, И били су мирни</p> <p>Кад је сав тај посао био свршен, јави се, неопажен, Томи не |
| им.</p> <p>— То је много!{S} Дакле, сад је дошао већ ред на мене.{S} Још сутра ћу стати ногом з |
| граница његове драмске области.{S} Сад је ваљало да га у ратничким пословима замени Угљешин во |
| гласник! — додадоше други.</p> <p>— Сад је стигао глас од светлога и моћног деспота.{S} Он ће о |
| е не дође, бар не тако брзо.{S} Али сад је оно већ отпочело.{S} Уклоњен је с највиднијег места |
| самом путу из Сера за Драму.{S} Кад год је дотле дошао, није жалио такнути и до Драме, не толик |
| о непријатељи и деле у таборе.{S} Залуд је ту Урош са царским скиптром и круном, кад на њој нем |
| ништа је то, брате са приморја.{S} Тебе је жарко сунце размазило, те не познајеш снаге планинск |
| обрадовао рашчишћеним приликама, какве је у Драми затекао.</p> <p>— Мени — помислио је у себи |
| у.{S} Говори, приповеда и пита, ал' све је мање, краће и мирније.{S} Још му је сва нада у једин |
| аге неће више бити тебе.{S} Не, не, све је то варка ока, обмана.{S} Немој веровати звездарским |
| ирном подграђу.</p> <p>Све је тихо, све је живо легло, да се сном окрепи.{S} И хрти и жерави, и |
| царевине.{S} Све се предало одмору, све је утонуло у сан.</p> <p>Само стражари будни сањају.{S} |
| <p>— Стигао је гласник деспоту.{S} Све је здраво и мирно и весело нашој извесној победи, — одг |
| > <p>— Колико ? — одговори други, — све је то једна, српска вера.</p> <p>— Хе, брајко, има ту и |
| и заузимати нашом војском.</p> <p>— Све је добро!{S} Мачу смо нашли мегдана.{S} Али и великом п |
| они, а деспотица прихвати:</p> <p>— Све је већ учињено, господару.{S} И ја ћу сузу захвалности |
| лововима и ратним приликама.</p> <p>Све је пролазно, све бледи и угине, па и некадашње одушевље |
| им рукама мољаше разбојнике.</p> <p>Све је то било у једном тренутку.</p> <p>На мах се зачу бах |
| покрете по мирном подграђу.</p> <p>Све је тихо, све је живо легло, да се сном окрепи.{S} И хрт |
| д се Гојко вратио с Јеленом у Сер, овде је већ било отпочето купљење војске, која се и даље пре |
| оњеној врежама од купине.</p> <p>— Овде је и ушао у врт, —- показиваше старац, кад дођоше до ог |
| е је најбоља војска моја?</p> <p>— Овде је, деспоте; опасали су непробојни зид од својих груди |
| ститост.</p> <pb n="1" /> <p>— Ево овде је то било, — показиваше старац — а зликовац је хтео от |
| ефалија Рајко изиђе из двора Анина, где је био неки мали ратни савет.</p> <p>На пољу је била сл |
| ужити, отерала је и Исаију из Сера, где је служио у цркви истога манастира, у Меникејске Горе.{ |
| , који је био мало више оног места, где је она хтела на чунићу прећи.</p> <p>Гојко јој о себи р |
| n="41" /> <p>Један поглед Љубојев, где је осећај отео узде разуму, био је довољан да пробуди с |
| авши, старац доведе друга до клупе, где је Рајко требао да главом плати своју честитост.</p> <p |
| <pb n="52" /> да се заустави тамо, где је држала да је Крстопољ.</p> <p>Нашавши се усамљена у |
| деспот Костадин био је у Жегљигову, где је добијао знатно благо од закупаца богатих рудника, на |
| хвати за леву руку и приведе крају, где је, наслоњен на малу ограду, мало пре стајао.</p> <p>— |
| вит глас, који се одбијаше у котлу, где је међу бреговима логориште, те се са јачом снагом враћ |
| би.</p> <p>Гојко их одведе на кулу, где је он становао и одакле је леп изглед на море.</p> <p>Н |
| се Љубоје заустави на празном пољу, где је имао улогорити своју војску.{S} Стегоноша високо узд |
| — рече Исаија, па се упути одељењу, где је Властоје боловао.</p> <pb n="75" /> <p>После неког в |
| ћо грчка? — окрете се старац месту, где је везао нападача.</p> <p>Одговора не би.</p> <p>— Ћути |
| а, жерава мог!</p> <p>— Војвода!{S} Где је војвода!</p> <p>— Држимо се!</p> <p>— Алах, ил-Алах! |
| е! — грмљаше Угљешин глас с коња, — где је најбоља војска моја?</p> <p>— Овде је, деспоте; опас |
| Мара.</p> <p>— Али без успеха! прекиде је Тома.</p> <p>— Викаћу, зваћу у помоћ —</p> <p>— Нигд |
| у...</p> <p>— Ходи, љубо моја — прекиде је Угљеша — погледај на оно звездано јато.{S} Видиш ли |
| је опет оћутао на њен поздрав.{S} Није је опазио.{S} Али је, предан гледању сјајне звезде, пош |
| .{S} А пијући у друштву са њиме, Љубоје је бивао све ређе са старим друговима својим.</p> <p>Ме |
| ја, који се у самоћи одмарао.{S} Љубоје је некада био страсан ловац, а од неког је доба охладне |
| мишља на свијање гнезда свога, а Љубоје је и о томе размишљао вазда а у последње доба и више, н |
| које су већ биле стигле.</p> <p>Љубоје је довео на хиљаду ратника.</p> <p>Па челу витешког пох |
| е све ипак добро свршити.</p> <p>Љубоје је и даље остао заповедник у Крстопољу, и с њим су били |
| ао шлем и оружје Гојково. — Узми, твоје је!</p> <p>Гојко приђе Љубоју, који га ухвати за руку и |
| вом и са стотином добрих коњаника, које је при себи имао.{S} За тим је разаслао гласнике по жуп |
| аду Дренопоља па онда о приликама, које је оставио њихов покојни господар Војихна, и о деспотиц |
| застао.</p> <p>У чешћим бојевима, које је дотле непобедни јунак Момчило водио противу Кантакуз |
| ељењу своје <pb n="118" /> војске, које је под његовим Марком и зетом му Ђурђем Балшићем стајал |
| очима прошлост, најлепше тренутке, које је доживео, и будан снива, прелазећи с једне слике на д |
| и ли је стегоноша...</p> <p>Гласи, које је Гојко донео деспоту, обрадовали су све у Серу.{S} Де |
| .</p> <p>То бејаху поуздани момци, које је опрезни Исаија у последњем часу, сумњајући на Тому и |
| м Вратима а са запада Овчим Пољем, које је било у Вукашиновој краљевини, где су и градови Прили |
| исоко одликовање чином деспотским, које је добио од Византије, раскинуло је сваке везе између њ |
| од првих и најлепших залогаја, на које је зинула гладна чељуст змаја османског, који је главу |
| /> заштитим са солунске стране, са које је вазда најслабија.{S} Опростите, браћо!{S} Прости јун |
| Угљеша опази на врху стене, испод које је крај пута студенац, некога, који, с дрвеним крстом у |
| дала је у мислима провалију, испод које је малени поток квасио велике стене, а на врху провалиј |
| еологити. <pb n="24" /></p> <p>Властоје је таман просто и без кићења али лепо и дирљиво био исп |
| а, па устаде и упути се на поље, одакле је по ново чуо глас.</p> <p>— Помози Бог! — поздрави до |
| жени и настани у граду Ксантији, одакле је господарио равницом у приморју Белога Мора.{S} Тада |
| p>Гојко јој о себи рече, ко је и одакле је, толико, колико су и други у граду могли већ знати.< |
| де на кулу, где је он становао и одакле је леп изглед на море.</p> <p>На питања његова Тома одг |
| м пропланку са северне стране, а одатле је ваљало прилично ићи до манастирског млина, где се сп |
| Мару и Видосаву, да их обрадује, дотле је Тома већ био добио заповест, да одмах нареди, да се |
| стадин урадити са смелим монахом, дотле је дојездио гласник и јавно, да је Пловдин пао и да је |
| едали на тужно место наше.</p> <p>Дотле је био живот.{S} Одатле настаје патња.</p> <p>Навезли с |
| пак налазим, да тако мора бити.{S} Боље је, велим, да се делови спасу но да све за љубав целине |
| дина наступила од тог доба.{S} Галипоље је мален али јак град.{S} Он је бранио прелаз из Азије |
| одлуку, која се тебе тиче.{S} Дренопоље је пало.{S} Ћесар Војихна, господар Драме и таст наш, п |
| есвешћена лежала, устала, прихватила ме је једна милостива рука.{S} То бејаше стари игуман хиле |
| ш крваво-модру белегу:</p> <p>— Овим ме је даривао ваш некада вам веран слуга, војвода Гојко, к |
| па га искрено жаљаше.</p> <p>— Звао ме је, кад је чуо да сам амо свратио, — рече Исаија. — Тра |
| p>— Мој се деспот неће покајати, што ме је обасуо милошћу, — рече Тома.</p> <p>— Драма је — про |
| </p> <p>— Хвала господару!{S} Али време је да ти кажем, да и ја не смећем с ума пророчке речи ч |
| у даље, већ да се врате у град.{S} Тиме је осигурао бегство својим савезницима.</p> <p>Сутра да |
| у напред довољно добили од Анђела, коме је Тома чешће пута у животу предавао своје пуне кесе бл |
| {S} Са њима пође и ћефалија Рајко, коме је било тешко остављати Драму после свега што је ономад |
| ећена светом Прокопу, истом свецу, коме је посвећен и велики храм у Драми.{S} Стари су људи гов |
| ме седели су за каменим столом, на коме је стајао кондир са пехарима, стари Властоје, негда дво |
| рска војска боље знађаше место, на коме је, и краљ поче са својима корак по корак одступати дуб |
| n="134" /> <p>Љубоје оде у град, у коме је до сада већи део свога службовања провео.</p> <p>Он |
| вољи драмском заповеднику Томи, у коме је по ново синула мисао да су бољи и Турци него српска |
| лим, — одговорио му је Гојко, и на томе је њихово разбирање о уклањању Томином свршено.</p> <p> |
| ни је тај губитак ненакнадан.{S} У томе је и туга, али теби, гранчици са стабла његовог, нека у |
| је познао људе и проценио је.{S} Једне је више призивао, друге избегавао.</p> <p>О њему се ниј |
| умим.{S} Ти га се сећаш, Љубо.{S} Једне је вечери ненадно пао у Сер.{S} Ја сам појмио његове ре |
| {S} Зар није?</p> <p>— Тако је.{S} Мене је тај његов поглед, канда, стао скупих жртава.</p> <p> |
| душу.{S} Ал’ баш тај његов поглед мене је — опрости, велможо —</p> <p>— Говори искрено.{S} Ми |
| а ван области мога поочима.{S} Код мене је био тај туђин.{S} Говорио ми је лепо, ласкаво и пози |
| </p> <p>— Извините, кнегињице, али мене је овамо пуки случај нанео.</p> <p>Мара не могаше ни је |
| кад је деспот отишао с војском, око ње је мирно и тихо, па се и она нешто изменила.{S} Постала |
| } Ево, ово, што ногама газим, без сумње је мач каквог погинулог витеза.{S} Јесте.{S} Он ће ми с |
| и Угљеша. — Али кад ти велиш, без сумње је тако.{S} А ти си, мож’да, опазила оно, што ја нисам. |
| 06" /> путник скиде кабаницу и разастре је по гомили грања крај ватре да се суши, па сам седе н |
| у доба државне несталности, учинила, те је, ислабела, изгледала старија.</p> <p>Мара је била та |
| е једва била и запамтила, учинио је, те је од амазонке Јелене почела на брзо постајати мека жен |
| ко није знао казати шта је у истини, те је отишао и он незнано куда под тешком мож’да слутњом, |
| о сам га вечерас узастопце.{S} Чекао те је, ћефалијо, под храстом, па онда за тобом овамо.{S} О |
| чу изишао на кулу мотриљу.</p> <p>Чешће је и дању и ноћу излазио на ово место.{S} Губио је свој |
| ола новије драмске цркве.{S} До црквице је била капела са једном одајицом, у којој је становао |
| неког времена стиже и Угљеша.{S} Сунце је већ нагињало западу, а Томе још нема.</p> <p>Они се |
| овима у првом равнијем катуну.{S} Сунце је било већ зашло, а ветар је нагонио облаке, који су с |
| које на њ учини та женска.</p> <p>Сунце је нагињало западу, али је било још доста високо над за |
| љу Вукашину однесем радосне гласе: јуче је пао Пловдин у наше руке!</p> <p>— Не иди.{S} Тебе не |
| /p> <p>— Устани, мила љубо моја — зваше је Угљеша, дижући је. — Заборави ову пошалицу моју, она |
| ве ма и непотпуну слику.</p> <p>Највише је пак светлости на Томину прошлост бацио Рајко причање |
| .</p> <p>— Ти опет тугујеш? — питала би је често Видосава после одласка Гојковог.</p> <p>— Видо |
| диже главу, и рече Томи:</p> <p>— Теби је све ово познато боље него другима.{S} Зато и назначи |
| свиленом гајтану висила о врату, пољуби је и даде Видосави, а ова је узе и брзо изиђе.</p> <p>Т |
| нам мајко миле љубе наше! — отпоздрави је Угљеша узевши хлеб и со.</p> <p>За тим се са њом заг |
| дарима неизбежан.{S} Деспот Угљеша живи је страх за наше.{S} После дужег размишљања и саветовањ |
| и срећна била, кћери моја, — благослови је Исаија.</p> <p>Јелена не могаше више издржати.{S} По |
| рсташких чета.{S} Брат наш Вукашин први је развио заставу одржања српске превласти на југу.{S} |
| ару.</p> <p>— Ал’ није то све.{S} Други је глас да је — Дренопоље пало!</p> <p>Туга деспотице Љ |
| и је судба друкчије хтела.</p> <p>Млади је витез био отишао, кад је мој добри поочим пао у пост |
| чистили.{S} То је моја мисао.{S} Изведи је тачно још сад, па ми више неће требати твојих услуга |
| имао кад да иде до Јевренос-бега, који је са војском чекао на половини пута између Једрена и Ч |
| ст деспотова није захватила онога, који је ње највише заслужан.{S} До Гојка, забаченог и забора |
| у граду, ал' никога више од онога, који је у души највише патио — од Маре.</p> <p>Она је сад ве |
| ужна ноћ: звезда последњег витеза, који је с минулим јунацима стварао величину и царство српско |
| је погибао сада грозила од Гојка, који је <pb n="89" /> поред свих заседа ипак дошао здрав и ч |
| данове изгуби за плавим бреговима, који је заклонише од жељних погледа оних, што осташе у Драми |
| ало за крвав и тужан пад Пловдина, који је био бедем против османске навале, није тога живота н |
| на ђерђеву у место маленог крина, који је у почетку хтела.</p> <p>Пуна тешке слутње изиђе брзо |
| састати с војском краља Вукашина, који је опсео Пловдин, и оставио деспоте Костадина и Драгаша |
| > прихвати узде од Угљешиног коња, који је на мах стао као укопан.</p> <p>— Поздрављам те, госп |
| а преведе преко малог уског моста, који је био мало више оног места, где је она хтела на чунићу |
| атре, одломи се комадић од пањића, који је догоревао, распламте се за тренут и мало после угаси |
| у сећању слика некога Византинца, који је као бегунац био неко време у српском логору.</p> <p> |
| једну кап воде.{S} А гдегде жерав, који је негда летео од муње брже, стоји крај мртва ратника п |
| е после нестало.{S} А Хаџи-Ил-бег, који је са њим био појурио нашима, видећи да се ђаури не над |
| ула гладна чељуст змаја османског, који је главу своју пренео овамо а телом и репом по Азији тр |
| д је један од завереничке дружине, који је био код саме црквице, у шибљу код ограде, прикривен, |
| аљевином у име свога таста Синише, који је у дубоким годинама на самртничкој постељи, али нам н |
| посаде налазили свој гроб у Томи, који је обећавао и — варајући ћутао</p> <p>А турски се гвозд |
| једноме а најмање деспоту Угљеши, који је имао да издржи прве ударце турских завојевача.</p> < |
| алије указа се на коњу неки јунак, који је јурио право у пропаст...{S} Она скочи, отури ђерђев, |
| ише из црквице, зачу се јак писак, који је долазио недалеко од цркве, негде око њене ограде.{S} |
| амдесетогодишњи старац, свештеник, који је служио у црквици.{S} Он је у исто доба био у целој у |
| коњаником и окретоше јужним путем, који је водио право у Крстопољ.</p> <p>По мрачној ноћи језди |
| рекла му је она пред свима гласом, који је издавао свуколику неизвесност судбине њене у томе ча |
| тога дочекао мутан и облачан дан, који је однео собом и твоје добро расположење — онда ћеш пој |
| да не би мој одговор чуо ош један, који је у куту те собице био, он му се окрете и рече:</p> <p |
| срца.</p> <p>То је био неки туђин, који је живео повучено и кога сам ја ту затекла.{S} Он је би |
| ичини над њом, један млади Турчин, који је стајао на обали одакле се жртва и предала Марици, уз |
| >Логотет се попе на камени наслон, који је стајао у сред дворишта служећи као степеница ради ла |
| небу, па се саже и подстаче огањ, који је на сред тога дворишта лагано горео.{S} Намести ситни |
| >Старац уђе у предњи отворени део, који је оним двема преградама служио и за ограду околног дво |
| улазило у простран предњи њен део, који је био ограђен високом оградом од сламе, притврђене мес |
| д...</p> <p>Јелена ућута, а Гојко, који је неколико пута у узбуђењу задрхтао док је она причала |
| хта Рајко, скочи и притрча мркову, који је, добро покривен, киснуо на пољу.</p> <p>У том и посл |
| b n="59" /> Имао сам брата Матију, који је увек говорио: док сутра постане јуче казаћу ти шта ј |
| ог стуба, Гојко се окрете и Рајку, који је ишао за њим, ша’ну:</p> <p>— Синовица монаха Исаије! |
| д требати! — говораше Тома Анђелу, који је био са њим дошао у Драму.</p> <p>— Готов сам на свак |
| огрну суву кабаницу, и приђе коњу, који је, оставивши набацану му траву, дремао.</p> <p>— Лабуд |
| {S} Један заповеди нешто стражару, који је био на степеницама, и стражар оде.</p> <p>После неко |
| и не ка ћесарици већ ка своме оцу, који је на самрти.</p> <p>Гојко се пожурио и одмах кренуо.</ |
| мој млађи брат Матија као трговац, који је због својих услуга, што их је чинио ђеновским и дубр |
| рече Љубоје показујући на застор — који је о зиду покривао шлем и оружје Гојково. — Узми, твоје |
| у и из ње се враћали.</p> <p>Пловдински је заповедник нудио свој град Угљеши, ако дође и одагна |
| његову душу и мисли па проценити, да ли је био охол из уверења о великој вредности својој или ј |
| излазила с Угљешом и нагађала, чија ли је жупа и који ли је стегоноша...</p> <p>Гласи, које је |
| овог зависи и срећа њена.{S} Послуша ли је, спасао је себе, и казао јој, да је љуби.{S} Не посл |
| м и нагађала, чија ли је жупа и који ли је стегоноша...</p> <p>Гласи, које је Гојко донео деспо |
| оше око пола ноћи.{S} Браћо, страшно ли је морало бити, кад је обест агарјанска пала у домове в |
| лушао да је његов врсник.{S} Страшно ли је тада било!{S} Катуни и трла бејаху пуни бегунаца, не |
| витез био из ових северних крајева, али је — причаше — поље његових мегдана јужно приморје.{S} |
| е и Рајко одустао од свога захтева, али је продужио све више мрзети Тому.</p> <p>Још један пут |
| ислила, да је моја срећа несумњива, али је судба друкчије хтела.</p> <p>Млади је витез био отиш |
| истицање и одликовање ћесарице Ане, али је то остало само у његовој души.</p> <p>Кад се већ при |
| једним скинуо и ослободио сиротане, али је то било са свим случајно.{S} Док се мајка бринула за |
| им.</p> <p>Ана сама није могла ићи, али је настала да спреме за ловачки поход буду што свечаниј |
| путу.{S} Ани се привидно покоравао, али је сву пажњу своју усредсредио у помисли, да деспотицу |
| ађаЈу.{S} У души јој је било тешко, али је ипак увидела да није без заштите, и ако је Гојко дал |
| а.</p> <p>Сунце је нагињало западу, али је било још доста високо над заходом.</p> <p>Гојко, раз |
| сам и учинио, утврдивши градове.{S} Али је ваљало и душу овога народа умирити.{S} Успео сам, те |
| јави Тома, па преплашена скочи.{S} Али је он умири.{S} За тим су лагано продужили разговор.{S} |
| на полети своме војну у загрљај.{S} Али је синоћ Угљеша дошао неопажен, те му није могла ни јед |
| њен поздрав.{S} Није је опазио.{S} Али је, предан гледању сјајне звезде, пошао душом, оком, сл |
| И она га рече кратко и нејасно.{S} Али је још више уби, кад Ана на то одговори :</p> <p>— Ко з |
| ет година, када је Војихна умро.{S} Али је судба њена, честа у доба државне несталности, учинил |
| обито сад, кад није ни Гојко ту.{S} Али је дошло време кад Рајко мора да обиђе Трилис.</p> <p>К |
| да могла ју је одржати у животу.{S} Али је сад Јелени на један пут из мркле ноћи свануо сјајан |
| дова и опкопа.</p> <pb n="91" /> <p>Али је турска сила постајала сваког дана све већа а пловдин |
| ше и ширини његових погледа.</p> <p>Али је у толико лакше рећи, шта је Томо о другима мислио.</ |
| бљених срдаца. <pb n="28" /></p> <p>Али је на скоро за тим нагла смрт Војихнина помутила ведрин |
| лико сам изостао иза твога земљака, или је, чини ми се, он од мене.</p> <p>— Ал’ ти си, без сум |
| <p>— Не, мила снахо моја!</p> <p>— Или је мож’да превисоки краљ уморан са дугог пута?</p> <p>— |
| уверења о великој вредности својој или је охолошћу мислио да накнади недостатак, који у томе н |
| , кад је у међусобној борби напукло или је мож’да и са свим већ скрхано оружје српско и грчко, |
| чно обрадова таком њеном говору, замоли је, а она поче :</p> <p>— Твоја је постојбина у пола бл |
| м пехаре празнио, она <pb n="156" /> ми је нектар сладила; кад се животу зарадујем, она је тума |
| .</p> <p>— Размислио сам и нашао, да ми је дужност.</p> <p>— Онда, бар за сад, никоме ни речи.< |
| ија.{S} Пред најкрвавије битке сјала ми је све јачом светлошћу, и ја сам знао да ћу изићи побед |
| ца мисли да се тек шалим!{S} Судбина ми је, видим, дала овај дан, да буде до краја мој! — топли |
| ц и мајка, и брат и сестрица!{S} Она ми је једино благо!{S} Други — веле — имају отаџбину, а ја |
| , она ми пева погребну песму!{S} Она ми је И отац и мајка, и брат и сестрица!{S} Она ми је једи |
| !</p> <p>— Добро, — рече Тома. — Она ми је сада најпотребнија.{S} Онај, од кога си ме пре некол |
| ми Вукашин долазио до клонућа — она ми је звезда казивала, да ипак не ћемо подлећи.</p> <p>— Т |
| јим и душом говориш!</p> <p>— Одиста ми је такав разговор најми лији, кад сам без тебе!</p> <p> |
| чке.{S} Ђаво ме однео, ако знам, шта ми је право занимање!{S} Ја сам и војник и видар и трговац |
| ћу бити путник.{S} Узвишена ћесарица ми је наложила да у морској тврђави у Крстопољу осванем су |
| а и изразом свога лица.</p> <p>— Бог ми је дао срећу, да те обрадујем, добри оче!{S} Позвах те |
| страну моје деспотовине у часу, кад ми је његов глас, мудрост његовог ума и јунаштво срца њего |
| ника овога града и краја.{S} Ха, сад ми је све јасно.</p> <p>Међу њима настадоше опширна причањ |
| </p> <p>— Нисам, — рече Гојко. — Где ми је оружје, где су знаци мога чина?</p> <p>— Ето их, — р |
| ли, и само та помисао учинила је, те ми је рука, пуштајући прву стрелу, задрхтала.</p> <p>Љубој |
| у пође у сусрет.</p> <p>— Глас, који ми је донео — рече јој он — ноћас гласник, није мио, није |
| војну, а да буде ово што је.{S} Али ми је он за неко време био потребан баш за то што је туђин |
| ако, стар.{S} Ваљ’да као и ја.{S} Он ми је, кад смо опсели једном Сер, живот спасо у једном нен |
| од мене је био тај туђин.{S} Говорио ми је лепо, ласкаво и позивао ме да са њим идем.{S} Па да |
| ја!{S} Казаћу ти чисту истину, и ако ми је немила.{S} Душа моја нема мира.{S} Али светињу њеног |
| се мисли моје баве.{S} Ти знаш, како ми је тешко, кад се препреке томе стану јављати.{S} Ево не |
| ег мора, прелази овамо!"</p> <p>Тако ми је отац, потресен, реко, кад смо из далека као бегунци |
| је са њим лако!</p> <p>— Али и Гојко ми је добар пријатељ.</p> <p>— Који своме пријатељу срећу |
| ти знао, синко, и казивати!{S} Тешко ми је, кад станем размишљати о судбини. <pb n="59" /> Имао |
| без тога пошао ја нисам.{S} Незгодно ми је сад ићи чак до чадора нашег, ал’ вала не могу ти без |
| Била она часна или нечастива, добро ми је дошла!</p> <p>Задовољан је ступио пред Ану, да јој с |
| душевљено прихвати млади певач. — То ми је све, што имам.{S} Као што се све окреће око земље и |
| n="87" /> нисам ништа пропустио, што ми је у дужности било.{S} А овако —</p> <p>— Овако си урад |
| материнском.</p> <p>— Богу хвала што ми је дао и трећу кћер ! — рече она, кад пољуби Јелену у ч |
| е дошло пролеће 1371 године.{S} У Драми је за то доба било мирно и прилично обично.{S} Стари је |
| а Драма је предстража Серу.{S} У Драми је остала узвишена ташта наша, ћесарица Ана, али војсци |
| на граници са непријатељем.</p> <p>Томи је било мало неправо онако Угљешино истицање и одликова |
| ролећних дана у месецу марту.{S} Брижни је Гојко веселије погледао, јер му се чињаше, да је гре |
| ја првог помагача свог.{S} Деспотовини је тај губитак ненакнадан.{S} У томе је и туга, али теб |
| ратиоца, да би брже путовао.{S} Одморни је Лабуд летео.</p> <p>Превалио је био половину пута, к |
| све, што је од Ане сазнала.</p> <p>Мари је било и сувише.{S} Она не бејаше далеко од постеље те |
| било мирно и прилично обично.{S} Стари је Властоје непрестано лежао час опорављајући се а час |
| ора бејаше као засебна област.{S} Стари је Војихна и очи склопио, не хотећи никад изрично призн |
| оније за уживање.{S} На тој земљи стари је ратник постајао у неку руку баштиник и кућаник, ал’ |
| реко границе за Дренопоље.</p> <p>Стари је монах Исаија одслужио свечану службу за срећна пута |
| и — судбина гоњаше напред.</p> <p>Добри је поочим склопно своје очи, а ја сам сама стајала крај |
| .{S} Чуј ме још мало, и ако знам, да ти је најмилија забава, да с мислима својим и душом говори |
| рекинут разговор.</p> <p>— А војвода ти је Гојко добар пријатељ? — упита Тома Љубоја. <pb n="38 |
| а међу њима паде.{S} Грче лукави, то ти је плата за услугу, што си поганом туђину учинио, и зат |
| екосмо.{S} Шта је даље било, познато ти је.</p> <p>Тома се лако поклони, а Угљеша продужи: <pb |
| з стрмените степенице високе куле, нити је осетио, када му се приближила.</p> <p>— Господару! о |
| а је и како је Тома о себи мислио, нити је лако било завирити у његову душу и мисли па проценит |
| ко душом посветио у молби Господу, нити је икада јаче осећао свети позив свој, да буде тумач ми |
| у Драми, где нико други није знао нити је могао слутити шта се код Пловдина догађа, угасио се |
| у гусле раслупане, и место вина честити је младић пролио племениту крв <pb n="175" /> своју!{S} |
| ст, диже руку, која се тресла, и спусти је на главу Гојку:</p> <p>— Да си благословен! — прошап |
| гову леву руку у своје обе, па, гладећи је, упита га:</p> <p>— А девојка, синко?</p> <p>— Кнеги |
| и овде и у ово доба? — рече јој, држећи је за руку.</p> <p>— Дођох за тобом, господару! — одгов |
| , очи му заблисташе сузом, а он, држећи је на прсима, диже своју главу и очима гледаше горе, ка |
| ила љубо моја — зваше је Угљеша, дижући је. — Заборави ову пошалицу моју, она није за те ни бил |
| ичао своме необичном ученику.{S} А овај је природном отвореношћу и искреношћу својом веровао, м |
| указала у младом витезу једном.{S} Тај је витез био из ових северних крајева, али је — причаше |
| господар, коме он није служио.{S} А тај је господар силан, крепак и млад.{S} Он ће за неки дан |
| надмоћније турске војске.</p> <p>— Бој је био страшан, — причао је Рајко. — Небо се проламало |
| оје дане и Мара у Драми, а Видосава јој је била једина утеха, једина душа, којој се могла без у |
| је сад већ била потпуно уверена, да јој је грануо дан среће и Божјег благослова...</p> <p>Мало |
| црних очију и расплетене косе, која јој је падала низ леђа — одиста и не личаше на обичну ни вл |
| p>Мара скиде с груди амајлију, која јој је на свиленом гајтану висила о врату, пољуби је и даде |
| о су је исто и умириле речи, којима јој је Гојко јасно казао шта мисли и смера.{S} Видосава ниј |
| вака туга, свако очајање.</p> <p>Па јој је онда говорио дуго и живо, говорио је и као деспот и |
| Ану збуњену немилим гласовима, које јој је донео.</p> <p>После неколико тренутака изиђоше из гр |
| ила, да сазна његове мисли, за које јој је слатка слутња наглашавала да одговарају њеним жељама |
| и откиде ниску крупног бисера, који јој је био под вратом а испод огртача.{S} Бисер се просу по |
| о томе немилом догађаЈу.{S} У души јој је било тешко, али је ипак увидела да није без заштите, |
| пољског догађаја — онаког, о каквом јој је испричао Тома — одлучи, да сече руку зарад спаса цел |
| /p> <p>— Узвишена ћесарице! — рекао јој је Тома. — Ваш је налог извршен.{S} Али само још неколи |
| Као пупољак ружин!{S} Хе, хе, а ко јој је крив, што је била тако лепа!</p> <p>— А где си ти са |
| ица Ана и даље остала у части, коју јој је положај преминулога Војихне давао.{S} Ташта одважног |
| /p> <p>Једина је била Мара, према којој је био неусиљено пажљив, па ипак и ту са посебним своји |
| ореваше и заборављаше прошлост, о којој је сама наглашавала Томи при његовом поласку у Крстопољ |
| била капела са једном одајицом, у којој је становао неки осамдесетогодишњи старац, свештеник, к |
| аква Је у почетку Јелена и била.{S} Њој је живот био тежак и мучан, а стазе животне посуте трње |
| у сви необично ценили и поштовали, ипак је Угљеша налазио да ће ту бити и какве заслуге новог з |
| Умро је.{S} После толиког боловања ипак је подлегао. <pb n="12" /></p> <p>Деспотица цикну, а Уг |
| е то тек само пошалица срца.{S} Па ипак је неко наишао и на ту тајну стазу сазнања љубавних сно |
| Момчилу за друга и учитеља.</p> <p>Ипак је сва одабрана дружина Момчилова пошла са њим.</p> <p> |
| .</p> <p>— Браћо, — рече он. — Тренутак је ту.</p> <p>За неки дан смо још овде, а после полазим |
| а цело не, гонилац још мање.</p> <p>Век је сад дуг колико и мост.{S} Што краћи мост, краћи и ве |
| p> <p>— То није било тако давно.{S} Тек је шеснаеста година наступила од тог доба.{S} Галипоље |
| уши наступи бура.{S} Она се ломила, док је Гојко не ослободи неизвесности.</p> <p>Кад је један |
| ени Угљешин војвода Тома Теологита, док је ћесарица Ана и даље остала у части, коју јој је поло |
| морао сам још неко време попуштати, док је све уравњено и прокрчено.{S} Данас више не разликује |
| стране, са које смо најслабији.{S} Док је још била у пуном сјају снага византиска, Драма је би |
| време док се Угљеша бавио у Драми и док је обилазио омање тврђаве прелазећи и на леву обалу Мес |
| Хвала ти, велика госпођо!</p> <p>И док је Исаија опрезно тражио Мару и Видосаву, да их обрадуј |
| , што је знао да гвожђе ваља ковати док је вруће, Љубоје — што му је Тома реко да им треба хита |
| слава Богу!...</p> <p>Други пут пак док је Мара тражила забаве у Видосавином приповедању чуднов |
| е неколико пута у узбуђењу задрхтао док је она причала прихвати:</p> <p>— Необични догађаји, се |
| , ви у планини чувате стадо?{S} Ово вам је у помоћи! — нашали се један, куцкајући чутуру.</p> < |
| {S} Одважност Хаџи-Ил-бегова донела нам је победу.{S} Већина је, истина, од наших изгинула, али |
| , па живео добри старац Исаија, кад нам је овако добро винце припремио!</p> <p>— Живео!</p> <p> |
| авом је платио своје јунаштво, које нам је донело Срб-синдиги, српску погибију.{S} Завидљив сла |
| } Неће порицати ни Синиша.{S} Лазар нам је вајкадашњи противник, али ће и он исто рећи.{S} Упам |
| село вратио свога Лабуда војнику, а сам је Мару одвео у друштво, из кога се била издвојила прил |
| b n="70" /> велика змијурина.{S} Ја сам је хитцем једним скинуо и ослободио сиротане, али је то |
| <p>— А стража вечерас?</p> <p>— Ја сам је већ одредио.{S} Ноћ се спушта.</p> <pb n="68" /> <p> |
| то крије сада, а кад је био дете и сам је причао.{S} Зна он рећи и за што је то било.{S} Окупи |
| а ценио будућност своју.{S} Од како сам је запазио — а то је давно било — она ме није изневерав |
| ни кућишта.{S} Они једва памте, који им је бој био први, а ни један од њих не зна, у колико је |
| и су људи говорили да се сећају како им је причано, да је ова црквица управо метропола новије д |
| ћуташе и ободоше коње.</p> <p>Ваљало им је пуних десет часова јахати, зато у Крстопољ стигоше с |
| S} Разговор је био жив, пун, као што им је и срце било наде пуно.</p> <p>— Још ћу да ти говорим |
| м и љубавничком пољу ?{S} Не!{S} У овим је крајевима један још господар, коме он није служио.{S |
| вом.{S} А кад Тома продужи говор, којим је очевидно уверавао вођу о нечему важном, вођа махну р |
| ци на дршку од бојнога копља.{S} За њим је ишла коњица, а за коњицом војници, који су се пешке |
| том у руци.</p> <pb n="45" /> <p>Са њим је био Тома Теологита и неколико војвода.</p> <p>Логоте |
| аника, које је при себи имао.{S} За тим је разаслао гласнике по жупама, да се скупља остала вој |
| Хвала вам!{S} Верујем.</p> <p>Међу тим је Мара непрестано тужила у самоћи.{S} Кад се вратила у |
| ме се обично свршивало.</p> <p>Међу тим је и Тома Теологита имао већ свој суд о њима.</p> <p>Те |
| "> <head>XI.</head> <p>Оставши сам, чим је отишао Тома Теологита, Љубоје се повуче и размишљаше |
| ко, па опет утону у мисли.</p> <p>Небом је пловио месец, и бацао своју светлост на успавану зем |
| зелен, шкрипну зубима:</p> <p>— С тобом је свршено!</p> <p>И пође на Гојка, заповеднички викнув |
| S} Највећи јунак наш Хаџи-Ил-бег главом је платио своје јунаштво, које нам је донело Срб-синдиг |
| и се завршавао златним крстом.{S} Левом је руком држао узде крупнога вранца без белеге а десну |
| ељао, у лицу је био црвено-црн, а левом је руком био подигао корице с мачем, да му буде ближе д |
| староседелаца своје деспотовине, којом је самостално завладао 1366 кад је одрекао покорност ца |
| ила је његова остала пратња, пред којом је био Тома Теологита.</p> <p>Кад пређе велики мост на |
| слутећи плен, одвоји од Маре и у лаком је скоку нестаде.{S} Мамљена све дубље међу столетне гр |
| } Он је био крвав и страшан.{S} Узвиком је, ужаснијим од крика рањеног лава, плашио непријатеља |
| а су они искрени пријатељи.{S} О старом је Властоју мислио, да га не ваља вређати зато, што му |
| ироде, у њему је кипела страст, а разум је лако уступио своје место осећајима.</p> <p>Мара са р |
| идело поче јаче освајати.</p> <p>Хладан је ветрић пиркао по разбојишту испуњеном хиљадама погин |
| орно место.{S} Позван од Угљеше, Богдан је у место сваког одговора послао у Сер свога стегоношу |
| хин, ал’ војске има врло мало.{S} Силан је страх овладао у Дренопољу, од кад се чуло, да је суд |
| ва, добро ми је дошла!</p> <p>Задовољан је ступио пред Ану, да јој саопшти резултат свога повер |
| ући га по белом врату његовом.{S} Таман је жедни коњиц дохватио воду, кад се око њега и његовог |
| — одговара му његов другар. — И султан је задовољан.{S} Баш кад је победоносно улазио у бунтов |
| ивог царства византиског.{S} Кантакузен је бледео у очима његовим.{S} Залуд се Тома трудио, да |
| S} И није се кајао за то.{S} Кантакузен је свршио свој живот као збачени царски намесник у мана |
| </p> <p>— Тако је.{S} Матија Кантакузен је томе сведок.{S} Неће порицати ни Синиша.{S} Лазар на |
| Али сад је оно већ отпочело.{S} Уклоњен је с највиднијег места у источној половини Угљешине дес |
| ме своје и свога брата.</p> <p>Костадин је Гојка задржао три дана, да почасти свога госта и да |
| јача несрећног Галипоља.</p> <p>Пловдин је био још као оаза у пустињи заостао у рукама бугарски |
| еваљалац је он.{S} Није ни чудо — туђин је, па га и не боли срце за овим народом, — рече Исаија |
| радовао његовом доласку.</p> <p>— Туђин је, — рекоше једни.</p> <p>— Византинац рођењем, — дода |
| има једна мала незгода.{S} Краљ Вукашин је скупио своју војску у Скопљу, и кренуо се са њом пре |
| о и испраћао у Сер.</p> <p>Краљ Вукашин је одмах после споразума с Угљешом отишао у Прилип а од |
| мо реч из једних уста може задржати, он је са Лабудом налетео на ров и прелетевши бездан, у ком |
| p>— Нашег витешког ћефалије нема!{S} Он је морао први погинути! — викаху Рајкове стегоноше, пот |
| овде?{S} Не, ни у ком случају не!{S} Он је пажљиво сисао сласт, где <pb n="139" /> год ју је мо |
| ога ми Петра!{S} У потеру за њим!{S} Он је могао само на ову страну умаћи.</p> <p>И они брзо по |
| овучено и кога сам ја ту затекла.{S} Он је био моме поочиму више саветник у миру но помагач у р |
| о осећања љубави већ и поштовања.{S} Он је у речи мудар, умом окретан, његови су одговори пуни, |
| } Галипоље је мален али јак град.{S} Он је бранио прелаз из Азије овамо, па је у свако доба мог |
| срца његовог било најпотребније.{S} Он је управљао драмским крајем готово неограничено.{S} Ја |
| е његових мегдана јужно приморје.{S} Он је у два маха долазио као поклисар на двор мога поочима |
| , али нам не може бити од помоћи.{S} Он је син ћесара Прељуба, али не и прејамник духа његовог! |
| штеник, који је служио у црквици.{S} Он је у исто доба био у целој ужој околини једина човечја |
| био милостив нашој доброј мајци.{S} Он је њу примио пре но што је могла чути црне гласе са туж |
| глави и дугачком палицом у руци.{S} Он је био први пастир и старешина над осталим својим друго |
| n="17" /> боље но и сам законик.{S} Он је ваљан синовац ненадмашнога витеза Момчила.{S} На њих |
| али сам јездио за стрицем својим.{S} Он је био крвав и страшан.{S} Узвиком је, ужаснијим од кри |
| дотакао онога — чега није могао.{S} Он је имао очи за лепоту и воље за уживањем.{S} То је траж |
| а.</p> <p>Рајко не бејаше заспао.{S} Он је лежао до самих врата од чадора, као даје хтео да прк |
| .{S} На њему је право проклество.{S} Он је сина свога ослепио.{S} Он није достојан да гине за с |
| цариградскога патријарха ублажио.{S} Он је дигао тешку анатему, која је на народ српски била ба |
| и Јелена.</p> <p>— Не, није тако.{S} Он је свргнут.</p> <p>— Знам.</p> <p>— И жигосан тиме.</p> |
| моћ један непознати туђин — ђаур.{S} Он је и одвео наше у стан непријатељски, па га је после не |
| ни једног корака прићи у сусрет.{S} Он је био врло весео, па се и она раздрагала.</p> <p>— Дош |
| да се не врати што дуже у Драму.{S} Он је сад желео само освете, а знао је, да њој није још вр |
| му је, да прими свету веру нашу.{S} Он је одбио.{S} Ноћас ћемо употребити коло.{S} Оно ће помо |
| није ли тамо и војвода Властоје?{S} Он је сада, свакако, стар.{S} Ваљ’да као и ја.{S} Он ми је |
| аше честит јунак! — додаде Угљеша. — Он је своју дужност савесно извршио.{S} Није био Србин али |
| о вером.</p> <p>— Гле, гле!</p> <p>— Он је тргао натраг своју војску испред Алтомановића, и сме |
| ветлост, да позна коњаника.</p> <p>— Он је! — задрхта Рајко, скочи и притрча мркову, који је, д |
| се никад више не сретосмо.</p> <p>— Он је скоро умро, — лагано одговори војвода.</p> <p>— Умро |
| сно Јелени — то онај витез?</p> <p>— Он је! — весело одговори Јелена.</p> <p>— Ти, дакле, знаш? |
| Тома Прељубовић у Јањини? _</p> <p>— Он је истина примио управу над епирско-тесалском краљевино |
| <p>— Али ја рекох, Рајко —</p> <p>— Он је само тумач њихових жеља.</p> <p>— Онда ваља тамо на |
| е.{S} Ја ценим војводу Богдана.{S} А он је, мож’да давно већ отишао Богу на истину!{S} Шта ће и |
| оставио ћесар Војихна издишући.{S} А он је и тим био потпуно задовољан, јер је обично бивало, д |
| о.{S} Помоћу <pb n="129" /> тог ножа он је и пресекао на једном месту лагано канице, којима је |
| де га је деспотица очекивала.</p> <p>Он је био јако потресен и изненађен добијеним гласовима, а |
| ару!{S} Деспоте! понови жена.</p> <p>Он је опет оћутао на њен поздрав.{S} Није је опазио.{S} Ал |
| а се брзо повуче у свој двор.</p> <p>Он је већ знао, да је био стао на последњу и највишу леств |
| ао ноћас овде.{S} Зато дођох.</p> <p>Он је значајно погледа, а она брзо настави:</p> <p>— Госпо |
| ј половини Угљешине деспотовине, а на њ је уздигнут највећи противник његов.</p> <p>Вреди ли ви |
| Момчило испијао пехаре руменике, певао је веселећи ученика-господара.{S} Момчило се одиста зна |
| ја је била слабо осветљена.{S} Очекивао је Гојка.</p> <p>Борба је у души његовој била још већа. |
| о стао на страну Гојкову.{S} Пребацивао је у исто доба сам себи, шта хоће сад са Гојком.{S} Он, |
| <p>— Гле!</p> <p>— Са свим.{S} Основао је царство и подигао патријаршију али некако чудно.{S} |
| з Драме никаквог гласа?</p> <p>— Стигао је гласник деспоту.{S} Све је здраво и мирно и весело н |
| губили и како су се ђаури надали, могао је и друкчије гласе султан добити.</p> <p>— Хвала и сре |
| ила се жена.</p> <p>Он није чуо, гледао је звезду, све живљим очима, све немирнијом душом, па ј |
| али се старац није плашио.{S} Погледао је, с које се стране гомилају облаци, па је био безбриж |
| лац и заповедник јакога Пловдина предао је свој дух Господу!</p> <pb n="98" /> <p>— Бог да га п |
| стег са двоглавим орлом и круном држао је стегоноша у десници на дршку од бојнога копља.{S} За |
| о.{S} А кад се нашао у планини, одаслао је своје ловачке помагаче, па је сам остао код студенца |
| ицу, светло оружје и добра коња стављао је сваки од њих у службу своме господару искрено и верн |
| ком.{S} А кад и то срећно постиже, имао је слободније руке за спремање на отпор Турцима.{S} Али |
| {S} Он је сад желео само освете, а знао је, да њој није још време.</p> <p>Тако је на путу прове |
| је отишао под закриље угарско, признао је врховну власт њихову.{S} Он као господар Срема не ми |
| ошћу, а румен му поли образе.{S} Познао је — атонског пустињака...</p> <milestone unit="*" /> < |
| а краљ нашем деспоту, а он нама — напао је на његову војску Алтомановић.{S} Он мисли, да се кор |
| војском, која му је била при руци напао је, а Јевренос-бег дошао му је после у помоћ.{S} Одважн |
| авике свога јуначног ученика.{S} Ударао је у цитру, кад је Момчило испијао пехаре руменике, пев |
| е и не виде.</p> <p>Лукави учитељ бирао је сваког дана по што шта необично, занимљиво, па је у |
| ило се одиста знатно упитомио, разбирао је за начин живљења у првих Византинаца тога доба, трош |
| и срећа њена.{S} Послуша ли је, спасао је себе, и казао јој, да је љуби.{S} Не послуша ли — он |
| саије.</p> <p>На рукама његовим издисао је — атонски пустињак.</p> <p>Монахиње приђоше и клекош |
| же бити свему крај!</p> <p>— Не, настао је тек почетак! — одговори Тома, докопавши се врата и с |
| на само разговарао са МомчилОм, и остао је у његову стану.</p> <p>Момчило је имао до четири хиљ |
| царевине.{S} Синиша, царев стриц, устао је у име царевине а против царевине.{S} Богданово је во |
| прочуо на далеко.{S} Чувен јунак осећао је да му поред одважности и срчаности треба и више ратн |
| у лепом и правилном поретку ишли, јахао је на доброме белцу стегоноша.{S} Широки и златом извез |
| /p> <p>Напред, пред свом војском, јахао је у златном руху на богато украшеном жераву деспот Угљ |
| а.</p> <p>Па челу витешког похода јахао је Љубоје у богатом злаћеном оделу војводском с високим |
| ред речице.</p> <pb n="81" /> <p>Сјахао је био Лабуда и привео да га напоји, тапшући га по бело |
| .</p> <p>— Бој је био страшан, — причао је Рајко. — Небо се проламало од убојних узвика, од пис |
| се пожурио и одмах кренуо.</p> <p>Ишао је без иједног пратиоца, да би брже путовао.{S} Одморни |
| његове речи.{S} Њега је нестало, отишао је тајанствено ко што је и дошао, мож’да да тражи витез |
| ловах.</p> <p>Туђина је нестало, отишао је, без сумње љутит, што му се жеља ни у колико није ос |
| Гојко отишао на крваву војну?{S} Отишао је у поверењу светле ћесарице наше, а кад се врати она |
| ти у двору Анином, а мало за тим отишао је и Исаија, обећавши да ће чешће походити деспотицу, к |
| а Белог Мора.{S} У очи самог боја дошао је у стан Момчилов Тома.{S} Дуго се на само разговарао |
| обро.{S} За падом тврдог Галипоља дошао је ето пад великог Дренопоља.{S} За падом Пловдина <pb |
| а...</p> <p>На место мога поочима дошао је други властелин, на кога су се сви жалили.{S} Несуђе |
| } Тада је и он постао војник.{S} Прошао је први пут тада кроз красну вардарску долину, видео је |
| бама.</p> <p>Витешки одред Љубојев ушао је у драмско логориште лагано и свечано око заранака кр |
| његове.{S} Није хтео пристати, покушао је побуну.{S} Али, преухитрен, савладан и затворен, дан |
| дану.</p> <p>— Војводо, сумње нема, ово је мач каквог нашег велможе.{S} Нађох га ту код моста.< |
| че:</p> <p>— Сумње нема, кнегињице, ово је Фаталан сусрет.{S} Уклонио сам се из друштва да у са |
| ку торбу на дивану у њој, додаде: — Ово је ваљ’да сада неко оставио!</p> <p>Са уског прозора кр |
| наше вино тако.{S} Мало је боље, а ово је из Пловдина од лозе пловдинке.{S} Наточих кад се мал |
| } Узеше мач и пољубише.</p> <p>— Његово је знамење! — додаде Рајко.</p> <p>— Доста је клетве на |
| аревине а против царевине.{S} Богданово је војводство мало а и изложено је могућним нападајима |
| ом месту долазак ловаца.</p> <p>Друштво је, изишавши из града, прешло преко пута, што далеки Са |
| зили у шумску хладовину.</p> <p>Друштво је било расположено, јер им скоро свима бејаше ово први |
| Угљеша ни мало не обрадова.</p> <p>Дуго је сам размишљао, па онда зовну деспотицу.</p> <p>— Љуб |
| p>Угљеша остаде у соби сам.</p> <p>Дуго је замишљено ходао по соби крупним корацима.</p> <p>— П |
| ли ја не говорим да га браним.{S} Друго је нешто, што ми душу тишти.{S} Ти си сада у незгоди: и |
| од свега, што је до сада било.{S} Друго је, што су дани врло ровити.{S} Нама предстоји борба и |
| Мраморним Морем.{S} Ту у Галипољу живео је мој млађи брат Матија као трговац, који је због свој |
| ода из обичне куће цариградске, доживео је да у пуној снази свога века прими управу над војском |
| учињено.</p> <p>Тога дана у вече седео је Љубоје у својој соби, која је била слабо осветљена.{ |
| кавице.</p> <p>Једне летње вечери седео је пред том колибом неки старац у пастирском руху са ве |
| ада кроз красну вардарску долину, видео је и Струму и Струмицу, и многе тврде градове.{S} Стари |
| оклевао?{S} За срећу наше отаџбине узео је част краљевску пре шест година онда, кад и ја деспот |
| оме га је очекивала готова смрт, пожњео је успех, праћен громогласним клицањем свих гледалаца.{ |
| pb n="109" /> Велбужду и Кратову, кипео је живот бујношћу придошле реке планинске.{S} Богати гр |
| у души његовој била још већа.{S} Корео је себе, што није онда одлучно стао на страну Гојкову.{ |
| Султан Мурат је у Малој Азији.{S} Опсео је с војском град Бигу.{S} У Дренопољу је главни наш за |
| које његово наименовање доноси.{S} Брзо је познао људе и проценио је.{S} Једне је више призивао |
| ом Византинцу.</p> <p>Вешти учитељ брзо је свикао навике свога јуначног ученика.{S} Ударао је у |
| м.{S} Гојко, млади војвода у Драми, био је старом Војихни десна рука у многом његовом предузећу |
| ев, где је осећај отео узде разуму, био је довољан да пробуди сумњу Томину.{S} А једна ма и нај |
| им и мањим манастирима и богомољама био је у то доба најчувенији манастир Светог Јована Претече |
| енутку највеће жалости ћесарице Ане био је примљен без икаквих већих знакова одликовања, које њ |
| Са уског прозора кроз дебеле зидине био је леп поглед.{S} Тамо преко провалије настаје нижи део |
| ину Срдану.</p> <p>Добри поочим мој био је старац, самац, а ја га, кад ме мину прва туга, весељ |
| огибија.{S} Старији деспот Костадин био је у Жегљигову, где је добијао знатно благо од закупаца |
| помињао.</p> <p>Његов стриц Момчило био је на гласу јунак-левента, а земљиште првих његових вит |
| егали преко градских зидина.</p> <p>Био је већ крај месеца октобра, кад и издашна јужна природа |
| S} Умро је војвода Властоје.</p> <p>Био је један од топлијих пролећних дана у месецу марту.{S} |
| тешки — догађаји наступити.</p> <p>Био је момак од двадесет лета, када је била међусобна војна |
| на крају завршавао шумицом.</p> <p>Био је сетан и забринут.</p> <p>Прође дугачком стазом до по |
| у и ноћу излазио на ово место.{S} Губио је своје погледе преко границе суседне Богданове војвод |
| аме и таст наш, преминуо је.{S} Оставио је најважнију страну моје деспотовине у часу, кад ми је |
| не.{S} Што сам ја учинио у Серу, урадио је Вукашин у Прилипу.</p> <p>— Снажној руци твојој стао |
| p>И он се јако стресе...</p> <p>Погодио је!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18930_C19 |
| у треба наћи па бити видовит.{S} Тражио је толиких лета ту травку, па је не могаше наћи, а зна |
| ам амо свратио, — рече Исаија. — Тражио је, да га исповедам, али сам га одбио, уверавајући га, |
| стиру, а лукави Тома Теологита продужио је своје напредовање у служби деспота Угљеше, где се по |
| мог главног окна рудничког.{S} Обилазио је и околину, лутао по обалама жегљиговске реке, посмат |
| ходе својој ташти ћесарици Ани, долазио је да води своме двору своју љубу, па је, на послетку, |
| тренутак.</p> <p>Деспот Угљеша долазио је у походе својој ташти ћесарици Ани, долазио је да во |
| и жалили.{S} Несуђени војно мој долазио је у град Манастир <pb n="116" /> — као што сам доцније |
| Одморни је Лабуд летео.</p> <p>Превалио је био половину пута, кад уђе у један не много велики к |
| вине српске.{S} Мишљење свога оца делио је врло радо и његов Гојко, па је у мислима и жељама и |
| Драми затекао.</p> <p>— Мени — помислио је у себи — некаква сила помаже.{S} Била она часна или |
| носи.{S} Брзо је познао људе и проценио је.{S} Једне је више призивао, друге избегавао.</p> <p> |
| кога је једва била и запамтила, учинио је, те је од амазонке Јелене почела на брзо постајати м |
| пријатно растао од Рајка и Маре, ударио је косом, низ коју се лако спустио ка источној страни б |
| ој је онда говорио дуго и живо, говорио је и као деспот и као муж, и као јунак и као човек од с |
| а у првих Византинаца тога доба, трошио је нагомилано благо на скупоцене украсе себи, својим во |
| прећи.</p> <p>Гојко јој о себи рече, ко је и одакле је, толико, колико су и други у граду могли |
| <p>Он само стењаше.</p> <p>— Рекох, ко је, — одговараше место њега старац. — А шта ће? питаш.{ |
| ше руке и ноге.</p> <p>— Шта је то ? ко је то доле? — питаше брзо Рајко.</p> <p>— Зликовац, нев |
| наци, овуда је пут у вечни живот.{S} Ко је витез, нека не опрашта!</p> <p>Тако грмљаше Гојков г |
| он чу неке ускорене кораке.</p> <p>— Ко је то? — грмну војник поново, у у пола устаде а срце му |
| <p>Тома, полубудан, скочи:</p> <p>— Ко је? шта је?</p> <p>— Крв у врту, убијен човек! — одгово |
| ко испод чадора јако викну:</p> <p>— Ко је то?</p> <p>Одговора нема.{S} У место њега он чу неке |
| з пожурити ?</p> <p>— Да!</p> <p>— А ко је он?</p> <p>— Ја!</p> <p>Из Јелене проговори опет ама |
| ипак увидела да није без заштите, и ако је Гојко далеко.</p> <p>Кад је са Рајком дошла до места |
| њему се није првих дана говорило, и ако је његов долазак све изненадно а неке и немило дирнуо.{ |
| ли се одмараху око млина на пољу, и ако је већ јаче било захладнело.</p> <p>У сумрак се приступ |
| е реч о њему и његовом задоцњењу, и ако је било жупа удаљенијих које су већ биле стигле.</p> <p |
| ане правог обласног старешине.{S} И ако је знао, да је овом уздржаном реду у области драмској в |
| а је заслуга, што су већ стигли — и ако је тек две недеље од боја — поклисари српског војводе Б |
| ноћник, јер је тек у пола обучен и ако је, очевидно, толико приправан, да би могао с места про |
| — питаше зачуђено Ана.</p> <p>— И овако је ишло тешко, а онако би било немогућно.{S} Плод би ђа |
| исала а више приповедала Видосави, како је она слутила, да ће се све ипак добро свршити.</p> <p |
| о дете.{S} Данас је већ седми дан, како је Војихна сахрањен у малој градској капели, а он се те |
| овако —</p> <p>— Овако си урадио, како је требало.{S} Оставио си, да се ствар својим током раз |
| прегледао и нашао да је све опако, како је оставио ћесар Војихна издишући.{S} А он је и тим био |
| >У разговору са њом Исаија помену, како је Властоје врло слаб.{S} Ана додаваше, како нема изгле |
| труђаше се, да буде веселија...{S} Како је красан растанак њен био!{S} Деспот се врло дуго задр |
| <p>Прошло је већ прилично времена како је у лаком оделу али у богатом огртачу изишао на кулу м |
| господара северне Арбаније.{S} Од како је прошле године умро најстарији њихов брат Срацимир, п |
| арске се немамо чему надати.{S} Од како је пре пет година умро њен цар Александар, она брзо иде |
| е ова блеђа.{S} Слутио сам, ал’ од како је пре три месеца онај чудновати испосник пророчки нагл |
| ма.</p> <p>Тешко је рећи, шта је и како је Тома о себи мислио, нити је лако било завирити у њег |
| ња али лепо и дирљиво био испричао како је деспотица писнула од бола, када је улазећи у тврђаву |
| се ствар својим током развија.{S} Тако је и било и ми смо победиоци.{S} Хвала ти!</p> <p>Други |
| но доба ни имао другог задатка.{S} Тако је желео покојни ћесар Војихна <pb n="22" /> у знак зах |
| душа, чисто срце, крепка воља.{S} Тако је браћо!{S} Пијмо пехаре руменике, Божјег благослова!{ |
| ренутак, када се човек освести.{S} Тако је и са мном било.{S} Кад прође санак, дође грозница ос |
| пажња иде само у корист његову.{S} Тако је Угљеша све прегледао и нашао да је све опако, како ј |
| не поклонисмо пред њима!</p> <p>— Тако је!</p> <p>— А Тома Прељубовић у Јањини? _</p> <p>— Он |
| /p> <p>— Сам их Бог води!</p> <p>— Тако је.</p> <p>За силном коњицом наиђоше пешаци, а за њима |
| ети огањ душу ми загрева.</p> <p>— Тако је.{S} Буди безбрижна..{S} Мож’да још сутра полазимо —< |
| повољне — продужи Угљеша.</p> <p>— Тако је, деспоте.{S} Захваљујући великом поверењу твоме, ниј |
| камене степенице на поље.</p> <p>— Тако је, — одговара му његов другар. — И султан је задовољан |
| ељ царства или куће наше.</p> <p>— Тако је.{S} Матија Кантакузен је томе сведок.{S} Неће порица |
| њаше се онај пола у шали.</p> <p>— Тако је, тако !{S} Е, па живео добри старац Исаија, кад нам |
| разговарамо.{S} Зар није?</p> <p>— Тако је.{S} Мене је тај његов поглед, канда, стао скупих жрт |
| војводом Гојком учињено?</p> <p>— Тако је.</p> <p>— Кад се довече са свим смркне, сићи ћеш Гој |
| расејана, јако замишљена...</p> <p>Тако је прошло неколико дана, и деспотица је већ била, забав |
| еђу овим дивљим створовима.</p> <p>Тако је кадшто мислио Тома.</p> <p>— Играчка се и не узима у |
| бејаше подлактио на колена.</p> <p>Тако је неко време ћутао и мислио.</p> <p>Опробан и срећан р |
| поздравише господара свог.</p> <p>Тако је Угљеша свечано походио Драму први пут после Војихнин |
| изгледа гласника из Драме.</p> <p>Тако је проводила своје дане и Мара у Драми, а Видосава јој |
| је, да њој није још време.</p> <p>Тако је на путу провео добра два месеца.</p> <p>Зато је у Др |
| обри монах до сутра у вече.</p> <p>Тако је и било.</p> <p>Видосава се саста на само са Исаијом, |
| ле неког времена старешини.</p> <p>Тако је и учињено.</p> <p>Тога дана у вече седео је Љубоје у |
| оју Гојко није ни запамтио.</p> <p>Тако је Гојко дочекао вече.</p> <p>Старац је ућутао, склопно |
| њена шапуташе:</p> <p>— Далеко, далеко је он, кога волим и кога очи сада узалуд траже!</p> <p> |
| с гласник, није мио, није добар, далеко је од добра.</p> <p>— Ипак не очајавај! —- храбраше га |
| ! — весело рече младић.</p> <p>— Далеко је од добра, синко, — као забринуто вели старац. — Поги |
| аде као једини пратилац њен. — Недалеко је — продужи <pb n="51" /> он — одавде стари замак, под |
| качи са хртовима господу.{S} А недалеко је одатле и велики млин манастира светог Јована Претече |
| одобан да одржи велико наслеђе.{S} Неко је морао владати и њим и царством.{S} Знао сам све, кој |
| <p>— Хвала ти, од срца ти хвала! — реко је при састанку Гојко.</p> <p>— Не, ја сам само своју д |
| једна и то по готову сува грана! — реко је тада Исаија.</p> <p>Ана је Јелену примила са свом љу |
| дана почео надати.</p> <p>— Оче, — реко је Властоју — сад, кад се враћаш ка животу, кад развесе |
| е, дакле, само толико растојања, колико је дугачак мост.</p> <p>То знају сад обојица.</p> <p>Ко |
| ака био, колико пута рањен, па и колико је кад блага задобио.{S} Своју главу и мишицу, светло о |
| одиљу.{S} Она је све светлија, у колико је ова блеђа.{S} Слутио сам, ал’ од како је пре три мес |
| рви, а ни један од њих не зна, у колико је битака био, колико пута рањен, па и колико је кад бл |
| 8930_C20"> <head>XX.</head> <p>У колико је сунце јаче освајало, у толико је пространо логориште |
| колико је сунце јаче освајало, у толико је пространо логориште велике драмске војске постајало |
| у.{S} Не знам.{S} Мож’да.</p> <p>Толико је знао и пријатељима поверљиво причао Рајко.</p> <p>Ме |
| пуњаваху у карактерима својим.{S} Рајко је, и ако доста старији, био јунак, који слабо помишља |
| кну Јелена, па се затресе.</p> <p>Рајко је ухвати за руку и придржа:</p> <p>— Јелена? ти сада!< |
| престаде на свагда надати.</p> <p>Рајко је био ведар и весео, надајући се бољим данима у својој |
| је више могло ни одлазити.</p> <p>Рајко је за време причања монаховог био пребледео, дах му у г |
| којном ћесару и његовој жени Ани, Гојко је с места послушао њену наредбу и из Драме отишао не о |
| или у Драми потпуно задовољни.{S} Гојко је пак вазда био раздраган, и да му није извесна смрт ч |
| а се удали.{S} Обојица ћутаху.{S} Гојко је оштро гледао Љубоја, коме не бејаше лако.</p> <p>Кад |
| опољу, Тома рече Љубоју:</p> <p>— Гојко је бунтовник, који спрема Крстопољ, да се +оцепи од дра |
| казала доброј старој Видосави, а Гојко је тајну своје среће поверио своме верном Рајку.</p> <p |
| д ево да ти платим труд!</p> <p>И Гојко је свим жаром пламене љубави своје загрли, притиште на |
| м мегдану, један пут, забаве ради Гојко је са својим коњицем Лабудом био готов срнути у пропаст |
| а се два пута Бог не куша!</p> <p>Гојко је весело вратио свога Лабуда војнику, а сам је Мару од |
| не победе српскога оружја.</p> <p>Гојко је, задовољан и срећан својим успехом поклисарским, био |
| мислити и њему се надати.</p> <p>Гојко је њу разумео.{S} Али га је мучила неизвесност послова |
| } А то је штета, велика штета!{S} Марко је с браћом морао остати пред оним делом краљеве војске |
| би, било је све већ свршено.{S} Градско је поље било општа гробница за Момчила и његове витезов |
| имао већ свој суд о њима.</p> <p>Тешко је рећи, шта је и како је Тома о себи мислио, нити је л |
| сам све тек доцне сазнао.</p> <p>Тешко је било даље говорити.{S} Исаија је утонуо у тугу, а Ра |
| ти!</p> <p>— А то је —</p> <p>— Требало је да поганом туђину мачем срце потражим, и онда бих би |
| ће Томино и узвишење Гојково обрадовало је све и свакога у граду, ал' никога више од онога, кој |
| ји су се скупљали на небу.{S} Изгледало је, да ће бити бурне ноћи, али се старац није плашио.{S |
| ешио си.</p> <p>— Што ?</p> <p>— Ваљало је мало размислити.</p> <p>— Размислио сам и нашао, да |
| .</p> <p>— Није наше вино тако.{S} Мало је боље, а ово је из Пловдина од лозе пловдинке.{S} Нат |
| а што се спасло у ноћној тмини, изнело је само голу душу.{S} Па и то је готово све пропало.{S} |
| о се.</p> <p>— Кад сам дошао себи, било је све већ свршено.{S} Градско је поље било општа гробн |
| Турцима.{S} Између нас и Византије било је и прошло.{S} Деспот је рачунао на грчку помоћ.{S} От |
| али.</p> <milestone unit="*" /> <p>Било је вече у велико, кад су код камена за сјахивање, усред |
| ору.</p> <milestone unit="*" /> <p>Било је са свим доцне под ноћ кад ћефалија Рајко изиђе из дв |
| "SRP18930_C3"> <head>III</head> <p>Било је то знамените и тужне 1370 године, када је и Дренопољ |
| <p>Његова је одлука готова.</p> <p>Било је пола ноћи, кад се споредна мала градска врата с јужн |
| а своје коње и пожурише се.</p> <p>Било је око заранака, кад пођоше, а у Драму стигоше доцне.</ |
| ог тога у страху и трепету.</p> <p>Било је пред вече 25 септембра 1371 године.</p> <p>Од весели |
| ула за добро са једне стране, прилазило је зло са друге.{S} Ко мени може казати, са које ће стр |
| м мајком дошао једном у посету, Момчило је у велико био ученик младога Византинца, кога Рајко у |
| остао је у његову стану.</p> <p>Момчило је имао до четири хиљаде извежбаних коњаника, са којима |
| , које је добио од Византије, раскинуло је сваке везе између њега и Кантакузена.{S} Они постадо |
| ушу често морила, а на место њено дошло је мило и радосно сазнање.{S} Празни дани минулог живот |
| дана по доласку Угљешину у Драму дошло је доба, да се за оне тренутке наде и радости плати чит |
| ead>XII.</head> <pb n="86" /> <p>Прошло је од тог доба три, четири месеца хладнијих зимских дан |
| а одлучност. <pb n="5" /></p> <p>Прошло је већ прилично времена како је у лаком оделу али у бог |
| атри.{S} Она се већ била загасила, само је један крњадак лагано тињао.{S} Старац се саже, једни |
| сам у отвореном непријатељству.{S} Само је још неколико дана требало па да се војске наше сукоб |
| напомену Вукашин.</p> <p>— Да.{S} Тамо је на престолу убица свога сина.{S} Јован пети Палеолог |
| овима а такмац уз звеку пехара.{S} Тамо је и Рајко, ћефалија, грађански судија, Трилиса нашег.{ |
| ="123" /> двора велможе Томе.{S} И тамо је нешто тражио.{S} Пратио сам га вечерас узастопце.{S} |
| ја и ти превиђамо две ствари.{S} Једно је, што ћесарица не жели чути ни речи од свега, што је |
| источно од њих.</p> <p>— Познајем, ено је! — брзо одговори деспотица Љуба — она је и сада онак |
| гданово је војводство мало а и изложено је могућним нападајима и гусарских дружина и крсташких |
| нутака.{S} Ветрић је ћарлијао, а зелено је лишће на дрвећу шумило.</p> <pb n="122" /> <p>Рајко |
| ита:</p> <p>— И мени и ћесарици јављено је у исто доба.{S} Ја ћу Гојка вратити у Драму, а ти ће |
| то није моје ил’ твоје ил’ његово — оно је својина среће и части српскога југа и — опомени се, |
| сам само своју дужност чинио, — говорно је Рајко — па мож’да сам пропустио што и од дужности уч |
| ојка.</p> <p>— Што год ти урадиш, добро је ! — одговори Ана.</p> <p>— А сада и најбоље ! — дода |
| /> <p>— Више ми нећеш умаћи !{S} Добро је било!</p> <p>За тим се окрете другу:</p> <p>— Хајдем |
| ног и тешког изненађења.</p> <p>— Добро је — рече —- што сте ме звали.{S} Одмах ваља настати.{S |
| се живот једнога старог витеза.{S} Умро је војвода Властоје.</p> <p>Био је један од топлијих пр |
| тац твој —</p> <p>— Отац?</p> <p>— Умро је.{S} После толиког боловања ипак је подлегао. <pb n=" |
| е:</p> <p>— Да, Јелена!</p> <p>— Ах! то је она! — јекну Рајко, ал’ се на питање монаха, који, т |
| ’ странпутицом?</p> <p>Свуда.{S} Ал' то је сакривено од свести њихове.</p> <p>Колико пута наиђо |
| p> <p>— Млади витезови!{S} Вукашине, то је све на шта се ослонити можемо! — рече значајно Угљеш |
| последња забава, коју нам може дати, то је њено кршење.</p> <p>То је други пут мислио.</p> <p>— |
| м друкчије гласе од вас чула.{S} Ах, то је страшно!{S} Хвала вам!{S} Верујем.</p> <p>Међу тим ј |
| ко се сјај једне у другу прелива.{S} То је твоја звезда.{S} Моја је звезда нестална — то је зве |
| ори крајишник — узми мога вранца.{S} То је последња услуга, коју краљу могу учинити.</p> <p>И с |
| ли наше није да бијемо из заседе.{S} То је <pb n="88" /> његово.{S} А на нас он никада неће отв |
| рачуне крвавим путем пречистили.{S} То је моја мисао.{S} Изведи је тачно још сад, па ми више н |
| очи за лепоту и воље за уживањем.{S} То је тражио и већином нашао.{S} Сад ће настати војна, за |
| настиру, — говораше Видосава Мари. — То је срећа за нас, иначе не би стигао добри монах до сутр |
| } Ала је то витез!{S} Вино и песма — то је њему све.{S} А то, Бога ми, лепо стоји његовом озбиљ |
| звезда.{S} Моја је звезда нестална — то је звезда променљиве ратне судбине; твоја је стална у с |
| ља у напред.</p> <pb n="174" /> <p>— То је његов глас!{S} Хвала Богу! — рече гласно седи ратник |
| Како се зове овај војвода!</p> <p>— То је тај туђин, велможа Тома Теологита, — одговори јој ла |
| добро нам дошао такав соко!</p> <p>— То је његов глас, — рече Рајко.</p> <p>— Сад већ доцне! — |
| против Николе Алтомановића.</p> <p>— То је стара мржња ! — рече деспотица.</p> <p>— Да, старој |
| S} Он за тобом — ја за њим.</p> <p>— То је много!{S} Дакле, сад је дошао већ ред на мене.{S} Јо |
| p>Деспотица погледа Угљешу.</p> <p>— То је какав поклисар, мож’да чак од границе — одговори Угљ |
| рочито јуначкога му сина Марка.{S} А то је штета, велика штета!{S} Марко је с браћом морао оста |
| знања љубавних снова Љубојевих.{S} А то је био главом препредени Тома Теологита.</p> <pb n="41" |
| своју.{S} Од како сам је запазио — а то је давно било — она ме није изневеравала.{S} Бивала је |
| то и од дужности учинити!</p> <p>— А то је —</p> <p>— Требало је да поганом туђину мачем срце п |
| ни.</p> <milestone unit="*" /> <p>За то је време и нови заповедник драмске војске Тома Теологит |
| мостална са својим патријархом.{S} И то је донело потребног душевног мира.{S} Таман сам мислио, |
| и, изнело је само голу душу.{S} Па и то је готово све пропало.{S} Неке су бездушници, који су и |
| узимљивој мајци и разборитој госпођи то је и пошло за руком.{S} Љуба је расла, црпући у души св |
| и један не бејаше таког срца.</p> <p>То је био неки туђин, који је живео повучено и кога сам ја |
| и, а ова је узе и брзо изиђе.</p> <p>То је било једнога дана из јутра.{S} Још пре заранака исто |
| може дати, то је њено кршење.</p> <p>То је други пут мислио.</p> <p>— А не би, на послетку, бил |
| то и у чему несвесно увредио.</p> <p>То је души Аниној било доста.{S} Она се са скупоценим покл |
| се само могао спуштати на ниже.{S} Зато је гледао да то спуштање не дође, бар не тако брзо.{S} |
| гинула, али смо победили.</p> <p>— Зато је Хаџи-Ил-бег сада у великој части код свакога.{S} Сул |
| ту провео добра два месеца.</p> <p>Зато је у Драми било још мирније.</p> <p>У једно се доба учи |
| /> <p>Готово од кад памти за се вечито је по катунима, па се свико̑ на самоћу по неколико неде |
| је страховао и за своју љубав.{S} Често је са високог бедема крстопољског погледао уз пут што в |
| рица не жели чути ни речи од свега, што је до сада било.{S} Друго је, што су дани врло ровити.{ |
| рени да им се ваља журити:{S} Тома, што је знао да гвожђе ваља ковати док је вруће, Љубоје — шт |
| данија је Угљешина војска била она, што је још са њим дошла из северних крајева па се и задржал |
| еко од Драме а близо великог моста, што је на јужном путу за морску обалу и Крстопољ, била је с |
| није киша са неба већ земље, киша, што је оба коњица готово у исти мах дигоше јурећи преко рас |
| ружин!{S} Хе, хе, а ко јој је крив, што је била тако лепа!</p> <p>— А где си ти сада? — упита г |
| утака Видосава је причала Мари све, што је од Ане сазнала.</p> <p>Мари је било и сувише.{S} Она |
| ас, да је добри монах умро од туге, што је у срџби проклео и уклео свога господара а са њим и д |
| а нема живота ни опстанка ни овоме, што је до сад створено.</p> <p>У тихој звезданој поћи изгле |
| пред једног чадора неко из дружине, што је у округ поседала.</p> <p>Један војник изиђе из чадор |
| черас стигао из логора војске наше, што је недалеко од Требиња, ипак не смем још мислити на одм |
| сили Николе Алтомановића, а друго, што је Скопље означио за збориште своје војске из простране |
| би незгодно из тих разлога.{S} Оно, што је Тому и довело овамо, то га и сада јоште одржава!</p> |
| љи, али ја мислим да је за све оно, што је наступило после смрти цара Стефана, крив он сам.</p> |
| <p>Па за тим исприча Видосави оно, што је и сама знала о Гојку у Крстопољу.</p> <pb n="73" /> |
| </p> <p>Али се ипак догодило нешто, што је пореметило мир, тако потребан и дому и души старе ће |
| јплеменитији.{S} Онај јуначни ђаур, што је рањен и полужив нађен на разбојишту, биће мио пророк |
| ма, на којима је још стајао превес, што је покривао грб Војихнине куће.</p> <p>Ћесарица Ана држ |
| м Исаијом, да је она најлепши цвет, што је последњих година изникао на плодним, али често пута |
| е равницу, кроз коју се пружао пут, што је спајао Драму са Сером.{S} Али се ни на томе не зауст |
| ома стаде непомичан.</p> <p>Ветрић, што је скидао лисни урес дрвљу, унесе кроз прозор један пож |
| з друштва да у самоћи осећам тајну, што је у мојој души дубоко урезана.{S} Наишао сам на ову ку |
| пала у домове верних!{S} Исекли су, што је под нож пало, а што се спасло у ноћној тмини, изнело |
| еког времена окренуо ток ствари.{S} Што је Момчило више ратовао са својим коњаницима против цар |
| ко да им треба хитати, а пратилац — што је морао да иде за њима.</p> <p>Кад су лагано прелазили |
| источне огранке Меникејскех гора, а што је сунце више освајало и они су све дубље залазили у шу |
| о тешко остављати Драму после свега што је ономад у лову доживео а особито сад, кад није ни Гој |
| сам је причао.{S} Зна он рећи и за што је то било.{S} Окупите га, да приповеда ако не све а он |
| лови!{S} Радо предајем забораву све што је било, — говораше после неколико тренутака Ана Гојку. |
| смео угазити у војну, а да буде ово што је.{S} Али ми је он за неко време био потребан баш за т |
| огу, дуго тако трајало.{S} Пре него што је запљуснуло до њих на висовима, море се међусобне зав |
| дао, јер му се чињаше, да је грешио што је мислио, да је бољка доброга му оца без пребола.{S} И |
| е нестало, отишао је тајанствено ко што је и дошао, мож’да да тражи витеза, који ће га боље раз |
| виде, да је мекша, много мекша, но што је мислила...</p> <p>Деспотица Љуба приђе ка њима.</p> |
| вез туђих владара распао се пре, но што је ишта могао и предузети.{S} Ми смо остављени сами себ |
| труђаше, да се покаже веселији, но што је у ствари био.</p> <p>У таком се расположењу и кренуш |
| месту рођења и првога детињства но што је место, на коме смо сада.{S} Ја сам из Галипоља у мор |
| ој мајци.{S} Он је њу примио пре но што је могла чути црне гласе са тужног разбојишта.</p> <pb |
| а неко време био потребан баш за то што је туђин, јер у мојој деспотовини има много туђина њего |
| деш.{S} Зашто тужиш?{S} Ваљ’да зато што је млади војвода Гојко отишао на крваву војну?{S} Отиша |
| на, господар Драме и таст наш, преминуо је.{S} Оставио је најважнију страну моје деспотовине у |
| сазнао од Ане, шта се догодило.{S} Чуо је о неверству Гојкову и задаћи Томина путовања у Крсто |
| ош неким ловцима не бејаше.</p> <p>Скуп је био одређен у једном пропланку са северне стране, а |
| > <p>— Видиш, — продужи Угљеша. — Лазар је отишао под закриље угарско, признао је врховну власт |
| ну.{S} Сунце је било већ зашло, а ветар је нагонио облаке, који су се скупљали на небу.{S} Изгл |
| анастирским.</p> <pb n="56" /> <p>Ветар је хујао и разносио увело лишће и ситне гранчице, распа |
| покривену, праву, колибу.</p> <p>Ветар је већ био престао, а крупна се киша спусти.</p> <p>— О |
| дан тренутак.{S} Више јој не треба, јер је своје постигла.</p> <p>— Па шта хоћеш ти? — прекиде |
| роба.{S} Приступила му је узбуђена, јер је знала да од одговора његовог зависи и срећа њена.{S} |
| ли да његов заменик неће бити рђав, јер је из његовог друштва.{S} То су чули од Гојка, И били с |
| , узвишена ћесарице!{S} Не брините, јер је ваша ствар у поузданим рукама мојим, — рече Тома, са |
| е мало може познати незнани ноћник, јер је тек у пола обучен и ако је, очевидно, толико приправ |
| разлога да своју превласт истичем, јер је он ипак одано вршио своју дужност.{S} Драмска је обл |
| он је и тим био потпуно задовољан, јер је обично бивало, да у области наступи неред и расуло, |
| освојила.{S} Али то није нико знао, јер је Љубоје и самог себе обмањивао уверавањем, да је то т |
| ло дирнуо.{S} Није им био непознат, јер је са Угљешом више пута долазио у Драму и ишао даље, ал |
| p>— Сва се сада претварам у завист, јер је така завист — љубав неодољива!</p> <p>— И ево овде, |
| да управу у Крстопољу преда Љубоју, јер је он потребан Драми.</p> <p>Гојку засија лице од радос |
| {S} Он рече да Азијате ти потражиш, јер је све пропало, ако они нас први нађу.{S} Деспоте, твој |
| али су у врту Гојко и Мара.{S} Разговор је био жив, пун, као што им је и срце било наде пуно.</ |
| хе.</p> <p>— Ах, оче мој!</p> <p>— Глас је кратак и непотпун, али у толико више тужан.{S} Љубо, |
| вим Војихном заплака као дете.{S} Данас је већ седми дан, како је Војихна сахрањен у малој град |
| главе приклонимо једној глави.{S} Данас је дужност најумнијој глави, да буде на своме заповедни |
| и пријатељ мој у драмској области данас је велможа Тома ! — Видосава се сети Маре, и несавладљи |
| уздани Тома Теологита.</p> <p>И вечерас је у већу Тома водио прву реч, а Рајко мишљаше, да њему |
| Он говораше Томи:</p> <p>— Султан Мурат је у Малој Азији.{S} Опсео је с војском град Бигу.{S} У |
| е.</p> <p>Помишљало се на војну, а свет је знао чак и то да се млађи брат деспот Драгаш од тога |
| Грка и Влаха!</p> <p>— Па ако!{S} Опет је, велим ти, све једна вера.</p> <p>— Дабогме! — умеша |
| а тим, осетивши и сам њене сузе, деспот је нежно ухвати за леву руку и приведе крају, где је, н |
| и Византије било је и прошло.{S} Деспот је рачунао на грчку помоћ.{S} Отуда је и био толико зау |
| ту, обрадовали су све у Серу.{S} Деспот је братски загрлио младога војводу, па га је онда пусти |
| и, па као за себе рече:</p> <p>— Деспот је јунак!{S} То сам и слушао и очима гледао, — па проду |
| head>XXII.</head> <pb n="162" /> <p>Хрт је наишао на зечји траг.{S} Он даље иде по нагону.</p> |
| једна далека Струмина приточица.{S} Пут је Гојка водио поред речице.</p> <pb n="81" /> <p>Сјаха |
| ара Војихне почеше узнемиравати.{S} Пут је велики, а рок кратак.{S} Ваља ми летети.{S} С богом! |
| обедиоци.{S} Хвала ти!</p> <p>Други пут је Рајко реко Гојку, да неће више остати у Драми, ако Т |
| више мрзети Тому.</p> <p>Још један пут је повео реч о Томину уклањању.</p> <p>— Њега би ваљало |
| о из обичаја да се увелича друштво, већ је и сама била страсан ловац.{S} Сада је у њеном друштв |
| м помоћи.{S} Стари дворанин Благоје већ је опремио једног поузданог коњаника, који зна шта ће м |
| ан ћуташе неколико тренутака.{S} Ветрић је ћарлијао, а зелено је лишће на дрвећу шумило.</p> <p |
| н.</p> <p>— Помогне ли Бог нама, Балшић је свршио ! — рече Рајко одлучно.</p> <p>— За то ће — д |
| преко мореуза пређу у Галипоље.{S} Ноћ је била мркла и врло ветровита.{S} Омање су се лађе при |
| и даље буде !</p> <p>— Не.{S} На прагу је војна.</p> <p>— Војна? с ким?</p> <p>— С нечастивом |
| коју је бејаше нападач ухватио, а другу је подигла према ономе, што држаше го нож.{S} Мара клеч |
| огаше наћи, а зна је описати, као да ју је небројено пута имао у рукама.{S} Он добро разуме и т |
| меона и издржљива њена природа могла ју је одржати у животу.{S} Али је сад Јелени на један пут |
| тала пред непознатог јој витеза, кад ју је Гојко поздравио и кад му је она Бога прихватила.</p> |
| сисао сласт, где <pb n="139" /> год ју је могао наћи, као што вредна чела не оставља у врту ни |
| е узрок Јелена и срећни случај, који ју је к њему довео онда, кад јој се он престаде на свагда |
| упама, да се скупља остала војска, коју је он у Кукушу дочекивао и испраћао у Сер.</p> <p>Краљ |
| ти пред оним делом краљеве војске, коју је краљ био повео на Николу Алтомановића.{S} Баш кад је |
| је био главни логор јужне војске, коју је имао деспот Угљеша лично да поведе у бој против Тура |
| њу ступио, и да је остао у части, коју је до мало пре имао.{S} Овако — никако.</p> <p>Он овде |
| последњу и највишу лествицу части, коју је могао овде имати.{S} Одатле се само могао спуштати н |
| врлом витезу ода последња почаст, коју је истинито заслужно.{S} Благо мојих ризница стоји ти н |
| ајнички и несвесно грчила руку, за коју је бејаше нападач ухватио, а другу је подигла према оно |
| ти.{S} Исаија је утонуо у тугу, а Рајку је било тешко као да се неке тужне успомене у души и пр |
| Она устаде и приђе прозору.{S} На пољу је месечина, те могаше одмах познати Рајка.</p> <p>— Ти |
| о неки мали ратни савет.</p> <p>На пољу је била слаба месечина.</p> <p>Рајко изиђе из двора, па |
| је с војском град Бигу.{S} У Дренопољу је главни наш заповедник Лала-Шахин, ал’ војске има врл |
| 930_C6"> <head>VI</head> <p>У Крстопољу је од доласка Гојковог било све мирно, па се и преплаше |
| но улазио у бунтовничку Бигу, стиго̑ му је гласник наше победе.</p> <p>— Хвала Алаху и пророку, |
| ла грчка, ал’ војвода Богдан хоће да му је певам српским речима...</p> <p>Гојко и Рајко пролажа |
| мена.{S} Сам са својом војском, која му је била при руци напао је, а Јевренос-бег дошао му је п |
| она своју срећу проба.{S} Приступила му је узбуђена, јер је знала да од одговора његовог зависи |
| на увенути.</p> <p>— Витеже, — рекла му је она пред свима гласом, који је издавао свуколику неи |
| ико шарено перо нојево.{S} О бедрима му је висио широки палош са позлаћеним балчаком, који се з |
| е руку да такне Мару.</p> <p>У очима му је сијао огањ јужњачке природе, у њему је кипела страст |
| Мрњавчевић, па је и запросио.{S} Она му је по пристанку родитеља својих радо пружила руку.{S} В |
| Томи није било свеједно.{S} Највећа му је погибао сада грозила од Гојка, који је <pb n="89" /> |
| седама Јована Златоуста, а деспотица му је давала за право, хвалећи са своје стране побожну пое |
| а свагда код свога господара, Угљеша му је радо давао проније за уживање.{S} На тој земљи стари |
| а, да се Момчило њиме хвалио.{S} Кад му је Рајко са својом мајком дошао једном у посету, Момчил |
| еза, кад ју је Гојко поздравио и кад му је она Бога прихватила.</p> <pb n="112" /> <p>Из првих |
| биља био у опште повукао.</p> <p>Кад му је играчка са ћесарицом и Маром код старе црквице осује |
| ојко.— Краљев зет Ђурђе Балшић, који му је био савезник против Алтомановића, као да је окренуо |
| кратки али смишљени.{S} А нада свим му је мио поглед.{S} Око његово продире, чини ми се, у сва |
| великој части код свакога.{S} Султан му је у радости послао златну сабљу, а шта ће тек бити кад |
| руци напао је, а Јевренос-бег дошао му је после у помоћ.{S} Одважност Хаџи-Ил-бегова донела на |
| ним противником њиховим.</p> <p>Прво му је говорило осећање према Гојку, друго дужност према ст |
| његов Властоје, друг је Војихнин Био му је саветник у ратним и државним пословима а такмац уз з |
| >— Говориш из моје душе, — одговорио му је Гојко — али ипак и ја и ти превиђамо две ствари.{S} |
| <p>— И сам тако мислим, — одговорио му је Гојко, и на томе је њихово разбирање о уклањању Томи |
| ког је, без сумње, рода.{S} Понуђено му је, да прими свету веру нашу.{S} Он је одбио.{S} Ноћас |
| pb n="22" /> у знак захвалности, што му је Властоје једном код Крстопоља на обали Белог Мора сп |
| ља ковати док је вруће, Љубоје — што му је Тома реко да им треба хитати, а пратилац — што је мо |
| n="60" /> мога брата.{S} Виноградар му је био неки Грк.{S} Плашљивица се препаде од Турака, па |
| све је мање, краће и мирније.{S} Још му је сва нада у јединцу Гојку, честитом младом војводи у |
| и против азијатских варвара.{S} На њему је право проклество.{S} Он је сина свога ослепио.{S} Он |
| је сијао огањ јужњачке природе, у њему је кипела страст, а разум је лако уступио своје место о |
| p>— А од куда ти, велможо, знаш, у чему је моја срећа?</p> <p>— Знам, јер умем читати људска ср |
| ог свог друга, па га, казавши му у чему је ствар, поведе са собом у врт.</p> <p>Ушавши, старац |
| вити сада.</p> <pb n="132" /> <p>Јелену је ћесарици Ани и њеном двору приказао монах Исаија.</p |
| ловини источне ивице логорске.{S} Јужну је страну граничила бујна Марица, а западна страна, од |
| узде крупнога вранца без белеге а десну је спустио на колено.{S} За њим су ишла два часника а д |
| се на западу Гвоздена Врата; на северу је каменити Мелник на Бистрици; јужно се отвара поглед |
| о јесени лагано сабирала.</p> <p>У Серу је био главни логор јужне војске, коју је имао деспот У |
| м старом оцу ожалостиле Мару, толико су је исто и умириле речи, којима јој је Гојко јасно казао |
| а, друго знатно место у деспотовини; ту је и каменита тврђава Мелник, и Крстопољ на Беломе Мору |
| м са лаком стрелом и тулом о рамену; ту је Тома Теологита, забринут да се данас не деси штогод, |
| даровано многим царским повељама.{S} Ту је спадао и један млин на Мутници, речици недалеко на < |
| абрано друштво на чилим коњицима.{S} Ту је био деспот Угљеша са оружјем и позлаћеним рогом лова |
| међу свима свих јужних државица.{S} Ту је била и Драма, друго знатно место у деспотовини; ту ј |
| ога манастира, у Меникејске Горе.{S} Ту је на миру настављао свој превод богословске књиге грчк |
| купине.</p> <p>Они стадоше.</p> <p>— Ту је зликовац! — рече старац и извади нож, па корачи напр |
| свога клисара.</p> <pb n="83" /> <p>Ту је Ана чешће долазила на вечерње или зором на јутрење.< |
| задовољан драмским одељењима.</p> <p>Ту је војска имала да се одмори три дана, па да се сва кре |
| т твоју — одговори Тома — у нади, да ћу је ма и накнадно заслужити.</p> <p>— Добро, — рече Угље |
| ђења надму.{S} Очима је стрељао, у лицу је био црвено-црн, а левом је руком био подигао корице |
| л’ грех му цео не слути.</p> <p>Бегунцу је пут мало познат.{S} Гониоцу је тек у бледом сећању.< |
| >Бегунцу је пут мало познат.{S} Гониоцу је тек у бледом сећању.</p> <p>Обојица ободоше коње.</p |
| на тамне стране државних прилика Угљешу је у почетку обмањивало о величини његове душе и ширини |
| е му поруке шаље Угљеша с краљем, одмах је дао пристанак у име своје и свога брата.</p> <p>Кост |
| потовину Дејанових синова.</p> <p>Монах је био зао пророк, а његове речи у вези с пловдинским д |
| ожној и завађеној господи српској страх је био све моћнији непријатељ из Азије.{S} Јужни и севе |
| јвода Љубоје отишли су у Драму, куда их је узвишена ћесарица ненадно позвала.{S} Ипак - реци — |
| су били лични чувари Угљешини, који их је добро пазио.{S} Међу њима је било честитих јунака ал |
| вац, који је због својих услуга, што их је чинио ђеновским и дубровачким трговачким бродовима, |
| >— Затекао сам много рушевина, из којих је ваљало стварати тврде бедеме и грудобране.{S} То сам |
| оривши се мало, оставише коње, из којих је била читава магла од паре, па се почеше одвајати у о |
| ају.</p> <p>Будни су стражари, а од њих је буднији — њихов господар.</p> <p>Са високе куле мотр |
| ела од трке поузданих жерава.{S} Ваздух је пиштао од фијука стрела и узмахивања сабљама.{S} Био |
| било, — показиваше старац — а зликовац је хтео отуд иза леђа напасти.{S} Је л’ тако било, неср |
| епе, нешто шапутаху.</p> <p>— Неваљалац је он.{S} Није ни чудо — туђин је, па га и не боли срце |
| а лупа преста па опет наста.{S} Бегунац је сишао с моста, гонилац на њ наишао.</p> <p>Међу њима |
| се топот потмулом лупом</p> <p>Бегунац је наишао на мост.</p> <p>Гонилац напреже слух.</p> <p> |
| ко је Гојко дочекао вече.</p> <p>Старац је ућутао, склопно очи, и лагано испустио руку Гојкову. |
| на ћесарице! — рекао јој је Тома. — Ваш је налог извршен.{S} Али само још неколико часова да см |
| м, која му је била при руци напао је, а Јевренос-бег дошао му је после у помоћ.{S} Одважност Ха |
| > <p>Пратиоци се скаменише од чуда, кад Јевренос-бег нареди, да се коњи обрну натраг</p> </div> |
| м.</p> <p>Тај вођа бејаше главом чувени Јевренос-бег, један од највештијих ратника турских, пот |
| надају нападу, није имао кад да иде до Јевренос-бега, који је са војском чекао на половини пут |
| Ил-беже! весели се, примиче ти се помоћ Јевренос-бега!</p> <p>А густи редови српске војске поче |
| !</p> <p>То поможе.</p> <p>Славољубивом Јевронос-бегу то бејаше најјачи разлог, и он рече:</p> |
| ити на услузи.{S} Послушајте ме!</p> <p>Јевронос-бег размишљаше, а Тома лукаво додаде:</p> <p>— |
| говори му Угљеша.</p> <p>Тома је био од једа зелен.{S} Не рекавши ни речи, једва дочека крај ве |
| вођа бејаше главом чувени Јевренос-бег, један од највештијих ратника турских, потурица грчкога |
| њен излете из одаје, где су се гостили, један дервиш.</p> <p>Он се заустави на широким мермерни |
| ас осећају због метежа и раздвојености, један од ловаца рече:</p> <p>— Нека је слава и хвала го |
| склопише крвави вали Маричини над њом, један млади Турчин, који је стајао на обали одакле се ж |
| рном Рајку.</p> <p>На витешком мегдану, један пут, забаве ради Гојко је са својим коњицем Лабуд |
| <p>— Зликовац, неваљалац, најамник!{S} Један од оних што су мене пре везали за врбу, кад су на |
| апред, а Угљеша скочи са свога коња.{S} Један копљаник из пратње <pb n="43" /> прихвати узде од |
| он слеже раменима па одговара грчки.{S} Један пут видех, како изиђе из <pb n="123" /> двора вел |
| тепенице, које се сјају на месечини.{S} Један заповеди нешто стражару, који је био на степеница |
| из руке — двојица га нападоше с леђа, а један га тешким гвозденим ступцем удари по врату тако, |
| за руку.{S} Прискочише и она двојица, а један од њих извуче нож.{S} Трећи говораше Ани нешто бр |
| Гојко.</p> <p>Момци прихватише коње, а један осветли буктињом степенице, куда се иде у Гојков |
| о толико, да су поклисари од границе, а један пут чуше да су чак од Пловдина, али ништа више ни |
| ну буљина.</p> <p>Неки се прекрстише, а један полугласно рече:</p> <pb n="58" /> <p>— На твоју |
| Мара престрављене писнуше и стадоше, а један од оне тројице притрча и ухвати Ану за руку.{S} П |
| а путник уведе и коња, па га привеза за један колац.</p> <p>Кад приђоше ватри, која се бејаше ј |
| ити два пута.{S} Она тражи маха само за један тренутак.{S} Више јој не треба, јер је своје пост |
| ом пољу ?{S} Не!{S} У овим је крајевима један још господар, коме он није служио.{S} А тај је го |
| десној руци нож, приђе, мало погнут, на један корак до Рајка, исправи се, измахну ножем у стран |
| даље губише ка југу.</p> <p>Врата се на један мах отворише, и на њима се указа — Тома Теологита |
| ржати у животу.{S} Али је сад Јелени на један пут из мркле ноћи свануо сјајан и ведар сунчан да |
| лачише пажњу младога Турчина.</p> <p>На један пут му се учини да чује топот коњски.{S} Послуша |
| <p>Ходаше собом горе и доле.</p> <p>На један пут стаде и лупи руком о руку:</p> <p>— Она је!</ |
| и копаља, незнани брајко, дајеш? — пита један, који се спрема да осветла образ себи и својима у |
| слите о оном сну, што се прича? — упита један озбиљније.</p> <p>— А какав је то сан? — навалише |
| ше мост, па се упутише право пољем, кад један од пратилаца ободе коња и приђе Богдану.</p> <p>— |
| да рукама опипа везанога.</p> <p>Прође један тренутак, а старац викну и устаде пљеснувши рукам |
| скрхано оружје српско и грчко, Драма је један од првих и најлепших залогаја, на које је зинула |
| а његова помоћ не дође касно.{S} Кад је један од завереничке дружине, који је био код саме цркв |
| оме, чувеном војводи Момчилу.{S} Кад је један пут у говору споменуо Тома битку код Перитеориона |
| не ослободи неизвесности.</p> <p>Кад је један пут Мара сама у градском врту обилазила цветне са |
| Умро је војвода Властоје.</p> <p>Био је један од топлијих пролећних дана у месецу марту.{S} Бри |
| и.{S} Она се већ била загасила, само је један крњадак лагано тињао.{S} Старац се саже, једним д |
| амо! — у веселој дружби једној довикује један.</p> <p>Где ћемо гусле сад наћи?</p> <p>— Како гд |
| јавише.{S} Само се са друге стране реке један повећи камен одвали и одроњавајући за собом земљу |
| од старе, добро му познате, грчке крчме један мали одред богато одевених коњаника турских.{S} О |
| до?{S} Ово вам је у помоћи! — нашали се један, куцкајући чутуру.</p> <p>Она пође од руке до рук |
| коњима.{S} Напреже вид и спази, како се један одвоји и врати брзо натраг путем ка Дренопољу, а |
| и са сребрног служавника, који принесе један дворанин, узе со и хлеб, подносећи их Угљеши.</p> |
| мири нас са црквом цариградском! — рече један.</p> <p>— Гле, сад, а од кад се ти поче бринути з |
| p>— И вино весели срце човеково! — рече један пошто се добро поткрепио.</p> <p>— Да Богме! — од |
| ва војска, нема још непријатеља, — рече један од Богданових стегоноша.</p> <p>— Тебе није треба |
| више о судбини дана, што долазе, — рече један.</p> <p>— А шта бих ти знао, синко, и казивати!{S |
| ини.</p> <p>— Хвала ти!</p> <p>Стискоше један другом јуначке деснице, Гојко скочи на коња, па с |
| гим царским повељама.{S} Ту је спадао и један млин на Мутници, речици недалеко на <pb n="23" /> |
| <p>— Опомени га наше понуде, — заповеди један часник тумачу.</p> <p>Тумач упита Гојка, хоће ли |
| о жаљаху свога доброг господара.{S} Али један не бејаше таког срца.</p> <p>То је био неки туђин |
| а два дела, који су, покривени, стајали један до другог као <pb n="102" /> две одаје у зиданој |
| а својим моћним пророком радује! — вели један часник турски <pb n="181" /> у великом мермерном |
| те не познајеш снаге планинске, — вели један са плачкавичких <pb n="153" /> катуна Дејановићев |
| о да ти не будем, синко, невесео — вели један од њих — кад сам ноћас снио немиле снове!</p> <p> |
| лон’те се, јунаци!</p> <p>— Деспоте, ни један се неће маћи.{S} Ја сам их заклео, да својим кост |
| ва памте, који им је бој био први, а ни један од њих не зна, у колико је битака био, колико пут |
| 38" /> те обилазише војску, и још се ни један пут не вратише у град невесели и незадовољни.</p> |
| говори Вукашин. — Руку ову не замори ни један непријатељ царства или куће наше.</p> <p>— Тако ј |
| ао што вредна чела не оставља у врту ни један цветак.{S} Није се само дотакао онога — чега није |
| >— Војводо, напред!</p> <p>Љубоје крочи један корак напред, али стаде и оста непомичан.</p> <p> |
| роз ноћну се тишину разлеже трубни знак један пут, два пут па онда и трећи пут, а мало после чу |
| /p> <p>— Јунаци, Бог с вама! — приђе им један други са Струмице. — Зар нађосте да се са њим над |
| твореном прозору, са кога се лепо видео један део звезданог неба.</p> <p>— Господару, ти си од |
| ас опљачкаше, а мој отац, који се, како један говораше, још тужне ноћи у Галипољу прекино̑, јед |
| њом пође — по њеној жељи — Мара и само један пратилац, стари дворанин Благоје.</p> <p>Тома се |
| дао лисни урес дрвљу, унесе кроз прозор један пожутели лист.{S} Тома га руком у ваздуху ухвати, |
| ила највећа невоља јавио нам се у помоћ један непознати туђин — ђаур.{S} Он је и одвео наше у с |
| ревалио је био половину пута, кад уђе у један не много велики кланац.{S} Лево и десно дизали се |
| ијукање џилита и копаља — помешаше се у један страховит глас, који се одбијаше у котлу, где је |
| раздели на по неколико редова, и сви у један пут стадоше пажљиво испуњавати дугачке празне про |
| да му буде ближе десници.</p> <p>Томи у један пут постаде све јасно.{S} Трже мач и ступи корак |
| дбини да, као и остале, утрне.</p> <p>У један мах Рајку се учини да поред ватре пролазе лагано |
| p>Ту Су.</p> <p>-Бегунац и гонилац чују један другоме дах, осећају пламен мржње међусобне.</p> |
| дохваћен џилитом, заљуља на своме коњу један крајишник до Вукашина.</p> <p>— Коња! — викну Вук |
| идем.{S} Па да не би мој одговор чуо ош један, који је у куту те собице био, он му се окрете и |
| и једне речи рећи, а Тома јој приђе још један корак ближе.{S} За тим се окрете, те једним погле |
| даље на северу упоредо са њим тече још један поток, који се, тако исто, улива у Марицу.{S} Изм |
| одужио све више мрзети Тому.</p> <p>Још један пут је повео реч о Томину уклањању.</p> <p>— Њега |
| ни Тома Теологита.</p> <pb n="41" /> <p>Један поглед Љубојев, где је осећај отео узде разуму, б |
| ружине, што је у округ поседала.</p> <p>Један војник изиђе из чадора и изнесе велику чутуру с в |
| на вечерње или зором на јутрење.</p> <p>Један пут јој Тома Теологита причаше како стари свештен |
| <p>Гојко западе у најгушћу сечу.</p> <p>Један турски коњаник измахну на њ палошем, а старац га |
| ше, још тужне ноћи у Галипољу прекино̑, једва изнесе душу до Свете Горе.{S} Ту <pb n="114" /> ј |
| ајало то утицање, јер се турска војска, једва четвртина укупне српске бојне силе, у дугим, мест |
| о од једа зелен.{S} Не рекавши ни речи, једва дочека крај већа.{S} А тада се брзо повуче у свој |
| м и месец са свим изгреја.</p> <p>— Ху, једва се опростих напасти! — викаше старац, па се обрат |
| /p> <p>Рајко застаде на степеницама.{S} Једва дође себи, а онда понови:</p> <p>— Она?{S} Јелена |
| и брзи полазак сазнала од Видосаве.{S} Једва је успела да га причека при његовом изласку из гр |
| његов појас.{S} Године су превалиле.{S} Једва чекам, да се вратим у Драму. —</p> <p>— И дочекал |
| ј задовољи прву радозналост.</p> <p>Ана једва вероваше, па се и сама поче досећати.</p> <p>— Са |
| више није надала, и с Исаијом, кога је једва била и запамтила, учинио је, те је од амазонке Је |
| стари дворанин Благоје.</p> <p>Тома се једва одржао, да се не изда од силне радости, кад је ви |
| ла у ловачкој свити деспотовој, Мара се једва уздржала, да одмах и пред свима на дворишту не па |
| и нису имали ни куће ни кућишта.{S} Они једва памте, који им је бој био први, а ни један од њих |
| везда — звезда издала...</p> <p>Гласник једва дође себи од бола:</p> <p>— Авај нама! — болно пи |
| С Богом! — па ободе коња.</p> <p>Гојко једва стиже да махне руком, па се пусти да не изостане |
| м, и каза му све.</p> <p>Стари се монах једва држаше на ногама од силног и тешког изненађења.</ |
| , у крви и ранама огрезао витез.</p> <p>Једва се држао на коњу, који се лагано спушташе низа ст |
| и, а Видосава јој је била једина утеха, једина душа, којој се могла без устезања поверити.</p> |
| и Мара у Драми, а Видосава јој је била једина утеха, једина душа, којој се могла без устезања |
| је у исто доба био у целој ужој околини једина човечја прилика, јер црквица не имаше чак ни сво |
| која је била напред прорачуњена.</p> <p>Једина је била Мара, према којој је био неусиљено пажљи |
| ерује.{S} Али кад Ана настави:</p> <p>— Једини искрени пријатељ мој у драмској области данас је |
| ари дворанин Благоје, који заостаде као једини пратилац њен. — Недалеко је — продужи <pb n="51" |
| онда, кад и ја деспотску.{S} Ми бејасмо једини, који се одушевљавасмо мишљу о одржању оне снаге |
| мајка, и брат и сестрица!{S} Она ми је једино благо!{S} Други — веле — имају отаџбину, а ја ни |
| е.</p> <p>Заповедник се Пловдина уздаше једино у српску помоћ.{S} Зато се и обрати српској стра |
| д згодним изговором да раде противу нас једино из оданости царској заветној мисли, у тренуцима, |
| >— И ево овде, у осами ових гора, ближе једином господу Богу, кунем се, да другог греха немам н |
| за свету мисао ускрснућа српске снаге и јединства.{S} И то ти даје ведрине.{S} О, како сам се о |
| е прохтеве и ненасите жеље удари клин у јединство српске отпорне моћи са ових страна, није ли п |
| с ума ни једног тренутка велику мисао о јединству и снази нашој на југу.</p> <p>— Мој се деспот |
| а.{S} Жели стари ратник да загрли свога јединца.{S} Верује да ће му лакше бити.{S} И ја те, узв |
| о ускратиш оцу на самрти да загрли сина јединца.{S} Чини, госпођо, како те Бог учи, али —</p> < |
| днога дана дати благослов очински своме јединцу.{S} До сад не дочеках таког дана, али Бог је ми |
| раће и мирније.{S} Још му је сва нада у јединцу Гојку, честитом младом војводи у служби драмско |
| г господара стадоше укрштати стреле.{S} Једна окрзну по руци Гојка, који се на мах лати мача и |
| једног дана пред вече две монахиње.{S} Једна бејаше деспотица Љуба — сада већ монахиња Јефимиј |
| јпоузданијег крила на граници.</p> <p>— Једна са свим утрну! — рече скоро полугласно излазећи.< |
| е довољан да пробуди сумњу Томину.{S} А једна ма и најмање основана сумња кадра је била привући |
| оје му у сећању буде прошлост.</p> <p>А једна засја мало јаче, и он на њеном сјају виде последњ |
| а стабла, на коме сам и сам био до сада једна и то по готову сува грана! — реко је тада Исаија. |
| звезде тако, да није чуо, кад се женска једна прилика успела уз стрмените степенице високе куле |
| каменити брегови, а међу њима је текла једна далека Струмина приточица.{S} Пут је Гојка водио |
| оћи ћемо право ка Дренопољу.{S} Али има једна мала незгода.{S} Краљ Вукашин је скупио своју вој |
| аше се синоћ са мном, а млада добричина једна хваљаше пловдинско вино, кад им приђох.{S} А сада |
| истоку звездано се јато множи, а сјајна једна звезда прети да надсија моју звезду — водиљу.{S} |
| <p>— Па ако!{S} Опет је, велим ти, све једна вера.</p> <p>— Дабогме! — умеша се трећи. — За ве |
| одица учена?{S} Зар си заборавио, да је једна моја стрина видела, истина мало по из даље, и сам |
| ини браће Дејановића близо пута била је једна повећа колиба.{S} Уз неке старе рушевине пастири |
| ешћена лежала, устала, прихватила ме је једна милостива рука.{S} То бејаше стари игуман хиленда |
| уба, па продужи: — Добра мајко!{S} Није једна суза канула у твојој кући због тог туђина, а ти н |
| неког потопљеног предмета.{S} За тим се једна по једна црта и сличица све јаче отимље од забора |
| ивота.{S} У очима јој заблисташе сузе и једна се скотрља па јој овлажи образ и паде на руку.{S} |
| на последњи мост међу бедемима градским једна му рука пружи кроз мален отвор ноћне стражаре кит |
| љевом Марку и реци, да жртве одоше брзо једна за другом! — заврши Богдан.</p> <milestone unit=" |
| никако не престајаше, одупираше се само једна ватра готово на самом јужном крају логора, где бе |
| опљеног предмета.{S} За тим се једна по једна црта и сличица све јаче отимље од заборава, све в |
| и сећању његовом лагано ницаху једна по једна успомена.{S} Прво се појави само нејасна контура |
| Колико ? — одговори други, — све је то једна, српска вера.</p> <p>— Хе, брајко, има ту и Грка |
| p>У души и сећању његовом лагано ницаху једна по једна успомена.{S} Прво се појави само нејасна |
| релази на другу, десну страну њену, још једна жртва тужнога покоља.</p> <pb n="177" /> <p>Кад с |
| зговору напред, а за њима се журио, још једнако забринути, Тома.{S} Понеко од млађих витезова, |
| и, са разних крајева двеју деспотовина, једне војводине и краљевине, а нада свим шаренило накуп |
| } Брзо је познао људе и проценио је.{S} Једне је више призивао, друге избегавао.</p> <p>О њему |
| не двоумим.{S} Ти га се сећаш, Љубо.{S} Једне је вечери ненадно пао у Сер.{S} Ја сам појмио њег |
| но.{S} Док се мајка бринула за добро са једне стране, прилазило је зло са друге.{S} Ко мени мож |
| , прелазећи с једне слике на другу и од једне успомене ка другој</p> <pb n="103" /> <p>Готово о |
| <milestone unit="*" /> <p>Враћајући се једне вечери са малог излета на коњима Тома је био добр |
| би на сјају једних очију и топлини душе једне било свуда добро и у вечитом леду топло!</p> <p>— |
| /p> <p>Помрчина.{S} Ни једне звезде, ни једне ватре, нигде огња, искре, светлости.</p> <p>Зна л |
| летних грешника.</p> <p>Помрчина.{S} Ни једне звезде, ни једне ватре, нигде огња, искре, светло |
| е господар ћесарица Ана.{S} Не треба ни једне речи да ти кажем о твоме поступању према њој.{S} |
| случај нанео.</p> <p>Мара не могаше ни једне речи рећи, а Тома јој приђе још један корак ближе |
| други гласник одјездио Богдану, ушавши једне вечери у собу Угљешину, деспотица затече свога во |
| ал’ је мојим очима јасно, како се сјај једне у другу прелива.{S} То је твоја звезда.{S} Моја ј |
| о границе суседне Богданове војводине с једне и низ пучину.{S} Орфанског Залива с друге стране. |
| њим одиграше.</p> <p>У њему се борише с једне стране супарништво у љубави, уверење да Гојко ниј |
| је доживео, и будан снива, прелазећи с једне слике на другу и од једне успомене ка другој</p> |
| вих огранака планине Плачкавице.</p> <p>Једне летње вечери седео је пред том колибом неки стара |
| е у град невесели и незадовољни.</p> <p>Једне вечери Угљеша сазва ратничко веће на коме одређив |
| ена се браћа поделила на два логора.{S} Једни су бранили старог краља Дечанског, други су били |
| зи у логор.</p> <p>Ратници се устремише једни на друге, па што у ноћној тмини даде коме Бог.</p |
| ом доласку.</p> <p>— Туђин је, — рекоше једни.</p> <p>— Византинац рођењем, — додаваху други. < |
| игово и поклисар Гојко.</p> <p>И док су једни причали о његовом доласку, дотле су други разноси |
| и северни делови српских земаља стајаху једни према другима као отворени непријатељски логори.{ |
| рњадак лагано тињао.{S} Старац се саже, једним дрветом разгрну покисли пепео и пухор, па оно ма |
| рњи бој, где су биле две малене собе са једним предсобљем.</p> <p>— Станује ли когод овде ? — у |
| оше из града на коњима Тома и Љубоје са једним пратиоцем коњаником и окретоше јужним путем, кој |
| е ловци видеше да ће их послужити време једним од најлепших дана позне јесени.</p> <p>Одморивши |
| ан корак ближе.{S} За тим се окрете, те једним погледом премери собу, па онда, готов са одлуком |
| > велика змијурина.{S} Ја сам је хитцем једним скинуо и ослободио сиротане, али је то било са с |
| муком разбисте.</p> <p>Турци одговараху једним узвиком:</p> <p>— Алах, ил-Алах!</p> <p>То бејаш |
| ржати.{S} Изјављујући да га само реч из једних уста може задржати, он је са Лабудом налетео на |
| а овде има једно срце, коме би на сјају једних очију и топлини душе једне било свуда добро и у |
| ешом отишао у Прилип а одатле у Скопље, једно, да је ближе оном одељењу своје <pb n="118" /> во |
| ипак и ја и ти превиђамо две ствари.{S} Једно је, што ћесарица не жели чути ни речи од свега, ш |
| пријатељ пријатељу и млађи старијем.{S} Једно се догоди ономад а друго сад.</p> <p>Гојко га са |
| оји у томе ни њему не беше непознат.{S} Једно пак, чиме се необично одликовао и што га је Угљеш |
| ож’да у души племенитога човека.{S} Ал’ једно, што свака црта лица, сваки покрет тела казиваше, |
| чаних зракова, причај тамо, да овде има једно срце, коме би на сјају једних очију и топлини душ |
| р са горње северне стране његове, па се једно примаче североисточном а друго северозападном кра |
| о је у Драми било још мирније.</p> <p>У једно се доба учинило доброј Видосави да не треба више |
| привођаше два оседлана и спремна коња: једног за Гојка а другог за себе.</p> <p>Тада Гојко ухв |
| ћеном ђерђеву своме почела неки вез.{S} Једног је дана <pb n="148" /> радила лагано, мисли су ј |
| их војвода?{S} Има, има — ја сам чуо за једног његовог војводу младог Гојка.{S} Хвале га на дал |
| једном жалосном врбом крај студенца на једног војника, гласника браће Дејановића.</p> <p>Гласн |
| утуру међедином опшивену! — виче испред једног чадора неко из дружине, што је у округ поседала. |
| е своје...</p> <pb n="154" /> <p>Испред једног чадора надмећу се војници у скакању.</p> <p>— Ко |
| тадоше уклањати од ватара, жураше се од једног огња до другог неки крупан старац, војник из Деј |
| о, да је она у служби и милости госпође једног од највернијих дворана Костадинових, и да је по |
| посебним својим разлогом.</p> <p>Кад се једног предвечерја у доба сунчева заласка пред великим |
| астира светог Јована Претече сретоше се једног дана пред вече две монахиње.{S} Једна бејаше дес |
| купоценим поклоном, који се састојао из једног чисто златног путира са осталим утварима потребн |
| t="*" /> <p>Стари дворанин брзо пробуди једног свог друга, па га, казавши му у чему је ствар, п |
| еша дошао неопажен, те му није могла ни једног корака прићи у сусрет.{S} Он је био врло весео, |
| бе зато баш и шаљем — не смећи с ума ни једног тренутка велику мисао о јединству и снази нашој |
| о ка источној страни брега.{S} Ту, крај једног студенца, нађе Љубоја, који се у самоћи одмарао. |
| } Стари дворанин Благоје већ је опремио једног поузданог коњаника, који зна шта ће монаху поруч |
| сте вреже бршљана, што се обавијаше око једног дрвета.{S} За њом се појавни Видосава.</p> <p>Ма |
| лена још.{S} Данас ми и Византија имамо једног заједничког непријатеља.{S} То треба да је водиљ |
| ичке и сеоске, која није послала бар по једног војника, а из многих се кућа кренуше по неколико |
| Небо се разведравало, још мало па се с једног краја почеше и звезде показивати.</p> <p>Тада за |
| денца.</p> <p>Ту га, на положеном деблу једног скоро обаљеног храста, затече и Тома.</p> <p>— А |
| следњих дана договоре се рудари и пошљу једног монаха, кога су умолили да подсети Костадина на |
| е сила мања.{S} Има нас по четворица на једнога њиховог.{S} Али не заборавите, да победа није у |
| ише нема шале, прискочи у помоћ и стаде једнога давити.</p> <p>Старац хтеде нешто рећи, али се |
| им Бога, да му да толико снаге, да може једнога дана дати благослов очински своме јединцу.{S} Д |
| <pb n="176" /> дугој линији док трајаше једнога ратника.{S} Поједине се чете повлачише југу ка |
| је узе и брзо изиђе.</p> <p>То је било једнога дана из јутра.{S} Још пре заранака истог дана И |
| се код Пловдина догађа, угасио се живот једнога старог витеза.{S} Умро је војвода Властоје.</p> |
| места, — задржа га Гојко, показујући му једнога копљаника, који им привођаше два оседлана и спр |
| ко није остварила.</p> <p>Ја сам помоћу једнога путника, поклоника гробу Спаситељеву, отишла у |
| ученик младога Византинца, кога Рајко у једнодневном бављењу своме и не виде.</p> <p>Лукави учи |
| нину, вешто трагајући дивљач.</p> <p>На једној коси она се, слутећи плен, одвоји од Маре и у ла |
| гусле, гусле овамо! — у веселој дружби једној довикује један.</p> <p>Где ћемо гусле сад наћи?< |
| и јој стас левом руком а десну пруживши једној групи звезда, које су биле источно од њих.</p> < |
| ца заложила, остадох непоколебљиво одан једној мисли, једном узору своме.{S} А тежња за тим и ј |
| Она нас сада гони, да главе приклонимо једној глави.{S} Данас је дужност најумнијој глави, да |
| ћи ће наше мисли у једном уму и жудње у једној души.</p> <pb n="160" /> <p>— Нек тако буде ! — |
| а старац, притежући га рукама, држаше у једној свој нож.</p> <p>— Нећу, да те убијем одмах, већ |
| ачних жеља.{S} Па ипак остадох ватрен у једној жељи, за коју се моја породица заложила, остадох |
| м, — која је, изгубивши и оца и мајку у једној опсади Мосинопоља, места на путу из Крстопоља за |
| сарице.</p> <milestone unit="*" /> <p>У једној одаји малога двора, што се пружа као крило велик |
| стадох непоколебљиво одан једној мисли, једном узору своме.{S} А тежња за тим и јесте оно, што |
| нас господ, — говораше Ана чешће.{S} А једном зовну дворанина:</p> <p>— Благоје, је ли раздеље |
| ицу.</p> <p>— Хвала Анђеле! — рече Тома једном. — Ти увек стижеш, кад треба!</p> </div> <div ty |
| > <p>— Ти ћеш бити гласник, — рече Тома једном разборитом копљанику.{S} Отићи ћеш на свом коњу |
| n="129" /> тог ножа он је и пресекао на једном месту лагано канице, којима је био у квргу, али |
| дбу најбољега јунака свога...</p> <p>На једном се месту бацају ратници камена с рамена.</p> <p> |
| цркве.{S} До црквице је била капела са једном одајицом, у којој је становао неки осамдесетогод |
| ловачке групе по уговореном плану и са једном лозинком.</p> <p>Тако се друштво брзо смањивало |
| ад сиђе доле између два брега наиђе под једном жалосном врбом крај студенца на једног војника, |
| д чадором својим стари дворанин Благоје једном младом грчком певачу, који држаше у рукама цитру |
| у знак захвалности, што му је Властоје једном код Крстопоља на обали Белог Мора спасао живот о |
| би, на послетку, било на одмет и да се једном скрасим после толиког лутања.{S} Та ја бих се мо |
| ојим милим у Драми.</p> <p>Враћајући се једном поред обале речне, Гојко срете једну женску, кој |
| а као и ја.{S} Он ми је, кад смо опсели једном Сер, живот спасо у једном ненадном испаду грчке |
| о бојиште, на коме ћемо бити — рекох ти једном — или први победиоци или прве жртве!</p> <p>— Па |
| Кад му је Рајко са својом мајком дошао једном у посету, Момчило је у велико био ученик младога |
| сутра сунце гране наћи ће наше мисли у једном уму и жудње у једној души.</p> <pb n="160" /> <p |
| не бејаше.</p> <p>Скуп је био одређен у једном пропланку са северне стране, а одатле је ваљало |
| дска срца.{S} Ти си ме чудно погледао у једном тренутку, кад сам стрељао орла пред ћесаричином |
| аше разбојнике.</p> <p>Све је то било у једном тренутку.</p> <p>На мах се зачу бахат коњски, ал |
| ад смо опсели једном Сер, живот спасо у једном ненадном испаду грчке војске.{S} Од тада се ника |
| еће, која ми се указала у младом витезу једном.{S} Тај је витез био из ових северних крајева, а |
| ољу.</p> <p>— А зар мислиш, старче, још једном па бојиште? — упита војвода.</p> <p>— Мислим, Бо |
| сти главу на узглавље и прекрсти га још једном.</p> <p>Ветар духну и суво лишће обнаженог дрвећ |
| граду околног дворишта.{S} Прегледа још једном, колико се могло разабрати, по небу, па се саже |
| , — уздахну мало даље неко. — Да се још једном кренем, полако — ах! — и он се стропошта поново |
| о.</p> <pb n="167" /> <p>Ал’ кад се још једном понови сумњива звека, неко испод чадора јако вик |
| гласнику, хтеде нешто рећи, очи му још једном живље севнуше па се склопише, и — угасише на сва |
| а, заустави поглед на Гојку, очи му још једном синуше — и издахну.</p> <p>Гојко зајеца, витези |
| чести самртника.</p> <p>Властоје их још једном погледа, заустави поглед на Гојку, очи му још је |
| ом савезу.{S} Па ипак не бејаше лако ни једноме а најмање деспоту Угљеши, који је имао да издрж |
| мена на време пажљиво отклањаше.</p> <p>Једноме се учини одјек вихорова јаука, други мишљаше да |
| окриљем звезде нашег рода поћи у бој за једну мисао! — одушевљено рече Угљеша, и устаде пруживш |
| пева другу песму, рекавши:</p> <p>— Сад једну грчку.{S} И ова је била грчка, ал’ војвода Богдан |
| е једном поред обале речне, Гојко срете једну женску, која је хтела у лаком чуну прећи на другу |
| осмо! — довикну им Гојко.</p> <p>— А ми једну и спасосмо! — одговорише они, показујући на старо |
| оле изнемогло, стотина издише снивајући једну кап воде.{S} А гдегде жерав, који је негда летео |
| >— Звао сам те, војводо, да ти саопштим једну своју одлуку, која се тебе тиче.{S} Дренопоље је |
| ма врлина, сви би се ти стекли с нама у једну заједницу противу страшног новог непријатеља свих |
| , опет тамо окренут, очима мотри звезду једну, необично сјајну, на небу.</p> <p>И сада је утону |
| ватре да се суши, па сам седе на велику једну главњу с друге стране огња, а домаћин подстаче ва |
| а војском чекао на половини пута између Једрена и Чрномена.{S} Сам са својом војском, која му ј |
| бе и лете.</p> <p>Ко зна колико времена језде?{S} Бегунац за цело не, гонилац још мање.</p> <p> |
| раво у Крстопољ.</p> <p>По мрачној ноћи јездили су коњаници врло брзо.</p> <p>Сва тројица бејах |
| .{S} Био сам рањен у леву руку, али сам јездио за стрицем својим.{S} Он је био крвав и страшан. |
| ао у рукама.{S} Он добро разуме и тичји језик, зна и по лету њиховом наслутити, какви ће — мили |
| ога превода богословских дела са грчког језика, или би са њом расправљао о старијим књижевницим |
| — Да, Јелена!</p> <p>— Ах! то је она! — јекну Рајко, ал’ се на питање монаха, који, такође узбу |
| реним.</p> <p>Страховито лупи, звекну и јекну нешто.</p> <p>Верна животиња размрска теме о тврд |
| .</p> <p>— С Богом, деснице моја! тешко јекну неко. — Више нећеш никоме пребацивати витешке бел |
| /p> <p>Тај изиђе, а ја у место одговора јекнух, и занех се у тешку бољетицу, од које дуго време |
| /> <p>— Не, браћо!{S} Није толико ни до јела колико до дела.{S} А милостиње не могу чинити, кад |
| ко ти није зазорно, пођи са мном до оне јеле, па ме причекај на клупи, ја ћу се пожурити.</p> < |
| рајући га чудновато, рече:</p> <p>— Да, Јелена!</p> <p>— Ах! то је она! — јекну Рајко, ал’ се н |
| и уздах и врисак.</p> <p>— Она је, она, Јелена! — викну Рајко радосно, па јој брзо приђе.</p> < |
| Анине одаје.{S} Тамо бејаше Ана, Мара, Јелена, Љуба и Видосава.</p> <p>— Учинио сам по жељи вл |
| брзо у двориште, где стајаху Ана, Мара, Јелена и Видосава, а монах Исаија причаше им нешто живо |
| испод очију.{S} А кад би са свим близо, Јелена га јасно али презриво погледа па окрете главу на |
| е, усред дворишта, стајале <pb n="1" /> Јелена и Видосава, разговарајући се о војни, која је на |
| е себи, а онда понови:</p> <p>— Она?{S} Јелена?</p> <p>Па се за тим упути на више.</p> <p>Гојко |
| ина, а зваше се — монах болно уздахну — Јелена.</p> <p>— Јелена? — понови Рајко тако, да сви у |
| монах болно уздахну — Јелена.</p> <p>— Јелена? — понови Рајко тако, да сви у њега погледаше, а |
| војводо! — поврати се Јелена.</p> <p>— Јелена, моја Јелена! — рече Рајко, ал’ се брзо трже: — |
| о је ухвати за руку и придржа:</p> <p>— Јелена? ти сада!</p> <p>— Да, војводо! — поврати се Јел |
| посла у друштву с деспотицом и Маром, а Јелена, навикнута на невољу, трпељиво сношаше терет, ал |
| оврати се Јелена.</p> <p>— Јелена, моја Јелена! — рече Рајко, ал’ се брзо трже: — Ти си, мож’да |
| одговори она.</p> <p>— Онда ипак: моја Јелена! — доврши Рајко.</p> <p>За тим додаде:</p> <p>— |
| ада!</p> <p>— Да, војводо! — поврати се Јелена.</p> <p>— Јелена, моја Јелена! — рече Рајко, ал’ |
| <pb n="126" /> <p>— Хвала Богу! — рече Јелена.</p> <p>Гојку бејаше све јасно.</p> <p>— Да није |
| p> <p>— И ја ћу с тобом! — одлучно рече Јелена.</p> <p>— А ако ме многи знаци не варају и крвни |
| уће, од нас и свих честитих, — одговори Јелена.</p> <p>— Не, није тако.{S} Он је свргнут.</p> < |
| итез?</p> <p>— Он је! — весело одговори Јелена.</p> <p>— Ти, дакле, знаш? — упита га Рајко.</p> |
| тињства и младости, а томе бејаше узрок Јелена и срећни случај, који ју је к њему довео онда, к |
| мека женска природа, каква Је у почетку Јелена и била.{S} Њој је живот био тежак и мучан, а ста |
| приђе.</p> <p>— Војвода Рајко! — цикну Јелена, па се затресе.</p> <p>Рајко је ухвати за руку и |
| ну:</p> <p>— Она?</p> <pb n="125" /> <p>Јелена чу, па се сети да се то ње тиче.{S} Хтеде се окр |
| а моја разбирања бише у залуд...</p> <p>Јелена ућута, а Гојко, који је неколико пута у узбуђењу |
| — одговори јој лагано Видосава.</p> <p>Јелена чисто задрхта.{S} Знала је већ из обавештавања с |
| ри моја, — благослови је Исаија.</p> <p>Јелена не могаше више издржати.{S} Покри лице рукама па |
| ог Претече у Меникејским Горама.</p> <p>Јелена бејаше потресена:</p> <p>— Витеже, хоћеш ли ме њ |
| оје још пре поласка целе војске.</p> <p>Јелена сада задрхта, али се брзо прибра, и поносито диж |
| Ступи, Рајко! — позва га Гојко.</p> <p>Јелена се трже, погледа својим крупним очима Рајка, пре |
| е она, кад пољуби Јелену у чело.</p> <p>Јелена је одмах постала нераздвојна друга Мари, која је |
| ући се о војни, која је на прагу</p> <p>Јелена, говорећи с Видосавом, уочи неког коњаника, који |
| са мном, да спасемо голу душу.</p> <p>„Јелена, кћери моја!{S} Ми ништа више немамо, јер моја т |
| зна сликати тек прошлост добре девојке, Јелене!</p> <pb n="142" /> <p>Ана од чуда клону и седе, |
| запамтила, учинио је, те је од амазонке Јелене почела на брзо постајати мека женска природа, ка |
| лашћу у своје руке, независно од царице Јелене.{S} Што сам ја учинио у Серу, урадио је Вукашин |
| <p>— А ко је он?</p> <p>— Ја!</p> <p>Из Јелене проговори опет амазонка:</p> <p>— Бог ти био у п |
| је сазнао за Томино злочинство и према Јелени, плану по ново и одлучи да учини своје још пре п |
| а ју је одржати у животу.{S} Али је сад Јелени на један пут из мркле ноћи свануо сјајан и ведар |
| кад је одрекао покорност царици матери Јелени, и својих људи, који дођоше у земљу, до скора по |
| Твој стриц, монах Исаија! — рече Рајко Јелени.</p> <p>Гојко бејаше изишао на врата, и дочека И |
| јасно.</p> <p>— Да није — рече радосно Јелени — то онај витез?</p> <p>— Он је! — весело одгово |
| земаљске, — дадох светој обитељи; дадох Јелени, да њиме вида раме храбрих ратника у дружини вит |
| енутака после тога неко куцну на прозор Јеленине собе.{S} Она устаде и приђе прозору.{S} На пољ |
| > <p>Кад ступише у собу, Рајко устаде с Јеленом, која је била силно узбуђена.</p> <p>За Рајком |
| ad>XVI.</head> <p>Кад се Гојко вратио с Јеленом у Сер, овде је већ било отпочето купљење војске |
| долази У град.</p> <p>То бејаше Гојко с Јеленом...</p> <p>Тома Теологита још се не надаше Гојку |
| е Гојку, нити знађаше шта је са њим.{S} Јелену пак не очекиваше никада.</p> <p>Његове се мисли |
| иде у Гојков стан.</p> <p>Гојко поведе Јелену до степеница, па је онда пусти.{S} Она се поче п |
| а! — реко је тада Исаија.</p> <p>Ана је Јелену примила са свом љубављу материнском.</p> <p>— Бо |
| о и трећу кћер ! — рече она, кад пољуби Јелену у чело.</p> <p>Јелена је одмах постала нераздвој |
| . — Боже!</p> <p>Полете напред и загрли Јелену, која му, лијући крупне сузе, паде на груди.</p> |
| умње, уморна од путовања? — упита Рајко Јелену.</p> <p>— О том не говори, — рече она.</p> <p>У |
| > <p>— Одјури да тражи нове жртве, нову Јелену, Рајка —</p> <p>— Проклетник!{S} Он не сме стићи |
| не рекох, да ти водим — твоју синовицу Јелену, — брзо изговори Гојко, показујући на њу.</p> <p |
| радо свити сада.</p> <pb n="132" /> <p>Јелену је ћесарици Ани и њеном двору приказао монах Иса |
| у, познаницу, која се на скоро врати ка јели.</p> <pb n="113" /> <p>— Витеже, — рече она Гојку |
| з речи пристаде, а кад је остао сам под јелом, не могаше се довољно разабрати од утисака које н |
| а један тренутак.{S} Више јој не треба, јер је своје постигла.</p> <p>— Па шта хоћеш ти? — прек |
| ко прекиде реч, и брзо скочи на Лабуда, јер спази, како у кланац ступише неки коњаници у велико |
| ој ужој околини једина човечја прилика, јер црквица не имаше чак ни свога клисара.</p> <pb n="8 |
| Немој веровати звездарским тумачењима, јер смо онда пропали.{S} Ево — и она се лако спусти на |
| ћу проба.{S} Приступила му је узбуђена, јер је знала да од одговора његовог зависи и срећа њена |
| сам и одрасла у нези свога доброг оца, јер мајке, тужна, ни запамтила нисам.{S} Галипоље су Ту |
| Приљубио се уз Момчила као син уз оца, јер Рајко није свога оца ии запамтио. <pb n="36" /></p> |
| ље иду моје мисли, даље жуди моја душа, јер без тога нема живота ни опстанка ни овоме, што је д |
| p> <p>— Па да видиш, нисам баш ни рђав, јер, Богу хвала, таких у нас и нема.{S} А хоћеш ли да п |
| надали да његов заменик неће бити рђав, јер је из његовог друштва.{S} То су чули од Гојка, И би |
| /p> <p>— Пожуримо мало ову нашу кљусад, јер смо. много заостали, — рече старац, и обојица ободо |
| е то радо хтела знати више и опширније, јер си, видим, честит јунак, али ја теби за се не казах |
| и.</p> <p>Није дуго трајало то утицање, јер се турска војска, једва четвртина укупне српске бој |
| ести, узвишена ћесарице!{S} Не брините, јер је ваша ствар у поузданим рукама мојим, — рече Тома |
| ојку.{S} Она себе до сада не познаваше, јер сад виде, да је мекша, много мекша, но што је мисли |
| гаше наћи у помоћи?</p> <p>— Не могаше, јер се никад од тада не сретосмо у животу.</p> <p>Гојко |
| о, да се ново стање без поговора прими, јер се свима <pb n="47" /> ваљало бојати сукоба на гран |
| чамцу.{S} Њих поштедеше морски таласи, јер они бејаху — нема сумње — гласници Божје казне над |
| ост и љубав нашу.{S} Тога не може бити, јер таким сумњама нема места у души <pb n="8" /> мојој. |
| <pb n="71" /> <p>— Тако мораш и чинити, јер си ти прва стража српској слободи на овој страни!</ |
| p> <p>— Одржаће се, и неће се загасити, јер ће киша брзо проћи, — рече старац за се, кад се наж |
| преваром освоји сан, она на мах скочи, јер јој се учини да чује рог, који објављује Угљешин до |
| лу се мало може познати незнани ноћник, јер је тек у пола обучен и ако је, очевидно, толико при |
| ш, у чему је моја срећа?</p> <p>— Знам, јер умем читати људска срца.{S} Ти си ме чудно погледао |
| е госпође, а ја имам само да га обиђем, јер се госпођа спрема да ових дана изиђе овамо на летов |
| е ни разлога да своју превласт истичем, јер је он ипак одано вршио своју дужност.{S} Драмска је |
| убоје се пожури, да не изостане за њим, јер их и пратиоци бејаху већ сустигли у пролазу кроз по |
| S} А он је и тим био потпуно задовољан, јер је обично бивало, да у области наступи неред и расу |
| ме био потребан баш за то што је туђин, јер у мојој деспотовини има много туђина његовога рода. |
| .{S} Брижни је Гојко веселије погледао, јер му се чињаше, да је грешио што је мислио, да је бољ |
| уно освојила.{S} Али то није нико знао, јер је Љубоје и самог себе обмањивао уверавањем, да је |
| а, кћери моја!{S} Ми ништа више немамо, јер моја тековина, ено погледај, пламти у огњу, да осве |
| ну.</p> <p>Друштво је било расположено, јер им скоро свима бејаше ово први лов од летос, од смр |
| немило дирнуо.{S} Није им био непознат, јер је са Угљешом више пута долазио у Драму и ишао даље |
| p> <p>— Сва се сада претварам у завист, јер је така завист — љубав неодољива!</p> <p>— И ево ов |
| ег.{S} Њега сам придао Војихни у помоћ, јер разуме војну <pb n="17" /> боље но и сам законик.{S |
| ила да управу у Крстопољу преда Љубоју, јер је он потребан Драми.</p> <p>Гојку засија лице од р |
| н и Дејановићи, већ га и сами помагаху, јер и сами бејаху у њиховом савезу.{S} Па ипак не бејаш |
| > <p>— Њих ћемо и позвати — и само њих, јер од Бугарске се немамо чему надати.{S} Од како је пр |
| ика.{S} Он рече да Азијате ти потражиш, јер је све пропало, ако они нас први нађу.{S} Деспоте, |
| а.{S} Шта је са њим?{S} Он нема снаге — јер нема благослова!{S} А мож’да није више ни жив?{S} П |
| сниваш, за плаве очи подај све!</p> <p>„Јер црне очи, морска дубина, казују страст ал’ и неверу |
| лагано рањеник.</p> <pb n="180" /> <p>— Јесам.{S} Светли деспоти Дејановићи шаљу ме да витешком |
| едништво? — упита Тома Љубоја.</p> <p>— Јесам, и већ сам почео издавати заповести, — одговори Љ |
| :</p> <p>— Нисам се надао —</p> <p>— Ја јесам, слутио сам и наслутио, да она љуби Гојка војводу |
| слу кабаницу и доброга коња.</p> <p>— И јесам путник, кога ова киша натера да сврати мало до те |
| — упита Мара.</p> <p>— Грехота је, али јесам.</p> <p>— И ја.</p> <p>— Још су ми близо дани вар |
| ла, нити сам то на теби опазила.{S} Али јесам нешто видела, и то ћу ти радо казати.{S} Добри Уг |
| већ половина месеца септембра, а блага јесен као да бејаше скупила сву драж својих дана те их |
| <p>У томе се било већ у велико зашло у јесен.{S} Деспотица Љуба очекивала је Угљешу, да је вра |
| свечано око заранака краснога дана прве јесени.</p> <p>Сав логор, сав град и његово подграђе ус |
| ти време једним од најлепших дана позне јесени.</p> <p>Одморивши се мало, оставише коње, из кој |
| хну и суво лишће обнаженог дрвећа позне јесени зашушта, разлетајући се двориштем.{S} Капци се н |
| која се и даље преко целог лета све до јесени лагано сабирала.</p> <p>У Серу је био главни лог |
| ти деспотицу, која ће у Драми остати до јесени.</p> <milestone unit="*" /> <p>За то је време и |
| <pb n="184" /> <p>У немој тишини благе јесење ноћи страховито се разлегаше клетва фанатичног д |
| трану, али ти си ми одиста потребан.{S} Јеси ли ти још онај стари Анђео?</p> <p>— То јест ђаво! |
| и Тома се састаде са Љубојем.</p> <p>— Јеси ли примио заповедништво? — упита Тома Љубоја.</p> |
| — То јест ђаво!{S} Да Богме!</p> <p>— А јеси л’ тачан као пре?</p> <p>— Да!</p> <p>— И поуздан? |
| га дворанин зачуђено погледа.</p> <p>— Јест, баш теби!{S} Ти у мраку нападе мене, стеже ме за |
| Шта?{S} Мара? — зачуди се Ана.</p> <p>— Јест, она ће ти много причати, — продужи Љуба — па ћеш |
| ли ти још онај стари Анђео?</p> <p>— То јест ђаво!{S} Да Богме!</p> <p>— А јеси л’ тачан као пр |
| умње је мач каквог погинулог витеза.{S} Јесте.{S} Он ће ми сада добро помоћи.</p> <p>Млади пева |
| ат зваше Матија?</p> <pb n="61" /> <p>— Јесте, — одговори Исаија.</p> <p>— А кћи његова? —- упи |
| ита Тома Љубоја. <pb n="38" /></p> <p>— Јесте — или управо био.{S} Радо признајем, да је у поче |
| ј душе доброг нашег господара?</p> <p>— Јесте, узвишена ћесарице!</p> <p>— Је ли која душа оста |
| на је сада сјајнија.{S} Је ли?</p> <p>— Јесте, драги господару!</p> <p>— Да, љубо моја, сјајниј |
| амо све мирно и добро?</p> <p>— До сада јесте, хвала Богу!</p> <p>— Бог ће дати, да и даље буде |
| ене из шаренога му живота.</p> <p>— Све јесте и опет — није.{S} Ал’ те очи!</p> <p>Ходаше собом |
| једном узору своме.{S} А тежња за тим и јесте оно, што души мојој не да мира.{S} Деспотице!{S} |
| Угљешу и његову војску.{S} Јесу храбри, јесу многобројни, али није среће у њих.{S} Ја ћу вам би |
| S} Ја знам и Угљешу и његову војску.{S} Јесу храбри, јесу многобројни, али није среће у њих.{S} |
| ачи напред.</p> <p>— Ха, нећеш умаћи! — јетко викну кад нагази на нападача.</p> <p>Бегунац виде |
| јаше деспотица Љуба — сада већ монахиња Јефимија, а друга њена сестра Мара.{S} Са њом иђаше пог |
| ици!</p> <p>— Сестро, — рече мало после Јефимија, — сви они изгинуше за веру, за име и част.{S} |
| , добра Видо, да радимо ? — питаше Мара јецајући.</p> <p>— Да се боримо! — рече Видосава после |
| авила; кад сам са љубави плакао, она је јецала; кад сам пехаре празнио, она <pb n="156" /> ми ј |
| додаде:</p> <p>— О, Видо... па загушена јецањем спусти своју главу нај Видосавине груди.</p> </ |
| ци изазиваху и храброст и страх.{S} Они јечаху и довикиваху, да су сви на ногама, да сви знају |
| е разузда.</p> <p>Хује столетни грмови, јече брда, разлежу се долови, таласају се Тунџа и Мариц |
| вредност своје снаге, ври, тутњи земља, јечи ваздух.</p> <p>Безбројни чадори прекрилили поље ка |
| амо је на престолу убица свога сина.{S} Јован пети Палеолог не може се борити против азијатских |
| ија се преко свега одушевљавао беседама Јована Златоуста, а деспотица му је давала за право, хв |
| ихнин, монах Исаија из манастира Светог Јована Претече, заповедник градске страже у Драми Љубој |
| е одатле и велики млин манастира светог Јована Претече са осталим зградама.</p> <p>Стигнувши на |
| .</head> <p>У дворишту манастира светог Јована Претече сретоше се једног дана пред вече две мон |
| е у то доба најчувенији манастир Светог Јована Претече.{S} Исаија је био у њему сам.{S} Жеља за |
| м војском отпаднику од цара византиског Јовану Кантакузену, али <pb n="35" /> су они, који су б |
| а намесника малолетном цару византиском Јовану V.{S} И није се кајао за то.{S} Кантакузен је св |
| е то ње тиче.{S} Хтеде се окренути, ал’ јој у тај мах слуга показа осветљену собу, у коју она у |
| /> <p>Ана од чуда клону и седе, а Љуба јој задовољи прву радозналост.</p> <p>Ана једва вероваш |
| а своје дане и Мара у Драми, а Видосава јој је била једина утеха, једина душа, којој се могла б |
| Она је сад већ била потпуно уверена, да јој је грануо дан среће и Божјег благослова...</p> <p>М |
| /p> <p>Задовољан је ступио пред Ану, да јој саопшти резултат свога поверенства.</p> <p>— Узвише |
| а, колико би душа моја више страдала да јој у часовима сумора ниси ти била успешни видар непому |
| воришту не падне Видосави на груди и да јој у сузама све исприча.</p> <p>А кад је дошла у Видос |
| заручнику њеном, ал’ се трже и сети да јој, без сумње, не би било право, па рече:</p> <p>— А и |
| о и озбиљно.</p> <p>— Не верујем.{S} Ја јој не могах јавити,— одговори Гојко.</p> <p>— Онда ћу |
| ду, црних очију и расплетене косе, која јој је падала низ леђа — одиста и не личаше на обичну н |
| p> <p>Мара скиде с груди амајлију, која јој је на свиленом гајтану висила о врату, пољуби је и |
| олико су је исто и умириле речи, којима јој је Гојко јасно казао шта мисли и смера.{S} Видосава |
| груди јој се бурно шираху.{S} За очима јој чисто одоше и дах и осећаји, а душа њена шапуташе:< |
| асова из брачног јој живота.{S} У очима јој заблисташе сузе и једна се скотрља па јој овлажи об |
| ра не могаше ни једне речи рећи, а Тома јој приђе још један корак ближе.{S} За тим се окрете, т |
| и.</p> <p>После неколико тренутака Тома јој рече :</p> <p>— Ја се стављам на расположење, да од |
| ава разуме са ужасом, куда Ана циља, па јој упаде у реч:</p> <p>— Не, ћесарице милостива!{S} Са |
| живљим очима, све немирнијом душом, па јој није ни одговорио.</p> <p>— Господару!{S} Деспоте! |
| она, Јелена! — викну Рајко радосно, па јој брзо приђе.</p> <p>— Војвода Рајко! — цикну Јелена, |
| ј заблисташе сузе и једна се скотрља па јој овлажи образ и паде на руку.{S} Она се трже, па брз |
| г бедема.</p> <p>Тома се окрете Мари па јој галантно рече:</p> <p>— Ви сте то желели, и само та |
| и, свака туга, свако очајање.</p> <p>Па јој је онда говорио дуго и живо, говорио је и као деспо |
| у дому Војихнином доцније заузе сестра јој Мара.</p> <p>Ана је имала близу шесет година, када |
| е слике најрадоснијих часова из брачног јој живота.{S} У очима јој заблисташе сузе и једна се с |
| је мало зачуђена стала пред непознатог јој витеза, кад ју је Гојко поздравио и кад му је она Б |
| учај, који ју је к њему довео онда, кад јој се он престаде на свагда надати.</p> <p>Рајко је би |
| доцне.</p> <p>Ћесарица се изненади, кад јој се јави Тома, па преплашена скочи.{S} Али је он уми |
| > <p>Мара је погледа право у очи, хтеде јој нешто више рећи, али само додаде:</p> <p>— О, Видо. |
| по заслугама преминулог Војихне, и даје јој власт ћесарскога сана.{S} А уз многобројне поклоне |
| вши Ану збуњену немилим гласовима, које јој је донео.</p> <p>После неколико тренутака изиђоше и |
| аше, да Ану утврђује у господству, које јој припада по заслугама преминулог Војихне, и даје јој |
| паштила, да сазна његове мисли, за које јој је слатка слутња наглашавала да одговарају њеним же |
| на бризну у плач.</p> <p>— Љубо! — рече јој Угљеша после неког времена. — Буди храбра.{S} Ти си |
| зовну деспотицу.</p> <p>— Љубо, — рече јој он — ти знаш, о чему се мисли моје баве.{S} Ти знаш |
| ри.</p> <pb n="90" /> <p>— Маро, — рече јој он — ти си већ моја пред Богом.{S} Али свет то не з |
| е, од куда ти овде и у ово доба? — рече јој, држећи је за руку.</p> <p>— Дођох за тобом, господ |
| </p> <p>— Глас, који ми је донео — рече јој он — ноћас гласник, није мио, није добар, далеко је |
| >Видосава бејаше пренеражена.{S} Чињаше јој се, да је наступио смак света, о коме се говори и в |
| жи маха само за један тренутак.{S} Више јој не треба, јер је своје постигла.</p> <p>— Па шта хо |
| вне забаве са деспотицом Љубом читао би јој одломке из свога превода богословских дела са грчко |
| тих чари, Мари срце закуца брже а груди јој се бурно шираху.{S} За очима јој чисто одоше и дах |
| рог.</p> <p>— Ако буде деспотица, кажи јој да сам овде, — рече Мара и старац се удали.</p> <p> |
| ену и, спазивши своју драгу Љубу, пружи јој руке.</p> <p>— Деспотице, од куда ти овде и у ово д |
| рже и откиде ниску крупног бисера, који јој је био под вратом а испод огртача.{S} Бисер се прос |
| на и здрава, деспотице моја! — одговори јој он.</p> <p>За тим узе Ану с десна и Љубу с лева од |
| ђин, велможа Тома Теологита, — одговори јој лагано Видосава.</p> <p>Јелена чисто задрхта.{S} Зн |
| по ново Богу, па уздахну а преко памети јој прелетаху најлепше слике најрадоснијих часова из бр |
| гом ловачким, деспотица Љуба оживе, очи јој светлије погледаше а груди се бурно надимаху.{S} Он |
| чно на таке и сличне речи зарумени, очи јој погледају веселије, а мисли иду далеко, сликајући и |
| ју звезду? — упита деспотицу, обгрливши јој стас левом руком а десну пруживши једној групи звез |
| тала о томе немилом догађаЈу.{S} У души јој је било тешко, али је ипак увидела да није без зашт |
| рстопољског догађаја — онаког, о каквом јој је испричао Тома — одлучи, да сече руку зарад спаса |
| ма, прва се руке његове маши Мара, а он јој се благо обрати.{S} После тога се поздрави са војво |
| ездано јато.</p> <p>Љуба то спази, а он јој, да је преухитри, рече:</p> <p>— Не бој се.{S} Ма к |
| же?</p> <p>—- Знам, сестро мила! — И он јој онда причаше о Исаији, монаху манастира светог Прет |
| Послуша ли је, спасао је себе, и казао јој, да је љуби.{S} Не послуша ли — он ће погинути а он |
| ва.</p> <p>— Узвишена ћесарице! — рекао јој је Тома. — Ваш је налог извршен.{S} Али само још не |
| !{S} Као пупољак ружин!{S} Хе, хе, а ко јој је крив, што је била тако лепа!</p> <p>— А где си т |
| она хтела на чунићу прећи.</p> <p>Гојко јој о себи рече, ко је и одакле је, толико, колико су и |
| тављене, за те часове израдиле.{S} Чело јој испунише боре, а она тужно посматраше — жалосну врб |
| је загрли, притиште на груди, и на чело јој стави први, тако дуго жуђени, пољубац...</p> <p>—- |
| опази, како га се тешко косну срца, што јој о сјају своје звезде не могаше ништа рећи.{S} Она ј |
| љубо моја, сјајнија ал’ само зато, што јој даје јачег сјаја она светла звезда до ње.{S} Ти то |
| варом освоји сан, она на мах скочи, јер јој се учини да чује рог, који објављује Угљешин долаза |
| или зором на јутрење.</p> <p>Један пут јој Тома Теологита причаше како стари свештеник разбира |
| есарица Ана и даље остала у части, коју јој је положај преминулога Војихне давао.{S} Ташта одва |
| <pb n="148" /> радила лагано, мисли су јој се све више отимале и одлазиле преко неких непроход |
| тима покривен црним превесом, и како су јој се тужним писком одазвале мајка и сестра Мара — па |
| ом пољу.</p> <p>— А зар мислиш, старче, још једном па бојиште? — упита војвода.</p> <p>— Мислим |
| мој отац, који се, како један говораше, још тужне ноћи у Галипољу прекино̑, једва изнесе душу д |
| .</p> <p>— По твојој заповести војводо, још јутрос рано, одговори старешина.</p> <p>— Добро.{S} |
| у разговору напред, а за њима се журио, још једнако забринути, Тома.{S} Понеко од млађих витезо |
| много слабије.{S} Небо се разведравало, још мало па се с једног краја почеше и звезде показиват |
| епог летњег дана, очекиваше своју нову, још му непознату, познаницу, која се на скоро врати ка |
| та прелази на другу, десну страну њену, још једна жртва тужнога покоља.</p> <pb n="177" /> <p>К |
| женско дете, потоњу деспотицу Угљешину, још се више повукла себи и своме дому, одлично се стара |
| зо дани варљиве среће у људском животу, још су крваве ране на души мојој.{S} Још не могу да са |
| >Угљеша га је очекивао, па га је одмах, још пре но што га је Тома могао поздравити као свога вл |
| <p>То је било једнога дана из јутра.{S} Још пре заранака истог дана Исаија је био већ у Драми.< |
| но савезништво између нас и Балшића.{S} Још се мање смемо ослонити на млађега брата Балшу, госп |
| а, ал' све је мање, краће и мирније.{S} Још му је сва нада у јединцу Гојку, честитом младом вој |
| Дакле, сад је дошао већ ред на мене.{S} Још сутра ћу стати ногом змији на главу! — значајно реч |
| у, још су крваве ране на души мојој.{S} Још не могу да са тим раскинем.{S} Благо и уресе, знаке |
| ацивати витешке белеге камене!</p> <p>— Још синоћ сам свакоме измицао у витешкој игри и јуначко |
| <p>У крваву сечу утону све...</p> <p>— Још сјаје звезда над Прилипом! — кликташе краљ Вукашин, |
| је, али јесам.</p> <p>— И ја.</p> <p>— Још су ми близо дани варљиве среће у људском животу, јо |
| о им је и срце било наде пуно.</p> <p>— Још ћу да ти говорим, витеже! — говораше Мара Гојку. — |
| шавши се усамљена у средини суморне ал’ још доста крепке природе, у дивљини, која није ни без с |
| читали за покој душе старога ратника, а још више сузе, ливене из дубине истинског осећања жалос |
| дању чудноватих доживљаја њених, Ана, а још више Љуба, блажила је тугу у мудрим речима ученога |
| {S} Али то не опазише ни Ана ни Мара, а још мање стари дворанин, који бејаше прилично заостао у |
| ниже, пресецајући пут утиче у Марицу, а још даље на северу упоредо са њим тече још један поток, |
| несрећу и злу коб.</p> <p>Ни Видосави а још мање другима није била тајна, да од доласка Томина |
| шући сузе.</p> <p>А ни Мара ни Видосава још и не слућаху, шта се све у Крстопољу догодило.</p> |
| и се брзо прибра:</p> <p>— Погребите га још пре сванућа, па о томе догађају ни речи!{S} Не треб |
| спусти главу на узглавље и прекрсти га још једном.</p> <p>Ветар духну и суво лишће обнаженог д |
| Тако је.{S} Буди безбрижна..{S} Мож’да још сутра полазимо —</p> <p>— А ја ћу ти слати поздраве |
| за ограду околног дворишта.{S} Прегледа још једном, колико се могло разабрати, по небу, па се с |
| — Ти си, мож’да, већ —</p> <p>— Девојка још! — одговори она.</p> <p>— Онда ипак: моја Јелена! — |
| ка.</p> <p>Борба је у души његовој била још већа.{S} Корео је себе, што није онда одлучно стао |
| од куд дође данас краљева војска, нема још непријатеља, — рече један од Богданових стегоноша.< |
| Драму, а кад овамо стигоше, наиђоше на још хладније и затегнутије прилике.</p> <p>Угљеша је од |
| мо а телом и репом по Азији тражи плена још.{S} Данас ми и Византија имамо једног заједничког н |
| игла.{S} Али Угљеше и Томе Теологите са још неким ловцима не бејаше.</p> <p>Скуп је био одређен |
| ојко с Јеленом...</p> <p>Тома Теологита још се не надаше Гојку, нити знађаше шта је са њим.{S} |
| ветли мрклу ноћ, а живот у логору поста још живљи.{S} Измешаше се стари и млади ратници, са раз |
| а.{S} Али то дадох руком, а душа — душа још боли.</p> <p>— Бог и његова милост!</p> <p>— Бог и |
| на више Радовишта.{S} Њега је вила, кад још дете бејаше, у планини задојила, па му, овако малом |
| ношћу чета, што су пристизале.{S} А кад још тој војсци дода јунаке из драмске области, у коју с |
| их жупа и градских управа.</p> <p>А кад још поносници, који водише товарне коње, принеше војсци |
| ше ни једне речи рећи, а Тома јој приђе још један корак ближе.{S} За тим се окрете, те једним п |
| ко се пламен одупире киши.</p> <p>Прође још неко време, а старац, наслоњен леђима на повећу кам |
| ути право великим вратима, на којима је још стајао превес, што је покривао грб Војихнине куће.< |
| илажаше чешће драмску господу, а Ана је још непрестано причала, како су их разбојници изненадил |
| p> <p>— Ћефалија Рајко!</p> <p>— Жив је још његов побратим Гојко!{S} За мном, јунаци!</p> <p>— |
| она га рече кратко и нејасно.{S} Али је још више уби, кад Ана на то одговори :</p> <p>— Ко зна, |
| ране, са које смо најслабији.{S} Док је још била у пуном сјају снага византиска, Драма је била |
| у отвореном непријатељству.{S} Само је још неколико дана требало па да се војске наше сукобе.{ |
| ија је Угљешина војска била она, што је још са њим дошла из северних крајева па се и задржала о |
| лео само освете, а знао је, да њој није још време.</p> <p>Тако је на путу провео добра два месе |
| , плану по ново и одлучи да учини своје још пре поласка целе војске.</p> <p>Јелена сада задрхта |
| речима кажем што срце осећа.{S} Чуј ме још мало, и ако знам, да ти је најмилија забава, да с м |
| S} Сунце је већ нагињало западу, а Томе још нема.</p> <p>Они се кренуше и без њега, а оставише |
| и сам га одбио, уверавајући га, да томе још није време.{S} Онда ми рече, да те замолим, да наре |
| д мога мучилишта, ко зна шта би од мене још било.{S} Не говорах ја залуд да је с оружјем и моли |
| несу, — уздахну мало даље неко. — Да се још једном кренем, полако — ах! — и он се стропошта пон |
| а није увек на страни јачега.{S} Она се још радије креће, да буде мио гост мудријем.</p> <p>— Н |
| еђено.</p> <pb n="167" /> <p>Ал’ кад се још једном понови сумњива звека, неко испод чадора јако |
| атном походу своме.</p> <p>— Ми ћемо се још ноћас овде одморити, па ћемо сутра поћи на Дренопољ |
| гроб свога преминулог оца.{S} Поћи ћете још сутра у први освитак зоре.{S} За све остало, што ид |
| } И Рајко, који се у врту зарече, да ће још сутра дан одмах раскрстити с Томом, занесен ненадно |
| још даље на северу упоредо са њим тече још један поток, који се, тако исто, улива у Марицу.{S} |
| еселе војске.</p> <p>Угљеши очи севнуше још јачом светлошћу, а румен му поли образе.{S} Познао |
| , <pb n="138" /> те обилазише војску, и још се ни један пут не вратише у град невесели и незадо |
| може њему дати оно, што он тражи.{S} И још нешто.{S} Не може она срушити срећу његових неприја |
| далеко с мора и да је много путовала и још више препатила, изгледаше му као нека племенита Ама |
| јаше војвода Богдан с Рајком, Љубојем и још двојицом својих пратилаца.</p> <p>Они иђаху на коњи |
| наде.{S} Уједињеној снази српској не би још била страшна сила нових завојевача Турака, за које |
| раме:</p> <p>— Али у ово доба? — понови још блаже своје питање.</p> <p>— У исто доба, кад и ти, |
| на кули мотриљи.{S} Изгледала је иде ли још каква помоћна војска, па кад би далеко у магли или |
| деспотицом Љубом.</p> <p>— Познајеш ли још у оном звезданом јату моју звезду? — упита деспотиц |
| аше, а Тома лукаво додаде:</p> <p>— Или још боље: не мора Лала-Шахин о томе ништа ни знати.{S} |
| м рукав са своје деснице показујући Ани још крваво-модру белегу:</p> <p>— Овим ме је даривао ва |
| мени живот!{S} Цитро моја!{S} Синоћ си још певала о црним и плавим очима, а сутра може гавран |
| ти си ми одиста потребан.{S} Јеси ли ти још онај стари Анђео?</p> <p>— То јест ђаво!{S} Да Богм |
| браше га она.</p> <p>Те га се њене речи још више неугодно такоше.</p> <p>Погледа је право у очи |
| рхано и подерано.</p> <p>Многи се јунак још бори са душом, неки се упиње да се дигне, да бол ол |
| љавао одблесак и ако јако клонулог ипак још много примамљивог царства византиског.{S} Кантакузе |
| еких крајева неразговетне звуке и лелек још веће беде и невоље.</p> <p>Први редови бејаху најви |
| реко посрбљених Грка извршио, морао сам још неко време попуштати, док је све уравњено и прокрче |
| то је недалеко од Требиња, ипак не смем још мислити на одмор.{S} Не дођох да се одмарам, већ — |
| да ће се Мара и велможа са мном и тобом још и смејати свему томе!</p> <p>Видосава разуме са ужа |
| у ?{S} Не!{S} У овим је крајевима један још господар, коме он није служио.{S} А тај је господар |
| p>— Мора бити, да га је коњаник затекао још у млину, те није морао ићи манастиру, — говораше Ви |
| срећног Галипоља.</p> <p>Пловдин је био још као оаза у пустињи заостао у рукама бугарским, захв |
| p>Сунце је нагињало западу, али је било још доста високо над заходом.</p> <p>Гојко, раздраган у |
| два месеца.</p> <p>Зато је у Драми било још мирније.</p> <p>У једно се доба учинило доброј Видо |
| читаве приче по Крстопољу.{S} Ми морамо још сада поћи у Драму.</p> <p>— Зашто? — зачуђено упита |
| а, а од важнијих вођа очекиваше се само још Љубоје.{S} Он стиже баш онда, кад се у граду поведе |
| ма. — Ваш је налог извршен.{S} Али само још неколико часова да смо доцније стигли, он се не би |
| " /> <p>У тузи својој бејаху будни само још Рајко и Исаија.{S} Обојица ћутаху и гледаху у пламе |
| овољних ратника и левената.</p> <p>Само још пободени стегови означаваху по пространом логору ср |
| Тренутак је ту.</p> <p>За неки дан смо још овде, а после полазимо у име Божје! -</p> <p>— Живе |
| S} То је моја мисао.{S} Изведи је тачно још сад, па ми више неће требати твојих услуга.{S} Ти ћ |
| Ха, ха, ха!{S} Погинућеш да Богме, и то још данас ал’ од вина, старче!{S} Ха, ха, ха!</p> <p>— |
| , Рајку се ни у колико не допадаше, што још непрестано заповедником те војске бејаше непоуздани |
| ране реке.</p> <p>Гојка њена отвореност још више зачуди, а кад му она рече, да није родом из Же |
| био.{S} Радо признајем, да је у почетку још при првом познанству нашем будио у мени не само осе |
| оноћ, а у двору Лала-Шахина у Дренопољу још траје весеље.</p> <p>— И сам се Алах са својим моћн |
| нажним гласом понови жена, ступајући му још ближе. <pb n="6" /></p> <p>Он се трже, окрену и, сп |
| и га гласнику, хтеде нешто рећи, очи му још једном живље севнуше па се склопише, и — угасише на |
| гледа, заустави поглед на Гојку, очи му још једном синуше — и издахну.</p> <p>Гојко зајеца, вит |
| еменит и отворен привући ће твоју пажњу још првих дана.{S} Стари отац његов Властоје, друг је В |
| причести самртника.</p> <p>Властоје их још једном погледа, заустави поглед на Гојку, очи му јо |
| <p>— Непознати ми брате, витеже, ја бих још радо с тобом разговарала.{S} Ево одавде настаје вин |
| а језде?{S} Бегунац за цело не, гонилац још мање.</p> <p>Век је сад дуг колико и мост.{S} Што к |
| е продужио све више мрзети Тому.</p> <p>Још један пут је повео реч о Томину уклањању.</p> <p>— |
| на очекиваше свога господара.{S} А њега јоште нема.{S} Тако га је више пута очекивала.{S} И зор |
| то је Тому и довело овамо, то га и сада јоште одржава!</p> <p>После тога је и Рајко одустао од |
| е могаше наћи, а зна је описати, као да ју је небројено пута имао у рукама.{S} Он добро разуме |
| о смеона и издржљива њена природа могла ју је одржати у животу.{S} Али је сад Јелени на један п |
| а стала пред непознатог јој витеза, кад ју је Гојко поздравио и кад му је она Бога прихватила.< |
| иво сисао сласт, где <pb n="139" /> год ју је могао наћи, као што вредна чела не оставља у врту |
| јаше узрок Јелена и срећни случај, који ју је к њему довео онда, кад јој се он престаде на сваг |
| ране пута пружаше од Драме па далеко на југ иза црквице.</p> <p>Ана је са пуно побожности и ист |
| ео планине а преко ње се види далеко на југ.</p> <p>У близини се зачу рог.</p> <p>— Ако буде де |
| да сам му невера...</p> <p>Оставила сам југ и склонила се овамо, ал’ сва моја разбирања бише у |
| — оно је својина среће и части српскога југа и — опомени се, Вукашине, — дома гоњених Мрњавчеви |
| ајближа, омања војводина њиховог стрица Југа Богдана.{S} Али се Угљешина деспотовина продужавал |
| и по свему подсећаху на морске гусаре с југа.</p> <p>Ана и Мара престрављене писнуше и стадоше, |
| руге реке, што се у правцу од севера ка југу, за Бело Море, крећу, натапаху плодне равнице међу |
| атом ждрала, који се све даље губише ка југу.</p> <p>Врата се на један мах отворише, и на њима |
| ећи се на северу Козјаком и Витошем, на југу Гвозденим Вратима а са запада Овчим Пољем, које је |
| мишљу о одржању оне снаге, коју овде на југу затекосмо.{S} Шта је даље било, познато ти је.</p> |
| вио заставу одржања српске превласти на југу.{S} Није ли он у борби противу Матије Кантакузена |
| лику мисао о јединству и снази нашој на југу.</p> <p>— Мој се деспот неће покајати, што ме је о |
| ратника.{S} Поједине се чете повлачише југу ка Марици те у њој многи, тешко рањени, нађоше гро |
| неизмерне небеске пучине, ти што летиш југу да тражиш светлијих сунчаних зракова, причај тамо, |
| већ крај месеца октобра, кад и издашна јужна природа почиње лагано уступати пред првим јачим к |
| ли често пута крвљу натапаним, долинама јужне деспотовине српске.{S} Мишљење свога оца делио је |
| рала.</p> <p>У Серу је био главни логор јужне војске, коју је имао деспот Угљеша лично да повед |
| и, кад се споредна мала градска врата с јужне стране отворише, да пропусте -— бегунца Тому Теол |
| ока, с истока и запада и бујне Марице с јужне стране простире се пространо и равно красно поље, |
| био све моћнији непријатељ из Азије.{S} Јужни и северни делови српских земаља стајаху једни пре |
| а једним пратиоцем коњаником и окретоше јужним путем, који је водио право у Крстопољ.</p> <p>По |
| аху нити се надаху, да би у господарима јужних крајева, браћи Мрњавчевићима, икад могли наћи бр |
| у и прво логориште удружене српско силе јужних српских господара.</p> <p>Одатле се спремаше вој |
| еру, најзнатнијем граду међу свима свих јужних државица.{S} Ту је била и Драма, друго знатно ме |
| северу је каменити Мелник на Бистрици; јужно се отвара поглед низа Струму све до њеног ушћа у |
| опље, Качаник и Битољ и многи други.{S} Јужно од браће Дејановића била је, Солуну понајближа, о |
| али је — причаше — поље његових мегдана јужно приморје.{S} Он је у два маха долазио као поклиса |
| анице.</p> <p>За то пође путем, што иде јужно ка Крстопољу, па се онда дохвати пута, што се одв |
| Драме а близо великог моста, што је на јужном путу за морску обалу и Крстопољ, била је стара н |
| аше се само једна ватра готово на самом јужном крају логора, где бејаше војска трилиског ћефали |
| на половини источне ивице логорске.{S} Јужну је страну граничила бујна Марица, а западна стран |
| е Мару.</p> <p>У очима му је сијао огањ јужњачке природе, у њему је кипела страст, а разум је л |
| па као за себе рече:</p> <p>— Деспот је јунак!{S} То сам и слушао и очима гледао, — па продужи |
| о, покрхано и подерано.</p> <p>Многи се јунак још бори са душом, неки се упиње да се дигне, да |
| витез — Љуба показа на Гојка — и други јунак, Рајко, а душу његову каквом бојом зна сликати те |
| на врху провалије указа се на коњу неки јунак, који је јурио право у пропаст...{S} Она скочи, о |
| придолажаше.</p> <p>— Витезови, најбољи јунак издише.{S} Осветимо га! — викаше Вукашин, кад усе |
| ешћим бојевима, које је дотле непобедни јунак Момчило водио противу Кантакузенове војске и њего |
| ил’ су ти плаве милије?</p> <p>„Ако си јунак од мегдана, ти љуби црно око и црно вино пиј!</p> |
| ни!{S} Будите се и устаните!{S} Највећи јунак наш Хаџи-Ил-бег главом је платио своје јунаштво, |
| о се већ био прочуо на далеко.{S} Чувен јунак осећао је да му поред одважности и срчаности треб |
| оворио је и као деспот и као муж, и као јунак и као човек од срда, па кад је хтео да крунише ре |
| .{S} Рајко је, и ако доста старији, био јунак, који слабо помишља на свијање гнезда свога, а Љу |
| више и опширније, јер си, видим, честит јунак, али ја теби за се не казах ни толико.{S} А то ни |
| ка.{S} Хвале га на далеко, да је честит јунак.{S} А деспот га, веле, зове братом својим.{S} Ти |
| шин и Угљеша.</p> <p>— То бејаше честит јунак! — додаде Угљеша. — Он је своју дужност савесно и |
| <p>Његов стриц Момчило био је на гласу јунак-левента, а земљиште првих његових витешко-хајдучк |
| не пође у војну већ на свадбу најбољега јунака свога...</p> <p>На једном се месту бацају ратниц |
| и поглед низ мутну воду, као да тражаше јунака, кога самртно рањена посече на обали узевши му о |
| доврши Гојко — бити у нашој војсци три јунака мање.{S} Али опет —-</p> <p>— Доста смо и ми Тур |
| ека.</p> <p>— Али зар нема у овом граду јунака, који ће учинити крај бићу његовом?</p> <p>— Има |
| ајала је снага Рајка и Љубоја, честитих јунака, који се готово допуњаваху у карактерима својим. |
| ро пазио.{S} Међу њима је било честитих јунака али људи, који нису имали ни куће ни кућишта.{S} |
| ристизале.{S} А кад још тој војсци дода јунаке из драмске области, у коју се много надао, онда |
| свом својом војском, а кад прими и наше јунаке, поћи ћемо право ка Дренопољу.{S} Али има једна |
| то долази и отуда што много ценим наше јунаке, чија сам витешка дела очима својим гледала. <pb |
| ца тече мутна и крвава, и односи коње и јунаке, токе и челенке.</p> <p>А са севера се од планин |
| цом прве радости и тихе среће своје, за јунаком без врлина, за осумњиченим издајицом!</p> <p>И |
| ослови, па додаде:</p> <p>— Ама с таким јунаком хоћу да се и у лице целивам! — рашири руке, заг |
| могу допустити: буди уза ме!{S} Напред, јунаци!</p> <p>— Живео деспот!</p> <p>И као бујица грун |
| е таласе турске крви.{S} Расклон’те се, јунаци!</p> <p>— Деспоте, ни један се неће маћи.{S} Ја |
| ене да пре тебе погинем Отвор’те излаз, јунаци!</p> <p>— Највише што ти могу допустити: буди уз |
| е још његов побратим Гојко!{S} За мном, јунаци!</p> <p>— Живео војвода Гојко! — грмну охрабрена |
| ла цара Синише, кога ипак победисте.{S} Јунаци, напред!{S} Није то војска силног Матије Кантаку |
| кобнога сна.</p> <p>— Оружје!</p> <p>— Јунаци на ноге!</p> <p>— Азијати!</p> <p>— Издаја!</p> |
| чној страни логора са Турцима.</p> <p>— Јунаци, смело напред!{S} Није то сила цара Синише, кога |
| ломећи копља и кршећи мачеве.</p> <p>— Јунаци, овуда је пут у вечни живот.{S} Ко је витез, нек |
| ци а са њима и стари дворанин.</p> <p>— Јунаци, зликовци нам умакоше, али им жртве не дадосмо! |
| и низ лице, а они не престају.</p> <p>— Јунаци, Бог с вама! — приђе им један други са Струмице. |
| да се са њим надбацујете?{S} Сви сте ви јунаци и врли витезови, зна то сва краљева и деспотова |
| гоноша рече.</p> <p>— Овамо долазе само јунаци! — додаде Богдан.</p> <p>— С Богом, војводо !{S} |
| ека грдно велика орлушина, па је показа јунацима.</p> <p>Тома узе лук и тетиву и, нанишанивши, |
| му неће бити зазорно.</p> <p>Орфанским јунацима чисто бејаше мило, што их не победи какав обич |
| зда последњег витеза, који је с минулим јунацима стварао величину и царство српско, утрну онда, |
| p> <pb n="178" /> <p>— Да, и он!</p> <p>Јунацима заблисташе сузе у очима.{S} Узеше мач и пољуби |
| сна рука у многом његовом предузећу.{S} Јуначан, смео, племенит и отворен привући ће твоју пажњ |
| поред Угљеше и од срца зајеца.</p> <p>— Јуначе, — додај ми — мало воде — прозбори Угљеша.</p> < |
| рисети:</p> <p>— А хоћеш ли ми, незнани јуначе, казати свога имена, да знам ко ме у овој ноћи с |
| слабија.{S} Опростите, браћо!{S} Прости јуначе! — и Богдан загрли Љубоја.</p> <p>— Војводо — с |
| асао живот од морских гусара.{S} Крупна јуначина, која је превалила преко шесет лета, седе косе |
| прекрилили поље као тице лабудови.{S} А јуначка војска пева и ужива у витешким играма, као да н |
| ица давно већ изгубише према поточићима јуначке крви...</p> <p>— Војводо Љубоје! — грмљаше Угље |
| бична са свога слободног кретања и неке јуначке поношљивости, па зажеле да с њом прозбори.</p> |
| нутку кад у песми стане ређати најлепше јуначке слике из скоре прошлости наших крајева; скупоце |
| Хвала ти!</p> <p>Стискоше један другом јуначке деснице, Гојко скочи на коња, па се са пратиоце |
| ица, која те носила!{S} Вечан ти покој, јуначки краљу !</p> <p>Сузе му поново линуше, он опет п |
| учинити.</p> <p>И свладан тешким ранама јуначки крајишник клону коњу на врат, па покуша да се с |
| е и обрати српској страни.{S} Посада се јуначки држала неколико недеља, док су поклисари, провл |
| за ме?</p> <p>— Не.{S} Кад видим, како јуначки дереш матицом, расецајући таласе велике злобе љ |
| жду, о смрти војводе Момчила и о другим јуначким делима...</p> <p>— Певај, певај, синко, срећа |
| сци нема краљевих синова, нема нарочито јуначкога му сина Марка.{S} А то је штета, велика штета |
| опоља и Средца.</p> <p>Пловдин бејаше у јуначкој невољи.{S} Опсела га силна војска турског цара |
| ћ сам свакоме измицао у витешкој игри и јуначком скакању, а сада чекам, да ме копите коњске раз |
| ће доћи на ред најплеменитији.{S} Онај јуначни ђаур, што је рањен и полужив нађен на разбојишт |
| ешти учитељ брзо је свикао навике свога јуначног ученика.{S} Ударао је у цитру, кад је Момчило |
| ноћник велико лице у земљи.{S} Снажном, јуначном и здравом телу не доликоваше очајна збиља, што |
| , страха, изненађења, забуне и очајања, јунаштва и прегоревања, у часу извесне смрти — настаде |
| наш Хаџи-Ил-бег главом је платио своје јунаштво, које нам је донело Срб-синдиги, српску погиби |
| ми је његов глас, мудрост његовог ума и јунаштво срца његовог било најпотребније.{S} Он је упра |
| рукама у мој дом.{S} Ти си ценио његово јунаштво и његову племенитост, па се ниси одмицао од по |
| а Тому и непознатога му Грка, послао да јуре у сусрет Гојку.</p> <p>Њих су опазили Анђелови људ |
| је оба коњица готово у исти мах дигоше јурећи преко расплинуте речице!</p> <p>А први кваси коп |
| ше у ребрима доброг носиоца.</p> <p>Куд јури гонилац?</p> <p>За убицом прве радости и тихе срећ |
| је указа се на коњу неки јунак, који је јурио право у пропаст...{S} Она скочи, отури ђерђев, пр |
| За њим! — викну Богдан, па са осталима јурну на густи буљук Турака.</p> <p>— Живео војвода!</p |
| p>Рајку клецну нога, срце му убрза, крв јурну У образе, и он, не могући прикрити ненадну узбуђе |
| са изврнутим седлима и спуштеним уздама јурнуше лево и десно, напред и назад газећи и тлачећи с |
| су тако одмицали...</p> <p>Четвртога се јутра забелеше далеко у магли врхови тврде Драме.</p> < |
| зиђе.</p> <p>То је било једнога дана из јутра.{S} Још пре заранака истог дана Исаија је био већ |
| таком се расположењу и кренуше рано из јутра за Драму, а кад овамо стигоше, наиђоше на још хла |
| "> <head>II</head> <p>Сутра дан рано из јутра уђе у собу деспотову војвода Тома Теологита, чове |
| чешће долазила на вечерње или зором на јутрење.</p> <p>Један пут јој Тома Теологита причаше ка |
| > <p>— По твојој заповести војводо, још јутрос рано, одговори старешина.</p> <p>— Добро.{S} А у |
| ти, зато у Крстопољ стигоше сутра дан у јутру.</p> <p>Кад стражар са тврђаве огласи долазак њих |
| и краљу Вукашину однесем радосне гласе: јуче је пао Пловдин у наше руке!</p> <p>— Не иди.{S} Те |
| убо! — рече у име исповести деспотици — јуче сам у лову наишао иа дрво са тичјим гнездом.{S} Ма |
| иташ.{S} Твоју главу, ништа мање.{S} Од јуче скота поганог вребам.{S} Дошао сад, кад се војска |
| који је увек говорио: док сутра постане јуче казаћу ти шта је у њему!</p> <p>— Твој брат, оче'? |
| века Господ, који те, рабе Божји, посла к нама!</p> <p>Угљеша пољуби, прекрстивши се, злаћени к |
| она раздрагала.</p> <p>— Дошао сам сад к теби, да ме мину сви боли, свака туга, свако очајање. |
| Рећи ћеш му, да га позивам ја, да дође к мени, — рече после неког времена старешини.</p> <p>Та |
| ицом у приморју Белога Мора.{S} Тада је к њему дошао и Рајко али Томе није ту застао.</p> <p>У |
| зрок Јелена и срећни случај, који ју је к њему довео онда, кад јој се он престаде на свагда над |
| /p> <p>Кад по заповести Угљешиној уђоше к њима дворанке, да, и саме плачне, теше деспотицу, Угљ |
| езде, пошао душом, оком, слухом за њом, ка њој, дигнувши руку управљену небу.</p> <p>— Господар |
| шаше свога господара, летећи преко поља ка главном путу, а старац се сав претвори у поглед, кој |
| грчки.{S} Тома брзо притера свога коња ка вођи, који већ бејаше усео зеленка, па му нешто брзо |
| е друге реке, што се у правцу од севера ка југу, за Бело Море, крећу, натапаху плодне равнице м |
| <p>Дан хода од Дренопоља на северозапад ка Пловдину налазе се Чрноменски Лугови на левој страни |
| јници изненадили на путу од старе цркве ка граду.{S} Видосава се радовала Мариној срећи, а Мара |
| ак старца, и скочи с коња, па га поведе ка уласку у колибу.</p> <p>— Бог ти добро дао, путниче |
| ад је хтео да крунише речи своје, приђе ка прозору и очима тражаше звезду своју.{S} Она не опаз |
| мислила...</p> <p>Деспотица Љуба приђе ка њима.</p> <p>Монах Исаија приповедаше, да је дошао о |
| говор.</p> <p>Скочи и мало погнут пође ка излазу из чадора.</p> <p>У том се тренутку са свих с |
| лази кад се пређе трећина пута од Драме ка Крстопољу, Тома рече Љубоју:</p> <p>— Гојко је бунто |
| заповест, да Гојко дође у Драму али не ка ћесарици већ ка своме оцу, који је на самрти.</p> <p |
| едне слике на другу и од једне успомене ка другој</p> <pb n="103" /> <p>Готово од кад памти за |
| рана логора водио, захватајући све јаче ка срцу ратног стана, из средине се зачуше кроз бурну н |
| мљу и потискујући ситније камење падаше ка реци Јасно бејаше, да је одатле заседа на мах побегл |
| а јатом ждрала, који се све даље губише ка југу.</p> <p>Врата се на један мах отворише, и на њи |
| д, никоме ни речи.</p> <p>У том приђоше ка ватри.</p> <p>Они устадоше, да им начине места, па о |
| страну умаћи.</p> <p>И они брзо пођоше ка огради, заклоњеној врежама од купине.</p> <p>— Овде |
| нату, познаницу, која се на скоро врати ка јели.</p> <pb n="113" /> <p>— Витеже, — рече она Гој |
| један одвоји и врати брзо натраг путем ка Дренопољу, а други лагано продужаваше покрај саме ва |
| уку Ану, Угљеша се окрете и пође са њом ка Љуби.{S} Тада пусти старицу па се са деспотицом од с |
| ад прими и наше јунаке, поћи ћемо право ка Дренопољу.{S} Али има једна мала незгода.{S} Краљ Ву |
| арио је косом, низ коју се лако спустио ка источној страни брега.{S} Ту, крај једног студенца, |
| </p> <p>За то пође путем, што иде јужно ка Крстопољу, па се онда дохвати пута, што се одваја на |
| јко дође у Драму али не ка ћесарици већ ка своме оцу, који је на самрти.</p> <p>Гојко се пожури |
| ика.{S} Поједине се чете повлачише југу ка Марици те у њој многи, тешко рањени, нађоше гроб сво |
| рескочи поток, па се упути североистоку ка Тунџи, која се код Дренопоља улива у Марицу.</p> <p> |
| — реко је Властоју — сад, кад се враћаш ка животу, кад развесељаваш душу моју, обрадуј и срце м |
| у унаоколо, <pb n="106" /> путник скиде кабаницу и разастре је по гомили грања крај ватре да се |
| се прену из мисли.{S} Скочи, огрну суву кабаницу, и приђе коњу, који је, оставивши набацану му |
| едајући дошљака, његову дугачку искислу кабаницу и доброга коња.</p> <p>— И јесам путник, кога |
| а тој кули има некога сад у позно доба, кад се стража на главним вратима првога бедема два пута |
| аже своје питање.</p> <p>— У исто доба, кад и ти, светли деспоте! — одговори Љуба.</p> <p>— Овд |
| — одавде стари замак, подигнут у доба, кад је овде била међа гранична.</p> <p>— Води ме тамо, |
| ти, Тома.{S} Понеко од млађих витезова, кад му се досади држати непрестано на узди свога коњица |
| очим мој био је старац, самац, а ја га, кад ме мину прва туга, весељах и оживех кућу његову.{S} |
| као даје хтео да пркоси киши, која га, кад је ветар са стране нанесе, дохвати капљицама.{S} Ле |
| одушевљење за великога цара.{S} С тога, кад дође на ред љутња на многе неугодности, које се дан |
| развијање живота у њима.{S} Па и сада, кад се сазнало за крвав и тужан пад Пловдина, који је б |
| .{S} Да тако буде, поступи овако: онда, кад погине Гојко, нека други твоји људи нападну на ћеса |
| је част краљевску пре шест година онда, кад и ја деспотску.{S} Ми бејасмо једини, који се одуше |
| за Жегљигово.</p> <p>Он луташе и онда, кад у логору све спаваше тврдим сном.</p> <p>Силној киш |
| осава није више наваљивала, па ни онда, кад се у Драму вратио са свога дугог пута Тома Теологит |
| више никако и не прекидаше, па ни онда, кад се Љубоје заустави на празном пољу, где је имао уло |
| да бо́ре с чела мога не слазе ни онда, кад слушам твоје лековите речи.{S} Мож’да сам више дивљ |
| пропасти.{S} Није му се вратио ни онда, кад је он био постигао тренутан успех, наметнувши се за |
| и случај, који ју је к њему довео онда, кад јој се он престаде на свагда надати.</p> <p>Рајко ј |
| величину и царство српско, утрну онда, кад заповедник непобедног Пловдина, огрезао у крви и ра |
| само још Љубоје.{S} Он стиже баш онда, кад се у граду поведе реч о њему и његовом задоцњењу, и |
| бом и звездама његовим разговараш онда, кад сваки говор престаје, кад све живо тражи мира и пок |
| !</p> <p>Пратиоци се скаменише од чуда, кад Јевренос-бег нареди, да се коњи обрну натраг</p> </ |
| уђена стала пред непознатог јој витеза, кад ју је Гојко поздравио и кад му је она Бога прихвати |
| о !{S} Е, па живео добри старац Исаија, кад нам је овако добро винце припремио!</p> <p>— Живео! |
| журише се.</p> <p>Било је око заранака, кад пођоше, а у Драму стигоше доцне.</p> <p>Ћесарица се |
| ро моја!{S} Ал’ је и твоја душа велика, кад је све то поднела.{S} Ти се надај, твоји су дани, ш |
| нашег, ал’ вала не могу ти без гусала, кад ми само на ум падну.</p> <p>— Хајде, пожури се!</p> |
| катуна више Радовишта.{S} Њега је вила, кад још дете бејаше, у планини задојила, па му, овако м |
| а отпор Турцима.{S} Али баш у часовима, кад се одушевљавао мишљу о потпуном изгнанству турском |
| ти царској заветној мисли, у тренуцима, кад је и брат ми Вукашин долазио до клонућа — она ми је |
| разлога мисли твоје блуде у тренуцима, кад се у двору <pb n="7" /> нашем свако добро стани?{S} |
| ilestone unit="*" /> <p>После трн дана, кад је већ Гојко био на путу, а други гласник одјездио |
| у, која је на народ српски била бачена, кад је српска црква постала самостална са својим патриј |
| х се ногом макао из ових тврдих зидина, кад не бих веровао у успех посла, који ми ти повераваш. |
| то ми је дао и трећу кћер ! — рече она, кад пољуби Јелену у чело.</p> <p>Јелена је одмах постал |
| </p> <p>Био је већ крај месеца октобра, кад и издашна јужна природа почиње лагано уступати пред |
| вци учесташе.{S} Знак да је скора зора, кад се ваља кретати натраг У Драму.</p> <pb n="62" /> < |
| .</p> <p>Превалио је био половину пута, кад уђе у један не много велики кланац.{S} Лево и десно |
| .</p> <p>— Да, старој омрази даје маха, кад треба на новој мисли радити.{S} Ваља штедети и суви |
| и којих се и договарамо.{S} Мој Угљеша, кад не би било људских грехова више но што има врлина, |
| /p> <p>— Оче, — реко је Властоју — сад, кад се враћаш ка животу, кад развесељаваш душу моју, об |
| речи и њима се заносила.</p> <p>А сад, кад је деспот отишао с војском, око ње је мирно и тихо, |
| уче скота поганог вребам.{S} Дошао сад, кад се војска слеже, да га нико у овом метежу не опази. |
| је ономад у лову доживео а особито сад, кад није ни Гојко ту.{S} Али је дошло време кад Рајко м |
| ихнина помутила ведрину судбине њихове, кад је и Гојко морао на неодређено време отићи.</p> <p> |
| по мало одржава као свратиште господе, кад изиђу у лов.</p> <p>— А свраћа се овамо? — упита Ма |
| ема, по свој прилици.{S} Нестало га је, кад су Азијати заузели Галипоље.</p> <p>— Реци нам, оче |
| га искрено жаљаше.</p> <p>— Звао ме је, кад је чуо да сам амо свратио, — рече Исаија. — Тражио |
| стар.{S} Ваљ’да као и ја.{S} Он ми је, кад смо опсели једном Сер, живот спасо у једном ненадно |
| нао, синко, и казивати!{S} Тешко ми је, кад станем размишљати о судбини. <pb n="59" /> Имао сам |
| говараш онда, кад сваки говор престаје, кад све живо тражи мира и покоја, да се окрепи у слатко |
| } Нама ће Алах ускратити милости своје, кад први витез наш паде као жртва зависти!</p> <p>Дерви |
| бејаше никога за тамновање, дете моје, кад издахну твој отац.{S} Тамница је празна, слава Богу |
| мраку видело, како му мишица набрецује, кад му се груди од силног узбуђења надму.{S} Очима је с |
| , прекидајући посао с времена на време, кад је ваљало обилазити велико манастирско имање, даров |
| приликама у Призрену пре четири године, кад сам видео, колико су се осилили наши противници под |
| асник турски тумачу — да ће бити доцне, кад се, бачен на коло, буде покајао.</p> <pb n="183" /> |
| е киша брзо проћи, — рече старац за се, кад се наже, те из колибе погледа, како се пламен одупи |
| своје!{S} Не бејах баш голобрадо момче, кад сам с тобом ступио пред олтар.{S} Доста сам дотле в |
| од кад се ти поче бринути за мир душе, кад нити постиш ко што треба, нити што приложи цркви? — |
| ислима.</p> <p>— Те очи? — рече у себи, кад уђе сам У собу.</p> <pb n="137" /> <p>— Где сам их |
| атко и нејасно.{S} Али је још више уби, кад Ана на то одговори :</p> <p>— Ко зна, шта се крије |
| оше доцне.</p> <p>Ћесарица се изненади, кад јој се јави Тома, па преплашена скочи.{S} Али је он |
| Одиста ми је такав разговор најми лији, кад сам без тебе!</p> <p>— А сада?</p> <p>— Само ми дај |
| стишало.{S} Истина, многи су заплакали, кад су чули да је стари краљ био жртва, али су њихов пл |
| вој нож, који му старац заборави узети, кад га је везао.{S} Помоћу <pb n="129" /> тог ножа он ј |
| и.{S} Браћо, страшно ли је морало бити, кад је обест агарјанска пала у домове верних!{S} Исекли |
| до дела.{S} А милостиње не могу чинити, кад и сам живим од милости доброг господара, — брањаше |
| одржао, да се не изда од силне радости, кад је видео да се његов план до краја извршује.{S} Он |
| длука готова.</p> <p>Било је пола ноћи, кад се споредна мала градска врата с јужне стране отвор |
| ру но помагач у рату...</p> <p>Те ноћи, кад сам била сама погружена крај мртвог поочима свога, |
| Мора.</p> <p>У мирној и звезданој ноћи, кад месец посребри градске бедеме огледајући се у мести |
| , да ми нестаје звучних ал’ меких речи, кад с тобом говорим.{S} Видела си, мож’да, да бо́ре с ч |
| ређоше мост, па се упутише право пољем, кад један од пратилаца ободе коња и приђе Богдану.</p> |
| ру!{S} Није ноћас првина, да те пратим, кад у позно доба ноћно пођеш из одаје своје сам, брижан |
| вих тих предузећа, па су вртели главом, кад се војска победоносно враћала.{S} Нису смели говори |
| ине.{S} О, како сам се осетила срећном, кад си ономад рекао, да ипак верујеш у срећну звезду св |
| е ту Урош са царским скиптром и круном, кад на њој нема истинског благослова!{S} Господа се са |
| тале не брините, — рече војвода Богдан, кад са својима уђе у сечу на северозападној страни лого |
| дише.{S} Осветимо га! — викаше Вукашин, кад уседе крајишникова вранца.</p> <p>— Живео краљ!</p> |
| над Прилипом! — кликташе краљ Вукашин, кад се сукоби на североисточној страни логора са Турцим |
| тела.</p> <p>Млади је витез био отишао, кад је мој добри поочим пао у постељу, са које се није |
| /p> <p>Тако ми је отац, потресен, реко, кад смо из далека као бегунци погледали на тужно место |
| e unit="*" /> <p>Било је вече у велико, кад су код камена за сјахивање, усред дворишта, стајале |
| некада вам веран слуга, војвода Гојко, кад сам отишао да га у име ваше сменим са дужности њего |
| оје баве.{S} Ти знаш, како ми је тешко, кад се препреке томе стану јављати.{S} Ево немила гласа |
| обричина једна хваљаше пловдинско вино, кад им приђох.{S} А сада су гусле раслупане, и место ви |
| чима питајући звезде тако, да није чуо, кад се женска једна прилика успела уз стрмените степени |
| м благословом ступити пред свети олтар, кад томе буде време!</p> <p>И Гојко клече до болног оца |
| оружја српског и византиског.{S} Данас, кад је у међусобној борби напукло или је мож’да и са св |
| од оних што су мене пре везали за врбу, кад су напали узвишену ћесарицу нашу, — говораше старац |
| — рече Ана, па им стави руку на главу, кад они клекоше. — Боже, ти спој, ти благослови!</p> <p |
| {S} Таман је жедни коњиц дохватио воду, кад се око њега и његовог господара стадоше укрштати ст |
| костима створе бедем за одбрану твоју, кад груди њихове буду за то немоћне!</p> <p>— Војводо, |
| си ме чудно погледао у једном тренутку, кад сам стрељао орла пред ћесаричином љубимицом.{S} Не |
| а мах изгуби смелост, и баш у тренутку, кад Гојко измахну да му мач са свим избије из руке — дв |
| љег кипарског вина остављаш у тренутку, кад ти га ваља испити у част витештва, у славу наших по |
| број оних, што су остали на своме дому, кад је византиска сила устукла испред наше.{S} Деспот р |
| јуначног ученика.{S} Ударао је у цитру, кад је Момчило испијао пехаре руменике, певао је веселе |
| важнију страну моје деспотовине у часу, кад ми је његов глас, мудрост његовог ума и јунаштво ср |
| ојанство.{S} Била је у шеснаестом лету, кад се у њу загледао Угљеша Мрњавчевић, па је и запроси |
| ластоју — сад, кад се враћаш ка животу, кад развесељаваш душу моју, обрадуј и срце моје, и благ |
| су, жељни плена, кликтали на дворишту, кад су осетили час поласка.{S} Хртови су цичали и отима |
| зим.{S} Каква срећа што случајно дођох, кад и ти стиже!</p> <p>— Шалу на страну, али ти си ми о |
| је и ушао у врт, —- показиваше старац, кад дођоше до ограде.</p> <p>Нешто затресе купине.</p> |
| ! — рече Тома једном. — Ти увек стижеш, кад треба!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 |
| вине, којом је самостално завладао 1366 кад је одрекао покорност царици матери Јелени, и својих |
| ад сам са љубави плакао, она је јецала; кад сам пехаре празнио, она <pb n="156" /> ми је нектар |
| S} Кад сам љубио, она је љубав славила; кад сам са љубави плакао, она је јецала; кад сам пехаре |
| на <pb n="156" /> ми је нектар сладила; кад се животу зарадујем, она је тумач моје радости; кад |
| у зарадујем, она је тумач моје радости; кад смрт пожелим, она ми пева погребну песму!{S} Она ми |
| уз поток према Чрноменским Луговима.{S} Кад коњаник би крај ватре, одломи се комадић од пањића, |
| и Љубу с лева од себе и пође с њима.{S} Кад приђе осталима, прва се руке његове маши Мара, а он |
| ише не страхујеш за ме?</p> <p>— Не.{S} Кад видим, како јуначки дереш матицом, расецајући талас |
| Ја у миру оштрим мач за ратне дане.{S} Кад судба мени намењује да понесем стег у одбрани Српст |
| е замислити без ове моје миле цитре.{S} Кад сам љубио, она је љубав славила; кад сам са љубави |
| вештине па и господске углађености.{S} Кад је Момчило баш размишљао у граду своме о томе, јаве |
| је Мара непрестано тужила у самоћи.{S} Кад се вратила у ловачкој свити деспотовој, Мара се јед |
| се сећа, да се Момчило њиме хвалио.{S} Кад му је Рајко са својом мајком дошао једном у посету, |
| освести.{S} Тако је и са мном било.{S} Кад прође санак, дође грозница осећаја, а после ње — зд |
| у, те да његова помоћ не дође касно.{S} Кад је један од завереничке дружине, који је био код са |
| о летео озго, па бућнем у неку воду.{S} Кад тамо, а оно није то обична вода већ неко море, по њ |
| и.</p> <p>— Хвала и срећном случају.{S} Кад је била највећа невоља јавио нам се у помоћ један н |
| рицу своме, чувеном војводи Момчилу.{S} Кад је један пут у говору споменуо Тома битку код Перит |
| тово на самом путу из Сера за Драму.{S} Кад год је дотле дошао, није жалио такнути и до Драме, |
| узена изишао као савршени победилац?{S} Кад је цар Синиша устао да задовољавајући своје личне п |
| n="116" /> — као што сам доцније чула — кад сам ја била у Водену.{S} Али му нико није знао каза |
| p>— Беже кукавице, — јасно рече Гојко — кад најгора рђа међу њима паде.{S} Грче лукави, то ти ј |
| м, синко, невесео — вели један од њих — кад сам ноћас снио немиле снове!</p> <p>— Ништа, ништа, |
| ком учињено?</p> <p>— Тако је.</p> <p>— Кад се довече са свим смркне, сићи ћеш Гојку, и отворић |
| гом раном пао и онесвестио се.</p> <p>— Кад сам дошао себи, било је све већ свршено.{S} Градско |
| ожјег олтара разгњеви и плану:</p> <p>— Кад нећеш, деспоте, да поштујеш своју реч, да Бог да у |
| ће се икад од Војихне раставити.{S} Ал’ кад је Војихна брзо и ненадно преминуо, старац се проме |
| и неодређено.</p> <pb n="167" /> <p>Ал’ кад се још једном понови сумњива звека, неко испод чадо |
| за четири друга.{S} Он то крије сада, а кад је био дете и сам је причао.{S} Зна он рећи и за шт |
| у приличној даљини назорице за њима, а кад оне са својим пратиоцем ступише већ у двориште цркв |
| рити.</p> <p>Гојко без речи пристаде, а кад је остао сам под јелом, не могаше се довољно разабр |
| са њом загрли, па се пољубише у лице, а кад је Угљеша са искреним поштовањем пољуби у руку и он |
| о је у поверењу светле ћесарице наше, а кад се врати она ће му поверити и другу дужност.{S} Пов |
| двориште, па га неопажено посматраше, а кад он бејаше близо, она упита Видосаву;</p> <p>— Како |
| ојка њена отвореност још више зачуди, а кад му она рече, да није родом из Жегљигова већ далеко |
| /p> <p>Стари ратници држе се витешки, а кад осете да су се проредили, поново се окупе око краља |
| зато, певај!</p> <p>Певач се поклони, а кад они продужише даље по логору, он седе и запева друг |
| а стићи овамо са свом својом војском, а кад прими и наше јунаке, поћи ћемо право ка Дренопољу.{ |
| био безбрижан, Мрак се брзо спустио, а кад ветар поче да шиба капљицама, које по мало промицах |
| <p>— Истина је.{S} Нек мине ова ноћ, а кад сутра сунце гране наћи ће наше мисли у једном уму и |
| ењу и кренуше рано из јутра за Драму, а кад овамо стигоше, наиђоше на још хладније и затегнутиј |
| .</p> <p>Веће весело прими ту новину, а кад Гојко одушевљеним речима понови Угљеши, како му ста |
| н примио Гојка и с истинском радошћу, а кад је разабрао какве му поруке шаље Угљеша с краљем, о |
| и купине, прилазећи Рајку с леђа.{S} А кад дође близо, притаја се, и непомичан ћуташе неколико |
| ање обласним и државним пословима.{S} А кад је добила женско дете, потоњу деспотицу Угљешину, ј |
| могласним клицањем свих гледалаца.{S} А кад је хтео да по ново куша судбину, Мара се одлучи да |
| се витезима нико одупрети не може.{S} А кад се после победе вратимо, не брини се, ако на мени б |
| ваљаношћу чета, што су пристизале.{S} А кад још тој војсци дода јунаке из драмске области, у ко |
| че, њега нема, ал’ и она не трене.{S} А кад је уморну савлада и преваром освоји сан, она на мах |
| аију, али му реч у грлу застајаше.{S} А кад стаде Исаија, он узбуђено запита:</p> <p>— А, велиш |
| се братски са њим загрли и пољуби.{S} А кад виде, да је недалеко од њега нека женска прилика, к |
| ваше гласника о погибији Рајковој.{S} А кад виде, да га никако нема, Тома слућаше несрећу.</p> |
| слику вечито задржати пред собом.{S} А кад погледа поново, очи му бејаху влажне.{S} Он диже ру |
| е чуђаше, па сумњиво махну главом.{S} А кад Тома продужи говор, којим је очевидно уверавао вођу |
| ри и цркву српску са цариградском.{S} А кад и то срећно постиже, имао је слободније руке за спр |
| ји се лагано спушташе низа стрмен.{S} А кад сиђе доле између два брега наиђе под једном жалосно |
| замери, него што га је срце вукло.{S} А кад се нашао у планини, одаслао је своје ловачке помага |
| у своме господару искрено и верно.{S} А кад по неко од њих науми, да са свим прекине са витешки |
| ред њих, гледајући их испод очију.{S} А кад би са свим близо, Јелена га јасно али презриво погл |
| алете с копљем у руци право Гојку.{S} А кад дође ближе пусти оштро копље, и оно се пребацивши Г |
| Наложише по ново ватру, па ћутаху.{S} А кад штогод особито у памети наиђе, напомену кратко, па |
| <p>Ана и Мара доста брзо одмицаху.{S} А кад дођоше до места, где се савија пут, те донекле иде |
| је врати у Сер.</p> <pb n="42" /> <p>А кад се чуло да ће Угљеша за кратко време и доћи, почеле |
| единих жупа и градских управа.</p> <p>А кад још поносници, који водише товарне коње, принеше во |
| и да јој у сузама све исприча.</p> <p>А кад је дошла у Видосавину собу, отворила је срце своје, |
| у средини своје жупске војске.</p> <p>А кад се прочу, да се у Серу сабира велика војска, придру |
| љ пријатељу у невољи и оста верна слуга кад сазна да је господар мож’да обманут.</p> <pb n="80" |
| а избегне.</p> <p>— Ипак ће га стићи ма кад.</p> <p>— Али он одлази да смишља и извршује нова н |
| уж, и као јунак и као човек од срда, па кад је хтео да крунише речи своје, приђе ка прозору и о |
| је иде ли још каква помоћна војска, па кад би далеко у магли или у облаку од прашине разабрала |
| ашног новог непријатеља свих нас.{S} Па кад бисмо се ослободили погибли, онда бисмо могли опет |
| Силан је страх овладао у Дренопољу, од кад се чуло, да је судар са маћедонским владарима неизб |
| ајко.</p> <p>За тим додаде:</p> <p>— Од кад се не видесмо!{S} Па ипак —</p> <pb n="126" /> <p>— |
| ! — рече један.</p> <p>— Гле, сад, а од кад се ти поче бринути за мир душе, кад нити постиш ко |
| другој</p> <pb n="103" /> <p>Готово од кад памти за се вечито је по катунима, па се свико̑ на |
| био, колико пута рањен, па и колико је кад блага задобио.{S} Своју главу и мишицу, светло оруж |
| није ни Гојко ту.{S} Али је дошло време кад Рајко мора да обиђе Трилис.</p> <p>Кад је сутра дан |
| е помућена гласовима, што случајно чуше кад се властела међу собом разговараху о тешким данима. |
| првога бедема два пута већ променила, и кад је звоно са високог торња на истим вратима огласило |
| ово доба?</p> <p>— Свуда и увек, где и кад ти.{S} Срдиш ли се, деспоте?{S} Опрости, али ја мис |
| ! — одговори Рајко.</p> <p>— Бићеш ми и кад —</p> <p>— Не будеш овде.{S} Не брини.</p> <p>— Хва |
| јој витеза, кад ју је Гојко поздравио и кад му је она Бога прихватила.</p> <pb n="112" /> <p>Из |
| о потпуном изгнанству турском у Азију и кад је страховао за успех тако великог предузећа, сруши |
| или преко првог већег моста, што долази кад се пређе трећина пута од Драме ка Крстопољу, Тома р |
| вета, о коме се говори и верује.{S} Али кад Ана настави:</p> <p>— Једини искрени пријатељ мој у |
| радовао гласу о скупљању војске.{S} Али кад се војсковође из појединих жупа са својим одељењима |
| бра моја Љубо, — одговори Угљеша. — Али кад ти велиш, без сумње је тако.{S} А ти си, мож’да, оп |
| о тражаше правац, куда му ваља полетети кад га господар ободе.</p> <p>— Не умаче нам више! — гр |
| послао златну сабљу, а шта ће тек бити кад султан стигне амо!{S} И велики га Лала-Шахин сада ч |
| раше Рајко.</p> <p>— Ипак ћемо га стићи кад тад! — одговори Гојко.</p> <p>— И ја тако мислим.</ |
| м срећом својом, заборави на то.{S} Тек кад је сазнао за Томино злочинство и према Јелени, план |
| Прво се појави само нејасна контура као кад таласи помоле окрајке неког потопљеног предмета.{S} |
| да се ђаури не надају нападу, није имао кад да иде до Јевренос-бега, који је са војском чекао н |
| ма је, у осталом, било и то право, само кад су изнели главу.{S} Што се тиче новаца, они су већ |
| p> <pb n="169" /> <p>Вихор утишаваше по кад што својом јачином људске гласове, доносећи мало по |
| "*" /> <p>Било је са свим доцне под ноћ кад ћефалија Рајко изиђе из двора Анина, где је био нек |
| о доба, како остављаш певача у тренутку кад у песми стане ређати најлепше јуначке слике из скор |
| /p> <p>— Ха, нећеш умаћи! — јетко викну кад нагази на нападача.</p> <p>Бегунац виде да нема куд |
| Пловдина од лозе пловдинке.{S} Наточих кад се мало позабависмо тамо, док Азијате у град сатера |
| ио повео на Николу Алтомановића.{S} Баш кад је Марко мислио поћи овамо — тако јавља краљ нашем |
| другар. — И султан је задовољан.{S} Баш кад је победоносно улазио у бунтовничку Бигу, стиго̑ му |
| азити да се журе.</p> <p>Тома стиже баш кад они уседаху на коље.{S} Загледа се у вођу њиховог и |
| свој ловачки прибор, да за њ дођем баш кад треба!{S} Велможо, овде може бити свему крај!</p> < |
| тињака...</p> <milestone unit="*" /> <p>Кад се велика војска деспотовине Угљешине и војводине Б |
| ов дочек.</p> <milestone unit="*" /> <p>Кад труба са градског бедема огласи долазак високога го |
| срдачно пољубише.</p> <pb n="127" /> <p>Кад ступише у собу, Рајко устаде с Јеленом, која је бил |
| а тужнога покоља.</p> <pb n="177" /> <p>Кад се склопише крвави вали Маричини над њом, један мла |
| ="SRP18930_C23"> <head>XXIII.</head> <p>Кад је киша престала, растерана јаким ветром, који се с |
| id="SRP18930_C16"> <head>XVI.</head> <p>Кад се Гојко вратио с Јеленом у Сер, овде је већ било о |
| ml:id="SRP18930_C9"> <head>IX</head> <p>Кад се Тома Теологита онако непријатно растао од Рајка |
| ужности.{S} Ја ћу ти помоћи!....</p> <p>Кад по заповести Угљешиној уђоше к њима дворанке, да, и |
| година, остадох без игде ичега.</p> <p>Кад сам с очева гроба, на коме сам онесвешћена лежала, |
| њима поносници и друга послуга.</p> <p>Кад већ прилично бејаше измакао са својим пратиоцима, У |
| страха онесвеслу, однеше некуда.</p> <p>Кад сам дошла себи, нашла сам се у некој кућици близу п |
| , добре душе ал’ намрштена лика.</p> <p>Кад се серска и драмска војска састаше, проламаше се не |
| Божју на се и своја грешна дела.</p> <p>Кад логотет заврши читање, Угљеша се појави на прозору |
| г друга његовога стрица Момчила.</p> <p>Кад се лукаво Грче напило најлепшега вина, напевало и н |
| дара на Дидимотику до Дренопоља.</p> <p>Кад се осетио довољно заштићен у области турског царств |
| Рајковом међу градским платнима.</p> <p>Кад је излазећи из малог тамника ступио на последњи мос |
| ц — што је морао да иде за њима.</p> <p>Кад су лагано прелазили преко првог већег моста, што до |
| ред којом је био Тома Теологита.</p> <p>Кад пређе велики мост на јарку, што са стране главних в |
| знајући по помрчини наћи своје.</p> <p>Кад се ратници стадоше уклањати од ватара, жураше се од |
| ему, најбољи део драмске војске.</p> <p>Кад Љубоје уђе у логориште и поздрави ратнике са старом |
| аху покрај пута с обадве стране.</p> <p>Кад Угљеша би поред деспотице, кликну мушки и отворено: |
| ице на левој обали реке Мутнице.</p> <p>Кад грану зора и они стигоше под источне огранке Менике |
| први пут после Војихнине смрти.</p> <p>Кад су господа ушла у двор, звона престадоше, а весео с |
| Гојко не ослободи неизвесности.</p> <p>Кад је један пут Мара сама у градском врту обилазила цв |
| е то остало само у његовој души.</p> <p>Кад се већ приближио крај гостовању Угљешину, ћесарица |
| ту са посебним својим разлогом.</p> <p>Кад се једног предвечерја у доба сунчева заласка пред в |
| ма се збиља био у опште повукао.</p> <p>Кад му је играчка са ћесарицом и Маром код старе црквиц |
| дао Љубоја, коме не бејаше лако.</p> <p>Кад се по гласу, који са степеница долажаше, познало, д |
| заштите, и ако је Гојко далеко.</p> <p>Кад је са Рајком дошла до места, где се имала цела друж |
| шта се све у Крстопољу догодило.</p> <p>Кад је Ану прошао први потрес и туга због крстопољског |
| говораше отворено, незамишљено.</p> <p>Кад се мало после куцну пехарима са својим старим друго |
| кад Рајко мора да обиђе Трилис.</p> <p>Кад је сутра дан по њиховом одласку дошао Тома, искрено |
| ушташе на земљу, пожурише граду.</p> <p>Кад се појавише из црквице, зачу се јак писак, који је |
| топољ стигоше сутра дан у јутру.</p> <p>Кад стражар са тврђаве огласи долазак њихов, Гојко им п |
| а, па га привеза за један колац.</p> <p>Кад приђоше ватри, која се бејаше јако разгорела те пла |
| у чули од Гојка, И били су мирни</p> <p>Кад је сав тај посао био свршен, јави се, неопажен, Том |
| ичао како је деспотица писнула од бола, када је улазећи у тврђаву видела породични грб Војихнин |
| /p> <p>Ана је имала близу шесет година, када је Војихна умро.{S} Али је судба њена, честа у доб |
| .</p> <p>Био је момак од двадесет лета, када је била међусобна војна.{S} Рођена се браћа подели |
| ло је то знамените и тужне 1370 године, када је и Дренопоље пало из руку византиских у турске р |
| шло.{S} Али, хвала Богу, дође тренутак, када се човек освести.{S} Тако је и са мном било.{S} Ка |
| степенице високе куле, нити је осетио, када му се приближила.</p> <p>— Господару! огласила се |
| Певај Богме, брајко, ако нећеш сада ја када ћеш! — додаваше онај друг Благојев, што му у врту |
| о по души говорити.{S} Ако си, велможо, кадгод имао нада, жеља и снова, и ако си за њих какве л |
| {S} А једна ма и најмање основана сумња кадра је била привући сву пажњу Томину, само ако би бил |
| овим дивљим створовима.</p> <p>Тако је кадшто мислио Тома.</p> <p>— Играчка се и не узима у ру |
| је више пута очекивала.{S} И зора је по кадшто затече, њега нема, ал’ и она не трене.{S} А кад |
| ом изласку из града и да му китом цвећа каже, да ће на њега непрестано мислити и њему се надати |
| че, а ја се журим да ти нејасним речима кажем што срце осећа.{S} Чуј ме још мало, и ако знам, д |
| Хвала господару!{S} Али време је да ти кажем, да и ја не смећем с ума пророчке речи чудног исп |
| ца Ана.{S} Не треба ни једне речи да ти кажем о твоме поступању према њој.{S} Пазићеш увек да ј |
| зачу рог.</p> <p>— Ако буде деспотица, кажи јој да сам овде, — рече Мара и старац се удали.</p |
| /p> <p>— Ништа, ништа, чика Благоје.{S} Кажи сан, па ако ти не раскујем тајну без расковника <p |
| м знати — и ражаљеним гласом додавши: — кажи, молим те! — спусти главу на његова прса, да од са |
| добро и у вечитом леду топло!</p> <p>— Кажи да студен, што наступа, и вихор, што хита да обнаж |
| аше лаган али одлучан одговор.</p> <p>— Кажи му, — заповедаше већ гњеван часник турски тумачу — |
| аде тишина, после рече Богдан:</p> <p>— Кажи остало.</p> <p>—Све истиче из тога, — одговори Угљ |
| ко чути више.{S} Боље отиди у Драму, и кажи да си ти учинио последњу услугу деспоту Угљеши.{S} |
| оздрави све — ах — све — и деспотицу, и кажи да је Угљеша чинио своју дужност, али да га је — з |
| Видосава се саста на само са Исаијом, и каза му све.</p> <p>Стари се монах једва држаше на нога |
| брзо пробуди једног свог друга, па га, казавши му у чему је ствар, поведе са собом у врт.</p> |
| еним жељама.</p> <p>И сазнала је, па је казала доброј старој Видосави, а Гојко је тајну своје с |
| на.{S} Послуша ли је, спасао је себе, и казао јој, да је љуби.{S} Не послуша ли — он ће погинут |
| — Витеже, — рече она Гојку — ти си мени казао ко си, шта си и одакле си.{S} Истина, ја бих све |
| умириле речи, којима јој је Гојко јасно казао шта мисли и смера.{S} Видосава није више наваљива |
| /p> <p>— А хоћеш ли ми, незнани јуначе, казати свога имена, да знам ко ме у овој ноћи самца так |
| лазило је зло са друге.{S} Ко мени може казати, са које ће стране несрећа на деспотовину нашу н |
| у Видосави толико смелости, да се усуди казати Ани, како не треба судити пре, док се све о свак |
| едоше.</p> <p>— Ево, отац Исаија ће нам казати што више о судбини дана, што долазе, — рече једа |
| била у Водену.{S} Али му нико није знао казати шта је у истини, те је отишао и он незнано куда |
| Али јесам нешто видела, и то ћу ти радо казати.{S} Добри Угљеша мој!{S} Војна је крвав носао, с |
| то си од оца Исаије добила.{S} То ће му казати, да је велика невоља.</p> <p>Мара скиде с груди |
| ојку, и отворићеш му слободан излаз.{S} Казаћеш, да чиниш по моме одобрењу.</p> <p>— Учинићу, а |
| пре стајао.</p> <p>— Мила љубо моја!{S} Казаћу ти чисту истину, и ако ми је немила.{S} Душа мој |
| је увек говорио: док сутра постане јуче казаћу ти шта је у њему!</p> <p>— Твој брат, оче'? — за |
| дим, честит јунак, али ја теби за се не казах ни толико.{S} А то није право.</p> <p>Гојко се не |
| н долазио до клонућа — она ми је звезда казивала, да ипак не ћемо подлећи.</p> <p>— Тебе Бог шт |
| н.</p> <p>— А шта бих ти знао, синко, и казивати!{S} Тешко ми је, кад станем размишљати о судби |
| " /> <p>Слабљење звука од ловачког рога казиваше да се та група ловаца опет све више удаљује од |
| што свака црта лица, сваки покрет тела казиваше, бејаше неисцрпна одлучност. <pb n="5" /></p> |
| ни бејаху — нема сумње — гласници Божје казне над покорима, што се у Византији починише.{S} Они |
| сарице!{S} Не заборављај, већ испитај и казни кривца, — рече Гојко одушевљено.</p> <p>— Све нек |
| нулих Срба на Срб-синдигију љуто ће нас казнити.{S} Нама ће Алах ускратити милости своје, кад п |
| , тешка и од црвене коже израђена обућа казује, да је ноћник велико лице у земљи.{S} Снажном, ј |
| е!</p> <p>„Јер црне очи, морска дубина, казују страст ал’ и неверу.</p> <p>„А шта је друго вите |
| цару византиском Јовану V.{S} И није се кајао за то.{S} Кантакузен је свршио свој живот као зба |
| Алах!</p> <p>— Наш стег!</p> <p>— Знак, какав знак!</p> <p>— Боже, опрости!</p> <p>— Узбуна!</p |
| ча? — упита један озбиљније.</p> <p>— А какав је то сан? — навалише неки са питањима.</p> <p>-— |
| еспотица погледа Угљешу.</p> <p>— То је какав поклисар, мож’да чак од границе — одговори Угљеша |
| има чисто бејаше мило, што их не победи какав обичан ратник, па радо навалише на онога, да и њи |
| на брзо постајати мека женска природа, каква Је у почетку Јелена и била.{S} Њој је живот био т |
| а погибао и краљу и деспоту онака иста, каква је и простом пешаку и скромном поноснику.</p> <p> |
| ац и бродар.{S} Овамо чешће долазим.{S} Каква срећа што случајно дођох, кад и ти стиже!</p> <p> |
| ла.</p> <p>Рајко севаше очима:</p> <p>— Каква срећа те овде оставих свој ловачки прибор, да за |
| ули мотриљи.{S} Изгледала је иде ли још каква помоћна војска, па кад би далеко у магли или у об |
| ено се обрадовао рашчишћеним приликама, какве је у Драми затекао.</p> <p>— Мени — помислио је у |
| ухитри, рече:</p> <p>— Не бој се.{S} Ма какве ми гласе поклисар донео, одмах ћу доћи, да ти их |
| ипак је Угљеша налазио да ће ту бити и какве заслуге новог заповедника драмске војске Томе Тео |
| с истинском радошћу, а кад је разабрао какве му поруке шаље Угљеша с краљем, одмах је дао прис |
| мао нада, жеља и снова, и ако си за њих какве лепе и благе ноћи мислио, да ће се сви испунити д |
| језик, зна и по лету њиховом наслутити, какви ће — мили или тешки — догађаји наступити.</p> <p> |
| само њих и зна.</p> <pb n="163" /> <p>А какви греси?</p> <p>Бегунцу долазе само искрице, које м |
| овом опаком савезнику Анђелу може икада какво предузеће исклизнути из руку, Тома је био безбриж |
| му закуца брже.</p> <p>Ни одговора нити каквог знака.</p> <p>Он поћута и ослушну.</p> <p>Не чу |
| ово, што ногама газим, без сумње је мач каквог погинулог витеза.{S} Јесте.{S} Он ће ми сада доб |
| p> <p>— Војводо, сумње нема, ово је мач каквог нашег велможе.{S} Нађох га ту код моста.</p> <p> |
| због крстопољског догађаја — онаког, о каквом јој је испричао Тома — одлучи, да сече руку зара |
| а — и други јунак, Рајко, а душу његову каквом бојом зна сликати тек прошлост добре девојке, Је |
| изворима скупљају виле, где се купају, какву траву треба наћи па бити видовит.{S} Тражио је то |
| .{S} Деспоте, Угљеша!{S} Има неко доба, како остављаш певача у тренутку кад у песми стане ређат |
| се, кад се наже, те из колибе погледа, како се пламен одупире киши.</p> <p>Прође још неко врем |
| споду, а Ана је још непрестано причала, како су их разбојници изненадили на путу од старе цркве |
| ој.{S} Навршило се већ петнаест година, како си ми постала љуба верна.{S} И ко зна, колико би д |
| е на високој кули мотриљи, да се осећа, како се небесни свод спушта, да својом милином задахне |
| има — продужаваше Угљеша — неко време, како звезде у моме јату трну, бледе и нестају, па и сам |
| ари нас опљачкаше, а мој отац, који се, како један говораше, још тужне ноћи у Галипољу прекино̑ |
| је Властоје врло слаб.{S} Ана додаваше, како нема изгледа да ће и устати са болесничке постеље, |
| е уздисала а више приповедала Видосави, како је она слутила, да ће се све ипак добро свршити.</ |
| тражаше звезду своју.{S} Она не опази, како га се тешко косну срца, што јој о сјају своје звез |
| јица на коњима.{S} Напреже вид и спази, како се један одвоји и врати брзо натраг путем ка Дрено |
| реч, и брзо скочи на Лабуда, јер спази, како у кланац ступише неки коњаници у великом трку.</p> |
| олико смелости, да се усуди казати Ани, како не треба судити пре, док се све о сваком не сазна. |
| дању се виде безбројни планински ланци, како <pb n="4" /> се у бескрајност пружају; виде се на |
| Гојко одушевљеним речима понови Угљеши, како му ставља на услугу мишицу и мач, главу и живот, з |
| хујеш за ме?</p> <p>— Не.{S} Кад видим, како јуначки дереш матицом, расецајући таласе велике зл |
| ка као дете.{S} Данас је већ седми дан, како је Војихна сахрањен у малој градској капели, а он |
| х непријатеља.{S} Зар да тамо слуша он, како се они, који га отурише, славе и величају, како од |
| динства.{S} И то ти даје ведрине.{S} О, како сам се осетила срећном, кад си ономад рекао, да ип |
| загрли сина јединца.{S} Чини, госпођо, како те Бог учи, али —</p> <p>Ана задрхта:</p> <pb n="7 |
| {S} А овако —</p> <p>— Овако си урадио, како је требало.{S} Оставио си, да се ствар својим токо |
| свакој јаснијој звезди њено име онако, како су га старији пастири у његовој младости учили.{S} |
| исмо могли друкчије поступати до онако, како смо и учинили.{S} У име мисли о јачини српској, ко |
| акону Божјем и као што треба већ онако, како није вредно било.</p> <p>— Слава нашем господару, |
| све прегледао и нашао да је све опако, како је оставио ћесар Војихна издишући.{S} А он је и ти |
| а мало спустио, те се у сумраку видело, како му мишица набрецује, кад му се груди од силног узб |
| ни сами себи, остављени смо да гледамо, како на очи наше расте нова сила, нова снага дивљих Ази |
| ’да не видиш, ал’ је мојим очима јасно, како се сјај једне у другу прелива.{S} То је твоја звез |
| е другу стрелу и оком ухвати орлов лет, како се бејаше упутио даље на запад.{S} Овај други хита |
| они, који га отурише, славе и величају, како односе мегдане на бојном и љубавничком пољу ?{S} Н |
| лили, али се ипак знало, да они верују, како на Душану нема правога благослова.{S} Ни сам сјај |
| p> <p>У разговору са њом Исаија помену, како је Властоје врло слаб.{S} Ана додаваше, како нема |
| па одговара грчки.{S} Један пут видех, како изиђе из <pb n="123" /> двора велможе Томе.{S} И т |
| о чему се мисли моје баве.{S} Ти знаш, како ми је тешко, кад се препреке томе стану јављати.{S |
| е, — рече му Тома, па му онда испоручи: како га је ћесарица поздравила да управу у Крстопољу пр |
| и, и труђаше се, да буде веселија...{S} Како је красан растанак њен био!{S} Деспот се врло дуго |
| досава после малог размишљања.</p> <p>— Како ?</p> <p>— Невоље у раној младости мојој нагонише |
| е би никако ни могао извршити.</p> <p>— Како? — питаше зачуђено Ана.</p> <p>— И овако је ишло т |
| и мртав?—питаше он отварајући.</p> <p>— Како да није?{S} Нисам му дао ни зевнути.{S} Да се само |
| аше близо, она упита Видосаву;</p> <p>— Како се зове овај војвода!</p> <p>— То је тај туђин, ве |
| p> <p>Где ћемо гусле сад наћи?</p> <p>— Како где?{S} Та зар не знаш, јад те не знао, да оно нит |
| беде.</p> <p>— Хвала Алаху и пророку, а како смо Пловдин били поново изгубили и како су се ђаур |
| а, на омањим коњићима, шале:</p> <p>— А како да ти не будем, синко, невесео — вели један од њих |
| ></p> <p>Прошло је већ прилично времена како је у лаком оделу али у богатом огртачу изишао на к |
| алшу, господара северне Арбаније.{S} Од како је прошле године умро најстарији њихов брат Срацим |
| д Бугарске се немамо чему надати.{S} Од како је пре пет година умро њен цар Александар, она брз |
| сам вазда ценио будућност своју.{S} Од како сам је запазио — а то је давно било — она ме није |
| ико је ова блеђа.{S} Слутио сам, ал’ од како је пре три месеца онај чудновати испосник пророчки |
| <p>Један пут јој Тома Теологита причаше како стари свештеник разбира што ње у последње доба нем |
| вним вратима покривен црним превесом, и како су јој се тужним писком одазвале мајка и сестра Ма |
| о њима.</p> <p>Тешко је рећи, шта је и како је Тома о себи мислио, нити је лако било завирити |
| како смо Пловдин били поново изгубили и како су се ђаури надали, могао је и друкчије гласе султ |
| изненади али и обрадова, па и не запази како се Љубоје чисто устезаше да се са њим пољуби.</p> |
| их проба и пошалица забавних Мара опази како се далеко у облаку више њих вије нека грдно велика |
| кићења али лепо и дирљиво био испричао како је деспотица писнула од бола, када је улазећи у тв |
| {S} Стари су људи говорили да се сећају како им је причано, да је ова црквица управо метропола |
| — Помози Боже! — прошапта Гојко, намаче калпак на очи, прикупи дизгине Лабуду, па га ободе.{S} |
| ну.</p> <p>Гојко зајеца, витези скидоше калпаке, Исаија шапуташе свете молитве, и не би ока, ко |
| том злаћеном оделу војводском с високим калпаком, на коме се лелујала челенка и велико шарено п |
| .{S} Али се жртва не јављаше више.{S} А калпаци и челенке, што крвавом реком пливаху, не привла |
| ме, а старац, наслоњен леђима на повећу камарицу сламе и седећи на некој кожној простирци, мирн |
| назад, па крочи напред, пови се и отури камен далеко напред, па задовољно додаде:</p> <p>— Не р |
| мо се са друге стране реке један повећи камен одвали и одроњавајући за собом земљу и потискујућ |
| лива.</p> <p>Па онда узима и са̑м тежак камен од петнаест ока и њиме проба подбацивање.{S} Изма |
| /> <p>Било је вече у велико, кад су код камена за сјахивање, усред дворишта, стајале <pb n="1" |
| p> <p>На једном се месту бацају ратници камена с рамена.</p> <p>— Ха, ништа је то, брате са при |
| нећеш никоме пребацивати витешке белеге камене!</p> <p>— Још синоћ сам свакоме измицао у витешк |
| мном!</p> <p>Обојица сиђоше низ велике камене степенице, које се сјају на месечини.{S} Један з |
| ермерном предсобљу, из кога воде широке камене степенице на поље.</p> <p>— Тако је, — одговара |
| а Рајка, пребледе, руком се прихвати за камени сто, до кога стајаше, а усне, мало отворене, раз |
| лико војвода.</p> <p>Логотет се попе на камени наслон, који је стајао у сред дворишта служећи к |
| платна великог града Драме седели су за каменим столом, на коме је стајао кондир са пехарима, с |
| 5" /></p> <p>Рајко стиже Гојка на малим каменим степеницама.</p> <p>— А зна ли за твој ненадни |
| , подигнута повећа сада готово опустела каменита кула овалнога изгледа.</p> <p>Дворанин уведе М |
| уго знатно место у деспотовини; ту је и каменита тврђава Мелник, и Крстопољ на Беломе Мору, и П |
| ног лица засела су браћа Мрњавчевићи за каменити сто у великој богатој одаји Угљешина двора.{S} |
| на западу Гвоздена Врата; на северу је каменити Мелник на Бистрици; јужно се отвара поглед низ |
| елики кланац.{S} Лево и десно дизали се каменити брегови, а међу њима је текла једна далека Стр |
| ме о тврдо стење, што обележава почетак каменитог брда и паде мртва.</p> <p>Бегунац се поведе, |
| дугачком стазом до половине, па седе на камену клупу с леве стране.</p> <pb n="121" /> <p>Гледа |
| ћи за собом земљу и потискујући ситније камење падаше ка реци Јасно бејаше, да је одатле заседа |
| мачем, и његовом крвљу попрска песак и камење крај воде.</p> <p>Савладавши овога, Гојко се спр |
| p>— Не рекох ли?{S} Нит’ ме ко добаци а камо ли пребаци!</p> <p>Приђоше други и почеше бројати |
| — Тако је.{S} Мене је тај његов поглед, канда, стао скупих жртава.</p> <p>— Не разумем те, — пр |
| аше већ савладао нападача, па му својим каницама везиваше руке и ноге.</p> <p>— Шта је то ? ко |
| он је и пресекао на једном месту лагано канице, којима је био у квргу, али доста лабаво, везан. |
| ого примамљивог царства византиског.{S} Кантакузен је бледео у очима његовим.{S} Залуд се Тома |
| Јовану V.{S} И није се кајао за то.{S} Кантакузен је свршио свој живот као збачени царски наме |
| куће наше.</p> <p>— Тако је.{S} Матија Кантакузен је томе сведок.{S} Неће порицати ни Синиша.{ |
| напред!{S} Није то војска силног Матије Кантакузена, коју с муком разбисте.</p> <p>Турци одгова |
| у.{S} Није ли он у борби противу Матије Кантакузена изишао као савршени победилац?{S} Кад је ца |
| , раскинуло је сваке везе између њега и Кантакузена.{S} Они постадоше непријатељи.</p> <p>Момчи |
| е непобедни јунак Момчило водио противу Кантакузенове војске и његових савезника, турских чета, |
| им скривеним намерама, да Момчило служи Кантакузеновим плановима.{S} Али се после неког времена |
| p> <p>Међу тим Тома се није више враћао Кантакузену, за кога се могло знати да ће пропасти.{S} |
| ом отпаднику од цара византиског Јовану Кантакузену, али <pb n="35" /> су они, који су били бли |
| дужи: — Добра мајко!{S} Није једна суза канула у твојој кући због тог туђина, а ти ниси ни знал |
| господару.{S} И ја ћу сузу захвалности канути на одар ваљаног витеза!</p> <p>За тим се деспоти |
| о си сам.{S} Тражио си невину љубав, да канџама раскинеш.{S} Али си нашао судију!</p> <p>Тома, |
| аложена, већ бејаше предала судбини да, као и остале, утрне.</p> <p>У један мах Рајку се учини |
| војска пева и ужива у витешким играма, као да не пође у војну већ на свадбу најбољега јунака с |
| гите била је исто тако тамна и нејасна, као и његов карактер.{S} У Драми су, разуме се, о њој р |
| С Богом, мили гласниче!</p> <p>И Мара, као и нехотице, махаше руком опраштајући се са јатом жд |
| } Он је лежао до самих врата од чадора, као даје хтео да пркоси киши, која га, кад је ветар са |
| оји су испрекрштали пролазе око чадора, као да бејаху узнемирени толиком живошћу, те немирно ко |
| а — она је и сада онако сјајна и чиста, као вазда до сада. <pb n="9" /></p> <p>— Не, вараш се.{ |
| му је био савезник против Алтомановића, као да је окренуо лист и преврнуо вером.</p> <p>— Гле, |
| увијаху око спољне стране високе куле, као и нехотице погледа на звездано јато.</p> <p>Љуба то |
| диже своју главу и очима гледаше горе, као да тражаше небо и на њему Господа.</p> <p>— Тебе, Б |
| збиља, што му на лицу стална изгледаше, као што ни његовом белом господском лицу не бејаше потр |
| радосног клицања.</p> <p>— Буди витез, као што си и до сада био, па си ми брат а не млађи! — о |
| војим рудницима сребра и злата господи, као што травни пашњаци по висоравнима бејаху обилати хр |
| Тому — мисли, да су сви људи покварени, као што си сам.{S} Тражио си невину љубав, да канџама р |
| па је не могаше наћи, а зна је описати, као да ју је небројено пута имао у рукама.{S} Он добро |
| де <pb n="139" /> год ју је могао наћи, као што вредна чела не оставља у врту ни један цветак.{ |
| ађаху права!</p> <p>Старац заклопи очи, као да би хтео оживелу слику вечито задржати пред собом |
| јатељ.{S} Ми нећемо одступити пред њим, као што се не поклонисмо пред њима!</p> <p>— Тако је!</ |
| се коњиц чисто освежи, и копаше ногом, као да би хтео одговорити своме господару.</p> <p>— С Б |
| ко и Мара.{S} Разговор је био жив, пун, као што им је и срце било наде пуно.</p> <p>— Још ћу да |
| шинова, бејаше отворена.</p> <p>Лагано, као што отров улази у крв залазећи све дубље у тело нош |
| нади, и он пусти поглед низ мутну воду, као да тражаше јунака, кога самртно рањена посече на об |
| у?{S} А бејаше, збиља, лепа девојка!{S} Као пупољак ружин!{S} Хе, хе, а ко јој је крив, што је |
| ади певач. — То ми је све, што имам.{S} Као што се све окреће око земље и њој служи, тако и мој |
| .</p> <p>— Далеко је од добра, синко, — као забринуто вели старац. — Погинућу ти првом приликом |
| зио је у град Манастир <pb n="116" /> — као што сам доцније чула — кад сам ја била у Водену.{S} |
| ш кући покојног Војихне добра?</p> <p>— Као и себи самом! — искрено рече Љубоје.</p> <p>— Онда |
| > <p>— Нико.{S} Само се по мало одржава као свратиште господе, кад изиђу у лов.</p> <p>— А свра |
| S} Он је сада, свакако, стар.{S} Ваљ’да као и ја.{S} Он ми је, кад смо опсели једном Сер, живот |
| једној одаји малога двора, што се пружа као крило великог двора све до градског платна великог |
| Галипољу живео је мој млађи брат Матија као трговац, који је због својих услуга, што их је чини |
| срце, па се над мртвим Војихном заплака као дете.{S} Данас је већ седми дан, како је Војихна са |
| отац, потресен, реко, кад смо из далека као бегунци погледали на тужно место наше.</p> <p>Дотле |
| о срце своје.{S} Приљубио се уз Момчила као син уз оца, јер Рајко није свога оца ии запамтио. < |
| ских земаља стајаху једни према другима као отворени непријатељски логори.{S} Доглавници цара У |
| раној царевини.{S} Ми стојимо међу њима као јачи од сваког посебице, ал’ и као слабији од њих с |
| оре, по њему свуда сама пена ал’ црвена као сушта крв, а ја ту пену хватам, море ме љушка, а ја |
| p> <p>По том се старац мало замисли, па као за себе рече:</p> <p>— Деспот је јунак!{S} То сам и |
| {S} Прво се појави само нејасна контура као кад таласи помоле окрајке неког потопљеног предмета |
| У тихој звезданој поћи изгледаше Угљеша као страсни покајник пред благим исповедником, стајаше |
| су, покривени, стајали један до другог као <pb n="102" /> две одаје у зиданој згради.{S} Међу |
| милости своје, кад први витез наш паде као жртва зависти!</p> <p>Дервиш клече и диже руке прем |
| и стари дворанин Благоје, који заостаде као једини пратилац њен. — Недалеко је — продужи <pb n= |
| после, пуна бриге за тобом, нађем овде као и сада.{S} Деспоте, Угљеша!{S} Има неко доба, како |
| стаде наговарати Момчила, да се покаже као витез у већим државним делима.</p> <p>Нико није зна |
| клиње, да се стишају.{S} Они се разлазе као непријатељи и деле у таборе.{S} Залуд је ту Урош са |
| сећању слика некога Византинца, који је као бегунац био неко време у српском логору.</p> <p>Ево |
| лика, црних мало потуљених очију, које као да сакриваху лукавство, што одаваху црте лица а осо |
| тве на тебе пало, — говораше мало после као за себе војвода Богдан мачу.{S} Али си се ти ипак с |
| /p> <p>Безбројни чадори прекрилили поље као тице лабудови.{S} А јуначка војска пева и ужива у в |
| боде.{S} Лабуд силно фркну, скочи па се као стрела вину.</p> <p>— Војвода! војвода! — кликнуше |
| сарици заблисташе у очима сузе, које се као крупан бисер скотрљаше низ образе.{S} Она их није к |
| гом времену обрадова.{S} Радовала му се као дете што жељно пружа руке за мирисним цветом и шаре |
| <p>Сви се јако обрадоваше, глас пролете као муња кроз град и подграђе, а звона ударише на благо |
| е осмехну:</p> <p>— Ево ти руке! — рече као у шали, дижући своју десну руку.</p> <p>— Зашта? —и |
| убити из вида, да Драма до скора бејаше као засебна област.{S} Стари је Војихна и очи склопио, |
| о, говорио је и као деспот и као муж, и као јунак и као човек од срда, па кад је хтео да круниш |
| двору своју љубу, па је, на послетку, и као врховна поглавица обилазио потчињену му Драму и њен |
| њима као јачи од сваког посебице, ал’ и као слабији од њих свих скупа.{S} Сад се јавља нов непр |
| онда говорио дуго и живо, говорио је и као деспот и као муж, и као јунак и као човек од срда, |
| е и као деспот и као муж, и као јунак и као човек од срда, па кад је хтео да крунише речи своје |
| оја, тај посао рађен по закону Божјем и као што треба већ онако, како није вредно било.</p> <p> |
| дуго и живо, говорио је и као деспот и као муж, и као јунак и као човек од срда, па кад је хте |
| јунаци!</p> <p>— Живео деспот!</p> <p>И као бујица грунуше густи редови крстопољске војске са д |
| ра или уздах подземнога света.</p> <p>И као туча на родну њиву спусти се рука сваког коњика тур |
| његове верне љубе, ћесар Војихна, који као полузависни господар Драме оде Богу на истину. <pb |
| залутали витезови и вешти ратници, који као добровољци стадоше у редове одабране најамничке гар |
| старац хрзање коњско и неки глас, који као да дозиваше некога.{S} Лагано устаде и протрља очи, |
| е само син, а мени ће за тим одговарати као преступник.</p> <p>— Хвала ти, велика госпођо!</p> |
| пре но што га је Тома могао поздравити као свога владара, дочекао:</p> <p>— Звао сам те, војво |
| омчила.{S} На њих се све можеш ослонити као на најпоузданије стубове.</p> <p>— Бићу срећан, ако |
| озденом вољом брата нам морао устукнути као побеђен и прогнат?{S} Није ли се ваљало спремати за |
| који је стајао у сред дворишта служећи као степеница ради лакшег узјахивања и сјахивања с коња |
| е на облаку дуго, дуго, док ти се облак као провали или развуче, не знам ни ја, па ме испусти.{ |
| з племенитог срца његовог.</p> <p>У том као бесом гоњен излете из одаје, где су се гостили, јед |
| !{S} Да Богме!</p> <p>— А јеси л’ тачан као пре?</p> <p>— Да!</p> <p>— И поуздан?</p> <p>— Да!< |
| оловина месеца септембра, а блага јесен као да бејаше скупила сву драж својих дана те их смести |
| признао је врховну власт њихову.{S} Он као господар Срема не мисли више на одржање царевине.{S |
| војсци.</p> <p>Угљеша ободе коња, и он као стрела полете кроз ноћну тмину.{S} Остали за њим.</ |
| од Угљешиног коња, који је на мах стао као укопан.</p> <p>— Поздрављам те, господару наш и мил |
| борби противу Матије Кантакузена изишао као савршени победилац?{S} Кад је цар Синиша устао да з |
| о приморје.{S} Он је у два маха долазио као поклисар на двор мога поочима, и оба се пута дуже з |
| и не идоше нити+ могаху ићи тако далеко као сањалачке жудње Љубојеве.</p> <p>— Она је играчка з |
| је утонуо у тугу, а Рајку је било тешко као да се неке тужне успомене у души и пред очима његов |
| ин.</p> <p>— И оно ће нам пасти у крило као зрела воћка, — додаје безбрижно војвода Богдан.</p> |
| иде, да он уђе у врт.{S} Брзо и опрезно као мачка пређе простор до ограде од врта, ухвати се за |
| то.{S} Кантакузен је свршио свој живот као збачени царски намесник у манастиру, а лукави Тома |
| вала и још више препатила, изгледаше му као нека племенита Амазонка.{S} Он пође у разговору са |
| х није крила, а оне, необрисане, сијаху као најлепши урес у часу радости ожалошћенога лика стар |
| нџа и Марица, а врх свега фијуче ваздух као да пишти под клетвом столетних грешника.</p> <p>Пом |
| ног Галипоља.</p> <p>Пловдин је био још као оаза у пустињи заостао у рукама бугарским, захваљуј |
| оло, нек му се раскину пркосни —</p> <p>Као авет проби се кроз редове Гојкових чувара — атонски |
| немогло, стотина издише снивајући једну кап воде.{S} А гдегде жерав, који је негда летео од муњ |
| је драмске цркве.{S} До црквице је била капела са једном одајицом, у којој је становао неки оса |
| ко је Војихна сахрањен у малој градској капели, а он се тек први пут нађе за то време у друштву |
| са видело би се, да се барице од кишних капљица давно већ изгубише према поточићима јуначке крв |
| брзо спустио, а кад ветар поче да шиба капљицама, које по мало промицаху, старац устаде и уђе |
| кад је ветар са стране нанесе, дохвати капљицама.{S} Лежећи тако, гледаше у ватру, која се, у |
| и зашушта, разлетајући се двориштем.{S} Капци се на окнима затресоше а дах прве зиме стаде на з |
| исто тако тамна и нејасна, као и његов карактер.{S} У Драми су, разуме се, о њој разбирали и г |
| тих јунака, који се готово допуњаваху у карактерима својим.{S} Рајко је, и ако доста старији, б |
| ајке благост и тихо суђење а у витешком карактеру свога оца одлучност и постојанство.{S} Била ј |
| ом женскињу, те да његова помоћ не дође касно.{S} Кад је један од завереничке дружине, који је |
| ли један са плачкавичких <pb n="153" /> катуна Дејановићевих младом ратнику с обале Орфанскога |
| ш и хоће да се пред вама покаже овај са катуна више Радовишта.{S} Њега је вила, кад још дете бе |
| врсник.{S} Страшно ли је тада било!{S} Катуни и трла бејаху пуни бегунаца, немоћних стараца, с |
| и кровином.{S} Од те колибе почињали су катуни и трла, који су се продужавали северно и преко п |
| >Готово од кад памти за се вечито је по катунима, па се свико̑ на самоћу по неколико недеља.{S} |
| талим својим друговима у првом равнијем катуну.{S} Сунце је било већ зашло, а ветар је нагонио |
| > <p>Снажно запињу и вешто одбацују али катуњанима не добацују.</p> <p>Зној им се цеди низ лице |
| вини, где су и градови Прилип и Скопље, Качаник и Битољ и многи други.{S} Јужно од браће Дејано |
| преко расплинуте речице!</p> <p>А први кваси копитама другога.</p> <pb n="165" /> <p>Ту Су.</p |
| а провалију, испод које је малени поток квасио велике стене, а на врху провалије указа се на ко |
| ом месту лагано канице, којима је био у квргу, али доста лабаво, везан.</p> <p>Искочивши, он на |
| чешће пута у животу предавао своје пуне кесе блага.</p> <p>Али Томи није било свеједно.{S} Најв |
| S} На прагу је војна.</p> <p>— Војна? с ким?</p> <p>— С нечастивом силом агарјанском, с Турцима |
| наших крајева; скупоцени пехар најбољег кипарског вина остављаш у тренутку, кад ти га ваља испи |
| продужише да, уз лагано сркутање доброг кипарског вина, нагађају о приликама у Крстопољу, важно |
| сијао огањ јужњачке природе, у њему је кипела страст, а разум је лако уступио своје место осећ |
| ову, <pb n="109" /> Велбужду и Кратову, кипео је живот бујношћу придошле реке планинске.{S} Бог |
| ритрча мркову, који је, добро покривен, киснуо на пољу.</p> <p>У том и последњи пламичак огња у |
| ка при његовом изласку из града и да му китом цвећа каже, да ће на њега непрестано мислити и ње |
| а пружи кроз мален отвор ноћне стражаре киту поменка.{S} Он брзо узе, и руком мило отпоздрави о |
| ></p> <p>Властоје је таман просто и без кићења али лепо и дирљиво био испричао како је деспотиц |
| /p> <p>Ал’ није киша са неба већ земље, киша, што је оба коњица готово у исти мах дигоше јурећи |
| коња.</p> <p>— И јесам путник, кога ова киша натера да сврати мало до тебе.{S} Из даље сам запа |
| оче јаким ветром, а за њим склопи силна киша.</p> <p>Ватре се почеше нагло гасити, а многи се р |
| 930_C23"> <head>XXIII.</head> <p>Кад је киша престала, растерана јаким ветром, који се с нова п |
| то чује.</p> <p>Пљусак.</p> <p>Ал’ није киша са неба већ земље, киша, што је оба коњица готово |
| ирајући са велике гомиле оно оздо, које киша није много овлажила, па устаде и упути се на поље, |
| p>Ветар је већ био престао, а крупна се киша спусти.</p> <p>— Одржаће се, и неће се загасити, ј |
| Одржаће се, и неће се загасити, јер ће киша брзо проћи, — рече старац за се, кад се наже, те и |
| али се вихор снажи и обнавља.</p> <p>И киша стаде, а он се разузда.</p> <p>Хује столетни грмов |
| , нема ни живота!</p> <pb n="105" /> <p>Киша је све непрестано падала и ако већ много слабије.{ |
| овом опоменом на дужност његову.</p> <p>Киша је већ попустила али се вихор снажи и обнавља.</p> |
| натерати мало лепе а који много штетне кише.{S} Он зна, на којима се изворима скупљају виле, г |
| колибе погледа, како се пламен одупире киши.</p> <p>Прође још неко време, а старац, наслоњен л |
| рата од чадора, као даје хтео да пркоси киши, која га, кад је ветар са стране нанесе, дохвати к |
| све спаваше тврдим сном.</p> <p>Силној киши, која никако не престајаше, одупираше се само једн |
| та.</p> <p>Коњи се повише, земља тутњи, кишне се барице деле.</p> <p>Бегунац иде, да спасе глав |
| а превеса видело би се, да се барице од кишних капљица давно већ изгубише према поточићима јуна |
| Намести ситнијег грања око двеју омањих клада, које су биле у преклад сложене, па уђе у покриве |
| покадшто хујање ветра.</p> <p>На некој клади више млина под брегом хукну буљина.</p> <p>Неки с |
| у пута, кад уђе у један не много велики кланац.{S} Лево и десно дизали се каменити брегови, а м |
| брзо скочи на Лабуда, јер спази, како у кланац ступише неки коњаници у великом трку.</p> <p>— П |
| поноснику.</p> <p>А тада се заче опште клање у свему простору, и да ноћ не крије непробојном ц |
| ски пустињак.</p> <p>Монахиње приђоше и клекоше, а Исаија продужи тихо свете молитве.</p> <p>Ма |
| Ана, па им стави руку на главу, кад они клекоше. — Боже, ти спој, ти благослови!</p> <p>Месец з |
| аге јесење ноћи страховито се разлегаше клетва фанатичног дервиша.</p> <p>Месец зађе за облаке, |
| ених удара и рана; вика и писка, јаук и клетва, дозивања и одзивања, вриштање коња, звека сабаљ |
| мење! — додаде Рајко.</p> <p>— Доста је клетве на тебе пало, — говораше мало после као за себе |
| о нећу — грмну Вукашин.</p> <p>— Ни без клетве! — громко доврши Угљеша.</p> <p>— Невоља државна |
| рх свега фијуче ваздух као да пишти под клетвом столетних грешника.</p> <p>Помрчина.{S} Ни једн |
| Месец зађе за облаке, а правоверни чуше клетву и задрхташе од страха...</p> </div> <div type="c |
| и зато што сам испред твога копља морао клећи!{S} Тако —</p> <pb n="82" /> <p>Гојко прекиде реч |
| >— Синовица монаха Исаије!</p> <p>Рајку клецну нога, срце му убрза, крв јурну У образе, и он, н |
| у се рукама и у врту се дочека на ноге, клецнувши.{S} Тако постоја неко време, па се лагано ста |
| више +ни дигао.</p> <p>Кршила сам руке, клечала, плакала, молила Бога да ми помогне, али — судб |
| а! — болно писну, па покри лице рукама, клече поред Угљеше и од срца зајеца.</p> <p>— Јуначе, — |
| према ономе, што држаше го нож.{S} Мара клече до Ане и склопљеним рукама мољаше разбојнике.</p> |
| ар, кад томе буде време!</p> <p>И Гојко клече до болног оца, па саже главу.</p> <p>Властоје зад |
| и оно се пребацивши Гојка, који на мах клече, преби о стеновит шиљак, који се из воде издизао. |
| ш паде као жртва зависти!</p> <p>Дервиш клече и диже руке према месецу:</p> <p>— Заклони лице с |
| душом борио.</p> <pb n="93" /> <p>Гојко клечећи држаше десном руком очеву главу а левом покри л |
| .</p> <p>Кад Угљеша би поред деспотице, кликну мушки и отворено:</p> <p>— С Богом! — па ободе к |
| ушај свој.</p> <p>— Напред, витезови! — кликну Угљеша а вихор прихвати његову реч</p> <p>Трубе |
| > <p>— Тебе Бог штити, господару мој! — кликну деспотица.</p> <p>— Али има — продужаваше Угљеша |
| војника.{S} Трубе огласише знак, а чета кликну:</p> <p>— Живео деспот !</p> <p>— Алах, ил-Алах |
| рела вину.</p> <p>— Војвода! војвода! — кликнуше коњаници познавши Гојка и његовог Лабуда.</p> |
| аније.</p> <p>Соколови су, жељни плена, кликтали на дворишту, кад су осетили час поласка.{S} Хр |
| {S} За мало па се већ чује лајање паса, кликтање, одјекивање ловачких рогова и по неки нејасан |
| ратиоце.{S} Чувши после толиког времена кликтање и дозивање рогом ловачким, деспотица Љуба ожив |
| > <p>— Још сјаје звезда над Прилипом! — кликташе краљ Вукашин, кад се сукоби на североисточној |
| је личне прохтеве и ненасите жеље удари клин у јединство српске отпорне моћи са ових страна, ни |
| лика, јер црквица не имаше чак ни свога клисара.</p> <pb n="83" /> <p>Ту је Ана чешће долазила |
| т, захори се велика дворана од радосног клицања.</p> <p>— Буди витез, као што си и до сада био, |
| разлегаху се горе од веселих ратничких клицања, а Угљеша бејаше задовољан драмским одељењима.< |
| осторијама пред великим двором, гласним клицањем поздравише господара свог.</p> <p>Тако је Угље |
| рави са војводама, који га громогласним клицањем радости дочекаше.{S} Стари се Властоје пољуби |
| т, пожњео је успех, праћен громогласним клицањем свих гледалаца.{S} А кад је хтео да по ново ку |
| двором, грмнуше хиљадама грла радосним клицањем, које се више никако и не прекидаше, па ни онд |
| уво лишће полеће са ње у висину, дружба кличе, и после неког времена витез се враћа у ред са до |
| лене!</p> <pb n="142" /> <p>Ана од чуда клону и седе, а Љуба јој задовољи прву радозналост.</p> |
| Војводо — с Богом — војводо... и Љубоје клону на коња.</p> <p>Рајко га прихвати, па га скидоше, |
| ом бејаше сачувао.{S} Рука му задрхта и клону, а он тужно додаде:</p> <p>— Мач краља Вукашина!{ |
| свладан тешким ранама јуначки крајишник клону коњу на врат, па покуша да се скине, ал’ га снага |
| орити, али му речи засташе.{S} Глава му клону на прса.</p> <p>— Његова је рана без пребола, — р |
| теретом брига и бременом времена знатно клонула, а војна, о којој очекиваху гласове свакога час |
| ан одзив са другог врха планине.{S} Већ клонула природа чисто оживе.</p> <p>Деспотица Љуба није |
| а цветне садове, који бејаху од студени клонули, уђе у врт Гојко, и приступи слободно Мари.</p> |
| је више одушевљавао одблесак и ако јако клонулог ипак још много примамљивог царства византиског |
| ма, кад је и брат ми Вукашин долазио до клонућа — она ми је звезда казивала, да ипак не ћемо по |
| .</p> <p>Ушавши, старац доведе друга до клупе, где је Рајко требао да главом плати своју честит |
| Исаија!</p> <p>Гојко изненађен скочи с клупе:</p> <p>— Исаија?</p> <p>— Да.{S} Да га не знаш, |
| са мном до оне јеле, па ме причекај на клупи, ја ћу се пожурити.</p> <p>Гојко без речи пристад |
| врбу, где ти мене веза!</p> <p>Обиђоше клупу.</p> <p>— Разумеш ли, а? — говораше старац, па се |
| м стазом до половине, па седе на камену клупу с леве стране.</p> <pb n="121" /> <p>Гледаше звез |
| ха, ха!</p> <p>— Пожуримо мало ову нашу кљусад, јер смо. много заостали, — рече старац, и обоји |
| <pb n="11" /> мосту код бедема и шкрипа кључева у великој гвозденој брави на градским вратима.< |
| а, ха, ха! — усиљено се насмеја Тома. — Кнегињица се без разлога преплашила.</p> <p>Рајко севаш |
| га:</p> <p>— А девојка, синко?</p> <p>— Кнегињица Мара, оче!</p> <p>Старац се задовољно осмехну |
| м и шали —</p> <p>— Душа моја страда, а кнегињица мисли да се тек шалим!{S} Судбина ми је, види |
| са одлуком, рече:</p> <p>— Сумње нема, кнегињице, ово је Фаталан сусрет.{S} Уклонио сам се из |
| х —</p> <p>— Велможо! ја —</p> <p>— Не, кнегињице, нисам велможа, већ роб, роб свога срца и — т |
| ивши врата за собом.</p> <p>— Извините, кнегињице, али мене је овамо пуки случај нанео.</p> <p> |
| > између ћефалије трилиског и наше лепе кнегињице.</p> <p>Љубоја текну у срце, а Тома додаде:</ |
| миру настављао свој превод богословске књиге грчкога писца Дионисија Ареопагита, прекидајући п |
| исарства стоји много.{S} Однећеш од нас књигу деспоту Костадину Дејановићу и његовом брату десп |
| nt> <div type="titlepage"> <p>12 СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА 12</p> <p>ПРВЕ ЖРТВЕ</p> <p>ПРИПОВЕТКА |
| Исаије.</p> <p>Монах Исаија у часовима књижевне забаве са деспотицом Љубом читао би јој одломк |
| рним животом и тишином, у којој би свој књижевни и преводнички рад могао продужити, отерала је |
| ка, или би са њом расправљао о старијим књижевницима и беседницима византиским.</p> <p>Исаија с |
| запљускује обалу на којој се он одмара, ко што завидим и неранџи, коју сада мож’да сише!</p> <p |
| а пролажаху недалеко од мога мучилишта, ко зна шта би од мене још било.{S} Не говорах ја залуд |
| ћу прећи.</p> <p>Гојко јој о себи рече, ко је и одакле је, толико, колико су и други у граду мо |
| /p> <p>Он само стењаше.</p> <p>— Рекох, ко је, — одговараше место њега старац. — А шта ће? пита |
| </p> <p>Он проговори:</p> <p>— Реци ми: ко сам? заточеник или слободан војвода?</p> <p>— Војвод |
| иваше руке и ноге.</p> <p>— Шта је то ? ко је то доле? — питаше брзо Рајко.</p> <p>— Зликовац, |
| е стране, прилазило је зло са друге.{S} Ко мени може казати, са које ће стране несрећа на деспо |
| лији.{S} Веле чак, да су га и убили.{S} Ко зна!{S} Где нема Божјег благослова, нема ни живота!< |
| Јунаци, овуда је пут у вечни живот.{S} Ко је витез, нека не опрашта!</p> <p>Тако грмљаше Гојко |
| — додаде, гледајући везанога.</p> <p>— Ко си ти? шта ћеш овде? — оштро питаше Рајко овога.</p> |
| војске ближе средини бојишта.</p> <p>— Ко? — викну неко.</p> <p>— Ћефалија Рајко!</p> <p>— Жив |
| га он чу неке ускорене кораке.</p> <p>— Ко је то? — грмну војник поново, у у пола устаде а срце |
| рти цара Стефана, крив он сам.</p> <p>— Ко? велиш.</p> <p>— Цар Стефан.</p> <p>— Гле!</p> <p>— |
| уби, кад Ана на то одговори :</p> <p>— Ко зна, шта се крије у најближој будућности!{S} Мож’да |
| /p> <p>Тома, полубудан, скочи:</p> <p>— Ко је? шта је?</p> <p>— Крв у врту, убијен човек! — одг |
| усти.{S} На мах му сину мисао:</p> <p>— Ко зна, шта је могло бити ?</p> <p>Он проговори:</p> <p |
| неко испод чадора јако викну:</p> <p>— Ко је то?</p> <p>Одговора нема.{S} У место њега он чу н |
| одговори Угљеша.</p> <p>— Добро.{S} Ал’ ко да нам помогне, ђаво или Бог?</p> <p>— Бог!</p> <p>— |
| јка!{S} Као пупољак ружин!{S} Хе, хе, а ко јој је крив, што је била тако лепа!</p> <p>— А где с |
| итез пожурити ?</p> <p>— Да!</p> <p>— А ко је он?</p> <p>— Ја!</p> <p>Из Јелене проговори опет |
| аше руке!</p> <p>— Не иди.{S} Тебе нема ко чути више.{S} Боље отиди у Драму, и кажи да си ти уч |
| на руку.{S} Она се трже, па брзо, да је ко не затече, <pb n="147" /> обриса сузне очи, и труђаш |
| одаде:</p> <p>— Не рекох ли?{S} Нит’ ме ко добаци а камо ли пребаци!</p> <p>Приђоше други и поч |
| на, како си ми постала љуба верна.{S} И ко зна, колико би душа моја више страдала да јој у часо |
| врло ровити.{S} Нама предстоји борба и ко зна колико дуга и мучна војна с Турцима.{S} Између н |
| и старац. — То ћу и да урадим.{S} Да ми ко помогне убацити тамо зликовца.</p> <p>Рајко се упути |
| ани јуначе, казати свога имена, да знам ко ме у овој ноћи самца тако мило разговори? — упита ст |
| же, — рече она Гојку — ти си мени казао ко си, шта си и одакле си.{S} Истина, ја бих све то рад |
| Њега је нестало, отишао је тајанствено ко што је и дошао, мож’да да тражи витеза, који ће га б |
| че бринути за мир душе, кад нити постиш ко што треба, нити што приложи цркви? — насмејаше му се |
| прежу.</p> <p>Даље грабе и лете.</p> <p>Ко зна колико времена језде?{S} Бегунац за цело не, гон |
| се снажно надимаху.</p> <p>— Љубо, кол’ко си добра! — проговори Угљеша. — Ти се бринеш за ме.{ |
| у крваву сабљу и предао Турцима.{S} Зла коб!</p> <p>Тешка слутња паде и осталима на душу.{S} Ућ |
| а је она држала за домаћу несрећу и злу коб.</p> <p>Ни Видосави а још мање другима није била та |
| мој!{S} Војна је крвав носао, страшан и кобан.{S} А ти се ове војне не плашиш.{S} Ти си уверен |
| — болно рече Угљеша.</p> <p>— То би био кобан дан!—додаде Вукашин.</p> <p>— Мож’да и ноћ! — зав |
| абуне на логор, који се на мах прену из кобнога сна.</p> <p>— Оружје!</p> <p>— Јунаци на ноге!< |
| ти:{S} Тома, што је знао да гвожђе ваља ковати док је вруће, Љубоје — што му је Тома реко да им |
| ги хитац не промаши, и орао вијући се у ковитлац са раширеним крилима паде код најнижег градско |
| низ мутну воду, као да тражаше јунака, кога самртно рањена посече на обали узевши му остатак о |
| тио са свога дугог пута Тома Теологита, кога је она држала за домаћу несрећу и злу коб.</p> <p> |
| говоре се рудари и пошљу једног монаха, кога су умолили да подсети Костадина на погодбу и ма њи |
| у велико био ученик младога Византинца, кога Рајко у једнодневном бављењу своме и не виде.</p> |
| ине.{S} Уђох да овде премишљам о ономе, кога овде — нађох —</p> <p>— Велможо! ја —</p> <p>— Не, |
| ло напред!{S} Није то сила цара Синише, кога ипак победисте.{S} Јунаци, напред!{S} Није то војс |
| доброга коња.</p> <p>— И јесам путник, кога ова киша натера да сврати мало до тебе.{S} Из даље |
| се никад више није надала, и с Исаијом, кога је једва била и запамтила, учинио је, те је од ама |
| апуташе:</p> <p>— Далеко, далеко је он, кога волим и кога очи сада узалуд траже!</p> <p>— Завид |
| ког, други су били уз младог Душана, за кога је тада слушао да је његов врсник.{S} Страшно ли ј |
| ома се није више враћао Кантакузену, за кога се могло знати да ће пропасти.{S} Није му се врати |
| га поочима дошао је други властелин, на кога су се сви жалили.{S} Несуђени војно мој долазио је |
| е свога војна при отвореном прозору, са кога се лепо видео један део звезданог неба.</p> <p>— Г |
| а ми је сада најпотребнија.{S} Онај, од кога си ме пре неколико дана спасо̑ у Крстопољу, пустић |
| > <p>Они стадоше.{S} Богдан узе мач, од кога се држак са горњом половином бејаше сачувао.{S} Ру |
| Драми, па је очекивао гласове ако ни од кога другог а оно од вернога пријатеља Рајка.{S} Укаже |
| ше главом онај мирни старац пастир, код кога је Гојко недалеко од Радовишта преноћио на свом пу |
| нику, а сам је Мару одвео у друштво, из кога се била издвојила прилазећи њему.</p> <p>Од тога ј |
| 1" /> у великом мермерном предсобљу, из кога воде широке камене степенице на поље.</p> <p>— Так |
| p> <p>Дворанин уведе Мару у доњи део из кога су полазиле стрме степенице за горе.{S} Мара пође |
| <p>— Далеко, далеко је он, кога волим и кога очи сада узалуд траже!</p> <p>— Завидим мору, које |
| ио неки туђин, који је живео повучено и кога сам ја ту затекла.{S} Он је био моме поочиму више |
| де, руком се прихвати за камени сто, до кога стајаше, а усне, мало отворене, размакоше се, гото |
| једним предсобљем.</p> <p>— Станује ли когод овде ? — упита Мара дворанина.</p> <p>— Нико.{S} |
| еритеорион, одрасла, брижно однегована, код тетке своје, ћесарице Ане — у миру проводити дане.< |
| бејаше главом онај мирни старац пастир, код кога је Гојко недалеко од Радовишта преноћио на сво |
| за Солун а ван области мога поочима.{S} Код мене је био тај туђин.{S} Говорио ми је лепо, ласка |
| p>— Добра снахо, — осмехну се Вукашин — код таке љубе није тешко Угљеши бити велики!</p> <miles |
| шким левентовањем и да остане на свагда код свога господара, Угљеша му је радо давао проније за |
| битка Момчилова била је његова погибија код Перитеориона, града недалеко од обала Белог Мора.{S |
| аће Дејановића већ куца османлиска сила код Самокова испод Рила.{S} Они морају с нама.{S} Они ћ |
| >Дан хода на запад од оног крвавог поља код Чрноменских Лугова а близо пута, што води у Пловдин |
| еш на свом коњу до нашег ловачког стана код млина, нађи светлога деспота и реци му: „Велможа То |
| , прешло преко пута, што далеки Самоков код Балкана везује са Крстопољем на мору, па се, остављ |
| се у ковитлац са раширеним крилима паде код најнижег градског бедема.</p> <p>Тома се окрете Мар |
| се упути североистоку ка Тунџи, која се код Дренопоља улива у Марицу.</p> <p>Гонилац не изоста. |
| није знао нити је могао слутити шта се код Пловдина догађа, угасио се живот једнога старог вит |
| путу из Ипсале за Дидимотику Тома срете код старе, добро му познате, грчке крчме један мали одр |
| о!</p> <p>— Моји синови морадоше остати код савезничке војске моје и Балшићеве противу силе Алт |
| ато је Хаџи-Ил-бег сада у великој части код свакога.{S} Султан му је у радости послао златну са |
| вом.{S} Знао сам све, који су у милости код цара.{S} Проценио сам њих и њихову силу, па не нађо |
| захвалности, што му је Властоје једном код Крстопоља на обали Белог Мора спасао живот од морск |
| >Кад му је играчка са ћесарицом и Маром код старе црквице осујећена, Тома је био ван себе од гњ |
| своје ловачке помагаче, па је сам остао код студенца.</p> <p>Ту га, на положеном деблу једног с |
| дан од завереничке дружине, који је био код саме црквице, у шибљу код ограде, прикривен, звижда |
| један пут у говору споменуо Тома битку код Перитеориона и неко мало своје учешће у тим крвавим |
| , који је био код саме црквице, у шибљу код ограде, прикривен, звиждањем кроз прсте јавио, да с |
| а, негована добрим сестрама у манастиру код Водена...</p> <p>На место мога поочима дошао је дру |
| "*" /> <p>Било је вече у велико, кад су код камена за сјахивање, усред дворишта, стајале <pb n= |
| ач каквог нашег велможе.{S} Нађох га ту код моста.</p> <p>Они стадоше.{S} Богдан узе мач, од ко |
| ланаца на покретном <pb n="11" /> мосту код бедема и шкрипа кључева у великој гвозденој брави н |
| XIV.</head> <p>У празорје паде у Марицу код самог моста, што ниже крвавога разбојишта прелази н |
| љину.{S} Ипак висока, тешка и од црвене коже израђена обућа казује, да је ноћник велико лице у |
| повећу камарицу сламе и седећи на некој кожној простирци, мирно посматраше огањ и његово поступ |
| > <p>— Живео!</p> <p>И велика дрвена, у кожу омотана чутура непрестано кружаше из руке у руку.< |
| гаша Дејановића, граничећи се на северу Козјаком и Витошем, на југу Гвозденим Вратима а са запа |
| ра.{S} Са њом иђаше погружена Видосава, која своје добре госпође ни сада не остављаше.</p> <p>— |
| не бејаше потребна густа и пуна брада, која само повећаваше суровост изгледа овога мож’да у ду |
| а намера Гојкова већ мало већа слобода, која донекле младости и приличи.{S} Али ја не говорим д |
| Свете Горе.</p> <p>Али се милост Божја, која нас аше оставила, више не враћаше.</p> <p>Била је |
| аку од прашине разабрала, да је војска, која несумњиво иде у помоћ српској сили, радосно би се |
| племенита госпођа и образована женска, која је знала схватити озбиљност прилика, што од неког |
| "144" /> <p>— И мојим! — огласи се Ана, која изиђе иза густе вреже бршљана, што се обавијаше ок |
| оздрави она два сјајна црна ока Марина, која га благо испраћаху.</p> </div> <div type="chapter" |
| од морских гусара.{S} Крупна јуначина, која је превалила преко шесет лета, седе косе, браде и |
| ојој будућности.{S} Отклонила се сумња, која је његову душу често морила, а на место њено дошло |
| ху.</p> <p>Али тај живот прекрати бура, која отпоче јаким ветром, а за њим склопи силна киша.</ |
| о у борби за Српство.{S} Света десница, која те носила!{S} Вечан ти покој, јуначки краљу !</p> |
| де је већ било отпочето купљење војске, која се и даље преко целог лета све до јесени лагано са |
| <p>Није било куће баштиничке и сеоске, која није послала бар по једног војника, а из многих се |
| његовом?</p> <p>— Има!</p> <p>— И руке, која ће се посветити?</p> <p>— Има!</p> <p>— И жерава, |
| Љубе Угљешине, кћери Војихнине и Анине, која је часове туге своје разгаљивала у ученом говору с |
| се на крајњој десној страни густе лесе, која се око Угљеше непрестано савијаше.</p> <p>— С Бого |
| погледу, црних очију и расплетене косе, која јој је падала низ леђа — одиста и не личаше на оби |
| е, неопажен, Томи неки Грк из Прависте, која је неколико часова на запад од Крстопоља.</p> <p>— |
| да добаци моје муке и невоље до браће, која пролажаху недалеко од мога мучилишта, ко зна шта б |
| ивала прве снове своје девојачке среће, која ми се указала у младом витезу једном.{S} Тај је ви |
| а у вече седео је Љубоје у својој соби, која је била слабо осветљена.{S} Очекивао је Гојка.</p> |
| и господар Војихна, и о деспотици Љуби, која је дошла на погреб свога оца.{S} Говорило се о туз |
| је мучила неизвесност послова у Драми, која је добила новог господара, па је страховао и за св |
| л’ још доста крепке природе, у дивљини, која није ни без својих особитих чари, Мари срце закуца |
| а и Видосава, разговарајући се о војни, која је на прагу</p> <p>Јелена, говорећи с Видосавом, у |
| е одмах постала нераздвојна друга Мари, која је већ све од Гојка била сазнала, а добра Видосава |
| један колац.</p> <p>Кад приђоше ватри, која се бејаше јако разгорела те пламеном осветљаваше н |
| гиту уклонио сам са досадашње му части, која је припала часнијем, — и Угљеша показа руком на Го |
| даде и он паде под ноге турској коњици, која с нова придолажаше.</p> <p>— Витезови, најбољи јун |
| ти Гојку о својој љуби а његовој мајци, која је рано умрла и коју Гојко није ни запамтио.</p> < |
| ток, па се упути североистоку ка Тунџи, која се код Дренопоља улива у Марицу.</p> <p>Гонилац не |
| д чадора, као даје хтео да пркоси киши, која га, кад је ветар са стране нанесе, дохвати капљица |
| паваше тврдим сном.</p> <p>Силној киши, која никако не престајаше, одупираше се само једна ватр |
| инили.{S} У име мисли о јачини српској, која ће моћи дати отпора свакој најезди на ове крајеве, |
| осумњичио моје пријатеље, ни доставом, која би циљала да баци сенку на искреност и љубав нашу. |
| а и Чрномена.{S} Сам са својом војском, која му је била при руци напао је, а Јевренос-бег дошао |
| ступише у собу, Рајко устаде с Јеленом, која је била силно узбуђена.</p> <p>За Рајком приђе и о |
| ишао не опростивши се добро ни с Маром, која је за његов ненадни и брзи полазак сазнала од Видо |
| м у тренутку употребио погодну личност, која је могла творити много зала па ипак дати користи, |
| се рука сваког коњика турског на жртву, која му бејаше најближа.</p> <p>— Алах, ил-Алах! — пона |
| ља.</p> <p>Мара скиде с груди амајлију, која јој је на свиленом гајтану висила о врату, пољуби |
| к коњског топота, и неку нејасну звеку, која се с времена на време пажљиво отклањаше.</p> <p>Је |
| Он ће у Велбужду узети и њихову војску, која се тамо летос сакупљала, па ће <pb n="135" /> онда |
| јом поздрављаху на првом бедему војску, која поред њих пролажаше.{S} А много женскиње из подгра |
| обале речне, Гојко срете једну женску, која је хтела у лаком чуну прећи на другу страну.{S} Он |
| у страну.{S} Он се загледа у ту женску, која му се учини нешто необична са свога слободног крет |
| одо, да ти саопштим једну своју одлуку, која се тебе тиче.{S} Дренопоље је пало.{S} Ћесар Војих |
| у му се разли нека веселост, диже руку, која се тресла, и спусти је на главу Гојку:</p> <p>— Да |
| > <p>Угљеша, Љуба и Мара одоше на кулу, која је млину и његовим зградама давала изглед неког ут |
| ублажио.{S} Он је дигао тешку анатему, која је на народ српски била бачена, кад је српска цркв |
| !</p> <p>Полете напред и загрли Јелену, која му, лијући крупне сузе, паде на груди.</p> <p>Исаи |
| ицама.{S} Лежећи тако, гледаше у ватру, која се, у почетку јако, заложена, већ бејаше предала с |
| воју нову, још му непознату, познаницу, која се на скоро врати ка јели.</p> <pb n="113" /> <p>— |
| бећавши да ће чешће походити деспотицу, која ће у Драми остати до јесени.</p> <milestone unit=" |
| рена војска, па за Гојком утону у сечу, која се у средини бојног поља све већом жестином обнављ |
| заклетву, да ми не излети страшна реч, која жигоше издају.{S} Ја хоћу спаса свима а не себи!</ |
| ресе, и предусретљивошћу, <pb n="32" /> која је била напред прорачуњена.</p> <p>Једина је била |
| овући у се и са својом нећаком Маром, — која је, изгубивши и оца и мајку у једној опсади Мосино |
| есте, узвишена ћесарице!</p> <p>— Је ли која душа остала гладна после тога?</p> <p>— На моју ду |
| у непрестано обасипа хвалом, услужношћу која не би ломила његове интересе, и предусретљивошћу, |
| оз бурну ноћ танки звуци убојних труба, које страховитом циком својом зваху на узбуну.</p> <p>Т |
| ситнијег грања око двеју омањих клада, које су биле у преклад сложене, па уђе у покривену, пра |
| м а десну пруживши једној групи звезда, које су биле источно од њих.</p> <p>— Познајем, ено је! |
| благослова огњишта свог, свога гнезда, које ће радо свити сада.</p> <pb n="132" /> <p>Јелену ј |
| заставом и са стотином добрих коњаника, које је при себи имао.{S} За тим је разаслао гласнике п |
| ја шапуташе свете молитве, и не би ока, које не ороси суза.</p> <p>У тај мах стражар са куле на |
| да груне на зидине турскога Дренопоља, које бејаше због тога у страху и трепету.</p> <p>Било ј |
| о о паду Дренопоља па онда о приликама, које је оставио њихов покојни господар Војихна, и о дес |
| > <p>Била је бура са свима неприликама, које се на таком путу могу доживети.{S} Гусари нас опља |
| ио, а кад ветар поче да шиба капљицама, које по мало промицаху, старац устаде и уђе у колибу.</ |
| је ту застао.</p> <p>У чешћим бојевима, које је дотле непобедни јунак Момчило водио противу Кан |
| ставивши Ану збуњену немилим гласовима, које јој је донео.</p> <p>После неколико тренутака изиђ |
| да утишам узрујаност међу становницима, које с мора гусари на глас о смрти ћесара Војихне почеш |
| н без икаквих већих знакова одликовања, које његово наименовање доноси.{S} Брзо је познао људе |
| рвим редовима чадора трилиског одељења, које бејаше па ударцу турског одреда што са источне стр |
| рено место, дружина се поскида са коња, које прихватише копљаници. <pb n="50" /> Таман се разда |
| или главне делове скромнога обиталишта, које су после изводили у мање преграде, покривајући све |
| не бејаше глас људске питомости и срца, које зна да није вечито.{S} То бејаше рика рањенога тиг |
| ода, мушког и женског, старог и младог, које се бејаху из подграђа искупиле у просторијама пред |
| колико користи.{S} За измирењем цркве, које сам преко посрбљених Грка извршио, морао сам још н |
| .</p> <pb n="121" /> <p>Гледаше звезде, које су слабо трепериле на небесном своду, па онда спус |
| тарој ћесарици заблисташе у очима сузе, које се као крупан бисер скотрљаше низ образе.{S} Она и |
| ице и очи своје, да њоме заустави сузе, које срце не штеђаше.{S} Ана држаше велику воштаницу а |
| ом одељењу своје <pb n="118" /> војске, које је под његовим Марком и зетом му Ђурђем Балшићем с |
| пред очима прошлост, најлепше тренутке, које је доживео, и будан снива, прелазећи с једне слике |
| стире се пространо и равно красно поље, које се дубоко са севера завршује повећим висовима.</p> |
| нападну на турску престоницу Дренопоље, које ће мож’да и без боја заузети.</p> <p>Сви се јако о |
| разгањају у соби велике воштане свеће, које у позлаћеним светњацима стоје на столу.</p> <pb n= |
| ј светлости ни могао опазити неко лице, које стајаше близо храста, куда је Рајко имао да прође |
| , пошавши са деспотицом низа степенице, које се отворене увијаху око спољне стране високе куле, |
| ица сиђоше низ велике камене степенице, које се сјају на месечини.{S} Један заповеди нешто стра |
| си?</p> <p>Бегунцу долазе само искрице, које му у сећању буде прошлост.</p> <p>А једна засја ма |
| под Сером.</p> <p>Деспотове стегоноше, које бејаху по појединим жупама, развише своје стегове, |
| пу главу са црном дугом косом на груди, које се снажно надимаху.</p> <p>— Љубо, кол’ко си добра |
| његову.</p> <p>Бдења, молитве и помени, које су смирени служиоци олтара Божјег читали за покој |
| и који ли је стегоноша...</p> <p>Гласи, које је Гојко донео деспоту, обрадовали су све у Серу.{ |
| дође на ред љутња на многе неугодности, које се данас осећају због метежа и раздвојености, једа |
| се ваљало спремати за све случајности, које могу лако и ненадно наступити?{S} Је ли Вукашин ок |
| абуда.</p> <p>То бејаху поуздани момци, које је опрезни Исаија у последњем часу, сумњајући на Т |
| зденим Вратима а са запада Овчим Пољем, које је било у Вукашиновој краљевини, где су и градови |
| рмнуше хиљадама грла радосним клицањем, које се више никако и не прекидаше, па ни онда, кад се |
| {S} Високо одликовање чином деспотским, које је добио од Византије, раскинуло је сваке везе изм |
| Ил-бег главом је платио своје јунаштво, које нам је донело Срб-синдиги, српску погибију.{S} Зав |
| ња, бирајући са велике гомиле оно оздо, које киша није много овлажила, па устаде и упути се на |
| ављиваше, да Ану утврђује у господству, које јој припада по заслугама преминулог Војихне, и дај |
| 3" /> лика, црних мало потуљених очију, које као да сакриваху лукавство, што одаваху црте лица |
| а онда спусти главу у обе шаке од руку, које бејаше подлактио на колена.</p> <p>Тако је неко вр |
| да узалуд траже!</p> <p>— Завидим мору, које запљускује обалу на којој се он одмара, ко што зав |
| > <p>— И твоме скором венчању!</p> <p>— Које неће, брате, бити без твога.</p> <p>И одоше даље у |
| трашна сила нових завојевача Турака, за које се већ видело да се стално мисле на Балкану настан |
| ше и паштила, да сазна његове мисли, за које јој је слатка слутња наглашавала да одговарају њен |
| могаше се довољно разабрати од утисака које на њ учини та женска.</p> <p>Сунце је нагињало зап |
| један од првих и најлепших залогаја, на које је зинула гладна чељуст змаја османског, који је г |
| ога.{S} Лагано устаде и протрља очи, на које се већ почео сан навлачити.{S} Изиђе у двориште, и |
| 179" /> заштитим са солунске стране, са које је вазда најслабија.{S} Опростите, браћо!{S} Прост |
| деспотовине и то баш са оне стране, са које смо најслабији.{S} Док је још била у пуном сјају с |
| ло са друге.{S} Ко мени може казати, са које ће стране несрећа на деспотовину нашу навалити?{S} |
| д је мој добри поочим пао у постељу, са које се није више +ни дигао.</p> <p>Кршила сам руке, кл |
| оња и оружја, други за часак знадоше са које стране непријатељ улази у логор.</p> <p>Ратници се |
| и?{S} Врло лако може да дође са оне, од које се никад нисам надао !{S} Тешка је неизвесност при |
| он охоло изиђе из ходника на терасу, од које су се спуштале степенице у градски врт.</p> <p>Угљ |
| јекнух, и занех се у тешку бољетицу, од које дуго времена боловах.</p> <p>Туђина је нестало, от |
| цима, Угљеша опази на врху стене, испод које је крај пута студенац, некога, који, с дрвеним крс |
| , гледала је у мислима провалију, испод које је малени поток квасио велике стене, а на врху про |
| е старац није плашио.{S} Погледао је, с које се стране гомилају облаци, па је био безбрижан, Мр |
| адоцњењу, и ако је било жупа удаљенијих које су већ биле стигле.</p> <p>Љубоје је довео на хиља |
| етити?</p> <p>— Има!</p> <p>— И жерава, који ће стићи његовога коња?</p> <p>— Има !</p> <pb n=" |
| није имао кад да иде до Јевренос-бега, који је са војском чекао на половини пута између Једрен |
| под које је крај пута студенац, некога, који, с дрвеним крстом у руци, прекршташе кроз ваздух њ |
| где стари дворанин Благоје дави некога, који се са земље отимао.{S} Брзо прискочи, ал’ старац б |
| раму и ишао даље, али не бејаше никога, који се у почетку обрадовао његовом доласку.</p> <p>— Т |
| Милост деспотова није захватила онога, који је ње највише заслужан.{S} До Гојка, забаченог и з |
| кога у граду, ал' никога више од онога, који је у души највише патио — од Маре.</p> <p>Она је с |
| аше тужна ноћ: звезда последњег витеза, који је с минулим јунацима стварао величину и царство с |
| што је и дошао, мож’да да тражи витеза, који ће га боље разумети.{S} Али се вара.{S} Угљешина ј |
| Ту, крај једног студенца, нађе Љубоја, који се у самоћи одмарао.{S} Љубоје је некада био страс |
| да не би глас допро до старог Властоја, који се поболео.</p> <p>— По вашој заповести, узвишена |
| <p>— Али зар нема у овом граду јунака, који ће учинити крај бићу његовом?</p> <p>— Има!</p> <p |
| снага Рајка и Љубоја, честитих јунака, који се готово допуњаваху у карактерима својим.{S} Рајк |
| скочише три, до зуба наоружана, човека, који по свему подсећаху на морске гусаре с југа.</p> <p |
| Гојко, показујући му једнога копљаника, који им привођаше два оседлана и спремна коња: једног з |
| орећи с Видосавом, уочи неког коњаника, који уђе у двориште, па га неопажено посматраше, а кад |
| ћ је опремио једног поузданог коњаника, који зна шта ће монаху поручити.{S} Дај ону амајлију са |
| 33" /> на зеленку.{S} На челу коњаника, који су у лепом и правилном поретку ишли, јахао је на д |
| па се окрете и са сребрног служавника, који принесе један дворанин, узе со и хлеб, подносећи и |
| 1371 године.</p> <p>Од веселих ратника, који знају вредност своје снаге, ври, тутњи земља, јечи |
| ћа му је погибао сада грозила од Гојка, који је <pb n="89" /> поред свих заседа ипак дошао здра |
| стреле.{S} Једна окрзну по руци Гојка, који се на мах лати мача и узде коњске.{S} Научени коњи |
| оштро копље, и оно се пребацивши Гојка, који на мах клече, преби о стеновит шиљак, који се из в |
| е руком опраштајући се са јатом ждрала, који се све даље губише ка југу.</p> <p>Врата се на јед |
| S} Из њега се улазило у друга два дела, који су, покривени, стајали један до другог као <pb n=" |
| Од те колибе почињали су катуни и трла, који су се продужавали северно и преко првих огранака п |
| дина, кад не бих веровао у успех посла, који ми ти повераваш.{S} Мене моја нада не вара! — прил |
| S} После тога се поздрави са војводама, који га громогласним клицањем радости дочекаше.{S} Стар |
| е Богданове изгуби за плавим бреговима, који је заклонише од жељних погледа оних, што осташе у |
| огаше разабрати у разноликим гласовима, који долазише нејасно и неодређено.</p> <pb n="167" /> |
| лом већом и мањом властелом и жупанима, који вођаху своје жупе.</p> <p>Није било куће баштиничк |
| њавчевића с пуно поштовања према онима, који их шаљу.{S} Сада је Костадин примио Гојка и с исти |
| више пута окушао у биткама са Турцима, који олако дођоше до источних граница његове драмске об |
| сазнало за крвав и тужан пад Пловдина, који је био бедем против османске навале, није тога жив |
| ежену на ђерђеву у место маленог крина, који је у почетку хтела.</p> <p>Пуна тешке слутње изиђе |
| ојска састати с војском краља Вукашина, који је опсео Пловдин, и оставио деспоте Костадина и Др |
| она бејаше права лична снага Угљешина, који се снажио непрестано доласком многих крајишника и |
| отац његове верне љубе, ћесар Војихна, који као полузависни господар Драме оде Богу на истину. |
| 43" /> прихвати узде од Угљешиног коња, који је на мах стао као укопан.</p> <p>— Поздрављам те, |
| би, трже и откиде ниску крупног бисера, који јој је био под вратом а испод огртача.{S} Бисер се |
| она га преведе преко малог уског моста, који је био мало више оног места, где је она хтела на ч |
| и српског војводе Богдана и Дејановића, који напустише одмах Пловдин.{S} Сви они нуде покорност |
| рај ватре, одломи се комадић од пањића, који је догоревао, распламте се за тренут и мало после |
| — јекну Рајко, ал’ се на питање монаха, који, такође узбуђен, скочи, брзо прибра:</p> <p>— Слуш |
| жељан да се трајније склоним од ловаца, који могу на ме наићи, уђох у ове зидине.{S} Уђох да ов |
| а певач окупио око себе чету скушалаца, који се стекоше, да чују песме о светом краљу и боју на |
| овила у сећању слика некога Византинца, који је као бегунац био неко време у српском логору.</p |
| /p> <p>Искочивши, он нападне на старца, који врдну мало у страну, те га нож дохвати по -одећи.{ |
| јући једну кап воде.{S} А гдегде жерав, који је негда летео од муње брже, стоји крај мртва ратн |
| га је после нестало.{S} А Хаџи-Ил-бег, који је са њим био појурио нашима, видећи да се ђаури н |
| е зинула гладна чељуст змаја османског, који је главу своју пренео овамо а телом и репом по Ази |
| ах скочи, јер јој се учини да чује рог, који објављује Угљешин долазак.{S} И у томе се не прева |
| Благословен од сада па до века Господ, који те, рабе Божји, посла к нама!</p> <p>Угљеша пољуби |
| градском врту обилазила цветне садове, који бејаху од студени клонули, уђе у врт Гојко, и прис |
| дати и њим и царством.{S} Знао сам све, који су у милости код цара.{S} Проценио сам њих и њихов |
| њаст младић подужих бркова а без браде, који у пуној ратној спреми уђе у њихову одају.</p> <p>— |
| ла, — рече Мари стари дворанин Благоје, који заостаде као једини пратилац њен. — Недалеко је — |
| о већ зашло, а ветар је нагонио облаке, који су се скупљали на небу.{S} Изгледало је, да ће бит |
| ренуше и без њега, а оставише гласнике, који ће га обавестити о њиховом одласку.</p> <p>У богат |
| добро и лепо а који зло и ружно време, који ће натерати мало лепе а који много штетне кише.{S} |
| S} Кад је један од завереничке дружине, који је био код саме црквице, у шибљу код ограде, прикр |
| ни куће ни кућишта.{S} Они једва памте, који им је бој био први, а ни један од њих не зна, у ко |
| Лабуда, скочи са њ, грмну на зликовце, који већ окренуше, и прихвати <pb n="85" /> онесвеслу А |
| А земља храброга <pb n="182" /> Угљеше, који нам зададе највеће јаде, већ ће се почети заузимат |
| ом краљевином у име свога таста Синише, који је у дубоким годинама на самртничкој постељи, али |
| скочи из вреже, држећи у руци свој нож, који му старац заборави узети, кад га је везао.{S} Помо |
| <p>— Да Богме! — одговори други. — Ви, који сте били манастирски ђаци па побегли зато што не т |
| ил-Алах!- ваљало се из даљине, али ови, који се стекоше у средини логора, главом платише смели |
| их и свакога.{S} Најпоузданији стубови, који су држали кућу нашу, почињу се рушити и издавати.< |
| њима је било честитих јунака али људи, који нису имали ни куће ни кућишта.{S} Они једва памте, |
| е борили.{S} Цео поход завршаваху људи, који су водили товарне коње с војничким и логорским пот |
| ст царици матери Јелени, и својих људи, који дођоше у земљу, до скора под јаким утицајем Визант |
| } Тома брзо притера свога коња ка вођи, који већ бејаше усео зеленка, па му нешто брзо говораше |
| {S} То бејаше стари игуман хилендарски, који ме из поштовања према моме стрицу монаху узе и пос |
| инске посаде налазили свој гроб у Томи, који је обећавао и — варајући ћутао</p> <p>А турски се |
| д и ја деспотску.{S} Ми бејасмо једини, који се одушевљавасмо мишљу о одржању оне снаге, коју о |
| .{S} Они су били лични чувари Угљешини, који их је добро пазио.{S} Међу њима је било честитих ј |
| .{S} Зар да тамо слуша он, како се они, који га отурише, славе и величају, како односе мегдане |
| Кантакузену, али <pb n="35" /> су они, који су били ближе Момчилу тврдили, да су у два маха за |
| нутака на мост ступише мож’да последњи, који се са српске стране враћају кући.{S} То бејаше вој |
| м је ишла коњица, а за коњицом војници, који су се пешке борили.{S} Цео поход завршаваху људи, |
| ких управа.</p> <p>А кад још поносници, који водише товарне коње, принеше војсци поткрепе у доб |
| ноги залутали витезови и вешти ратници, који као добровољци стадоше у редове одабране најамничк |
| ово све пропало.{S} Неке су бездушници, који су издајом хтели да стеку милости, проказали Турци |
| ај логорског огња.</p> <p>Добри коњици, који су испрекрштали пролазе око чадора, као да бејаху |
| ко ни једноме а најмање деспоту Угљеши, који је имао да издржи прве ударце турских завојевача.< |
| ме бејаше узрок Јелена и срећни случај, који ју је к њему довео онда, кад јој се он престаде на |
| и на мах клече, преби о стеновит шиљак, који се из воде издизао.</p> <p>Лабуд страховито захрза |
| провалије указа се на коњу неки јунак, који је јурио право у пропаст...{S} Она скочи, отури ђе |
| јко је, и ако доста старији, био јунак, који слабо помишља на свијање гнезда свога, а Љубоје је |
| појавише из црквице, зачу се јак писак, који је долазио недалеко од цркве, негде око њене оград |
| охолошћу мислио да накнади недостатак, који у томе ни њему не беше непознат.{S} Једно пак, чим |
| че Љубоју:</p> <p>— Гојко је бунтовник, који спрема Крстопољ, да се +оцепи од драмске области, |
| ки осамдесетогодишњи старац, свештеник, који је служио у црквици.{S} Он је у исто доба био у це |
| ру упоредо са њим тече још један поток, који се, тако исто, улива у Марицу.{S} Између та два ве |
| оцем коњаником и окретоше јужним путем, који је водио право у Крстопољ.</p> <p>По мрачној ноћи |
| ио широки палош са позлаћеним балчаком, који се завршавао златним крстом.{S} Левом је руком држ |
| еверне стране завршују великим потоком, који мало ниже, пресецајући пут утиче у Марицу, а још д |
| оста.{S} Она се са скупоценим поклоном, који се састојао из једног чисто златног путира са оста |
| киша престала, растерана јаким ветром, који се с нова подиже, са три стране непријатељ приђе с |
| е, — рекла му је она пред свима гласом, који је издавао свуколику неизвесност судбине њене у то |
| оје поремећено никаквим злобним гласом, који би осумњичио моје пријатеље, ни доставом, која би |
| после тога дочекао мутан и облачан дан, који је однео собом и твоје добро расположење — онда ће |
| а, незнани брајко, дајеш? — пита један, који се спрема да осветла образ себи и својима у скакањ |
| } Па да не би мој одговор чуо ош један, који је у куту те собице био, он му се окрете и рече:</ |
| .{S} Обојица ћутаху и гледаху у пламен, који се поступно гасио.{S} Дрво плане, пуцка, топлином |
| аког срца.</p> <p>То је био неки туђин, који је живео повучено и кога сам ја ту затекла.{S} Он |
| Ана ни Мара, а још мање стари дворанин, који бејаше прилично заостао у разговору са свештеником |
| и Маричини над њом, један млади Турчин, који је стајао на обали одакле се жртва и предала Мариц |
| p> <p>Логотет се попе на камени наслон, који је стајао у сред дворишта служећи као степеница ра |
| и, по небу, па се саже и подстаче огањ, који је на сред тога дворишта лагано горео.{S} Намести |
| p> <p>Старац уђе у предњи отворени део, који је оним двема преградама служио и за ограду околно |
| а се улазило у простран предњи њен део, који је био ограђен високом оградом од сламе, притврђен |
| ну нечији глас.</p> <p>То бејаше Анђео, који се са брега залете с копљем у руци право Гојку.{S} |
| ене онолике туге и жалости.{S} И Рајко, који се у врту зарече, да ће још сутра дан одмах раскрс |
| залуд...</p> <p>Јелена ућута, а Гојко, који је неколико пута у узбуђењу задрхтао док је она пр |
| !</p> <p>Мало доцније уђе у собу Гојко, који долажаше из Анина двора.</p> <p>— Браћо, — рече он |
| ваљајући читаве таласе забуне на логор, који се на мах прену из кобнога сна.</p> <p>— Оружје!</ |
| а она му пође у сусрет.</p> <p>— Глас, који ми је донео — рече јој он — ноћас гласник, није ми |
| зачу старац хрзање коњско и неки глас, који као да дозиваше некога.{S} Лагано устаде и протрља |
| а — помешаше се у један страховит глас, који се одбијаше у котлу, где је међу бреговима логориш |
| на мала врата уђе у велики дворски врт, који се на крају завршавао шумицом.</p> <p>Био је сетан |
| астави Гојко.— Краљев зет Ђурђе Балшић, који му је био савезник против Алтомановића, као да је |
| задрхта Рајко, скочи и притрча мркову, који је, добро покривен, киснуо на пољу.</p> <p>У том и |
| ко од Српског Гумна појави се на брегу, који стрмо падаше, у крви и ранама огрезао витез.</p> < |
| мило разговори? — упита старац војводу, који већ бејаше на коњу.</p> <p>— Војвода Гојко, син по |
| и. <pb n="59" /> Имао сам брата Матију, који је увек говорио: док сутра постане јуче казаћу ти |
| и, твоје је!</p> <p>Гојко приђе Љубоју, који га ухвати за руку и посади до себе.</p> <p>— Најва |
| аморног стуба, Гојко се окрете и Рајку, који је ишао за њим, ша’ну:</p> <p>— Синовица монаха Ис |
| p> <p>Гојка је мало знао, али по Рајку, који му се не допадаше ни мало са отворености своје, ни |
| од половине с десне стране у врат Грку, који на мах паде, а из ране шикну крв. .</p> <p>У том и |
| и сад требати! — говораше Тома Анђелу, који је био са њим дошао у Драму.</p> <p>— Готов сам на |
| о витез.</p> <p>Једва се држао на коњу, који се лагано спушташе низа стрмен.{S} А кад сиђе доле |
| очи, огрну суву кабаницу, и приђе коњу, који је, оставивши набацану му траву, дремао.</p> <p>— |
| чини.{S} Један заповеди нешто стражару, који је био на степеницама, и стражар оде.</p> <p>После |
| не бејаше лако.</p> <p>Кад се по гласу, који са степеница долажаше, познало, да је старешина ст |
| пламти у огњу, да осветли пута некрсту, који преко мора, нашег мора, прелази овамо!"</p> <p>Так |
| му али не ка ћесарици већ ка своме оцу, који је на самрти.</p> <p>Гојко се пожурио и одмах крен |
| ин Благоје једном младом грчком певачу, који држаше у рукама цитру.</p> <p>— Певај Богме, брајк |
| на брзо загушили радосни усклици оних, који су поздрављали сјајне успехе младога краља.{S} Вој |
| о је мој млађи брат Матија као трговац, који је због својих услуга, што их је чинио ђеновским и |
| и.{S} Гусари нас опљачкаше, а мој отац, који се, како један говораше, још тужне ноћи у Галипољу |
| х, — рече Љубоје показујући на застор — који је о зиду покривао шлем и оружје Гојково. — Узми, |
| и Гојко ми је добар пријатељ.</p> <p>— Који своме пријатељу срећу убија, душу тамни, наду одуз |
| жно време, који ће натерати мало лепе а који много штетне кише.{S} Он зна, на којима се изворим |
| аје који ће ветар донети добро и лепо а који зло и ружно време, који ће натерати мало лепе а ко |
| p> <p>— Останите.{S} Изгубио бих мож’да који тренут времена у вашој пратњи, а часови лете.{S} П |
| у његовој младости учили.{S} Он познаје који ће ветар донети добро и лепо а који зло и ружно вр |
| с Угљешом и нагађала, чија ли је жупа и који ли је стегоноша...</p> <p>Гласи, које је Гојко дон |
| уту, а старац се сав претвори у поглед, којим хтеде продреди кроз танки вео зорине помрчине да |
| — рече Гојко, и из недара извади писмо, којим му Рајко јавља догађај са Маром у горској кули.</ |
| ну главом.{S} А кад Тома продужи говор, којим је очевидно уверавао вођу о нечему важном, вођа м |
| ан дође из Сера гласник и донесе гласе, којима се Угљеша ни мало не обрадова.</p> <p>Дуго је са |
| пресекао на једном месту лагано канице, којима је био у квргу, али доста лабаво, везан.</p> <p> |
| Мару, толико су је исто и умириле речи, којима јој је Гојко јасно казао шта мисли и смера.{S} В |
| љеша се упути право великим вратима, на којима је још стајао превес, што је покривао грб Војихн |
| а који много штетне кише.{S} Он зна, на којима се изворима скупљају виле, где се купају, какву |
| о четири хиљаде извежбаних коњаника, са којима је ступио у бој на отвореном пољу противу много |
| те се са јачом снагом враћаше онима, од којих потече.</p> <pb n="169" /> <p>Вихор утишаваше по |
| /p> <p>— Затекао сам много рушевина, из којих је ваљало стварати тврде бедеме и грудобране.{S} |
| <p>Одморивши се мало, оставише коње, из којих је била читава магла од паре, па се почеше одваја |
| и су нам већи непријатељи од ових, ради којих се и договарамо.{S} Мој Угљеша, кад не би било љу |
| аборавио и да им тачно означи места, до којих ће трагати за злочинцима, па, ако их не нађу, да |
| јој је била једина утеха, једина душа, којој се могла без устезања поверити.</p> <p>— Ти опет |
| њена.</p> <p>Једина је била Мара, према којој је био неусиљено пажљив, па ипак и ту са посебним |
| Завидим мору, које запљускује обалу на којој се он одмара, ко што завидим и неранџи, коју сада |
| еном времена знатно клонула, а војна, о којој очекиваху гласове свакога часа, држаше слабе живц |
| } Прегореваше и заборављаше прошлост, о којој је сама наглашавала Томи при његовом поласку у Кр |
| после неколико тренутака из цркве се, у којој бејаху деспотица и ћесарица с осталим и народом, |
| {S} Жеља за мирним животом и тишином, у којој би свој књижевни и преводнички рад могао продужит |
| це је била капела са једном одајицом, у којој је становао неки осамдесетогодишњи старац, свеште |
| многих староседелаца своје деспотовине, којом је самостално завладао 1366 кад је одрекао покорн |
| Љубоје.</p> <p>— Да постигнеш срећу, за којом жудиш, — рече Тома.</p> <p>Љубоје се зарумене: <p |
| њега била је његова остала пратња, пред којом је био Тома Теологита.</p> <p>Кад пређе велики мо |
| ом но да нас забави, а последња забава, коју нам може дати, то је њено кршење.</p> <p>То је дру |
| мога вранца.{S} То је последња услуга, коју краљу могу учинити.</p> <p>И свладан тешким ранама |
| е недалеко од њега нека женска прилика, коју у мраку не могаше боље загледати, он заусти да гла |
| по жупама, да се скупља остала војска, коју је он у Кукушу дочекивао и испраћао у Сер.</p> <p> |
| , је ли раздељена у подграђу сва храна, коју одредих да се сиромашним домовима изда за покој ду |
| је то војска силног Матије Кантакузена, коју с муком разбисте.</p> <p>Турци одговараху једним у |
| За топлим даном наступила је хладовина, коју с времена на време помаже лак поветарац, што се, р |
| кој више припомогла сама личност Анина, коју су сви необично ценили и поштовали, ипак је Угљеша |
| душевљавасмо мишљу о одржању оне снаге, коју овде на југу затекосмо.{S} Шта је даље било, позна |
| ској.{S} Властела су заморена од бриге, коју им задају чести гласови са разних страна раскомада |
| остати пред оним делом краљеве војске, коју је краљ био повео на Николу Алтомановића.{S} Баш к |
| Серу је био главни логор јужне војске, коју је имао деспот Угљеша лично да поведе у бој против |
| је ћесарица Ана и даље остала у части, коју јој је положај преминулога Војихне давао.{S} Ташта |
| би у њу ступио, и да је остао у части, коју је до мало пре имао.{S} Овако — никако.</p> <p>Он |
| о на последњу и највишу лествицу части, коју је могао овде имати.{S} Одатле се само могао спушт |
| р.{S} У витешким делима и племенитости, коју певају наши певачи — а ја сам то чешће слушала — н |
| се он одмара, ко што завидим и неранџи, коју сада мож’да сише!</p> <p>— Сва се сада претварам у |
| ватру на дворишту.{S} Да одгоне студен, коју ноћ са собом донесе, ловци су пили, а да даду одуш |
| да се врлом витезу ода последња почаст, коју је истинито заслужно.{S} Благо мојих ризница стоји |
| ином нашао.{S} Сад ће настати војна, за коју он није у ствари никад марио.{S} Тешко би у њу сту |
| ти.{S} Она се противи реченој мисли, за коју се ја и брат ми заложисмо.{S} После свега тога ми |
| а ипак остадох ватрен у једној жељи, за коју се моја породица заложила, остадох непоколебљиво о |
| је очајнички и несвесно грчила руку, за коју је бејаше нападач ухватио, а другу је подигла прем |
| о од Рајка и Маре, ударио је косом, низ коју се лако спустио ка источној страни брега.{S} Ту, к |
| о Меникејских Гора и даље равницу, кроз коју се пружао пут, што је спајао Драму са Сером.{S} Ал |
| и а његовој мајци, која је рано умрла и коју Гојко није ни запамтио.</p> <p>Тако је Гојко дочек |
| ојсци дода јунаке из драмске области, у коју се много надао, онда се осећао срећнијим и задовољ |
| тај мах слуга показа осветљену собу, у коју она уђе а за њом и Гојко.</p> <p>Рајко застаде на |
| које се снажно надимаху.</p> <p>— Љубо, кол’ко си добра! — проговори Угљеша. — Ти се бринеш за |
| е, а весео се народ ухвати у два велика кола.{S} Држећи се за убрусе у колу запеваше песму, па |
| ик уведе и коња, па га привеза за један колац.</p> <p>Кад приђоше ватри, која се бејаше јако ра |
| опали.{S} Ево — и она се лако спусти на колена — преклињем те —</p> <p>— Устани, мила љубо моја |
| шаке од руку, које бејаше подлактио на колена.</p> <p>Тако је неко време ћутао и мислио.</p> < |
| вранца без белеге а десну је спустио на колено.{S} За њим су ишла два часника а до њих трубач < |
| ановића близо пута била је једна повећа колиба.{S} Уз неке старе рушевине пастири су наслонили |
| ц устаде и уђе у колибу.</p> <p>Цела се колиба делила на три дела.{S} С поља се улазило у прост |
| јући све то сламом и кровином.{S} Од те колибе почињали су катуни и трла, који су се продужавал |
| — рече старац за се, кад се наже, те из колибе погледа, како се пламен одупире киши.</p> <p>Про |
| <p>Једне летње вечери седео је пред том колибом неки старац у пастирском руху са великом чупаво |
| лад сложене, па уђе у покривену, праву, колибу.</p> <p>Ветар је већ био престао, а крупна се ки |
| шубару.</p> <p>После тога устаде, уђе у колибу, и изнесе ражанице, скорупа и млека, да се војво |
| о мало промицаху, старац устаде и уђе у колибу.</p> <p>Цела се колиба делила на три дела.{S} С |
| скочи с коња, па га поведе ка уласку у колибу.</p> <p>— Бог ти добро дао, путниче и намерниче, |
| си ми постала љуба верна.{S} И ко зна, колико би душа моја више страдала да јој у часовима сум |
| њима је, дакле, само толико растојања, колико је дугачак мост.</p> <p>То знају сад обојица.</p |
| смо.{S} Али не захватисмо толико снаге, колико нам треба, да сами на својим плећима изнесемо це |
| Теби из Кукуша војводе Богдана ?{S} Хе, колико да ти дам?{S} Доста ће ти бити и половина овога |
| ружје с непријатељем, и тада ћу видети, колико сам добро учинио, тако радећи.</p> <p>Свргнуће Т |
| олног дворишта.{S} Прегледа још једном, колико се могло разабрати, по небу, па се саже и подста |
| зрену пре четири године, кад сам видео, колико су се осилили наши противници под згодним изгово |
| од њих не зна, у колико је битака био, колико пута рањен, па и колико је кад блага задобио.{S} |
| приповеда ако не све а оно бар онолико, колико му неће бити зазорно.</p> <p>Орфанским јунацима |
| о себи рече, ко је и одакле је, толико, колико су и други у граду могли већ знати.</p> <p>— Неп |
| ати ваљаних помоћника?</p> <p>— Толико, колико треба!</p> <p>— Добро.{S} За добру услугу боља н |
| .{S} Од тога часа немам мира ни толико, колико сам дотле могао имати.{S} Савез туђих владара ра |
| наиђоше и обиђоше смрт ?</p> <p>Толико, колико пута коњи крочише у брзом лету свом.</p> <p>Вихо |
| е неко од оних што посматраху војску, — колико ли има вера овде?</p> <p>— Колико ? — одговори д |
| > <p>— И поуздан?</p> <p>— Да!</p> <p>— Колико можеш имати ваљаних помоћника?</p> <p>— Толико, |
| надмећу се војници у скакању.</p> <p>— Колико ми копаља, незнани брајко, дајеш? — пита један, |
| ку, — колико ли има вера овде?</p> <p>— Колико ? — одговори други, — све је то једна, српска ве |
| >— Не, браћо!{S} Није толико ни до јела колико до дела.{S} А милостиње не могу чинити, кад и са |
| овити.{S} Нама предстоји борба и ко зна колико дуга и мучна војна с Турцима.{S} Између нас и Ви |
| /p> <p>Даље грабе и лете.</p> <p>Ко зна колико времена језде?{S} Бегунац за цело не, гонилац јо |
| гонилац још мање.</p> <p>Век је сад дуг колико и мост.{S} Што краћи мост, краћи и век.</p> <p>А |
| аме, не толико ради господске малвасије колико ради виђења са својим врсницима Војихном и Власт |
| је битака био, колико пута рањен, па и колико је кад блага задобио.{S} Своју главу и мишицу, с |
| па ипак дати користи, а не знати чиме и колико користи.{S} За измирењем цркве, које сам преко п |
| брајко, сад! — рече он поносито. — Види колико сам изостао иза твога земљака, или је, чини ми с |
| зду — водиљу.{S} Она је све светлија, у колико је ова блеђа.{S} Слутио сам, ал’ од како је пре |
| ј био први, а ни један од њих не зна, у колико је битака био, колико пута рањен, па и колико је |
| е, без сумње љутит, што му се жеља ни у колико није остварила.</p> <p>Ја сам помоћу једнога пут |
| ењима стадоше прикупљати, Рајку се ни у колико не допадаше, што још непрестано заповедником те |
| витешке природе, нису више Балшићи ни у колико поуздан стуб за извођење наших мисли.{S} С Никол |
| d="SRP18930_C20"> <head>XX.</head> <p>У колико је сунце јаче освајало, у толико је пространо ло |
| о је сакривено од свести њихове.</p> <p>Колико пута наиђоше и обиђоше смрт ?</p> <p>Толико, кол |
| е милостив.{S} А дотле не брини.</p> <p>Колико су год речи Гојкове о његовом старом оцу ожалост |
| понови Гојко.</p> <p>— У мучионицу, на коло, нек му се раскину пркосни —</p> <p>Као авет проби |
| чу — да ће бити доцне, кад се, бачен на коло, буде покајао.</p> <pb n="183" /> <p>— Никад! — по |
| ави, па, пијући и певајући, опет обнови коло.</p> <p>Ана затражи Мару, да и она с њима изиђе, а |
| } Он је одбио.{S} Ноћас ћемо употребити коло.{S} Оно ће помоћи.{S} Ходи са мном!</p> <p>Обојица |
| а велика кола.{S} Држећи се за убрусе у колу запеваше песму, па се по њој стаде кретати леса иг |
| p> <p>Тома стиже баш кад они уседаху на коље.{S} Загледа се у вођу њиховог и учини му се познат |
| >Вреди ли више остати овде?{S} Не, ни у ком случају не!{S} Он је пажљиво сисао сласт, где <pb n |
| не ваља вређати зато, што му није ни у ком случају ни мало на путу.{S} Ани се привидно покорав |
| S} Кад коњаник би крај ватре, одломи се комадић од пањића, који је догоревао, распламте се за т |
| утаху.{S} Гојко је оштро гледао Љубоја, коме не бејаше лако.</p> <p>Кад се по гласу, који са ст |
| већ у напред довољно добили од Анђела, коме је Тома чешће пута у животу предавао своје пуне ке |
| а, причај тамо, да овде има једно срце, коме би на сјају једних очију и топлини душе једне било |
| ="131" /> <p>Ненадни састанак с Рајком, коме се никад више није надала, и с Исаијом, кога је је |
| ак своје владе.</p> <p>Угљеша и Богдан, коме се указиваше свака част, сваког дана излажаху из г |
| Сер.{S} Са њима пође и ћефалија Рајко, коме је било тешко остављати Драму после свега што је о |
| У овим је крајевима један још господар, коме он није служио.{S} А тај је господар силан, крепак |
| а.{S} Они га преведоше натраг царевићу, коме плашљивац причаше све што се имало рећи и о граду |
| посвећена светом Прокопу, истом свецу, коме је посвећен и велики храм у Драми.{S} Стари су људ |
| ичега.</p> <p>Кад сам с очева гроба, на коме сам онесвешћена лежала, устала, прихватила ме је ј |
| и закриљу приводим листак са стабла, на коме сам и сам био до сада једна и то по готову сува гр |
| сувише источену крв за ново бојиште, на коме ћемо бити — рекох ти једном — или први победиоци и |
| оделу војводском с високим калпаком, на коме се лелујала челенка и велико шарено перо нојево.{S |
| а Драме седели су за каменим столом, на коме је стајао кондир са пехарима, стари Властоје, негд |
| и првога детињства но што је место, на коме смо сада.{S} Ја сам из Галипоља у мореузу лепога М |
| л’ турска војска боље знађаше место, на коме је, и краљ поче са својима корак по корак одступат |
| не вечери Угљеша сазва ратничко веће на коме одређиваше нове дужности војводама и издаваше нало |
| ужити међу собом борбу да расправимо на коме од нас ваља да остане царство!{S} Ал’ тога нема, а |
| еру држи Угљеша мало породично веће, па коме су само он и брат му краљ Вукашин</p> <p>Озбиљног |
| ни на друге, па што у ноћној тмини даде коме Бог.</p> <p>У највећем окршају, што се на ивицама |
| ше јој се, да је наступио смак света, о коме се говори и верује.{S} Али кад Ана настави:</p> <p |
| <pb n="134" /> <p>Љубоје оде у град, у коме је до сада већи део свога службовања провео.</p> < |
| ерењу твоме, није ми непознато стање, у коме се поједини делови српске државе налазе. <pb n="14 |
| ше по вољи драмском заповеднику Томи, у коме је по ново синула мисао да су бољи и Турци него ср |
| м налетео на ров и прелетевши бездан, у коме га је очекивала готова смрт, пожњео је успех, праћ |
| су за каменим столом, на коме је стајао кондир са пехарима, стари Властоје, негда дворанин а до |
| спомена.{S} Прво се појави само нејасна контура као кад таласи помоле окрајке неког потопљеног |
| зинка њихова.</p> <p>Под Вукашином паде коњ, погођен копљем у груди.</p> <p>У исти мах се, дохв |
| <p>— Азијати!</p> <p>— Издаја!</p> <p>— Коња!</p> <p>— Оружје и коња!</p> <pb n="168" /> <p>— А |
| у један крајишник до Вукашина.</p> <p>— Коња! — викну Вукашин.</p> <pb n="172" /> <p>— Ево, одг |
| > <p>— И жерава, који ће стићи његовога коња?</p> <p>— Има !</p> <pb n="141" /> <p>— Па хоће ли |
| овори грчки.{S} Тома брзо притера свога коња ка вођи, који већ бејаше усео зеленка, па му нешто |
| н крока напред, а Угљеша скочи са свога коња.{S} Један копљаник из пратње <pb n="43" /> прихват |
| охвативши се више простора ободе чилога коња свог.{S} Земља затутњи, суво лишће полеће са ње у |
| гову дугачку искислу кабаницу и доброга коња.</p> <p>— И јесам путник, кога ова киша натера да |
| другом јуначке деснице, Гојко скочи на коња, па се са пратиоцем изгуби погледу Рајковом међу г |
| с Богом — војводо... и Љубоје клону на коња.</p> <p>Рајко га прихвати, па га скидоше, и спусти |
| оји им привођаше два оседлана и спремна коња: једног за Гојка а другог за себе.</p> <p>Тада Гој |
| у главу и мишицу, светло оружје и добра коња стављао је сваки од њих у службу своме господару и |
| уговорено место, дружина се поскида са коња, које прихватише копљаници. <pb n="50" /> Таман се |
| pb n="43" /> прихвати узде од Угљешиног коња, који је на мах стао као укопан.</p> <p>— Поздрављ |
| ром ожалошћен писну стегоноша, па ободе коња и западе у најљућу сечу.</p> <p>- За њим! — викну |
| и се, — рече Тома, смешећи се, па ободе коња.</p> <p>Љубоје се пожури, да не изостане за њим, ј |
| отворено:</p> <p>— С Богом! — па ободе коња.</p> <p>Гојко једва стиже да махне руком, па се пу |
| аво пољем, кад један од пратилаца ободе коња и приђе Богдану.</p> <p>— Војводо, сумње нема, ово |
| аке српској војсци.</p> <p>Угљеша ободе коња, и он као стрела полете кроз ноћну тмину.{S} Остал |
| и клетва, дозивања и одзивања, вриштање коња, звека сабаља и штитова, фијукање џилита и копаља |
| Али таки не бејаху сви.{S} Докопавши се коња и оружја, други за часак знадоше са које стране не |
| нос читаве земље.</p> <p>Он се припи уз коња, а оструге се изгубише у ребрима доброг носиоца.</ |
| они уђоше у двориште, а путник уведе и коња, па га привеза за један колац.</p> <p>Кад приђоше |
| здаја!</p> <p>— Коња!</p> <p>— Оружје и коња!</p> <pb n="168" /> <p>— Алах, ил-Алах!</p> <p>— П |
| <p>— Лабуде, — рече војвода пљескајући коња по врату, — хоћемо ли на пут?</p> <p>Верни се коњи |
| ца ради лакшег узјахивања и сјахивања с коња, па одви пергаменат.</p> <p>Копљаници и народ слег |
| а њ палошем, а старац га копљем скиде с коња, па и сам, прободен са стране, паде на земљу.</p> |
| p> <p>Гласник поможе рањенику да сиђе с коња, па га придржаваше и спусти на траву испод жалосне |
| м својима, да одседну, па и са̑м сиђе с коња.</p> <p>Док су се остали чудили, шта то може бити, |
| у, да види сва војска.{S} За тим сиђе с коња и пободе стег.{S} Војска пристизаше и разређиваше |
| ог! — поздрави дошљак старца, и скочи с коња, па га поведе ка уласку у колибу.</p> <p>— Бог ти |
| ојводо Љубоје! — грмљаше Угљешин глас с коња, — где је најбоља војска моја?</p> <p>— Овде је, д |
| пољуби двоглавог орла на дршку, и крену коња.</p> <p>У силној тузи пођоше за њим и остали.</p> |
| ица ободоше коње.</p> <p>Бегунац окрену коња и прескочи поток, па се упути североистоку ка Тунџ |
| и разређиваше се.{S} Пратиоци товарних коња пожурише се за њима, и за часак се у пољу забелеше |
| оги се не могаху дочепати својих добрих коња.{S} Али таки не бејаху сви.{S} Докопавши се коња и |
| аија приповедаше, да је дошао овог часа коњаник од деспота Угљеше, и да <pb n="149" /> је донео |
| оток према Чрноменским Луговима.{S} Кад коњаник би крај ватре, одломи се комадић од пањића, кој |
| ћ у Драми.</p> <p>— Мора бити, да га је коњаник затекао још у млину, те није морао ићи манастир |
| де у најгушћу сечу.</p> <p>Један турски коњаник измахну на њ палошем, а старац га копљем скиде |
| Рајку послужи његова светлост, да позна коњаника.</p> <p>— Он је! — задрхта Рајко, скочи и прит |
| елена, говорећи с Видосавом, уочи неког коњаника, који уђе у двориште, па га неопажено посматра |
| Благоје већ је опремио једног поузданог коњаника, који зна шта ће монаху поручити.{S} Дај ону а |
| ч <pb n="133" /> на зеленку.{S} На челу коњаника, који су у лепом и правилном поретку ишли, јах |
| ило је имао до четири хиљаде извежбаних коњаника, са којима је ступио у бој на отвореном пољу п |
| крчме један мали одред богато одевених коњаника турских.{S} Они се спремаху, да продуже пут за |
| ојводском заставом и са стотином добрих коњаника, које је при себи имао.{S} За тим је разаслао |
| напред.</p> <pb n="44" /> <p>Прошавши и коњанике на претпоследњим вратима, дође Угљеша са остал |
| оњима Тома и Љубоје са једним пратиоцем коњаником и окретоше јужним путем, који је водио право |
| .</p> <p>— Војвода! војвода! — кликнуше коњаници познавши Гојка и његовог Лабуда.</p> <p>То беј |
| , јер спази, како у кланац ступише неки коњаници у великом трку.</p> <p>— Помози Боже! — прошап |
| опољ.</p> <p>По мрачној ноћи јездили су коњаници врло брзо.</p> <p>Сва тројица бејаху уверени д |
| } Што је Момчило више ратовао са својим коњаницима против царства византиског, све га је више о |
| <p>За тим Тома и Љубоје седоше на своје коње и пожурише се.</p> <p>Било је око заранака, кад по |
| кад још поносници, који водише товарне коње, принеше војсци поткрепе у добром вину и брашнениц |
| завршаваху људи, који су водили товарне коње с војничким и логорским потребама.</p> <p>Витешки |
| ени.</p> <p>Одморивши се мало, оставише коње, из којих је била читава магла од паре, па се поче |
| одговори Гојко.</p> <p>Момци прихватише коње, а један осветли буктињом степенице, куда се иде у |
| драмског подграђа Тома и Љубоје пустише коње ходом, па наставише раније прекинут разговор.</p> |
| у бледом сећању.</p> <p>Обојица ободоше коње.</p> <p>Бегунац окрену коња и прескочи поток, па с |
| ао за најбоље.</p> <p>Ућуташе и ободоше коње.</p> <p>Ваљало им је пуних десет часова јахати, за |
| <p>Марица тече мутна и крвава, и односи коње и јунаке, токе и челенке.</p> <p>А са севера се од |
| лашио непријатеља, сабљом га је тлачно, коњем газио.{S} У сред највећег окршаја окрете се мени |
| е.{S} А војводе причају да се са твојим коњем не може мерити ничији у брзини и издржљивости.{S} |
| p>Бегунац ће у мрклој ноћи лако отићи с коњем у провалију, наићи на високе обале без моста, раз |
| игнути, погажени, покрхани и поломљени; коњи, што су око чадора привезани дремали, поплашени се |
| иђоше смрт ?</p> <p>Толико, колико пута коњи крочише у брзом лету свом.</p> <p>Вихор — ал’ се о |
| од чуда, кад Јевренос-бег нареди, да се коњи обрну натраг</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| > <p>— Одавде до места, где нас очекују коњи са момцима, нема много.{S} Ја сам наредио да они б |
| арицу.</p> <p>Гонилац не изоста.</p> <p>Коњи се повише, земља тутњи, кишне се барице деле.</p> |
| ст.</p> <p>То знају сад обојица.</p> <p>Коњи сустају ал’ се напрежу.</p> <p>Даље грабе и лете.< |
| уча на родну њиву спусти се рука сваког коњика турског на жртву, која му бејаше најближа.</p> < |
| неколико тренутака изиђоше из града на коњима Тома и Љубоје са једним пратиоцем коњаником и ок |
| јући се једне вечери са малог излета на коњима Тома је био добро расположен.{S} У друштву са Љу |
| а поред ватре пролазе лагано двојица на коњима.{S} Напреже вид и спази, како се један одвоји и |
| м својих пратилаца.</p> <p>Они иђаху на коњима лагано, више у очајању него у опрезности.{S} Пре |
| деспотица Љуба и лепа Мара на обученим коњима својим са лаком стрелом и тулом о рамену; ту је |
| стали, — рече старац, и обојица ободоше коњиће.</p> <p>На утоку великог планинског потока у Мут |
| елог похода два се дворанина, на омањим коњићима, шале:</p> <p>— А како да ти не будем, синко, |
| ту, — хоћемо ли на пут?</p> <p>Верни се коњиц чисто освежи, и копаше ногом, као да би хтео одго |
| белом врату његовом.{S} Таман је жедни коњиц дохватио воду, кад се око њега и његовог господар |
| мах лати мача и узде коњске.{S} Научени коњиц осети звук стрелина лета, диже главу, начуљи уши |
| енађени и користећи се њиховом забуном, коњица турска продре брзо дубоко у логор, али до средиш |
| иша са неба већ земље, киша, што је оба коњица готово у исти мах дигоше јурећи преко расплинуте |
| досади држати непрестано на узди свога коњица, скрене с пута па дохвативши се више простора об |
| тело ношен крвним током, утицаше турска коњица са голим сабљама у рукама.{S} Свако се одељење р |
| шку од бојнога копља.{S} За њим је ишла коњица, а за коњицом војници, који су се пешке борили.{ |
| .</p> <p>У тачном реду и густим групама коњица се турска раздели на три дела на северном крају |
| скрха преко побеђенога бегунца и доброг коњица његовог.</p> <p>Ал’ мртви — Тома Теологита за њ |
| подару!</p> <p>— С Богом, војно!</p> <p>Коњица у трку пролажаше.</p> <p>— Боже, Боже, — рече не |
| напушташе своје часно место у редовима коњице деспотове.</p> <pb n="119" /> <p>Та је војска Уг |
| дан пут, забаве ради Гојко је са својим коњицем Лабудом био готов срнути у пропаст.{S} Опомене |
| изати крај логорског огња.</p> <p>Добри коњици, који су испрекрштали пролазе око чадора, као да |
| снага издаде и он паде под ноге турској коњици, која с нова придолажаше.</p> <p>— Витезови, нај |
| а, свилним стеговима, убијеним витешким коњицима од мегдана, а натопљеном потоцима људске, и ср |
| је се кренуло одабрано друштво на чилим коњицима.{S} Ту је био деспот Угљеша са оружјем и позла |
| а копља.{S} За њим је ишла коњица, а за коњицом војници, који су се пешке борили.{S} Цео поход |
| оди!</p> <p>— Тако је.</p> <p>За силном коњицом наиђоше пешаци, а за њима поносници и друга пос |
| Гојка, који се на мах лати мача и узде коњске.{S} Научени коњиц осети звук стрелина лета, диже |
| ком скакању, а сада чекам, да ме копите коњске разнесу, — уздахну мало даље неко. — Да се још ј |
| м тренутку.</p> <p>На мах се зачу бахат коњски, али се нападачи, за чудо, и не освртоше.</p> <p |
| >На један пут му се учини да чује топот коњски.{S} Послуша боље.{S} Мож’да су ђаури?{S} И он се |
| азивати.</p> <p>Тада зачу старац хрзање коњско и неки глас, који као да дозиваше некога.{S} Лаг |
| ратника у два, у три маха тутањ, налик коњског топота, и неку нејасну звеку, која се с времена |
| стене, а на врху провалије указа се на коњу неки јунак, који је јурио право у пропаст...{S} Он |
| пита старац војводу, који већ бејаше на коњу.</p> <p>— Војвода Гојко, син покојног војводе Влас |
| огрезао витез.</p> <p>Једва се држао на коњу, који се лагано спушташе низа стрмен.{S} А кад сиђ |
| анога изгледа.</p> <p>Угљеша је ишао на коњу сам.{S} Испред њега јахала су два копљаника а по з |
| то диже главу.{S} Тома, идући лагано на коњу, пролажаше већ поред њих, гледајући их испод очију |
| {S} Скочи, огрну суву кабаницу, и приђе коњу, који је, оставивши набацану му траву, дремао.</p> |
| х се, дохваћен џилитом, заљуља на своме коњу један крајишник до Вукашина.</p> <p>— Коња! — викн |
| боритом копљанику.{S} Отићи ћеш на свом коњу до нашег ловачког стана код млина, нађи светлога д |
| н тешким ранама јуначки крајишник клону коњу на врат, па покуша да се скине, ал’ га снага издад |
| мртва ратника па тужно вришти, а за тим копа ногом и хрже, не би ли пробудио доброга господара. |
| под ове жалосне врбе или ми, ако волиш, копај гроб онде више, на оном обронку.{S} Поздрави све |
| одбу и ма њихово право, да само за себе копају а деспоту да дају уговорену накнаду.</p> <p>Мона |
| даћемо се у оштро гвожђе наших мачева и копаља, — поузданим гласом рече Угљеша.</p> <p>— На Цар |
| ека сабаља и штитова, фијукање џилита и копаља — помешаше се у један страховит глас, који се од |
| е војници у скакању.</p> <p>— Колико ми копаља, незнани брајко, дајеш? — пита један, који се сп |
| узнемирени толиком живошћу, те немирно копаху ногама и рзаху.</p> <p>Али тај живот прекрати бу |
| ?</p> <p>Верни се коњиц чисто освежи, и копаше ногом, као да би хтео одговорити своме господару |
| расплинуте речице!</p> <p>А први кваси копитама другога.</p> <pb n="165" /> <p>Ту Су.</p> <p>- |
| и јуначком скакању, а сада чекам, да ме копите коњске разнесу, — уздахну мало даље неко. — Да с |
| ину учинио, и зато што сам испред твога копља морао клећи!{S} Тако —</p> <pb n="82" /> <p>Гојко |
| стегоноша у десници на дршку од бојнога копља.{S} За њим је ишла коњица, а за коњицом војници, |
| уд, крвљу окупан, завришта и скокну три копља у напред.</p> <pb n="174" /> <p>— То је његов гла |
| љаше.</p> <p>Војске се измешаше, ломећи копља и кршећи мачеве.</p> <p>— Јунаци, овуда је пут у |
| а Угљеша скочи са свога коња.{S} Један копљаник из пратње <pb n="43" /> прихвати узде од Угљеш |
| коњу сам.{S} Испред њега јахала су два копљаника а по зади њега била је његова остала пратња, |
| задржа га Гојко, показујући му једнога копљаника, који им привођаше два оседлана и спремна коњ |
| гласник, — рече Тома једном разборитом копљанику.{S} Отићи ћеш на свом коњу до нашег ловачког |
| ина се поскида са коња, које прихватише копљаници. <pb n="50" /> Таман се разданило, те ловци в |
| вања с коња, па одви пергаменат.</p> <p>Копљаници и народ слегоше се око њега, а он високо диже |
| Гојку.{S} А кад дође ближе пусти оштро копље, и оно се пребацивши Гојка, који на мах клече, пр |
| њаник измахну на њ палошем, а старац га копљем скиде с коња, па и сам, прободен са стране, паде |
| , и он луташе и даље по логору с оштрим копљем и ножем у руци и штитом о левом рамену.</p> <pb |
| </p> <p>Под Вукашином паде коњ, погођен копљем у груди.</p> <p>У исти мах се, дохваћен џилитом, |
| бејаше Анђео, који се са брега залете с копљем у руци право Гојку.{S} А кад дође ближе пусти ош |
| хиљадама погинулих ратника, поломљеним копљима, свилним стеговима, убијеним витешким коњицима |
| сто, на коме је, и краљ поче са својима корак по корак одступати дубље у логор...</p> <p>— Нек |
| и њиме проба подбацивање.{S} Измаче се корак назад, па крочи напред, пови се и отури камен дал |
| руком на ловачком ножу одступи последњи корак до зида, Тома занесен учини и тај корак, вихор за |
| постаде све јасно.{S} Трже мач и ступи корак назад.{S} Љубоје бејаше са свим изненађен, у забу |
| у левој и босиљком у десној руци ступи корак испред браће своје:</p> <p>— Благословен од сада |
| корак до зида, Тома занесен учини и тај корак, вихор зашуми кршећи суве гране високих грмова, а |
| руци нож, приђе, мало погнут, на један корак до Рајка, исправи се, измахну ножем у страну и за |
| водо, напред!</p> <p>Љубоје крочи један корак напред, али стаде и оста непомичан.</p> <p>Гојко |
| е речи рећи, а Тома јој приђе још један корак ближе.{S} За тим се окрете, те једним погледом пр |
| оме је, и краљ поче са својима корак по корак одступати дубље у логор...</p> <p>— Нек наше крил |
| ао неопажен, те му није могла ни једног корака прићи у сусрет.{S} Он је био врло весео, па се и |
| ма.{S} У место њега он чу неке ускорене кораке.</p> <p>— Ко је то? — грмну војник поново, у у п |
| н тражећи везу са њима и сам се крвавим корацима приближи средини.</p> <p>Све се ту слеже, и бо |
| Дуго је замишљено ходао по соби крупним корацима.</p> <p>— Па ипак се руши, лагано руши! — рече |
| почиње лагано уступати пред првим јачим корацима зиме.</p> <p>У празорје се кренуло одабрано др |
| ликовац! — рече старац и извади нож, па корачи напред.</p> <p>— Ха, нећеш умаћи! — јетко викну |
| рба је у души његовој била још већа.{S} Корео је себе, што није онда одлучно стао на страну Гој |
| би, Тома је знао да та пажња иде само у корист његову.{S} Тако је Угљеша све прегледао и нашао |
| кобе.{S} Ђурађ Балшић ми хоћаше ту бити користан савезник, али — само ту.{S} О Лазару Хребељано |
| Први редови бејаху највише изненађени и користећи се њиховом забуном, коњица турска продре брзо |
| војску Алтомановић.{S} Он мисли, да се користи нашим ратом с Турцима.</p> <p>— Проклетник!{S} |
| <p>— Велможо, то није лепо, да се витез користи случајем и шали —</p> <p>— Душа моја страда, а |
| е могла творити много зала па ипак дати користи, а не знати чиме и колико користи.{S} За измире |
| дати користи, а не знати чиме и колико користи.{S} За измирењем цркве, које сам преко посрбљен |
| рвено-црн, а левом је руком био подигао корице с мачем, да му буде ближе десници.</p> <p>Томи у |
| Угљеша.</p> <p>Гласник захвати у липову кору воде и запоји деспота.{S} Он ћуташе, тешко дихаше |
| олан.</p> <p>Гојко сабра веђе:</p> <p>— Коса је смртна у велико ударила у његов појас.{S} Годин |
| оја је превалила преко шесет лета, седе косе, браде и бркова ал’ румена лика и не помишљаше, да |
| у и у погледу, црних очију и расплетене косе, која јој је падала низ леђа — одиста и не личаше |
| ешто трагајући дивљач.</p> <p>На једној коси она се, слутећи плен, одвоји од Маре и у лаком је |
| воју.{S} Она не опази, како га се тешко косну срца, што јој о сјају своје звезде не могаше ништ |
| , па дођох да се опростим.{S} Сунце већ косо бије са запада, морам се журити.</p> <p>Они га зач |
| јатно растао од Рајка и Маре, ударио је косом, низ коју се лако спустио ка источној страни брег |
| наслони своју лепу главу са црном дугом косом на груди, које се снажно надимаху.</p> <p>— Љубо, |
| Онда нам остају само браћа Дејановићи, Костадин и Драгаш, и њихов стриц војвода Богдан.{S} На |
| а према онима, који их шаљу.{S} Сада је Костадин примио Гојка и с истинском радошћу, а кад је р |
| } И док су неки нагађали, шта ће љутити Костадин урадити са смелим монахом, дотле је дојездио г |
| кле и прети погибија.{S} Старији деспот Костадин био је у Жегљигову, где је добијао знатно благ |
| их рудара и учинио своје.</p> <p>Деспот Костадин не само да не попусти, већ љуто прећаше и руда |
| танак у име своје и свога брата.</p> <p>Костадин је Гојка задржао три дана, да почасти свога го |
| од у подграђу и господу у граду.</p> <p>Костадин стаде размишљати о сакупљању војске.</p> <p>У |
| дара и Угљеше простирала се деспотовина Костадина и Драгаша Дејановића, граничећи се на северу |
| оји је опсео Пловдин, и оставио деспоте Костадина и Драгаша Дејановића, да га са својом војском |
| дног монаха, кога су умолили да подсети Костадина на погодбу и ма њихово право, да само за себе |
| а је тражио на северозападу деспотовину Костадина и Драгаша браће Дејановића а право на западу |
| и госпође једног од највернијих дворана Костадинових, и да је по госпођину послу пошла у виногр |
| много.{S} Однећеш од нас књигу деспоту Костадину Дејановићу и његовом брату деспоту Драгашу.{S |
| ће маћи.{S} Ја сам их заклео, да својим костима створе бедем за одбрану твоју, кад груди њихове |
| груди.</p> <p>Исаија је пољуби у чело и косу, очи му заблисташе сузом, а он, држећи је на прсим |
| едан страховит глас, који се одбијаше у котлу, где је међу бреговима логориште, те се са јачом |
| местимичним преплетом између два повећа коца.{S} Овај део не бејаше покривен.{S} Из њега се ула |
| вешто изби нож.{S} Тада се дохватише у коштац, а старац, притежући га рукама, држаше у једној |
| пустио ка источној страни брега.{S} Ту, крај једног студенца, нађе Љубоја, који се у самоћи одм |
| ен.{S} Не рекавши ни речи, једва дочека крај већа.{S} А тада се брзо повуче у свој двор.</p> <p |
| клопно своје очи, а ја сам сама стајала крај његовог одра и тужила.{S} Те исте вечери судба оде |
| <p>Те ноћи, кад сам била сама погружена крај мртвог поочима свога, ушли су у ту одају неки непо |
| кабаницу и разастре је по гомили грања крај ватре да се суши, па сам седе на велику једну глав |
| љеша опази на врху стене, испод које је крај пута студенац, некога, који, с дрвеним крстом у ру |
| и његовом крвљу попрска песак и камење крај воде.</p> <p>Савладавши овога, Гојко се спремаше д |
| се прекрсти.</p> <p>За тим опет седоше крај ватре, а Исаија рече:</p> <p>— Ја сам тада био по |
| Чрноменским Луговима.{S} Кад коњаник би крај ватре, одломи се комадић од пањића, који је догоре |
| који је негда летео од муње брже, стоји крај мртва ратника па тужно вришти, а за тим копа ногом |
| безбројних прича, што се почеше низати крај логорског огња.</p> <p>Добри коњици, који су испре |
| ма у овом граду јунака, који ће учинити крај бићу његовом?</p> <p>— Има!</p> <p>— И руке, која |
| и Мару, и, преплашени, прескочише јарак крај пута, па ишчезоше у шуми.{S} Гојко, збуњен неочеки |
| а брега наиђе под једном жалосном врбом крај студенца на једног војника, гласника браће Дејанов |
| говој души.</p> <p>Кад се већ приближио крај гостовању Угљешину, ћесарица Ана жељаше да све сла |
| у нашим и византиским крајевима учинимо крај.{S} Ми верујемо у срећну звезду наше судбине!</p> |
| реко градских зидина.</p> <p>Био је већ крај месеца октобра, кад и издашна јужна природа почиње |
| треба!{S} Велможо, овде може бити свему крај!</p> <p>— Не, настао је тек почетак! — одговори То |
| његовог раба, доброг пустињака.</p> <p>(КРАЈ)</p> </div> </body> </text> </TEI> |
| е разведравало, још мало па се с једног краја почеше и звезде показивати.</p> <p>Тада зачу стар |
| е мисли севнуше у памети, ал’ не могаше краја ухватити.</p> <p>У том се Рајко указа на отворени |
| именовање за заповедника овога града и краја.{S} Ха, сад ми је све јасно.</p> <p>Међу њима нас |
| огита бејаше удвојио своју пажњу.{S} До краја пажљив према Угљеши и деспотици Љуби, Тома је зна |
| ми је, видим, дала овај дан, да буде до краја мој! — топлином прекипеле страсти изусти Тома, и |
| дости, кад је видео да се његов план до краја извршује.{S} Он пође у приличној даљини назорице |
| гласове, доносећи мало после са далеких крајева неразговетне звуке и лелек још веће беде и нево |
| и се надаху, да би у господарима јужних крајева, браћи Мрњавчевићима, икад могли наћи брата и п |
| аше се стари и млади ратници, са разних крајева двеју деспотовина, једне војводине и краљевине, |
| на, што је још са њим дошла из северних крајева па се и задржала овде.{S} Они су били лични чув |
| м.{S} Тај је витез био из ових северних крајева, али је — причаше — поље његових мегдана јужно |
| јуначке слике из скоре прошлости наших крајева; скупоцени пехар најбољег кипарског вина остављ |
| моћи дати отпора свакој најезди на ове крајеве, ја сам узео управу над овом облашћу у своје ру |
| орочки нагласио најезду Азијата на наше крајеве, ја више не двоумим.{S} Ти га се сећаш, Љубо.{S |
| љубавничком пољу ?{S} Не!{S} У овим је крајевима један још господар, коме он није служио.{S} А |
| рском господовању у нашим и византиским крајевима учинимо крај.{S} Ми верујемо у срећну звезду |
| јпотребније.{S} Он је управљао драмским крајем готово неограничено.{S} Ја нисам имао ни потребе |
| </p> <p>И свладан тешким ранама јуначки крајишник клону коњу на врат, па покуша да се скине, ал |
| .</p> <pb n="172" /> <p>— Ево, одговори крајишник — узми мога вранца.{S} То је последња услуга, |
| ћен џилитом, заљуља на своме коњу један крајишник до Вукашина.</p> <p>— Коња! — викну Вукашин.< |
| ји се снажио непрестано доласком многих крајишника и њихових чета.{S} Они доводише своју војску |
| ренуо на источна крајишта.{S} Обилазећи крајишнике и целу источну границу, он се нарочито задрж |
| светимо га! — викаше Вукашин, кад уседе крајишникова вранца.</p> <p>— Живео краљ!</p> <p>— Алах |
| озивајући властелу и градске ћефалије а крајишницима, господарима над крајиштима, носише запове |
| акој пратњи војничкој кренуо на источна крајишта.{S} Обилазећи крајишнике и целу источну границ |
| ефалије а крајишницима, господарима над крајиштима, носише заповести да свак своје чете поведе. |
| .</p> <p>А сва ова ломљава вођаше се на крајњој десној страни густе лесе, која се око Угљеше не |
| околе, па се онда са њима свађају, а на крају целог похода два се дворанина, на омањим коњићима |
| та уђе у велики дворски врт, који се на крају завршавао шумицом.</p> <p>Био је сетан и забринут |
| је нежно ухвати за леву руку и приведе крају, где је, наслоњен на малу ограду, мало пре стајао |
| њен цар Александар, она брзо иде своме крају.{S} Три цара, три нова њена владара не осећају ду |
| е североисточном а друго северозападном крају и првим најближим чадорима српске војске.{S} Трећ |
| само једна ватра готово на самом јужном крају логора, где бејаше војска трилиског ћефалије Рајк |
| турска раздели на три дела на северном крају Чрноменских Лугова.{S} Два одељења заобиђоше српс |
| ша!</p> <p>— Помоћ!</p> <p>— Деспот!{S} Краљ!</p> <p>— Алах, ил-Алах!</p> <p>У мору различитих |
| пољу.{S} Али има једна мала незгода.{S} Краљ Вукашин је скупио своју војску у Скопљу, и кренуо |
| је Марко мислио поћи овамо — тако јавља краљ нашем деспоту, а он нама — напао је на његову војс |
| ликом свиленом чадору на средини логора краљ Вукашин, деспот Угљеша и војвода Богдан разговарај |
| пред оним делом краљеве војске, коју је краљ био повео на Николу Алтомановића.{S} Баш кад је Ма |
| ш сјаје звезда над Прилипом! — кликташе краљ Вукашин, кад се сукоби на североисточној страни ло |
| ојска боље знађаше место, на коме је, и краљ поче са својима корак по корак одступати дубље у л |
| аља Вукашина!{S} И он дакле!</p> <p>— И краљ?</p> <pb n="178" /> <p>— Да, и он!</p> <p>Јунацима |
| моја!</p> <p>— Или је мож’да превисоки краљ уморан са дугог пута?</p> <p>— Ни то не.{S} И ако |
| укашину:</p> <p>— Заповеда ли превисоки краљ и мили девер мој да се уклонимо ?</p> <p>Вукашин с |
| па ћемо сутра поћи на Дренопоље, — вели краљ Вукашин.</p> <p>— И оно ће нам пасти у крило као з |
| и су заплакали, кад су чули да је стари краљ био жртва, али су њихов плач на брзо загушили радо |
| еде крајишникова вранца.</p> <p>— Живео краљ!</p> <p>— Алах, ил-Алах!</p> <p>И поново се удариш |
| вљати.{S} Ево немила гласа.{S} Мој брат краљ Вукашин спрема војну у савезу са Балшићем а против |
| ично веће, па коме су само он и брат му краљ Вукашин</p> <p>Озбиљног лица засела су браћа Мрњав |
| кушу дочекивао и испраћао у Сер.</p> <p>Краљ Вукашин је одмах после споразума с Угљешом отишао |
| ји су поздрављали сјајне успехе младога краља.{S} Војне су биле доста честе, али се на њих ишло |
| два логора.{S} Једни су бранили старог краља Дечанског, други су били уз младог Душана, за ког |
| дан два његова војска састати с војском краља Вукашина, који је опсео Пловдин, и оставио деспот |
| да су се проредили, поново се окупе око краља, и новом снагом дају отпора.</p> <p>Ал’ турска во |
| клону, а он тужно додаде:</p> <p>— Мач краља Вукашина!{S} И он дакле!</p> <p>— И краљ?</p> <pb |
| — Па ни то није све, —- настави Гојко.— Краљев зет Ђурђе Балшић, који му је био савезник против |
| ред Алтомановића, и смера да нападне на краљев град Призрен.</p> <p>— Помогне ли Бог нама, Балш |
| е ви јунаци и врли витезови, зна то сва краљева и деспотова војска, па зато баш и хоће да се пр |
| лонити.{S} На страни, од куд дође данас краљева војска, нема још непријатеља, — рече један од Б |
| хладна смрт неминовно чекала...</p> <p>Краљева војска одступи лагано до средишта, где се држаш |
| е с браћом морао остати пред оним делом краљеве војске, коју је краљ био повео на Николу Алтома |
| ва двеју деспотовина, једне војводине и краљевине, а нада свим шаренило накупљених добровољних |
| ДУ</p> <p>ШТАМПАНО У ДРЖ.{S} ШТАМПАРИЈИ КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ</p> <p>1893</p> </div> </front> <body> |
| а збориште своје војске из простране му краљевине.</p> <p>Угљеша је у Серу био задовољан бројем |
| Овчим Пољем, које је било у Вукашиновој краљевини, где су и градови Прилип и Скопље, Качаник и |
| ина примио управу над епирско-тесалском краљевином у име свога таста Синише, који је у дубоким |
| ападу преко великога Вардара Вукашинову краљевину.{S} Али од неког доба дању управља погледе св |
| непријатељску.{S} Али у тој војсци нема краљевих синова, нема нарочито јуначкога му сина Марка. |
| тника у дружини витешкога Рајка и Марка краљевог; дадох тужном гласнику са Српскога Гумна.{S} А |
| <p>— Ћефалијо, носи овај преломљен мач краљевом Марку и реци, да жртве одоше брзо једна за дру |
| {S} За срећу наше отаџбине узео је част краљевску пре шест година онда, кад и ја деспотску.{S} |
| разабрао какве му поруке шаље Угљеша с краљем, одмах је дао пристанак у име своје и свога брат |
| рече Вукашин.</p> <p>— Али не заборави, краљу, да наши скиптри и црвени сандали нису без прекор |
| ћи шаљу ме да витешком деспоту Угљеши и краљу Вукашину однесем радосне гласе: јуче је пао Пловд |
| а српској војсци да је општа погибао и краљу и деспоту онака иста, каква је и простом пешаку и |
| а те носила!{S} Вечан ти покој, јуначки краљу !</p> <p>Сузе му поново линуше, он опет пољуби дв |
| који се стекоше, да чују песме о светом краљу и боју на Велбужду, о смрти војводе Момчила и о д |
| вранца.{S} То је последња услуга, коју краљу могу учинити.</p> <p>И свладан тешким ранама јуна |
| ђаше се, да буде веселија...{S} Како је красан растанак њен био!{S} Деспот се врло дуго задржао |
| ора појавише се Гојко и Рајко.</p> <p>— Красно, млади певачу! — рече Гојко — и ако би се истини |
| не стране простире се пространо и равно красно поље, које се дубоко са севера завршује повећим |
| логориште лагано и свечано око заранака краснога дана прве јесени.</p> <p>Сав логор, сав град и |
| над заходом.</p> <p>Гојко, раздраган у красној природи лепог летњег дана, очекиваше своју нову |
| војник.{S} Прошао је први пут тада кроз красну вардарску долину, видео је и Струму и Струмицу, |
| </p> <p>— Ах, оче мој!</p> <p>— Глас је кратак и непотпун, али у толико више тужан.{S} Љубо, ти |
| е узнемиравати.{S} Пут је велики, а рок кратак.{S} Ваља ми летети.{S} С богом!{S} Благослови, с |
| стављајући у лево пут за Сер, дохватило кратке равнице на левој обали реке Мутнице.</p> <p>Кад |
| умом окретан, његови су одговори пуни, кратки али смишљени.{S} А нада свим му је мио поглед.{S |
| 42" /> <p>А кад се чуло да ће Угљеша за кратко време и доћи, почеле су се чинити велике припрем |
| ру.</p> <p>Гојко предложи, да остане за кратко време у Крстопољу, док Љубоје не обавести ћесари |
| си Ани догађај у лову.{S} И она га рече кратко и нејасно.{S} Али је још више уби, кад Ана на то |
| </p> <pb n="107" /> <p>Војвода одговори кратко:</p> <p>— Знам.</p> <p>— А није ли тамо и војвод |
| штогод особито у памети наиђе, напомену кратко, па опет утону у мисли.</p> <p>Небом је пловио м |
| ци.</p> <milestone unit="*" /> <p>После кратког времена Угљеша ступи у собу, где га је деспотиц |
| аија се привидно изненади.</p> <p>После кратког ћутања он рече:</p> <p>— Саслушај ме, грешног, |
| у Жегљигову, <pb n="109" /> Велбужду и Кратову, кипео је живот бујношћу придошле реке планинск |
| ори, приповеда и пита, ал' све је мање, краће и мирније.{S} Још му је сва нада у јединцу Гојку, |
| д дуг колико и мост.{S} Што краћи мост, краћи и век.</p> <p>А куда ли прођоше за овај добар сах |
| <p>Век је сад дуг колико и мост.{S} Што краћи мост, краћи и век.</p> <p>А куда ли прођоше за ов |
| p> <p>Рајку клецну нога, срце му убрза, крв јурну У образе, и он, не могући прикрити ненадну уз |
| скочи:</p> <p>— Ко је? шта је?</p> <p>— Крв у врту, убијен човек! — одговори старац.</p> <p>— Д |
| му свуда сама пена ал’ црвена као сушта крв, а ја ту пену хватам, море ме љушка, а ја спавам.</ |
| војне не плашиш.{S} Ти си уверен да се крв мора пролити за свету мисао ускрснућа српске снаге |
| а.</p> <p>Лагано, као што отров улази у крв залазећи све дубље у тело ношен крвним током, утица |
| уке, а ноћна тмина прими тако проливену крв на своју душу.</p> <p>Тада се разлеже разбојиштем г |
| дити.{S} Ваља штедети и сувише источену крв за ново бојиште, на коме ћемо бити — рекох ти једно |
| и помислити, шта им ваља радити — шикну крв из племенитог срца његовог.</p> <p>У том као бесом |
| Грку, који на мах паде, а из ране шикну крв. .</p> <p>У том и месец са свим изгреја.</p> <p>— Х |
| вина честити је младић пролио племениту крв <pb n="175" /> своју!{S} Ја волим ове људе.{S} Ја ц |
| у њима.{S} Па и сада, кад се сазнало за крвав и тужан пад Пловдина, који је био бедем против ос |
| азати.{S} Добри Угљеша мој!{S} Војна је крвав носао, страшан и кобан.{S} А ти се ове војне не п |
| > <p>„Па опет, опет — пољуби црне очи и крвав тражи бој, ако хоћеш да будеш витез прави и да те |
| јездио за стрицем својим.{S} Он је био крвав и страшан.{S} Узвиком је, ужаснијим од крика рање |
| а господара.</p> <p>Марица тече мутна и крвава, и односи коње и јунаке, токе и челенке.</p> <p> |
| варљиве среће у људском животу, још су крваве ране на души мојој.{S} Још не могу да са тим рас |
| .</p> <pb n="177" /> <p>Кад се склопише крвави вали Маричини над њом, један млади Турчин, који |
| јка, и са њиме своје завереничке рачуне крвавим путем пречистили.{S} То је моја мисао.{S} Извед |
| да Богдан тражећи везу са њима и сам се крвавим корацима приближи средини.</p> <p>Све се ту сле |
| теориона и неко мало своје учешће у тим крвавим догађајима, Рајку се обновила у сећању слика не |
| ору, и Перитеорион, <pb n="20" /> негда крваво разбојиште и погибија српских левената.{S} Струм |
| кав са своје деснице показујући Ани још крваво-модру белегу:</p> <p>— Овим ме је даривао ваш не |
| nit="*" /> <p>Дан хода на запад од оног крвавог поља код Чрноменских Лугова а близо пута, што в |
| паде у Марицу код самог моста, што ниже крвавога разбојишта прелази на другу, десну страну њену |
| вљаше више.{S} А калпаци и челенке, што крвавом реком пливаху, не привлачише пажњу младога Турч |
| то што је млади војвода Гојко отишао на крваву војну?{S} Отишао је у поверењу светле ћесарице н |
| и се на деспота и његов одред.</p> <p>У крваву сечу утону све...</p> <p>— Још сјаје звезда над |
| о се у сну анђео Божји, узео му из руку крваву сабљу и предао Турцима.{S} Зла коб!</p> <p>Тешка |
| ном потоцима људске, и српске и турске, крви.{S} Пусто чадорје стоји развучено, покрхано и поде |
| апред да запливам у мутне таласе турске крви.{S} Расклон’те се, јунаци!</p> <p>— Деспоте, ни је |
| о већ изгубише према поточићима јуначке крви...</p> <p>— Војводо Љубоје! — грмљаше Угљешин глас |
| из потере за крвником.{S} Ја сам дужан крви српском. роду!</p> <p>Лагано су тако одмицали...</ |
| ојави се на брегу, који стрмо падаше, у крви и ранама огрезао витез.</p> <p>Једва се држао на к |
| поведник непобедног Пловдина, огрезао у крви и ранама, долази да на општи ужас и изненађење буд |
| се стропошта поново на земљу, огрезао у крви.</p> <p>А бој се све јаче распаљује...</p> <p>— Да |
| > <p>Тако грмљаше Гојков глас, а Лабуд, крвљу окупан, завришта и скокну три копља у напред.</p> |
| дина изникао на плодним, али често пута крвљу натапаним, долинама јужне деспотовине српске.{S} |
| а Гојко дочека Анђела мачем, и његовом крвљу попрска песак и камење крај воде.</p> <p>Савладав |
| > <p>— А ако ме многи знаци не варају и крвника туђина наћи ћемо, — рече Гојко.</p> <p>— Душа м |
| ешко мени!{S} Доцне стигох из потере за крвником.{S} Ја сам дужан крви српском. роду!</p> <p>Ла |
| и у крв залазећи све дубље у тело ношен крвним током, утицаше турска коњица са голим сабљама у |
| ала да се одмори три дана, па да се сва крене пут Дренопоља.</p> <p>Била је већ половина месеца |
| ахну мало даље неко. — Да се још једном кренем, полако — ах! — и он се стропошта поново на земљ |
| опет пољуби двоглавог орла на дршку, и крену коња.</p> <p>У силној тузи пођоше за њим и остали |
| чим корацима зиме.</p> <p>У празорје се кренуло одабрано друштво на чилим коњицима.{S} Ту је би |
| ашин је скупио своју војску у Скопљу, и кренуо се са њом преко деспотовине светле браће Дејанов |
| н рано Тома се у јакој пратњи војничкој кренуо на источна крајишта.{S} Обилазећи крајишнике и ц |
| самрти.</p> <p>Гојко се пожурио и одмах кренуо.</p> <p>Ишао је без иједног пратиоца, да би брже |
| ан.{S} Он ће се одмах, чим се ослободи, кренути овамо.{S} Али он не треба да стигне у Драму ник |
| властеле — бејаше задовољна, што ће се кренути против туђина и заједничког непријатеља. <pb n= |
| по једног војника, а из многих се кућа кренуше по неколико глава на војничко збориште.</p> <p> |
| западу, а Томе још нема.</p> <p>Они се кренуше и без њега, а оставише гласнике, који ће га оба |
| b n="69" /> полусвесног тврдо везаше, и кренуше, да га кроз отвор на поду спусте у тамницу.</p> |
| ор, сав град и његово подграђе усташе и кренуше се да виде најкршније момке, најбољу опрему, на |
| ри био.</p> <p>У таком се расположењу и кренуше рано из јутра за Драму, а кад овамо стигоше, на |
| ије служио.{S} А тај је господар силан, крепак и млад.{S} Он ће за неки дан укрстити оружје сво |
| оставише Угљешу са његовима да се сном крепе, нешто шапутаху.</p> <p>— Неваљалац је он.{S} Ниј |
| , а после ње — здрава душа, чисто срце, крепка воља.{S} Тако је браћо!{S} Пијмо пехаре руменике |
| самљена у средини суморне ал’ још доста крепке природе, у дивљини, која није ни без својих особ |
| ом војском принуде на предају, а сам се крепу да се састане са Угљешом, па да заједно нападну н |
| учини нешто необична са свога слободног кретања и неке јуначке поношљивости, па зажеле да с њом |
| .{S} Знак да је скора зора, кад се ваља кретати натраг У Драму.</p> <pb n="62" /> <p>У тузи сво |
| колу запеваше песму, па се по њој стаде кретати леса играча.</p> <p>То бејаше прво јавно весеље |
| 5" /> <p>Све се, што бејаше за мегдана, крете, а у граду остаде од мушких само нешто слугу и ст |
| осталим утварима потребним за причешће, крете да походи доброг старца и да буде на вечерњи.{S} |
| служи више!</p> <p>Онај се, мало љутит, крете и подвати ногама земљу, а дружина га радосно позд |
| име и част.{S} Ал’ докле они гинуше, не кретоше се други господари српски.{S} Ил’ бејаше Божја |
| слободи на овој страни!</p> <p>И они се кретоше натраг у Сер.{S} Са њима пође и ћефалија Рајко, |
| на страни јачега.{S} Она се још радије креће, да буде мио гост мудријем.</p> <p>— Надмудрио са |
| некадашњу његову дурашност.{S} Ређе се креће у последње доба из своје манастирске ћелије, а са |
| правцу од севера ка југу, за Бело Море, крећу, натапаху плодне равнице међу тврдим и богатим гр |
| је наступило после смрти цара Стефана, крив он сам.</p> <p>— Ко? велиш.</p> <p>— Цар Стефан.</ |
| о пупољак ружин!{S} Хе, хе, а ко јој је крив, што је била тако лепа!</p> <p>— А где си ти сада? |
| зујући на старог дворанина.</p> <p>— Ни крива ни дужна ухватише ме два напасника — причаше стар |
| тво у љубави, уверење да Гојко није без кривице и свикнутост да се воља старијега без поговора |
| !{S} Не заборављај, већ испитај и казни кривца, — рече Гојко одушевљено.</p> <p>— Све нек тоне |
| ште клање у свему простору, и да ноћ не крије непробојном црнином <pb n="170" /> свога превеса |
| а то одговори :</p> <p>— Ко зна, шта се крије у најближој будућности!{S} Мож’да ће се Мара и ве |
| м, дала снаге за четири друга.{S} Он то крије сада, а кад је био дете и сам је причао.{S} Зна о |
| и страшан.{S} Узвиком је, ужаснијим од крика рањеног лава, плашио непријатеља, сабљом га је тл |
| рдим и поноситим Сером развила је своја крила мирна и тиха летња ноћ.{S} За топлим даном наступ |
| и сам потресен губитком најпоузданијег крила на граници.</p> <p>— Једна са свим утрну! — рече |
| ер скотрљаше низ образе.{S} Она их није крила, а оне, необрисане, сијаху као најлепши урес у ча |
| p>— А сада?</p> <p>— Само ми дајеш маха крилима осећаја и разума, да се лакше уздигну до схвата |
| орао вијући се у ковитлац са раширеним крилима паде код најнижег градског бедема.</p> <p>Тома |
| пати дубље у логор...</p> <p>— Нек наше крило дође себи, за остале не брините, — рече војвода Б |
| ој одаји малога двора, што се пружа као крило великог двора све до градског платна великог град |
| Вукашин.</p> <p>— И оно ће нам пасти у крило као зрела воћка, — додаје безбрижно војвода Богда |
| ко обележену на ђерђеву у место маленог крина, који је у почетку хтела.</p> <p>Пуна тешке слутњ |
| волео бих да не разумем.{S} Него на што крити?{S} Добро се загрејасмо винцем, и почесмо по души |
| Она се већ била загасила, само је један крњадак лагано тињао.{S} Старац се саже, једним дрветом |
| е преграде, покривајући све то сламом и кровином.{S} Од те колибе почињали су катуни и трла, ко |
| жи део Меникејских Гора и даље равницу, кроз коју се пружао пут, што је спајао Драму са Сером.{ |
| усвесног тврдо везаше, и кренуше, да га кроз отвор на поду спусте у тамницу.</p> <p>— Хвала Анђ |
| стао војник.{S} Прошао је први пут тада кроз красну вардарску долину, видео је и Струму и Струм |
| јако обрадоваше, глас пролете као муња кроз град и подграђе, а звона ударише на благодарење и |
| а неко оставио!</p> <p>Са уског прозора кроз дебеле зидине био је леп поглед.{S} Тамо преко про |
| аше на самој ивици планинској, онде где кроз средину планине зија велика провалија, подигнута п |
| еста, где се савија пут, те донекле иде кроз ту шумицу, пред њих искочише три, до зуба наоружан |
| кину пркосни —</p> <p>Као авет проби се кроз редове Гојкових чувара — атонски пустињик.</p> <p> |
| недеља, док су поклисари, провлачећи се кроз турски логор, доходили у Драму и из ње се враћали. |
| , што је скидао лисни урес дрвљу, унесе кроз прозор један пожутели лист.{S} Тома га руком у ваз |
| љеша ободе коња, и он као стрела полете кроз ноћну тмину.{S} Остали за њим.</p> <p>Наиђоше на ч |
| ји, с дрвеним крстом у руци, прекршташе кроз ваздух њега и непрегледне редове веселе војске.</p |
| срцу ратног стана, из средине се зачуше кроз бурну ноћ танки звуци убојних труба, које страхови |
| претвори у поглед, којим хтеде продреди кроз танки вео зорине помрчине да прати врлог витеза.</ |
| у бедемима градским једна му рука пружи кроз мален отвор ноћне стражаре киту поменка.{S} Он брз |
| ко време, па се лагано стаде провлачити кроз вреже од бршљана и купине, прилазећи Рајку с леђа. |
| оме не заустави.{S} Поглед се њен пусти кроз бескрајни ваздушасти простор, и тражаше <pb n="52" |
| шибљу код ограде, прикривен, звиждањем кроз прсте јавио, да су Ана и Мара изишле из црквице и |
| пратиоци бејаху већ сустигли у пролазу кроз подграђе Драме.</p> </div> <div type="chapter" xml |
| стињика, и он у теби гледа спас!</p> <p>Кроз ноћну се тишину разлеже трубни знак један пут, два |
| и деспотицу Љубу за руку изиђе два, трн крока напред, а Угљеша скочи са свога коња.{S} Један ко |
| дбацивање.{S} Измаче се корак назад, па крочи напред, пови се и отури камен далеко напред, па з |
| /p> <p>— Војводо, напред!</p> <p>Љубоје крочи један корак напред, али стаде и оста непомичан.</ |
| смрт ?</p> <p>Толико, колико пута коњи крочише у брзом лету свом.</p> <p>Вихор — ал’ се опет н |
| кну и устаде пљеснувши рукама:</p> <p>— Крст и анђео! њега је однео нечастиви!</p> <p>И старац |
| а.{S} Проћи ће векови, па ће се згажени крст дићи, а потомци изгинулих Срба на Срб-синдигију љу |
| >Угљеша пољуби, прекрстивши се, злаћени крст, а ђакон настојников изиђе пред Угљешом са осредњо |
| атонски пустињик.</p> <p>— У име Бога и крста! — викну он и пружи Гојку го нож.</p> <p>Гојкове |
| гућним нападајима и гусарских дружина и крсташких чета.{S} Брат наш Вукашин први је развио заст |
| — Они се не крсте, војводо?</p> <p>— Не крсте.</p> <p>— Дако нам Бог милостиви помогне!</p> <p> |
| о преко мора дођоше.</p> <p>— Они се не крсте, војводо?</p> <p>— Не крсте.</p> <p>— Дако нам Бо |
| пута студенац, некога, који, с дрвеним крстом у руци, прекршташе кроз ваздух њега и непрегледн |
| ним балчаком, који се завршавао златним крстом.{S} Левом је руком држао узде крупнога вранца бе |
| њима, настојник цркве светог Прокопа, с крстом у левој и босиљком у десној руци ступи корак исп |
| p> <p>— Гојко је бунтовник, који спрема Крстопољ, да се +оцепи од драмске области, па да га пре |
| а се заустави тамо, где је држала да је Крстопољ.</p> <p>Нашавши се усамљена у средини суморне |
| ини; ту је и каменита тврђава Мелник, и Крстопољ на Беломе Мору, и Перитеорион, <pb n="20" /> н |
| што је на јужном путу за морску обалу и Крстопољ, била је стара нека црквица, посвећена светом |
| ству Гојкову и задаћи Томина путовања у Крстопољ.{S} Разборити деспот махну главом, и рече:</p> |
| оше јужним путем, који је водио право у Крстопољ.</p> <p>По мрачној ноћи јездили су коњаници вр |
| им је пуних десет часова јахати, зато у Крстопољ стигоше сутра дан у јутру.</p> <p>Кад стражар |
| наглашавала Томи при његовом поласку у Крстопољ.</p> <p>— Ми смо — рече Ана Видосави — оставље |
| те, која је неколико часова на запад од Крстопоља.</p> <p>— Од куда ти овде, Анђеле? — изненади |
| валности, што му је Властоје једном код Крстопоља на обали Белог Мора спасао живот од морских г |
| , да одмах нареди, да се Гојко пусти из Крстопоља.</p> <p>— Видиш, Анђеле, да сам имао право, ш |
| ној опсади Мосинопоља, места на путу из Крстопоља за Перитеорион, одрасла, брижно однегована, к |
| то далеки Самоков код Балкана везује са Крстопољем на мору, па се, остављајући у лево пут за Се |
| p> <p>И као бујица грунуше густи редови крстопољске војске са деспотом и својим војводом, те за |
| њу управља погледе своје на исток путем крстопољским, а ноћу, опет тамо окренут, очима мотри зв |
| ови тврде Драме.</p> <p>— Ја идем путем крстопољским, — рече Богдан. — Морам се журити да своју |
| ас су војничка посада и онај мален број крстопољских становника знали, да су добили новог запов |
| ју љубав.{S} Често је са високог бедема крстопољског погледао уз пут што води Драми, па је очек |
| д је Ану прошао први потрес и туга због крстопољског догађаја — онаког, о каквом јој је исприча |
| и кад се пређе трећина пута од Драме ка Крстопољу, Тома рече Љубоју:</p> <p>— Гојко је бунтовни |
| > <p>За то пође путем, што иде јужно ка Крстопољу, па се онда дохвати пута, што се одваја на ис |
| .{S} О њему постоје већ читаве приче по Крстопољу.{S} Ми морамо још сада поћи у Драму.</p> <p>— |
| д кога си ме пре неколико дана спасо̑ у Крстопољу, пустиће се за неко време слободан.{S} Он ће |
| кипарског вина, нагађају о приликама у Крстопољу, важној тачки према острву Тасу у Велом Мору. |
| Видосава још и не слућаху, шта се све у Крстопољу догодило.</p> <p>Кад је Ану прошао први потре |
| о предложи, да остане за кратко време у Крстопољу, док Љубоје не обавести ћесарицу о свему.</p> |
| змишљаше о немилим догађајима, што се у Крстопољу пред њим одиграше.</p> <p>У њему се борише с |
| а ми је наложила да у морској тврђави у Крстопољу осванем сутра, и да утишам узрујаност међу ст |
| <p>Љубоје је и даље остао заповедник у Крстопољу, и с њим су били у Драми потпуно задовољни.{S |
| о га је ћесарица поздравила да управу у Крстопољу преда Љубоју, јер је он потребан Драми.</p> < |
| сави оно, што је и сама знала о Гојку у Крстопољу.</p> <pb n="73" /> <p>Видосава бејаше пренера |
| :id="SRP18930_C6"> <head>VI</head> <p>У Крстопољу је од доласка Гојковог било све мирно, па се |
| рвена, у кожу омотана чутура непрестано кружаше из руке у руку.</p> <p>— И вино весели срце чов |
| тога, — одговори Угљеша.</p> <p>— Моја круна не трпи слабији сјај, твоја памет не признаје сла |
| авога благослова.{S} Ни сам сјај царске круне ни скиптар српског патријарха не могаху да одушев |
| и као човек од срда, па кад је хтео да крунише речи своје, приђе ка прозору и очима тражаше зв |
| атом извезени стег са двоглавим орлом и круном држао је стегоноша у десници на дршку од бојнога |
| Залуд је ту Урош са царским скиптром и круном, кад на њој нема истинског благослова!{S} Господ |
| жураше се од једног огња до другог неки крупан старац, војник из Дејановића војске.{S} Он распи |
| ци заблисташе у очима сузе, које се као крупан бисер скотрљаше низ образе.{S} Она их није крила |
| Мора спасао живот од морских гусара.{S} Крупна јуначина, која је превалила преко шесет лета, се |
| ибу.</p> <p>Ветар је већ био престао, а крупна се киша спусти.</p> <p>— Одржаће се, и неће се з |
| ле да с њом прозбори.</p> <p>Повисока и крупна женска, с нечим господским и поношљивим на лику |
| напред и загрли Јелену, која му, лијући крупне сузе, паде на груди.</p> <p>Исаија је пољуби у ч |
| </p> <p>Дуго је замишљено ходао по соби крупним корацима.</p> <p>— Па ипак се руши, лагано руши |
| .</p> <p>Јелена се трже, погледа својим крупним очима Рајка, пребледе, руком се прихвати за кам |
| ом, и руком зграби, трже и откиде ниску крупног бисера, који јој је био под вратом а испод огрт |
| им крстом.{S} Левом је руком држао узде крупнога вранца без белеге а десну је спустио на колено |
| а само разговор, лагано се удаљујући од крчме путем.</p> <p>Тај вођа бејаше главом чувени Јевре |
| рете код старе, добро му познате, грчке крчме један мали одред богато одевених коњаника турских |
| забава, коју нам може дати, то је њено кршење.</p> <p>То је други пут мислио.</p> <p>— А не би |
| > <p>Војске се измешаше, ломећи копља и кршећи мачеве.</p> <p>— Јунаци, овуда је пут у вечни жи |
| занесен учини и тај корак, вихор зашуми кршећи суве гране високих грмова, а на вратима се те со |
| са које се није више +ни дигао.</p> <p>Кршила сам руке, клечала, плакала, молила Бога да ми по |
| > <p>Момчило се ожени и настани у граду Ксантији, одакле је господарио равницом у приморју Бело |
| > <p>— Богу хвала што ми је дао и трећу кћер ! — рече она, кад пољуби Јелену у чело.</p> <p>Јел |
| ју У Руку.</p> <p>— Жива и срећна била, кћери моја, — благослови је Исаија.</p> <p>Јелена не мо |
| , да спасемо голу душу.</p> <p>„Јелена, кћери моја!{S} Ми ништа више немамо, јер моја тековина, |
| вих а нарочито деспотице Љубе Угљешине, кћери Војихнине и Анине, која је часове туге своје разг |
| ега.{S} Тада је нестало Матије и његове кћери, румене јабуке и највећег блага у нашој породици. |
| >— Јесте, — одговори Исаија.</p> <p>— А кћи његова? —- упита опет Рајко и немирно устаде.</p> < |
| њих поуздати.</p> <pb n="95" /> <p>Моја кћи а твоја синовица Милица, жена зетског господара Ђур |
| еде много.</p> <p>— Него шта мислиш?{S} Куд они, ту све живо.</p> <p>— А да шта би било, да се |
| а нападача.</p> <p>Бегунац виде да нема куд.{S} Искочи из вреже, држећи у руци свој нож, који м |
| се упути из врта на двориште и даље, од куд се глас стражарев чуо.</p> <p>Старац, мрмљајући неш |
| ти се можеш склонити.{S} На страни, од куд дође данас краљева војска, нема још непријатеља, — |
| губише у ребрима доброг носиоца.</p> <p>Куд јури гонилац?</p> <p>За убицом прве радости и тихе |
| длазиле преко неких непроходних урвина, куда она пије никад у веку прошла, гледала је у мислима |
| и неко лице, које стајаше близо храста, куда је Рајко имао да прође улазећи у свој стан.{S} Али |
| ње, а један осветли буктињом степенице, куда се иде у Гојков стан.</p> <p>Гојко поведе Јелену д |
| а поуздано држах, да ћу га овим путем, куда и ви дођосте, стићи, — говораше Рајко.</p> <p>— Ип |
| томе!</p> <p>Видосава разуме са ужасом, куда Ана циља, па јој упаде у реч:</p> <p>— Не, ћесариц |
| ома и војвода Љубоје отишли су у Драму, куда их је узвишена ћесарица ненадно позвала.{S} Ипак - |
| ачуљи уши и очима чисто тражаше правац, куда му ваља полетети кад га господар ободе.</p> <p>— Н |
| скре, светлости.</p> <p>Зна ли бегунац, куда га сада носи већ у пола изнемогли дорин његов?{S} |
| p>Он овде више неће остати.{S} Иде, ал’ куда?</p> <p>Да Византија није тако јадна, тамо би му б |
| } Што краћи мост, краћи и век.</p> <p>А куда ли прођоше за овај добар сахат времена?{S} Да ли и |
| чила бујна Марица, а западна страна, од куда је дошла сила Вукашинова, бејаше отворена.</p> <p> |
| пружи јој руке.</p> <p>— Деспотице, од куда ти овде и у ово доба? — рече јој, држећи је за рук |
| сова на запад од Крстопоља.</p> <p>— Од куда ти овде, Анђеле? — изненади се Тома.</p> <pb n="67 |
| е зарумене: <pb n="39" /></p> <p>— А од куда ти, велможо, знаш, у чему је моја срећа?</p> <p>— |
| је у истини, те је отишао и он незнано куда под тешком мож’да слутњом, да сам му невера...</p> |
| ле заседа на мах побегла.</p> <p>— Беже кукавице, — јасно рече Гојко — кад најгора рђа међу њим |
| и си, без сумње најбољи међу својима из Кукуша? — присети се Скопљанин.</p> <p>— Па да видиш, н |
| и и својима у скакању.</p> <p>— Теби из Кукуша војводе Богдана ?{S} Хе, колико да ти дам?{S} До |
| а се скупља остала војска, коју је он у Кукушу дочекивао и испраћао у Сер.</p> <p>Краљ Вукашин |
| та повећа сада готово опустела каменита кула овалнога изгледа.</p> <p>Дворанин уведе Мару у доњ |
| ороси суза.</p> <p>У тај мах стражар са куле на бедему огласи да граду долази неки ненадни гост |
| а група ловаца опет све више удаљује од куле.</p> <p>Мара задрхта, а Тома стаде непомичан.</p> |
| а и — твоје милости!</p> <p>Недалеко од куле зачу се рог ловачки.{S} Мара се охрабри:</p> <p>— |
| нији — њихов господар.</p> <p>Са високе куле мотриље у тврдоме Серу дању се виде безбројни план |
| ворене увијаху око спољне стране високе куле, као и нехотице погледа на звездано јато.</p> <p>Љ |
| ка успела уз стрмените степенице високе куле, нити је осетио, када му се приближила.</p> <p>— Г |
| штина је са монахом Исаијом вечерала на кули а остали ловци и хајкачи окупили су се око великих |
| поте! — одговори Љуба.</p> <p>— Овде на кули мотриљи? у ово доба?</p> <p>— Свуда и увек, где и |
| елији.</p> <p>Силазећи низ степенице на кули, где оставише Угљешу са његовима да се сном крепе, |
| ова на високим градским бедемима или на кули мотриљи.{S} Изгледала је иде ли још каква помоћна |
| грађа серског тече — чини се на високој кули мотриљи, да се осећа, како се небесни свод спушта, |
| Рајко јавља догађај са Маром у горској кули.</p> <p>Љубоје прочита и задрхта:</p> <p>—Ужасно! |
| јаче земљу и њен свет.</p> <p>И на тој кули има некога сад у позно доба, кад се стража на глав |
| а њим пољуби.</p> <p>Гојко их одведе на кулу, где је он становао и одакле је леп изглед на море |
| ра.</p> <p>Угљеша, Љуба и Мара одоше на кулу, која је млину и његовим зградама давала изглед не |
| м оделу али у богатом огртачу изишао на кулу мотриљу.</p> <p>Чешће је и дању и ноћу излазио на |
| ши дубоко урезана.{S} Наишао сам на ову кулу, па жељан да се трајније склоним од ловаца, који м |
| дајући неке терете дажбина и деспотског кулука са становника Драме, деспот призива благодет Бож |
| , а прави наследник, нејаки Урош, моли, куне и преклиње, да се стишају.{S} Они се разлазе као н |
| ових гора, ближе једином господу Богу, кунем се, да другог греха немам нити ћу имати до само т |
| ојима се изворима скупљају виле, где се купају, какву траву треба наћи па бити видовит.{S} Траж |
| пођоше ка огради, заклоњеној врежама од купине.</p> <p>— Овде је и ушао у врт, —- показиваше ст |
| дођоше до ограде.</p> <p>Нешто затресе купине.</p> <p>Они стадоше.</p> <p>— Ту је зликовац! — |
| таде провлачити кроз вреже од бршљана и купине, прилазећи Рајку с леђа.{S} А кад дође близо, пр |
| еленом у Сер, овде је већ било отпочето купљење војске, која се и даље преко целог лета све до |
| би мој одговор чуо ош један, који је у куту те собице био, он му се окрете и рече:</p> <p>„Хва |
| не знаш, јад те не знао, да оно нит’ је кућа, нит’ је у њој људи, где гусле не гуде!{S} Ако си |
| а бар по једног војника, а из многих се кућа кренуше по неколико глава на војничко збориште.</p |
| ратник постајао у неку руку баштиник и кућаник, ал’ не престајаше бити и даље војник, нити нап |
| p>— Нека га господ уклони далеко од ове куће, од нас и свих честитих, — одговори Јелена.</p> <p |
| о превес, што је покривао грб Војихнине куће.</p> <p>Ћесарица Ана држећи деспотицу Љубу за руку |
| /p> <p>Са свим незнатног рода из обичне куће цариградске, доживео је да у пуној снази свога век |
| замори ни један непријатељ царства или куће наше.</p> <p>— Тако је.{S} Матија Кантакузен је то |
| тих јунака али људи, који нису имали ни куће ни кућишта.{S} Они једва памте, који им је бој био |
| > <p>И ако се враћао из логора, ипак до куће бејаше мисли о војни заменио другим мислима.</p> < |
| оји вођаху своје жупе.</p> <p>Није било куће баштиничке и сеоске, која није послала бар по једн |
| ма ојачана у добрим жељама својим према кући ћесарице и њених пријатеља.</p> <p>Тако живот пође |
| јко!{S} Није једна суза канула у твојој кући због тог туђина, а ти ниси ни знала.{S} Наша мила |
| ледњи, који се са српске стране враћају кући.{S} То бејаше војвода Богдан с Рајком, Љубојем и ј |
| ослови.{S} Чућеш и видећеш.{S} Ти желиш кући покојног Војихне добра?</p> <p>— Као и себи самом! |
| ад сам дошла себи, нашла сам се у некој кућици близу пута за Солун а ван области мога поочима.{ |
| ка али људи, који нису имали ни куће ни кућишта.{S} Они једва памте, који им је бој био први, а |
| } Најпоузданији стубови, који су држали кућу нашу, почињу се рушити и издавати.</p> <p>Па за ти |
| кад ме мину прва туга, весељах и оживех кућу његову.{S} Ту сам, витеже, расла и од детета поста |
| ратима деспотовине браће Дејановића већ куца османлиска сила код Самокова испод Рила.{S} Они мо |
| — одговори му Тома — Деспот Угљеша већ куца тешком руком својом на вашу границу.{S} Он не иде |
| Ово вам је у помоћи! — нашали се један, куцкајући чутуру.</p> <p>Она пође од руке до руке около |
| , незамишљено.</p> <p>Кад се мало после куцну пехарима са својим старим друговима и пријатељима |
| гао знати у мраку !</p> <p>Старац уђе и куцну на врата Томина.</p> <p>Тома, полубудан, скочи:</ |
| > <p>Неколико тренутака после тога неко куцну на прозор Јеленине собе.{S} Она устаде и приђе пр |
| но обавестише.</p> <p>За тим се братски куцнуше пехарима.</p> <p>У разговору дочекаше зору.</p> |
| часу — и ја желим да се два пута Бог не куша!</p> <p>Гојко је весело вратио свога Лабуда војник |
| гледалаца.{S} А кад је хтео да по ново куша судбину, Мара се одлучи да и она своју срећу проба |
| и пропашћу Анђеловом, склонише дубље не кушајући даљи напад.</p> <milestone unit="*" /> <p>Неда |
| т.{S} Опомене старијих на погибао таког кушања судбине не могаху Гојка задржати.{S} Изјављујући |
| — рече Рајко.</p> <p>— Па да гађам, је л’?{S} Ако!{S} Баш ћу тако да радим, — одговори старац. |
| ац је хтео отуд иза леђа напасти.{S} Је л’ тако било, несрећо грчка? — окрете се старац месту, |
| ву! — значајно рече Рајко.</p> <p>-— Је л’ овоме? — умеша се старац. — Њему? а? томе, што ме ве |
| јест ђаво!{S} Да Богме!</p> <p>— А јеси л’ тачан као пре?</p> <p>— Да!</p> <p>— И поуздан?</p> |
| анице, којима је био у квргу, али доста лабаво, везан.</p> <p>Искочивши, он нападне на старца, |
| прикупи дизгине Лабуду, па га ободе.{S} Лабуд силно фркну, скочи па се као стрела вину.</p> <p> |
| шта!</p> <p>Тако грмљаше Гојков глас, а Лабуд, крвљу окупан, завришта и скокну три копља у напр |
| иоца, да би брже путовао.{S} Одморни је Лабуд летео.</p> <p>Превалио је био половину пута, кад |
| али га Гојко већ не могаше чути.</p> <p>Лабуд се бејаше спустио низ брежуљак, и ношаше свога го |
| шиљак, који се из воде издизао.</p> <p>Лабуд страховито захрза, а Гојко дочека Анђела мачем, и |
| ша!</p> <p>Гојко је весело вратио свога Лабуда војнику, а сам је Мару одвео у друштво, из кога |
| > <p>Гојко прекиде реч, и брзо скочи на Лабуда, јер спази, како у кланац ступише неки коњаници |
| кнуше коњаници познавши Гојка и његовог Лабуда.</p> <p>То бејаху поуздани момци, које је опрезн |
| збуњен неочекиваним сусретом, заустави Лабуда, скочи са њ, грмну на зликовце, који већ окренуш |
| оде Властоја! — одговори Гојко, и пусти Лабуда.</p> <p>Старац задрхта од изненађења и милине:</ |
| ице.</p> <pb n="81" /> <p>Сјахао је био Лабуда и привео да га напоји, тапшући га по белом врату |
| вши набацану му траву, дремао.</p> <p>— Лабуде, — рече војвода пљескајући коња по врату, — хоће |
| збројни чадори прекрилили поље као тице лабудови.{S} А јуначка војска пева и ужива у витешким и |
| из једних уста може задржати, он је са Лабудом налетео на ров и прелетевши бездан, у коме га ј |
| забаве ради Гојко је са својим коњицем Лабудом био готов срнути у пропаст.{S} Опомене старијих |
| , намаче калпак на очи, прикупи дизгине Лабуду, па га ободе.{S} Лабуд силно фркну, скочи па се |
| а указа и у два скока стиже на знојавом Лабуду Гојко.{S} Нападачи, изненађени, пустише Ану и Ма |
| гани! — грмну Гојко гласом раздраженога лава. — Све сам сазнао!{S} Или зар твоје господство — с |
| Узвиком је, ужаснијим од крика рањеног лава, плашио непријатеља, сабљом га је тлачно, коњем га |
| орока Алахова.</p> <p>— Никад! — бејаше лаган али одлучан одговор.</p> <p>— Кажи му, — заповеда |
| ој плану жар свеснога частољубља, и она лаганим али поузданим гласом рече:</p> <p>— Господару, |
| Стари се Властоје пољуби са њим, па сви лаганим свечаним ходом пођоше напред.</p> <pb n="44" /> |
| ним корацима.</p> <p>— Па ипак се руши, лагано руши! — рече полугласно.</p> </div> <div type="c |
| Тома и вођа продужише на само разговор, лагано се удаљујући од крчме путем.</p> <p>Тај вођа беј |
| и глас, који као да дозиваше некога.{S} Лагано устаде и протрља очи, на које се већ почео сан н |
| и ваљаног момка у војсци ћесаровој.{S} Лагано и неопажено љубав је освајала срце Љубојево, док |
| сретосмо.</p> <p>— Он је скоро умро, — лагано одговори војвода.</p> <p>— Умро?{S} Е, Бог да га |
| S} Једног је дана <pb n="148" /> радила лагано, мисли су јој се све више отимале и одлазиле пре |
| х пратилаца.</p> <p>Они иђаху на коњима лагано, више у очајању него у опрезности.{S} Пређоше мо |
| е врбе.</p> <p>— Ти си гласник? — упита лагано рањеник.</p> <pb n="180" /> <p>— Јесам.{S} Светл |
| аче огањ, који је на сред тога дворишта лагано горео.{S} Намести ситнијег грања око двеју омањи |
| х Рајку се учини да поред ватре пролазе лагано двојица на коњима.{S} Напреже вид и спази, како |
| бра, кад и издашна јужна природа почиње лагано уступати пред првим јачим корацима зиме.</p> <p> |
| увши.{S} Тако постоја неко време, па се лагано стаде провлачити кроз вреже од бршљана и купине, |
| </p> <p>Једва се држао на коњу, који се лагано спушташе низа стрмен.{S} А кад сиђе доле између |
| , и он рече:</p> <p>— Добро, вратимо се лагано у Дидимотику да доконамо.{S} А ти ми дајеш довољ |
| ред Љубојев ушао је у драмско логориште лагано и свечано око заранака краснога дана прве јесени |
| пође за њим, а остали продужише да, уз лагано сркутање доброг кипарског вина, нагађају о прили |
| /p> <p>Старац је ућутао, склопно очи, и лагано испустио руку Гојкову.</p> <p>После дужег времен |
| сти да гласно упита Гојка, па се трже и лагано додаде:</p> <p>— А она женска?</p> <p>— Веома до |
| брзо натраг путем ка Дренопољу, а други лагано продужаваше покрај саме ватре навише уз поток пр |
| е и даље преко целог лета све до јесени лагано сабирала.</p> <p>У Серу је био главни логор јужн |
| чекала...</p> <p>Краљева војска одступи лагано до средишта, где се држаше Угљеша, а војвода Бог |
| Буди воља његова!</p> <p>За тим све три лагано уђоше у ћелију старог Исаије.</p> <p>На рукама њ |
| аше све дубље у мисли.</p> <p>Непознати лагано устаде, и, држећи у десној руци нож, приђе, мало |
| , и поносито диже главу.{S} Тома, идући лагано на коњу, пролажаше већ поред њих, гледајући их и |
| велможа Тома Теологита, — одговори јој лагано Видосава.</p> <p>Јелена чисто задрхта.{S} Знала |
| ећ била загасила, само је један крњадак лагано тињао.{S} Старац се саже, једним дрветом разгрну |
| лабљење.</p> <p>У души и сећању његовом лагано ницаху једна по једна успомена.{S} Прво се појав |
| егова је рана без пребола, — рече Рајко лагано Богдану. — Он неће жив видети Драме.{S} Благо ње |
| је морао да иде за њима.</p> <p>Кад су лагано прелазили преко првог већег моста, што долази ка |
| скочи.{S} Али је он умири.{S} За тим су лагано продужили разговор.{S} Ана је била изненађена.</ |
| г ножа он је и пресекао на једном месту лагано канице, којима је био у квргу, али доста лабаво, |
| Ја сам дужан крви српском. роду!</p> <p>Лагано су тако одмицали...</p> <p>Четвртога се јутра за |
| ила Вукашинова, бејаше отворена.</p> <p>Лагано, као што отров улази у крв залазећи све дубље у |
| мркла и врло ветровита.{S} Омање су се лађе прибојавале за се, али та два Турчина пређу на тро |
| ељски логори.{S} Доглавници цара Уроша, Лазар Хребељановић и Вук Бранковић, не мишљаху нити се |
| сведок.{S} Неће порицати ни Синиша.{S} Лазар нам је вајкадашњи противник, али ће и он исто рећ |
| ст.</p> <p>— Видиш, — продужи Угљеша. — Лазар је отишао под закриље угарско, признао је врховну |
| користан савезник, али — само ту.{S} О Лазару Хребељановићу и Вуку Бранковићу не смемо ни поми |
| е свој посао.{S} За мало па се већ чује лајање паса, кликтање, одјекивање ловачких рогова и по |
| адовина, коју с времена на време помаже лак поветарац, што се, реко би, одбија од високих бедем |
| за њим и остали.</p> <p>— Моја је рана лака, — рече мало после Богдан. — А твоја, витеже? — уп |
| авни Видосава.</p> <p>Мара, преплашена, лако цикну, а Гојко збуњен, окрете се страни, одакле им |
| а она тужно посматраше — жалосну врбу, лако обележену на ђерђеву у место маленог крина, који ј |
| е и како је Тома о себи мислио, нити је лако било завирити у његову душу и мисли па проценити, |
| де, у њему је кипела страст, а разум је лако уступио своје место осећајима.</p> <p>Мара са руко |
| аље било, познато ти је.</p> <p>Тома се лако поклони, а Угљеша продужи: <pb n="15" /></p> <p>— |
| јер смо онда пропали.{S} Ево — и она се лако спусти на колена — преклињем те —</p> <p>— Устани, |
| ка и Маре, ударио је косом, низ коју се лако спустио ка источној страни брега.{S} Ту, крај једн |
| је оштро гледао Љубоја, коме не бејаше лако.</p> <p>Кад се по гласу, који са степеница долажаш |
| у њиховом савезу.{S} Па ипак не бејаше лако ни једноме а најмање деспоту Угљеши, који је имао |
| р до ограде од врта, ухвати се за зид и лако се на њ попе.{S} Леже по њему, послуша мало, па се |
| ђавола.</p> <p>Бегунац ће у мрклој ноћи лако отићи с коњем у провалију, наићи на високе обале б |
| но рече Љубоје.</p> <p>— Онда је са њим лако!</p> <p>— Али и Гојко ми је добар пријатељ.</p> <p |
| уздано разабрати.{S} Тома је, вели, био лако рањен у том боју.{S} Не знам.{S} Мож’да.</p> <p>То |
| а на деспотовину нашу навалити?{S} Врло лако може да дође са оне, од које се никад нисам надао |
| спремати за све случајности, које могу лако и ненадно наступити?{S} Је ли Вукашин оклевао?{S} |
| поздраве по облацима, ветру, уздаху, но лакој тици, сунцу и светлим зрацима његовим!</p> <p>— В |
| лепа Мара на обученим коњима својим са лаком стрелом и тулом о рамену; ту је Тома Теологита, з |
| јко срете једну женску, која је хтела у лаком чуну прећи на другу страну.{S} Он се загледа у ту |
| рошло је већ прилично времена како је у лаком оделу али у богатом огртачу изишао на кулу мотриљ |
| на се, слутећи плен, одвоји од Маре и у лаком је скоку нестаде.{S} Мамљена све дубље међу столе |
| еш маха крилима осећаја и разума, да се лакше уздигну до схватања среће наше.{S} Ти, је ли, виш |
| ја говорах искрено.{S} Души ће ми бити лакше!</p> <p>— А шта је о твојим стрицем, сестро?{S} З |
| његових погледа.</p> <p>Али је у толико лакше рећи, шта је Томо о другима мислио.</p> <p>Гојка |
| агрли свога јединца.{S} Верује да ће му лакше бити.{S} И ја те, узвишена ћесарице, молим.</p> < |
| ред дворишта служећи као степеница ради лакшег узјахивања и сјахивања с коња, па одви пергамена |
| нових слугу.</p> <p>— И то ће бити.{S} Лала-Шахин жели да се и то вечерас почне.{S} Прво ће до |
| слави његовој, сада га на гозби отрова Лала-Шахин!{S} Правоверни!{S} Наша ће сила расти и попл |
| и кад султан стигне амо!{S} И велики га Лала-Шахин сада части.{S} Његова је заслуга, што су већ |
| додаде:</p> <p>— Или још боље: не мора Лала-Шахин о томе ништа ни знати.{S} Ми ћемо свршити по |
| S} У Дренопољу је главни наш заповедник Лала-Шахин, ал’ војске има врло мало.{S} Силан је страх |
| it="*" /> <p>Прошла је поноћ, а у двору Лала-Шахина у Дренопољу још траје весеље.</p> <p>— И са |
| ајући ћутао</p> <p>А турски се гвоздени ланац све јаче стезао око Пловдина....</p> <p>У то доба |
| а и трећи пут, а мало после чу се звека ланаца на покретном <pb n="11" /> мосту код бедема и шк |
| е Серу дању се виде безбројни планински ланци, како <pb n="4" /> се у бескрајност пружају; виде |
| сле неколико тренутака зазвекташе тешки ланци, а у њима приђе први роб — војвода Гојко.</p> <p> |
| окрете лице у страну.</p> <p>Али Томине ласкаве речи допреше и до опрезнога Рајка.{S} Он оштро |
| е био тај туђин.{S} Говорио ми је лепо, ласкаво и позивао ме да са њим идем.{S} Па да не би мој |
| на окрзну по руци Гојка, који се на мах лати мача и узде коњске.{S} Научени коњиц осети звук ст |
| </p> <p>За тим узе Ану с десна и Љубу с лева од себе и пође с њима.{S} Кад приђе осталима, прва |
| до половине, па седе на камену клупу с леве стране.</p> <pb n="121" /> <p>Гледаше звезде, које |
| ренило накупљених добровољних ратника и левената.</p> <p>Само још пободени стегови означаваху п |
| да крваво разбојиште и погибија српских левената.{S} Струма и Места, Бистрица и Мутница и многе |
| гов стриц Момчило био је на гласу јунак-левента, а земљиште првих његових витешко-хајдучких дел |
| х науми, да са свим прекине са витешким левентовањем и да остане на свагда код свога господара, |
| уђе у један не много велики кланац.{S} Лево и десно дизали се каменити брегови, а међу њима је |
| утим седлима и спуштеним уздама јурнуше лево и десно, напред и назад газећи и тлачећи све, на ш |
| редом поред чадора горе и доле, десно и лево.</p> <p>— И тако остаде у залуд моја журба.{S} Том |
| војске почеше се разређивати и одвајати лево и десно у поједине гомилице, бијући непрестанце бо |
| рстопољем на мору, па се, остављајући у лево пут за Сер, дохватило кратке равнице на левој обал |
| пут за Сер, дохватило кратке равнице на левој обали реке Мутнице.</p> <p>Кад грану зора и они с |
| Пловдину налазе се Чрноменски Лугови на левој страни велике реке Марице.{S} Лугови се са северн |
| тојник цркве светог Прокопа, с крстом у левој и босиљком у десној руци ступи корак испред браће |
| м, који се завршавао златним крстом.{S} Левом је руком држао узде крупнога вранца без белеге а |
| је стрељао, у лицу је био црвено-црн, а левом је руком био подигао корице с мачем, да му буде б |
| ечећи држаше десном руком очеву главу а левом покри лице и очи своје, да њоме заустави сузе, ко |
| Ево погледајте! — и Тома повуче на више левом руком рукав са своје деснице показујући Ани још к |
| оштрим копљем и ножем у руци и штитом о левом рамену.</p> <pb n="161" /> <p>Тај страшни ратник |
| ? — упита деспотицу, обгрливши јој стас левом руком а десну пруживши једној групи звезда, које |
| чи, загледа се у Рајка непомично, махну левом руком и — склопи очи.</p> <p>— Брате! — писну Рај |
| ам њене сузе, деспот је нежно ухвати за леву руку и приведе крају, где је, наслоњен на малу огр |
| е обилазио омање тврђаве прелазећи и на леву обалу Месте ближе граници, Тома Теологита бејаше у |
| узмахивања сабљама.{S} Био сам рањен у леву руку, али сам јездио за стрицем својим.{S} Он је б |
| е до оца на постељу.{S} Отац узе његову леву руку у своје обе, па, гладећи је, упита га:</p> <p |
| дграђу.</p> <p>Све је тихо, све је живо легло, да се сном окрепи.{S} И хрти и жерави, и соколи |
| душе једне било свуда добро и у вечитом леду топло!</p> <p>— Кажи да студен, што наступа, и вих |
| ше старац — а зликовац је хтео отуд иза леђа напасти.{S} Је л’ тако било, несрећо грчка? — окре |
| расплетене косе, која јој је падала низ леђа — одиста и не личаше на обичну ни властеоску ни ни |
| избије из руке — двојица га нападоше с леђа, а један га тешким гвозденим ступцем удари по врат |
| од бршљана и купине, прилазећи Рајку с леђа.{S} А кад дође близо, притаја се, и непомичан ћута |
| рође још неко време, а старац, наслоњен леђима на повећу камарицу сламе и седећи на некој кожно |
| с очева гроба, на коме сам онесвешћена лежала, устала, прихватила ме је једна милостива рука.{ |
| /p> <p>Рајко не бејаше заспао.{S} Он је лежао до самих врата од чадора, као даје хтео да пркоси |
| обично.{S} Стари је Властоје непрестано лежао час опорављајући се а час опет падајући у тежу бо |
| хвати се за зид и лако се на њ попе.{S} Леже по њему, послуша мало, па се прекрете на страну, о |
| са стране нанесе, дохвати капљицама.{S} Лежећи тако, гледаше у ватру, која се, у почетку јако, |
| мога не слазе ни онда, кад слушам твоје лековите речи.{S} Мож’да сам више дивљи а мање питом, м |
| са далеких крајева неразговетне звуке и лелек још веће беде и невоље.</p> <p>Први редови бејаху |
| јводском с високим калпаком, на коме се лелујала челенка и велико шарено перо нојево.{S} О бедр |
| на кулу, где је он становао и одакле је леп изглед на море.</p> <p>На питања његова Тома одгова |
| уског прозора кроз дебеле зидине био је леп поглед.{S} Тамо преко провалије настаје нижи део пл |
| на ону моју услугу?{S} А бејаше, збиља, лепа девојка!{S} Као пупољак ружин!{S} Хе, хе, а ко јој |
| а је била тада у осамнаестој години.{S} Лепа, на супрот топлом сунцу свога завичаја, плавојка п |
| ним рогом ловачким; ту деспотица Љуба и лепа Мара на обученим коњима својим са лаком стрелом и |
| деспотову војвода Тома Теологита, човек лепа <pb n="13" /> лика, црних мало потуљених очију, ко |
| хе, а ко јој је крив, што је била тако лепа!</p> <p>— А где си ти сада? — упита га Тома.</p> < |
| да, жеља и снова, и ако си за њих какве лепе и благе ноћи мислио, да ће се сви испунити док сва |
| 63" /> између ћефалије трилиског и наше лепе кнегињице.</p> <p>Љубоја текну у срце, а Тома дода |
| ти деспотице Љубе, о благости и доброти лепе рођаке дворске Маре.{S} Само су избегавали говор о |
| ло и ружно време, који ће натерати мало лепе а који много штетне кише.{S} Он зна, на којима се |
| има, и за часак се у пољу забелеше нови лепи чадори Љубојеве војске.</p> <p>Логорске ватре план |
| рукама.{S} И одиста се Љубоје све више лепио уз тога, дотле немилог му, дошљака.{S} А пијући у |
| , да од саме себе сакрије — сузе својих лепих очију.</p> <p>За тренутак настаде тишина.{S} А за |
| сма — то је њему све.{S} А то, Бога ми, лепо стоји његовом озбиљном изгледу, много лепше, но шт |
| мене је био тај туђин.{S} Говорио ми је лепо, ласкаво и позивао ме да са њим идем.{S} Па да не |
| а се охрабри:</p> <p>— Велможо, то није лепо, да се витез користи случајем и шали —</p> <p>— Ду |
| војна при отвореном прозору, са кога се лепо видео један део звезданог неба.</p> <p>— Господару |
| Он познаје који ће ветар донети добро и лепо а који зло и ружно време, који ће натерати мало ле |
| астоје је таман просто и без кићења али лепо и дирљиво био испричао како је деспотица писнула о |
| > <p>Гојко, раздраган у красној природи лепог летњег дана, очекиваше своју нову, још му непозна |
| о сада.{S} Ја сам из Галипоља у мореузу лепога Мраморног Мора.{S} Ту сам и одрасла у нези свога |
| , па га је онда пустио, да се са својом лепом сапутницом пожури Драми и њеном логору.</p> <mile |
| зеленку.{S} На челу коњаника, који су у лепом и правилном поретку ишли, јахао је на доброме бел |
| и не мисли о њој само Гојко.{S} Њена је лепота занела и Љубоја, заповедника градске страже и ва |
| рошапта:</p> <p>— Овај туђин има очи за лепоту ове девојке!</p> </div> <div type="chapter" xml: |
| — чега није могао.{S} Он је имао очи за лепоту и воље за уживањем.{S} То је тражио и већином на |
| јек вихорова јаука, други мишљаше да је лепршање искислих стегова, а трећи се не могаше разабра |
| ше своје стегове, те се у градском пољу лепршаху двоглави орлови на њима, а сваки стег бејаше п |
| пружа руке за мирисним цветом и шареним лептирком.</p> <p>Старом се Исаији обновише у памети сл |
| ока.{S} Угљеша — и она му наслони своју лепу главу са црном дугом косом на груди, које се снажн |
| оји људи нападну на ћесарицу Ану и њену лепу поћерку.{S} Ја ћу <pb n="77" /> већ припремити мес |
| о стоји његовом озбиљном изгледу, много лепше, но што неки мисле.{S} Па хајде да и вама што отп |
| еваше песму, па се по њој стаде кретати леса играча.</p> <p>То бејаше прво јавно весеље у граду |
| ођаше се на крајњој десној страни густе лесе, која се око Угљеше непрестано савијаше.</p> <p>— |
| на овоме, што имам, не бих се ни на ову лествицу земаљске части испео!{S} Даље иду моје мисли, |
| о, да је био стао на последњу и највишу лествицу части, коју је могао овде имати.{S} Одатле се |
| са узе другу стрелу и оком ухвати орлов лет, како се бејаше упутио даље на запад.{S} Овај други |
| е.{S} Научени коњиц осети звук стрелина лета, диже главу, начуљи уши и очима чисто тражаше прав |
| љење војске, која се и даље преко целог лета све до јесени лагано сабирала.</p> <p>У Серу је би |
| тупити.</p> <p>Био је момак од двадесет лета, када је била међусобна војна.{S} Рођена се браћа |
| јуначина, која је превалила преко шесет лета, седе косе, браде и бркова ал’ румена лика и не по |
| и па бити видовит.{S} Тражио је толиких лета ту травку, па је не могаше наћи, а зна је описати, |
| ају ал’ се напрежу.</p> <p>Даље грабе и лете.</p> <p>Ко зна колико времена језде?{S} Бегунац за |
| тренут времена у вашој пратњи, а часови лете.{S} Праштајте!</p> <p>И на мах изиђе.{S} Рајко се |
| није сумњао о ратовању.{S} Гласници су летели из Жегљигова на све стране деспотовине, позивају |
| воде.{S} А гдегде жерав, који је негда летео од муње брже, стоји крај мртва ратника па тужно в |
| да би брже путовао.{S} Одморни је Лабуд летео.</p> <p>Превалио је био половину пута, кад уђе у |
| нам ни ја, па ме испусти.{S} Нисам дуго летео озго, па бућнем у неку воду.{S} Кад тамо, а оно н |
| Пут је велики, а рок кратак.{S} Ваља ми летети.{S} С богом!{S} Благослови, свети оче!</p> <p>Он |
| низ брежуљак, и ношаше свога господара, летећи преко поља ка главном путу, а старац се сав прет |
| родару неизмерне небеске пучине, ти што летиш југу да тражиш светлијих сунчаних зракова, причај |
| ром развила је своја крила мирна и тиха летња ноћ.{S} За топлим даном наступила је хладовина, к |
| ранака планине Плачкавице.</p> <p>Једне летње вечери седео је пред том колибом неки старац у па |
| ојко, раздраган у красној природи лепог летњег дана, очекиваше своју нову, још му непознату, по |
| пођа спрема да ових дана изиђе овамо на летовање.{S} Ако ти није зазорно, пођи са мном до оне ј |
| р им скоро свима бејаше ово први лов од летос, од смрти Војихнине.</p> <p>Угљеша, Љуба и Мара и |
| жду узети и њихову војску, која се тамо летос сакупљала, па ће <pb n="135" /> онда у име Божје |
| олико, колико пута коњи крочише у брзом лету свом.</p> <p>Вихор — ал’ се опет нешто чује.</p> < |
| и постојанство.{S} Била је у шеснаестом лету, кад се у њу загледао Угљеша Мрњавчевић, па је и з |
| Он добро разуме и тичји језик, зна и по лету њиховом наслутити, какви ће — мили или тешки — дог |
| у његову душу и мисли па проценити, да ли је био охол из уверења о великој вредности својој ил |
| ђоше за овај добар сахат времена?{S} Да ли иду пољем? ил’ гором? ил’ брдом? ил’ водом? ил’ путе |
| тица окрете Вукашину:</p> <p>— Заповеда ли превисоки краљ и мили девер мој да се уклонимо ?</p> |
| краћи мост, краћи и век.</p> <p>А куда ли прођоше за овај добар сахат времена?{S} Да ли иду по |
| пет излазила с Угљешом и нагађала, чија ли је жупа и који ли је стегоноша...</p> <p>Гласи, које |
| звали.{S} Одмах ваља настати.{S} А зна ли што о томе отац Гојков, Властоје?</p> <p>— Ништа! -— |
| лим каменим степеницама.</p> <p>— А зна ли за твој ненадни одлазак Мара? — упита га тихо и озби |
| игде огња, искре, светлости.</p> <p>Зна ли бегунац, куда га сада носи већ у пола изнемогли дори |
| ањима.</p> <p>-— Неко пророчанство, шта ли? не знам ни ја, али сам тако чуо.{S} Хришћанском цар |
| његовог зависи и срећа њена.{S} Послуша ли је, спасао је себе, и казао јој, да је љуби.{S} Не п |
| и казао јој, да је љуби.{S} Не послуша ли — он ће погинути а она увенути.</p> <p>— Витеже, — р |
| ли на кули мотриљи.{S} Изгледала је иде ли још каква помоћна војска, па кад би далеко у магли и |
| /p> <p>Бегунцу би јасно, шта губи, буде ли стигнут.{S} Гониоцу није тајна, шта бегунац добија, |
| но од вернога пријатеља Рајка.{S} Укаже ли се на <pb n="40" /> далеко прамен магле и путне праш |
| м зовну дворанина:</p> <p>— Благоје, је ли раздељена у подграђу сва храна, коју одредих да се с |
| дигну до схватања среће наше.{S} Ти, је ли, више не страхујеш за ме?</p> <p>— Не.{S} Кад видим, |
| звезду?{S} Она је сада сјајнија.{S} Је ли?</p> <p>— Јесте, драги господару!</p> <p>— Да, љубо |
| је могу лако и ненадно наступити?{S} Је ли Вукашин оклевао?{S} За срећу наше отаџбине узео је ч |
| адске страже.</p> <pb n="78" /> <p>— Је ли војвода Гојко ослобођен веза? — упита га Љубоје.</p> |
| — Јесте, узвишена ћесарице!</p> <p>— Је ли која душа остала гладна после тога?</p> <p>— На моју |
| <p>— А, тако! — протеже старац. — А је ли тамо све мирно и добро?</p> <p>— До сада јесте, хвал |
| се маши да одбрави врата.</p> <p>— А је ли мртав?—питаше он отварајући.</p> <p>— Како да није?{ |
| рпске отпорне моћи са ових страна, није ли пред снажном одлуком и гвозденом вољом брата нам мор |
| ржања српске превласти на југу.{S} Није ли он у борби противу Матије Кантакузена изишао као сав |
| стукнути као побеђен и прогнат?{S} Није ли се ваљало спремати за све случајности, које могу лак |
| > <p>— У стару десницу!</p> <p>— А није ли она изнемогла?</p> <p>— Не!</p> <p>— И ја тако мисли |
| кратко:</p> <p>— Знам.</p> <p>— А није ли тамо и војвода Властоје?{S} Он је сада, свакако, ста |
| са једним предсобљем.</p> <p>— Станује ли когод овде ? — упита Мара дворанина.</p> <p>— Нико.{ |
| ше у незгодном положају.</p> <p>— А сме ли његов син изићи оцу на очи?</p> <p>Па онда исприча с |
| а краљев град Призрен.</p> <p>— Помогне ли Бог нама, Балшић је свршио ! — рече Рајко одлучно.</ |
| тумачу.</p> <p>Тумач упита Гојка, хоће ли се придружити застави моћнога пророка Алахова.</p> < |
| — Има !</p> <pb n="141" /> <p>— Па хоће ли се витез пожурити ?</p> <p>— Да!</p> <p>— А ко је он |
| ишти, а за тим копа ногом и хрже, не би ли пробудио доброга господара.</p> <p>Марица тече мутна |
| одељења да прокрстаре по околини, не би ли наишли на нападаче и у опште на сумњиве људе.{S} Али |
| противу силе Алтомановића.{S} Расправи ли се и та зађевица пре нашег похода на Османлије, и њи |
| т највећи противник његов.</p> <p>Вреди ли више остати овде?{S} Не, ни у ком случају не!{S} Он |
| дбиј сумњу, што ти душу мори.{S} Освоји ли она, ти више немаш снаге неће више бити тебе.{S} Не, |
| ешом и нагађала, чија ли је жупа и који ли је стегоноша...</p> <p>Гласи, које је Гојко донео де |
| Али, мајко, — сети се деспотица — је си ли тамницу отворила?</p> <p>— Хвала Богу и не бејаше ни |
| , али ти си ми одиста потребан.{S} Јеси ли ти још онај стари Анђео?</p> <p>— То јест ђаво!{S} Д |
| ма се састаде са Љубојем.</p> <p>— Јеси ли примио заповедништво? — упита Тома Љубоја.</p> <p>— |
| од оних што посматраху војску, — колико ли има вера овде?</p> <p>— Колико ? — одговори други, — |
| е рекох ли?{S} Нит’ ме ко добаци а камо ли пребаци!</p> <p>Приђоше други и почеше бројати стопе |
| или Бог?</p> <p>— Бог!</p> <p>— Можемо ли се и даље поуздати у стару срећу?</p> <p>— Не знам!< |
| вода пљескајући коња по врату, — хоћемо ли на пут?</p> <p>Верни се коњиц чисто освежи, и копаше |
| падоше око пола ноћи.{S} Браћо, страшно ли је морало бити, кад је обест агарјанска пала у домов |
| а слушао да је његов врсник.{S} Страшно ли је тада било!{S} Катуни и трла бејаху пуни бегунаца, |
| аш моје мисли, моје осећаје.{S} Па могу ли друкчије?</p> <p>— Разуме се, и можеш и ваља друкчиј |
| идећеш, војводо, — заврши старац — хоћу ли и сада, ма да сам у овим годинама, што год вредети н |
| па задовољно додаде:</p> <p>— Не рекох ли?{S} Нит’ ме ко добаци а камо ли пребаци!</p> <p>Приђ |
| надити старога ћесара Војихну.{S} Можеш ли се поуздати, да примиш управу над драмском војском В |
| еш ли!</p> <p>— Потпуно!</p> <p>— Можеш ли извршити?</p> <p>— Све!{S} Погинуће од заседе на пут |
| ром деспотицом Љубом.</p> <p>— Познајеш ли још у оном звезданом јату моју звезду? — упита деспо |
| еба да стигне у Драму никад.{S} Разумеш ли!</p> <p>— Потпуно!</p> <p>— Можеш ли извршити?</p> < |
| </p> <p>Обиђоше клупу.</p> <p>— Разумеш ли, а? — говораше старац, па се саже да рукама опипа ве |
| ејаше потресена:</p> <p>— Витеже, хоћеш ли ме њему водити?</p> <pb n="117" /> <p>— Радо од срца |
| у хвала, таких у нас и нема.{S} А хоћеш ли да посведочим белегу?{S} Ја не бежим са мегдана!...< |
| <p>Па се онда присети:</p> <p>— А хоћеш ли ми, незнани јуначе, казати свога имена, да знам ко м |
| погледај на оно звездано јато.{S} Видиш ли моју звезду?{S} Она је сада сјајнија.{S} Је ли?</p> |
| >— Свуда и увек, где и кад ти.{S} Срдиш ли се, деспоте?{S} Опрости, али ја мислим, да те није т |
| душе старога ратника, а још више сузе, ливене из дубине истинског осећања жалости, олакшаше бо |
| <p>— Одиста ми је такав разговор најми лији, кад сам без тебе!</p> <p>— А сада?</p> <p>— Само |
| Полете напред и загрли Јелену, која му, лијући крупне сузе, паде на груди.</p> <p>Исаија је пољ |
| ома Теологита, човек лепа <pb n="13" /> лика, црних мало потуљених очију, које као да сакриваху |
| јлепши урес у часу радости ожалошћенога лика старичиног.</p> <p>Држећи за руку Ану, Угљеша се о |
| а, седе косе, браде и бркова ал’ румена лика и не помишљаше, да ће се икад од Војихне раставити |
| јаких мишица, добре душе ал’ намрштена лика.</p> <p>Кад се серска и драмска војска састаше, пр |
| ска, с нечим господским и поношљивим на лику и у погледу, црних очију и расплетене косе, која ј |
| у својој соби а на грудима Видосавиним лила сузе, јадајући се:</p> <p>— Добра Видо!{S} Милост |
| не силе, у дугим, местимице прекинутим, линијама брзо утапаше у логор српски.</p> <p>У првим ре |
| непрестанце бој на <pb n="176" /> дугој линији док трајаше једнога ратника.{S} Поједине се чете |
| , јуначки краљу !</p> <p>Сузе му поново линуше, он опет пољуби двоглавог орла на дршку, и крену |
| озбори Угљеша.</p> <p>Гласник захвати у липову кору воде и запоји деспота.{S} Он ћуташе, тешко |
| непомичан.</p> <p>Ветрић, што је скидао лисни урес дрвљу, унесе кроз прозор један пожутели лист |
| то наступа, и вихор, што хита да обнажи лисно дрво, не могу замрзнути љубав моју!</p> <p>— С Бо |
| дрвљу, унесе кроз прозор један пожутели лист.{S} Тома га руком у ваздуху ухвати, па силом савла |
| се око њега, а он високо диже одвијени лист па стаде читати Угљешину повељу.</p> <p>Да би обел |
| савлађујући се, рече:</p> <p>— Овај нам лист шаље природа, да нас опомене на пролазност века чо |
| против Алтомановића, као да је окренуо лист и преврнуо вером.</p> <p>— Гле, гле!</p> <p>— Он ј |
| ремена.{S} Ма шта било — и Тома бацивши листак диже руку да такне Мару.</p> <p>У очима му је си |
| , ево твојој милости и закриљу приводим листак са стабла, на коме сам и сам био до сада једна и |
| ајка, питајући их очима и изразом свога лица.</p> <p>— Бог ми је дао срећу, да те обрадујем, до |
| га човека.{S} Ал’ једно, што свака црта лица, сваки покрет тела казиваше, бејаше неисцрпна одлу |
| и брат му краљ Вукашин</p> <p>Озбиљног лица засела су браћа Мрњавчевићи за каменити сто у вели |
| а сакриваху лукавство, што одаваху црте лица а особито доња вазда притегнута усна.</p> <p>Угљеш |
| он потребан Драми.</p> <p>Гојку засија лице од радости:</p> <p>— Хвала узвишеној ћесарици на т |
| , и спустише на земљу.</p> <p>Љубоју се лице смрачи, загледа се у Рајка непомично, махну левом |
| > <p>Љубоје, чувши те речи, мрко окрете лице у страну.</p> <p>Али Томине ласкаве речи допреше и |
| не добацују.</p> <p>Зној им се цеди низ лице, а они не престају.</p> <p>— Јунаци, Бог с вама! — |
| иже руке према месецу:</p> <p>— Заклони лице своје од нас проклетих!</p> <pb n="184" /> <p>У не |
| елена не могаше више издржати.{S} Покри лице рукама па зајеца.</p> <p>Исаија погледа у Гојка па |
| <p>— Авај нама! — болно писну, па покри лице рукама, клече поред Угљеше и од срца зајеца.</p> < |
| десном руком очеву главу а левом покри лице и очи своје, да њоме заустави сузе, које срце не ш |
| луге да је у град доведено неко сумњиво лице.{S} Радозналост нагна Момчила, да пусти преда се н |
| сечевој светлости ни могао опазити неко лице, које стајаше близо храста, куда је Рајко имао да |
| ађена обућа казује, да је ноћник велико лице у земљи.{S} Снажном, јуначном и здравом телу не до |
| да прође улазећи у свој стан.{S} Али то лице опази Рајка и виде, да он уђе у врт.{S} Брзо и опр |
| тим се са њом загрли, па се пољубише у лице, а кад је Угљеша са искреним поштовањем пољуби у р |
| <p>— Ама с таким јунаком хоћу да се и у лице целивам! — рашири руке, загрли Гојка па се срдачно |
| тумач мисли и грешних жеља људских пред лицем Господа Бога!</p> <pb n="145" /> <p>Све се, што б |
| у не доликоваше очајна збиља, што му на лицу стална изгледаше, као што ни његовом белом господс |
| ше, као што ни његовом белом господском лицу не бејаше потребна густа и пуна брада, која само п |
| саже главу.</p> <p>Властоје задрхта, по лицу му се разли нека веселост, диже руку, која се трес |
| ег времена Властоје тешко отвори очи, у лицу поплаве, нешто неразумљиво стаде шапутати и руком |
| узбуђења надму.{S} Очима је стрељао, у лицу је био црвено-црн, а левом је руком био подигао ко |
| ња друкчије говори, — рече Угљеша.{S} У лицу дође тренутно блеђи, али на мах устаде:</p> <p>— И |
| долази.{S} Љубоју срце јаче закуца, а у лицу се за часак промени.</p> <p>Врата се отворише и уђ |
| ја јој је падала низ леђа — одиста и не личаше на обичну ни властеоску ни нижега реда женску.</ |
| ам више дивљи а мање питом, мож’да и не личим више на <hi>твога</hi>, Угљешу.{S} Али — опрости! |
| сада у самом граду, и она бејаше права лична снага Угљешина, који се снажио непрестано доласко |
| ар Синиша устао да задовољавајући своје личне прохтеве и ненасите жеље удари клин у јединство с |
| а па се и задржала овде.{S} Они су били лични чувари Угљешини, који их је добро пазио.{S} Међу |
| ужне војске, коју је имао деспот Угљеша лично да поведе у бој против Турака.</p> <p>Осем простр |
| у области драмској више припомогла сама личност Анина, коју су сви необично ценили и поштовали, |
| о, што сам у тренутку употребио погодну личност, која је могла творити много зала па ипак дати |
| ака.{S} Ветрић је ћарлијао, а зелено је лишће на дрвећу шумило.</p> <pb n="122" /> <p>Рајко с г |
| илога коња свог.{S} Земља затутњи, суво лишће полеће са ње у висину, дружба кличе, и после неко |
| а још једном.</p> <p>Ветар духну и суво лишће обнаженог дрвећа позне јесени зашушта, разлетајућ |
| " /> <p>Ветар је хујао и разносио увело лишће и ситне гранчице, распаљујући само јаче ватру на |
| е ловце, али нико не устаде да разгледа лов.{S} Чињаше им се, у насталој озбиљности, да свему т |
| ено, јер им скоро свима бејаше ово први лов од летос, од смрти Војихнине.</p> <p>Угљеша, Љуба и |
| овац, а од неког је доба охладнео.{S} У лов је сада изишао више од невоље, да се не замери, нег |
| жава као свратиште господе, кад изиђу у лов.</p> <p>— А свраћа се овамо? — упита Мара, улазећи |
| и соколари траже одмора после богатога лова минулог дана.{S} Слуге су у граду уморне од дневне |
| славље не прође без уобичајеног великог лова, те забаве најмилије и великој и малој госпоштини, |
| .</p> <p>— А зар ти, војводо, не тражиш лова? — упита Тома Љубоја, седнувши до њега.</p> <p>— С |
| ича друштво, већ је и сама била страсан ловац.{S} Сада је у њеном друштву — више ради ње — била |
| дмарао.{S} Љубоје је некада био страсан ловац, а од неког је доба охладнео.{S} У лов је сада из |
| д ловачког рога казиваше да се та група ловаца опет све више удаљује од куле.</p> <p>Мара задрх |
| улу, па жељан да се трајније склоним од ловаца, који могу на ме наићи, уђох у ове зидине.{S} Уђ |
| у због метежа и раздвојености, један од ловаца рече:</p> <p>— Нека је слава и хвала господу Бог |
| во изгледају на означеном месту долазак ловаца.</p> <p>Друштво је, изишавши из града, прешло пр |
| ад се нашао у планини, одаслао је своје ловачке помагаче, па је сам остао код студенца.</p> <p> |
| од паре, па се почеше одвајати у омање ловачке групе по уговореном плану и са једном лозинком. |
| ка.{S} Хртови су цичали и отимали се, а ловачки су се рогови пробе ради разлегали преко градски |
| могла ићи, али је настала да спреме за ловачки поход буду што свечаније.</p> <p>Соколови су, ж |
| ти!</p> <p>Недалеко од куле зачу се рог ловачки.{S} Мара се охрабри:</p> <p>— Велможо, то није |
| > <p>— Каква срећа те овде оставих свој ловачки прибор, да за њ дођем баш кад треба!{S} Велможо |
| ликог времена кликтање и дозивање рогом ловачким, деспотица Љуба оживе, очи јој светлије поглед |
| от Угљеша са оружјем и позлаћеним рогом ловачким; ту деспотица Љуба и лепа Мара на обученим коњ |
| чује лајање паса, кликтање, одјекивање ловачких рогова и по неки нејасан одзив са другог врха |
| а под утиском тешке и непријатне јаве, ловачко се друштво Угљешино и пробудило у суморном расп |
| ику.{S} Отићи ћеш на свом коњу до нашег ловачког стана код млина, нађи светлога деспота и реци |
| </p> <pb n="54" /> <p>Слабљење звука од ловачког рога казиваше да се та група ловаца опет све в |
| но тужила у самоћи.{S} Кад се вратила у ловачкој свити деспотовој, Мара се једва уздржала, да о |
| есто осећајима.</p> <p>Мара са руком на ловачком ножу одступи последњи корак до зида, Тома зане |
| упита Мара, улазећи у собу, па видевши ловачку торбу на дивану у њој, додаде: — Ово је ваљ’да |
| оре и наставише приче о прошлим данима, лововима и ратним приликама.</p> <p>Све је пролазно, св |
| вљати Драму после свега што је ономад у лову доживео а особито сад, кад није ни Гојко ту.{S} Ал |
| мах се одлучи, да нагласи Ани догађај у лову.{S} И она га рече кратко и нејасно.{S} Али је још |
| у име исповести деспотици — јуче сам у лову наишао иа дрво са тичјим гнездом.{S} Мајка је млад |
| ну добра вечера очекивала је изгладнеле ловце, а и сам монах Исаија потрудио се и дошао из свог |
| а, где се спремала поткрепа за утруђене ловце и хајкаче.</p> <p>После неког времена стиже и Угљ |
| > <p>Возари, пролазећи туда, поздравише ловце, али нико не устаде да разгледа лов.{S} Чињаше им |
| дгоне студен, коју ноћ са собом донесе, ловци су пили, а да даду одушке изазваним мислима своји |
| и. <pb n="50" /> Таман се разданило, те ловци видеше да ће их послужити време једним од најлепш |
| нахом Исаијом вечерала на кули а остали ловци и хајкачи окупили су се око великих ватара у двор |
| и и пред очима његовим гомилаху.</p> <p>Ловци се наслонише на руке подлактивши се, да мало прод |
| иве.</p> <p>Деспотица Љуба није ишла са ловцима само из обичаја да се увелича друштво, већ је и |
| ли Угљеше и Томе Теологите са још неким ловцима не бејаше.</p> <p>Скуп је био одређен у једном |
| ратно, ваљајући читаве таласе забуне на логор, који се на мах прену из кобнога сна.</p> <p>— Ор |
| а краснога дана прве јесени.</p> <p>Сав логор, сав град и његово подграђе усташе и кренуше се д |
| Лугова.{S} Два одељења заобиђоше српски логор са горње северне стране његове, па се једно прима |
| су поклисари, провлачећи се кроз турски логор, доходили у Драму и из ње се враћали.</p> <p>Плов |
| о сабирала.</p> <p>У Серу је био главни логор јужне војске, коју је имао деспот Угљеша лично да |
| војима корак по корак одступати дубље у логор...</p> <p>— Нек наше крило дође себи, за остале н |
| ице прекинутим, линијама брзо утапаше у логор српски.</p> <p>У првим редовима чадора трилиског |
| адоше са које стране непријатељ улази у логор.</p> <p>Ратници се устремише једни на друге, па ш |
| ном, коњица турска продре брзо дубоко у логор, али до средишта ипак не доспе.</p> <p>Многи не б |
| јна.{S} Рођена се браћа поделила на два логора.{S} Једни су бранили старог краља Дечанског, дру |
| ршају, што се на ивицама са свих страна логора водио, захватајући све јаче ка срцу ратног стана |
| к чрноменски поред <pb n="166" /> самог логора па се заустави на половини источне ивице логорск |
| ваздух, разносећи далеко на све стране логора нове наде у срећан свршетак.</p> <pb n="171" /> |
| и то не.{S} И ако сам вечерас стигао из логора војске наше, што је недалеко од Требиња, ипак не |
| и уђе унутра.</p> <p>И ако се враћао из логора, ипак до куће бејаше мисли о војни заменио други |
| кад се сукоби на североисточној страни логора са Турцима.</p> <p>— Јунаци, смело напред!{S} Ни |
| <p>У великом свиленом чадору на средини логора краљ Вукашин, деспот Угљеша и војвода Богдан раз |
| ине, али ови, који се стекоше у средини логора, главом платише смели покушај свој.</p> <p>— Нап |
| една ватра готово на самом јужном крају логора, где бејаше војска трилиског ћефалије Рајка.</p> |
| рема другима као отворени непријатељски логори.{S} Доглавници цара Уроша, Лазар Хребељановић и |
| евам веселој дружби, био сам и у многим логорима, многог охрабрио а многог подсетио, чега се не |
| одбијаше у котлу, где је међу бреговима логориште, те се са јачом снагом враћаше онима, од који |
| доше звонити звона са звоника а Драма и логориште остадоше пусти, тихи и нечујни.</p> <p>Деспот |
| Угљешине и Вукашинове војске, ту и прво логориште удружене српско силе јужних српских господара |
| Витешки одред Љубојев ушао је у драмско логориште лагано и свечано око заранака краснога дана п |
| це јаче освајало, у толико је пространо логориште велике драмске војске постајало све празније. |
| драмске војске.</p> <p>Кад Љубоје уђе у логориште и поздрави ратнике са старом ћесарицом и њени |
| јим и задовољнијим.{S} Војска је у Серу логоровала у пољу ниже подграђа, многи су били у самој |
| дводише са сваке стране до саме средине логорске.{S} Поред свеколике опрезности ипак први грабљ |
| а се заустави на половини источне ивице логорске.{S} Јужну је страну граничила бујна Марица, а |
| ови лепи чадори Љубојеве војске.</p> <p>Логорске ватре плануше, свирка и песма насташе, а у том |
| ји су водили товарне коње с војничким и логорским потребама.</p> <p>Витешки одред Љубојев ушао |
| ом се и мрак на земљу спусти.{S} Хиљаду логорских ватара плану за час и осветли мрклу ноћ, а жи |
| ројних прича, што се почеше низати крај логорског огња.</p> <p>Добри коњици, који су испрекршта |
| има уђе у сечу на северозападној страни логорској, да поврати ред.</p> <p>Турци и овде вешто и |
| са три стране непријатељ приђе српском логору.</p> <p>У тачном реду и густим групама коњица се |
| је као бегунац био неко време у српском логору.</p> <p>Ево чега се Рајко опомињао.</p> <p>Његов |
| бодени стегови означаваху по пространом логору средишта појединих жупа и градских управа.</p> < |
| м лепом сапутницом пожури Драми и њеном логору.</p> <milestone unit="*" /> <p>Било је са свим д |
| се поклони, а кад они продужише даље по логору, он седе и запева другу песму, рекавши:</p> <p>— |
| ку право упутити, и он луташе и даље по логору с оштрим копљем и ножем у руци и штитом о левом |
| гљигово.</p> <p>Он луташе и онда, кад у логору све спаваше тврдим сном.</p> <p>Силној киши, кој |
| н био!{S} Деспот се врло дуго задржао у логору синоћ.{S} У граду су многи од људи били поспали, |
| у за час и осветли мрклу ноћ, а живот у логору поста још живљи.{S} Измешаше се стари и млади ра |
| <p>Усред највећег весеља изиђе из двора логотет Угљешин с пергаментом у руци.</p> <pb n="45" /> |
| у на се и своја грешна дела.</p> <p>Кад логотет заврши читање, Угљеша се појави на прозору с Ан |
| ма Теологита и неколико војвода.</p> <p>Логотет се попе на камени наслон, који је стајао у сред |
| доћи, да ти их саопштим.{S} Чекај ме у ложници.</p> <milestone unit="*" /> <p>После кратког вр |
| } Мало је боље, а ово је из Пловдина од лозе пловдинке.{S} Наточих кад се мало позабависмо тамо |
| — Алах, ил-Алах!</p> <p>То бејаше општа лозинка њихова.</p> <p>Под Вукашином паде коњ, погођен |
| е групе по уговореном плану и са једном лозинком.</p> <p>Тако се друштво брзо смањивало и на по |
| м обнављаше.</p> <p>Војске се измешаше, ломећи копља и кршећи мачеве.</p> <p>— Јунаци, овуда је |
| >У Мариној души наступи бура.{S} Она се ломила, док је Гојко не ослободи неизвесности.</p> <p>К |
| о обасипа хвалом, услужношћу која не би ломила његове интересе, и предусретљивошћу, <pb n="32" |
| па се несвесно занесе.</p> <p>А сва ова ломљава вођаше се на крајњој десној страни густе лесе, |
| ад од оног крвавог поља код Чрноменских Лугова а близо пута, што води у Пловдин, недалеко од Ср |
| три дела на северном крају Чрноменских Лугова.{S} Два одељења заобиђоше српски логор са горње |
| на левој страни велике реке Марице.{S} Лугови се са северне стране завршују великим потоком, к |
| озапад ка Пловдину налазе се Чрноменски Лугови на левој страни велике реке Марице.{S} Лугови се |
| ватре навише уз поток према Чрноменским Луговима.{S} Кад коњаник би крај ватре, одломи се комад |
| па је показа јунацима.</p> <p>Тома узе лук и тетиву и, нанишанивши, пусти.{S} Па не часећи ни |
| о гост мудријем.</p> <p>— Надмудрио сам лукаве саветнике немоћног и поводљивог цара — одговори |
| збачени царски намесник у манастиру, а лукави Тома Теологита продужио је своје напредовање у с |
| кад најгора рђа међу њима паде.{S} Грче лукави, то ти је плата за услугу, што си поганом туђину |
| дневном бављењу своме и не виде.</p> <p>Лукави учитељ бирао је сваког дана по што шта необично, |
| </p> <p>Јевронос-бег размишљаше, а Тома лукаво додаде:</p> <p>— Или још боље: не мора Лала-Шахи |
| његовога стрица Момчила.</p> <p>Кад се лукаво Грче напило најлепшега вина, напевало и науживал |
| потуљених очију, које као да сакриваху лукавство, што одаваху црте лица а особито доња вазда п |
| <p>Гонилац напреже слух.</p> <p>Потмула лупа преста па опет наста.{S} Бегунац је сишао с моста, |
| оре и доле.</p> <p>На један пут стаде и лупи руком о руку:</p> <p>— Она је!</p> <p>Стојећи тако |
| аво напред истуреним.</p> <p>Страховито лупи, звекну и јекну нешто.</p> <p>Верна животиња размр |
| размрскати се о стење или онесвеснути, лупивши о старе грмове.</p> <p>— Ако!</p> <p>Он само то |
| узбуњене природе зачу се топот потмулом лупом</p> <p>Бегунац је наишао на мост.</p> <p>Гонилац |
| ужби деспота Угљеше, где се после дужег лутања по српским областима на послетку скрасио.</p> <p |
| ет и да се једном скрасим после толиког лутања.{S} Та ја бих се могао и оженити и бити ћесар у |
| на рудничког.{S} Обилазио је и околину, лутао по обалама жегљиговске реке, посматрао њено ушће, |
| а не знаде по мраку право упутити, и он луташе и даље по логору с оштрим копљем и ножем у руци |
| ио на свом путу за Жегљигово.</p> <p>Он луташе и онда, кад у логору све спаваше тврдим сном.</p |
| даје.{S} Тамо бејаше Ана, Мара, Јелена, Љуба и Видосава.</p> <p>— Учинио сам по жељи властеле, |
| ошао из свога манастира.</p> <p>Угљеша, Љуба и Мара одоше на кулу, која је млину и његовим згра |
| тос, од смрти Војихнине.</p> <p>Угљеша, Љуба и Мара измицаху у разговору напред, а за њима се ж |
| итој госпођи то је и пошло за руком.{S} Љуба је расла, црпући у души своје мајке благост и тихо |
| бе, и шта је препатио племенити витез — Љуба показа на Гојка — и други јунак, Рајко, а душу њег |
| "142" /> <p>Ана од чуда клону и седе, а Љуба јој задовољи прву радозналост.</p> <p>Ана једва ве |
| ошао, мили господару мој! — поздрави га Љуба.</p> <p>— Буди ми срећна и здрава, деспотице моја! |
| већ петнаест година, како си ми постала љуба верна.{S} И ко зна, колико би душа моја више страд |
| д силног посла данашњег уморан? — упита Љуба Угљешу.</p> <pb n="100" /> <p>— Не знам, добра мој |
| ешина војска а са њом Угљеша, деспотица Љуба и војвода Богдан, човек у најбољим годинама, осред |
| имала цела дружина сакупити, деспотица Љуба већ бејаше тамо стигла.{S} Али Угљеше и Томе Теоло |
| ње и дозивање рогом ловачким, деспотица Љуба оживе, очи јој светлије погледаше а груди се бурно |
| ећ у велико зашло у јесен.{S} Деспотица Љуба очекивала је Угљешу, да је врати у Сер.</p> <pb n= |
| ђујући војну силу своју.{S} А деспотица Љуба проводила је по неколико часова на високим градски |
| — А сада и најбоље ! — додаде деспотица Љуба, па продужи: — Добра мајко!{S} Није једна суза кан |
| јко, надгледати посао, — рече деспотица Љуба.</p> <p>— Заједно ћемо са Маром.</p> <p>— Али, мај |
| две монахиње.{S} Једна бејаше деспотица Љуба — сада већ монахиња Јефимија, а друга њена сестра |
| ише.</p> <p>У дворану ступише деспотица Љуба и војвода Гојко.</p> <p>— Опростите, али не долази |
| ајем, ено је! — брзо одговори деспотица Љуба — она је и сада онако сјајна и чиста, као вазда до |
| позлаћеним рогом ловачким; ту деспотица Љуба и лепа Мара на обученим коњима својим са лаком стр |
| , но што је мислила...</p> <p>Деспотица Љуба приђе ка њима.</p> <p>Монах Исаија приповедаше, да |
| а природа чисто оживе.</p> <p>Деспотица Љуба није ишла са ловцима само из обичаја да се увелича |
| ти, тихи и нечујни.</p> <p>Деспотица се Љуба за часак повуче у самоћу, помоли се по ново Богу, |
| оватих доживљаја њених, Ана, а још више Љуба, блажила је тугу у мудрим речима ученога Исаије.</ |
| ест, она ће ти много причати, — продужи Љуба — па ћеш знати онда, и шта је могло бити с нападом |
| а, кад и ти, светли деспоте! — одговори Љуба.</p> <p>— Овде на кули мотриљи? у ово доба?</p> <p |
| хотице погледа на звездано јато.</p> <p>Љуба то спази, а он јој, да је преухитри, рече:</p> <p> |
| сам се на малом острву у Архипелагу.{S} Љубав ме, чиста љубав, дала свету, па зато не запамтих |
| ретварам у завист, јер је така завист — љубав неодољива!</p> <p>— И ево овде, у осами ових гора |
| — Видосава се сети Маре, и несавладљива љубав према њој и болећивост у тешком положају њеном пр |
| велим, да се делови спасу но да све за љубав целине иде у пропаст.</p> <p>— Видиш, — продужи У |
| неверу.</p> <p>„А шта је друго витешка љубав и ратна судбина?</p> <p>„Плаве су очи бескрајно н |
| острву у Архипелагу.{S} Љубав ме, чиста љубав, дала свету, па зато не запамтих родитеље.{S} Иде |
| је миле цитре.{S} Кад сам љубио, она је љубав славила; кад сам са љубави плакао, она је јецала; |
| Видосави да не треба више тајити од Ане љубав између Маре и Гојка.</p> <p>И она рече Мари.</p> |
| ао сам права на неограничено поверење и љубав њихову, и ћесарицу ћу уверити да су нападачи били |
| би циљала да баци сенку на искреност и љубав нашу.{S} Тога не може бити, јер таким сумњама нем |
| да обнажи лисно дрво, не могу замрзнути љубав моју!</p> <p>— С Богом, мили гласниче!</p> <p>И М |
| војсци ћесаровој.{S} Лагано и неопажено љубав је освајала срце Љубојево, док га није потпуно ос |
| г господара, па је страховао и за своју љубав.{S} Често је са високог бедема крстопољског погле |
| ни, као што си сам.{S} Тражио си невину љубав, да канџама раскинеш.{S} Али си нашао судију!</p> |
| ству нашем будио у мени не само осећања љубави већ и поштовања.{S} Он је у речи мудар, умом окр |
| љубио, она је љубав славила; кад сам са љубави плакао, она је јецала; кад сам пехаре празнио, о |
| ти, благе и тихе ал’ сталне и неменљиве љубави.</p> <pb n="157" /> <p>„Па опет, опет — пољуби ц |
| д!</p> <p>И Гојко је свим жаром пламене љубави своје загрли, притиште на груди, и на чело јој с |
| ална у сјајности — она је звезда мира и љубави!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18930 |
| се борише с једне стране супарништво у љубави, уверење да Гојко није без кривице и свикнутост |
| а.</p> <p>Ана је Јелену примила са свом љубављу материнском.</p> <p>— Богу хвала што ми је дао |
| рилично окорелога ратника, створи меког љубавника, благе душе, тихих и срдачних жеља.{S} Па ипа |
| неко наишао и на ту тајну стазу сазнања љубавних снова Љубојевих.{S} А то је био главом препред |
| личају, како односе мегдане на бојном и љубавничком пољу ?{S} Не!{S} У овим је крајевима један |
| дужи Тома — али наиђох на читаву заседу љубавничку.{S} Похватао сам тичице!{S} Ти ме, без сумње |
| е, Тома се показиваше према свима веома љубазан а према Мари и сувише пажљив.</p> <p>За време в |
| снахо, — осмехну се Вукашин — код таке љубе није тешко Угљеши бити велики!</p> <milestone unit |
| звишена ћесарице и драга нам мајко миле љубе наше! — отпоздрави је Угљеша узевши хлеб и со.</p> |
| ет његова десна рука, отац његове верне љубе, ћесар Војихна, који као полузависни господар Драм |
| — Дренопоље пало!</p> <p>Туга деспотице Љубе чисто стаде.{S} У њој плану жар свеснога частољубљ |
| нима ћесарице Ане, о мудрости деспотице Љубе, о благости и доброти лепе рођаке дворске Маре.{S} |
| дана по жељи свих а нарочито деспотице Љубе Угљешине, кћери Војихнине и Анине, која је часове |
| Ану, Угљеша се окрете и пође са њом ка Љуби.{S} Тада пусти старицу па се са деспотицом од срца |
| Ја јесам, слутио сам и наслутио, да она љуби Гојка војводу.</p> <p>— Али ја рекох, Рајко —</p> |
| је, спасао је себе, и казао јој, да је љуби.{S} Не послуша ли — он ће погинути а она увенути.< |
| је?</p> <p>„Ако си јунак од мегдана, ти љуби црно око и црно вино пиј!</p> <p>„А ако душом пева |
| о краја пажљив према Угљеши и деспотици Љуби, Тома је знао да та пажња иде само у корист његову |
| покојни господар Војихна, и о деспотици Љуби, која је дошла на погреб свога оца.{S} Говорило се |
| ајући на махове, причати Гојку о својој љуби а његовој мајци, која је рано умрла и коју Гојко н |
| , кад сам стрељао орла пред ћесаричином љубимицом.{S} Не плаши се, али — и повери ми се, — рече |
| ити без ове моје миле цитре.{S} Кад сам љубио, она је љубав славила; кад сам са љубави плакао, |
| >— Јесте, драги господару!</p> <p>— Да, љубо моја, сјајнија ал’ само зато, што јој даје јачег с |
| у срећну звезду своју...</p> <p>— Ходи, љубо моја — прекиде је Угљеша — погледај на оно звездан |
| ја више не двоумим.{S} Ти га се сећаш, Љубо.{S} Једне је вечери ненадно пао у Сер.{S} Ја сам п |
| и непотпун, али у толико више тужан.{S} Љубо, ти ћеш ми послати из Драме што пре опширније.</p> |
| ан неким чудноватим осећајима.</p> <p>— Љубо! — рече у име исповести деспотици — јуче сам у лов |
| руди, које се снажно надимаху.</p> <p>— Љубо, кол’ко си добра! — проговори Угљеша. — Ти се брин |
| шљао, па онда зовну деспотицу.</p> <p>— Љубо, — рече јој он — ти знаш, о чему се мисли моје бав |
| > <p>За тим она бризну у плач.</p> <p>— Љубо! — рече јој Угљеша после неког времена. — Буди хра |
| огледа је право у очи, и рече:</p> <p>— Љубо, тебе се више тичу.{S} Буди храбра!</p> <p>Она се |
| неш за ме.{S} Немаш разлога, верна моја љубо!</p> <p>— Имам, господару.{S} Зар без разлога мисл |
| <pb n="100" /> <p>— Не знам, добра моја Љубо, — одговори Угљеша. — Али кад ти велиш, без сумње |
| — преклињем те —</p> <p>— Устани, мила љубо моја — зваше је Угљеша, дижући је. — Заборави ову |
| ограду, мало пре стајао.</p> <p>— Мила љубо моја!{S} Казаћу ти чисту истину, и ако ми је немил |
| , војводо, не тражиш лова? — упита Тома Љубоја, седнувши до њега.</p> <p>— Слабо.</p> <p>— Ни ј |
| и је Гојко добар пријатељ? — упита Тома Љубоја. <pb n="38" /></p> <p>— Јесте — или управо био.{ |
| и ли примио заповедништво? — упита Тома Љубоја.</p> <p>— Јесам, и већ сам почео издавати запове |
| рега.{S} Ту, крај једног студенца, нађе Љубоја, који се у самоћи одмарао.{S} Љубоје је некада б |
| ћи ове двојице стајала је снага Рајка и Љубоја, честитих јунака, који се готово допуњаваху у ка |
| само Гојко.{S} Њена је лепота занела и Љубоја, заповедника градске страже и ваљаног момка у во |
| </p> <p>— Брате! — писну Рајко и загрли Љубоја.</p> <p>— Ћефалијо, носи овај преломљен мач краљ |
| ћо!{S} Прости јуначе! — и Богдан загрли Љубоја.</p> <p>— Војводо — с Богом — војводо... и Љубој |
| е Богдан. — А твоја, витеже? — упита он Љубоја.</p> <p>Љубоје изнемогао и блед, држећи се усиље |
| бојица ћутаху.{S} Гојко је оштро гледао Љубоја, коме не бејаше лако.</p> <p>Кад се по гласу, ко |
| трилиског и наше лепе кнегињице.</p> <p>Љубоја текну у срце, а Тома додаде:</p> <p>— Нисам се н |
| својим старим друговима и пријатељима, Љубоје причаше:</p> <p>— Сваки мора да одболује снове м |
| авши сам, чим је отишао Тома Теологита, Љубоје се повуче и размишљаше о немилим догађајима, што |
| дошљака.{S} А пијући у друштву са њиме, Љубоје је бивао све ређе са старим друговима својим.</p |
| нао да гвожђе ваља ковати док је вруће, Љубоје — што му је Тома реко да им треба хитати, а прат |
| о, да је старешина страже збиља отишао, Љубоје рече Гојку:</p> <p>— Војводо!{S} Док си ти тамно |
| ети немилости господареве; ту су Рајко, Љубоје и друге војводе.{S} За њима а покадшто и поред њ |
| но.{S} Трже мач и ступи корак назад.{S} Љубоје бејаше са свим изненађен, у забуни извади и он б |
| ђе Љубоја, који се у самоћи одмарао.{S} Љубоје је некада био страсан ловац, а од неког је доба |
| лабо помишља на свијање гнезда свога, а Љубоје је и о томе размишљао вазда а у последње доба и |
| ојвода Гојко ослобођен веза? — упита га Љубоје.</p> <p>— По твојој заповести војводо, још јутро |
| пота и реци му: „Велможа Тома и војвода Љубоје отишли су у Драму, куда их је узвишена ћесарица |
| е потраја дуго.</p> <p>После неког дана Љубоје доби од Ане заповест, да Гојко дође у Драму али |
| Драму.</p> <p>— Зашто? — зачуђено упита Љубоје.</p> <p>— Тако захтевају и наши и општи послови. |
| најбољи део драмске војске.</p> <p>Кад Љубоје уђе у логориште и поздрави ратнике са старом ћес |
| им жељама.</p> <p>Тома је мислио, да је Љубоје већ у његовим рукама.{S} И одиста се Љубоје све |
| положење, да одмах пођем.{S} Војвода је Љубоје са мном.</p> <p>— Добро, он нека га за сад и зам |
| /p> <p>Па челу витешког похода јахао је Љубоје у богатом злаћеном оделу војводском с високим ка |
| ињено.</p> <p>Тога дана у вече седео је Љубоје у својој соби, која је била слабо осветљена.{S} |
| ојила.{S} Али то није нико знао, јер је Љубоје и самог себе обмањивао уверавањем, да је то тек |
| је већ у његовим рукама.{S} И одиста се Љубоје све више лепио уз тога, дотле немилог му, дошљак |
| како и не прекидаше, па ни онда, кад се Љубоје заустави на празном пољу, где је имао улогорити |
| али и обрадова, па и не запази како се Љубоје чисто устезаше да се са њим пољуби.</p> <p>Гојко |
| и вама, што сте ми га донели!{S} Брате Љубоје, хвала ти на замени!</p> <p>За час су војничка п |
| буду ту, да нас уморне прихвате, — рече Љубоје.</p> <p>— Добро, хајдемо.</p> <p>И они обојица п |
| , ми морамо отвореније говорити, — рече Љубоје. — Ти си постао заточеник, што си на велможу диг |
| наци мога чина?</p> <p>— Ето их, — рече Љубоје показујући на застор — који је о зиду покривао ш |
| > <p>— Као и себи самом! — искрено рече Љубоје.</p> <p>— Онда је са њим лако!</p> <p>— Али и Го |
| је могућно! није истина! — одлучно рече Љубоје, а Тома чисто уплашено похита:</p> <p>— И мени и |
| уку.</p> <p>— Зашта? —изненађено питаше Љубоје.</p> <p>— Да постигнеш срећу, за којом жудиш, — |
| > <p>— Војводо — с Богом — војводо... и Љубоје клону на коња.</p> <p>Рајко га прихвати, па га с |
| >Дошавши близо драмског подграђа Тома и Љубоје пустише коње ходом, па наставише раније прекинут |
| утака изиђоше из града на коњима Тома и Љубоје са једним пратиоцем коњаником и окретоше јужним |
| итом морао журити.</p> <p>За тим Тома и Љубоје седоше на своје коње и пожурише се.</p> <p>Било |
| тече, заповедник градске страже у Драми Љубоје и Рајко, трилиски ћефалија.</p> <p>Другови су се |
| ам почео издавати заповести, — одговори Љубоје.</p> <p>— А стража вечерас?</p> <p>— Ја сам је в |
| ода?</p> <p>— Војвода Гојко, — одговори Љубоје одмах.</p> <p>— Нисам, — рече Гојко. — Где ми је |
| остане за кратко време у Крстопољу, док Љубоје не обавести ћесарицу о свему.</p> <p>Али то не п |
| чићима јуначке крви...</p> <p>— Војводо Љубоје! — грмљаше Угљешин глас с коња, — где је најбоља |
| од важнијих вођа очекиваше се само још Љубоје.{S} Он стиже баш онда, кад се у граду поведе реч |
| е и сутон ухвати.</p> <pb n="134" /> <p>Љубоје оде у град, у коме је до сада већи део свога слу |
| ом градске страже.</p> <pb n="79" /> <p>Љубоје махну руком и старешина се удали.{S} Обојица ћут |
| убоју:</p> <p>— Војводо, напред!</p> <p>Љубоје крочи један корак напред, али стаде и оста непом |
| воја, витеже? — упита он Љубоја.</p> <p>Љубоје изнемогао и блед, држећи се усиљено у седлу, пог |
| уштајући прву стрелу, задрхтала.</p> <p>Љубоје, чувши те речи, мрко окрете лице у страну.</p> < |
| ћу, за којом жудиш, — рече Тома.</p> <p>Љубоје се зарумене: <pb n="39" /></p> <p>— А од куда ти |
| Тома, смешећи се, па ободе коња.</p> <p>Љубоје се пожури, да не изостане за њим, јер их и прати |
| љенијих које су већ биле стигле.</p> <p>Љубоје је довео на хиљаду ратника.</p> <p>Па челу витеш |
| догађај са Маром у горској кули.</p> <p>Љубоје прочита и задрхта:</p> <p>—Ужасно! —викну он. — |
| да ће се све ипак добро свршити.</p> <p>Љубоје је и даље остао заповедник у Крстопољу, и с њим |
| тамо на извору ту везу пресећи.</p> <p>Љубоје ћуташе, а Тома се нешто замисли, па онда прекиде |
| лози попустише пред овим другим.</p> <p>Љубоје зовну старешину градске страже.</p> <pb n="78" / |
| ћу, али ако он не хтедне бежати?</p> <p>Љубоје се замисли.</p> <p>— Рећи ћеш му, да га позивам |
| гита.</p> <pb n="41" /> <p>Један поглед Љубојев, где је осећај отео узде разуму, био је довољан |
| горским потребама.</p> <p>Витешки одред Љубојев ушао је у драмско логориште лагано и свечано ок |
| аху ићи тако далеко као сањалачке жудње Љубојеве.</p> <p>— Она је играчка за забаву у овом град |
| сак се у пољу забелеше нови лепи чадори Љубојеве војске.</p> <p>Логорске ватре плануше, свирка |
| а ту тајну стазу сазнања љубавних снова Љубојевих.{S} А то је био главом препредени Тома Теолог |
| гано и неопажено љубав је освајала срце Љубојево, док га није потпуно освојила.{S} Али то није |
| .{S} То бејаше војвода Богдан с Рајком, Љубојем и још двојицом својих пратилаца.</p> <p>Они иђа |
| оде, а мало после и Тома се састаде са Љубојем.</p> <p>— Јеси ли примио заповедништво? — упита |
| е био добро расположен.{S} У друштву са Љубојем, заповедником градске страже, Тома бејаше прили |
| пеница се чу шкрипа.{S} Неко долази.{S} Љубоју срце јаче закуца, а у лицу се за часак промени.< |
| поздравила да управу у Крстопољу преда Љубоју, јер је он потребан Драми.</p> <p>Гојку засија л |
| о. — Узми, твоје је!</p> <p>Гојко приђе Љубоју, који га ухвати за руку и посади до себе.</p> <p |
| а пута од Драме ка Крстопољу, Тома рече Љубоју:</p> <p>— Гојко је бунтовник, који спрема Крстоп |
| >И пође на Гојка, заповеднички викнувши Љубоју:</p> <p>— Војводо, напред!</p> <p>Љубоје крочи ј |
| га скидоше, и спустише на земљу.</p> <p>Љубоју се лице смрачи, загледа се у Рајка непомично, ма |
| p> <p>Мара је истински тужила са Аном и Љубом за преминулим ћесаром.{S} У црном руху са распушт |
| е, Угљеша се појави на прозору с Аном и Љубом, а свет их весело поздрави, па, пијући и певајући |
| часовима књижевне забаве са деспотицом Љубом читао би јој одломке из свога превода богословски |
| узрујан пред мудром и добром деспотицом Љубом.</p> <p>— Познајеш ли још у оном звезданом јату м |
| јој он.</p> <p>За тим узе Ану с десна и Љубу с лева од себе и пође с њима.{S} Кад приђе осталим |
| се трже, окрену и, спазивши своју драгу Љубу, пружи јој руке.</p> <p>— Деспотице, од куда ти ов |
| и, долазио је да води своме двору своју љубу, па је, на послетку, и као врховна поглавица обила |
| оју усредсредио у помисли, да деспотицу Љубу непрестано обасипа хвалом, услужношћу која не би л |
| е.</p> <p>Ћесарица Ана држећи деспотицу Љубу за руку изиђе два, трн крока напред, а Угљеша скоч |
| наишли на нападаче и у опште на сумњиве људе.{S} Али није заборавио и да им тачно означи места, |
| в <pb n="175" /> своју!{S} Ја волим ове људе.{S} Ја ценим војводу Богдана.{S} А он је, мож’да д |
| о наименовање доноси.{S} Брзо је познао људе и проценио је.{S} Једне је више призивао, друге из |
| у логору синоћ.{S} У граду су многи од људи били поспали, а од женских нико будан не бејаше.{S |
| т Гојку.</p> <p>Њих су опазили Анђелови људи, те се, поремећени и пропашћу Анђеловом, склонише |
| трељајући очима Тому — мисли, да су сви људи покварени, као што си сам.{S} Тражио си невину љуб |
| нда, кад погине Гојко, нека други твоји људи нападну на ћесарицу Ану и њену лепу поћерку.{S} Ја |
| } Међу њима је било честитих јунака али људи, који нису имали ни куће ни кућишта.{S} Они једва |
| а, ушли су у ту одају неки непознати ми људи.{S} Нисам их ни опазила.{S} Они ме ухватише, затво |
| нао, да оно нит’ је кућа, нит’ је у њој људи, где гусле не гуде!{S} Ако си ти Богме без тога по |
| али се на њих ишло весело.{S} Млади су људи веровали, да Душанову војску нико <pb n="104" /> н |
| ећен и велики храм у Драми.{S} Стари су људи говорили да се сећају како им је причано, да је ов |
| е пешке борили.{S} Цео поход завршаваху људи, који су водили товарне коње с војничким и логорск |
| окорност царици матери Јелени, и својих људи, који дођоше у земљу, до скора под јаким утицајем |
| а срећа?</p> <p>— Знам, јер умем читати људска срца.{S} Ти си ме чудно погледао у једном тренут |
| ицима од мегдана, а натопљеном потоцима људске, и српске и турске, крви.{S} Пусто чадорје стоји |
| матицом, расецајући таласе велике злобе људске, ја се и сама челичим, а неки свети огањ душу ми |
| хор утишаваше по кад што својом јачином људске гласове, доносећи мало после са далеких крајева |
| Алах, ил-Алах!</p> <p>То не бејаше глас људске питомости и срца, које зна да није вечито.{S} То |
| Ти си сада у незгоди: и по Божјим и по људским законима ти би сагрешила, ако ускратиш оцу на с |
| вој, да буде тумач мисли и грешних жеља људских пред лицем Господа Бога!</p> <pb n="145" /> <p> |
| говарамо.{S} Мој Угљеша, кад не би било људских грехова више но што има врлина, сви би се ти ст |
| >— Још су ми близо дани варљиве среће у људском животу, још су крваве ране на души мојој.{S} Јо |
| Туђина је нестало, отишао је, без сумње љутит, што му се жеља ни у колико није остварила.</p> < |
| јде, заслужи више!</p> <p>Онај се, мало љутит, крете и подвати ногама земљу, а дружина га радос |
| чуло.{S} И док су неки нагађали, шта ће љутити Костадин урадити са смелим монахом, дотле је дој |
| ати.{S} А ти нападачи, срећно одбијени, љутито су се бацили на подбадача Гојка, и са њиме своје |
| p> <p>— Тебе није требало ни повести! — љутито одговори Богдан.</p> <pb n="173" /> <p>— Вараш с |
| ликога цара.{S} С тога, кад дође на ред љутња на многе неугодности, које се данас осећају због |
| пот Костадин не само да не попусти, већ љуто прећаше и рударима и монаху.</p> <pb n="170" /> <p |
| потомци изгинулих Срба на Срб-синдигију љуто ће нас казнити.{S} Нама ће Алах ускратити милости |
| сушта крв, а ја ту пену хватам, море ме љушка, а ја спавам.</p> <p>— Врло добро, старче! — весе |
| се старац.{S} Ево сна, па га тумачи.{S} Љушкао сам се на облаку дуго, дуго, док ти се облак као |
| скога Залива.</p> <p>Па онда узима и са̑м тежак камен од петнаест ока и њиме проба подбацивање. |
| грчки.</p> <p>Онај се изненади, па и са̑м одговори грчки.{S} Тома брзо притера свога коња ка во |
| ахну руком својима, да одседну, па и са̑м сиђе с коња.</p> <p>Док су се остали чудили, шта то м |
| водо, — заврши старац — хоћу ли и сада, ма да сам у овим годинама, што год вредети на бојном по |
| века човечјег.{S} Не губимо времена.{S} Ма шта било — и Тома бацивши листак диже руку да такне |
| преухитри, рече:</p> <p>— Не бој се.{S} Ма какве ми гласе поклисар донео, одмах ћу доћи, да ти |
| љан да пробуди сумњу Томину.{S} А једна ма и најмање основана сумња кадра је била привући сву п |
| едали да из напабирчених делића саставе ма и непотпуну слику.</p> <p>Највише је пак светлости н |
| воју — одговори Тома — у нади, да ћу је ма и накнадно заслужити.</p> <p>— Добро, — рече Угљеша. |
| олили да подсети Костадина на погодбу и ма њихово право, да само за себе копају а деспоту да да |
| е да избегне.</p> <p>— Ипак ће га стићи ма кад.</p> <p>— Али он одлази да смишља и извршује нов |
| оставише коње, из којих је била читава магла од паре, па се почеше одвајати у омање ловачке гр |
| же ли се на <pb n="40" /> далеко прамен магле и путне прашине, у њему срце силније закуца и он |
| <p>Четвртога се јутра забелеше далеко у магли врхови тврде Драме.</p> <p>— Ја идем путем крстоп |
| аква помоћна војска, па кад би далеко у магли или у облаку од прашине разабрала, да је војска, |
| .{S} И после прве силне жалости наступи мајина тужног и тихог размишљања.</p> <p>— Гладног нахр |
| ву наишао иа дрво са тичјим гнездом.{S} Мајка је младунаца била недалеко одлетела, мож’да је от |
| и како су јој се тужним писком одазвале мајка и сестра Мара — па је у њиховом друштву наступила |
| је то било са свим случајно.{S} Док се мајка бринула за добро са једне стране, прилазило је зл |
| а погребну песму!{S} Она ми је И отац и мајка, и брат и сестрица!{S} Она ми је једино благо!{S} |
| .{S} Љуба је расла, црпући у души своје мајке благост и тихо суђење а у витешком карактеру свог |
| и одрасла у нези свога доброг оца, јер мајке, тужна, ни запамтила нисам.{S} Галипоље су Турци |
| >— Заједно ћемо са Маром.</p> <p>— Али, мајко, — сети се деспотица — је си ли тамницу отворила? |
| <p>— Онда нека буде.</p> <p>— А ја ћу, мајко, надгледати посао, — рече деспотица Љуба.</p> <p> |
| аде деспотица Љуба, па продужи: — Добра мајко!{S} Није једна суза канула у твојој кући због тог |
| нам буди, узвишена ћесарице и драга нам мајко миле љубе наше! — отпоздрави је Угљеша узевши хле |
| ме хвалио.{S} Кад му је Рајко са својом мајком дошао једном у посету, Момчило је у велико био у |
| ком Маром, — која је, изгубивши и оца и мајку у једној опсади Мосинопоља, места на путу из Крст |
| воје подигне и оплемени.{S} Заузимљивој мајци и разборитој госпођи то је и пошло за руком.{S} Љ |
| , причати Гојку о својој љуби а његовој мајци, која је рано умрла и коју Гојко није ни запамтио |
| ст!{S} Бог је био милостив нашој доброј мајци.{S} Он је њу примио пре но што је могла чути црне |
| и, узвишени деспоте.{S} Не бих се ногом макао из ових тврдих зидина, кад не бих веровао у успех |
| своме стану он скрете поред двора и на мала врата уђе у велики дворски врт, који се на крају з |
| мо право ка Дренопољу.{S} Али има једна мала незгода.{S} Краљ Вукашин је скупио своју војску у |
| > <p>Било је пола ноћи, кад се споредна мала градска врата с јужне стране отворише, да пропусте |
| ти и до Драме, не толико ради господске малвасије колико ради виђења са својим врсницима Војихн |
| градских занатлија, стегоноша, велике и мале властеле — бејаше задовољна, што ће се кренути про |
| а наступила од тог доба.{S} Галипоље је мален али јак град.{S} Он је бранио прелаз из Азије ова |
| емима градским једна му рука пружи кроз мален отвор ноћне стражаре киту поменка.{S} Он брзо узе |
| /p> <p>За час су војничка посада и онај мален број крстопољских становника знали, да су добили |
| а и изиђе на горњи бој, где су биле две малене собе са једним предсобљем.</p> <p>— Станује ли к |
| а је у мислима провалију, испод које је малени поток квасио велике стене, а на врху провалије у |
| врбу, лако обележену на ђерђеву у место маленог крина, који је у почетку хтела.</p> <p>Пуна теш |
| је свуда становништво мешовито.{S} Није мали број оних, што су остали на своме дому, кад је виз |
| о изиђе из двора Анина, где је био неки мали ратни савет.</p> <p>На пољу је била слаба месечина |
| ре, добро му познате, грчке крчме један мали одред богато одевених коњаника турских.{S} Они се |
| b n="25" /></p> <p>Рајко стиже Гојка на малим каменим степеницама.</p> <p>— А зна ли за твој не |
| де, и, држећи у десној руци нож, приђе, мало погнут, на један корак до Рајка, исправи се, измах |
| онај ми туђин досађује.{S} Видосава је, мало изненађена, запита:</p> <p>— А чим, чедо моје?</p> |
| за камени сто, до кога стајаше, а усне, мало отворене, размакоше се, готове да одаду и смех и п |
| S} Хајде, заслужи више!</p> <p>Онај се, мало љутит, крете и подвати ногама земљу, а дружина га |
| амни.{S} А на супрот њој, ено погледај, мало даље на истоку звездано се јато множи, а сјајна је |
| крају, где је, наслоњен на малу ограду, мало пре стајао.</p> <p>— Мила љубо моја!{S} Казаћу ти |
| у суморном расположењу.{S} После оних, мало веселијих, дана по доласку Угљешину у Драму дошло |
| около.</p> <p>— Није наше вино тако.{S} Мало је боље, а ово је из Пловдина од лозе пловдинке.{S |
| а зајеца.</p> <p>— Јуначе, — додај ми — мало воде — прозбори Угљеша.</p> <p>Гласник захвати у л |
| и се јавиш.{S} Иди.</p> <p>Анђео оде, а мало после и Тома се састаде са Љубојем.</p> <p>— Јеси |
| Драме.{S} Благо њему!</p> <p>Ућуташе, а мало после Рајко додаде:</p> <p>— Ал’ са чим се ја враћ |
| шли дани прве жалости у двору Анином, а мало за тим отишао је и Исаија, обећавши да ће чешће по |
| дан пут, два пут па онда и трећи пут, а мало после чу се звека ланаца на покретном <pb n="11" / |
| се наслонише на руке подлактивши се, да мало продремају.{S} Певци учесташе.{S} Знак да је скора |
| об свој.</p> <p>У том и зора забеле; за мало — па видело поче јаче освајати.</p> <p>Хладан је в |
| других страна почеше свој посао.{S} За мало па се већ чује лајање паса, кликтање, одјекивање л |
| "SRP18930_C19"> <head>XIX.</head> <p>За мало дана стиже у Драму и Угљешина војска а са њом Угље |
| ању буде прошлост.</p> <p>А једна засја мало јаче, и он на њеном сјају виде последњи преступ св |
| гледа.{S} Огртач му се са десног рамена мало спустио, те се у сумраку видело, како му мишица на |
| да је једна моја стрина видела, истина мало по из даље, и саму свету Софију цариградску?{S} Шт |
| head>XIII.</head> <p>У Серу држи Угљеша мало породично веће, па коме су само он и брат му краљ |
| се на њ попе.{S} Леже по њему, послуша мало, па се прекрете на страну, одгурну се рукама и у в |
| Томо о другима мислио.</p> <p>Гојка је мало знао, али по Рајку, који му се не допадаше ни мало |
| и нижега реда женску.</p> <p>А и она је мало зачуђена стала пред непознатог јој витеза, кад ју |
| о си.</p> <p>— Што ?</p> <p>— Ваљало је мало размислити.</p> <p>— Размислио сам и нашао, да ми |
| налазе. <pb n="14" /></p> <p>Угљеша се мало намршти, а Тома брзо додаде:</p> <p>— Али ја ипак |
| на од лозе пловдинке.{S} Наточих кад се мало позабависмо тамо, док Азијате у град сатерасмо.</p |
| ше отворено, незамишљено.</p> <p>Кад се мало после куцну пехарима са својим старим друговима и |
| дана позне јесени.</p> <p>Одморивши се мало, оставише коње, из којих је била читава магла од п |
| азбојишту, биће мио пророку.{S} Ђаур се мало опоравио, од великог је, без сумње, рода.{S} Понуђ |
| а да је равно пола ноћи.{S} По оделу се мало може познати незнани ноћник, јер је тек у пола обу |
| али.</p> <p>— Моја је рана лака, — рече мало после Богдан. — А твоја, витеже? — упита он Љубоја |
| вам, мученици!</p> <p>— Сестро, — рече мало после Јефимија, — сви они изгинуше за веру, за име |
| говори дворанин.</p> <p>— Одавно — рече мало после Ана — није у нас постављена трпеза сиротињск |
| оста је клетве на тебе пало, — говораше мало после као за себе војвода Богдан мачу.{S} Али си с |
| чини да чу гласан говор.</p> <p>Скочи и мало погнут пође ка излазу из чадора.</p> <p>У том се т |
| тез се враћа у ред са добро ознојеним и мало примиреним жеравом.</p> <p>Соколари драже соколе, |
| је догоревао, распламте се за тренут и мало после угаси, али Рајку послужи његова светлост, да |
| ну.</p> <p>— Хајде, пожури се!</p> <p>И мало после, а певач окупио око себе чету скушалаца, кој |
| е стране завршују великим потоком, који мало ниже, пресецајући пут утиче у Марицу, а још даље н |
| ник и донесе гласе, којима се Угљеша ни мало не обрадова.</p> <p>Дуго је сам размишљао, па онда |
| талој озбиљности, да свему томе није ни мало прилике.</p> <p>Возари стадоше пред млин и унеше д |
| али по Рајку, који му се не допадаше ни мало са отворености своје, није марио ни за Гојка, сазн |
| и зато, што му није ни у ком случају ни мало на путу.{S} Ани се привидно покоравао, али је сву |
| аћи брата и пријатеља.{S} Не мишљаху ни мало боље ни Мрњавчевићи, Вукашин и Угљеша, о њима.{S} |
| е немоћног и поводљивог цара — одговори мало осорно Вукашин. — Не заборави, Угљеша, да ми свет |
| путник, кога ова киша натера да сврати мало до тебе.{S} Из даље сам запазио ватру на овоме бре |
| оји зло и ружно време, који ће натерати мало лепе а који много штетне кише.{S} Он зна, на којим |
| својом јачином људске гласове, доносећи мало после са далеких крајева неразговетне звуке и леле |
| ив царевине.{S} Богданово је војводство мало а и изложено је могућним нападајима и гусарских др |
| упио, и да је остао у части, коју је до мало пре имао.{S} Овако — никако.</p> <p>Он овде више н |
| де преко малог уског моста, који је био мало више оног места, где је она хтела на чунићу прећи. |
| енуо Тома битку код Перитеориона и неко мало своје учешће у тим крвавим догађајима, Рајку се об |
| — и ако би се истини твоје песме могло мало и приговорити.{S} Ал’ ништа зато, певај!</p> <p>Пе |
| ци са непријатељем.</p> <p>Томи је било мало неправо онако Угљешино истицање и одликовање ћесар |
| оведник Лала-Шахин, ал’ војске има врло мало.{S} Силан је страх овладао у Дренопољу, од кад се |
| српским земљама.{S} Па ипак се она врло мало мешала у управљање обласним и државним пословима.{ |
| Нисам му дао ни зевнути.{S} Да се само мало одоцних, Бог да прости ћефалију Рајка! — говораше |
| тарче!{S} Ха, ха, ха!</p> <p>— Пожуримо мало ову нашу кљусад, јер смо. много заостали, — рече с |
| м разгрну покисли пепео и пухор, па оно мало огња метну на суво место.{S} За тим набаца на њ та |
| д ветар поче да шиба капљицама, које по мало промицаху, старац устаде и уђе у колибу.</p> <p>Це |
| дворанина.</p> <p>— Нико.{S} Само се по мало одржава као свратиште господе, кад изиђу у лов.</p |
| му цео не слути.</p> <p>Бегунцу је пут мало познат.{S} Гониоцу је тек у бледом сећању.</p> <p> |
| {S} Неће то бити зла намера Гојкова већ мало већа слобода, која донекле младости и приличи.{S} |
| у нападе мене, стеже ме за гркљан, те у мало не зевнух.{S} У невољи измахнем ножем, и прекратим |
| чивши, он нападне на старца, који врдну мало у страну, те га нож дохвати по -одећи.{S} Старац з |
| да ме копите коњске разнесу, — уздахну мало даље неко. — Да се још једном кренем, полако — ах! |
| а, човек лепа <pb n="13" /> лика, црних мало потуљених очију, које као да сакриваху лукавство, |
| остиви помогне!</p> <p>По том се старац мало замисли, па као за себе рече:</p> <p>— Деспот је ј |
| о слабије.{S} Небо се разведравало, још мало па се с једног краја почеше и звезде показивати.</ |
| има кажем што срце осећа.{S} Чуј ме још мало, и ако знам, да ти је најмилија забава, да с мисли |
| оје и своје отаџбине!{S} Здрави!</p> <p>Мало доцније уђе у собу Гојко, који долажаше из Анина д |
| дан среће и Божјег благослова...</p> <p>Мало после стајали су у врту Гојко и Мара.{S} Разговор |
| аија продужи тихо свете молитве.</p> <p>Мало после пустињак отвори очи:</p> <p>— Благословено и |
| b n="58" /> <p>— На твоју главу.</p> <p>Мало после зашкрипеше вратнице и заклопоташе точкови од |
| ="*" /> <p>Враћајући се једне вечери са малог излета на коњима Тома је био добро расположен.{S} |
| p>— Да се боримо! — рече Видосава после малог размишљања.</p> <p>— Како ?</p> <p>— Невоље у ран |
| ким платнима.</p> <p>Кад је излазећи из малог тамника ступио на последњи мост међу бедемима гра |
| азговору са њом, а она га преведе преко малог уског моста, који је био мало више оног места, гд |
| milestone unit="*" /> <p>У једној одаји малога двора, што се пружа као крило великог двора све |
| г лова, те забаве најмилије и великој и малој госпоштини, и старим и младим.</p> <p>Ана сама ни |
| вораше Томи:</p> <p>— Султан Мурат је у Малој Азији.{S} Опсео је с војском град Бигу.{S} У Дрен |
| ћ седми дан, како је Војихна сахрањен у малој градској капели, а он се тек први пут нађе за то |
| нутан успех, наметнувши се за намесника малолетном цару византиском Јовану V.{S} И није се каја |
| таџбину, а ја ни то.{S} Родио сам се на малом острву у Архипелагу.{S} Љубав ме, чиста љубав, да |
| ејаше, у планини задојила, па му, овако малом, дала снаге за четири друга.{S} Он то крије сада, |
| ку и приведе крају, где је, наслоњен на малу ограду, мало пре стајао.</p> <p>— Мила љубо моја!{ |
| од Маре и у лаком је скоку нестаде.{S} Мамљена све дубље међу столетне грмове деспотица се и н |
| стрицу монаху узе и после посла у град Манастир своме добром пријатељу а моме другом оцу, влас |
| S} Несуђени војно мој долазио је у град Манастир <pb n="116" /> — као што сам доцније чула — ка |
| богомољама био је у то доба најчувенији манастир Светог Јована Претече.{S} Исаија је био у њему |
| нах Исаија потрудио се и дошао из свога манастира.</p> <p>Угљеша, Љуба и Мара одоше на кулу, ко |
| у из Сера, где је служио у цркви истога манастира, у Меникејске Горе.{S} Ту је на миру наставља |
| доцније друг Војихнин, монах Исаија из манастира Светог Јована Претече, заповедник градске стр |
| .{S} А недалеко је одатле и велики млин манастира светог Јована Претече са осталим зградама.</p |
| 0_C25"> <head>XXV.</head> <p>У дворишту манастира светог Јована Претече сретоше се једног дана |
| И он јој онда причаше о Исаији, монаху манастира светог Претече у Меникејским Горама.</p> <p>Ј |
| и Драме, међу различитим већим и мањим манастирима и богомољама био је у то доба најчувенији м |
| Ређе се креће у последње доба из своје манастирске ћелије, а сада га је у Драму довела тужна с |
| ! — одговори други. — Ви, који сте били манастирски ђаци па побегли зато што не трпите мирис од |
| погачом и месом а запајаху добрим вином манастирским.</p> <pb n="56" /> <p>Ветар је хујао и раз |
| а време, кад је ваљало обилазити велико манастирско имање, даровано многим царским повељама.{S} |
| ане, а одатле је ваљало прилично ићи до манастирског млина, где се спремала поткрепа за утруђен |
| ити о њиховом одласку.</p> <p>У богатом манастирском млину добра вечера очекивала је изгладнеле |
| затекао још у млину, те није морао ићи манастиру, — говораше Видосава Мари. — То је срећа за н |
| опорављала, негована добрим сестрама у манастиру код Водена...</p> <p>На место мога поочима до |
| вој живот као збачени царски намесник у манастиру, а лукави Тома Теологита продужио је своје на |
| е деспотица — не свиђају певања песника Манојла Филона, и ако он велича царски престо и скиптар |
| десет хиљада ратника.{S} Турска је сила мања.{S} Има нас по четворица на једнога њиховог.{S} Ал |
| ковите речи.{S} Мож’да сам више дивљи а мање питом, мож’да и не личим више на <hi>твога</hi>, У |
| Гојко — бити у нашој војсци три јунака мање.{S} Али опет —-</p> <p>— Доста смо и ми Турцима! — |
| А шта ће? питаш.{S} Твоју главу, ништа мање.{S} Од јуче скота поганог вребам.{S} Дошао сад, ка |
| ва се радовала Мариној срећи, а Мара је мање уздисала а више приповедала Видосави, како је она |
| S} Говори, приповеда и пита, ал' све је мање, краће и мирније.{S} Још му је сва нада у јединцу |
| зништво између нас и Балшића.{S} Још се мање смемо ослонити на млађега брата Балшу, господара с |
| га обиталишта, које су после изводили у мање преграде, покривајући све то сламом и кровином.{S} |
| Али то не опазише ни Ана ни Мара, а још мање стари дворанин, који бејаше прилично заостао у раз |
| ећу и злу коб.</p> <p>Ни Видосави а још мање другима није била тајна, да од доласка Томина чешћ |
| зде?{S} Бегунац за цело не, гонилац још мање.</p> <p>Век је сад дуг колико и мост.{S} Што краћи |
| у Сера и Драме, међу различитим већим и мањим манастирима и богомољама био је у то доба најчуве |
| своју војску заједно с осталом већом и мањом властелом и жупанима, који вођаху своје жупе.</p> |
| оде у Анине одаје.{S} Тамо бејаше Ана, Мара, Јелена, Љуба и Видосава.</p> <p>— Учинио сам по ж |
| изиђе брзо у двориште, где стајаху Ана, Мара, Јелена и Видосава, а монах Исаија причаше им нешт |
| се вратила у ловачкој свити деспотовој, Мара се једва уздржала, да одмах и пред свима на двориш |
| А кад је хтео да по ново куша судбину, Мара се одлучи да и она своју срећу проба.{S} Приступил |
| су полазиле стрме степенице за горе.{S} Мара пође тим степеницама и изиђе на горњи бој, где су |
| игла према ономе, што држаше го нож.{S} Мара клече до Ане и склопљеним рукама мољаше разбојнике |
| едалеко од куле зачу се рог ловачки.{S} Мара се охрабри:</p> <p>— Велможо, то није лепо, да се |
| рихвати <pb n="85" /> онесвеслу Ану.{S} Мара не могаше ни речи проговорити.{S} Место ње говорах |
| ла.{S} Наша мила Мара—</p> <p>— Шта?{S} Мара? — зачуди се Ана.</p> <p>— Јест, она ће ти много п |
| ечерњи.{S} С њом пође — по њеној жељи — Мара и само један пратилац, стари дворанин Благоје.</p> |
| — Рајко.</p> <p>Тома одступи натраг, а Мара викну:</p> <p>— Спасите ме!</p> <p>— Велможо! — за |
| } Видосава се радовала Мариној срећи, а Мара је мање уздисала а више приповедала Видосави, како |
| освртоше.</p> <p>Онај замахну ножем, а Мара раскиде огртач под грлом, и руком зграби, трже и о |
| жељама и даље <pb n="27" /> ишао.{S} А Мара се баш највише и паштила, да сазна његове мисли, з |
| пред прорачуњена.</p> <p>Једина је била Мара, према којој је био неусиљено пажљив, па ипак и ту |
| уђина, а ти ниси ни знала.{S} Наша мила Мара—</p> <p>— Шта?{S} Мара? — зачуди се Ана.</p> <p>— |
| огом ловачким; ту деспотица Љуба и лепа Мара на обученим коњима својим са лаком стрелом и тулом |
| монахиња Јефимија, а друга њена сестра Мара.{S} Са њом иђаше погружена Видосава, која своје до |
| е тужним писком одазвале мајка и сестра Мара — па је у њиховом друштву наступила нема тишина.</ |
| p> <p>— Станује ли когод овде ? — упита Мара дворанина.</p> <p>— Нико.{S} Само се по мало одржа |
| /p> <p>— Сестро, ти си плакала? — упита Мара.</p> <p>— Грехота је, али јесам.</p> <p>— И ја.</p |
| ов.</p> <p>— А свраћа се овамо? — упита Мара, улазећи у собу, па видевши ловачку торбу на диван |
| >— А девојка, синко?</p> <p>— Кнегињица Мара, оче!</p> <p>Старац се задовољно осмехну, па поче |
| е грмове деспотица се и не сећаше да је Мара по жељи њеној очекиваше.</p> <p>— Деспотица је дуб |
| ва Богу!...</p> <p>Други пут пак док је Мара тражила забаве у Видосавином приповедању чудновати |
| ала вам!{S} Верујем.</p> <p>Међу тим је Мара непрестано тужила у самоћи.{S} Кад се вратила у ло |
| у најближој будућности!{S} Мож’да ће се Мара и велможа са мном и тобом још и смејати свему томе |
| деспотица, кажи јој да сам овде, — рече Мара и старац се удали.</p> <p>Мара приђе прозору.</p> |
| гранична.</p> <p>— Води ме тамо, — рече Мара.</p> <p>То бејаше на самој ивици планинској, онде |
| ош ћу да ти говорим, витеже! — говораше Мара Гојку. — Душа се моја раскравила, <pb n="143" /> п |
| а сад, добра Видо, да радимо ? — питаше Мара јецајући.</p> <p>— Да се боримо! — рече Видосава п |
| свога манастира.</p> <p>Угљеша, Љуба и Мара одоше на кулу, која је млину и његовим зградама да |
| смрти Војихнине.</p> <p>Угљеша, Љуба и Мара измицаху у разговору напред, а за њима се журио, ј |
| у њеном друштву — више ради ње — била и Мара.</p> <p>Врло вешти познавачи планине и свих долова |
| звиждањем кроз прсте јавио, да су Ана и Мара изишле из црквице и пошле путем, двојица су стали |
| свештеником.</p> <pb n="84" /> <p>Ана и Мара доста брзо одмицаху.{S} А кад дођоше до места, где |
| у на морске гусаре с југа.</p> <p>Ана и Мара престрављене писнуше и стадоше, а један од оне тро |
| .</p> <p>Тако је проводила своје дане и Мара у Драми, а Видосава јој је била једина утеха, једи |
| <p>Мало после стајали су у врту Гојко и Мара.{S} Разговор је био жив, пун, као што им је и срце |
| > <p>— С Богом, мили гласниче!</p> <p>И Мара, као и нехотице, махаше руком опраштајући се са ја |
| ла је, и сама бришући сузе.</p> <p>А ни Мара ни Видосава још и не слућаху, шта се све у Крстопо |
| шумарка.{S} Али то не опазише ни Ана ни Мара, а још мање стари дворанин, који бејаше прилично з |
| риђе осталима, прва се руке његове маши Мара, а он јој се благо обрати.{S} После тога се поздра |
| ому Војихнином доцније заузе сестра јој Мара.</p> <p>Ана је имала близу шесет година, када је В |
| > <p>— А зна ли за твој ненадни одлазак Мара? — упита га тихо и озбиљно.</p> <p>— Не верујем.{S |
| и неизвесности.</p> <p>Кад је један пут Мара сама у градском врту обилазила цветне садове, који |
| /p> <p>— Ја ћу се силом бранити — цикну Мара.</p> <p>— Али без успеха! прекиде је Тома.</p> <p> |
| реме витешких проба и пошалица забавних Мара опази како се далеко у облаку више њих вије нека г |
| — Тома Теологита.</p> <pb n="53" /> <p>Мара пребледе, а Тома, изненађен, заста за тренутак на |
| C8"> <head>VIII</head> <pb n="55" /> <p>Мара је ћутала о томе немилом догађаЈу.{S} У души јој ј |
| .{S} За њом се појавни Видосава.</p> <p>Мара, преплашена, лако цикну, а Гојко збуњен, окрете се |
| је, ислабела, изгледала старија.</p> <p>Мара је била тада у осамнаестој години.{S} Лепа, на суп |
| му казати, да је велика невоља.</p> <p>Мара скиде с груди амајлију, која јој је на свиленом га |
| о уступио своје место осећајима.</p> <p>Мара са руком на ловачком ножу одступи последњи корак д |
| а опет све више удаљује од куле.</p> <p>Мара задрхта, а Тома стаде непомичан.</p> <p>Ветрић, шт |
| сношаше терет, али се и надаше.</p> <p>Мара се ипак преварила у својим очекивањима и датој реч |
| , — рече Мара и старац се удали.</p> <p>Мара приђе прозору.</p> <p>Очима брзо прелете нижи део |
| морао на неодређено време отићи.</p> <p>Мара је истински тужила са Аном и Љубом за преминулим ћ |
| мене је овамо пуки случај нанео.</p> <p>Мара не могаше ни једне речи рећи, а Тома јој приђе још |
| овериће му — тебе и твоју срећу.</p> <p>Мара се обично на таке и сличне речи зарумени, очи јој |
| пита:</p> <p>— А чим, чедо моје?</p> <p>Мара је погледа право у очи, хтеде јој нешто више рећи, |
| нога, који је у души највише патио — од Маре.</p> <p>Она је сад већ била потпуно уверена, да јо |
| ој коси она се, слутећи плен, одвоји од Маре и у лаком је скоку нестаде.{S} Мамљена све дубље м |
| благости и доброти лепе рођаке дворске Маре.{S} Само су избегавали говор о новом заповеднику д |
| гита онако непријатно растао од Рајка и Маре, ударио је косом, низ коју се лако спустио ка исто |
| ас је велможа Тома ! — Видосава се сети Маре, и несавладљива љубав према њој и болећивост у теш |
| е треба више тајити од Ане љубав између Маре и Гојка.</p> <p>И она рече Мари.</p> <p>У Мариној |
| која није ни без својих особитих чари, Мари срце закуца брже а груди јој се бурно шираху.{S} З |
| м злочин према теби, према мени, Гојку, Мари, ћесарици.{S} Све се бејаше скупило, да се сломи н |
| орао ићи манастиру, — говораше Видосава Мари. — То је срећа за нас, иначе не би стигао добри мо |
| лена је одмах постала нераздвојна друга Мари, која је већ све од Гојка била сазнала, а добра Ви |
| неколико тренутака Видосава је причала Мари све, што је од Ане сазнала.</p> <p>Мари је било и |
| иваше према свима веома љубазан а према Мари и сувише пажљив.</p> <p>За време витешких проба и |
| градског бедема.</p> <p>Тома се окрете Мари па јој галантно рече:</p> <p>— Ви сте то желели, и |
| <p>— Деспотица је дубоко зашла, — рече Мари стари дворанин Благоје, који заостаде као једини п |
| између Маре и Гојка.</p> <p>И она рече Мари.</p> <p>У Мариној души наступи бура.{S} Она се лом |
| асти изусти Тома, и са свим се приближи Мари.</p> <p>— Ја ћу се силом бранити — цикну Мара.</p> |
| и, уђе у врт Гојко, и приступи слободно Мари.</p> <pb n="90" /> <p>— Маро, — рече јој он — ти с |
| Мари све, што је од Ане сазнала.</p> <p>Мари је било и сувише.{S} Она не бејаше далеко од посте |
| мило отпоздрави она два сјајна црна ока Марина, која га благо испраћаху.</p> </div> <div type=" |
| ома Теологита није био слеп према сјају Мариних врлина, и ако његове мисли не идоше нити+ могах |
| цркве ка граду.{S} Видосава се радовала Мариној срећи, а Мара је мање уздисала а више приповеда |
| Гојка.</p> <p>И она рече Мари.</p> <p>У Мариној души наступи бура.{S} Она се ломила, док је Гој |
| , да стече права на милост Анину и руку Марину.</p> <p>Јако поремећен у својим намерама, Тома с |
| и војна, за коју он није у ствари никад марио.{S} Тешко би у њу ступио, и да је остао у части, |
| даше ни мало са отворености своје, није марио ни за Гојка, сазнавши да су они искрени пријатељи |
| ске.{S} Јужну је страну граничила бујна Марица, а западна страна, од куда је дошла сила Вукашин |
| разлежу се долови, таласају се Тунџа и Марица, а врх свега фијуче ваздух као да пишти под клет |
| и ли пробудио доброга господара.</p> <p>Марица тече мутна и крвава, и односи коње и јунаке, ток |
| нски Лугови на левој страни велике реке Марице.{S} Лугови се са северне стране завршују великим |
| тава Струме и Струмице па све до велике Марице.{S} Столица је целој деспотовини била у Серу, на |
| елика потока, с истока и запада и бујне Марице с јужне стране простире се пространо и равно кра |
| .{S} Поједине се чете повлачише југу ка Марици те у њој многи, тешко рањени, нађоше гроб свој.< |
| ајао на обали одакле се жртва и предала Марици, узе загледати на двоје пребијен мач.{S} Богати |
| да су ђаури?{S} И он се брзо склони низ Марицу, бацивши преломљени мач.</p> <p>После неколико т |
| едан поток, који се, тако исто, улива у Марицу.{S} Између та два велика потока, с истока и запа |
| ка Тунџи, која се код Дренопоља улива у Марицу.</p> <p>Гонилац не изоста.</p> <p>Коњи се повише |
| <head>XXIV.</head> <p>У празорје паде у Марицу код самог моста, што ниже крвавога разбојишта пр |
| који мало ниже, пресецајући пут утиче у Марицу, а још даље на северу упоредо са њим тече још је |
| "177" /> <p>Кад се склопише крвави вали Маричини над њом, један млади Турчин, који је стајао на |
| синова, нема нарочито јуначкога му сина Марка.{S} А то је штета, велика штета!{S} Марко је с бр |
| рих ратника у дружини витешкога Рајка и Марка краљевог; дадох тужном гласнику са Српскога Гумна |
| рка.{S} А то је штета, велика штета!{S} Марко је с браћом морао остати пред оним делом краљеве |
| о на Николу Алтомановића.{S} Баш кад је Марко мислио поћи овамо — тако јавља краљ нашем деспоту |
| n="118" /> војске, које је под његовим Марком и зетом му Ђурђем Балшићем стајало према сили Ни |
| алијо, носи овај преломљен мач краљевом Марку и реци, да жртве одоше брзо једна за другом! — за |
| тако дуго жуђени, пољубац...</p> <p>—- Маро, моја Маро!{S} Ти си моја са благословом Божјим —< |
| и слободно Мари.</p> <pb n="90" /> <p>— Маро, — рече јој он — ти си већ моја пред Богом.{S} Али |
| жуђени, пољубац...</p> <p>—- Маро, моја Маро!{S} Ти си моја са благословом Божјим —</p> <pb n=" |
| нам већ све!</p> <p>— Ја сам била, мила Маро, издајица за овај мах, — радосно се пожури Видосав |
| писмо, којим му Рајко јавља догађај са Маром у горској кули.</p> <p>Љубоје прочита и задрхта:< |
| еспотица Љуба.</p> <p>— Заједно ћемо са Маром.</p> <p>— Али, мајко, — сети се деспотица — је си |
| /p> <p>Кад му је играчка са ћесарицом и Маром код старе црквице осујећена, Тома је био ван себе |
| ута више посла у друштву с деспотицом и Маром, а Јелена, навикнута на невољу, трпељиво сношаше |
| ла више повући у се и са својом нећаком Маром, — која је, изгубивши и оца и мајку у једној опса |
| раме отишао не опростивши се добро ни с Маром, која је за његов ненадни и брзи полазак сазнала |
| ке богобојажљивости одстојала вечерњу с Маром, а за тим се, забринуте што се вече брзо спушташе |
| дан од топлијих пролећних дана у месецу марту.{S} Брижни је Гојко веселије погледао, јер му се |
| овалнога изгледа.</p> <p>Дворанин уведе Мару у доњи део из кога су полазиле стрме степенице за |
| о вратио свога Лабуда војнику, а сам је Мару одвео у друштво, из кога се била издвојила прилазе |
| Гојкове о његовом старом оцу ожалостиле Мару, толико су је исто и умириле речи, којима јој је Г |
| Тома бацивши листак диже руку да такне Мару.</p> <p>У очима му је сијао огањ јужњачке природе, |
| {S} Нападачи, изненађени, пустише Ану и Мару, и, преплашени, прескочише јарак крај пута, па ишч |
| и, опет обнови коло.</p> <p>Ана затражи Мару, да и она с њима изиђе, али ње не бејаше.</p> <p>О |
| !</p> <p>И док је Исаија опрезно тражио Мару и Видосаву, да их обрадује, дотле је Тома већ био |
| ао 1366 кад је одрекао покорност царици матери Јелени, и својих људи, који дођоше у земљу, до с |
| p>Ана је Јелену примила са свом љубављу материнском.</p> <p>— Богу хвала што ми је дао и трећу |
| тва или куће наше.</p> <p>— Тако је.{S} Матија Кантакузен је томе сведок.{S} Неће порицати ни С |
| > <p>— А, велиш оче, твој се брат зваше Матија?</p> <pb n="61" /> <p>— Јесте, — одговори Исаија |
| } Ту у Галипољу живео је мој млађи брат Матија као трговац, који је због својих услуга, што их |
| унаци, напред!{S} Није то војска силног Матије Кантакузена, коју с муком разбисте.</p> <p>Турци |
| путу без игде ичега.{S} Тада је нестало Матије и његове кћери, румене јабуке и највећег блага у |
| на југу.{S} Није ли он у борби противу Матије Кантакузена изишао као савршени победилац?{S} Ка |
| о судбини. <pb n="59" /> Имао сам брата Матију, који је увек говорио: док сутра постане јуче ка |
| >— Не.{S} Кад видим, како јуначки дереш матицом, расецајући таласе велике злобе људске, ја се и |
| енопољу, од кад се чуло, да је судар са маћедонским владарима неизбежан.{S} Деспот Угљеша живи |
| аци!</p> <p>— Деспоте, ни један се неће маћи.{S} Ја сам их заклео, да својим костима створе бед |
| ре, док се све о сваком не сазна.{S} На мах се одлучи, да нагласи Ани догађај у лову.{S} И она |
| p>Гојкова праведна срџба попусти.{S} На мах му сину мисао:</p> <p>— Ко зна, шта је могло бити ? |
| ци Јасно бејаше, да је одатле заседа на мах побегла.</p> <p>— Беже кукавице, — јасно рече Гојко |
| ојко дочека Тому тако силно, да Тома на мах изгуби смелост, и баш у тренутку, кад Гојко измахну |
| у савлада и преваром освоји сан, она на мах скочи, јер јој се учини да чује рог, који објављује |
| вати узде од Угљешиног коња, који је на мах стао као укопан.</p> <p>— Поздрављам те, господару |
| Једна окрзну по руци Гојка, који се на мах лати мача и узде коњске.{S} Научени коњиц осети зву |
| таве таласе забуне на логор, који се на мах прену из кобнога сна.</p> <p>— Оружје!</p> <p>— Јун |
| часови лете.{S} Праштајте!</p> <p>И на мах изиђе.{S} Рајко се присети, и брзо пође за њим, а о |
| пље, и оно се пребацивши Гојка, који на мах клече, преби о стеновит шиљак, који се из воде изди |
| ине с десне стране у врат Грку, који на мах паде, а из ране шикну крв. .</p> <p>У том и месец с |
| .{S} У лицу дође тренутно блеђи, али на мах устаде:</p> <p>— И деспотица ће поћи с тобом.{S} Ић |
| очи, а Властојев слуга отрча.</p> <p>На мах се искупише сви.{S} Ту бејаше Ана, Рајко, Исаија и |
| је то било у једном тренутку.</p> <p>На мах се зачу бахат коњски, али се нападачи, за чудо, и н |
| е спушта.</p> <pb n="68" /> <p>У тај се мах врата на њиховој соби отворише широм, а на њих ступ |
| поведничко место своје.</p> <p>У тај се мах Исаија наже над самртником, па диже главу и рече мо |
| , киша, што је оба коњица готово у исти мах дигоше јурећи преко расплинуте речице!</p> <p>А прв |
| , погођен копљем у груди.</p> <p>У исти мах се, дохваћен џилитом, заљуља на своме коњу један кр |
| а сам била, мила Маро, издајица за овај мах, — радосно се пожури Видосава.</p> <p>— Ходите, дец |
| че.{S} Хтеде се окренути, ал’ јој у тај мах слуга показа осветљену собу, у коју она уђе а за њо |
| и ока, које не ороси суза.</p> <p>У тај мах стражар са куле на бедему огласи да граду долази не |
| убише ка југу.</p> <p>Врата се на један мах отворише, и на њима се указа — Тома Теологита.</p> |
| да, као и остале, утрне.</p> <p>У један мах Рајку се учини да поред ватре пролазе лагано двојиц |
| мегдана јужно приморје.{S} Он је у два маха долазио као поклисар на двор мога поочима, и оба с |
| њене ограде.{S} Њему се одазваше у два маха слични знаци из шумарка.{S} Али то не опазише ни А |
| били ближе Момчилу тврдили, да су у два маха затицали Тому са неким грчким поклисарима у тајном |
| потица.</p> <p>— Да, старој омрази даје маха, кад треба на новој мисли радити.{S} Ваља штедети |
| не може учинити два пута.{S} Она тражи маха само за један тренутак.{S} Више јој не треба, јер |
| е, зачуше неколико ратника у два, у три маха тутањ, налик коњског топота, и неку нејасну звеку, |
| /p> <p>— А сада?</p> <p>— Само ми дајеш маха крилима осећаја и разума, да се лакше уздигну до с |
| ласниче!</p> <p>И Мара, као и нехотице, махаше руком опраштајући се са јатом ждрала, који се св |
| ободе коња.</p> <p>Гојко једва стиже да махне руком, па се пусти да не изостане за деспотом.</p |
| е смрачи, загледа се у Рајка непомично, махну левом руком и — склопи очи.</p> <p>— Брате! — пис |
| дно уверавао вођу о нечему важном, вођа махну руком својима, да одседну, па и са̑м сиђе с коња. |
| ске страже.</p> <pb n="79" /> <p>Љубоје махну руком и старешина се удали.{S} Обојица ћутаху.{S} |
| <p>Вођа се све више чуђаше, па сумњиво махну главом.{S} А кад Тома продужи говор, којим је оче |
| утовања у Крстопољ.{S} Разборити деспот махну главом, и рече:</p> <p>— Сумњиво!</p> <p>Али ништ |
| довољно осмехну, па поче прекидајући на махове, причати Гојку о својој љуби а његовој мајци, ко |
| та и клону, а он тужно додаде:</p> <p>— Мач краља Вукашина!{S} И он дакле!</p> <p>— И краљ?</p> |
| у један пут постаде све јасно.{S} Трже мач и ступи корак назад.{S} Љубоје бејаше са свим изнен |
| оста.</p> <p>Они стадоше.{S} Богдан узе мач, од кога се држак са горњом половином бејаше сачува |
| во, ово, што ногама газим, без сумње је мач каквог погинулог витеза.{S} Јесте.{S} Он ће ми сада |
| у.</p> <p>— Војводо, сумње нема, ово је мач каквог нашег велможе.{S} Нађох га ту код моста.</p> |
| ацима заблисташе сузе у очима.{S} Узеше мач и пољубише.</p> <p>— Његово је знамење! — додаде Ра |
| љеши, како му ставља на услугу мишицу и мач, главу и живот, захори се велика дворана од радосно |
| о склони низ Марицу, бацивши преломљени мач.</p> <p>После неколико тренутака на мост ступише мо |
| n="10" /> схватити.{S} Ја у миру оштрим мач за ратне дане.{S} Кад судба мени намењује да понесе |
| Марици, узе загледати на двоје пребијен мач.{S} Богати га украс бојна мача изненади, и он пусти |
| </p> <p>— Ћефалијо, носи овај преломљен мач краљевом Марку и реци, да жртве одоше брзо једна за |
| им изненађен, у забуни извади и он брзо мач, и ако не знађаше зашто све то бива.</p> <p>— Варал |
| баш у тренутку, кад Гојко измахну да му мач са свим избије из руке — двојица га нападоше с леђа |
| сече на обали узевши му остатак оштрога мача.{S} Али се жртва не јављаше више.{S} А калпаци и ч |
| пребијен мач.{S} Богати га украс бојна мача изненади, и он пусти поглед низ мутну воду, као да |
| рзну по руци Гојка, који се на мах лати мача и узде коњске.{S} Научени коњиц осети звук стрелин |
| <p>— Поуздаћемо се у оштро гвожђе наших мачева и копаља, — поузданим гласом рече Угљеша.</p> <p |
| јске се измешаше, ломећи копља и кршећи мачеве.</p> <p>— Јунаци, овуда је пут у вечни живот.{S} |
| два напасника — причаше старац — те ми мачевима угрожаваху, док ме за врбу привезаше, па одоше |
| траховито захрза, а Гојко дочека Анђела мачем, и његовом крвљу попрска песак и камење крај воде |
| мржње међусобне.</p> <p>Бегунац извитла мачем више главе.</p> <p>Гонилац спреми тешки палош, др |
| /p> <p>Пољуби цитру, па је одбаци, а са мачем у десници похита ограшју, где га је хладна смрт н |
| добро помоћи.</p> <p>Млади певач оштрим мачем пресече жице на цитри.{S} Жице тужно писнуше, а п |
| , а левом је руком био подигао корице с мачем, да му буде ближе десници.</p> <p>Томи у један пу |
| —</p> <p>— Требало је да поганом туђину мачем срце потражим, и онда бих био сигуран, да <pb n=" |
| да он уђе у врт.{S} Брзо и опрезно као мачка пређе простор до ограде од врта, ухвати се за зид |
| ашом војском.</p> <p>— Све је добро!{S} Мачу смо нашли мегдана.{S} Али и великом пророку Алахов |
| е мало после као за себе војвода Богдан мачу.{S} Али си се ти ипак саломио у борби за Српство.{ |
| Кад приђе осталима, прва се руке његове маши Мара, а он јој се благо обрати.{S} После тога се п |
| Дакле ипак добро! — помисли Тома, па се маши да одбрави врата.</p> <p>— А је ли мртав?—питаше о |
| о додаде:</p> <p>— Не рекох ли?{S} Нит’ ме ко добаци а камо ли пребаци!</p> <p>Приђоше други и |
| гала.</p> <p>— Дошао сам сад к теби, да ме мину сви боли, свака туга, свако очајање.</p> <p>Па |
| ри и јуначком скакању, а сада чекам, да ме копите коњске разнесу, — уздахну мало даље неко. — Д |
| доше у шуму не рекавши ни речи.{S} И да ме грло не послужи, да добаци моје муке и невоље до бра |
| аше.{S} Ти, је ли, више не страхујеш за ме?</p> <p>— Не.{S} Кад видим, како јуначки дереш матиц |
| ! — проговори Угљеша. — Ти се бринеш за ме.{S} Немаш разлога, верна моја љубо!</p> <p>— Имам, г |
| Највише што ти могу допустити: буди уза ме!{S} Напред, јунаци!</p> <p>— Живео деспот!</p> <p>И |
| онесвешћена лежала, устала, прихватила ме је једна милостива рука.{S} То бејаше стари игуман х |
| рајније склоним од ловаца, који могу на ме наићи, уђох у ове зидине.{S} Уђох да овде премишљам |
| м је запазио — а то је давно било — она ме није изневеравала.{S} Бивала је све сјајнија.{S} Пре |
| провали или развуче, не знам ни ја, па ме испусти.{S} Нисам дуго летео озго, па бућнем у неку |
| е зазорно, пођи са мном до оне јеле, па ме причекај на клупи, ја ћу се пожурити.</p> <p>Гојко б |
| на малом острву у Архипелагу.{S} Љубав ме, чиста љубав, дала свету, па зато не запамтих родите |
| мој био је старац, самац, а ја га, кад ме мину прва туга, весељах и оживех кућу његову.{S} Ту |
| теби!{S} Ти у мраку нападе мене, стеже ме за гркљан, те у мало не зевнух.{S} У невољи измахнем |
| ао сушта крв, а ја ту пену хватам, море ме љушка, а ја спавам.</p> <p>— Врло добро, старче! — в |
| натраг, а Мара викну:</p> <p>— Спасите ме!</p> <p>— Велможо! — загрме Рајко, — шта је то?</p> |
| Ја ћу вам бити на услузи.{S} Послушајте ме!</p> <p>Јевронос-бег размишљаше, а Тома лукаво додад |
| ња.</p> <p>— Добро је — рече —- што сте ме звали.{S} Одмах ваља настати.{S} А зна ли што о томе |
| Невоље у раној младости мојој нагонише ме, да се са њима борим, па да их и <pb n="74" /> побеђ |
| на.</p> <p>— Ни крива ни дужна ухватише ме два напасника — причаше старац — те ми мачевима угро |
| овде била међа гранична.</p> <p>— Води ме тамо, — рече Мара.</p> <p>То бејаше на самој ивици п |
| о бејаше стари игуман хилендарски, који ме из поштовања према моме стрицу монаху узе и после по |
| ше потресена:</p> <p>— Витеже, хоћеш ли ме њему водити?</p> <pb n="117" /> <p>— Радо од срца, с |
| ле већ подносио, доста проживео.{S} Али ме ти сети младости, ти чисто врати моје године назад, |
| прве жртве против некрста!...{S} Прими ме, Господе, и опрости грешном, ал’ ја мишљах да вршим |
| ми људи.{S} Нисам их ни опазила.{S} Они ме ухватише, затворише уста, и, од страха онесвеслу, од |
| сада најпотребнија.{S} Онај, од кога си ме пре неколико дана спасо̑ у Крстопољу, пустиће се за |
| , јер умем читати људска срца.{S} Ти си ме чудно погледао у једном тренутку, кад сам стрељао ор |
| а не себи!</p> <p>— Деспоте, победио си ме Ал’ пусти мене да пре тебе погинем Отвор’те излаз, ј |
| бавничку.{S} Похватао сам тичице!{S} Ти ме, без сумње, не разумеш?{S} Добро, слушај.{S} Био сам |
| ајем и блеском сујетнога живљења.{S} Ти ме бар знаш!{S} Није спокојство душе моје поремећено ни |
| а? томе, што ме везао за врбу!{S} Пусти ме, да му ја судим.</p> <p>— Њему?{S} Њега ти вежи за о |
| ах ћу доћи, да ти их саопштим.{S} Чекај ме у ложници.</p> <milestone unit="*" /> <p>После кратк |
| побеђујем.{S} Да се боримо!{S} Причекај ме, и умири се.</p> <p>Видосава изиђе, па се после неко |
| атког ћутања он рече:</p> <p>— Саслушај ме, грешног, милостива госпођо.{S} Ствар онда, добија д |
| ним речима кажем што срце осећа.{S} Чуј ме још мало, и ако знам, да ти је најмилија забава, да |
| n="9" /></p> <p>— Не, вараш се.{S} Чуј ме.{S} По њој сам вазда ценио будућност своју.{S} Од ка |
| старац — те ми мачевима угрожаваху, док ме за врбу привезаше, па одоше у шуму не рекавши ни реч |
| још крваво-модру белегу:</p> <p>— Овим ме је даривао ваш некада вам веран слуга, војвода Гојко |
| ље, па га искрено жаљаше.</p> <p>— Звао ме је, кад је чуо да сам амо свратио, — рече Исаија. — |
| } Говорио ми је лепо, ласкаво и позивао ме да са њим идем.{S} Па да не би мој одговор чуо ош је |
| пуштао сам се чак на дно Грчке.{S} Ђаво ме однео, ако знам, шта ми је право занимање!{S} Ја сам |
| јуначе, казати свога имена, да знам ко ме у овој ноћи самца тако мило разговори? — упита стара |
| ! — одлучно рече Јелена.</p> <p>— А ако ме многи знаци не варају и крвника туђина наћи ћемо, — |
| — умеша се старац. — Њему? а? томе, што ме везао за врбу!{S} Пусти ме, да му ја судим.</p> <p>— |
| > <p>— Мој се деспот неће покајати, што ме је обасуо милошћу, — рече Тома.</p> <p>— Драма је — |
| есам.{S} Светли деспоти Дејановићи шаљу ме да витешком деспоту Угљеши и краљу Вукашину однесем |
| <pb n="145" /> <p>Све се, што бејаше за мегдана, крете, а у граду остаде од мушких само нешто с |
| да посведочим белегу?{S} Ја не бежим са мегдана!...</p> <p>— Дај чутуру међедином опшивену! — в |
| ни се, ако на мени буде рана с витешког мегдана —</p> <p>— Ја ћу их извидати!</p> <p>— У напред |
| теговима, убијеним витешким коњицима од мегдана, а натопљеном потоцима људске, и српске и турск |
| и плаве милије?</p> <p>„Ако си јунак од мегдана, ти љуби црно око и црно вино пиј!</p> <p>„А ак |
| p> <p>— Све је добро!{S} Мачу смо нашли мегдана.{S} Али и великом пророку Алаховом ваља придоби |
| рајева, али је — причаше — поље његових мегдана јужно приморје.{S} Он је у два маха долазио као |
| отурише, славе и величају, како односе мегдане на бојном и љубавничком пољу ?{S} Не!{S} У овим |
| своме верном Рајку.</p> <p>На витешком мегдану, један пут, забаве ради Гојко је са својим коњи |
| амак, подигнут у доба, кад је овде била међа гранична.</p> <p>— Води ме тамо, — рече Мара.</p> |
| ежим са мегдана!...</p> <p>— Дај чутуру међедином опшивену! — виче испред једног чадора неко из |
| Меникејској Гори, између Сера и Драме, међу различитим већим и мањим манастирима и богомољама |
| Она је играчка за забаву у овом граду, међу овим дивљим створовима.</p> <p>Тако је кадшто мисл |
| "102" /> две одаје у зиданој згради.{S} Међу њима је био пролаз, те су обе биле у вези.</p> <p> |
| ри Угљешини, који их је добро пазио.{S} Међу њима је било честитих јунака али људи, који нису и |
| о и десно дизали се каменити брегови, а међу њима је текла једна далека Струмина приточица.{S} |
| е, — јасно рече Гојко — кад најгора рђа међу њима паде.{S} Грче лукави, то ти је плата за услуг |
| вима, што случајно чуше кад се властела међу собом разговараху о тешким данима.{S} Али се ипак |
| изиђе, али ње не бејаше.</p> <p>Она је међу тим у својој соби а на грудима Видосавиним лила су |
| глас, који се одбијаше у котлу, где је међу бреговима логориште, те се са јачом снагом враћаше |
| је скоку нестаде.{S} Мамљена све дубље међу столетне грмове деспотица се и не сећаше да је Мар |
| љиво испуњавати дугачке празне просторе међу поређаним чадорима.{S} А ти пролази одводише са св |
| лаховитости приличи.</p> <p>Разговор се међу њима поглавито водио о паду Дренопоља па онда о пр |
| ло Море, крећу, натапаху плодне равнице међу тврдим и богатим градовима, на морску обалу наслоњ |
| штенство и духовници.</p> <p>Најстарији међу њима, настојник цркве светог Прокопа, с крстом у л |
| .</p> <p>— Ал’ ти си, без сумње најбољи међу својима из Кукуша? — присети се Скопљанин.</p> <p> |
| огибли, онда бисмо могли опет продужити међу собом борбу да расправимо на коме од нас ваља да о |
| се са пратиоцем изгуби погледу Рајковом међу градским платнима.</p> <p>Кад је излазећи из малог |
| га о пространој царевини.{S} Ми стојимо међу њима као јачи од сваког посебице, ал’ и као слабиј |
| з малог тамника ступио на последњи мост међу бедемима градским једна му рука пружи кроз мален о |
| у осванем сутра, и да утишам узрујаност међу становницима, које с мора гусари на глас о смрти ћ |
| отовини била у Серу, најзнатнијем граду међу свима свих јужних државица.{S} Ту је била и Драма, |
| бродове задржати и прекинути сваку везу међу Белим и Мраморним Морем.{S} Ту у Галипољу живео је |
| рашно!{S} Хвала вам!{S} Верујем.</p> <p>Међу тим је Мара непрестано тужила у самоћи.{S} Кад се |
| ређе са старим друговима својим.</p> <p>Међу тим ни сам Тома Теологита није био слеп према сјај |
| ао с моста, гонилац на њ наишао.</p> <p>Међу њима је, дакле, само толико растојања, колико је д |
| јатељима поверљиво причао Рајко.</p> <p>Међу тим Тома се није више враћао Кантакузену, за кога |
| p>И на томе се обично свршивало.</p> <p>Међу тим је и Тома Теологита имао већ свој суд о њима.< |
| рање о уклањању Томином свршено.</p> <p>Међу тим Тома се збиља био у опште повукао.</p> <p>Кад |
| аја.{S} Ха, сад ми је све јасно.</p> <p>Међу њима настадоше опширна причања.{S} Обојица се потп |
| је момак од двадесет лета, када је била међусобна војна.{S} Рођена се браћа поделила на два лог |
| један другоме дах, осећају пламен мржње међусобне.</p> <p>Бегунац извитла мачем више главе.</p> |
| запљуснуло до њих на висовима, море се међусобне заваде стишало.{S} Истина, многи су заплакали |
| пског и византиског.{S} Данас, кад је у међусобној борби напукло или је мож’да и са свим већ ск |
| мазонке Јелене почела на брзо постајати мека женска природа, каква Је у почетку Јелена и била.{ |
| а си, мож’да, да ми нестаје звучних ал’ меких речи, кад с тобом говорим.{S} Видела си, мож’да, |
| гљеша је изнемоглу прихвати и спусти на меко седиште.</p> <p>За тим она бризну у плач.</p> <p>— |
| ене, прилично окорелога ратника, створи меког љубавника, благе душе, тихих и срдачних жеља.{S} |
| <p>— Е, е!{S} А прсти се пусти дочепали мекоте па не умеју пустити!{S} Шта сам ја могао знати у |
| сада не познаваше, јер сад виде, да је мекша, много мекша, но што је мислила...</p> <p>Деспоти |
| аваше, јер сад виде, да је мекша, много мекша, но што је мислила...</p> <p>Деспотица Љуба приђе |
| у деспотовини; ту је и каменита тврђава Мелник, и Крстопољ на Беломе Мору, и Перитеорион, <pb n |
| у Гвоздена Врата; на северу је каменити Мелник на Бистрици; јужно се отвара поглед низа Струму |
| рамо.{S} Зар није?</p> <p>— Тако је.{S} Мене је тај његов поглед, канда, стао скупих жртава.</p |
| у успех посла, који ми ти повераваш.{S} Мене моја нада не вара! — прилично убедљивим гласом и с |
| ного!{S} Дакле, сад је дошао већ ред на мене.{S} Још сутра ћу стати ногом змији на главу! — зна |
| ачију душу.{S} Ал’ баш тај његов поглед мене је — опрости, велможо —</p> <p>— Говори искрено.{S |
| ти чисто врати моје године назад, и од мене, прилично окорелога ратника, створи меког љубавник |
| еко од мога мучилишта, ко зна шта би од мене још било.{S} Не говорах ја залуд да је с оружјем и |
| вога земљака, или је, чини ми се, он од мене.</p> <p>— Ал’ ти си, без сумње најбољи међу својим |
| олун а ван области мога поочима.{S} Код мене је био тај туђин.{S} Говорио ми је лепо, ласкаво и |
| >— Јест, баш теби!{S} Ти у мраку нападе мене, стеже ме за гркљан, те у мало не зевнух.{S} У нев |
| добро расположење — онда ћеш појмити и мене сада.</p> <p>Тома се осмехну:</p> <p>— Ево ти руке |
| обом.</p> <p>— Извините, кнегињице, али мене је овамо пуки случај нанео.</p> <p>Мара не могаше |
| одболује снове младости.{S} То није ни мене мимоишло.{S} Али, хвала Богу, дође тренутак, када |
| егнем уз врбу, уз ону исту врбу, где ти мене веза!</p> <p>Обиђоше клупу.</p> <p>— Разумеш ли, а |
| > <p>— Деспоте, победио си ме Ал’ пусти мене да пре тебе погинем Отвор’те излаз, јунаци!</p> <p |
| алац, најамник!{S} Један од оних што су мене пре везали за врбу, кад су напали узвишену ћесариц |
| ама, какве је у Драми затекао.</p> <p>— Мени — помислио је у себи — некаква сила помаже.{S} Бил |
| е побожну поезију Дамаскинову.</p> <p>— Мени се — говораше деспотица — не свиђају певања песник |
| ође овамо.{S} Нека оцу буде само син, а мени ће за тим одговарати као преступник.</p> <p>— Хвал |
| оштрим мач за ратне дане.{S} Кад судба мени намењује да понесем стег у одбрани Српства, ја мор |
| а плати главом злочин према теби, према мени, Гојку, Мари, ћесарици.{S} Све се бејаше скупило, |
| сле победе вратимо, не брини се, ако на мени буде рана с витешког мегдана —</p> <p>— Ја ћу их и |
| о.{S} У сред највећег окршаја окрете се мени и рече:</p> <p>"Синовче, иди и нареди нека врата н |
| Тома чисто уплашено похита:</p> <p>— И мени и ћесарици јављено је у исто доба.{S} Ја ћу Гојка |
| већ отишао Богу на истину!{S} Шта ће и мени живот!{S} Цитро моја!{S} Синоћ си још певала о црн |
| ношћу рече Тома Теологита.</p> <p>— Али мени моја слутња друкчије говори, — рече Угљеша.{S} У л |
| > <p>— Витеже, — рече она Гојку — ти си мени казао ко си, шта си и одакле си.{S} Истина, ја бих |
| ећи ћеш му, да га позивам ја, да дође к мени, — рече после неког времена старешини.</p> <p>Тако |
| тране, прилазило је зло са друге.{S} Ко мени може казати, са које ће стране несрећа на деспотов |
| <p>— Ал’ са чим се ја враћам?{S} Тешко мени!{S} Доцне стигох из потере за крвником.{S} Ја сам |
| још при првом познанству нашем будио у мени не само осећања љубави већ и поштовања.{S} Он је у |
| а ти и делом докажем, да није нестало у мени снаге ни издржљивости.{S} Заборави све то.</p> <p> |
| е је служио у цркви истога манастира, у Меникејске Горе.{S} Ту је на миру настављао свој превод |
| зора и они стигоше под источне огранке Меникејскех гора, а што је сунце више освајало и они су |
| аији, монаху манастира светог Претече у Меникејским Горама.</p> <p>Јелена бејаше потресена:</p> |
| ору.</p> <p>Очима брзо прелете нижи део Меникејских Гора и даље равницу, кроз коју се пружао пу |
| монах велике учености и од гласа.{S} У Меникејској Гори, између Сера и Драме, међу различитим |
| а дружина га радосно поздрави.</p> <p>— Мери, брајко, сад! — рече он поносито. — Види колико са |
| о трајати.{S} Азијатска се сила не може мерити с нашом снагом.{S} Овим се витезима нико одупрет |
| е причају да се са твојим коњем не може мерити ничији у брзини и издржљивости.{S} Ти ћеш, дакле |
| ервиш.</p> <p>Он се заустави на широким мермерним степеницама, што се спуштају право у двориште |
| часник турски <pb n="181" /> у великом мермерном предсобљу, из кога воде широке камене степени |
| .</p> <p>У мирној и звезданој ноћи, кад месец посребри градске бедеме огледајући се у местимичн |
| , а из ране шикну крв. .</p> <p>У том и месец са свим изгреја.</p> <p>— Ху, једва се опростих н |
| т утону у мисли.</p> <p>Небом је пловио месец, и бацао своју светлост на успавану земљу.{S} Зве |
| — Боже, ти спој, ти благослови!</p> <p>Месец засија у пуној светлости, изишавши иза облака.</p |
| егаше клетва фанатичног дервиша.</p> <p>Месец зађе за облаке, а правоверни чуше клетву и задрхт |
| /p> <p>Тако је на путу провео добра два месеца.</p> <p>Зато је у Драми било још мирније.</p> <p |
| Дренопоља.</p> <p>Била је већ половина месеца септембра, а блага јесен као да бејаше скупила с |
| /> <p>Прошло је од тог доба три, четири месеца хладнијих зимских дана, па је дошло пролеће 1371 |
| .{S} Слутио сам, ал’ од како је пре три месеца онај чудновати испосник пророчки нагласио најезд |
| градских зидина.</p> <p>Био је већ крај месеца октобра, кад и издашна јужна природа почиње лага |
| !</p> <p>Дервиш клече и диже руке према месецу:</p> <p>— Заклони лице своје од нас проклетих!</ |
| о је један од топлијих пролећних дана у месецу марту.{S} Брижни је Гојко веселије погледао, јер |
| >Изишавши с већа, Рајко није при слабој месечевој светлости ни могао опазити неко лице, које ст |
| тни савет.</p> <p>На пољу је била слаба месечина.</p> <p>Рајко изиђе из двора, па место своме с |
| а устаде и приђе прозору.{S} На пољу је месечина, те могаше одмах познати Рајка.</p> <p>— Ти си |
| лике камене степенице, које се сјају на месечини.{S} Један заповеди нешто стражару, који је био |
| шту, те се у друштву залагаху погачом и месом а запајаху добрим вином манастирским.</p> <pb n=" |
| оца и мајку у једној опсади Мосинопоља, места на путу из Крстопоља за Перитеорион, одрасла, бри |
| одважног и разборитог Угљеше није имала места да страхује за се ни после смрти свога мужа, па с |
| га не може бити, јер таким сумњама нема места у души <pb n="8" /> мојој.{S} Навршило се већ пет |
| да њему у опште не би требало ни да има места на таком збору и световању.</p> <p>Изишавши с већ |
| ћ отпочело.{S} Уклоњен је с највиднијег места у источној половини Угљешине деспотовине, а на њ |
| снагу.{S} Уклањање с високог велмошког места данас Томе Теологите било би незгодно из тих разл |
| уског моста, који је био мало више оног места, где је она хтела на чунићу прећи.</p> <p>Гојко ј |
| атри.</p> <p>Они устадоше, да им начине места, па онда и сами седоше.</p> <p>— Ево, отац Исаија |
| је тако јадна, тамо би му било понајпре места.{S} Али она не може њему дати оно, што он тражи.{ |
| погибија српских левената.{S} Струма и Места, Бистрица и Мутница и многе друге реке, што се у |
| Али није заборавио и да им тачно означи места, до којих ће трагати за злочинцима, па, ако их не |
| алеко.</p> <p>Кад је са Рајком дошла до места, где се имала цела дружина сакупити, деспотица Љу |
| ћеш.{S} Где смо сад?</p> <p>— Одавде до места, где нас очекују коњи са момцима, нема много.{S} |
| доста брзо одмицаху.{S} А кад дођоше до места, где се савија пут, те донекле иде кроз ту шумицу |
| м ћесару и његовој жени Ани, Гојко је с места послушао њену наредбу и из Драме отишао не опрост |
| Рајко.</p> <p>— Доцкан.{S} Ја одлазим с места, — задржа га Гојко, показујући му једнога копљани |
| евидно, толико приправан, да би могао с места продужити пут у неодређену даљину.{S} Ипак висока |
| омање тврђаве прелазећи и на леву обалу Месте ближе граници, Тома Теологита бејаше удвојио свој |
| тина укупне српске бојне силе, у дугим, местимице прекинутим, линијама брзо утапаше у логор срп |
| ен високом оградом од сламе, притврђене местимичним преплетом између два повећа коца.{S} Овај д |
| посребри градске бедеме огледајући се у местимичној дубини речице, што испод подграђа серског т |
| јске Дејановића бејаше одређен Велбужд, место пуно поноса са недавне славне победе српскога ору |
| Мара не могаше ни речи проговорити.{S} Место ње говораху речитије топле сузе, што се из њених |
| која је његову душу често морила, а на место њено дошло је мило и радосно сазнање.{S} Празни д |
| ама у манастиру код Водена...</p> <p>На место мога поочима дошао је други властелин, на кога су |
| сечина.</p> <p>Рајко изиђе из двора, па место своме стану он скрете поред двора и на мала врата |
| сту рођења и првога детињства но што је место, на коме смо сада.{S} Ја сам из Галипоља у мореуз |
| а страст, а разум је лако уступио своје место осећајима.</p> <p>Мара са руком на ловачком ножу |
| .</p> <p>Ал’ турска војска боље знађаше место, на коме је, и краљ поче са својима корак по кора |
| ше.</p> <p>— Рекох, ко је, — одговараше место њега старац. — А шта ће? питаш.{S} Твоју главу, н |
| приђох.{S} А сада су гусле раслупане, и место вина честити је младић пролио племениту крв <pb n |
| .{S} Ја ћу <pb n="77" /> већ припремити место и начин.{S} Наћи ћу се у близини нападнутих и спа |
| p>Чешће је и дању и ноћу излазио на ово место.{S} Губио је своје погледе преко границе суседне |
| н — Тома Теологита.{S} Угљеша на његово место за заповедника војске целе драмске области наимен |
| и пухор, па оно мало огња метну на суво место.{S} За тим набаца на њ танког грања, бирајући са |
| е а дах прве зиме стаде на заповедничко место своје.</p> <p>У тај се мах Исаија наже над самртн |
| некадашња дојиља њена Видосава.{S} Њено место у дому Војихнином доцније заузе сестра јој Мара.< |
| зградама.</p> <p>Стигнувши на уговорено место, дружина се поскида са коња, које прихватише копљ |
| з далека као бегунци погледали на тужно место наше.</p> <p>Дотле је био живот.{S} Одатле настај |
| вак своје чете поведе.</p> <p>За зборно место војске Дејановића бејаше одређен Велбужд, место п |
| ова слала је своје чете у Сер на зборно место.{S} Позван од Угљеше, Богдан је у место сваког од |
| даље војник, нити напушташе своје часно место у редовима коњице деспотове.</p> <pb n="119" /> < |
| ца.{S} Ту је била и Драма, друго знатно место у деспотовини; ту је и каменита тврђава Мелник, и |
| уде на своме заповедничком месту.{S} То место није моје ил’ твоје ил’ његово — оно је својина с |
| >— Ко је то?</p> <p>Одговора нема.{S} У место њега он чу неке ускорене кораке.</p> <p>— Ко је т |
| је тешаше, ал’ она продужи:</p> <p>— У место тога онај ми туђин досађује.{S} Видосава је, мало |
| своје учинио!"</p> <p>Тај изиђе, а ја у место одговора јекнух, и занех се у тешку бољетицу, од |
| место.{S} Позван од Угљеше, Богдан је у место сваког одговора послао у Сер свога стегоношу са г |
| лосну врбу, лако обележену на ђерђеву у место маленог крина, који је у почетку хтела.</p> <p>Пу |
| — Твоја је постојбина у пола ближа моме месту рођења и првога детињства но што је место, на ком |
| ега јунака свога...</p> <p>На једном се месту бацају ратници камена с рамена.</p> <p>— Ха, ништ |
| се пута хтела јавити овако исто на овом месту и у ово доба, али сам се опет уздржала.{S} Сада н |
| ј глави, да буде на своме заповедничком месту.{S} То место није моје ил’ твоје ил’ његово — оно |
| /> тог ножа он је и пресекао на једном месту лагано канице, којима је био у квргу, али доста л |
| " /> нестрпељиво изгледају на означеном месту долазак ловаца.</p> <p>Друштво је, изишавши из гр |
| било, несрећо грчка? — окрете се старац месту, где је везао нападача.</p> <p>Одговора не би.</p |
| неугодности, које се данас осећају због метежа и раздвојености, један од ловаца рече:</p> <p>— |
| кад се војска слеже, да га нико у овом метежу не опази.{S} Нешто тражи, питам га српски, он сл |
| у из џелатске торбе.{S} Гонилац иде, да метне главу у торбу.</p> <p>Змај гони ђавола.</p> <p>Бе |
| покисли пепео и пухор, па оно мало огња метну на суво место.{S} За тим набаца на њ танког грања |
| копа у Драми, дајући му неколика села у метохију.{S} Па, најпосле, скидајући неке терете дажбин |
| им је причано, да је ова црквица управо метропола новије драмске цркве.{S} До црквице је била к |
| им земљама.{S} Па ипак се она врло мало мешала у управљање обласним и државним пословима.{S} А |
| радском.{S} Овуда је свуда становништво мешовито.{S} Није мали број оних, што су остали на свом |
| одлучно додаде Вукашин.</p> <p>— Брате, ми ћемо и сад под окриљем звезде нашег рода поћи у бој |
| обманут.</p> <pb n="80" /> <p>— Гојко, ми морамо отвореније говорити, — рече Љубоје. — Ти си п |
| господар, — говораху они — он зове нас, ми ћемо радо свуда са њим а под Божјим благословом.</p> |
| сам пехаре празнио, она <pb n="156" /> ми је нектар сладила; кад се животу зарадујем, она је т |
| лу душу.</p> <p>„Јелена, кћери моја!{S} Ми ништа више немамо, јер моја тековина, ено погледај, |
| на заједничку војну противу Турака.{S} Ми полазимо с намером, да турском господовању у нашим и |
| о бреме брига о пространој царевини.{S} Ми стојимо међу њима као јачи од сваког посебице, ал’ и |
| ра Лала-Шахин о томе ништа ни знати.{S} Ми ћемо свршити посао срећно и раније, но што он и поми |
| е, но што је ишта могао и предузети.{S} Ми смо остављени сами себи, остављени смо да гледамо, к |
| византиским крајевима учинимо крај.{S} Ми верујемо у срећну звезду наше судбине!</p> <p>— Свет |
| упа.{S} Сад се јавља нов непријатељ.{S} Ми нећемо одступити пред њим, као што се не поклонисмо |
| , велможо —</p> <p>— Говори искрено.{S} Ми пријатељски разговарамо.{S} Зар није?</p> <p>— Тако |
| ци.</p> <p>— Ствари стоје чудновато.{S} Ми смо истина, са Балшићима у родбинској вези али то ни |
| липоље.</p> <p>— Реци нам, оче, што.{S} Ми не знамо, — неколицина се њих обратише Исаији.</p> < |
| ест година онда, кад и ја деспотску.{S} Ми бејасмо једини, који се одушевљавасмо мишљу о одржањ |
| стоје већ читаве приче по Крстопољу.{S} Ми морамо још сада поћи у Драму.</p> <p>— Зашто? — зачу |
| смо против њих.{S} Цар стаде уз њих.{S} Ми бејасмо тада и против цара.{S} Успесмо.</p> <pb n="9 |
| стоје на столу.</p> <pb n="94" /> <p>— Ми идосмо до сада одважно за звездом судбине своје! — о |
| рају се о ратном походу своме.</p> <p>— Ми ћемо се још ноћас овде одморити, па ћемо сутра поћи |
| ри његовом поласку у Крстопољ.</p> <p>— Ми смо — рече Ана Видосави — остављени од свих и сваког |
| дадосмо! — довикну им Гојко.</p> <p>— А ми једну и спасосмо! — одговорише они, показујући на ст |
| и песма — то је њему све.{S} А то, Бога ми, лепо стоји његовом озбиљном изгледу, много лепше, н |
| брат ми заложисмо.{S} После свега тога ми нисмо могли друкчије поступати до онако, како смо и |
| p> <p>— Нема га?</p> <p>— Нема, светога ми Петра!{S} У потеру за њим!{S} Он је могао само на ов |
| што ја нисам.{S} Опазила си, мож’да, да ми нестаје звучних ал’ меких речи, кад с тобом говорим. |
| орно Вукашин. — Не заборави, Угљеша, да ми свет не уписа у грех до сада несмишљеност.</p> <p>— |
| ити.</p> <p>— Размислио сам и нашао, да ми је дужност.</p> <p>— Онда, бар за сад, никоме ни реч |
| </p> <p>— Војводо, опозови заклетву, да ми не излети страшна реч, која жигоше издају.{S} Ја хоћ |
| вори старац. — То ћу и да урадим.{S} Да ми ко помогне убацити тамо зликовца.</p> <p>Рајко се уп |
| руке, клечала, плакала, молила Бога да ми помогне, али — судбина гоњаше напред.</p> <p>Добри ј |
| ру услугу боља награда.{S} Пред вече да ми се јавиш.{S} Иди.</p> <p>Анђео оде, а мало после и Т |
| ући га, да томе још није време.{S} Онда ми рече, да те замолим, да наредиш, милостива ћесарице, |
| прве снове своје девојачке среће, која ми се указала у младом витезу једном.{S} Тај је витез б |
| ајнија.{S} Пред најкрвавије битке сјала ми је све јачом светлошћу, и ја сам знао да ћу изићи по |
| S} Пут је велики, а рок кратак.{S} Ваља ми летети.{S} С богом!{S} Благослови, свети оче!</p> <p |
| ињица мисли да се тек шалим!{S} Судбина ми је, видим, дала овај дан, да буде до краја мој! — то |
| мач моје радости; кад смрт пожелим, она ми пева погребну песму!{S} Она ми је И отац и мајка, и |
| отац и мајка, и брат и сестрица!{S} Она ми је једино благо!{S} Други — веле — имају отаџбину, а |
| лим, она ми пева погребну песму!{S} Она ми је И отац и мајка, и брат и сестрица!{S} Она ми је ј |
| угу!</p> <p>— Добро, — рече Тома. — Она ми је сада најпотребнија.{S} Онај, од кога си ме пре не |
| рат ми Вукашин долазио до клонућа — она ми је звезда казивала, да ипак не ћемо подлећи.</p> <p> |
| а мисао.{S} Изведи је тачно још сад, па ми више неће требати твојих услуга.{S} Ти ћеш се одмара |
| својим и душом говориш!</p> <p>— Одиста ми је такав разговор најми лији, кад сам без тебе!</p> |
| Грчке.{S} Ђаво ме однео, ако знам, шта ми је право занимање!{S} Ја сам и војник и видар и трго |
| да ћу бити путник.{S} Узвишена ћесарица ми је наложила да у морској тврђави у Крстопољу осванем |
| чима и изразом свога лица.</p> <p>— Бог ми је дао срећу, да те обрадујем, добри оче!{S} Позвах |
| ег, ал’ вала не могу ти без гусала, кад ми само на ум падну.</p> <p>— Хајде, пожури се!</p> <p> |
| ију страну моје деспотовине у часу, кад ми је његов глас, мудрост његовог ума и јунаштво срца њ |
| ведника овога града и краја.{S} Ха, сад ми је све јасно.</p> <p>Међу њима настадоше опширна при |
| , рече:</p> <p>— Не бој се.{S} Ма какве ми гласе поклисар донео, одмах ћу доћи, да ти их саопшт |
| ах.</p> <p>— Нисам, — рече Гојко. — Где ми је оружје, где су знаци мога чина?</p> <p>— Ето их, |
| ахваљујући великом поверењу твоме, није ми непознато стање, у коме се поједини делови српске др |
| елели, и само та помисао учинила је, те ми је рука, пуштајући прву стрелу, задрхтала.</p> <p>Љу |
| ме два напасника — причаше старац — те ми мачевима угрожаваху, док ме за врбу привезаше, па од |
| ици на таком поздраву а и вама, што сте ми га донели!{S} Брате Љубоје, хвала ти на замени!</p> |
| еже, ал’ ја говорах искрено.{S} Души ће ми бити лакше!</p> <p>— А шта је о твојим стрицем, сест |
| ог погинулог витеза.{S} Јесте.{S} Он ће ми сада добро помоћи.</p> <p>Млади певач оштрим мачем п |
| да устаде:</p> <pb n="130" /> <p>— Више ми нећеш умаћи !{S} Добро је било!</p> <p>За тим се окр |
| ађох онога што царству нудисмо ми.{S} И ми устасмо против њих.{S} Цар стаде уз њих.{S} Ми бејас |
| ојим током развија.{S} Тако је и било и ми смо победиоци.{S} Хвала ти!</p> <p>Други пут је Рајк |
| ње.{S} Али опет —-</p> <p>— Доста смо и ми Турцима! — одазваше се остали.</p> <milestone unit=" |
| мој! — поздрави га Љуба.</p> <p>— Буди ми срећна и здрава, деспотице моја! — одговори јој он.< |
| кад не бих веровао у успех посла, који ми ти повераваш.{S} Мене моја нада не вара! — прилично |
| а му пође у сусрет.</p> <p>— Глас, који ми је донео — рече јој он — ноћас гласник, није мио, ни |
| Па се онда присети:</p> <p>— А хоћеш ли ми, незнани јуначе, казати свога имена, да знам ко ме у |
| и у војну, а да буде ово што је.{S} Али ми је он за неко време био потребан баш за то што је ту |
| хранио, овде испод ове жалосне врбе или ми, ако волиш, копај гроб онде више, на оном обронку.{S |
| о нисам знао, — рече Рајко.</p> <p>- Ни ми, — додадоше остали.</p> <p>— Њега више нема, по свој |
| изостао иза твога земљака, или је, чини ми се, он од мене.</p> <p>— Ал’ ти си, без сумње најбољ |
| мио поглед.{S} Око његово продире, чини ми се, у свачију душу.{S} Ал’ баш тај његов поглед мене |
| бимицом.{S} Не плаши се, али — и повери ми се, — рече Тома, смешећи се, па ободе коња.</p> <p>Љ |
| витез, као што си и до сада био, па си ми брат а не млађи! — одговори му Угљеша.</p> <p>Тома ј |
| ко ухвати Рајка за руку:</p> <p>— Ти си ми пријатељ?</p> <p>— Био и остајем! — одговори Рајко.< |
| иже!</p> <p>— Шалу на страну, али ти си ми одиста потребан.{S} Јеси ли ти још онај стари Анђео? |
| авршило се већ петнаест година, како си ми постала љуба верна.{S} И ко зна, колико би душа моја |
| ран пити очи моје!{S} Опрости, али — ти ми више нећеш требати!{S} Ево, ово, што ногама газим, б |
| агано у Дидимотику да доконамо.{S} А ти ми дајеш довољно разлога да верујем, да си поштен човек |
| аду могли већ знати.</p> <p>— Непознати ми брате, витеже, ја бих још радо с тобом разговарала.{ |
| вога, ушли су у ту одају неки непознати ми људи.{S} Нисам их ни опазила.{S} Они ме ухватише, за |
| сподару, шта је теби, души твојој? реци ми — мож’да смем знати — и ражаљеним гласом додавши: — |
| ти ?</p> <p>Он проговори:</p> <p>— Реци ми: ко сам? заточеник или слободан војвода?</p> <p>— Во |
| д срца зајеца.</p> <p>— Јуначе, — додај ми — мало воде — прозбори Угљеша.</p> <p>Гласник захват |
| она продужи:</p> <p>— У место тога онај ми туђин досађује.{S} Видосава је, мало изненађена, зап |
| победиоци или — прве жртве!{S} Па ипак ми се чини да се сјај моје звезде претапа у светлост но |
| вакако, стар.{S} Ваљ’да као и ја.{S} Он ми је, кад смо опсели једном Сер, живот спасо у једном |
| } Код мене је био тај туђин.{S} Говорио ми је лепо, ласкаво и позивао ме да са њим идем.{S} Па |
| моја!{S} Казаћу ти чисту истину, и ако ми је немила.{S} Душа моја нема мира.{S} Али светињу ње |
| му се мисли моје баве.{S} Ти знаш, како ми је тешко, кад се препреке томе стану јављати.{S} Ево |
| нашег мора, прелази овамо!"</p> <p>Тако ми је отац, потресен, реко, кад смо из далека као бегун |
| у се војници у скакању.</p> <p>— Колико ми копаља, незнани брајко, дајеш? — пита један, који се |
| да је са њим лако!</p> <p>— Али и Гојко ми је добар пријатељ.</p> <p>— Који своме пријатељу сре |
| их ти знао, синко, и казивати!{S} Тешко ми је, кад станем размишљати о судбини. <pb n="59" /> И |
| ез тебе!</p> <p>— А сада?</p> <p>— Само ми дајеш маха крилима осећаја и разума, да се лакше узд |
| , па не нађох онога што царству нудисмо ми.{S} И ми устасмо против њих.{S} Цар стаде уз њих.{S} |
| ме без тога пошао ја нисам.{S} Незгодно ми је сад ићи чак до чадора нашег, ал’ вала не могу ти |
| {S} Била она часна или нечастива, добро ми је дошла!</p> <p>Задовољан је ступио пред Ану, да јо |
| спотицом од срца пољуби.</p> <p>— Добро ми дошао, мили господару мој! — поздрави га Љуба.</p> < |
| рану, — одговори путник.</p> <p>— Добро ми дошао !</p> <p>И они уђоше у двориште, а путник увед |
| — одушевљено прихвати млади певач. — То ми је све, што имам.{S} Као што се све окреће око земље |
| pb n="87" /> нисам ништа пропустио, што ми је у дужности било.{S} А овако —</p> <p>— Овако си у |
| им да га браним.{S} Друго је нешто, што ми душу тишти.{S} Ти си сада у незгоди: и по Божјим и п |
| љу материнском.</p> <p>— Богу хвала што ми је дао и трећу кћер ! — рече она, кад пољуби Јелену |
| епом по Азији тражи плена још.{S} Данас ми и Византија имамо једног заједничког непријатеља.{S} |
| иви реченој мисли, за коју се ја и брат ми заложисмо.{S} После свега тога ми нисмо могли друкчи |
| етној мисли, у тренуцима, кад је и брат ми Вукашин долазио до клонућа — она ми је звезда казива |
| се војске наше сукобе.{S} Ђурађ Балшић ми хоћаше ту бити користан савезник, али — само ту.{S} |
| и јесам.</p> <p>— И ја.</p> <p>— Још су ми близо дани варљиве среће у људском животу, још су кр |
| и сама челичим, а неки свети огањ душу ми загрева.</p> <p>— Тако је.{S} Буди безбрижна..{S} Мо |
| да сам имао право, што сам држао да ћеш ми и сад требати! — говораше Тома Анђелу, који је био с |
| ли у толико више тужан.{S} Љубо, ти ћеш ми послати из Драме што пре опширније.</p> <p>— Хвала т |
| тајем! — одговори Рајко.</p> <p>— Бићеш ми и кад —</p> <p>— Не будеш овде.{S} Не брини.</p> <p> |
| Ја знам већ све!</p> <p>— Ја сам била, мила Маро, издајица за овај мах, — радосно се пожури Ви |
| </p> <p>Вукашин се пожури:</p> <p>— Не, мила снахо моја!</p> <p>— Или је мож’да превисоки краљ |
| олена — преклињем те —</p> <p>— Устани, мила љубо моја — зваше је Угљеша, дижући је. — Заборави |
| малу ограду, мало пре стајао.</p> <p>— Мила љубо моја!{S} Казаћу ти чисту истину, и ако ми је |
| тог туђина, а ти ниси ни знала.{S} Наша мила Мара—</p> <p>— Шта?{S} Мара? — зачуди се Ана.</p> |
| не знаш, витеже?</p> <p>—- Знам, сестро мила! — И он јој онда причаше о Исаији, монаху манастир |
| овање не може се замислити без ове моје миле цитре.{S} Кад сам љубио, она је љубав славила; кад |
| ди, узвишена ћесарице и драга нам мајко миле љубе наше! — отпоздрави је Угљеша узевши хлеб и со |
| ку не заблешти цела слика у пуном сјају миле светлости своје.{S} И тада се старац загреје.{S} Г |
| замрзнути љубав моју!</p> <p>— С Богом, мили гласниче!</p> <p>И Мара, као и нехотице, махаше ру |
| д срца пољуби.</p> <p>— Добро ми дошао, мили господару мој! — поздрави га Љуба.</p> <p>— Буди м |
| и по лету њиховом наслутити, какви ће — мили или тешки — догађаји наступити.</p> <p>Био је мома |
| :</p> <p>— Заповеда ли превисоки краљ и мили девер мој да се уклонимо ?</p> <p>Вукашин се пожур |
| /p> <p>— Поздрављам те, господару наш и мили зете мој!{S} Буди скромном дому нашем милостиви го |
| <p>„Ил’ волиш црне очи, ил’ су ти плаве милије?</p> <p>„Ако си јунак од мегдана, ти љуби црно о |
| ага.{S} А такав је живот тежак, гроб је милији.{S} Веле чак, да су га и убили.{S} Ко зна!{S} Гд |
| њено ушће, и — мислио о Драми и својим милим у Драми.</p> <p>Враћајући се једном поред обале р |
| .</p> <p>Старац задрхта од изненађења и милине:</p> <p>— Ти? — изусти у чуду, али га Гојко већ |
| како се небесни свод спушта, да својом милином задахне јаче земљу и њен свет.</p> <p>И на тој |
| > <p>— Читала сам већ и одиста са пуном милином.</p> <p>— Ја сам тек недавно научио грчки у ста |
| досава није одрицала својих услуга ради милих порука двају заљубљених срдаца. <pb n="28" /></p> |
| n="95" /> <p>Моја кћи а твоја синовица Милица, жена зетског господара Ђурђа Балшића, не може б |
| често морила, а на место њено дошло је мило и радосно сазнање.{S} Празни дани минулог живота њ |
| </p> <p>Орфанским јунацима чисто бејаше мило, што их не победи какав обичан ратник, па радо нав |
| е киту поменка.{S} Он брзо узе, и руком мило отпоздрави она два сјајна црна ока Марина, која га |
| а, да знам ко ме у овој ноћи самца тако мило разговори? — упита старац војводу, који већ бејаше |
| е, јадајући се:</p> <p>— Добра Видо!{S} Милост деспотова није захватила онога, који је ње најви |
| и његова милост!</p> <p>— Бог и његова милост!{S} Бог је био милостив нашој доброј мајци.{S} О |
| — душа још боли.</p> <p>— Бог и његова милост!</p> <p>— Бог и његова милост!{S} Бог је био мил |
| огао а Гојку помогао, да стече права на милост Анину и руку Марину.</p> <p>Јако поремећен у сво |
| имо негде око Свете Горе.</p> <p>Али се милост Божја, која нас аше оставила, више не враћаше.</ |
| ске војске.</p> <p>— А ја примам високу милост твоју — одговори Тома — у нади, да ћу је ма и на |
| слуга.{S} Ти ћеш се одмарати на венцима милости моје.</p> <p>— Тако ће и бити! — одлучно рече А |
| тиње не могу чинити, кад и сам живим од милости доброг господара, — брањаше се онај пола у шали |
| > <p>„Плаве су очи бескрајно небо Божје милости, благе и тихе ал’ сталне и неменљиве љубави.</p |
| можа, већ роб, роб свога срца и — твоје милости!</p> <p>Недалеко од куле зачу се рог ловачки.{S |
| њом сазнаде Гојко, да је она у служби и милости госпође једног од највернијих дворана Костадино |
| нас казнити.{S} Нама ће Алах ускратити милости своје, кад први витез наш паде као жртва завист |
| </p> <p>— Узвишена ћесарице, ево твојој милости и закриљу приводим листак са стабла, на коме са |
| ојко. — Хвала на такој задаћи и великој милости.{S} А ја ћу бити први војник под том заставом.< |
| и царством.{S} Знао сам све, који су у милости код цара.{S} Проценио сам њих и њихову силу, па |
| душници, који су издајом хтели да стеку милости, проказали Турцима, и они су главом платили.{S} |
| о сад не дочеках таког дана, али Бог је милостив.{S} А дотле не брини.</p> <p>Колико су год реч |
| <p>— Бог и његова милост!{S} Бог је био милостив нашој доброј мајци.{S} Он је њу примио пре но |
| он рече:</p> <p>— Саслушај ме, грешног, милостива госпођо.{S} Ствар онда, добија други изглед.{ |
| нда ми рече, да те замолим, да наредиш, милостива ћесарице, да неко оде и замени његовога Гојка |
| лежала, устала, прихватила ме је једна милостива рука.{S} То бејаше стари игуман хилендарски, |
| јој упаде у реч:</p> <p>— Не, ћесарице милостива!{S} Само немојте на то мислити!</p> <p>После |
| p> <p>— Не крсте.</p> <p>— Дако нам Бог милостиви помогне!</p> <p>По том се старац мало замисли |
| и зете мој!{S} Буди скромном дому нашем милостиви господар и драги гост! — поздрави Ана Угљешу, |
| слава и хвала господу Богу горе и нашем милостивом деспоту на земљи, али ја мислим да је за све |
| толико ни до јела колико до дела.{S} А милостиње не могу чинити, кад и сам живим од милости до |
| ројне поклоне и дарове особито издашном милошћу обасипа пресвети храм светог Прокопа у Драми, д |
| деспот неће покајати, што ме је обасуо милошћу, — рече Тома.</p> <p>— Драма је — продужи Угљеш |
| лује снове младости.{S} То није ни мене мимоишло.{S} Али, хвала Богу, дође тренутак, када се чо |
| ашин омекша:</p> <p>— Истина је.{S} Нек мине ова ноћ, а кад сутра сунце гране наћи ће наше мисл |
| а.</p> <p>— Дошао сам сад к теби, да ме мину сви боли, свака туга, свако очајање.</p> <p>Па јој |
| ј био је старац, самац, а ја га, кад ме мину прва туга, весељах и оживех кућу његову.{S} Ту сам |
| ноћ: звезда последњег витеза, који је с минулим јунацима стварао величину и царство српско, утр |
| колари траже одмора после богатога лова минулог дана.{S} Слуге су у граду уморне од дневне служ |
| мило и радосно сазнање.{S} Празни дани минулог живота његовог добише обилате накнаде.{S} И он |
| његовога рода.{S} Многу сам беду срећно минуо само зато, што сам у тренутку употребио погодну л |
| га.{S} Она се још радије креће, да буде мио гост мудријем.</p> <p>— Надмудрио сам лукаве саветн |
| атки али смишљени.{S} А нада свим му је мио поглед.{S} Око његово продире, чини ми се, у свачиј |
| нео — рече јој он — ноћас гласник, није мио, није добар, далеко је од добра.</p> <p>— Ипак не о |
| њен и полужив нађен на разбојишту, биће мио пророку.{S} Ђаур се мало опоравио, од великог је, б |
| се прекрстише и полугласно додадоше:{S} Мир и покој вам, мученици!</p> <p>— Сестро, — рече мало |
| ле, сад, а од кад се ти поче бринути за мир душе, кад нити постиш ко што треба, нити што прилож |
| данак плаћати, ако се друкчије не може мир искупити.</p> <p>— Не, ја велим не! — одговори му Т |
| Слава нашем господару, што нам поврати мир душама и измири нас са црквом цариградском! — рече |
| ипак догодило нешто, што је пореметило мир, тако потребан и дому и души старе ћесарице.</p> <m |
| длучили <pb n="151" /> смо, да понудимо мир деспоту.{S} Тога ради ја сам и пошао.{S} А погодбе |
| а тим и јесте оно, што души мојој не да мира.{S} Деспотице!{S} Да сам мислио остати у Серу и на |
| а је стална у сјајности — она је звезда мира и љубави!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
| , и ако ми је немила.{S} Душа моја нема мира.{S} Али светињу њенога спокојства не наруши никакв |
| м.{S} И то је донело потребног душевног мира.{S} Таман сам мислио, да је већ толико отпорне сна |
| ваки говор престаје, кад све живо тражи мира и покоја, да се окрепи у слатком сну!{S} Господару |
| ђе пад Дренопоља.{S} Од тога часа немам мира ни толико, колико сам дотле могао имати.{S} Савез |
| послу.{S} Али у души Гојковој није било мира.{S} Без поговора послушан покојном ћесару и његово |
| га ради ја сам и пошао.{S} А погодбе су мира за њ повољне.{S} Нудимо обавезу да на његове земље |
| рски ђаци па побегли зато што не трпите мирис од вина, знате то најбоље!</p> <p>Сви ударише у с |
| му се као дете што жељно пружа руке за мирисним цветом и шареним лептирком.</p> <p>Старом се И |
| поноситим Сером развила је своја крила мирна и тиха летња ноћ.{S} За топлим даном наступила је |
| p>Тај страшни ратник бејаше главом онај мирни старац пастир, код кога је Гојко недалеко од Радо |
| штва.{S} То су чули од Гојка, И били су мирни</p> <p>Кад је сав тај посао био свршен, јави се, |
| поведа и пита, ал' све је мање, краће и мирније.{S} Још му је сва нада у јединцу Гојку, честито |
| месеца.</p> <p>Зато је у Драми било још мирније.</p> <p>У једно се доба учинило доброј Видосави |
| S} Исаија је био у њему сам.{S} Жеља за мирним животом и тишином, у којој би свој књижевни и пр |
| аме и седећи на некој кожној простирци, мирно посматраше огањ и његово поступно слабљење.</p> < |
| стопољу је од доласка Гојковог било све мирно, па се и преплашено становништво по ново одало св |
| о! — протеже старац. — А је ли тамо све мирно и добро?</p> <p>— До сада јесте, хвала Богу!</p> |
| д је деспот отишао с војском, око ње је мирно и тихо, па се и она нешто изменила.{S} Постала је |
| воју вољу...</p> <p>За тим се притаја и мирно склопи очи.{S} Исаија му спусти главу на узглавље |
| је гласник деспоту.{S} Све је здраво и мирно и весело нашој извесној победи, — одговори Гојко. |
| 1 године.{S} У Драми је за то доба било мирно и прилично обично.{S} Стари је Властоје непрестан |
| се пријатељски.</p> <p>Властоје није у мирно доба ни имао другог задатка.{S} Тако је желео пок |
| Орфанском Заливу Белога Мора.</p> <p>У мирној и звезданој ноћи, кад месец посребри градске бед |
| дских, па се разлива у ситне покрете по мирном подграђу.</p> <p>Све је тихо, све је живо легло, |
| вору са старим монахом.</p> <p>Противно мирноћи ове двојице стајала је снага Рајка и Љубоја, че |
| настира, у Меникејске Горе.{S} Ту је на миру настављао свој превод богословске књиге грчкога пи |
| вана, код тетке своје, ћесарице Ане — у миру проводити дане.</p> <p>Али се ипак догодило нешто, |
| ко неће <pb n="10" /> схватити.{S} Ја у миру оштрим мач за ратне дане.{S} Кад судба мени намењу |
| Он је био моме поочиму више саветник у миру но помагач у рату...</p> <p>Те ноћи, кад сам била |
| крвавим путем пречистили.{S} То је моја мисао.{S} Изведи је тачно још сад, па ми више неће треб |
| оведнику Томи, у коме је по ново синула мисао да су бољи и Турци него српска превласт.</p> <p>И |
| е смећи с ума ни једног тренутка велику мисао о јединству и снази нашој на југу.</p> <p>— Мој с |
| м звезде нашег рода поћи у бој за једну мисао! — одушевљено рече Угљеша, и устаде пруживши руку |
| аведна срџба попусти.{S} На мах му сину мисао:</p> <p>— Ко зна, шта је могло бити ?</p> <p>Он п |
| о.{S} Он није достојан да гине за свету мисао!</p> <p>— Моји синови морадоше остати код савезни |
| уверен да се крв мора пролити за свету мисао ускрснућа српске снаге и јединства.{S} И то ти да |
| иљном изгледу, много лепше, но што неки мисле.{S} Па хајде да и вама што отпевам!</p> <p>Певач |
| ака, за које се већ видело да се стално мисле на Балкану настанити.{S} Али раздељеној, несложно |
| г је дана <pb n="148" /> радила лагано, мисли су јој се све више отимале и одлазиле преко неких |
| је господство — стрељајући очима Тому — мисли, да су сви људи покварени, као што си сам.{S} Тра |
| зарумени, очи јој погледају веселије, а мисли иду далеко, сликајући и оживљујући најлепше снове |
| p>— Имам, господару.{S} Зар без разлога мисли твоје блуде у тренуцима, кад се у двору <pb n="7" |
| чи, којима јој је Гојко јасно казао шта мисли и смера.{S} Видосава није више наваљивала, па ни |
| </p> <p>— Душа моја страда, а кнегињица мисли да се тек шалим!{S} Судбина ми је, видим, дала ов |
| баш највише и паштила, да сазна његове мисли, за које јој је слатка слутња наглашавала да одго |
| рема сјају Мариних врлина, и ако његове мисли не идоше нити+ могаху ићи тако далеко као сањалач |
| Рајко јако изненади.{S} За час му многе мисли севнуше у памети, ал’ не могаше краја ухватити.</ |
| земаљске части испео!{S} Даље иду моје мисли, даље жуди моја душа, јер без тога нема живота ни |
| а Гојковог.</p> <p>— Видо, ти знаш моје мисли, моје осећаје.{S} Па могу ли друкчије?</p> <p>— Р |
| — свеједно !</p> <p>На то су се сводиле мисли Томе Теологите.</p> <p>У томе се било већ у велик |
| до онако, како смо и учинили.{S} У име мисли о јачини српској, која ће моћи дати отпора свакој |
| аст њихову.{S} Он као господар Срема не мисли више на одржање царевине.{S} Синиша, царев стриц, |
| снове њене млађане душе.</p> <p>Али не мисли о њој само Гојко.{S} Њена је лепота занела и Љубо |
| к не очекиваше никада.</p> <p>Његове се мисли заустављаху на новом предузећу.{S} Сам, у неосвет |
| убо, — рече јој он — ти знаш, о чему се мисли моје баве.{S} Ти знаш, како ми је тешко, кад се п |
| е враћао из логора, ипак до куће бејаше мисли о војни заменио другим мислима.</p> <p>— Те очи? |
| ћ, а кад сутра сунце гране наћи ће наше мисли у једном уму и жудње у једној души.</p> <pb n="16 |
| > <pb n="108" /> <p>Војвода се прену из мисли.{S} Скочи, огрну суву кабаницу, и приђе коњу, кој |
| и је лако било завирити у његову душу и мисли па проценити, да ли је био охол из уверења о вели |
| ој омрази даје маха, кад треба на новој мисли радити.{S} Ваља штедети и сувише источену крв за |
| жила, остадох непоколебљиво одан једној мисли, једном узору своме.{S} А тежња за тим и јесте он |
| огу признати.{S} Она се противи реченој мисли, за коју се ја и брат ми заложисмо.{S} После свег |
| нас једино из оданости царској заветној мисли, у тренуцима, кад је и брат ми Вукашин долазио до |
| је на његову војску Алтомановић.{S} Он мисли, да се користи нашим ратом с Турцима.</p> <p>— Пр |
| ве.</p> <p>— Ако!</p> <p>Он само толико мисли.</p> <p>Гонилац ни толико.</p> <p>Али бегунцу ниј |
| ко с главом у рукама тоњаше све дубље у мисли.</p> <p>Непознати лагано устаде, и, држећи у десн |
| наиђе, напомену кратко, па опет утону у мисли.</p> <p>Небом је пловио месец, и бацао своју свет |
| братом својим у победу твојих узвишених мисли, веруј и вера ће те твоја спасти!</p> <p>— Добра |
| у колико поуздан стуб за извођење наших мисли.{S} С Николом Алтомановићем, моћним господаром уж |
| осећао свети позив свој, да буде тумач мисли и грешних жеља људских пред лицем Господа Бога!</ |
| де, да је мекша, много мекша, но што је мислила...</p> <p>Деспотица Љуба приђе ка њима.</p> <p> |
| и оба се пута дуже задржавао.{S} Ја сам мислила, да је моја срећа несумњива, али је судба друкч |
| /p> <p>— Господару мој!{S} Не, нисам то мислила, нити сам то на теби опазила.{S} Али јесам нешт |
| враћала.{S} Нису смели говорити што су мислили, али се ипак знало, да они верују, како на Душа |
| м па бојиште? — упита војвода.</p> <p>— Мислим, Богме!</p> <p>Наложише по ново ватру, па ћутаху |
| енађена.</p> <p>— Узвишена ћесарице, ја мислим да не смемо оклевати.{S} Држећи све то у највећо |
| ога?</p> <p>— На моју душу грех, ал’ ја мислим, да је било довољно, — искрено одговори дворанин |
| шем милостивом деспоту на земљи, али ја мислим да је за све оно, што је наступило после смрти ц |
| рдиш ли се, деспоте?{S} Опрости, али ја мислим, да те није тежак државни посао позвао ноћас овд |
| емогла?</p> <p>— Не!</p> <p>— И ја тако мислим, — одговори Вукашин. — Руку ову не замори ни јед |
| магача, — рече Тома.</p> <p>— И ја тако мислим.{S} Гојко, млади војвода у Драми, био је старом |
| д! — одговори Гојко.</p> <p>— И ја тако мислим.</p> <p>Продужише ћутећи.{S} После неког времена |
| и витешки напасти.</p> <p>— И сам тако мислим, — одговорио му је Гојко, и на томе је њихово ра |
| уће бејаше мисли о војни заменио другим мислима.</p> <p>— Те очи? — рече у себи, кад уђе сам У |
| вци су пили, а да даду одушке изазваним мислима својим у оваким приликама почеше разговоре и на |
| о знам, да ти је најмилија забава, да с мислима својим и душом говориш!</p> <p>— Одиста ми је т |
| пије никад у веку прошла, гледала је у мислима провалију, испод које је малени поток квасио ве |
| лио је врло радо и његов Гојко, па је у мислима и жељама и даље <pb n="27" /> ишао.{S} А Мара с |
| љиговске реке, посматрао њено ушће, и — мислио о Драми и својим милим у Драми.</p> <p>Враћајући |
| олико лакше рећи, шта је Томо о другима мислио.</p> <p>Гојка је мало знао, али по Рајку, који м |
| преци са његовим жељама.</p> <p>Тома је мислио, да је Љубоје већ у његовим рукама.{S} И одиста |
| , јер му се чињаше, да је грешио што је мислио, да је бољка доброга му оца без пребола.{S} И то |
| лена.</p> <p>Тако је неко време ћутао и мислио.</p> <p>Опробан и срећан ратник, у почетку се об |
| о је рећи, шта је и како је Тома о себи мислио, нити је лако било завирити у његову душу и мисл |
| и ако си за њих какве лепе и благе ноћи мислио, да ће се сви испунити док сване дан — онда ћеш |
| јој не да мира.{S} Деспотице!{S} Да сам мислио остати у Серу и на овоме, што имам, не бих се ни |
| о потребног душевног мира.{S} Таман сам мислио, да је већ толико отпорне снаге прикупљено, да н |
| па се обрати убијеноме:</p> <p>— Нисам мислио, да тако брзо свршиш, неваљалче!{S} Али захвали |
| иколу Алтомановића.{S} Баш кад је Марко мислио поћи овамо — тако јавља краљ нашем деспоту, а он |
| ивљим створовима.</p> <p>Тако је кадшто мислио Тома.</p> <p>— Играчка се и не узима у руке са д |
| је њено кршење.</p> <p>То је други пут мислио.</p> <p>— А не би, на послетку, било на одмет и |
| рени пријатељи.{S} О старом је Властоју мислио, да га не ваља вређати зато, што му није ни у ко |
| еликој вредности својој или је охолошћу мислио да накнади недостатак, који у томе ни њему не бе |
| ше у смеј.</p> <p>— А, збиља браћо, шта мислите о оном сну, што се прича? — упита један озбиљни |
| ша.</p> <p>— На Цариград најмање можемо мислити, — напомену Вукашин.</p> <p>— Да.{S} Тамо је на |
| ом цвећа каже, да ће на њега непрестано мислити и њему се надати.</p> <p>Гојко је њу разумео.{S |
| сарице милостива!{S} Само немојте на то мислити!</p> <p>После неколико тренутака Видосава је пр |
| е недалеко од Требиња, ипак не смем још мислити на одмор.{S} Не дођох да се одмарам, већ — на п |
| осподара вреде много.</p> <p>— Него шта мислиш?{S} Куд они, ту све живо.</p> <p>— А да шта би б |
| вредети на бојном пољу.</p> <p>— А зар мислиш, старче, још једном па бојиште? — упита војвода. |
| пустио, те се у сумраку видело, како му мишица набрецује, кад му се груди од силног узбуђења на |
| ајбољим годинама, осредњег раста, јаких мишица, добре душе ал’ намрштена лика.</p> <p>Кад се се |
| <pb n="146" /> <p>— Боже дај!{S} Ал’ и мишице и памет витешких господара вреде много.</p> <p>— |
| је кад блага задобио.{S} Своју главу и мишицу, светло оружје и добра коња стављао је сваки од |
| понови Угљеши, како му ставља на услугу мишицу и мач, главу и живот, захори се велика дворана о |
| ме, Господе, и опрости грешном, ал’ ја мишљах да вршим твоју вољу...</p> <p>За тим се притаја |
| Хвала вам, велможо !{S} Али ја никад не мишљах, да је Гојко невера.{S} Волела бих, да сам друкч |
| Лазар Хребељановић и Вук Бранковић, не мишљаху нити се надаху, да би у господарима јужних крај |
| кад могли наћи брата и пријатеља.{S} Не мишљаху ни мало боље ни Мрњавчевићи, Вукашин и Угљеша, |
| амо угљен и пепео....</p> <p>А то баш и мишљаху Исаија и Рајко о судбини човечјој!</p> </div> < |
| душу, на небу његове среће не би било, мишљаше, никаквог облачка.</p> <p>На скоро после његово |
| ме се учини одјек вихорова јаука, други мишљаше да је лепршање искислих стегова, а трећи се не |
| је у већу Тома водио прву реч, а Рајко мишљаше, да њему у опште не би требало ни да има места |
| , долинама јужне деспотовине српске.{S} Мишљење свога оца делио је врло радо и његов Гојко, па |
| Али баш у часовима, кад се одушевљавао мишљу о потпуном изгнанству турском у Азију и кад је ст |
| и бејасмо једини, који се одушевљавасмо мишљу о одржању оне снаге, коју овде на југу затекосмо. |
| о.{S} А тај је господар силан, крепак и млад.{S} Он ће за неки дан укрстити оружје своје са сер |
| ти гуслар надметаше се синоћ са мном, а млада добричина једна хваљаше пловдинско вино, кад им п |
| а.</p> <p>— И ја тако мислим.{S} Гојко, млади војвода у Драми, био је старом Војихни десна рука |
| више се Гојко и Рајко.</p> <p>— Красно, млади певачу! — рече Гојко — и ако би се истини твоје п |
| та честе, али се на њих ишло весело.{S} Млади су људи веровали, да Душанову војску нико <pb n=" |
| во ће оружје бити поред нашег.</p> <p>— Млади витезови!{S} Вукашине, то је све на шта се ослони |
| .{S} Зашто тужиш?{S} Ваљ’да зато што је млади војвода Гојко отишао на крваву војну?{S} Отишао ј |
| ашне ноћи, да силне жалости! — уздисаше млади грчки певач, држећи своју цитру. — Синоћ певах до |
| поста још живљи.{S} Измешаше се стари и млади ратници, са разних крајева двеју деспотовина, јед |
| наде по оделу да је његов намерник неки млади војвода.</p> <p>Обојица ћутаху подуже, док старац |
| </p> <p>— И хоћу! — одушевљено прихвати млади певач. — То ми је све, што имам.{S} Као што се св |
| ише крвави вали Маричини над њом, један млади Турчин, који је стајао на обали одакле се жртва и |
| ва, али је судба друкчије хтела.</p> <p>Млади је витез био отишао, кад је мој добри поочим пао |
| .{S} Он ће ми сада добро помоћи.</p> <p>Млади певач оштрим мачем пресече жице на цитри.{S} Жице |
| великој и малој госпоштини, и старим и младим.</p> <p>Ана сама није могла ићи, али је настала |
| моје русе главе, — одговара онај други, младић.</p> <p>— Истину велиш?</p> <p>— Него?{S} Зар не |
| усле раслупане, и место вина честити је младић пролио племениту крв <pb n="175" /> своју!{S} Ја |
| <p>— Врло добро, старче! — весело рече младић.</p> <p>— Далеко је од добра, синко, — као забри |
| /p> <p>Тишину прекиде Гојко, црномањаст младић подужих бркова а без браде, који у пуној ратној |
| тарог краља Дечанског, други су били уз младог Душана, за кога је тада слушао да је његов врсни |
| миле народа, мушког и женског, старог и младог, које се бејаху из подграђа искупиле у просториј |
| — ја сам чуо за једног његовог војводу младог Гојка.{S} Хвале га на далеко, да је честит јунак |
| оних, који су поздрављали сјајне успехе младога краља.{S} Војне су биле доста честе, али се на |
| посету, Момчило је у велико био ученик младога Византинца, кога Рајко у једнодневном бављењу с |
| ве у Серу.{S} Деспот је братски загрлио младога војводу, па га је онда пустио, да се са својом |
| авом реком пливаху, не привлачише пажњу младога Турчина.</p> <p>На један пут му се учини да чуј |
| ом својим стари дворанин Благоје једном младом грчком певачу, који држаше у рукама цитру.</p> < |
| у је сва нада у јединцу Гојку, честитом младом војводи у служби драмског ћесара и његове ћесари |
| скреношћу својом веровао, много веровао младом Византинцу.</p> <p>Вешти учитељ брзо је свикао н |
| е девојачке среће, која ми се указала у младом витезу једном.{S} Тај је витез био из ових север |
| ких <pb n="153" /> катуна Дејановићевих младом ратнику с обале Орфанскога Залива.</p> <p>Па онд |
| :</p> <p>— Сваки мора да одболује снове младости.{S} То није ни мене мимоишло.{S} Али, хвала Бо |
| ова већ мало већа слобода, која донекле младости и приличи.{S} Али ја не говорим да га браним.{ |
| ији обновише у памети слике детињства и младости, а томе бејаше узрок Јелена и срећни случај, к |
| осио, доста проживео.{S} Али ме ти сети младости, ти чисто врати моје године назад, и од мене, |
| о, како су га старији пастири у његовој младости учили.{S} Он познаје који ће ветар донети добр |
| /p> <p>— Како ?</p> <p>— Невоље у раној младости мојој нагонише ме, да се са њима борим, па да |
| иа дрво са тичјим гнездом.{S} Мајка је младунаца била недалеко одлетела, мож’да је отишла у бр |
| кајући и оживљујући најлепше снове њене млађане душе.</p> <p>Али не мисли о њој само Гојко.{S} |
| у последње доба и више, но што његовој млађаној плаховитости приличи.</p> <p>Разговор се међу |
| лшића.{S} Још се мање смемо ослонити на млађега брата Балшу, господара северне Арбаније.{S} Од |
| то си и до сада био, па си ми брат а не млађи! — одговори му Угљеша.</p> <p>Тома је био од једа |
| на војну, а свет је знао чак и то да се млађи брат деспот Драгаш од тога доба непрестано налази |
| и што сам пре био: пријатељ пријатељу и млађи старијем.{S} Једно се догоди ономад а друго сад.< |
| им Морем.{S} Ту у Галипољу живео је мој млађи брат Матија као трговац, који је због својих услу |
| ш једнако забринути, Тома.{S} Понеко од млађих витезова, кад му се досади држати непрестано на |
| ан, војвода Гојко и неколико старијих и млађих витезова.</p> <p>Деспотица и Ана са свитом својо |
| у колибу, и изнесе ражанице, скорупа и млека, да се војвода заложи.</p> <p>Војвода одиста беја |
| ало прилике.</p> <p>Возари стадоше пред млин и унеше дивљач.</p> <p>Тада приђоше ватри Исаија и |
| споду.{S} А недалеко је одатле и велики млин манастира светог Јована Претече са осталим зградам |
| рским повељама.{S} Ту је спадао и један млин на Мутници, речици недалеко на <pb n="23" /> запад |
| је ваљало прилично ићи до манастирског млина, где се спремала поткрепа за утруђене ловце и хај |
| а свом коњу до нашег ловачког стана код млина, нађи светлога деспота и реци му: „Велможа Тома и |
| ујање ветра.</p> <p>На некој клади више млина под брегом хукну буљина.</p> <p>Неки се прекрстиш |
| еког утврђења, а остали се одмараху око млина на пољу, и ако је већ јаче било захладнело.</p> < |
| еша, Љуба и Мара одоше на кулу, која је млину и његовим зградама давала изглед неког утврђења, |
| одласку.</p> <p>У богатом манастирском млину добра вечера очекивала је изгладнеле ловце, а и с |
| ра бити, да га је коњаник затекао још у млину, те није морао ићи манастиру, — говораше Видосава |
| ра.{S} С тога, кад дође на ред љутња на многе неугодности, које се данас осећају због метежа и |
| долину, видео је и Струму и Струмицу, и многе тврде градове.{S} Стари су сумњали у срећан сврше |
| S} Струма и Места, Бистрица и Мутница и многе друге реке, што се у правцу од севера ка југу, за |
| да се Рајко јако изненади.{S} За час му многе мисли севнуше у памети, ал’ не могаше краја ухват |
| у Серу логоровала у пољу ниже подграђа, многи су били у самој вароши — подграђу, а неки и у гра |
| се међусобне заваде стишало.{S} Истина, многи су заплакали, кад су чули да је стари краљ био жр |
| </p> <p>Ватре се почеше нагло гасити, а многи се ратници склонише у најближе им чадоре, не знај |
| ма, многима оружје не бејаше при руци а многи се не могаху дочепати својих добрих коња.{S} Али |
| а невоља.{S} У густо сабијеним редовима многи падоше од братске руке, а ноћна тмина прими тако |
| одлучно рече Јелена.</p> <p>— А ако ме многи знаци не варају и крвника туђина наћи ћемо, — реч |
| ти што приложи цркви? — насмејаше му се многи.</p> <pb n="57" /> <p>— Не, браћо!{S} Није толико |
| дови Прилип и Скопље, Качаник и Битољ и многи други.{S} Јужно од браће Дејановића била је, Солу |
| сабира велика војска, придружише се њој многи залутали витезови и вешти ратници, који као добро |
| чете повлачише југу ка Марици те у њој многи, тешко рањени, нађоше гроб свој.</p> <p>У том и з |
| о задржао у логору синоћ.{S} У граду су многи од људи били поспали, а од женских нико будан не |
| , али до средишта ипак не доспе.</p> <p>Многи не бејаху заноћили под својим чадорима, многима о |
| развучено, покрхано и подерано.</p> <p>Многи се јунак још бори са душом, неки се упиње да се д |
| зити велико манастирско имање, даровано многим царским повељама.{S} Ту је спадао и један млин н |
| Идем, певам веселој дружби, био сам и у многим логорима, многог охрабрио а многог подсетио, чег |
| не бејаху заноћили под својим чадорима, многима оружје не бејаше при руци а многи се не могаху |
| ије послала бар по једног војника, а из многих се кућа кренуше по неколико глава на војничко зб |
| ина, који се снажио непрестано доласком многих крајишника и њихових чета.{S} Они доводише своју |
| <p>Угљеша, измиривши противности између многих староседелаца своје деспотовине, којом је самост |
| е познаваше, јер сад виде, да је мекша, много мекша, но што је мислила...</p> <p>Деспотица Љуба |
| твореношћу и искреношћу својом веровао, много веровао младом Византинцу.</p> <p>Вешти учитељ бр |
| и, лепо стоји његовом озбиљном изгледу, много лепше, но што неки мисле.{S} Па хајде да и вама ш |
| Пожуримо мало ову нашу кљусад, јер смо. много заостали, — рече старац, и обојица ободоше коњиће |
| била затворена. <pb n="37" /></p> <p>— Много сам сумњао, али ништа нисам могао поуздано разабр |
| војску, која поред њих пролажаше.{S} А много женскиње из подграђа и околине с нејаком дечицом |
| , где нас очекују коњи са момцима, нема много.{S} Ја сам наредио да они буду ту, да нас уморне |
| о је туђин, јер у мојој деспотовини има много туђина његовога рода.{S} Многу сам беду срећно ми |
| нама свога века, живо и окретно, гдекад много говорљиво а гдешто и врло ћутљиво.</p> <p>Рајко с |
| мишице и памет витешких господара вреде много.</p> <p>— Него шта мислиш?{S} Куд они, ту све жив |
| из Жегљигова већ далеко с мора и да је много путовала и још више препатила, изгледаше му као н |
| Он за тобом — ја за њим.</p> <p>— То је много!{S} Дакле, сад је дошао већ ред на мене.{S} Још с |
| велике гомиле оно оздо, које киша није много овлажила, па устаде и упути се на поље, одакле је |
| ш ти? — прекиде га Вукашин.</p> <p>— Не много.{S} Прво, нек се покоре двојица трећем —</p> <p>— |
| е био половину пута, кад уђе у један не много велики кланац.{S} Лево и десно дизали се каменити |
| да јунаке из драмске области, у коју се много надао, онда се осећао срећнијим и задовољнијим.{S |
| реме, који ће натерати мало лепе а који много штетне кише.{S} Он зна, на којима се изворима ску |
| т, и до успеха твога поклисарства стоји много.{S} Однећеш од нас књигу деспоту Костадину Дејано |
| зачуди се Ана.</p> <p>— Јест, она ће ти много причати, — продужи Љуба — па ћеш знати онда, и шт |
| погодну личност, која је могла творити много зала па ипак дати користи, а не знати чиме и коли |
| сматрајући Угљешу.</p> <p>— Затекао сам много рушевина, из којих је ваљало стварати тврде бедем |
| живања.{S} Мож’да то долази и отуда што много ценим наше јунаке, чија сам витешка дела очима св |
| Киша је све непрестано падала и ако већ много слабије.{S} Небо се разведравало, још мало па се |
| ступио у бој на отвореном пољу противу много надмоћније турске војске.</p> <p>— Бој је био стр |
| о одблесак и ако јако клонулог ипак још много примамљивог царства византиског.{S} Кантакузен је |
| даје јој власт ћесарскога сана.{S} А уз многобројне поклоне и дарове особито издашном милошћу о |
| у и његову војску.{S} Јесу храбри, јесу многобројни, али није среће у њих.{S} Ја ћу вам бити на |
| , — одговори Гојко.</p> <p>Седоше, па у многобројним питањима и одговорима настаде узајамно оба |
| оравнима бејаху обилати храном за благо многобројних пастира.</p> <p>Ни страшан глас о паду Дре |
| ој дружби, био сам и у многим логорима, многог охрабрио а многог подсетио, чега се не би мож’да |
| и у многим логорима, многог охрабрио а многог подсетио, чега се не би мож’да сетио пред смрт.{ |
| ами, био је старом Војихни десна рука у многом његовом предузећу.{S} Јуначан, смео, племенит и |
| вини има много туђина његовога рода.{S} Многу сам беду срећно минуо само зато, што сам у тренут |
| ј, мало даље на истоку звездано се јато множи, а сјајна једна звезда прети да надсија моју звез |
| Ана Гојку. — Нећу да се то икада преда мном спомене!</p> <p>— Не, узвишена ћесарице!{S} Не заб |
| Жив је још његов побратим Гојко!{S} За мном, јунаци!</p> <p>— Живео војвода Гојко! — грмну охр |
| иде овуда, и ви га нећете срести.{S} Са мном хајдете натраг у Дренопоље.{S} Ја знам и Угљешу и |
| ости!{S} Мож’да ће се Мара и велможа са мном и тобом још и смејати свему томе!</p> <p>Видосава |
| ој отац, дотле богат трговац, избеже са мном, да спасемо голу душу.</p> <p>„Јелена, кћери моја! |
| да одмах пођем.{S} Војвода је Љубоје са мном.</p> <p>— Добро, он нека га за сад и замени.{S} Ал |
| када се човек освести.{S} Тако је и са мном било.{S} Кад прође санак, дође грозница осећаја, а |
| бити коло.{S} Оно ће помоћи.{S} Ходи са мном!</p> <p>Обојица сиђоше низ велике камене степенице |
| товање.{S} Ако ти није зазорно, пођи са мном до оне јеле, па ме причекај на клупи, ја ћу се пож |
| .{S} Вешти гуслар надметаше се синоћ са мном, а млада добричина једна хваљаше пловдинско вино, |
| — Боже, помози!</p> <p>— Жерава, жерава мог!</p> <p>— Војвода!{S} Где је војвода!</p> <p>— Држи |
| рану, где бејаше виноград <pb n="60" /> мога брата.{S} Виноградар му је био неки Грк.{S} Плашљи |
| м?{S} Доста ће ти бити и половина овога мога земљака Скопљанина.{S} Не допада ти се?{S} Хајде, |
| .{S} Видела си, мож’да, да бо́ре с чела мога не слазе ни онда, кад слушам твоје лековите речи.{ |
| х, проклетник, наговараше да нападну на мога брата.{S} Пошто му царевић даде достојну награду — |
| ље до браће, која пролажаху недалеко од мога мучилишта, ко зна шта би од мене још било.{S} Не г |
| /> <p>— Ево, одговори крајишник — узми мога вранца.{S} То је последња услуга, коју краљу могу |
| ућици близу пута за Солун а ван области мога поочима.{S} Код мене је био тај туђин.{S} Говорио |
| Гојко. — Где ми је оружје, где су знаци мога чина?</p> <p>— Ето их, — рече Љубоје показујући на |
| манастиру код Водена...</p> <p>На место мога поочима дошао је други властелин, на кога су се св |
| у два маха долазио као поклисар на двор мога поочима, и оба се пута дуже задржавао.{S} Ја сам м |
| </p> <pb n="115" /> <p>Војводе на двору мога поочима и они из жупе искрено жаљаху свога доброг |
| ово изгубили и како су се ђаури надали, могао је и друкчије гласе султан добити.</p> <p>— Хвала |
| елаз из Азије овамо, па је у свако доба могао бродове задржати и прекинути сваку везу међу Бели |
| коте па не умеју пустити!{S} Шта сам ја могао знати у мраку !</p> <p>Старац уђе и куцну на врат |
| га је одмах, још пре но што га је Тома могао поздравити као свога владара, дочекао:</p> <p>— З |
| х владара распао се пре, но што је ишта могао и предузети.{S} Ми смо остављени сами себи, остав |
| ојој би свој књижевни и преводнички рад могао продужити, отерала је и Исаију из Сера, где је сл |
| Драми, где нико други није знао нити је могао слутити шта се код Пловдина догађа, угасио се жив |
| ми Петра!{S} У потеру за њим!{S} Он је могао само на ову страну умаћи.</p> <p>И они брзо пођош |
| сао сласт, где <pb n="139" /> год ју је могао наћи, као што вредна чела не оставља у врту ни је |
| ледњу и највишу лествицу части, коју је могао овде имати.{S} Одатле се само могао спуштати на н |
| Није се само дотакао онога — чега није могао.{S} Он је имао очи за лепоту и воље за уживањем.{ |
| немам мира ни толико, колико сам дотле могао имати.{S} Савез туђих владара распао се пре, но ш |
| м после толиког лутања.{S} Та ја бих се могао и оженити и бити ћесар у Драми.{S} Има у овим зем |
| о је, очевидно, толико приправан, да би могао с места продужити пут у неодређену даљину.{S} Ипа |
| није при слабој месечевој светлости ни могао опазити неко лице, које стајаше близо храста, куд |
| о доцније стигли, он се не би никако ни могао извршити.</p> <p>— Како? — питаше зачуђено Ана.</ |
| <p>— Много сам сумњао, али ништа нисам могао поуздано разабрати.{S} Тома је, вели, био лако ра |
| је могао овде имати.{S} Одатле се само могао спуштати на ниже.{S} Зато је гледао да то спуштањ |
| .</p> <pb n="137" /> <p>— Где сам их то могао видети?{S} Где?— па му преко памети прелажаху раз |
| ам.{S} Доцније сам чуо, да се мој стриц могао спасти, али да су врата на граду била затворена. |
| а, али сам се опет уздржала.{S} Сада не могах више.{S} Твоја душа пати, твоје срце страда, а ја |
| мену њиховога дома.{S} Никад и ништа не могах о њима дознати, а већ у Галипоље се није више мог |
| иљно.</p> <p>— Не верујем.{S} Ја јој не могах јавити,— одговори Гојко.</p> <p>— Онда ћу ја, — п |
| лина, и ако његове мисли не идоше нити+ могаху ићи тако далеко као сањалачке жудње Љубојеве.</p |
| круне ни скиптар српског патријарха не могаху да одушеве стара сумњала.{S} И одиста они имађах |
| ијих на погибао таког кушања судбине не могаху Гојка задржати.{S} Изјављујући да га само реч из |
| оружје не бејаше при руци а многи се не могаху дочепати својих добрих коња.{S} Али таки не беја |
| м нож, и пре, него што преплашени Турци могаху и помислити, шта им ваља радити — шикну крв из п |
| стаде, а кад је остао сам под јелом, не могаше се довољно разабрати од утисака које на њ учини |
| он не могаше наћи у помоћи?</p> <p>— Не могаше, јер се никад од тада не сретосмо у животу.</p> |
| му многе мисли севнуше у памети, ал’ не могаше краја ухватити.</p> <p>У том се Рајко указа на о |
| благослови је Исаија.</p> <p>Јелена не могаше више издржати.{S} Покри лице рукама па зајеца.</ |
| <pb n="85" /> онесвеслу Ану.{S} Мара не могаше ни речи проговорити.{S} Место ње говораху речити |
| овамо пуки случај нанео.</p> <p>Мара не могаше ни једне речи рећи, а Тома јој приђе још један к |
| у срца, што јој о сјају своје звезде не могаше ништа рећи.{S} Она је слушала само његове речи и |
| жио је толиких лета ту травку, па је не могаше наћи, а зна је описати, као да ју је небројено п |
| Испричала је све Видосави, и ова се не могаше уздржати:</p> <p>— Јадно дете! — уздахнула је, и |
| епршање искислих стегова, а трећи се не могаше разабрати у разноликим гласовима, који долазише |
| прекратим целу ствар.</p> <p>Онај се не могаше довољно чуду начудити.</p> <p>Старац се саже, до |
| јим стрицем, сестро?{S} Зар ти се он не могаше наћи у помоћи?</p> <p>— Не могаше, јер се никад |
| и? — изусти у чуду, али га Гојко већ не могаше чути.</p> <p>Лабуд се бејаше спустио низ брежуља |
| га нека женска прилика, коју у мраку не могаше боље загледати, он заусти да гласно упита Гојка, |
| иђе прозору.{S} На пољу је месечина, те могаше одмах познати Рајка.</p> <p>— Ти си, Рајко?</p> |
| и само смеона и издржљива њена природа могла ју је одржати у животу.{S} Али је сад Јелени на ј |
| утку употребио погодну личност, која је могла творити много зала па ипак дати користи, а не зна |
| мајци.{S} Он је њу примио пре но што је могла чути црне гласе са тужног разбојишта.</p> <pb n=" |
| и старим и младим.</p> <p>Ана сама није могла ићи, али је настала да спреме за ловачки поход бу |
| синоћ Угљеша дошао неопажен, те му није могла ни једног корака прићи у сусрет.{S} Он је био врл |
| за се ни после смрти свога мужа, па се могла више повући у се и са својом нећаком Маром, — кој |
| ила једина утеха, једина душа, којој се могла без устезања поверити.</p> <p>— Ти опет тугујеш? |
| га она ни у повољнијим приликама не би могла разумети.{S} Ана је очајнички и несвесно грчила р |
| жних крајева, браћи Мрњавчевићима, икад могли наћи брата и пријатеља.{S} Не мишљаху ни мало бољ |
| ој вези али то није довољно да бисмо се могли на њих поуздати.</p> <pb n="95" /> <p>Моја кћи а |
| бисмо се ослободили погибли, онда бисмо могли опет продужити међу собом борбу да расправимо на |
| заложисмо.{S} После свега тога ми нисмо могли друкчије поступати до онако, како смо и учинили.{ |
| е је, толико, колико су и други у граду могли већ знати.</p> <p>— Непознати ми брате, витеже, ј |
| му сину мисао:</p> <p>— Ко зна, шта је могло бити ?</p> <p>Он проговори:</p> <p>— Реци ми: ко |
| дужи Љуба — па ћеш знати онда, и шта је могло бити с нападом на тебе, и шта је препатио племени |
| Гојко — и ако би се истини твоје песме могло мало и приговорити.{S} Ал’ ништа зато, певај!</p> |
| ије више враћао Кантакузену, за кога се могло знати да ће пропасти.{S} Није му се вратио ни онд |
| да продуже пут за Ипсалу и даље, па се могло опазити да се журе.</p> <p>Тома стиже баш кад они |
| ишта.{S} Прегледа још једном, колико се могло разабрати, по небу, па се саже и подстаче огањ, к |
| дознати, а већ у Галипоље се није више могло ни одлазити.</p> <p>Рајко је за време причања мон |
| тављена трпеза сиротињска.{S} Мож’да би могло то бити сутра?</p> <p>— Ако нареди узвишена ћесар |
| ти знаш моје мисли, моје осећаје.{S} Па могу ли друкчије?</p> <p>— Разуме се, и можеш и ваља др |
| аљало спремати за све случајности, које могу лако и ненадно наступити?{S} Је ли Вукашин оклевао |
| а ни данас после пуне четири године, не могу признати.{S} Она се противи реченој мисли, за коју |
| ихор, што хита да обнажи лисно дрво, не могу замрзнути љубав моју!</p> <p>— С Богом, мили гласн |
| ад ићи чак до чадора нашег, ал’ вала не могу ти без гусала, кад ми само на ум падну.</p> <p>— Х |
| јела колико до дела.{S} А милостиње не могу чинити, кад и сам живим од милости доброг господар |
| драмског господара, а сада већ више не могу они чути моју цитру!{S} Падоше, бранећи свога војв |
| о бива.{S} Вукашина устављати нећу и не могу.{S} Ал’ хоћу и могу да учиним, да не заложи сву сн |
| прикупљено, да нас никакви догађаји не могу изненадити, а дође пад Дренопоља.{S} Од тога часа |
| су крваве ране на души мојој.{S} Још не могу да са тим раскинем.{S} Благо и уресе, знаке таштин |
| устављати нећу и не могу.{S} Ал’ хоћу и могу да учиним, да не заложи сву снагу у тој војни.</p> |
| да се трајније склоним од ловаца, који могу на ме наићи, уђох у ове зидине.{S} Уђох да овде пр |
| излаз, јунаци!</p> <p>— Највише што ти могу допустити: буди уза ме!{S} Напред, јунаци!</p> <p> |
| а.{S} То је последња услуга, коју краљу могу учинити.</p> <p>И свладан тешким ранама јуначки кр |
| вима неприликама, које се на таком путу могу доживети.{S} Гусари нас опљачкаше, а мој отац, кој |
| му убрза, крв јурну У образе, и он, не могући прикрити ненадну узбуђеност, готово гласно викну |
| ново је војводство мало а и изложено је могућним нападајима и гусарских дружина и крсташких чет |
| да га преда гусарима.</p> <p>— То није могућно! није истина! — одлучно рече Љубоје, а Тома чис |
| је Угљеши вазда препоручивало, била је могућност да, добро посвећен у немоћ византиског царств |
| своје деснице показујући Ани још крваво-модру белегу:</p> <p>— Овим ме је даривао ваш некада ва |
| head>XVII.</head> <p>Рајко се сети, да, мож’да, труба објављује Гојков повратак.</p> <pb n="124 |
| ка је младунаца била недалеко одлетела, мож’да је отишла у бризи да набави хране својој деци.{S |
| p> <p>— И да непријатеља српског имена, мож’да, припреми да нас дочека.</p> <p>— Али зар нема у |
| } Ја ценим војводу Богдана.{S} А он је, мож’да давно већ отишао Богу на истину!{S} Шта ће и мен |
| ечи, кад с тобом говорим.{S} Видела си, мож’да, да бо́ре с чела мога не слазе ни онда, кад слуш |
| азила оно, што ја нисам.{S} Опазила си, мож’да, да ми нестаје звучних ал’ меких речи, кад с тоб |
| рече Рајко, ал’ се брзо трже: — Ти си, мож’да, већ —</p> <p>— Девојка још! — одговори она.</p> |
| и велиш, без сумње је тако.{S} А ти си, мож’да, опазила оно, што ја нисам.{S} Опазила си, мож’д |
| {S} Мож’да сам више дивљи а мање питом, мож’да и не личим више на <hi>твога</hi>, Угљешу.{S} Ал |
| тишао је тајанствено ко што је и дошао, мож’да да тражи витеза, који ће га боље разумети.{S} Ал |
| Угљешу.</p> <p>— То је какав поклисар, мож’да чак од границе — одговори Угљеша па, пошавши са |
| шта се крије у најближој будућности!{S} Мож’да ће се Мара и велможа са мном и тобом још и смеја |
| p> <p>— Тако је.{S} Буди безбрижна..{S} Мож’да још сутра полазимо —</p> <p>— А ја ћу ти слати п |
| у нас постављена трпеза сиротињска.{S} Мож’да би могло то бити сутра?</p> <p>— Ако нареди узви |
| ала — налази душа моја више уживања.{S} Мож’да то долази и отуда што много ценим наше јунаке, ч |
| чује топот коњски.{S} Послуша боље.{S} Мож’да су ђаури?{S} И он се брзо склони низ Марицу, бац |
| нда, кад слушам твоје лековите речи.{S} Мож’да сам више дивљи а мање питом, мож’да и не личим в |
| о лако рањен у том боју.{S} Не знам.{S} Мож’да.</p> <p>Толико је знао и пријатељима поверљиво п |
| ру, шта је теби, души твојој? реци ми — мож’да смем знати — и ражаљеним гласом додавши: — кажи, |
| она је остала и некуда отишла.</p> <p>— Мож’да.{S} Бог би дао да је бар она жива.{S} Робом икад |
| био кобан дан!—додаде Вукашин.</p> <p>— Мож’да и ноћ! — заврши Угљеша.</p> <p>За неколико трену |
| нема снаге — јер нема благослова!{S} А мож’да није више ни жив?{S} Потуца се од немила до недр |
| само повећаваше суровост изгледа овога мож’да у души племенитога човека.{S} Ал’ једно, што сва |
| ра, ко што завидим и неранџи, коју сада мож’да сише!</p> <p>— Сва се сада претварам у завист, ј |
| дужност чинио, — говорно је Рајко — па мож’да сам пропустио што и од дужности учинити!</p> <p> |
| >— Не, мила снахо моја!</p> <p>— Или је мож’да превисоки краљ уморан са дугог пута?</p> <p>— Ни |
| ад је у међусобној борби напукло или је мож’да и са свим већ скрхано оружје српско и грчко, Дра |
| на турску престоницу Дренопоље, које ће мож’да и без боја заузети.</p> <p>Сви се јако обрадоваш |
| осле неколико тренутака на мост ступише мож’да последњи, који се са српске стране враћају кући. |
| рабрио а многог подсетио, чега се не би мож’да сетио пред смрт.{S} Пошао сам сад с војском војв |
| са изученим соколима на руци, а хајкачи мож’да већ <pb n="48" /> нестрпељиво изгледају на означ |
| је отишао и он незнано куда под тешком мож’да слутњом, да сам му невера...</p> <p>Оставила сам |
| сјаја она светла звезда до ње.{S} Ти то мож’да не видиш, ал’ је мојим очима јасно, како се сјај |
| та верна слуга кад сазна да је господар мож’да обманут.</p> <pb n="80" /> <p>— Гојко, ми морамо |
| рече:</p> <p>— Останите.{S} Изгубио бих мож’да који тренут времена у вашој пратњи, а часови лет |
| а молим Бога, да му да толико снаге, да може једнога дана дати благослов очински своме јединцу. |
| Тако исто и Богдан.{S} Његова војводина може трајати само докле није сама — без наших држава.</ |
| певала о црним и плавим очима, а сутра може гавран пити очи моје!{S} Опрости, али — ти ми више |
| јављујући да га само реч из једних уста може задржати, он је са Лабудом налетео на ров и прелет |
| њ дођем баш кад треба!{S} Велможо, овде може бити свему крај!</p> <p>— Не, настао је тек почета |
| ена зетског господара Ђурђа Балшића, не може бити довољна залога за трајно пријатељство, и искр |
| Душанову војску нико <pb n="104" /> не може победити, па су радо у њу ступали.{S} Тада је и он |
| но, што он тражи.{S} И још нешто.{S} Не може она срушити срећу његових непријатеља.{S} Зар да т |
| у на искреност и љубав нашу.{S} Тога не може бити, јер таким сумњама нема места у души <pb n="8 |
| аборави, брате, да се тешка погрешка не може учинити два пута.{S} Она тражи маха само за један |
| е дуго трајати.{S} Азијатска се сила не може мерити с нашом снагом.{S} Овим се витезима нико од |
| и му било понајпре места.{S} Али она не може њему дати оно, што он тражи.{S} И још нешто.{S} Не |
| а свога сина.{S} Јован пети Палеолог не може се борити против азијатских варвара.{S} На њему је |
| па и данак плаћати, ако се друкчије не може мир искупити.</p> <p>— Не, ја велим не! — одговори |
| ље и њој служи, тако и моје живовање не може се замислити без ове моје миле цитре.{S} Кад сам љ |
| м.{S} Овим се витезима нико одупрети не може.{S} А кад се после победе вратимо, не брини се, ак |
| нама на самртничкој постељи, али нам не може бити од помоћи.{S} Он је син ћесара Прељуба, али н |
| ојводе причају да се са твојим коњем не може мерити ничији у брзини и издржљивости.{S} Ти ћеш, |
| , прилазило је зло са друге.{S} Ко мени може казати, са које ће стране несрећа на деспотовину н |
| нас забави, а последња забава, коју нам може дати, то је њено кршење.</p> <p>То је други пут ми |
| деспотовину нашу навалити?{S} Врло лако може да дође са оне, од које се никад нисам надао !{S} |
| је равно пола ноћи.{S} По оделу се мало може познати незнани ноћник, јер је тек у пола обучен и |
| </p> <p>Док су се остали чудили, шта то може бити, Тома и вођа продужише на само разговор, лага |
| преухитрен, савладан и затворен, данас може размишљати дуго о своме неваљалству!</p> <pb n="72 |
| јући да његовом опаком савезнику Анђелу може икада какво предузеће исклизнути из руку, Тома је |
| е, ђаво или Бог?</p> <p>— Бог!</p> <p>— Можемо ли се и даље поуздати у стару срећу?</p> <p>— Не |
| ан.{S} На њих можемо рачунати?</p> <p>— Можемо.{S} На вратима деспотовине браће Дејановића већ |
| че Угљеша.</p> <p>— На Цариград најмање можемо мислити, — напомену Вукашин.</p> <p>— Да.{S} Там |
| Вукашине, то је све на шта се ослонити можемо! — рече значајно Угљеша, гледајући право у очи В |
| и њихов стриц војвода Богдан.{S} На њих можемо рачунати?</p> <p>— Можемо.{S} На вратима деспото |
| ља накнадити старога ћесара Војихну.{S} Можеш ли се поуздати, да примиш управу над драмском вој |
| Разумеш ли!</p> <p>— Потпуно!</p> <p>— Можеш ли извршити?</p> <p>— Све!{S} Погинуће од заседе |
| ашнога витеза Момчила.{S} На њих се све можеш ослонити као на најпоузданије стубове.</p> <p>— Б |
| лучно нападоше.</p> <p>— Војводо, ти се можеш склонити.{S} На страни, од куд дође данас краљева |
| могу ли друкчије?</p> <p>— Разуме се, и можеш и ваља друкчија да будеш.{S} Зашто тужиш?{S} Ваљ’ |
| И поуздан?</p> <p>— Да!</p> <p>— Колико можеш имати ваљаних помоћника?</p> <p>— Толико, колико |
| стану јављати.{S} Ево немила гласа.{S} Мој брат краљ Вукашин спрема војну у савезу са Балшићем |
| од ових, ради којих се и договарамо.{S} Мој Угљеша, кад не би било људских грехова више но што |
| бити и пред њим.{S} Не брини, бићеш.{S} Мој добри отац болује без пребола, али ја молим Бога, д |
| динству и снази нашој на југу.</p> <p>— Мој се деспот неће покајати, што ме је обасуо милошћу, |
| гу доживети.{S} Гусари нас опљачкаше, а мој отац, који се, како један говораше, још тужне ноћи |
| у Турци освојили, попалили, порушили, а мој отац, дотле богат трговац, избеже са мном, да спасе |
| видим, дала овај дан, да буде до краја мој! — топлином прекипеле страсти изусти Тома, и са сви |
| и то ћу ти радо казати.{S} Добри Угљеша мој!{S} Војна је крвав носао, страшан и кобан.{S} А ти |
| p> <p>Млади је витез био отишао, кад је мој добри поочим пао у постељу, са које се није више +н |
| морним Морем.{S} Ту у Галипољу живео је мој млађи брат Матија као трговац, који је због својих |
| мом, не знам.{S} Доцније сам чуо, да се мој стриц могао спасти, али да су врата на граду била з |
| оздрављам те, господару наш и мили зете мој!{S} Буди скромном дому нашем милостиви господар и д |
| а у томе буде и утехе.</p> <p>— Ах, оче мој!</p> <p>— Глас је кратак и непотпун, али у толико в |
| зивао ме да са њим идем.{S} Па да не би мој одговор чуо ош један, који је у куту те собице био, |
| стави:</p> <p>— Једини искрени пријатељ мој у драмској области данас је велможа Тома ! — Видоса |
| властелину Срдану.</p> <p>Добри поочим мој био је старац, самац, а ја га, кад ме мину прва туг |
| ога су се сви жалили.{S} Несуђени војно мој долазио је у град Манастир <pb n="116" /> — као што |
| Заповеда ли превисоки краљ и мили девер мој да се уклонимо ?</p> <p>Вукашин се пожури:</p> <p>— |
| ика допратио или боље донео на рукама у мој дом.{S} Ти си ценио његово јунаштво и његову племен |
| ећи.</p> <p>— Тебе Бог штити, господару мој! — кликну деспотица.</p> <p>— Али има — продужаваше |
| у.{S} Али — опрости!</p> <p>— Господару мој!{S} Не, нисам то мислила, нити сам то на теби опази |
| /p> <p>— Добро ми дошао, мили господару мој! — поздрави га Љуба.</p> <p>— Буди ми срећна и здра |
| ! — поврати се Јелена.</p> <p>— Јелена, моја Јелена! — рече Рајко, ал’ се брзо трже: — Ти си, м |
| дуго жуђени, пољубац...</p> <p>—- Маро, моја Маро!{S} Ти си моја са благословом Божјим —</p> <p |
| ош! — одговори она.</p> <p>— Онда ипак: моја Јелена! — доврши Рајко.</p> <p>За тим додаде:</p> |
| ругу прелива.{S} То је твоја звезда.{S} Моја је звезда нестална — то је звезда променљиве ратне |
| че из тога, — одговори Угљеша.</p> <p>— Моја круна не трпи слабији сјај, твоја памет не признај |
| ј тузи пођоше за њим и остали.</p> <p>— Моја је рана лака, — рече мало после Богдан. — А твоја, |
| ла сам југ и склонила се овамо, ал’ сва моја разбирања бише у залуд...</p> <p>Јелена ућута, а Г |
| ин глас с коња, — где је најбоља војска моја?</p> <p>— Овде је, деспоте; опасали су непробојни |
| е јату трну, бледе и нестају, па и сама моја звезда гине, тамни.{S} А на супрот њој, ено поглед |
| а будеш витез прави и да те слави песма моја!”</p> <p>На вратима од чадора појавише се Гојко и |
| учена?{S} Зар си заборавио, да је једна моја стрина видела, истина мало по из даље, и саму свет |
| е бринеш за ме.{S} Немаш разлога, верна моја љубо!</p> <p>— Имам, господару.{S} Зар без разлога |
| </p> <pb n="100" /> <p>— Не знам, добра моја Љубо, — одговори Угљеша. — Али кад ти велиш, без с |
| сту истину, и ако ми је немила.{S} Душа моја нема мира.{S} Али светињу њенога спокојства не нар |
| користи случајем и шали —</p> <p>— Душа моја страда, а кнегињица мисли да се тек шалим!{S} Судб |
| љуба верна.{S} И ко зна, колико би душа моја више страдала да јој у часовима сумора ниси ти бил |
| а ја сам то чешће слушала — налази душа моја више уживања.{S} Мож’да то долази и отуда што мног |
| и лево.</p> <p>— И тако остаде у залуд моја журба.{S} Томе не стигох, а поуздано држах, да ћу |
| уже задржавао.{S} Ја сам мислила, да је моја срећа несумњива, али је судба друкчије хтела.</p> |
| иш?</p> <p>— Него?{S} Зар не знаш да је моја породица учена?{S} Зар си заборавио, да је једна м |
| чуне крвавим путем пречистили.{S} То је моја мисао.{S} Изведи је тачно још сад, па ми више неће |
| А од куда ти, велможо, знаш, у чему је моја срећа?</p> <p>— Знам, јер умем читати људска срца. |
| ех посла, који ми ти повераваш.{S} Мене моја нада не вара! — прилично убедљивим гласом и са нек |
| итеже! — говораше Мара Гојку. — Душа се моја раскравила, <pb n="143" /> па туга са ње отиче, а |
| стадох ватрен у једној жељи, за коју се моја породица заложила, остадох непоколебљиво одан једн |
| ано савијаше.</p> <p>— С Богом, деснице моја! тешко јекну неко. — Више нећеш никоме пребацивати |
| <p>— Буди ми срећна и здрава, деспотице моја! — одговори јој он.</p> <p>За тим узе Ану с десна |
| спео!{S} Даље иду моје мисли, даље жуди моја душа, јер без тога нема живота ни опстанка ни овом |
| рече Тома Теологита.</p> <p>— Али мени моја слутња друкчије говори, — рече Угљеша.{S} У лицу д |
| уку.</p> <p>— Жива и срећна била, кћери моја, — благослови је Исаија.</p> <p>Јелена не могаше в |
| пасемо голу душу.</p> <p>„Јелена, кћери моја!{S} Ми ништа више немамо, јер моја тековина, ено п |
| ...</p> <p>—- Маро, моја Маро!{S} Ти си моја са благословом Божјим —</p> <pb n="144" /> <p>— И |
| сте, драги господару!</p> <p>— Да, љубо моја, сјајнија ал’ само зато, што јој даје јачег сјаја |
| ћну звезду своју...</p> <p>— Ходи, љубо моја — прекиде је Угљеша — погледај на оно звездано јат |
| еклињем те —</p> <p>— Устани, мила љубо моја — зваше је Угљеша, дижући је. — Заборави ову пошал |
| ду, мало пре стајао.</p> <p>— Мила љубо моја!{S} Казаћу ти чисту истину, и ако ми је немила.{S} |
| стину!{S} Шта ће и мени живот!{S} Цитро моја!{S} Синоћ си још певала о црним и плавим очима, а |
| ати:</p> <p>— Необични догађаји, сестро моја!{S} Ал’ је и твоја душа велика, кад је све то подн |
| у али некако чудно.{S} Не бејаше, браћо моја, тај посао рађен по закону Божјем и као што треба |
| ашин се пожури:</p> <p>— Не, мила снахо моја!</p> <p>— Или је мож’да превисоки краљ уморан са д |
| ћери моја!{S} Ми ништа више немамо, јер моја тековина, ено погледај, пламти у огњу, да осветли |
| /> <p>— Маро, — рече јој он — ти си већ моја пред Богом.{S} Али свет то не зна, а ваља ти то би |
| и на њих поуздати.</p> <pb n="95" /> <p>Моја кћи а твоја синовица Милица, жена зетског господар |
| вог.</p> <p>— Видо, ти знаш моје мисли, моје осећаје.{S} Па могу ли друкчије?</p> <p>— Разуме с |
| оварала.{S} Ево одавде настаје виноград моје добре госпође, а ја имам само да га обиђем, јер се |
| е живовање не може се замислити без ове моје миле цитре.{S} Кад сам љубио, она је љубав славила |
| е заповедничком месту.{S} То место није моје ил’ твоје ил’ његово — оно је својина среће и част |
| и морадоше остати код савезничке војске моје и Балшићеве противу силе Алтомановића.{S} Расправи |
| има, а војском ћеш управљати само у име моје слободно и неограничено.</p> <p>— Надам се, да нећ |
| у и не бејаше никога за тамновање, дете моје, кад издахну твој отац.{S} Тамница је празна, слав |
| развесељаваш душу моју, обрадуј и срце моје, и благослови свога <pb n="92" /> сина, да сме с т |
| Ти ме бар знаш!{S} Није спокојство душе моје поремећено никаквим злобним гласом, који би осумњи |
| Теологита ту буде.</p> <p>— Говориш из моје душе, — одговорио му је Гојко — али ипак и ја и ти |
| . — Сада верујем да је туђинчев посао и моје именовање за заповедника овога града и краја.{S} Х |
| ве окреће око земље и њој служи, тако и моје живовање не може се замислити без ове моје миле ци |
| рече јој он — ти знаш, о чему се мисли моје баве.{S} Ти знаш, како ми је тешко, кад се препрек |
| Али ме ти сети младости, ти чисто врати моје године назад, и од мене, прилично окорелога ратник |
| } Ти ћеш се одмарати на венцима милости моје.</p> <p>— Тако ће и бити! — одлучно рече Анђео.</p |
| .{S} И да ме грло не послужи, да добаци моје муке и невоље до браће, која пролажаху недалеко од |
| вим очима, а сутра може гавран пити очи моје!{S} Опрости, али — ти ми више нећеш требати!{S} Ев |
| жртве!{S} Па ипак ми се чини да се сјај моје звезде претапа у светлост нове звезде нових завоје |
| > и не растумачим сам без вражбина, ево моје русе главе, — одговара онај други, младић.</p> <p> |
| зненађена, запита:</p> <p>— А чим, чедо моје?</p> <p>Мара је погледа право у очи, хтеде јој неш |
| аквим злобним гласом, који би осумњичио моје пријатеље, ни доставом, која би циљала да баци сен |
| твицу земаљске части испео!{S} Даље иду моје мисли, даље жуди моја душа, јер без тога нема живо |
| нуо је.{S} Оставио је најважнију страну моје деспотовине у часу, кад ми је његов глас, мудрост |
| ; кад се животу зарадујем, она је тумач моје радости; кад смрт пожелим, она ми пева погребну пе |
| дласка Гојковог.</p> <p>— Видо, ти знаш моје мисли, моје осећаје.{S} Па могу ли друкчије?</p> < |
| стојан да гине за свету мисао!</p> <p>— Моји синови морадоше остати код савезничке војске моје |
| турских завојевача.{S} Па или ћемо ја и моји бити први победиоци или — прве жртве!{S} Па ипак м |
| е, јер је ваша ствар у поузданим рукама мојим, — рече Тома, са пуном готовошћу пољуби ћесарици |
| до ње.{S} Ти то мож’да не видиш, ал’ је мојим очима јасно, како се сјај једне у другу прелива.{ |
| овом Божјим —</p> <pb n="144" /> <p>— И мојим! — огласи се Ана, која изиђе иза густе вреже бршљ |
| ст, коју је истинито заслужно.{S} Благо мојих ризница стоји ти на расположењу.</p> <p>Гојко се |
| ок сване дан — онда ћеш разумети јачину мојих надања.{S} А ако си после тога дочекао мутан и об |
| сумњама нема места у души <pb n="8" /> мојој.{S} Навршило се већ петнаест година, како си ми п |
| Како ?</p> <p>— Невоље у раној младости мојој нагонише ме, да се са њима борим, па да их и <pb |
| ском животу, још су крваве ране на души мојој.{S} Још не могу да са тим раскинем.{S} Благо и ур |
| S} А тежња за тим и јесте оно, што души мојој не да мира.{S} Деспотице!{S} Да сам мислио остати |
| д претворити у рушевине.</p> <p>— Веруј мојој искреној исповести, узвишени деспоте.{S} Не бих с |
| штва да у самоћи осећам тајну, што је у мојој души дубоко урезана.{S} Наишао сам на ову кулу, п |
| рокрчено.{S} Данас више не разликујем у мојој деспотовини ништа друго, до само верне поданике.{ |
| потребан баш за то што је туђин, јер у мојој деспотовини има много туђина његовога рода.{S} Мн |
| а сјајна једна звезда прети да надсија моју звезду — водиљу.{S} Она је све светлија, у колико |
| а остала гладна после тога?</p> <p>— На моју душу грех, ал’ ја мислим, да је било довољно, — ис |
| ажи лисно дрво, не могу замрзнути љубав моју!</p> <p>— С Богом, мили гласниче!</p> <p>И Мара, к |
| > <p>— Нека јаки Господ с небеса оснажи моју слабу десницу, да буде моћни заштитник свете цркве |
| ледај на оно звездано јато.{S} Видиш ли моју звезду?{S} Она је сада сјајнија.{S} Је ли?</p> <p> |
| одара, а сада већ више не могу они чути моју цитру!{S} Падоше, бранећи свога војводу.{S} Вешти |
| ти требати.{S} Зар си заборавио на ону моју услугу?{S} А бејаше, збиља, лепа девојка!{S} Као п |
| — Познајеш ли још у оном звезданом јату моју звезду? — упита деспотицу, обгрливши јој стас лево |
| еша, дижући је. — Заборави ову пошалицу моју, она није за те ни била.{S} А ја ћу се бринути, да |
| !{S} Тешка је неизвесност притисла душу моју.{S} Она пати и страда.</p> <p>Сутра дан дође из Се |
| враћаш ка животу, кад развесељаваш душу моју, обрадуј и срце моје, и благослови свога <pb n="92 |
| о српска превласт.</p> <p>И тако су све молбе и сва преклињања пловдинске посаде налазили свој |
| ворену накнаду.</p> <p>Монах се одазвао молби вредних рудара и учинио своје.</p> <p>Деспот Кост |
| да се није тако дубоко душом посветио у молби Господу, нити је икада јаче осећао свети позив св |
| смрти, а прави наследник, нејаки Урош, моли, куне и преклиње, да се стишају.{S} Они се разлазе |
| > <p>Кршила сам руке, клечала, плакала, молила Бога да ми помогне, али — судбина гоњаше напред. |
| ше бити.{S} И ја те, узвишена ћесарице, молим.</p> <p>Ана бејаше у незгодном положају.</p> <p>— |
| и — и ражаљеним гласом додавши: — кажи, молим те! — спусти главу на његова прса, да од саме себ |
| ј добри отац болује без пребола, али ја молим Бога, да му да толико снаге, да може једнога дана |
| } Не говорах ја залуд да је с оружјем и молитва у светом храму поузданија!</p> <p>— На ипак нећ |
| плакивале су смрт његову.</p> <p>Бдења, молитве и помени, које су смирени служиоци олтара Божје |
| скидоше калпаке, Исаија шапуташе свете молитве, и не би ока, које не ороси суза.</p> <p>У тај |
| и клекоше, а Исаија продужи тихо свете молитве.</p> <p>Мало после пустињак отвори очи:</p> <p> |
| } Мара клече до Ане и склопљеним рукама мољаше разбојнике.</p> <p>Све је то било у једном трену |
| аљалче!{S} Али захвали за ту срећу овом мом пријатељу.</p> <p>Други га дворанин зачуђено поглед |
| шки — догађаји наступити.</p> <p>Био је момак од двадесет лета, када је била међусобна војна.{S |
| град Манастир своме добром пријатељу а моме другом оцу, властелину Срдану.</p> <p>Добри поочим |
| > <p>— Твоја је постојбина у пола ближа моме месту рођења и првога детињства но што је место, н |
| хилендарски, који ме из поштовања према моме стрицу монаху узе и после посла у град Манастир св |
| и кога сам ја ту затекла.{S} Он је био моме поочиму више саветник у миру но помагач у рату...< |
| слободан излаз.{S} Казаћеш, да чиниш по моме одобрењу.</p> <p>— Учинићу, али ако он не хтедне б |
| ваше Угљеша — неко време, како звезде у моме јату трну, бледе и нестају, па и сама моја звезда |
| а, заповедника градске страже и ваљаног момка у војсци ћесаровој.{S} Лагано и неопажено љубав ј |
| усташе и кренуше се да виде најкршније момке, најбољу опрему, најбољи део драмске војске.</p> |
| сам одмах све јавио Гојку по поузданом момку, — шапну му Рајко.</p> <p>— Погрешио си.</p> <p>— |
| говог Лабуда.</p> <p>То бејаху поуздани момци, које је опрезни Исаија у последњем часу, сумњају |
| е ћеш сазнати, — одговори Гојко.</p> <p>Момци прихватише коње, а један осветли буктињом степени |
| давде до места, где нас очекују коњи са момцима, нема много.{S} Ја сам наредио да они буду ту, |
| ристаде.{S} То бејаше — Тома Теологита, момче у двадесетим годинама свога века, живо и окретно, |
| м душе своје!{S} Не бејах баш голобрадо момче, кад сам с тобом ступио пред олтар.{S} Доста сам |
| Градско је поље било општа гробница за Момчила и његове витезове.</p> <p>— Шта је било са Томо |
| Он је ваљан синовац ненадмашнога витеза Момчила.{S} На њих се све можеш ослонити као на најпоуз |
| неко сумњиво лице.{S} Радозналост нагна Момчила, да пусти преда се незнанога туђина.{S} У разго |
| ме тога необичног друга његовога стрица Момчила.</p> <p>Кад се лукаво Грче напило најлепшега ви |
| аљу и боју на Велбужду, о смрти војводе Момчила и о другим јуначким делима...</p> <p>— Певај, п |
| м делима.</p> <p>Нико није знао, шта је Момчила навело да се придружи са својом војском отпадни |
| очеличио срце своје.{S} Приљубио се уз Момчила као син уз оца, јер Рајко није свога оца ии зап |
| вим.{S} Залуд се Тома трудио, да задржи Момчила у савезу против царевине.{S} Високо одликовање |
| напевало и науживало, стаде наговарати Момчила, да се покаже као витез у већим државним делима |
| са својом мајком дошао једном у посету, Момчило је у велико био ученик младога Византинца, кога |
| певао је веселећи ученика-господара.{S} Момчило се одиста знатно упитомио, разбирао је за начин |
| допа.{S} За првих година свога витештва Момчило се већ био прочуо на далеко.{S} Чувен јунак осе |
| успевао у својим скривеним намерама, да Момчило служи Кантакузеновим плановима.{S} Али се после |
| г ученика.{S} Ударао је у цитру, кад је Момчило испијао пехаре руменике, певао је веселећи учен |
| е па и господске углађености.{S} Кад је Момчило баш размишљао у граду своме о томе, јаве му слу |
| г времена окренуо ток ствари.{S} Што је Момчило више ратовао са својим коњаницима против царств |
| ло ћутљиво.</p> <p>Рајко се сећа, да се Момчило њиме хвалио.{S} Кад му је Рајко са својом мајко |
| бојевима, које је дотле непобедни јунак Момчило водио противу Кантакузенове војске и његових са |
| а се Рајко опомињао.</p> <p>Његов стриц Момчило био је на гласу јунак-левента, а земљиште првих |
| а.{S} Они постадоше непријатељи.</p> <p>Момчило се ожени и настани у граду Ксантији, одакле је |
| илОм, и остао је у његову стану.</p> <p>Момчило је имао до четири хиљаде извежбаних коњаника, с |
| ра.{S} У очи самог боја дошао је у стан Момчилов Тома.{S} Дуго се на само разговарао са МомчилО |
| ио. <pb n="36" /></p> <p>Последња битка Момчилова била је његова погибија код Перитеориона, гра |
| ља.</p> <p>Ипак је сва одабрана дружина Момчилова пошла са њим.</p> <p>Тома је дотле успевао у |
| Тома.{S} Дуго се на само разговарао са МомчилОм, и остао је у његову стану.</p> <p>Момчило је |
| туђина.{S} У разговору са тим дошљаком, Момчилу па4"/> Дошљак радо пристаде.{S} То бејаше — |
| pb n="35" /> су они, који су били ближе Момчилу тврдили, да су у два маха затицали Тому са неки |
| спомена о стрицу своме, чувеном војводи Момчилу.{S} Кад је један пут у говору споменуо Тома бит |
| рује да је Тома тада тек случајно дошао Момчилу за друга и учитеља.</p> <p>Ипак је сва одабрана |
| негда дворанин а доцније друг Војихнин, монах Исаија из манастира Светог Јована Претече, запове |
| смо ни њу ни њега.</p> <p>— Твој стриц, монах Исаија! — рече Рајко Јелени.</p> <p>Гојко бејаше |
| е а час опет падајући у тежу болест.{S} Монах Исаија обилажаше чешће драмску господу, а Ана је |
| од десет, дванаест година, а зваше се — монах болно уздахну — Јелена.</p> <p>— Јелена? — понови |
| >— А име твога стрица, сестро?</p> <p>— Монах Исаија!</p> <p>Гојко изненађен скочи с клупе:</p> |
| стајаху Ана, Мара, Јелена и Видосава, а монах Исаија причаше им нешто живо и весело...</p> <p>А |
| е!</p> <p>Гојко пољуби Исаију у руку, а монах га благослови, па додаде:</p> <p>— Ама с таким ју |
| ара и његове ћесарице.</p> <p>Исаија је монах велике учености и од гласа.{S} У Меникејској Гори |
| о границе за Дренопоље.</p> <p>Стари је монах Исаија одслужио свечану службу за срећна пута срп |
| Исаијом, и каза му све.</p> <p>Стари се монах једва држаше на ногама од силног и тешког изненађ |
| ле су други разносили глас, да је добри монах умро од туге, што је у срџби проклео и уклео свог |
| срећа за нас, иначе не би стигао добри монах до сутра у вече.</p> <p>Тако је и било.</p> <p>Ви |
| очекивала је изгладнеле ловце, а и сам монах Исаија потрудио се и дошао из свога манастира.</p |
| је ћесарици Ани и њеном двору приказао монах Исаија.</p> <p>— Узвишена ћесарице, ево твојој ми |
| на деспотовину Дејанових синова.</p> <p>Монах је био зао пророк, а његове речи у вези с пловдин |
| <p>Деспотица Љуба приђе ка њима.</p> <p>Монах Исаија приповедаше, да је дошао овог часа коњаник |
| у мудрим речима ученога Исаије.</p> <p>Монах Исаија у часовима књижевне забаве са деспотицом Љ |
| споту да дају уговорену накнаду.</p> <p>Монах се одазвао молби вредних рудара и учинио своје.</ |
| е ишао за њим, ша’ну:</p> <p>— Синовица монаха Исаије!</p> <p>Рајку клецну нога, срце му убрза, |
| дана договоре се рудари и пошљу једног монаха, кога су умолили да подсети Костадина на погодбу |
| је она! — јекну Рајко, ал’ се на питање монаха, који, такође узбуђен, скочи, брзо прибра:</p> < |
| Једна бејаше деспотица Љуба — сада већ монахиња Јефимија, а друга њена сестра Мара.{S} Са њом |
| же над самртником, па диже главу и рече монахињама:</p> <p>— Помолимо се Господу за душу његово |
| че сретоше се једног дана пред вече две монахиње.{S} Једна бејаше деспотица Љуба — сада већ мон |
| м издисао је — атонски пустињак.</p> <p>Монахиње приђоше и клекоше, а Исаија продужи тихо свете |
| азити.</p> <p>Рајко је за време причања монаховог био пребледео, дах му у грудима бејаше чисто |
| ступило вечери.</p> <p>Госпоштина је са монахом Исаијом вечерала на кули а остали ловци и хајка |
| та ће љутити Костадин урадити са смелим монахом, дотле је дојездио гласник и јавно, да је Пловд |
| е разгаљивала у ученом говору са старим монахом.</p> <p>Противно мирноћи ове двојице стајала је |
| .{S} Стари се Властоје слагао са добрим монахом Исаијом, да је она најлепши цвет, што је послед |
| мила! — И он јој онда причаше о Исаији, монаху манастира светог Претече у Меникејским Горама.</ |
| ног поузданог коњаника, који зна шта ће монаху поручити.{S} Дај ону амајлију са гроба Спаситеље |
| попусти, већ љуто прећаше и рударима и монаху.</p> <pb n="170" /> <p>Тада се смирени слуга бож |
| који ме из поштовања према моме стрицу монаху узе и после посла у град Манастир своме добром п |
| ана Исаија је био већ у Драми.</p> <p>— Мора бити, да га је коњаник затекао још у млину, те ниј |
| ушћа у широком Орфанском Заливу Белога Мора.</p> <p>У мирној и звезданој ноћи, кад месец посре |
| е господарио равницом у приморју Белога Мора.{S} Тада је к њему дошао и Рајко али Томе није ту |
| не не плашиш.{S} Ти си уверен да се крв мора пролити за свету мисао ускрснућа српске снаге и је |
| ли пута некрсту, који преко мора, нашег мора, прелази овамо!"</p> <p>Тако ми је отац, потресен, |
| теориона, града недалеко од обала Белог Мора.{S} У очи самог боја дошао је у стан Момчилов Тома |
| оје једном код Крстопоља на обали Белог Мора спасао живот од морских гусара.{S} Крупна јуначина |
| из Галипоља у мореузу лепога Мраморног Мора.{S} Ту сам и одрасла у нези свога доброг оца, јер |
| укаво додаде:</p> <p>— Или још боље: не мора Лала-Шахин о томе ништа ни знати.{S} Ми ћемо сврши |
| > <p>— Али га је деспот послао, а он се мора слушати, — расправљаху трећи.</p> <p>И на томе се |
| атељима, Љубоје причаше:</p> <p>— Сваки мора да одболује снове младости.{S} То није ни мене мим |
| :</p> <p>— Али ја ипак налазим, да тако мора бити.{S} Боље је, велим, да се делови спасу но да |
| њу, да осветли пута некрсту, који преко мора, нашег мора, прелази овамо!"</p> <p>Тако ми је ота |
| силом агарјанском, с Турцима, што преко мора дођоше.</p> <p>— Они се не крсте, војводо?</p> <p> |
| јко ту.{S} Али је дошло време кад Рајко мора да обиђе Трилис.</p> <p>Кад је сутра дан по њихово |
| ам узрујаност међу становницима, које с мора гусари на глас о смрти ћесара Војихне почеше узнем |
| да није родом из Жегљигова већ далеко с мора и да је много путовала и још више препатила, изгле |
| не за свету мисао!</p> <p>— Моји синови морадоше остати код савезничке војске моје и Балшићеве |
| ка сила код Самокова испод Рила.{S} Они морају с нама.{S} Они ће се радо одазвати нашем позиву. |
| око пола ноћи.{S} Браћо, страшно ли је морало бити, кад је обест агарјанска пала у домове верн |
| стим.{S} Сунце већ косо бије са запада, морам се журити.</p> <p>Они га зачуђено погледаше.</p> |
| ем путем крстопољским, — рече Богдан. — Морам се журити да своју војводину <pb n="179" /> зашти |
| е да понесем стег у одбрани Српства, ја морам бити спреман.{S} Ја ћу први одлучно укрстити оруж |
| ећи све то у највећој тајности, ипак се морамо журити.</p> <p>После неколико тренутака Тома јој |
| манут.</p> <pb n="80" /> <p>— Гојко, ми морамо отвореније говорити, — рече Љубоје. — Ти си пост |
| је већ читаве приче по Крстопољу.{S} Ми морамо још сада поћи у Драму.</p> <p>— Зашто? — зачуђен |
| које сам преко посрбљених Грка извршио, морао сам још неко време попуштати, док је све уравњено |
| инио, и зато што сам испред твога копља морао клећи!{S} Тако —</p> <pb n="82" /> <p>Гојко преки |
| Нашег витешког ћефалије нема!{S} Он је морао први погинути! — викаху Рајкове стегоноше, потисн |
| бан да одржи велико наслеђе.{S} Неко је морао владати и њим и царством.{S} Знао сам све, који с |
| да им треба хитати, а пратилац — што је морао да иде за њима.</p> <p>Кад су лагано прелазили пр |
| је коњаник затекао још у млину, те није морао ићи манастиру, — говораше Видосава Мари. — То је |
| ном одлуком и гвозденом вољом брата нам морао устукнути као побеђен и прогнат?{S} Није ли се ва |
| да би се светли деспот са својом свитом морао журити.</p> <p>За тим Тома и Љубоје седоше на сво |
| ета, велика штета!{S} Марко је с браћом морао остати пред оним делом краљеве војске, коју је кр |
| ведрину судбине њихове, кад је и Гојко морао на неодређено време отићи.</p> <p>Мара је истинск |
| оповедника.</p> <pb n="71" /> <p>— Тако мораш и чинити, јер си ти прва стража српској слободи н |
| о што је запљуснуло до њих на висовима, море се међусобне заваде стишало.{S} Истина, многи су з |
| ена као сушта крв, а ја ту пену хватам, море ме љушка, а ја спавам.</p> <p>— Врло добро, старче |
| е он становао и одакле је леп изглед на море.</p> <p>На питања његова Тома одговараше непотпуно |
| настаје патња.</p> <p>Навезли смо се на море, да се за време склонимо негде око Свете Горе.</p> |
| амо, а оно није то обична вода већ неко море, по њему свуда сама пена ал’ црвена као сушта крв, |
| говораху сем тога Турцима, да је велико море српске силе, где они утонуше, а српској војсци да |
| се у правцу од севера ка југу, за Бело Море, крећу, натапаху плодне равнице међу тврдим и бога |
| инути сваку везу међу Белим и Мраморним Морем.{S} Ту у Галипољу живео је мој млађи брат Матија |
| на седну у чамац па се навезу, да преко мореуза пређу у Галипоље.{S} Ноћ је била мркла и врло в |
| коме смо сада.{S} Ја сам из Галипоља у мореузу лепога Мраморног Мора.{S} Ту сам и одрасла у не |
| м, не даље!{S} Одбиј сумњу, што ти душу мори.{S} Освоји ли она, ти више немаш снаге неће више б |
| ила се сумња, која је његову душу често морила, а на место њено дошло је мило и радосно сазнање |
| ве очи подај све!</p> <p>„Јер црне очи, морска дубина, казују страст ал’ и неверу.</p> <p>„А шт |
| ана, човека, који по свему подсећаху на морске гусаре с југа.</p> <p>Ана и Мара престрављене пи |
| ређу на трошном чамцу.{S} Њих поштедеше морски таласи, јер они бејаху — нема сумње — гласници Б |
| оља на обали Белог Мора спасао живот од морских гусара.{S} Крупна јуначина, која је превалила п |
| } Узвишена ћесарица ми је наложила да у морској тврђави у Крстопољу осванем сутра, и да утишам |
| великог моста, што је на јужном путу за морску обалу и Крстопољ, била је стара нека црквица, по |
| ице међу тврдим и богатим градовима, на морску обалу наслоњене, деспотовине Угљешине.</p> <p>И |
| ков код Балкана везује са Крстопољем на мору, па се, остављајући у лево пут за Сер, дохватило к |
| та тврђава Мелник, и Крстопољ на Беломе Мору, и Перитеорион, <pb n="20" /> негда крваво разбоји |
| очи сада узалуд траже!</p> <p>— Завидим мору, које запљускује обалу на којој се он одмара, ко ш |
| важној тачки према острву Тасу у Велом Мору. <pb n="25" /></p> <p>Рајко стиже Гојка на малим к |
| Краљ!</p> <p>— Алах, ил-Алах!</p> <p>У мору различитих узвика, страха, изненађења, забуне и оч |
| изгубивши и оца и мајку у једној опсади Мосинопоља, места на путу из Крстопоља за Перитеорион, |
| ти пута, што се одваја на исток и преко Мосинопоља и Перитеориона прелази границу па окрећући н |
| мач.</p> <p>После неколико тренутака на мост ступише мож’да последњи, који се са српске стране |
| мулом лупом</p> <p>Бегунац је наишао на мост.</p> <p>Гонилац напреже слух.</p> <p>Потмула лупа |
| у очајању него у опрезности.{S} Пређоше мост, па се упутише право пољем, кад један од пратилаца |
| ош мање.</p> <p>Век је сад дуг колико и мост.{S} Што краћи мост, краћи и век.</p> <p>А куда ли |
| Тома Теологита.</p> <p>Кад пређе велики мост на јарку, што са стране главних врата одваја цео г |
| ећи из малог тамника ступио на последњи мост међу бедемима градским једна му рука пружи кроз ма |
| је сад дуг колико и мост.{S} Што краћи мост, краћи и век.</p> <p>А куда ли прођоше за овај доб |
| амо толико растојања, колико је дугачак мост.</p> <p>То знају сад обојица.</p> <p>Коњи сустају |
| д су лагано прелазили преко првог већег моста, што долази кад се пређе трећина пута од Драме ка |
| /> <p>Недалеко од Драме а близо великог моста, што је на јужном путу за морску обалу и Крстопољ |
| њом, а она га преведе преко малог уског моста, који је био мало више оног места, где је она хте |
| > <p>У празорје паде у Марицу код самог моста, што ниже крвавога разбојишта прелази на другу, д |
| аквог нашег велможе.{S} Нађох га ту код моста.</p> <p>Они стадоше.{S} Богдан узе мач, од кога с |
| у провалију, наићи на високе обале без моста, размрскати се о стење или онесвеснути, лупивши о |
| та па опет наста.{S} Бегунац је сишао с моста, гонилац на њ наишао.</p> <p>Међу њима је, дакле, |
| звека ланаца на покретном <pb n="11" /> мосту код бедема и шкрипа кључева у великој гвозденој б |
| љским, а ноћу, опет тамо окренут, очима мотри звезду једну, необично сјајну, на небу.</p> <p>И |
| — њихов господар.</p> <p>Са високе куле мотриље у тврдоме Серу дању се виде безбројни планински |
| — одговори Љуба.</p> <p>— Овде на кули мотриљи? у ово доба?</p> <p>— Свуда и увек, где и кад т |
| а високим градским бедемима или на кули мотриљи.{S} Изгледала је иде ли још каква помоћна војск |
| серског тече — чини се на високој кули мотриљи, да се осећа, како се небесни свод спушта, да с |
| лу али у богатом огртачу изишао на кулу мотриљу.</p> <p>Чешће је и дању и ноћу излазио на ово м |
| е удари клин у јединство српске отпорне моћи са ових страна, није ли пред снажном одлуком и гво |
| } У име мисли о јачини српској, која ће моћи дати отпора свакој најезди на ове крајеве, ја сам |
| беса оснажи моју слабу десницу, да буде моћни заштитник свете цркве наше! — узвишеним гласом ре |
| ађеној господи српској страх је био све моћнији непријатељ из Азије.{S} Јужни и северни делови |
| аших мисли.{S} С Николом Алтомановићем, моћним господаром ужичким, ја сам у отвореном непријате |
| есеље.</p> <p>— И сам се Алах са својим моћним пророком радује! — вели један часник турски <pb |
| > <p>— Сад је стигао глас од светлога и моћног деспота.{S} Он ће ових дана стићи овамо са свом |
| та Гојка, хоће ли се придружити застави моћнога пророка Алахова.</p> <p>— Никад! — бејаше лаган |
| е гомилају облаци, па је био безбрижан, Мрак се брзо спустио, а кад ветар поче да шиба капљицам |
| пристаде и Богдан...</p> <p>У том се и мрак на земљу спусти.{S} Хиљаду логорских ватара плану |
| ка из Драме.</p> <p>Нико га не знаде по мраку право упутити, и он луташе и даље по логору с ошт |
| гледа.</p> <p>— Јест, баш теби!{S} Ти у мраку нападе мене, стеже ме за гркљан, те у мало не зев |
| ју пустити!{S} Шта сам ја могао знати у мраку !</p> <p>Старац уђе и куцну на врата Томина.</p> |
| еко од њега нека женска прилика, коју у мраку не могаше боље загледати, он заусти да гласно упи |
| ати и прекинути сваку везу међу Белим и Мраморним Морем.{S} Ту у Галипољу живео је мој млађи бр |
| {S} Ја сам из Галипоља у мореузу лепога Мраморног Мора.{S} Ту сам и одрасла у нези свога доброг |
| <p>На степеницама, где се савијају око мраморног стуба, Гојко се окрете и Рајку, који је ишао |
| ји је водио право у Крстопољ.</p> <p>По мрачној ноћи јездили су коњаници врло брзо.</p> <p>Сва |
| коле Алтомановића.</p> <p>— То је стара мржња ! — рече деспотица.</p> <p>— Да, старој омрази да |
| чују један другоме дах, осећају пламен мржње међусобне.</p> <p>Бегунац извитла мачем више глав |
| свога захтева, али је продужио све више мрзети Тому.</p> <p>Још један пут је повео реч о Томину |
| ореуза пређу у Галипоље.{S} Ноћ је била мркла и врло ветровита.{S} Омање су се лађе прибојавале |
| у.{S} Али је сад Јелени на један пут из мркле ноћи свануо сјајан и ведар сунчан дан.{S} И она с |
| p>Змај гони ђавола.</p> <p>Бегунац ће у мрклој ноћи лако отићи с коњем у провалију, наићи на ви |
| логорских ватара плану за час и осветли мрклу ноћ, а живот у логору поста још живљи.{S} Измешаш |
| адрхтала.</p> <p>Љубоје, чувши те речи, мрко окрете лице у страну.</p> <p>Али Томине ласкаве ре |
| а осумњиченим издајицом!</p> <p>И добри мрков грабљаше напред под новом опоменом на дужност њег |
| стави се.</p> <p>Гонилац се са услужним мрковом својим скрха преко побеђенога бегунца и доброг |
| Он је! — задрхта Рајко, скочи и притрча мркову, који је, добро покривен, киснуо на пољу.</p> <p |
| д се глас стражарев чуо.</p> <p>Старац, мрмљајући нешто, изиђе брзо и оде да тражи помагача.</p |
| естом лету, кад се у њу загледао Угљеша Мрњавчевић, па је и запросио.{S} Она му је по пристанку |
| ићи су и до сад дочекивали поклисаре од Мрњавчевића с пуно поштовања према онима, који их шаљу. |
| — опомени се, Вукашине, — дома гоњених Мрњавчевића.</p> <p>Угљеша је говорио јачином пророчког |
| ин</p> <p>Озбиљног лица засела су браћа Мрњавчевићи за каменити сто у великој богатој одаји Угљ |
| ријатеља.{S} Не мишљаху ни мало боље ни Мрњавчевићи, Вукашин и Угљеша, о њима.{S} Између северн |
| би у господарима јужних крајева, браћи Мрњавчевићима, икад могли наћи брата и пријатеља.{S} Не |
| маши да одбрави врата.</p> <p>— А је ли мртав?—питаше он отварајући.</p> <p>— Како да није?{S} |
| обележава почетак каменитог брда и паде мртва.</p> <p>Бегунац се поведе, а оштри палош наиђе на |
| је негда летео од муње брже, стоји крај мртва ратника па тужно вришти, а за тим копа ногом и хр |
| нца и доброг коњица његовог.</p> <p>Ал’ мртви — Тома Теологита за њ више не хајаше!</p> </div> |
| га мушко држање, освоји срце, па се над мртвим Војихном заплака као дете.{S} Данас је већ седми |
| ноћи, кад сам била сама погружена крај мртвог поочима свога, ушли су у ту одају неки непознати |
| носно улазио у бунтовничку Бигу, стиго̑ му је гласник наше победе.</p> <p>— Хвала Алаху и проро |
| у ништа.{S} Хтеде се опет спустити, ал’ му се учини да чу гласан говор.</p> <p>Скочи и мало пог |
| говорити, али му речи засташе.{S} Глава му клону на прса.</p> <p>— Његова је рана без пребола, |
| раљевих синова, нема нарочито јуначкога му сина Марка.{S} А то је штета, велика штета!{S} Марко |
| аху различите слике и сцене из шаренога му живота.</p> <p>— Све јесте и опет — није.{S} Ал’ те |
| ешио што је мислио, да је бољка доброга му оца без пребола.{S} И тога се дана почео надати.</p> |
| м часу, сумњајући на Тому и непознатога му Грка, послао да јуре у сусрет Гојку.</p> <p>Њих су о |
| лује без пребола, али ја молим Бога, да му да толико снаге, да може једнога дана дати благослов |
| , што ме везао за врбу!{S} Пусти ме, да му ја судим.</p> <p>— Њему?{S} Њега ти вежи за ону исту |
| је руком био подигао корице с мачем, да му буде ближе десници.</p> <p>Томи у један пут постаде |
| на далеко.{S} Чувен јунак осећао је да му поред одважности и срчаности треба и више ратничке в |
| била грчка, ал’ војвода Богдан хоће да му је певам српским речима...</p> <p>Гојко и Рајко прол |
| Гојко је пак вазда био раздраган, и да му није извесна смрт честитога родитеља мутила душу, на |
| ичека при његовом изласку из града и да му китом цвећа каже, да ће на њега непрестано мислити и |
| и баш у тренутку, кад Гојко измахну да му мач са свим избије из руке — двојица га нападоше с л |
| енице високе куле, нити је осетио, када му се приближила.</p> <p>— Господару! огласила се жена. |
| уши и очима чисто тражаше правац, куда му ваља полетети кад га господар ободе.</p> <p>— Не ума |
| ава се саста на само са Исаијом, и каза му све.</p> <p>Стари се монах једва држаше на ногама од |
| е притаја и мирно склопи очи.{S} Исаија му спусти главу на узглавље и прекрсти га још једном.</ |
| рномена.{S} Сам са својом војском, која му је била при руци напао је, а Јевренос-бег дошао му ј |
| ка сваког коњика турског на жртву, која му бејаше најближа.</p> <p>— Алах, ил-Алах! — понављаше |
| ану.{S} Он се загледа у ту женску, која му се учини нешто необична са свога слободног кретања и |
| <p>Полете напред и загрли Јелену, која му, лијући крупне сузе, паде на груди.</p> <p>Исаија је |
| га вежи за ону исту врбу и остави нека му гавран очи испије.</p> <p>— Баш ће му тако и бити.{S |
| орњом половином бејаше сачувао.{S} Рука му задрхта и клону, а он тужно додаде:</p> <p>— Мач кра |
| а у дугом времену обрадова.{S} Радовала му се као дете што жељно пружа руке за мирисним цветом |
| и она своју срећу проба.{S} Приступила му је узбуђена, јер је знала да од одговора његовог зав |
| а она увенути.</p> <p>— Витеже, — рекла му је она пред свима гласом, који је издавао свуколику |
| велико шарено перо нојево.{S} О бедрима му је висио широки палош са позлаћеним балчаком, који с |
| диже руку да такне Мару.</p> <p>У очима му је сијао огањ јужњачке природе, у њему је кипела стр |
| ледњи мост међу бедемима градским једна му рука пружи кроз мален отвор ноћне стражаре киту поме |
| ша Мрњавчевић, па је и запросио.{S} Она му је по пристанку родитеља својих радо пружила руку.{S |
| и изненађен добијеним гласовима, а она му пође у сусрет.</p> <p>— Глас, који ми је донео — реч |
| а ја не знам узрока.{S} Угљеша — и она му наслони своју лепу главу са црном дугом косом на гру |
| вођи, који већ бејаше усео зеленка, па му нешто брзо говораше.</p> <p>Вођа се све више чуђаше, |
| још дете бејаше, у планини задојила, па му, овако малом, дала снаге за четири друга.{S} Он то к |
| <p>— И дочекали сте, — рече му Тома, па му онда испоручи: како га је ћесарица поздравила да упр |
| старац бејаше већ савладао нападача, па му својим каницама везиваше руке и ноге.</p> <p>— Шта ј |
| .{S} Старац зграби нападача за руку, па му вешто изби нож.{S} Тада се дохватише у коштац, а ста |
| Где сам их то могао видети?{S} Где?— па му преко памети прелажаху различите слике и сцене из ша |
| е на поље.</p> <p>— Тако је, — одговара му његов другар. — И султан је задовољан.{S} Баш кад је |
| о познаде да збиља долази Гојко, похита му на сусрет па се братски са њим загрли и пољуби.{S} А |
| Али Томи није било свеједно.{S} Највећа му је погибао сада грозила од Гојка, који је <pb n="89" |
| беседама Јована Златоуста, а деспотица му је давала за право, хвалећи са своје стране побожну |
| е на свагда код свога господара, Угљеша му је радо давао проније за уживање.{S} На тој земљи ст |
| наћи ћемо, — рече Гојко.</p> <p>— Душа му проклета!{S} Ал’ витеза оног нигде ?</p> <p>— Без су |
| а њега сам слутио да је под земљом, Бог му дао у рају насеља! — тужно додаде Исаија па се прекр |
| е све више лепио уз тога, дотле немилог му, дошљака.{S} А пијући у друштву са њиме, Љубоје је б |
| Тома.{S} Понеко од млађих витезова, кад му се досади држати непрестано на узди свога коњица, ск |
| у видело, како му мишица набрецује, кад му се груди од силног узбуђења надму.{S} Очима је стрељ |
| сећа, да се Момчило њиме хвалио.{S} Кад му је Рајко са својом мајком дошао једном у посету, Мом |
| њена отвореност још више зачуди, а кад му она рече, да није родом из Жегљигова већ далеко с мо |
| витеза, кад ју је Гојко поздравио и кад му је она Бога прихватила.</p> <pb n="112" /> <p>Из прв |
| е збиља био у опште повукао.</p> <p>Кад му је играчка са ћесарицом и Маром код старе црквице ос |
| аш размишљао у граду своме о томе, јаве му слуге да је у град доведено неко сумњиво лице.{S} Ра |
| инском радошћу, а кад је разабрао какве му поруке шаље Угљеша с краљем, одмах је дао пристанак |
| јица трећем —</p> <p>— Ја — не! — упаде му Богдан у реч одлучно.</p> <pb n="159" /> <p>— Онда ћ |
| у царевић даде достојну награду — скиде му главу са рамена, навезе се на сплавовима сам са непу |
| н ти покој, јуначки краљу !</p> <p>Сузе му поново линуше, он опет пољуби двоглавог орла на дршк |
| се могло знати да ће пропасти.{S} Није му се вратио ни онда, кад је он био постигао тренутан у |
| p> <p>Бегунцу долазе само искрице, које му у сећању буде прошлост.</p> <p>А једна засја мало ја |
| о за збориште своје војске из простране му краљевине.</p> <p>Угљеша је у Серу био задовољан бро |
| ђина Теологиту уклонио сам са досадашње му части, која је припала часнијем, — и Угљеша показа р |
| Али је синоћ Угљеша дошао неопажен, те му није могла ни једног корака прићи у сусрет.{S} Он је |
| ода.</p> <p>— Тебе, Бога, хвалим! — оте му се из раздрагане душе његове.</p> <milestone unit="* |
| а загрли свога јединца.{S} Верује да ће му лакше бити.{S} И ја те, узвишена ћесарице, молим.</p |
| ле ћесарице наше, а кад се врати она ће му поверити и другу дужност.{S} Повериће му — тебе и тв |
| , што си од оца Исаије добила.{S} То ће му казати, да је велика невоља.</p> <p>Мара скиде с гру |
| инут да се данас не деси штогод, што ће му донети немилости господареве; ту су Рајко, Љубоје и |
| а му гавран очи испије.</p> <p>— Баш ће му тако и бити.{S} Ал’ њега за ноћас ваља у подрум баци |
| у поверити и другу дужност.{S} Повериће му — тебе и твоју срећу.</p> <p>Мара се обично на таке |
| Исаије!</p> <p>Рајку клецну нога, срце му убрза, крв јурну У образе, и он, не могући прикрити |
| у војник поново, у у пола устаде а срце му закуца брже.</p> <p>Ни одговора нити каквог знака.</ |
| раму. —</p> <p>— И дочекали сте, — рече му Тома, па му онда испоручи: како га је ћесарица поздр |
| жећи обавештења.</p> <p>— Видиш, — рече му Тома. — Не сме пасти ни сенка сумње на нас за то уби |
| утовала и још више препатила, изгледаше му као нека племенита Амазонка.{S} Он пође у разговору |
| уп свој у највећем обиму.</p> <p>Бејаше му јасно.</p> <p>Траже га разорена срећа честите девојк |
| ба, нити што приложи цркви? — насмејаше му се многи.</p> <pb n="57" /> <p>— Не, браћо!{S} Није |
| p>Да Византија није тако јадна, тамо би му било понајпре места.{S} Али она не може њему дати он |
| аган али одлучан одговор.</p> <p>— Кажи му, — заповедаше већ гњеван часник турски тумачу — да ћ |
| брате! — рече Рајко Гојку.</p> <p>Пружи му руку, па се братски опет пољубише.</p> <p>— Ти си, б |
| из вреже, држећи у руци свој нож, који му старац заборави узети, кад га је везао.{S} Помоћу <p |
| и Гојко.— Краљев зет Ђурђе Балшић, који му је био савезник против Алтомановића, као да је окрен |
| >Гојка је мало знао, али по Рајку, који му се не допадаше ни мало са отворености своје, није ма |
| погледа Богдана, хтеде одговорити, али му речи засташе.{S} Глава му клону на прса.</p> <p>— Ње |
| је хтео да прекине питањем Исаију, али му реч у грлу застајаше.{S} А кад стаде Исаија, он узбу |
| чула — кад сам ја била у Водену.{S} Али му нико није знао казати шта је у истини, те је отишао |
| е.{S} Загледа се у вођу њиховог и учини му се познат.</p> <p>Поздрави га грчки.</p> <p>Онај се |
| и.</p> <p>— Не, ја велим не! — одговори му Тома — Деспот Угљеша већ куца тешком руком својом на |
| о, па си ми брат а не млађи! — одговори му Угљеша.</p> <p>Тома је био од једа зелен.{S} Не река |
| гових савезника, већ смо вољни признати му и старештво, па и данак плаћати, ако се друкчије не |
| ети храм светог Прокопа у Драми, дајући му неколика села у метохију.{S} Па, најпосле, скидајући |
| а снажним гласом понови жена, ступајући му још ближе. <pb n="6" /></p> <p>Он се трже, окрену и, |
| с места, — задржа га Гојко, показујући му једнога копљаника, који им привођаше два оседлана и |
| код млина, нађи светлога деспота и реци му: „Велможа Тома и војвода Љубоје отишли су у Драму, к |
| ружи га гласнику, хтеде нешто рећи, очи му још једном живље севнуше па се склопише, и — угасише |
| чим заклопи велика врата за собом, очи му севнуше пуним изразом сујетне охолости, и он охоло и |
| ред собом.{S} А кад погледа поново, очи му бејаху влажне.{S} Он диже руку и обриса — сузе.</p> |
| погледа, заустави поглед на Гојку, очи му још једном синуше — и издахну.</p> <p>Гојко зајеца, |
| <p>Исаија је пољуби у чело и косу, очи му заблисташе сузом, а он, држећи је на прсима, диже св |
| обуди једног свог друга, па га, казавши му у чему је ствар, поведе са собом у врт.</p> <p>Ушавш |
| а самртно рањена посече на обали узевши му остатак оштрога мача.{S} Али се жртва не јављаше виш |
| добри старче! — рече војвода, пруживши му руку.</p> <p>— С Богом, војводо, срећа те пратила на |
| јко.</p> <p>— У мучионицу, на коло, нек му се раскину пркосни —</p> <p>Као авет проби се кроз р |
| куда под тешком мож’да слутњом, да сам му невера...</p> <p>Оставила сам југ и склонила се овам |
| рајући.</p> <p>— Како да није?{S} Нисам му дао ни зевнути.{S} Да се само мало одоцних, Бог да п |
| ни, кратки али смишљени.{S} А нада свим му је мио поглед.{S} Око његово продире, чини ми се, у |
| Гојко, и из недара извади писмо, којим му Рајко јавља догађај са Маром у горској кули.</p> <p> |
| ске, које је под његовим Марком и зетом му Ђурђем Балшићем стајало према сили Николе Алтоманови |
| у великој части код свакога.{S} Султан му је у радости послао златну сабљу, а шта ће тек бити |
| чи севнуше још јачом светлошћу, а румен му поли образе.{S} Познао је — атонског пустињака...</p |
| један, који је у куту те собице био, он му се окрете и рече:</p> <p>„Хвала, Анђеле, ти си своје |
| при руци напао је, а Јевренос-бег дошао му је после у помоћ.{S} Одважност Хаџи-Ил-бегова донела |
| ашеним противником њиховим.</p> <p>Прво му је говорило осећање према Гојку, друго дужност према |
| м цару јавио се у сну анђео Божји, узео му из руку крваву сабљу и предао Турцима.{S} Зла коб!</ |
| ац његов Властоје, друг је Војихнин Био му је саветник у ратним и државним пословима а такмац у |
| <p>— Говориш из моје душе, — одговорио му је Гојко — али ипак и ја и ти превиђамо две ствари.{ |
| /p> <p>— И сам тако мислим, — одговорио му је Гојко, и на томе је њихово разбирање о уклањању Т |
| одушевљеним речима понови Угљеши, како му ставља на услугу мишицу и мач, главу и живот, захори |
| о спустио, те се у сумраку видело, како му мишица набрецује, кад му се груди од силног узбуђења |
| да ако не све а оно бар онолико, колико му неће бити зазорно.</p> <p>Орфанским јунацима чисто б |
| његова Тома одговараше непотпуно, само му искрено рече да је стари Властоје знатно болан.</p> |
| еликог је, без сумње, рода.{S} Понуђено му је, да прими свету веру нашу.{S} Он је одбио.{S} Ноћ |
| Дидимотику Тома срете код старе, добро му познате, грчке крчме један мали одред богато одевени |
| ом телу не доликоваше очајна збиља, што му на лицу стална изгледаше, као што ни његовом белом г |
| ћеш! — додаваше онај друг Благојев, што му у врту помагаше против нападача Рајковог.</p> <p>— И |
| а <pb n="22" /> у знак захвалности, што му је Властоје једном код Крстопоља на обали Белог Мора |
| мислио, да га не ваља вређати зато, што му није ни у ком случају ни мало на путу.{S} Ани се при |
| естало, отишао је, без сумње љутит, што му се жеља ни у колико није остварила.</p> <p>Ја сам по |
| ваља ковати док је вруће, Љубоје — што му је Тома реко да им треба хитати, а пратилац — што је |
| раше да нападну на мога брата.{S} Пошто му царевић даде достојну награду — скиде му главу са ра |
| <pb n="60" /> мога брата.{S} Виноградар му је био неки Грк.{S} Плашљивица се препаде од Турака, |
| Брижни је Гојко веселије погледао, јер му се чињаше, да је грешио што је мислио, да је бољка д |
| е, да се Рајко јако изненади.{S} За час му многе мисли севнуше у памети, ал’ не могаше краја ух |
| родично веће, па коме су само он и брат му краљ Вукашин</p> <p>Озбиљног лица засела су браћа Мр |
| њу младога Турчина.</p> <p>На један пут му се учини да чује топот коњски.{S} Послуша боље.{S} М |
| приђе коњу, који је, оставивши набацану му траву, дремао.</p> <p>— Лабуде, — рече војвода пљеск |
| ао врховна поглавица обилазио потчињену му Драму и њену област.</p> <p>Ћесарица Ана изишла је с |
| јавио Гојку по поузданом момку, — шапну му Рајко.</p> <p>— Погрешио си.</p> <p>— Што ?</p> <p>— |
| главу.</p> <p>Властоје задрхта, по лицу му се разли нека веселост, диже руку, која се тресла, и |
| ме причања монаховог био пребледео, дах му у грудима бејаше чисто застао, два пута је хтео да п |
| јкова праведна срџба попусти.{S} На мах му сину мисао:</p> <p>— Ко зна, шта је могло бити ?</p> |
| слути.{S} Гонилац бегунца зна, ал’ грех му цео не слути.</p> <p>Бегунцу је пут мало познат.{S} |
| адан, па радо прихвати понуду, а старац му задовољно причаше о своме познанству с покојним Влас |
| <p>Гојко пољуби ту суву руку, а старац му даде знак да се дигне.{S} Он устаде, па седе до оца |
| ступи Гојко страшног изгледа.{S} Огртач му се са десног рамена мало спустио, те се у сумраку ви |
| <p>Љубоје се замисли.</p> <p>— Рећи ћеш му, да га позивам ја, да дође к мени, — рече после неко |
| вим смркне, сићи ћеш Гојку, и отворићеш му слободан излаз.{S} Казаћеш, да чиниш по моме одобрењ |
| летњег дана, очекиваше своју нову, још му непознату, познаницу, која се на скоро врати ка јели |
| л' све је мање, краће и мирније.{S} Још му је сва нада у јединцу Гојку, честитом младом војводи |
| љубави већ и поштовања.{S} Он је у речи мудар, умом окретан, његови су одговори пуни, кратки ал |
| а се још радије креће, да буде мио гост мудријем.</p> <p>— Надмудрио сам лукаве саветнике немоћ |
| Ана, а још више Љуба, блажила је тугу у мудрим речима ученога Исаије.</p> <p>Монах Исаија у час |
| агим исповедником, стајаше узрујан пред мудром и добром деспотицом Љубом.</p> <p>— Познајеш ли |
| спотовине у часу, кад ми је његов глас, мудрост његовог ума и јунаштво срца његовог било најпот |
| хнином, о старим данима ћесарице Ане, о мудрости деспотице Љубе, о благости и доброти лепе рођа |
| о и живо, говорио је и као деспот и као муж, и као јунак и као човек од срда, па кад је хтео да |
| да страхује за се ни после смрти свога мужа, па се могла више повући у се и са својом нећаком |
| И да ме грло не послужи, да добаци моје муке и невоље до браће, која пролажаху недалеко од мога |
| ојска силног Матије Кантакузена, коју с муком разбисте.</p> <p>Турци одговараху једним узвиком: |
| ви се јако обрадоваше, глас пролете као муња кроз град и подграђе, а звона ударише на благодаре |
| А гдегде жерав, који је негда летео од муње брже, стоји крај мртва ратника па тужно вришти, а |
| p> <p>Он говораше Томи:</p> <p>— Султан Мурат је у Малој Азији.{S} Опсео је с војском град Бигу |
| {S} Опсела га силна војска турског цара Мурата, брата преминулог царевића Сулејмана, срећног ос |
| надања.{S} А ако си после тога дочекао мутан и облачан дан, који је однео собом и твоје добро |
| му није извесна смрт честитога родитеља мутила душу, на небу његове среће не би било, мишљаше, |
| о доброга господара.</p> <p>Марица тече мутна и крвава, и односи коње и јунаке, токе и челенке. |
| — Војводо, ја хоћу напред да запливам у мутне таласе турске крви.{S} Расклон’те се, јунаци!</p> |
| левената.{S} Струма и Места, Бистрица и Мутница и многе друге реке, што се у правцу од севера к |
| тило кратке равнице на левој обали реке Мутнице.</p> <p>Кад грану зора и они стигоше под источн |
| вељама.{S} Ту је спадао и један млин на Мутници, речици недалеко на <pb n="23" /> запад од Драм |
| <p>На утоку великог планинског потока у Мутницу, чекали су хајкачи са хртовима господу.{S} А не |
| на мача изненади, и он пусти поглед низ мутну воду, као да тражаше јунака, кога самртно рањена |
| ена и била.{S} Њој је живот био тежак и мучан, а стазе животне посуте трњем и невољама.{S} Тако |
| олугласно додадоше:{S} Мир и покој вам, мученици!</p> <p>— Сестро, — рече мало после Јефимија, |
| p> <p>Гојко је њу разумео.{S} Али га је мучила неизвесност послова у Драми, која је добила ново |
| браће, која пролажаху недалеко од мога мучилишта, ко зна шта би од мене још било.{S} Не говора |
| p>— Нећу, да те убијем одмах, већ да те мучим, Грче неваљали! — викаше старац.</p> <p>Онај друг |
| <p>— Никад! — понови Гојко.</p> <p>— У мучионицу, на коло, нек му се раскину пркосни —</p> <p> |
| предстоји борба и ко зна колико дуга и мучна војна с Турцима.{S} Између нас и Византије било ј |
| p>Кад Угљеша би поред деспотице, кликну мушки и отворено:</p> <p>— С Богом! — па ободе коња.</p |
| за мегдана, крете, а у граду остаде од мушких само нешто слугу и стараца.</p> <p>Напред, пред |
| еминуо, старац се промени.{S} Издаде га мушко држање, освоји срце, па се над мртвим Војихном за |
| поднесену икону.</p> <p>Гомиле народа, мушког и женског, старог и младог, које се бејаху из по |
| де ичега.</p> <p>Кад сам с очева гроба, на коме сам онесвешћена лежала, устала, прихватила ме ј |
| е сам остао код студенца.</p> <p>Ту га, на положеном деблу једног скоро обаљеног храста, затече |
| је један од првих и најлепших залогаја, на које је зинула гладна чељуст змаја османског, који ј |
| ти и закриљу приводим листак са стабла, на коме сам и сам био до сада једна и то по готову сува |
| авнице међу тврдим и богатим градовима, на морску обалу наслоњене, деспотовине Угљешине.</p> <p |
| Угљеша се упути право великим вратима, на којима је још стајао превес, што је покривао грб Вој |
| пе а који много штетне кише.{S} Он зна, на којима се изворима скупљају виле, где се купају, как |
| на крају целог похода два се дворанина, на омањим коњићима, шале:</p> <p>— А како да ти не буде |
| ила тада у осамнаестој години.{S} Лепа, на супрот топлом сунцу свога завичаја, плавојка привлач |
| о, напред и назад газећи и тлачећи све, на што наиђу, ударајући и убијајући ногама, док и сами |
| да води своме двору своју љубу, па је, на послетку, и као врховна поглавица обилазио потчињену |
| и сувише источену крв за ново бојиште, на коме ћемо бити — рекох ти једном — или први победиоц |
| ли ми, ако волиш, копај гроб онде више, на оном обронку.{S} Поздрави све — ах — све — и деспоти |
| је други пут мислио.</p> <p>— А не би, на послетку, било на одмет и да се једном скрасим после |
| , и деспотица је већ била, забаве ради, на позлаћеном ђерђеву своме почела неки вез.{S} Једног |
| некога.{S} Лагано устаде и протрља очи, на које се већ почео сан навлачити.{S} Изиђе у двориште |
| ешки палош, држећи га, руком за балчак, на рамену са врхом далеко и право напред истуреним.</p> |
| ничећи се на северу Козјаком и Витошем, на југу Гвозденим Вратима а са запада Овчим Пољем, које |
| ом оделу војводском с високим калпаком, на коме се лелујала челенка и велико шарено перо нојево |
| рада Драме седели су за каменим столом, на коме је стајао кондир са пехарима, стари Властоје, н |
| мога поочима дошао је други властелин, на кога су се сви жалили.{S} Несуђени војно мој долазио |
| ења и првога детињства но што је место, на коме смо сада.{S} Ја сам из Галипоља у мореузу лепог |
| p>Ал’ турска војска боље знађаше место, на коме је, и краљ поче са својима корак по корак одсту |
| у десној руци нож, приђе, мало погнут, на један корак до Рајка, исправи се, измахну ножем у ст |
| ма мотри звезду једну, необично сјајну, на небу.</p> <p>И сада је утонуо у то гледање, занео се |
| ! — понови Гојко.</p> <p>— У мучионицу, на коло, нек му се раскину пркосни —</p> <p>Као авет пр |
| на смрт честитога родитеља мутила душу, на небу његове среће не би било, мишљаше, никаквог обла |
| > <p>Обојица ћутаху подуже, док старац, на послетку, прекиде ћутање:</p> <p>— Из далека си, вој |
| жају; виде се на западу Гвоздена Врата; на северу је каменити Мелник на Бистрици; јужно се отва |
| часника а до њих трубач <pb n="133" /> на зеленку.{S} На челу коњаника, који су у лепом и прав |
| м са непуном стотином првих војника.{S} На Галипоље нападоше око пола ноћи.{S} Браћо, страшно л |
| синовац ненадмашнога витеза Момчила.{S} На њих се све можеш ослонити као на најпоузданије стубо |
| и пре, док се све о сваком не сазна.{S} На мах се одлучи, да нагласи Ани догађај у лову.{S} И о |
| се борити против азијатских варвара.{S} На њему је право проклество.{S} Он је сина свога ослепи |
| брзо смањивало и на послетку ишчезе.{S} На дати знак хајкачи са других страна почеше свој посао |
| дати, да и даље буде !</p> <p>— Не.{S} На прагу је војна.</p> <p>— Војна? с ким?</p> <p>— С не |
| му је радо давао проније за уживање.{S} На тој земљи стари је ратник постајао у неку руку башти |
| <p>— Војводо, ти се можеш склонити.{S} На страни, од куд дође данас краљева војска, нема још н |
| > <p>Гојкова праведна срџба попусти.{S} На мах му сину мисао:</p> <p>— Ко зна, шта је могло бит |
| рагаш, и њихов стриц војвода Богдан.{S} На њих можемо рачунати?</p> <p>— Можемо.{S} На вратима |
| их можемо рачунати?</p> <p>— Можемо.{S} На вратима деспотовине браће Дејановића већ куца османл |
| их трубач <pb n="133" /> на зеленку.{S} На челу коњаника, који су у лепом и правилном поретку и |
| собе.{S} Она устаде и приђе прозору.{S} На пољу је месечина, те могаше одмах познати Рајка.</p> |
| се вечито је по катунима, па се свико̑ на самоћу по неколико недеља.{S} Он уме читати звезде, |
| одмор.{S} Не дођох да се одмарам, већ — на позив братски — да с вама послујем.</p> <pb n="99" / |
| полугласно рече:</p> <pb n="58" /> <p>— На твоју главу.</p> <p>Мало после зашкрипеше вратнице и |
| тва у светом храму поузданија!</p> <p>— На ипак неће нашој срџби на свагда умаћи! — заврши Гојк |
| поузданим гласом рече Угљеша.</p> <p>— На Цариград најмање можемо мислити, — напомену Вукашин. |
| душа остала гладна после тога?</p> <p>— На моју душу грех, ал’ ја мислим, да је било довољно, — |
| уми кршећи суве гране високих грмова, а на вратима се те собе указа — Рајко.</p> <p>Тома одступ |
| ња, која је његову душу често морила, а на место њено дошло је мило и радосно сазнање.{S} Празн |
| је малени поток квасио велике стене, а на врху провалије указа се на коњу неки јунак, који је |
| точној половини Угљешине деспотовине, а на њ је уздигнут највећи противник његов.</p> <p>Вреди |
| нке већином су се после тога разишли, а на дому Војихнину остала је само некадашња дојиља њена |
| врата на њиховој соби отворише широм, а на њих ступи Гојко страшног изгледа.{S} Огртач му се са |
| е соколе, па се онда са њима свађају, а на крају целог похода два се дворанина, на омањим коњић |
| па и сама моја звезда гине, тамни.{S} А на супрот њој, ено погледај, мало даље на истоку звезда |
| де.{S} То је <pb n="88" /> његово.{S} А на нас он никада неће отворено и витешки напасти.</p> < |
| </p> <p>Она је међу тим у својој соби а на грудима Видосавиним лила сузе, јадајући се:</p> <p>— |
| Да, старој омрази даје маха, кад треба на новој мисли радити.{S} Ваља штедети и сувише источен |
| вима <pb n="47" /> ваљало бојати сукоба на граници са непријатељем.</p> <p>Томи је било мало не |
| ени крст дићи, а потомци изгинулих Срба на Срб-синдигију љуто ће нас казнити.{S} Нама ће Алах у |
| ногих се кућа кренуше по неколико глава на војничко збориште.</p> <p>— Нашег властелина зове ње |
| одмогао а Гојку помогао, да стече права на милост Анину и руку Марину.</p> <p>Јако поремећен у |
| ме сам постигао двоје: стекао сам права на неограничено поверење и љубав њихову, и ћесарицу ћу |
| ању.{S} Гласници су летели из Жегљигова на све стране деспотовине, позивајући властелу и градск |
| рк из Прависте, која је неколико часова на запад од Крстопоља.</p> <p>— Од куда ти овде, Анђеле |
| ца Љуба проводила је по неколико часова на високим градским бедемима или на кули мотриљи.{S} Из |
| ију.{S} Завидљив слави његовој, сада га на гозби отрова Лала-Шахин!{S} Правоверни!{S} Наша ће с |
| говог војводу младог Гојка.{S} Хвале га на далеко, да је честит јунак.{S} А деспот га, веле, зо |
| ина, огрезао у крви и ранама, долази да на општи ужас и изненађење буде зао гласник, да је Плов |
| мира за њ повољне.{S} Нудимо обавезу да на његове земље нећемо нападати па ни на земље његових |
| оиста бејаху од Пловдина, тврдога града на половини пута између Дренопоља и Средца.</p> <p>Плов |
| сле неколико тренутака изиђоше из града на коњима Тома и Љубоје са једним пратиоцем коњаником и |
| ане високе куле, као и нехотице погледа на звездано јато.</p> <p>Љуба то спази, а он јој, да је |
| реци Јасно бејаше, да је одатле заседа на мах побегла.</p> <p>— Беже кукавице, — јасно рече Го |
| </p> <milestone unit="*" /> <p>Дан хода на запад од оног крвавог поља код Чрноменских Лугова а |
| ви ли се и та зађевица пре нашег похода на Османлије, и њихово ће оружје бити поред нашег.</p> |
| некога сад у позно доба, кад се стража на главним вратима првога бедема два пута већ променила |
| препатио племенити витез — Љуба показа на Гојка — и други јунак, Рајко, а душу његову каквом б |
| а ухватити.</p> <p>У том се Рајко указа на отвореним вратима.</p> <p>— Ступи, Рајко! — позва га |
| па се онда дохвати пута, што се одваја на исток и преко Мосинопоља и Перитеориона прелази гран |
| ни мач.</p> <p>После неколико тренутака на мост ступише мож’да последњи, који се са српске стра |
| у, одгурну се рукама и у врту се дочека на ноге, клецнувши.{S} Тако постоја неко време, па се л |
| е охолости, и он охоло изиђе из ходника на терасу, од које су се спуштале степенице у градски в |
| <pb n="25" /></p> <p>Рајко стиже Гојка на малим каменим степеницама.</p> <p>— А зна ли за твој |
| поте! — радосно прозбори Гојко. — Хвала на такој задаћи и великој милости.{S} А ја ћу бити први |
| споштина је са монахом Исаијом вечерала на кули а остали ловци и хајкачи окупили су се око вели |
| ма коњица се турска раздели на три дела на северном крају Чрноменских Лугова.{S} Два одељења за |
| мало више оног места, где је она хтела на чунићу прећи.</p> <p>Гојко јој о себи рече, ко је и |
| нио је, те је од амазонке Јелене почела на брзо постајати мека женска природа, каква Је у почет |
| b n="83" /> <p>Ту је Ана чешће долазила на вечерње или зором на јутрење.</p> <p>Један пут јој Т |
| у колибу.</p> <p>Цела се колиба делила на три дела.{S} С поља се улазило у простран предњи њен |
| обна војна.{S} Рођена се браћа поделила на два логора.{S} Једни су бранили старог краља Дечанск |
| потресен губитком најпоузданијег крила на граници.</p> <p>— Једна са свим утрну! — рече скоро |
| <p>— С Богом, војводо, срећа те пратила на путу! — одговори старац.</p> <p>Па се онда присети:< |
| о линуше, он опет пољуби двоглавог орла на дршку, и крену коња.</p> <p>У силној тузи пођоше за |
| ихна, и о деспотици Љуби, која је дошла на погреб свога оца.{S} Говорило се о тузи у дому Војих |
| им речима понови Угљеши, како му ставља на услугу мишицу и мач, главу и живот, захори се велика |
| <pb n="152" /> <p>Дан хода од Дренопоља на северозапад ка Пловдину налазе се Чрноменски Лугови |
| што му је Властоје једном код Крстопоља на обали Белог Мора спасао живот од морских гусара.{S} |
| У исти мах се, дохваћен џилитом, заљуља на своме коњу један крајишник до Вукашина.</p> <p>— Коњ |
| старији, био јунак, који слабо помишља на свијање гнезда свога, а Љубоје је и о томе размишљао |
| аста Синише, који је у дубоким годинама на самртничкој постељи, али нам не може бити од помоћи. |
| е једва уздржала, да одмах и пред свима на дворишту не падне Видосави на груди и да јој у сузам |
| ш неко време, а старац, наслоњен леђима на повећу камарицу сламе и седећи на некој кожној прост |
| об!</p> <p>Тешка слутња паде и осталима на душу.{S} Ућуташе и замислише се.</p> <p>Нему тишину |
| јахали су соколари са изученим соколима на руци, а хајкачи мож’да већ <pb n="48" /> нестрпељиво |
| после дужег лутања по српским областима на послетку скрасио.</p> <p>Са свим незнатног рода из о |
| p>Гојко дочека Тому тако силно, да Тома на мах изгуби смелост, и баш у тренутку, кад Гојко изма |
| ејасно.{S} Али је још више уби, кад Ана на то одговори :</p> <p>— Ко зна, шта се крије у најбли |
| и неку нејасну звеку, која се с времена на време пажљиво отклањаше.</p> <p>Једноме се учини одј |
| Ареопагита, прекидајући посао с времена на време, кад је ваљало обилазити велико манастирско им |
| наступила је хладовина, коју с времена на време помаже лак поветарац, што се, реко би, одбија |
| а, кога су умолили да подсети Костадина на погодбу и ма њихово право, да само за себе копају а |
| тврђења, а остали се одмараху око млина на пољу, и ако је већ јаче било захладнело.</p> <p>У су |
| орну савлада и преваром освоји сан, она на мах скочи, јер јој се учини да чује рог, који објављ |
| менила, и кад је звоно са високог торња на истим вратима огласило подграђанима да је равно пола |
| цара.{S} С тога, кад дође на ред љутња на многе неугодности, које се данас осећају због метежа |
| лази границу па окрећући на север удара на Дидимотику до Дренопоља.</p> <p>Кад се осетио довољн |
| ловачким; ту деспотица Љуба и лепа Мара на обученим коњима својим са лаком стрелом и тулом о ра |
| осник пророчки нагласио најезду Азијата на наше крајеве, ја више не двоумим.{S} Ти га се сећаш, |
| p> <p>"Синовче, иди и нареди нека врата на граду буду отворена за нас.{S} Срећа нас издаје!"</p |
| мој стриц могао спасти, али да су врата на граду била затворена. <pb n="37" /></p> <p>— Много с |
| /p> <pb n="68" /> <p>У тај се мах врата на њиховој соби отворише широм, а на њих ступи Гојко ст |
| аћајући се једне вечери са малог излета на коњима Тома је био добро расположен.{S} У друштву са |
| зликовца.</p> <p>Рајко се упути из врта на двориште и даље, од куд се глас стражарев чуо.</p> < |
| ако је и било.</p> <p>Видосава се саста на само са Исаијом, и каза му све.</p> <p>Стари се мона |
| мајку у једној опсади Мосинопоља, места на путу из Крстопоља за Перитеорион, одрасла, брижно од |
| у у опште не би требало ни да има места на таком збору и световању.</p> <p>Изишавши с већа, Рај |
| деспотицом и Маром, а Јелена, навикнута на невољу, трпељиво сношаше терет, али се и надаше.</p> |
| може казати, са које ће стране несрећа на деспотовину нашу навалити?{S} Врло лако може да дође |
| а метну на суво место.{S} За тим набаца на њ танког грања, бирајући са велике гомиле оно оздо, |
| ћи пут, а мало после чу се звека ланаца на покретном <pb n="11" /> мосту код бедема и шкрипа кљ |
| и да поред ватре пролазе лагано двојица на коњима.{S} Напреже вид и спази, како се један одвоји |
| а је сила мања.{S} Има нас по четворица на једнога њиховог.{S} Али не заборавите, да победа ниј |
| под једном жалосном врбом крај студенца на једног војника, гласника браће Дејановића.</p> <p>Гл |
| се дигне.{S} Он устаде, па седе до оца на постељу.{S} Отац узе његову леву руку у своје обе, п |
| дах подземнога света.</p> <p>И као туча на родну њиву спусти се рука сваког коњика турског на ж |
| е изненађен — Тома Теологита.{S} Угљеша на његово место за заповедника војске целе драмске обла |
| а ноћна тмина прими тако проливену крв на своју душу.</p> <p>Тада се разлеже разбојиштем глас |
| ву спусти се рука сваког коњика турског на жртву, која му бејаше најближа.</p> <p>— Алах, ил-Ал |
| Урош са царским скиптром и круном, кад на њој нема истинског благослова!{S} Господа се са свим |
| е је он становао и одакле је леп изглед на море.</p> <p>На питања његова Тома одговараше непотп |
| их још једном погледа, заустави поглед на Гојку, очи му још једном синуше — и издахну.</p> <p> |
| но, да је Пловдин пао и да је дошао ред на деспотовину Дејанових синова.</p> <p>Монах је био за |
| е много!{S} Дакле, сад је дошао већ ред на мене.{S} Још сутра ћу стати ногом змији на главу! — |
| Млади витезови!{S} Вукашине, то је све на шта се ослонити можемо! — рече значајно Угљеша, глед |
| додаде Рајко.</p> <p>— Доста је клетве на тебе пало, — говораше мало после као за себе војвода |
| лену, која му, лијући крупне сузе, паде на груди.</p> <p>Исаија је пољуби у чело и косу, очи му |
| оња, па и сам, прободен са стране, паде на земљу.</p> <p>— Хвала Богу, ја сину вратих, што оцу |
| а се скотрља па јој овлажи образ и паде на руку.{S} Она се трже, па брзо, да је ко не затече, < |
| p>Нож сину, нешто закркља, нападач паде на земљу, а нечији се глас продра:</p> <p>— Зликовче, н |
| окнима затресоше а дах прве зиме стаде на заповедничко место своје.</p> <p>У тај се мах Исаија |
| а за њом и Гојко.</p> <p>Рајко застаде на степеницама.{S} Једва дође себи, а онда понови:</p> |
| њему довео онда, кад јој се он престаде на свагда надати.</p> <p>Рајко је био ведар и весео, на |
| деспоте! — одговори Љуба.</p> <p>— Овде на кули мотриљи? у ово доба?</p> <p>— Свуда и увек, где |
| мо мишљу о одржању оне снаге, коју овде на југу затекосмо.{S} Шта је даље било, познато ти је.< |
| е са њим пољуби.</p> <p>Гојко их одведе на кулу, где је он становао и одакле је леп изглед на м |
| ђе дугачком стазом до половине, па седе на камену клупу с леве стране.</p> <pb n="121" /> <p>Гл |
| рања крај ватре да се суши, па сам седе на велику једну главњу с друге стране огња, а домаћин п |
| ти?</p> <p>— Све!{S} Погинуће од заседе на путу.</p> <p>— Врло добро Он треба да буде нападнут |
| е и даље.</p> <pb n="115" /> <p>Војводе на двору мога поочима и они из жупе искрено жаљаху свог |
| ас је дужност најумнијој глави, да буде на своме заповедничком месту.{S} То место није моје ил’ |
| крете да походи доброг старца и да буде на вечерњи.{S} С њом пође — по њеној жељи — Мара и само |
| новића, да га са својом војском принуде на предају, а сам се крепу да се састане са Угљешом, па |
| >Бегунац се поведе, а оштри палош наиђе на врат и главу његову, и не заустави се.</p> <p>Гонила |
| е.{S} Мара пође тим степеницама и изиђе на горњи бој, где су биле две малене собе са једним пре |
| е за великога цара.{S} С тога, кад дође на ред љутња на многе неугодности, које се данас осећај |
| <p>— С тобом је свршено!</p> <p>И пође на Гојка, заповеднички викнувши Љубоју:</p> <p>— Војвод |
| аве огласи долазак њихов, Гојко им пође на сусрет.</p> <pb n="66" /> <p>Њихов га долазак изнена |
| тку иза шибља указа и у два скока стиже на знојавом Лабуду Гојко.{S} Нападачи, изненађени, пуст |
| е! — умеша се трећи. — За веру и полазе на неверника.</p> <p>— Вера ће и помоћи, да се победи н |
| до Свете Горе.{S} Ту <pb n="114" /> је на брзо склопио очи, а ја, тужно сироче од непуних дван |
| сава, разговарајући се о војни, која је на прагу</p> <p>Јелена, говорећи с Видосавом, уочи неко |
| .{S} Он је дигао тешку анатему, која је на народ српски била бачена, кад је српска црква постал |
| свога завичаја, плавојка привлачила је на се пажњу и душевним и спољним украсима.{S} Стари се |
| рихвати узде од Угљешиног коња, који је на мах стао као укопан.</p> <p>— Поздрављам те, господа |
| бу, па се саже и подстаче огањ, који је на сред тога дворишта лагано горео.{S} Намести ситнијег |
| е ка ћесарици већ ка своме оцу, који је на самрти.</p> <p>Гојко се пожурио и одмах кренуо.</p> |
| них срдаца. <pb n="28" /></p> <p>Али је на скоро за тим нагла смрт Војихнина помутила ведрину с |
| диже руку, која се тресла, и спусти је на главу Гојку:</p> <p>— Да си благословен! — прошапта |
| чи му заблисташе сузом, а он, држећи је на прсима, диже своју главу и очима гледаше горе, као д |
| ара скиде с груди амајлију, која јој је на свиленом гајтану висила о врату, пољуби је и даде Ви |
| раљ нашем деспоту, а он нама — напао је на његову војску Алтомановић.{S} Он мисли, да се корист |
| епом и правилном поретку ишли, јахао је на доброме белцу стегоноша.{S} Широки и златом извезени |
| ињао.</p> <p>Његов стриц Момчило био је на гласу јунак-левента, а земљиште првих његових витешк |
| , да њој није још време.</p> <p>Тако је на путу провео добра два месеца.</p> <p>Зато је у Драми |
| помену Вукашин.</p> <p>— Да.{S} Тамо је на престолу убица свога сина.{S} Јован пети Палеолог не |
| од Драме а близо великог моста, што је на јужном путу за морску обалу и Крстопољ, била је стар |
| манастира, у Меникејске Горе.{S} Ту је на миру настављао свој превод богословске књиге грчкога |
| д неког доба дању управља погледе своје на исток путем крстопољским, а ноћу, опет тамо окренут, |
| ше се довољно разабрати од утисака које на њ учини та женска.</p> <p>Сунце је нагињало западу, |
| еће, које у позлаћеним светњацима стоје на столу.</p> <pb n="94" /> <p>— Ми идосмо до сада одва |
| и будан снива, прелазећи с једне слике на другу и од једне успомене ка другој</p> <pb n="103" |
| p> <pb n="44" /> <p>Прошавши и коњанике на претпоследњим вратима, дође Угљеша са осталима до по |
| Гледаше звезде, које су слабо трепериле на небесном своду, па онда спусти главу у обе шаке од р |
| а које се већ видело да се стално мисле на Балкану настанити.{S} Али раздељеној, несложној и за |
| суза.</p> <p>У тај мах стражар са куле на бедему огласи да граду долази неки ненадни гост...</ |
| и орлов лет, како се бејаше упутио даље на запад.{S} Овај други хитац не промаши, и орао вијући |
| на супрот њој, ено погледај, мало даље на истоку звездано се јато множи, а сјајна једна звезда |
| сецајући пут утиче у Марицу, а још даље на северу упоредо са њим тече још један поток, који се, |
| , славе и величају, како односе мегдане на бојном и љубавничком пољу ?{S} Не!{S} У овим је крај |
| ће у људском животу, још су крваве ране на души мојој.{S} Још не могу да са тим раскинем.{S} Бл |
| не са витешким левентовањем и да остане на свагда код свога господара, Угљеша му је радо давао |
| испред Алтомановића, и смера да нападне на краљев град Призрен.</p> <p>— Помогне ли Бог нама, Б |
| во, везан.</p> <p>Искочивши, он нападне на старца, који врдну мало у страну, те га нож дохвати |
| ј нам лист шаље природа, да нас опомене на пролазност века човечјег.{S} Не губимо времена.{S} М |
| тократно, ваљајући читаве таласе забуне на логор, који се на мах прену из кобнога сна.</p> <p>— |
| атле се спремаше војска српска да груне на зидине турскога Дренопоља, које бејаше због тога у с |
| ово, намерно удешено, ружичасто гледање на тамне стране државних прилика Угљешу је у почетку об |
| же, имао је слободније руке за спремање на отпор Турцима.{S} Али баш у часовима, кад се одушевљ |
| му Тома. — Не сме пасти ни сенка сумње на нас за то убиство.{S} Да тако буде, поступи овако: о |
| еколико војвода.</p> <p>Логотет се попе на камени наслон, који је стајао у сред дворишта служећ |
| >— Ах! то је она! — јекну Рајко, ал’ се на питање монаха, који, такође узбуђен, скочи, брзо при |
| ике стене, а на врху провалије указа се на коњу неки јунак, који је јурио право у пропаст...{S} |
| у, још му непознату, познаницу, која се на скоро врати ка јели.</p> <pb n="113" /> <p>— Витеже, |
| ве даље губише ка југу.</p> <p>Врата се на један мах отворише, и на њима се указа — Тома Теолог |
| 4" /> се у бескрајност пружају; виде се на западу Гвоздена Врата; на северу је каменити Мелник |
| у — скиде му главу са рамена, навезе се на сплавовима сам са непуном стотином првих војника.{S} |
| а је бура са свима неприликама, које се на таком путу могу доживети.{S} Гусари нас опљачкаше, а |
| есе.</p> <p>А сва ова ломљава вођаше се на крајњој десној страни густе лесе, која се око Угљеше |
| ин, недалеко од Српског Гумна појави се на брегу, који стрмо падаше, у крви и ранама огрезао ви |
| {S} Једна окрзну по руци Гојка, који се на мах лати мача и узде коњске.{S} Научени коњиц осети |
| читаве таласе забуне на логор, који се на мах прену из кобнога сна.</p> <p>— Оружје!</p> <p>— |
| врата уђе у велики дворски врт, који се на крају завршавао шумицом.</p> <p>Био је сетан и забри |
| вернога пријатеља Рајка.{S} Укаже ли се на <pb n="40" /> далеко прамен магле и путне прашине, у |
| а.{S} Војне су биле доста честе, али се на њих ишло весело.{S} Млади су људи веровали, да Душан |
| рикну нови талас турске силе и сломи се на деспота и његов одред.</p> <p>У крваву сечу утону св |
| о испод подграђа серског тече — чини се на високој кули мотриљи, да се осећа, како се небесни с |
| је много овлажила, па устаде и упути се на поље, одакле је по ново чуо глас.</p> <p>— Помози Бо |
| дина и Драгаша Дејановића, граничећи се на северу Козјаком и Витошем, на југу Гвозденим Вратима |
| , разлетајући се двориштем.{S} Капци се на окнима затресоше а дах прве зиме стаде на заповеднич |
| све видније искаче на површину, док се на послетку не заблешти цела слика у пуном сјају миле с |
| Ево сна, па га тумачи.{S} Љушкао сам се на облаку дуго, дуго, док ти се облак као провали или р |
| у отаџбину, а ја ни то.{S} Родио сам се на малом острву у Архипелагу.{S} Љубав ме, чиста љубав, |
| шао је у стан Момчилов Тома.{S} Дуго се на само разговарао са МомчилОм, и остао је у његову ста |
| аде од врта, ухвати се за зид и лако се на њ попе.{S} Леже по њему, послуша мало, па се прекрет |
| скромније границе.</p> <p>Помишљало се на војну, а свет је знао чак и то да се млађи брат десп |
| ле настаје патња.</p> <p>Навезли смо се на море, да се за време склонимо негде око Свете Горе.< |
| Бог.</p> <p>У највећем окршају, што се на ивицама са свих страна логора водио, захватајући све |
| е по њему, послуша мало, па се прекрете на страну, одгурну се рукама и у врту се дочека на ноге |
| са — сузе.</p> <p>Уздахну, па се окрете на страну, а руком подлакти главу.</p> <p>...{S}Не, оди |
| Не, ћесарице милостива!{S} Само немојте на то мислити!</p> <p>После неколико тренутака Видосава |
| м пламене љубави своје загрли, притиште на груди, и на чело јој стави први, тако дуго жуђени, п |
| , не би ли наишли на нападаче и у опште на сумњиве људе.{S} Али није заборавио и да им тачно оз |
| з града и да му китом цвећа каже, да ће на њега непрестано мислити и њему се надати.</p> <p>Гој |
| И деспотица ће поћи с тобом.{S} Ићи ће на гроб свога преминулог оца.{S} Поћи ћете још сутра у |
| Једне вечери Угљеша сазва ратничко веће на коме одређиваше нове дужности војводама и издаваше н |
| } Ветрић је ћарлијао, а зелено је лишће на дрвећу шумило.</p> <pb n="122" /> <p>Рајко с главом |
| p>Млади певач оштрим мачем пресече жице на цитри.{S} Жице тужно писнуше, а певачу очи засузише. |
| во пут за Сер, дохватило кратке равнице на левој обали реке Мутнице.</p> <p>Кад грану зора и он |
| у, из кога воде широке камене степенице на поље.</p> <p>— Тако је, — одговара му његов другар. |
| веселији.</p> <p>Силазећи низ степенице на кули, где оставише Угљешу са његовима да се сном кре |
| отимље од заборава, све видније искаче на површину, док се на послетку не заблешти цела слика |
| жаше јунака, кога самртно рањена посече на обали узевши му остатак оштрога мача.{S} Али се жртв |
| ити.{S} Ево погледајте! — и Тома повуче на више левом руком рукав са своје деснице показујући А |
| јако разгорела те пламеном осветљаваше на далеко, чисто позлаћујући жуту сламу унаоколо, <pb n |
| све.</p> <p>Стари се монах једва држаше на ногама од силног и тешког изненађења.</p> <p>— Добро |
| ме тамо, — рече Мара.</p> <p>То бејаше на самој ивици планинској, онде где кроз средину планин |
| — упита старац војводу, који већ бејаше на коњу.</p> <p>— Војвода Гојко, син покојног војводе В |
| се, забринуте што се вече брзо спушташе на земљу, пожурише граду.</p> <p>Кад се појавише из црк |
| је падала низ леђа — одиста и не личаше на обичну ни властеоску ни нижега реда женску.</p> <p>А |
| {S} Он као господар Срема не мисли више на одржање царевине.{S} Синиша, царев стриц, устао је у |
| љи а мање питом, мож’да и не личим више на <hi>твога</hi>, Угљешу.{S} Али — опрости!</p> <p>— Г |
| гљешина деспотовина продужавала највише на исток, од састава Струме и Струмице па све до велике |
| шта то може бити, Тома и вођа продужише на само разговор, лагано се удаљујући од крчме путем.</ |
| тојем.{S} Године и буре живота навалише на њ, те саломише некадашњу његову дурашност.{S} Ређе с |
| и какав обичан ратник, па радо навалише на онога, да и њима повери тајну снаге и вештине своје. |
| пле сузе, што се из њених очију пролише на руку Гојкову...</p> <p>— Синко, нека те Бог благосло |
| вим гомилаху.</p> <p>Ловци се наслонише на руке подлактивши се, да мало продремају.{S} Певци уч |
| а кроз град и подграђе, а звона ударише на благодарење и богомољу.{S} И после неколико тренутак |
| вље севнуше па се склопише, и — угасише на свагда!</p> <milestone unit="*" /> <p>Прошла је поно |
| га прихвати, па га скидоше, и спустише на земљу.</p> <p>Љубоју се лице смрачи, загледа се у Ра |
| ити.</p> <p>За тим Тома и Љубоје седоше на своје коње и пожурише се.</p> <p>Било је око заранак |
| стира.</p> <p>Угљеша, Љуба и Мара одоше на кулу, која је млину и његовим зградама давала изглед |
| за Драму, а кад овамо стигоше, наиђоше на још хладније и затегнутије прилике.</p> <p>Угљеша је |
| тмину.{S} Остали за њим.</p> <p>Наиђоше на чету војника.{S} Трубе огласише знак, а чета кликну: |
| Византији починише.{S} Они се извезоше на суво, а случај их намери баш на страну, где бејаше в |
| p> <p>Врата се на један мах отворише, и на њима се указа — Тома Теологита.</p> <pb n="53" /> <p |
| бави своје загрли, притиште на груди, и на чело јој стави први, тако дуго жуђени, пољубац...</p |
| тако мислим, — одговорио му је Гојко, и на томе је њихово разбирање о уклањању Томином свршено. |
| устукла испред наше.{S} Деспот рачуна и на њихову снагу.{S} Уклањање с високог велмошког места |
| сто своме стану он скрете поред двора и на мала врата уђе у велики дворски врт, који се на крај |
| к је обилазио омање тврђаве прелазећи и на леву обалу Месте ближе граници, Тома Теологита бејаш |
| алица срца.{S} Па ипак је неко наишао и на ту тајну стазу сазнања љубавних снова Љубојевих.{S} |
| има гледаше горе, као да тражаше небо и на њему Господа.</p> <p>— Тебе, Бога, хвалим! — оте му |
| /p> <p>Тако се друштво брзо смањивало и на послетку ишчезе.{S} На дати знак хајкачи са других с |
| отице!{S} Да сам мислио остати у Серу и на овоме, што имам, не бих се ни на ову лествицу земаљс |
| , а часови лете.{S} Праштајте!</p> <p>И на мах изиђе.{S} Рајко се присети, и брзо пође за њим, |
| слушати, — расправљаху трећи.</p> <p>И на томе се обично свршивало.</p> <p>Међу тим је и Тома |
| задахне јаче земљу и њен свет.</p> <p>И на тој кули има некога сад у позно доба, кад се стража |
| ј тамо, да овде има једно срце, коме би на сјају једних очију и топлини душе једне било свуда д |
| — кликташе краљ Вукашин, кад се сукоби на североисточној страни логора са Турцима.</p> <p>— Ју |
| нија!</p> <p>— На ипак неће нашој срџби на свагда умаћи! — заврши Гојко.</p> </div> <div type=" |
| логотет заврши читање, Угљеша се појави на прозору с Аном и Љубом, а свет их весело поздрави, п |
| крипа кључева у великој гвозденој брави на градским вратима.</p> <p>Деспотица погледа Угљешу.</ |
| анесен ненадном срећом својом, заборави на то.{S} Тек кад је сазнао за Томино злочинство и прем |
| ред свима на дворишту не падне Видосави на груди и да јој у сузама све исприча.</p> <p>А кад је |
| аше, па ни онда, кад се Љубоје заустави на празном пољу, где је имао улогорити своју војску.{S} |
| n="166" /> самог логора па се заустави на половини источне ивице логорске.{S} Јужну је страну |
| ли, један дервиш.</p> <p>Он се заустави на широким мермерним степеницама, што се спуштају право |
| ка Пловдину налазе се Чрноменски Лугови на левој страни велике реке Марице.{S} Лугови се са сев |
| градском пољу лепршаху двоглави орлови на њима, а сваки стег бејаше пободен у средини своје жу |
| .{S} Они јечаху и довикиваху, да су сви на ногама, да сви знају за невољу и да се сви сложно од |
| која ће моћи дати отпора свакој најезди на ове крајеве, ја сам узео управу над овом облашћу у с |
| , јер си ти прва стража српској слободи на овој страни!</p> <p>И они се кретоше натраг у Сер.{S |
| Господару, не чекај, спремај се и пођи на сусрет дужности.{S} Ја ћу ти помоћи!....</p> <p>Кад |
| , нећеш умаћи! — јетко викну кад нагази на нападача.</p> <p>Бегунац виде да нема куд.{S} Искочи |
| т Драгаш од тога доба непрестано налази на граници и око огранака рилских, утврђујући градиће и |
| а, што ниже крвавога разбојишта прелази на другу, десну страну њену, још једна жртва тужнога по |
| акао са својим пратиоцима, Угљеша опази на врху стене, испод које је крај пута студенац, некога |
| мене.{S} Још сутра ћу стати ногом змији на главу! — значајно рече Рајко.</p> <p>-— Је л’ овоме? |
| копље, и оно се пребацивши Гојка, који на мах клече, преби о стеновит шиљак, који се из воде и |
| ловине с десне стране у врат Грку, који на мах паде, а из ране шикну крв. .</p> <p>У том и месе |
| а пљескајући коња по врату, — хоћемо ли на пут?</p> <p>Верни се коњиц чисто освежи, и копаше но |
| еша.{S} У лицу дође тренутно блеђи, али на мах устаде:</p> <p>— И деспотица ће поћи с тобом.{S} |
| кад смо из далека као бегунци погледали на тужно место наше.</p> <p>Дотле је био живот.{S} Одат |
| је нагонио облаке, који су се скупљали на небу.{S} Изгледало је, да ће бити бурне ноћи, али се |
| у главом платили.{S} Други су поскапали на путу без игде ичега.{S} Тада је нестало Матије и њег |
| > <p>Соколови су, жељни плена, кликтали на дворишту, кад су осетили час поласка.{S} Хртови су ц |
| .{S} Није мали број оних, што су остали на своме дому, кад је византиска сила устукла испред на |
| и али то није довољно да бисмо се могли на њих поуздати.</p> <pb n="95" /> <p>Моја кћи а твоја |
| густим групама коњица се турска раздели на три дела на северном крају Чрноменских Лугова.{S} Дв |
| а у рукама.{S} Свако се одељење раздели на по неколико редова, и сви у један пут стадоше пажљив |
| часова на високим градским бедемима или на кули мотриљи.{S} Изгледала је иде ли још каква помоћ |
| ичала, како су их разбојници изненадили на путу од старе цркве ка граду.{S} Видосава се радовал |
| и, срећно одбијени, љутито су се бацили на подбадача Гојка, и са њиме своје завереничке рачуне |
| прокрстаре по околини, не би ли наишли на нападаче и у опште на сумњиве људе.{S} Али није забо |
| толико снаге, колико нам треба, да сами на својим плећима изнесемо цело бреме брига о пространо |
| а на његове земље нећемо нападати па ни на земље његових савезника, већ смо вољни признати му и |
| је спајао Драму са Сером.{S} Али се ни на томе не заустави.{S} Поглед се њен пусти кроз бескра |
| Серу и на овоме, што имам, не бих се ни на ову лествицу земаљске части испео!{S} Даље иду моје |
| огор.</p> <p>Ратници се устремише једни на друге, па што у ноћној тмини даде коме Бог.</p> <p>У |
| одржати у животу.{S} Али је сад Јелени на један пут из мркле ноћи свануо сјајан и ведар сунчан |
| т међу становницима, које с мора гусари на глас о смрти ћесара Војихне почеше узнемиравати.{S} |
| убоје. — Ти си постао заточеник, што си на велможу диго̑ руку?</p> <p>— А зашто дигох?</p> <p>— |
| ми га донели!{S} Брате Љубоје, хвала ти на замени!</p> <p>За час су војничка посада и онај мале |
| служно.{S} Благо мојих ризница стоји ти на расположењу.</p> <p>Гојко се поклони, а деспотица пр |
| у деспоту Драгашу.{S} Ти ћеш их позвати на заједничку војну противу Турака.{S} Ми полазимо с на |
| мљиво стаде шапутати и руком показивати на груди.</p> <p>Гојко скочи, а Властојев слуга отрча.< |
| а претпоставка у гоњењу његову оснивати на уверењу, да је он ударио најкраћим путем до границе. |
| е жртва и предала Марици, узе загледати на двоје пребијен мач.{S} Богати га украс бојна мача из |
| ти твојих услуга.{S} Ти ћеш се одмарати на венцима милости моје.</p> <p>— Тако ће и бити! — одл |
| имати.{S} Одатле се само могао спуштати на ниже.{S} Зато је гледао да то спуштање не дође, бар |
| да сам у овим годинама, што год вредети на бојном пољу.</p> <p>— А зар мислиш, старче, још једн |
| али није среће у њих.{S} Ја ћу вам бити на услузи.{S} Послушајте ме!</p> <p>Јевронос-бег размиш |
| ко од Требиња, ипак не смем још мислити на одмор.{S} Не дођох да се одмарам, већ — на позив бра |
| Балшића.{S} Још се мање смемо ослонити на млађега брата Балшу, господара северне Арбаније.{S} |
| развио заставу одржања српске превласти на југу.{S} Није ли он у борби противу Матије Кантакузе |
| слику.</p> <p>Највише је пак светлости на Томину прошлост бацио Рајко причањем својих успомена |
| сиђе с коња, па га придржаваше и спусти на траву испод жалосне врбе.</p> <p>— Ти си гласник? — |
| а Угљеша је изнемоглу прихвати и спусти на меко седиште.</p> <p>За тим она бризну у плач.</p> < |
| пропали.{S} Ево — и она се лако спусти на колена — преклињем те —</p> <p>— Устани, мила љубо м |
| ару.{S} И ја ћу сузу захвалности канути на одар ваљаног витеза!</p> <p>За тим се деспотица окре |
| а?{S} Јелена?</p> <p>Па се за тим упути на више.</p> <p>Гојко виде, да се Рајко јако изненади.{ |
| еђима на повећу камарицу сламе и седећи на некој кожној простирци, мирно посматраше огањ и њего |
| енску, која је хтела у лаком чуну прећи на другу страну.{S} Он се загледа у ту женску, која му |
| и лако отићи с коњем у провалију, наићи на високе обале без моста, размрскати се о стење или он |
| се и то вечерас почне.{S} Прво ће доћи на ред најплеменитији.{S} Онај јуначни ђаур, што је рањ |
| ноћас овде одморити, па ћемо сутра поћи на Дренопоље, — вели краљ Вукашин.</p> <p>— И оно ће на |
| задовољно осмехну, па поче прекидајући на махове, причати Гојку о својој љуби а његовој мајци, |
| узвишеним гласом рече Угљеша примајући на дар поднесену икону.</p> <p>Гомиле народа, мушког и |
| езни Исаија у последњем часу, сумњајући на Тому и непознатога му Грка, послао да јуре у сусрет |
| спасосмо! — одговорише они, показујући на старог дворанина.</p> <p>— Ни крива ни дужна ухватиш |
| лену, — брзо изговори Гојко, показујући на њу.</p> <p>— Господе преблаги! — викну Исаија. — Бож |
| > <p>— Ето их, — рече Љубоје показујући на застор — који је о зиду покривао шлем и оружје Гојко |
| еритеориона прелази границу па окрећући на север удара на Дидимотику до Дренопоља.</p> <p>Кад с |
| а сна.</p> <p>— Оружје!</p> <p>— Јунаци на ноге!</p> <p>— Азијати!</p> <p>— Издаја!</p> <p>— Ко |
| м и круном држао је стегоноша у десници на дршку од бојнога копља.{S} За њим је ишла коњица, а |
| ости:</p> <p>— Хвала узвишеној ћесарици на таком поздраву а и вама, што сте ми га донели!{S} Бр |
| " /> <p>Гојко прекиде реч, и брзо скочи на Лабуда, јер спази, како у кланац ступише неки коњани |
| дан другом јуначке деснице, Гојко скочи на коња, па се са пратиоцем изгуби погледу Рајковом међ |
| е са осталим зградама.</p> <p>Стигнувши на уговорено место, дружина се поскида са коња, које пр |
| убо моја — прекиде је Угљеша — погледај на оно звездано јато.{S} Видиш ли моју звезду?{S} Она ј |
| ођи са мном до оне јеле, па ме причекај на клупи, ја ћу се пожурити.</p> <p>Гојко без речи прис |
| једине гомилице, бијући непрестанце бој на <pb n="176" /> дугој линији док трајаше једнога ратн |
| них коњаника, са којима је ступио у бој на отвореном пољу противу много надмоћније турске војск |
| велику мисао о јединству и снази нашој на југу.</p> <p>— Мој се деспот неће покајати, што ме ј |
| и Боже! — прошапта Гојко, намаче калпак на очи, прикупи дизгине Лабуду, па га ободе.{S} Лабуд с |
| таде и Богдан...</p> <p>У том се и мрак на земљу спусти.{S} Хиљаду логорских ватара плану за ча |
| е, а Тома, изненађен, заста за тренутак на вратима, али се опет брзо прибра и уђе, затворивши в |
| м доба у Прависти, а спуштао сам се чак на дно Грчке.{S} Ђаво ме однео, ако знам, шта ми је пра |
| Али не заборавите, да победа није увек на страни јачега.{S} Она се још радије креће, да буде м |
| ена Врата; на северу је каменити Мелник на Бистрици; јужно се отвара поглед низа Струму све до |
| е и каменита тврђава Мелник, и Крстопољ на Беломе Мору, и Перитеорион, <pb n="20" /> негда крва |
| Тома јој рече :</p> <p>— Ја се стављам на расположење, да одмах пођем.{S} Војвода је Љубоје са |
| а њим дошао у Драму.</p> <p>— Готов сам на сваку услугу!</p> <p>— Добро, — рече Тома. — Она ми |
| ојој души дубоко урезана.{S} Наишао сам на ову кулу, па жељан да се трајније склоним од ловаца, |
| амоков код Балкана везује са Крстопољем на мору, па се, остављајући у лево пут за Сер, дохватил |
| женска, с нечим господским и поношљивим на лику и у погледу, црних очију и расплетене косе, кој |
| ати онда, и шта је могло бити с нападом на тебе, и шта је препатио племенити витез — Љуба показ |
| пот Угљеша већ куца тешком руком својом на вашу границу.{S} Он не иде овуда, и ви га нећете сре |
| ипала часнијем, — и Угљеша показа руком на Гојка.</p> <p>— Што год ти урадиш, добро је ! — одго |
| е место осећајима.</p> <p>Мара са руком на ловачком ножу одступи последњи корак до зида, Тома з |
| рков грабљаше напред под новом опоменом на дужност његову.</p> <p>Киша је већ попустила али се |
| тирском руху са великом чупавом шубаром на глави и дугачком палицом у руци.{S} Он је био први п |
| Ана чешће долазила на вечерње или зором на јутрење.</p> <p>Један пут јој Тома Теологита причаше |
| и своју лепу главу са црном дугом косом на груди, које се снажно надимаху.</p> <p>— Љубо, кол’к |
| ачни ђаур, што је рањен и полужив нађен на разбојишту, биће мио пророку.{S} Ђаур се мало опорав |
| руку и приведе крају, где је, наслоњен на малу ограду, мало пре стајао.</p> <p>— Мила љубо мој |
| умачу — да ће бити доцне, кад се, бачен на коло, буде покајао.</p> <pb n="183" /> <p>— Никад! — |
| повељама.{S} Ту је спадао и један млин на Мутници, речици недалеко на <pb n="23" /> запад од Д |
| у тврђаву видела породични грб Војихнин на главним вратима покривен црним превесом, и како су ј |
| т.</p> <p>А једна засја мало јаче, и он на њеном сјају виде последњи преступ свој у највећем об |
| ма огрезао витез.</p> <p>Једва се држао на коњу, који се лагано спушташе низа стрмен.{S} А кад |
| њом, један млади Турчин, који је стајао на обали одакле се жртва и предала Марици, узе загледат |
| ла.{S} На њих се све можеш ослонити као на најпоузданије стубове.</p> <p>— Бићу срећан, ако и ј |
| pb n="129" /> тог ножа он је и пресекао на једном месту лагано канице, којима је био у квргу, а |
| Јевренос-бега, који је са војском чекао на половини пута између Једрена и Чрномена.{S} Сам са с |
| и цвет, што је последњих година изникао на плодним, али често пута крвљу натапаним, долинама ју |
| било је и прошло.{S} Деспот је рачунао на грчку помоћ.{S} Отуда је и био толико заузет да се ш |
| ну судбине њихове, кад је и Гојко морао на неодређено време отићи.</p> <p>Мара је истински тужи |
| .</p> <p>Он је већ знао, да је био стао на последњу и највишу лествицу части, коју је могао овд |
| рео је себе, што није онда одлучно стао на страну Гојкову.{S} Пребацивао је у исто доба сам себ |
| ! понови жена.</p> <p>Он је опет оћутао на њен поздрав.{S} Није је опазио.{S} Али је, предан гл |
| вечанога изгледа.</p> <p>Угљеша је ишао на коњу сам.{S} Испред њега јахала су два копљаника а п |
| </head> <pb n="162" /> <p>Хрт је наишао на зечји траг.{S} Он даље иде по нагону.</p> <p>Бегунац |
| потмулом лупом</p> <p>Бегунац је наишао на мост.</p> <p>Гонилац напреже слух.</p> <p>Потмула лу |
| ајко Јелени.</p> <p>Гојко бејаше изишао на врата, и дочека Исаију.</p> <p>— Добро дошо̑, витеже |
| аком оделу али у богатом огртачу изишао на кулу мотриљу.</p> <p>Чешће је и дању и ноћу излазио |
| зато што је млади војвода Гојко отишао на крваву војну?{S} Отишао је у поверењу светле ћесариц |
| дина и Драгаша браће Дејановића а право на западу преко великога Вардара Вукашинову краљевину.{ |
| полако — ах! — и он се стропошта поново на земљу, огрезао у крви.</p> <p>А бој се све јаче расп |
| е, одупираше се само једна ватра готово на самом јужном крају логора, где бејаше војска трилиск |
| " /> запад од Драме, са засеоком готово на самом путу из Сера за Драму.{S} Кад год је дотле дош |
| >У празорје се кренуло одабрано друштво на чилим коњицима.{S} Ту је био деспот Угљеша са оружје |
| а тога доба, трошио је нагомилано благо на скупоцене украсе себи, својим војницима и — учитељу |
| мем, а волео бих да не разумем.{S} Него на што крити?{S} Добро се загрејасмо винцем, и почесмо |
| већ биле стигле.</p> <p>Љубоје је довео на хиљаду ратника.</p> <p>Па челу витешког похода јахао |
| краљеве војске, коју је краљ био повео на Николу Алтомановића.{S} Баш кад је Марко мислио поћи |
| титог покојника допратио или боље донео на рукама у мој дом.{S} Ти си ценио његово јунаштво и њ |
| може задржати, он је са Лабудом налетео на ров и прелетевши бездан, у коме га је очекивала гото |
| и дубровачким трговачким бродовима, био на далеко чувен.{S} Али Турцима је требао баш тај гради |
| ан заповеди нешто стражару, који је био на степеницама, и стражар оде.</p> <p>После неколико тр |
| <p>После трн дана, кад је већ Гојко био на путу, а други гласник одјездио Богдану, ушавши једне |
| м да ћу ти требати.{S} Зар си заборавио на ону моју услугу?{S} А бејаше, збиља, лепа девојка!{S |
| лива с друге стране.{S} Очима је тражио на северозападу деспотовину Костадина и Драгаша браће Д |
| .</p> <p>Чешће је и дању и ноћу излазио на ово место.{S} Губио је своје погледе преко границе с |
| Кад је излазећи из малог тамника ступио на последњи мост међу бедемима градским једна му рука п |
| обе шаке од руку, које бејаше подлактио на колена.</p> <p>Тако је неко време ћутао и мислио.</p |
| га вранца без белеге а десну је спустио на колено.{S} За њим су ишла два часника а до њих труба |
| је Гојко недалеко од Радовишта преноћио на свом путу за Жегљигово.</p> <p>Он луташе и онда, кад |
| после победе вратимо, не брини се, ако на мени буде рана с витешког мегдана —</p> <p>— Ја ћу и |
| ми себи, остављени смо да гледамо, како на очи наше расте нова сила, нова снага дивљих Азијата, |
| али се ипак знало, да они верују, како на Душану нема правога благослова.{S} Ни сам сјај царск |
| стране пута пружаше од Драме па далеко на југ иза црквице.</p> <p>Ана је са пуно побожности и |
| и део планине а преко ње се види далеко на југ.</p> <p>У близини се зачу рог.</p> <p>— Ако буде |
| — проламаше се ваздух, разносећи далеко на све стране логора нове наде у срећан свршетак.</p> < |
| пођину послу пошла у виноград, недалеко на брду с друге стране реке.</p> <p>Гојка њена отворено |
| један млин на Мутници, речици недалеко на <pb n="23" /> запад од Драме, са засеоком готово на |
| о, што му није ни у ком случају ни мало на путу.{S} Ани се привидно покоравао, али је сву пажњу |
| ио.</p> <p>— А не би, на послетку, било на одмет и да се једном скрасим после толиког лутања.{S |
| госпођа спрема да ових дана изиђе овамо на летовање.{S} Ако ти није зазорно, пођи са мном до он |
| вала не могу ти без гусала, кад ми само на ум падну.</p> <p>— Хајде, пожури се!</p> <p>И мало п |
| S} У потеру за њим!{S} Он је могао само на ову страну умаћи.</p> <p>И они брзо пођоше ка огради |
| ч њихових жеља.</p> <p>— Онда ваља тамо на извору ту везу пресећи.</p> <p>Љубоје ћуташе, а Тома |
| родужити међу собом борбу да расправимо на коме од нас ваља да остане царство!{S} Ал’ тога нема |
| осито диже главу.{S} Тома, идући лагано на коњу, пролажаше већ поред њих, гледајући их испод оч |
| ова, кад му се досади држати непрестано на узди свога коњица, скрене с пута па дохвативши се ви |
| ац осети гониоца.{S} Гонилац се намерно на бегунца.</p> <p>Бегунцу би јасно, шта губи, буде ли |
| бе и твоју срећу.</p> <p>Мара се обично на таке и сличне речи зарумени, очи јој погледају весел |
| ј!{S} Не, нисам то мислила, нити сам то на теби опазила.{S} Али јесам нешто видела, и то ћу ти |
| сам ти се пута хтела јавити овако исто на овом месту и у ово доба, али сам се опет уздржала.{S |
| Тома се у јакој пратњи војничкој кренуо на источна крајишта.{S} Обилазећи крајишнике и целу ист |
| мркову, који је, добро покривен, киснуо на пољу.</p> <p>У том и последњи пламичак огња утрну.</ |
| вога витештва Момчило се већ био прочуо на далеко.{S} Чувен јунак осећао је да му поред одважно |
| } Он је у два маха долазио као поклисар на двор мога поочима, и оба се пута дуже задржавао.{S} |
| ина Богданова слала је своје чете у Сер на зборно место.{S} Позван од Угљеше, Богдан је у место |
| рдо везаше, и кренуше, да га кроз отвор на поду спусте у тамницу.</p> <p>— Хвала Анђеле! — рече |
| шио своју дужност.{S} Драмска је област на граници, а Драма је предстража Серу.{S} У Драми је о |
| је пловио месец, и бацао своју светлост на успавану земљу.{S} Звезде трепташе па онда почеше ут |
| Теологита.</p> <p>Кад пређе велики мост на јарку, што са стране главних врата одваја цео град о |
| шким играма, као да не пође у војну већ на свадбу најбољега јунака свога...</p> <p>На једном се |
| лазећи у собу, па видевши ловачку торбу на дивану у њој, додаде: — Ово је ваљ’да сада неко оста |
| но али презриво погледа па окрете главу на страну.</p> <p>Тома стиже своме двору, а и оне одоше |
| давши: — кажи, молим те! — спусти главу на његова прса, да од саме себе сакрије — сузе својих л |
| о склопи очи.{S} Исаија му спусти главу на узглавље и прекрсти га још једном.</p> <p>Ветар духн |
| као полузависни господар Драме оде Богу на истину. <pb n="21" /></p> <p>Војихна се већ био више |
| } А он је, мож’да давно већ отишао Богу на истину!{S} Шта ће и мени живот!{S} Цитро моја!{S} Си |
| е трајније склоним од ловаца, који могу на ме наићи, уђох у ове зидине.{S} Уђох да овде премишљ |
| ојавале за се, али та два Турчина пређу на трошном чамцу.{S} Њих поштедеше морски таласи, јер о |
| већ <pb n="48" /> нестрпељиво изгледају на означеном месту долазак ловаца.</p> <p>Друштво је, и |
| велике камене степенице, које се сјају на месечини.{S} Један заповеди нешто стражару, који је |
| ка Драме, деспот призива благодет Божју на се и своја грешна дела.</p> <p>Кад логотет заврши чи |
| ше, да чују песме о светом краљу и боју на Велбужду, о смрти војводе Момчила и о другим јуначки |
| доставом, која би циљала да баци сенку на искреност и љубав нашу.{S} Тога не може бити, јер та |
| ите, децо, — рече Ана, па им стави руку на главу, кад они клекоше. — Боже, ти спој, ти благосло |
| сно.</p> <p>Он благо наслони своју руку на њено раме:</p> <p>— Али у ово доба? — понови још бла |
| p>— Завидим мору, које запљускује обалу на којој се он одмара, ко што завидим и неранџи, коју с |
| но дођох, кад и ти стиже!</p> <p>— Шалу на страну, али ти си ми одиста потребан.{S} Јеси ли ти |
| ознаде да збиља долази Гојко, похита му на сусрет па се братски са њим загрли и пољуби.{S} А ка |
| телу не доликоваше очајна збиља, што му на лицу стална изгледаше, као што ни његовом белом госп |
| о их, проклетник, наговараше да нападну на мога брата.{S} Пошто му царевић даде достојну наград |
| не Гојко, нека други твоји људи нападну на ћесарицу Ану и њену лепу поћерку.{S} Ја ћу <pb n="77 |
| стане са Угљешом, па да заједно нападну на турску престоницу Дренопоље, које ће мож’да и без бо |
| сматраше — жалосну врбу, лако обележену на ђерђеву у место маленог крина, који је у почетку хте |
| том, заустави Лабуда, скочи са њ, грмну на зликовце, који већ окренуше, и прихвати <pb n="85" / |
| о — с Богом — војводо... и Љубоје клону на коња.</p> <p>Рајко га прихвати, па га скидоше, и спу |
| али му речи засташе.{S} Глава му клону на прса.</p> <p>— Његова је рана без пребола, — рече Ра |
| м! — викну Богдан, па са осталима јурну на густи буљук Турака.</p> <p>— Живео војвода!</p> <p>А |
| и пепео и пухор, па оно мало огња метну на суво место.{S} За тим набаца на њ танког грања, бира |
| чу.</p> <p>Један турски коњаник измахну на њ палошем, а старац га копљем скиде с коња, па и сам |
| ати у мраку !</p> <p>Старац уђе и куцну на врата Томина.</p> <p>Тома, полубудан, скочи:</p> <p> |
| еколико тренутака после тога неко куцну на прозор Јеленине собе.{S} Она устаде и приђе прозору. |
| ким ранама јуначки крајишник клону коњу на врат, па покуша да се скине, ал’ га снага издаде и о |
| n="158" /> <p>У великом свиленом чадору на средини логора краљ Вукашин, деспот Угљеша и војвода |
| е гранчице, распаљујући само јаче ватру на дворишту.{S} Да одгоне студен, коју ноћ са собом дон |
| о до тебе.{S} Из даље сам запазио ватру на овоме брежуљку, па се упутих са правога пута у стран |
| ду Богу горе и нашем милостивом деспоту на земљи, али ја мислим да је за све оно, што је наступ |
| ба, које страховитом циком својом зваху на узбуну.</p> <p>Ти ситни и брзи звуци изазиваху и хра |
| .</p> <p>Тома стиже баш кад они уседаху на коље.{S} Загледа се у вођу њиховог и учини му се поз |
| ицом својих пратилаца.</p> <p>Они иђаху на коњима лагано, више у очајању него у опрезности.{S} |
| тица и Ана са свитом својом поздрављаху на првом бедему војску, која поред њих пролажаше.{S} А |
| ада.</p> <p>Његове се мисли заустављаху на новом предузећу.{S} Сам, у неосветљеној одаји својој |
| ружана, човека, који по свему подсећаху на морске гусаре с југа.</p> <p>Ана и Мара престрављене |
| д свом војском, јахао је у златном руху на богато украшеном жераву деспот Угљеша, а око њега бе |
| .</p> <p>— А сме ли његов син изићи оцу на очи?</p> <p>Па онда исприча све.</p> <p>Исаија се пр |
| онима ти би сагрешила, ако ускратиш оцу на самрти да загрли сина јединца.{S} Чини, госпођо, как |
| јвода Богдан, кад са својима уђе у сечу на северозападној страни логорској, да поврати ред.</p> |
| в срнути у пропаст.{S} Опомене старијих на погибао таког кушања судбине не могаху Гојка задржат |
| о.{S} Пре него што је запљуснуло до њих на висовима, море се међусобне заваде стишало.{S} Истин |
| а не тражих — продужи Тома — али наиђох на читаву заседу љубавничку.{S} Похватао сам тичице!{S} |
| а.{S} Бегунац је сишао с моста, гонилац на њ наишао.</p> <p>Међу њима је, дакле, само толико ра |
| стари краљ био жртва, али су њихов плач на брзо загушили радосни усклици оних, који су поздрављ |
| звезоше на суво, а случај их намери баш на страну, где бејаше виноград <pb n="60" /> мога брата |
| Ти ћеш, дакле, бити гласник.{S} Ићи ћеш на доста велики пут, и до успеха твога поклисарства сто |
| дном разборитом копљанику.{S} Отићи ћеш на свом коњу до нашег ловачког стана код млина, нађи св |
| чешће и одмараше.</p> <pb n="150" /> <p>На путу из Ипсале за Дидимотику Тома срете код старе, д |
| вна или злобна игра — свеједно !</p> <p>На то су се сводиле мисли Томе Теологите.</p> <p>У томе |
| свадбу најбољега јунака свога...</p> <p>На једном се месту бацају ратници камена с рамена.</p> |
| страма у манастиру код Водена...</p> <p>На место мога поочима дошао је други властелин, на кога |
| било, мишљаше, никаквог облачка.</p> <p>На скоро после његовог доласка вратио се у Драму и трил |
| ривлачише пажњу младога Турчина.</p> <p>На један пут му се учини да чује топот коњски.{S} Послу |
| у прекине покадшто хујање ветра.</p> <p>На некој клади више млина под брегом хукну буљина.</p> |
| скочи, а Властојев слуга отрча.</p> <p>На мах се искупише сви.{S} Ту бејаше Ана, Рајко, Исаија |
| но уђоше у ћелију старог Исаије.</p> <p>На рукама његовим издисао је — атонски пустињак.</p> <p |
| /p> <p>Ходаше собом горе и доле.</p> <p>На један пут стаде и лупи руком о руку:</p> <p>— Она је |
| и одакле је леп изглед на море.</p> <p>На питања његова Тома одговараше непотпуно, само му иск |
| тарац, и обојица ободоше коњиће.</p> <p>На утоку великог планинског потока у Мутницу, чекали су |
| поче пети, а Гојко иђаше за њом.</p> <p>На степеницама, где се савијају око мраморног стуба, Го |
| де је био неки мали ратни савет.</p> <p>На пољу је била слаба месечина.</p> <p>Рајко изиђе из д |
| реће поверио своме верном Рајку.</p> <p>На витешком мегдану, један пут, забаве ради Гојко је са |
| ве је то било у једном тренутку.</p> <p>На мах се зачу бахат коњски, али се нападачи, за чудо, |
| планину, вешто трагајући дивљач.</p> <p>На једној коси она се, слутећи плен, одвоји од Маре и у |
| прави и да те слави песма моја!”</p> <p>На вратима од чадора појавише се Гојко и Рајко.</p> <p> |
| о одлетела, мож’да је отишла у бризи да набави хране својој деци.{S} Док се она тамо бавила, за |
| ало огња метну на суво место.{S} За тим набаца на њ танког грања, бирајући са велике гомиле оно |
| аницу, и приђе коњу, који је, оставивши набацану му траву, дремао.</p> <p>— Лабуде, — рече војв |
| те се у сумраку видело, како му мишица набрецује, кад му се груди од силног узбуђења надму.{S} |
| дина, који је био бедем против османске навале, није тога живота нестало, и ако се знатно повук |
| е ће стране несрећа на деспотовину нашу навалити?{S} Врло лако може да дође са оне, од које се |
| збиљније.</p> <p>— А какав је то сан? — навалише неки са питањима.</p> <p>-— Неко пророчанство, |
| ом и Властојем.{S} Године и буре живота навалише на њ, те саломише некадашњу његову дурашност.{ |
| не победи какав обичан ратник, па радо навалише на онога, да и њима повери тајну снаге и вешти |
| та мисли и смера.{S} Видосава није више наваљивала, па ни онда, кад се у Драму вратио са свога |
| } Ти си прогоњен, велиш, с тога, што си наваљивао да се рат не почиње?</p> <p>— Да, честити паш |
| јну награду — скиде му главу са рамена, навезе се на сплавовима сам са непуном стотином првих в |
| живот.{S} Одатле настаје патња.</p> <p>Навезли смо се на море, да се за време склонимо негде о |
| царевића Сулејмана седну у чамац па се навезу, да преко мореуза пређу у Галипоље.{S} Ноћ је би |
| .</p> <p>Нико није знао, шта је Момчила навело да се придружи са својом војском отпаднику од ца |
| под јаким утицајем Византије, са својим навикама српскога живота — наста да измири и цркву српс |
| нцу.</p> <p>Вешти учитељ брзо је свикао навике свога јуначног ученика.{S} Ударао је у цитру, ка |
| друштву с деспотицом и Маром, а Јелена, навикнута на невољу, трпељиво сношаше терет, али се и н |
| ги лагано продужаваше покрај саме ватре навише уз поток према Чрноменским Луговима.{S} Кад коња |
| и протрља очи, на које се већ почео сан навлачити.{S} Изиђе у двориште, и приђе ватри.{S} Она с |
| ема места у души <pb n="8" /> мојој.{S} Навршило се већ петнаест година, како си ми постала љуб |
| лагано сркутање доброг кипарског вина, нагађају о приликама у Крстопољу, важној тачки према ос |
| {S} А тада је опет излазила с Угљешом и нагађала, чија ли је жупа и који ли је стегоноша...</p> |
| дграђу за час рашчуло.{S} И док су неки нагађали, шта ће љутити Костадин урадити са смелим мона |
| <p>— Ха, нећеш умаћи! — јетко викну кад нагази на нападача.</p> <p>Бегунац виде да нема куд.{S} |
| е на њ учини та женска.</p> <p>Сунце је нагињало западу, али је било још доста високо над заход |
| времена стиже и Угљеша.{S} Сунце је већ нагињало западу, а Томе још нема.</p> <p>Они се кренуше |
| n="28" /></p> <p>Али је на скоро за тим нагла смрт Војихнина помутила ведрину судбине њихове, к |
| ваком не сазна.{S} На мах се одлучи, да нагласи Ани догађај у лову.{S} И она га рече кратко и н |
| месеца онај чудновати испосник пророчки нагласио најезду Азијата на наше крајеве, ја више не дв |
| и заборављаше прошлост, о којој је сама наглашавала Томи при његовом поласку у Крстопољ.</p> <p |
| ове мисли, за које јој је слатка слутња наглашавала да одговарају њеним жељама.</p> <p>И сазнал |
| ог дана све већа а пловдинска се посада нагло смањиваше.</p> <p>Заповедник се Пловдина уздаше ј |
| лопи силна киша.</p> <p>Ватре се почеше нагло гасити, а многи се ратници склонише у најближе им |
| едено неко сумњиво лице.{S} Радозналост нагна Момчила, да пусти преда се незнанога туђина.{S} У |
| пшега вина, напевало и науживало, стаде наговарати Момчила, да се покаже као витез у већим држа |
| ипољу вреди, а нарочито их, проклетник, наговараше да нападну на мога брата.{S} Пошто му цареви |
| првих Византинаца тога доба, трошио је нагомилано благо на скупоцене украсе себи, својим војни |
| атно благо од закупаца богатих рудника, нагонећи често пута рударе да преко уговора и за њега р |
| доврши Угљеша.</p> <p>— Невоља државна нагони нас да у име њено главе дигнемо! — оштро говораш |
| {S} Сунце је било већ зашло, а ветар је нагонио облаке, који су се скупљали на небу.{S} Изгледа |
| </p> <p>— Невоље у раној младости мојој нагонише ме, да се са њима борим, па да их и <pb n="74" |
| наишао на зечји траг.{S} Он даље иде по нагону.</p> <p>Бегунац осети гониоца.{S} Гонилац се нам |
| /p> <p>— Добро.{S} За добру услугу боља награда.{S} Пред вече да ми се јавиш.{S} Иди.</p> <p>Ан |
| рата.{S} Пошто му царевић даде достојну награду — скиде му главу са рамена, навезе се на сплаво |
| утону све...</p> <p>— Још сјаје звезда над Прилипом! — кликташе краљ Вукашин, кад се сукоби на |
| ке ћефалије а крајишницима, господарима над крајиштима, носише заповести да свак своје чете пов |
| и.{S} Он је био први пастир и старешина над осталим својим друговима у првом равнијем катуну.{S |
| Ал’ нек се добро држи после наше победе над Турцима! — додадоше неки.</p> <p>— Па ни то није св |
| своје.</p> <p>У тај се мах Исаија наже над самртником, па диже главу и рече монахињама:</p> <p |
| аху — нема сумње — гласници Божје казне над покорима, што се у Византији починише.{S} Они се из |
| аде га мушко држање, освоји срце, па се над мртвим Војихном заплака као дете.{S} Данас је већ с |
| .{S} Све се бејаше скупило, да се сломи над њим, а он хоће да избегне.</p> <p>— Ипак ће га стић |
| <p>Кад се склопише крвави вали Маричини над њом, један млади Турчин, који је стајао на обали од |
| ло западу, али је било још доста високо над заходом.</p> <p>Гојко, раздраган у красној природи |
| а у пуној снази свога века прими управу над војском чувенога ћесара драмског Војихне.</p> <mile |
| езди на ове крајеве, ја сам узео управу над овом облашћу у своје руке, независно од царице Јеле |
| ? _</p> <p>— Он је истина примио управу над епирско-тесалском краљевином у име свога таста Сини |
| Можеш ли се поуздати, да примиш управу над драмском војском Војихнином?</p> <p>Тома Теологита |
| xml:id="SRP18930_C1"> <head>I</head> <p>Над тврдим и поноситим Сером развила је своја крила мир |
| отовина, једне војводине и краљевине, а нада свим шаренило накупљених добровољних ратника и лев |
| дговори пуни, кратки али смишљени.{S} А нада свим му је мио поглед.{S} Око његово продире, чини |
| мање, краће и мирније.{S} Још му је сва нада у јединцу Гојку, честитом младом војводи у служби |
| сла, који ми ти повераваш.{S} Мене моја нада не вара! — прилично убедљивим гласом и са неком св |
| Поћи ћемо у Сер, па ћемо удвојити бдење нада свим, што бива.{S} Вукашина устављати нећу и не мо |
| ворити.{S} Ако си, велможо, кадгод имао нада, жеља и снова, и ако си за њих какве лепе и благе |
| ти био у помоћи!</p> <p>— Не очајавај, надај се.{S} С Богом!</p> <p>И Рајка нестаде.</p> <mile |
| велика, кад је све то поднела.{S} Ти се надај, твоји су дани, што наступају!</p> <p>— Опрости, |
| о појурио нашима, видећи да се ђаури не надају нападу, није имао кад да иде до Јевренос-бега, к |
| ати.</p> <p>Рајко је био ведар и весео, надајући се бољим данима у својој будућности.{S} Отклон |
| танак с Рајком, коме се никад више није надала, и с Исаијом, кога је једва била и запамтила, уч |
| > <p>За Гојком су сви жалили, али су се надали да његов заменик неће бити рђав, јер је из његов |
| били поново изгубили и како су се ђаури надали, могао је и друкчије гласе султан добити.</p> <p |
| би вређало њено частољубље.{S} Она ће, надам се, сву пажњу своју посветити обитељи својој, те |
| моје слободно и неограничено.</p> <p>— Надам се, да нећу бити без вредних помагача, — рече Том |
| не дан — онда ћеш разумети јачину мојих надања.{S} А ако си после тога дочекао мутан и облачан |
| срце, а Тома додаде:</p> <p>— Нисам се надао —</p> <p>— Ја јесам, слутио сам и наслутио, да он |
| да дође са оне, од које се никад нисам надао !{S} Тешка је неизвесност притисла душу моју.{S} |
| аке из драмске области, у коју се много надао, онда се осећао срећнијим и задовољнијим.{S} Војс |
| онда, кад јој се он престаде на свагда надати.</p> <p>Рајко је био ведар и весео, надајући се |
| ће на њега непрестано мислити и њему се надати.</p> <p>Гојко је њу разумео.{S} Али га је мучила |
| ца без пребола.{S} И тога се дана почео надати.</p> <p>— Оче, — реко је Властоју — сад, кад се |
| амо њих, јер од Бугарске се немамо чему надати.{S} Од како је пре пет година умро њен цар Алекс |
| вић и Вук Бранковић, не мишљаху нити се надаху, да би у господарима јужних крајева, браћи Мрњав |
| еном...</p> <p>Тома Теологита још се не надаше Гојку, нити знађаше шта је са њим.{S} Јелену пак |
| евољу, трпељиво сношаше терет, али се и надаше.</p> <p>Мара се ипак преварила у својим очекивањ |
| са Струмице. — Зар нађосте да се са њим надбацујете?{S} Сви сте ви јунаци и врли витезови, зна |
| нда нека буде.</p> <p>— А ја ћу, мајко, надгледати посао, — рече деспотица Љуба.</p> <p>— Зајед |
| носећи далеко на све стране логора нове наде у срећан свршетак.</p> <pb n="171" /> <p>Турци се |
| му дошло је доба, да се за оне тренутке наде и радости плати читавим низом сумњичења и суморнос |
| , ал’ опет није било нестало и последње наде.{S} Уједињеној снази српској не би још била страшн |
| био жив, пун, као што им је и срце било наде пуно.</p> <p>— Још ћу да ти говорим, витеже! — гов |
| високу милост твоју — одговори Тома — у нади, да ћу је ма и накнадно заслужити.</p> <p>— Добро, |
| ом дугом косом на груди, које се снажно надимаху.</p> <p>— Љубо, кол’ко си добра! — проговори У |
| јој светлије погледаше а груди се бурно надимаху.{S} Она одважно зађе у планину, вешто трагајућ |
| бранећи свога војводу.{S} Вешти гуслар надметаше се синоћ са мном, а млада добричина једна хва |
| <pb n="154" /> <p>Испред једног чадора надмећу се војници у скакању.</p> <p>— Колико ми копаља |
| о у бој на отвореном пољу противу много надмоћније турске војске.</p> <p>— Бој је био страшан, |
| ује, кад му се груди од силног узбуђења надму.{S} Очима је стрељао, у лицу је био црвено-црн, а |
| ће, да буде мио гост мудријем.</p> <p>— Надмудрио сам лукаве саветнике немоћног и поводљивог ца |
| о множи, а сјајна једна звезда прети да надсија моју звезду — водиљу.{S} Она је све светлија, у |
| воме пријатељу срећу убија, душу тамни, наду одузима.{S} Ипак чућеш.{S} Где смо сад?</p> <p>— О |
| ани брега.{S} Ту, крај једног студенца, нађе Љубоја, који се у самоћи одмарао.{S} Љубоје је нек |
| енова војводу Гојка, а Тому позва да се нађе уз њега — деспота -— својим саветом и знањем.</p> |
| е, а Тома се спремаше, да се нападнутим нађе у помоћи ну све то поквари ненадна појава Гојкова. |
| ј градској капели, а он се тек први пут нађе за то време у друштву.{S} Говори, приповеда и пита |
| ирен, да те после, пуна бриге за тобом, нађем овде као и сада.{S} Деспоте, Угљеша!{S} Има неко |
| ај јуначни ђаур, што је рањен и полужив нађен на разбојишту, биће мио пророку.{S} Ђаур се мало |
| коњу до нашег ловачког стана код млина, нађи светлога деспота и реци му: „Велможа Тома и војвод |
| приђе им један други са Струмице. — Зар нађосте да се са њим надбацујете?{S} Сви сте ви јунаци |
| ма, ово је мач каквог нашег велможе.{S} Нађох га ту код моста.</p> <p>Они стадоше.{S} Богдан уз |
| да овде премишљам о ономе, кога овде — нађох —</p> <p>— Велможо! ја —</p> <p>— Не, кнегињице, |
| } Проценио сам њих и њихову силу, па не нађох онога што царству нудисмо ми.{S} И ми устасмо про |
| ка Марици те у њој многи, тешко рањени, нађоше гроб свој.</p> <p>У том и зора забеле; за мало — |
| ће трагати за злочинцима, па, ако их не нађу, да не иду даље, већ да се врате у град.{S} Тиме ј |
| ш, јер је све пропало, ако они нас први нађу.{S} Деспоте, твоја је слава допрла и до тог атонск |
| место своје.</p> <p>У тај се мах Исаија наже над самртником, па диже главу и рече монахињама:</ |
| ик, старац са Радовишта, па са осталима наже за Гојком.</p> <p>Гојко западе у најгушћу сечу.</p |
| брзо проћи, — рече старац за се, кад се наже, те из колибе погледа, како се пламен одупире киши |
| ти младости, ти чисто врати моје године назад, и од мене, прилично окорелога ратника, створи ме |
| м уздама јурнуше лево и десно, напред и назад газећи и тлачећи све, на што наиђу, ударајући и у |
| е проба подбацивање.{S} Измаче се корак назад, па крочи напред, пови се и отури камен далеко на |
| де све јасно.{S} Трже мач и ступи корак назад.{S} Љубоје бејаше са свим изненађен, у забуни изв |
| во познато боље него другима.{S} Зато и назначих тебе за заповедника драмске војске.</p> <p>— А |
| извршује.{S} Он пође у приличној даљини назорице за њима, а кад оне са својим пратиоцем ступише |
| ва — па опет шта је све то!{S} Играчка, наивна или злобна игра — свеједно !</p> <p>На то су се |
| ен.{S} А кад сиђе доле између два брега наиђе под једном жалосном врбом крај студенца на једног |
| утаху.{S} А кад штогод особито у памети наиђе, напомену кратко, па опет утону у мисли.</p> <p>Н |
| /p> <p>Бегунац се поведе, а оштри палош наиђе на врат и главу његову, и не заустави се.</p> <p> |
| >— Ни ја не тражих — продужи Тома — али наиђох на читаву заседу љубавничку.{S} Похватао сам тич |
| из јутра за Драму, а кад овамо стигоше, наиђоше на још хладније и затегнутије прилике.</p> <p>У |
| но од свести њихове.</p> <p>Колико пута наиђоше и обиђоше смрт ?</p> <p>Толико, колико пута коњ |
| <p>— Тако је.</p> <p>За силном коњицом наиђоше пешаци, а за њима поносници и друга послуга.</p |
| з ноћну тмину.{S} Остали за њим.</p> <p>Наиђоше на чету војника.{S} Трубе огласише знак, а чета |
| ед и назад газећи и тлачећи све, на што наиђу, ударајући и убијајући ногама, док и сами не падн |
| заповедника војске целе драмске области наименова војводу Гојка, а Тому позва да се нађе уз њег |
| х већих знакова одликовања, које његово наименовање доноси.{S} Брзо је познао људе и проценио ј |
| ој ноћи лако отићи с коњем у провалију, наићи на високе обале без моста, размрскати се о стење |
| није склоним од ловаца, који могу на ме наићи, уђох у ове зидине.{S} Уђох да овде премишљам о о |
| што је у мојој души дубоко урезана.{S} Наишао сам на ову кулу, па жељан да се трајније склоним |
| d>XXII.</head> <pb n="162" /> <p>Хрт је наишао на зечји траг.{S} Он даље иде по нагону.</p> <p> |
| топот потмулом лупом</p> <p>Бегунац је наишао на мост.</p> <p>Гонилац напреже слух.</p> <p>Пот |
| Бегунац је сишао с моста, гонилац на њ наишао.</p> <p>Међу њима је, дакле, само толико растоја |
| само пошалица срца.{S} Па ипак је неко наишао и на ту тајну стазу сазнања љубавних снова Љубој |
| е исповести деспотици — јуче сам у лову наишао иа дрво са тичјим гнездом.{S} Мајка је младунаца |
| љења да прокрстаре по околини, не би ли наишли на нападаче и у опште на сумњиве људе.{S} Али ни |
| па загушена јецањем спусти своју главу нај Видосавине груди.</p> </div> <div type="chapter" xm |
| зо Рајко.</p> <p>— Зликовац, неваљалац, најамник!{S} Један од оних што су мене пре везали за вр |
| астављена од старих српских ратника, од најамника и добровољаца, од тежака, баштиника, грађана |
| ћесарицу ћу уверити да су нападачи били најамници Гојкови.{S} Она ће и по оделу њиховом томе по |
| ао добровољци стадоше у редове одабране најамничке гарде Угљешине.</p> <p>Та весела и шарена во |
| коњика турског на жртву, која му бејаше најближа.</p> <p>— Алах, ил-Алах! — понављаше се стокра |
| о гасити, а многи се ратници склонише у најближе им чадоре, не знајући по помрчини наћи своје.< |
| ом а друго северозападном крају и првим најближим чадорима српске војске.{S} Треће се одељење с |
| овори :</p> <p>— Ко зна, шта се крије у најближој будућности!{S} Мож’да ће се Мара и велможа са |
| — грмљаше Угљешин глас с коња, — где је најбоља војска моја?</p> <p>— Овде је, деспоте; опасали |
| о сам у споразуму са ћесарицом нашао за најбоље.</p> <p>Ућуташе и ободоше коње.</p> <p>Ваљало и |
| је ! — одговори Ана.</p> <p>— А сада и најбоље ! — додаде деспотица Љуба, па продужи: — Добра |
| о што не трпите мирис од вина, знате то најбоље!</p> <p>Сви ударише у смеј.</p> <p>— А, збиља б |
| рошлости наших крајева; скупоцени пехар најбољег кипарског вина остављаш у тренутку, кад ти га |
| а, као да не пође у војну већ на свадбу најбољега јунака свога...</p> <p>На једном се месту бац |
| с нова придолажаше.</p> <p>— Витезови, најбољи јунак издише.{S} Осветимо га! — викаше Вукашин, |
| виде најкршније момке, најбољу опрему, најбољи део драмске војске.</p> <p>Кад Љубоје уђе у лог |
| од мене.</p> <p>— Ал’ ти си, без сумње најбољи међу својима из Кукуша? — присети се Скопљанин. |
| еспотица Љуба и војвода Богдан, човек у најбољим годинама, осредњег раста, јаких мишица, добре |
| и кренуше се да виде најкршније момке, најбољу опрему, најбољи део драмске војске.</p> <p>Кад |
| а.</p> <p>— Драма је — продужи Угљеша — најважнија тачка целе деспотовине и то баш са оне стран |
| вати за руку и посади до себе.</p> <p>— Најважнији догађај за ово доба бејаше, што ја престадох |
| и таст наш, преминуо је.{S} Оставио је најважнију страну моје деспотовине у часу, кад ми је ње |
| на у служби и милости госпође једног од највернијих дворана Костадинових, и да је по госпођину |
| </p> <p>Али Томи није било свеједно.{S} Највећа му је погибао сада грозила од Гојка, који је <p |
| Хвала и срећном случају.{S} Кад је била највећа невоља јавио нам се у помоћ један непознати туђ |
| <pb n="182" /> Угљеше, који нам зададе највеће јаде, већ ће се почети заузимати нашом војском. |
| ађу драмском.</p> <p>Дошавши у тренутку највеће жалости ћесарице Ане био је примљен без икаквих |
| ом га је тлачно, коњем газио.{S} У сред највећег окршаја окрете се мени и рече:</p> <p>"Синовче |
| аду после смрти Војихнине.</p> <p>Усред највећег весеља изиђе из двора логотет Угљешин с пергам |
| Матије и његове кћери, румене јабуке и највећег блага у нашој породици.{S} Сумње нема пали су |
| еном сјају виде последњи преступ свој у највећем обиму.</p> <p>Бејаше му јасно.</p> <p>Траже га |
| у ноћној тмини даде коме Бог.</p> <p>У највећем окршају, што се на ивицама са свих страна лого |
| Правоверни!{S} Будите се и устаните!{S} Највећи јунак наш Хаџи-Ил-бег главом је платио своје ју |
| гљешине деспотовине, а на њ је уздигнут највећи противник његов.</p> <p>Вреди ли више остати ов |
| а не смемо оклевати.{S} Држећи све то у највећој тајности, ипак се морамо журити.</p> <p>После |
| ше главом чувени Јевренос-бег, један од највештијих ратника турских, потурица грчкога порекла.< |
| ад је оно већ отпочело.{S} Уклоњен је с највиднијег места у источној половини Угљешине деспотов |
| огинем Отвор’те излаз, јунаци!</p> <p>— Највише што ти могу допустити: буди уза ме!{S} Напред, |
| Али се Угљешина деспотовина продужавала највише на исток, од састава Струме и Струмице па све д |
| потова није захватила онога, који је ње највише заслужан.{S} До Гојка, забаченог и заборављеног |
| л' никога више од онога, који је у души највише патио — од Маре.</p> <p>Она је сад већ била пот |
| еде и невоље.</p> <p>Први редови бејаху највише изненађени и користећи се њиховом забуном, коњи |
| ље <pb n="27" /> ишао.{S} А Мара се баш највише и паштила, да сазна његове мисли, за које јој ј |
| за претходну спрему пре поласка.</p> <p>Највише бејаше изненађен — Тома Теологита.{S} Угљеша на |
| ћа саставе ма и непотпуну слику.</p> <p>Највише је пак светлости на Томину прошлост бацио Рајко |
| већ знао, да је био стао на последњу и највишу лествицу части, коју је могао овде имати.{S} Од |
| Беже кукавице, — јасно рече Гојко — кад најгора рђа међу њима паде.{S} Грче лукави, то ти је пл |
| а наже за Гојком.</p> <p>Гојко западе у најгушћу сечу.</p> <p>Један турски коњаник измахну на њ |
| рпској, која ће моћи дати отпора свакој најезди на ове крајеве, ја сам узео управу над овом обл |
| ај чудновати испосник пророчки нагласио најезду Азијата на наше крајеве, ја више не двоумим.{S} |
| олица је целој деспотовини била у Серу, најзнатнијем граду међу свима свих јужних државица.{S} |
| <p>Славољубивом Јевронос-бегу то бејаше најјачи разлог, и он рече:</p> <p>— Добро, вратимо се л |
| ву оснивати на уверењу, да је он ударио најкраћим путем до границе.</p> <p>За то пође путем, шт |
| га византиска, Драма је била често пута најкрвавије поприште за пробу оружја српског и византис |
| ала.{S} Бивала је све сјајнија.{S} Пред најкрвавије битке сјала ми је све јачом светлошћу, и ја |
| во подграђе усташе и кренуше се да виде најкршније момке, најбољу опрему, најбољи део драмске в |
| загреје.{S} Гледа пред очима прошлост, најлепше тренутке, које је доживео, и будан снива, прел |
| ача у тренутку кад у песми стане ређати најлепше јуначке слике из скоре прошлости наших крајева |
| исли иду далеко, сликајући и оживљујући најлепше снове њене млађане душе.</p> <p>Али не мисли о |
| па уздахну а преко памети јој прелетаху најлепше слике најрадоснијих часова из брачног јој живо |
| мчила.</p> <p>Кад се лукаво Грче напило најлепшега вина, напевало и науживало, стаде наговарати |
| ао са добрим монахом Исаијом, да је она најлепши цвет, што је последњих година изникао на плодн |
| је крила, а оне, необрисане, сијаху као најлепши урес у часу радости ожалошћенога лика старичин |
| деше да ће их послужити време једним од најлепших дана позне јесени.</p> <p>Одморивши се мало, |
| пско и грчко, Драма је један од првих и најлепших залогаја, на које је зинула гладна чељуст зма |
| сну стегоноша, па ободе коња и западе у најљућу сечу.</p> <p>- За њим! — викну Богдан, па са ос |
| {S} Па ипак не бејаше лако ни једноме а најмање деспоту Угљеши, који је имао да издржи прве уда |
| ласом рече Угљеша.</p> <p>— На Цариград најмање можемо мислити, — напомену Вукашин.</p> <p>— Да |
| а пробуди сумњу Томину.{S} А једна ма и најмање основана сумња кадра је била привући сву пажњу |
| ш!</p> <p>— Одиста ми је такав разговор најми лији, кад сам без тебе!</p> <p>— А сада?</p> <p>— |
| } Чуј ме још мало, и ако знам, да ти је најмилија забава, да с мислима својим и душом говориш!< |
| без уобичајеног великог лова, те забаве најмилије и великој и малој госпоштини, и старим и млад |
| ковитлац са раширеним крилима паде код најнижег градског бедема.</p> <p>Тома се окрете Мари па |
| лабу, погружену и савладану под теретом најновије жалости, ни у чем не преухитриш, што би вређа |
| о вечерас почне.{S} Прво ће доћи на ред најплеменитији.{S} Онај јуначни ђаур, што је рањен и по |
| ући му неколика села у метохију.{S} Па, најпосле, скидајући неке терете дажбина и деспотског ку |
| >— Добро, — рече Тома. — Она ми је сада најпотребнија.{S} Онај, од кога си ме пре неколико дана |
| еговог ума и јунаштво срца његовог било најпотребније.{S} Он је управљао драмским крајем готово |
| ши — подграђу, а неки и у граду.</p> <p>Најпоузданија је Угљешина војска била она, што је још с |
| {S} На њих се све можеш ослонити као на најпоузданије стубове.</p> <p>— Бићу срећан, ако и ја с |
| удали, очевидно и сам потресен губитком најпоузданијег крила на граници.</p> <p>— Једна са свим |
| осави — остављени од свих и свакога.{S} Најпоузданији стубови, који су држали кућу нашу, почињу |
| еко памети јој прелетаху најлепше слике најрадоснијих часова из брачног јој живота.{S} У очима |
| им са солунске стране, са које је вазда најслабија.{S} Опростите, браћо!{S} Прости јуначе! — и |
| ине и то баш са оне стране, са које смо најслабији.{S} Док је још била у пуном сјају снага виза |
| аније.{S} Од како је прошле године умро најстарији њихов брат Срацимир, плахе али витешке приро |
| очекаше свештенство и духовници.</p> <p>Најстарији међу њима, настојник цркве светог Прокопа, с |
| онимо једној глави.{S} Данас је дужност најумнијој глави, да буде на своме заповедничком месту. |
| настирима и богомољама био је у то доба најчувенији манастир Светог Јована Претече.{S} Исаија ј |
| и минулог живота његовог добише обилате накнаде.{S} И он поче по ново веровати у тиху срећу скр |
| дности својој или је охолошћу мислио да накнади недостатак, који у томе ни њему не беше непозна |
| ћесарица Ана, али војсци драмској ваља накнадити старога ћесара Војихну.{S} Можеш ли се поузда |
| — одговори Тома — у нади, да ћу је ма и накнадно заслужити.</p> <p>— Добро, — рече Угљеша. — Св |
| себе копају а деспоту да дају уговорену накнаду.</p> <p>Монах се одазвао молби вредних рудара и |
| одине и краљевине, а нада свим шаренило накупљених добровољних ратника и левената.</p> <p>Само |
| у коме се поједини делови српске државе налазе. <pb n="14" /></p> <p>Угљеша се мало намршти, а |
| од Дренопоља на северозапад ка Пловдину налазе се Чрноменски Лугови на левој страни велике реке |
| ши певачи — а ја сам то чешће слушала — налази душа моја више уживања.{S} Мож’да то долази и от |
| т деспот Драгаш од тога доба непрестано налази на граници и око огранака рилских, утврђујући гр |
| олбе и сва преклињања пловдинске посаде налазили свој гроб у Томи, који је обећавао и — варајућ |
| Тома брзо додаде:</p> <p>— Али ја ипак налазим, да тако мора бити.{S} Боље је, велим, да се де |
| ично ценили и поштовали, ипак је Угљеша налазио да ће ту бити и какве заслуге новог заповедника |
| их уста може задржати, он је са Лабудом налетео на ров и прелетевши бездан, у коме га је очекив |
| чешће дотицали пехарима, празнили их и наливали, разговарајући се пријатељски.</p> <p>Властоје |
| колико ратника у два, у три маха тутањ, налик коњског топота, и неку нејасну звеку, која се с в |
| ћесарице! — рекао јој је Тома. — Ваш је налог извршен.{S} Али само још неколико часова да смо д |
| ваше нове дужности војводама и издаваше налоге за претходну спрему пре поласка.</p> <p>Највише |
| бити путник.{S} Узвишена ћесарица ми је наложила да у морској тврђави у Крстопољу осванем сутра |
| војвода.</p> <p>— Мислим, Богме!</p> <p>Наложише по ново ватру, па ћутаху.{S} А кад штогод особ |
| б, подносећи их Угљеши.</p> <p>— Здрава нам буди, узвишена ћесарице и драга нам мајко миле љубе |
| ава нам буди, узвишена ћесарице и драга нам мајко миле љубе наше! — отпоздрави је Угљеша узевши |
| ри Угљеша.</p> <p>— Добро.{S} Ал’ ко да нам помогне, ђаво или Бог?</p> <p>— Бог!</p> <p>— Можем |
| и прејамник духа његовог!</p> <p>— Онда нам остају само браћа Дејановићи, Костадин и Драгаш, и |
| моћ.{S} Одважност Хаџи-Ил-бегова донела нам је победу.{S} Већина је, истина, од наших изгинула, |
| снажном одлуком и гвозденом вољом брата нам морао устукнути као побеђен и прогнат?{S} Није ли с |
| S} Е, па живео добри старац Исаија, кад нам је овако добро винце припремио!</p> <p>— Живео!</p> |
| г главом је платио своје јунаштво, које нам је донело Срб-синдиги, српску погибију.{S} Завидљив |
| ми седоше.</p> <p>— Ево, отац Исаија ће нам казати што више о судбини дана, што долазе, — рече |
| мо оца Исаију, — рече Видосава. — Он ће нам помоћи.{S} Стари дворанин Благоје већ је опремио је |
| — вели краљ Вукашин.</p> <p>— И оно ће нам пасти у крило као зрела воћка, — додаје безбрижно в |
| ад га господар ободе.</p> <p>— Не умаче нам више! — грмну нечији глас.</p> <p>То бејаше Анђео, |
| ља храброга <pb n="182" /> Угљеше, који нам зададе највеће јаде, већ ће се почети заузимати наш |
| им годинама на самртничкој постељи, али нам не може бити од помоћи.{S} Он је син ћесара Прељуба |
| ари дворанин.</p> <p>— Јунаци, зликовци нам умакоше, али им жртве не дадосмо! — довикну им Гојк |
| Азијати заузели Галипоље.</p> <p>— Реци нам, оче, што.{S} Ми не знамо, — неколицина се њих обра |
| лом савлађујући се, рече:</p> <p>— Овај нам лист шаље природа, да нас опомене на пролазност век |
| ју.{S} Кад је била највећа невоља јавио нам се у помоћ један непознати туђин — ђаур.{S} Он је и |
| јводо?</p> <p>— Не крсте.</p> <p>— Дако нам Бог милостиви помогне!</p> <p>По том се старац мало |
| Али не захватисмо толико снаге, колико нам треба, да сами на својим плећима изнесемо цело брем |
| чујаше се нечији глас отуда. — Е, добро нам дошао такав соко!</p> <p>— То је његов глас, — рече |
| ло.</p> <p>— Слава нашем господару, што нам поврати мир душама и измири нас са црквом цариградс |
| к.{S} Неће порицати ни Синиша.{S} Лазар нам је вајкадашњи противник, али ће и он исто рећи.{S} |
| да нас забави, а последња забава, коју нам може дати, то је њено кршење.</p> <p>То је други пу |
| ковићу не смемо ни помишљати.{S} Они су нам већи непријатељи од ових, ради којих се и договарам |
| } Друго је, што су дани врло ровити.{S} Нама предстоји борба и ко зна колико дуга и мучна војна |
| а Срб-синдигију љуто ће нас казнити.{S} Нама ће Алах ускратити милости своје, кад први витез на |
| в град Призрен.</p> <p>— Помогне ли Бог нама, Балшић је свршио ! — рече Рајко одлучно.</p> <p>— |
| p> <p>— Он одјезди да спреми нове замке нама-</p> <p>— У њих треба њега ухватити.</p> <p>— И да |
| једва дође себи од бола:</p> <p>— Авај нама! — болно писну, па покри лице рукама, клече поред |
| ка Господ, који те, рабе Божји, посла к нама!</p> <p>Угљеша пољуби, прекрстивши се, злаћени крс |
| о — тако јавља краљ нашем деспоту, а он нама — напао је на његову војску Алтомановић.{S} Он мис |
| о што има врлина, сви би се ти стекли с нама у једну заједницу противу страшног новог непријате |
| од Самокова испод Рила.{S} Они морају с нама.{S} Они ће се радо одазвати нашем позиву.{S} Тако |
| /p> <p>— Помози Боже! — прошапта Гојко, намаче калпак на очи, прикупи дизгине Лабуду, па га обо |
| им мач за ратне дане.{S} Кад судба мени намењује да понесем стег у одбрани Српства, ја морам би |
| ри прошлост о њима?{S} Неће то бити зла намера Гојкова већ мало већа слобода, која донекле млад |
| Марину.</p> <p>Јако поремећен у својим намерама, Тома се вратио у Драму тога дана доцне по ноћ |
| ома је дотле успевао у својим скривеним намерама, да Момчило служи Кантакузеновим плановима.{S} |
| S} Они се извезоше на суво, а случај их намери баш на страну, где бејаше виноград <pb n="60" /> |
| ада старац познаде по оделу да је његов намерник неки млади војвода.</p> <p>Обојица ћутаху поду |
| у.</p> <p>— Бог ти добро дао, путниче и намерниче, — одговори старац, гледајући дошљака, његову |
| ствари у светлијој боји.{S} То његово, намерно удешено, ружичасто гледање на тамне стране држа |
| <p>Бегунац осети гониоца.{S} Гонилац се намерно на бегунца.</p> <p>Бегунцу би јасно, шта губи, |
| Играчка се и не узима у руке са другом намером но да нас забави, а последња забава, коју нам м |
| војну противу Турака.{S} Ми полазимо с намером, да турском господовању у нашим и византиским к |
| је свршио свој живот као збачени царски намесник у манастиру, а лукави Тома Теологита продужио |
| стигао тренутан успех, наметнувши се за намесника малолетном цару византиском Јовану V.{S} И ни |
| на сред тога дворишта лагано горео.{S} Намести ситнијег грања око двеју омањих клада, које су |
| кад је он био постигао тренутан успех, наметнувши се за намесника малолетном цару византиском |
| њег раста, јаких мишица, добре душе ал’ намрштена лика.</p> <p>Кад се серска и драмска војска с |
| зе. <pb n="14" /></p> <p>Угљеша се мало намршти, а Тома брзо додаде:</p> <p>— Али ја ипак налаз |
| алим за труд.{S} Имао сам се око чега и намучити, — додаде Исаија.</p> <p>Тако су прошли дани п |
| негињице, али мене је овамо пуки случај нанео.</p> <p>Мара не могаше ни једне речи рећи, а Тома |
| и киши, која га, кад је ветар са стране нанесе, дохвати капљицама.{S} Лежећи тако, гледаше у ва |
| нацима.</p> <p>Тома узе лук и тетиву и, нанишанивши, пусти.{S} Па не часећи ни часа узе другу с |
| шумицу, пред њих искочише три, до зуба наоружана, човека, који по свему подсећаху на морске гу |
| уме се, о њој разбирали и гледали да из напабирчених делића саставе ма и непотпуну слику.</p> < |
| еловом, склонише дубље не кушајући даљи напад.</p> <milestone unit="*" /> <p>Недалеко од Драме |
| ојводство мало а и изложено је могућним нападајима и гусарских дружина и крсташких чета.{S} Бра |
| удимо обавезу да на његове земље нећемо нападати па ни на земље његових савезника, већ смо вољн |
| ребра.</p> <p>Нож сину, нешто закркља, нападач паде на земљу, а нечији се глас продра:</p> <p> |
| несвесно грчила руку, за коју је бејаше нападач ухватио, а другу је подигла према ономе, што др |
| ећеш умаћи! — јетко викну кад нагази на нападача.</p> <p>Бегунац виде да нема куд.{S} Искочи из |
| Благојев, што му у врту помагаше против нападача Рајковог.</p> <p>— И хоћу! — одушевљено прихва |
| нож дохвати по -одећи.{S} Старац зграби нападача за руку, па му вешто изби нож.{S} Тада се дохв |
| рискочи, ал’ старац бејаше већ савладао нападача, па му својим каницама везиваше руке и ноге.</ |
| — окрете се старац месту, где је везао нападача.</p> <p>Одговора не би.</p> <p>— Ћутиш, а? ама |
| окрстаре по околини, не би ли наишли на нападаче и у опште на сумњиве људе.{S} Али није заборав |
| кока стиже на знојавом Лабуду Гојко.{S} Нападачи, изненађени, пустише Ану и Мару, и, преплашени |
| е стране.{S} Он се, напротив, бојао, да нападачи не поступе и сувише зликовачки према нападнуто |
| <p>На мах се зачу бахат коњски, али се нападачи, за чудо, и не освртоше.</p> <p>Онај замахну н |
| оделу њиховом томе поверовати.{S} А ти нападачи, срећно одбијени, љутито су се бацили на подба |
| бав њихову, и ћесарицу ћу уверити да су нападачи били најамници Гојкови.{S} Она ће и по оделу њ |
| се спремаше да продужи борбу са другим нападачима.{S} Али се они не појавише.{S} Само се са др |
| поквари ненадна појава Гојкова.</p> <p>Нападачима је, у осталом, било и то право, само кад су |
| су по путу, а она остатак пружаше шаком нападачу.</p> <p>У томе се тренутку иза шибља указа и у |
| цу турског одреда што са источне стране нападаше, зачуше неколико ратника у два, у три маха тут |
| </p> <p>— Јест, баш теби!{S} Ти у мраку нападе мене, стеже ме за гркљан, те у мало не зевнух.{S |
| војску испред Алтомановића, и смера да нападне на краљев град Призрен.</p> <p>— Помогне ли Бог |
| ста лабаво, везан.</p> <p>Искочивши, он нападне на старца, који врдну мало у страну, те га нож |
| нарочито их, проклетник, наговараше да нападну на мога брата.{S} Пошто му царевић даде достојн |
| кад погине Гојко, нека други твоји људи нападну на ћесарицу Ану и њену лепу поћерку.{S} Ја ћу < |
| да се састане са Угљешом, па да заједно нападну на турску престоницу Дренопоље, које ће мож’да |
| у.</p> <p>— Врло добро Он треба да буде нападнут и убијен.{S} Други неко биће у исто доба само |
| ен.{S} Други неко биће у исто доба само нападнут.</p> <p>Анђео гледаше Тому, тражећи обавештења |
| чекали жртве, а Тома се спремаше, да се нападнутим нађе у помоћи ну све то поквари ненадна поја |
| место и начин.{S} Наћи ћу се у близини нападнутих и спашћу их.{S} Тиме сам постигао двоје: сте |
| чи не поступе и сувише зликовачки према нападнутом женскињу, те да његова помоћ не дође касно.{ |
| а ћеш знати онда, и шта је могло бити с нападом на тебе, и шта је препатио племенити витез — Љу |
| мач са свим избије из руке — двојица га нападоше с леђа, а један га тешким гвозденим ступцем уд |
| стотином првих војника.{S} На Галипоље нападоше око пола ноћи.{S} Браћо, страшно ли је морало |
| ед.</p> <p>Турци и овде вешто и одлучно нападоше.</p> <p>— Војводо, ти се можеш склонити.{S} На |
| ио нашима, видећи да се ђаури не надају нападу, није имао кад да иде до Јевренос-бега, који је |
| што су мене пре везали за врбу, кад су напали узвишену ћесарицу нашу, — говораше старац, па ус |
| о јавља краљ нашем деспоту, а он нама — напао је на његову војску Алтомановић.{S} Он мисли, да |
| војом војском, која му је била при руци напао је, а Јевренос-бег дошао му је после у помоћ.{S} |
| <p>— Ни крива ни дужна ухватише ме два напасника — причаше старац — те ми мачевима угрожаваху, |
| арац — а зликовац је хтео отуд иза леђа напасти.{S} Је л’ тако било, несрећо грчка? — окрете се |
| а нас он никада неће отворено и витешки напасти.</p> <p>— И сам тако мислим, — одговорио му је |
| изгреја.</p> <p>— Ху, једва се опростих напасти! — викаше старац, па се обрати убијеноме:</p> < |
| се лукаво Грче напило најлепшега вина, напевало и науживало, стаде наговарати Момчила, да се п |
| рица Момчила.</p> <p>Кад се лукаво Грче напило најлепшега вина, напевало и науживало, стаде наг |
| p>ПРИПОВЕТКА ИЗ СРПСКЕ ПРОШЛОСТИ</p> <p>НАПИСАО</p> <p>АНДРА ГАВРИЛОВИЋ</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> < |
| <p>Сјахао је био Лабуда и привео да га напоји, тапшући га по белом врату његовом.{S} Таман је |
| S} А кад штогод особито у памети наиђе, напомену кратко, па опет утону у мисли.</p> <p>Небом је |
| — На Цариград најмање можемо мислити, — напомену Вукашин.</p> <p>— Да.{S} Тамо је на престолу у |
| Синише, кога ипак победисте.{S} Јунаци, напред!{S} Није то војска силног Матије Кантакузена, ко |
| ички викнувши Љубоју:</p> <p>— Војводо, напред!</p> <p>Љубоје крочи један корак напред, али ста |
| спуштеним уздама јурнуше лево и десно, напред и назад газећи и тлачећи све, на што наиђу, удар |
| што ти могу допустити: буди уза ме!{S} Напред, јунаци!</p> <p>— Живео деспот!</p> <p>И као буј |
| ом платише смели покушај свој.</p> <p>— Напред, витезови! — кликну Угљеша а вихор прихвати њего |
| отицу Љубу за руку изиђе два, трн крока напред, а Угљеша скочи са свога коња.{S} Један копљаник |
| сретљивошћу, <pb n="32" /> која је била напред прорачуњена.</p> <p>Једина је била Мара, према к |
| њених пријатеља.</p> <p>Тако живот пође напред веселије и бујније...</p> <p>Војска из драмске о |
| ! — викну Исаија. — Боже!</p> <p>Полете напред и загрли Јелену, која му, лијући крупне сузе, па |
| здајицом!</p> <p>И добри мрков грабљаше напред под новом опоменом на дужност његову.</p> <p>Киш |
| ога да ми помогне, али — судбина гоњаше напред.</p> <p>Добри је поочим склопно своје очи, а ја |
| м, па сви лаганим свечаним ходом пођоше напред.</p> <pb n="44" /> <p>Прошавши и коњанике на пре |
| ! — рече старац и извади нож, па корачи напред.</p> <p>— Ха, нећеш умаћи! — јетко викну кад наг |
| ање.{S} Измаче се корак назад, па крочи напред, пови се и отури камен далеко напред, па задовољ |
| напред!</p> <p>Љубоје крочи један корак напред, али стаде и оста непомичан.</p> <p>Гојко дочека |
| лчак, на рамену са врхом далеко и право напред истуреним.</p> <p>Страховито лупи, звекну и јекн |
| чи напред, пови се и отури камен далеко напред, па задовољно додаде:</p> <p>— Не рекох ли?{S} Н |
| гора са Турцима.</p> <p>— Јунаци, смело напред!{S} Није то сила цара Синише, кога ипак победист |
| </p> <p>— Ја ћу их извидати!</p> <p>— У напред ево да ти платим труд!</p> <p>И Гојко је свим жа |
| у окупан, завришта и скокну три копља у напред.</p> <pb n="174" /> <p>— То је његов глас!{S} Хв |
| ву.{S} Што се тиче новаца, они су већ у напред довољно добили од Анђела, коме је Тома чешће пут |
| гљеша, Љуба и Мара измицаху у разговору напред, а за њима се журио, још једнако забринути, Тома |
| дохвати тебе!</p> <p>— Војводо, ја хоћу напред да запливам у мутне таласе турске крви.{S} Раскл |
| шких само нешто слугу и стараца.</p> <p>Напред, пред свом војском, јахао је у златном руху на б |
| лукави Тома Теологита продужио је своје напредовање у служби деспота Угљеше, где се после дужег |
| ан глас о паду Дренопоља није зауставио напредовање тих градова ни развијање живота у њима.{S} |
| ре пролазе лагано двојица на коњима.{S} Напреже вид и спази, како се један одвоји и врати брзо |
| гунац је наишао на мост.</p> <p>Гонилац напреже слух.</p> <p>Потмула лупа преста па опет наста. |
| сад обојица.</p> <p>Коњи сустају ал’ се напрежу.</p> <p>Даље грабе и лете.</p> <p>Ко зна колико |
| опи очи.{S} После их полако отвори и са напрезањем скиде прстен са десне руке.{S} Пружи га глас |
| је био безбрижан с те стране.{S} Он се, напротив, бојао, да нападачи не поступе и сувише зликов |
| ог.{S} Данас, кад је у међусобној борби напукло или је мож’да и са свим већ скрхано оружје српс |
| ског војводе Богдана и Дејановића, који напустише одмах Пловдин.{S} Сви они нуде покорност и да |
| не престајаше бити и даље војник, нити напушташе своје часно место у редовима коњице деспотове |
| ени Ани, Гојко је с места послушао њену наредбу и из Драме отишао не опростивши се добро ни с М |
| се скаменише од чуда, кад Јевренос-бег нареди, да се коњи обрну натраг</p> </div> <div type="c |
| се мени и рече:</p> <p>"Синовче, иди и нареди нека врата на граду буду отворена за нас.{S} Сре |
| да би могло то бити сутра?</p> <p>— Ако нареди узвишена ћесарица, — одговори дворанин. <pb n="2 |
| е Тома већ био добио заповест, да одмах нареди, да се Гојко пусти из Крстопоља.</p> <p>— Видиш, |
| коњи са момцима, нема много.{S} Ја сам наредио да они буду ту, да нас уморне прихвате, — рече |
| учинићу, што Бог заповеда.{S} Одмах ћу наредити, нека дође овамо.{S} Нека оцу буде само син, а |
| еме.{S} Онда ми рече, да те замолим, да наредиш, милостива ћесарице, да неко оде и замени његов |
| } Он је дигао тешку анатему, која је на народ српски била бачена, кад је српска црква постала с |
| ла у двор, звона престадоше, а весео се народ ухвати у два велика кола.{S} Држећи се за убрусе |
| ези с пловдинским догађајем забринуше и народ у подграђу и господу у граду.</p> <p>Костадин ста |
| па одви пергаменат.</p> <p>Копљаници и народ слегоше се око њега, а он високо диже одвијени ли |
| градове.{S} Али је ваљало и душу овога народа умирити.{S} Успео сам, те сам цариградскога патр |
| и на дар поднесену икону.</p> <p>Гомиле народа, мушког и женског, старог и младог, које се беја |
| бејаху деспотица и ћесарица с осталим и народом, чујаше одушевљено „Тебе Бога хвалим“ и „Вазбра |
| туђин је, па га и не боли срце за овим народом, — рече Исаија.</p> <p>— Ја сам одмах све јавио |
| Ређаше им све, што у Галипољу вреди, а нарочито их, проклетник, наговараше да нападну на мога |
| после тога неколико дана по жељи свих а нарочито деспотице Љубе Угљешине, кћери Војихнине и Ани |
| у тој војсци нема краљевих синова, нема нарочито јуначкога му сина Марка.{S} А то је штета, вел |
| рајишнике и целу источну границу, он се нарочито задржавао и гледао да се не врати што дуже у Д |
| ра.{S} Али светињу њенога спокојства не наруши никаква жеља за сјајем и блеском сујетнога живље |
| /p> <p>— Овај нам лист шаље природа, да нас опомене на пролазност века човечјег.{S} Не губимо в |
| већ толико отпорне снаге прикупљено, да нас никакви догађаји не могу изненадити, а дође пад Дре |
| о.{S} Ја сам наредио да они буду ту, да нас уморне прихвате, — рече Љубоје.</p> <p>— Добро, хај |
| теља српског имена, мож’да, припреми да нас дочека.</p> <p>— Али зар нема у овом граду јунака, |
| не узима у руке са другом намером но да нас забави, а последња забава, коју нам може дати, то ј |
| ди нека врата на граду буду отворена за нас.{S} Срећа нас издаје!"</p> <p>— Одјездио сам брзо.{ |
| овораше Видосава Мари. — То је срећа за нас, иначе не би стигао добри монах до сутра у вече.</p |
| Горе.</p> <p>Али се милост Божја, која нас аше оставила, више не враћаше.</p> <p>Била је бура |
| н исто рећи.{S} Упамтише нас Грци, нека нас не заборављају ни Турци.</p> <p>— Ствари стоје чудн |
| ратника.{S} Турска је сила мања.{S} Има нас по четворица на једнога њиховог.{S} Али не заборави |
| {S} То је <pb n="88" /> његово.{S} А на нас он никада неће отворено и витешки напасти.</p> <p>— |
| Тома. — Не сме пасти ни сенка сумње на нас за то убиство.{S} Да тако буде, поступи овако: онда |
| — оштро говораше Вукашин.</p> <p>— Она нас сада гони, да главе приклонимо једној глави.{S} Дан |
| на граду буду отворена за нас.{S} Срећа нас издаје!"</p> <p>— Одјездио сам брзо.{S} Ушао сам у |
| га господ уклони далеко од ове куће, од нас и свих честитих, — одговори Јелена.</p> <p>— Не, ни |
| месецу:</p> <p>— Заклони лице своје од нас проклетих!</p> <pb n="184" /> <p>У немој тишини бла |
| ђу собом борбу да расправимо на коме од нас ваља да остане царство!{S} Ал’ тога нема, а ја оруж |
| поклисарства стоји много.{S} Однећеш од нас књигу деспоту Костадину Дејановићу и његовом брату |
| егов господар, — говораху они — он зове нас, ми ћемо радо свуда са њим а под Божјим благословом |
| смо сад?</p> <p>— Одавде до места, где нас очекују коњи са момцима, нема много.{S} Ја сам наре |
| изгинулих Срба на Срб-синдигију љуто ће нас казнити.{S} Нама ће Алах ускратити милости своје, к |
| ник, али ће и он исто рећи.{S} Упамтише нас Грци, нека нас не заборављају ни Турци.</p> <p>— Ст |
| и потражиш, јер је све пропало, ако они нас први нађу.{S} Деспоте, твоја је слава допрла и до т |
| Угљеша.</p> <p>— Невоља државна нагони нас да у име њено главе дигнемо! — оштро говораше Вукаш |
| на таком путу могу доживети.{S} Гусари нас опљачкаше, а мој отац, који се, како један говораше |
| ру, што нам поврати мир душама и измири нас са црквом цариградском! — рече један.</p> <p>— Гле, |
| змишљања.</p> <p>— Гладног нахрани! учи нас господ, — говораше Ана чешће.{S} А једном зовну дво |
| — Одавно — рече мало после Ана — није у нас постављена трпеза сиротињска.{S} Мож’да би могло то |
| м баш ни рђав, јер, Богу хвала, таких у нас и нема.{S} А хоћеш ли да посведочим белегу?{S} Ја н |
| и под згодним изговором да раде противу нас једино из оданости царској заветној мисли, у тренуц |
| дуга и мучна војна с Турцима.{S} Између нас и Византије било је и прошло.{S} Деспот је рачунао |
| јатељство, и искрено савезништво између нас и Балшића.{S} Још се мање смемо ослонити на млађега |
| противу страшног новог непријатеља свих нас.{S} Па кад бисмо се ослободили погибли, онда бисмо |
| одграђе, велику варош, што се око града населила недалеко од самог главног окна рудничког.{S} О |
| тио да је под земљом, Бог му дао у рају насеља! — тужно додаде Исаија па се прекрсти.</p> <p>За |
| n="30" /></p> <p>— Онда ће деспотица са насладом читати приче о Александру Великом, — рече Исаи |
| авадила одмах по његовој смрти, а прави наследник, нејаки Урош, моли, куне и преклиње, да се ст |
| S} Цар није био подобан да одржи велико наслеђе.{S} Неко је морао владати и њим и царством.{S} |
| јвода.</p> <p>Логотет се попе на камени наслон, који је стајао у сред дворишта служећи као степ |
| и она смерно али јасно.</p> <p>Он благо наслони своју руку на њено раме:</p> <p>— Али у ово доб |
| ја не знам узрока.{S} Угљеша — и она му наслони своју лепу главу са црном дугом косом на груди, |
| а.{S} Уз неке старе рушевине пастири су наслонили отесана дебла и утврдили главне делове скромн |
| очима његовим гомилаху.</p> <p>Ловци се наслонише на руке подлактивши се, да мало продремају.{S |
| и за леву руку и приведе крају, где је, наслоњен на малу ограду, мало пре стајао.</p> <p>— Мила |
| </p> <p>Прође још неко време, а старац, наслоњен леђима на повећу камарицу сламе и седећи на не |
| им и богатим градовима, на морску обалу наслоњене, деспотовине Угљешине.</p> <p>И ако се границ |
| надао —</p> <p>— Ја јесам, слутио сам и наслутио, да она љуби Гојка војводу.</p> <p>— Али ја ре |
| ме и тичји језик, зна и по лету њиховом наслутити, какви ће — мили или тешки — догађаји наступи |
| е то?</p> <p>— Ха, ха, ха! — усиљено се насмеја Тома. — Кнегињица се без разлога преплашила.</p |
| ко што треба, нити што приложи цркви? — насмејаше му се многи.</p> <pb n="57" /> <p>— Не, браћо |
| е, са својим навикама српскога живота — наста да измири и цркву српску са цариградском.{S} А ка |
| ео достиже врхунац свој.</p> <p>Али сад наста нова невоља.{S} У густо сабијеним редовима многи |
| са градске цркве зазвонише.{S} У Драми наста свечан тренутак.</p> <p>Деспот Угљеша долазио је |
| лух.</p> <p>Потмула лупа преста па опет наста.{S} Бегунац је сишао с моста, гонилац на њ наишао |
| ше неки.</p> <p>— Па ни то није све, —- настави Гојко.— Краљев зет Ђурђе Балшић, који му је био |
| — рече Рајко.</p> <p>— Сад већ доцне! — настави Гојко — не спремисмо ни њу ни њега.</p> <p>— Тв |
| коме се говори и верује.{S} Али кад Ана настави:</p> <p>— Једини искрени пријатељ мој у драмско |
| > <p>Он је значајно погледа, а она брзо настави:</p> <p>— Господару!{S} Није ноћас првина, да т |
| ђа Тома и Љубоје пустише коње ходом, па наставише раније прекинут разговор.</p> <p>— А војвода |
| м у оваким приликама почеше разговоре и наставише приче о прошлим данима, лововима и ратним при |
| ра, у Меникејске Горе.{S} Ту је на миру настављао свој превод богословске књиге грчкога писца Д |
| а и прегоревања, у часу извесне смрти — настаде страховита сеча</p> <p>Чадори за тренут ока диг |
| ши Угљеша.</p> <p>За неколико тренутака настаде тишина, после рече Богдан:</p> <p>— Кажи остало |
| па у многобројним питањима и одговорима настаде узајамно обавештавање.</p> <p>— Теби, дакле, им |
| својих лепих очију.</p> <p>За тренутак настаде тишина.{S} А за тим, осетивши и сам њене сузе, |
| , сад ми је све јасно.</p> <p>Међу њима настадоше опширна причања.{S} Обојица се потпуно обавес |
| радо с тобом разговарала.{S} Ево одавде настаје виноград моје добре госпође, а ја имам само да |
| је леп поглед.{S} Тамо преко провалије настаје нижи део планине а преко ње се види далеко на ј |
| е.</p> <p>Дотле је био живот.{S} Одатле настаје патња.</p> <p>Навезли смо се на море, да се за |
| </p> <p>Ана сама није могла ићи, али је настала да спреме за ловачки поход буду што свечаније.< |
| аде да разгледа лов.{S} Чињаше им се, у насталој озбиљности, да свему томе није ни мало прилике |
| непријатељи.</p> <p>Момчило се ожени и настани у граду Ксантији, одакле је господарио равницом |
| ећ видело да се стално мисле на Балкану настанити.{S} Али раздељеној, несложној и завађеној гос |
| овде може бити свему крај!</p> <p>— Не, настао је тек почетак! — одговори Тома, докопавши се вр |
| рече —- што сте ме звали.{S} Одмах ваља настати.{S} А зна ли што о томе отац Гојков, Властоје?< |
| То је тражио и већином нашао.{S} Сад ће настати војна, за коју он није у ствари никад марио.{S} |
| ти озбиљност прилика, што од неког доба насташе <pb n="26" /> у српским земљама.{S} Па ипак се |
| >Логорске ватре плануше, свирка и песма насташе, а у том се и сутон ухвати.</p> <pb n="134" /> |
| духовници.</p> <p>Најстарији међу њима, настојник цркве светог Прокопа, с крстом у левој и боси |
| , прекрстивши се, злаћени крст, а ђакон настојников изиђе пред Угљешом са осредњом, у злато уок |
| пска господа не заузеше против зла, што наступа!</p> <p>— Сам их Бог води!</p> <p>— Тако је.</p |
| еду топло!</p> <p>— Кажи да студен, што наступа, и вихор, што хита да обнажи лисно дрво, не мог |
| ела.{S} Ти се надај, твоји су дани, што наступају!</p> <p>— Опрости, витеже, ал’ ја говорах иск |
| љан, јер је обично бивало, да у области наступи неред и расуло, чим нестане правог обласног ста |
| у њихову.{S} И после прве силне жалости наступи мајина тужног и тихог размишљања.</p> <p>— Глад |
| >И она рече Мари.</p> <p>У Мариној души наступи бура.{S} Она се ломила, док је Гојко не ослобод |
| тако давно.{S} Тек је шеснаеста година наступила од тог доба.{S} Галипоље је мален али јак гра |
| на и тиха летња ноћ.{S} За топлим даном наступила је хладовина, коју с времена на време помаже |
| и сестра Мара — па је у њиховом друштву наступила нема тишина.</p> <p>Тишину прекиде Гојко, црн |
| али ја мислим да је за све оно, што је наступило после смрти цара Стефана, крив он сам.</p> <p |
| ше пренеражена.{S} Чињаше јој се, да је наступио смак света, о коме се говори и верује.{S} Али |
| и, какви ће — мили или тешки — догађаји наступити.</p> <p>Био је момак од двадесет лета, када ј |
| е случајности, које могу лако и ненадно наступити?{S} Је ли Вукашин оклевао?{S} За срећу наше о |
| зникао на плодним, али често пута крвљу натапаним, долинама јужне деспотовине српске.{S} Мишљењ |
| од севера ка југу, за Бело Море, крећу, натапаху плодне равнице међу тврдим и богатим градовима |
| </p> <p>— И јесам путник, кога ова киша натера да сврати мало до тебе.{S} Из даље сам запазио в |
| лепо а који зло и ружно време, који ће натерати мало лепе а који много штетне кише.{S} Он зна, |
| бијеним витешким коњицима од мегдана, а натопљеном потоцима људске, и српске и турске, крви.{S} |
| во је из Пловдина од лозе пловдинке.{S} Наточих кад се мало позабависмо тамо, док Азијате у гра |
| ви га нећете срести.{S} Са мном хајдете натраг у Дренопоље.{S} Ја знам и Угљешу и његову војску |
| и свога господара.{S} Они га преведоше натраг царевићу, коме плашљивац причаше све што се имал |
| на овој страни!</p> <p>И они се кретоше натраг у Сер.{S} Са њима пође и ћефалија Рајко, коме је |
| собе указа — Рајко.</p> <p>Тома одступи натраг, а Мара викну:</p> <p>— Спасите ме!</p> <p>— Вел |
| к да је скора зора, кад се ваља кретати натраг У Драму.</p> <pb n="62" /> <p>У тузи својој беја |
| /p> <p>— Гле, гле!</p> <p>— Он је тргао натраг своју војску испред Алтомановића, и смера да нап |
| пази, како се један одвоји и врати брзо натраг путем ка Дренопољу, а други лагано продужаваше п |
| д Јевренос-бег нареди, да се коњи обрну натраг</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18930_ |
| 77" /> већ припремити место и начин.{S} Наћи ћу се у близини нападнутих и спашћу их.{S} Тиме са |
| виле, где се купају, какву траву треба наћи па бити видовит.{S} Тражио је толиких лета ту трав |
| многи знаци не варају и крвника туђина наћи ћемо, — рече Гојко.</p> <p>— Душа му проклета!{S} |
| викује један.</p> <p>Где ћемо гусле сад наћи?</p> <p>— Како где?{S} Та зар не знаш, јад те не з |
| к мине ова ноћ, а кад сутра сунце гране наћи ће наше мисли у једном уму и жудње у једној души.< |
| толиких лета ту травку, па је не могаше наћи, а зна је описати, као да ју је небројено пута има |
| ицем, сестро?{S} Зар ти се он не могаше наћи у помоћи?</p> <p>— Не могаше, јер се никад од тада |
| рајева, браћи Мрњавчевићима, икад могли наћи брата и пријатеља.{S} Не мишљаху ни мало боље ни М |
| ближе им чадоре, не знајући по помрчини наћи своје.</p> <p>Кад се ратници стадоше уклањати од в |
| аст, где <pb n="139" /> год ју је могао наћи, као што вредна чела не оставља у врту ни један цв |
| Грче напило најлепшега вина, напевало и науживало, стаде наговарати Момчила, да се покаже као в |
| скрено и верно.{S} А кад по неко од њих науми, да са свим прекине са витешким левентовањем и да |
| и се на мах лати мача и узде коњске.{S} Научени коњиц осети звук стрелина лета, диже главу, нач |
| ом милином.</p> <p>— Ја сам тек недавно научио грчки у старим годинама својим.{S} Али не жалим |
| ог и тихог размишљања.</p> <p>— Гладног нахрани! учи нас господ, — говораше Ана чешће.{S} А јед |
| одиста знатно упитомио, разбирао је за начин живљења у првих Византинаца тога доба, трошио је |
| ћу <pb n="77" /> већ припремити место и начин.{S} Наћи ћу се у близини нападнутих и спашћу их.{ |
| ше ка ватри.</p> <p>Они устадоше, да им начине места, па онда и сами седоше.</p> <p>— Ево, отац |
| .</p> <p>Онај се не могаше довољно чуду начудити.</p> <p>Старац се саже, добро разгледа убијено |
| ц осети звук стрелина лета, диже главу, начуљи уши и очима чисто тражаше правац, куда му ваља п |
| мо се!</p> <p>— Алах, ил-Алах!</p> <p>— Наш стег!</p> <p>— Знак, какав знак!</p> <p>— Боже, опр |
| Његова породица има великих заслуга за наш дом.{S} Овде нико ништа не сме за сад о томе знати, |
| ускратити милости своје, кад први витез наш паде као жртва зависти!</p> <p>Дервиш клече и диже |
| ком град Бигу.{S} У Дренопољу је главни наш заповедник Лала-Шахин, ал’ војске има врло мало.{S} |
| Будите се и устаните!{S} Највећи јунак наш Хаџи-Ил-бег главом је платио своје јунаштво, које н |
| рских дружина и крсташких чета.{S} Брат наш Вукашин први је развио заставу одржања српске превл |
| S} Ћесар Војихна, господар Драме и таст наш, преминуо је.{S} Оставио је најважнију страну моје |
| опан.</p> <p>— Поздрављам те, господару наш и мили зете мој!{S} Буди скромном дому нашем милост |
| би отрова Лала-Шахин!{S} Правоверни!{S} Наша ће сила расти и поплавити брда и долине, реке и ду |
| због тог туђина, а ти ниси ни знала.{S} Наша мила Мара—</p> <p>— Шта?{S} Мара? — зачуди се Ана. |
| ан.</p> <p>— Боже дај! — вели Угљеша. — Наша је војска снажна.{S} Броји преко шездесет хиљада р |
| устаде.</p> <p>— Она је, златна јабука наша, била дете од десет, дванаест година, а зваше се — |
| ру.{S} У Драми је остала узвишена ташта наша, ћесарица Ана, али војсци драмској ваља накнадити |
| о, где је држала да је Крстопољ.</p> <p>Нашавши се усамљена у средини суморне ал’ још доста кре |
| чувате стадо?{S} Ово вам је у помоћи! — нашали се један, куцкајући чутуру.</p> <p>Она пође од р |
| него што га је срце вукло.{S} А кад се нашао у планини, одаслао је своје ловачке помагаче, па |
| ло размислити.</p> <p>— Размислио сам и нашао, да ми је дужност.</p> <p>— Онда, бар за сад, ник |
| гову.{S} Тако је Угљеша све прегледао и нашао да је све опако, како је оставио ћесар Војихна из |
| у љубав, да канџама раскинеш.{S} Али си нашао судију!</p> <p>Тома, сав зелен, шкрипну зубима:</ |
| за уживањем.{S} То је тражио и већином нашао.{S} Сад ће настати војна, за коју он није у ствар |
| и.{S} Тако сам у споразуму са ћесарицом нашао за најбоље.</p> <p>Ућуташе и ободоше коње.</p> <p |
| стаде пред часнике.</p> <p>— Опомени га наше понуде, — заповеди један часник тумачу.</p> <p>Тум |
| ежан.{S} Деспот Угљеша живи је страх за наше.{S} После дужег размишљања и саветовања одлучили < |
| ик пророчки нагласио најезду Азијата на наше крајеве, ја више не двоумим.{S} Ти га се сећаш, Љу |
| , кад је византиска сила устукла испред наше.{S} Деспот рачуна и на њихову снагу.{S} Уклањање с |
| на ћесарице и драга нам мајко миле љубе наше! — отпоздрави је Угљеша узевши хлеб и со.</p> <p>З |
| цу, да буде моћни заштитник свете цркве наше! — узвишеним гласом рече Угљеша примајући на дар п |
| ђе од руке до руке около.</p> <p>— Није наше вино тако.{S} Мало је боље, а ово је из Пловдина о |
| ако сам вечерас стигао из логора војске наше, што је недалеко од Требиња, ипак не смем још мисл |
| ш неколико дана требало па да се војске наше сукобе.{S} Ђурађ Балшић ми хоћаше ту бити користан |
| е.</p> <p>— Ал’ нек се добро држи после наше победе над Турцима! — додадоше неки.</p> <p>— Па н |
| ико заузет да се што пре сврши измирење наше цркве са цариградском.{S} Овуда је свуда становниш |
| есто пута оставиш богату трпезу и госте наше за њом, па одлазиш узбуђен, узнемирен, да те после |
| ва ноћ, а кад сутра сунце гране наћи ће наше мисли у једном уму и жудње у једној души.</p> <pb |
| , да се лакше уздигну до схватања среће наше.{S} Ти, је ли, више не страхујеш за ме?</p> <p>— Н |
| ри ни један непријатељ царства или куће наше.</p> <p>— Тако је.{S} Матија Кантакузен је томе св |
| S} Отишао је у поверењу светле ћесарице наше, а кад се врати она ће му поверити и другу дужност |
| b n="63" /> између ћефалије трилиског и наше лепе кнегињице.</p> <p>Љубоја текну у срце, а Тома |
| о са свом својом војском, а кад прими и наше јунаке, поћи ћемо право ка Дренопољу.{S} Али има ј |
| — Њега би ваљало смаћи, — рече он — али наше није да бијемо из заседе.{S} То је <pb n="88" /> њ |
| , остављени смо да гледамо, како на очи наше расте нова сила, нова снага дивљих Азијата, Турака |
| одступати дубље у логор...</p> <p>— Нек наше крило дође себи, за остале не брините, — рече војв |
| бунтовничку Бигу, стиго̑ му је гласник наше победе.</p> <p>— Хвала Алаху и пророку, а како смо |
| ож’да то долази и отуда што много ценим наше јунаке, чија сам витешка дела очима својим гледала |
| епознати туђин — ђаур.{S} Он је и одвео наше у стан непријатељски, па га је после нестало.{S} А |
| ка као бегунци погледали на тужно место наше.</p> <p>Дотле је био живот.{S} Одатле настаје патњ |
| ем радосне гласе: јуче је пао Пловдин у наше руке!</p> <p>— Не иди.{S} Тебе нема ко чути више.{ |
| мо крај.{S} Ми верујемо у срећну звезду наше судбине!</p> <p>— Светли деспоте! — радосно прозбо |
| ?{S} Је ли Вукашин оклевао?{S} За срећу наше отаџбине узео је част краљевску пре шест година он |
| осветли пута некрсту, који преко мора, нашег мора, прелази овамо!"</p> <p>Тако ми је отац, пот |
| но:</p> <p>— Алах, ил-Алах!...</p> <p>— Нашег витешког ћефалије нема!{S} Он је морао први погин |
| ко глава на војничко збориште.</p> <p>— Нашег властелина зове његов господар, — говораху они — |
| S} Незгодно ми је сад ићи чак до чадора нашег, ал’ вала не могу ти без гусала, кад ми само на у |
| ко, ћефалија, грађански судија, Трилиса нашег.{S} Њега сам придао Војихни у помоћ, јер разуме в |
| Војводо, сумње нема, ово је мач каквог нашег велможе.{S} Нађох га ту код моста.</p> <p>Они ста |
| шним домовима изда за покој душе доброг нашег господара?</p> <p>— Јесте, узвишена ћесарице!</p> |
| сманлије, и њихово ће оружје бити поред нашег.</p> <p>— Млади витезови!{S} Вукашине, то је све |
| Брате, ми ћемо и сад под окриљем звезде нашег рода поћи у бој за једну мисао! — одушевљено рече |
| ћа.{S} Расправи ли се и та зађевица пре нашег похода на Османлије, и њихово ће оружје бити поре |
| {S} То треба да је водиља сваког рада и нашег и византиског.{S} Пази добро.{S} За падом тврдог |
| копљанику.{S} Отићи ћеш на свом коњу до нашег ловачког стана код млина, нађи светлога деспота и |
| тренуцима, кад се у двору <pb n="7" /> нашем свако добро стани?{S} Зар без разлога често пута |
| , како није вредно било.</p> <p>— Слава нашем господару, што нам поврати мир душама и измири на |
| ка је слава и хвала господу Богу горе и нашем милостивом деспоту на земљи, али ја мислим да је |
| рају с нама.{S} Они ће се радо одазвати нашем позиву.{S} Тако исто и Богдан.{S} Његова војводин |
| рко мислио поћи овамо — тако јавља краљ нашем деспоту, а он нама — напао је на његову војску Ал |
| а је у почетку још при првом познанству нашем будио у мени не само осећања љубави већ и поштова |
| и мили зете мој!{S} Буди скромном дому нашем милостиви господар и драги гост! — поздрави Ана У |
| ин.</p> <p>— Али не заборави, краљу, да наши скиптри и црвени сандали нису без прекора. —</p> < |
| упита Љубоје.</p> <p>— Тако захтевају и наши и општи послови.{S} Чућеш и видећеш.{S} Ти желиш к |
| не, кад сам видео, колико су се осилили наши противници под згодним изговором да раде противу н |
| шким делима и племенитости, коју певају наши певачи — а ја сам то чешће слушала — налази душа м |
| Алтомановић.{S} Он мисли, да се користи нашим ратом с Турцима.</p> <p>— Проклетник!{S} Издајица |
| имо с намером, да турском господовању у нашим и византиским крајевима учинимо крај.{S} Ми веруј |
| Хаџи-Ил-бег, који је са њим био појурио нашима, видећи да се ђаури не надају нападу, није имао |
| нам је победу.{S} Већина је, истина, од наших изгинула, али смо победили.</p> <p>— Зато је Хаџи |
| 7" /> <p>— Поуздаћемо се у оштро гвожђе наших мачева и копаља, — поузданим гласом рече Угљеша.< |
| ћи ни у колико поуздан стуб за извођење наших мисли.{S} С Николом Алтомановићем, моћним господа |
| може трајати само докле није сама — без наших држава.</p> <p>— Њих ћемо и позвати — и само њих, |
| јлепше јуначке слике из скоре прошлости наших крајева; скупоцени пехар најбољег кипарског вина |
| га ваља испити у част витештва, у славу наших победа; са небом и звездама његовим разговараш он |
| неше некуда.</p> <p>Кад сам дошла себи, нашла сам се у некој кућици близу пута за Солун а ван о |
| ком.</p> <p>— Све је добро!{S} Мачу смо нашли мегдана.{S} Али и великом пророку Алаховом ваља п |
| и његова милост!{S} Бог је био милостив нашој доброј мајци.{S} Он је њу примио пре но што је мо |
| храму поузданија!</p> <p>— На ипак неће нашој срџби на свагда умаћи! — заврши Гојко.</p> </div> |
| енутка велику мисао о јединству и снази нашој на југу.</p> <p>— Мој се деспот неће покајати, шт |
| поту.{S} Све је здраво и мирно и весело нашој извесној победи, — одговори Гојко.</p> <p>— И тво |
| кћери, румене јабуке и највећег блага у нашој породици.{S} Сумње нема пали су или сагорели у пл |
| > <p>— За то ће — доврши Гојко — бити у нашој војсци три јунака мање.{S} Али опет —-</p> <p>— Д |
| ајвеће јаде, већ ће се почети заузимати нашом војском.</p> <p>— Све је добро!{S} Мачу смо нашли |
| .{S} Азијатска се сила не може мерити с нашом снагом.{S} Овим се витезима нико одупрети не може |
| љала да баци сенку на искреност и љубав нашу.{S} Тога не може бити, јер таким сумњама нема мест |
| Ха, ха, ха!</p> <p>— Пожуримо мало ову нашу кљусад, јер смо. много заостали, — рече старац, и |
| а које ће стране несрећа на деспотовину нашу навалити?{S} Врло лако може да дође са оне, од кој |
| {S} Понуђено му је, да прими свету веру нашу.{S} Он је одбио.{S} Ноћас ћемо употребити коло.{S} |
| поузданији стубови, који су држали кућу нашу, почињу се рушити и издавати.</p> <p>Па за тим исп |
| а врбу, кад су напали узвишену ћесарицу нашу, — говораше старац, па устаде. — Тако, гаде грчки! |
| , жена зетског господара Ђурђа Балшића, не може бити довољна залога за трајно пријатељство, и и |
| {S} До Гојка, забаченог и заборављеног, не допиру гласи овога весеља.</p> <pb n="46" /> <p>Видо |
| жно вришти, а за тим копа ногом и хрже, не би ли пробудио доброга господара.</p> <p>Марица тече |
| е дошао, није жалио такнути и до Драме, не толико ради господске малвасије колико ради виђења с |
| немаш снаге неће више бити тебе.{S} Не, не, све је то варка ока, обмана.{S} Немој веровати звез |
| Ана задрхта:</p> <pb n="76" /> <p>— Не, не, оче, пустићу га, учинићу, што Бог заповеда.{S} Одма |
| а ја ни данас после пуне четири године, не могу признати.{S} Она се противи реченој мисли, за к |
| хватао сам тичице!{S} Ти ме, без сумње, не разумеш?{S} Добро, слушај.{S} Био сам сведок необичн |
| , ал’ се трже и сети да јој, без сумње, не би било право, па рече:</p> <p>— А име твога стрица, |
| ратници склонише у најближе им чадоре, не знајући по помрчини наћи своје.</p> <p>Кад се ратниц |
| ок ти се облак као провали или развуче, не знам ни ја, па ме испусти.{S} Нисам дуго летео озго, |
| за име и част.{S} Ал’ докле они гинуше, не кретоше се други господари српски.{S} Ил’ бејаше Бож |
| едина одељења да прокрстаре по околини, не би ли наишли на нападаче и у опште на сумњиве људе.{ |
| лио остати у Серу и на овоме, што имам, не бих се ни на ову лествицу земаљске части испео!{S} Д |
| p> <p>— Стани, заклињем те живим Богом, не даље!{S} Одбиј сумњу, што ти душу мори.{S} Освоји ли |
| пристаде, а кад је остао сам под јелом, не могаше се довољно разабрати од утисака које на њ учи |
| итезове.</p> <p>— Шта је било са Томом, не знам.{S} Доцније сам чуо, да се мој стриц могао спас |
| рце му убрза, крв јурну У образе, и он, не могући прикрити ненадну узбуђеност, готово гласно ви |
| и вихор, што хита да обнажи лисно дрво, не могу замрзнути љубав моју!</p> <p>— С Богом, мили гл |
| ече и Тома.</p> <p>— А зар ти, војводо, не тражиш лова? — упита Тома Љубоја, седнувши до њега.< |
| аст.{S} Стари је Војихна и очи склопио, не хотећи никад изрично признати зависност Драме од Сер |
| може.{S} А кад се после победе вратимо, не брини се, ако на мени буде рана с витешког мегдана — |
| ша, Лазар Хребељановић и Вук Бранковић, не мишљаху нити се надаху, да би у господарима јужних к |
| зданим гласом рече:</p> <p>— Господару, не чекај, спремај се и пођи на сусрет дужности.{S} Ја ћ |
| и и челенке, што крвавом реком пливаху, не привлачише пажњу младога Турчина.</p> <p>На један пу |
| а лукаво додаде:</p> <p>— Или још боље: не мора Лала-Шахин о томе ништа ни знати.{S} Ми ћемо св |
| орин његов?{S} У почетку: да; сада већ: не.</p> <p>Гонилац ни онда ни сада.</p> <pb n="164" /> |
| да Душанову војску нико <pb n="104" /> не може победити, па су радо у њу ступали.{S} Тада је и |
| а.</p> <p>-— Неко пророчанство, шта ли? не знам ни ја, али сам тако чуо.{S} Хришћанском цару ја |
| дар непомућеном ведрином душе своје!{S} Не бејах баш голобрадо момче, кад сам с тобом ступио пр |
| ене!</p> <p>— Не, узвишена ћесарице!{S} Не заборављај, већ испитај и казни кривца, — рече Гојко |
| вашој заповести, узвишена ћесарице!{S} Не брините, јер је ваша ствар у поузданим рукама мојим, |
| сванућа, па о томе догађају ни речи!{S} Не треба узнемиривати светлу ћесарицу ни војску!</p> </ |
| и — опрости!</p> <p>— Господару мој!{S} Не, нисам то мислила, нити сам то на теби опазила.{S} А |
| , икад могли наћи брата и пријатеља.{S} Не мишљаху ни мало боље ни Мрњавчевићи, Вукашин и Угљеш |
| остати и даље господар ћесарица Ана.{S} Не треба ни једне речи да ти кажем о твоме поступању пр |
| овина овога мога земљака Скопљанина.{S} Не допада ти се?{S} Хајде, заслужи више!</p> <p>Онај се |
| опомене на пролазност века човечјег.{S} Не губимо времена.{S} Ма шта било — и Тома бацивши лист |
| ише немаш снаге неће више бити тебе.{S} Не, не, све је то варка ока, обмана.{S} Немој веровати |
| ш ми и кад —</p> <p>— Не будеш овде.{S} Не брини.</p> <p>— Хвала ти!</p> <p>Стискоше један друг |
| скреној исповести, узвишени деспоте.{S} Не бих се ногом макао из ових тврдих зидина, кад не бих |
| ао је себе, и казао јој, да је љуби.{S} Не послуша ли — он ће погинути а она увенути.</p> <p>— |
| е зна, а ваља ти то бити и пред њим.{S} Не брини, бићеш.{S} Мој добри отац болује без пребола, |
| љао орла пред ћесаричином љубимицом.{S} Не плаши се, али — и повери ми се, — рече Тома, смешећи |
| а.</p> <p>Тома је био од једа зелен.{S} Не рекавши ни речи, једва дочека крај већа.{S} А тада с |
| шта, ко зна шта би од мене још било.{S} Не говорах ја залуд да је с оружјем и молитва у светом |
| дигао патријаршију али некако чудно.{S} Не бејаше, браћо моја, тај посао рађен по закону Божјем |
| и оно, што он тражи.{S} И још нешто.{S} Не може она срушити срећу његових непријатеља.{S} Зар д |
| , ипак не смем још мислити на одмор.{S} Не дођох да се одмарам, већ — на позив братски — да с в |
| је, вели, био лако рањен у том боју.{S} Не знам.{S} Мож’да.</p> <p>Толико је знао и пријатељима |
| гдане на бојном и љубавничком пољу ?{S} Не!{S} У овим је крајевима један још господар, коме он |
| в.</p> <p>Вреди ли више остати овде?{S} Не, ни у ком случају не!{S} Он је пажљиво сисао сласт, |
| тења.</p> <p>— Видиш, — рече му Тома. — Не сме пасти ни сенка сумње на нас за то убиство.{S} Да |
| цара — одговори мало осорно Вукашин. — Не заборави, Угљеша, да ми свет не уписа у грех до сада |
| е покоре двојица трећем —</p> <p>— Ја — не! — упаде му Богдан у реч одлучно.</p> <pb n="159" /> |
| /p> <p>— Мени се — говораше деспотица — не свиђају певања песника Манојла Филона, и ако он вели |
| ера.{S} Али — а тебе зато баш и шаљем — не смећи с ума ни једног тренутка велику мисао о јединс |
| > <p>— Сад већ доцне! — настави Гојко — не спремисмо ни њу ни њега.</p> <p>— Твој стриц, монах |
| та Љуба Угљешу.</p> <pb n="100" /> <p>— Не знам, добра моја Љубо, — одговори Угљеша. — Али кад |
| <p>Ана задрхта:</p> <pb n="76" /> <p>— Не, не, оче, пустићу га, учинићу, што Бог заповеда.{S} |
| аше му се многи.</p> <pb n="57" /> <p>— Не, браћо!{S} Није толико ни до јела колико до дела.{S} |
| Бог ће дати, да и даље буде !</p> <p>— Не.{S} На прагу је војна.</p> <p>— Војна? с ким?</p> <p |
| че је пао Пловдин у наше руке!</p> <p>— Не иди.{S} Тебе нема ко чути више.{S} Боље отиди у Драм |
| е то икада преда мном спомене!</p> <p>— Не, узвишена ћесарице!{S} Не заборављај, већ испитај и |
| </p> <p>— Бог ти био у помоћи!</p> <p>— Не очајавај, надај се.{S} С Богом!</p> <p>И Рајка неста |
| жо, овде може бити свему крај!</p> <p>— Не, настао је тек почетак! — одговори Тома, докопавши с |
| ед, канда, стао скупих жртава.</p> <p>— Не разумем те, — притворно рече Тома.</p> <p>— Хе, велм |
| х честитих, — одговори Јелена.</p> <p>— Не, није тако.{S} Он је свргнут.</p> <p>— Знам.</p> <p> |
| олетети кад га господар ободе.</p> <p>— Не умаче нам више! — грмну нечији глас.</p> <p>То бејаш |
| друкчије не може мир искупити.</p> <p>— Не, ја велим не! — одговори му Тома — Деспот Угљеша већ |
| оћеш ти? — прекиде га Вукашин.</p> <p>— Не много.{S} Прво, нек се покоре двојица трећем —</p> < |
| — реко је при састанку Гојко.</p> <p>— Не, ја сам само своју дужност чинио, — говорно је Рајко |
| ра? — упита га тихо и озбиљно.</p> <p>— Не верујем.{S} Ја јој не могах јавити,— одговори Гојко. |
| а у грех до сада несмишљеност.</p> <p>— Не рекох ружне речи, — вели достојанствено Угљеша. — Ал |
| о напред, па задовољно додаде:</p> <p>— Не рекох ли?{S} Нит’ ме ко добаци а камо ли пребаци!</p |
| он јој, да је преухитри, рече:</p> <p>— Не бој се.{S} Ма какве ми гласе поклисар донео, одмах ћ |
| мо ?</p> <p>Вукашин се пожури:</p> <p>— Не, мила снахо моја!</p> <p>— Или је мож’да превисоки к |
| Ана циља, па јој упаде у реч:</p> <p>— Не, ћесарице милостива!{S} Само немојте на то мислити!< |
| ао вазда до сада. <pb n="9" /></p> <p>— Не, вараш се.{S} Чуј ме.{S} По њој сам вазда ценио буду |
| <p>— А није ли она изнемогла?</p> <p>— Не!</p> <p>— И ја тако мислим, — одговори Вукашин. — Ру |
| е ли, више не страхујеш за ме?</p> <p>— Не.{S} Кад видим, како јуначки дереш матицом, расецајућ |
| се он не могаше наћи у помоћи?</p> <p>— Не могаше, јер се никад од тада не сретосмо у животу.</ |
| <p>— Они се не крсте, војводо?</p> <p>— Не крсте.</p> <p>— Дако нам Бог милостиви помогне!</p> |
| и даље поуздати у стару срећу?</p> <p>— Не знам!</p> <p>— Већ?</p> <p>— У стару десницу!</p> <p |
| руку?</p> <p>— А зашто дигох?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Због овога, — рече Гојко, и из недара |
| нађох —</p> <p>— Велможо! ја —</p> <p>— Не, кнегињице, нисам велможа, већ роб, роб свога срца и |
| јко.</p> <p>— Бићеш ми и кад —</p> <p>— Не будеш овде.{S} Не брини.</p> <p>— Хвала ти!</p> <p>С |
| ас му многе мисли севнуше у памети, ал’ не могаше краја ухватити.</p> <p>У том се Рајко указа н |
| јао у неку руку баштиник и кућаник, ал’ не престајаше бити и даље војник, нити напушташе своје |
| другу:</p> <p>— Хајдемо!{S} Хвала ти, а не дао Бог да будеш у невољи, знај да ћу ти се братски |
| рити много зала па ипак дати користи, а не знати чиме и колико користи.{S} За измирењем цркве, |
| > <p>То је други пут мислио.</p> <p>— А не би, на послетку, било на одмет и да се једном скраси |
| жигоше издају.{S} Ја хоћу спаса свима а не себи!</p> <p>— Деспоте, победио си ме Ал’ пусти мене |
| о што си и до сада био, па си ми брат а не млађи! — одговори му Угљеша.</p> <p>Тома је био од ј |
| у остатак оштрога мача.{S} Али се жртва не јављаше више.{S} А калпаци и челенке, што крвавом ре |
| мира.{S} Али светињу њенога спокојства не наруши никаква жеља за сјајем и блеском сујетнога жи |
| .{S} О старом је Властоју мислио, да га не ваља вређати зато, што му није ни у ком случају ни м |
| </p> <p>— Исаија?</p> <p>— Да.{S} Да га не знаш, витеже?</p> <p>—- Знам, сестро мила! — И он јо |
| војводе Гојка из Драме.</p> <p>Нико га не знаде по мраку право упутити, и он луташе и даље по |
| Видела си, мож’да, да бо́ре с чела мога не слазе ни онда, кад слушам твоје лековите речи.{S} Мо |
| енку на искреност и љубав нашу.{S} Тога не може бити, јер таким сумњама нема места у души <pb n |
| Угљеша — па сам знао, да он и без тога не би смео угазити у војну, а да буде ово што је.{S} Ал |
| ободе коња.</p> <p>Љубоје се пожури, да не изостане за њим, јер их и пратиоци бејаху већ сустиг |
| ко ништа не сме за сад о томе знати, да не би глас допро до старог Властоја, који се поболео.</ |
| могу.{S} Ал’ хоћу и могу да учиним, да не заложи сву снагу у тој војни.</p> <p>— Добро, господ |
| и за злочинцима, па, ако их не нађу, да не иду даље, већ да се врате у град.{S} Тиме је осигура |
| о и позивао ме да са њим идем.{S} Па да не би мој одговор чуо ош један, који је у куту те собиц |
| едно се доба учинило доброј Видосави да не треба више тајити од Ане љубав између Маре и Гојка.< |
| ва стиже да махне руком, па се пусти да не изостане за деспотом.</p> <p>— С Богом, господару!</ |
| p> <p>— Узвишена ћесарице, ја мислим да не смемо оклевати.{S} Држећи све то у највећој тајности |
| пева и ужива у витешким играма, као да не пође у војну већ на свадбу најбољега јунака свога... |
| воје.</p> <p>Деспот Костадин не само да не попусти, већ љуто прећаше и рударима и монаху.</p> < |
| велможо, ал’ ја разумем, а волео бих да не разумем.{S} Него на што крити?{S} Добро се загрејасм |
| на светла звезда до ње.{S} Ти то мож’да не видиш, ал’ је мојим очима јасно, како се сјај једне |
| који ми ти повераваш.{S} Мене моја нада не вара! — прилично убедљивим гласом и са неком свечано |
| доба, али сам се опет уздржала.{S} Сада не могах више.{S} Твоја душа пати, твоје срце страда, а |
| осава, која своје добре госпође ни сада не остављаше.</p> <p>— Сестро, ти си плакала? — упита М |
| и датој речи Гојку.{S} Она себе до сада не познаваше, јер сад виде, да је мекша, много мекша, н |
| p> <p>— Не могаше, јер се никад од тада не сретосмо у животу.</p> <p>Гојко заусти да запита о н |
| А да шта би било, да се српска господа не заузеше против зла, што наступа!</p> <p>— Сам их Бог |
| агна Турке око њега.{S} А та баш понуда не бејаше по вољи драмском заповеднику Томи, у коме је |
| А хоћеш ли да посведочим белегу?{S} Ја не бежим са мегдана!...</p> <p>— Дај чутуру међедином о |
| </p> <p>— Добро, господару!</p> <p>— Ја не смећем с ума атонског проповедника.</p> <pb n="71" / |
| воја душа пати, твоје срце страда, а ја не знам узрока.{S} Угљеша — и она му наслони своју лепу |
| у!{S} Али време је да ти кажем, да и ја не смећем с ума пророчке речи чудног испосника.{S} Он р |
| а донекле младости и приличи.{S} Али ја не говорим да га браним.{S} Друго је нешто, што ми душу |
| до њега.</p> <p>— Слабо.</p> <p>— Ни ја не тражих — продужи Тома — али наиђох на читаву заседу |
| рестано обасипа хвалом, услужношћу која не би ломила његове интересе, и предусретљивошћу, <pb n |
| пут у вечни живот.{S} Ко је витез, нека не опрашта!</p> <p>Тако грмљаше Гојков глас, а Лабуд, к |
| е заборави, брате, да се тешка погрешка не може учинити два пута.{S} Она тражи маха само за јед |
| е сад ићи чак до чадора нашег, ал’ вала не могу ти без гусала, кад ми само на ум падну.</p> <p> |
| д ју је могао наћи, као што вредна чела не оставља у врту ни један цветак.{S} Није се само дота |
| неће дуго трајати.{S} Азијатска се сила не може мерити с нашом снагом.{S} Овим се витезима нико |
| но, да га она ни у повољнијим приликама не би могла разумети.{S} Ана је очајнички и несвесно гр |
| власт њихову.{S} Он као господар Срема не мисли више на одржање царевине.{S} Синиша, царев стр |
| запињу и вешто одбацују али катуњанима не добацују.</p> <p>Зној им се цеди низ лице, а они не |
| е и Томе Теологите са још неким ловцима не бејаше.</p> <p>Скуп је био одређен у једном пропланк |
| , — благослови је Исаија.</p> <p>Јелена не могаше више издржати.{S} Покри лице рукама па зајеца |
| а.</p> <p>Мари је било и сувише.{S} Она не бејаше далеко од постеље тешке болеснице.</p> <p>— Ш |
| ру и очима тражаше звезду своју.{S} Она не опази, како га се тешко косну срца, што јој о сјају |
| по кадшто затече, њега нема, ал’ и она не трене.{S} А кад је уморну савлада и преваром освоји |
| о би му било понајпре места.{S} Али она не може њему дати оно, што он тражи.{S} И још нешто.{S} |
| — одговори Угљеша.</p> <p>— Моја круна не трпи слабији сјај, твоја памет не признаје слабији р |
| .{S} Проценио сам њих и њихову силу, па не нађох онога што царству нудисмо ми.{S} И ми устасмо |
| к и тетиву и, нанишанивши, пусти.{S} Па не часећи ни часа узе другу стрелу и оком ухвати орлов |
| {S} А прсти се пусти дочепали мекоте па не умеју пустити!{S} Шта сам ја могао знати у мраку !</ |
| ају.{S} Три цара, три нова њена владара не осећају дужности своје.</p> <pb n="97" /> <p>— Поузд |
| ти <pb n="85" /> онесвеслу Ану.{S} Мара не могаше ни речи проговорити.{S} Место ње говораху реч |
| је овамо пуки случај нанео.</p> <p>Мара не могаше ни једне речи рећи, а Тома јој приђе још једа |
| где је везао нападача.</p> <p>Одговора не би.</p> <p>— Ћутиш, а? ама проговорићеш, док те прит |
| ати његову реч</p> <p>Трубе око деспота не престајаху давати знаке српској војсци.</p> <p>Угљеш |
| пламену њиховога дома.{S} Никад и ништа не могах о њима дознати, а већ у Галипоље се није више |
| заслуга за наш дом.{S} Овде нико ништа не сме за сад о томе знати, да не би глас допро до стар |
| ске круне ни скиптар српског патријарха не могаху да одушеве стара сумњала.{S} И одиста они има |
| ини једина човечја прилика, јер црквица не имаше чак ни свога клисара.</p> <pb n="83" /> <p>Ту |
| о две ствари.{S} Једно је, што ћесарица не жели чути ни речи од свега, што је до сада било.{S} |
| ија, ако умакне.</p> <p>Бегунац гониоца не зна али слути.{S} Гонилац бегунца зна, ал’ грех му ц |
| ме часу — и ја желим да се два пута Бог не куша!</p> <p>Гојко је весело вратио свога Лабуда вој |
| бица свога сина.{S} Јован пети Палеолог не може се борити против азијатских варвара.{S} На њему |
| ногом макао из ових тврдих зидина, кад не бих веровао у успех посла, који ми ти повераваш.{S} |
| јих се и договарамо.{S} Мој Угљеша, кад не би било људских грехова више но што има врлина, сви |
| >— Хвала вам, велможо !{S} Али ја никад не мишљах, да је Гојко невера.{S} Волела бих, да сам др |
| гослов очински своме јединцу.{S} До сад не дочеках таког дана, али Бог је милостив.{S} А дотле |
| аци, зликовци нам умакоше, али им жртве не дадосмо! — довикну им Гојко.</p> <p>— А ми једну и с |
| љешине.</p> <p>И ако се границама нигде не додириваху, Угљеша и Вукашин поступаху у свему сложн |
| осну срца, што јој о сјају своје звезде не могаше ништа рећи.{S} Она је слушала само његове реч |
| Тражио је толиких лета ту травку, па је не могаше наћи, а зна је описати, као да ју је небројен |
| или под својим чадорима, многима оружје не бејаше при руци а многи се не могаху дочепати својих |
| во, па и данак плаћати, ако се друкчије не може мир искупити.</p> <p>— Не, ја велим не! — одгов |
| за кратко време у Крстопољу, док Љубоје не обавести ћесарицу о свему.</p> <p>Али то не потраја |
| путаше свете молитве, и не би ока, које не ороси суза.</p> <p>У тај мах стражар са куле на беде |
| p>— Нек наше крило дође себи, за остале не брините, — рече војвода Богдан, кад са својима уђе у |
| је кућа, нит’ је у њој људи, где гусле не гуде!{S} Ако си ти Богме без тога пошао ја нисам.{S} |
| г дана, али Бог је милостив.{S} А дотле не брини.</p> <p>Колико су год речи Гојкове о његовом с |
| /p> <p>— Сумњиво!</p> <p>Али ништа даље не уради, савладан неким чудноватим осећајима.</p> <p>— |
| ни и пропашћу Анђеловом, склонише дубље не кушајући даљи напад.</p> <milestone unit="*" /> <p>Н |
| шину, ћесарица Ана жељаше да све славље не прође без уобичајеног великог лова, те забаве најмил |
| .{S} Гојко је оштро гледао Љубоја, коме не бејаше лако.</p> <p>Кад се по гласу, који са степени |
| тако остаде у залуд моја журба.{S} Томе не стигох, а поуздано држах, да ћу га овим путем, куда |
| ао Драму са Сером.{S} Али се ни на томе не заустави.{S} Поглед се њен пусти кроз бескрајни вазд |
| таријих на погибао таког кушања судбине не могаху Гојка задржати.{S} Изјављујући да га само реч |
| , страшан и кобан.{S} А ти се ове војне не плашиш.{S} Ти си уверен да се крв мора пролити за св |
| ажи Мару, да и она с њима изиђе, али ње не бејаше.</p> <p>Она је међу тим у својој соби а на гр |
| земље и њој служи, тако и моје живовање не може се замислити без ове моје миле цитре.{S} Кад са |
| ниже.{S} Зато је гледао да то спуштање не дође, бар не тако брзо.{S} Али сад је оно већ отпоче |
| до јела колико до дела.{S} А милостиње не могу чинити, кад и сам живим од милости доброг госпо |
| {S} Испричала је све Видосави, и ова се не могаше уздржати:</p> <p>— Јадно дете! — уздахнула је |
| гог охрабрио а многог подсетио, чега се не би мож’да сетио пред смрт.{S} Пошао сам сад с војско |
| ов је сада изишао више од невоље, да се не замери, него што га је срце вукло.{S} А кад се нашао |
| оје.</p> <p>Тома се једва одржао, да се не изда од силне радости, кад је видео да се његов план |
| он се нарочито задржавао и гледао да се не врати што дуже у Драму.{S} Он је сад желео само осве |
| видим, честит јунак, али ја теби за се не казах ни толико.{S} А то није право.</p> <p>Гојко се |
| p> <p>За тим додаде:</p> <p>— Од кад се не видесмо!{S} Па ипак —</p> <pb n="126" /> <p>— Хвала |
| јављује Угљешин долазак.{S} И у томе се не превари.{S} Радосна полети своме војну у загрљај.{S} |
| ма оружје не бејаше при руци а многи се не могаху дочепати својих добрих коња.{S} Али таки не б |
| што преко мора дођоше.</p> <p>— Они се не крсте, војводо?</p> <p>— Не крсте.</p> <p>— Дако нам |
| е лепршање искислих стегова, а трећи се не могаше разабрати у разноликим гласовима, који долази |
| и прекратим целу ствар.</p> <p>Онај се не могаше довољно чуду начудити.</p> <p>Старац се саже, |
| ико часова да смо доцније стигли, он се не би никако ни могао извршити.</p> <p>— Како? — питаше |
| и нећемо одступити пред њим, као што се не поклонисмо пред њима!</p> <p>— Тако је!</p> <p>— А Т |
| решина.</p> <p>— Добро.{S} А у граду се не зна, шта је с војводом Гојком учињено?</p> <p>— Тако |
| је мало знао, али по Рајку, који му се не допадаше ни мало са отворености своје, није марио ни |
| Јеленом...</p> <p>Тома Теологита још се не надаше Гојку, нити знађаше шта је са њим.{S} Јелену |
| а.{S} Тебе је жарко сунце размазило, те не познајеш снаге планинске, — вели један са плачкавичк |
| p>— Како где?{S} Та зар не знаш, јад те не знао, да оно нит’ је кућа, нит’ је у њој људи, где г |
| у реч, а Рајко мишљаше, да њему у опште не би требало ни да има места на таком збору и световањ |
| итеља мутила душу, на небу његове среће не би било, мишљаше, никаквог облачка.</p> <p>На скоро |
| своје, да њоме заустави сузе, које срце не штеђаше.{S} Ана држаше велику воштаницу а Исаија при |
| осава Мари. — То је срећа за нас, иначе не би стигао добри монах до сутра у вече.</p> <p>Тако ј |
| лост Божја, која нас аше оставила, више не враћаше.</p> <p>Била је бура са свима неприликама, к |
| схватања среће наше.{S} Ти, је ли, више не страхујеш за ме?</p> <p>— Не.{S} Кад видим, како јун |
| ајезду Азијата на наше крајеве, ја више не двоумим.{S} Ти га се сећаш, Љубо.{S} Једне је вечери |
| грчке војске.{S} Од тада се никад више не сретосмо.</p> <p>— Он је скоро умро, — лагано одгово |
| <p>Ал’ мртви — Тома Теологита за њ више не хајаше!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 |
| све уравњено и прокрчено.{S} Данас више не разликујем у мојој деспотовини ништа друго, до само |
| тог драмског господара, а сада већ више не могу они чути моју цитру!{S} Падоше, бранећи свога в |
| лпаке, Исаија шапуташе свете молитве, и не би ока, које не ороси суза.</p> <p>У тај мах стражар |
| хат коњски, али се нападачи, за чудо, и не освртоше.</p> <p>Онај замахну ножем, а Мара раскиде |
| и палош наиђе на врат и главу његову, и не заустави се.</p> <p>Гонилац се са услужним мрковом с |
| ем тајну без расковника <pb n="49" /> и не растумачим сам без вражбина, ево моје русе главе, — |
| он.{S} Није ни чудо — туђин је, па га и не боли срце за овим народом, — рече Исаија.</p> <p>— Ј |
| знаш? — упита га Рајко.</p> <p>— И да и не до сада.{S} Сад знам све, — одговори Гојко.</p> <p>С |
| а сам више дивљи а мање питом, мож’да и не личим више на <hi>твога</hi>, Угљешу.{S} Али — опрос |
| косе, браде и бркова ал’ румена лика и не помишљаше, да ће се икад од Војихне раставити.{S} Ал |
| а долазак изненади али и обрадова, па и не запази како се Љубоје чисто устезаше да се са њим по |
| која јој је падала низ леђа — одиста и не личаше на обичну ни властеоску ни нижега реда женску |
| га Рајко у једнодневном бављењу своме и не виде.</p> <p>Лукави учитељ бирао је сваког дана по ш |
| дшто мислио Тома.</p> <p>— Играчка се и не узима у руке са другом намером но да нас забави, а п |
| бље међу столетне грмове деспотица се и не сећаше да је Мара по жељи њеној очекиваше.</p> <p>— |
| адосним клицањем, које се више никако и не прекидаше, па ни онда, кад се Љубоје заустави на пра |
| ичења и суморности.{S} Готово се нико и не труђаше, да се покаже веселији, но што је у ствари б |
| м разговору и шапутању, а данас Рајко и не верује да је Тома тада тек случајно дошао Момчилу за |
| тамницу отворила?</p> <p>— Хвала Богу и не бејаше никога за тамновање, дете моје, кад издахну т |
| што бива.{S} Вукашина устављати нећу и не могу.{S} Ал’ хоћу и могу да учиним, да не заложи сву |
| узе.</p> <p>А ни Мара ни Видосава још и не слућаху, шта се све у Крстопољу догодило.</p> <p>Кад |
| до средишта ипак не доспе.</p> <p>Многи не бејаху заноћили под својим чадорима, многима оружје |
| аге прикупљено, да нас никакви догађаји не могу изненадити, а дође пад Дренопоља.{S} Од тога ча |
| очепати својих добрих коња.{S} Али таки не бејаху сви.{S} Докопавши се коња и оружја, други за |
| уди и штитова око тебе.{S} Палош турски не дохвати тебе!</p> <p>— Војводо, ја хоћу напред да за |
| омоћи.{S} Он је син ћесара Прељуба, али не и прејамник духа његовог!</p> <p>— Онда нам остају с |
| е пута долазио у Драму и ишао даље, али не бејаше никога, који се у почетку обрадовао његовом д |
| војвода Гојко.</p> <p>— Опростите, али не долазимо да вас обрадујемо, — рече деспотица. — Храб |
| по четворица на једнога њиховог.{S} Али не заборавите, да победа није увек на страни јачега.{S} |
| грчки у старим годинама својим.{S} Али не жалим за труд.{S} Имао сам се око чега и намучити, — |
| </p> <pb n="96" /> <p>Победисмо.{S} Али не захватисмо толико снаге, колико нам треба, да сами н |
| чи, — вели достојанствено Угљеша. — Али не заборави, брате, да се тешка погрешка не може учинит |
| туђу вољу! — рече Вукашин.</p> <p>— Али не заборави, краљу, да наши скиптри и црвени сандали ни |
| Ане заповест, да Гојко дође у Драму али не ка ћесарици већ ка своме оцу, који је на самрти.</p> |
| пше снове њене млађане душе.</p> <p>Али не мисли о њој само Гојко.{S} Њена је лепота занела и Љ |
| јају Мариних врлина, и ако његове мисли не идоше нити+ могаху ићи тако далеко као сањалачке жуд |
| оље.</p> <p>— Реци нам, оче, што.{S} Ми не знамо, — неколицина се њих обратише Исаији.</p> <p>— |
| > <p>— Војводо, опозови заклетву, да ми не излети страшна реч, која жигоше издају.{S} Ја хоћу с |
| дарајући и убијајући ногама, док и сами не падну под теретом задобијених удара и рана; вика и п |
| при првом познанству нашем будио у мени не само осећања љубави већ и поштовања.{S} Он је у речи |
| </p> <p>Зној им се цеди низ лице, а они не престају.</p> <p>— Јунаци, Бог с вама! — приђе им је |
| рбу са другим нападачима.{S} Али се они не појавише.{S} Само се са друге стране реке један пове |
| приђоше ватри Исаија и Рајко.{S} Ни они не бејаху веселији.</p> <p>Силазећи низ степенице на ку |
| био појурио нашима, видећи да се ђаури не надају нападу, није имао кад да иде до Јевренос-бега |
| а из Сера, да одмах дођеш овамо, ал’ ти не рекох, да ти водим — твоју синовицу Јелену, — брзо и |
| м коњићима, шале:</p> <p>— А како да ти не будем, синко, невесео — вели један од њих — кад сам |
| а, чика Благоје.{S} Кажи сан, па ако ти не раскујем тајну без расковника <pb n="49" /> и не рас |
| агом.{S} Овим се витезима нико одупрети не може.{S} А кад се после победе вратимо, не брини се, |
| е Јелена.</p> <p>— А ако ме многи знаци не варају и крвника туђина наћи ћемо, — рече Гојко.</p> |
| {S} Он се, напротив, бојао, да нападачи не поступе и сувише зликовачки према нападнутом женскињ |
| озбиљно.</p> <p>— Не верујем.{S} Ја јој не могах јавити,— одговори Гојко.</p> <p>— Онда ћу ја, |
| аха само за један тренутак.{S} Више јој не треба, јер је своје постигла.</p> <p>— Па шта хоћеш |
| ежња за тим и јесте оно, што души мојој не да мира.{S} Деспотице!{S} Да сам мислио остати у Сер |
| ледње наде.{S} Уједињеној снази српској не би још била страшна сила нових завојевача Турака, за |
| ти знађаше шта је са њим.{S} Јелену пак не очекиваше никада.</p> <p>Његове се мисли заустављаху |
| наше, што је недалеко од Требиња, ипак не смем још мислити на одмор.{S} Не дођох да се одмарам |
| обар, далеко је од добра.</p> <p>— Ипак не очајавај! —- храбраше га она.</p> <p>Те га се њене р |
| ћа — она ми је звезда казивала, да ипак не ћемо подлећи.</p> <p>— Тебе Бог штити, господару мој |
| ами бејаху у њиховом савезу.{S} Па ипак не бејаше лако ни једноме а најмање деспоту Угљеши, кој |
| зо дубоко у логор, али до средишта ипак не доспе.</p> <p>Многи не бејаху заноћили под својим ча |
| одинама на самртничкој постељи, али нам не може бити од помоћи.{S} Он је син ћесара Прељуба, ал |
| А војводе причају да се са твојим коњем не може мерити ничији у брзини и издржљивости.{S} Ти ће |
| под теретом најновије жалости, ни у чем не преухитриш, што би вређало њено частољубље.{S} Она ћ |
| ратски.{S} А тај споразум не само да им не отежаваху Богдан и Дејановићи, већ га и сами помагах |
| оже мир искупити.</p> <p>— Не, ја велим не! — одговори му Тома — Деспот Угљеша већ куца тешком |
| е треба судити пре, док се све о сваком не сазна.{S} На мах се одлучи, да нагласи Ани догађај у |
| а? — упита Рајко Јелену.</p> <p>— О том не говори, — рече она.</p> <p>У том се са степеница зач |
| договорно и братски.{S} А тај споразум не само да им не отежаваху Богдан и Дејановићи, већ га |
| ху свога доброг господара.{S} Али један не бејаше таког срца.</p> <p>То је био неки туђин, који |
| о је био половину пута, кад уђе у један не много велики кланац.{S} Лево и десно дизали се камен |
| и били поспали, а од женских нико будан не бејаше.{S} Само она очекиваше свога господара.{S} А |
| и учинио своје.</p> <p>Деспот Костадин не само да не попусти, већ љуто прећаше и рударима и мо |
| ену, Рајка —</p> <p>— Проклетник!{S} Он не сме стићи никаквом циљу више.</p> <p>— Он одјезди да |
| ком руком својом на вашу границу.{S} Он не иде овуда, и ви га нећете срести.{S} Са мном хајдете |
| твојим стрицем, сестро?{S} Зар ти се он не могаше наћи у помоћи?</p> <p>— Не могаше, јер се ник |
| м се ослободи, кренути овамо.{S} Али он не треба да стигне у Драму никад.{S} Разумеш ли!</p> <p |
| одобрењу.</p> <p>— Учинићу, али ако он не хтедне бежати?</p> <p>Љубоје се замисли.</p> <p>— Ре |
| послушао њену наредбу и из Драме отишао не опростивши се добро ни с Маром, која је за његов нен |
| том између два повећа коца.{S} Овај део не бејаше покривен.{S} Из њега се улазило у друга два д |
| S} Гонилац бегунца зна, ал’ грех му цео не слути.</p> <p>Бегунцу је пут мало познат.{S} Гониоцу |
| руку.{S} Она се трже, па брзо, да је ко не затече, <pb n="147" /> обриса сузне очи, и труђаше с |
| о било.{S} Окупите га, да приповеда ако не све а оно бар онолико, колико му неће бити зазорно.< |
| н, у забуни извади и он брзо мач, и ако не знађаше зашто све то бива.</p> <p>— Варалице, прељуб |
| смелости, да се усуди казати Ани, како не треба судити пре, док се све о сваком не сазна.{S} Н |
| м сном.</p> <p>Силној киши, која никако не престајаше, одупираше се само једна ватра готово на |
| тадоше прикупљати, Рајку се ни у колико не допадаше, што још непрестано заповедником те војске |
| су чак од Пловдина, али ништа више нико не сазна.</p> <p>Поклисари доиста бејаху од Пловдина, т |
| лазећи туда, поздравише ловце, али нико не устаде да разгледа лов.{S} Чињаше им се, у насталој |
| трилиског ћефалије Рајка.</p> <p>Рајко не бејаше заспао.{S} Он је лежао до самих врата од чадо |
| пи бура.{S} Она се ломила, док је Гојко не ослободи неизвесности.</p> <p>Кад је један пут Мара |
| донесе гласе, којима се Угљеша ни мало не обрадова.</p> <p>Дуго је сам размишљао, па онда зовн |
| аде мене, стеже ме за гркљан, те у мало не зевнух.{S} У невољи измахнем ножем, и прекратим целу |
| олико времена језде?{S} Бегунац за цело не, гонилац још мање.</p> <p>Век је сад дуг колико и мо |
| уму не рекавши ни речи.{S} И да ме грло не послужи, да добаци моје муке и невоље до браће, која |
| маха слични знаци из шумарка.{S} Али то не опазише ни Ана ни Мара, а још мање стари дворанин, к |
| бавести ћесарицу о свему.</p> <p>Али то не потраја дуго.</p> <p>После неког дана Љубоје доби од |
| аљ уморан са дугог пута?</p> <p>— Ни то не.{S} И ако сам вечерас стигао из логора војске наше, |
| си већ моја пред Богом.{S} Али свет то не зна, а ваља ти то бити и пред њим.{S} Не брини, биће |
| хори:</p> <p>— Алах, ил-Алах!</p> <p>То не бејаше глас људске питомости и срца, које зна да ниј |
| ав ме, чиста љубав, дала свету, па зато не запамтих родитеље.{S} Идем, певам веселој дружби, би |
| ли манастирски ђаци па побегли зато што не трпите мирис од вина, знате то најбоље!</p> <p>Сви у |
| о је гледао да то спуштање не дође, бар не тако брзо.{S} Али сад је оно већ отпочело.{S} Уклоње |
| p>— Истину велиш?</p> <p>— Него?{S} Зар не знаш да је моја породица учена?{S} Зар си заборавио, |
| сад наћи?</p> <p>— Како где?{S} Та зар не знаш, јад те не знао, да оно нит’ је кућа, нит’ је у |
| то рећи.{S} Упамтише нас Грци, нека нас не заборављају ни Турци.</p> <p>— Ствари стоје чудноват |
| је Тома Теологита, забринут да се данас не деси штогод, што ће му донети немилости господареве; |
| лиш, с тога, што си наваљивао да се рат не почиње?</p> <p>— Да, честити пашо!</p> <p>Пратиоци с |
| ашин. — Не заборави, Угљеша, да ми свет не уписа у грех до сада несмишљеност.</p> <p>— Не рекох |
| круна не трпи слабији сјај, твоја памет не признаје слабији разлог, а Богданова самосталност не |
| лабији разлог, а Богданова самосталност не слуша туђу вољу! — рече Вукашин.</p> <p>— Али не заб |
| обилазише војску, и још се ни један пут не вратише у град невесели и незадовољни.</p> <p>Једне |
| — Ти? — изусти у чуду, али га Гојко већ не могаше чути.</p> <p>Лабуд се бејаше спустио низ бреж |
| нападнутом женскињу, те да његова помоћ не дође касно.{S} Кад је један од завереничке дружине, |
| опште клање у свему простору, и да ноћ не крије непробојном црнином <pb n="170" /> свога преве |
| мислим, — одговори Вукашин. — Руку ову не замори ни један непријатељ царства или куће наше.</p |
| војска слеже, да га нико у овом метежу не опази.{S} Нешто тражи, питам га српски, он слеже рам |
| ше остати овде?{S} Не, ни у ком случају не!{S} Он је пажљиво сисао сласт, где <pb n="139" /> го |
| њега нека женска прилика, коју у мраку не могаше боље загледати, он заусти да гласно упита Гој |
| искаче на површину, док се на послетку не заблешти цела слика у пуном сјају миле светлости сво |
| љи.{S} Снажном, јуначном и здравом телу не доликоваше очајна збиља, што му на лицу стална изгле |
| накнади недостатак, који у томе ни њему не беше непознат.{S} Једно пак, чиме се необично одлико |
| к ме за врбу привезаше, па одоше у шуму не рекавши ни речи.{S} И да ме грло не послужи, да доба |
| аху о тешким данима.{S} Али се ипак сну не подају.</p> <p>Будни су стражари, а од њих је будниј |
| жала, да одмах и пред свима на дворишту не падне Видосави на груди и да јој у сузама све исприч |
| Лазару Хребељановићу и Вуку Бранковићу не смемо ни помишљати.{S} Они су нам већи непријатељи о |
| ао што ни његовом белом господском лицу не бејаше потребна густа и пуна брада, која само повећа |
| их ће трагати за злочинцима, па, ако их не нађу, да не иду даље, већ да се врате у град.{S} Тим |
| ским јунацима чисто бејаше мило, што их не победи какав обичан ратник, па радо навалише на оног |
| и им је бој био први, а ни један од њих не зна, у колико је битака био, колико пута рањен, па и |
| ренопоља улива у Марицу.</p> <p>Гонилац не изоста.</p> <p>Коњи се повише, земља тутњи, кишне се |
| утио даље на запад.{S} Овај други хитац не промаши, и орао вијући се у ковитлац са раширеним кр |
| ош су крваве ране на души мојој.{S} Још не могу да са тим раскинем.{S} Благо и уресе, знаке таш |
| , Тома је био ван себе од гњева.</p> <p>Не помишљајући да његовом опаком савезнику Анђелу може |
| ака.</p> <p>Он поћута и ослушну.</p> <p>Не чу ништа.{S} Хтеде се опет спустити, ал’ му се учини |
| у, а руком подлакти главу.</p> <p>...{S}Не, одиста су старци право говорили!{S} Па шта је од ца |
| </p> <p>Пљусак.</p> <p>Ал’ није киша са неба већ земље, киша, што је оба коњица готово у исти м |
| кога се лепо видео један део звезданог неба.</p> <p>— Господару, ти си од силног посла данашње |
| ника Драме.</p> <p>— Нека јаки Господ с небеса оснажи моју слабу десницу, да буде моћни заштитн |
| <p>— Ждрале, поносити бродару неизмерне небеске пучине, ти што летиш југу да тражиш светлијих с |
| окој кули мотриљи, да се осећа, како се небесни свод спушта, да својом милином задахне јаче зем |
| даше звезде, које су слабо трепериле на небесном своду, па онда спусти главу у обе шаке од руку |
| тано падала и ако већ много слабије.{S} Небо се разведравало, још мало па се с једног краја поч |
| ој је био страшан, — причао је Рајко. — Небо се проламало од убојних узвика, од писке рањеника |
| и драмска војска састаше, проламаше се небо и разлегаху се горе од веселих ратничких клицања, |
| ву и очима гледаше горе, као да тражаше небо и на њему Господа.</p> <p>— Тебе, Бога, хвалим! — |
| судбина?</p> <p>„Плаве су очи бескрајно небо Божје милости, благе и тихе ал’ сталне и неменљиве |
| епташе па онда почеше утрњивати.</p> <p>Небо постајаше блеђе.</p> <pb n="108" /> <p>Војвода се |
| част витештва, у славу наших победа; са небом и звездама његовим разговараш онда, кад сваки гов |
| у кратко, па опет утону у мисли.</p> <p>Небом је пловио месец, и бацао своју светлост на успава |
| ше наћи, а зна је описати, као да ју је небројено пута имао у рукама.{S} Он добро разуме и тичј |
| мотри звезду једну, необично сјајну, на небу.</p> <p>И сада је утонуо у то гледање, занео се оч |
| смрт честитога родитеља мутила душу, на небу његове среће не би било, мишљаше, никаквог облачка |
| нагонио облаке, који су се скупљали на небу.{S} Изгледало је, да ће бити бурне ноћи, али се ст |
| ш једном, колико се могло разабрати, по небу, па се саже и подстаче огањ, који је на сред тога |
| за њом, ка њој, дигнувши руку управљену небу.</p> <p>— Господару, Угљеша! — бојажљивим ал’ дост |
| — питаше брзо Рајко.</p> <p>— Зликовац, неваљалац, најамник!{S} Један од оних што су мене пре в |
| се сном крепе, нешто шапутаху.</p> <p>— Неваљалац је он.{S} Није ни чудо — туђин је, па га и не |
| те убијем одмах, већ да те мучим, Грче неваљали! — викаше старац.</p> <p>Онај други дворанин в |
| рен, данас може размишљати дуго о своме неваљалству!</p> <pb n="72" /> <p>Ана бејаше немило дир |
| <p>— Нисам мислио, да тако брзо свршиш, неваљалче!{S} Али захвали за ту срећу овом мом пријатељ |
| {S} Али ја никад не мишљах, да је Гојко невера.{S} Волела бих, да сам друкчије гласе од вас чул |
| да под тешком мож’да слутњом, да сам му невера...</p> <p>Оставила сам југ и склонила се овамо, |
| — умеша се трећи. — За веру и полазе на неверника.</p> <p>— Вера ће и помоћи, да се победи некр |
| ао од Ане, шта се догодило.{S} Чуо је о неверству Гојкову и задаћи Томина путовања у Крстопољ.{ |
| очи, морска дубина, казују страст ал’ и неверу.</p> <p>„А шта је друго витешка љубав и ратна су |
| и још се ни један пут не вратише у град невесели и незадовољни.</p> <p>Једне вечери Угљеша сазв |
| </p> <p>— А како да ти не будем, синко, невесео — вели један од њих — кад сам ноћас снио немиле |
| гунаца, немоћних стараца, слабих жена и невине дечице!{S} Али није, хвала Богу, дуго тако траја |
| покварени, као што си сам.{S} Тражио си невину љубав, да канџама раскинеш.{S} Али си нашао суди |
| летве! — громко доврши Угљеша.</p> <p>— Невоља државна нагони нас да у име њено главе дигнемо! |
| врхунац свој.</p> <p>Али сад наста нова невоља.{S} У густо сабијеним редовима многи падоше од б |
| обила.{S} То ће му казати, да је велика невоља.</p> <p>Мара скиде с груди амајлију, која јој је |
| срећном случају.{S} Кад је била највећа невоља јавио нам се у помоћ један непознати туђин — ђау |
| и мучан, а стазе животне посуте трњем и невољама.{S} Таком се животу није радовала, и само смео |
| ог размишљања.</p> <p>— Како ?</p> <p>— Невоље у раној младости мојој нагонише ме, да се са њим |
| ладнео.{S} У лов је сада изишао више од невоље, да се не замери, него што га је срце вукло.{S} |
| азговетне звуке и лелек још веће беде и невоље.</p> <p>Први редови бејаху највише изненађени и |
| грло не послужи, да добаци моје муке и невоље до браће, која пролажаху недалеко од мога мучили |
| редца.</p> <p>Пловдин бејаше у јуначкој невољи.{S} Опсела га силна војска турског цара Мурата, |
| ме за гркљан, те у мало не зевнух.{S} У невољи измахнем ножем, и прекратим целу ствар.</p> <p>О |
| де он. — Ти остаде пријатељ пријатељу у невољи и оста верна слуга кад сазна да је господар мож’ |
| о!{S} Хвала ти, а не дао Бог да будеш у невољи, знај да ћу ти се братски одужити!</p> <p>Они из |
| у, да су сви на ногама, да сви знају за невољу и да се сви сложно одупиру, али говораху сем тог |
| потицом и Маром, а Јелена, навикнута на невољу, трпељиво сношаше терет, али се и надаше.</p> <p |
| јао кондир са пехарима, стари Властоје, негда дворанин а доцније друг Војихнин, монах Исаија из |
| ломе Мору, и Перитеорион, <pb n="20" /> негда крваво разбојиште и погибија српских левената.{S} |
| ну кап воде.{S} А гдегде жерав, који је негда летео од муње брже, стоји крај мртва ратника па т |
| сак, који је долазио недалеко од цркве, негде око њене ограде.{S} Њему се одазваше у два маха с |
| смо се на море, да се за време склонимо негде око Свете Горе.</p> <p>Али се милост Божја, која |
| м сјајем.{S} Стеже десницом нож, и пре, него што преплашени Турци могаху и помислити, шта им ва |
| изишао више од невоље, да се не замери, него што га је срце вукло.{S} А кад се нашао у планини, |
| разумем, а волео бих да не разумем.{S} Него на што крити?{S} Добро се загрејасмо винцем, и поч |
| итешких господара вреде много.</p> <p>— Него шта мислиш?{S} Куд они, ту све живо.</p> <p>— А да |
| младић.</p> <p>— Истину велиш?</p> <p>— Него?{S} Зар не знаш да је моја породица учена?{S} Зар |
| :</p> <p>— Теби је све ово познато боље него другима.{S} Зато и назначих тебе за заповедника др |
| , хвала Богу, дуго тако трајало.{S} Пре него што је запљуснуло до њих на висовима, море се међу |
| по ново синула мисао да су бољи и Турци него српска превласт.</p> <p>И тако су све молбе и сва |
| иђаху на коњима лагано, више у очајању него у опрезности.{S} Пређоше мост, па се упутише право |
| отишла у Воден, где сам се опорављала, негована добрим сестрама у манастиру код Водена...</p> |
| е одређен Велбужд, место пуно поноса са недавне славне победе српскога оружја.</p> <p>Гојко је, |
| а са пуном милином.</p> <p>— Ја сам тек недавно научио грчки у старим годинама својим.{S} Али н |
| је по госпођину послу пошла у виноград, недалеко на брду с друге стране реке.</p> <p>Гојка њена |
| угова а близо пута, што води у Пловдин, недалеко од Српског Гумна појави се на брегу, који стрм |
| оји заостаде као једини пратилац њен. — Недалеко је — продужи <pb n="51" /> он — одавде стари з |
| ли су хајкачи са хртовима господу.{S} А недалеко је одатле и велики млин манастира светог Јован |
| његова погибија код Перитеориона, града недалеко од обала Белог Мора.{S} У очи самог боја дошао |
| јим гнездом.{S} Мајка је младунаца била недалеко одлетела, мож’да је отишла у бризи да набави х |
| велику варош, што се око града населила недалеко од самог главног окна рудничког.{S} Обилазио ј |
| м загрли и пољуби.{S} А кад виде, да је недалеко од њега нека женска прилика, коју у мраку не м |
| ас стигао из логора војске наше, што је недалеко од Требиња, ипак не смем још мислити на одмор. |
| спадао и један млин на Мутници, речици недалеко на <pb n="23" /> запад од Драме, са засеоком г |
| ице, зачу се јак писак, који је долазио недалеко од цркве, негде око њене ограде.{S} Њему се од |
| мирни старац пастир, код кога је Гојко недалеко од Радовишта преноћио на свом путу за Жегљигов |
| муке и невоље до браће, која пролажаху недалеко од мога мучилишта, ко зна шта би од мене још б |
| љи напад.</p> <milestone unit="*" /> <p>Недалеко од Драме а близо великог моста, што је на јужн |
| 4"> <head>XIV.</head> <pb n="101" /> <p>Недалеко од Радовишта а у области горње Струмице у десп |
| об свога срца и — твоје милости!</p> <p>Недалеко од куле зачу се рог ловачки.{S} Мара се охрабр |
| /p> <p>— Због овога, — рече Гојко, и из недара извади писмо, којим му Рајко јавља догађај са Ма |
| Али он одлази да смишља и извршује нова недела.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Одјури да тражи нове жрт |
| и.{S} Посада се јуначки држала неколико недеља, док су поклисари, провлачећи се кроз турски лог |
| има, па се свико̑ на самоћу по неколико недеља.{S} Он уме читати звезде, зна свакој јаснијој зв |
| а, што су већ стигли — и ако је тек две недеље од боја — поклисари српског војводе Богдана и Де |
| војој или је охолошћу мислио да накнади недостатак, који у томе ни њему не беше непознат.{S} Је |
| више ни жив?{S} Потуца се од немила до недрага.{S} А такав је живот тежак, гроб је милији.{S} |
| им, осетивши и сам њене сузе, деспот је нежно ухвати за леву руку и приведе крају, где је, насл |
| о управу над овом облашћу у своје руке, независно од царице Јелене.{S} Што сам ја учинио у Серу |
| један пут не вратише у град невесели и незадовољни.</p> <p>Једне вечери Угљеша сазва ратничко |
| реније и веселије, а говораше отворено, незамишљено.</p> <p>Кад се мало после куцну пехарима са |
| аво ка Дренопољу.{S} Али има једна мала незгода.{S} Краљ Вукашин је скупио своју војску у Скопљ |
| што, што ми душу тишти.{S} Ти си сада у незгоди: и по Божјим и по људским законима ти би сагреш |
| си ти Богме без тога пошао ја нисам.{S} Незгодно ми је сад ићи чак до чадора нашег, ал’ вала не |
| шког места данас Томе Теологите било би незгодно из тих разлога.{S} Оно, што је Тому и довело о |
| на ћесарице, молим.</p> <p>Ана бејаше у незгодном положају.</p> <p>— А сме ли његов син изићи о |
| а Мраморног Мора.{S} Ту сам и одрасла у нези свога доброг оца, јер мајке, тужна, ни запамтила н |
| и у скакању.</p> <p>— Колико ми копаља, незнани брајко, дајеш? — пита један, који се спрема да |
| е онда присети:</p> <p>— А хоћеш ли ми, незнани јуначе, казати свога имена, да знам ко ме у ово |
| ноћи.{S} По оделу се мало може познати незнани ноћник, јер је тек у пола обучен и ако је, очев |
| зати шта је у истини, те је отишао и он незнано куда под тешком мож’да слутњом, да сам му невер |
| налост нагна Момчила, да пусти преда се незнанога туђина.{S} У разговору са тим дошљаком, Момчи |
| има на послетку скрасио.</p> <p>Са свим незнатног рода из обичне куће цариградске, доживео је д |
| о, да је судар са маћедонским владарима неизбежан.{S} Деспот Угљеша живи је страх за наше.{S} П |
| ојко је њу разумео.{S} Али га је мучила неизвесност послова у Драми, која је добила новог госпо |
| које се никад нисам надао !{S} Тешка је неизвесност притисла душу моју.{S} Она пати и страда.</ |
| свима гласом, који је издавао свуколику неизвесност судбине њене у томе часу — и ја желим да се |
| Она се ломила, док је Гојко не ослободи неизвесности.</p> <p>Кад је један пут Мара сама у градс |
| исти!</p> <p>— Ждрале, поносити бродару неизмерне небеске пучине, ти што летиш југу да тражиш с |
| ица, сваки покрет тела казиваше, бејаше неисцрпна одлучност. <pb n="5" /></p> <p>Прошло је већ |
| ах по његовој смрти, а прави наследник, нејаки Урош, моли, куне и преклиње, да се стишају.{S} О |
| много женскиње из подграђа и околине с нејаком дечицом и заосталим старцима стајаху покрај пут |
| е, одјекивање ловачких рогова и по неки нејасан одзив са другог врха планине.{S} Већ клонула пр |
| оме Теологите била је исто тако тамна и нејасна, као и његов карактер.{S} У Драми су, разуме се |
| једна успомена.{S} Прво се појави само нејасна контура као кад таласи помоле окрајке неког пот |
| а туга са ње отиче, а ја се журим да ти нејасним речима кажем што срце осећа.{S} Чуј ме још мал |
| и у разноликим гласовима, који долазише нејасно и неодређено.</p> <pb n="167" /> <p>Ал’ кад се |
| гађај у лову.{S} И она га рече кратко и нејасно.{S} Али је још више уби, кад Ана на то одговори |
| и нешто брзо грчки али тако покварено и нејасно, да га она ни у повољнијим приликама не би могл |
| аха тутањ, налик коњског топота, и неку нејасну звеку, која се с времена на време пажљиво откла |
| га Вукашин.</p> <p>— Не много.{S} Прво, нек се покоре двојица трећем —</p> <p>— Ја — не! — упад |
| и Гојко.</p> <p>— У мучионицу, на коло, нек му се раскину пркосни —</p> <p>Као авет проби се кр |
| >Вукашин омекша:</p> <p>— Истина је.{S} Нек мине ова ноћ, а кад сутра сунце гране наћи ће наше |
| у једној души.</p> <pb n="160" /> <p>— Нек тако буде ! — пристаде и Богдан...</p> <p>У том се |
| рак одступати дубље у логор...</p> <p>— Нек наше крило дође себи, за остале не брините, — рече |
| ајица! — загрмеше војводе.</p> <p>— Ал’ нек се добро држи после наше победе над Турцима! — дода |
| , — рече Гојко одушевљено.</p> <p>— Све нек тоне у заборав! — заврши Ана.</p> <p>Тада стигоше и |
| а је срце своје, да пусти тугу са њега, нека отече.{S} Испричала је све Видосави, и ова се не м |
| , али теби, гранчици са стабла његовог, нека у томе буде и утехе.</p> <p>— Ах, оче мој!</p> <p> |
| а је пут у вечни живот.{S} Ко је витез, нека не опрашта!</p> <p>Тако грмљаше Гојков глас, а Лаб |
| што Бог заповеда.{S} Одмах ћу наредити, нека дође овамо.{S} Нека оцу буде само син, а мени ће з |
| е и он исто рећи.{S} Упамтише нас Грци, нека нас не заборављају ни Турци.</p> <p>— Ствари стоје |
| поступи овако: онда, кад погине Гојко, нека други твоји људи нападну на ћесарицу Ану и њену ле |
| лише на руку Гојкову...</p> <p>— Синко, нека те Бог благослови!{S} Радо предајем забораву све ш |
| Одмах ћу наредити, нека дође овамо.{S} Нека оцу буде само син, а мени ће за тим одговарати као |
| аче са свима својим греховима.</p> <p>— Нека га господ уклони далеко од ове куће, од нас и свих |
| ога Прокопа, заштитника Драме.</p> <p>— Нека јаки Господ с небеса оснажи моју слабу десницу, да |
| јености, један од ловаца рече:</p> <p>— Нека је слава и хвала господу Богу горе и нашем милости |
| .{S} А кад виде, да је недалеко од њега нека женска прилика, коју у мраку не могаше боље заглед |
| и дворанин. <pb n="29" /></p> <p>— Онда нека буде.</p> <p>— А ја ћу, мајко, надгледати посао, — |
| морску обалу и Крстопољ, била је стара нека црквица, посвећена светом Прокопу, истом свецу, ко |
| и како се далеко у облаку више њих вије нека грдно велика орлушина, па је показа јунацима.</p> |
| тврдо га вежи за ону исту врбу и остави нека му гавран очи испије.</p> <p>— Баш ће му тако и би |
| и и рече:</p> <p>"Синовче, иди и нареди нека врата на граду буду отворена за нас.{S} Срећа нас |
| p>Властоје задрхта, по лицу му се разли нека веселост, диже руку, која се тресла, и спусти је н |
| а је Љубоје са мном.</p> <p>— Добро, он нека га за сад и замени.{S} Али будите врло пажљиви пре |
| и још више препатила, изгледаше му као нека племенита Амазонка.{S} Он пође у разговору са њом, |
| који се у самоћи одмарао.{S} Љубоје је некада био страсан ловац, а од неког је доба охладнео.{ |
| белегу:</p> <p>— Овим ме је даривао ваш некада вам веран слуга, војвода Гојко, кад сам отишао д |
| шли, а на дому Војихнину остала је само некадашња дојиља њена Видосава.{S} Њено место у дому Во |
| ве је пролазно, све бледи и угине, па и некадашње одушевљење за великога цара.{S} С тога, кад д |
| буре живота навалише на њ, те саломише некадашњу његову дурашност.{S} Ређе се креће у последње |
| о.</p> <p>— Мени — помислио је у себи — некаква сила помаже.{S} Била она часна или нечастива, д |
| о је царство и подигао патријаршију али некако чудно.{S} Не бејаше, браћо моја, тај посао рађен |
| у.{S} Па и то је готово све пропало.{S} Неке су бездушници, који су издајом хтели да стеку мило |
| и ако је његов долазак све изненадно а неке и немило дирнуо.{S} Није им био непознат, јер је с |
| у тугу, а Рајку је било тешко као да се неке тужне успомене у души и пред очима његовим гомилах |
| пута била је једна повећа колиба.{S} Уз неке старе рушевине пастири су наслонили отесана дебла |
| о необична са свога слободног кретања и неке јуначке поношљивости, па зажеле да с њом прозбори. |
| у метохију.{S} Па, најпосле, скидајући неке терете дажбина и деспотског кулука са становника Д |
| <p>Одговора нема.{S} У место њега он чу неке ускорене кораке.</p> <p>— Ко је то? — грмну војник |
| p> <p>Многи се јунак још бори са душом, неки се упиње да се дигне, да бол олакша и пада доле из |
| е злобе људске, ја се и сама челичим, а неки свети огањ душу ми загрева.</p> <p>— Тако је.{S} Б |
| ги су били у самој вароши — подграђу, а неки и у граду.</p> <p>Најпоузданија је Угљешина војска |
| подар силан, крепак и млад.{S} Он ће за неки дан укрстити оружје своје са серском и драмском го |
| — рече он. — Тренутак је ту.</p> <p>За неки дан смо још овде, а после полазимо у име Божје! -< |
| ади, на позлаћеном ђерђеву своме почела неки вез.{S} Једног је дана <pb n="148" /> радила лаган |
| ара, жураше се од једног огња до другог неки крупан старац, војник из Дејановића војске.{S} Он |
| </p> <p>— А какав је то сан? — навалише неки са питањима.</p> <p>-— Неко пророчанство, шта ли? |
| абуда, јер спази, како у кланац ступише неки коњаници у великом трку.</p> <p>— Помози Боже! — п |
| сле наше победе над Турцима! — додадоше неки.</p> <p>— Па ни то није све, —- настави Гојко.— Кр |
| /p> <p>Тада зачу старац хрзање коњско и неки глас, који као да дозиваше некога.{S} Лагано устад |
| а куле на бедему огласи да граду долази неки ненадни гост...</p> <p>То бејаше тужна ноћ: звезда |
| сао био свршен, јави се, неопажен, Томи неки Грк из Прависте, која је неколико часова на запад |
| ц познаде по оделу да је његов намерник неки млади војвода.</p> <p>Обојица ћутаху подуже, док с |
| летње вечери седео је пред том колибом неки старац у пастирском руху са великом чупавом шубаро |
| са једном одајицом, у којој је становао неки осамдесетогодишњи старац, свештеник, који је служи |
| Рајко изиђе из двора Анина, где је био неки мали ратни савет.</p> <p>На пољу је била слаба мес |
| не бејаше таког срца.</p> <p>То је био неки туђин, који је живео повучено и кога сам ја ту зат |
| /> мога брата.{S} Виноградар му је био неки Грк.{S} Плашљивица се препаде од Турака, па им пос |
| иктање, одјекивање ловачких рогова и по неки нејасан одзив са другог врха планине.{S} Већ клону |
| м озбиљном изгледу, много лепше, но што неки мисле.{S} Па хајде да и вама што отпевам!</p> <p>П |
| ртвог поочима свога, ушли су у ту одају неки непознати ми људи.{S} Нисам их ни опазила.{S} Они |
| да од доласка Томина чешће долазе њему неки непознати гласници са далеког пута.</p> <p>Разабра |
| е, а на врху провалије указа се на коњу неки јунак, који је јурио право у пропаст...{S} Она ско |
| и подграђу за час рашчуло.{S} И док су неки нагађали, шта ће љутити Костадин урадити са смелим |
| е млина под брегом хукну буљина.</p> <p>Неки се прекрстише, а један полугласно рече:</p> <pb n= |
| дили, да су у два маха затицали Тому са неким грчким поклисарима у тајном разговору и шапутању, |
| p> <p>Али ништа даље не уради, савладан неким чудноватим осећајима.</p> <p>— Љубо! — рече у име |
| .{S} Али Угљеше и Томе Теологите са још неким ловцима не бејаше.</p> <p>Скуп је био одређен у ј |
| чи, брзо прибра:</p> <p>— Слушао сам од неких бродара о њима.{S} - За оца њеног рекоше да је пр |
| ој се све више отимале и одлазиле преко неких непроходних урвина, куда она пије никад у веку пр |
| кад се још једном понови сумњива звека, неко испод чадора јако викну:</p> <p>— Ко је то?</p> <p |
| а.</p> <p>Са степеница се чу шкрипа.{S} Неко долази.{S} Љубоју срце јаче закуца, а у лицу се за |
| био подобан да одржи велико наслеђе.{S} Неко је морао владати и њим и царством.{S} Знао сам све |
| /p> <p>— Али има — продужаваше Угљеша — неко време, како звезде у моме јату трну, бледе и неста |
| — навалише неки са питањима.</p> <p>-— Неко пророчанство, шта ли? не знам ни ја, али сам тако |
| ..</p> <p>Неколико тренутака после тога неко куцну на прозор Јеленине собе.{S} Она устаде и при |
| лим, да наредиш, милостива ћесарице, да неко оде и замени његовога Гојка.{S} Жели стари ратник |
| арац.</p> <p>У томе труба даде знак, да неко долази У град.</p> <p>То бејаше Гојко с Јеленом... |
| ану у њој, додаде: — Ово је ваљ’да сада неко оставио!</p> <p>Са уског прозора кроз дебеле зидин |
| дана спасо̑ у Крстопољу, пустиће се за неко време слободан.{S} Он ће се одмах, чим се ослободи |
| да буде ово што је.{S} Али ми је он за неко време био потребан баш за то што је туђин, јер у м |
| ека на ноге, клецнувши.{S} Тако постоја неко време, па се лагано стаде провлачити кроз вреже од |
| на.</p> <p>У том се са степеница зачула неко долази.</p> <p>— Дакле дошао? — чујаше се нечији г |
| као и сада.{S} Деспоте, Угљеша!{S} Има неко доба, како остављаш певача у тренутку кад у песми |
| м опшивену! — виче испред једног чадора неко из дружине, што је у округ поседала.</p> <p>Један |
| о тек само пошалица срца.{S} Па ипак је неко наишао и на ту тајну стазу сазнања љубавних снова |
| аше подлактио на колена.</p> <p>Тако је неко време ћутао и мислио.</p> <p>Опробан и срећан ратн |
| ите коњске разнесу, — уздахну мало даље неко. — Да се још једном кренем, полако — ах! — и он се |
| пролажаше.</p> <p>— Боже, Боже, — рече неко од оних што посматраху војску, — колико ли има вер |
| ="16" /></p> <p>Угљеша ућута, и гледаше неко време преда се, а онда диже главу, и рече Томи:</p |
| споменуо Тома битку код Перитеориона и неко мало своје учешће у тим крвавим догађајима, Рајку |
| еба да буде нападнут и убијен.{S} Други неко биће у исто доба само нападнут.</p> <p>Анђео гледа |
| ој месечевој светлости ни могао опазити неко лице, које стајаше близо храста, куда је Рајко има |
| ога Византинца, који је као бегунац био неко време у српском логору.</p> <p>Ево чега се Рајко о |
| ме, јаве му слуге да је у град доведено неко сумњиво лице.{S} Радозналост нагна Момчила, да пус |
| господару искрено и верно.{S} А кад по неко од њих науми, да са свим прекине са витешким левен |
| Кад тамо, а оно није то обична вода већ неко море, по њему свуда сама пена ал’ црвена као сушта |
| <p>— С Богом, деснице моја! тешко јекну неко. — Више нећеш никоме пребацивати витешке белеге ка |
| е средини бојишта.</p> <p>— Ко? — викну неко.</p> <p>— Ћефалија Рајко!</p> <p>— Жив је још њего |
| е пламен одупире киши.</p> <p>Прође још неко време, а старац, наслоњен леђима на повећу камариц |
| посрбљених Грка извршио, морао сам још неко време попуштати, док је све уравњено и прокрчено.{ |
| млину и његовим зградама давала изглед неког утврђења, а остали се одмараху око млина на пољу, |
| га Тома.</p> <p>— Свуда и нигде.{S} Од неког сам доба у Прависти, а спуштао сам се чак на дно |
| убоје је некада био страсан ловац, а од неког је доба охладнео.{S} У лов је сада изишао више од |
| Вардара Вукашинову краљевину.{S} Али од неког доба дању управља погледе своје на исток путем кр |
| нала схватити озбиљност прилика, што од неког доба насташе <pb n="26" /> у српским земљама.{S} |
| а контура као кад таласи помоле окрајке неког потопљеног предмета.{S} За тим се једна по једна |
| слим.</p> <p>Продужише ћутећи.{S} После неког времена Рајко рече:</p> <p>— Из Драме никаквог гл |
| о.</p> <p>И они обојица пођоше, а после неког заобилажења и стигоше тамо.</p> <pb n="64" /> <p> |
| </p> <p>— Љубо! — рече јој Угљеша после неког времена. — Буди храбра.{S} Ти си изгубила оца а ј |
| се.</p> <p>Видосава изиђе, па се после неког времена врати:</p> <p>— Дозваћемо оца Исаију, — р |
| нтакузеновим плановима.{S} Али се после неког времена окренуо ток ствари.{S} Што је Момчило виш |
| озивам ја, да дође к мени, — рече после неког времена старешини.</p> <p>Тако је и учињено.</p> |
| е са ње у висину, дружба кличе, и после неког времена витез се враћа у ред са добро ознојеним и |
| е своје! — обнови Угљеша разговор после неког ћутања.</p> <p>— Борисмо се неуморно и само знадо |
| оје боловао.</p> <pb n="75" /> <p>После неког времена Исаија се врати отуд, па се јави Ани.</p> |
| ваше се од својих земљака.</p> <p>После неког времена Угљеша се окрете Гојку:</p> <p>— Војводо! |
| утруђене ловце и хајкаче.</p> <p>После неког времена стиже и Угљеша.{S} Сунце је већ нагињало |
| <p>Али то не потраја дуго.</p> <p>После неког дана Љубоје доби од Ане заповест, да Гојко дође у |
| > <p>Јелена, говорећи с Видосавом, уочи неког коњаника, који уђе у двориште, па га неопажено по |
| тене, испод које је крај пута студенац, некога, који, с дрвеним крстом у руци, прекршташе кроз |
| ајима, Рајку се обновила у сећању слика некога Византинца, који је као бегунац био неко време у |
| љу и њен свет.</p> <p>И на тој кули има некога сад у позно доба, кад се стража на главним врати |
| оњско и неки глас, који као да дозиваше некога.{S} Лагано устаде и протрља очи, на које се већ |
| ду виде где стари дворанин Благоје дави некога, који се са земље отимао.{S} Брзо прискочи, ал’ |
| ма на повећу камарицу сламе и седећи на некој кожној простирци, мирно посматраше огањ и његово |
| рекине покадшто хујање ветра.</p> <p>На некој клади више млина под брегом хукну буљина.</p> <p> |
| > <p>Кад сам дошла себи, нашла сам се у некој кућици близу пута за Солун а ван области мога поо |
| храм светог Прокопа у Драми, дајући му неколика села у метохију.{S} Па, најпосле, скидајући не |
| јихнином.{S} Ту се задржао и после тога неколико дана по жељи свих а нарочито деспотице Љубе Уг |
| ож’да и ноћ! — заврши Угљеша.</p> <p>За неколико тренутака настаде тишина, после рече Богдан:</ |
| кој страни.{S} Посада се јуначки држала неколико недеља, док су поклисари, провлачећи се кроз т |
| жен, Томи неки Грк из Прависте, која је неколико часова на запад од Крстопоља.</p> <p>— Од куда |
| .</p> <p>Јелена ућута, а Гојко, који је неколико пута у узбуђењу задрхтао док је она причала пр |
| ораву све што је било, — говораше после неколико тренутака Ана Гојку. — Нећу да се то икада пре |
| е на благодарење и богомољу.{S} И после неколико тренутака из цркве се, у којој бејаху деспотиц |
| амо немојте на то мислити!</p> <p>После неколико тренутака Видосава је причала Мари све, што је |
| тепеницама, и стражар оде.</p> <p>После неколико тренутака зазвекташе тешки ланци, а у њима при |
| ти, ипак се морамо журити.</p> <p>После неколико тренутака Тома јој рече :</p> <p>— Ја се стављ |
| совима, које јој је донео.</p> <p>После неколико тренутака изиђоше из града на коњима Тома и Љу |
| у, бацивши преломљени мач.</p> <p>После неколико тренутака на мост ступише мож’да последњи, кој |
| јпотребнија.{S} Онај, од кога си ме пре неколико дана спасо̑ у Крстопољу, пустиће се за неко вр |
| га зачуђено погледаше.</p> <p>— До пре неколико тренутака нисам знао, да ћу бити путник.{S} Уз |
| е близо, притаја се, и непомичан ћуташе неколико тренутака.{S} Ветрић је ћарлијао, а зелено је |
| што са источне стране нападаше, зачуше неколико ратника у два, у три маха тутањ, налик коњског |
| 5" /> <p>Са њим је био Тома Теологита и неколико војвода.</p> <p>Логотет се попе на камени насл |
| велики војвода Богдан, војвода Гојко и неколико старијих и млађих витезова.</p> <p>Деспотица и |
| у:</p> <p>— Она је!</p> <p>Стојећи тако неколико тренутака, замисли се по ново, па опет рече:</ |
| јако замишљена...</p> <p>Тако је прошло неколико дана, и деспотица је већ била, забаве ради, на |
| кама.{S} Свако се одељење раздели на по неколико редова, и сви у један пут стадоше пажљиво испу |
| ју.{S} А деспотица Љуба проводила је по неколико часова на високим градским бедемима или на кул |
| војника, а из многих се кућа кренуше по неколико глава на војничко збориште.</p> <p>— Нашег вла |
| по катунима, па се свико̑ на самоћу по неколико недеља.{S} Он уме читати звезде, зна свакој ја |
| твореном непријатељству.{S} Само је још неколико дана требало па да се војске наше сукобе.{S} Ђ |
| — Ваш је налог извршен.{S} Али само још неколико часова да смо доцније стигли, он се не би ника |
| сте -— бегунца Тому Теологиту...</p> <p>Неколико тренутака после тога неко куцну на прозор Јеле |
| — Реци нам, оче, што.{S} Ми не знамо, — неколицина се њих обратише Исаији.</p> <p>— То није бил |
| вара! — прилично убедљивим гласом и са неком свечаношћу рече Тома Теологита.</p> <p>— Али мени |
| /p> <p>— Вера ће и помоћи, да се победи некрст.</p> <pb n="146" /> <p>— Боже дај!{S} Ал’ и миши |
| српско !...{S} Просте прве жртве против некрста!...{S} Прими ме, Господе, и опрости грешном, ал |
| ст његове занесењачке проповеди противу некрста.{S} Нико га тако неће <pb n="10" /> схватити.{S |
| огледај, пламти у огњу, да осветли пута некрсту, који преко мора, нашег мора, прелази овамо!"</ |
| ехаре празнио, она <pb n="156" /> ми је нектар сладила; кад се животу зарадујем, она је тумач м |
| три маха тутањ, налик коњског топота, и неку нејасну звеку, која се с времена на време пажљиво |
| .{S} Нисам дуго летео озго, па бућнем у неку воду.{S} Кад тамо, а оно није то обична вода већ н |
| На тој земљи стари је ратник постајао у неку руку баштиник и кућаник, ал’ не престајаше бити и |
| ше уста, и, од страха онесвеслу, однеше некуда.</p> <p>Кад сам дошла себи, нашла сам се у некој |
| ресвиско̑ од жалости, а она је остала и некуда отишла.</p> <p>— Мож’да.{S} Бог би дао да је бар |
| Ко зна!{S} Где нема Божјег благослова, нема ни живота!</p> <pb n="105" /> <p>Киша је све непре |
| Али у тој војсци нема краљевих синова, нема нарочито јуначкога му сина Марка.{S} А то је штета |
| рани, од куд дође данас краљева војска, нема још непријатеља, — рече један од Богданових стегон |
| места, где нас очекују коњи са момцима, нема много.{S} Ја сам наредио да они буду ту, да нас ум |
| штедеше морски таласи, јер они бејаху — нема сумње — гласници Божје казне над покорима, што се |
| !</p> <p>И старац се прекрсти.</p> <p>— Нема га?</p> <p>— Нема, светога ми Петра!{S} У потеру з |
| се прекрсти.</p> <p>— Нема га?</p> <p>— Нема, светога ми Петра!{S} У потеру за њим!{S} Он је мо |
| вештеник разбира што ње у последње доба нема, бојећи се да је није што и у чему несвесно увреди |
| ла.{S} И зора је по кадшто затече, њега нема, ал’ и она не трене.{S} А кад је уморну савлада и |
| нас ваља да остане царство!{S} Ал’ тога нема, а ја оружје своје нећу положити пред горима.{S} Ц |
| исли, даље жуди моја душа, јер без тога нема живота ни опстанка ни овоме, што је до сад створен |
| ази на нападача.</p> <p>Бегунац виде да нема куд.{S} Искочи из вреже, држећи у руци свој нож, к |
| аседа ипак дошао здрав и читав Ал’ и да нема те погибли, доста би Томи била и сама помисао, да |
| стину, и ако ми је немила.{S} Душа моја нема мира.{S} Али светињу њенога спокојства не наруши н |
| ара — па је у њиховом друштву наступила нема тишина.</p> <p>Тишину прекиде Гојко, црномањаст мл |
| S} Тога не може бити, јер таким сумњама нема места у души <pb n="8" /> мојој.{S} Навршило се ве |
| кну:</p> <p>— Ко је то?</p> <p>Одговора нема.{S} У место њега он чу неке ускорене кораке.</p> < |
| н у наше руке!</p> <p>— Не иди.{S} Тебе нема ко чути више.{S} Боље отиди у Драму, и кажи да си |
| ак, да су га и убили.{S} Ко зна!{S} Где нема Божјег благослова, нема ни живота!</p> <pb n="105" |
| ах!...</p> <p>— Нашег витешког ћефалије нема!{S} Он је морао први погинути! — викаху Рајкове ст |
| приђе Богдану.</p> <p>— Војводо, сумње нема, ово је мач каквог нашег велможе.{S} Нађох га ту к |
| јвећег блага у нашој породици.{S} Сумње нема пали су или сагорели у пламену њиховога дома.{S} Н |
| готов са одлуком, рече:</p> <p>— Сумње нема, кнегињице, ово је Фаталан сусрет.{S} Уклонио сам |
| киваше свога господара.{S} А њега јоште нема.{S} Тако га је више пута очекивала.{S} И зора је п |
| , — додадоше остали.</p> <p>— Њега више нема, по свој прилици.{S} Нестало га је, кад су Азијати |
| <p>Онај други дворанин виде, да ту више нема шале, прискочи у помоћ и стаде једнога давити.</p> |
| ни рђав, јер, Богу хвала, таких у нас и нема.{S} А хоћеш ли да посведочим белегу?{S} Ја не бежи |
| помоћ —</p> <p>— Нигде никога у близини нема.{S} Слушајте!</p> <pb n="54" /> <p>Слабљење звука |
| ницу непријатељску.{S} Али у тој војсци нема краљевих синова, нема нарочито јуначкога му сина М |
| а царским скиптром и круном, кад на њој нема истинског благослова!{S} Господа се са свим оцепиш |
| ћи ће далеко у хришћански свет, али њој нема вечнога живота.{S} Проћи ће векови, па ће се згаже |
| од цара свога.{S} Шта је са њим?{S} Он нема снаге — јер нема благослова!{S} А мож’да није више |
| астоје врло слаб.{S} Ана додаваше, како нема изгледа да ће и устати са болесничке постеље, па г |
| и Рајковој.{S} А кад виде, да га никако нема, Тома слућаше несрећу.</p> <p>Устаде, забрави врат |
| рипреми да нас дочека.</p> <p>— Али зар нема у овом граду јунака, који ће учинити крај бићу њег |
| } Шта је са њим?{S} Он нема снаге — јер нема благослова!{S} А мож’да није више ни жив?{S} Потуц |
| ак знало, да они верују, како на Душану нема правога благослова.{S} Ни сам сјај царске круне ни |
| унце је већ нагињало западу, а Томе још нема.</p> <p>Они се кренуше и без њега, а оставише глас |
| <p>— Гојко, — рече за тим Угљеша, — ја немам поузданијега гласника од тебе.{S} А војводе прича |
| , а дође пад Дренопоља.{S} Од тога часа немам мира ни толико, колико сам дотле могао имати.{S} |
| господу Богу, кунем се, да другог греха немам нити ћу имати до само те зависти!</p> <p>— Ждрале |
| озвати — и само њих, јер од Бугарске се немамо чему надати.{S} Од како је пре пет година умро њ |
| p>„Јелена, кћери моја!{S} Ми ништа више немамо, јер моја тековина, ено погледај, пламти у огњу, |
| говори Угљеша. — Ти се бринеш за ме.{S} Немаш разлога, верна моја љубо!</p> <p>— Имам, господар |
| ти душу мори.{S} Освоји ли она, ти више немаш снаге неће више бити тебе.{S} Не, не, све је то в |
| ожје милости, благе и тихе ал’ сталне и неменљиве љубави.</p> <pb n="157" /> <p>„Па опет, опет |
| ож’да није више ни жив?{S} Потуца се од немила до недрага.{S} А такав је живот тежак, гроб је м |
| {S} Казаћу ти чисту истину, и ако ми је немила.{S} Душа моја нема мира.{S} Али светињу њенога с |
| се препреке томе стану јављати.{S} Ево немила гласа.{S} Мој брат краљ Вукашин спрема војну у с |
| вели један од њих — кад сам ноћас снио немиле снове!</p> <p>— Ништа, ништа, чика Благоје.{S} К |
| логита, Љубоје се повуче и размишљаше о немилим догађајима, што се у Крстопољу пред њим одиграш |
| n="65" /> удали, оставивши Ану збуњену немилим гласовима, које јој је донео.</p> <p>После неко |
| алству!</p> <pb n="72" /> <p>Ана бејаше немило дирнута:</p> <p>— Хвала вам, велможо !{S} Али ја |
| је његов долазак све изненадно а неке и немило дирнуо.{S} Није им био непознат, јер је са Угљеш |
| се Љубоје све више лепио уз тога, дотле немилог му, дошљака.{S} А пијући у друштву са њиме, Љуб |
| <pb n="55" /> <p>Мара је ћутала о томе немилом догађаЈу.{S} У души јој је било тешко, али је и |
| P18930_C10"> <head>X</head> <p>Успавано немилом слутњом а под утиском тешке и непријатне јаве, |
| данас не деси штогод, што ће му донети немилости господареве; ту су Рајко, Љубоје и друге војв |
| и похита ограшју, где га је хладна смрт неминовно чекала...</p> <p>Краљева војска одступи лаган |
| гледао је звезду, све живљим очима, све немирнијом душом, па јој није ни одговорио.</p> <p>— Го |
| а бејаху узнемирени толиком живошћу, те немирно копаху ногама и рзаху.</p> <p>Али тај живот пре |
| p>— А кћи његова? —- упита опет Рајко и немирно устаде.</p> <p>— Она је, златна јабука наша, би |
| И овако је ишло тешко, а онако би било немогућно.{S} Плод би ђавољег труда био толико сазрео, |
| Не, не, све је то варка ока, обмана.{S} Немој веровати звездарским тумачењима, јер смо онда про |
| Тома притворним расположењем.</p> <p>— Немој губити из вида, да Драма до скора бејаше као засе |
| нас проклетих!</p> <pb n="184" /> <p>У немој тишини благе јесење ноћи страховито се разлегаше |
| p> <p>— Не, ћесарице милостива!{S} Само немојте на то мислити!</p> <p>После неколико тренутака |
| била је могућност да, добро посвећен у немоћ византиског царства, увек износи стање ствари у с |
| рану твоју, кад груди њихове буду за то немоћне!</p> <p>— Војводо, опозови заклетву, да ми не и |
| {S} Катуни и трла бејаху пуни бегунаца, немоћних стараца, слабих жена и невине дечице!{S} Али н |
| /p> <p>— Надмудрио сам лукаве саветнике немоћног и поводљивог цара — одговори мало осорно Вукаш |
| душу.{S} Ућуташе и замислише се.</p> <p>Нему тишину прекине покадшто хујање ветра.</p> <p>На не |
| о и сам законик.{S} Он је ваљан синовац ненадмашнога витеза Момчила.{S} На њих се све можеш осл |
| аднутим нађе у помоћи ну све то поквари ненадна појава Гојкова.</p> <p>Нападачима је, у осталом |
| и се добро ни с Маром, која је за његов ненадни и брзи полазак сазнала од Видосаве.{S} Једва је |
| е на бедему огласи да граду долази неки ненадни гост...</p> <p>То бејаше тужна ноћ: звезда посл |
| степеницама.</p> <p>— А зна ли за твој ненадни одлазак Мара? — упита га тихо и озбиљно.</p> <p |
| "> <head>XVIII</head> <pb n="131" /> <p>Ненадни састанак с Рајком, коме се никад више није нада |
| у у Драму, куда их је узвишена ћесарица ненадно позвала.{S} Ипак - реци — није ништа страшно да |
| раставити.{S} Ал’ кад је Војихна брзо и ненадно преминуо, старац се промени.{S} Издаде га мушко |
| ти за све случајности, које могу лако и ненадно наступити?{S} Је ли Вукашин оклевао?{S} За срећ |
| и га се сећаш, Љубо.{S} Једне је вечери ненадно пао у Сер.{S} Ја сам појмио његове речи.{S} Њег |
| опсели једном Сер, живот спасо у једном ненадном испаду грчке војске.{S} Од тада се никад више |
| а дан одмах раскрстити с Томом, занесен ненадном срећом својом, заборави на то.{S} Тек кад је с |
| урну У образе, и он, не могући прикрити ненадну узбуђеност, готово гласно викну:</p> <p>— Она?< |
| ача свог.{S} Деспотовини је тај губитак ненакнадан.{S} У томе је и туга, али теби, гранчици са |
| а задовољавајући своје личне прохтеве и ненасите жеље удари клин у јединство српске отпорне моћ |
| еда у ту женску, која му се учини нешто необична са свога слободног кретања и неке јуначке поно |
| о док је она причала прихвати:</p> <p>— Необични догађаји, сестро моја!{S} Ал’ је и твоја душа |
| тамо окренут, очима мотри звезду једну, необично сјајну, на небу.</p> <p>И сада је утонуо у то |
| учитељ бирао је сваког дана по што шта необично, занимљиво, па је у шареним, искићеним сликама |
| не беше непознат.{S} Једно пак, чиме се необично одликовао и што га је Угљеши вазда препоручива |
| ко.{S} А то није право.</p> <p>Гојко се необично обрадова таком њеном говору, замоли је, а она |
| помогла сама личност Анина, коју су сви необично ценили и поштовали, ипак је Угљеша налазио да |
| еш?{S} Добро, слушај.{S} Био сам сведок необично поверљивог и пријатељског разговора <pb n="63" |
| </p> <p>Рајко није запамтио ни име тога необичног друга његовога стрица Момчила.</p> <p>Кад се |
| шареним, искићеним сликама причао своме необичном ученику.{S} А овај је природном отвореношћу и |
| из образе.{S} Она их није крила, а оне, необрисане, сијаху као најлепши урес у часу радости ожа |
| сам постигао двоје: стекао сам права на неограничено поверење и љубав њихову, и ћесарицу ћу уве |
| еш управљати само у име моје слободно и неограничено.</p> <p>— Надам се, да нећу бити без вредн |
| } Он је управљао драмским крајем готово неограничено.{S} Ја нисам имао ни потребе ни разлога да |
| ам у завист, јер је така завист — љубав неодољива!</p> <p>— И ево овде, у осами ових гора, ближ |
| судбине њихове, кад је и Гојко морао на неодређено време отићи.</p> <p>Мара је истински тужила |
| иким гласовима, који долазише нејасно и неодређено.</p> <pb n="167" /> <p>Ал’ кад се још једном |
| ан, да би могао с места продужити пут у неодређену даљину.{S} Ипак висока, тешка и од црвене ко |
| говора изврши, а с друге стране стајаше неокаљана прошлост Гојкова, дугогодишње другарске везе |
| д је сав тај посао био свршен, јави се, неопажен, Томи неки Грк из Прависте, која је неколико ч |
| у загрљај.{S} Али је синоћ Угљеша дошао неопажен, те му није могла ни једног корака прићи у сус |
| грабљаху да што дубље уђу у стан српски неопажени.</p> <p>Није дуго трајало то утицање, јер се |
| ог коњаника, који уђе у двориште, па га неопажено посматраше, а кад он бејаше близо, она упита |
| г момка у војсци ћесаровој.{S} Лагано и неопажено љубав је освајала срце Љубојево, док га није |
| устављаху на новом предузећу.{S} Сам, у неосветљеној одаји својој, сеђаше Тома после вечерашњег |
| а, па ишчезоше у шуми.{S} Гојко, збуњен неочекиваним сусретом, заустави Лабуда, скочи са њ, грм |
| /p> <p>У чешћим бојевима, које је дотле непобедни јунак Момчило водио противу Кантакузенове вој |
| ство српско, утрну онда, кад заповедник непобедног Пловдина, огрезао у крви и ранама, долази да |
| та стојећи.</p> <p>— Прилике су тешке и неповољне — продужи Угљеша.</p> <p>— Тако је, деспоте.{ |
| недостатак, који у томе ни њему не беше непознат.{S} Једно пак, чиме се необично одликовао и шт |
| а неке и немило дирнуо.{S} Није им био непознат, јер је са Угљешом више пута долазио у Драму и |
| други у граду могли већ знати.</p> <p>— Непознати ми брате, витеже, ја бих још радо с тобом раз |
| поочима свога, ушли су у ту одају неки непознати ми људи.{S} Нисам их ни опазила.{S} Они ме ух |
| д доласка Томина чешће долазе њему неки непознати гласници са далеког пута.</p> <p>Разабраше са |
| јвећа невоља јавио нам се у помоћ један непознати туђин — ђаур.{S} Он је и одвео наше у стан не |
| рукама тоњаше све дубље у мисли.</p> <p>Непознати лагано устаде, и, држећи у десној руци нож, п |
| аљујући великом поверењу твоме, није ми непознато стање, у коме се поједини делови српске држав |
| <p>А и она је мало зачуђена стала пред непознатог јој витеза, кад ју је Гојко поздравио и кад |
| а у последњем часу, сумњајући на Тому и непознатога му Грка, послао да јуре у сусрет Гојку.</p> |
| тњег дана, очекиваше своју нову, још му непознату, познаницу, која се на скоро врати ка јели.</ |
| коју се моја породица заложила, остадох непоколебљиво одан једној мисли, једном узору своме.{S} |
| чи један корак напред, али стаде и оста непомичан.</p> <p>Гојко дочека Тому тако силно, да Тома |
| куле.</p> <p>Мара задрхта, а Тома стаде непомичан.</p> <p>Ветрић, што је скидао лисни урес дрвљ |
| еђа.{S} А кад дође близо, притаја се, и непомичан ћуташе неколико тренутака.{S} Ветрић је ћарли |
| боју се лице смрачи, загледа се у Рајка непомично, махну левом руком и — склопи очи.</p> <p>— Б |
| овима сумора ниси ти била успешни видар непомућеном ведрином душе своје!{S} Не бејах баш голобр |
| Ах, оче мој!</p> <p>— Глас је кратак и непотпун, али у толико више тужан.{S} Љубо, ти ћеш ми п |
| /p> <p>На питања његова Тома одговараше непотпуно, само му искрено рече да је стари Властоје зн |
| да из напабирчених делића саставе ма и непотпуну слику.</p> <p>Највише је пак светлости на Том |
| епрестано заповедником те војске бејаше непоуздани Тома Теологита.</p> <p>И вечерас је у већу Т |
| непријатељем.</p> <p>Томи је било мало неправо онако Угљешино истицање и одликовање ћесарице А |
| м у руци, прекршташе кроз ваздух њега и непрегледне редове веселе војске.</p> <p>Угљеши очи сев |
| а севера се од планинских огранака жури непрегледно јато црних гавранова.</p> </div> <div type= |
| е млађи брат деспот Драгаш од тога доба непрестано налази на граници и око огранака рилских, ут |
| и да му китом цвећа каже, да ће на њега непрестано мислити и њему се надати.</p> <p>Гојко је њу |
| ам!{S} Верујем.</p> <p>Међу тим је Мара непрестано тужила у самоћи.{S} Кад се вратила у ловачко |
| >И велика дрвена, у кожу омотана чутура непрестано кружаше из руке у руку.</p> <p>— И вино весе |
| вота!</p> <pb n="105" /> <p>Киша је све непрестано падала и ако већ много слабије.{S} Небо се р |
| и прилично обично.{S} Стари је Властоје непрестано лежао час опорављајући се а час опет падајућ |
| ј страни густе лесе, која се око Угљеше непрестано савијаше.</p> <p>— С Богом, деснице моја! те |
| лађих витезова, кад му се досади држати непрестано на узди свога коњица, скрене с пута па дохва |
| ва лична снага Угљешина, који се снажио непрестано доласком многих крајишника и њихових чета.{S |
| средсредио у помисли, да деспотицу Љубу непрестано обасипа хвалом, услужношћу која не би ломила |
| аше чешће драмску господу, а Ана је још непрестано причала, како су их разбојници изненадили на |
| јку се ни у колико не допадаше, што још непрестано заповедником те војске бејаше непоуздани Том |
| ево и десно у поједине гомилице, бијући непрестанце бој на <pb n="176" /> дугој линији док трај |
| шао границу и ступио у турску земљу, да непријатељ у страху ишчезава, и да ће се за дан два њег |
| од њих свих скупа.{S} Сад се јавља нов непријатељ.{S} Ми нећемо одступити пред њим, као што се |
| , други за часак знадоше са које стране непријатељ улази у логор.</p> <p>Ратници се устремише ј |
| м, који се с нова подиже, са три стране непријатељ приђе српском логору.</p> <p>У тачном реду и |
| осподи српској страх је био све моћнији непријатељ из Азије.{S} Јужни и северни делови српских |
| Вукашин. — Руку ову не замори ни један непријатељ царства или куће наше.</p> <p>— Тако је.{S} |
| њих треба њега ухватити.</p> <p>— И да непријатеља српског имена, мож’да, припреми да нас доче |
| једну заједницу противу страшног новог непријатеља свих нас.{S} Па кад бисмо се ослободили пог |
| ми и Византија имамо једног заједничког непријатеља.{S} То треба да је водиља сваког рада и наш |
| се кренути против туђина и заједничког непријатеља. <pb n="120" /> Зато у њеним редовима бејаш |
| ужаснијим од крика рањеног лава, плашио непријатеља, сабљом га је тлачно, коњем газио.{S} У сре |
| о.{S} Не може она срушити срећу његових непријатеља.{S} Зар да тамо слуша он, како се они, који |
| куд дође данас краљева војска, нема још непријатеља, — рече један од Богданових стегоноша.</p> |
| " /> ваљало бојати сукоба на граници са непријатељем.</p> <p>Томи је било мало неправо онако Уг |
| крстићемо, Божјим благословом, оружје с непријатељем, и тада ћу видети, колико сам добро учинио |
| ђу њега и Кантакузена.{S} Они постадоше непријатељи.</p> <p>Момчило се ожени и настани у граду |
| смемо ни помишљати.{S} Они су нам већи непријатељи од ових, ради којих се и договарамо.{S} Мој |
| е, да се стишају.{S} Они се разлазе као непријатељи и деле у таборе.{S} Залуд је ту Урош са цар |
| тајаху једни према другима као отворени непријатељски логори.{S} Доглавници цара Уроша, Лазар Х |
| ин — ђаур.{S} Он је и одвео наше у стан непријатељски, па га је после нестало.{S} А Хаџи-Ил-бег |
| "135" /> онда у име Божје прећи границу непријатељску.{S} Али у тој војсци нема краљевих синова |
| господаром ужичким, ја сам у отвореном непријатељству.{S} Само је још неколико дана требало па |
| о немилом слутњом а под утиском тешке и непријатне јаве, ловачко се друштво Угљешино и пробудил |
| X</head> <p>Кад се Тома Теологита онако непријатно растао од Рајка и Маре, ударио је косом, низ |
| а се животу сада први пут после толиких неприлика у дугом времену обрадова.{S} Радовала му се к |
| е враћаше.</p> <p>Била је бура са свима неприликама, које се на таком путу могу доживети.{S} Гу |
| ?</p> <p>— Овде је, деспоте; опасали су непробојни зид од својих груди и штитова око тебе.{S} П |
| ање у свему простору, и да ноћ не крије непробојном црнином <pb n="170" /> свога превеса видело |
| све више отимале и одлазиле преко неких непроходних урвина, куда она пије никад у веку прошла, |
| брзо склопио очи, а ја, тужно сироче од непуних дванаест година, остадох без игде ичега.</p> <p |
| рамена, навезе се на сплавовима сам са непуном стотином првих војника.{S} На Галипоље нападоше |
| доносећи мало после са далеких крајева неразговетне звуке и лелек још веће беде и невоље.</p> |
| у чело.</p> <p>Јелена је одмах постала нераздвојна друга Мари, која је већ све од Гојка била с |
| тешко отвори очи, у лицу поплаве, нешто неразумљиво стаде шапутати и руком показивати на груди. |
| на којој се он одмара, ко што завидим и неранџи, коју сада мож’да сише!</p> <p>— Сва се сада пр |
| је обично бивало, да у области наступи неред и расуло, чим нестане правог обласног старешине.{ |
| лможа Тома ! — Видосава се сети Маре, и несавладљива љубав према њој и болећивост у тешком поло |
| срећу.</p> <p>Устаде, забрави врата и у несаници очекиваше зору.</p> </div> <div type="chapter" |
| у бејах дужан! — прошапта старац, па се несвесно занесе.</p> <p>А сва ова ломљава вођаше се на |
| и могла разумети.{S} Ана је очајнички и несвесно грчила руку, за коју је бејаше нападач ухватио |
| нема, бојећи се да је није што и у чему несвесно увредио.</p> <p>То је души Аниној било доста.{ |
| а Балкану настанити.{S} Али раздељеној, несложној и завађеној господи српској страх је био све |
| еша, да ми свет не уписа у грех до сада несмишљеност.</p> <p>— Не рекох ружне речи, — вели дост |
| Ко мени може казати, са које ће стране несрећа на деспотовину нашу навалити?{S} Врло лако може |
| ог царевића Сулејмана, срећног освојача несрећног Галипоља.</p> <p>Пловдин је био још као оаза |
| д иза леђа напасти.{S} Је л’ тако било, несрећо грчка? — окрете се старац месту, где је везао н |
| д виде, да га никако нема, Тома слућаше несрећу.</p> <p>Устаде, забрави врата и у несаници очек |
| Теологита, кога је она држала за домаћу несрећу и злу коб.</p> <p>Ни Видосави а још мање другим |
| ј, надај се.{S} С Богом!</p> <p>И Рајка нестаде.</p> <milestone unit="*" /> <p>По свршеном већу |
| плен, одвоји од Маре и у лаком је скоку нестаде.{S} Мамљена све дубље међу столетне грмове десп |
| ја нисам.{S} Опазила си, мож’да, да ми нестаје звучних ал’ меких речи, кад с тобом говорим.{S} |
| , како звезде у моме јату трну, бледе и нестају, па и сама моја звезда гине, тамни.{S} А на суп |
| } То је твоја звезда.{S} Моја је звезда нестална — то је звезда променљиве ратне судбине; твоја |
| Али је судба њена, честа у доба државне несталности, учинила, те је, ислабела, изгледала стариј |
| p>— Њега више нема, по свој прилици.{S} Нестало га је, кад су Азијати заузели Галипоље.</p> <p> |
| ротив османске навале, није тога живота нестало, и ако се знатно повукао у скромније границе.</ |
| } Ја сам појмио његове речи.{S} Њега је нестало, отишао је тајанствено ко што је и дошао, мож’д |
| пали на путу без игде ичега.{S} Тада је нестало Матије и његове кћери, румене јабуке и највећег |
| дуго времена боловах.</p> <p>Туђина је нестало, отишао је, без сумње љутит, што му се жеља ни |
| бринути, да ти и делом докажем, да није нестало у мени снаге ни издржљивости.{S} Заборави све т |
| ше у стан непријатељски, па га је после нестало.{S} А Хаџи-Ил-бег, који је са њим био појурио н |
| шке су биле прилике, ал’ опет није било нестало и последње наде.{S} Уједињеној снази српској не |
| а у области наступи неред и расуло, чим нестане правог обласног старешине.{S} И ако је знао, да |
| уци, а хајкачи мож’да већ <pb n="48" /> нестрпељиво изгледају на означеном месту долазак ловаца |
| властелин, на кога су се сви жалили.{S} Несуђени војно мој долазио је у град Манастир <pb n="11 |
| животу.</p> <p>Гојко заусти да запита о несуђеном заручнику њеном, ал’ се трже и сети да јој, б |
| ао.{S} Ја сам мислила, да је моја срећа несумњива, али је судба друкчије хтела.</p> <p>Млади је |
| д прашине разабрала, да је војска, која несумњиво иде у помоћ српској сили, радосно би се журил |
| а се могла више повући у се и са својом нећаком Маром, — која је, изгубивши и оца и мајку у јед |
| S} Матија Кантакузен је томе сведок.{S} Неће порицати ни Синиша.{S} Лазар нам је вајкадашњи про |
| об.{S} А шта говори прошлост о њима?{S} Неће то бити зла намера Гојкова већ мало већа слобода, |
| p> <p>Други пут је Рајко реко Гојку, да неће више остати у Драми, ако Тома Теологита ту буде.</ |
| n="88" /> његово.{S} А на нас он никада неће отворено и витешки напасти.</p> <p>— И сам тако ми |
| светлим зрацима његовим!</p> <p>— Војна неће дуго трајати.{S} Азијатска се сила не може мерити |
| .{S} Освоји ли она, ти више немаш снаге неће више бити тебе.{S} Не, не, све је то варка ока, об |
| — И твоме скором венчању!</p> <p>— Које неће, брате, бити без твога.</p> <p>И одоше даље у весе |
| , јунаци!</p> <p>— Деспоте, ни један се неће маћи.{S} Ја сам их заклео, да својим костима створ |
| {S} Овако — никако.</p> <p>Он овде више неће остати.{S} Иде, ал’ куда?</p> <p>Да Византија није |
| {S} Изведи је тачно још сад, па ми више неће требати твојих услуга.{S} Ти ћеш се одмарати на ве |
| се киша спусти.</p> <p>— Одржаће се, и неће се загасити, јер ће киша брзо проћи, — рече старац |
| етом храму поузданија!</p> <p>— На ипак неће нашој срџби на свагда умаћи! — заврши Гојко.</p> < |
| лили, али су се надали да његов заменик неће бити рђав, јер је из његовог друштва.{S} То су чул |
| бола, — рече Рајко лагано Богдану. — Он неће жив видети Драме.{S} Благо њему!</p> <p>Ућуташе, а |
| поведи противу некрста.{S} Нико га тако неће <pb n="10" /> схватити.{S} Ја у миру оштрим мач за |
| и нашој на југу.</p> <p>— Мој се деспот неће покајати, што ме је обасуо милошћу, — рече Тома.</ |
| ако не све а оно бар онолико, колико му неће бити зазорно.</p> <p>Орфанским јунацима чисто беја |
| е.{S} Нудимо обавезу да на његове земље нећемо нападати па ни на земље његових савезника, већ с |
| .{S} Сад се јавља нов непријатељ.{S} Ми нећемо одступити пред њим, као што се не поклонисмо пре |
| шу границу.{S} Он не иде овуда, и ви га нећете срести.{S} Са мном хајдете натраг у Дренопоље.{S |
| ади нож, па корачи напред.</p> <p>— Ха, нећеш умаћи! — јетко викну кад нагази на нападача.</p> |
| чији се глас продра:</p> <p>— Зликовче, нећеш тамо!</p> <p>Рајко скочи, окрете се и у чуду виде |
| г олтара разгњеви и плану:</p> <p>— Кад нећеш, деспоте, да поштујеш своју реч, да Бог да у скор |
| деснице моја! тешко јекну неко. — Више нећеш никоме пребацивати витешке белеге камене!</p> <p> |
| очи моје!{S} Опрости, али — ти ми више нећеш требати!{S} Ево, ово, што ногама газим, без сумње |
| устаде:</p> <pb n="130" /> <p>— Више ми нећеш умаћи !{S} Добро је било!</p> <p>За тим се окрете |
| итру.</p> <p>— Певај Богме, брајко, ако нећеш сада ја када ћеш! — додаваше онај друг Благојев, |
| е после неколико тренутака Ана Гојку. — Нећу да се то икада преда мном спомене!</p> <p>— Не, уз |
| ама, држаше у једној свој нож.</p> <p>— Нећу, да те убијем одмах, већ да те мучим, Грче неваљал |
| о и неограничено.</p> <p>— Надам се, да нећу бити без вредних помагача, — рече Тома.</p> <p>— И |
| во!{S} Ал’ тога нема, а ја оружје своје нећу положити пред горима.{S} Цар није био подобан да о |
| а свим, што бива.{S} Вукашина устављати нећу и не могу.{S} Ал’ хоћу и могу да учиним, да не зал |
| сандали нису без прекора. —</p> <p>— То нећу — грмну Вукашин.</p> <p>— Ни без клетве! — громко |
| она.</p> <p>Те га се њене речи још више неугодно такоше.</p> <p>Погледа је право у очи, и рече: |
| С тога, кад дође на ред љутња на многе неугодности, које се данас осећају због метежа и раздво |
| после неког ћутања.</p> <p>— Борисмо се неуморно и само знадосмо за победе! — додаде Вукашин.</ |
| Једина је била Мара, према којој је био неусиљено пажљив, па ипак и ту са посебним својим разло |
| та би Томи била и сама помисао, да је и нехотице себи одмогао а Гојку помогао, да стече права н |
| ао, важни се догађаји збише.{S} Ти си и нехотице учесник у њима.{S} Ходи.</p> <p>Гојкова правед |
| ом, мили гласниче!</p> <p>И Мара, као и нехотице, махаше руком опраштајући се са јатом ждрала, |
| ху око спољне стране високе куле, као и нехотице погледа на звездано јато.</p> <p>Љуба то спази |
| аква сила помаже.{S} Била она часна или нечастива, добро ми је дошла!</p> <p>Задовољан је ступи |
| а:</p> <p>— Крст и анђео! њега је однео нечастиви!</p> <p>И старац се прекрсти.</p> <p>— Нема г |
| ојна.</p> <p>— Војна? с ким?</p> <p>— С нечастивом силом агарјанском, с Турцима, што преко мора |
| овор, којим је очевидно уверавао вођу о нечему важном, вођа махну руком својима, да одседну, па |
| нешто закркља, нападач паде на земљу, а нечији се глас продра:</p> <p>— Зликовче, нећеш тамо!</ |
| лази.</p> <p>— Дакле дошао? — чујаше се нечији глас отуда. — Е, добро нам дошао такав соко!</p> |
| де.</p> <p>— Не умаче нам више! — грмну нечији глас.</p> <p>То бејаше Анђео, који се са брега з |
| ори.</p> <p>Повисока и крупна женска, с нечим господским и поношљивим на лику и у погледу, црни |
| рама и логориште остадоше пусти, тихи и нечујни.</p> <p>Деспотица се Љуба за часак повуче у сам |
| стоје тешко отвори очи, у лицу поплаве, нешто неразумљиво стаде шапутати и руком показивати на |
| ше Угљешу са његовима да се сном крепе, нешто шапутаху.</p> <p>— Неваљалац је он.{S} Није ни чу |
| стране у десна ребра.</p> <p>Нож сину, нешто закркља, нападач паде на земљу, а нечији се глас |
| , да га нико у овом метежу не опази.{S} Нешто тражи, питам га српски, он слеже раменима па одго |
| ом, око ње је мирно и тихо, па се и она нешто изменила.{S} Постала је расејана, јако замишљена. |
| десне руке.{S} Пружи га гласнику, хтеде нешто рећи, очи му још једном живље севнуше па се склоп |
| аде једнога давити.</p> <p>Старац хтеде нешто рећи, али се присети, пусти бегунца, брзо измахну |
| ја не говорим да га браним.{S} Друго је нешто, што ми душу тишти.{S} Ти си сада у незгоди: и по |
| 23" /> двора велможе Томе.{S} И тамо је нешто тражио.{S} Пратио сам га вечерас узастопце.{S} Че |
| ресећи.</p> <p>Љубоје ћуташе, а Тома се нешто замисли, па онда прекиде ћутање:</p> <p>— Војвода |
| се сјају на месечини.{S} Један заповеди нешто стражару, који је био на степеницама, и стражар о |
| д њих извуче нож.{S} Трећи говораше Ани нешто брзо грчки али тако покварено и нејасно, да га он |
| е загледа у ту женску, која му се учини нешто необична са свога слободног кретања и неке јуначк |
| стражарев чуо.</p> <p>Старац, мрмљајући нешто, изиђе брзо и оде да тражи помагача.</p> <p>Рајко |
| >Мара је погледа право у очи, хтеде јој нешто више рећи, али само додаде:</p> <p>— О, Видо... п |
| ти сам то на теби опазила.{S} Али јесам нешто видела, и то ћу ти радо казати.{S} Добри Угљеша м |
| а и Видосава, а монах Исаија причаше им нешто живо и весело...</p> <p>Ана је у последње време п |
| одити дане.</p> <p>Али се ипак догодило нешто, што је пореметило мир, тако потребан и дому и ду |
| крете, а у граду остаде од мушких само нешто слугу и стараца.</p> <p>Напред, пред свом војском |
| м лету свом.</p> <p>Вихор — ал’ се опет нешто чује.</p> <p>Пљусак.</p> <p>Ал’ није киша са неба |
| ђи, који већ бејаше усео зеленка, па му нешто брзо говораше.</p> <p>Вођа се све више чуђаше, па |
| </p> <p>Страховито лупи, звекну и јекну нешто.</p> <p>Верна животиња размрска теме о тврдо стењ |
| е њему дати оно, што он тражи.{S} И још нешто.{S} Не може она срушити срећу његових непријатеља |
| ше старац, кад дођоше до ограде.</p> <p>Нешто затресе купине.</p> <p>Они стадоше.</p> <p>— Ту ј |
| ези свога доброг оца, јер мајке, тужна, ни запамтила нисам.{S} Галипоље су Турци освојили, попа |
| а.</p> <p>Помрчина.{S} Ни једне звезде, ни једне ватре, нигде огња, искре, светлости.</p> <p>Зн |
| асом, који би осумњичио моје пријатеље, ни доставом, која би циљала да баци сенку на искреност |
| p> <p>Вреди ли више остати овде?{S} Не, ни у ком случају не!{S} Он је пажљиво сисао сласт, где |
| асклон’те се, јунаци!</p> <p>— Деспоте, ни један се неће маћи.{S} Ја сам их заклео, да својим к |
| авладану под теретом најновије жалости, ни у чем не преухитриш, што би вређало њено частољубље. |
| — То нисам знао, — рече Рајко.</p> <p>- Ни ми, — додадоше остали.</p> <p>— Њега више нема, по с |
| о на Душану нема правога благослова.{S} Ни сам сјај царске круне ни скиптар српског патријарха |
| столетних грешника.</p> <p>Помрчина.{S} Ни једне звезде, ни једне ватре, нигде огња, искре, све |
| p>Тада приђоше ватри Исаија и Рајко.{S} Ни они не бејаху веселији.</p> <p>Силазећи низ степениц |
| оказујући на старог дворанина.</p> <p>— Ни крива ни дужна ухватише ме два напасника — причаше с |
| <p>— То нећу — грмну Вукашин.</p> <p>— Ни без клетве! — громко доврши Угљеша.</p> <p>— Невоља |
| нувши до њега.</p> <p>— Слабо.</p> <p>— Ни ја не тражих — продужи Тома — али наиђох на читаву з |
| оки краљ уморан са дугог пута?</p> <p>— Ни то не.{S} И ако сам вечерас стигао из логора војске |
| једва памте, који им је бој био први, а ни један од њих не зна, у колико је битака био, колико |
| хнула је, и сама бришући сузе.</p> <p>А ни Мара ни Видосава још и не слућаху, шта се све у Крст |
| даље господар ћесарица Ана.{S} Не треба ни једне речи да ти кажем о твоме поступању према њој.{ |
| љски.</p> <p>Властоје није у мирно доба ни имао другог задатка.{S} Тако је желео покојни ћесар |
| на старог дворанина.</p> <p>— Ни крива ни дужна ухватише ме два напасника — причаше старац — т |
| није зауставио напредовање тих градова ни развијање живота у њима.{S} Па и сада, кад се сазнал |
| а; сада већ: не.</p> <p>Гонилац ни онда ни сада.</p> <pb n="164" /> <p>У дивљој хуци узбуњене п |
| {S} Други — веле — имају отаџбину, а ја ни то.{S} Родио сам се на малом острву у Архипелагу.{S} |
| /></p> <p>— Радњу призренскога збора ја ни данас после пуне четири године, не могу признати.{S} |
| а, јер без тога нема живота ни опстанка ни овоме, што је до сад створено.</p> <p>У тихој звезда |
| Угљеша дошао неопажен, те му није могла ни једног корака прићи у сусрет.{S} Он је био врло весе |
| шао је, без сумње љутит, што му се жеља ни у колико није остварила.</p> <p>Ја сам помоћу једног |
| на!{S} Где нема Божјег благослова, нема ни живота!</p> <pb n="105" /> <p>Киша је све непрестано |
| тебе зато баш и шаљем — не смећи с ума ни једног тренутка велику мисао о јединству и снази наш |
| из шумарка.{S} Али то не опазише ни Ана ни Мара, а још мање стари дворанин, који бејаше приличн |
| али тако покварено и нејасно, да га она ни у повољнијим приликама не би могла разумети.{S} Ана |
| а.{S} Видосава није више наваљивала, па ни онда, кад се у Драму вратио са свога дугог пута Тома |
| које се више никако и не прекидаше, па ни онда, кад се Љубоје заустави на празном пољу, где је |
| д Турцима! — додадоше неки.</p> <p>— Па ни то није све, —- настави Гојко.— Краљев зет Ђурђе Бал |
| у да на његове земље нећемо нападати па ни на земље његових савезника, већ смо вољни признати м |
| , и сама бришући сузе.</p> <p>А ни Мара ни Видосава још и не слућаху, шта се све у Крстопољу до |
| д Дренопоља.{S} Од тога часа немам мира ни толико, колико сам дотле могао имати.{S} Савез туђих |
| уди моја душа, јер без тога нема живота ни опстанка ни овоме, што је до сад створено.</p> <p>У |
| ш боље: не мора Лала-Шахин о томе ништа ни знати.{S} Ми ћемо свршити посао срећно и раније, но |
| ласник и донесе гласе, којима се Угљеша ни мало не обрадова.</p> <p>Дуго је сам размишљао, па о |
| ограничено.{S} Ја нисам имао ни потребе ни разлога да своју превласт истичем, јер је он ипак од |
| м докажем, да није нестало у мени снаге ни издржљивости.{S} Заборави све то.</p> <p>— Хвала гос |
| жена Видосава, која своје добре госпође ни сада не остављаше.</p> <p>— Сестро, ти си плакала? — |
| , мож’да, да бо́ре с чела мога не слазе ни онда, кад слушам твоје лековите речи.{S} Мож’да сам |
| таху.</p> <p>— Неваљалац је он.{S} Није ни чудо — туђин је, па га и не боли срце за овим народо |
| та крепке природе, у дивљини, која није ни без својих особитих чари, Мари срце закуца брже а гр |
| у лову доживео а особито сад, кад није ни Гојко ту.{S} Али је дошло време кад Рајко мора да об |
| насталој озбиљности, да свему томе није ни мало прилике.</p> <p>Возари стадоше пред млин и унеш |
| чима, све немирнијом душом, па јој није ни одговорио.</p> <p>— Господару!{S} Деспоте! понови же |
| и, која је рано умрла и коју Гојко није ни запамтио.</p> <p>Тако је Гојко дочекао вече.</p> <p> |
| да одболује снове младости.{S} То није ни мене мимоишло.{S} Али, хвала Богу, дође тренутак, ка |
| да га не ваља вређати зато, што му није ни у ком случају ни мало на путу.{S} Ани се привидно по |
| и пријатеља.{S} Не мишљаху ни мало боље ни Мрњавчевићи, Вукашин и Угљеша, о њима.{S} Између сев |
| ност.</p> <p>— Онда, бар за сад, никоме ни речи.</p> <p>У том приђоше ка ватри.</p> <p>Они уста |
| слио да накнади недостатак, који у томе ни њему не беше непознат.{S} Једно пак, чиме се необичн |
| благослова.{S} Ни сам сјај царске круне ни скиптар српског патријарха не могаху да одушеве стар |
| љеше није имала места да страхује за се ни после смрти свога мужа, па се могла више повући у се |
| што је спајао Драму са Сером.{S} Али се ни на томе не заустави.{S} Поглед се њен пусти кроз бес |
| одељењима стадоше прикупљати, Рајку се ни у колико не допадаше, што још непрестано заповеднико |
| у Серу и на овоме, што имам, не бих се ни на ову лествицу земаљске части испео!{S} Даље иду мо |
| ="138" /> те обилазише војску, и још се ни један пут не вратише у град невесели и незадовољни.< |
| орави ову пошалицу моју, она није за те ни била.{S} А ја ћу се бринути, да ти и делом докажем, |
| унака али људи, који нису имали ни куће ни кућишта.{S} Они једва памте, који им је бој био први |
| 85" /> онесвеслу Ану.{S} Мара не могаше ни речи проговорити.{S} Место ње говораху речитије топл |
| уки случај нанео.</p> <p>Мара не могаше ни једне речи рећи, а Тома јој приђе још један корак бл |
| о, али по Рајку, који му се не допадаше ни мало са отворености своје, није марио ни за Гојка, с |
| нема благослова!{S} А мож’да није више ни жив?{S} Потуца се од немила до недрага.{S} А такав ј |
| знаци из шумарка.{S} Али то не опазише ни Ана ни Мара, а још мање стари дворанин, који бејаше |
| ститих јунака али људи, који нису имали ни куће ни кућишта.{S} Они једва памте, који им је бој |
| одговори Вукашин. — Руку ову не замори ни један непријатељ царства или куће наше.</p> <p>— Так |
| твојој кући због тог туђина, а ти ниси ни знала.{S} Наша мила Мара—</p> <p>— Шта?{S} Мара? — з |
| акузен је томе сведок.{S} Неће порицати ни Синиша.{S} Лазар нам је вајкадашњи противник, али ће |
| — Видиш, — рече му Тома. — Не сме пасти ни сенка сумње на нас за то убиство.{S} Да тако буде, п |
| јко није при слабој месечевој светлости ни могао опазити неко лице, које стајаше близо храста, |
| {S} Једно је, што ћесарица не жели чути ни речи од свега, што је до сада било.{S} Друго је, што |
| и, нанишанивши, пусти.{S} Па не часећи ни часа узе другу стрелу и оком ухвати орлов лет, како |
| али витешке природе, нису више Балшићи ни у колико поуздан стуб за извођење наших мисли.{S} С |
| ома је био од једа зелен.{S} Не рекавши ни речи, једва дочека крај већа.{S} А тада се брзо пову |
| у привезаше, па одоше у шуму не рекавши ни речи.{S} И да ме грло не послужи, да добаци моје мук |
| вечја прилика, јер црквица не имаше чак ни свога клисара.</p> <pb n="83" /> <p>Ту је Ана чешће |
| облак као провали или развуче, не знам ни ја, па ме испусти.{S} Нисам дуго летео озго, па бућн |
| p>-— Неко пророчанство, шта ли? не знам ни ја, али сам тако чуо.{S} Хришћанском цару јавио се у |
| о сам по жељи властеле, а знам да нисам ни вашу вољу прекршио, — рече им благо Угљеша. — Туђина |
| тарим друговима својим.</p> <p>Међу тим ни сам Тома Теологита није био слеп према сјају Мариних |
| </p> <p>— Како да није?{S} Нисам му дао ни зевнути.{S} Да се само мало одоцних, Бог да прости ћ |
| м готово неограничено.{S} Ја нисам имао ни потребе ни разлога да своју превласт истичем, јер је |
| и мало са отворености своје, није марио ни за Гојка, сазнавши да су они искрени пријатељи.{S} О |
| ти да ће пропасти.{S} Није му се вратио ни онда, кад је он био постигао тренутан успех, наметну |
| итељу своме.</p> <p>Рајко није запамтио ни име тога необичног друга његовога стрица Момчила.</p |
| води Драми, па је очекивао гласове ако ни од кога другог а оно од вернога пријатеља Рајка.{S} |
| смо доцније стигли, он се не би никако ни могао извршити.</p> <p>— Како? — питаше зачуђено Ана |
| ховом савезу.{S} Па ипак не бејаше лако ни једноме а најмање деспоту Угљеши, који је имао да из |
| ="57" /> <p>— Не, браћо!{S} Није толико ни до јела колико до дела.{S} А милостиње не могу чинит |
| х стегоноша.</p> <p>— Тебе није требало ни повести! — љутито одговори Богдан.</p> <pb n="173" / |
| мишљаше, да њему у опште не би требало ни да има места на таком збору и световању.</p> <p>Изиш |
| ти, а већ у Галипоље се није више могло ни одлазити.</p> <p>Рајко је за време причања монаховог |
| ребељановићу и Вуку Бранковићу не смемо ни помишљати.{S} Они су нам већи непријатељи од ових, р |
| ћ доцне! — настави Гојко — не спремисмо ни њу ни њега.</p> <p>— Твој стриц, монах Исаија! — реч |
| из Драме отишао не опростивши се добро ни с Маром, која је за његов ненадни и брзи полазак саз |
| то му на лицу стална изгледаше, као што ни његовом белом господском лицу не бејаше потребна гус |
| га још пре сванућа, па о томе догађају ни речи!{S} Не треба узнемиривати светлу ћесарицу ни во |
| мтише нас Грци, нека нас не заборављају ни Турци.</p> <p>— Ствари стоје чудновато.{S} Ми смо ис |
| ђати зато, што му није ни у ком случају ни мало на путу.{S} Ани се привидно покоравао, али је с |
| ста и не личаше на обичну ни властеоску ни нижега реда женску.</p> <p>А и она је мало зачуђена |
| низ леђа — одиста и не личаше на обичну ни властеоску ни нижега реда женску.</p> <p>А и она је |
| е! — настави Гојко — не спремисмо ни њу ни њега.</p> <p>— Твој стриц, монах Исаија! — рече Рајк |
| , као што вредна чела не оставља у врту ни један цветак.{S} Није се само дотакао онога — чега н |
| и наћи брата и пријатеља.{S} Не мишљаху ни мало боље ни Мрњавчевићи, Вукашин и Угљеша, о њима.{ |
| } Не треба узнемиривати светлу ћесарицу ни војску!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 |
| естит јунак, али ја теби за се не казах ни толико.{S} А то није право.</p> <p>Гојко се необично |
| ају неки непознати ми људи.{S} Нисам их ни опазила.{S} Они ме ухватише, затворише уста, и, од с |
| четку: да; сада већ: не.</p> <p>Гонилац ни онда ни сада.</p> <pb n="164" /> <p>У дивљој хуци уз |
| <p>Он само толико мисли.</p> <p>Гонилац ни толико.</p> <p>Али бегунцу није така трка прва Гонил |
| пљанин.</p> <p>— Па да видиш, нисам баш ни рђав, јер, Богу хвала, таких у нас и нема.{S} А хоће |
| им пао у постељу, са које се није више +ни дигао.</p> <p>Кршила сам руке, клечала, плакала, мол |
| м за благо многобројних пастира.</p> <p>Ни страшан глас о паду Дренопоља није зауставио напредо |
| ала за домаћу несрећу и злу коб.</p> <p>Ни Видосави а још мање другима није била тајна, да од д |
| ла устаде а срце му закуца брже.</p> <p>Ни одговора нити каквог знака.</p> <p>Он поћута и ослуш |
| на.{S} Ни једне звезде, ни једне ватре, нигде огња, искре, светлости.</p> <p>Зна ли бегунац, ку |
| итеза оног нигде ?</p> <p>— Без сумње — нигде!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18930_ |
| > <p>— Викаћу, зваћу у помоћ —</p> <p>— Нигде никога у близини нема.{S} Слушајте!</p> <pb n="54 |
| ине Угљешине.</p> <p>И ако се границама нигде не додириваху, Угљеша и Вукашин поступаху у свему |
| >— Душа му проклета!{S} Ал’ витеза оног нигде ?</p> <p>— Без сумње — нигде!</p> </div> <div typ |
| сада? — упита га Тома.</p> <p>— Свуда и нигде.{S} Од неког сам доба у Прависти, а спуштао сам с |
| ти.{S} Одатле се само могао спуштати на ниже.{S} Зато је гледао да то спуштање не дође, бар не |
| ане завршују великим потоком, који мало ниже, пресецајући пут утиче у Марицу, а још даље на сев |
| орје паде у Марицу код самог моста, што ниже крвавога разбојишта прелази на другу, десну страну |
| .{S} Војска је у Серу логоровала у пољу ниже подграђа, многи су били у самој вароши — подграђу, |
| и не личаше на обичну ни властеоску ни нижега реда женску.</p> <p>А и она је мало зачуђена ста |
| поглед.{S} Тамо преко провалије настаје нижи део планине а преко ње се види далеко на југ.</p> |
| риђе прозору.</p> <p>Очима брзо прелете нижи део Меникејских Гора и даље равницу, кроз коју се |
| астао од Рајка и Маре, ударио је косом, низ коју се лако спустио ка источној страни брега.{S} Т |
| у и расплетене косе, која јој је падала низ леђа — одиста и не личаше на обичну ни властеоску н |
| бојна мача изненади, и он пусти поглед низ мутну воду, као да тражаше јунака, кога самртно рањ |
| узе, које се као крупан бисер скотрљаше низ образе.{S} Она их није крила, а оне, необрисане, си |
| {S} Ходи са мном!</p> <p>Обојица сиђоше низ велике камене степенице, које се сјају на месечини. |
| е суседне Богданове војводине с једне и низ пучину.{S} Орфанског Залива с друге стране.{S} Очим |
| има не добацују.</p> <p>Зној им се цеди низ лице, а они не престају.</p> <p>— Јунаци, Бог с вам |
| Мож’да су ђаури?{S} И он се брзо склони низ Марицу, бацивши преломљени мач.</p> <p>После неколи |
| пске војске.{S} Треће се одељење спусти низ поток чрноменски поред <pb n="166" /> самог логора |
| они не бејаху веселији.</p> <p>Силазећи низ степенице на кули, где оставише Угљешу са његовима |
| ше чути.</p> <p>Лабуд се бејаше спустио низ брежуљак, и ношаше свога господара, летећи преко по |
| ник на Бистрици; јужно се отвара поглед низа Струму све до њеног ушћа у широком Орфанском Залив |
| држао на коњу, који се лагано спушташе низа стрмен.{S} А кад сиђе доле између два брега наиђе |
| говори Угљеша па, пошавши са деспотицом низа степенице, које се отворене увијаху око спољне стр |
| есеља и безбројних прича, што се почеше низати крај логорског огња.</p> <p>Добри коњици, који с |
| е тренутке наде и радости плати читавим низом сумњичења и суморности.{S} Готово се нико и не тр |
| еда гусарима.</p> <p>— То није могућно! није истина! — одлучно рече Љубоје, а Тома чисто уплаше |
| тво српске отпорне моћи са ових страна, није ли пред снажном одлуком и гвозденом вољом брата на |
| допадаше ни мало са отворености своје, није марио ни за Гојка, сазнавши да су они искрени приј |
| ји је био бедем против османске навале, није тога живота нестало, и ако се знатно повукао у скр |
| {S} Захваљујући великом поверењу твоме, није ми непознато стање, у коме се поједини делови српс |
| ститих, — одговори Јелена.</p> <p>— Не, није тако.{S} Он је свргнут.</p> <p>— Знам.</p> <p>— И |
| је донео — рече јој он — ноћас гласник, није мио, није добар, далеко је од добра.</p> <p>— Ипак |
| ра за Драму.{S} Кад год је дотле дошао, није жалио такнути и до Драме, не толико ради господске |
| рече јој он — ноћас гласник, није мио, није добар, далеко је од добра.</p> <p>— Ипак не очајав |
| а, видећи да се ђаури не надају нападу, није имао кад да иде до Јевренос-бега, који је са војск |
| а ипак победисте.{S} Јунаци, напред!{S} Није то војска силног Матије Кантакузена, коју с муком |
| цима.</p> <p>— Јунаци, смело напред!{S} Није то сила цара Синише, кога ипак победисте.{S} Јунац |
| ица Љуба, па продужи: — Добра мајко!{S} Није једна суза канула у твојој кући због тог туђина, а |
| и.</p> <pb n="57" /> <p>— Не, браћо!{S} Није толико ни до јела колико до дела.{S} А милостиње н |
| на брзо настави:</p> <p>— Господару!{S} Није ноћас првина, да те пратим, кад у позно доба ноћно |
| ујетнога живљења.{S} Ти ме бар знаш!{S} Није спокојство душе моје поремећено никаквим злобним г |
| <p>Он је опет оћутао на њен поздрав.{S} Није је опазио.{S} Али је, предан гледању сјајне звезде |
| име ваше сменим са дужности његове.{S} Није хтео пристати, покушао је побуну.{S} Али, преухитр |
| кога се могло знати да ће пропасти.{S} Није му се вратио ни онда, кад је он био постигао трену |
| а не оставља у врту ни један цветак.{S} Није се само дотакао онога — чега није могао.{S} Он је |
| шапутаху.</p> <p>— Неваљалац је он.{S} Није ни чудо — туђин је, па га и не боли срце за овим н |
| Он је своју дужност савесно извршио.{S} Није био Србин али опет бејаше ваљан хришћанин.{S} Одли |
| вуда је свуда становништво мешовито.{S} Није мали број оних, што су остали на своме дому, кад ј |
| ве изненадно а неке и немило дирнуо.{S} Није им био непознат, јер је са Угљешом више пута долаз |
| ву одржања српске превласти на југу.{S} Није ли он у борби противу Матије Кантакузена изишао ка |
| рао устукнути као побеђен и прогнат?{S} Није ли се ваљало спремати за све случајности, које мог |
| /p> <p>— Одавно — рече мало после Ана — није у нас постављена трпеза сиротињска.{S} Мож’да би м |
| арица ненадно позвала.{S} Ипак - реци — није ништа страшно да би се светли деспот са својом сви |
| му живота.</p> <p>— Све јесте и опет — није.{S} Ал’ те очи!</p> <p>Ходаше собом горе и доле.</ |
| <p>Гојко га са свим разумеде.</p> <p>— Није тако, — додаде он. — Ти остаде пријатељ пријатељу |
| на пође од руке до руке около.</p> <p>— Није наше вино тако.{S} Мало је боље, а ово је из Пловд |
| <p>— Хвала ти, господару.</p> <p>— Ал’ није то све.{S} Други је глас да је — Дренопоље пало!</ |
| т нешто чује.</p> <p>Пљусак.</p> <p>Ал’ није киша са неба већ земље, киша, што је оба коњица го |
| ћ?</p> <p>— У стару десницу!</p> <p>— А није ли она изнемогла?</p> <p>— Не!</p> <p>— И ја тако |
| овори кратко:</p> <p>— Знам.</p> <p>— А није ли тамо и војвода Властоје?{S} Он је сада, свакако |
| рода чисто оживе.</p> <p>Деспотица Љуба није ишла са ловцима само из обичаја да се увелича друш |
| но казао шта мисли и смера.{S} Видосава није више наваљивала, па ни онда, кад се у Драму вратио |
| срећнија, он веселији, а добра Видосава није одрицала својих услуга ради милих порука двају заљ |
| p> <p>— Добра Видо!{S} Милост деспотова није захватила онога, који је ње највише заслужан.{S} Д |
| љубав је освајала срце Љубојево, док га није потпуно освојила.{S} Али то није нико знао, јер је |
| к.{S} Није се само дотакао онога — чега није могао.{S} Он је имао очи за лепоту и воље за ужива |
| још више зачуди, а кад му она рече, да није родом из Жегљигова већ далеко с мора и да је много |
| у се бринути, да ти и делом докажем, да није нестало у мени снаге ни издржљивости.{S} Заборави |
| занео се очима питајући звезде тако, да није чуо, кад се женска једна прилика успела уз стрмени |
| <p>Гојку бејаше све јасно.</p> <p>— Да није — рече радосно Јелени — то онај витез?</p> <p>— Он |
| же, пребледе, и брзо упита:</p> <p>— Да није —</p> <p>— Отац твој —</p> <p>— Отац?</p> <p>— Умр |
| ј је било тешко, али је ипак увидела да није без заштите, и ако је Гојко далеко.</p> <p>Кад је |
| ас људске питомости и срца, које зна да није вечито.{S} То бејаше рика рањенога тигра или уздах |
| —питаше он отварајући.</p> <p>— Како да није?{S} Нисам му дао ни зевнути.{S} Да се само мало од |
| наге — јер нема благослова!{S} А мож’да није више ни жив?{S} Потуца се од немила до недрага.{S} |
| ског деспота и његове војске.{S} Никада није старац тако појао, никада се није тако дубоко душо |
| иховог.{S} Али не заборавите, да победа није увек на страни јачега.{S} Она се још радије креће, |
| .{S} Иде, ал’ куда?</p> <p>Да Византија није тако јадна, тамо би му било понајпре места.{S} Али |
| ије било куће баштиничке и сеоске, која није послала бар по једног војника, а из многих се кућа |
| ш доста крепке природе, у дивљини, која није ни без својих особитих чари, Мари срце закуца брже |
| /p> <p>Ни страшан глас о паду Дренопоља није зауставио напредовање тих градова ни развијање жив |
| ини, и старим и младим.</p> <p>Ана сама није могла ићи, али је настала да спреме за ловачки пох |
| .</p> <p>Ни Видосави а још мање другима није била тајна, да од доласка Томина чешће долазе њему |
| и је. — Заборави ову пошалицу моју, она није за те ни била.{S} А ја ћу се бринути, да ти и дело |
| .</p> <p>Међу тим ни сам Тома Теологита није био слеп према сјају Мариних врлина, и ако његове |
| ћи са велике гомиле оно оздо, које киша није много овлажила, па устаде и упути се на поље, одак |
| номад у лову доживео а особито сад, кад није ни Гојко ту.{S} Али је дошло време кад Рајко мора |
| од Богданових стегоноша.</p> <p>— Тебе није требало ни повести! — љутито одговори Богдан.</p> |
| о, — осмехну се Вукашин — код таке љубе није тешко Угљеши бити велики!</p> <milestone unit="*" |
| е у последње доба нема, бојећи се да је није што и у чему несвесно увредио.</p> <p>То је души А |
| арајући се пријатељски.</p> <p>Властоје није у мирно доба ни имао другог задатка.{S} Тако је же |
| егова војводина може трајати само докле није сама — без наших држава.</p> <p>— Њих ћемо и позва |
| е запазио — а то је давно било — она ме није изневеравала.{S} Бивала је све сјајнија.{S} Пред н |
| } Тада је к њему дошао и Рајко али Томе није ту застао.</p> <p>У чешћим бојевима, које је дотле |
| е, у насталој озбиљности, да свему томе није ни мало прилике.</p> <p>Возари стадоше пред млин и |
| икада није старац тако појао, никада се није тако дубоко душом посветио у молби Господу, нити ј |
| о причао Рајко.</p> <p>Међу тим Тома се није више враћао Кантакузену, за кога се могло знати да |
| добри поочим пао у постељу, са које се није више +ни дигао.</p> <p>Кршила сам руке, клечала, п |
| гах о њима дознати, а већ у Галипоље се није више могло ни одлазити.</p> <p>Рајко је за време п |
| ивао, друге избегавао.</p> <p>О њему се није првих дана говорило, и ако је његов долазак све из |
| а га је коњаник затекао још у млину, те није морао ићи манастиру, — говораше Видосава Мари. — Т |
| споте?{S} Опрости, али ја мислим, да те није тежак државни посао позвао ноћас овде.{S} Зато дођ |
| а би ваљало смаћи, — рече он — али наше није да бијемо из заседе.{S} То је <pb n="88" /> његово |
| .{S} Ташта одважног и разборитог Угљеше није имала места да страхује за се ни после смрти свога |
| и састанак с Рајком, коме се никад више није надала, и с Исаијом, кога је једва била и запамтил |
| олетном цару византиском Јовану V.{S} И није се кајао за то.{S} Кантакузен је свршио свој живот |
| p> <p>У то доба у Драми, где нико други није знао нити је могао слутити шта се код Пловдина дог |
| .{S} Јесу храбри, јесу многобројни, али није среће у њих.{S} Ја ћу вам бити на услузи.{S} Послу |
| ца, слабих жена и невине дечице!{S} Али није, хвала Богу, дуго тако трајало.{S} Пре него што је |
| адаче и у опште на сумњиве људе.{S} Али није заборавио и да им тачно означи места, до којих ће |
| своје пуне кесе блага.</p> <p>Али Томи није било свеједно.{S} Највећа му је погибао сада грози |
| дана изиђе овамо на летовање.{S} Ако ти није зазорно, пођи са мном до оне јеле, па ме причекај |
| акидашњем послу.{S} Али у души Гојковој није било мира.{S} Без поговора послушан покојном ћесар |
| љим очима, све немирнијом душом, па јој није ни одговорио.</p> <p>— Господару!{S} Деспоте! поно |
| ад желео само освете, а знао је, да њој није још време.</p> <p>Тако је на путу провео добра два |
| тво.{S} Он је сина свога ослепио.{S} Он није достојан да гине за свету мисао!</p> <p>— Моји син |
| е крајевима један још господар, коме он није служио.{S} А тај је господар силан, крепак и млад. |
| ао.{S} Сад ће настати војна, за коју он није у ствари никад марио.{S} Тешко би у њу ступио, и д |
| Господару! огласила се жена.</p> <p>Он није чуо, гледао је звезду, све живљим очима, све немир |
| Божјем и као што треба већ онако, како није вредно било.</p> <p>— Слава нашем господару, што н |
| сумње љутит, што му се жеља ни у колико није остварила.</p> <p>Ја сам помоћу једнога путника, п |
| ка.</p> <pb n="111" /> <p>Сад више нико није сумњао о ратовању.{S} Гласници су летели из Жегљиг |
| ад сам ја била у Водену.{S} Али му нико није знао казати шта је у истини, те је отишао и он нез |
| ез у већим државним делима.</p> <p>Нико није знао, шта је Момчила навело да се придружи са свој |
| ветовању.</p> <p>Изишавши с већа, Рајко није при слабој месечевој светлости ни могао опазити не |
| се уз Момчила као син уз оца, јер Рајко није свога оца ии запамтио. <pb n="36" /></p> <p>Послед |
| јницима и — учитељу своме.</p> <p>Рајко није запамтио ни име тога необичног друга његовога стри |
| супарништво у љубави, уверење да Гојко није без кривице и свикнутост да се воља старијега без |
| мајци, која је рано умрла и коју Гојко није ни запамтио.</p> <p>Тако је Гојко дочекао вече.</p |
| бућнем у неку воду.{S} Кад тамо, а оно није то обична вода већ неко море, по њему свуда сама п |
| } Мара се охрабри:</p> <p>— Велможо, то није лепо, да се витез користи случајем и шали —</p> <p |
| мора да одболује снове младости.{S} То није ни мене мимоишло.{S} Али, хвала Богу, дође тренута |
| и, па да га преда гусарима.</p> <p>— То није могућно! није истина! — одлучно рече Љубоје, а Том |
| ина се њих обратише Исаији.</p> <p>— То није било тако давно.{S} Тек је шеснаеста година наступ |
| теби за се не казах ни толико.{S} А то није право.</p> <p>Гојко се необично обрадова таком њен |
| док га није потпуно освојила.{S} Али то није нико знао, јер је Љубоје и самог себе обмањивао ув |
| , са Балшићима у родбинској вези али то није довољно да бисмо се могли на њих поуздати.</p> <pb |
| има! — додадоше неки.</p> <p>— Па ни то није све, —- настави Гојко.— Краљев зет Ђурђе Балшић, к |
| своме заповедничком месту.{S} То место није моје ил’ твоје ил’ његово — оно је својина среће и |
| ој била још већа.{S} Корео је себе, што није онда одлучно стао на страну Гојкову.{S} Пребацивао |
| .{S} Ми пријатељски разговарамо.{S} Зар није?</p> <p>— Тако је.{S} Мене је тај његов поглед, ка |
| своје нећу положити пред горима.{S} Цар није био подобан да одржи велико наслеђе.{S} Неко је мо |
| </p> <p>Тешке су биле прилике, ал’ опет није било нестало и последње наде.{S} Уједињеној снази |
| јко је пак вазда био раздраган, и да му није извесна смрт честитога родитеља мутила душу, на не |
| и је синоћ Угљеша дошао неопажен, те му није могла ни једног корака прићи у сусрет.{S} Он је би |
| лио, да га не ваља вређати зато, што му није ни у ком случају ни мало на путу.{S} Ани се привид |
| те трњем и невољама.{S} Таком се животу није радовала, и само смеона и издржљива њена природа м |
| p>Гонилац ни толико.</p> <p>Али бегунцу није така трка прва Гонилац само њих и зна.</p> <pb n=" |
| , шта губи, буде ли стигнут.{S} Гониоцу није тајна, шта бегунац добија, ако умакне.</p> <p>Бегу |
| н бисер скотрљаше низ образе.{S} Она их није крила, а оне, необрисане, сијаху као најлепши урес |
| е, да ће бити бурне ноћи, али се старац није плашио.{S} Погледао је, с које се стране гомилају |
| м га одбио, уверавајући га, да томе још није време.{S} Онда ми рече, да те замолим, да наредиш, |
| упанима, који вођаху своје жупе.</p> <p>Није било куће баштиничке и сеоске, која није послала б |
| бље уђу у стан српски неопажени.</p> <p>Није дуго трајало то утицање, јер се турска војска, јед |
| ли сагорели у пламену њиховога дома.{S} Никад и ништа не могах о њима дознати, а већ у Галипоље |
| , буде покајао.</p> <pb n="183" /> <p>— Никад! — понови Гојко.</p> <p>— У мучионицу, на коло, н |
| стави моћнога пророка Алахова.</p> <p>— Никад! — бејаше лаган али одлучан одговор.</p> <p>— Каж |
| /p> <p>— Хвала вам, велможо !{S} Али ја никад не мишљах, да је Гојко невера.{S} Волела бих, да |
| неких непроходних урвина, куда она пије никад у веку прошла, гледала је у мислима провалију, ис |
| дном испаду грчке војске.{S} Од тада се никад више не сретосмо.</p> <p>— Он је скоро умро, — ла |
| ло лако може да дође са оне, од које се никад нисам надао !{S} Тешка је неизвесност притисла ду |
| > <p>Ненадни састанак с Рајком, коме се никад више није надала, и с Исаијом, кога је једва била |
| ћи у помоћи?</p> <p>— Не могаше, јер се никад од тада не сретосмо у животу.</p> <p>Гојко заусти |
| настати војна, за коју он није у ствари никад марио.{S} Тешко би у њу ступио, и да је остао у ч |
| ари је Војихна и очи склопио, не хотећи никад изрично признати зависност Драме од Сера.{S} Али |
| бар она жива.{S} Робом икад ал’ гробом никад!{S} За њега сам слутио да је под земљом, Бог му д |
| о.{S} Али он не треба да стигне у Драму никад.{S} Разумеш ли!</p> <p>— Потпуно!</p> <p>— Можеш |
| јске.{S} Никада није старац тако појао, никада се није тако дубоко душом посветио у молби Госпо |
| ута српског деспота и његове војске.{S} Никада није старац тако појао, никада се није тако дубо |
| а је са њим.{S} Јелену пак не очекиваше никада.</p> <p>Његове се мисли заустављаху на новом пре |
| је <pb n="88" /> његово.{S} А на нас он никада неће отворено и витешки напасти.</p> <p>— И сам |
| Али светињу њенога спокојства не наруши никаква жеља за сјајем и блеском сујетнога живљења.{S} |
| толико отпорне снаге прикупљено, да нас никакви догађаји не могу изненадити, а дође пад Дренопо |
| S} Није спокојство душе моје поремећено никаквим злобним гласом, који би осумњичио моје пријате |
| небу његове среће не би било, мишљаше, никаквог облачка.</p> <p>На скоро после његовог доласка |
| г времена Рајко рече:</p> <p>— Из Драме никаквог гласа?</p> <p>— Стигао је гласник деспоту.{S} |
| /p> <p>— Проклетник!{S} Он не сме стићи никаквом циљу више.</p> <p>— Он одјезди да спреми нове |
| и, коју је до мало пре имао.{S} Овако — никако.</p> <p>Он овде више неће остати.{S} Иде, ал’ ку |
| погибији Рајковој.{S} А кад виде, да га никако нема, Тома слућаше несрећу.</p> <p>Устаде, забра |
| е тврдим сном.</p> <p>Силној киши, која никако не престајаше, одупираше се само једна ватра гот |
| ма грла радосним клицањем, које се више никако и не прекидаше, па ни онда, кад се Љубоје зауста |
| сова да смо доцније стигли, он се не би никако ни могао извршити.</p> <p>— Како? — питаше зачуђ |
| несењачке проповеди противу некрста.{S} Нико га тако неће <pb n="10" /> схватити.{S} Ја у миру |
| овде ? — упита Мара дворанина.</p> <p>— Нико.{S} Само се по мало одржава као свратиште господе, |
| } Дошао сад, кад се војска слеже, да га нико у овом метежу не опази.{S} Нешто тражи, питам га с |
| ити с нашом снагом.{S} Овим се витезима нико одупрети не може.{S} А кад се после победе вратимо |
| има великих заслуга за наш дом.{S} Овде нико ништа не сме за сад о томе знати, да не би глас до |
| вдина....</p> <p>У то доба у Драми, где нико други није знао нити је могао слутити шта се код П |
| а није потпуно освојила.{S} Али то није нико знао, јер је Љубоје и самог себе обмањивао уверава |
| ом сумњичења и суморности.{S} Готово се нико и не труђаше, да се покаже веселији, но што је у с |
| е да су чак од Пловдина, али ништа више нико не сазна.</p> <p>Поклисари доиста бејаху од Пловди |
| Турака.</p> <pb n="111" /> <p>Сад више нико није сумњао о ратовању.{S} Гласници су летели из Ж |
| , пролазећи туда, поздравише ловце, али нико не устаде да разгледа лов.{S} Чињаше им се, у наст |
| ди су људи веровали, да Душанову војску нико <pb n="104" /> не може победити, па су радо у њу с |
| а — кад сам ја била у Водену.{S} Али му нико није знао казати шта је у истини, те је отишао и о |
| ноги од људи били поспали, а од женских нико будан не бејаше.{S} Само она очекиваше свога госпо |
| о витез у већим државним делима.</p> <p>Нико није знао, шта је Момчила навело да се придружи са |
| за чадор војводе Гојка из Драме.</p> <p>Нико га не знаде по мраку право упутити, и он луташе и |
| брадовало је све и свакога у граду, ал' никога више од онога, који је у души највише патио — од |
| Викаћу, зваћу у помоћ —</p> <p>— Нигде никога у близини нема.{S} Слушајте!</p> <pb n="54" /> < |
| ворила?</p> <p>— Хвала Богу и не бејаше никога за тамновање, дете моје, кад издахну твој отац.{ |
| азио у Драму и ишао даље, али не бејаше никога, који се у почетку обрадовао његовом доласку.</p |
| ема војну у савезу са Балшићем а против Николе Алтомановића.</p> <p>— То је стара мржња ! — реч |
| м му Ђурђем Балшићем стајало према сили Николе Алтомановића, а друго, што је Скопље означио за |
| здан стуб за извођење наших мисли.{S} С Николом Алтомановићем, моћним господаром ужичким, ја са |
| аљеве војске, коју је краљ био повео на Николу Алтомановића.{S} Баш кад је Марко мислио поћи ов |
| је дужност.</p> <p>— Онда, бар за сад, никоме ни речи.</p> <p>У том приђоше ка ватри.</p> <p>О |
| це моја! тешко јекну неко. — Више нећеш никоме пребацивати витешке белеге камене!</p> <p>— Још |
| опрости!</p> <p>— Господару мој!{S} Не, нисам то мислила, нити сам то на теби опазила.{S} Али ј |
| — Велможо! ја —</p> <p>— Не, кнегињице, нисам велможа, већ роб, роб свога срца и — твоје милост |
| ети се Скопљанин.</p> <p>— Па да видиш, нисам баш ни рђав, јер, Богу хвала, таких у нас и нема. |
| онда бих био сигуран, да <pb n="87" /> нисам ништа пропустио, што ми је у дужности било.{S} А |
| у у ту одају неки непознати ми људи.{S} Нисам их ни опазила.{S} Они ме ухватише, затворише уста |
| звуче, не знам ни ја, па ме испусти.{S} Нисам дуго летео озго, па бућнем у неку воду.{S} Кад та |
| н отварајући.</p> <p>— Како да није?{S} Нисам му дао ни зевнути.{S} Да се само мало одоцних, Бо |
| ојко, — одговори Љубоје одмах.</p> <p>— Нисам, — рече Гојко. — Где ми је оружје, где су знаци м |
| а текну у срце, а Тома додаде:</p> <p>— Нисам се надао —</p> <p>— Ја јесам, слутио сам и наслут |
| тарац, па се обрати убијеноме:</p> <p>— Нисам мислио, да тако брзо свршиш, неваљалче!{S} Али за |
| Учинио сам по жељи властеле, а знам да нисам ни вашу вољу прекршио, — рече им благо Угљеша. — |
| мским крајем готово неограничено.{S} Ја нисам имао ни потребе ни разлога да своју превласт исти |
| е!{S} Ако си ти Богме без тога пошао ја нисам.{S} Незгодно ми је сад ићи чак до чадора нашег, а |
| S} А ти си, мож’да, опазила оно, што ја нисам.{S} Опазила си, мож’да, да ми нестаје звучних ал’ |
| аше.</p> <p>— До пре неколико тренутака нисам знао, да ћу бити путник.{S} Узвишена ћесарица ми |
| рог оца, јер мајке, тужна, ни запамтила нисам.{S} Галипоље су Турци освојили, попалили, порушил |
| /></p> <p>— Много сам сумњао, али ништа нисам могао поуздано разабрати.{S} Тома је, вели, био л |
| о може да дође са оне, од које се никад нисам надао !{S} Тешка је неизвесност притисла душу мој |
| запита Рајко.</p> <p>— Да.</p> <p>— То нисам знао, — рече Рајко.</p> <p>- Ни ми, — додадоше ос |
| више страдала да јој у часовима сумора ниси ти била успешни видар непомућеном ведрином душе св |
| во јунаштво и његову племенитост, па се ниси одмицао од постеље његове.{S} Ти се побрини, да се |
| ула у твојој кући због тог туђина, а ти ниси ни знала.{S} Наша мила Мара—</p> <p>— Шта?{S} Мара |
| од грлом, и руком зграби, трже и откиде ниску крупног бисера, који јој је био под вратом а испо |
| ат ми заложисмо.{S} После свега тога ми нисмо могли друкчије поступати до онако, како смо и учи |
| ат Срацимир, плахе али витешке природе, нису више Балшићи ни у колико поуздан стуб за извођење |
| , кад се војска победоносно враћала.{S} Нису смели говорити што су мислили, али се ипак знало, |
| је било честитих јунака али људи, који нису имали ни куће ни кућишта.{S} Они једва памте, који |
| краљу, да наши скиптри и црвени сандали нису без прекора. —</p> <p>— То нећу — грмну Вукашин.</ |
| ш, јад те не знао, да оно нит’ је кућа, нит’ је у њој људи, где гусле не гуде!{S} Ако си ти Бог |
| овољно додаде:</p> <p>— Не рекох ли?{S} Нит’ ме ко добаци а камо ли пребаци!</p> <p>Приђоше дру |
| Та зар не знаш, јад те не знао, да оно нит’ је кућа, нит’ је у њој људи, где гусле не гуде!{S} |
| мир душе, кад нити постиш ко што треба, нити што приложи цркви? — насмејаше му се многи.</p> <p |
| Господару мој!{S} Не, нисам то мислила, нити сам то на теби опазила.{S} Али јесам нешто видела, |
| ела уз стрмените степенице високе куле, нити је осетио, када му се приближила.</p> <p>— Господа |
| , ал’ не престајаше бити и даље војник, нити напушташе своје часно место у редовима коњице десп |
| и, шта је и како је Тома о себи мислио, нити је лако било завирити у његову душу и мисли па про |
| дубоко душом посветио у молби Господу, нити је икада јаче осећао свети позив свој, да буде тум |
| >Тома Теологита још се не надаше Гојку, нити знађаше шта је са њим.{S} Јелену пак не очекиваше |
| срце му закуца брже.</p> <p>Ни одговора нити каквог знака.</p> <p>Он поћута и ослушну.</p> <p>Н |
| кад се ти поче бринути за мир душе, кад нити постиш ко што треба, нити што приложи цркви? — нас |
| них врлина, и ако његове мисли не идоше нити+ могаху ићи тако далеко као сањалачке жудње Љубоје |
| у Богу, кунем се, да другог греха немам нити ћу имати до само те зависти!</p> <p>— Ждрале, поно |
| доба у Драми, где нико други није знао нити је могао слутити шта се код Пловдина догађа, угаси |
| ребељановић и Вук Бранковић, не мишљаху нити се надаху, да би у господарима јужних крајева, бра |
| .</p> <p>У души и сећању његовом лагано ницаху једна по једна успомена.{S} Прво се појави само |
| ју да се са твојим коњем не може мерити ничији у брзини и издржљивости.{S} Ти ћеш, дакле, бити |
| оћас снио немиле снове!</p> <p>— Ништа, ништа, чика Благоје.{S} Кажи сан, па ако ти не раскујем |
| у ратници камена с рамена.</p> <p>— Ха, ништа је то, брате са приморја.{S} Тебе је жарко сунце |
| рац. — А шта ће? питаш.{S} Твоју главу, ништа мање.{S} Од јуче скота поганог вребам.{S} Дошао с |
| д сам ноћас снио немиле снове!</p> <p>— Ништа, ништа, чика Благоје.{S} Кажи сан, па ако ти не р |
| о томе отац Гојков, Властоје?</p> <p>— Ништа! -— рече Видосава.</p> <p>— Добро! — рече Исаија, |
| песме могло мало и приговорити.{S} Ал’ ништа зато, певај!</p> <p>Певач се поклони, а кад они п |
| ненадно позвала.{S} Ипак - реци — није ништа страшно да би се светли деспот са својом свитом м |
| Или још боље: не мора Лала-Шахин о томе ништа ни знати.{S} Ми ћемо свршити посао срећно и раниј |
| што јој о сјају своје звезде не могаше ништа рећи.{S} Она је слушала само његове речи и њима с |
| ели у пламену њиховога дома.{S} Никад и ништа не могах о њима дознати, а већ у Галипоље се није |
| дан пут чуше да су чак од Пловдина, али ништа више нико не сазна.</p> <p>Поклисари доиста бејах |
| ="37" /></p> <p>— Много сам сумњао, али ништа нисам могао поуздано разабрати.{S} Тома је, вели, |
| м, и рече:</p> <p>— Сумњиво!</p> <p>Али ништа даље не уради, савладан неким чудноватим осећајим |
| душу.</p> <p>„Јелена, кћери моја!{S} Ми ништа више немамо, јер моја тековина, ено погледај, пла |
| више не разликујем у мојој деспотовини ништа друго, до само верне поданике.{S} Сутра, прекосут |
| бих био сигуран, да <pb n="87" /> нисам ништа пропустио, што ми је у дужности било.{S} А овако |
| еликих заслуга за наш дом.{S} Овде нико ништа не сме за сад о томе знати, да не би глас допро д |
| p> <p>Он поћута и ослушну.</p> <p>Не чу ништа.{S} Хтеде се опет спустити, ал’ му се учини да чу |
| јер сад виде, да је мекша, много мекша, но што је мислила...</p> <p>Деспотица Љуба приђе ка њим |
| Ми ћемо свршити посао срећно и раније, но што он и помишља.{S} А слава биће твоја!</p> <p>То п |
| .{S} Савез туђих владара распао се пре, но што је ишта могао и предузети.{S} Ми смо остављени с |
| змишљао вазда а у последње доба и више, но што његовој млађаној плаховитости приличи.</p> <p>Ра |
| његовом озбиљном изгледу, много лепше, но што неки мисле.{S} Па хајде да и вама што отпевам!</ |
| ко и не труђаше, да се покаже веселији, но што је у ствари био.</p> <p>У таком се расположењу и |
| ти поздраве по облацима, ветру, уздаху, но лакој тици, сунцу и светлим зрацима његовим!</p> <p> |
| жа моме месту рођења и првога детињства но што је место, на коме смо сада.{S} Ја сам из Галипољ |
| оћ, јер разуме војну <pb n="17" /> боље но и сам законик.{S} Он је ваљан синовац ненадмашнога в |
| ој доброј мајци.{S} Он је њу примио пре но што је могла чути црне гласе са тужног разбојишта.</ |
| га је очекивао, па га је одмах, још пре но што га је Тома могао поздравити као свога владара, д |
| ша, кад не би било људских грехова више но што има врлина, сви би се ти стекли с нама у једну з |
| се и не узима у руке са другом намером но да нас забави, а последња забава, коју нам може дати |
| е био моме поочиму више саветник у миру но помагач у рату...</p> <p>Те ноћи, кад сам била сама |
| .{S} Боље је, велим, да се делови спасу но да све за љубав целине иде у пропаст.</p> <p>— Видиш |
| бији од њих свих скупа.{S} Сад се јавља нов непријатељ.{S} Ми нећемо одступити пред њим, као шт |
| дамо, како на очи наше расте нова сила, нова снага дивљих Азијата, Турака. <pb n="16" /></p> <p |
| тиже врхунац свој.</p> <p>Али сад наста нова невоља.{S} У густо сабијеним редовима многи падоше |
| <p>— Али он одлази да смишља и извршује нова недела.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Одјури да тражи нов |
| смо да гледамо, како на очи наше расте нова сила, нова снага дивљих Азијата, Турака. <pb n="16 |
| брзо иде своме крају.{S} Три цара, три нова њена владара не осећају дужности своје.</p> <pb n= |
| он паде под ноге турској коњици, која с нова придолажаше.</p> <p>— Витезови, најбољи јунак изди |
| тала, растерана јаким ветром, који се с нова подиже, са три стране непријатељ приђе српском лог |
| амо кад су изнели главу.{S} Што се тиче новаца, они су већ у напред довољно добили од Анђела, к |
| , разносећи далеко на све стране логора нове наде у срећан свршетак.</p> <pb n="171" /> <p>Турц |
| сазва ратничко веће на коме одређиваше нове дужности војводама и издаваше налоге за претходну |
| </p> <p>— Шта?</p> <p>— Одјури да тражи нове жртве, нову Јелену, Рајка —</p> <p>— Проклетник!{S |
| иљу више.</p> <p>— Он одјезди да спреми нове замке нама-</p> <p>— У њих треба њега ухватити.</p |
| се сјај моје звезде претапа у светлост нове звезде нових завојевача.{S} Знам —</p> <p>Деспотиц |
| иза облака.</p> <p>— Тако се вама рађа нови живот! — додаде Видосава.</p> </div> <div type="ch |
| за њима, и за часак се у пољу забелеше нови лепи чадори Љубојеве војске.</p> <p>Логорске ватре |
| итак зоре.{S} За све остало, што иде уз нови положај твој, ја ћу се бринути.</p> <p>Тома Теолог |
| lestone unit="*" /> <p>За то је време и нови заповедник драмске војске Тома Теологита успео да |
| спот !</p> <p>— Алах, ил-Алах ! — рикну нови талас турске силе и сломи се на деспота и његов од |
| ано, да је ова црквица управо метропола новије драмске цркве.{S} До црквице је била капела са ј |
| м и знањем.</p> <p>Веће весело прими ту новину, а кад Гојко одушевљеним речима понови Угљеши, к |
| ази српској не би још била страшна сила нових завојевача Турака, за које се већ видело да се ст |
| е звезде претапа у светлост нове звезде нових завојевача.{S} Знам —</p> <p>Деспотица писну:</p> |
| великом пророку Алаховом ваља придобити нових слугу.</p> <p>— И то ће бити.{S} Лала-Шахин жели |
| } Ваља штедети и сувише источену крв за ново бојиште, на коме ћемо бити — рекох ти једном — или |
| драмске области доста је учинио, да се ново стање без поговора прими, јер се свима <pb n="47" |
| свих гледалаца.{S} А кад је хтео да по ново куша судбину, Мара се одлучи да и она своју срећу |
| устаде и упути се на поље, одакле је по ново чуо глас.</p> <p>— Помози Бог! — поздрави дошљак с |
| драмском заповеднику Томи, у коме је по ново синула мисао да су бољи и Турци него српска превла |
| за часак повуче у самоћу, помоли се по ново Богу, па уздахну а преко памети јој прелетаху најл |
| тако неколико тренутака, замисли се по ново, па опет рече:</p> <p>— Она!</p> <p>И он се јако с |
| добише обилате накнаде.{S} И он поче по ново веровати у тиху срећу скромнога али пуног благосло |
| <p>— Мислим, Богме!</p> <p>Наложише по ново ватру, па ћутаху.{S} А кад штогод особито у памети |
| рно, па се и преплашено становништво по ново одало своме свакидашњем послу.{S} Али у души Гојко |
| ино злочинство и према Јелени, плану по ново и одлучи да учини своје још пре поласка целе војск |
| весност послова у Драми, која је добила новог господара, па је страховао и за своју љубав.{S} Ч |
| нама у једну заједницу противу страшног новог непријатеља свих нас.{S} Па кад бисмо се ослободи |
| а налазио да ће ту бити и какве заслуге новог заповедника драмске војске Томе Теологите.{S} А и |
| опољских становника знали, да су добили новог заповедника.</p> <p>За Гојком су сви жалили, али |
| , старој омрази даје маха, кад треба на новој мисли радити.{S} Ваља штедети и сувише источену к |
| .</p> <p>Његове се мисли заустављаху на новом предузећу.{S} Сам, у неосветљеној одаји својој, с |
| } Ја ћу први одлучно укрстити оружје са новом силом турских завојевача.{S} Па или ћемо ја и мој |
| p> <p>И добри мрков грабљаше напред под новом опоменом на дужност његову.</p> <p>Киша је већ по |
| проредили, поново се окупе око краља, и новом снагом дају отпора.</p> <p>Ал’ турска војска боље |
| ске Маре.{S} Само су избегавали говор о новом заповеднику драмске војске, Томи Теологити. <pb n |
| а?</p> <p>— Одјури да тражи нове жртве, нову Јелену, Рајка —</p> <p>— Проклетник!{S} Он не сме |
| роди лепог летњег дана, очекиваше своју нову, још му непознату, познаницу, која се на скоро вра |
| вица монаха Исаије!</p> <p>Рајку клецну нога, срце му убрза, крв јурну У образе, и он, не могућ |
| .</p> <p>Стари се монах једва држаше на ногама од силног и тешког изненађења.</p> <p>— Добро је |
| } Они јечаху и довикиваху, да су сви на ногама, да сви знају за невољу и да се сви сложно одупи |
| <p>Онај се, мало љутит, крете и подвати ногама земљу, а дружина га радосно поздрави.</p> <p>— М |
| ве, на што наиђу, ударајући и убијајући ногама, док и сами не падну под теретом задобијених уда |
| ми више нећеш требати!{S} Ево, ово, што ногама газим, без сумње је мач каквог погинулог витеза. |
| рени толиком живошћу, те немирно копаху ногама и рзаху.</p> <p>Али тај живот прекрати бура, кој |
| одгурну се рукама и у врту се дочека на ноге, клецнувши.{S} Тако постоја неко време, па се лага |
| на.</p> <p>— Оружје!</p> <p>— Јунаци на ноге!</p> <p>— Азијати!</p> <p>— Издаја!</p> <p>— Коња! |
| кине, ал’ га снага издаде и он паде под ноге турској коњици, која с нова придолажаше.</p> <p>— |
| , па му својим каницама везиваше руке и ноге.</p> <p>— Шта је то ? ко је то доле? — питаше брзо |
| ратника па тужно вришти, а за тим копа ногом и хрже, не би ли пробудио доброга господара.</p> |
| повести, узвишени деспоте.{S} Не бих се ногом макао из ових тврдих зидина, кад не бих веровао у |
| p>Верни се коњиц чисто освежи, и копаше ногом, као да би хтео одговорити своме господару.</p> < |
| већ ред на мене.{S} Још сутра ћу стати ногом змији на главу! — значајно рече Рајко.</p> <p>-— |
| старца, који врдну мало у страну, те га нож дохвати по -одећи.{S} Старац зграби нападача за рук |
| домове верних!{S} Исекли су, што је под нож пало, а што се спасло у ноћној тмини, изнело је сам |
| ше и она двојица, а један од њих извуче нож.{S} Трећи говораше Ани нешто брзо грчки али тако по |
| раби нападача за руку, па му вешто изби нож.{S} Тада се дохватише у коштац, а старац, притежући |
| Ту је зликовац! — рече старац и извади нож, па корачи напред.</p> <p>— Ха, нећеш умаћи! — јетк |
| лагано устаде, и, држећи у десној руци нож, приђе, мало погнут, на један корак до Рајка, испра |
| {S} Искочи из вреже, држећи у руци свој нож, који му старац заборави узети, кад га је везао.{S} |
| итежући га рукама, држаше у једној свој нож.</p> <p>— Нећу, да те убијем одмах, већ да те мучим |
| ећ изгубљеним сјајем.{S} Стеже десницом нож, и пре, него што преплашени Турци могаху и помислит |
| у је подигла према ономе, што држаше го нож.{S} Мара клече до Ане и склопљеним рукама мољаше ра |
| га и крста! — викну он и пружи Гојку го нож.</p> <p>Гојкове очи севнуше поново већ изгубљеним с |
| а удари са стране у десна ребра.</p> <p>Нож сину, нешто закркља, нападач паде на земљу, а нечиј |
| је везао.{S} Помоћу <pb n="129" /> тог ножа он је и пресекао на једном месту лагано канице, ко |
| таше и даље по логору с оштрим копљем и ножем у руци и штитом о левом рамену.</p> <pb n="161" / |
| у мало не зевнух.{S} У невољи измахнем ножем, и прекратим целу ствар.</p> <p>Онај се не могаше |
| удо, и не освртоше.</p> <p>Онај замахну ножем, а Мара раскиде огртач под грлом, и руком зграби, |
| дан корак до Рајка, исправи се, измахну ножем у страну и замахну да Рајка удари са стране у дес |
| се присети, пусти бегунца, брзо измахну ножем, па га забоде више од половине с десне стране у в |
| ајима.</p> <p>Мара са руком на ловачком ножу одступи последњи корак до зида, Тома занесен учини |
| е лелујала челенка и велико шарено перо нојево.{S} О бедрима му је висио широки палош са позлаћ |
| {S} Добри Угљеша мој!{S} Војна је крвав носао, страшан и кобан.{S} А ти се ове војне не плашиш. |
| јко и загрли Љубоја.</p> <p>— Ћефалијо, носи овај преломљен мач краљевом Марку и реци, да жртве |
| ти.</p> <p>Зна ли бегунац, куда га сада носи већ у пола изнемогли дорин његов?{S} У почетку: да |
| и за Српство.{S} Света десница, која те носила!{S} Вечан ти покој, јуначки краљу !</p> <p>Сузе |
| а оструге се изгубише у ребрима доброг носиоца.</p> <p>Куд јури гонилац?</p> <p>За убицом прве |
| ајишницима, господарима над крајиштима, носише заповести да свак своје чете поведе.</p> <p>За з |
| , да преко мореуза пређу у Галипоље.{S} Ноћ је била мркла и врло ветровита.{S} Омање су се лађе |
| рас?</p> <p>— Ја сам је већ одредио.{S} Ноћ се спушта.</p> <pb n="68" /> <p>У тај се мах врата |
| ша:</p> <p>— Истина је.{S} Нек мине ова ноћ, а кад сутра сунце гране наћи ће наше мисли у једно |
| заче опште клање у свему простору, и да ноћ не крије непробојном црнином <pb n="170" /> свога п |
| ненадни гост...</p> <p>То бејаше тужна ноћ: звезда последњег витеза, који је с минулим јунацим |
| звила је своја крила мирна и тиха летња ноћ.{S} За топлим даном наступила је хладовина, коју с |
| nit="*" /> <p>Било је са свим доцне под ноћ кад ћефалија Рајко изиђе из двора Анина, где је био |
| дан!—додаде Вукашин.</p> <p>— Мож’да и ноћ! — заврши Угљеша.</p> <p>За неколико тренутака наст |
| на дворишту.{S} Да одгоне студен, коју ноћ са собом донесе, ловци су пили, а да даду одушке из |
| ких ватара плану за час и осветли мрклу ноћ, а живот у логору поста још живљи.{S} Измешаше се с |
| стана, из средине се зачуше кроз бурну ноћ танки звуци убојних труба, које страховитом циком с |
| ими свету веру нашу.{S} Он је одбио.{S} Ноћас ћемо употребити коло.{S} Оно ће помоћи.{S} Ходи с |
| Глас, који ми је донео — рече јој он — ноћас гласник, није мио, није добар, далеко је од добра |
| — Баш ће му тако и бити.{S} Ал’ њега за ноћас ваља у подрум бацити — одговори старац. — То ћу и |
| зо настави:</p> <p>— Господару!{S} Није ноћас првина, да те пратим, кад у позно доба ноћно пође |
| , невесео — вели један од њих — кад сам ноћас снио немиле снове!</p> <p>— Ништа, ништа, чика Бл |
| , да те није тежак државни посао позвао ноћас овде.{S} Зато дођох.</p> <p>Он је значајно поглед |
| м походу своме.</p> <p>— Ми ћемо се још ноћас овде одморити, па ћемо сутра поћи на Дренопоље, — |
| а је одлука готова.</p> <p>Било је пола ноћи, кад се споредна мала градска врата с јужне стране |
| јника.{S} На Галипоље нападоше око пола ноћи.{S} Браћо, страшно ли је морало бити, кад је обест |
| огласило подграђанима да је равно пола ноћи.{S} По оделу се мало може познати незнани ноћник, |
| ова, и ако си за њих какве лепе и благе ноћи мислио, да ће се сви испунити док сване дан — онда |
| Али је сад Јелени на један пут из мркле ноћи свануо сјајан и ведар сунчан дан.{S} И она се живо |
| који се, како један говораше, још тужне ноћи у Галипољу прекино̑, једва изнесе душу до Свете Го |
| небу.{S} Изгледало је, да ће бити бурне ноћи, али се старац није плашио.{S} Погледао је, с које |
| е јаче распаљује...</p> <p>— Да страшне ноћи, да силне жалости! — уздисаше млади грчки певач, д |
| "184" /> <p>У немој тишини благе јесење ноћи страховито се разлегаше клетва фанатичног дервиша. |
| к у миру но помагач у рату...</p> <p>Те ноћи, кад сам била сама погружена крај мртвог поочима с |
| азати свога имена, да знам ко ме у овој ноћи самца тако мило разговори? — упита старац војводу, |
| гони ђавола.</p> <p>Бегунац ће у мрклој ноћи лако отићи с коњем у провалију, наићи на високе об |
| елога Мора.</p> <p>У мирној и звезданој ноћи, кад месец посребри градске бедеме огледајући се у |
| дио право у Крстопољ.</p> <p>По мрачној ноћи јездили су коњаници врло брзо.</p> <p>Сва тројица |
| ма се вратио у Драму тога дана доцне по ноћи, па је, правећи се изненађен тим случајем, изаслао |
| едовима многи падоше од братске руке, а ноћна тмина прими тако проливену крв на своју душу.</p> |
| уга деспота и ћесара свога, тражи тајне ноћне састанке са оглашеним противником њиховим.</p> <p |
| им једна му рука пружи кроз мален отвор ноћне стражаре киту поменка.{S} Он брзо узе, и руком ми |
| рвене коже израђена обућа казује, да је ноћник велико лице у земљи.{S} Снажном, јуначном и здра |
| } По оделу се мало може познати незнани ноћник, јер је тек у пола обучен и ако је, очевидно, то |
| првина, да те пратим, кад у позно доба ноћно пођеш из одаје своје сам, брижан.{S} Толико сам т |
| што је под нож пало, а што се спасло у ноћној тмини, изнело је само голу душу.{S} Па и то је г |
| и се устремише једни на друге, па што у ноћној тмини даде коме Бог.</p> <p>У највећем окршају, |
| еликој богатој одаји Угљешина двора.{S} Ноћну таму разгањају у соби велике воштане свеће, које |
| ободе коња, и он као стрела полете кроз ноћну тмину.{S} Остали за њим.</p> <p>Наиђоше на чету в |
| ка, и он у теби гледа спас!</p> <p>Кроз ноћну се тишину разлеже трубни знак један пут, два пут |
| де своје на исток путем крстопољским, а ноћу, опет тамо окренут, очима мотри звезду једну, необ |
| кулу мотриљу.</p> <p>Чешће је и дању и ноћу излазио на ово место.{S} Губио је своје погледе пр |
| Лабуд се бејаше спустио низ брежуљак, и ношаше свога господара, летећи преко поља ка главном пу |
| в улази у крв залазећи све дубље у тело ношен крвним током, утицаше турска коњица са голим сабљ |
| премаше, да се нападнутим нађе у помоћи ну све то поквари ненадна појава Гојкова.</p> <p>Напада |
| окрете и Рајку, који је ишао за њим, ша’ну:</p> <p>— Синовица монаха Исаије!</p> <p>Рајку клецн |
| оји напустише одмах Пловдин.{S} Сви они нуде покорност и данак.{S} А земља храброга <pb n="182" |
| .{S} А погодбе су мира за њ повољне.{S} Нудимо обавезу да на његове земље нећемо нападати па ни |
| раћали.</p> <p>Пловдински је заповедник нудио свој град Угљеши, ако дође и одагна Турке око њег |
| ову силу, па не нађох онога што царству нудисмо ми.{S} И ми устасмо против њих.{S} Цар стаде уз |
| овде оставих свој ловачки прибор, да за њ дођем баш кад треба!{S} Велможо, овде може бити свему |
| ја сам и пошао.{S} А погодбе су мира за њ повољне.{S} Нудимо обавезу да на његове земље нећемо |
| г.</p> <p>Ал’ мртви — Тома Теологита за њ више не хајаше!</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| ној половини Угљешине деспотовине, а на њ је уздигнут највећи противник његов.</p> <p>Вреди ли |
| етну на суво место.{S} За тим набаца на њ танког грања, бирајући са велике гомиле оно оздо, кој |
| се довољно разабрати од утисака које на њ учини та женска.</p> <p>Сунце је нагињало западу, али |
| од врта, ухвати се за зид и лако се на њ попе.{S} Леже по њему, послуша мало, па се прекрете н |
| ем.{S} Године и буре живота навалише на њ, те саломише некадашњу његову дурашност.{S} Ређе се к |
| </p> <p>Један турски коњаник измахну на њ палошем, а старац га копљем скиде с коња, па и сам, п |
| S} Бегунац је сишао с моста, гонилац на њ наишао.</p> <p>Међу њима је, дакле, само толико расто |
| ним сусретом, заустави Лабуда, скочи са њ, грмну на зликовце, који већ окренуше, и прихвати <pb |
| а раскравила, <pb n="143" /> па туга са ње отиче, а ја се журим да ти нејасним речима кажем што |
| {S} Земља затутњи, суво лишће полеће са ње у висину, дружба кличе, и после неког времена витез |
| деспотова није захватила онога, који је ње највише заслужан.{S} До Гојка, забаченог и заборавље |
| е санак, дође грозница осећаја, а после ње — здрава душа, чисто срце, крепка воља.{S} Тако је б |
| роз турски логор, доходили у Драму и из ње се враћали.</p> <p>Пловдински је заповедник нудио св |
| {S} Сада је у њеном друштву — више ради ње — била и Мара.</p> <p>Врло вешти познавачи планине и |
| атражи Мару, да и она с њима изиђе, али ње не бејаше.</p> <p>Она је међу тим у својој соби а на |
| ј даје јачег сјаја она светла звезда до ње.{S} Ти то мож’да не видиш, ал’ је мојим очима јасно, |
| валије настаје нижи део планине а преко ње се види далеко на југ.</p> <p>У близини се зачу рог. |
| ад, кад је деспот отишао с војском, око ње је мирно и тихо, па се и она нешто изменила.{S} Пост |
| 5" /> <p>Јелена чу, па се сети да се то ње тиче.{S} Хтеде се окренути, ал’ јој у тај мах слуга |
| не могаше ни речи проговорити.{S} Место ње говораху речитије топле сузе, што се из њених очију |
| ричаше како стари свештеник разбира што ње у последње доба нема, бојећи се да је није што и у ч |
| љеснувши рукама:</p> <p>— Крст и анђео! њега је однео нечастиви!</p> <p>И старац се прекрсти.</ |
| екивала.{S} И зора је по кадшто затече, њега нема, ал’ и она не трене.{S} А кад је уморну савла |
| окаже овај са катуна више Радовишта.{S} Њега је вила, кад још дете бејаше, у планини задојила, |
| ја, грађански судија, Трилиса нашег.{S} Њега сам придао Војихни у помоћ, јер разуме војну <pb n |
| у Сер.{S} Ја сам појмио његове речи.{S} Њега је нестало, отишао је тајанствено ко што је и доша |
| и ме, да му ја судим.</p> <p>— Њему?{S} Њега ти вежи за ону исту врбу! — рече Рајко.</p> <p>— П |
| <p>- Ни ми, — додадоше остали.</p> <p>— Њега више нема, по свој прилици.{S} Нестало га је, кад |
| е повео реч о Томину уклањању.</p> <p>— Њега би ваљало смаћи, — рече он — али наше није да бије |
| </p> <p>— Баш ће му тако и бити.{S} Ал’ њега за ноћас ваља у подрум бацити — одговори старац. — |
| ћи, да победи, да њих саломи, уништи, а њега — помагача — да опет уздигне.</p> <p>Његова је одл |
| амо она очекиваше свога господара.{S} А њега јоште нема.{S} Тако га је више пута очекивала.{S} |
| и нове замке нама-</p> <p>— У њих треба њега ухватити.</p> <p>— И да непријатеља српског имена, |
| .{S} Робом икад ал’ гробом никад!{S} За њега сам слутио да је под земљом, Бог му дао у рају нас |
| често пута рударе да преко уговора и за њега раде.</p> <p>Последњих дана договоре се рудари и п |
| рада и да му китом цвећа каже, да ће на њега непрестано мислити и њему се надати.</p> <p>Гојко |
| искреним поштовањем пољуби у руку и она њега у чело — старој ћесарици заблисташе у очима сузе, |
| творила је срце своје, да пусти тугу са њега, нека отече.{S} Испричала је све Видосави, и ова с |
| p>Угљеша је ишао на коњу сам.{S} Испред њега јахала су два копљаника а по зади њега била је њег |
| ољуби.{S} А кад виде, да је недалеко од њега нека женска прилика, коју у мраку не могаше боље з |
| око себе, претвори се у жар па опет од њега остаје само угљен и пепео....</p> <p>А то баш и ми |
| е још нема.</p> <p>Они се кренуше и без њега, а оставише гласнике, који ће га обавестити о њихо |
| .{S} Овај део не бејаше покривен.{S} Из њега се улазило у друга два дела, који су, покривени, с |
| јводу Гојка, а Тому позва да се нађе уз њега — деспота -— својим саветом и знањем.</p> <p>Веће |
| њега јахала су два копљаника а по зади њега била је његова остала пратња, пред којом је био То |
| — настави Гојко — не спремисмо ни њу ни њега.</p> <p>— Твој стриц, монах Исаија! — рече Рајко Ј |
| лова? — упита Тома Љубоја, седнувши до њега.</p> <p>— Слабо.</p> <p>— Ни ја не тражих — продуж |
| о украшеном жераву деспот Угљеша, а око њега бејаху велики војвода Богдан, војвода Гојко и неко |
| рад Угљеши, ако дође и одагна Турке око њега.{S} А та баш понуда не бејаше по вољи драмском зап |
| е жедни коњиц дохватио воду, кад се око њега и његовог господара стадоше укрштати стреле.{S} Је |
| /p> <p>Копљаници и народ слегоше се око њега, а он високо диже одвијени лист па стаде читати Уг |
| > <p>— Рекох, ко је, — одговараше место њега старац. — А шта ће? питаш.{S} Твоју главу, ништа м |
| је то?</p> <p>Одговора нема.{S} У место њега он чу неке ускорене кораке.</p> <p>— Ко је то? — г |
| — Јелена? — понови Рајко тако, да сви у њега погледаше, а Исаија, посматрајући га чудновато, ре |
| зантије, раскинуло је сваке везе између њега и Кантакузена.{S} Они постадоше непријатељи.</p> < |
| м крстом у руци, прекршташе кроз ваздух њега и непрегледне редове веселе војске.</p> <p>Угљеши |
| јком су сви жалили, али су се надали да његов заменик неће бити рђав, јер је из његовог друштва |
| остивши се добро ни с Маром, која је за његов ненадни и брзи полазак сазнала од Видосаве.{S} Је |
| почеле су се чинити велике припреме за његов дочек.</p> <milestone unit="*" /> <p>Кад труба са |
| бориште.</p> <p>— Нашег властелина зове његов господар, — говораху они — он зове нас, ми ћемо р |
| ог Душана, за кога је тада слушао да је његов врсник.{S} Страшно ли је тада било!{S} Катуни и т |
| > <p>Тада старац познаде по оделу да је његов намерник неки млади војвода.</p> <p>Обојица ћутах |
| рану моје деспотовине у часу, кад ми је његов глас, мудрост његовог ума и јунаштво срца његовог |
| у се није првих дана говорило, и ако је његов долазак све изненадно а неке и немило дирнуо.{S} |
| у напред.</p> <pb n="174" /> <p>— То је његов глас!{S} Хвала Богу! — рече гласно седи ратник, с |
| ро нам дошао такав соко!</p> <p>— То је његов глас, — рече Рајко.</p> <p>— Сад већ доцне! — нас |
| да од силне радости, кад је видео да се његов план до краја извршује.{S} Он пође у приличној да |
| лас турске силе и сломи се на деспота и његов одред.</p> <p>У крваву сечу утону све...</p> <p>— |
| ила је исто тако тамна и нејасна, као и његов карактер.{S} У Драми су, разуме се, о њој разбира |
| Мишљење свога оца делио је врло радо и његов Гојко, па је у мислима и жељама и даље <pb n="27" |
| у незгодном положају.</p> <p>— А сме ли његов син изићи оцу на очи?</p> <p>Па онда исприча све. |
| није?</p> <p>— Тако је.{S} Мене је тај његов поглед, канда, стао скупих жртава.</p> <p>— Не ра |
| и ми се, у свачију душу.{S} Ал’ баш тај његов поглед мене је — опрости, велможо —</p> <p>— Гово |
| е, а на њ је уздигнут највећи противник његов.</p> <p>Вреди ли више остати овде?{S} Не, ни у ко |
| га сада носи већ у пола изнемогли дорин његов?{S} У почетку: да; сада већ: не.</p> <p>Гонилац н |
| <p>— Коса је смртна у велико ударила у његов појас.{S} Године су превалиле.{S} Једва чекам, да |
| а поље.</p> <p>— Тако је, — одговара му његов другар. — И султан је задовољан.{S} Баш кад је по |
| оју пажњу још првих дана.{S} Стари отац његов Властоје, друг је Војихнин Био му је саветник у р |
| p>— Ћефалија Рајко!</p> <p>— Жив је још његов побратим Гојко!{S} За мном, јунаци!</p> <p>— Живе |
| > <p>Ево чега се Рајко опомињао.</p> <p>Његов стриц Момчило био је на гласу јунак-левента, а зе |
| } И велики га Лала-Шахин сада части.{S} Његова је заслуга, што су већ стигли — и ако је тек две |
| нашем позиву.{S} Тако исто и Богдан.{S} Његова војводина може трајати само докле није сама — бе |
| Али будите врло пажљиви према Гојку.{S} Његова породица има великих заслуга за наш дом.{S} Овде |
| ше.{S} Глава му клону на прса.</p> <p>— Његова је рана без пребола, — рече Рајко лагано Богдану |
| страху ишчезава, и да ће се за дан два његова војска састати с војском краља Вукашина, који је |
| овачки према нападнутом женскињу, те да његова помоћ не дође касно.{S} Кад је један од заверени |
| српске пређе у друге руке?{S} Буди воља његова!</p> <p>За тим све три лагано уђоше у ћелију ста |
| ши: — кажи, молим те! — спусти главу на његова прса, да од саме себе сакрије — сузе својих лепи |
| је леп изглед на море.</p> <p>На питања његова Тома одговараше непотпуно, само му искрено рече |
| /p> <p>Последња битка Момчилова била је његова погибија код Перитеориона, града недалеко од оба |
| су два копљаника а по зади њега била је његова остала пратња, пред којом је био Тома Теологита. |
| p>— Бог и његова милост!</p> <p>— Бог и његова милост!{S} Бог је био милостив нашој доброј мајц |
| а душа — душа још боли.</p> <p>— Бог и његова милост!</p> <p>— Бог и његова милост!{S} Бог је |
| т и мало после угаси, али Рајку послужи његова светлост, да позна коњаника.</p> <p>— Он је! — з |
| есте, — одговори Исаија.</p> <p>— А кћи његова? —- упита опет Рајко и немирно устаде.</p> <p>— |
| <p>У том се тренутку са свих страна око његова чадора захори:</p> <p>— Алах, ил-Алах!</p> <p>То |
| ренопоље а у исто доба остави овај свет његова десна рука, отац његове верне љубе, ћесар Војихн |
| га — помагача — да опет уздигне.</p> <p>Његова је одлука готова.</p> <p>Било је пола ноћи, кад |
| нова.</p> <p>Монах је био зао пророк, а његове речи у вези с пловдинским догађајем забринуше и |
| па хвалом, услужношћу која не би ломила његове интересе, и предусретљивошћу, <pb n="32" /> која |
| а за њ повољне.{S} Нудимо обавезу да на његове земље нећемо нападати па ни на земље његових сав |
| Мара се баш највише и паштила, да сазна његове мисли, за које јој је слатка слутња наглашавала |
| , који олако дођоше до источних граница његове драмске области.{S} Сад је ваљало да га у ратнич |
| ма.{S} Кад приђе осталима, прва се руке његове маши Мара, а он јој се благо обрати.{S} После то |
| менитост, па се ниси одмицао од постеље његове.{S} Ти се побрини, да се врлом витезу ода послед |
| ше српски логор са горње северне стране његове, па се једно примаче североисточном а друго севе |
| хвалим! — оте му се из раздрагане душе његове.</p> <milestone unit="*" /> <p>Стари дворанин бр |
| е поље било општа гробница за Момчила и његове витезове.</p> <p>— Шта је било са Томом, не знам |
| адом војводи у служби драмског ћесара и његове ћесарице.</p> <p>Исаија је монах велике учености |
| службу за срећна пута српског деспота и његове војске.{S} Никада није старац тако појао, никада |
| игде ичега.{S} Тада је нестало Матије и његове кћери, румене јабуке и највећег блага у нашој по |
| љешу је у почетку обмањивало о величини његове душе и ширини његових погледа.</p> <p>Али је у т |
| шао да га у име ваше сменим са дужности његове.{S} Није хтео пристати, покушао је побуну.{S} Ал |
| ери ненадно пао у Сер.{S} Ја сам појмио његове речи.{S} Њега је нестало, отишао је тајанствено |
| слеп према сјају Мариних врлина, и ако његове мисли не идоше нити+ могаху ићи тако далеко као |
| гаше ништа рећи.{S} Она је слушала само његове речи и њима се заносила.</p> <p>А сад, кад је де |
| љешина је душа упила у се сву озбиљност његове занесењачке проповеди противу некрста.{S} Нико г |
| честитога родитеља мутила душу, на небу његове среће не би било, мишљаше, никаквог облачка.</p> |
| стави овај свет његова десна рука, отац његове верне љубе, ћесар Војихна, који као полузависни |
| Јелену пак не очекиваше никада.</p> <p>Његове се мисли заустављаху на новом предузећу.{S} Сам, |
| а.{S} Он је у речи мудар, умом окретан, његови су одговори пуни, кратки али смишљени.{S} А нада |
| славу наших победа; са небом и звездама његовим разговараш онда, кад сваки говор престаје, кад |
| ћелију старог Исаије.</p> <p>На рукама његовим издисао је — атонски пустињак.</p> <p>Монахиње |
| но лакој тици, сунцу и светлим зрацима његовим!</p> <p>— Војна неће дуго трајати.{S} Азијатска |
| неке тужне успомене у души и пред очима његовим гомилаху.</p> <p>Ловци се наслонише на руке под |
| тиског.{S} Кантакузен је бледео у очима његовим.{S} Залуд се Тома трудио, да задржи Момчила у с |
| њу Томину, само ако би била у опреци са његовим жељама.</p> <p>Тома је мислио, да је Љубоје већ |
| воје <pb n="118" /> војске, које је под његовим Марком и зетом му Ђурђем Балшићем стајало према |
| а и Мара одоше на кулу, која је млину и његовим зградама давала изглед неког утврђења, а остали |
| > <p>Тома је мислио, да је Љубоје већ у његовим рукама.{S} И одиста се Љубоје све више лепио уз |
| епенице на кули, где оставише Угљешу са његовима да се сном крепе, нешто шапутаху.</p> <p>— Нев |
| ве земље нећемо нападати па ни на земље његових савезника, већ смо вољни признати му и старештв |
| верних крајева, али је — причаше — поље његових мегдана јужно приморје.{S} Он је у два маха дол |
| ло водио противу Кантакузенове војске и његових савезника, турских чета, и Рајко се извештио ра |
| ањивало о величини његове душе и ширини његових погледа.</p> <p>Али је у толико лакше рећи, шта |
| још нешто.{S} Не може она срушити срећу његових непријатеља.{S} Зар да тамо слуша он, како се о |
| а гласу јунак-левента, а земљиште првих његових витешко-хајдучких дела била је планина Родопа.{ |
| ијемо из заседе.{S} То је <pb n="88" /> његово.{S} А на нас он никада неће отворено и витешки н |
| чима.{S} Узеше мач и пољубише.</p> <p>— Његово је знамење! — додаде Рајко.</p> <p>— Доста је кл |
| ту.{S} То место није моје ил’ твоје ил’ његово — оно је својина среће и части српскога југа и — |
| зненађен — Тома Теологита.{S} Угљеша на његово место за заповедника војске целе драмске области |
| икаквих већих знакова одликовања, које његово наименовање доноси.{S} Брзо је познао људе и про |
| ве јесени.</p> <p>Сав логор, сав град и његово подграђе усташе и кренуше се да виде најкршније |
| жној простирци, мирно посматраше огањ и његово поступно слабљење.</p> <p>У души и сећању његово |
| нео на рукама у мој дом.{S} Ти си ценио његово јунаштво и његову племенитост, па се ниси одмица |
| S} А нада свим му је мио поглед.{S} Око његово продире, чини ми се, у свачију душу.{S} Ал’ баш |
| си стање ствари у светлијој боји.{S} То његово, намерно удешено, ружичасто гледање на тамне стр |
| је и туга, али теби, гранчици са стабла његовог, нека у томе буде и утехе.</p> <p>— Ах, оче мој |
| е узбуђена, јер је знала да од одговора његовог зависи и срећа њена.{S} Послуша ли је, спасао ј |
| сазнање.{S} Празни дани минулог живота његовог добише обилате накнаде.{S} И он поче по ново ве |
| ћесара Прељуба, али не и прејамник духа његовог!</p> <p>— Онда нам остају само браћа Дејановићи |
| реко побеђенога бегунца и доброг коњица његовог.</p> <p>Ал’ мртви — Тома Теологита за њ више не |
| а радити — шикну крв из племенитог срца његовог.</p> <p>У том као бесом гоњен излете из одаје, |
| ас, мудрост његовог ума и јунаштво срца његовог било најпотребније.{S} Он је управљао драмским |
| ода?{S} Има, има — ја сам чуо за једног његовог војводу младог Гојка.{S} Хвале га на далеко, да |
| никаквог облачка.</p> <p>На скоро после његовог доласка вратио се у Драму и трилиски ћефалија Р |
| његов заменик неће бити рђав, јер је из његовог друштва.{S} То су чули од Гојка, И били су мирн |
| коњиц дохватио воду, кад се око њега и његовог господара стадоше укрштати стреле.{S} Једна окр |
| а! — кликнуше коњаници познавши Гојка и његовог Лабуда.</p> <p>То бејаху поуздани момци, које ј |
| о своје очи, а ја сам сама стајала крај његовог одра и тужила.{S} Те исте вечери судба оде и да |
| е у часу, кад ми је његов глас, мудрост његовог ума и јунаштво срца његовог било најпотребније. |
| а:</p> <p>— Помолимо се Господу за душу његовог раба, доброг пустињака.</p> <p>(КРАЈ)</p> </div |
| је запамтио ни име тога необичног друга његовога стрица Момчила.</p> <p>Кад се лукаво Грче напи |
| ер у мојој деспотовини има много туђина његовога рода.{S} Многу сам беду срећно минуо само зато |
| илостива ћесарице, да неко оде и замени његовога Гојка.{S} Жели стари ратник да загрли свога је |
| — Има!</p> <p>— И жерава, који ће стићи његовога коња?</p> <p>— Има !</p> <pb n="141" /> <p>— П |
| а махове, причати Гојку о својој љуби а његовој мајци, која је рано умрла и коју Гојко није ни |
| Без поговора послушан покојном ћесару и његовој жени Ани, Гојко је с места послушао њену наредб |
| иги, српску погибију.{S} Завидљив слави његовој, сада га на гозби отрова Лала-Шахин!{S} Правове |
| екивао је Гојка.</p> <p>Борба је у души његовој била још већа.{S} Корео је себе, што није онда |
| {S} Господа се царска завадила одмах по његовој смрти, а прави наследник, нејаки Урош, моли, ку |
| вазда а у последње доба и више, но што његовој млађаној плаховитости приличи.</p> <p>Разговор |
| име онако, како су га старији пастири у његовој младости учили.{S} Он познаје који ће ветар дон |
| е ћесарице Ане, али је то остало само у његовој души.</p> <p>Кад се већ приближио крај гостовањ |
| себе од гњева.</p> <p>Не помишљајући да његовом опаком савезнику Анђелу може икада какво предуз |
| захрза, а Гојко дочека Анђела мачем, и његовом крвљу попрска песак и камење крај воде.</p> <p> |
| нда, кад се у граду поведе реч о њему и његовом задоцњењу, и ако је било жупа удаљенијих које с |
| ас књигу деспоту Костадину Дејановићу и његовом брату деспоту Драгашу.{S} Ти ћеш их позвати на |
| њему све.{S} А то, Бога ми, лепо стоји његовом озбиљном изгледу, много лепше, но што неки мисл |
| му на лицу стална изгледаше, као што ни његовом белом господском лицу не бејаше потребна густа |
| е.{S} Једва је успела да га причека при његовом изласку из града и да му китом цвећа каже, да ћ |
| т, о којој је сама наглашавала Томи при његовом поласку у Крстопољ.</p> <p>— Ми смо — рече Ана |
| о је старом Војихни десна рука у многом његовом предузећу.{S} Јуначан, смео, племенит и отворен |
| ни.</p> <p>Колико су год речи Гојкове о његовом старом оцу ожалостиле Мару, толико су је исто и |
| Гојко.</p> <p>И док су једни причали о његовом доласку, дотле су други разносили глас, да је д |
| аше никога, који се у почетку обрадовао његовом доласку.</p> <p>— Туђин је, — рекоше једни.</p> |
| ступно слабљење.</p> <p>У души и сећању његовом лагано ницаху једна по једна успомена.{S} Прво |
| да га напоји, тапшући га по белом врату његовом.{S} Таман је жедни коњиц дохватио воду, кад се |
| граду јунака, који ће учинити крај бићу његовом?</p> <p>— Има!</p> <p>— И руке, која ће се посв |
| , — одговори старац, гледајући дошљака, његову дугачку искислу кабаницу и доброга коња.</p> <p> |
| нашем деспоту, а он нама — напао је на његову војску Алтомановић.{S} Он мисли, да се користи н |
| па седе до оца на постељу.{S} Отац узе његову леву руку у своје обе, па, гладећи је, упита га: |
| ућности.{S} Отклонила се сумња, која је његову душу често морила, а на место њено дошло је мило |
| ј дом.{S} Ти си ценио његово јунаштво и његову племенитост, па се ниси одмицао од постеље његов |
| траг у Дренопоље.{S} Ја знам и Угљешу и његову војску.{S} Јесу храбри, јесу многобројни, али ни |
| езови! — кликну Угљеша а вихор прихвати његову реч</p> <p>Трубе око деспота не престајаху дават |
| распуштеним власима оплакивале су смрт његову.</p> <p>Бдења, молитве и помени, које су смирени |
| а је знао да та пажња иде само у корист његову.{S} Тако је Угљеша све прегледао и нашао да је с |
| ше напред под новом опоменом на дужност његову.</p> <p>Киша је већ попустила али се вихор снажи |
| мо разговарао са МомчилОм, и остао је у његову стану.</p> <p>Момчило је имао до четири хиљаде и |
| би мислио, нити је лако било завирити у његову душу и мисли па проценити, да ли је био охол из |
| де, а оштри палош наиђе на врат и главу његову, и не заустави се.</p> <p>Гонилац се са услужним |
| ао да ће се свака претпоставка у гоњењу његову оснивати на уверењу, да је он ударио најкраћим п |
| та навалише на њ, те саломише некадашњу његову дурашност.{S} Ређе се креће у последње доба из с |
| е мину прва туга, весељах и оживех кућу његову.{S} Ту сам, витеже, расла и од детета постала де |
| на Гојка — и други јунак, Рајко, а душу његову каквом бојом зна сликати тек прошлост добре дево |
| еко од цркве, негде око њене ограде.{S} Њему се одазваше у два маха слични знаци из шумарка.{S} |
| воје са серском и драмском господом.{S} Њему ваља помоћи, да победи, да њих саломи, уништи, а њ |
| <p>-— Је л’ овоме? — умеша се старац. — Њему? а? томе, што ме везао за врбу!{S} Пусти ме, да му |
| !{S} Пусти ме, да му ја судим.</p> <p>— Њему?{S} Њега ти вежи за ону исту врбу! — рече Рајко.</ |
| ома водио прву реч, а Рајко мишљаше, да њему у опште не би требало ни да има места на таком збо |
| борити против азијатских варвара.{S} На њему је право проклество.{S} Он је сина свога ослепио.{ |
| гледаше горе, као да тражаше небо и на њему Господа.</p> <p>— Тебе, Бога, хвалим! — оте му се |
| било понајпре места.{S} Али она не може њему дати оно, што он тражи.{S} И још нешто.{S} Не може |
| ајна, да од доласка Томина чешће долазе њему неки непознати гласници са далеког пута.</p> <p>Ра |
| ла је то витез!{S} Вино и песма — то је њему све.{S} А то, Бога ми, лепо стоји његовом озбиљном |
| потресена:</p> <p>— Витеже, хоћеш ли ме њему водити?</p> <pb n="117" /> <p>— Радо од срца, сест |
| сам сад с војском војводе Богдана.{S} И њему сам певао.{S} Ала је то витез!{S} Вино и песма — т |
| аже, да ће на њега непрестано мислити и њему се надати.</p> <p>Гојко је њу разумео.{S} Али га ј |
| о да накнади недостатак, који у томе ни њему не беше непознат.{S} Једно пак, чиме се необично о |
| во, из кога се била издвојила прилазећи њему.</p> <p>Од тога је дана она била срећнија, он весе |
| ом у приморју Белога Мора.{S} Тада је к њему дошао и Рајко али Томе није ту застао.</p> <p>У че |
| ок Јелена и срећни случај, који ју је к њему довео онда, кад јој се он престаде на свагда надат |
| p>— Војвода је Гојко и иначе зрео.{S} О њему постоје већ читаве приче по Крстопољу.{S} Ми морам |
| е баш онда, кад се у граду поведе реч о њему и његовом задоцњењу, и ако је било жупа удаљенијих |
| ише призивао, друге избегавао.</p> <p>О њему се није првих дана говорило, и ако је његов долаза |
| у. — Он неће жив видети Драме.{S} Благо њему!</p> <p>Ућуташе, а мало после Рајко додаде:</p> <p |
| о није то обична вода већ неко море, по њему свуда сама пена ал’ црвена као сушта крв, а ја ту |
| за зид и лако се на њ попе.{S} Леже по њему, послуша мало, па се прекрете на страну, одгурну с |
| ма му је сијао огањ јужњачке природе, у њему је кипела страст, а разум је лако уступио своје ме |
| далеко прамен магле и путне прашине, у њему срце силније закуца и он жудно изгледа гласника из |
| к сутра постане јуче казаћу ти шта је у њему!</p> <p>— Твој брат, оче'? — запита Рајко.</p> <p> |
| то се имало рећи и о граду и о посади у њему.{S} Ређаше им све, што у Галипољу вреди, а нарочит |
| етог Јована Претече.{S} Исаија је био у њему сам.{S} Жеља за мирним животом и тишином, у којој |
| у Крстопољу пред њим одиграше.</p> <p>У њему се борише с једне стране супарништво у љубави, уве |
| онови жена.</p> <p>Он је опет оћутао на њен поздрав.{S} Није је опазио.{S} Али је, предан гледа |
| се ни на томе не заустави.{S} Поглед се њен пусти кроз бескрајни ваздушасти простор, и тражаше |
| да својом милином задахне јаче земљу и њен свет.</p> <p>И на тој кули има некога сад у позно д |
| {S} С поља се улазило у простран предњи њен део, који је био ограђен високом оградом од сламе, |
| веселија...{S} Како је красан растанак њен био!{S} Деспот се врло дуго задржао у логору синоћ. |
| дати.{S} Од како је пре пет година умро њен цар Александар, она брзо иде своме крају.{S} Три ца |
| гоје, који заостаде као једини пратилац њен. — Недалеко је — продужи <pb n="51" /> он — одавде |
| p> <p>Али не мисли о њој само Гојко.{S} Њена је лепота занела и Љубоја, заповедника градске стр |
| , када је Војихна умро.{S} Али је судба њена, честа у доба државне несталности, учинила, те је, |
| ије радовала, и само смеона и издржљива њена природа могла ју је одржати у животу.{S} Али је са |
| иде своме крају.{S} Три цара, три нова њена владара не осећају дужности своје.</p> <pb n="97" |
| а — сада већ монахиња Јефимија, а друга њена сестра Мара.{S} Са њом иђаше погружена Видосава, к |
| брду с друге стране реке.</p> <p>Гојка њена отвореност још више зачуди, а кад му она рече, да |
| јихнину остала је само некадашња дојиља њена Видосава.{S} Њено место у дому Војихнином доцније |
| а да од одговора његовог зависи и срећа њена.{S} Послуша ли је, спасао је себе, и казао јој, да |
| јој чисто одоше и дах и осећаји, а душа њена шапуташе:</p> <p>— Далеко, далеко је он, кога воли |
| , сликајући и оживљујући најлепше снове њене млађане душе.</p> <p>Али не мисли о њој само Гојко |
| е издавао свуколику неизвесност судбине њене у томе часу — и ја желим да се два пута Бог не куш |
| ај! —- храбраше га она.</p> <p>Те га се њене речи још више неугодно такоше.</p> <p>Погледа је п |
| обавештавања с Рајком, да је Тома узрок њене онолике туге и жалости.{S} И Рајко, који се у врту |
| аде тишина.{S} А за тим, осетивши и сам њене сузе, деспот је нежно ухвати за леву руку и привед |
| је долазио недалеко од цркве, негде око њене ограде.{S} Њему се одазваше у два маха слични знац |
| адо пружила руку.{S} Византиски учитељи њени, дадиље и дворанке већином су се после тога разишл |
| ејановића а особито у главним градовима њеним, у Жегљигову, <pb n="109" /> Велбужду и Кратову, |
| поздрави ратнике са старом ћесарицом и њеним двором, грмнуше хиљадама грла радосним клицањем, |
| чког непријатеља. <pb n="120" /> Зато у њеним редовима бејаше велики број и грчких становника У |
| слатка слутња наглашавала да одговарају њеним жељама.</p> <p>И сазнала је, па је казала доброј |
| авином приповедању чудноватих доживљаја њених, Ана, а још више Љуба, блажила је тугу у мудрим р |
| говораху речитије топле сузе, што се из њених очију пролише на руку Гојкову...</p> <p>— Синко, |
| рим жељама својим према кући ћесарице и њених пријатеља.</p> <p>Тако живот пође напред веселије |
| само некадашња дојиља њена Видосава.{S} Њено место у дому Војихнином доцније заузе сестра јој М |
| .</p> <p>Он благо наслони своју руку на њено раме:</p> <p>— Али у ово доба? — понови још блаже |
| ледња забава, коју нам може дати, то је њено кршење.</p> <p>То је други пут мислио.</p> <p>— А |
| <p>— Невоља државна нагони нас да у име њено главе дигнемо! — оштро говораше Вукашин.</p> <p>— |
| тати звезде, зна свакој јаснијој звезди њено име онако, како су га старији пастири у његовој мл |
| по обалама жегљиговске реке, посматрао њено ушће, и — мислио о Драми и својим милим у Драми.</ |
| ни у чем не преухитриш, што би вређало њено частољубље.{S} Она ће, надам се, сву пажњу своју п |
| је његову душу често морила, а на место њено дошло је мило и радосно сазнање.{S} Празни дани ми |
| ам од неких бродара о њима.{S} - За оца њеног рекоше да је пресвиско̑ од жалости, а она је оста |
| жно се отвара поглед низа Струму све до њеног ушћа у широком Орфанском Заливу Белога Мора.</p> |
| {S} Душа моја нема мира.{S} Али светињу њенога спокојства не наруши никаква жеља за сјајем и бл |
| отица се и не сећаше да је Мара по жељи њеној очекиваше.</p> <p>— Деспотица је дубоко зашла, — |
| да буде на вечерњи.{S} С њом пође — по њеној жељи — Мара и само један пратилац, стари дворанин |
| /p> <p>А једна засја мало јаче, и он на њеном сјају виде последњи преступ свој у највећем обиму |
| својом лепом сапутницом пожури Драми и њеном логору.</p> <milestone unit="*" /> <p>Било је са |
| n="132" /> <p>Јелену је ћесарици Ани и њеном двору приказао монах Исаија.</p> <p>— Узвишена ће |
| /p> <p>Гојко се необично обрадова таком њеном говору, замоли је, а она поче :</p> <p>— Твоја је |
| и сама била страсан ловац.{S} Сада је у њеном друштву — више ради ње — била и Мара.</p> <p>Врло |
| рема њој и болећивост у тешком положају њеном пробудише у Видосави толико смелости, да се усуди |
| заусти да запита о несуђеном заручнику њеном, ал’ се трже и сети да јој, без сумње, не би било |
| поглавица обилазио потчињену му Драму и њену област.</p> <p>Ћесарица Ана изишла је са свитом св |
| ги твоји људи нападну на ћесарицу Ану и њену лепу поћерку.{S} Ја ћу <pb n="77" /> већ припремит |
| вој жени Ани, Гојко је с места послушао њену наредбу и из Драме отишао не опростивши се добро н |
| збојишта прелази на другу, десну страну њену, још једна жртва тужнога покоља.</p> <pb n="177" / |
| многа света.</p> <p>И као туча на родну њиву спусти се рука сваког коњика турског на жртву, кој |
| ња и западе у најљућу сечу.</p> <p>- За њим! — викну Богдан, па са осталима јурну на густи буљу |
| есници на дршку од бојнога копља.{S} За њим је ишла коњица, а за коњицом војници, који су се пе |
| еге а десну је спустио на колено.{S} За њим су ишла два часника а до њих трубач <pb n="133" /> |
| ти бура, која отпоче јаким ветром, а за њим склопи силна киша.</p> <p>Ватре се почеше нагло гас |
| за тобом овамо.{S} Он за тобом — ја за њим.</p> <p>— То је много!{S} Дакле, сад је дошао већ р |
| ђе.{S} Рајко се присети, и брзо пође за њим, а остали продужише да, уз лагано сркутање доброг к |
| <p>Љубоје се пожури, да не изостане за њим, јер их и пратиоци бејаху већ сустигли у пролазу кр |
| ну коња.</p> <p>У силној тузи пођоше за њим и остали.</p> <p>— Моја је рана лака, — рече мало п |
| а полете кроз ноћну тмину.{S} Остали за њим.</p> <p>Наиђоше на чету војника.{S} Трубе огласише |
| ојко се окрете и Рајку, који је ишао за њим, ша’ну:</p> <p>— Синовица монаха Исаије!</p> <p>Рај |
| Нема, светога ми Петра!{S} У потеру за њим!{S} Он је могао само на ову страну умаћи.</p> <p>И |
| би проклео и уклео свога господара а са њим и домовину.</p> <p>Дејановићи су и до сад дочекивал |
| ми је лепо, ласкаво и позивао ме да са њим идем.{S} Па да не би мој одговор чуо ош један, који |
| ни — он зове нас, ми ћемо радо свуда са њим а под Божјим благословом.</p> <p>Ова се војска у го |
| сва одабрана дружина Момчилова пошла са њим.</p> <p>Тома је дотле успевао у својим скривеним на |
| скрено рече Љубоје.</p> <p>— Онда је са њим лако!</p> <p>— Али и Гојко ми је добар пријатељ.</p |
| вим оцепише од цара свога.{S} Шта је са њим?{S} Он нема снаге — јер нема благослова!{S} А мож’д |
| не надаше Гојку, нити знађаше шта је са њим.{S} Јелену пак не очекиваше никада.</p> <p>Његове с |
| е нестало.{S} А Хаџи-Ил-бег, који је са њим био појурио нашима, видећи да се ђаури не надају на |
| уги са Струмице. — Зар нађосте да се са њим надбацујете?{S} Сви сте ви јунаци и врли витезови, |
| како се Љубоје чисто устезаше да се са њим пољуби.</p> <p>Гојко их одведе на кулу, где је он с |
| очекаше.{S} Стари се Властоје пољуби са њим, па сви лаганим свечаним ходом пођоше напред.</p> < |
| о, похита му на сусрет па се братски са њим загрли и пољуби.{S} А кад виде, да је недалеко од њ |
| n="124" /> <p>— Тако, тако ти учини са њим, — рече он старом дворанину — тврдо га вежи за ону |
| Марицу, а још даље на северу упоредо са њим тече још један поток, који се, тако исто, улива у М |
| — говораше Тома Анђелу, који је био са њим дошао у Драму.</p> <p>— Готов сам на сваку услугу!< |
| Угљешина војска била она, што је још са њим дошла из северних крајева па се и задржала овде.{S} |
| аментом у руци.</p> <pb n="45" /> <p>Са њим је био Тома Теологита и неколико војвода.</p> <p>Ло |
| Све се бејаше скупило, да се сломи над њим, а он хоће да избегне.</p> <p>— Ипак ће га стићи ма |
| вет то не зна, а ваља ти то бити и пред њим.{S} Не брини, бићеш.{S} Мој добри отац болује без п |
| непријатељ.{S} Ми нећемо одступити пред њим, као што се не поклонисмо пред њима!</p> <p>— Тако |
| лим догађајима, што се у Крстопољу пред њим одиграше.</p> <p>У њему се борише с једне стране су |
| ико наслеђе.{S} Неко је морао владати и њим и царством.{S} Знао сам све, који су у милости код |
| даље остао заповедник у Крстопољу, и с њим су били у Драми потпуно задовољни.{S} Гојко је пак |
| су Рајко, Љубоје и друге војводе.{S} За њима а покадшто и поред њих јахали су соколари са изуче |
| Мара измицаху у разговору напред, а за њима се журио, још једнако забринути, Тома.{S} Понеко о |
| >За силном коњицом наиђоше пешаци, а за њима поносници и друга послуга.</p> <p>Кад већ прилично |
| ти, а пратилац — што је морао да иде за њима.</p> <p>Кад су лагано прелазили преко првог већег |
| } Пратиоци товарних коња пожурише се за њима, и за часак се у пољу забелеше нови лепи чадори Љу |
| Он пође у приличној даљини назорице за њима, а кад оне са својим пратиоцем ступише већ у двори |
| слила...</p> <p>Деспотица Љуба приђе ка њима.</p> <p>Монах Исаија приповедаше, да је дошао овог |
| <p>Врата се на један мах отворише, и на њима се указа — Тома Теологита.</p> <pb n="53" /> <p>Ма |
| адском пољу лепршаху двоглави орлови на њима, а сваки стег бејаше пободен у средини своје жупск |
| <p>И они се кретоше натраг у Сер.{S} Са њима пође и ћефалија Рајко, коме је било тешко остављат |
| <p>Тада стигоше и Гојкови пратиоци а са њима и стари дворанин.</p> <p>— Јунаци, зликовци нам ум |
| <p>Соколари драже соколе, па се онда са њима свађају, а на крају целог похода два се дворанина, |
| ој младости мојој нагонише ме, да се са њима борим, па да их и <pb n="74" /> побеђујем.{S} Да с |
| е да га испрате, али он, здравећи се са њима, рече:</p> <p>— Останите.{S} Изгубио бих мож’да ко |
| гљеша, а војвода Богдан тражећи везу са њима и сам се крвавим корацима приближи средини.</p> <p |
| пред њим, као што се не поклонисмо пред њима!</p> <p>— Тако је!</p> <p>— А Тома Прељубовић у Ја |
| ратник, па радо навалише на онога, да и њима повери тајну снаге и вештине своје...</p> <pb n="1 |
| и.{S} Она је слушала само његове речи и њима се заносила.</p> <p>А сад, кад је деспот отишао с |
| > <p>Кад по заповести Угљешиној уђоше к њима дворанке, да, и саме плачне, теше деспотицу, Угљеш |
| оље ни Мрњавчевићи, Вукашин и Угљеша, о њима.{S} Између северних господара и Угљеше простирала |
| </p> <p>— Слушао сам од неких бродара о њима.{S} - За оца њеног рекоше да је пресвиско̑ од жало |
| је и Тома Теологита имао већ свој суд о њима.</p> <p>Тешко је рећи, шта је и како је Тома о себ |
| ако и ја своме деспоту узмогнем рећи о њима то, што од деспота чујем, — рече Тома притворним р |
| , син — роб.{S} А шта говори прошлост о њима?{S} Неће то бити зла намера Гојкова већ мало већа |
| овога дома.{S} Никад и ништа не могах о њима дознати, а већ у Галипоље се није више могло ни од |
| ло.</p> <p>Ана затражи Мару, да и она с њима изиђе, али ње не бејаше.</p> <p>Она је међу тим у |
| с десна и Љубу с лева од себе и пође с њима.{S} Кад приђе осталима, прва се руке његове маши М |
| о тренутака зазвекташе тешки ланци, а у њима приђе први роб — војвода Гојко.</p> <p>Окружен јак |
| овање тих градова ни развијање живота у њима.{S} Па и сада, кад се сазнало за крвав и тужан пад |
| ји збише.{S} Ти си и нехотице учесник у њима.{S} Ходи.</p> <p>Гојкова праведна срџба попусти.{S |
| /> две одаје у зиданој згради.{S} Међу њима је био пролаз, те су обе биле у вези.</p> <p>Стара |
| љешини, који их је добро пазио.{S} Међу њима је било честитих јунака али људи, који нису имали |
| есно дизали се каменити брегови, а међу њима је текла једна далека Струмина приточица.{S} Пут ј |
| јасно рече Гојко — кад најгора рђа међу њима паде.{S} Грче лукави, то ти је плата за услугу, шт |
| итости приличи.</p> <p>Разговор се међу њима поглавито водио о паду Дренопоља па онда о прилика |
| тво и духовници.</p> <p>Најстарији међу њима, настојник цркве светог Прокопа, с крстом у левој |
| пространој царевини.{S} Ми стојимо међу њима као јачи од сваког посебице, ал’ и као слабији од |
| моста, гонилац на њ наишао.</p> <p>Међу њима је, дакле, само толико растојања, колико је дугача |
| S} Ха, сад ми је све јасно.</p> <p>Међу њима настадоше опширна причања.{S} Обојица се потпуно о |
| дадох светој обитељи; дадох Јелени, да њиме вида раме храбрих ратника у дружини витешкога Рајк |
| високо уздиже стег па три пута завитла њиме по ваздуху, да види сва војска.{S} За тим сиђе с к |
| о су се бацили на подбадача Гојка, и са њиме своје завереничке рачуне крвавим путем пречистили. |
| г му, дошљака.{S} А пијући у друштву са њиме, Љубоје је бивао све ређе са старим друговима свој |
| ма и са̑м тежак камен од петнаест ока и њиме проба подбацивање.{S} Измаче се корак назад, па кр |
| во.</p> <p>Рајко се сећа, да се Момчило њиме хвалио.{S} Кад му је Рајко са својом мајком дошао |
| два Турчина пређу на трошном чамцу.{S} Њих поштедеше морски таласи, јер они бејаху — нема сумњ |
| није сама — без наших држава.</p> <p>— Њих ћемо и позвати — и само њих, јер од Бугарске се нем |
| дом.{S} Њему ваља помоћи, да победи, да њих саломи, уништи, а њега — помагача — да опет уздигне |
| од имао нада, жеља и снова, и ако си за њих какве лепе и благе ноћи мислио, да ће се сви испуни |
| овац ненадмашнога витеза Момчила.{S} На њих се све можеш ослонити као на најпоузданије стубове. |
| аш, и њихов стриц војвода Богдан.{S} На њих можемо рачунати?</p> <p>— Можемо.{S} На вратима дес |
| та на њиховој соби отворише широм, а на њих ступи Гојко страшног изгледа.{S} Огртач му се са де |
| S} Војне су биле доста честе, али се на њих ишло весело.{S} Млади су људи веровали, да Душанову |
| ли то није довољно да бисмо се могли на њих поуздати.</p> <pb n="95" /> <p>Моја кћи а твоја син |
| ству нудисмо ми.{S} И ми устасмо против њих.{S} Цар стаде уз њих.{S} Ми бејасмо тада и против ц |
| љаху на првом бедему војску, која поред њих пролажаше.{S} А много женскиње из подграђа и околин |
| војводе.{S} За њима а покадшто и поред њих јахали су соколари са изученим соколима на руци, а |
| ући лагано на коњу, пролажаше већ поред њих, гледајући их испод очију.{S} А кад би са свим близ |
| ут, те донекле иде кроз ту шумицу, пред њих искочише три, до зуба наоружана, човека, који по св |
| подају.</p> <p>Будни су стражари, а од њих је буднији — њихов господар.</p> <p>Са високе куле |
| д сваког посебице, ал’ и као слабији од њих свих скупа.{S} Сад се јавља нов непријатељ.{S} Ми н |
| оружје и добра коња стављао је сваки од њих у службу своме господару искрено и верно.{S} А кад |
| S} Прискочише и она двојица, а један од њих извуче нож.{S} Трећи говораше Ани нешто брзо грчки |
| е будем, синко, невесео — вели један од њих — кад сам ноћас снио немиле снове!</p> <p>— Ништа, |
| који им је бој био први, а ни један од њих не зна, у колико је битака био, колико пута рањен, |
| ру искрено и верно.{S} А кад по неко од њих науми, да са свим прекине са витешким левентовањем |
| ј групи звезда, које су биле источно од њих.</p> <p>— Познајем, ено је! — брзо одговори деспоти |
| е, што.{S} Ми не знамо, — неколицина се њих обратише Исаији.</p> <p>— То није било тако давно.{ |
| Мара опази како се далеко у облаку више њих вије нека грдно велика орлушина, па је показа јунац |
| ми устасмо против њих.{S} Цар стаде уз њих.{S} Ми бејасмо тада и против цара.{S} Успесмо.</p> |
| су у милости код цара.{S} Проценио сам њих и њихову силу, па не нађох онога што царству нудисм |
| ено.{S} За њим су ишла два часника а до њих трубач <pb n="133" /> на зеленку.{S} На челу коњани |
| ајало.{S} Пре него што је запљуснуло до њих на висовима, море се међусобне заваде стишало.{S} И |
| а.</p> <p>— Њих ћемо и позвати — и само њих, јер од Бугарске се немамо чему надати.{S} Од како |
| егунцу није така трка прва Гонилац само њих и зна.</p> <pb n="163" /> <p>А какви греси?</p> <p> |
| и да спреми нове замке нама-</p> <p>— У њих треба њега ухватити.</p> <p>— И да непријатеља српс |
| бри, јесу многобројни, али није среће у њих.{S} Ја ћу вам бити на услузи.{S} Послушајте ме!</p> |
| , послао да јуре у сусрет Гојку.</p> <p>Њих су опазили Анђелови људи, те се, поремећени и пропа |
| удни су стражари, а од њих је буднији — њихов господар.</p> <p>Са високе куле мотриље у тврдоме |
| браћа Дејановићи, Костадин и Драгаш, и њихов стриц војвода Богдан.{S} На њих можемо рачунати?< |
| д како је прошле године умро најстарији њихов брат Срацимир, плахе али витешке природе, нису ви |
| p>Кад стражар са тврђаве огласи долазак њихов, Гојко им пође на сусрет.</p> <pb n="66" /> <p>Њи |
| ља па онда о приликама, које је оставио њихов покојни господар Војихна, и о деспотици Љуби, кој |
| чули да је стари краљ био жртва, али су њихов плач на брзо загушили радосни усклици оних, који |
| им пође на сусрет.</p> <pb n="66" /> <p>Њихов га долазак изненади али и обрадова, па и не запаз |
| ил-Алах!</p> <p>То бејаше општа лозинка њихова.</p> <p>Под Вукашином паде коњ, погођен копљем у |
| олова и урвина у њој бејаху одређени за њихове пратиоце.{S} Чувши после толиког времена кликтањ |
| смрт Војихнина помутила ведрину судбине њихове, кад је и Гојко морао на неодређено време отићи. |
| творе бедем за одбрану твоју, кад груди њихове буду за то немоћне!</p> <p>— Војводо, опозови за |
| Свуда.{S} Ал' то је сакривено од свести њихове.</p> <p>Колико пута наиђоше и обиђоше смрт ?</p> |
| ноћне састанке са оглашеним противником њиховим.</p> <p>Прво му је говорило осећање према Гојку |
| непрестано доласком многих крајишника и њихових чета.{S} Они доводише своју војску заједно с ос |
| екох, Рајко —</p> <p>— Он је само тумач њихових жеља.</p> <p>— Онда ваља тамо на извору ту везу |
| ли да подсети Костадина на погодбу и ма њихово право, да само за себе копају а деспоту да дају |
| , — одговорио му је Гојко, и на томе је њихово разбирање о уклањању Томином свршено.</p> <p>Међ |
| ђевица пре нашег похода на Османлије, и њихово ће оружје бити поред нашег.</p> <p>— Млади витез |
| ања.{S} Има нас по четворица на једнога њиховог.{S} Али не заборавите, да победа није увек на с |
| је, Солуну понајближа, омања војводина њиховог стрица Југа Богдана.{S} Али се Угљешина деспото |
| и уседаху на коље.{S} Загледа се у вођу њиховог и учини му се познат.</p> <p>Поздрави га грчки. |
| мње нема пали су или сагорели у пламену њиховога дома.{S} Никад и ништа не могах о њима дознати |
| <pb n="68" /> <p>У тај се мах врата на њиховој соби отворише широм, а на њих ступи Гојко страш |
| ејаху највише изненађени и користећи се њиховом забуном, коњица турска продре брзо дубоко у лог |
| авише гласнике, који ће га обавестити о њиховом одласку.</p> <p>У богатом манастирском млину до |
| биђе Трилис.</p> <p>Кад је сутра дан по њиховом одласку дошао Тома, искрено се обрадовао рашчиш |
| одазвале мајка и сестра Мара — па је у њиховом друштву наступила нема тишина.</p> <p>Тишину пр |
| га и сами помагаху, јер и сами бејаху у њиховом савезу.{S} Па ипак не бејаше лако ни једноме а |
| најамници Гојкови.{S} Она ће и по оделу њиховом томе поверовати.{S} А ти нападачи, срећно одбиј |
| бро разуме и тичји језик, зна и по лету њиховом наслутити, какви ће — мили или тешки — догађаји |
| укла испред наше.{S} Деспот рачуна и на њихову снагу.{S} Уклањање с високог велмошког места дан |
| права на неограничено поверење и љубав њихову, и ћесарицу ћу уверити да су нападачи били најам |
| Дејановића.{S} Он ће у Велбужду узети и њихову војску, која се тамо летос сакупљала, па ће <pb |
| милости код цара.{S} Проценио сам њих и њихову силу, па не нађох онога што царству нудисмо ми.{ |
| криље угарско, признао је врховну власт њихову.{S} Он као господар Срема не мисли више на одржа |
| браде, који у пуној ратној спреми уђе у њихову одају.</p> <p>— Знао сам — рече после поздрава — |
| г осећања жалости, олакшаше боле и тугу њихову.{S} И после прве силне жалости наступи мајина ту |
| а, каква Је у почетку Јелена и била.{S} Њој је живот био тежак и мучан, а стазе животне посуте |
| је сад желео само освете, а знао је, да њој није још време.</p> <p>Тако је на путу провео добра |
| е, пошао душом, оком, слухом за њом, ка њој, дигнувши руку управљену небу.</p> <p>— Господару, |
| е сети Маре, и несавладљива љубав према њој и болећивост у тешком положају њеном пробудише у Ви |
| ечи да ти кажем о твоме поступању према њој.{S} Пазићеш увек да је, остарелу и слабу, погружену |
| ош са царским скиптром и круном, кад на њој нема истинског благослова!{S} Господа се са свим оц |
| еру сабира велика војска, придружише се њој многи залутали витезови и вешти ратници, који као д |
| м.{S} Као што се све окреће око земље и њој служи, тако и моје живовање не може се замислити бе |
| отићи ће далеко у хришћански свет, али њој нема вечнога живота.{S} Проћи ће векови, па ће се з |
| в карактер.{S} У Драми су, разуме се, о њој разбирали и гледали да из напабирчених делића саста |
| ене млађане душе.</p> <p>Али не мисли о њој само Гојко.{S} Њена је лепота занела и Љубоја, запо |
| /p> <p>— Не, вараш се.{S} Чуј ме.{S} По њој сам вазда ценио будућност своју.{S} Од како сам је |
| убрусе у колу запеваше песму, па се по њој стаде кретати леса играча.</p> <p>То бејаше прво ја |
| моја звезда гине, тамни.{S} А на супрот њој, ено погледај, мало даље на истоку звездано се јато |
| p>Туга деспотице Љубе чисто стаде.{S} У њој плану жар свеснога частољубља, и она лаганим али по |
| навачи планине и свих долова и урвина у њој бејаху одређени за њихове пратиоце.{S} Чувши после |
| не знао, да оно нит’ је кућа, нит’ је у њој људи, где гусле не гуде!{S} Ако си ти Богме без тог |
| е се чете повлачише југу ка Марици те у њој многи, тешко рањени, нађоше гроб свој.</p> <p>У том |
| у, па видевши ловачку торбу на дивану у њој, додаде: — Ово је ваљ’да сада неко оставио!</p> <p> |
| о се обавијаше око једног дрвета.{S} За њом се појавни Видосава.</p> <p>Мара, преплашена, лако |
| аза осветљену собу, у коју она уђе а за њом и Гојко.</p> <p>Рајко застаде на степеницама.{S} Је |
| .{S} Она се поче пети, а Гојко иђаше за њом.</p> <p>На степеницама, где се савијају око мраморн |
| а оставиш богату трпезу и госте наше за њом, па одлазиш узбуђен, узнемирен, да те после, пуна б |
| не звезде, пошао душом, оком, слухом за њом, ка њој, дигнувши руку управљену небу.</p> <p>— Гос |
| фимија, а друга њена сестра Мара.{S} Са њом иђаше погружена Видосава, која своје добре госпође |
| " /> и Драме доћи ће пропаст Сера, а са њом ће се и Цариград претворити у рушевине.</p> <p>— Ве |
| на стиже у Драму и Угљешина војска а са њом Угљеша, деспотица Љуба и војвода Богдан, човек у на |
| за руку Ану, Угљеша се окрете и пође са њом ка Љуби.{S} Тада пусти старицу па се са деспотицом |
| а узевши хлеб и со.</p> <p>За тим се са њом загрли, па се пољубише у лице, а кад је Угљеша са и |
| о своју војску у Скопљу, и кренуо се са њом преко деспотовине светле браће Дејановића.{S} Он ће |
| овских дела са грчког језика, или би са њом расправљао о старијим књижевницима и беседницима ви |
| </p> <pb n="112" /> <p>Из првих речи са њом сазнаде Гојко, да је она у служби и милости госпође |
| ита Амазонка.{S} Он пође у разговору са њом, а она га преведе преко малог уског моста, који је |
| , па се јави Ани.</p> <p>У разговору са њом Исаија помену, како је Властоје врло слаб.{S} Ана д |
| ад се склопише крвави вали Маричини над њом, један млади Турчин, који је стајао на обали одакле |
| оброг старца и да буде на вечерњи.{S} С њом пође — по њеној жељи — Мара и само један пратилац, |
| ке јуначке поношљивости, па зажеле да с њом прозбори.</p> <p>Повисока и крупна женска, с нечим |
| лаву а левом покри лице и очи своје, да њоме заустави сузе, које срце не штеђаше.{S} Ана држаше |
| у, — брзо изговори Гојко, показујући на њу.</p> <p>— Господе преблаги! — викну Исаија. — Боже!< |
| о милостив нашој доброј мајци.{S} Он је њу примио пре но што је могла чути црне гласе са тужног |
| слити и њему се надати.</p> <p>Гојко је њу разумео.{S} Али га је мучила неизвесност послова у Д |
| оцне! — настави Гојко — не спремисмо ни њу ни њега.</p> <p>— Твој стриц, монах Исаија! — рече Р |
| {S} Била је у шеснаестом лету, кад се у њу загледао Угљеша Мрњавчевић, па је и запросио.{S} Она |
| ије у ствари никад марио.{S} Тешко би у њу ступио, и да је остао у части, коју је до мало пре и |
| "104" /> не може победити, па су радо у њу ступали.{S} Тада је и он постао војник.{S} Прошао је |
| еменом времена знатно клонула, а војна, о којој очекиваху гласове свакога часа, држаше слабе жи |
| њаше јој се, да је наступио смак света, о коме се говори и верује.{S} Али кад Ана настави:</p> |
| боље ни Мрњавчевићи, Вукашин и Угљеша, о њима.{S} Између северних господара и Угљеше простирал |
| га због крстопољског догађаја — онаког, о каквом јој је испричао Тома — одлучи, да сече руку за |
| есарице Ане, о мудрости деспотице Љубе, о благости и доброти лепе рођаке дворске Маре.{S} Само |
| јихнином, о старим данима ћесарице Ане, о мудрости деспотице Љубе, о благости и доброти лепе ро |
| гов карактер.{S} У Драми су, разуме се, о њој разбирали и гледали да из напабирчених делића сас |
| } Говорило се о тузи у дому Војихнином, о старим данима ћесарице Ане, о мудрости деспотице Љубе |
| {S} Прегореваше и заборављаше прошлост, о којој је сама наглашавала Томи при његовом поласку у |
| есме о светом краљу и боју на Велбужду, о смрти војводе Момчила и о другим јуначким делима...</ |
| /p> <p>— Љубо, — рече јој он — ти знаш, о чему се мисли моје баве.{S} Ти знаш, како ми је тешко |
| јединства.{S} И то ти даје ведрине.{S} О, како сам се осетила срећном, кад си ономад рекао, да |
| азнавши да су они искрени пријатељи.{S} О старом је Властоју мислио, да га не ваља вређати зато |
| челенка и велико шарено перо нојево.{S} О бедрима му је висио широки палош са позлаћеним балчак |
| <p>— Војвода је Гојко и иначе зрео.{S} О њему постоје већ читаве приче по Крстопољу.{S} Ми мор |
| ти користан савезник, али — само ту.{S} О Лазару Хребељановићу и Вуку Бранковићу не смемо ни по |
| утовања? — упита Рајко Јелену.</p> <p>— О том не говори, — рече она.</p> <p>У том се са степени |
| то више рећи, али само додаде:</p> <p>— О, Видо... па загушена јецањем спусти своју главу нај В |
| војим плећима изнесемо цело бреме брига о пространој царевини.{S} Ми стојимо међу њима као јачи |
| оглавито водио о паду Дренопоља па онда о приликама, које је оставио њихов покојни господар Вој |
| већа.{S} Узнемирено очекиваше гласника о погибији Рајковој.{S} А кад виде, да га никако нема, |
| !{S} Цитро моја!{S} Синоћ си још певала о црним и плавим очима, а сутра може гавран пити очи мо |
| прича Видосави оно, што је и сама знала о Гојку у Крстопољу.</p> <pb n="73" /> <p>Видосава беја |
| </head> <pb n="55" /> <p>Мара је ћутала о томе немилом догађаЈу.{S} У души јој је било тешко, а |
| која јој је на свиленом гајтану висила о врату, пољуби је и даде Видосави, а ова је узе и брзо |
| <p>Тешко је рећи, шта је и како је Тома о себи мислио, нити је лако било завирити у његову душу |
| ст бацио Рајко причањем својих успомена о стрицу своме, чувеном војводи Момчилу.{S} Кад је једа |
| проценити, да ли је био охол из уверења о великој вредности својој или је охолошћу мислио да на |
| > <p>— Погребите га још пре сванућа, па о томе догађају ни речи!{S} Не треба узнемиривати светл |
| а:</p> <p>— Слушао сам од неких бродара о њима.{S} - За оца њеног рекоше да је пресвиско̑ од жа |
| у животу.</p> <p>Гојко заусти да запита о несуђеном заручнику њеном, ал’ се трже и сети да јој, |
| ш дом.{S} Овде нико ништа не сме за сад о томе знати, да не би глас допро до старог Властоја, к |
| м је и Тома Теологита имао већ свој суд о њима.</p> <p>Тешко је рећи, шта је и како је Тома о с |
| рини.</p> <p>Колико су год речи Гојкове о његовом старом оцу ожалостиле Мару, толико су је исто |
| и, како не треба судити пре, док се све о сваком не сазна.{S} На мах се одлучи, да нагласи Ани |
| уши ће ми бити лакше!</p> <p>— А шта је о твојим стрицем, сестро?{S} Зар ти се он не могаше наћ |
| е Љубоје показујући на застор — који је о зиду покривао шлем и оружје Гојково. — Узми, твоје је |
| знао од Ане, шта се догодило.{S} Чуо је о неверству Гојкову и задаћи Томина путовања у Крстопољ |
| то.</p> <p>Верна животиња размрска теме о тврдо стење, што обележава почетак каменитог брда и п |
| је Момчило баш размишљао у граду своме о томе, јаве му слуге да је у град доведено неко сумњив |
| ушалаца, који се стекоше, да чују песме о светом краљу и боју на Велбужду, о смрти војводе Момч |
| је Гојко, и на томе је њихово разбирање о уклањању Томином свршено.</p> <p>Међу тим Тома се зби |
| а високе обале без моста, размрскати се о стење или онесвеснути, лупивши о старе грмове.</p> <p |
| /> Јелена и Видосава, разговарајући се о војни, која је на прагу</p> <p>Јелена, говорећи с Вид |
| шла на погреб свога оца.{S} Говорило се о тузи у дому Војихнином, о старим данима ћесарице Ане, |
| Угљеша и војвода Богдан разговарају се о ратном походу своме.</p> <p>— Ми ћемо се још ноћас ов |
| ј.</p> <p>— А, збиља браћо, шта мислите о оном сну, што се прича? — упита један озбиљније.</p> |
| кама почеше разговоре и наставише приче о прошлим данима, лововима и ратним приликама.</p> <p>С |
| а ће деспотица са насладом читати приче о Александру Великом, — рече Исаија.</p> <p>— Читала са |
| еологита, Љубоје се повуче и размишљаше о немилим догађајима, што се у Крстопољу пред њим одигр |
| м, сестро мила! — И он јој онда причаше о Исаији, монаху манастира светог Претече у Меникејским |
| и понуду, а старац му задовољно причаше о своме познанству с покојним Властојем.</p> <p>— Видећ |
| Ево, отац Исаија ће нам казати што више о судбини дана, што долазе, — рече један.</p> <p>— А шт |
| тавио њихов покојни господар Војихна, и о деспотици Љуби, која је дошла на погреб свога оца.{S} |
| на Велбужду, о смрти војводе Момчила и о другим јуначким делима...</p> <p>— Певај, певај, синк |
| на свијање гнезда свога, а Љубоје је и о томе размишљао вазда а у последње доба и више, но што |
| ашљивац причаше све што се имало рећи и о граду и о посади у њему.{S} Ређаше им све, што у Гали |
| ичаше све што се имало рећи и о граду и о посади у њему.{S} Ређаше им све, што у Галипољу вреди |
| бацивши Гојка, који на мах клече, преби о стеновит шиљак, који се из воде издизао.</p> <p>Лабуд |
| ар Гојко.</p> <p>И док су једни причали о његовом доласку, дотле су други разносили глас, да је |
| ако, како смо и учинили.{S} У име мисли о јачини српској, која ће моћи дати отпора свакој најез |
| њене млађане душе.</p> <p>Али не мисли о њој само Гојко.{S} Њена је лепота занела и Љубоја, за |
| ао из логора, ипак до куће бејаше мисли о војни заменио другим мислима.</p> <p>— Те очи? — рече |
| почасти свога госта и да га боље увери о готовости одазвати се Угљешину позиву за општу војну |
| граду.</p> <p>Костадин стаде размишљати о сакупљању војске.</p> <p>У том стиже у Жегљигово и по |
| !{S} Тешко ми је, кад станем размишљати о судбини. <pb n="59" /> Имао сам брата Матију, који је |
| ставише гласнике, који ће га обавестити о њиховом одласку.</p> <p>У богатом манастирском млину |
| н, ако и ја своме деспоту узмогнем рећи о њима то, што од деспота чујем, — рече Тома притворним |
| ати се о стење или онесвеснути, лупивши о старе грмове.</p> <p>— Ако!</p> <p>Он само толико мис |
| хтела на чунићу прећи.</p> <p>Гојко јој о себи рече, ко је и одакле је, толико, колико су и дру |
| и, како га се тешко косну срца, што јој о сјају своје звезде не могаше ништа рећи.{S} Она је сл |
| у ове зидине.{S} Уђох да овде премишљам о ономе, кога овде — нађох —</p> <p>— Велможо! ја —</p> |
| .{S} Не треба ни једне речи да ти кажем о твоме поступању према њој.{S} Пазићеш увек да је, ост |
| </p> <p>На један пут стаде и лупи руком о руку:</p> <p>— Она је!</p> <p>Стојећи тако неколико т |
| коњима својим са лаком стрелом и тулом о рамену; ту је Тома Теологита, забринут да се данас не |
| с оштрим копљем и ножем у руци и штитом о левом рамену.</p> <pb n="161" /> <p>Тај страшни ратни |
| > <p>— Или још боље: не мора Лала-Шахин о томе ништа ни знати.{S} Ми ћемо свршити посао срећно |
| грчког језика, или би са њом расправљао о старијим књижевницима и беседницима византиским.</p> |
| n="111" /> <p>Сад више нико није сумњао о ратовању.{S} Гласници су летели из Жегљигова на све с |
| и с ума ни једног тренутка велику мисао о јединству и снази нашој на југу.</p> <p>— Мој се десп |
| и затворен, данас може размишљати дуго о своме неваљалству!</p> <pb n="72" /> <p>Ана бејаше не |
| p>Разговор се међу њима поглавито водио о паду Дренопоља па онда о приликама, које је оставио њ |
| е реке, посматрао њено ушће, и — мислио о Драми и својим милим у Драми.</p> <p>Враћајући се јед |
| p> <p>А то баш и мишљаху Исаија и Рајко о судбини човечјој!</p> </div> <div type="chapter" xml: |
| прилика Угљешу је у почетку обмањивало о величини његове душе и ширини његових погледа.</p> <p |
| Али је у толико лакше рећи, шта је Томо о другима мислио.</p> <p>Гојка је мало знао, али по Рај |
| {S} Одмах ваља настати.{S} А зна ли што о томе отац Гојков, Властоје?</p> <p>— Ништа! -— рече В |
| орске Маре.{S} Само су избегавали говор о новом заповеднику драмске војске, Томи Теологити. <pb |
| тановницима, које с мора гусари на глас о смрти ћесара Војихне почеше узнемиравати.{S} Пут је в |
| бројних пастира.</p> <p>Ни страшан глас о паду Дренопоља није зауставио напредовање тих градова |
| ик, син — роб.{S} А шта говори прошлост о њима?{S} Неће то бити зла намера Гојкова већ мало већ |
| говор, којим је очевидно уверавао вођу о нечему важном, вођа махну руком својима, да одседну, |
| ркутање доброг кипарског вина, нагађају о приликама у Крстопољу, важној тачки према острву Тасу |
| че прекидајући на махове, причати Гојку о својој љуби а његовој мајци, која је рано умрла и кој |
| аш у часовима, кад се одушевљавао мишљу о потпуном изгнанству турском у Азију и кад је страхова |
| смо једини, који се одушевљавасмо мишљу о одржању оне снаге, коју овде на југу затекосмо.{S} Шт |
| ан ратник, у почетку се обрадовао гласу о скупљању војске.{S} Али кад се војсковође из поједини |
| кад се властела међу собом разговараху о тешким данима.{S} Али се ипак сну не подају.</p> <p>Б |
| топољу, док Љубоје не обавести ћесарицу о свему.</p> <p>Али то не потраја дуго.</p> <p>После не |
| иховога дома.{S} Никад и ништа не могах о њима дознати, а већ у Галипоље се није више могло ни |
| иже баш онда, кад се у граду поведе реч о њему и његовом задоцњењу, и ако је било жупа удаљениј |
| Тому.</p> <p>Још један пут је повео реч о Томину уклањању.</p> <p>— Њега би ваљало смаћи, — реч |
| више призивао, друге избегавао.</p> <p>О њему се није првих дана говорило, и ако је његов дола |
| Галипоља.</p> <p>Пловдин је био још као оаза у пустињи заостао у рукама бугарским, захваљујући |
| је киша са неба већ земље, киша, што је оба коњица готово у исти мах дигоше јурећи преко распли |
| ио као поклисар на двор мога поочима, и оба се пута дуже задржавао.{S} Ја сам мислила, да је мо |
| погодбе су мира за њ повољне.{S} Нудимо обавезу да на његове земље нећемо нападати па ни на зем |
| кратко време у Крстопољу, док Љубоје не обавести ћесарицу о свему.</p> <p>Али то не потраја дуг |
| з њега, а оставише гласнике, који ће га обавестити о њиховом одласку.</p> <p>У богатом манастир |
| опширна причања.{S} Обојица се потпуно обавестише.</p> <p>За тим се братски куцнуше пехарима.< |
| елена чисто задрхта.{S} Знала је већ из обавештавања с Рајком, да је Тома узрок њене онолике ту |
| питањима и одговорима настаде узајамно обавештавање.</p> <p>— Теби, дакле, имам да захвалим, б |
| нут.</p> <p>Анђео гледаше Тому, тражећи обавештења.</p> <p>— Видиш, — рече му Тома. — Не сме па |
| а изиђе иза густе вреже бршљана, што се обавијаше око једног дрвета.{S} За њом се појавни Видос |
| аосталим старцима стајаху покрај пута с обадве стране.</p> <p>Кад Угљеша би поред деспотице, кл |
| ија код Перитеориона, града недалеко од обала Белог Мора.{S} У очи самог боја дошао је у стан М |
| ког.{S} Обилазио је и околину, лутао по обалама жегљиговске реке, посматрао њено ушће, и — мисл |
| Драми.</p> <p>Враћајући се једном поред обале речне, Гојко срете једну женску, која је хтела у |
| ћи с коњем у провалију, наићи на високе обале без моста, размрскати се о стење или онесвеснути, |
| > катуна Дејановићевих младом ратнику с обале Орфанскога Залива.</p> <p>Па онда узима и са̑м те |
| му је Властоје једном код Крстопоља на обали Белог Мора спасао живот од морских гусара.{S} Кру |
| е јунака, кога самртно рањена посече на обали узевши му остатак оштрога мача.{S} Али се жртва н |
| , један млади Турчин, који је стајао на обали одакле се жртва и предала Марици, узе загледати н |
| Сер, дохватило кратке равнице на левој обали реке Мутнице.</p> <p>Кад грану зора и они стигоше |
| </p> <p>— Завидим мору, које запљускује обалу на којој се он одмара, ко што завидим и неранџи, |
| лазио омање тврђаве прелазећи и на леву обалу Месте ближе граници, Тома Теологита бејаше удвоји |
| моста, што је на јужном путу за морску обалу и Крстопољ, била је стара нека црквица, посвећена |
| у тврдим и богатим градовима, на морску обалу наслоњене, деспотовине Угљешине.</p> <p>И ако се |
| >Ту га, на положеном деблу једног скоро обаљеног храста, затече и Тома.</p> <p>— А зар ти, војв |
| у помисли, да деспотицу Љубу непрестано обасипа хвалом, услужношћу која не би ломила његове инт |
| клоне и дарове особито издашном милошћу обасипа пресвети храм светог Прокопа у Драми, дајући му |
| Мој се деспот неће покајати, што ме је обасуо милошћу, — рече Тома.</p> <p>— Драма је — продуж |
| ом јату моју звезду? — упита деспотицу, обгрливши јој стас левом руком а десну пруживши једној |
| у.{S} Отац узе његову леву руку у своје обе, па, гладећи је, упита га:</p> <p>— А девојка, синк |
| небесном своду, па онда спусти главу у обе шаке од руку, које бејаше подлактио на колена.</p> |
| ради.{S} Међу њима је био пролаз, те су обе биле у вези.</p> <p>Старац уђе у предњи отворени де |
| ужног разбојишта.</p> <pb n="185" /> <p>Обе се прекрстише и полугласно додадоше:{S} Мир и покој |
| вотиња размрска теме о тврдо стење, што обележава почетак каменитог брда и паде мртва.</p> <p>Б |
| а тужно посматраше — жалосну врбу, лако обележену на ђерђеву у место маленог крина, који је у п |
| де читати Угљешину повељу.</p> <p>Да би обележио и у трајнијем спомену сачувао свечаност походе |
| раћо, страшно ли је морало бити, кад је обест агарјанска пала у домове верних!{S} Исекли су, шт |
| саде налазили свој гроб у Томи, који је обећавао и — варајући ћутао</p> <p>А турски се гвоздени |
| ином, а мало за тим отишао је и Исаија, обећавши да ће чешће походити деспотицу, која ће у Драм |
| S} Али је дошло време кад Рајко мора да обиђе Трилис.</p> <p>Кад је сутра дан по њиховом одласк |
| оје добре госпође, а ја имам само да га обиђем, јер се госпођа спрема да ових дана изиђе овамо |
| ти њихове.</p> <p>Колико пута наиђоше и обиђоше смрт ?</p> <p>Толико, колико пута коњи крочише |
| ону исту врбу, где ти мене веза!</p> <p>Обиђоше клупу.</p> <p>— Разумеш ли, а? — говораше стара |
| падајући у тежу болест.{S} Монах Исаија обилажаше чешће драмску господу, а Ана је још непрестан |
| ојничкој кренуо на источна крајишта.{S} Обилазећи крајишнике и целу источну границу, он се наро |
| је један пут Мара сама у градском врту обилазила цветне садове, који бејаху од студени клонули |
| еко од самог главног окна рудничког.{S} Обилазио је и околину, лутао по обалама жегљиговске рек |
| е, на послетку, и као врховна поглавица обилазио потчињену му Драму и њену област.</p> <p>Ћесар |
| ме док се Угљеша бавио у Драми и док је обилазио омање тврђаве прелазећи и на леву обалу Месте |
| посао с времена на време, кад је ваљало обилазити велико манастирско имање, даровано многим цар |
| на излажаху из града, <pb n="138" /> те обилазише војску, и још се ни један пут не вратише у гр |
| азни дани минулог живота његовог добише обилате накнаде.{S} И он поче по ново веровати у тиху с |
| то травни пашњаци по висоравнима бејаху обилати храном за благо многобројних пастира.</p> <p>Ни |
| у виде последњи преступ свој у највећем обиму.</p> <p>Бејаше му јасно.</p> <p>Траже га разорена |
| ебла и утврдили главне делове скромнога обиталишта, које су после изводили у мање преграде, пок |
| ће, надам се, сву пажњу своју посветити обитељи својој, те ћеш у толико слободнији бити у своји |
| знаке таштине земаљске, — дадох светој обитељи; дадох Јелени, да њиме вида раме храбрих ратник |
| отица Љуба није ишла са ловцима само из обичаја да се увелича друштво, већ је и сама била страс |
| сто бејаше мило, што их не победи какав обичан ратник, па радо навалише на онога, да и њима пов |
| у неку воду.{S} Кад тамо, а оно није то обична вода већ неко море, по њему свуда сама пена ал’ |
| расио.</p> <p>Са свим незнатног рода из обичне куће цариградске, доживео је да у пуној снази св |
| је и тим био потпуно задовољан, јер је обично бивало, да у области наступи неред и расуло, чим |
| му — тебе и твоју срећу.</p> <p>Мара се обично на таке и сличне речи зарумени, очи јој погледај |
| расправљаху трећи.</p> <p>И на томе се обично свршивало.</p> <p>Међу тим је и Тома Теологита и |
| ами је за то доба било мирно и прилично обично.{S} Стари је Властоје непрестано лежао час опора |
| падала низ леђа — одиста и не личаше на обичну ни властеоску ни нижега реда женску.</p> <p>А и |
| о свечаност походе својој ташти, Угљеша објављиваше, да Ану утврђује у господству, које јој при |
| ad> <p>Рајко се сети, да, мож’да, труба објављује Гојков повратак.</p> <pb n="124" /> <p>— Тако |
| очи, јер јој се учини да чује рог, који објављује Угљешин долазак.{S} И у томе се не превари.{S |
| сам се на облаку дуго, дуго, док ти се облак као провали или развуче, не знам ни ја, па ме исп |
| засија у пуној светлости, изишавши иза облака.</p> <p>— Тако се вама рађа нови живот! — додаде |
| анатичног дервиша.</p> <p>Месец зађе за облаке, а правоверни чуше клетву и задрхташе од страха. |
| е је било већ зашло, а ветар је нагонио облаке, који су се скупљали на небу.{S} Изгледало је, д |
| сна, па га тумачи.{S} Љушкао сам се на облаку дуго, дуго, док ти се облак као провали или разв |
| војска, па кад би далеко у магли или у облаку од прашине разабрала, да је војска, која несумњи |
| ца забавних Мара опази како се далеко у облаку више њих вије нека грдно велика орлушина, па је |
| пак се она врло мало мешала у управљање обласним и државним пословима.{S} А кад је добила женск |
| тупи неред и расуло, чим нестане правог обласног старешине.{S} И ако је знао, да је овом уздржа |
| а, да Драма до скора бејаше као засебна област.{S} Стари је Војихна и очи склопио, не хотећи ни |
| дано вршио своју дужност.{S} Драмска је област на граници, а Драма је предстража Серу.{S} У Дра |
| вица обилазио потчињену му Драму и њену област.</p> <p>Ћесарица Ана изишла је са свитом својом |
| према Крстопољ, да се +оцепи од драмске области, па да га преда гусарима.</p> <p>— То није могу |
| ђоше до источних граница његове драмске области.{S} Сад је ваљало да га у ратничким пословима з |
| есто за заповедника војске целе драмске области наименова војводу Гојка, а Тому позва да се нађ |
| е и бујније...</p> <p>Војска из драмске области бејаше готово сва прикупљена, а од важнијих вођ |
| д још тој војсци дода јунаке из драмске области, у коју се много надао, онда се осећао срећнији |
| те.{S} А и сам гранични положај драмске области доста је учинио, да се ново стање без поговора |
| Једини искрени пријатељ мој у драмској области данас је велможа Тома ! — Видосава се сети Маре |
| некој кућици близу пута за Солун а ван области мога поочима.{S} Код мене је био тај туђин.{S} |
| n="101" /> <p>Недалеко од Радовишта а у области горње Струмице у деспотовини браће Дејановића б |
| о задовољан, јер је обично бивало, да у области наступи неред и расуло, чим нестане правог обла |
| /p> <p>Кад се осетио довољно заштићен у области турског царства, Тома успори бежање, па се чешћ |
| ко је знао, да је овом уздржаном реду у области драмској више припомогла сама личност Анина, ко |
| е, где се после дужег лутања по српским областима на послетку скрасио.</p> <p>Са свим незнатног |
| Погледао је, с које се стране гомилају облаци, па је био безбрижан, Мрак се брзо спустио, а ка |
| —</p> <p>— А ја ћу ти слати поздраве по облацима, ветру, уздаху, но лакој тици, сунцу и светлим |
| {S} А ако си после тога дочекао мутан и облачан дан, који је однео собом и твоје добро располож |
| ове среће не би било, мишљаше, никаквог облачка.</p> <p>На скоро после његовог доласка вратио с |
| ве крајеве, ја сам узео управу над овом облашћу у своје руке, независно од царице Јелене.{S} Шт |
| и тебе.{S} Не, не, све је то варка ока, обмана.{S} Немој веровати звездарским тумачењима, јер с |
| а слуга кад сазна да је господар мож’да обманут.</p> <pb n="80" /> <p>— Гојко, ми морамо отворе |
| Ужасно! —викну он. — Ја сам био потпуно обманут. — Сада верујем да је туђинчев посао и моје име |
| не државних прилика Угљешу је у почетку обмањивало о величини његове душе и ширини његових погл |
| е нико знао, јер је Љубоје и самог себе обмањивао уверавањем, да је то тек само пошалица срца.{ |
| а је већ попустила али се вихор снажи и обнавља.</p> <p>И киша стаде, а он се разузда.</p> <p>Х |
| средини бојног поља све већом жестином обнављаше.</p> <p>Војске се измешаше, ломећи копља и кр |
| једном.</p> <p>Ветар духну и суво лишће обнаженог дрвећа позне јесени зашушта, разлетајући се д |
| уден, што наступа, и вихор, што хита да обнажи лисно дрво, не могу замрзнути љубав моју!</p> <p |
| ада одважно за звездом судбине своје! — обнови Угљеша разговор после неког ћутања.</p> <p>— Бор |
| о поздрави, па, пијући и певајући, опет обнови коло.</p> <p>Ана затражи Мару, да и она с њима и |
| ешће у тим крвавим догађајима, Рајку се обновила у сећању слика некога Византинца, који је као |
| еним лептирком.</p> <p>Старом се Исаији обновише у памети слике детињства и младости, а томе бе |
| к на очи, прикупи дизгине Лабуду, па га ободе.{S} Лабуд силно фркну, скочи па се као стрела вин |
| прекором ожалошћен писну стегоноша, па ободе коња и западе у најљућу сечу.</p> <p>- За њим! — |
| вери ми се, — рече Тома, смешећи се, па ободе коња.</p> <p>Љубоје се пожури, да не изостане за |
| ушки и отворено:</p> <p>— С Богом! — па ободе коња.</p> <p>Гојко једва стиже да махне руком, па |
| е с пута па дохвативши се више простора ободе чилога коња свог.{S} Земља затутњи, суво лишће по |
| ише право пољем, кад један од пратилаца ободе коња и приђе Богдану.</p> <p>— Војводо, сумње нем |
| ати знаке српској војсци.</p> <p>Угљеша ободе коња, и он као стрела полете кроз ноћну тмину.{S} |
| , куда му ваља полетети кад га господар ободе.</p> <p>— Не умаче нам више! — грмну нечији глас. |
| ного заостали, — рече старац, и обојица ободоше коњиће.</p> <p>На утоку великог планинског пото |
| је тек у бледом сећању.</p> <p>Обојица ободоше коње.</p> <p>Бегунац окрену коња и прескочи пот |
| ицом нашао за најбоље.</p> <p>Ућуташе и ободоше коње.</p> <p>Ваљало им је пуних десет часова ја |
| ејаху будни само још Рајко и Исаија.{S} Обојица ћутаху и гледаху у пламен, који се поступно гас |
| Међу њима настадоше опширна причања.{S} Обојица се потпуно обавестише.</p> <p>За тим се братски |
| је махну руком и старешина се удали.{S} Обојица ћутаху.{S} Гојко је оштро гледао Љубоја, коме н |
| ко је дугачак мост.</p> <p>То знају сад обојица.</p> <p>Коњи сустају ал’ се напрежу.</p> <p>Даљ |
| р смо. много заостали, — рече старац, и обојица ободоше коњиће.</p> <p>На утоку великог планинс |
| .</p> <p>— Добро, хајдемо.</p> <p>И они обојица пођоше, а после неког заобилажења и стигоше там |
| Оно ће помоћи.{S} Ходи са мном!</p> <p>Обојица сиђоше низ велике камене степенице, које се сја |
| гов намерник неки млади војвода.</p> <p>Обојица ћутаху подуже, док старац, на послетку, прекиде |
| Гониоцу је тек у бледом сећању.</p> <p>Обојица ободоше коње.</p> <p>Бегунац окрену коња и прес |
| несе гласе, којима се Угљеша ни мало не обрадова.</p> <p>Дуго је сам размишљао, па онда зовну д |
| " /> <p>Њихов га долазак изненади али и обрадова, па и не запази како се Љубоје чисто устезаше |
| то није право.</p> <p>Гојко се необично обрадова таком њеном говору, замоли је, а она поче :</p |
| после толиких неприлика у дугом времену обрадова.{S} Радовала му се као дете што жељно пружа ру |
| <p>Гласи, које је Гојко донео деспоту, обрадовали су све у Серу.{S} Деспот је братски загрлио |
| > <p>Свргнуће Томино и узвишење Гојково обрадовало је све и свакога у граду, ал' никога више од |
| њиховом одласку дошао Тома, искрено се обрадовао рашчишћеним приликама, какве је у Драми затек |
| p>Опробан и срећан ратник, у почетку се обрадовао гласу о скупљању војске.{S} Али кад се војско |
| али не бејаше никога, који се у почетку обрадовао његовом доласку.</p> <p>— Туђин је, — рекоше |
| и без боја заузети.</p> <p>Сви се јако обрадоваше, глас пролете као муња кроз град и подграђе, |
| ка животу, кад развесељаваш душу моју, обрадуј и срце моје, и благослови свога <pb n="92" /> с |
| ћ српској сили, радосно би се журила да обрадује свога војна.{S} А тада је опет излазила с Угље |
| а опрезно тражио Мару и Видосаву, да их обрадује, дотле је Тома већ био добио заповест, да одма |
| ца.</p> <p>— Бог ми је дао срећу, да те обрадујем, добри оче!{S} Позвах те преко гласника из Се |
| <p>— Опростите, али не долазимо да вас обрадујемо, — рече деспотица. — Храбри бранилац и запов |
| — пита један, који се спрема да осветла образ себи и својима у скакању.</p> <p>— Теби из Кукуша |
| е сузе и једна се скотрља па јој овлажи образ и паде на руку.{S} Она се трже, па брзо, да је ко |
| које се као крупан бисер скотрљаше низ образе.{S} Она их није крила, а оне, необрисане, сијаху |
| ше још јачом светлошћу, а румен му поли образе.{S} Познао је — атонског пустињака...</p> <miles |
| клецну нога, срце му убрза, крв јурну У образе, и он, не могући прикрити ненадну узбуђеност, го |
| есарица Ана била је племенита госпођа и образована женска, која је знала схватити озбиљност при |
| простих напасти! — викаше старац, па се обрати убијеноме:</p> <p>— Нисам мислио, да тако брзо с |
| аше једино у српску помоћ.{S} Зато се и обрати српској страни.{S} Посада се јуначки држала неко |
| уке његове маши Мара, а он јој се благо обрати.{S} После тога се поздрави са војводама, који га |
| то.{S} Ми не знамо, — неколицина се њих обратише Исаији.</p> <p>— То није било тако давно.{S} Т |
| рзо, да је ко не затече, <pb n="147" /> обриса сузне очи, и труђаше се, да буде веселија...{S} |
| очи му бејаху влажне.{S} Он диже руку и обриса — сузе.</p> <p>Уздахну, па се окрете на страну, |
| да, кад Јевренос-бег нареди, да се коњи обрну натраг</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
| ко волиш, копај гроб онде више, на оном обронку.{S} Поздрави све — ах — све — и деспотицу, и ка |
| висока, тешка и од црвене коже израђена обућа казује, да је ноћник велико лице у земљи.{S} Снаж |
| знати незнани ноћник, јер је тек у пола обучен и ако је, очевидно, толико приправан, да би мога |
| ачким; ту деспотица Љуба и лепа Мара на обученим коњима својим са лаком стрелом и тулом о рамен |
| а о врату, пољуби је и даде Видосави, а ова је узе и брзо изиђе.</p> <p>То је било једнога дана |
| ац, па се несвесно занесе.</p> <p>А сва ова ломљава вођаше се на крајњој десној страни густе ле |
| ога коња.</p> <p>— И јесам путник, кога ова киша натера да сврати мало до тебе.{S} Из даље сам |
| да се сећају како им је причано, да је ова црквица управо метропола новије драмске цркве.{S} Д |
| љу.{S} Она је све светлија, у колико је ова блеђа.{S} Слутио сам, ал’ од како је пре три месеца |
| омекша:</p> <p>— Истина је.{S} Нек мине ова ноћ, а кад сутра сунце гране наћи ће наше мисли у ј |
| отече.{S} Испричала је све Видосави, и ова се не могаше уздржати:</p> <p>— Јадно дете! — уздах |
| рекавши:</p> <p>— Сад једну грчку.{S} И ова је била грчка, ал’ војвода Богдан хоће да му је пев |
| са њим а под Божјим благословом.</p> <p>Ова се војска у гомилама или дугачким редовима пешке ст |
| им преплетом између два повећа коца.{S} Овај део не бејаше покривен.{S} Из њега се улазило у др |
| како се бејаше упутио даље на запад.{S} Овај други хитац не промаши, и орао вијући се у ковитла |
| Тому очима, па за се прошапта:</p> <p>— Овај туђин има очи за лепоту ове девојке!</p> </div> <d |
| па силом савлађујући се, рече:</p> <p>— Овај нам лист шаље природа, да нас опомене на пролазнос |
| ма причао своме необичном ученику.{S} А овај је природном отвореношћу и искреношћу својом веров |
| p>— Ја сам била, мила Маро, издајица за овај мах, — радосно се пожури Видосава.</p> <p>— Ходите |
| раћи и век.</p> <p>А куда ли прођоше за овај добар сахат времена?{S} Да ли иду пољем? ил’ гором |
| ек шалим!{S} Судбина ми је, видим, дала овај дан, да буде до краја мој! — топлином прекипеле ст |
| а упита Видосаву;</p> <p>— Како се зове овај војвода!</p> <p>— То је тај туђин, велможа Тома Те |
| зато баш и хоће да се пред вама покаже овај са катуна више Радовишта.{S} Њега је вила, кад још |
| <pb n="67" /> <p>— Хе, хе! — смејаше се овај сатанским смехом — ја сам свуда, где знам да ћу ти |
| се силно Дренопоље а у исто доба остави овај свет његова десна рука, отац његове верне љубе, ће |
| загрли Љубоја.</p> <p>— Ћефалијо, носи овај преломљен мач краљевом Марку и реци, да жртве одош |
| даду одушке изазваним мислима својим у оваким приликама почеше разговоре и наставише приче о п |
| дете бејаше, у планини задојила, па му, овако малом, дала снаге за четири друга.{S} Он то крије |
| о у части, коју је до мало пре имао.{S} Овако — никако.</p> <p>Он овде више неће остати.{S} Иде |
| у дужности било.{S} А овако —</p> <p>— Овако си урадио, како је требало.{S} Оставио си, да се |
| пустио, што ми је у дужности било.{S} А овако —</p> <p>— Овако си урадио, како је требало.{S} О |
| а живео добри старац Исаија, кад нам је овако добро винце припремио!</p> <p>— Живео!</p> <p>И в |
| Како? — питаше зачуђено Ана.</p> <p>— И овако је ишло тешко, а онако би било немогућно.{S} Плод |
| за то убиство.{S} Да тако буде, поступи овако: онда, кад погине Гојко, нека други твоји људи на |
| .{S} Толико сам ти се пута хтела јавити овако исто на овом месту и у ово доба, али сам се опет |
| већа сада готово опустела каменита кула овалнога изгледа.</p> <p>Дворанин уведе Мару у доњи део |
| и војник и видар и трговац и бродар.{S} Овамо чешће долазим.{S} Каква срећа што случајно дођох, |
| до ! — увређен стегоноша рече.</p> <p>— Овамо долазе само јунаци! — додаде Богдан.</p> <p>— С Б |
| и кренуше рано из јутра за Драму, а кад овамо стигоше, наиђоше на још хладније и затегнутије пр |
| ер се госпођа спрема да ових дана изиђе овамо на летовање.{S} Ако ти није зазорно, пођи са мном |
| поведа.{S} Одмах ћу наредити, нека дође овамо.{S} Нека оцу буде само син, а мени ће за тим одго |
| > <p>— Извините, кнегињице, али мене је овамо пуки случај нанео.</p> <p>Мара не могаше ни једне |
| к град.{S} Он је бранио прелаз из Азије овамо, па је у свако доба могао бродове задржати и прек |
| и се други...</p> <p>— Ал’ гусле, гусле овамо! — у веселој дружби једној довикује један.</p> <p |
| .</p> <p>Оставила сам југ и склонила се овамо, ал’ сва моја разбирања бише у залуд...</p> <p>Је |
| , кад изиђу у лов.</p> <p>— А свраћа се овамо? — упита Мара, улазећи у собу, па видевши ловачку |
| у, који преко мора, нашег мора, прелази овамо!"</p> <p>Тако ми је отац, потресен, реко, кад смо |
| н ће се одмах, чим се ослободи, кренути овамо.{S} Али он не треба да стигне у Драму никад.{S} Р |
| оћног деспота.{S} Он ће ових дана стићи овамо са свом својом војском, а кад прими и наше јунаке |
| новића.{S} Баш кад је Марко мислио поћи овамо — тако јавља краљ нашем деспоту, а он нама — напа |
| ћефалијо, под храстом, па онда за тобом овамо.{S} Он за тобом — ја за њим.</p> <p>— То је много |
| а османског, који је главу своју пренео овамо а телом и репом по Азији тражи плена још.{S} Дана |
| х разлога.{S} Оно, што је Тому и довело овамо, то га и сада јоште одржава!</p> <p>После тога је |
| преко гласника из Сера, да одмах дођеш овамо, ал’ ти не рекох, да ти водим — твоју синовицу Је |
| а за њ дођем баш кад треба!{S} Велможо, овде може бити свему крај!</p> <p>— Не, настао је тек п |
| гљеши.{S} Реци, да си га овде сахранио, овде испод ове жалосне врбе или ми, ако волиш, копај гр |
| <p>Кад се Гојко вратио с Јеленом у Сер, овде је већ било отпочето купљење војске, која се и даљ |
| дица има великих заслуга за наш дом.{S} Овде нико ништа не сме за сад о томе знати, да не би гл |
| етли деспоте! — одговори Љуба.</p> <p>— Овде на кули мотриљи? у ово доба?</p> <p>— Свуда и увек |
| заклоњеној врежама од купине.</p> <p>— Овде је и ушао у врт, —- показиваше старац, кад дођоше |
| — где је најбоља војска моја?</p> <p>— Овде је, деспоте; опасали су непробојни зид од својих г |
| слугу деспоту Угљеши.{S} Реци, да си га овде сахранио, овде испод ове жалосне врбе или ми, ако |
| S} Уђох да овде премишљам о ономе, кога овде — нађох —</p> <p>— Велможо! ја —</p> <p>— Не, кнег |
| лијих сунчаних зракова, причај тамо, да овде има једно срце, коме би на сјају једних очију и то |
| ме наићи, уђох у ове зидине.{S} Уђох да овде премишљам о ономе, кога овде — нађох —</p> <p>— Ве |
| ла из северних крајева па се и задржала овде.{S} Они су били лични чувари Угљешини, који их је |
| посматраху војску, — колико ли има вера овде?</p> <p>— Колико ? — одговори други, — све је то ј |
| м предсобљем.</p> <p>— Станује ли когод овде ? — упита Мара дворанина.</p> <p>— Нико.{S} Само с |
| де стари замак, подигнут у доба, кад је овде била међа гранична.</p> <p>— Води ме тамо, — рече |
| о севаше очима:</p> <p>— Каква срећа те овде оставих свој ловачки прибор, да за њ дођем баш кад |
| Знао сам — рече после поздрава — да сте овде, па дођох да се опростим.{S} Сунце већ косо бије с |
| <p>— Живео војвода!</p> <p>Ал’ Турци и овде одговорише фанатично:</p> <p>— Алах, ил-Алах!...</ |
| горској, да поврати ред.</p> <p>Турци и овде вешто и одлучно нападоше.</p> <p>— Војводо, ти се |
| ој руке.</p> <p>— Деспотице, од куда ти овде и у ово доба? — рече јој, држећи је за руку.</p> < |
| запад од Крстопоља.</p> <p>— Од куда ти овде, Анђеле? — изненади се Тома.</p> <pb n="67" /> <p> |
| вник његов.</p> <p>Вреди ли више остати овде?{S} Не, ни у ком случају не!{S} Он је пажљиво сиса |
| p>— Ако буде деспотица, кажи јој да сам овде, — рече Мара и старац се удали.</p> <p>Мара приђе |
| да те после, пуна бриге за тобом, нађем овде као и сада.{S} Деспоте, Угљеша!{S} Има неко доба, |
| пре имао.{S} Овако — никако.</p> <p>Он овде више неће остати.{S} Иде, ал’ куда?</p> <p>Да Виза |
| и највишу лествицу части, коју је могао овде имати.{S} Одатле се само могао спуштати на ниже.{S |
| ју честитост.</p> <pb n="1" /> <p>— Ево овде је то било, — показиваше старац — а зликовац је хт |
| авист — љубав неодољива!</p> <p>— И ево овде, у осами ових гора, ближе једином господу Богу, ку |
| е није тежак државни посао позвао ноћас овде.{S} Зато дођох.</p> <p>Он је значајно погледа, а о |
| ду своме.</p> <p>— Ми ћемо се још ноћас овде одморити, па ћемо сутра поћи на Дренопоље, — вели |
| љавасмо мишљу о одржању оне снаге, коју овде на југу затекосмо.{S} Шта је даље било, познато ти |
| <p>— Бићеш ми и кад —</p> <p>— Не будеш овде.{S} Не брини.</p> <p>— Хвала ти!</p> <p>Стискоше ј |
| ћи везанога.</p> <p>— Ко си ти? шта ћеш овде? — оштро питаше Рајко овога.</p> <p>Он само стењаш |
| нутак је ту.</p> <p>За неки дан смо још овде, а после полазимо у име Божје! -</p> <p>— Живео !— |
| а ће моћи дати отпора свакој најезди на ове крајеве, ја сам узео управу над овом облашћу у свој |
| p> <p>— Нека га господ уклони далеко од ове куће, од нас и свих честитих, — одговори Јелена.</p |
| еци, да си га овде сахранио, овде испод ове жалосне врбе или ми, ако волиш, копај гроб онде виш |
| рвав носао, страшан и кобан.{S} А ти се ове војне не плашиш.{S} Ти си уверен да се крв мора про |
| моје живовање не може се замислити без ове моје миле цитре.{S} Кад сам љубио, она је љубав сла |
| старим монахом.</p> <p>Противно мирноћи ове двојице стајала је снага Рајка и Љубоја, честитих ј |
| у крв <pb n="175" /> своју!{S} Ја волим ове људе.{S} Ја ценим војводу Богдана.{S} А он је, мож’ |
| д ловаца, који могу на ме наићи, уђох у ове зидине.{S} Уђох да овде премишљам о ономе, кога овд |
| :</p> <p>— Овај туђин има очи за лепоту ове девојке!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
| лах, ил-Алах!- ваљало се из даљине, али ови, који се стекоше у средини логора, главом платише с |
| сила не може мерити с нашом снагом.{S} Овим се витезима нико одупрети не може.{S} А кад се пос |
| и Ани још крваво-модру белегу:</p> <p>— Овим ме је даривао ваш некада вам веран слуга, војвода |
| е не стигох, а поуздано држах, да ћу га овим путем, куда и ви дођосте, стићи, — говораше Рајко. |
| удо — туђин је, па га и не боли срце за овим народом, — рече Исаија.</p> <p>— Ја сам одмах све |
| е.</p> <p>И први разлози попустише пред овим другим.</p> <p>Љубоје зовну старешину градске стра |
| бојном и љубавничком пољу ?{S} Не!{S} У овим је крајевима један још господар, коме он није служ |
| оженити и бити ћесар у Драми.{S} Има у овим земљама и злата и блага свакојака, и вина и понуде |
| ши старац — хоћу ли и сада, ма да сам у овим годинама, што год вредети на бојном пољу.</p> <p>— |
| је играчка за забаву у овом граду, међу овим дивљим створовима.</p> <p>Тако је кадшто мислио То |
| да га обиђем, јер се госпођа спрема да ових дана изиђе овамо на летовање.{S} Ако ти није зазор |
| клин у јединство српске отпорне моћи са ових страна, није ли пред снажном одлуком и гвозденом в |
| љати.{S} Они су нам већи непријатељи од ових, ради којих се и договарамо.{S} Мој Угљеша, кад не |
| од светлога и моћног деспота.{S} Он ће ових дана стићи овамо са свом својом војском, а кад при |
| ни деспоте.{S} Не бих се ногом макао из ових тврдих зидина, кад не бих веровао у успех посла, к |
| м витезу једном.{S} Тај је витез био из ових северних крајева, али је — причаше — поље његових |
| неодољива!</p> <p>— И ево овде, у осами ових гора, ближе једином господу Богу, кунем се, да дру |
| војске има врло мало.{S} Силан је страх овладао у Дренопољу, од кад се чуло, да је судар са маћ |
| блисташе сузе и једна се скотрља па јој овлажи образ и паде на руку.{S} Она се трже, па брзо, д |
| е гомиле оно оздо, које киша није много овлажила, па устаде и упути се на поље, одакле је по но |
| Богдану.</p> <p>— Војводо, сумње нема, ово је мач каквог нашег велможе.{S} Нађох га ту код мос |
| , рече:</p> <p>— Сумње нема, кнегињице, ово је Фаталан сусрет.{S} Уклонио сам се из друштва да |
| али — ти ми више нећеш требати!{S} Ево, ово, што ногама газим, без сумње је мач каквог погинуло |
| о, дакле, ви у планини чувате стадо?{S} Ово вам је у помоћи! — нашали се један, куцкајући чутур |
| овачку торбу на дивану у њој, додаде: — Ово је ваљ’да сада неко оставио!</p> <p>Са уског прозор |
| Није наше вино тако.{S} Мало је боље, а ово је из Пловдина од лозе пловдинке.{S} Наточих кад се |
| до себе.</p> <p>— Најважнији догађај за ово доба бејаше, што ја престадох бити што сам пре био: |
| p> <p>Чешће је и дању и ноћу излазио на ово место.{S} Губио је своје погледе преко границе сусе |
| лаву, и рече Томи:</p> <p>— Теби је све ово познато боље него другима.{S} Зато и назначих тебе |
| а не би смео угазити у војну, а да буде ово што је.{S} Али ми је он за неко време био потребан |
| расположено, јер им скоро свима бејаше ово први лов од летос, од смрти Војихнине.</p> <p>Угљеш |
| Љуба.</p> <p>— Овде на кули мотриљи? у ово доба?</p> <p>— Свуда и увек, где и кад ти.{S} Срдиш |
| /p> <p>— Деспотице, од куда ти овде и у ово доба? — рече јој, држећи је за руку.</p> <p>— Дођох |
| ела јавити овако исто на овом месту и у ово доба, али сам се опет уздржала.{S} Сада не могах ви |
| своју руку на њено раме:</p> <p>— Али у ово доба? — понови још блаже своје питање.</p> <p>— У и |
| p>Монах Исаија приповедаше, да је дошао овог часа коњаник од деспота Угљеше, и да <pb n="149" / |
| , која само повећаваше суровост изгледа овога мож’да у души племенитога човека.{S} Ал’ једно, ш |
| в посао и моје именовање за заповедника овога града и краја.{S} Ха, сад ми је све јасно.</p> <p |
| ти дам?{S} Доста ће ти бити и половина овога мога земљака Скопљанина.{S} Не допада ти се?{S} Х |
| дигох?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Због овога, — рече Гојко, и из недара извади писмо, којим му |
| баченог и заборављеног, не допиру гласи овога весеља.</p> <pb n="46" /> <p>Видосава је тешаше, |
| к и камење крај воде.</p> <p>Савладавши овога, Гојко се спремаше да продужи борбу са другим нап |
| ти? шта ћеш овде? — оштро питаше Рајко овога.</p> <p>Он само стењаше.</p> <p>— Рекох, ко је, — |
| рдивши градове.{S} Али је ваљало и душу овога народа умирити.{S} Успео сам, те сам цариградског |
| ер си ти прва стража српској слободи на овој страни!</p> <p>И они се кретоше натраг у Сер.{S} С |
| че, казати свога имена, да знам ко ме у овој ноћи самца тако мило разговори? — упита старац вој |
| м ти се пута хтела јавити овако исто на овом месту и у ово доба, али сам се опет уздржала.{S} С |
| на ове крајеве, ја сам узео управу над овом облашћу у своје руке, независно од царице Јелене.{ |
| сног старешине.{S} И ако је знао, да је овом уздржаном реду у области драмској више припомогла |
| да нас дочека.</p> <p>— Али зар нема у овом граду јунака, који ће учинити крај бићу његовом?</ |
| сад, кад се војска слеже, да га нико у овом метежу не опази.{S} Нешто тражи, питам га српски, |
| ве.</p> <p>— Она је играчка за забаву у овом граду, међу овим дивљим створовима.</p> <p>Тако је |
| , неваљалче!{S} Али захвали за ту срећу овом мом пријатељу.</p> <p>Други га дворанин зачуђено п |
| — значајно рече Рајко.</p> <p>-— Је л’ овоме? — умеша се старац. — Њему? а? томе, што ме везао |
| це!{S} Да сам мислио остати у Серу и на овоме, што имам, не бих се ни на ову лествицу земаљске |
| о тебе.{S} Из даље сам запазио ватру на овоме брежуљку, па се упутих са правога пута у страну, |
| јер без тога нема живота ни опстанка ни овоме, што је до сад створено.</p> <p>У тихој звезданој |
| p> <pb n="155" /> <p>— Хе, да знађах за ову руменику, док тамо бејасмо, бих се и ја измолио да |
| у и на овоме, што имам, не бих се ни на ову лествицу земаљске части испео!{S} Даље иду моје мис |
| ј души дубоко урезана.{S} Наишао сам на ову кулу, па жељан да се трајније склоним од ловаца, ко |
| У потеру за њим!{S} Он је могао само на ову страну умаћи.</p> <p>И они брзо пођоше ка огради, з |
| зваше је Угљеша, дижући је. — Заборави ову пошалицу моју, она није за те ни била.{S} А ја ћу с |
| !{S} Ха, ха, ха!</p> <p>— Пожуримо мало ову нашу кљусад, јер смо. много заостали, — рече старац |
| тако мислим, — одговори Вукашин. — Руку ову не замори ни један непријатељ царства или куће наше |
| копља и кршећи мачеве.</p> <p>— Јунаци, овуда је пут у вечни живот.{S} Ко је витез, нека не опр |
| измирење наше цркве са цариградском.{S} Овуда је свуда становништво мешовито.{S} Није мали број |
| ом својом на вашу границу.{S} Он не иде овуда, и ви га нећете срести.{S} Са мном хајдете натраг |
| , на југу Гвозденим Вратима а са запада Овчим Пољем, које је било у Вукашиновој краљевини, где |
| забрати, по небу, па се саже и подстаче огањ, који је на сред тога дворишта лагано горео.{S} На |
| екој кожној простирци, мирно посматраше огањ и његово поступно слабљење.</p> <p>У души и сећању |
| ске, ја се и сама челичим, а неки свети огањ душу ми загрева.</p> <p>— Тако је.{S} Буди безбриж |
| такне Мару.</p> <p>У очима му је сијао огањ јужњачке природе, у њему је кипела страст, а разум |
| им —</p> <pb n="144" /> <p>— И мојим! — огласи се Ана, која изиђе иза густе вреже бршљана, што |
| ="*" /> <p>Кад труба са градског бедема огласи долазак високога госта велика се градска врата о |
| у јутру.</p> <p>Кад стражар са тврђаве огласи долазак њихов, Гојко им пође на сусрет.</p> <pb |
| <p>У тај мах стражар са куле на бедему огласи да граду долази неки ненадни гост...</p> <p>То б |
| p> <p>— Господару,— у радосном узбуђењу огласи се и деспотица, — веруј са превисоким братом сво |
| а му се приближила.</p> <p>— Господару! огласила се жена.</p> <p>Он није чуо, гледао је звезду, |
| звоно са високог торња на истим вратима огласило подграђанима да је равно пола ноћи.{S} По одел |
| p> <p>Наиђоше на чету војника.{S} Трубе огласише знак, а чета кликну:</p> <p>— Живео деспот !</ |
| ра свога, тражи тајне ноћне састанке са оглашеним противником њиховим.</p> <p>Прво му је говори |
| ноћи, кад месец посребри градске бедеме огледајући се у местимичној дубини речице, што испод по |
| ча, што се почеше низати крај логорског огња.</p> <p>Добри коњици, који су испрекрштали пролазе |
| уклањати од ватара, жураше се од једног огња до другог неки крупан старац, војник из Дејановића |
| Ни једне звезде, ни једне ватре, нигде огња, искре, светлости.</p> <p>Зна ли бегунац, куда га |
| е на велику једну главњу с друге стране огња, а домаћин подстаче ватру.</p> <p>Тада старац позн |
| пољу.</p> <p>У том и последњи пламичак огња утрну.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
| грну покисли пепео и пухор, па оно мало огња метну на суво место.{S} За тим набаца на њ танког |
| ху срећу скромнога али пуног благослова огњишта свог, свога гнезда, које ће радо свити сада.</p |
| р моја тековина, ено погледај, пламти у огњу, да осветли пута некрсту, који преко мора, нашег м |
| ји је био код саме црквице, у шибљу код ограде, прикривен, звиждањем кроз прсте јавио, да су Ан |
| лазио недалеко од цркве, негде око њене ограде.{S} Њему се одазваше у два маха слични знаци из |
| рт, —- показиваше старац, кад дођоше до ограде.</p> <p>Нешто затресе купине.</p> <p>Они стадоше |
| зо и опрезно као мачка пређе простор до ограде од врта, ухвати се за зид и лако се на њ попе.{S |
| рану умаћи.</p> <p>И они брзо пођоше ка огради, заклоњеној врежама од купине.</p> <p>— Овде је |
| њи њен део, који је био ограђен високом оградом од сламе, притврђене местимичним преплетом изме |
| ји је оним двема преградама служио и за ограду околног дворишта.{S} Прегледа још једном, колико |
| приведе крају, где је, наслоњен на малу ограду, мало пре стајао.</p> <p>— Мила љубо моја!{S} Ка |
| у простран предњи њен део, који је био ограђен високом оградом од сламе, притврђене местимични |
| доба непрестано налази на граници и око огранака рилских, утврђујући градиће и добијајући гласо |
| су се продужавали северно и преко првих огранака планине Плачкавице.</p> <p>Једне летње вечери |
| ке.</p> <p>А са севера се од планинских огранака жури непрегледно јато црних гавранова.</p> </d |
| ад грану зора и они стигоше под источне огранке Меникејскех гора, а што је сунце више освајало |
| је одбаци, а са мачем у десници похита ограшју, где га је хладна смрт неминовно чекала...</p> |
| да, кад заповедник непобедног Пловдина, огрезао у крви и ранама, долази да на општи ужас и изне |
| х! — и он се стропошта поново на земљу, огрезао у крви.</p> <p>А бој се све јаче распаљује...</ |
| егу, који стрмо падаше, у крви и ранама огрезао витез.</p> <p>Једва се држао на коњу, који се л |
| <p>Војвода се прену из мисли.{S} Скочи, огрну суву кабаницу, и приђе коњу, који је, оставивши н |
| на њих ступи Гојко страшног изгледа.{S} Огртач му се са десног рамена мало спустио, те се у сум |
| > <p>Онај замахну ножем, а Мара раскиде огртач под грлом, и руком зграби, трже и откиде ниску к |
| ера, који јој је био под вратом а испод огртача.{S} Бисер се просу по путу, а она остатак пружа |
| ена како је у лаком оделу али у богатом огртачу изишао на кулу мотриљу.</p> <p>Чешће је и дању |
| — Небо се проламало од убојних узвика, од писке рањеника од поклича живих ратника.{S} Земља је |
| , састављена од старих српских ратника, од најамника и добровољаца, од тежака, баштиника, грађа |
| е, те се са јачом снагом враћаше онима, од којих потече.</p> <pb n="169" /> <p>Вихор утишаваше |
| аничила бујна Марица, а западна страна, од куда је дошла сила Вукашинова, бејаше отворена.</p> |
| ла нам је победу.{S} Већина је, истина, од наших изгинула, али смо победили.</p> <p>— Зато је Х |
| их ратника, од најамника и добровољаца, од тежака, баштиника, грађана и градских занатлија, сте |
| ко се упути из врта на двориште и даље, од куд се глас стражарев чуо.</p> <p>Старац, мрмљајући |
| лити?{S} Врло лако може да дође са оне, од које се никад нисам надао !{S} Тешка је неизвесност |
| ка га господ уклони далеко од ове куће, од нас и свих честитих, — одговори Јелена.</p> <p>— Не, |
| бу, пружи јој руке.</p> <p>— Деспотице, од куда ти овде и у ово доба? — рече јој, држећи је за |
| {S} Они ме ухватише, затворише уста, и, од страха онесвеслу, однеше некуда.</p> <p>Кад сам дошл |
| до, ти се можеш склонити.{S} На страни, од куд дође данас краљева војска, нема још непријатеља, |
| и братски ижљубили.</p> <p>— Хвала ти, од срца ти хвала! — реко је при састанку Гојко.</p> <p> |
| Она ми је сада најпотребнија.{S} Онај, од кога си ме пре неколико дана спасо̑ у Крстопољу, пус |
| спотовина продужавала највише на исток, од састава Струме и Струмице па све до велике Марице.{S |
| мио пророку.{S} Ђаур се мало опоравио, од великог је, без сумње, рода.{S} Понуђено му је, да п |
| оро свима бејаше ово први лов од летос, од смрти Војихнине.</p> <p>Угљеша, Љуба и Мара измицаху |
| {S} Силан је страх овладао у Дренопољу, од кад се чуло, да је судар са маћедонским владарима не |
| и он охоло изиђе из ходника на терасу, од које су се спуштале степенице у градски врт.</p> <p> |
| ра јекнух, и занех се у тешку бољетицу, од које дуго времена боловах.</p> <p>Туђина је нестало, |
| </p> <p>Они стадоше.{S} Богдан узе мач, од кога се држак са горњом половином бејаше сачувао.{S} |
| гу изненадити, а дође пад Дренопоља.{S} Од тога часа немам мира ни толико, колико сам дотле мог |
| ита га Тома.</p> <p>— Свуда и нигде.{S} Од неког сам доба у Прависти, а спуштао сам се чак на д |
| а Балшу, господара северне Арбаније.{S} Од како је прошле године умро најстарији њихов брат Сра |
| једном ненадном испаду грчке војске.{S} Од тада се никад више не сретосмо.</p> <p>— Он је скоро |
| ? питаш.{S} Твоју главу, ништа мање.{S} Од јуче скота поганог вребам.{S} Дошао сад, кад се војс |
| р од Бугарске се немамо чему надати.{S} Од како је пре пет година умро њен цар Александар, она |
| окривајући све то сламом и кровином.{S} Од те колибе почињали су катуни и трла, који су се прод |
| њој сам вазда ценио будућност своју.{S} Од како сам је запазио — а то је давно било — она ме ни |
| - За оца њеног рекоше да је пресвиско̑ од жалости, а она је остала и некуда отишла.</p> <p>— М |
| д онога, који је у души највише патио — од Маре.</p> <p>Она је сад већ била потпуно уверена, да |
| часова на запад од Крстопоља.</p> <p>— Од куда ти овде, Анђеле? — изненади се Тома.</p> <pb n= |
| и Рајко.</p> <p>За тим додаде:</p> <p>— Од кад се не видесмо!{S} Па ипак —</p> <pb n="126" /> < |
| колико је ова блеђа.{S} Слутио сам, ал’ од како је пре три месеца онај чудновати испосник проро |
| Погинућеш да Богме, и то још данас ал’ од вина, старче!{S} Ха, ха, ха!</p> <p>— Пожуримо мало |
| области бејаше готово сва прикупљена, а од важнијих вођа очекиваше се само још Љубоје.{S} Он ст |
| ком! — рече један.</p> <p>— Гле, сад, а од кад се ти поче бринути за мир душе, кад нити постиш |
| граду су многи од људи били поспали, а од женских нико будан не бејаше.{S} Само она очекиваше |
| не подају.</p> <p>Будни су стражари, а од њих је буднији — њихов господар.</p> <p>Са високе ку |
| } Љубоје је некада био страсан ловац, а од неког је доба охладнео.{S} У лов је сада изишао више |
| е се зарумене: <pb n="39" /></p> <p>— А од куда ти, велможо, знаш, у чему је моја срећа?</p> <p |
| <p>За тим узе Ану с десна и Љубу с лева од себе и пође с њима.{S} Кад приђе осталима, прва се р |
| а још мање другима није била тајна, да од доласка Томина чешће долазе њему неки непознати глас |
| м те! — спусти главу на његова прса, да од саме себе сакрије — сузе својих лепих очију.</p> <p> |
| ступила му је узбуђена, јер је знала да од одговора његовог зависи и срећа њена.{S} Послуша ли |
| <p>Тома се једва одржао, да се не изда од силне радости, кад је видео да се његов план до крај |
| >XXI.</head> <pb n="152" /> <p>Дан хода од Дренопоља на северозапад ка Пловдину налазе се Чрном |
| лак поветарац, што се, реко би, одбија од високих бедема градских, па се разлива у ситне покре |
| бром вину и брашненицама — стан забруја од весеља и безбројних прича, што се почеше низати крај |
| ло од убојних узвика, од писке рањеника од поклича живих ратника.{S} Земља је тутњела од трке п |
| гљеша, — ја немам поузданијега гласника од тебе.{S} А војводе причају да се са твојим коњем не |
| те!</p> <pb n="54" /> <p>Слабљење звука од ловачког рога казиваше да се та група ловаца опет св |
| за његов ненадни и брзи полазак сазнала од Видосаве.{S} Једва је успела да га причека при његов |
| ише коње, из којих је била читава магла од паре, па се почеше одвајати у омање ловачке групе по |
| лича живих ратника.{S} Земља је тутњела од трке поузданих жерава.{S} Ваздух је пиштао од фијука |
| .{S} Највећа му је погибао сада грозила од Гојка, који је <pb n="89" /> поред свих заседа ипак |
| о.{S} Тек је шеснаеста година наступила од тог доба.{S} Галипоље је мален али јак град.{S} Он ј |
| био испричао како је деспотица писнула од бола, када је улазећи у тврђаву видела породични грб |
| p>Стари се монах једва држаше на ногама од силног и тешког изненађења.</p> <p>— Добро је — рече |
| зо пођоше ка огради, заклоњеној врежама од купине.</p> <p>— Овде је и ушао у врт, —- показиваше |
| те слави песма моја!”</p> <p>На вратима од чадора појавише се Гојко и Рајко.</p> <p>— Красно, м |
| м стеговима, убијеним витешким коњицима од мегдана, а натопљеном потоцима људске, и српске и ту |
| ојке, Јелене!</p> <pb n="142" /> <p>Ана од чуда клону и седе, а Љуба јој задовољи прву радознал |
| главу и живот, захори се велика дворана од радосног клицања.</p> <p>— Буди витез, као што си и |
| p>Та весела и шарена војска, састављена од старих српских ратника, од најамника и добровољаца, |
| астели српској.{S} Властела су заморена од бриге, коју им задају чести гласови са разних страна |
| .{S} Мало је боље, а ово је из Пловдина од лозе пловдинке.{S} Наточих кад се мало позабависмо т |
| бише.</p> <p>— Ти си, без сумње, уморна од путовања? — упита Рајко Јелену.</p> <p>— О том не го |
| е заспао.{S} Он је лежао до самих врата од чадора, као даје хтео да пркоси киши, која га, кад ј |
| а, што долази кад се пређе трећина пута од Драме ка Крстопољу, Тома рече Љубоју:</p> <p>— Гојко |
| , и пусти Лабуда.</p> <p>Старац задрхта од изненађења и милине:</p> <p>— Ти? — изусти у чуду, а |
| јер им скоро свима бејаше ово први лов од летос, од смрти Војихнине.</p> <p>Угљеша, Љуба и Мар |
| е она у служби и милости госпође једног од највернијих дворана Костадинових, и да је по госпођи |
| мена лика и не помишљаше, да ће се икад од Војихне раставити.{S} Ал’ кад је Војихна брзо и нена |
| омоћи?</p> <p>— Не могаше, јер се никад од тада не сретосмо у животу.</p> <p>Гојко заусти да за |
| речици недалеко на <pb n="23" /> запад од Драме, са засеоком готово на самом путу из Сера за Д |
| висте, која је неколико часова на запад од Крстопоља.</p> <p>— Од куда ти овде, Анђеле? — изнен |
| estone unit="*" /> <p>Дан хода на запад од оног крвавог поља код Чрноменских Лугова а близо пут |
| са стране главних врата одваја цео град од западне стране градског подграђа, Угљеша се упути пр |
| је, деспоте; опасали су непробојни зид од својих груди и штитова око тебе.{S} Палош турски не |
| црквице осујећена, Тома је био ван себе од гњева.</p> <p>Не помишљајући да његовом опаком савез |
| утврђујући градиће и добијајући гласове од стране пловдинске, одакле и прети погибија.{S} Стари |
| нераздвојна друга Мари, која је већ све од Гојка била сазнала, а добра Видосава осећаше се и са |
| био неки Грк.{S} Плашљивица се препаде од Турака, па им поста верна слуга а издајица и свог ро |
| резно као мачка пређе простор до ограде од врта, ухвати се за зид и лако се на њ попе.{S} Леже |
| аше за мегдана, крете, а у граду остаде од мушких само нешто слугу и стараца.</p> <p>Напред, пр |
| к из пратње <pb n="43" /> прихвати узде од Угљешиног коња, који је на мах стао као укопан.</p> |
| едан, куцкајући чутуру.</p> <p>Она пође од руке до руке около.</p> <p>— Није наше вино тако.{S} |
| а се лагано стаде провлачити кроз вреже од бршљана и купине, прилазећи Рајку с леђа.{S} А кад д |
| су старци право говорили!{S} Па шта је од цареве тековине?{S} Господа се царска завадила одмах |
| едва била и запамтила, учинио је, те је од амазонке Јелене почела на брзо постајати мека женска |
| ласник, није мио, није добар, далеко је од добра.</p> <p>— Ипак не очајавај! —- храбраше га она |
| весело рече младић.</p> <p>— Далеко је од добра, синко, — као забринуто вели старац. — Погинућ |
| >XII.</head> <pb n="86" /> <p>Прошло је од тог доба три, четири месеца хладнијих зимских дана, |
| ка Видосава је причала Мари све, што је од Ане сазнала.</p> <p>Мари је било и сувише.{S} Она не |
| _C6"> <head>VI</head> <p>У Крстопољу је од доласка Гојковог било све мирно, па се и преплашено |
| ема месецу:</p> <p>— Заклони лице своје од нас проклетих!</p> <pb n="184" /> <p>У немој тишини |
| е та група ловаца опет све више удаљује од куле.</p> <p>Мара задрхта, а Тома стаде непомичан.</ |
| своду, па онда спусти главу у обе шаке од руку, које бејаше подлактио на колена.</p> <p>Тако ј |
| су већ стигли — и ако је тек две недеље од боја — поклисари српског војводе Богдана и Дејановић |
| по једна црта и сличица све јаче отимље од заборава, све видније искаче на површину, док се на |
| никад изрично признати зависност Драме од Сера.{S} Али — а тебе зато баш и шаљем — не смећи с |
| међу собом борбу да расправимо на коме од нас ваља да остане царство!{S} Ал’ тога нема, а ја о |
| инулог дана.{S} Слуге су у граду уморне од дневне службе богатој властели српској.{S} Властела |
| новићи су и до сад дочекивали поклисаре од Мрњавчевића с пуно поштовања према онима, који их ша |
| , проламаше се небо и разлегаху се горе од веселих ратничких клицања, а Угљеша бејаше задовољан |
| , токе и челенке.</p> <p>А са севера се од планинских огранака жури непрегледно јато црних гавр |
| А мож’да није више ни жив?{S} Потуца се од немила до недрага.{S} А такав је живот тежак, гроб ј |
| ејаше ваљан хришћанин.{S} Одликоваше се од својих земљака.</p> <p>После неког времена Угљеша се |
| и стадоше уклањати од ватара, жураше се од једног огња до другог неки крупан старац, војник из |
| а.{S} Волела бих, да сам друкчије гласе од вас чула.{S} Ах, то је страшно!{S} Хвала вам!{S} Вер |
| — Она је, златна јабука наша, била дете од десет, дванаест година, а зваше се — монах болно узд |
| ли извршити?</p> <p>— Све!{S} Погинуће од заседе на путу.</p> <p>— Врло добро Он треба да буде |
| отребан Драми.</p> <p>Гојку засија лице од радости:</p> <p>— Хвала узвишеној ћесарици на таком |
| вога превеса видело би се, да се барице од кишних капљица давно већ изгубише према поточићима ј |
| на брзо склопио очи, а ја, тужно сироче од непуних дванаест година, остадох без игде ичега.</p> |
| , што се са западне стране пута пружаше од Драме па далеко на југ иза црквице.</p> <p>Ана је са |
| е, а правоверни чуше клетву и задрхташе од страха...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
| све и свакога у граду, ал' никога више од онога, који је у души највише патио — од Маре.</p> < |
| , брзо измахну ножем, па га забоде више од половине с десне стране у врат Грку, који на мах пад |
| охладнео.{S} У лов је сада изишао више од невоље, да се не замери, него што га је срце вукло.{ |
| тити пашо!</p> <p>Пратиоци се скаменише од чуда, кад Јевренос-бег нареди, да се коњи обрну натр |
| за плавим бреговима, који је заклонише од жељних погледа оних, што осташе у Драми — престадоше |
| агослова!{S} Господа се са свим оцепише од цара свога.{S} Шта је са њим?{S} Он нема снаге — јер |
| У густо сабијеним редовима многи падоше од братске руке, а ноћна тмина прими тако проливену крв |
| ти, ти чисто врати моје године назад, и од мене, прилично окорелога ратника, створи меког љубав |
| и одговори:</p> <p>— И сада!</p> <p>— И од сада? — упита Вукашин.</p> <p>— И од сада! — одлучно |
| И од сада? — упита Вукашин.</p> <p>— И од сада! — одлучно одговори Угљеша.</p> <p>— Добро.{S} |
| дређену даљину.{S} Ипак висока, тешка и од црвене коже израђена обућа казује, да је ноћник вели |
| кућу његову.{S} Ту сам, витеже, расла и од детета постала девојка.{S} Ту сам снивала прве снове |
| покри лице рукама, клече поред Угљеше и од срца зајеца.</p> <p>— Јуначе, — додај ми — мало воде |
| p> <p>Исаија је монах велике учености и од гласа.{S} У Меникејској Гори, између Сера и Драме, м |
| е Рајко — па мож’да сам пропустио што и од дужности учинити!</p> <p>— А то је —</p> <p>— Требал |
| ива, прелазећи с једне слике на другу и од једне успомене ка другој</p> <pb n="103" /> <p>Готов |
| далеко од мога мучилишта, ко зна шта би од мене још било.{S} Не говорах ја залуд да је с оружје |
| здала...</p> <p>Гласник једва дође себи од бола:</p> <p>— Авај нама! — болно писну, па покри ли |
| го.</p> <p>После неког дана Љубоје доби од Ане заповест, да Гојко дође у Драму али не ка ћесари |
| шкрипеше вратнице и заклопоташе точкови од двоколица.{S} То бејаше пробрана, данас уловљена, ди |
| жао у логору синоћ.{S} У граду су многи од људи били поспали, а од женских нико будан не бејаше |
| ко му мишица набрецује, кад му се груди од силног узбуђења надму.{S} Очима је стрељао, у лицу ј |
| и од сваког посебице, ал’ и као слабији од њих свих скупа.{S} Сад се јавља нов непријатељ.{S} М |
| едној коси она се, слутећи плен, одвоји од Маре и у лаком је скоку нестаде.{S} Мамљена све дубљ |
| ло оружје и добра коња стављао је сваки од њих у службу своме господару искрено и верно.{S} А к |
| га Вардара Вукашинову краљевину.{S} Али од неког доба дању управља погледе своје на исток путем |
| аца, они су већ у напред довољно добили од Анђела, коме је Тома чешће пута у животу предавао св |
| ер је из његовог друштва.{S} То су чули од Гојка, И били су мирни</p> <p>Кад је сав тај посао б |
| мишљати.{S} Они су нам већи непријатељи од ових, ради којих се и договарамо.{S} Мој Угљеша, кад |
| ди Драми, па је очекивао гласове ако ни од кога другог а оно од вернога пријатеља Рајка.{S} Ука |
| Ми смо — рече Ана Видосави — остављени од свих и свакога.{S} Најпоузданији стубови, који су др |
| ник, који спрема Крстопољ, да се +оцепи од драмске области, па да га преда гусарима.</p> <p>— Т |
| >Разабраше само толико, да су поклисари од границе, а један пут чуше да су чак од Пловдина, али |
| езданог неба.</p> <p>— Господару, ти си од силног посла данашњег уморан? — упита Љуба Угљешу.</ |
| у амајлију са гроба Спаситељева, што си од оца Исаије добила.{S} То ће му казати, да је велика |
| </p> <p>Кад се ратници стадоше уклањати од ватара, жураше се од једног огња до другог неки круп |
| д јелом, не могаше се довољно разабрати од утисака које на њ учини та женска.</p> <p>Сунце је н |
| мртничкој постељи, али нам не може бити од помоћи.{S} Он је син ћесара Прељуба, али не и прејам |
| доброј Видосави да не треба више тајити од Ане љубав између Маре и Гојка.</p> <p>И она рече Мар |
| е на само разговор, лагано се удаљујући од крчме путем.</p> <p>Тај вођа бејаше главом чувени Је |
| евини.{S} Ми стојимо међу њима као јачи од сваког посебице, ал’ и као слабији од њих свих скупа |
| о је, што ћесарица не жели чути ни речи од свега, што је до сада било.{S} Друго је, што су дани |
| догађаји наступити.</p> <p>Био је момак од двадесет лета, када је била међусобна војна.{S} Рође |
| у ти плаве милије?</p> <p>„Ако си јунак од мегдана, ти љуби црно око и црно вино пиј!</p> <p>„А |
| > <p>— То је какав поклисар, мож’да чак од границе — одговори Угљеша па, пошавши са деспотицом |
| од границе, а један пут чуше да су чак од Пловдина, али ништа више нико не сазна.</p> <p>Покли |
| спот и као муж, и као јунак и као човек од срда, па кад је хтео да крунише речи своје, приђе ка |
| поведаше, да је дошао овог часа коњаник од деспота Угљеше, и да <pb n="149" /> је донео прве, д |
| далека, и идем доста далеко.{S} Ја сам од стране деспота Угљеше.</p> <p>— А, тако! — протеже с |
| скочи, брзо прибра:</p> <p>— Слушао сам од неких бродара о њима.{S} - За оца њеног рекоше да је |
| лостиње не могу чинити, кад и сам живим од милости доброг господара, — брањаше се онај пола у ш |
| вав и страшан.{S} Узвиком је, ужаснијим од крика рањеног лава, плашио непријатеља, сабљом га је |
| видеше да ће их послужити време једним од најлепших дана позне јесени.</p> <p>Одморивши се мал |
| у кулу, па жељан да се трајније склоним од ловаца, који могу на ме наићи, уђох у ове зидине.{S} |
| ео, који је био ограђен високом оградом од сламе, притврђене местимичним преплетом између два п |
| Тада пусти старицу па се са деспотицом од срца пољуби.</p> <p>— Добро ми дошао, мили господару |
| е чете у Сер на зборно место.{S} Позван од Угљеше, Богдан је у место сваког одговора послао у С |
| ејаше главом чувени Јевренос-бег, један од највештијих ратника турских, потурица грчкога порекл |
| ћају због метежа и раздвојености, један од ловаца рече:</p> <p>— Нека је слава и хвала господу |
| Зликовац, неваљалац, најамник!{S} Један од оних што су мене пре везали за врбу, кад су напали у |
| у.{S} Прискочише и она двојица, а један од њих извуче нож.{S} Трећи говораше Ани нешто брзо грч |
| престрављене писнуше и стадоше, а један од оне тројице притрча и ухвати Ану за руку.{S} Прискоч |
| т, па се упутише право пољем, кад један од пратилаца ободе коња и приђе Богдану.</p> <p>— Војво |
| о оружје српско и грчко, Драма је један од првих и најлепших залогаја, на које је зинула гладна |
| ва помоћ не дође касно.{S} Кад је један од завереничке дружине, који је био код саме црквице, у |
| е војвода Властоје.</p> <p>Био је један од топлијих пролећних дана у месецу марту.{S} Брижни је |
| ска, нема још непријатеља, — рече један од Богданових стегоноша.</p> <p>— Тебе није требало ни |
| и не будем, синко, невесео — вели један од њих — кад сам ноћас снио немиле снове!</p> <p>— Ништ |
| те, који им је бој био први, а ни један од њих не зна, у колико је битака био, колико пута рање |
| спред браће своје:</p> <p>— Благословен од сада па до века Господ, који те, рабе Божји, посла к |
| /p> <p>Па онда узима и са̑м тежак камен од петнаест ока и њиме проба подбацивање.{S} Измаче се |
| а твога земљака, или је, чини ми се, он од мене.</p> <p>— Ал’ ти си, без сумње најбољи међу сво |
| прилике.</p> <p>Угљеша је одмах сазнао од Ане, шта се догодило.{S} Чуо је о неверству Гојкову |
| ранина. и ухватили су га, чим се растао од старца свештеника.{S} Остала су тројица дочекали жрт |
| Тома Теологита онако непријатно растао од Рајка и Маре, ударио је косом, низ коју се лако спус |
| а!</p> <p>После тога је и Рајко одустао од свога захтева, али је продужио све више мрзети Тому. |
| е поузданих жерава.{S} Ваздух је пиштао од фијука стрела и узмахивања сабљама.{S} Био сам рањен |
| његову племенитост, па се ниси одмицао од постеље његове.{S} Ти се побрини, да се врлом витезу |
| ка другој</p> <pb n="103" /> <p>Готово од кад памти за се вечито је по катунима, па се свико̑ |
| Жегљигову, где је добијао знатно благо од закупаца богатих рудника, нагонећи често пута рударе |
| му водити?</p> <pb n="117" /> <p>— Радо од срца, сестро !{S} Ја сутра полазим.</p> <p>— И ја ћу |
| {S} А гдегде жерав, који је негда летео од муње брже, стоји крај мртва ратника па тужно вришти, |
| одговори му Угљеша.</p> <p>Тома је био од једа зелен.{S} Не рекавши ни речи, једва дочека крај |
| иковање чином деспотским, које је добио од Византије, раскинуло је сваке везе између њега и Кан |
| било и сувише.{S} Она не бејаше далеко од постеље тешке болеснице.</p> <p>— Шта сад, добра Вид |
| .</p> <p>— Нека га господ уклони далеко од ове куће, од нас и свих честитих, — одговори Јелена. |
| лизо пута, што води у Пловдин, недалеко од Српског Гумна појави се на брегу, који стрмо падаше, |
| гибија код Перитеориона, града недалеко од обала Белог Мора.{S} У очи самог боја дошао је у ста |
| рош, што се око града населила недалеко од самог главног окна рудничког.{S} Обилазио је и околи |
| и пољуби.{S} А кад виде, да је недалеко од њега нека женска прилика, коју у мраку не могаше бољ |
| из логора војске наше, што је недалеко од Требиња, ипак не смем још мислити на одмор.{S} Не до |
| се јак писак, који је долазио недалеко од цркве, негде око њене ограде.{S} Њему се одазваше у |
| арац пастир, код кога је Гојко недалеко од Радовишта преноћио на свом путу за Жегљигово.</p> <p |
| евоље до браће, која пролажаху недалеко од мога мучилишта, ко зна шта би од мене још било.{S} Н |
| </p> <milestone unit="*" /> <p>Недалеко од Драме а близо великог моста, што је на јужном путу з |
| >XIV.</head> <pb n="101" /> <p>Недалеко од Радовишта а у области горње Струмице у деспотовини б |
| срца и — твоје милости!</p> <p>Недалеко од куле зачу се рог ловачки.{S} Мара се охрабри:</p> <p |
| ажаше.</p> <p>— Боже, Боже, — рече неко од оних што посматраху војску, — колико ли има вера овд |
| одару искрено и верно.{S} А кад по неко од њих науми, да са свим прекине са витешким левентовањ |
| још једнако забринути, Тома.{S} Понеко од млађих витезова, кад му се досади држати непрестано |
| — причао је Рајко. — Небо се проламало од убојних узвика, од писке рањеника од поклича живих р |
| м?</p> <p>Свуда.{S} Ал' то је сакривено од свести њихове.</p> <p>Колико пута наиђоше и обиђоше |
| Качаник и Битољ и многи други.{S} Јужно од браће Дејановића била је, Солуну понајближа, омања в |
| вао гласове ако ни од кога другог а оно од вернога пријатеља Рајка.{S} Укаже ли се на <pb n="40 |
| ад овом облашћу у своје руке, независно од царице Јелене.{S} Што сам ја учинио у Серу, урадио ј |
| дној групи звезда, које су биле источно од њих.</p> <p>— Познајем, ено је! — брзо одговори десп |
| разносили глас, да је добри монах умро од туге, што је у срџби проклео и уклео свога господара |
| е знала схватити озбиљност прилика, што од неког доба насташе <pb n="26" /> у српским земљама.{ |
| ме деспоту узмогнем рећи о њима то, што од деспота чујем, — рече Тома притворним расположењем.< |
| >— Њих ћемо и позвати — и само њих, јер од Бугарске се немамо чему надати.{S} Од како је пре пе |
| доше други.</p> <p>— Сад је стигао глас од светлога и моћног деспота.{S} Он ће ових дана стићи |
| аци па побегли зато што не трпите мирис од вина, знате то најбоље!</p> <p>Сви ударише у смеј.</ |
| еко око себе, претвори се у жар па опет од њега остаје само угљен и пепео....</p> <p>А то баш и |
| топоља на обали Белог Мора спасао живот од морских гусара.{S} Крупна јуначина, која је превалил |
| оњаник би крај ватре, одломи се комадић од пањића, који је догоревао, распламте се за тренут и |
| , па кад би далеко у магли или у облаку од прашине разабрала, да је војска, која несумњиво иде |
| се придружи са својом војском отпаднику од цара византиског Јовану Кантакузену, али <pb n="35" |
| м држао је стегоноша у десници на дршку од бојнога копља.{S} За њим је ишла коњица, а за коњицо |
| ако су их разбојници изненадили на путу од старе цркве ка граду.{S} Видосава се радовала Марино |
| е сазна.</p> <p>Поклисари доиста бејаху од Пловдина, тврдога града на половини пута између Дрен |
| ту обилазила цветне садове, који бејаху од студени клонули, уђе у врт Гојко, и приступи слободн |
| ица и многе друге реке, што се у правцу од севера ка југу, за Бело Море, крећу, натапаху плодне |
| чак и то да се млађи брат деспот Драгаш од тога доба непрестано налази на граници и око огранак |
| га поклисарства стоји много.{S} Однећеш од нас књигу деспоту Костадину Дејановићу и његовом бра |
| д вече 25 септембра 1371 године.</p> <p>Од веселих ратника, који знају вредност своје снаге, вр |
| е била издвојила прилазећи њему.</p> <p>Од тога је дана она била срећнија, он веселији, а добра |
| е.{S} Ти се побрини, да се врлом витезу ода последња почаст, коју је истинито заслужно.{S} Благ |
| за друга и учитеља.</p> <p>Ипак је сва одабрана дружина Момчилова пошла са њим.</p> <p>Тома је |
| и, који као добровољци стадоше у редове одабране најамничке гарде Угљешине.</p> <p>Та весела и |
| цима зиме.</p> <p>У празорје се кренуло одабрано друштво на чилим коњицима.{S} Ту је био деспот |
| у, које као да сакриваху лукавство, што одаваху црте лица а особито доња вазда притегнута усна. |
| едалеко је — продужи <pb n="51" /> он — одавде стари замак, подигнут у доба, кад је овде била м |
| S} Ипак чућеш.{S} Где смо сад?</p> <p>— Одавде до места, где нас очекују коњи са момцима, нема |
| их још радо с тобом разговарала.{S} Ево одавде настаје виноград моје добре госпође, а ја имам с |
| , — искрено одговори дворанин.</p> <p>— Одавно — рече мало после Ана — није у нас постављена тр |
| дник нудио свој град Угљеши, ако дође и одагна Турке око њега.{S} А та баш понуда не бејаше по |
| мало отворене, размакоше се, готове да одаду и смех и плач и уздах и врисак.</p> <p>— Она је, |
| ревесом, и како су јој се тужним писком одазвале мајка и сестра Мара — па је у њиховом друштву |
| дају уговорену накнаду.</p> <p>Монах се одазвао молби вредних рудара и учинио своје.</p> <p>Дес |
| га госта и да га боље увери о готовости одазвати се Угљешину позиву за општу војну против Турак |
| S} Они морају с нама.{S} Они ће се радо одазвати нашем позиву.{S} Тако исто и Богдан.{S} Његова |
| т —-</p> <p>— Доста смо и ми Турцима! — одазваше се остали.</p> <milestone unit="*" /> <p>Било |
| ме Божје! -</p> <p>— Живео !—радосно се одазваше војводе.</p> <p>— Добар си гласник! — додадоше |
| ркве, негде око њене ограде.{S} Њему се одазваше у два маха слични знаци из шумарка.{S} Али то |
| један до другог као <pb n="102" /> две одаје у зиданој згради.{S} Међу њима је био пролаз, те |
| ршеном већу Угљеша с Гојком оде у Анине одаје.{S} Тамо бејаше Ана, Мара, Јелена, Љуба и Видосав |
| </p> <p>У том као бесом гоњен излете из одаје, где су се гостили, један дервиш.</p> <p>Он се за |
| пратим, кад у позно доба ноћно пођеш из одаје своје сам, брижан.{S} Толико сам ти се пута хтела |
| </p> <milestone unit="*" /> <p>У једној одаји малога двора, што се пружа као крило великог двор |
| новом предузећу.{S} Сам, у неосветљеној одаји својој, сеђаше Тома после вечерашњег већа.{S} Узн |
| евићи за каменити сто у великој богатој одаји Угљешина двора.{S} Ноћну таму разгањају у соби ве |
| {S} До црквице је била капела са једном одајицом, у којој је становао неки осамдесетогодишњи ст |
| који у пуној ратној спреми уђе у њихову одају.</p> <p>— Знао сам — рече после поздрава — да сте |
| крај мртвог поочима свога, ушли су у ту одају неки непознати ми људи.{S} Нисам их ни опазила.{S |
| обијајући гласове од стране пловдинске, одакле и прети погибија.{S} Старији деспот Костадин био |
| овлажила, па устаде и упути се на поље, одакле је по ново чуо глас.</p> <p>— Помози Бог! — позд |
| ло се ожени и настани у граду Ксантији, одакле је господарио равницом у приморју Белога Мора.{S |
| икну, а Гојко збуњен, окрете се страни, одакле им приђе Ана.</p> <p>— И ја вас благосиљам! — по |
| .</p> <p>Гојко јој о себи рече, ко је и одакле је, толико, колико су и други у граду могли већ |
| ојку — ти си мени казао ко си, шта си и одакле си.{S} Истина, ја бих све то радо хтела знати ви |
| их одведе на кулу, где је он становао и одакле је леп изглед на море.</p> <p>На питања његова Т |
| н млади Турчин, који је стајао на обали одакле се жртва и предала Марици, узе загледати на двој |
| па се и преплашено становништво по ново одало своме свакидашњем послу.{S} Али у души Гојковој н |
| ородица заложила, остадох непоколебљиво одан једној мисли, једном узору своме.{S} А тежња за ти |
| своју превласт истичем, јер је он ипак одано вршио своју дужност.{S} Драмска је област на гран |
| изговором да раде противу нас једино из оданости царској заветној мисли, у тренуцима, кад је и |
| .{S} И ја ћу сузу захвалности канути на одар ваљаног витеза!</p> <p>За тим се деспотица окрете |
| рце вукло.{S} А кад се нашао у планини, одаслао је своје ловачке помагаче, па је сам остао код |
| ицу части, коју је могао овде имати.{S} Одатле се само могао спуштати на ниже.{S} Зато је гледа |
| сто наше.</p> <p>Дотле је био живот.{S} Одатле настаје патња.</p> <p>Навезли смо се на море, да |
| у једном пропланку са северне стране, а одатле је ваљало прилично ићи до манастирског млина, гд |
| е споразума с Угљешом отишао у Прилип а одатле у Скопље, једно, да је ближе оном одељењу своје |
| мење падаше ка реци Јасно бејаше, да је одатле заседа на мах побегла.</p> <p>— Беже кукавице, — |
| и са хртовима господу.{S} А недалеко је одатле и велики млин манастира светог Јована Претече са |
| о силе јужних српских господара.</p> <p>Одатле се спремаше војска српска да груне на зидине тур |
| {S} С Богом!</p> <p>Пољуби цитру, па је одбаци, а са мачем у десници похита ограшју, где га је |
| и Орфанци.</p> <p>Снажно запињу и вешто одбацују али катуњанима не добацују.</p> <p>Зној им се |
| и, заклињем те живим Богом, не даље!{S} Одбиј сумњу, што ти душу мори.{S} Освоји ли она, ти виш |
| помаже лак поветарац, што се, реко би, одбија од високих бедема градских, па се разлива у ситн |
| шаше се у један страховит глас, који се одбијаше у котлу, где је међу бреговима логориште, те с |
| ме поверовати.{S} А ти нападачи, срећно одбијени, љутито су се бацили на подбадача Гојка, и са |
| Тражио је, да га исповедам, али сам га одбио, уверавајући га, да томе још није време.{S} Онда |
| је, да прими свету веру нашу.{S} Он је одбио.{S} Ноћас ћемо употребити коло.{S} Оно ће помоћи. |
| византиског, све га је више одушевљавао одблесак и ако јако клонулог ипак још много примамљивог |
| Љубоје причаше:</p> <p>— Сваки мора да одболује снове младости.{S} То није ни мене мимоишло.{S |
| ак добро! — помисли Тома, па се маши да одбрави врата.</p> <p>— А је ли мртав?—питаше он отвара |
| рпски.{S} Ил’ бејаше Божја воља да стег одбране српске пређе у друге руке?{S} Буди воља његова! |
| д судба мени намењује да понесем стег у одбрани Српства, ја морам бити спреман.{S} Ја ћу први о |
| клео, да својим костима створе бедем за одбрану твоју, кад груди њихове буду за то немоћне!</p> |
| p> <pb n="94" /> <p>— Ми идосмо до сада одважно за звездом судбине своје! — обнови Угљеша разго |
| едаше а груди се бурно надимаху.{S} Она одважно зађе у планину, вешто трагајући дивљач.</p> <p> |
| жај преминулога Војихне давао.{S} Ташта одважног и разборитог Угљеше није имала места да страху |
| ренос-бег дошао му је после у помоћ.{S} Одважност Хаџи-Ил-бегова донела нам је победу.{S} Већин |
| о.{S} Чувен јунак осећао је да му поред одважности и срчаности треба и више ратничке вештине па |
| т на јарку, што са стране главних врата одваја цео град од западне стране градског подграђа, Уг |
| топољу, па се онда дохвати пута, што се одваја на исток и преко Мосинопоља и Перитеориона прела |
| била читава магла од паре, па се почеше одвајати у омање ловачке групе по уговореном плану и са |
| и српске војске почеше се разређивати и одвајати лево и десно у поједине гомилице, бијући непре |
| остајало све празније.{S} Густа одељења одвајаху се са својим стеговима и заповедницима, те се |
| са друге стране реке један повећи камен одвали и одроњавајући за собом земљу и потискујући ситн |
| ше да се са њим пољуби.</p> <p>Гојко их одведе на кулу, где је он становао и одакле је леп изгл |
| едан непознати туђин — ђаур.{S} Он је и одвео наше у стан непријатељски, па га је после нестало |
| тио свога Лабуда војнику, а сам је Мару одвео у друштво, из кога се била издвојила прилазећи ње |
| акшег узјахивања и сјахивања с коња, па одви пергаменат.</p> <p>Копљаници и народ слегоше се ок |
| д слегоше се око њега, а он високо диже одвијени лист па стаде читати Угљешину повељу.</p> <p>Д |
| еђу поређаним чадорима.{S} А ти пролази одводише са сваке стране до саме средине логорске.{S} П |
| <p>На једној коси она се, слутећи плен, одвоји од Маре и у лаком је скоку нестаде.{S} Мамљена с |
| .{S} Напреже вид и спази, како се један одвоји и врати брзо натраг путем ка Дренопољу, а други |
| ам без вражбина, ево моје русе главе, — одговара онај други, младић.</p> <p>— Истину велиш?</p> |
| степенице на поље.</p> <p>— Тако је, — одговара му његов другар. — И султан је задовољан.{S} Б |
| , питам га српски, он слеже раменима па одговара грчки.{S} Један пут видех, како изиђе из <pb n |
| оје јој је слатка слутња наглашавала да одговарају њеним жељама.</p> <p>И сазнала је, па је каз |
| ека оцу буде само син, а мени ће за тим одговарати као преступник.</p> <p>— Хвала ти, велика го |
| на, коју с муком разбисте.</p> <p>Турци одговараху једним узвиком:</p> <p>— Алах, ил-Алах!</p> |
| само стењаше.</p> <p>— Рекох, ко је, — одговараше место њега старац. — А шта ће? питаш.{S} Тво |
| д на море.</p> <p>На питања његова Тома одговараше непотпуно, само му искрено рече да је стари |
| о ме да са њим идем.{S} Па да не би мој одговор чуо ош један, који је у куту те собице био, он |
| <p>— Никад! — бејаше лаган али одлучан одговор.</p> <p>— Кажи му, — заповедаше већ гњеван часн |
| ван од Угљеше, Богдан је у место сваког одговора послао у Сер свога стегоношу са главном војвод |
| пила му је узбуђена, јер је знала да од одговора његовог зависи и срећа њена.{S} Послуша ли је, |
| устаде а срце му закуца брже.</p> <p>Ни одговора нити каквог знака.</p> <p>Он поћута и ослушну. |
| учинио!"</p> <p>Тај изиђе, а ја у место одговора јекнух, и занех се у тешку бољетицу, од које д |
| ац месту, где је везао нападача.</p> <p>Одговора не би.</p> <p>— Ћутиш, а? ама проговорићеш, до |
| а јако викну:</p> <p>— Ко је то?</p> <p>Одговора нема.{S} У место њега он чу неке ускорене кора |
| у Вукашин.</p> <pb n="172" /> <p>— Ево, одговори крајишник — узми мога вранца.{S} То је последњ |
| јој заповести војводо, још јутрос рано, одговори старешина.</p> <p>— Добро.{S} А у граду се не |
| p> <p>— Што год ти урадиш, добро је ! — одговори Ана.</p> <p>— А сада и најбоље ! — додаде десп |
| и ми срећна и здрава, деспотице моја! — одговори јој он.</p> <p>За тим узе Ану с десна и Љубу с |
| Гојко, син покојног војводе Властоја! — одговори Гојко, и пусти Лабуда.</p> <p>Старац задрхта о |
| </p> <p>— Ипак ћемо га стићи кад тад! — одговори Гојко.</p> <p>— И ја тако мислим.</p> <p>Проду |
| е добро поткрепио.</p> <p>— Да Богме! — одговори други. — Ви, који сте били манастирски ђаци па |
| р искупити.</p> <p>— Не, ја велим не! — одговори му Тома — Деспот Угљеша већ куца тешком руком |
| исто доба, кад и ти, светли деспоте! — одговори Љуба.</p> <p>— Овде на кули мотриљи? у ово доб |
| о сада био, па си ми брат а не млађи! — одговори му Угљеша.</p> <p>Тома је био од једа зелен.{S |
| брата па победити или бити побеђени! — одговори Вукашин, стиште руку Угљешину, и устаде.</p> < |
| !</p> <p>— Не, настао је тек почетак! — одговори Тома, докопавши се врата и степеница.</p> </di |
| е?</p> <p>— Крв у врту, убијен човек! — одговори старац.</p> <p>— Дакле ипак добро! — помисли Т |
| ми пријатељ?</p> <p>— Био и остајем! — одговори Рајко.</p> <p>— Бићеш ми и кад —</p> <p>— Не б |
| .</p> <p>— Дођох за тобом, господару! — одговори она смерно али јасно.</p> <p>Он благо наслони |
| м, војводо, срећа те пратила на путу! — одговори старац.</p> <p>Па се онда присети:</p> <p>— А |
| , мож’да, већ —</p> <p>— Девојка још! — одговори она.</p> <p>— Онда ипак: моја Јелена! — доврши |
| и остало.</p> <p>—Све истиче из тога, — одговори Угљеша.</p> <p>— Моја круна не трпи слабији сј |
| је тај туђин, велможа Тома Теологита, — одговори јој лагано Видосава.</p> <p>Јелена чисто задрх |
| p> <p>— Ако нареди узвишена ћесарица, — одговори дворанин. <pb n="29" /></p> <p>— Онда нека буд |
| — И да и не до сада.{S} Сад знам све, — одговори Гојко.</p> <p>Седоше, па у многобројним питањи |
| Матија?</p> <pb n="61" /> <p>— Јесте, — одговори Исаија.</p> <p>— А кћи његова? —- упита опет Р |
| ог ти добро дао, путниче и намерниче, — одговори старац, гледајући дошљака, његову дугачку иски |
| мирно и весело нашој извесној победи, — одговори Гојко.</p> <p>— И твоме скором венчању!</p> <p |
| >— Веома добра душа, све ћеш сазнати, — одговори Гојко.</p> <p>Момци прихватише коње, а један о |
| , и већ сам почео издавати заповести, — одговори Љубоје.</p> <p>— А стража вечерас?</p> <p>— Ја |
| л’?{S} Ако!{S} Баш ћу тако да радим, — одговори старац.</p> <p>У томе труба даде знак, да неко |
| > <p>— Не!</p> <p>— И ја тако мислим, — одговори Вукашин. — Руку ову не замори ни један неприја |
| 00" /> <p>— Не знам, добра моја Љубо, — одговори Угљеша. — Али кад ти велиш, без сумње је тако. |
| одан војвода?</p> <p>— Војвода Гојко, — одговори Љубоје одмах.</p> <p>— Нисам, — рече Гојко. — |
| а се упутих са правога пута у страну, — одговори путник.</p> <p>— Добро ми дошао !</p> <p>И они |
| од ове куће, од нас и свих честитих, — одговори Јелена.</p> <p>— Не, није тако.{S} Он је свргн |
| о ли има вера овде?</p> <p>— Колико ? — одговори други, — све је то једна, српска вера.</p> <p> |
| саветнике немоћног и поводљивог цара — одговори мало осорно Вукашин. — Не заборави, Угљеша, да |
| какав поклисар, мож’да чак од границе — одговори Угљеша па, пошавши са деспотицом низа степениц |
| л’ њега за ноћас ваља у подрум бацити — одговори старац. — То ћу и да урадим.{S} Да ми ко помог |
| <p>— А ја примам високу милост твоју — одговори Тома — у нади, да ћу је ма и накнадно заслужит |
| Не верујем.{S} Ја јој не могах јавити,— одговори Гојко.</p> <p>— Онда ћу ја, — пожури се Рајко. |
| га знаш?</p> <pb n="107" /> <p>Војвода одговори кратко:</p> <p>— Знам.</p> <p>— А није ли тамо |
| p>Вукашин се замисли, а Угљеша сам себи одговори:</p> <p>— И сада!</p> <p>— И од сада? — упита |
| чки.</p> <p>Онај се изненади, па и са̑м одговори грчки.{S} Тома брзо притера свога коња ка вођи |
| њих.</p> <p>— Познајем, ено је! — брзо одговори деспотица Љуба — она је и сада онако сјајна и |
| то онај витез?</p> <p>— Он је! — весело одговори Јелена.</p> <p>— Ти, дакле, знаш? — упита га Р |
| мо.</p> <p>— Он је скоро умро, — лагано одговори војвода.</p> <p>— Умро?{S} Е, Бог да га прости |
| а мислим, да је било довољно, — искрено одговори дворанин.</p> <p>— Одавно — рече мало после Ан |
| Вукашин.</p> <p>— И од сада! — одлучно одговори Угљеша.</p> <p>— Добро.{S} Ал’ ко да нам помог |
| .{S} Али је још више уби, кад Ана на то одговори :</p> <p>— Ко зна, шта се крије у најближој бу |
| Тебе није требало ни повести! — љутито одговори Богдан.</p> <pb n="173" /> <p>— Вараш се, узви |
| е у речи мудар, умом окретан, његови су одговори пуни, кратки али смишљени.{S} А нада свим му ј |
| <p>Седоше, па у многобројним питањима и одговорима настаде узајамно обавештавање.</p> <p>— Теби |
| буде.</p> <p>— Говориш из моје душе, — одговорио му је Гојко — али ипак и ја и ти превиђамо дв |
| напасти.</p> <p>— И сам тако мислим, — одговорио му је Гојко, и на томе је њихово разбирање о |
| а, све немирнијом душом, па јој није ни одговорио.</p> <p>— Господару!{S} Деспоте! понови жена. |
| усиљено у седлу, погледа Богдана, хтеде одговорити, али му речи засташе.{S} Глава му клону на п |
| освежи, и копаше ногом, као да би хтео одговорити своме господару.</p> <p>— С Богом, добри ста |
| ојко.</p> <p>— А ми једну и спасосмо! — одговорише они, показујући на старог дворанина.</p> <p> |
| Живео војвода!</p> <p>Ал’ Турци и овде одговорише фанатично:</p> <p>— Алах, ил-Алах!...</p> <p |
| јући само јаче ватру на дворишту.{S} Да одгоне студен, коју ноћ са собом донесе, ловци су пили, |
| послуша мало, па се прекрете на страну, одгурну се рукама и у врту се дочека на ноге, клецнувши |
| одра и тужила.{S} Те исте вечери судба оде и даље.</p> <pb n="115" /> <p>Војводе на двору мога |
| он ухвати.</p> <pb n="134" /> <p>Љубоје оде у град, у коме је до сада већи део свога службовања |
| на, који као полузависни господар Драме оде Богу на истину. <pb n="21" /></p> <p>Војихна се већ |
| p>Старац, мрмљајући нешто, изиђе брзо и оде да тражи помагача.</p> <p>Рајко познаде да збиља до |
| ти одељењу Томе Теологите, а онај други оде, да продужи спавање, чудећи се:</p> <p>— Е, е!{S} А |
| /> <p>По свршеном већу Угљеша с Гојком оде у Анине одаје.{S} Тамо бејаше Ана, Мара, Јелена, Љу |
| че да ми се јавиш.{S} Иди.</p> <p>Анђео оде, а мало после и Тома се састаде са Љубојем.</p> <p> |
| да наредиш, милостива ћесарице, да неко оде и замени његовога Гојка.{S} Жели стари ратник да за |
| , који је био на степеницама, и стражар оде.</p> <p>После неколико тренутака зазвекташе тешки л |
| те, грчке крчме један мали одред богато одевених коњаника турских.{S} Они се спремаху, да проду |
| {S} Свештеници и духовници стајали су у одеждама а градска посада са својим војводама у ратној |
| је већ прилично времена како је у лаком оделу али у богатом огртачу изишао на кулу мотриљу.</p> |
| хода јахао је Љубоје у богатом злаћеном оделу војводском с високим калпаком, на коме се лелујал |
| дграђанима да је равно пола ноћи.{S} По оделу се мало може познати незнани ноћник, јер је тек у |
| че ватру.</p> <p>Тада старац познаде по оделу да је његов намерник неки млади војвода.</p> <p>О |
| били најамници Гојкови.{S} Она ће и по оделу њиховом томе поверовати.{S} А ти нападачи, срећно |
| верном крају Чрноменских Лугова.{S} Два одељења заобиђоше српски логор са горње северне стране |
| зненађен тим случајем, изаслао поједина одељења да прокрстаре по околини, не би ли наишли на на |
| војске постајало све празније.{S} Густа одељења одвајаху се са својим стеговима и заповедницима |
| p> <p>У првим редовима чадора трилиског одељења, које бејаше па ударцу турског одреда што са ис |
| жим чадорима српске војске.{S} Треће се одељење спусти низ поток чрноменски поред <pb n="166" / |
| са голим сабљама у рукама.{S} Свако се одељење раздели на по неколико редова, и сви у један пу |
| војсковође из појединих жупа са својим одељењима стадоше прикупљати, Рајку се ни у колико не д |
| ања, а Угљеша бејаше задовољан драмским одељењима.</p> <p>Ту је војска имала да се одмори три д |
| <p>— Добро! — рече Исаија, па се упути одељењу, где је Властоје боловао.</p> <pb n="75" /> <p> |
| Они изиђоше из врта, па се старац упути одељењу Томе Теологите, а онај други оде, да продужи сп |
| датле у Скопље, једно, да је ближе оном одељењу своје <pb n="118" /> војске, које је под његови |
| ну мало у страну, те га нож дохвати по -одећи.{S} Старац зграби нападача за руку, па му вешто и |
| ивање ловачких рогова и по неки нејасан одзив са другог врха планине.{S} Већ клонула природа чи |
| вика и писка, јаук и клетва, дозивања и одзивања, вриштање коња, звека сабаља и штитова, фијука |
| догађајима, што се у Крстопољу пред њим одиграше.</p> <p>У њему се борише с једне стране супарн |
| руком подлакти главу.</p> <p>...{S}Не, одиста су старци право говорили!{S} Па шта је од цареве |
| ене косе, која јој је падала низ леђа — одиста и не личаше на обичну ни властеоску ни нижега ре |
| ислима својим и душом говориш!</p> <p>— Одиста ми је такав разговор најми лији, кад сам без теб |
| а, да се војвода заложи.</p> <p>Војвода одиста бејаше гладан, па радо прихвати понуду, а старац |
| селећи ученика-господара.{S} Момчило се одиста знатно упитомио, разбирао је за начин живљења у |
| е могаху да одушеве стара сумњала.{S} И одиста они имађаху права!</p> <p>Старац заклопи очи, ка |
| да је Љубоје већ у његовим рукама.{S} И одиста се Љубоје све више лепио уз тога, дотле немилог |
| рече Исаија.</p> <p>— Читала сам већ и одиста са пуном милином.</p> <p>— Ја сам тек недавно на |
| !</p> <p>— Шалу на страну, али ти си ми одиста потребан.{S} Јеси ли ти још онај стари Анђео?</p |
| е стићи никаквом циљу више.</p> <p>— Он одјезди да спреми нове замке нама-</p> <p>— У њих треба |
| за нас.{S} Срећа нас издаје!"</p> <p>— Одјездио сам брзо.{S} Ушао сам у град Перитеорион, али |
| већ Гојко био на путу, а други гласник одјездио Богдану, ушавши једне вечери у собу Угљешину, |
| љиво отклањаше.</p> <p>Једноме се учини одјек вихорова јаука, други мишљаше да је лепршање иски |
| о па се већ чује лајање паса, кликтање, одјекивање ловачких рогова и по неки нејасан одзив са д |
| ује нова недела.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Одјури да тражи нове жртве, нову Јелену, Рајка —</p> <p |
| цама.</p> <p>— А зна ли за твој ненадни одлазак Мара? — упита га тихо и озбиљно.</p> <p>— Не ве |
| пак ће га стићи ма кад.</p> <p>— Али он одлази да смишља и извршује нова недела.</p> <p>— Шта?< |
| ано, мисли су јој се све више отимале и одлазиле преко неких непроходних урвина, куда она пије |
| пожури се Рајко.</p> <p>— Доцкан.{S} Ја одлазим с места, — задржа га Гојко, показујући му једно |
| а већ у Галипоље се није више могло ни одлазити.</p> <p>Рајко је за време причања монаховог би |
| ш богату трпезу и госте наше за њом, па одлазиш узбуђен, узнемирен, да те после, пуна бриге за |
| еш? — питала би је често Видосава после одласка Гојковог.</p> <p>— Видо, ти знаш моје мисли, мо |
| аснике, који ће га обавестити о њиховом одласку.</p> <p>У богатом манастирском млину добра вече |
| лис.</p> <p>Кад је сутра дан по њиховом одласку дошао Тома, искрено се обрадовао рашчишћеним пр |
| ом.{S} Мајка је младунаца била недалеко одлетела, мож’да је отишла у бризи да набави хране свој |
| ио је примљен без икаквих већих знакова одликовања, које његово наименовање доноси.{S} Брзо је |
| мало неправо онако Угљешино истицање и одликовање ћесарице Ане, али је то остало само у његово |
| ила у савезу против царевине.{S} Високо одликовање чином деспотским, које је добио од Византије |
| епознат.{S} Једно пак, чиме се необично одликовао и што га је Угљеши вазда препоручивало, била |
| бин али опет бејаше ваљан хришћанин.{S} Одликоваше се од својих земљака.</p> <p>После неког вре |
| још се више повукла себи и своме дому, одлично се старајући да чедо своје подигне и оплемени.{ |
| Луговима.{S} Кад коњаник би крај ватре, одломи се комадић од пањића, који је догоревао, расплам |
| забаве са деспотицом Љубом читао би јој одломке из свога превода богословских дела са грчког је |
| ача — да опет уздигне.</p> <p>Његова је одлука готова.</p> <p>Било је пола ноћи, кад се споредн |
| огледом премери собу, па онда, готов са одлуком, рече:</p> <p>— Сумње нема, кнегињице, ово је Ф |
| ћи са ових страна, није ли пред снажном одлуком и гвозденом вољом брата нам морао устукнути као |
| те, војводо, да ти саопштим једну своју одлуку, која се тебе тиче.{S} Дренопоље је пало.{S} Ћес |
| ова.</p> <p>— Никад! — бејаше лаган али одлучан одговор.</p> <p>— Кажи му, — заповедаше већ гње |
| онаког, о каквом јој је испричао Тома — одлучи, да сече руку зарад спаса целога тела.{S} Прегор |
| е хтео да по ново куша судбину, Мара се одлучи да и она своју срећу проба.{S} Приступила му је |
| се све о сваком не сазна.{S} На мах се одлучи, да нагласи Ани догађај у лову.{S} И она га рече |
| чинство и према Јелени, плану по ново и одлучи да учини своје још пре поласка целе војске.</p> |
| {S} После дужег размишљања и саветовања одлучили <pb n="151" /> смо, да понудимо мир деспоту.{S |
| — упита Вукашин.</p> <p>— И од сада! — одлучно одговори Угљеша.</p> <p>— Добро.{S} Ал’ ко да н |
| p> <p>— То није могућно! није истина! — одлучно рече Љубоје, а Тома чисто уплашено похита:</p> |
| во у очи Вукашину.</p> <p>— Доста је! — одлучно додаде Вукашин.</p> <p>— Брате, ми ћемо и сад п |
| илости моје.</p> <p>— Тако ће и бити! — одлучно рече Анђео.</p> </div> <div type="chapter" xml: |
| ра полазим.</p> <p>— И ја ћу с тобом! — одлучно рече Јелена.</p> <p>— А ако ме многи знаци не в |
| ш већа.{S} Корео је себе, што није онда одлучно стао на страну Гојкову.{S} Пребацивао је у исто |
| оврати ред.</p> <p>Турци и овде вешто и одлучно нападоше.</p> <p>— Војводо, ти се можеш склонит |
| а, ја морам бити спреман.{S} Ја ћу први одлучно укрстити оружје са новом силом турских завојева |
| г нама, Балшић је свршио ! — рече Рајко одлучно.</p> <p>— За то ће — доврши Гојко — бити у нашо |
| > <p>— Ја — не! — упаде му Богдан у реч одлучно.</p> <pb n="159" /> <p>— Онда ћемо сва тројица |
| покрет тела казиваше, бејаше неисцрпна одлучност. <pb n="5" /></p> <p>Прошло је већ прилично в |
| суђење а у витешком карактеру свога оца одлучност и постојанство.{S} Била је у шеснаестом лету, |
| у, које запљускује обалу на којој се он одмара, ко што завидим и неранџи, коју сада мож’да сише |
| још мислити на одмор.{S} Не дођох да се одмарам, већ — на позив братски — да с вама послујем.</ |
| студенца, нађе Љубоја, који се у самоћи одмарао.{S} Љубоје је некада био страсан ловац, а од не |
| еће требати твојих услуга.{S} Ти ћеш се одмарати на венцима милости моје.</p> <p>— Тако ће и би |
| вала изглед неког утврђења, а остали се одмараху око млина на пољу, и ако је већ јаче било захл |
| ства, Тома успори бежање, па се чешће и одмараше.</p> <pb n="150" /> <p>На путу из Ипсале за Ди |
| о какве му поруке шаље Угљеша с краљем, одмах је дао пристанак у име своје и свога брата.</p> < |
| е.{S} Ма какве ми гласе поклисар донео, одмах ћу доћи, да ти их саопштим.{S} Чекај ме у ложници |
| стићу га, учинићу, што Бог заповеда.{S} Одмах ћу наредити, нека дође овамо.{S} Нека оцу буде са |
| Добро је — рече —- што сте ме звали.{S} Одмах ваља настати.{S} А зна ли што о томе отац Гојков, |
| деспотовој, Мара се једва уздржала, да одмах и пред свима на дворишту не падне Видосави на гру |
| S} Позвах те преко гласника из Сера, да одмах дођеш овамо, ал’ ти не рекох, да ти водим — твоју |
| > <p>— Ја се стављам на расположење, да одмах пођем.{S} Војвода је Љубоје са мном.</p> <p>— Доб |
| отле је Тома већ био добио заповест, да одмах нареди, да се Гојко пусти из Крстопоља.</p> <p>— |
| тековине?{S} Господа се царска завадила одмах по његовој смрти, а прави наследник, нејаки Урош, |
| </p> <p>Угљеша га је очекивао, па га је одмах, још пре но што га је Тома могао поздравити као с |
| пољуби Јелену у чело.</p> <p>Јелена је одмах постала нераздвојна друга Мари, која је већ све о |
| и затегнутије прилике.</p> <p>Угљеша је одмах сазнао од Ане, шта се догодило.{S} Чуо је о невер |
| испраћао у Сер.</p> <p>Краљ Вукашин је одмах после споразума с Угљешом отишао у Прилип а одатл |
| > <p>— Војвода Гојко, — одговори Љубоје одмах.</p> <p>— Нисам, — рече Гојко. — Где ми је оружје |
| се за неко време слободан.{S} Он ће се одмах, чим се ослободи, кренути овамо.{S} Али он не тре |
| зору.{S} На пољу је месечина, те могаше одмах познати Рајка.</p> <p>— Ти си, Рајко?</p> <pb n=" |
| де Богдана и Дејановића, који напустише одмах Пловдин.{S} Сви они нуде покорност и данак.{S} А |
| је на самрти.</p> <p>Гојко се пожурио и одмах кренуо.</p> <p>Ишао је без иједног пратиоца, да б |
| народом, — рече Исаија.</p> <p>— Ја сам одмах све јавио Гојку по поузданом момку, — шапну му Ра |
| ј свој нож.</p> <p>— Нећу, да те убијем одмах, већ да те мучим, Грче неваљали! — викаше старац. |
| и се у врту зарече, да ће још сутра дан одмах раскрстити с Томом, занесен ненадном срећом својо |
| </p> <p>— А не би, на послетку, било на одмет и да се једном скрасим после толиког лутања.{S} Т |
| ви српском. роду!</p> <p>Лагано су тако одмицали...</p> <p>Четвртога се јутра забелеше далеко у |
| наштво и његову племенитост, па се ниси одмицао од постеље његове.{S} Ти се побрини, да се врло |
| <pb n="84" /> <p>Ана и Мара доста брзо одмицаху.{S} А кад дођоше до места, где се савија пут, |
| а и сама помисао, да је и нехотице себи одмогао а Гојку помогао, да стече права на милост Анину |
| од Требиња, ипак не смем још мислити на одмор.{S} Не дођох да се одмарам, већ — на позив братск |
| рти и жерави, и соколи и соколари траже одмора после богатога лова минулог дана.{S} Слуге су у |
| љењима.</p> <p>Ту је војска имала да се одмори три дана, па да се сва крене пут Дренопоља.</p> |
| од најлепших дана позне јесени.</p> <p>Одморивши се мало, оставише коње, из којих је била чита |
| оме.</p> <p>— Ми ћемо се још ноћас овде одморити, па ћемо сутра поћи на Дренопоље, — вели краљ |
| једног пратиоца, да би брже путовао.{S} Одморни је Лабуд летео.</p> <p>Превалио је био половину |
| дане српске царевине.{S} Све се предало одмору, све је утонуло у сан.</p> <p>Само стражари будн |
| стопоља за Перитеорион, одрасла, брижно однегована, код тетке своје, ћесарице Ане — у миру пров |
| рукама:</p> <p>— Крст и анђео! њега је однео нечастиви!</p> <p>И старац се прекрсти.</p> <p>— |
| га дочекао мутан и облачан дан, који је однео собом и твоје добро расположење — онда ћеш појмит |
| тао сам се чак на дно Грчке.{S} Ђаво ме однео, ако знам, шта ми је право занимање!{S} Ја сам и |
| итешком деспоту Угљеши и краљу Вукашину однесем радосне гласе: јуче је пао Пловдин у наше руке! |
| пеха твога поклисарства стоји много.{S} Однећеш од нас књигу деспоту Костадину Дејановићу и њег |
| затворише уста, и, од страха онесвеслу, однеше некуда.</p> <p>Кад сам дошла себи, нашла сам се |
| који га отурише, славе и величају, како односе мегдане на бојном и љубавничком пољу ?{S} Не!{S} |
| а.</p> <p>Марица тече мутна и крвава, и односи коње и јунаке, токе и челенке.</p> <p>А са север |
| дан излаз.{S} Казаћеш, да чиниш по моме одобрењу.</p> <p>— Учинићу, али ако он не хтедне бежати |
| м му дао ни зевнути.{S} Да се само мало одоцних, Бог да прости ћефалију Рајка! — говораше стара |
| грожаваху, док ме за врбу привезаше, па одоше у шуму не рекавши ни речи.{S} И да ме грло не пос |
| а манастира.</p> <p>Угљеша, Љуба и Мара одоше на кулу, која је млину и његовим зградама давала |
| љен мач краљевом Марку и реци, да жртве одоше брзо једна за другом! — заврши Богдан.</p> <miles |
| </p> <p>Тома стиже своме двору, а и оне одоше Ани.</p> <p>Тома сјаха и уђе унутра.</p> <p>И ако |
| е неће, брате, бити без твога.</p> <p>И одоше даље у веселом разговору...</p> <pb n="158" /> <p |
| се бурно шираху.{S} За очима јој чисто одоше и дах и осећаји, а душа њена шапуташе:</p> <p>— Д |
| очи, а ја сам сама стајала крај његовог одра и тужила.{S} Те исте вечери судба оде и даље.</p> |
| та на путу из Крстопоља за Перитеорион, одрасла, брижно однегована, код тетке своје, ћесарице А |
| еузу лепога Мраморног Мора.{S} Ту сам и одрасла у нези свога доброг оца, јер мајке, тужна, ни з |
| рске силе и сломи се на деспота и његов одред.</p> <p>У крваву сечу утону све...</p> <p>— Још с |
| м и логорским потребама.</p> <p>Витешки одред Љубојев ушао је у драмско логориште лагано и свеч |
| обро му познате, грчке крчме један мали одред богато одевених коњаника турских.{S} Они се спрем |
| одељења, које бејаше па ударцу турског одреда што са источне стране нападаше, зачуше неколико |
| стража вечерас?</p> <p>— Ја сам је већ одредио.{S} Ноћ се спушта.</p> <pb n="68" /> <p>У тај с |
| ли раздељена у подграђу сва храна, коју одредих да се сиромашним домовима изда за покој душе до |
| а зборно место војске Дејановића бејаше одређен Велбужд, место пуно поноса са недавне славне по |
| м ловцима не бејаше.</p> <p>Скуп је био одређен у једном пропланку са северне стране, а одатле |
| ине и свих долова и урвина у њој бејаху одређени за њихове пратиоце.{S} Чувши после толиког вре |
| чери Угљеша сазва ратничко веће на коме одређиваше нове дужности војводама и издаваше налоге за |
| ојом је самостално завладао 1366 кад је одрекао покорност царици матери Јелени, и својих људи, |
| Тому и довело овамо, то га и сада јоште одржава!</p> <p>После тога је и Рајко одустао од свога |
| нина.</p> <p>— Нико.{S} Само се по мало одржава као свратиште господе, кад изиђу у лов.</p> <p> |
| Брат наш Вукашин први је развио заставу одржања српске превласти на југу.{S} Није ли он у борби |
| Он као господар Срема не мисли више на одржање царевине.{S} Синиша, царев стриц, устао је у им |
| о једини, који се одушевљавасмо мишљу о одржању оне снаге, коју овде на југу затекосмо.{S} Шта |
| дворанин Благоје.</p> <p>Тома се једва одржао, да се не изда од силне радости, кад је видео да |
| на и издржљива њена природа могла ју је одржати у животу.{S} Али је сад Јелени на један пут из |
| стао, а крупна се киша спусти.</p> <p>— Одржаће се, и неће се загасити, јер ће киша брзо проћи, |
| пред горима.{S} Цар није био подобан да одржи велико наслеђе.{S} Неко је морао владати и њим и |
| ија, он веселији, а добра Видосава није одрицала својих услуга ради милих порука двају заљубљен |
| стране реке један повећи камен одвали и одроњавајући за собом земљу и потискујући ситније камењ |
| му важном, вођа махну руком својима, да одседну, па и са̑м сиђе с коња.</p> <p>Док су се остали |
| Дренопоље.</p> <p>Стари је монах Исаија одслужио свечану службу за срећна пута српског деспота |
| побожности и истинске богобојажљивости одстојала вечерњу с Маром, а за тим се, забринуте што с |
| , и краљ поче са својима корак по корак одступати дубље у логор...</p> <p>— Нек наше крило дође |
| миновно чекала...</p> <p>Краљева војска одступи лагано до средишта, где се држаше Угљеша, а вој |
| а се те собе указа — Рајко.</p> <p>Тома одступи натраг, а Мара викну:</p> <p>— Спасите ме!</p> |
| .</p> <p>Мара са руком на ловачком ножу одступи последњи корак до зида, Тома занесен учини и та |
| д се јавља нов непријатељ.{S} Ми нећемо одступити пред њим, као што се не поклонисмо пред њима! |
| удеш у невољи, знај да ћу ти се братски одужити!</p> <p>Они изиђоше из врта, па се старац упути |
| пријатељу срећу убија, душу тамни, наду одузима.{S} Ипак чућеш.{S} Где смо сад?</p> <p>— Одавде |
| Силној киши, која никако не престајаше, одупираше се само једна ватра готово на самом јужном кр |
| е, те из колибе погледа, како се пламен одупире киши.</p> <p>Прође још неко време, а старац, на |
| сви знају за невољу и да се сви сложно одупиру, али говораху сем тога Турцима, да је велико мо |
| нашом снагом.{S} Овим се витезима нико одупрети не може.{S} А кад се после победе вратимо, не |
| е одржава!</p> <p>После тога је и Рајко одустао од свога захтева, али је продужио све више мрзе |
| скиптар српског патријарха не могаху да одушеве стара сумњала.{S} И одиста они имађаху права!</ |
| зантиским.</p> <p>Исаија се преко свега одушевљавао беседама Јована Златоуста, а деспотица му ј |
| Турцима.{S} Али баш у часовима, кад се одушевљавао мишљу о потпуном изгнанству турском у Азију |
| тив царства византиског, све га је више одушевљавао одблесак и ако јако клонулог ипак још много |
| еспотску.{S} Ми бејасмо једини, који се одушевљавасмо мишљу о одржању оне снаге, коју овде на ј |
| еће весело прими ту новину, а кад Гојко одушевљеним речима понови Угљеши, како му ставља на усл |
| нашег рода поћи у бој за једну мисао! — одушевљено рече Угљеша, и устаде пруживши руку Вукашину |
| в нападача Рајковог.</p> <p>— И хоћу! — одушевљено прихвати млади певач. — То ми је све, што им |
| и ћесарица с осталим и народом, чујаше одушевљено „Тебе Бога хвалим“ и „Вазбраној војеводје“ И |
| ећ испитај и казни кривца, — рече Гојко одушевљено.</p> <p>— Све нек тоне у заборав! — заврши А |
| азно, све бледи и угине, па и некадашње одушевљење за великога цара.{S} С тога, кад дође на ред |
| собом донесе, ловци су пили, а да даду одушке изазваним мислима својим у оваким приликама поче |
| у год речи Гојкове о његовом старом оцу ожалостиле Мару, толико су је исто и умириле речи, који |
| јводо !{S} Опрошћавај! — таким прекором ожалошћен писну стегоноша, па ободе коња и западе у нај |
| сијаху као најлепши урес у часу радости ожалошћенога лика старичиног.</p> <p>Држећи за руку Ану |
| остадоше непријатељи.</p> <p>Момчило се ожени и настани у граду Ксантији, одакле је господарио |
| толиког лутања.{S} Та ја бих се могао и оженити и бити ћесар у Драми.{S} Има у овим земљама и з |
| дозивање рогом ловачким, деспотица Љуба оживе, очи јој светлије погледаше а груди се бурно нади |
| а планине.{S} Већ клонула природа чисто оживе.</p> <p>Деспотица Љуба није ишла са ловцима само |
| > <p>Старац заклопи очи, као да би хтео оживелу слику вечито задржати пред собом.{S} А кад погл |
| ја га, кад ме мину прва туга, весељах и оживех кућу његову.{S} Ту сам, витеже, расла и од детет |
| селије, а мисли иду далеко, сликајући и оживљујући најлепше снове њене млађане душе.</p> <p>Али |
| о оном сну, што се прича? — упита један озбиљније.</p> <p>— А какав је то сан? — навалише неки |
| ненадни одлазак Мара? — упита га тихо и озбиљно.</p> <p>— Не верујем.{S} Ја јој не могах јавити |
| у само он и брат му краљ Вукашин</p> <p>Озбиљног лица засела су браћа Мрњавчевићи за каменити с |
| е.{S} А то, Бога ми, лепо стоји његовом озбиљном изгледу, много лепше, но што неки мисле.{S} Па |
| разована женска, која је знала схватити озбиљност прилика, што од неког доба насташе <pb n="26" |
| ара.{S} Угљешина је душа упила у се сву озбиљност његове занесењачке проповеди противу некрста. |
| згледа лов.{S} Чињаше им се, у насталој озбиљности, да свему томе није ни мало прилике.</p> <p> |
| ја, па ме испусти.{S} Нисам дуго летео озго, па бућнем у неку воду.{S} Кад тамо, а оно није то |
| ог грања, бирајући са велике гомиле оно оздо, које киша није много овлажила, па устаде и упути |
| ената.</p> <p>Само још пободени стегови означаваху по пространом логору средишта појединих жупа |
| <pb n="48" /> нестрпељиво изгледају на означеном месту долазак ловаца.</p> <p>Друштво је, изиш |
| де.{S} Али није заборавио и да им тачно означи места, до којих ће трагати за злочинцима, па, ак |
| ле Алтомановића, а друго, што је Скопље означио за збориште своје војске из простране му краљев |
| г времена витез се враћа у ред са добро ознојеним и мало примиреним жеравом.</p> <p>Соколари др |
| ала, а добра Видосава осећаше се и сама ојачана у добрим жељама својим према кући ћесарице и ње |
| е бити тебе.{S} Не, не, све је то варка ока, обмана.{S} Немој веровати звездарским тумачењима, |
| ком мило отпоздрави она два сјајна црна ока Марина, која га благо испраћаху.</p> </div> <div ty |
| Исаија шапуташе свете молитве, и не би ока, које не ороси суза.</p> <p>У тај мах стражар са ку |
| да узима и са̑м тежак камен од петнаест ока и њиме проба подбацивање.{S} Измаче се корак назад, |
| страховита сеча</p> <p>Чадори за тренут ока дигнути, погажени, покрхани и поломљени; коњи, што |
| о и ненадно наступити?{S} Је ли Вукашин оклевао?{S} За срећу наше отаџбине узео је част краљевс |
| звишена ћесарице, ја мислим да не смемо оклевати.{S} Држећи све то у највећој тајности, ипак се |
| рада населила недалеко од самог главног окна рудничког.{S} Обилазио је и околину, лутао по обал |
| азлетајући се двориштем.{S} Капци се на окнима затресоше а дах прве зиме стаде на заповедничко |
| >А сад, кад је деспот отишао с војском, око ње је мирно и тихо, па се и она нешто изменила.{S} |
| ни.{S} А нада свим му је мио поглед.{S} Око његово продире, чини ми се, у свачију душу.{S} Ал’ |
| огато украшеном жераву деспот Угљеша, а око њега бејаху велики војвода Богдан, војвода Гојко и |
| епробојни зид од својих груди и штитова око тебе.{S} Палош турски не дохвати тебе!</p> <p>— Вој |
| /p> <p>У том се тренутку са свих страна око његова чадора захори:</p> <p>— Алах, ил-Алах!</p> < |
| лагано горео.{S} Намести ситнијег грања око двеју омањих клада, које су биле у преклад сложене, |
| вихор прихвати његову реч</p> <p>Трубе око деспота не престајаху давати знаке српској војсци.< |
| оји је долазио недалеко од цркве, негде око њене ограде.{S} Њему се одазваше у два маха слични |
| на море, да се за време склонимо негде око Свете Горе.</p> <p>Али се милост Божја, која нас аш |
| ри коњици, који су испрекрштали пролазе око чадора, као да бејаху узнемирени толиком живошћу, т |
| воје коње и пожурише се.</p> <p>Било је око заранака, кад пођоше, а у Драму стигоше доцне.</p> |
| ој град Угљеши, ако дође и одагна Турке око њега.{S} А та баш понуда не бејаше по вољи драмском |
| ете да су се проредили, поново се окупе око краља, и новом снагом дају отпора.</p> <p>Ал’ турск |
| ајњој десној страни густе лесе, која се око Угљеше непрестано савијаше.</p> <p>— С Богом, десни |
| ан је жедни коњиц дохватио воду, кад се око њега и његовог господара стадоше укрштати стреле.{S |
| ат.</p> <p>Копљаници и народ слегоше се око њега, а он високо диже одвијени лист па стаде читат |
| S} Али не жалим за труд.{S} Имао сам се око чега и намучити, — додаде Исаија.</p> <p>Тако су пр |
| слазио у подграђе, велику варош, што се око града населила недалеко од самог главног окна рудни |
| а остали ловци и хајкачи окупили су се око великих ватара у дворишту, те се у друштву залагаху |
| све, што имам.{S} Као што се све окреће око земље и њој служи, тако и моје живовање не може се |
| а густе вреже бршљана, што се обавијаше око једног дрвета.{S} За њом се појавни Видосава.</p> < |
| првих војника.{S} На Галипоље нападоше око пола ноћи.{S} Браћо, страшно ли је морало бити, кад |
| ога доба непрестано налази на граници и око огранака рилских, утврђујући градиће и добијајући г |
| урски се гвоздени ланац све јаче стезао око Пловдина....</p> <p>У то доба у Драми, где нико дру |
| се!</p> <p>И мало после, а певач окупио око себе чету скушалаца, који се стекоше, да чују песме |
| топлином греје а пламеном светли далеко око себе, претвори се у жар па опет од њега остаје само |
| је у драмско логориште лагано и свечано око заранака краснога дана прве јесени.</p> <p>Сав лого |
| >„Ако си јунак од мегдана, ти љуби црно око и црно вино пиј!</p> <p>„А ако душом певаш и шарне |
| војводом, те за час рашчистише простор око себе.</p> <p>— Живео деспот ! — проламаше се ваздух |
| </p> <p>На степеницама, где се савијају око мраморног стуба, Гојко се окрете и Рајку, који је и |
| ени, покрхани и поломљени; коњи, што су око чадора привезани дремали, поплашени се откидоше и с |
| иза степенице, које се отворене увијаху око спољне стране високе куле, као и нехотице погледа н |
| ед неког утврђења, а остали се одмараху око млина на пољу, и ако је већ јаче било захладнело.</ |
| жаше.{S} А много женскиње из подграђа и околине с нејаком дечицом и заосталим старцима стајаху |
| .{S} Он је у исто доба био у целој ужој околини једина човечја прилика, јер црквица не имаше ча |
| аслао поједина одељења да прокрстаре по околини, не би ли наишли на нападаче и у опште на сумњи |
| лавног окна рудничког.{S} Обилазио је и околину, лутао по обалама жегљиговске реке, посматрао њ |
| ним двема преградама служио и за ограду околног дворишта.{S} Прегледа још једном, колико се мог |
| очи, отури ђерђев, прекрсти се, погледа около себе па приђе те погледа, шта су руке, саме себи |
| чутуру.</p> <p>Она пође од руке до руке около.</p> <p>— Није наше вино тако.{S} Мало је боље, а |
| дан гледању сјајне звезде, пошао душом, оком, слухом за њом, ка њој, дигнувши руку управљену не |
| Па не часећи ни часа узе другу стрелу и оком ухвати орлов лет, како се бејаше упутио даље на за |
| моје године назад, и од мене, прилично окорелога ратника, створи меког љубавника, благе душе, |
| о нејасна контура као кад таласи помоле окрајке неког потопљеног предмета.{S} За тим се једна п |
| ближе. <pb n="6" /></p> <p>Он се трже, окрену и, спазивши своју драгу Љубу, пружи јој руке.</p |
| <p>Обојица ободоше коње.</p> <p>Бегунац окрену коња и прескочи поток, па се упути североистоку |
| лановима.{S} Али се после неког времена окренуо ток ствари.{S} Што је Момчило више ратовао са с |
| савезник против Алтомановића, као да је окренуо лист и преврнуо вером.</p> <p>— Гле, гле!</p> < |
| к путем крстопољским, а ноћу, опет тамо окренут, очима мотри звезду једну, необично сјајну, на |
| а се сети да се то ње тиче.{S} Хтеде се окренути, ал’ јој у тај мах слуга показа осветљену собу |
| скочи са њ, грмну на зликовце, који већ окренуше, и прихвати <pb n="85" /> онесвеслу Ану.{S} Ма |
| кад све живо тражи мира и покоја, да се окрепи у слатком сну!{S} Господару, шта је теби, души т |
| је тихо, све је живо легло, да се сном окрепи.{S} И хрти и жерави, и соколи и соколари траже о |
| поштовања.{S} Он је у речи мудар, умом окретан, његови су одговори пуни, кратки али смишљени.{ |
| иковче, нећеш тамо!</p> <p>Рајко скочи, окрете се и у чуду виде где стари дворанин Благоје дави |
| преплашена, лако цикну, а Гојко збуњен, окрете се страни, одакле им приђе Ана.</p> <p>— И ја ва |
| и.{S} Је л’ тако било, несрећо грчка? — окрете се старац месту, где је везао нападача.</p> <p>О |
| коњем газио.{S} У сред највећег окршаја окрете се мени и рече:</p> <p>"Синовче, иди и нареди не |
| Јелена га јасно али презриво погледа па окрете главу на страну.</p> <p>Тома стиже своме двору, |
| аног витеза!</p> <p>За тим се деспотица окрете Вукашину:</p> <p>— Заповеда ли превисоки краљ и |
| ајнижег градског бедема.</p> <p>Тома се окрете Мари па јој галантно рече:</p> <p>— Ви сте то же |
| и обриса — сузе.</p> <p>Уздахну, па се окрете на страну, а руком подлакти главу.</p> <p>...{S} |
| раги гост! — поздрави Ана Угљешу, па се окрете и са сребрног служавника, који принесе један дво |
| г.</p> <p>Држећи за руку Ану, Угљеша се окрете и пође са њом ка Љуби.{S} Тада пусти старицу па |
| а.</p> <p>После неког времена Угљеша се окрете Гојку:</p> <p>— Војводо!{S} Ти си честитог покој |
| иђе још један корак ближе.{S} За тим се окрете, те једним погледом премери собу, па онда, готов |
| ћи !{S} Добро је било!</p> <p>За тим се окрете другу:</p> <p>— Хајдемо!{S} Хвала ти, а не дао Б |
| савијају око мраморног стуба, Гојко се окрете и Рајку, који је ишао за њим, ша’ну:</p> <p>— Си |
| који је у куту те собице био, он му се окрете и рече:</p> <p>„Хвала, Анђеле, ти си своје учини |
| ала.</p> <p>Љубоје, чувши те речи, мрко окрете лице у страну.</p> <p>Али Томине ласкаве речи до |
| двадесетим годинама свога века, живо и окретно, гдекад много говорљиво а гдешто и врло ћутљиво |
| Љубоје са једним пратиоцем коњаником и окретоше јужним путем, који је водио право у Крстопољ.< |
| ми је све, што имам.{S} Као што се све окреће око земље и њој служи, тако и моје живовање не м |
| опоља и Перитеориона прелази границу па окрећући на север удара на Дидимотику до Дренопоља.</p> |
| одара стадоше укрштати стреле.{S} Једна окрзну по руци Гојка, који се на мах лати мача и узде к |
| ашин.</p> <p>— Брате, ми ћемо и сад под окриљем звезде нашег рода поћи у бој за једну мисао! — |
| једног чадора неко из дружине, што је у округ поседала.</p> <p>Један војник изиђе из чадора и и |
| приђе први роб — војвода Гојко.</p> <p>Окружен јаком оружаном пратњом Гојко стаде пред часнике |
| тлачно, коњем газио.{S} У сред највећег окршаја окрете се мени и рече:</p> <p>"Синовче, иди и н |
| тмини даде коме Бог.</p> <p>У највећем окршају, што се на ивицама са свих страна логора водио, |
| х зидина.</p> <p>Био је већ крај месеца октобра, кад и издашна јужна природа почиње лагано усту |
| ако грмљаше Гојков глас, а Лабуд, крвљу окупан, завришта и скокну три копља у напред.</p> <pb n |
| кад осете да су се проредили, поново се окупе око краља, и новом снагом дају отпора.</p> <p>Ал’ |
| черала на кули а остали ловци и хајкачи окупили су се око великих ватара у дворишту, те се у др |
| пожури се!</p> <p>И мало после, а певач окупио око себе чету скушалаца, који се стекоше, да чуј |
| {S} Зна он рећи и за што је то било.{S} Окупите га, да приповеда ако не све а оно бар онолико, |
| /></p> <p>Војихна се већ био више пута окушао у биткама са Турцима, који олако дођоше до источ |
| пута окушао у биткама са Турцима, који олако дођоше до источних граница његове драмске области |
| ушом, неки се упиње да се дигне, да бол олакша и пада доле изнемогло, стотина издише снивајући |
| не из дубине истинског осећања жалости, олакшаше боле и тугу њихову.{S} И после прве силне жало |
| радо момче, кад сам с тобом ступио пред олтар.{S} Доста сам дотле већ подносио, доста проживео. |
| с твојим благословом ступити пред свети олтар, кад томе буде време!</p> <p>И Гојко клече до бол |
| 170" /> <p>Тада се смирени слуга божјег олтара разгњеви и плану:</p> <p>— Кад нећеш, деспоте, д |
| ној војеводје“ Исаије, служитеља Божјег олтара.</p> <milestone unit="*" /> <p>Тома је, измакнув |
| итве и помени, које су смирени служиоци олтара Божјег читали за покој душе старога ратника, а ј |
| Дејановића била је, Солуну понајближа, омања војводина њиховог стрица Југа Богдана.{S} Али се |
| p>Осем простране деспотовине Угљешине и омања војводина Богданова слала је своје чете у Сер на |
| Ноћ је била мркла и врло ветровита.{S} Омање су се лађе прибојавале за се, али та два Турчина |
| Угљеша бавио у Драми и док је обилазио омање тврђаве прелазећи и на леву обалу Месте ближе гра |
| магла од паре, па се почеше одвајати у омање ловачке групе по уговореном плану и са једном лоз |
| крају целог похода два се дворанина, на омањим коњићима, шале:</p> <p>— А како да ти не будем, |
| ео.{S} Намести ситнијег грања око двеју омањих клада, које су биле у преклад сложене, па уђе у |
| ачином пророчкога гласа.</p> <p>Вукашин омекша:</p> <p>— Истина је.{S} Нек мине ова ноћ, а кад |
| — Живео!</p> <p>И велика дрвена, у кожу омотана чутура непрестано кружаше из руке у руку.</p> < |
| ! — рече деспотица.</p> <p>— Да, старој омрази даје маха, кад треба на новој мисли радити.{S} В |
| грлу застајаше.{S} А кад стаде Исаија, он узбуђено запита:</p> <p>— А, велиш оче, твој се брат |
| > <p>Од тога је дана она била срећнија, он веселији, а добра Видосава није одрицала својих услу |
| иза твога земљака, или је, чини ми се, он од мене.</p> <p>— Ал’ ти си, без сумње најбољи међу |
| и краљу !</p> <p>Сузе му поново линуше, он опет пољуби двоглавог орла на дршку, и крену коња.</ |
| опази.{S} Нешто тражи, питам га српски, он слеже раменима па одговара грчки.{S} Један пут видех |
| неколико часова да смо доцније стигли, он се не би никако ни могао извршити.</p> <p>— Како? — |
| коју у мраку не могаше боље загледати, он заусти да гласно упита Гојка, па се трже и лагано до |
| само реч из једних уста може задржати, он је са Лабудом налетео на ров и прелетевши бездан, у |
| доста лабаво, везан.</p> <p>Искочивши, он нападне на старца, који врдну мало у страну, те га н |
| ош један, који је у куту те собице био, он му се окрете и рече:</p> <p>„Хвала, Анђеле, ти си св |
| вода је Љубоје са мном.</p> <p>— Добро, он нека га за сад и замени.{S} Али будите врло пажљиви |
| ни, а кад они продужише даље по логору, он седе и запева другу песму, рекавши:</p> <p>— Сад јед |
| зећи крајишнике и целу источну границу, он се нарочито задржавао и гледао да се не врати што ду |
| . — Недалеко је — продужи <pb n="51" /> он — одавде стари замак, подигнут у доба, кад је овде б |
| > <p>— Нашег витешког ћефалије нема!{S} Он је морао први погинути! — викаху Рајкове стегоноше, |
| ти овде?{S} Не, ни у ком случају не!{S} Он је пажљиво сисао сласт, где <pb n="139" /> год ју је |
| Јелену, Рајка —</p> <p>— Проклетник!{S} Он не сме стићи никаквом циљу више.</p> <p>— Он одјезди |
| ветога ми Петра!{S} У потеру за њим!{S} Он је могао само на ову страну умаћи.</p> <p>И они брзо |
| о малом, дала снаге за четири друга.{S} Он то крије сада, а кад је био дете и сам је причао.{S} |
| , свакако, стар.{S} Ваљ’да као и ја.{S} Он ми је, кад смо опсели једном Сер, живот спасо у једн |
| ума пророчке речи чудног испосника.{S} Он рече да Азијате ти потражиш, јер је све пропало, ако |
| е речи допреше и до опрезнога Рајка.{S} Он оштро премери Тому очима, па за се прошапта:</p> <p> |
| н отвор ноћне стражаре киту поменка.{S} Он брзо узе, и руком мило отпоздрави она два сјајна црн |
| даше му као нека племенита Амазонка.{S} Он пође у разговору са њом, а она га преведе преко мало |
| о повучено и кога сам ја ту затекла.{S} Он је био моме поочиму више саветник у миру но помагач |
| свико̑ на самоћу по неколико недеља.{S} Он уме читати звезде, зна свакој јаснијој звезди њено и |
| ју је небројено пута имао у рукама.{S} Он добро разуме и тичји језик, зна и по лету њиховом на |
| само осећања љубави већ и поштовања.{S} Он је у речи мудар, умом окретан, његови су одговори пу |
| о глас од светлога и моћног деспота.{S} Он ће ових дана стићи овамо са свом својом војском, а к |
| у липову кору воде и запоји деспота.{S} Он ћуташе, тешко дихаше и склопи очи.{S} После их полак |
| деспотовине светле браће Дејановића.{S} Он ће у Велбужду узети и њихову војску, која се тамо ле |
| " /> <p>Хрт је наишао на зечји траг.{S} Он даље иде по нагону.</p> <p>Бегунац осети гониоца.{S} |
| ај је господар силан, крепак и млад.{S} Он ће за неки дан укрстити оружје своје са серском и др |
| .{S} Галипоље је мален али јак град.{S} Он је бранио прелаз из Азије овамо, па је у свако доба |
| тво срца његовог било најпотребније.{S} Он је управљао драмским крајем готово неограничено.{S} |
| х вођа очекиваше се само још Љубоје.{S} Он стиже баш онда, кад се у граду поведе реч о њему и њ |
| поље његових мегдана јужно приморје.{S} Он је у два маха долазио као поклисар на двор мога пооч |
| да се његов план до краја извршује.{S} Он пође у приличној даљини назорице за њима, а кад оне |
| старац, војник из Дејановића војске.{S} Он распитиваше за чадор војводе Гојка из Драме.</p> <p> |
| , Тома је био безбрижан с те стране.{S} Он се, напротив, бојао, да нападачи не поступе и сувише |
| , а старац му даде знак да се дигне.{S} Он устаде, па седе до оца на постељу.{S} Отац узе његов |
| огледа поново, очи му бејаху влажне.{S} Он диже руку и обриса — сузе.</p> <p>Уздахну, па се окр |
| ч каквог погинулог витеза.{S} Јесте.{S} Он ће ми сада добро помоћи.</p> <p>Млади певач оштрим м |
| мало лепе а који много штетне кише.{S} Он зна, на којима се изворима скупљају виле, где се куп |
| ји пастири у његовој младости учили.{S} Он познаје који ће ветар донети добро и лепо а који зло |
| ељи, али нам не може бити од помоћи.{S} Он је син ћесара Прељуба, али не и прејамник духа његов |
| свештеник, који је служио у црквици.{S} Он је у исто доба био у целој ужој околини једина човеч |
| је био милостив нашој доброј мајци.{S} Он је њу примио пре но што је могла чути црне гласе са |
| на глави и дугачком палицом у руци.{S} Он је био први пастир и старешина над осталим својим др |
| <pb n="17" /> боље но и сам законик.{S} Он је ваљан синовац ненадмашнога витеза Момчила.{S} На |
| у, али сам јездио за стрицем својим.{S} Он је био крвав и страшан.{S} Узвиком је, ужаснијим од |
| ба сам себи, шта хоће сад са Гојком.{S} Он, војник и слуга деспота и ћесара свога, тражи тајне |
| , пустиће се за неко време слободан.{S} Он ће се одмах, чим се ослободи, кренути овамо.{S} Али |
| амо дотакао онога — чега није могао.{S} Он је имао очи за лепоту и воље за уживањем.{S} То је т |
| ајка.</p> <p>Рајко не бејаше заспао.{S} Он је лежао до самих врата од чадора, као даје хтео да |
| ара.{S} На њему је право проклество.{S} Он је сина свога ослепио.{S} Он није достојан да гине з |
| ам цариградскога патријарха ублажио.{S} Он је дигао тешку анатему, која је на народ српски била |
| лество.{S} Он је сина свога ослепио.{S} Он није достојан да гине за свету мисао!</p> <p>— Моји |
| вори Јелена.</p> <p>— Не, није тако.{S} Он је свргнут.</p> <p>— Знам.</p> <p>— И жигосан тиме.< |
| под храстом, па онда за тобом овамо.{S} Он за тобом — ја за њим.</p> <p>— То је много!{S} Дакле |
| помоћ један непознати туђин — ђаур.{S} Он је и одвео наше у стан непријатељски, па га је после |
| гла ни једног корака прићи у сусрет.{S} Он је био врло весео, па се и она раздрагала.</p> <p>— |
| пао је на његову војску Алтомановић.{S} Он мисли, да се користи нашим ратом с Турцима.</p> <p>— |
| ко, признао је врховну власт њихову.{S} Он као господар Срема не мисли више на одржање царевине |
| дао да се не врати што дуже у Драму.{S} Он је сад желео само освете, а знао је, да њој није још |
| у лаком чуну прећи на другу страну.{S} Он се загледа у ту женску, која му се учини нешто необи |
| тешком руком својом на вашу границу.{S} Он не иде овуда, и ви га нећете срести.{S} Са мном хајд |
| ено му је, да прими свету веру нашу.{S} Он је одбио.{S} Ноћас ћемо употребити коло.{S} Оно ће п |
| — А није ли тамо и војвода Властоје?{S} Он је сада, свакако, стар.{S} Ваљ’да као и ја.{S} Он ми |
| ише од цара свога.{S} Шта је са њим?{S} Он нема снаге — јер нема благослова!{S} А мож’да није в |
| озваћемо оца Исаију, — рече Видосава. — Он ће нам помоћи.{S} Стари дворанин Благоје већ је опре |
| бејаше честит јунак! — додаде Угљеша. — Он је своју дужност савесно извршио.{S} Није био Србин |
| пребола, — рече Рајко лагано Богдану. — Он неће жив видети Драме.{S} Благо њему!</p> <p>Ућуташе |
| зао јој, да је љуби.{S} Не послуша ли — он ће погинути а она увенути.</p> <p>— Витеже, — рекла |
| а зове његов господар, — говораху они — он зове нас, ми ћемо радо свуда са њим а под Божјим бла |
| рнуо вером.</p> <p>— Гле, гле!</p> <p>— Он је тргао натраг своју војску испред Алтомановића, и |
| а светлост, да позна коњаника.</p> <p>— Он је! — задрхта Рајко, скочи и притрча мркову, који је |
| сме стићи никаквом циљу више.</p> <p>— Он одјезди да спреми нове замке нама-</p> <p>— У њих тр |
| И жигосан тиме.</p> <p>— Знам.</p> <p>— Он треба да плати главом злочин према теби, према мени, |
| ада се никад више не сретосмо.</p> <p>— Он је скоро умро, — лагано одговори војвода.</p> <p>— У |
| адосно Јелени — то онај витез?</p> <p>— Он је! — весело одговори Јелена.</p> <p>— Ти, дакле, зн |
| А Тома Прељубовић у Јањини? _</p> <p>— Он је истина примио управу над епирско-тесалском краљев |
| /p> <p>— Али ја рекох, Рајко —</p> <p>— Он је само тумач њихових жеља.</p> <p>— Онда ваља тамо |
| опљаници и народ слегоше се око њега, а он високо диже одвијени лист па стаде читати Угљешину п |
| алима, прва се руке његове маши Мара, а он јој се благо обрати.{S} После тога се поздрави са во |
| снажи и обнавља.</p> <p>И киша стаде, а он се разузда.</p> <p>Хује столетни грмови, јече брда, |
| звездано јато.</p> <p>Љуба то спази, а он јој, да је преухитри, рече:</p> <p>— Не бој се.{S} М |
| хна сахрањен у малој градској капели, а он се тек први пут нађе за то време у друштву.{S} Говор |
| бејаше скупило, да се сломи над њим, а он хоће да избегне.</p> <p>— Ипак ће га стићи ма кад.</ |
| чело и косу, очи му заблисташе сузом, а он, држећи је на прсима, диже своју главу и очима гледа |
| /></p> <p>— Али га је деспот послао, а он се мора слушати, — расправљаху трећи.</p> <p>И на то |
| сачувао.{S} Рука му задрхта и клону, а он тужно додаде:</p> <p>— Мач краља Вукашина!{S} И он д |
| вамо — тако јавља краљ нашем деспоту, а он нама — напао је на његову војску Алтомановић.{S} Он |
| људе.{S} Ја ценим војводу Богдана.{S} А он је, мож’да давно већ отишао Богу на истину!{S} Шта ћ |
| је оставио ћесар Војихна издишући.{S} А он је и тим био потпуно задовољан, јер је обично бивало |
| ости.</p> <p>А после запита:</p> <p>— А он, ваљ’да, има и добрих војвода?{S} Има, има — ја сам |
| ?</p> <p>Одговора нема.{S} У место њега он чу неке ускорене кораке.</p> <p>— Ко је то? — грмну |
| .{S} Али то лице опази Рајка и виде, да он уђе у врт.{S} Брзо и опрезно као мачка пређе простор |
| о и ја, — рече Угљеша — па сам знао, да он и без тога не би смео угазити у војну, а да буде ово |
| езао.{S} Помоћу <pb n="129" /> тог ножа он је и пресекао на једном месту лагано канице, којима |
| кад је био дете и сам је причао.{S} Зна он рећи и за што је то било.{S} Окупите га, да приповед |
| о изненади.</p> <p>После кратког ћутања он рече:</p> <p>— Саслушај ме, грешног, милостива госпо |
| осле Богдан. — А твоја, витеже? — упита он Љубоја.</p> <p>Љубоје изнемогао и блед, држећи се ус |
| гових непријатеља.{S} Зар да тамо слуша он, како се они, који га отурише, славе и величају, как |
| аступило после смрти цара Стефана, крив он сам.</p> <p>— Ко? велиш.</p> <p>— Цар Стефан.</p> <p |
| иште, па га неопажено посматраше, а кад он бејаше близо, она упита Видосаву;</p> <p>— Како се з |
| разумеде.</p> <p>— Није тако, — додаде он. — Ти остаде пријатељ пријатељу у невољи и оста верн |
| оњењу његову оснивати на уверењу, да је он ударио најкраћим путем до границе.</p> <p>За то пође |
| и.{S} Није му се вратио ни онда, кад је он био постигао тренутан успех, наметнувши се за намесн |
| </p> <p>Гојко их одведе на кулу, где је он становао и одакле је леп изглед на море.</p> <p>На п |
| ви Тома, па преплашена скочи.{S} Али је он умири.{S} За тим су лагано продужили разговор.{S} Ан |
| јну, а да буде ово што је.{S} Али ми је он за неко време био потребан баш за то што је туђин, ј |
| ожурити ?</p> <p>— Да!</p> <p>— А ко је он?</p> <p>— Ја!</p> <p>Из Јелене проговори опет амазон |
| на шапуташе:</p> <p>— Далеко, далеко је он, кога волим и кога очи сада узалуд траже!</p> <p>— З |
| злога да своју превласт истичем, јер је он ипак одано вршио своју дужност.{S} Драмска је област |
| управу у Крстопољу преда Љубоју, јер је он потребан Драми.</p> <p>Гојку засија лице од радости: |
| ма, да се скупља остала војска, коју је он у Кукушу дочекивао и испраћао у Сер.</p> <p>Краљ Вук |
| , нешто шапутаху.</p> <p>— Неваљалац је он.{S} Није ни чудо — туђин је, па га и не боли срце за |
| м је крајевима један још господар, коме он није служио.{S} А тај је господар силан, крепак и мл |
| о твојим стрицем, сестро?{S} Зар ти се он не могаше наћи у помоћи?</p> <p>— Не могаше, јер се |
| оји ју је к њему довео онда, кад јој се он престаде на свагда надати.</p> <p>Рајко је био ведар |
| мору, које запљускује обалу на којој се он одмара, ко што завидим и неранџи, коју сада мож’да с |
| ави.</p> <p>— Мери, брајко, сад! — рече он поносито. — Види колико сам изостао иза твога земљак |
| .</p> <p>— Њега би ваљало смаћи, — рече он — али наше није да бијемо из заседе.{S} То је <pb n= |
| <p>— Тако, тако ти учини са њим, — рече он старом дворанину — тврдо га вежи за ону исту врбу и |
| из Анина двора.</p> <p>— Браћо, — рече он. — Тренутак је ту.</p> <p>За неки дан смо још овде, |
| и врата.</p> <p>— А је ли мртав?—питаше он отварајући.</p> <p>— Како да није?{S} Нисам му дао н |
| — И краљ?</p> <pb n="178" /> <p>— Да, и он!</p> <p>Јунацима заблисташе сузе у очима.{S} Узеше м |
| а допрла и до тог атонског пустињика, и он у теби гледа спас!</p> <p>Кроз ноћну се тишину разле |
| кој војсци.</p> <p>Угљеша ободе коња, и он као стрела полете кроз ноћну тмину.{S} Остали за њим |
| вронос-бегу то бејаше најјачи разлог, и он рече:</p> <p>— Добро, вратимо се лагано у Дидимотику |
| а, срце му убрза, крв јурну У образе, и он, не могући прикрити ненадну узбуђеност, готово гласн |
| лост.</p> <p>А једна засја мало јаче, и он на њеном сјају виде последњи преступ свој у највећем |
| Богати га украс бојна мача изненади, и он пусти поглед низ мутну воду, као да тражаше јунака, |
| о га не знаде по мраку право упутити, и он луташе и даље по логору с оштрим копљем и ножем у ру |
| внуше пуним изразом сујетне охолости, и он охоло изиђе из ходника на терасу, од које су се спуш |
| даде:</p> <p>— Мач краља Вукашина!{S} И он дакле!</p> <p>— И краљ?</p> <pb n="178" /> <p>— Да, |
| та његовог добише обилате накнаде.{S} И он поче по ново веровати у тиху срећу скромнога али пун |
| Послуша боље.{S} Мож’да су ђаури?{S} И он се брзо склони низ Марицу, бацивши преломљени мач.</ |
| итеже?</p> <p>—- Знам, сестро мила! — И он јој онда причаше о Исаији, монаху манастира светог П |
| се још једном кренем, полако — ах! — и он се стропошта поново на земљу, огрезао у крви.</p> <p |
| p>Угљеша седе, и руком показа Томи да и он седне, али Тома оста стојећи.</p> <p>— Прилике су те |
| е прашине, у њему срце силније закуца и он жудно изгледа гласника из Драме.</p> <p>Тако је пров |
| куша да се скине, ал’ га снага издаде и он паде под ноге турској коњици, која с нова придолажаш |
| , па су радо у њу ступали.{S} Тада је и он постао војник.{S} Прошао је први пут тада кроз красн |
| р нам је вајкадашњи противник, али ће и он исто рећи.{S} Упамтише нас Грци, нека нас не заборав |
| ше са свим изненађен, у забуни извади и он брзо мач, и ако не знађаше зашто све то бива.</p> <p |
| казати шта је у истини, те је отишао и он незнано куда под тешком мож’да слутњом, да сам му не |
| о, па опет рече:</p> <p>— Она!</p> <p>И он се јако стресе...</p> <p>Погодио је!</p> </div> <div |
| ња српске превласти на југу.{S} Није ли он у борби противу Матије Кантакузена изишао као саврше |
| </p> <p>Они устадоше да га испрате, али он, здравећи се са њима, рече:</p> <p>— Останите.{S} Из |
| чим се ослободи, кренути овамо.{S} Али он не треба да стигне у Драму никад.{S} Разумеш ли!</p> |
| — Ипак ће га стићи ма кад.</p> <p>— Али он одлази да смишља и извршује нова недела.</p> <p>— Шт |
| ну деспотицу.</p> <p>— Љубо, — рече јој он — ти знаш, о чему се мисли моје баве.{S} Ти знаш, ка |
| /p> <pb n="90" /> <p>— Маро, — рече јој он — ти си већ моја пред Богом.{S} Али свет то не зна, |
| <p>— Глас, који ми је донео — рече јој он — ноћас гласник, није мио, није добар, далеко је од |
| здрава, деспотице моја! — одговори јој он.</p> <p>За тим узе Ану с десна и Љубу с лева од себе |
| ју певања песника Манојла Филона, и ако он велича царски престо и скиптар.{S} У витешким делима |
| оме одобрењу.</p> <p>— Учинићу, али ако он не хтедне бежати?</p> <p>Љубоје се замисли.</p> <p>— |
| ша мало породично веће, па коме су само он и брат му краљ Вукашин</p> <p>Озбиљног лица засела с |
| од заседе на путу.</p> <p>— Врло добро Он треба да буде нападнут и убијен.{S} Други неко биће |
| .{S} Али она не може њему дати оно, што он тражи.{S} И још нешто.{S} Не може она срушити срећу |
| о свршити посао срећно и раније, но што он и помишља.{S} А слава биће твоја!</p> <p>То поможе.< |
| То је <pb n="88" /> његово.{S} А на нас он никада неће отворено и витешки напасти.</p> <p>— И с |
| нашао.{S} Сад ће настати војна, за коју он није у ствари никад марио.{S} Тешко би у њу ступио, |
| ко изиђе из двора, па место своме стану он скрете поред двора и на мала врата уђе у велики двор |
| к.</p> <p>— У име Бога и крста! — викну он и пружи Гојку го нож.</p> <p>Гојкове очи севнуше пон |
| очита и задрхта:</p> <p>—Ужасно! —викну он. — Ја сам био потпуно обманут. — Сада верујем да је |
| ши о старе грмове.</p> <p>— Ако!</p> <p>Он само толико мисли.</p> <p>Гонилац ни толико.</p> <p> |
| вде? — оштро питаше Рајко овога.</p> <p>Он само стењаше.</p> <p>— Рекох, ко је, — одговараше ме |
| p>Ни одговора нити каквог знака.</p> <p>Он поћута и ослушну.</p> <p>Не чу ништа.{S} Хтеде се оп |
| , где га је деспотица очекивала.</p> <p>Он је био јако потресен и изненађен добијеним гласовима |
| рских, потурица грчкога порекла.</p> <p>Он говораше Томи:</p> <p>— Султан Мурат је у Малој Азиј |
| p>— Господару! огласила се жена.</p> <p>Он није чуо, гледао је звезду, све живљим очима, све не |
| подару!{S} Деспоте! понови жена.</p> <p>Он је опет оћутао на њен поздрав.{S} Није је опазио.{S} |
| еза, понижен понос читаве земље.</p> <p>Он се припи уз коња, а оструге се изгубише у ребрима до |
| ноћио на свом путу за Жегљигово.</p> <p>Он луташе и онда, кад у логору све спаваше тврдим сном. |
| ећи део свога службовања провео.</p> <p>Он бејаше сад препорођен.{S} Гледаше друкчије, отворени |
| ало пре имао.{S} Овако — никако.</p> <p>Он овде више неће остати.{S} Иде, ал’ куда?</p> <p>Да В |
| — одговори она смерно али јасно.</p> <p>Он благо наслони своју руку на њено раме:</p> <p>— Али |
| тада се брзо повуче у свој двор.</p> <p>Он је већ знао, да је био стао на последњу и највишу ле |
| озвао ноћас овде.{S} Зато дођох.</p> <p>Он је значајно погледа, а она брзо настави:</p> <p>— Го |
| где су се гостили, један дервиш.</p> <p>Он се заустави на широким мермерним степеницама, што се |
| ајући му још ближе. <pb n="6" /></p> <p>Он се трже, окрену и, спазивши своју драгу Љубу, пружи |
| <p>— Ко зна, шта је могло бити ?</p> <p>Он проговори:</p> <p>— Реци ми: ко сам? заточеник или с |
| плач и уздах и врисак.</p> <p>— Она је, она, Јелена! — викну Рајко радосно, па јој брзо приђе.< |
| ектар сладила; кад се животу зарадујем, она је тумач моје радости; кад смрт пожелим, она ми пев |
| е тумач моје радости; кад смрт пожелим, она ми пева погребну песму!{S} Она ми је И отац и мајка |
| е уморну савлада и преваром освоји сан, она на мах скочи, јер јој се учини да чује рог, који об |
| убав славила; кад сам са љубави плакао, она је јецала; кад сам пехаре празнио, она <pb n="156" |
| жено посматраше, а кад он бејаше близо, она упита Видосаву;</p> <p>— Како се зове овај војвода! |
| ове моје миле цитре.{S} Кад сам љубио, она је љубав славила; кад сам са љубави плакао, она је |
| она је јецала; кад сам пехаре празнио, она <pb n="156" /> ми је нектар сладила; кад се животу |
| пре пет година умро њен цар Александар, она брзо иде своме крају.{S} Три цара, три нова њена вл |
| } Мара? — зачуди се Ана.</p> <p>— Јест, она ће ти много причати, — продужи Љуба — па ћеш знати |
| ижући је. — Заборави ову пошалицу моју, она није за те ни била.{S} А ја ћу се бринути, да ти и |
| е И отац и мајка, и брат и сестрица!{S} Она ми је једино благо!{S} Други — веле — имају отаџбин |
| пожелим, она ми пева погребну песму!{S} Она ми је И отац и мајка, и брат и сестрица!{S} Она ми |
| ак, који је јурио право у пропаст...{S} Она скочи, отури ђерђев, прекрсти се, погледа около себ |
| а победа није увек на страни јачега.{S} Она се још радије креће, да буде мио гост мудријем.</p> |
| </p> <p>У Мариној души наступи бура.{S} Она се ломила, док је Гојко не ослободи неизвесности.</ |
| /p> <p>То је души Аниној било доста.{S} Она се са скупоценим поклоном, који се састојао из једн |
| а погрешка не може учинити два пута.{S} Она тражи маха само за један тренутак.{S} Више јој не т |
| неко куцну на прозор Јеленине собе.{S} Она устаде и приђе прозору.{S} На пољу је месечина, те |
| о крупан бисер скотрљаше низ образе.{S} Она их није крила, а оне, необрисане, сијаху као најлеп |
| риш, што би вређало њено частољубље.{S} Она ће, надам се, сву пажњу своју посветити обитељи сво |
| знала.</p> <p>Мари је било и сувише.{S} Она не бејаше далеко од постеље тешке болеснице.</p> <p |
| су нападачи били најамници Гојкови.{S} Она ће и по оделу њиховом томе поверовати.{S} А ти напа |
| {S} Изиђе у двориште, и приђе ватри.{S} Она се већ била загасила, само је један крњадак лагано |
| уне четири године, не могу признати.{S} Она се противи реченој мисли, за коју се ја и брат ми з |
| лену до степеница, па је онда пусти.{S} Она се поче пети, а Гојко иђаше за њом.</p> <p>На степе |
| у своје звезде не могаше ништа рећи.{S} Она је слушала само његове речи и њима се заносила.</p> |
| Угљеша Мрњавчевић, па је и запросио.{S} Она му је по пристанку родитеља својих радо пружила рук |
| розору и очима тражаше звезду своју.{S} Она не опази, како га се тешко косну срца, што јој о сј |
| а је неизвесност притисла душу моју.{S} Она пати и страда.</p> <p>Сутра дан дође из Сера гласни |
| ојим очекивањима и датој речи Гојку.{S} Она себе до сада не познаваше, јер сад виде, да је мекш |
| па јој овлажи образ и паде на руку.{S} Она се трже, па брзо, да је ко не затече, <pb n="147" / |
| ети да надсија моју звезду — водиљу.{S} Она је све светлија, у колико је ова блеђа.{S} Слутио с |
| погледаше а груди се бурно надимаху.{S} Она одважно зађе у планину, вешто трагајући дивљач.</p> |
| здано јато.{S} Видиш ли моју звезду?{S} Она је сада сјајнија.{S} Је ли?</p> <p>— Јесте, драги г |
| услугу!</p> <p>— Добро, — рече Тома. — Она ми је сада најпотребнија.{S} Онај, од кога си ме пр |
| но је! — брзо одговори деспотица Љуба — она је и сада онако сјајна и чиста, као вазда до сада. |
| и брат ми Вукашин долазио до клонућа — она ми је звезда казивала, да ипак не ћемо подлећи.</p> |
| судбине; твоја је стална у сјајности — она је звезда мира и љубави!</p> </div> <div type="chap |
| о сам је запазио — а то је давно било — она ме није изневеравала.{S} Бивала је све сјајнија.{S} |
| као сањалачке жудње Љубојеве.</p> <p>— Она је играчка за забаву у овом граду, међу овим дивљим |
| а опет Рајко и немирно устаде.</p> <p>— Она је, златна јабука наша, била дете од десет, дванаес |
| смех и плач и уздах и врисак.</p> <p>— Она је, она, Јелена! — викну Рајко радосно, па јој брзо |
| емо! — оштро говораше Вукашин.</p> <p>— Она нас сада гони, да главе приклонимо једној глави.{S} |
| исли се по ново, па опет рече:</p> <p>— Она!</p> <p>И он се јако стресе...</p> <p>Погодио је!</ |
| едва дође себи, а онда понови:</p> <p>— Она?{S} Јелена?</p> <p>Па се за тим упути на више.</p> |
| пут стаде и лупи руком о руку:</p> <p>— Она је!</p> <p>Стојећи тако неколико тренутака, замисли |
| буђеност, готово гласно викну:</p> <p>— Она?</p> <pb n="125" /> <p>Јелена чу, па се сети да се |
| pb n="46" /> <p>Видосава је тешаше, ал’ она продужи:</p> <p>— У место тога онај ми туђин досађу |
| дођох.</p> <p>Он је значајно погледа, а она брзо настави:</p> <p>— Господару!{S} Није ноћас прв |
| есен и изненађен добијеним гласовима, а она му пође у сусрет.</p> <p>— Глас, који ми је донео — |
| радова таком њеном говору, замоли је, а она поче :</p> <p>— Твоја је постојбина у пола ближа мо |
| израдиле.{S} Чело јој испунише боре, а она тужно посматраше — жалосну врбу, лако обележену на |
| г рекоше да је пресвиско̑ од жалости, а она је остала и некуда отишла.</p> <p>— Мож’да.{S} Бог |
| зонка.{S} Он пође у разговору са њом, а она га преведе преко малог уског моста, који је био мал |
| д огртача.{S} Бисер се просу по путу, а она остатак пружаше шаком нападачу.</p> <p>У томе се тр |
| па се трже и лагано додаде:</p> <p>— А она женска?</p> <p>— Веома добра душа, све ћеш сазнати, |
| би.{S} Не послуша ли — он ће погинути а она увенути.</p> <p>— Витеже, — рекла му је она пред св |
| чки али тако покварено и нејасно, да га она ни у повољнијим приликама не би могла разумети.{S} |
| > <p>— Ипак не очајавај! —- храбраше га она.</p> <p>Те га се њене речи још више неугодно такоше |
| p>— Ја јесам, слутио сам и наслутио, да она љуби Гојка војводу.</p> <p>— Али ја рекох, Рајко —< |
| ле преко неких непроходних урвина, куда она пије никад у веку прошла, гледала је у мислима пров |
| ал’ само зато, што јој даје јачег сјаја она светла звезда до ње.{S} Ти то мож’да не видиш, ал’ |
| е у себи — некаква сила помаже.{S} Била она часна или нечастива, добро ми је дошла!</p> <p>Задо |
| p>Најпоузданија је Угљешина војска била она, што је још са њим дошла из северних крајева па се |
| прилазећи њему.</p> <p>Од тога је дана она била срећнија, он веселији, а добра Видосава није о |
| то он тражи.{S} И још нешто.{S} Не може она срушити срећу његових непријатеља.{S} Зар да тамо с |
| вога дугог пута Тома Теологита, кога је она држала за домаћу несрећу и злу коб.</p> <p>Ни Видос |
| слагао са добрим монахом Исаијом, да је она најлепши цвет, што је последњих година изникао на п |
| првих речи са њом сазнаде Гојко, да је она у служби и милости госпође једног од највернијих дв |
| оји је био мало више оног места, где је она хтела на чунићу прећи.</p> <p>Гојко јој о себи рече |
| еколико пута у узбуђењу задрхтао док је она причала прихвати:</p> <p>— Необични догађаји, сестр |
| ла а више приповедала Видосави, како је она слутила, да ће се све ипак добро свршити.</p> <p>Љу |
| /p> <p>— Да, Јелена!</p> <p>— Ах! то је она! — јекну Рајко, ал’ се на питање монаха, који, тако |
| увенути.</p> <p>— Витеже, — рекла му је она пред свима гласом, који је издавао свуколику неизве |
| , кад ју је Гојко поздравио и кад му је она Бога прихватила.</p> <pb n="112" /> <p>Из првих реч |
| 26" /> у српским земљама.{S} Па ипак се она врло мало мешала у управљање обласним и државним по |
| да набави хране својој деци.{S} Док се она тамо бавила, за тренутак се примакла гнезду грдно < |
| ала што ми је дао и трећу кћер ! — рече она, кад пољуби Јелену у чело.</p> <p>Јелена је одмах п |
| </p> <pb n="113" /> <p>— Витеже, — рече она Гојку — ти си мени казао ко си, шта си и одакле си. |
| елену.</p> <p>— О том не говори, — рече она.</p> <p>У том се са степеница зачула неко долази.</ |
| У њој плану жар свеснога частољубља, и она лаганим али поузданим гласом рече:</p> <p>— Господа |
| гљешина становала сада у самом граду, и она бејаше права лична снага Угљешина, који се снажио н |
| свануо сјајан и ведар сунчан дан.{S} И она се животу сада први пут после толиких неприлика у д |
| чи, да нагласи Ани догађај у лову.{S} И она га рече кратко и нејасно.{S} Али је још више уби, к |
| ада, а ја не знам узрока.{S} Угљеша — и она му наслони своју лепу главу са црном дугом косом на |
| ењима, јер смо онда пропали.{S} Ево — и она се лако спусти на колена — преклињем те —</p> <p>— |
| а је по кадшто затече, њега нема, ал’ и она не трене.{S} А кад је уморну савлада и преваром осв |
| еоску ни нижега реда женску.</p> <p>А и она је мало зачуђена стала пред непознатог јој витеза, |
| ови коло.</p> <p>Ана затражи Мару, да и она с њима изиђе, али ње не бејаше.</p> <p>Она је међу |
| ново куша судбину, Мара се одлучи да и она своју срећу проба.{S} Приступила му је узбуђена, је |
| илно узбуђена.</p> <p>За Рајком приђе и она и пољуби Исаију У Руку.</p> <p>— Жива и срећна била |
| усрет.{S} Он је био врло весео, па се и она раздрагала.</p> <p>— Дошао сам сад к теби, да ме ми |
| ојском, око ње је мирно и тихо, па се и она нешто изменила.{S} Постала је расејана, јако замишљ |
| а и ухвати Ану за руку.{S} Прискочише и она двојица, а један од њих извуче нож.{S} Трећи говора |
| са искреним поштовањем пољуби у руку и она њега у чело — старој ћесарици заблисташе у очима су |
| Ане љубав између Маре и Гојка.</p> <p>И она рече Мари.</p> <p>У Мариној души наступи бура.{S} О |
| S} Он брзо узе, и руком мило отпоздрави она два сјајна црна ока Марина, која га благо испраћаху |
| p>— У стару десницу!</p> <p>— А није ли она изнемогла?</p> <p>— Не!</p> <p>— И ја тако мислим, |
| ј сумњу, што ти душу мори.{S} Освоји ли она, ти више немаш снаге неће више бити тебе.{S} Не, не |
| тамо би му било понајпре места.{S} Али она не може њему дати оно, што он тражи.{S} И још нешто |
| — Дођох за тобом, господару! — одговори она смерно али јасно.</p> <p>Он благо наслони своју рук |
| већ —</p> <p>— Девојка још! — одговори она.</p> <p>— Онда ипак: моја Јелена! — доврши Рајко.</ |
| трагајући дивљач.</p> <p>На једној коси она се, слутећи плен, одвоји од Маре и у лаком је скоку |
| њу светле ћесарице наше, а кад се врати она ће му поверити и другу дужност.{S} Повериће му — те |
| и спусти на меко седиште.</p> <p>За тим она бризну у плач.</p> <p>— Љубо! — рече јој Угљеша пос |
| д женских нико будан не бејаше.{S} Само она очекиваше свога господара.{S} А њега јоште нема.{S} |
| p> <p>— Мож’да.{S} Бог би дао да је бар она жива.{S} Робом икад ал’ гробом никад!{S} За њега са |
| мах слуга показа осветљену собу, у коју она уђе а за њом и Гојко.</p> <p>Рајко застаде на степе |
| на отвореност још више зачуди, а кад му она рече, да није родом из Жегљигова већ далеко с мора |
| бе се више тичу.{S} Буди храбра!</p> <p>Она се трже, пребледе, и брзо упита:</p> <p>— Да није — |
| у души највише патио — од Маре.</p> <p>Она је сад већ била потпуно уверена, да јој је грануо д |
| с њима изиђе, али ње не бејаше.</p> <p>Она је међу тим у својој соби а на грудима Видосавиним |
| шали се један, куцкајући чутуру.</p> <p>Она пође од руке до руке около.</p> <p>— Није наше вино |
| ома. — Она ми је сада најпотребнија.{S} Онај, од кога си ме пре неколико дана спасо̑ у Крстопољ |
| Прво ће доћи на ред најплеменитији.{S} Онај јуначни ђаур, што је рањен и полужив нађен на разб |
| старац упути одељењу Томе Теологите, а онај други оде, да продужи спавање, чудећи се:</p> <p>— |
| ал’ она продужи:</p> <p>— У место тога онај ми туђин досађује.{S} Видосава је, мало изненађена |
| ажбина, ево моје русе главе, — одговара онај други, младић.</p> <p>— Истину велиш?</p> <p>— Нег |
| утио сам, ал’ од како је пре три месеца онај чудновати испосник пророчки нагласио најезду Азија |
| милости доброг господара, — брањаше се онај пола у шали.</p> <p>— Тако је, тако !{S} Е, па жив |
| ако нећеш сада ја када ћеш! — додаваше онај друг Благојев, што му у врту помагаше против напад |
| ени!</p> <p>За час су војничка посада и онај мален број крстопољских становника знали, да су до |
| /> <p>Тај страшни ратник бејаше главом онај мирни старац пастир, код кога је Гојко недалеко од |
| <p>— Да није — рече радосно Јелени — то онај витез?</p> <p>— Он је! — весело одговори Јелена.</ |
| и ми одиста потребан.{S} Јеси ли ти још онај стари Анђео?</p> <p>— То јест ђаво!{S} Да Богме!</ |
| а ти се?{S} Хајде, заслужи више!</p> <p>Онај се, мало љутит, крете и подвати ногама земљу, а др |
| ападачи, за чудо, и не освртоше.</p> <p>Онај замахну ножем, а Мара раскиде огртач под грлом, и |
| ознат.</p> <p>Поздрави га грчки.</p> <p>Онај се изненади, па и са̑м одговори грчки.{S} Тома брз |
| м ножем, и прекратим целу ствар.</p> <p>Онај се не могаше довољно чуду начудити.</p> <p>Старац |
| Грче неваљали! — викаше старац.</p> <p>Онај други дворанин виде, да ту више нема шале, прискоч |
| и да је општа погибао и краљу и деспоту онака иста, каква је и простом пешаку и скромном поносн |
| Ана.</p> <p>— И овако је ишло тешко, а онако би било немогућно.{S} Плод би ђавољег труда био т |
| одговори деспотица Љуба — она је и сада онако сјајна и чиста, као вазда до сада. <pb n="9" /></ |
| head>IX</head> <p>Кад се Тома Теологита онако непријатно растао од Рајка и Маре, ударио је косо |
| де, зна свакој јаснијој звезди њено име онако, како су га старији пастири у његовој младости уч |
| тељем.</p> <p>Томи је било мало неправо онако Угљешино истицање и одликовање ћесарице Ане, али |
| га ми нисмо могли друкчије поступати до онако, како смо и учинили.{S} У име мисли о јачини српс |
| ен по закону Божјем и као што треба већ онако, како није вредно било.</p> <p>— Слава нашем госп |
| рес и туга због крстопољског догађаја — онаког, о каквом јој је испричао Тома — одлучи, да сече |
| {S} Па кад бисмо се ослободили погибли, онда бисмо могли опет продужити међу собом борбу да рас |
| драмске области, у коју се много надао, онда се осећао срећнијим и задовољнијим.{S} Војска је у |
| биство.{S} Да тако буде, поступи овако: онда, кад погине Гојко, нека други твоји људи нападну н |
| о летос сакупљала, па ће <pb n="135" /> онда у име Божје прећи границу непријатељску.{S} Али у |
| равајући га, да томе још није време.{S} Онда ми рече, да те замолим, да наредиш, милостива ћеса |
| однео собом и твоје добро расположење — онда ћеш појмити и мене сада.</p> <p>Тома се осмехну:</ |
| , да ће се сви испунити док сване дан — онда ћеш разумети јачину мојих надања.{S} А ако си посл |
| у реч одлучно.</p> <pb n="159" /> <p>— Онда ћемо сва тројица четвртом! — болно рече Угљеша.</p |
| и не и прејамник духа његовог!</p> <p>— Онда нам остају само браћа Дејановићи, Костадин и Драга |
| Он је само тумач њихових жеља.</p> <p>— Онда ваља тамо на извору ту везу пресећи.</p> <p>Љубоје |
| — Девојка још! — одговори она.</p> <p>— Онда ипак: моја Јелена! — доврши Рајко.</p> <p>За тим д |
| самом! — искрено рече Љубоје.</p> <p>— Онда је са њим лако!</p> <p>— Али и Гојко ми је добар п |
| могах јавити,— одговори Гојко.</p> <p>— Онда ћу ја, — пожури се Рајко.</p> <p>— Доцкан.{S} Ја о |
| сам и нашао, да ми је дужност.</p> <p>— Онда, бар за сад, никоме ни речи.</p> <p>У том приђоше |
| својим гледала. <pb n="30" /></p> <p>— Онда ће деспотица са насладом читати приче о Александру |
| говори дворанин. <pb n="29" /></p> <p>— Онда нека буде.</p> <p>— А ја ћу, мајко, надгледати пос |
| ућута, и гледаше неко време преда се, а онда диже главу, и рече Томи:</p> <p>— Теби је све ово |
| е на степеницама.{S} Једва дође себи, а онда понови:</p> <p>— Она?{S} Јелена?</p> <p>Па се за т |
| узео је част краљевску пре шест година онда, кад и ја деспотску.{S} Ми бејасмо једини, који се |
| ц се саже, добро разгледа убијенога, па онда устаде:</p> <pb n="130" /> <p>— Више ми нећеш умаћ |
| <p>Они устадоше, да им начине места, па онда и сами седоше.</p> <p>— Ево, отац Исаија ће нам ка |
| оје ћуташе, а Тома се нешто замисли, па онда прекиде ћутање:</p> <p>— Војвода је Гојко и иначе |
| Чекао те је, ћефалијо, под храстом, па онда за тобом овамо.{S} Он за тобом — ја за њим.</p> <p |
| адова.</p> <p>Дуго је сам размишљао, па онда зовну деспотицу.</p> <p>— Љубо, — рече јој он — ти |
| те, те једним погледом премери собу, па онда, готов са одлуком, рече:</p> <p>— Сумње нема, кнег |
| у слабо трепериле на небесном своду, па онда спусти главу у обе шаке од руку, које бејаше подла |
| има поглавито водио о паду Дренопоља па онда о приликама, које је оставио њихов покојни господа |
| а успавану земљу.{S} Звезде трепташе па онда почеше утрњивати.</p> <p>Небо постајаше блеђе.</p> |
| злеже трубни знак један пут, два пут па онда и трећи пут, а мало после чу се звека ланаца на по |
| ку с обале Орфанскога Залива.</p> <p>Па онда узима и са̑м тежак камен од петнаест ока и њиме пр |
| чеше бројати стопе растојања.</p> <p>Па онда узеше и други Орфанци.</p> <p>Снажно запињу и вешт |
| и његов син изићи оцу на очи?</p> <p>Па онда исприча све.</p> <p>Исаија се привидно изненади.</ |
| атски загрлио младога војводу, па га је онда пустио, да се са својом лепом сапутницом пожури Др |
| Гојко поведе Јелену до степеница, па је онда пусти.{S} Она се поче пети, а Гојко иђаше за њом.< |
| а туга, свако очајање.</p> <p>Па јој је онда говорио дуго и живо, говорио је и као деспот и као |
| ла још већа.{S} Корео је себе, што није онда одлучно стао на страну Гојкову.{S} Пребацивао је у |
| ом.</p> <p>Соколари драже соколе, па се онда са њима свађају, а на крају целог похода два се дв |
| утем, што иде јужно ка Крстопољу, па се онда дохвати пута, што се одваја на исток и преко Мосин |
| а путу! — одговори старац.</p> <p>Па се онда присети:</p> <p>— А хоћеш ли ми, незнани јуначе, к |
| а поганом туђину мачем срце потражим, и онда бих био сигуран, да <pb n="87" /> нисам ништа проп |
| м путу за Жегљигово.</p> <p>Он луташе и онда, кад у логору све спаваше тврдим сном.</p> <p>Силн |
| S} Видосава није више наваљивала, па ни онда, кад се у Драму вратио са свога дугог пута Тома Те |
| је се више никако и не прекидаше, па ни онда, кад се Љубоје заустави на празном пољу, где је им |
| ож’да, да бо́ре с чела мога не слазе ни онда, кад слушам твоје лековите речи.{S} Мож’да сам виш |
| да ће пропасти.{S} Није му се вратио ни онда, кад је он био постигао тренутан успех, наметнувши |
| ку: да; сада већ: не.</p> <p>Гонилац ни онда ни сада.</p> <pb n="164" /> <p>У дивљој хуци узбуњ |
| причати, — продужи Љуба — па ћеш знати онда, и шта је могло бити с нападом на тебе, и шта је п |
| /p> <p>—- Знам, сестро мила! — И он јој онда причаше о Исаији, монаху манастира светог Претече |
| срећни случај, који ју је к њему довео онда, кад јој се он престаде на свагда надати.</p> <p>Р |
| еровати звездарским тумачењима, јер смо онда пропали.{S} Ево — и она се лако спусти на колена — |
| е, грешног, милостива госпођо.{S} Ствар онда, добија други изглед.{S} Отац — самртник, син — ро |
| — И дочекали сте, — рече му Тома, па му онда испоручи: како га је ћесарица поздравила да управу |
| тварао величину и царство српско, утрну онда, кад заповедник непобедног Пловдина, огрезао у крв |
| аше се само још Љубоје.{S} Он стиже баш онда, кад се у граду поведе реч о њему и његовом задоцњ |
| са небом и звездама његовим разговараш онда, кад сваки говор престаје, кад све живо тражи мира |
| <p>То бејаше на самој ивици планинској, онде где кроз средину планине зија велика провалија, по |
| осне врбе или ми, ако волиш, копај гроб онде више, на оном обронку.{S} Поздрави све — ах — све |
| аше низ образе.{S} Она их није крила, а оне, необрисане, сијаху као најлепши урес у часу радост |
| гљешину у Драму дошло је доба, да се за оне тренутке наде и радости плати читавим низом сумњиче |
| навалити?{S} Врло лако може да дође са оне, од које се никад нисам надао !{S} Тешка је неизвес |
| нија тачка целе деспотовине и то баш са оне стране, са које смо најслабији.{S} Док је још била |
| риличној даљини назорице за њима, а кад оне са својим пратиоцем ступише већ у двориште црквено, |
| стрављене писнуше и стадоше, а један од оне тројице притрча и ухвати Ану за руку.{S} Прискочише |
| ану.</p> <p>Тома стиже своме двору, а и оне одоше Ани.</p> <p>Тома сјаха и уђе унутра.</p> <p>И |
| S} Ако ти није зазорно, пођи са мном до оне јеле, па ме причекај на клупи, ја ћу се пожурити.</ |
| , који се одушевљавасмо мишљу о одржању оне снаге, коју овде на југу затекосмо.{S} Шта је даље |
| већ окренуше, и прихвати <pb n="85" /> онесвеслу Ану.{S} Мара не могаше ни речи проговорити.{S |
| ухватише, затворише уста, и, од страха онесвеслу, однеше некуда.</p> <p>Кад сам дошла себи, на |
| ле без моста, размрскати се о стење или онесвеснути, лупивши о старе грмове.</p> <p>— Ако!</p> |
| н, али сам свладан и другом раном пао и онесвестио се.</p> <p>— Кад сам дошао себи, било је све |
| > <p>Кад сам с очева гроба, на коме сам онесвешћена лежала, устала, прихватила ме је једна мило |
| су изнели главу.{S} Што се тиче новаца, они су већ у напред довољно добили од Анђела, коме је Т |
| ати ми људи.{S} Нисам их ни опазила.{S} Они ме ухватише, затворише уста, и, од страха онесвеслу |
| нлиска сила код Самокова испод Рила.{S} Они морају с нама.{S} Они ће се радо одазвати нашем поз |
| ва испод Рила.{S} Они морају с нама.{S} Они ће се радо одазвати нашем позиву.{S} Тако исто и Бо |
| ваке везе између њега и Кантакузена.{S} Они постадоше непријатељи.</p> <p>Момчило се ожени и на |
| ајица и свог рода и свога господара.{S} Они га преведоше натраг царевићу, коме плашљивац причаш |
| ом многих крајишника и њихових чета.{S} Они доводише своју војску заједно с осталом већом и мањ |
| који нису имали ни куће ни кућишта.{S} Они једва памте, који им је бој био први, а ни један од |
| ерних крајева па се и задржала овде.{S} Они су били лични чувари Угљешини, који их је добро паз |
| корима, што се у Византији починише.{S} Они се извезоше на суво, а случај их намери баш на стра |
| ку Бранковићу не смемо ни помишљати.{S} Они су нам већи непријатељи од ових, ради којих се и до |
| оли, куне и преклиње, да се стишају.{S} Они се разлазе као непријатељи и деле у таборе.{S} Залу |
| звуци изазиваху и храброст и страх.{S} Они јечаху и довикиваху, да су сви на ногама, да сви зн |
| ед богато одевених коњаника турских.{S} Они се спремаху, да продуже пут за Ипсалу и даље, па се |
| урцима, што преко мора дођоше.</p> <p>— Они се не крсте, војводо?</p> <p>— Не крсте.</p> <p>— Д |
| ују.</p> <p>Зној им се цеди низ лице, а они не престају.</p> <p>— Јунаци, Бог с вама! — приђе и |
| и што су мислили, али се ипак знало, да они верују, како на Душану нема правога благослова.{S} |
| мцима, нема много.{S} Ја сам наредио да они буду ту, да нас уморне прихвате, — рече Љубоје.</p> |
| у да одушеве стара сумњала.{S} И одиста они имађаху права!</p> <p>Старац заклопи очи, као да би |
| ече Ана, па им стави руку на главу, кад они клекоше. — Боже, ти спој, ти благослови!</p> <p>Мес |
| , певај!</p> <p>Певач се поклони, а кад они продужише даље по логору, он седе и запева другу пе |
| и да се журе.</p> <p>Тома стиже баш кад они уседаху на коље.{S} Загледа се у вођу њиховог и учи |
| много.</p> <p>— Него шта мислиш?{S} Куд они, ту све живо.</p> <p>— А да шта би било, да се српс |
| има, да је велико море српске силе, где они утонуше, а српској војсци да је општа погибао и кра |
| ше за веру, за име и част.{S} Ал’ докле они гинуше, не кретоше се други господари српски.{S} Ил |
| и борбу са другим нападачима.{S} Али се они не појавише.{S} Само се са друге стране реке један |
| атеља.{S} Зар да тамо слуша он, како се они, који га отурише, славе и величају, како односе мег |
| p>— А ми једну и спасосмо! — одговорише они, показујући на старог дворанина.</p> <p>— Ни крива |
| да стеку милости, проказали Турцима, и они су главом платили.{S} Други су поскапали на путу бе |
| Турцима је требао баш тај градић.{S} И они га узеше.{S} Два повереника царевића Сулејмана седн |
| " /> <p>Војводе на двору мога поочима и они из жупе искрено жаљаху свога доброг господара.{S} А |
| и реке Мутнице.</p> <p>Кад грану зора и они стигоше под источне огранке Меникејскех гора, а што |
| ех гора, а што је сунце више освајало и они су све дубље залазили у шумску хладовину.</p> <p>Др |
| ник.</p> <p>— Добро ми дошао !</p> <p>И они уђоше у двориште, а путник уведе и коња, па га прив |
| рпској слободи на овој страни!</p> <p>И они се кретоше натраг у Сер.{S} Са њима пође и ћефалија |
| огао само на ову страну умаћи.</p> <p>И они брзо пођоше ка огради, заклоњеној врежама од купине |
| боје.</p> <p>— Добро, хајдемо.</p> <p>И они обојица пођоше, а после неког заобилажења и стигоше |
| а, који напустише одмах Пловдин.{S} Сви они нуде покорност и данак.{S} А земља храброга <pb n=" |
| стро, — рече мало после Јефимија, — сви они изгинуше за веру, за име и част.{S} Ал’ докле они г |
| ада приђоше ватри Исаија и Рајко.{S} Ни они не бејаху веселији.</p> <p>Силазећи низ степенице н |
| те ти потражиш, јер је све пропало, ако они нас први нађу.{S} Деспоте, твоја је слава допрла и |
| цу.{S} Њих поштедеше морски таласи, јер они бејаху — нема сумње — гласници Божје казне над поко |
| ског господара, а сада већ више не могу они чути моју цитру!{S} Падоше, бранећи свога војводу.{ |
| овану Кантакузену, али <pb n="35" /> су они, који су били ближе Момчилу тврдили, да су у два ма |
| није марио ни за Гојка, сазнавши да су они искрени пријатељи.{S} О старом је Властоју мислио, |
| стелина зове његов господар, — говораху они — он зове нас, ми ћемо радо свуда са њим а под Божј |
| богом!{S} Благослови, свети оче!</p> <p>Они устадоше да га испрате, али он, здравећи се са њима |
| нај да ћу ти се братски одужити!</p> <p>Они изиђоше из врта, па се старац упути одељењу Томе Те |
| агињало западу, а Томе још нема.</p> <p>Они се кренуше и без њега, а оставише гласнике, који ће |
| лможе.{S} Нађох га ту код моста.</p> <p>Они стадоше.{S} Богдан узе мач, од кога се држак са гор |
| и још двојицом својих пратилаца.</p> <p>Они иђаху на коњима лагано, више у очајању него у опрез |
| де.</p> <p>Нешто затресе купине.</p> <p>Они стадоше.</p> <p>— Ту је зликовац! — рече старац и и |
| .</p> <p>У том приђоше ка ватри.</p> <p>Они устадоше, да им начине места, па онда и сами седоше |
| бије са запада, морам се журити.</p> <p>Они га зачуђено погледаше.</p> <p>— До пре неколико тре |
| {S} Марко је с браћом морао остати пред оним делом краљеве војске, коју је краљ био повео на Ни |
| арац уђе у предњи отворени део, који је оним двема преградама служио и за ограду околног двориш |
| е од Мрњавчевића с пуно поштовања према онима, који их шаљу.{S} Сада је Костадин примио Гојка и |
| огориште, те се са јачом снагом враћаше онима, од којих потече.</p> <pb n="169" /> <p>Вихор ути |
| ма, који је заклонише од жељних погледа оних, што осташе у Драми — престадоше звонити звона са |
| ковац, неваљалац, најамник!{S} Један од оних што су мене пре везали за врбу, кад су напали узви |
| ше.</p> <p>— Боже, Боже, — рече неко од оних што посматраху војску, — колико ли има вера овде?< |
| будило у суморном расположењу.{S} После оних, мало веселијих, дана по доласку Угљешину у Драму |
| в плач на брзо загушили радосни усклици оних, који су поздрављали сјајне успехе младога краља.{ |
| тановништво мешовито.{S} Није мали број оних, што су остали на своме дому, кад је византиска си |
| ите било би незгодно из тих разлога.{S} Оно, што је Тому и довело овамо, то га и сада јоште одр |
| дбио.{S} Ноћас ћемо употребити коло.{S} Оно ће помоћи.{S} Ходи са мном!</p> <p>Обојица сиђоше н |
| место није моје ил’ твоје ил’ његово — оно је својина среће и части српскога југа и — опомени |
| , па бућнем у неку воду.{S} Кад тамо, а оно није то обична вода већ неко море, по њему свуда са |
| чекивао гласове ако ни од кога другог а оно од вернога пријатеља Рајка.{S} Укаже ли се на <pb n |
| } Окупите га, да приповеда ако не све а оно бар онолико, колико му неће бити зазорно.</p> <p>Ор |
| ?{S} Та зар не знаш, јад те не знао, да оно нит’ је кућа, нит’ је у њој људи, где гусле не гуде |
| ње је тако.{S} А ти си, мож’да, опазила оно, што ја нисам.{S} Опазила си, мож’да, да ми нестаје |
| моја — прекиде је Угљеша — погледај на оно звездано јато.{S} Видиш ли моју звезду?{S} Она је с |
| ветом разгрну покисли пепео и пухор, па оно мало огња метну на суво место.{S} За тим набаца на |
| ту на земљи, али ја мислим да је за све оно, што је наступило после смрти цара Стефана, крив он |
| е дође, бар не тако брзо.{S} Али сад је оно већ отпочело.{S} Уклоњен је с највиднијег места у и |
| танког грања, бирајући са велике гомиле оно оздо, које киша није много овлажила, па устаде и уп |
| узору своме.{S} А тежња за тим и јесте оно, што души мојој не да мира.{S} Деспотице!{S} Да сам |
| } А кад дође ближе пусти оштро копље, и оно се пребацивши Гојка, који на мах клече, преби о сте |
| нопоље, — вели краљ Вукашин.</p> <p>— И оно ће нам пасти у крило као зрела воћка, — додаје безб |
| вати.</p> <p>Па за тим исприча Видосави оно, што је и сама знала о Гојку у Крстопољу.</p> <pb n |
| пре места.{S} Али она не може њему дати оно, што он тражи.{S} И још нешто.{S} Не може она сруши |
| p> <p>— Душа му проклета!{S} Ал’ витеза оног нигде ?</p> <p>— Без сумње — нигде!</p> </div> <di |
| one unit="*" /> <p>Дан хода на запад од оног крвавог поља код Чрноменских Лугова а близо пута, |
| алог уског моста, који је био мало више оног места, где је она хтела на чунићу прећи.</p> <p>Го |
| идо!{S} Милост деспотова није захватила онога, који је ње највише заслужан.{S} До Гојка, забаче |
| акав обичан ратник, па радо навалише на онога, да и њима повери тајну снаге и вештине своје...< |
| е и свакога у граду, ал' никога више од онога, који је у души највише патио — од Маре.</p> <p>О |
| и један цветак.{S} Није се само дотакао онога — чега није могао.{S} Он је имао очи за лепоту и |
| енио сам њих и њихову силу, па не нађох онога што царству нудисмо ми.{S} И ми устасмо против њи |
| штавања с Рајком, да је Тома узрок њене онолике туге и жалости.{S} И Рајко, који се у врту заре |
| е га, да приповеда ако не све а оно бар онолико, колико му неће бити зазорно.</p> <p>Орфанским |
| ми, ако волиш, копај гроб онде више, на оном обронку.{S} Поздрави све — ах — све — и деспотицу, |
| п а одатле у Скопље, једно, да је ближе оном одељењу своје <pb n="118" /> војске, које је под њ |
| </p> <p>— А, збиља браћо, шта мислите о оном сну, што се прича? — упита један озбиљније.</p> <p |
| тицом Љубом.</p> <p>— Познајеш ли још у оном звезданом јату моју звезду? — упита деспотицу, обг |
| ешко остављати Драму после свега што је ономад у лову доживео а особито сад, кад није ни Гојко |
| љу и млађи старијем.{S} Једно се догоди ономад а друго сад.</p> <p>Гојко га са свим разумеде.</ |
| О, како сам се осетила срећном, кад си ономад рекао, да ипак верујеш у срећну звезду своју...< |
| падач ухватио, а другу је подигла према ономе, што држаше го нож.{S} Мара клече до Ане и склопљ |
| ове зидине.{S} Уђох да овде премишљам о ономе, кога овде — нађох —</p> <p>— Велможо! ја —</p> < |
| он старом дворанину — тврдо га вежи за ону исту врбу и остави нека му гавран очи испије.</p> < |
| удим.</p> <p>— Њему?{S} Њега ти вежи за ону исту врбу! — рече Рајко.</p> <p>— Па да гађам, је л |
| а ћу ти требати.{S} Зар си заборавио на ону моју услугу?{S} А бејаше, збиља, лепа девојка!{S} К |
| говорићеш, док те притегнем уз врбу, уз ону исту врбу, где ти мене веза!</p> <p>Обиђоше клупу.< |
| који зна шта ће монаху поручити.{S} Дај ону амајлију са гроба Спаситељева, што си од оца Исаије |
| витешких проба и пошалица забавних Мара опази како се далеко у облаку више њих вије нека грдно |
| ше измакао са својим пратиоцима, Угљеша опази на врху стене, испод које је крај пута студенац, |
| и очима тражаше звезду своју.{S} Она не опази, како га се тешко косну срца, што јој о сјају сво |
| јска слеже, да га нико у овом метежу не опази.{S} Нешто тражи, питам га српски, он слеже рамени |
| ође улазећи у свој стан.{S} Али то лице опази Рајка и виде, да он уђе у врт.{S} Брзо и опрезно |
| без сумње је тако.{S} А ти си, мож’да, опазила оно, што ја нисам.{S} Опазила си, мож’да, да ми |
| , мож’да, опазила оно, што ја нисам.{S} Опазила си, мож’да, да ми нестаје звучних ал’ меких реч |
| , нисам то мислила, нити сам то на теби опазила.{S} Али јесам нешто видела, и то ћу ти радо каз |
| неки непознати ми људи.{S} Нисам их ни опазила.{S} Они ме ухватише, затворише уста, и, од стра |
| о да јуре у сусрет Гојку.</p> <p>Њих су опазили Анђелови људи, те се, поремећени и пропашћу Анђ |
| опет оћутао на њен поздрав.{S} Није је опазио.{S} Али је, предан гледању сјајне звезде, пошао |
| при слабој месечевој светлости ни могао опазити неко лице, које стајаше близо храста, куда је Р |
| одуже пут за Ипсалу и даље, па се могло опазити да се журе.</p> <p>Тома стиже баш кад они уседа |
| а слични знаци из шумарка.{S} Али то не опазише ни Ана ни Мара, а још мање стари дворанин, који |
| Угљеша све прегледао и нашао да је све опако, како је оставио ћесар Војихна издишући.{S} А он |
| гњева.</p> <p>Не помишљајући да његовом опаком савезнику Анђелу може икада какво предузеће искл |
| војска моја?</p> <p>— Овде је, деспоте; опасали су непробојни зид од својих груди и штитова око |
| љег труда био толико сазрео, да би тамо опасно било и приступити.{S} Ево погледајте! — и Тома п |
| весело поздрави, па, пијући и певајући, опет обнови коло.</p> <p>Ана затражи Мару, да и она с њ |
| љубави.</p> <pb n="157" /> <p>„Па опет, опет — пољуби црне очи и крвав тражи бој, ако хоћеш да |
| је на исток путем крстопољским, а ноћу, опет тамо окренут, очима мотри звезду једну, необично с |
| ту и Грка и Влаха!</p> <p>— Па ако!{S} Опет је, велим ти, све једна вера.</p> <p>— Дабогме! — |
| 9" /></p> <p>Тешке су биле прилике, ал’ опет није било нестало и последње наде.{S} Уједињеној с |
| саломи, уништи, а њега — помагача — да опет уздигне.</p> <p>Његова је одлука готова.</p> <p>Би |
| олико тренутака, замисли се по ново, па опет рече:</p> <p>— Она!</p> <p>И он се јако стресе...< |
| ито у памети наиђе, напомену кратко, па опет утону у мисли.</p> <p>Небом је пловио месец, и бац |
| ака, и вина и понуде, и господства — па опет шта је све то!{S} Играчка, наивна или злобна игра |
| еже слух.</p> <p>Потмула лупа преста па опет наста.{S} Бегунац је сишао с моста, гонилац на њ н |
| и далеко око себе, претвори се у жар па опет од њега остаје само угљен и пепео....</p> <p>А то |
| нљиве љубави.</p> <pb n="157" /> <p>„Па опет, опет — пољуби црне очи и крвав тражи бој, ако хоћ |
| Исаија.</p> <p>— А кћи његова? —- упита опет Рајко и немирно устаде.</p> <p>— Она је, златна ја |
| ког рога казиваше да се та група ловаца опет све више удаљује од куле.</p> <p>Мара задрхта, а Т |
| а да обрадује свога војна.{S} А тада је опет излазила с Угљешом и нагађала, чија ли је жупа и к |
| !{S} Деспоте! понови жена.</p> <p>Он је опет оћутао на њен поздрав.{S} Није је опазио.{S} Али ј |
| брзом лету свом.</p> <p>Вихор — ал’ се опет нешто чује.</p> <p>Пљусак.</p> <p>Ал’ није киша са |
| слушну.</p> <p>Не чу ништа.{S} Хтеде се опет спустити, ал’ му се учини да чу гласан говор.</p> |
| н, заста за тренутак на вратима, али се опет брзо прибра и уђе, затворивши врата за собом.</p> |
| на овом месту и у ово доба, али сам се опет уздржала.{S} Сада не могах више.{S} Твоја душа пат |
| аренога му живота.</p> <p>— Све јесте и опет — није.{S} Ал’ те очи!</p> <p>Ходаше собом горе и |
| ку.</p> <p>Пружи му руку, па се братски опет пољубише.</p> <p>— Ти си, без сумње, уморна од пут |
| у нашој војсци три јунака мање.{S} Али опет —-</p> <p>— Доста смо и ми Турцима! — одазваше се |
| савесно извршио.{S} Није био Србин али опет бејаше ваљан хришћанин.{S} Одликоваше се од својих |
| се ослободили погибли, онда бисмо могли опет продужити међу собом борбу да расправимо на коме о |
| /p> <p>— Ја!</p> <p>Из Јелене проговори опет амазонка:</p> <p>— Бог ти био у помоћи!</p> <p>— Н |
| огла без устезања поверити.</p> <p>— Ти опет тугујеш? — питала би је често Видосава после одлас |
| де Исаија па се прекрсти.</p> <p>За тим опет седоше крај ватре, а Исаија рече:</p> <p>— Ја сам |
| раљу !</p> <p>Сузе му поново линуше, он опет пољуби двоглавог орла на дршку, и крену коња.</p> |
| рестано лежао час опорављајући се а час опет падајући у тежу болест.{S} Монах Исаија обилажаше |
| — говораше старац, па се саже да рукама опипа везанога.</p> <p>Прође један тренутак, а старац в |
| травку, па је не могаше наћи, а зна је описати, као да ју је небројено пута имао у рукама.{S} |
| аљујући висини и јачини својих зидова и опкопа.</p> <pb n="91" /> <p>Али је турска сила постаја |
| {S} У црном руху са распуштеним власима оплакивале су смрт његову.</p> <p>Бдења, молитве и поме |
| но се старајући да чедо своје подигне и оплемени.{S} Заузимљивој мајци и разборитој госпођи то |
| таком путу могу доживети.{S} Гусари нас опљачкаше, а мој отац, који се, како један говораше, јо |
| е буду за то немоћне!</p> <p>— Војводо, опозови заклетву, да ми не излети страшна реч, која жиг |
| Лабудом био готов срнути у пропаст.{S} Опомене старијих на погибао таког кушања судбине не мог |
| <p>— Овај нам лист шаље природа, да нас опомене на пролазност века човечјег.{S} Не губимо време |
| својина среће и части српскога југа и — опомени се, Вукашине, — дома гоњених Мрњавчевића.</p> < |
| тњом Гојко стаде пред часнике.</p> <p>— Опомени га наше понуде, — заповеди један часник тумачу. |
| И добри мрков грабљаше напред под новом опоменом на дужност његову.</p> <p>Киша је већ попустил |
| рпском логору.</p> <p>Ево чега се Рајко опомињао.</p> <p>Његов стриц Момчило био је на гласу ју |
| ишту, биће мио пророку.{S} Ђаур се мало опоравио, од великог је, без сумње, рода.{S} Понуђено м |
| Стари је Властоје непрестано лежао час опорављајући се а час опет падајући у тежу болест.{S} М |
| Спаситељеву, отишла у Воден, где сам се опорављала, негована добрим сестрама у манастиру код Во |
| у вечни живот.{S} Ко је витез, нека не опрашта!</p> <p>Тако грмљаше Гојков глас, а Лабуд, крвљ |
| <p>И Мара, као и нехотице, махаше руком опраштајући се са јатом ждрала, који се све даље губише |
| p> <p>То бејаху поуздани момци, које је опрезни Исаија у последњем часу, сумњајући на Тому и не |
| велика госпођо!</p> <p>И док је Исаија опрезно тражио Мару и Видосаву, да их обрадује, дотле ј |
| ајка и виде, да он уђе у врт.{S} Брзо и опрезно као мачка пређе простор до ограде од врта, ухва |
| <p>Али Томине ласкаве речи допреше и до опрезнога Рајка.{S} Он оштро премери Тому очима, па за |
| ме средине логорске.{S} Поред свеколике опрезности ипак први грабљаху да што дубље уђу у стан с |
| на коњима лагано, више у очајању него у опрезности.{S} Пређоше мост, па се упутише право пољем, |
| омоћи.{S} Стари дворанин Благоје већ је опремио једног поузданог коњаника, који зна шта ће мона |
| ше се да виде најкршније момке, најбољу опрему, најбољи део драмске војске.</p> <p>Кад Љубоје у |
| ћи сву пажњу Томину, само ако би била у опреци са његовим жељама.</p> <p>Тома је мислио, да је |
| јде да и вама што отпевам!</p> <p>Певач опроба цитру, па после стаде ударати и певати:</p> <p>„ |
| ко је неко време ћутао и мислио.</p> <p>Опробан и срећан ратник, у почетку се обрадовао гласу о |
| > <p>— Знак, какав знак!</p> <p>— Боже, опрости!</p> <p>— Узбуна!</p> <p>— Војвода!{S} Стегонош |
| , а сутра може гавран пити очи моје!{S} Опрости, али — ти ми више нећеш требати!{S} Ево, ово, ш |
| е и кад ти.{S} Срдиш ли се, деспоте?{S} Опрости, али ја мислим, да те није тежак државни посао |
| .{S} Ал’ баш тај његов поглед мене је — опрости, велможо —</p> <p>— Говори искрено.{S} Ми прија |
| ише на <hi>твога</hi>, Угљешу.{S} Али — опрости!</p> <p>— Господару мој!{S} Не, нисам то мислил |
| твоји су дани, што наступају!</p> <p>— Опрости, витеже, ал’ ја говорах искрено.{S} Души ће ми |
| тив некрста!...{S} Прими ме, Господе, и опрости грешном, ал’ ја мишљах да вршим твоју вољу...</ |
| лушао њену наредбу и из Драме отишао не опростивши се добро ни с Маром, која је за његов ненадн |
| поздрава — да сте овде, па дођох да се опростим.{S} Сунце већ косо бије са запада, морам се жу |
| стране, са које је вазда најслабија.{S} Опростите, браћо!{S} Прости јуначе! — и Богдан загрли Љ |
| еспотица Љуба и војвода Гојко.</p> <p>— Опростите, али не долазимо да вас обрадујемо, — рече де |
| са свим изгреја.</p> <p>— Ху, једва се опростих напасти! — викаше старац, па се обрати убијено |
| Богдан.</p> <p>— С Богом, војводо !{S} Опрошћавај! — таким прекором ожалошћен писну стегоноша, |
| ја је, изгубивши и оца и мајку у једној опсади Мосинопоља, места на путу из Крстопоља за Перите |
| ок тамо бејасмо, бих се и ја измолио да опсађујем Пловдин! — досети се други...</p> <p>— Ал’ гу |
| <p>Пловдин бејаше у јуначкој невољи.{S} Опсела га силна војска турског цара Мурата, брата преми |
| } Ваљ’да као и ја.{S} Он ми је, кад смо опсели једном Сер, живот спасо у једном ненадном испаду |
| <p>— Султан Мурат је у Малој Азији.{S} Опсео је с војском град Бигу.{S} У Дренопољу је главни |
| стати с војском краља Вукашина, који је опсео Пловдин, и оставио деспоте Костадина и Драгаша Де |
| моја душа, јер без тога нема живота ни опстанка ни овоме, што је до сад створено.</p> <p>У тих |
| провалија, подигнута повећа сада готово опустела каменита кула овалнога изгледа.</p> <p>Дворани |
| гдана!...</p> <p>— Дај чутуру међедином опшивену! — виче испред једног чадора неко из дружине, |
| е све јасно.</p> <p>Међу њима настадоше опширна причања.{S} Обојица се потпуно обавестише.</p> |
| убо, ти ћеш ми послати из Драме што пре опширније.</p> <p>— Хвала ти, господару.</p> <p>— Ал’ н |
| , ја бих све то радо хтела знати више и опширније, јер си, видим, честит јунак, али ја теби за |
| где они утонуше, а српској војсци да је општа погибао и краљу и деспоту онака иста, каква је и |
| p> <p>— Алах, ил-Алах!</p> <p>То бејаше општа лозинка њихова.</p> <p>Под Вукашином паде коњ, по |
| ве већ свршено.{S} Градско је поље било општа гробница за Момчила и његове витезове.</p> <p>— Ш |
| ромном поноснику.</p> <p>А тада се заче опште клање у свему простору, и да ноћ не крије непробо |
| колини, не би ли наишли на нападаче и у опште на сумњиве људе.{S} Али није заборавио и да им та |
| но.</p> <p>Међу тим Тома се збиља био у опште повукао.</p> <p>Кад му је играчка са ћесарицом и |
| ио прву реч, а Рајко мишљаше, да њему у опште не би требало ни да има места на таком збору и св |
| , огрезао у крви и ранама, долази да на општи ужас и изненађење буде зао гласник, да је Пловдин |
| убоје.</p> <p>— Тако захтевају и наши и општи послови.{S} Чућеш и видећеш.{S} Ти желиш кући пок |
| отовости одазвати се Угљешину позиву за општу војну против Турака.</p> <pb n="111" /> <p>Сад ви |
| апад.{S} Овај други хитац не промаши, и орао вијући се у ковитлац са раширеним крилима паде код |
| поново линуше, он опет пољуби двоглавог орла на дршку, и крену коња.</p> <p>У силној тузи пођош |
| едао у једном тренутку, кад сам стрељао орла пред ћесаричином љубимицом.{S} Не плаши се, али — |
| ни часа узе другу стрелу и оком ухвати орлов лет, како се бејаше упутио даље на запад.{S} Овај |
| те се у градском пољу лепршаху двоглави орлови на њима, а сваки стег бејаше пободен у средини с |
| оки и златом извезени стег са двоглавим орлом и круном држао је стегоноша у десници на дршку од |
| облаку више њих вије нека грдно велика орлушина, па је показа јунацима.</p> <p>Тома узе лук и |
| аше свете молитве, и не би ока, које не ороси суза.</p> <p>У тај мах стражар са куле на бедему |
| б — војвода Гојко.</p> <p>Окружен јаком оружаном пратњом Гојко стаде пред часнике.</p> <p>— Опо |
| оноса са недавне славне победе српскога оружја.</p> <p>Гојко је, задовољан и срећан својим успе |
| и не бејаху сви.{S} Докопавши се коња и оружја, други за часак знадоше са које стране непријате |
| есто пута најкрвавије поприште за пробу оружја српског и византиског.{S} Данас, кад је у међусо |
| косутра укрстићемо, Божјим благословом, оружје с непријатељем, и тада ћу видети, колико сам доб |
| p> <p>— Издаја!</p> <p>— Коња!</p> <p>— Оружје и коња!</p> <pb n="168" /> <p>— Алах, ил-Алах!</ |
| е на мах прену из кобнога сна.</p> <p>— Оружје!</p> <p>— Јунаци на ноге!</p> <p>— Азијати!</p> |
| остане царство!{S} Ал’ тога нема, а ја оружје своје нећу положити пред горима.{S} Цар није био |
| у заноћили под својим чадорима, многима оружје не бејаше при руци а многи се не могаху дочепати |
| > <p>— Нисам, — рече Гојко. — Где ми је оружје, где су знаци мога чина?</p> <p>— Ето их, — рече |
| нашег похода на Османлије, и њихово ће оружје бити поред нашег.</p> <p>— Млади витезови!{S} Ву |
| застор — који је о зиду покривао шлем и оружје Гојково. — Узми, твоје је!</p> <p>Гојко приђе Љу |
| к и млад.{S} Он ће за неки дан укрстити оружје своје са серском и драмском господом.{S} Њему ва |
| спреман.{S} Ја ћу први одлучно укрстити оружје са новом силом турских завојевача.{S} Па или ћем |
| адобио.{S} Своју главу и мишицу, светло оружје и добра коња стављао је сваки од њих у службу св |
| кло или је мож’да и са свим већ скрхано оружје српско и грчко, Драма је један од првих и најлеп |
| коњицима.{S} Ту је био деспот Угљеша са оружјем и позлаћеним рогом ловачким; ту деспотица Љуба |
| ош било.{S} Не говорах ја залуд да је с оружјем и молитва у светом храму поузданија!</p> <p>— Н |
| ко, колико му неће бити зазорно.</p> <p>Орфанским јунацима чисто бејаше мило, што их не победи |
| нове војводине с једне и низ пучину.{S} Орфанског Залива с друге стране.{S} Очима је тражио на |
| на Дејановићевих младом ратнику с обале Орфанскога Залива.</p> <p>Па онда узима и са̑м тежак ка |
| низа Струму све до њеног ушћа у широком Орфанском Заливу Белога Мора.</p> <p>У мирној и звездан |
| растојања.</p> <p>Па онда узеше и други Орфанци.</p> <p>Снажно запињу и вешто одбацују али кату |
| дном одајицом, у којој је становао неки осамдесетогодишњи старац, свештеник, који је служио у ц |
| љубав неодољива!</p> <p>— И ево овде, у осами ових гора, ближе једином господу Богу, кунем се, |
| ала старија.</p> <p>Мара је била тада у осамнаестој години.{S} Лепа, на супрот топлом сунцу сво |
| p>Само стражари будни сањају.{S} Сан им осваја трепавице, душа је помућена гласовима, што случа |
| саровој.{S} Лагано и неопажено љубав је освајала срце Љубојево, док га није потпуно освојила.{S |
| ad>XX.</head> <p>У колико је сунце јаче освајало, у толико је пространо логориште велике драмск |
| е Меникејскех гора, а што је сунце више освајало и они су све дубље залазили у шумску хладовину |
| а забеле; за мало — па видело поче јаче освајати.</p> <p>Хладан је ветрић пиркао по разбојишту |
| ложила да у морској тврђави у Крстопољу осванем сутра, и да утишам узрујаност међу становницима |
| ли на пут?</p> <p>Верни се коњиц чисто освежи, и копаше ногом, као да би хтео одговорити своме |
| вала Богу, дође тренутак, када се човек освести.{S} Тако је и са мном било.{S} Кад прође санак, |
| о дуже у Драму.{S} Он је сад желео само освете, а знао је, да њој није још време.</p> <p>Тако ј |
| <p>— Витезови, најбољи јунак издише.{S} Осветимо га! — викаше Вукашин, кад уседе крајишникова в |
| дајеш? — пита један, који се спрема да осветла образ себи и својима у скакању.</p> <p>— Теби и |
| ковина, ено погледај, пламти у огњу, да осветли пута некрсту, који преко мора, нашег мора, прел |
| Хиљаду логорских ватара плану за час и осветли мрклу ноћ, а живот у логору поста још живљи.{S} |
| .</p> <p>Момци прихватише коње, а један осветли буктињом степенице, куда се иде у Гојков стан.< |
| ја се бејаше јако разгорела те пламеном осветљаваше на далеко, чисто позлаћујући жуту сламу уна |
| убоје у својој соби, која је била слабо осветљена.{S} Очекивао је Гојка.</p> <p>Борба је у души |
| кренути, ал’ јој у тај мах слуга показа осветљену собу, у коју она уђе а за њом и Гојко.</p> <p |
| улог оца.{S} Поћи ћете још сутра у први освитак зоре.{S} За све остало, што иде уз нови положај |
| преминулог царевића Сулејмана, срећног освојача несрећног Галипоља.</p> <p>Пловдин је био још |
| се промени.{S} Издаде га мушко држање, освоји срце, па се над мртвим Војихном заплака као дете |
| е!{S} Одбиј сумњу, што ти душу мори.{S} Освоји ли она, ти више немаш снаге неће више бити тебе. |
| .{S} А кад је уморну савлада и преваром освоји сан, она на мах скочи, јер јој се учини да чује |
| јала срце Љубојево, док га није потпуно освојила.{S} Али то није нико знао, јер је Љубоје и сам |
| и запамтила нисам.{S} Галипоље су Турци освојили, попалили, порушили, а мој отац, дотле богат т |
| коњски, али се нападачи, за чудо, и не освртоше.</p> <p>Онај замахну ножем, а Мара раскиде огр |
| еднога копљаника, који им привођаше два оседлана и спремна коња: једног за Гојка а другог за се |
| о да поведе у бој против Турака.</p> <p>Осем простране деспотовине Угљешине и омања војводина Б |
| <p>Стари ратници држе се витешки, а кад осете да су се проредили, поново се окупе око краља, и |
| } Он даље иде по нагону.</p> <p>Бегунац осети гониоца.{S} Гонилац се намерно на бегунца.</p> <p |
| ти мача и узде коњске.{S} Научени коњиц осети звук стрелина лета, диже главу, начуљи уши и очим |
| а тренутак настаде тишина.{S} А за тим, осетивши и сам њене сузе, деспот је нежно ухвати за лев |
| И то ти даје ведрине.{S} О, како сам се осетила срећном, кад си ономад рекао, да ипак верујеш у |
| љни плена, кликтали на дворишту, кад су осетили час поласка.{S} Хртови су цичали и отимали се, |
| трмените степенице високе куле, нити је осетио, када му се приближила.</p> <p>— Господару! огла |
| Дидимотику до Дренопоља.</p> <p>Кад се осетио довољно заштићен у области турског царства, Тома |
| чини се на високој кули мотриљи, да се осећа, како се небесни свод спушта, да својом милином з |
| им да ти нејасним речима кажем што срце осећа.{S} Чуј ме још мало, и ако знам, да ти је најмили |
| "41" /> <p>Један поглед Љубојев, где је осећај отео узде разуму, био је довољан да пробуди сумњ |
| да?</p> <p>— Само ми дајеш маха крилима осећаја и разума, да се лакше уздигну до схватања среће |
| било.{S} Кад прође санак, дође грозница осећаја, а после ње — здрава душа, чисто срце, крепка в |
| да говори из чистог уверења и истинских осећаја.</p> <p>Гојко пољуби ту суву руку, а старац му |
| /p> <p>— Видо, ти знаш моје мисли, моје осећаје.{S} Па могу ли друкчије?</p> <p>— Разуме се, и |
| ху.{S} За очима јој чисто одоше и дах и осећаји, а душа њена шапуташе:</p> <p>— Далеко, далеко |
| аље не уради, савладан неким чудноватим осећајима.</p> <p>— Љубо! — рече у име исповести деспот |
| ст, а разум је лако уступио своје место осећајима.</p> <p>Мара са руком на ловачком ножу одступ |
| гунац и гонилац чују један другоме дах, осећају пламен мржње међусобне.</p> <p>Бегунац извитла |
| .{S} Три цара, три нова њена владара не осећају дужности своје.</p> <pb n="97" /> <p>— Поуздаће |
| тња на многе неугодности, које се данас осећају због метежа и раздвојености, један од ловаца ре |
| } Уклонио сам се из друштва да у самоћи осећам тајну, што је у мојој души дубоко урезана.{S} На |
| ш више сузе, ливене из дубине истинског осећања жалости, олакшаше боле и тугу њихову.{S} И посл |
| м познанству нашем будио у мени не само осећања љубави већ и поштовања.{S} Он је у речи мудар, |
| ком њиховим.</p> <p>Прво му је говорило осећање према Гојку, друго дужност према старијима.</p> |
| области, у коју се много надао, онда се осећао срећнијим и задовољнијим.{S} Војска је у Серу ло |
| тио у молби Господу, нити је икада јаче осећао свети позив свој, да буде тумач мисли и грешних |
| ећ био прочуо на далеко.{S} Чувен јунак осећао је да му поред одважности и срчаности треба и ви |
| од Гојка била сазнала, а добра Видосава осећаше се и сама ојачана у добрим жељама својим према |
| аље, већ да се врате у град.{S} Тиме је осигурао бегство својим савезницима.</p> <p>Сутра дан р |
| ири године, кад сам видео, колико су се осилили наши противници под згодним изговором да раде п |
| е право проклество.{S} Он је сина свога ослепио.{S} Он није достојан да гине за свету мисао!</p |
| бура.{S} Она се ломила, док је Гојко не ослободи неизвесности.</p> <p>Кад је један пут Мара сам |
| еме слободан.{S} Он ће се одмах, чим се ослободи, кренути овамо.{S} Али он не треба да стигне у |
| епријатеља свих нас.{S} Па кад бисмо се ослободили погибли, онда бисмо могли опет продужити међ |
| на.{S} Ја сам је хитцем једним скинуо и ослободио сиротане, али је то било са свим случајно.{S} |
| <pb n="78" /> <p>— Је ли војвода Гојко ослобођен веза? — упита га Љубоје.</p> <p>— По твојој з |
| езови!{S} Вукашине, то је све на шта се ослонити можемо! — рече значајно Угљеша, гледајући прав |
| еђу нас и Балшића.{S} Још се мање смемо ослонити на млађега брата Балшу, господара северне Арба |
| витеза Момчила.{S} На њих се све можеш ослонити као на најпоузданије стубове.</p> <p>— Бићу ср |
| а нити каквог знака.</p> <p>Он поћута и ослушну.</p> <p>Не чу ништа.{S} Хтеде се опет спустити, |
| ли се и та зађевица пре нашег похода на Османлије, и њихово ће оружје бити поред нашег.</p> <p> |
| а деспотовине браће Дејановића већ куца османлиска сила код Самокова испод Рила.{S} Они морају |
| пад Пловдина, који је био бедем против османске навале, није тога живота нестало, и ако се зна |
| , на које је зинула гладна чељуст змаја османског, који је главу своју пренео овамо а телом и р |
| ску?{S} Шта ћеш више!</p> <p>— Добро, — осмехну се старац.{S} Ево сна, па га тумачи.{S} Љушкао |
| е твоја спасти!</p> <p>— Добра снахо, — осмехну се Вукашин — код таке љубе није тешко Угљеши би |
| ћеш појмити и мене сада.</p> <p>Тома се осмехну:</p> <p>— Ево ти руке! — рече као у шали, дижућ |
| а Мара, оче!</p> <p>Старац се задовољно осмехну, па поче прекидајући на махове, причати Гојку о |
| аме.</p> <p>— Нека јаки Господ с небеса оснажи моју слабу десницу, да буде моћни заштитник свет |
| е се свака претпоставка у гоњењу његову оснивати на уверењу, да је он ударио најкраћим путем до |
| и сумњу Томину.{S} А једна ма и најмање основана сумња кадра је била привући сву пажњу Томину, |
| фан.</p> <p>— Гле!</p> <p>— Са свим.{S} Основао је царство и подигао патријаршију али некако чу |
| оде, у дивљини, која није ни без својих особитих чари, Мари срце закуца брже а груди јој се бур |
| ad> <p>У деспотовини браће Дејановића а особито у главним градовима њеним, у Жегљигову, <pb n=" |
| ваху лукавство, што одаваху црте лица а особито доња вазда притегнута усна.</p> <p>Угљеша га је |
| ле свега што је ономад у лову доживео а особито сад, кад није ни Гојко ту.{S} Али је дошло врем |
| ново ватру, па ћутаху.{S} А кад штогод особито у памети наиђе, напомену кратко, па опет утону |
| а.{S} А уз многобројне поклоне и дарове особито издашном милошћу обасипа пресвети храм светог П |
| оћног и поводљивог цара — одговори мало осорно Вукашин. — Не заборави, Угљеша, да ми свет не уп |
| вода Богдан, човек у најбољим годинама, осредњег раста, јаких мишица, добре душе ал’ намрштена |
| ђакон настојников изиђе пред Угљешом са осредњом, у злато уоквиреном, иконом светога Прокопа, з |
| ком показа Томи да и он седне, али Тома оста стојећи.</p> <p>— Прилике су тешке и неповољне — п |
| е крочи један корак напред, али стаде и оста непомичан.</p> <p>Гојко дочека Тому тако силно, да |
| Ти остаде пријатељ пријатељу у невољи и оста верна слуга кад сазна да је господар мож’да обману |
| сруши се силно Дренопоље а у исто доба остави овај свет његова десна рука, отац његове верне љ |
| нину — тврдо га вежи за ону исту врбу и остави нека му гавран очи испије.</p> <p>— Баш ће му та |
| у суву кабаницу, и приђе коњу, који је, оставивши набацану му траву, дремао.</p> <p>— Лабуде, — |
| и руку, па се брзо <pb n="65" /> удали, оставивши Ану збуњену немилим гласовима, које јој је до |
| p> <p>Али се милост Божја, која нас аше оставила, више не враћаше.</p> <p>Била је бура са свима |
| ’да слутњом, да сам му невера...</p> <p>Оставила сам југ и склонила се овамо, ал’ сва моја разб |
| подар Драме и таст наш, преминуо је.{S} Оставио је најважнију страну моје деспотовине у часу, к |
| >— Овако си урадио, како је требало.{S} Оставио си, да се ствар својим током развија.{S} Тако ј |
| Дренопоља па онда о приликама, које је оставио њихов покојни господар Војихна, и о деспотици Љ |
| гледао и нашао да је све опако, како је оставио ћесар Војихна издишући.{S} А он је и тим био по |
| раља Вукашина, који је опсео Пловдин, и оставио деспоте Костадина и Драгаша Дејановића, да га с |
| њој, додаде: — Ово је ваљ’да сада неко оставио!</p> <p>Са уског прозора кроз дебеле зидине био |
| аше очима:</p> <p>— Каква срећа те овде оставих свој ловачки прибор, да за њ дођем баш кад треб |
| ро стани?{S} Зар без разлога често пута оставиш богату трпезу и госте наше за њом, па одлазиш у |
| позне јесени.</p> <p>Одморивши се мало, оставише коње, из којих је била читава магла од паре, п |
| ма.</p> <p>Они се кренуше и без њега, а оставише гласнике, који ће га обавестити о њиховом одла |
| <p>Силазећи низ степенице на кули, где оставише Угљешу са његовима да се сном крепе, нешто шап |
| у је могао наћи, као што вредна чела не оставља у врту ни један цветак.{S} Није се само дотакао |
| на везује са Крстопољем на мору, па се, остављајући у лево пут за Сер, дохватило кратке равнице |
| <p>— Добро, — рече Угљеша. — Све остало остављам теби, да добро размислиш и расудиш.{S} У Драми |
| ђе и ћефалија Рајко, коме је било тешко остављати Драму после свега што је ономад у лову доживе |
| скупоцени пехар најбољег кипарског вина остављаш у тренутку, кад ти га ваља испити у част витеш |
| Деспоте, Угљеша!{S} Има неко доба, како остављаш певача у тренутку кад у песми стане ређати нај |
| ва, која своје добре госпође ни сада не остављаше.</p> <p>— Сестро, ти си плакала? — упита Мара |
| риђе те погледа, шта су руке, саме себи остављене, за те часове израдиле.{S} Чело јој испунише |
| едузети.{S} Ми смо остављени сами себи, остављени смо да гледамо, како на очи наше расте нова с |
| .</p> <p>— Ми смо — рече Ана Видосави — остављени од свих и свакога.{S} Најпоузданији стубови, |
| то је ишта могао и предузети.{S} Ми смо остављени сами себи, остављени смо да гледамо, како на |
| :id="SRP18930_C11"> <head>XI.</head> <p>Оставши сам, чим је отишао Тома Теологита, Љубоје се по |
| степенице у градски врт.</p> <p>Угљеша остаде у соби сам.</p> <p>Дуго је замишљено ходао по со |
| .</p> <p>— Није тако, — додаде он. — Ти остаде пријатељ пријатељу у невољи и оста верна слуга к |
| е и доле, десно и лево.</p> <p>— И тако остаде у залуд моја журба.{S} Томе не стигох, а поуздан |
| што бејаше за мегдана, крете, а у граду остаде од мушких само нешто слугу и стараца.</p> <p>Нап |
| ељи, за коју се моја породица заложила, остадох непоколебљиво одан једној мисли, једном узору с |
| ужно сироче од непуних дванаест година, остадох без игде ичега.</p> <p>Кад сам с очева гроба, н |
| душе, тихих и срдачних жеља.{S} Па ипак остадох ватрен у једној жељи, за коју се моја породица |
| ти звона са звоника а Драма и логориште остадоше пусти, тихи и нечујни.</p> <p>Деспотица се Љуб |
| себе, претвори се у жар па опет од њега остаје само угљен и пепео....</p> <p>А то баш и мишљаху |
| <p>— Ти си ми пријатељ?</p> <p>— Био и остајем! — одговори Рајко.</p> <p>— Бићеш ми и кад —</p |
| ејамник духа његовог!</p> <p>— Онда нам остају само браћа Дејановићи, Костадин и Драгаш, и њихо |
| чим се растао од старца свештеника.{S} Остала су тројица дочекали жртве, а Тома се спремаше, д |
| копљаника а по зади њега била је његова остала пратња, пред којом је био Тома Теологита.</p> <p |
| заслао гласнике по жупама, да се скупља остала војска, коју је он у Кукушу дочекивао и испраћао |
| шена ћесарице!</p> <p>— Је ли која душа остала гладна после тога?</p> <p>— На моју душу грех, а |
| е да је пресвиско̑ од жалости, а она је остала и некуда отишла.</p> <p>— Мож’да.{S} Бог би дао |
| Драма је предстража Серу.{S} У Драми је остала узвишена ташта наша, ћесарица Ана, али војсци др |
| а Теологита, док је ћесарица Ана и даље остала у части, коју јој је положај преминулога Војихне |
| после тога разишли, а на дому Војихнину остала је само некадашња дојиља њена Видосава.{S} Њено |
| .</p> <p>— Нек наше крило дође себи, за остале не брините, — рече војвода Богдан, кад са својим |
| а, већ бејаше предала судбини да, као и остале, утрне.</p> <p>У један мах Рајку се учини да пор |
| као стрела полете кроз ноћну тмину.{S} Остали за њим.</p> <p>Наиђоше на чету војника.{S} Трубе |
| градама давала изглед неког утврђења, а остали се одмараху око млина на пољу, и ако је већ јаче |
| Рајко се присети, и брзо пође за њим, а остали продужише да, уз лагано сркутање доброг кипарско |
| е са монахом Исаијом вечерала на кули а остали ловци и хајкачи окупили су се око великих ватара |
| — Доста смо и ми Турцима! — одазваше се остали.</p> <milestone unit="*" /> <p>Било је вече у ве |
| па и са̑м сиђе с коња.</p> <p>Док су се остали чудили, шта то може бити, Тома и вођа продужише |
| рече Рајко.</p> <p>- Ни ми, — додадоше остали.</p> <p>— Њега више нема, по свој прилици.{S} Не |
| сви.{S} Ту бејаше Ана, Рајко, Исаија и остали.{S} Властоје се с душом борио.</p> <pb n="93" /> |
| а.</p> <p>У силној тузи пођоше за њим и остали.</p> <p>— Моја је рана лака, — рече мало после Б |
| ешовито.{S} Није мали број оних, што су остали на своме дому, кад је византиска сила устукла ис |
| тојао из једног чисто златног путира са осталим утварима потребним за причешће, крете да походи |
| млин манастира светог Јована Претече са осталим зградама.</p> <p>Стигнувши на уговорено место, |
| } Он је био први пастир и старешина над осталим својим друговима у првом равнијем катуну.{S} Су |
| , у којој бејаху деспотица и ћесарица с осталим и народом, чујаше одушевљено „Тебе Бога хвалим“ |
| седи ратник, старац са Радовишта, па са осталима наже за Гојком.</p> <p>Гојко западе у најгушћу |
| </p> <p>- За њим! — викну Богдан, па са осталима јурну на густи буљук Турака.</p> <p>— Живео во |
| а претпоследњим вратима, дође Угљеша са осталима до последњих, где га дочекаше свештенство и ду |
| ева од себе и пође с њима.{S} Кад приђе осталима, прва се руке његове маши Мара, а он јој се бл |
| {S} Зла коб!</p> <p>Тешка слутња паде и осталима на душу.{S} Ућуташе и замислише се.</p> <p>Нем |
| же, Тома бејаше прилично измакао испред осталих пратилаца својих.</p> <p>Дошавши близо драмског |
| и.</p> <p>— Добро, — рече Угљеша. — Све остало остављам теби, да добро размислиш и расудиш.{S} |
| ош сутра у први освитак зоре.{S} За све остало, што иде уз нови положај твој, ја ћу се бринути. |
| ишина, после рече Богдан:</p> <p>— Кажи остало.</p> <p>—Све истиче из тога, — одговори Угљеша.< |
| ње и одликовање ћесарице Ане, али је то остало само у његовој души.</p> <p>Кад се већ приближио |
| {S} Они доводише своју војску заједно с осталом већом и мањом властелом и жупанима, који вођаху |
| појава Гојкова.</p> <p>Нападачима је, у осталом, било и то право, само кад су изнели главу.{S} |
| очекаше зору.</p> <p>Гојко предложи, да остане за кратко време у Крстопољу, док Љубоје не обаве |
| бу да расправимо на коме од нас ваља да остане царство!{S} Ал’ тога нема, а ја оружје своје нећ |
| м прекине са витешким левентовањем и да остане на свагда код свога господара, Угљеша му је радо |
| он, здравећи се са њима, рече:</p> <p>— Останите.{S} Изгубио бих мож’да који тренут времена у в |
| марио.{S} Тешко би у њу ступио, и да је остао у части, коју је до мало пре имао.{S} Овако — ник |
| p> <p>Гојко без речи пристаде, а кад је остао сам под јелом, не могаше се довољно разабрати од |
| добро свршити.</p> <p>Љубоје је и даље остао заповедник у Крстопољу, и с њим су били у Драми п |
| го се на само разговарао са МомчилОм, и остао је у његову стану.</p> <p>Момчило је имао до чети |
| ао је своје ловачке помагаче, па је сам остао код студенца.</p> <p>Ту га, на положеном деблу је |
| упању према њој.{S} Пазићеш увек да је, остарелу и слабу, погружену и савладану под теретом нај |
| ртача.{S} Бисер се просу по путу, а она остатак пружаше шаком нападачу.</p> <p>У томе се тренут |
| амртно рањена посече на обали узевши му остатак оштрога мача.{S} Али се жртва не јављаше више.{ |
| обро размислиш и расудиш.{S} У Драми ће остати и даље господар ћесарица Ана.{S} Не треба ни јед |
| вако — никако.</p> <p>Он овде више неће остати.{S} Иде, ал’ куда?</p> <p>Да Византија није тако |
| и пут је Рајко реко Гојку, да неће више остати у Драми, ако Тома Теологита ту буде.</p> <p>— Го |
| и противник његов.</p> <p>Вреди ли више остати овде?{S} Не, ни у ком случају не!{S} Он је пажљи |
| ту мисао!</p> <p>— Моји синови морадоше остати код савезничке војске моје и Балшићеве противу с |
| шће походити деспотицу, која ће у Драми остати до јесени.</p> <milestone unit="*" /> <p>За то ј |
| елика штета!{S} Марко је с браћом морао остати пред оним делом краљеве војске, коју је краљ био |
| да мира.{S} Деспотице!{S} Да сам мислио остати у Серу и на овоме, што имам, не бих се ни на ову |
| викаху Рајкове стегоноше, потиснуте са остатком своје војске ближе средини бојишта.</p> <p>— К |
| е заклонише од жељних погледа оних, што осташе у Драми — престадоше звонити звона са звоника а |
| љутит, што му се жеља ни у колико није остварила.</p> <p>Ја сам помоћу једнога путника, поклон |
| иликама у Крстопољу, важној тачки према острву Тасу у Велом Мору. <pb n="25" /></p> <p>Рајко ст |
| у, а ја ни то.{S} Родио сам се на малом острву у Архипелагу.{S} Љубав ме, чиста љубав, дала све |
| ве земље.</p> <p>Он се припи уз коња, а оструге се изгубише у ребрима доброг носиоца.</p> <p>Ку |
| са ћесарицом и Маром код старе црквице осујећена, Тома је био ван себе од гњева.</p> <p>Не пом |
| среће своје, за јунаком без врлина, за осумњиченим издајицом!</p> <p>И добри мрков грабљаше на |
| мећено никаквим злобним гласом, који би осумњичио моје пријатеље, ни доставом, која би циљала д |
| оба остави овај свет његова десна рука, отац његове верне љубе, ћесар Војихна, који као полузав |
| а, па онда и сами седоше.</p> <p>— Ево, отац Исаија ће нам казати што више о судбини дана, што |
| {S} Ствар онда, добија други изглед.{S} Отац — самртник, син — роб.{S} А шта говори прошлост о |
| н устаде, па седе до оца на постељу.{S} Отац узе његову леву руку у своје обе, па, гладећи је, |
| брзо упита:</p> <p>— Да није —</p> <p>— Отац твој —</p> <p>— Отац?</p> <p>— Умро је.{S} После т |
| Да није —</p> <p>— Отац твој —</p> <p>— Отац?</p> <p>— Умро је.{S} После толиког боловања ипак |
| мора, прелази овамо!"</p> <p>Тако ми је отац, потресен, реко, кад смо из далека као бегунци пог |
| ах ваља настати.{S} А зна ли што о томе отац Гојков, Властоје?</p> <p>— Ништа! -— рече Видосава |
| ми пева погребну песму!{S} Она ми је И отац и мајка, и брат и сестрица!{S} Она ми је једино бл |
| ће твоју пажњу још првих дана.{S} Стари отац његов Властоје, друг је Војихнин Био му је саветни |
| д њим.{S} Не брини, бићеш.{S} Мој добри отац болује без пребола, али ја молим Бога, да му да то |
| тамновање, дете моје, кад издахну твој отац.{S} Тамница је празна, слава Богу!...</p> <p>Други |
| оживети.{S} Гусари нас опљачкаше, а мој отац, који се, како један говораше, још тужне ноћи у Га |
| рци освојили, попалили, порушили, а мој отац, дотле богат трговац, избеже са мном, да спасемо г |
| а, и живимо за част и име своје и своје отаџбине!{S} Здрави!</p> <p>Мало доцније уђе у собу Гој |
| Је ли Вукашин оклевао?{S} За срећу наше отаџбине узео је част краљевску пре шест година онда, к |
| е једино благо!{S} Други — веле — имају отаџбину, а ја ни то.{S} Родио сам се на малом острву у |
| е каменити Мелник на Бистрици; јужно се отвара поглед низа Струму све до њеног ушћа у широком О |
| рата.</p> <p>— А је ли мртав?—питаше он отварајући.</p> <p>— Како да није?{S} Нисам му дао ни з |
| ног тврдо везаше, и кренуше, да га кроз отвор на поду спусте у тамницу.</p> <p>— Хвала Анђеле! |
| и ме Ал’ пусти мене да пре тебе погинем Отвор’те излаз, јунаци!</p> <p>— Највише што ти могу до |
| градским једна му рука пружи кроз мален отвор ноћне стражаре киту поменка.{S} Он брзо узе, и ру |
| предузећу.{S} Јуначан, смео, племенит и отворен привући ће твоју пажњу још првих дана.{S} Стари |
| д куда је дошла сила Вукашинова, бејаше отворена.</p> <p>Лагано, као што отров улази у крв зала |
| , иди и нареди нека врата на граду буду отворена за нас.{S} Срећа нас издаје!"</p> <p>— Одјезди |
| и са деспотицом низа степенице, које се отворене увијаху око спољне стране високе куле, као и н |
| мени сто, до кога стајаше, а усне, мало отворене, размакоше се, готове да одаду и смех и плач и |
| биле у вези.</p> <p>Старац уђе у предњи отворени део, који је оним двема преградама служио и за |
| земаља стајаху једни према другима као отворени непријатељски логори.{S} Доглавници цара Уроша |
| ше сад препорођен.{S} Гледаше друкчије, отвореније и веселије, а говораше отворено, незамишљено |
| /p> <pb n="80" /> <p>— Гојко, ми морамо отвореније говорити, — рече Љубоје. — Ти си постао зато |
| хватити.</p> <p>У том се Рајко указа на отвореним вратима.</p> <p>— Ступи, Рајко! — позва га Го |
| " /> његово.{S} А на нас он никада неће отворено и витешки напасти.</p> <p>— И сам тако мислим, |
| чије, отвореније и веселије, а говораше отворено, незамишљено.</p> <p>Кад се мало после куцну п |
| љеша би поред деспотице, кликну мушки и отворено:</p> <p>— С Богом! — па ободе коња.</p> <p>Гој |
| коњаника, са којима је ступио у бој на отвореном пољу противу много надмоћније турске војске.< |
| ешину, деспотица затече свога војна при отвореном прозору, са кога се лепо видео један део звез |
| ем, моћним господаром ужичким, ја сам у отвореном непријатељству.{S} Само је још неколико дана |
| с друге стране реке.</p> <p>Гојка њена отвореност још више зачуди, а кад му она рече, да није |
| ајку, који му се не допадаше ни мало са отворености своје, није марио ни за Гојка, сазнавши да |
| обичном ученику.{S} А овај је природном отвореношћу и искреношћу својом веровао, много веровао |
| ете молитве.</p> <p>Мало после пустињак отвори очи:</p> <p>— Благословено име српско !...{S} Пр |
| дихаше и склопи очи.{S} После их полако отвори и са напрезањем скиде прстен са десне руке.{S} П |
| > <p>После дужег времена Властоје тешко отвори очи, у лицу поплаве, нешто неразумљиво стаде шап |
| p> <p>А кад је дошла у Видосавину собу, отворила је срце своје, да пусти тугу са њега, нека оте |
| — сети се деспотица — је си ли тамницу отворила?</p> <p>— Хвала Богу и не бејаше никога за там |
| овече са свим смркне, сићи ћеш Гојку, и отворићеш му слободан излаз.{S} Казаћеш, да чиниш по мо |
| високога госта велика се градска врата отворише широм а звона са градске цркве зазвонише.{S} У |
| редна мала градска врата с јужне стране отворише, да пропусте -— бегунца Тому Теологиту...</p> |
| цу се за часак промени.</p> <p>Врата се отворише и уђе Гојко са старешином градске страже.</p> |
| > <p>У тај се мах врата на њиховој соби отворише широм, а на њих ступи Гојко страшног изгледа.{ |
| е ка југу.</p> <p>Врата се на један мах отворише, и на њима се указа — Тома Теологита.</p> <pb |
| Господа.</p> <p>— Тебе, Бога, хвалим! — оте му се из раздрагане душе његове.</p> <milestone uni |
| ски.{S} А тај споразум не само да им не отежаваху Богдан и Дејановићи, већ га и сами помагаху, |
| <p>Један поглед Љубојев, где је осећај отео узде разуму, био је довољан да пробуди сумњу Томин |
| евни и преводнички рад могао продужити, отерала је и Исаију из Сера, где је служио у цркви исто |
| еке старе рушевине пастири су наслонили отесана дебла и утврдили главне делове скромнога обитал |
| срце своје, да пусти тугу са њега, нека отече.{S} Испричала је све Видосави, и ова се не могаше |
| иди.{S} Тебе нема ко чути више.{S} Боље отиди у Драму, и кажи да си ти учинио последњу услугу д |
| радила лагано, мисли су јој се све више отимале и одлазиле преко неких непроходних урвина, куда |
| тили час поласка.{S} Хртови су цичали и отимали се, а ловачки су се рогови пробе ради разлегали |
| н Благоје дави некога, који се са земље отимао.{S} Брзо прискочи, ал’ старац бејаше већ савлада |
| једна по једна црта и сличица све јаче отимље од заборава, све видније искаче на површину, док |
| оплавити брда и долине, реке и дубраве, отићи ће далеко у хришћански свет, али њој нема вечнога |
| че Тома једном разборитом копљанику.{S} Отићи ћеш на свом коњу до нашег ловачког стана код млин |
| ад је и Гојко морао на неодређено време отићи.</p> <p>Мара је истински тужила са Аном и Љубом з |
| а.</p> <p>Бегунац ће у мрклој ноћи лако отићи с коњем у провалију, наићи на високе обале без мо |
| аскравила, <pb n="143" /> па туга са ње отиче, а ја се журим да ти нејасним речима кажем што ср |
| појмио његове речи.{S} Њега је нестало, отишао је тајанствено ко што је и дошао, мож’да да траж |
| мена боловах.</p> <p>Туђина је нестало, отишао је, без сумње љутит, што му се жеља ни у колико |
| ојвода Гојко отишао на крваву војну?{S} Отишао је у поверењу светле ћесарице наше, а кад се вра |
| , познало, да је старешина страже збиља отишао, Љубоје рече Гојку:</p> <p>— Војводо!{S} Док си |
| није знао казати шта је у истини, те је отишао и он незнано куда под тешком мож’да слутњом, да |
| <head>XI.</head> <p>Оставши сам, чим је отишао Тома Теологита, Љубоје се повуче и размишљаше о |
| p>— Видиш, — продужи Угљеша. — Лазар је отишао под закриље угарско, признао је врховну власт њи |
| места послушао њену наредбу и из Драме отишао не опростивши се добро ни с Маром, која је за ње |
| вам веран слуга, војвода Гојко, кад сам отишао да га у име ваше сменим са дужности његове.{S} Н |
| е жалости у двору Анином, а мало за тим отишао је и Исаија, обећавши да ће чешће походити деспо |
| ашин је одмах после споразума с Угљешом отишао у Прилип а одатле у Скопље, једно, да је ближе о |
| укчије хтела.</p> <p>Млади је витез био отишао, кад је мој добри поочим пао у постељу, са које |
| Ваљ’да зато што је млади војвода Гојко отишао на крваву војну?{S} Отишао је у поверењу светле |
| е заносила.</p> <p>А сад, кад је деспот отишао с војском, око ње је мирно и тихо, па се и она н |
| у Богдана.{S} А он је, мож’да давно већ отишао Богу на истину!{S} Шта ће и мени живот!{S} Цитро |
| а путника, поклоника гробу Спаситељеву, отишла у Воден, где сам се опорављала, негована добрим |
| о̑ од жалости, а она је остала и некуда отишла.</p> <p>— Мож’да.{S} Бог би дао да је бар она жи |
| унаца била недалеко одлетела, мож’да је отишла у бризи да набави хране својој деци.{S} Док се о |
| реци му: „Велможа Тома и војвода Љубоје отишли су у Драму, куда их је узвишена ћесарица ненадно |
| гртач под грлом, и руком зграби, трже и откиде ниску крупног бисера, који јој је био под вратом |
| чадора привезани дремали, поплашени се откидоше и са изврнутим седлима и спуштеним уздама јурн |
| еку, која се с времена на време пажљиво отклањаше.</p> <p>Једноме се учини одјек вихорова јаука |
| се бољим данима у својој будућности.{S} Отклонила се сумња, која је његову душу често морила, а |
| навело да се придружи са својом војском отпаднику од цара византиског Јовану Кантакузену, али < |
| о неки мисле.{S} Па хајде да и вама што отпевам!</p> <p>Певач опроба цитру, па после стаде удар |
| ице и драга нам мајко миле љубе наше! — отпоздрави је Угљеша узевши хлеб и со.</p> <p>За тим се |
| у поменка.{S} Он брзо узе, и руком мило отпоздрави она два сјајна црна ока Марина, која га благ |
| имао је слободније руке за спремање на отпор Турцима.{S} Али баш у часовима, кад се одушевљава |
| сли о јачини српској, која ће моћи дати отпора свакој најезди на ове крајеве, ја сам узео управ |
| се окупе око краља, и новом снагом дају отпора.</p> <p>Ал’ турска војска боље знађаше место, на |
| сите жеље удари клин у јединство српске отпорне моћи са ових страна, није ли пред снажном одлук |
| .{S} Таман сам мислио, да је већ толико отпорне снаге прикупљено, да нас никакви догађаји не мо |
| p> <p>Али тај живот прекрати бура, која отпоче јаким ветром, а за њим склопи силна киша.</p> <p |
| бар не тако брзо.{S} Али сад је оно већ отпочело.{S} Уклоњен је с највиднијег места у источној |
| ратио с Јеленом у Сер, овде је већ било отпочето купљење војске, која се и даље преко целог лет |
| бејаше отворена.</p> <p>Лагано, као што отров улази у крв залазећи све дубље у тело ношен крвни |
| авидљив слави његовој, сада га на гозби отрова Лала-Шахин!{S} Правоверни!{S} Наша ће сила расти |
| .</p> <p>Гојко скочи, а Властојев слуга отрча.</p> <p>На мах се искупише сви.{S} Ту бејаше Ана, |
| <p>После неког времена Исаија се врати отуд, па се јави Ани.</p> <p>У разговору са њом Исаија |
| показиваше старац — а зликовац је хтео отуд иза леђа напасти.{S} Је л’ тако било, несрећо грчк |
| S} Деспот је рачунао на грчку помоћ.{S} Отуда је и био толико заузет да се што пре сврши измире |
| оја више уживања.{S} Мож’да то долази и отуда што много ценим наше јунаке, чија сам витешка дел |
| >— Дакле дошао? — чујаше се нечији глас отуда. — Е, добро нам дошао такав соко!</p> <p>— То је |
| јурио право у пропаст...{S} Она скочи, отури ђерђев, прекрсти се, погледа около себе па приђе |
| корак назад, па крочи напред, пови се и отури камен далеко напред, па задовољно додаде:</p> <p> |
| да тамо слуша он, како се они, који га отурише, славе и величају, како односе мегдане на бојно |
| Деспоте! понови жена.</p> <p>Он је опет оћутао на њен поздрав.{S} Није је опазио.{S} Али је, пр |
| а био страсан ловац, а од неког је доба охладнео.{S} У лов је сада изишао више од невоље, да се |
| душу и мисли па проценити, да ли је био охол из уверења о великој вредности својој или је охоло |
| ше пуним изразом сујетне охолости, и он охоло изиђе из ходника на терасу, од које су се спуштал |
| м, очи му севнуше пуним изразом сујетне охолости, и он охоло изиђе из ходника на терасу, од кој |
| ерења о великој вредности својој или је охолошћу мислио да накнади недостатак, који у томе ни њ |
| !</p> <p>— Живео војвода Гојко! — грмну охрабрена војска, па за Гојком утону у сечу, која се у |
| од куле зачу се рог ловачки.{S} Мара се охрабри:</p> <p>— Велможо, то није лепо, да се витез ко |
| би, био сам и у многим логорима, многог охрабрио а многог подсетио, чега се не би мож’да сетио |
| ици Љуби, која је дошла на погреб свога оца.{S} Говорило се о тузи у дому Војихнином, о старим |
| ла као син уз оца, јер Рајко није свога оца ии запамтио. <pb n="36" /></p> <p>Последња битка Мо |
| не деспотовине српске.{S} Мишљење свога оца делио је врло радо и његов Гојко, па је у мислима и |
| ихо суђење а у витешком карактеру свога оца одлучност и постојанство.{S} Била је у шеснаестом л |
| ао сам од неких бродара о њима.{S} - За оца њеног рекоше да је пресвиско̑ од жалости, а она је |
| емена. — Буди храбра.{S} Ти си изгубила оца а ја првог помагача свог.{S} Деспотовини је тај губ |
| бом.{S} Ићи ће на гроб свога преминулог оца.{S} Поћи ћете још сутра у први освитак зоре.{S} За |
| е време!</p> <p>И Гојко клече до болног оца, па саже главу.</p> <p>Властоје задрхта, по лицу му |
| S} Ту сам и одрасла у нези свога доброг оца, јер мајке, тужна, ни запамтила нисам.{S} Галипоље |
| мајлију са гроба Спаситељева, што си од оца Исаије добила.{S} То ће му казати, да је велика нев |
| е.{S} Приљубио се уз Момчила као син уз оца, јер Рајко није свога оца ии запамтио. <pb n="36" / |
| м нећаком Маром, — која је, изгубивши и оца и мајку у једној опсади Мосинопоља, места на путу и |
| к да се дигне.{S} Он устаде, па седе до оца на постељу.{S} Отац узе његову леву руку у своје об |
| неког времена врати:</p> <p>— Дозваћемо оца Исаију, — рече Видосава. — Он ће нам помоћи.{S} Ста |
| о што је мислио, да је бољка доброга му оца без пребола.{S} И тога се дана почео надати.</p> <p |
| бунтовник, који спрема Крстопољ, да се +оцепи од драмске области, па да га преда гусарима.</p> |
| нског благослова!{S} Господа се са свим оцепише од цара свога.{S} Шта је са њим?{S} Он нема сна |
| х ћу наредити, нека дође овамо.{S} Нека оцу буде само син, а мени ће за тим одговарати као прес |
| у Драму али не ка ћесарици већ ка своме оцу, који је на самрти.</p> <p>Гојко се пожурио и одмах |
| жају.</p> <p>— А сме ли његов син изићи оцу на очи?</p> <p>Па онда исприча све.</p> <p>Исаија с |
| ир своме добром пријатељу а моме другом оцу, властелину Срдану.</p> <p>Добри поочим мој био је |
| ко су год речи Гојкове о његовом старом оцу ожалостиле Мару, толико су је исто и умириле речи, |
| p> <p>— Хвала Богу, ја сину вратих, што оцу бејах дужан! — прошапта старац, па се несвесно зане |
| законима ти би сагрешила, ако ускратиш оцу на самрти да загрли сина јединца.{S} Чини, госпођо, |
| > <p>— Бог ти био у помоћи!</p> <p>— Не очајавај, надај се.{S} С Богом!</p> <p>И Рајка нестаде. |
| р, далеко је од добра.</p> <p>— Ипак не очајавај! —- храбраше га она.</p> <p>Те га се њене речи |
| их узвика, страха, изненађења, забуне и очајања, јунаштва и прегоревања, у часу извесне смрти — |
| да ме мину сви боли, свака туга, свако очајање.</p> <p>Па јој је онда говорио дуго и живо, гов |
| > <p>Они иђаху на коњима лагано, више у очајању него у опрезности.{S} Пређоше мост, па се упути |
| , јуначном и здравом телу не доликоваше очајна збиља, што му на лицу стална изгледаше, као што |
| иликама не би могла разумети.{S} Ана је очајнички и несвесно грчила руку, за коју је бејаше нап |
| а, што се спуштају право у двориште, па очајно цикну, што га грло доноси:</p> <p>— Правоверни!{ |
| евојка, синко?</p> <p>— Кнегињица Мара, оче!</p> <p>Старац се задовољно осмехну, па поче прекид |
| задрхта:</p> <pb n="76" /> <p>— Не, не, оче, пустићу га, учинићу, што Бог заповеда.{S} Одмах ћу |
| ти заузели Галипоље.</p> <p>— Реци нам, оче, што.{S} Ми не знамо, — неколицина се њих обратише |
| у ти шта је у њему!</p> <p>— Твој брат, оче'? — запита Рајко.</p> <p>— Да.</p> <p>— То нисам зн |
| нека у томе буде и утехе.</p> <p>— Ах, оче мој!</p> <p>— Глас је кратак и непотпун, али у толи |
| } И тога се дана почео надати.</p> <p>— Оче, — реко је Властоју — сад, кад се враћаш ка животу, |
| ми је дао срећу, да те обрадујем, добри оче!{S} Позвах те преко гласника из Сера, да одмах дође |
| етети.{S} С богом!{S} Благослови, свети оче!</p> <p>Они устадоше да га испрате, али он, здравећ |
| , он узбуђено запита:</p> <p>— А, велиш оче, твој се брат зваше Матија?</p> <pb n="61" /> <p>— |
| стадох без игде ичега.</p> <p>Кад сам с очева гроба, на коме сам онесвешћена лежала, устала, пр |
| ник, јер је тек у пола обучен и ако је, очевидно, толико приправан, да би могао с места продужи |
| лачне, теше деспотицу, Угљеша се удали, очевидно и сам потресен губитком најпоузданијег крила н |
| .{S} А кад Тома продужи говор, којим је очевидно уверавао вођу о нечему важном, вођа махну руко |
| /> <p>Гојко клечећи држаше десном руком очеву главу а левом покри лице и очи своје, да њоме зау |
| велико зашло у јесен.{S} Деспотица Љуба очекивала је Угљешу, да је врати у Сер.</p> <pb n="42" |
| богатом манастирском млину добра вечера очекивала је изгладнеле ловце, а и сам монах Исаија пот |
| ега јоште нема.{S} Тако га је више пута очекивала.{S} И зора је по кадшто затече, њега нема, ал |
| гљеша ступи у собу, где га је деспотица очекивала.</p> <p>Он је био јако потресен и изненађен д |
| а ров и прелетевши бездан, у коме га је очекивала готова смрт, пожњео је успех, праћен громогла |
| </p> <p>Мара се ипак преварила у својим очекивањима и датој речи Гојку.{S} Она себе до сада не |
| соби, која је била слабо осветљена.{S} Очекивао је Гојка.</p> <p>Борба је у души његовој била |
| да притегнута усна.</p> <p>Угљеша га је очекивао, па га је одмах, још пре но што га је Тома мог |
| г погледао уз пут што води Драми, па је очекивао гласове ако ни од кога другог а оно од вернога |
| ремена знатно клонула, а војна, о којој очекиваху гласове свакога часа, држаше слабе живце стар |
| ан у красној природи лепог летњег дана, очекиваше своју нову, још му непознату, познаницу, која |
| тово сва прикупљена, а од важнијих вођа очекиваше се само још Љубоје.{S} Он стиже баш онда, кад |
| нских нико будан не бејаше.{S} Само она очекиваше свога господара.{S} А њега јоште нема.{S} Так |
| знађаше шта је са њим.{S} Јелену пак не очекиваше никада.</p> <p>Његове се мисли заустављаху на |
| > <p>Устаде, забрави врата и у несаници очекиваше зору.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
| се и не сећаше да је Мара по жељи њеној очекиваше.</p> <p>— Деспотица је дубоко зашла, — рече М |
| ма после вечерашњег већа.{S} Узнемирено очекиваше гласника о погибији Рајковој.{S} А кад виде, |
| сад?</p> <p>— Одавде до места, где нас очекују коњи са момцима, нема много.{S} Ја сам наредио |
| Рајко се извештио ратничким пословима и очеличио срце своје.{S} Приљубио се уз Момчила као син |
| е рогом ловачким, деспотица Љуба оживе, очи јој светлије погледаше а груди се бурно надимаху.{S |
| обично на таке и сличне речи зарумени, очи јој погледају веселије, а мисли иду далеко, сликају |
| S} Пружи га гласнику, хтеде нешто рећи, очи му још једном живље севнуше па се склопише, и — уга |
| Али чим заклопи велика врата за собом, очи му севнуше пуним изразом сујетне охолости, и он охо |
| ти пред собом.{S} А кад погледа поново, очи му бејаху влажне.{S} Он диже руку и обриса — сузе.< |
| дном погледа, заустави поглед на Гојку, очи му још једном синуше — и издахну.</p> <p>Гојко заје |
| </p> <p>Исаија је пољуби у чело и косу, очи му заблисташе сузом, а он, држећи је на прсима, диж |
| Далеко, далеко је он, кога волим и кога очи сада узалуд траже!</p> <p>— Завидим мору, које запљ |
| ваше некога.{S} Лагано устаде и протрља очи, на које се већ почео сан навлачити.{S} Изиђе у дво |
| за се прошапта:</p> <p>— Овај туђин има очи за лепоту ове девојке!</p> </div> <div type="chapte |
| оже! — прошапта Гојко, намаче калпак на очи, прикупи дизгине Лабуду, па га ободе.{S} Лабуд силн |
| себи, остављени смо да гледамо, како на очи наше расте нова сила, нова снага дивљих Азијата, Ту |
| p> <p>— А сме ли његов син изићи оцу на очи?</p> <p>Па онда исприча све.</p> <p>Исаија се приви |
| ом певаш и шарне снове сниваш, за плаве очи подај све!</p> <p>„Јер црне очи, морска дубина, каз |
| он и пружи Гојку го нож.</p> <p>Гојкове очи севнуше поново већ изгубљеним сјајем.{S} Стеже десн |
| д.</p> <p>Добри је поочим склопно своје очи, а ја сам сама стајала крај његовог одра и тужила.{ |
| не затече, <pb n="147" /> обриса сузне очи, и труђаше се, да буде веселија...{S} Како је краса |
| 157" /> <p>„Па опет, опет — пољуби црне очи и крвав тражи бој, ако хоћеш да будеш витез прави и |
| а плаве очи подај све!</p> <p>„Јер црне очи, морска дубина, казују страст ал’ и неверу.</p> <p> |
| дарати и певати:</p> <p>„Ил’ волиш црне очи, ил’ су ти плаве милије?</p> <p>„Ако си јунак од ме |
| јни заменио другим мислима.</p> <p>— Те очи? — рече у себи, кад уђе сам У собу.</p> <pb n="137" |
| <p>— Све јесте и опет — није.{S} Ал’ те очи!</p> <p>Ходаше собом горе и доле.</p> <p>На један п |
| о засебна област.{S} Стари је Војихна и очи склопио, не хотећи никад изрично признати зависност |
| руком очеву главу а левом покри лице и очи своје, да њоме заустави сузе, које срце не штеђаше. |
| ни имађаху права!</p> <p>Старац заклопи очи, као да би хтео оживелу слику вечито задржати пред |
| непомично, махну левом руком и — склопи очи.</p> <p>— Брате! — писну Рајко и загрли Љубоја.</p> |
| та.{S} Он ћуташе, тешко дихаше и склопи очи.{S} После их полако отвори и са напрезањем скиде пр |
| /p> <p>За тим се притаја и мирно склопи очи.{S} Исаија му спусти главу на узглавље и прекрсти г |
| итве.</p> <p>Мало после пустињак отвори очи:</p> <p>— Благословено име српско !...{S} Просте пр |
| сле дужег времена Властоје тешко отвори очи, у лицу поплаве, нешто неразумљиво стаде шапутати и |
| плавим очима, а сутра може гавран пити очи моје!{S} Опрости, али — ти ми више нећеш требати!{S |
| дне редове веселе војске.</p> <p>Угљеши очи севнуше још јачом светлошћу, а румен му поли образе |
| а ону исту врбу и остави нека му гавран очи испије.</p> <p>— Баш ће му тако и бити.{S} Ал’ њега |
| онога — чега није могао.{S} Он је имао очи за лепоту и воље за уживањем.{S} То је тражио и већ |
| S} Ту <pb n="114" /> је на брзо склопио очи, а ја, тужно сироче од непуних дванаест година, ост |
| вече.</p> <p>Старац је ућутао, склопно очи, и лагано испустио руку Гојкову.</p> <p>После дужег |
| рада недалеко од обала Белог Мора.{S} У очи самог боја дошао је у стан Момчилов Тома.{S} Дуго с |
| до моје?</p> <p>Мара је погледа право у очи, хтеде јој нешто више рећи, али само додаде:</p> <p |
| годно такоше.</p> <p>Погледа је право у очи, и рече:</p> <p>— Љубо, тебе се више тичу.{S} Буди |
| рече значајно Угљеша, гледајући право у очи Вукашину.</p> <p>— Доста је! — одлучно додаде Вукаш |
| љубав и ратна судбина?</p> <p>„Плаве су очи бескрајно небо Божје милости, благе и тихе ал’ стал |
| цитри.{S} Жице тужно писнуше, а певачу очи засузише.</p> <p>— Тако!{S} С Богом!</p> <p>Пољуби |
| ажаше већ поред њих, гледајући их испод очију.{S} А кад би са свим близо, Јелена га јасно али п |
| има једно срце, коме би на сјају једних очију и топлини душе једне било свуда добро и у вечитом |
| pb n="13" /> лика, црних мало потуљених очију, које као да сакриваху лукавство, што одаваху црт |
| ху речитије топле сузе, што се из њених очију пролише на руку Гојкову...</p> <p>— Синко, нека т |
| и поношљивим на лику и у погледу, црних очију и расплетене косе, која јој је падала низ леђа — |
| д саме себе сакрије — сузе својих лепих очију.</p> <p>За тренутак настаде тишина.{S} А за тим, |
| рстопољским, а ноћу, опет тамо окренут, очима мотри звезду једну, необично сјајну, на небу.</p> |
| {S} Орфанског Залива с друге стране.{S} Очима је тражио на северозападу деспотовину Костадина и |
| у се груди од силног узбуђења надму.{S} Очима је стрељао, у лицу је био црвено-црн, а левом је |
| брже а груди јој се бурно шираху.{S} За очима јој чисто одоше и дах и осећаји, а душа њена шапу |
| еним наше јунаке, чија сам витешка дела очима својим гледала. <pb n="30" /></p> <p>— Онда ће де |
| И тада се старац загреје.{S} Гледа пред очима прошлост, најлепше тренутке, које је доживео, и б |
| да се неке тужне успомене у души и пред очима његовим гомилаху.</p> <p>Ловци се наслонише на ру |
| И сада је утонуо у то гледање, занео се очима питајући звезде тако, да није чуо, кад се женска |
| разлога преплашила.</p> <p>Рајко севаше очима:</p> <p>— Каква срећа те овде оставих свој ловачк |
| стрелина лета, диже главу, начуљи уши и очима чисто тражаше правац, куда му ваља полетети кад г |
| — Деспот је јунак!{S} То сам и слушао и очима гледао, — па продужи причати из своје прошлости.< |
| држећи је на прсима, диже своју главу и очима гледаше горе, као да тражаше небо и на њему Госпо |
| крунише речи своје, приђе ка прозору и очима тражаше звезду своју.{S} Она не опази, како га се |
| } Или зар твоје господство — стрељајући очима Тому — мисли, да су сви људи покварени, као што с |
| S} Синоћ си још певала о црним и плавим очима, а сутра може гавран пити очи моје!{S} Опрости, а |
| {S} Ти то мож’да не видиш, ал’ је мојим очима јасно, како се сјај једне у другу прелива.{S} То |
| није чуо, гледао је звезду, све живљим очима, све немирнијом душом, па јој није ни одговорио.< |
| >Јелена се трже, погледа својим крупним очима Рајка, пребледе, руком се прихвати за камени сто, |
| ијих часова из брачног јој живота.{S} У очима јој заблисташе сузе и једна се скотрља па јој овл |
| и он!</p> <p>Јунацима заблисташе сузе у очима.{S} Узеше мач и пољубише.</p> <p>— Његово је знам |
| а у чело — старој ћесарици заблисташе у очима сузе, које се као крупан бисер скотрљаше низ обра |
| византиског.{S} Кантакузен је бледео у очима његовим.{S} Залуд се Тома трудио, да задржи Момчи |
| истак диже руку да такне Мару.</p> <p>У очима му је сијао огањ јужњачке природе, у њему је кипе |
| резнога Рајка.{S} Он оштро премери Тому очима, па за се прошапта:</p> <p>— Овај туђин има очи з |
| погледа у Гојка па у Рајка, питајући их очима и изразом свога лица.</p> <p>— Бог ми је дао срећ |
| дали.</p> <p>Мара приђе прозору.</p> <p>Очима брзо прелете нижи део Меникејских Гора и даље рав |
| ге, да може једнога дана дати благослов очински своме јединцу.{S} До сад не дочеках таког дана, |
| им идем.{S} Па да не би мој одговор чуо ош један, који је у куту те собице био, он му се окрете |
| паде мртва.</p> <p>Бегунац се поведе, а оштри палош наиђе на врат и главу његову, и не заустави |
| упутити, и он луташе и даље по логору с оштрим копљем и ножем у руци и штитом о левом рамену.</ |
| ће <pb n="10" /> схватити.{S} Ја у миру оштрим мач за ратне дане.{S} Кад судба мени намењује да |
| и сада добро помоћи.</p> <p>Млади певач оштрим мачем пресече жице на цитри.{S} Жице тужно писну |
| гони нас да у име њено главе дигнемо! — оштро говораше Вукашин.</p> <p>— Она нас сада гони, да |
| ога.</p> <p>— Ко си ти? шта ћеш овде? — оштро питаше Рајко овога.</p> <p>Он само стењаше.</p> < |
| е удали.{S} Обојица ћутаху.{S} Гојко је оштро гледао Љубоја, коме не бејаше лако.</p> <p>Кад се |
| право Гојку.{S} А кад дође ближе пусти оштро копље, и оно се пребацивши Гојка, који на мах кле |
| ечи допреше и до опрезнога Рајка.{S} Он оштро премери Тому очима, па за се прошапта:</p> <p>— О |
| </p> <pb n="97" /> <p>— Поуздаћемо се у оштро гвожђе наших мачева и копаља, — поузданим гласом |
| ањена посече на обали узевши му остатак оштрога мача.{S} Али се жртва не јављаше више.{S} А кал |
| да и најбоље ! — додаде деспотица Љуба, па продужи: — Добра мајко!{S} Није једна суза канула у |
| хов га долазак изненади али и обрадова, па и не запази како се Љубоје чисто устезаше да се са њ |
| арац се саже, добро разгледа убијенога, па онда устаде:</p> <pb n="130" /> <p>— Више ми нећеш у |
| воранин брзо пробуди једног свог друга, па га, казавши му у чему је ствар, поведе са собом у вр |
| о муж, и као јунак и као човек од срда, па кад је хтео да крунише речи своје, приђе ка прозору |
| рахује за се ни после смрти свога мужа, па се могла више повући у се и са својом нећаком Маром, |
| као провали или развуче, не знам ни ја, па ме испусти.{S} Нисам дуго летео озго, па бућнем у не |
| идосава.</p> <p>— Добро! — рече Исаија, па се упути одељењу, где је Властоје боловао.</p> <pb n |
| рк.{S} Плашљивица се препаде од Турака, па им поста верна слуга а издајица и свог рода и свога |
| едати, он заусти да гласно упита Гојка, па се трже и лагано додаде:</p> <p>— А она женска?</p> |
| ка вођи, који већ бејаше усео зеленка, па му нешто брзо говораше.</p> <p>Вођа се све више чуђа |
| зна то сва краљева и деспотова војска, па зато баш и хоће да се пред вама покаже овај са катун |
| ојвода Гојко! — грмну охрабрена војска, па за Гојком утону у сечу, која се у средини бојног пољ |
| ала је иде ли још каква помоћна војска, па кад би далеко у магли или у облаку од прашине разабр |
| мера.{S} Видосава није више наваљивала, па ни онда, кад се у Драму вратио са свога дугог пута Т |
| у војску, која се тамо летос сакупљала, па ће <pb n="135" /> онда у име Божје прећи границу неп |
| но оздо, које киша није много овлажила, па устаде и упути се на поље, одакле је по ново чуо гла |
| ад још дете бејаше, у планини задојила, па му, овако малом, дала снаге за четири друга.{S} Он т |
| досава разуме са ужасом, куда Ана циља, па јој упаде у реч:</p> <p>— Не, ћесарице милостива!{S} |
| кад памти за се вечито је по катунима, па се свико̑ на самоћу по неколико недеља.{S} Он уме чи |
| ста, до којих ће трагати за злочинцима, па, ако их не нађу, да не иду даље, већ да се врате у г |
| Рајка.{S} Он оштро премери Тому очима, па за се прошапта:</p> <p>— Овај туђин има очи за лепот |
| рица се изненади, кад јој се јави Тома, па преплашена скочи.{S} Али је он умири.{S} За тим су л |
| <p>— Дакле ипак добро! — помисли Тома, па се маши да одбрави врата.</p> <p>— А је ли мртав?—пи |
| p> <p>— И дочекали сте, — рече му Тома, па му онда испоручи: како га је ћесарица поздравила да |
| ава.</p> <p>— Ходите, децо, — рече Ана, па им стави руку на главу, кад они клекоше. — Боже, ти |
| је војска имала да се одмори три дана, па да се сва крене пут Дренопоља.</p> <p>Била је већ по |
| , четири месеца хладнијих зимских дана, па је дошло пролеће 1371 године.{S} У Драми је за то до |
| /p> <p>— Војвода Рајко! — цикну Јелена, па се затресе.</p> <p>Рајко је ухвати за руку и придржа |
| ше њих вије нека грдно велика орлушина, па је показа јунацима.</p> <p>Тома узе лук и тетиву и, |
| Добро, — осмехну се старац.{S} Ево сна, па га тумачи.{S} Љушкао сам се на облаку дуго, дуго, до |
| м јуначке деснице, Гојко скочи на коња, па се са пратиоцем изгуби погледу Рајковом међу градски |
| ђоше у двориште, а путник уведе и коња, па га привеза за један колац.</p> <p>Кад приђоше ватри, |
| и лакшег узјахивања и сјахивања с коња, па одви пергаменат.</p> <p>Копљаници и народ слегоше се |
| лошем, а старац га копљем скиде с коња, па и сам, прободен са стране, паде на земљу.</p> <p>— Х |
| Гласник поможе рањенику да сиђе с коња, па га придржаваше и спусти на траву испод жалосне врбе. |
| поздрави дошљак старца, и скочи с коња, па га поведе ка уласку у колибу.</p> <p>— Бог ти добро |
| Драми, која је добила новог господара, па је страховао и за своју љубав.{S} Често је са високо |
| месечина.</p> <p>Рајко изиђе из двора, па место своме стану он скрете поред двора и на мала вр |
| ки одужити!</p> <p>Они изиђоше из врта, па се старац упути одељењу Томе Теологите, а онај други |
| p> <p>Они устадоше, да им начине места, па онда и сами седоше.</p> <p>— Ево, отац Исаија ће нам |
| преплашени, прескочише јарак крај пута, па ишчезоше у шуми.{S} Гојко, збуњен неочекиваним сусре |
| ласно седи ратник, старац са Радовишта, па са осталима наже за Гојком.</p> <p>Гојко западе у на |
| и у срећан свршетак свих тих предузећа, па су вртели главом, кад се војска победоносно враћала. |
| </p> <p>— Погребите га још пре сванућа, па о томе догађају ни речи!{S} Не треба узнемиривати св |
| p> <p>Гојко поведе Јелену до степеница, па је онда пусти.{S} Она се поче пети, а Гојко иђаше за |
| ме!</p> <p>И Гојко клече до болног оца, па саже главу.</p> <p>Властоје задрхта, по лицу му се р |
| л’ старац бејаше већ савладао нападача, па му својим каницама везиваше руке и ноге.</p> <p>— Шт |
| ким прекором ожалошћен писну стегоноша, па ободе коња и западе у најљућу сечу.</p> <p>- За њим! |
| а, према којој је био неусиљено пажљив, па ипак и ту са посебним својим разлогом.</p> <p>Кад се |
| подбацивање.{S} Измаче се корак назад, па крочи напред, пови се и отури камен далеко напред, п |
| моја мисао.{S} Изведи је тачно још сад, па ми више неће требати твојих услуга.{S} Ти ћеш се одм |
| д, пови се и отури камен далеко напред, па задовољно додаде:</p> <p>— Не рекох ли?{S} Нит’ ме к |
| сле неког времена Исаија се врати отуд, па се јави Ани.</p> <p>У разговору са њом Исаија помену |
| у шали.</p> <p>— Тако је, тако !{S} Е, па живео добри старац Исаија, кад нам је овако добро ви |
| Отац узе његову леву руку у своје обе, па, гладећи је, упита га:</p> <p>— А девојка, синко?</p |
| и логор са горње северне стране његове, па се једно примаче североисточном а друго северозападн |
| <p>Ратници се устремише једни на друге, па што у ноћној тмини даде коме Бог.</p> <p>У највећем |
| му даде знак да се дигне.{S} Он устаде, па седе до оца на постељу.{S} Отац узе његову леву руку |
| ам — рече после поздрава — да сте овде, па дођох да се опростим.{S} Сунце већ косо бије са запа |
| ме, и умири се.</p> <p>Видосава изиђе, па се после неког времена врати:</p> <p>— Дозваћемо оца |
| и образ и паде на руку.{S} Она се трже, па брзо, да је ко не затече, <pb n="147" /> обриса сузн |
| рају њеним жељама.</p> <p>И сазнала је, па је казала доброј старој Видосави, а Гојко је тајну с |
| алац је он.{S} Није ни чудо — туђин је, па га и не боли срце за овим народом, — рече Исаија.</p |
| није зазорно, пођи са мном до оне јеле, па ме причекај на клупи, ја ћу се пожурити.</p> <p>Гојк |
| жеравом.</p> <p>Соколари драже соколе, па се онда са њима свађају, а на крају целог похода два |
| емаху, да продуже пут за Ипсалу и даље, па се могло опазити да се журе.</p> <p>Тома стиже баш к |
| а да ће и устати са болесничке постеље, па га искрено жаљаше.</p> <p>— Звао ме је, кад је чуо д |
| клецнувши.{S} Тако постоја неко време, па се лагано стаде провлачити кроз вреже од бршљана и к |
| клада, које су биле у преклад сложене, па уђе у покривену, праву, колибу.</p> <p>Ветар је већ |
| > <p>Прође дугачком стазом до половине, па седе на камену клупу с леве стране.</p> <pb n="121" |
| <p>Све је пролазно, све бледи и угине, па и некадашње одушевљење за великога цара.{S} С тога, |
| ти турског царства, Тома успори бежање, па се чешће и одмараше.</p> <pb n="150" /> <p>На путу и |
| из којих је била читава магла од паре, па се почеше одвајати у омање ловачке групе по уговорен |
| повери ми се, — рече Тома, смешећи се, па ободе коња.</p> <p>Љубоје се пожури, да не изостане |
| чи неког коњаника, који уђе у двориште, па га неопажено посматраше, а кад он бејаше близо, она |
| цама, што се спуштају право у двориште, па очајно цикну, што га грло доноси:</p> <p>— Правоверн |
| У Серу држи Угљеша мало породично веће, па коме су само он и брат му краљ Вукашин</p> <p>Озбиљн |
| S} Издаде га мушко држање, освоји срце, па се над мртвим Војихном заплака као дете.{S} Данас је |
| ини, одаслао је своје ловачке помагаче, па је сам остао код студенца.</p> <p>Ту га, на положено |
| радозналост.</p> <p>Ана једва вероваше, па се и сама поче досећати.</p> <p>— Сазнао сам све то |
| ем, које се више никако и не прекидаше, па ни онда, кад се Љубоје заустави на празном пољу, где |
| вораше.</p> <p>Вођа се све више чуђаше, па сумњиво махну главом.{S} А кад Тома продужи говор, к |
| а угрожаваху, док ме за врбу привезаше, па одоше у шуму не рекавши ни речи.{S} И да ме грло не |
| м све, — одговори Гојко.</p> <p>Седоше, па у многобројним питањима и одговорима настаде узајамн |
| е зликовац! — рече старац и извади нож, па корачи напред.</p> <p>— Ха, нећеш умаћи! — јетко вик |
| ном и Љубом, а свет их весело поздрави, па, пијући и певајући, опет обнови коло.</p> <p>Ана зат |
| ема вечнога живота.{S} Проћи ће векови, па ће се згажени крст дићи, а потомци изгинулих Срба на |
| и Исаију у руку, а монах га благослови, па додаде:</p> <p>— Ама с таким јунаком хоћу да се и у |
| рави га грчки.</p> <p>Онај се изненади, па и са̑м одговори грчки.{S} Тома брзо притера свога ко |
| н је и одвео наше у стан непријатељски, па га је после нестало.{S} А Хаџи-Ил-бег, који је са њи |
| б и со.</p> <p>За тим се са њом загрли, па се пољубише у лице, а кад је Угљеша са искреним пошт |
| !</p> <p>По том се старац мало замисли, па као за себе рече:</p> <p>— Деспот је јунак!{S} То са |
| Љубоје ћуташе, а Тома се нешто замисли, па онда прекиде ћутање:</p> <p>— Војвода је Гојко и ина |
| пољског погледао уз пут што води Драми, па је очекивао гласове ако ни од кога другог а оно од в |
| лону на коња.</p> <p>Рајко га прихвати, па га скидоше, и спустише на земљу.</p> <p>Љубоју се ли |
| ист.{S} Тома га руком у ваздуху ухвати, па силом савлађујући се, рече:</p> <p>— Овај нам лист ш |
| у нико <pb n="104" /> не може победити, па су радо у њу ступали.{S} Тада је и он постао војник. |
| p>— Ми ћемо се још ноћас овде одморити, па ћемо сутра поћи на Дренопоље, — вели краљ Вукашин.</ |
| топољ, да се +оцепи од драмске области, па да га преда гусарима.</p> <p>— То није могућно! није |
| ог кретања и неке јуначке поношљивости, па зажеле да с њом прозбори.</p> <p>Повисока и крупна ж |
| вратио у Драму тога дана доцне по ноћи, па је, правећи се изненађен тим случајем, изаслао појед |
| о је, с које се стране гомилају облаци, па је био безбрижан, Мрак се брзо спустио, а кад ветар |
| ако, да Гојко посрну.{S} Тома прискочи, па га <pb n="69" /> полусвесног тврдо везаше, и кренуше |
| по гомили грања крај ватре да се суши, па сам седе на велику једну главњу с друге стране огња, |
| , што их не победи какав обичан ратник, па радо навалише на онога, да и њима повери тајну снаге |
| p>Бегунац окрену коња и прескочи поток, па се упути североистоку ка Тунџи, која се код Дренопољ |
| ети, пусти бегунца, брзо измахну ножем, па га забоде више од половине с десне стране у врат Грк |
| ше.{S} Стари се Властоје пољуби са њим, па сви лаганим свечаним ходом пођоше напред.</p> <pb n= |
| мојој нагонише ме, да се са њима борим, па да их и <pb n="74" /> побеђујем.{S} Да се боримо!{S} |
| грађа Тома и Љубоје пустише коње ходом, па наставише раније прекинут разговор.</p> <p>— А војво |
| тај се мах Исаија наже над самртником, па диже главу и рече монахињама:</p> <p>— Помолимо се Г |
| p> <p>Гојко једва стиже да махне руком, па се пусти да не изостане за деспотом.</p> <p>— С Бого |
| авиш богату трпезу и госте наше за њом, па одлазиш узбуђен, узнемирен, да те после, пуна бриге |
| {S} Чекао те је, ћефалијо, под храстом, па онда за тобом овамо.{S} Он за тобом — ја за њим.</p> |
| сам се крепу да се састане са Угљешом, па да заједно нападну на турску престоницу Дренопоље, к |
| све живљим очима, све немирнијом душом, па јој није ни одговорио.</p> <p>— Господару!{S} Деспот |
| и.</p> <p>Војвода одиста бејаше гладан, па радо прихвати понуду, а старац му задовољно причаше |
| сечу.</p> <p>- За њим! — викну Богдан, па са осталима јурну на густи буљук Турака.</p> <p>— Жи |
| ишта, ништа, чика Благоје.{S} Кажи сан, па ако ти не раскујем тајну без расковника <pb n="49" / |
| олико је битака био, колико пута рањен, па и колико је кад блага задобио.{S} Своју главу и миши |
| ута усна.</p> <p>Угљеша га је очекивао, па га је одмах, још пре но што га је Тома могао поздрав |
| обрадова.</p> <p>Дуго је сам размишљао, па онда зовну деспотицу.</p> <p>— Љубо, — рече јој он — |
| ти да јој, без сумње, не би било право, па рече:</p> <p>— А име твога стрица, сестро?</p> <p>— |
| ог дана по што шта необично, занимљиво, па је у шареним, искићеним сликама причао своме необичн |
| неколико тренутака, замисли се по ново, па опет рече:</p> <p>— Она!</p> <p>И он се јако стресе. |
| већ смо вољни признати му и старештво, па и данак плаћати, ако се друкчије не може мир искупит |
| а ме испусти.{S} Нисам дуго летео озго, па бућнем у неку воду.{S} Кад тамо, а оно није то обичн |
| рићи у сусрет.{S} Он је био врло весео, па се и она раздрагала.</p> <p>— Дошао сам сад к теби, |
| — Буди витез, као што си и до сада био, па си ми брат а не млађи! — одговори му Угљеша.</p> <p> |
| а оца делио је врло радо и његов Гојко, па је у мислима и жељама и даље <pb n="27" /> ишао.{S} |
| собито у памети наиђе, напомену кратко, па опет утону у мисли.</p> <p>Небом је пловио месец, и |
| њ попе.{S} Леже по њему, послуша мало, па се прекрете на страну, одгурну се рукама и у врту се |
| {S} Он је бранио прелаз из Азије овамо, па је у свако доба могао бродове задржати и прекинути с |
| је од доласка Гојковог било све мирно, па се и преплашено становништво по ново одало своме сва |
| је, она, Јелена! — викну Рајко радосно, па јој брзо приђе.</p> <p>— Војвода Рајко! — цикну Јеле |
| ишао с војском, око ње је мирно и тихо, па се и она нешто изменила.{S} Постала је расејана, јак |
| ио предузети?</p> <p>— Поћи ћемо у Сер, па ћемо удвојити бдење нада свим, што бива.{S} Вукашина |
| дрветом разгрну покисли пепео и пухор, па оно мало огња метну на суво место.{S} За тим набаца |
| а јуначки крајишник клону коњу на врат, па покуша да се скине, ал’ га снага издаде и он паде по |
| ању него у опрезности.{S} Пређоше мост, па се упутише право пољем, кад један од пратилаца ободе |
| о његово јунаштво и његову племенитост, па се ниси одмицао од постеље његове.{S} Ти се побрини, |
| кад се у њу загледао Угљеша Мрњавчевић, па је и запросио.{S} Она му је по пристанку родитеља св |
| ом, колико се могло разабрати, по небу, па се саже и подстаче огањ, који је на сред тога двориш |
| крете, те једним погледом премери собу, па онда, готов са одлуком, рече:</p> <p>— Сумње нема, к |
| се овамо? — упита Мара, улазећи у собу, па видевши ловачку торбу на дивану у њој, додаде: — Ово |
| азио је да води своме двору своју љубу, па је, на послетку, и као врховна поглавица обилазио по |
| овуче у самоћу, помоли се по ново Богу, па уздахну а преко памети јој прелетаху најлепше слике |
| весео.{S} Частио се с господом у граду, па је слазио у подграђе, велику варош, што се око града |
| пот је братски загрлио младога војводу, па га је онда пустио, да се са својом лепом сапутницом |
| е су слабо трепериле на небесном своду, па онда спусти главу у обе шаке од руку, које бејаше по |
| калпак на очи, прикупи дизгине Лабуду, па га ободе.{S} Лабуд силно фркну, скочи па се као стре |
| езде у моме јату трну, бледе и нестају, па и сама моја звезда гине, тамни.{S} А на супрот њој, |
| т.{S} Тражио је толиких лета ту травку, па је не могаше наћи, а зна је описати, као да ју је не |
| био по пословима царским у Дубровнику, па сам све тек доцне сазнао.</p> <p>Тешко је било даље |
| ље сам запазио ватру на овоме брежуљку, па се упутих са правога пута у страну, — одговори путни |
| ећи.{S} Старац зграби нападача за руку, па му вешто изби нож.{S} Тада се дохватише у коштац, а |
| а пуном готовошћу пољуби ћесарици руку, па се брзо <pb n="65" /> удали, оставивши Ану збуњену н |
| рече Рајко Гојку.</p> <p>Пружи му руку, па се братски опет пољубише.</p> <p>— Ти си, без сумње, |
| ара.{S} Проценио сам њих и њихову силу, па не нађох онога што царству нудисмо ми.{S} И ми устас |
| око урезана.{S} Наишао сам на ову кулу, па жељан да се трајније склоним од ловаца, који могу на |
| пође путем, што иде јужно ка Крстопољу, па се онда дохвати пута, што се одваја на исток и преко |
| ећи се за убрусе у колу запеваше песму, па се по њој стаде кретати леса играча.</p> <p>То бејаш |
| , вођа махну руком својима, да одседну, па и са̑м сиђе с коња.</p> <p>Док су се остали чудили, |
| ола:</p> <p>— Авај нама! — болно писну, па покри лице рукама, клече поред Угљеше и од срца заје |
| е руку и обриса — сузе.</p> <p>Уздахну, па се окрете на страну, а руком подлакти главу.</p> <p> |
| че!</p> <p>Старац се задовољно осмехну, па поче прекидајући на махове, причати Гојку о својој љ |
| д Балкана везује са Крстопољем на мору, па се, остављајући у лево пут за Сер, дохватило кратке |
| , Богме!</p> <p>Наложише по ново ватру, па ћутаху.{S} А кад штогод особито у памети наиђе, напо |
| што отпевам!</p> <p>Певач опроба цитру, па после стаде ударати и певати:</p> <p>„Ил’ волиш црне |
| Тако!{S} С Богом!</p> <p>Пољуби цитру, па је одбаци, а са мачем у десници похита ограшју, где |
| .{S} Љубав ме, чиста љубав, дала свету, па зато не запамтих родитеље.{S} Идем, певам веселој др |
| — Она?</p> <pb n="125" /> <p>Јелена чу, па се сети да се то ње тиче.{S} Хтеде се окренути, ал’ |
| ар и драги гост! — поздрави Ана Угљешу, па се окрете и са сребрног служавника, који принесе јед |
| би, одбија од високих бедема градских, па се разлива у ситне покрете по мирном подграђу.</p> < |
| што оцу бејах дужан! — прошапта старац, па се несвесно занесе.</p> <p>А сва ова ломљава вођаше |
| — Да си благословен! — прошапта старац, па за тим понови: — Да си благословен!</p> <p>То бејаше |
| а се опростих напасти! — викаше старац, па се обрати убијеноме:</p> <p>— Нисам мислио, да тако |
| ишену ћесарицу нашу, — говораше старац, па устаде. — Тако, гаде грчки! — додаде, гледајући веза |
| <p>— Разумеш ли, а? — говораше старац, па се саже да рукама опипа везанога.</p> <p>Прође један |
| и, али само додаде:</p> <p>— О, Видо... па загушена јецањем спусти своју главу нај Видосавине г |
| Душа се моја раскравила, <pb n="143" /> па туга са ње отиче, а ја се журим да ти нејасним речим |
| ити први победиоци или — прве жртве!{S} Па ипак ми се чини да се сјај моје звезде претапа у све |
| Не, одиста су старци право говорили!{S} Па шта је од цареве тековине?{S} Господа се царска зава |
| даде:</p> <p>— Од кад се не видесмо!{S} Па ипак —</p> <pb n="126" /> <p>— Хвала Богу! — рече Је |
| , благе душе, тихих и срдачних жеља.{S} Па ипак остадох ватрен у једној жељи, за коју се моја п |
| аше <pb n="26" /> у српским земљама.{S} Па ипак се она врло мало мешала у управљање обласним и |
| градова ни развијање живота у њима.{S} Па и сада, кад се сазнало за крвав и тужан пад Пловдина |
| ем, да је то тек само пошалица срца.{S} Па ипак је неко наишао и на ту тајну стазу сазнања љуба |
| е са новом силом турских завојевача.{S} Па или ћемо ја и моји бити први победиоци или — прве жр |
| о, ти знаш моје мисли, моје осећаје.{S} Па могу ли друкчије?</p> <p>— Разуме се, и можеш и ваља |
| еду, много лепше, но што неки мисле.{S} Па хајде да и вама што отпевам!</p> <p>Певач опроба цит |
| лук и тетиву и, нанишанивши, пусти.{S} Па не часећи ни часа узе другу стрелу и оком ухвати орл |
| ласкаво и позивао ме да са њим идем.{S} Па да не би мој одговор чуо ош један, који је у куту те |
| страшног новог непријатеља свих нас.{S} Па кад бисмо се ослободили погибли, онда бисмо могли оп |
| јер и сами бејаху у њиховом савезу.{S} Па ипак не бејаше лако ни једноме а најмање деспоту Угљ |
| дајући му неколика села у метохију.{S} Па, најпосле, скидајући неке терете дажбина и деспотско |
| ној тмини, изнело је само голу душу.{S} Па и то је готово све пропало.{S} Неке су бездушници, к |
| у мушки и отворено:</p> <p>— С Богом! — па ободе коња.</p> <p>Гојко једва стиже да махне руком, |
| к!{S} То сам и слушао и очима гледао, — па продужи причати из своје прошлости.</p> <p>А после з |
| а ће ти много причати, — продужи Љуба — па ћеш знати онда, и шта је могло бити с нападом на теб |
| којака, и вина и понуде, и господства — па опет шта је све то!{S} Играчка, наивна или злобна иг |
| м писком одазвале мајка и сестра Мара — па је у њиховом друштву наступила нема тишина.</p> <p>Т |
| Сазнао сам све то и ја, — рече Угљеша — па сам знао, да он и без тога не би смео угазити у војн |
| оју дужност чинио, — говорно је Рајко — па мож’да сам пропустио што и од дужности учинити!</p> |
| .</p> <p>У том и зора забеле; за мало — па видело поче јаче освајати.</p> <p>Хладан је ветрић п |
| </p> <p>— Има !</p> <pb n="141" /> <p>— Па хоће ли се витез пожурити ?</p> <p>— Да!</p> <p>— А |
| брајко, има ту и Грка и Влаха!</p> <p>— Па ако!{S} Опет је, велим ти, све једна вера.</p> <p>— |
| први победиоци или прве жртве!</p> <p>— Па шта си смислио предузети?</p> <p>— Поћи ћемо у Сер, |
| треба, јер је своје постигла.</p> <p>— Па шта хоћеш ти? — прекиде га Вукашин.</p> <p>— Не мног |
| одао по соби крупним корацима.</p> <p>— Па ипак се руши, лагано руши! — рече полугласно.</p> </ |
| над Турцима! — додадоше неки.</p> <p>— Па ни то није све, —- настави Гојко.— Краљев зет Ђурђе |
| укуша? — присети се Скопљанин.</p> <p>— Па да видиш, нисам баш ни рђав, јер, Богу хвала, таких |
| а ону исту врбу! — рече Рајко.</p> <p>— Па да гађам, је л’?{S} Ако!{S} Баш ћу тако да радим, — |
| >— Где сам их то могао видети?{S} Где?— па му преко памети прелажаху различите слике и сцене из |
| је још са њим дошла из северних крајева па се и задржала овде.{S} Они су били лични чувари Угље |
| аће своје:</p> <p>— Благословен од сада па до века Господ, који те, рабе Божји, посла к нама!</ |
| о, Јелена га јасно али презриво погледа па окрете главу на страну.</p> <p>Тома стиже своме двор |
| ао у рају насеља! — тужно додаде Исаија па се прекрсти.</p> <p>За тим опет седоше крај ватре, а |
| од муње брже, стоји крај мртва ратника па тужно вришти, а за тим копа ногом и хрже, не би ли п |
| це целивам! — рашири руке, загрли Гојка па се срдачно пољубише.</p> <pb n="127" /> <p>Кад ступи |
| а зајеца.</p> <p>Исаија погледа у Гојка па у Рајка, питајући их очима и изразом свога лица.</p> |
| чност, која је могла творити много зала па ипак дати користи, а не знати чиме и колико користи. |
| у њима поглавито водио о паду Дренопоља па онда о приликама, које је оставио њихов покојни госп |
| јој заблисташе сузе и једна се скотрља па јој овлажи образ и паде на руку.{S} Она се трже, па |
| аше више издржати.{S} Покри лице рукама па зајеца.</p> <p>Исаија погледа у Гојка па у Рајка, пи |
| ажи, питам га српски, он слеже раменима па одговара грчки.{S} Један пут видех, како изиђе из <p |
| енски поред <pb n="166" /> самог логора па се заустави на половини источне ивице логорске.{S} Ј |
| укашину.</p> <p>— И стати брат уз брата па победити или бити побеђени! — одговори Вукашин, стиш |
| апреже слух.</p> <p>Потмула лупа преста па опет наста.{S} Бегунац је сишао с моста, гонилац на |
| ано на узди свога коњица, скрене с пута па дохвативши се више простора ободе чилога коња свог.{ |
| мож’да чак од границе — одговори Угљеша па, пошавши са деспотицом низа степенице, које се отвор |
| војску.{S} Стегоноша високо уздиже стег па три пута завитла њиме по ваздуху, да види сва војска |
| ђерђев, прекрсти се, погледа около себе па приђе те погледа, шта су руке, саме себи остављене, |
| са западне стране пута пружаше од Драме па далеко на југ иза црквице.</p> <p>Ана је са пуно поб |
| срчаности треба и више ратничке вештине па и господске углађености.{S} Кад је Момчило баш разми |
| е!{S} А прсти се пусти дочепали мекоте па не умеју пустити!{S} Шта сам ја могао знати у мраку |
| на исток, од састава Струме и Струмице па све до велике Марице.{S} Столица је целој деспотовин |
| а чадора трилиског одељења, које бејаше па ударцу турског одреда што са источне стране нападаше |
| т на успавану земљу.{S} Звезде трепташе па онда почеше утрњивати.</p> <p>Небо постајаше блеђе.< |
| о рећи, очи му још једном живље севнуше па се склопише, и — угасише на свагда!</p> <milestone u |
| ако било завирити у његову душу и мисли па проценити, да ли је био охол из уверења о великој вр |
| ског бедема.</p> <p>Тома се окрете Мари па јој галантно рече:</p> <p>— Ви сте то желели, и само |
| везу да на његове земље нећемо нападати па ни на земље његових савезника, већ смо вољни признат |
| , где се купају, какву траву треба наћи па бити видовит.{S} Тражио је толиких лета ту травку, п |
| и. — Ви, који сте били манастирски ђаци па побегли зато што не трпите мирис од вина, знате то н |
| а га ободе.{S} Лабуд силно фркну, скочи па се као стрела вину.</p> <p>— Војвода! војвода! — кли |
| > <p>— А зар мислиш, старче, још једном па бојиште? — упита војвода.</p> <p>— Мислим, Богме!</p |
| у.{S} Само је још неколико дана требало па да се војске наше сукобе.{S} Ђурађ Балшић ми хоћаше |
| их страна почеше свој посао.{S} За мало па се већ чује лајање паса, кликтање, одјекивање ловачк |
| бије.{S} Небо се разведравало, још мало па се с једног краја почеше и звезде показивати.</p> <p |
| етли далеко око себе, претвори се у жар па опет од њега остаје само угљен и пепео....</p> <p>А |
| збиља долази Гојко, похита му на сусрет па се братски са њим загрли и пољуби.{S} А кад виде, да |
| ко њега, а он високо диже одвијени лист па стаде читати Угљешину повељу.</p> <p>Да би обележио |
| разлеже трубни знак један пут, два пут па онда и трећи пут, а мало после чу се звека ланаца на |
| S} У разговору са тим дошљаком, Момчилу па4"/> Дошљак радо пристаде.{S} То бејаше — Тома Тео |
| синопоља и Перитеориона прелази границу па окрећући на север удара на Дидимотику до Дренопоља.< |
| е са њом ка Љуби.{S} Тада пусти старицу па се са деспотицом од срца пољуби.</p> <p>— Добро ми д |
| реника царевића Сулејмана седну у чамац па се навезу, да преко мореуза пређу у Галипоље.{S} Ноћ |
| тнику с обале Орфанскога Залива.</p> <p>Па онда узима и са̑м тежак камен од петнаест ока и њиме |
| боје је довео на хиљаду ратника.</p> <p>Па челу витешког похода јахао је Љубоје у богатом злаће |
| почеше бројати стопе растојања.</p> <p>Па онда узеше и други Орфанци.</p> <p>Снажно запињу и в |
| боли, свака туга, свако очајање.</p> <p>Па јој је онда говорио дуго и живо, говорио је и као де |
| шу, почињу се рушити и издавати.</p> <p>Па за тим исприча Видосави оно, што је и сама знала о Г |
| тила на путу! — одговори старац.</p> <p>Па се онда присети:</p> <p>— А хоћеш ли ми, незнани јун |
| понови:</p> <p>— Она?{S} Јелена?</p> <p>Па се за тим упути на више.</p> <p>Гојко виде, да се Ра |
| е ли његов син изићи оцу на очи?</p> <p>Па онда исприча све.</p> <p>Исаија се привидно изненади |
| еменљиве љубави.</p> <pb n="157" /> <p>„Па опет, опет — пољуби црне очи и крвав тражи бој, ако |
| кви догађаји не могу изненадити, а дође пад Дренопоља.{S} Од тога часа немам мира ни толико, ко |
| и сада, кад се сазнало за крвав и тужан пад Пловдина, који је био бедем против османске навале, |
| } За падом тврдог Галипоља дошао је ето пад великог Дренопоља.{S} За падом Пловдина <pb n="18" |
| и се упиње да се дигне, да бол олакша и пада доле изнемогло, стотина издише снивајући једну кап |
| но лежао час опорављајући се а час опет падајући у тежу болест.{S} Монах Исаија обилажаше чешће |
| их очију и расплетене косе, која јој је падала низ леђа — одиста и не личаше на обичну ни власт |
| pb n="105" /> <p>Киша је све непрестано падала и ако већ много слабије.{S} Небо се разведравало |
| обом земљу и потискујући ситније камење падаше ка реци Јасно бејаше, да је одатле заседа на мах |
| ог Гумна појави се на брегу, који стрмо падаше, у крви и ранама огрезао витез.</p> <p>Једва се |
| ли Јелену, која му, лијући крупне сузе, паде на груди.</p> <p>Исаија је пољуби у чело и косу, о |
| е с коња, па и сам, прободен са стране, паде на земљу.</p> <p>— Хвала Богу, ја сину вратих, што |
| јући се у ковитлац са раширеним крилима паде код најнижег градског бедема.</p> <p>Тома се окрет |
| рече Гојко — кад најгора рђа међу њима паде.{S} Грче лукави, то ти је плата за услугу, што си |
| урцима.{S} Зла коб!</p> <p>Тешка слутња паде и осталима на душу.{S} Ућуташе и замислише се.</p> |
| _C24"> <head>XXIV.</head> <p>У празорје паде у Марицу код самог моста, што ниже крвавога разбој |
| што обележава почетак каменитог брда и паде мртва.</p> <p>Бегунац се поведе, а оштри палош наи |
| једна се скотрља па јој овлажи образ и паде на руку.{S} Она се трже, па брзо, да је ко не зате |
| та лозинка њихова.</p> <p>Под Вукашином паде коњ, погођен копљем у груди.</p> <p>У исти мах се, |
| а да се скине, ал’ га снага издаде и он паде под ноге турској коњици, која с нова придолажаше.< |
| с десне стране у врат Грку, који на мах паде, а из ране шикну крв. .</p> <p>У том и месец са св |
| /p> <p>Нож сину, нешто закркља, нападач паде на земљу, а нечији се глас продра:</p> <p>— Зликов |
| атити милости своје, кад први витез наш паде као жртва зависти!</p> <p>Дервиш клече и диже руке |
| а, да одмах и пред свима на дворишту не падне Видосави на груди и да јој у сузама све исприча.< |
| ајући и убијајући ногама, док и сами не падну под теретом задобијених удара и рана; вика и писк |
| е могу ти без гусала, кад ми само на ум падну.</p> <p>— Хајде, пожури се!</p> <p>И мало после, |
| шао је ето пад великог Дренопоља.{S} За падом Пловдина <pb n="18" /> и Драме доћи ће пропаст Се |
| шег и византиског.{S} Пази добро.{S} За падом тврдог Галипоља дошао је ето пад великог Дренопољ |
| ећ више не могу они чути моју цитру!{S} Падоше, бранећи свога војводу.{S} Вешти гуслар надметаш |
| ља.{S} У густо сабијеним редовима многи падоше од братске руке, а ноћна тмина прими тако пролив |
| Разговор се међу њима поглавито водио о паду Дренопоља па онда о приликама, које је оставио њих |
| ојних пастира.</p> <p>Ни страшан глас о паду Дренопоља није зауставио напредовање тих градова н |
| бејаше удвојио своју пажњу.{S} До краја пажљив према Угљеши и деспотици Љуби, Тома је знао да т |
| има веома љубазан а према Мари и сувише пажљив.</p> <p>За време витешких проба и пошалица забав |
| била Мара, према којој је био неусиљено пажљив, па ипак и ту са посебним својим разлогом.</p> < |
| га за сад и замени.{S} Али будите врло пажљиви према Гојку.{S} Његова породица има великих зас |
| ада у службу без поговора, — рече Тома, пажљиво посматрајући Угљешу.</p> <p>— Затекао сам много |
| е?{S} Не, ни у ком случају не!{S} Он је пажљиво сисао сласт, где <pb n="139" /> год ју је могао |
| јасну звеку, која се с времена на време пажљиво отклањаше.</p> <p>Једноме се учини одјек вихоро |
| олико редова, и сви у један пут стадоше пажљиво испуњавати дугачке празне просторе међу поређан |
| ши и деспотици Љуби, Тома је знао да та пажња иде само у корист његову.{S} Тако је Угљеша све п |
| завичаја, плавојка привлачила је на се пажњу и душевним и спољним украсима.{S} Стари се Власто |
| то крвавом реком пливаху, не привлачише пажњу младога Турчина.</p> <p>На један пут му се учини |
| но частољубље.{S} Она ће, надам се, сву пажњу своју посветити обитељи својој, те ћеш у толико с |
| } Ани се привидно покоравао, али је сву пажњу своју усредсредио у помисли, да деспотицу Љубу не |
| снована сумња кадра је била привући сву пажњу Томину, само ако би била у опреци са његовим жеља |
| ци, Тома Теологита бејаше удвојио своју пажњу.{S} До краја пажљив према Угљеши и деспотици Љуби |
| ео, племенит и отворен привући ће твоју пажњу још првих дана.{S} Стари отац његов Властоје, дру |
| а сваког рада и нашег и византиског.{S} Пази добро.{S} За падом тврдог Галипоља дошао је ето па |
| лични чувари Угљешини, који их је добро пазио.{S} Међу њима је било честитих јунака али људи, к |
| и кажем о твоме поступању према њој.{S} Пазићеш увек да је, остарелу и слабу, погружену и савла |
| ма и непотпуну слику.</p> <p>Највише је пак светлости на Томину прошлост бацио Рајко причањем с |
| у Драми потпуно задовољни.{S} Гојко је пак вазда био раздраган, и да му није извесна смрт чест |
| томе ни њему не беше непознат.{S} Једно пак, чиме се необично одликовао и што га је Угљеши вазд |
| празна, слава Богу!...</p> <p>Други пут пак док је Мара тражила забаве у Видосавином приповедањ |
| , нити знађаше шта је са њим.{S} Јелену пак не очекиваше никада.</p> <p>Његове се мисли заустав |
| је морало бити, кад је обест агарјанска пала у домове верних!{S} Исекли су, што је под нож пало |
| рестолу убица свога сина.{S} Јован пети Палеолог не може се борити против азијатских варвара.{S |
| г блага у нашој породици.{S} Сумње нема пали су или сагорели у пламену њиховога дома.{S} Никад |
| ком чупавом шубаром на глави и дугачком палицом у руци.{S} Он је био први пастир и старешина на |
| Рајко.</p> <p>— Доста је клетве на тебе пало, — говораше мало после као за себе војвода Богдан |
| уку, која се тебе тиче.{S} Дренопоље је пало.{S} Ћесар Војихна, господар Драме и таст наш, прем |
| све.{S} Други је глас да је — Дренопоље пало!</p> <p>Туга деспотице Љубе чисто стаде.{S} У њој |
| тужне 1370 године, када је и Дренопоље пало из руку византиских у турске руке. <pb n="19" /></ |
| ве верних!{S} Исекли су, што је под нож пало, а што се спасло у ноћној тмини, изнело је само го |
| од својих груди и штитова око тебе.{S} Палош турски не дохвати тебе!</p> <p>— Војводо, ја хоћу |
| нојево.{S} О бедрима му је висио широки палош са позлаћеним балчаком, који се завршавао златним |
| више главе.</p> <p>Гонилац спреми тешки палош, држећи га, руком за балчак, на рамену са врхом д |
| ртва.</p> <p>Бегунац се поведе, а оштри палош наиђе на врат и главу његову, и не заустави се.</ |
| p> <p>Један турски коњаник измахну на њ палошем, а старац га копљем скиде с коња, па и сам, про |
| Моја круна не трпи слабији сјај, твоја памет не признаје слабији разлог, а Богданова самосталн |
| 46" /> <p>— Боже дај!{S} Ал’ и мишице и памет витешких господара вреде много.</p> <p>— Него шта |
| оли се по ново Богу, па уздахну а преко памети јој прелетаху најлепше слике најрадоснијих часов |
| х то могао видети?{S} Где?— па му преко памети прелажаху различите слике и сцене из шаренога му |
| ком.</p> <p>Старом се Исаији обновише у памети слике детињства и младости, а томе бејаше узрок |
| ади.{S} За час му многе мисли севнуше у памети, ал’ не могаше краја ухватити.</p> <p>У том се Р |
| у, па ћутаху.{S} А кад штогод особито у памети наиђе, напомену кратко, па опет утону у мисли.</ |
| имали ни куће ни кућишта.{S} Они једва памте, који им је бој био први, а ни један од њих не зн |
| гој</p> <pb n="103" /> <p>Готово од кад памти за се вечито је по катунима, па се свико̑ на само |
| ник би крај ватре, одломи се комадић од пањића, који је догоревао, распламте се за тренут и мал |
| ађење буде зао гласник, да је Пловдин — пао!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18930_C1 |
| Вукашину однесем радосне гласе: јуче је пао Пловдин у наше руке!</p> <p>— Не иди.{S} Тебе нема |
| тез био отишао, кад је мој добри поочим пао у постељу, са које се није више +ни дигао.</p> <p>К |
| теорион, али сам свладан и другом раном пао и онесвестио се.</p> <p>— Кад сам дошао себи, било |
| дојездио гласник и јавно, да је Пловдин пао и да је дошао ред на деспотовину Дејанових синова.< |
| сећаш, Љубо.{S} Једне је вечери ненадно пао у Сер.{S} Ја сам појмио његове речи.{S} Њега је нес |
| коње, из којих је била читава магла од паре, па се почеше одвајати у омање ловачке групе по уг |
| посао.{S} За мало па се већ чује лајање паса, кликтање, одјекивање ловачких рогова и по неки не |
| p> <p>— Видиш, — рече му Тома. — Не сме пасти ни сенка сумње на нас за то убиство.{S} Да тако б |
| ели краљ Вукашин.</p> <p>— И оно ће нам пасти у крило као зрела воћка, — додаје безбрижно војво |
| ачком палицом у руци.{S} Он је био први пастир и старешина над осталим својим друговима у првом |
| ратник бејаше главом онај мирни старац пастир, код кога је Гојко недалеко од Радовишта преноћи |
| ху обилати храном за благо многобројних пастира.</p> <p>Ни страшан глас о паду Дренопоља није з |
| овећа колиба.{S} Уз неке старе рушевине пастири су наслонили отесана дебла и утврдили главне де |
| езди њено име онако, како су га старији пастири у његовој младости учили.{S} Он познаје који ће |
| седео је пред том колибом неки старац у пастирском руху са великом чупавом шубаром на глави и д |
| неизвесност притисла душу моју.{S} Она пати и страда.</p> <p>Сутра дан дође из Сера гласник и |
| а.{S} Сада не могах више.{S} Твоја душа пати, твоје срце страда, а ја не знам узрока.{S} Угљеша |
| а више од онога, који је у души највише патио — од Маре.</p> <p>Она је сад већ била потпуно уве |
| p>Дотле је био живот.{S} Одатле настаје патња.</p> <p>Навезли смо се на море, да се за време ск |
| ити.{S} Успео сам, те сам цариградскога патријарха ублажио.{S} Он је дигао тешку анатему, која |
| ам сјај царске круне ни скиптар српског патријарха не могаху да одушеве стара сумњала.{S} И оди |
| пска црква постала самостална са својим патријархом.{S} И то је донело потребног душевног мира. |
| а свим.{S} Основао је царство и подигао патријаршију али некако чудно.{S} Не бејаше, браћо моја |
| сребра и злата господи, као што травни пашњаци по висоравнима бејаху обилати храном за благо м |
| се рат не почиње?</p> <p>— Да, честити пашо!</p> <p>Пратиоци се скаменише од чуда, кад Јеврено |
| 27" /> ишао.{S} А Мара се баш највише и паштила, да сазна његове мисли, за које јој је слатка с |
| као тице лабудови.{S} А јуначка војска пева и ужива у витешким играма, као да не пође у војну |
| моје радости; кад смрт пожелим, она ми пева погребну песму!{S} Она ми је И отац и мајка, и бра |
| угим јуначким делима...</p> <p>— Певај, певај, синко, срећа ти вазда певала! — говораше под чад |
| мало и приговорити.{S} Ал’ ништа зато, певај!</p> <p>Певач се поклони, а кад они продужише даљ |
| и о другим јуначким делима...</p> <p>— Певај, певај, синко, срећа ти вазда певала! — говораше |
| у, који држаше у рукама цитру.</p> <p>— Певај Богме, брајко, ако нећеш сада ја када ћеш! — дода |
| У витешким делима и племенитости, коју певају наши певачи — а ја сам то чешће слушала — налази |
| а свет их весело поздрави, па, пијући и певајући, опет обнови коло.</p> <p>Ана затражи Мару, да |
| p>— Певај, певај, синко, срећа ти вазда певала! — говораше под чадором својим стари дворанин Бл |
| и живот!{S} Цитро моја!{S} Синоћ си још певала о црним и плавим очима, а сутра може гавран пити |
| па зато не запамтих родитеље.{S} Идем, певам веселој дружби, био сам и у многим логорима, мног |
| грчка, ал’ војвода Богдан хоће да му је певам српским речима...</p> <p>Гојко и Рајко пролажаху |
| ни се — говораше деспотица — не свиђају певања песника Манојла Филона, и ако он велича царски п |
| кад је Момчило испијао пехаре руменике, певао је веселећи ученика-господара.{S} Момчило се одис |
| војском војводе Богдана.{S} И њему сам певао.{S} Ала је то витез!{S} Вино и песма — то је њему |
| опроба цитру, па после стаде ударати и певати:</p> <p>„Ил’ волиш црне очи, ил’ су ти плаве мил |
| рчки певач, држећи своју цитру. — Синоћ певах добрим старим дворанима честитог драмског господа |
| ајде, пожури се!</p> <p>И мало после, а певач окупио око себе чету скушалаца, који се стекоше, |
| p>— И хоћу! — одушевљено прихвати млади певач. — То ми је све, што имам.{S} Као што се све окре |
| н ће ми сада добро помоћи.</p> <p>Млади певач оштрим мачем пресече жице на цитри.{S} Жице тужно |
| а силне жалости! — уздисаше млади грчки певач, држећи своју цитру. — Синоћ певах добрим старим |
| орити.{S} Ал’ ништа зато, певај!</p> <p>Певач се поклони, а кад они продужише даље по логору, о |
| Па хајде да и вама што отпевам!</p> <p>Певач опроба цитру, па после стаде ударати и певати:</p |
| Угљеша!{S} Има неко доба, како остављаш певача у тренутку кад у песми стане ређати најлепше јун |
| делима и племенитости, коју певају наши певачи — а ја сам то чешће слушала — налази душа моја в |
| жице на цитри.{S} Жице тужно писнуше, а певачу очи засузише.</p> <p>— Тако!{S} С Богом!</p> <p> |
| е Гојко и Рајко.</p> <p>— Красно, млади певачу! — рече Гојко — и ако би се истини твоје песме м |
| и дворанин Благоје једном младом грчком певачу, који држаше у рукама цитру.</p> <p>— Певај Богм |
| ко и црно вино пиј!</p> <p>„А ако душом певаш и шарне снове сниваш, за плаве очи подај све!</p> |
| подлактивши се, да мало продремају.{S} Певци учесташе.{S} Знак да је скора зора, кад се ваља к |
| вода већ неко море, по њему свуда сама пена ал’ црвена као сушта крв, а ја ту пену хватам, мор |
| пена ал’ црвена као сушта крв, а ја ту пену хватам, море ме љушка, а ја спавам.</p> <p>— Врло |
| жар па опет од њега остаје само угљен и пепео....</p> <p>А то баш и мишљаху Исаија и Рајко о су |
| се саже, једним дрветом разгрну покисли пепео и пухор, па оно мало огња метну на суво место.{S} |
| узјахивања и сјахивања с коња, па одви пергаменат.</p> <p>Копљаници и народ слегоше се око њег |
| весеља изиђе из двора логотет Угљешин с пергаментом у руци.</p> <pb n="45" /> <p>Са њим је био |
| синопоља, места на путу из Крстопоља за Перитеорион, одрасла, брижно однегована, код тетке свој |
| — Одјездио сам брзо.{S} Ушао сам у град Перитеорион, али сам свладан и другом раном пао и онесв |
| ва Мелник, и Крстопољ на Беломе Мору, и Перитеорион, <pb n="20" /> негда крваво разбојиште и по |
| а Момчилова била је његова погибија код Перитеориона, града недалеко од обала Белог Мора.{S} У |
| ан пут у говору споменуо Тома битку код Перитеориона и неко мало своје учешће у тим крвавим дог |
| се одваја на исток и преко Мосинопоља и Перитеориона прелази границу па окрећући на север удара |
| оме се лелујала челенка и велико шарено перо нојево.{S} О бедрима му је висио широки палош са п |
| а Анђела мачем, и његовом крвљу попрска песак и камење крај воде.</p> <p>Савладавши овога, Гојк |
| /p> <p>Логорске ватре плануше, свирка и песма насташе, а у том се и сутон ухвати.</p> <pb n="13 |
| ам певао.{S} Ала је то витез!{S} Вино и песма — то је њему све.{S} А то, Бога ми, лепо стоји ње |
| оћеш да будеш витез прави и да те слави песма моја!”</p> <p>На вратима од чадора појавише се Го |
| — рече Гојко — и ако би се истини твоје песме могло мало и приговорити.{S} Ал’ ништа зато, пева |
| ету скушалаца, који се стекоше, да чују песме о светом краљу и боју на Велбужду, о смрти војвод |
| , како остављаш певача у тренутку кад у песми стане ређати најлепше јуначке слике из скоре прош |
| {S} Држећи се за убрусе у колу запеваше песму, па се по њој стаде кретати леса играча.</p> <p>Т |
| даље по логору, он седе и запева другу песму, рекавши:</p> <p>— Сад једну грчку.{S} И ова је б |
| кад смрт пожелим, она ми пева погребну песму!{S} Она ми је И отац и мајка, и брат и сестрица!{ |
| говораше деспотица — не свиђају певања песника Манојла Филона, и ако он велича царски престо и |
| е немамо чему надати.{S} Од како је пре пет година умро њен цар Александар, она брзо иде своме |
| еница, па је онда пусти.{S} Она се поче пети, а Гојко иђаше за њом.</p> <p>На степеницама, где |
| на престолу убица свога сина.{S} Јован пети Палеолог не може се борити против азијатских варва |
| <p>Па онда узима и са̑м тежак камен од петнаест ока и њиме проба подбацивање.{S} Измаче се кор |
| <pb n="8" /> мојој.{S} Навршило се већ петнаест година, како си ми постала љуба верна.{S} И ко |
| <p>— Нема га?</p> <p>— Нема, светога ми Петра!{S} У потеру за њим!{S} Он је могао само на ову с |
| коре прошлости наших крајева; скупоцени пехар најбољег кипарског вина остављаш у тренутку, кад |
| и државним пословима а такмац уз звеку пехара.{S} Тамо је и Рајко, ћефалија, грађански судија, |
| а љубави плакао, она је јецала; кад сам пехаре празнио, она <pb n="156" /> ми је нектар сладила |
| арао је у цитру, кад је Момчило испијао пехаре руменике, певао је веселећи ученика-господара.{S |
| крепка воља.{S} Тако је браћо!{S} Пијмо пехаре руменике, Божјег благослова!{S} Пијмо, испијмо д |
| ним столом, на коме је стајао кондир са пехарима, стари Властоје, негда дворанин а доцније друг |
| стише.</p> <p>За тим се братски куцнуше пехарима.</p> <p>У разговору дочекаше зору.</p> <p>Гојк |
| ја.</p> <p>Другови су се чешће дотицали пехарима, празнили их и наливали, разговарајући се приј |
| мишљено.</p> <p>Кад се мало после куцну пехарима са својим старим друговима и пријатељима, Љубо |
| деспоту онака иста, каква је и простом пешаку и скромном поноснику.</p> <p>А тада се заче општ |
| ко је.</p> <p>За силном коњицом наиђоше пешаци, а за њима поносници и друга послуга.</p> <p>Кад |
| војска у гомилама или дугачким редовима пешке стицала у градско поље под Сером.</p> <p>Деспотов |
| оњица, а за коњицом војници, који су се пешке борили.{S} Цео поход завршаваху људи, који су вод |
| д мегдана, ти љуби црно око и црно вино пиј!</p> <p>„А ако душом певаш и шарне снове сниваш, за |
| реко неких непроходних урвина, куда она пије никад у веку прошла, гледала је у мислима провалиј |
| пехаре руменике, Божјег благослова!{S} Пијмо, испијмо до дна, и живимо за част и име своје и с |
| срце, крепка воља.{S} Тако је браћо!{S} Пијмо пехаре руменике, Божјег благослова!{S} Пијмо, исп |
| и Љубом, а свет их весело поздрави, па, пијући и певајући, опет обнови коло.</p> <p>Ана затражи |
| з тога, дотле немилог му, дошљака.{S} А пијући у друштву са њиме, Љубоје је бивао све ређе са с |
| ден, коју ноћ са собом донесе, ловци су пили, а да даду одушке изазваним мислима својим у оваки |
| јаче освајати.</p> <p>Хладан је ветрић пиркао по разбојишту испуњеном хиљадама погинулих ратни |
| Кад се појавише из црквице, зачу се јак писак, који је долазио недалеко од цркве, негде око њен |
| еретом задобијених удара и рана; вика и писка, јаук и клетва, дозивања и одзивања, вриштање коњ |
| Небо се проламало од убојних узвика, од писке рањеника од поклича живих ратника.{S} Земља је ту |
| црним превесом, и како су јој се тужним писком одазвале мајка и сестра Мара — па је у њиховом д |
| овога, — рече Гојко, и из недара извади писмо, којим му Рајко јавља догађај са Маром у горској |
| руком и — склопи очи.</p> <p>— Брате! — писну Рајко и загрли Љубоја.</p> <p>— Ћефалијо, носи ов |
| завојевача.{S} Знам —</p> <p>Деспотица писну:</p> <p>— Стани, заклињем те живим Богом, не даље |
| Опрошћавај! — таким прекором ожалошћен писну стегоноша, па ободе коња и западе у најљућу сечу. |
| би од бола:</p> <p>— Авај нама! — болно писну, па покри лице рукама, клече поред Угљеше и од ср |
| дирљиво био испричао како је деспотица писнула од бола, када је улазећи у тврђаву видела пород |
| с југа.</p> <p>Ана и Мара престрављене писнуше и стадоше, а један од оне тројице притрча и ухв |
| ем пресече жице на цитри.{S} Жице тужно писнуше, а певачу очи засузише.</p> <p>— Тако!{S} С Бог |
| о свој превод богословске књиге грчкога писца Дионисија Ареопагита, прекидајући посао с времена |
| ико ми копаља, незнани брајко, дајеш? — пита један, који се спрема да осветла образ себи и свој |
| време у друштву.{S} Говори, приповеда и пита, ал' све је мање, краће и мирније.{S} Још му је св |
| > <p>Исаија погледа у Гојка па у Рајка, питајући их очима и изразом свога лица.</p> <p>— Бог ми |
| је утонуо у то гледање, занео се очима питајући звезде тако, да није чуо, кад се женска једна |
| а поверити.</p> <p>— Ти опет тугујеш? — питала би је често Видосава после одласка Гојковог.</p> |
| у овом метежу не опази.{S} Нешто тражи, питам га српски, он слеже раменима па одговара грчки.{S |
| одакле је леп изглед на море.</p> <p>На питања његова Тома одговараше непотпуно, само му искрен |
| Ах! то је она! — јекну Рајко, ал’ се на питање монаха, који, такође узбуђен, скочи, брзо прибра |
| ли у ово доба? — понови још блаже своје питање.</p> <p>— У исто доба, кад и ти, светли деспоте! |
| сто застао, два пута је хтео да прекине питањем Исаију, али му реч у грлу застајаше.{S} А кад с |
| — А какав је то сан? — навалише неки са питањима.</p> <p>-— Неко пророчанство, шта ли? не знам |
| Гојко.</p> <p>Седоше, па у многобројним питањима и одговорима настаде узајамно обавештавање.</p |
| говараше место њега старац. — А шта ће? питаш.{S} Твоју главу, ништа мање.{S} Од јуче скота пог |
| <p>— Шта сад, добра Видо, да радимо ? — питаше Мара јецајући.</p> <p>— Да се боримо! — рече Вид |
| .</p> <p>— Шта је то ? ко је то доле? — питаше брзо Рајко.</p> <p>— Зликовац, неваљалац, најамн |
| ако ни могао извршити.</p> <p>— Како? — питаше зачуђено Ана.</p> <p>— И овако је ишло тешко, а |
| десну руку.</p> <p>— Зашта? —изненађено питаше Љубоје.</p> <p>— Да постигнеш срећу, за којом жу |
| p> <p>— Ко си ти? шта ћеш овде? — оштро питаше Рајко овога.</p> <p>Он само стењаше.</p> <p>— Ре |
| одбрави врата.</p> <p>— А је ли мртав?—питаше он отварајући.</p> <p>— Како да није?{S} Нисам м |
| ним и плавим очима, а сутра може гавран пити очи моје!{S} Опрости, али — ти ми више нећеш треба |
| е речи.{S} Мож’да сам више дивљи а мање питом, мож’да и не личим више на <hi>твога</hi>, Угљешу |
| л-Алах!</p> <p>То не бејаше глас људске питомости и срца, које зна да није вечито.{S} То бејаше |
| од трке поузданих жерава.{S} Ваздух је пиштао од фијука стрела и узмахивања сабљама.{S} Био са |
| арица, а врх свега фијуче ваздух као да пишти под клетвом столетних грешника.</p> <p>Помрчина.{ |
| ко душом певаш и шарне снове сниваш, за плаве очи подај све!</p> <p>„Јер црне очи, морска дубин |
| :</p> <p>„Ил’ волиш црне очи, ил’ су ти плаве милије?</p> <p>„Ако си јунак од мегдана, ти љуби |
| витешка љубав и ратна судбина?</p> <p>„Плаве су очи бескрајно небо Божје милости, благе и тихе |
| гљешине и војводине Богданове изгуби за плавим бреговима, који је заклонише од жељних погледа о |
| моја!{S} Синоћ си још певала о црним и плавим очима, а сутра може гавран пити очи моје!{S} Опр |
| на супрот топлом сунцу свога завичаја, плавојка привлачила је на се пажњу и душевним и спољним |
| дигао.</p> <p>Кршила сам руке, клечала, плакала, молила Бога да ми помогне, али — судбина гоњаш |
| да не остављаше.</p> <p>— Сестро, ти си плакала? — упита Мара.</p> <p>— Грехота је, али јесам.< |
| она је љубав славила; кад сам са љубави плакао, она је јецала; кад сам пехаре празнио, она <pb |
| се наже, те из колибе погледа, како се пламен одупире киши.</p> <p>Прође још неко време, а ста |
| и Исаија.{S} Обојица ћутаху и гледаху у пламен, који се поступно гасио.{S} Дрво плане, пуцка, т |
| гонилац чују један другоме дах, осећају пламен мржње међусобне.</p> <p>Бегунац извитла мачем ви |
| атим труд!</p> <p>И Гојко је свим жаром пламене љубави своје загрли, притиште на груди, и на че |
| {S} Дрво плане, пуцка, топлином греје а пламеном светли далеко око себе, претвори се у жар па о |
| ватри, која се бејаше јако разгорела те пламеном осветљаваше на далеко, чисто позлаћујући жуту |
| и.{S} Сумње нема пали су или сагорели у пламену њиховога дома.{S} Никад и ништа не могах о њима |
| киснуо на пољу.</p> <p>У том и последњи пламичак огња утрну.</p> </div> <div type="chapter" xml |
| емамо, јер моја тековина, ено погледај, пламти у огњу, да осветли пута некрсту, који преко мора |
| силне радости, кад је видео да се његов план до краја извршује.{S} Он пође у приличној даљини н |
| пламен, који се поступно гасио.{S} Дрво плане, пуцка, топлином греје а пламеном светли далеко о |
| његових витешко-хајдучких дела била је планина Родопа.{S} За првих година свога витештва Момчи |
| дужавали северно и преко првих огранака планине Плачкавице.</p> <p>Једне летње вечери седео је |
| и по неки нејасан одзив са другог врха планине.{S} Већ клонула природа чисто оживе.</p> <p>Дес |
| ила и Мара.</p> <p>Врло вешти познавачи планине и свих долова и урвина у њој бејаху одређени за |
| } Тамо преко провалије настаје нижи део планине а преко ње се види далеко на југ.</p> <p>У близ |
| ивици планинској, онде где кроз средину планине зија велика провалија, подигнута повећа сада го |
| S} Њега је вила, кад још дете бејаше, у планини задојила, па му, овако малом, дала снаге за чет |
| уру с вином.</p> <p>— Тако, дакле, ви у планини чувате стадо?{S} Ово вам је у помоћи! — нашали |
| о га је срце вукло.{S} А кад се нашао у планини, одаслао је своје ловачке помагаче, па је сам о |
| о сунце размазило, те не познајеш снаге планинске, — вели један са плачкавичких <pb n="153" /> |
| , кипео је живот бујношћу придошле реке планинске.{S} Богати градови даваху у својим рудницима |
| е у тврдоме Серу дању се виде безбројни планински ланци, како <pb n="4" /> се у бескрајност пру |
| оке и челенке.</p> <p>А са севера се од планинских огранака жури непрегледно јато црних гаврано |
| ободоше коњиће.</p> <p>На утоку великог планинског потока у Мутницу, чекали су хајкачи са хртов |
| е Мара.</p> <p>То бејаше на самој ивици планинској, онде где кроз средину планине зија велика п |
| е бурно надимаху.{S} Она одважно зађе у планину, вешто трагајући дивљач.</p> <p>На једној коси |
| мерама, да Момчило служи Кантакузеновим плановима.{S} Али се после неког времена окренуо ток ст |
| ао за Томино злочинство и према Јелени, плану по ново и одлучи да учини своје још пре поласка ц |
| и у собу.</p> <p>Томи бејаше све јасно, плану али се брзо прибра:</p> <p>— Погребите га још пре |
| емљу спусти.{S} Хиљаду логорских ватара плану за час и осветли мрклу ноћ, а живот у логору пост |
| смирени слуга божјег олтара разгњеви и плану:</p> <p>— Кад нећеш, деспоте, да поштујеш своју р |
| га деспотице Љубе чисто стаде.{S} У њој плану жар свеснога частољубља, и она лаганим али поузда |
| ати у омање ловачке групе по уговореном плану и са једном лозинком.</p> <p>Тако се друштво брзо |
| Љубојеве војске.</p> <p>Логорске ватре плануше, свирка и песма насташе, а у том се и сутон ухв |
| еђу њима паде.{S} Грче лукави, то ти је плата за услугу, што си поганом туђину учинио, и зато ш |
| ме.</p> <p>— Знам.</p> <p>— Он треба да плати главом злочин према теби, према мени, Гојку, Мари |
| а, да се за оне тренутке наде и радости плати читавим низом сумњичења и суморности.{S} Готово с |
| до клупе, где је Рајко требао да главом плати своју честитост.</p> <pb n="1" /> <p>— Ево овде ј |
| сти, проказали Турцима, и они су главом платили.{S} Други су поскапали на путу без игде ичега.{ |
| х извидати!</p> <p>— У напред ево да ти платим труд!</p> <p>И Гојко је свим жаром пламене љубав |
| Највећи јунак наш Хаџи-Ил-бег главом је платио своје јунаштво, које нам је донело Срб-синдиги, |
| оји се стекоше у средини логора, главом платише смели покушај свој.</p> <p>— Напред, витезови! |
| као крило великог двора све до градског платна великог града Драме седели су за каменим столом, |
| м изгуби погледу Рајковом међу градским платнима.</p> <p>Кад је излазећи из малог тамника ступи |
| љни признати му и старештво, па и данак плаћати, ако се друкчије не може мир искупити.</p> <p>— |
| не умро најстарији њихов брат Срацимир, плахе али витешке природе, нису више Балшићи ни у колик |
| ње доба и више, но што његовој млађаној плаховитости приличи.</p> <p>Разговор се међу њима погл |
| а је стари краљ био жртва, али су њихов плач на брзо загушили радосни усклици оних, који су поз |
| размакоше се, готове да одаду и смех и плач и уздах и врисак.</p> <p>— Она је, она, Јелена! — |
| еко седиште.</p> <p>За тим она бризну у плач.</p> <p>— Љубо! — рече јој Угљеша после неког врем |
| северно и преко првих огранака планине Плачкавице.</p> <p>Једне летње вечери седео је пред том |
| знајеш снаге планинске, — вели један са плачкавичких <pb n="153" /> катуна Дејановићевих младом |
| шиној уђоше к њима дворанке, да, и саме плачне, теше деспотицу, Угљеша се удали, очевидно и сам |
| орла пред ћесаричином љубимицом.{S} Не плаши се, али — и повери ми се, — рече Тома, смешећи се |
| ом је, ужаснијим од крика рањеног лава, плашио непријатеља, сабљом га је тлачно, коњем газио.{S |
| ће бити бурне ноћи, али се старац није плашио.{S} Погледао је, с које се стране гомилају облац |
| трашан и кобан.{S} А ти се ове војне не плашиш.{S} Ти си уверен да се крв мора пролити за свету |
| Они га преведоше натраг царевићу, коме плашљивац причаше све што се имало рећи и о граду и о п |
| а.{S} Виноградар му је био неки Грк.{S} Плашљивица се препаде од Турака, па им поста верна слуг |
| ом његовом предузећу.{S} Јуначан, смео, племенит и отворен привући ће твоју пажњу још првих дан |
| ш више препатила, изгледаше му као нека племенита Амазонка.{S} Он пође у разговору са њом, а он |
| <head>IV</head> <p>Ћесарица Ана била је племенита госпођа и образована женска, која је знала сх |
| ти с нападом на тебе, и шта је препатио племенити витез — Љуба показа на Гојка — и други јунак, |
| лити, шта им ваља радити — шикну крв из племенитог срца његовог.</p> <p>У том као бесом гоњен и |
| ше суровост изгледа овога мож’да у души племенитога човека.{S} Ал’ једно, што свака црта лица, |
| S} Ти си ценио његово јунаштво и његову племенитост, па се ниси одмицао од постеље његове.{S} Т |
| ресто и скиптар.{S} У витешким делима и племенитости, коју певају наши певачи — а ја сам то чеш |
| , и место вина честити је младић пролио племениту крв <pb n="175" /> своју!{S} Ја волим ове људ |
| .</p> <p>На једној коси она се, слутећи плен, одвоји од Маре и у лаком је скоку нестаде.{S} Мам |
| ео овамо а телом и репом по Азији тражи плена још.{S} Данас ми и Византија имамо једног заједни |
| то свечаније.</p> <p>Соколови су, жељни плена, кликтали на дворишту, кад су осетили час поласка |
| ге, колико нам треба, да сами на својим плећима изнесемо цело бреме брига о пространој царевини |
| А калпаци и челенке, што крвавом реком пливаху, не привлачише пажњу младога Турчина.</p> <p>На |
| ас и изненађење буде зао гласник, да је Пловдин — пао!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
| отле је дојездио гласник и јавно, да је Пловдин пао и да је дошао ред на деспотовину Дејанових |
| јасмо, бих се и ја измолио да опсађујем Пловдин! — досети се други...</p> <p>— Ал’ гусле, гусле |
| шину однесем радосне гласе: јуче је пао Пловдин у наше руке!</p> <p>— Не иди.{S} Тебе нема ко ч |
| с војском краља Вукашина, који је опсео Пловдин, и оставио деспоте Костадина и Драгаша Дејанови |
| <p>— Хвала Алаху и пророку, а како смо Пловдин били поново изгубили и како су се ђаури надали, |
| менских Лугова а близо пута, што води у Пловдин, недалеко од Српског Гумна појави се на брегу, |
| дана и Дејановића, који напустише одмах Пловдин.{S} Сви они нуде покорност и данак.{S} А земља |
| ног освојача несрећног Галипоља.</p> <p>Пловдин је био још као оаза у пустињи заостао у рукама |
| пута између Дренопоља и Средца.</p> <p>Пловдин бејаше у јуначкој невољи.{S} Опсела га силна во |
| . — Храбри бранилац и заповедник јакога Пловдина предао је свој дух Господу!</p> <pb n="98" /> |
| , утрну онда, кад заповедник непобедног Пловдина, огрезао у крви и ранама, долази да на општи у |
| да, кад се сазнало за крвав и тужан пад Пловдина, који је био бедем против османске навале, ниј |
| границе, а један пут чуше да су чак од Пловдина, али ништа више нико не сазна.</p> <p>Поклисар |
| азна.</p> <p>Поклисари доиста бејаху од Пловдина, тврдога града на половини пута између Дренопо |
| е знао нити је могао слутити шта се код Пловдина догађа, угасио се живот једнога старог витеза. |
| а нагло смањиваше.</p> <p>Заповедник се Пловдина уздаше једино у српску помоћ.{S} Зато се и обр |
| вино тако.{S} Мало је боље, а ово је из Пловдина од лозе пловдинке.{S} Наточих кад се мало поза |
| ето пад великог Дренопоља.{S} За падом Пловдина <pb n="18" /> и Драме доћи ће пропаст Сера, а |
| и се гвоздени ланац све јаче стезао око Пловдина....</p> <p>У то доба у Драми, где нико други н |
| о је боље, а ово је из Пловдина од лозе пловдинке.{S} Наточих кад се мало позабависмо тамо, док |
| а сила постајала сваког дана све већа а пловдинска се посада нагло смањиваше.</p> <p>Заповедник |
| <p>И тако су све молбе и сва преклињања пловдинске посаде налазили свој гроб у Томи, који је об |
| градиће и добијајући гласове од стране пловдинске, одакле и прети погибија.{S} Старији деспот |
| дили у Драму и из ње се враћали.</p> <p>Пловдински је заповедник нудио свој град Угљеши, ако до |
| био зао пророк, а његове речи у вези с пловдинским догађајем забринуше и народ у подграђу и го |
| а мном, а млада добричина једна хваљаше пловдинско вино, кад им приђох.{S} А сада су гусле расл |
| Дан хода од Дренопоља на северозапад ка Пловдину налазе се Чрноменски Лугови на левој страни ве |
| па опет утону у мисли.</p> <p>Небом је пловио месец, и бацао своју светлост на успавану земљу. |
| ло тешко, а онако би било немогућно.{S} Плод би ђавољег труда био толико сазрео, да би тамо опа |
| ка југу, за Бело Море, крећу, натапаху плодне равнице међу тврдим и богатим градовима, на морс |
| вет, што је последњих година изникао на плодним, али често пута крвљу натапаним, долинама јужне |
| дремао.</p> <p>— Лабуде, — рече војвода пљескајући коња по врату, — хоћемо ли на пут?</p> <p>Ве |
| један тренутак, а старац викну и устаде пљеснувши рукама:</p> <p>— Крст и анђео! њега је однео |
| >Вихор — ал’ се опет нешто чује.</p> <p>Пљусак.</p> <p>Ал’ није киша са неба већ земље, киша, ш |
| дадоше остали.</p> <p>— Њега више нема, по свој прилици.{S} Нестало га је, кад су Азијати заузе |
| па саже главу.</p> <p>Властоје задрхта, по лицу му се разли нека веселост, диже руку, која се т |
| оно није то обична вода већ неко море, по њему свуда сама пена ал’ црвена као сушта крв, а ја |
| још једном, колико се могло разабрати, по небу, па се саже и подстаче огањ, који је на сред то |
| /></p> <p>— Не, вараш се.{S} Чуј ме.{S} По њој сам вазда ценио будућност своју.{S} Од како сам |
| подграђанима да је равно пола ноћи.{S} По оделу се мало може познати незнани ноћник, јер је те |
| а и да буде на вечерњи.{S} С њом пође — по њеној жељи — Мара и само један пратилац, стари двора |
| бођен веза? — упита га Љубоје.</p> <p>— По твојој заповести војводо, још јутрос рано, одговори |
| рог Властоја, који се поболео.</p> <p>— По вашој заповести, узвишена ћесарице!{S} Не брините, ј |
| } Испред њега јахала су два копљаника а по зади њега била је његова остала пратња, пред којом ј |
| абуда и привео да га напоји, тапшући га по белом врату његовом.{S} Таман је жедни коњиц дохвати |
| њем свих гледалаца.{S} А кад је хтео да по ново куша судбину, Мара се одлучи да и она своју сре |
| утврђује у господству, које јој припада по заслугама преминулог Војихне, и даје јој власт ћесар |
| рукама.{S} Свако се одељење раздели на по неколико редова, и сви у један пут стадоше пажљиво и |
| њу.{S} После оних, мало веселијих, дана по доласку Угљешину у Драму дошло је доба, да се за оне |
| > <p>Лукави учитељ бирао је сваког дана по што шта необично, занимљиво, па је у шареним, искиће |
| у се задржао и после тога неколико дана по жељи свих а нарочито деспотице Љубе Угљешине, кћери |
| потопљеног предмета.{S} За тим се једна по једна црта и сличица све јаче отимље од заборава, св |
| ши и сећању његовом лагано ницаху једна по једна успомена.{S} Прво се појави само нејасна конту |
| спота Угљеше, где се после дужег лутања по српским областима на послетку скрасио.</p> <p>Са сви |
| Лабуде, — рече војвода пљескајући коња по врату, — хоћемо ли на пут?</p> <p>Верни се коњиц чис |
| ове деспотица се и не сећаше да је Мара по жељи њеној очекиваше.</p> <p>— Деспотица је дубоко з |
| оме господару искрено и верно.{S} А кад по неко од њих науми, да са свим прекине са витешким ле |
| сти.{S} Ја ћу ти помоћи!....</p> <p>Кад по заповести Угљешиној уђоше к њима дворанке, да, и сам |
| мо —</p> <p>— А ја ћу ти слати поздраве по облацима, ветру, уздаху, но лакој тици, сунцу и свет |
| Гојка из Драме.</p> <p>Нико га не знаде по мраку право упутити, и он луташе и даље по логору с |
| стаче ватру.</p> <p>Тада старац познаде по оделу да је његов намерник неки млади војвода.</p> < |
| је наишао на зечји траг.{S} Он даље иде по нагону.</p> <p>Бегунац осети гониоца.{S} Гонилац се |
| се за зид и лако се на њ попе.{S} Леже по њему, послуша мало, па се прекрете на страну, одгурн |
| јвернијих дворана Костадинових, и да је по госпођину послу пошла у виноград, недалеко на брду с |
| своју.{S} А деспотица Љуба проводила је по неколико часова на високим градским бедемима или на |
| га је више пута очекивала.{S} И зора је по кадшто затече, њега нема, ал’ и она не трене.{S} А к |
| па устаде и упути се на поље, одакле је по ново чуо глас.</p> <p>— Помози Бог! — поздрави дошља |
| љи драмском заповеднику Томи, у коме је по ново синула мисао да су бољи и Турци него српска пре |
| /> путник скиде кабаницу и разастре је по гомили грања крај ватре да се суши, па сам седе на в |
| <p>Готово од кад памти за се вечито је по катунима, па се свико̑ на самоћу по неколико недеља. |
| авчевић, па је и запросио.{S} Она му је по пристанку родитеља својих радо пружила руку.{S} Виза |
| кад ветар поче да шиба капљицама, које по мало промицаху, старац устаде и уђе у колибу.</p> <p |
| би имао.{S} За тим је разаслао гласнике по жупама, да се скупља остала војска, коју је он у Кук |
| ач се поклони, а кад они продужише даље по логору, он седе и запева другу песму, рекавши:</p> < |
| мраку право упутити, и он луташе и даље по логору с оштрим копљем и ножем у руци и штитом о лев |
| ко уздиже стег па три пута завитла њиме по ваздуху, да види сва војска.{S} За тим сиђе с коња и |
| Тома се вратио у Драму тога дана доцне по ноћи, па је, правећи се изненађен тим случајем, изас |
| е почеше одвајати у омање ловачке групе по уговореном плану и са једном лозинком.</p> <p>Тако с |
| изаслао поједина одељења да прокрстаре по околини, не би ли наишли на нападаче и у опште на су |
| за убрусе у колу запеваше песму, па се по њој стаде кретати леса играча.</p> <p>То бејаше прво |
| оја, коме не бејаше лако.</p> <p>Кад се по гласу, који са степеница долажаше, познало, да је ст |
| уба за часак повуче у самоћу, помоли се по ново Богу, па уздахну а преко памети јој прелетаху н |
| ећи тако неколико тренутака, замисли се по ново, па опет рече:</p> <p>— Она!</p> <p>И он се јак |
| ра дворанина.</p> <p>— Нико.{S} Само се по мало одржава као свратиште господе, кад изиђу у лов. |
| ог да у скоро слушао туђу!</p> <p>То се по граду и подграђу за час рашчуло.{S} И док су неки на |
| градских, па се разлива у ситне покрете по мирном подграђу.</p> <p>Све је тихо, све је живо лег |
| рео.{S} О њему постоје већ читаве приче по Крстопољу.{S} Ми морамо још сада поћи у Драму.</p> < |
| ог добише обилате накнаде.{S} И он поче по ново веровати у тиху срећу скромнога али пуног благо |
| .</p> <pb n="169" /> <p>Вихор утишаваше по кад што својом јачином људске гласове, доносећи мало |
| око њега.{S} А та баш понуда не бејаше по вољи драмском заповеднику Томи, у коме је по ново си |
| /p> <p>— Мислим, Богме!</p> <p>Наложише по ново ватру, па ћутаху.{S} А кад штогод особито у пам |
| ог војника, а из многих се кућа кренуше по неколико глава на војничко збориште.</p> <p>— Нашег |
| душу тишти.{S} Ти си сада у незгоди: и по Божјим и по људским законима ти би сагрешила, ако ус |
| кликтање, одјекивање ловачких рогова и по неки нејасан одзив са другог врха планине.{S} Већ кл |
| S} Он добро разуме и тичји језик, зна и по лету њиховом наслутити, какви ће — мили или тешки — |
| ачи били најамници Гојкови.{S} Она ће и по оделу њиховом томе поверовати.{S} А ти нападачи, сре |
| {S} Ти си сада у незгоди: и по Божјим и по људским законима ти би сагрешила, ако ускратиш оцу н |
| ше три, до зуба наоружана, човека, који по свему подсећаху на морске гусаре с југа.</p> <p>Ана |
| мислио.</p> <p>Гојка је мало знао, али по Рајку, који му се не допадаше ни мало са отворености |
| један га тешким гвозденим ступцем удари по врату тако, да Гојко посрну.{S} Тома прискочи, па га |
| врдну мало у страну, те га нож дохвати по -одећи.{S} Старац зграби нападача за руку, па му веш |
| лонише у најближе им чадоре, не знајући по помрчини наћи своје.</p> <p>Кад се ратници стадоше у |
| и злата господи, као што травни пашњаци по висоравнима бејаху обилати храном за благо многоброј |
| а коме је, и краљ поче са својима корак по корак одступати дубље у логор...</p> <p>— Нек наше к |
| а, Љуба и Видосава.</p> <p>— Учинио сам по жељи властеле, а знам да нисам ни вашу вољу прекршио |
| лаву своју пренео овамо а телом и репом по Азији тражи плена још.{S} Данас ми и Византија имамо |
| а обиђе Трилис.</p> <p>Кад је сутра дан по њиховом одласку дошао Тома, искрено се обрадовао раш |
| Не бејаше, браћо моја, тај посао рађен по закону Божјем и као што треба већ онако, како није в |
| оби сам.</p> <p>Дуго је замишљено ходао по соби крупним корацима.</p> <p>— Па ипак се руши, лаг |
| свајати.</p> <p>Хладан је ветрић пиркао по разбојишту испуњеном хиљадама погинулих ратника, пол |
| ничког.{S} Обилазио је и околину, лутао по обалама жегљиговске реке, посматрао њено ушће, и — м |
| мирно, па се и преплашено становништво по ново одало своме свакидашњем послу.{S} Али у души Го |
| а Исаија рече:</p> <p>— Ја сам тада био по пословима царским у Дубровнику, па сам све тек доцне |
| е једна моја стрина видела, истина мало по из даље, и саму свету Софију цариградску?{S} Шта ћеш |
| } Добро се загрејасмо винцем, и почесмо по души говорити.{S} Ако си, велможо, кадгод имао нада, |
| а коме сам и сам био до сада једна и то по готову сува грана! — реко је тада Исаија.</p> <p>Ана |
| тиничке и сеоске, која није послала бар по једног војника, а из многих се кућа кренуше по некол |
| ика.{S} Турска је сила мања.{S} Има нас по четворица на једнога њиховог.{S} Али не заборавите, |
| .</p> <p>— Ја сам одмах све јавио Гојку по поузданом момку, — шапну му Рајко.</p> <p>— Погрешио |
| Томино злочинство и према Јелени, плану по ново и одлучи да учини своје још пре поласка целе во |
| тадоше укрштати стреле.{S} Једна окрзну по руци Гојка, који се на мах лати мача и узде коњске.{ |
| атом а испод огртача.{S} Бисер се просу по путу, а она остатак пружаше шаком нападачу.</p> <p>У |
| је по катунима, па се свико̑ на самоћу по неколико недеља.{S} Он уме читати звезде, зна свакој |
| <p>Само још пободени стегови означаваху по пространом логору средишта појединих жупа и градских |
| /p> <p>Деспотове стегоноше, које бејаху по појединим жупама, развише своје стегове, те се у гра |
| не?{S} Господа се царска завадила одмах по његовој смрти, а прави наследник, нејаки Урош, моли, |
| му слободан излаз.{S} Казаћеш, да чиниш по моме одобрењу.</p> <p>— Учинићу, али ако он не хтедн |
| нестаде.</p> <milestone unit="*" /> <p>По свршеном већу Угљеша с Гојком оде у Анине одаје.{S} |
| Дако нам Бог милостиви помогне!</p> <p>По том се старац мало замисли, па као за себе рече:</p> |
| који је водио право у Крстопољ.</p> <p>По мрачној ноћи јездили су коњаници врло брзо.</p> <p>С |
| асно бејаше, да је одатле заседа на мах побегла.</p> <p>— Беже кукавице, — јасно рече Гојко — к |
| — Ви, који сте били манастирски ђаци па побегли зато што не трпите мирис од вина, знате то најб |
| днога њиховог.{S} Али не заборавите, да победа није увек на страни јачега.{S} Она се још радије |
| а испити у част витештва, у славу наших победа; са небом и звездама његовим разговараш онда, ка |
| Борисмо се неуморно и само знадосмо за победе! — додаде Вукашин.</p> <p>— А сада?</p> <p>Вукаш |
| ико одупрети не може.{S} А кад се после победе вратимо, не брини се, ако на мени буде рана с ви |
| жд, место пуно поноса са недавне славне победе српскога оружја.</p> <p>Гојко је, задовољан и ср |
| > <p>— Ал’ нек се добро држи после наше победе над Турцима! — додадоше неки.</p> <p>— Па ни то |
| овничку Бигу, стиго̑ му је гласник наше победе.</p> <p>— Хвала Алаху и пророку, а како смо Плов |
| мском господом.{S} Њему ваља помоћи, да победи, да њих саломи, уништи, а њега — помагача — да о |
| м јунацима чисто бејаше мило, што их не победи какав обичан ратник, па радо навалише на онога, |
| рника.</p> <p>— Вера ће и помоћи, да се победи некрст.</p> <pb n="146" /> <p>— Боже дај!{S} Ал’ |
| здраво и мирно и весело нашој извесној победи, — одговори Гојко.</p> <p>— И твоме скором венча |
| Матије Кантакузена изишао као савршени победилац?{S} Кад је цар Синиша устао да задовољавајући |
| је, истина, од наших изгинула, али смо победили.</p> <p>— Зато је Хаџи-Ил-бег сада у великој ч |
| паса свима а не себи!</p> <p>— Деспоте, победио си ме Ал’ пусти мене да пре тебе погинем Отвор’ |
| ом светлошћу, и ја сам знао да ћу изићи победиоцем.{S} У тешким приликама у Призрену пре четири |
| ћемо бити — рекох ти једном — или први победиоци или прве жртве!</p> <p>— Па шта си смислио пр |
| ача.{S} Па или ћемо ја и моји бити први победиоци или — прве жртве!{S} Па ипак ми се чини да се |
| ком развија.{S} Тако је и било и ми смо победиоци.{S} Хвала ти!</p> <p>Други пут је Рајко реко |
| цара.{S} Успесмо.</p> <pb n="96" /> <p>Победисмо.{S} Али не захватисмо толико снаге, колико на |
| {S} Није то сила цара Синише, кога ипак победисте.{S} Јунаци, напред!{S} Није то војска силног |
| шину.</p> <p>— И стати брат уз брата па победити или бити побеђени! — одговори Вукашин, стиште |
| нову војску нико <pb n="104" /> не може победити, па су радо у њу ступали.{S} Тада је и он пост |
| ећа, па су вртели главом, кад се војска победоносно враћала.{S} Нису смели говорити што су мисл |
| — И султан је задовољан.{S} Баш кад је победоносно улазио у бунтовничку Бигу, стиго̑ му је гла |
| Одважност Хаџи-Ил-бегова донела нам је победу.{S} Већина је, истина, од наших изгинула, али см |
| , — веруј са превисоким братом својим у победу твојих узвишених мисли, веруј и вера ће те твоја |
| ном вољом брата нам морао устукнути као побеђен и прогнат?{S} Није ли се ваљало спремати за све |
| тати брат уз брата па победити или бити побеђени! — одговори Вукашин, стиште руку Угљешину, и у |
| са услужним мрковом својим скрха преко побеђенога бегунца и доброг коњица његовог.</p> <p>Ал’ |
| са њима борим, па да их и <pb n="74" /> побеђујем.{S} Да се боримо!{S} Причекај ме, и умири се. |
| иди сва војска.{S} За тим сиђе с коња и пободе стег.{S} Војска пристизаше и разређиваше се.{S} |
| ави орлови на њима, а сваки стег бејаше пободен у средини своје жупске војске.</p> <p>А кад се |
| них ратника и левената.</p> <p>Само још пободени стегови означаваху по пространом логору средиш |
| југ иза црквице.</p> <p>Ана је са пуно побожности и истинске богобојажљивости одстојала вечерњ |
| авала за право, хвалећи са своје стране побожну поезију Дамаскинову.</p> <p>— Мени се — говораш |
| глас допро до старог Властоја, који се поболео.</p> <p>— По вашој заповести, узвишена ћесарице |
| фалија Рајко!</p> <p>— Жив је још његов побратим Гојко!{S} За мном, јунаци!</p> <p>— Живео војв |
| Драму и трилиски ћефалија Рајко.</p> <p>Побратими су се искрено загрлили и братски ижљубили.</p |
| иси одмицао од постеље његове.{S} Ти се побрини, да се врлом витезу ода последња почаст, коју ј |
| гове.{S} Није хтео пристати, покушао је побуну.{S} Али, преухитрен, савладан и затворен, данас |
| уга, па га, казавши му у чему је ствар, поведе са собом у врт.</p> <p>Ушавши, старац доведе дру |
| ви дошљак старца, и скочи с коња, па га поведе ка уласку у колибу.</p> <p>— Бог ти добро дао, п |
| ке, коју је имао деспот Угљеша лично да поведе у бој против Турака.</p> <p>Осем простране деспо |
| ог брда и паде мртва.</p> <p>Бегунац се поведе, а оштри палош наиђе на врат и главу његову, и н |
| ма, носише заповести да свак своје чете поведе.</p> <p>За зборно место војске Дејановића бејаше |
| куда се иде у Гојков стан.</p> <p>Гојко поведе Јелену до степеница, па је онда пусти.{S} Она се |
| е.{S} Он стиже баш онда, кад се у граду поведе реч о њему и његовом задоцњењу, и ако је било жу |
| астирско имање, даровано многим царским повељама.{S} Ту је спадао и један млин на Мутници, речи |
| одвијени лист па стаде читати Угљешину повељу.</p> <p>Да би обележио и у трајнијем спомену сач |
| ше мрзети Тому.</p> <p>Још један пут је повео реч о Томину уклањању.</p> <p>— Њега би ваљало см |
| делом краљеве војске, коју је краљ био повео на Николу Алтомановића.{S} Баш кад је Марко мисли |
| е бих веровао у успех посла, који ми ти повераваш.{S} Мене моја нада не вара! — прилично убедљи |
| ш тај градић.{S} И они га узеше.{S} Два повереника царевића Сулејмана седну у чамац па се навез |
| пред Ану, да јој саопшти резултат свога поверенства.</p> <p>— Узвишена ћесарице! — рекао јој је |
| двоје: стекао сам права на неограничено поверење и љубав њихову, и ћесарицу ћу уверити да су на |
| ако је, деспоте.{S} Захваљујући великом поверењу твоме, није ми непознато стање, у коме се поје |
| отишао на крваву војну?{S} Отишао је у поверењу светле ћесарице наше, а кад се врати она ће му |
| к, па радо навалише на онога, да и њима повери тајну снаге и вештине своје...</p> <pb n="154" / |
| ином љубимицом.{S} Не плаши се, али — и повери ми се, — рече Тома, смешећи се, па ободе коња.</ |
| Видосави, а Гојко је тајну своје среће поверио своме верном Рајку.</p> <p>На витешком мегдану, |
| едина душа, којој се могла без устезања поверити.</p> <p>— Ти опет тугујеш? — питала би је чест |
| ћесарице наше, а кад се врати она ће му поверити и другу дужност.{S} Повериће му — тебе и твоју |
| она ће му поверити и другу дужност.{S} Повериће му — тебе и твоју срећу.</p> <p>Мара се обично |
| да.</p> <p>Толико је знао и пријатељима поверљиво причао Рајко.</p> <p>Међу тим Тома се није ви |
| бро, слушај.{S} Био сам сведок необично поверљивог и пријатељског разговора <pb n="63" /> измеђ |
| кови.{S} Она ће и по оделу њиховом томе поверовати.{S} А ти нападачи, срећно одбијени, љутито с |
| тегоноша.</p> <p>— Тебе није требало ни повести! — љутито одговори Богдан.</p> <pb n="173" /> < |
| ина, коју с времена на време помаже лак поветарац, што се, реко би, одбија од високих бедема гр |
| врђене местимичним преплетом између два повећа коца.{S} Овај део не бејаше покривен.{S} Из њега |
| аће Дејановића близо пута била је једна повећа колиба.{S} Уз неке старе рушевине пастири су нас |
| ланине зија велика провалија, подигнута повећа сада готово опустела каменита кула овалнога изгл |
| потребна густа и пуна брада, која само повећаваше суровост изгледа овога мож’да у души племени |
| .{S} Само се са друге стране реке један повећи камен одвали и одроњавајући за собом земљу и пот |
| поље, које се дубоко са севера завршује повећим висовима.</p> <p>Ту бејаше састанак Угљешине и |
| еко време, а старац, наслоњен леђима на повећу камарицу сламе и седећи на некој кожној простирц |
| Измаче се корак назад, па крочи напред, пови се и отури камен далеко напред, па задовољно додад |
| ти, па зажеле да с њом прозбори.</p> <p>Повисока и крупна женска, с нечим господским и поношљив |
| p> <p>Гонилац не изоста.</p> <p>Коњи се повише, земља тутњи, кишне се барице деле.</p> <p>Бегун |
| ше једнога ратника.{S} Поједине се чете повлачише југу ка Марици те у њој многи, тешко рањени, |
| дмудрио сам лукаве саветнике немоћног и поводљивог цара — одговори мало осорно Вукашин. — Не за |
| сам и пошао.{S} А погодбе су мира за њ повољне.{S} Нудимо обавезу да на његове земље нећемо на |
| ако покварено и нејасно, да га она ни у повољнијим приликама не би могла разумети.{S} Ана је оч |
| ети, да, мож’да, труба објављује Гојков повратак.</p> <pb n="124" /> <p>— Тако, тако ти учини с |
| елена? ти сада!</p> <p>— Да, војводо! — поврати се Јелена.</p> <p>— Јелена, моја Јелена! — рече |
| на северозападној страни логорској, да поврати ред.</p> <p>Турци и овде вешто и одлучно нападо |
| /p> <p>— Слава нашем господару, што нам поврати мир душама и измири нас са црквом цариградском! |
| имље од заборава, све видније искаче на површину, док се на послетку не заблешти цела слика у п |
| > <p>Међу тим Тома се збиља био у опште повукао.</p> <p>Кад му је играчка са ћесарицом и Маром |
| је тога живота нестало, и ако се знатно повукао у скромније границе.</p> <p>Помишљало се на вој |
| потоњу деспотицу Угљешину, још се више повукла себи и своме дому, одлично се старајући да чедо |
| осле смрти свога мужа, па се могла више повући у се и са својом нећаком Маром, — која је, изгуб |
| приступити.{S} Ево погледајте! — и Тома повуче на више левом руком рукав са своје деснице показ |
| чим је отишао Тома Теологита, Љубоје се повуче и размишљаше о немилим догађајима, што се у Крст |
| ујни.</p> <p>Деспотица се Љуба за часак повуче у самоћу, помоли се по ново Богу, па уздахну а п |
| два дочека крај већа.{S} А тада се брзо повуче у свој двор.</p> <p>Он је већ знао, да је био ст |
| <p>То је био неки туђин, који је живео повучено и кога сам ја ту затекла.{S} Он је био моме по |
| ча</p> <p>Чадори за тренут ока дигнути, погажени, покрхани и поломљени; коњи, што су око чадора |
| то бива.</p> <p>— Варалице, прељубници погани! — грмну Гојко гласом раздраженога лава. — Све с |
| оју главу, ништа мање.{S} Од јуче скота поганог вребам.{S} Дошао сад, кад се војска слеже, да г |
| > <p>— А то је —</p> <p>— Требало је да поганом туђину мачем срце потражим, и онда бих био сигу |
| укави, то ти је плата за услугу, што си поганом туђину учинио, и зато што сам испред твога копљ |
| ра у дворишту, те се у друштву залагаху погачом и месом а запајаху добрим вином манастирским.</ |
| рнути у пропаст.{S} Опомене старијих на погибао таког кушања судбине не могаху Гојка задржати.{ |
| и утонуше, а српској војсци да је општа погибао и краљу и деспоту онака иста, каква је и просто |
| ми није било свеједно.{S} Највећа му је погибао сада грозила од Гојка, који је <pb n="89" /> по |
| Последња битка Момчилова била је његова погибија код Перитеориона, града недалеко од обала Бело |
| <pb n="20" /> негда крваво разбојиште и погибија српских левената.{S} Струма и Места, Бистрица |
| ве од стране пловдинске, одакле и прети погибија.{S} Старији деспот Костадин био је у Жегљигову |
| ећа.{S} Узнемирено очекиваше гласника о погибији Рајковој.{S} А кад виде, да га никако нема, То |
| које нам је донело Срб-синдиги, српску погибију.{S} Завидљив слави његовој, сада га на гозби о |
| ак дошао здрав и читав Ал’ и да нема те погибли, доста би Томи била и сама помисао, да је и нех |
| свих нас.{S} Па кад бисмо се ослободили погибли, онда бисмо могли опет продужити међу собом бор |
| Да тако буде, поступи овако: онда, кад погине Гојко, нека други твоји људи нападну на ћесарицу |
| обедио си ме Ал’ пусти мене да пре тебе погинем Отвор’те излаз, јунаци!</p> <p>— Највише што ти |
| пиркао по разбојишту испуњеном хиљадама погинулих ратника, поломљеним копљима, свилним стеговим |
| о ногама газим, без сумње је мач каквог погинулог витеза.{S} Јесте.{S} Он ће ми сада добро помо |
| ј, да је љуби.{S} Не послуша ли — он ће погинути а она увенути.</p> <p>— Витеже, — рекла му је |
| шког ћефалије нема!{S} Он је морао први погинути! — викаху Рајкове стегоноше, потиснуте са оста |
| p>— Можеш ли извршити?</p> <p>— Све!{S} Погинуће од заседе на путу.</p> <p>— Врло добро Он треб |
| првом приликом.</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Погинућеш да Богме, и то још данас ал’ од вина, старче! |
| , синко, — као забринуто вели старац. — Погинућу ти првом приликом.</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Пог |
| и приличи.</p> <p>Разговор се међу њима поглавито водио о паду Дренопоља па онда о приликама, к |
| љубу, па је, на послетку, и као врховна поглавица обилазио потчињену му Драму и њену област.</p |
| м.{S} Али се ни на томе не заустави.{S} Поглед се њен пусти кроз бескрајни ваздушасти простор, |
| ити Мелник на Бистрици; јужно се отвара поглед низа Струму све до њеног ушћа у широком Орфанско |
| </p> <p>— Тако је.{S} Мене је тај његов поглед, канда, стао скупих жртава.</p> <p>— Не разумем |
| е, у свачију душу.{S} Ал’ баш тај његов поглед мене је — опрости, велможо —</p> <p>— Говори иск |
| ластоје их још једном погледа, заустави поглед на Гојку, очи му још једном синуше — и издахну.< |
| а украс бојна мача изненади, и он пусти поглед низ мутну воду, као да тражаше јунака, кога самр |
| а Теологита.</p> <pb n="41" /> <p>Један поглед Љубојев, где је осећај отео узде разуму, био је |
| али смишљени.{S} А нада свим му је мио поглед.{S} Око његово продире, чини ми се, у свачију ду |
| г прозора кроз дебеле зидине био је леп поглед.{S} Тамо преко провалије настаје нижи део планин |
| лавном путу, а старац се сав претвори у поглед, којим хтеде продреди кроз танки вео зорине помр |
| позва га Гојко.</p> <p>Јелена се трже, погледа својим крупним очима Рајка, пребледе, руком се |
| } Она скочи, отури ђерђев, прекрсти се, погледа около себе па приђе те погледа, шта су руке, са |
| огао и блед, држећи се усиљено у седлу, погледа Богдана, хтеде одговорити, али му речи засташе. |
| ри лице рукама па зајеца.</p> <p>Исаија погледа у Гојка па у Рајка, питајући их очима и изразом |
| и на градским вратима.</p> <p>Деспотица погледа Угљешу.</p> <p>— То је какав поклисар, мож’да ч |
| ку вечито задржати пред собом.{S} А кад погледа поново, очи му бејаху влажне.{S} Он диже руку и |
| старац за се, кад се наже, те из колибе погледа, како се пламен одупире киши.</p> <p>Прође још |
| > <p>— А чим, чедо моје?</p> <p>Мара је погледа право у очи, хтеде јој нешто више рећи, али сам |
| рсти се, погледа около себе па приђе те погледа, шта су руке, саме себи остављене, за те часове |
| ољне стране високе куле, као и нехотице погледа на звездано јато.</p> <p>Љуба то спази, а он јо |
| амртника.</p> <p>Властоје их још једном погледа, заустави поглед на Гојку, очи му још једном си |
| вим близо, Јелена га јасно али презриво погледа па окрете главу на страну.</p> <p>Тома стиже св |
| тељу.</p> <p>Други га дворанин зачуђено погледа.</p> <p>— Јест, баш теби!{S} Ти у мраку нападе |
| е.{S} Зато дођох.</p> <p>Он је значајно погледа, а она брзо настави:</p> <p>— Господару!{S} Ниј |
| о величини његове душе и ширини његових погледа.</p> <p>Али је у толико лакше рећи, шта је Томо |
| бреговима, који је заклонише од жељних погледа оних, што осташе у Драми — престадоше звонити з |
| е речи још више неугодно такоше.</p> <p>Погледа је право у очи, и рече:</p> <p>— Љубо, тебе се |
| — Ходи, љубо моја — прекиде је Угљеша — погледај на оно звездано јато.{S} Видиш ли моју звезду? |
| шта више немамо, јер моја тековина, ено погледај, пламти у огњу, да осветли пута некрсту, који |
| да гине, тамни.{S} А на супрот њој, ено погледај, мало даље на истоку звездано се јато множи, а |
| и тамо опасно било и приступити.{S} Ево погледајте! — и Тома повуче на више левом руком рукав с |
| на таке и сличне речи зарумени, очи јој погледају веселије, а мисли иду далеко, сликајући и ожи |
| ен, реко, кад смо из далека као бегунци погледали на тужно место наше.</p> <p>Дотле је био живо |
| рне ноћи, али се старац није плашио.{S} Погледао је, с које се стране гомилају облаци, па је би |
| Често је са високог бедема крстопољског погледао уз пут што води Драми, па је очекивао гласове |
| сецу марту.{S} Брижни је Гојко веселије погледао, јер му се чињаше, да је грешио што је мислио, |
| м читати људска срца.{S} Ти си ме чудно погледао у једном тренутку, кад сам стрељао орла пред ћ |
| ена? — понови Рајко тако, да сви у њега погледаше, а Исаија, посматрајући га чудновато, рече:</ |
| деспотица Љуба оживе, очи јој светлије погледаше а груди се бурно надимаху.{S} Она одважно зађ |
| морам се журити.</p> <p>Они га зачуђено погледаше.</p> <p>— До пре неколико тренутака нисам зна |
| вину.{S} Али од неког доба дању управља погледе своје на исток путем крстопољским, а ноћу, опет |
| излазио на ово место.{S} Губио је своје погледе преко границе суседне Богданове војводине с јед |
| к ближе.{S} За тим се окрете, те једним погледом премери собу, па онда, готов са одлуком, рече: |
| кочи на коња, па се са пратиоцем изгуби погледу Рајковом међу градским платнима.</p> <p>Кад је |
| чим господским и поношљивим на лику и у погледу, црних очију и расплетене косе, која јој је пад |
| , држећи у десној руци нож, приђе, мало погнут, на један корак до Рајка, исправи се, измахну но |
| да чу гласан говор.</p> <p>Скочи и мало погнут пође ка излазу из чадора.</p> <p>У том се тренут |
| у души Гојковој није било мира.{S} Без поговора послушан покојном ћесару и његовој жени Ани, Г |
| е и свикнутост да се воља старијега без поговора изврши, а с друге стране стајаше неокаљана про |
| и доста је учинио, да се ново стање без поговора прими, јер се свима <pb n="47" /> ваљало бојат |
| споте!{S} Заповедај и ја ћу слушати без поговора.</p> <p>Угљеша седе, и руком показа Томи да и |
| руци твојој стао сам тада у службу без поговора, — рече Тома, пажљиво посматрајући Угљешу.</p> |
| поту.{S} Тога ради ја сам и пошао.{S} А погодбе су мира за њ повољне.{S} Нудимо обавезу да на њ |
| кога су умолили да подсети Костадина на погодбу и ма њихово право, да само за себе копају а дес |
| а!</p> <p>И он се јако стресе...</p> <p>Погодио је!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
| само зато, што сам у тренутку употребио погодну личност, која је могла творити много зала па ип |
| њихова.</p> <p>Под Вукашином паде коњ, погођен копљем у груди.</p> <p>У исти мах се, дохваћен |
| а, и о деспотици Љуби, која је дошла на погреб свога оца.{S} Говорило се о тузи у дому Војихнин |
| сно, плану али се брзо прибра:</p> <p>— Погребите га још пре сванућа, па о томе догађају ни реч |
| радости; кад смрт пожелим, она ми пева погребну песму!{S} Она ми је И отац и мајка, и брат и с |
| а је у Драму довела тужна свечаност при погребу Војихнином.{S} Ту се задржао и после тога некол |
| даном момку, — шапну му Рајко.</p> <p>— Погрешио си.</p> <p>— Што ?</p> <p>— Ваљало је мало раз |
| . — Али не заборави, брате, да се тешка погрешка не може учинити два пута.{S} Она тражи маха са |
| ту...</p> <p>Те ноћи, кад сам била сама погружена крај мртвог поочима свога, ушли су у ту одају |
| друга њена сестра Мара.{S} Са њом иђаше погружена Видосава, која своје добре госпође ни сада не |
| } Пазићеш увек да је, остарелу и слабу, погружену и савладану под теретом најновије жалости, ни |
| ас узастопце.{S} Чекао те је, ћефалијо, под храстом, па онда за тобом овамо.{S} Он за тобом — ј |
| н зове нас, ми ћемо радо свуда са њим а под Божјим благословом.</p> <p>Ова се војска у гомилама |
| >X</head> <p>Успавано немилом слутњом а под утиском тешке и непријатне јаве, ловачко се друштво |
| истини, те је отишао и он незнано куда под тешком мож’да слутњом, да сам му невера...</p> <p>О |
| ветра.</p> <p>На некој клади више млина под брегом хукну буљина.</p> <p>Неки се прекрстише, а ј |
| јих људи, који дођоше у земљу, до скора под јаким утицајем Византије, са својим навикама српско |
| Вукашин.</p> <p>— Брате, ми ћемо и сад под окриљем звезде нашег рода поћи у бој за једну мисао |
| м!</p> <p>И добри мрков грабљаше напред под новом опоменом на дужност његову.</p> <p>Киша је ве |
| се скине, ал’ га снага издаде и он паде под ноге турској коњици, која с нова придолажаше.</p> < |
| А кад сиђе доле између два брега наиђе под једном жалосном врбом крај студенца на једног војни |
| обом никад!{S} За њега сам слутио да је под земљом, Бог му дао у рају насеља! — тужно додаде Ис |
| њу своје <pb n="118" /> војске, које је под његовим Марком и зетом му Ђурђем Балшићем стајало п |
| а у домове верних!{S} Исекли су, што је под нож пало, а што се спасло у ноћној тмини, изнело је |
| м редовима пешке стицала у градско поље под Сером.</p> <p>Деспотове стегоноше, које бејаху по п |
| есело...</p> <p>Ана је у последње време под теретом брига и бременом времена знатно клонула, а |
| ne unit="*" /> <p>Било је са свим доцне под ноћ кад ћефалија Рајко изиђе из двора Анина, где је |
| инко, срећа ти вазда певала! — говораше под чадором својим стари дворанин Благоје једном младом |
| це.</p> <p>Кад грану зора и они стигоше под источне огранке Меникејскех гора, а што је сунце ви |
| доспе.</p> <p>Многи не бејаху заноћили под својим чадорима, многима оружје не бејаше при руци |
| а врх свега фијуче ваздух као да пишти под клетвом столетних грешника.</p> <p>Помрчина.{S} Ни |
| о, колико су се осилили наши противници под згодним изговором да раде противу нас једино из ода |
| ој милости.{S} А ја ћу бити први војник под том заставом.</p> <p>— Господару,— у радосном узбуђ |
| о без речи пристаде, а кад је остао сам под јелом, не могаше се довољно разабрати од утисака ко |
| иш, — продужи Угљеша. — Лазар је отишао под закриље угарско, признао је врховну власт њихову.{S |
| е ниску крупног бисера, који јој је био под вратом а испод огртача.{S} Бисер се просу по путу, |
| остарелу и слабу, погружену и савладану под теретом најновије жалости, ни у чем не преухитриш, |
| и убијајући ногама, док и сами не падну под теретом задобијених удара и рана; вика и писка, јау |
| ај замахну ножем, а Мара раскиде огртач под грлом, и руком зграби, трже и откиде ниску крупног |
| >То бејаше општа лозинка њихова.</p> <p>Под Вукашином паде коњ, погођен копљем у груди.</p> <p> |
| еваш и шарне снове сниваш, за плаве очи подај све!</p> <p>„Јер црне очи, морска дубина, казују |
| о тешким данима.{S} Али се ипак сну не подају.</p> <p>Будни су стражари, а од њих је буднији — |
| деспотовини ништа друго, до само верне поданике.{S} Сутра, прекосутра укрстићемо, Божјим благо |
| срећно одбијени, љутито су се бацили на подбадача Гојка, и са њиме своје завереничке рачуне крв |
| ежак камен од петнаест ока и њиме проба подбацивање.{S} Измаче се корак назад, па крочи напред, |
| ше!</p> <p>Онај се, мало љутит, крете и подвати ногама земљу, а дружина га радосно поздрави.</p |
| аја цео град од западне стране градског подграђа, Угљеша се упути право великим вратима, на кој |
| а својих.</p> <p>Дошавши близо драмског подграђа Тома и Љубоје пустише коње ходом, па наставише |
| у местимичној дубини речице, што испод подграђа серског тече — чини се на високој кули мотриљи |
| Војска је у Серу логоровала у пољу ниже подграђа, многи су били у самој вароши — подграђу, а не |
| д њих пролажаше.{S} А много женскиње из подграђа и околине с нејаком дечицом и заосталим старци |
| ког, старог и младог, које се бејаху из подграђа искупиле у просторијама пред великим двором, г |
| високог торња на истим вратима огласило подграђанима да је равно пола ноћи.{S} По оделу се мало |
| иоци бејаху већ сустигли у пролазу кроз подграђе Драме.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
| ваше, глас пролете као муња кроз град и подграђе, а звона ударише на благодарење и богомољу.{S} |
| ни.</p> <p>Сав логор, сав град и његово подграђе усташе и кренуше се да виде најкршније момке, |
| о се с господом у граду, па је слазио у подграђе, велику варош, што се око града населила недал |
| одграђа, многи су били у самој вароши — подграђу, а неки и у граду.</p> <p>Најпоузданија је Угљ |
| ро слушао туђу!</p> <p>То се по граду и подграђу за час рашчуло.{S} И док су неки нагађали, шта |
| к дневнога живота и пословања у граду и подграђу драмском.</p> <p>Дошавши у тренутку највеће жа |
| па се разлива у ситне покрете по мирном подграђу.</p> <p>Све је тихо, све је живо легло, да се |
| на:</p> <p>— Благоје, је ли раздељена у подграђу сва храна, коју одредих да се сиромашним домов |
| овдинским догађајем забринуше и народ у подграђу и господу у граду.</p> <p>Костадин стаде разми |
| ила међусобна војна.{S} Рођена се браћа поделила на два логора.{S} Једни су бранили старог краљ |
| сто чадорје стоји развучено, покрхано и подерано.</p> <p>Многи се јунак још бори са душом, неки |
| То бејаше рика рањенога тигра или уздах подземнога света.</p> <p>И као туча на родну њиву спуст |
| > <p>— Са свим.{S} Основао је царство и подигао патријаршију али некако чудно.{S} Не бејаше, бр |
| је био црвено-црн, а левом је руком био подигао корице с мачем, да му буде ближе десници.</p> < |
| у је бејаше нападач ухватио, а другу је подигла према ономе, што држаше го нож.{S} Мара клече д |
| ому, одлично се старајући да чедо своје подигне и оплемени.{S} Заузимљивој мајци и разборитој г |
| <pb n="51" /> он — одавде стари замак, подигнут у доба, кад је овде била међа гранична.</p> <p |
| средину планине зија велика провалија, подигнута повећа сада готово опустела каменита кула ова |
| растерана јаким ветром, који се с нова подиже, са три стране непријатељ приђе српском логору.< |
| S} Е, Бог да га прости! — рече старац и подиже шубару.</p> <p>После тога устаде, уђе у колибу, |
| здахну, па се окрете на страну, а руком подлакти главу.</p> <p>...{S}Не, одиста су старци право |
| лаху.</p> <p>Ловци се наслонише на руке подлактивши се, да мало продремају.{S} Певци учесташе.{ |
| и главу у обе шаке од руку, које бејаше подлактио на колена.</p> <p>Тако је неко време ћутао и |
| о је.{S} После толиког боловања ипак је подлегао. <pb n="12" /></p> <p>Деспотица цикну, а Угљеш |
| ми је звезда казивала, да ипак не ћемо подлећи.</p> <p>— Тебе Бог штити, господару мој! — клик |
| ’ је и твоја душа велика, кад је све то поднела.{S} Ти се надај, твоји су дани, што наступају!< |
| ним гласом рече Угљеша примајући на дар поднесену икону.</p> <p>Гомиле народа, мушког и женског |
| принесе један дворанин, узе со и хлеб, подносећи их Угљеши.</p> <p>— Здрава нам буди, узвишена |
| упио пред олтар.{S} Доста сам дотле већ подносио, доста проживео.{S} Али ме ти сети младости, т |
| у положити пред горима.{S} Цар није био подобан да одржи велико наслеђе.{S} Неко је морао влада |
| ако и бити.{S} Ал’ њега за ноћас ваља у подрум бацити — одговори старац. — То ћу и да урадим.{S |
| пошљу једног монаха, кога су умолили да подсети Костадина на погодбу и ма њихово право, да само |
| огим логорима, многог охрабрио а многог подсетио, чега се не би мож’да сетио пред смрт.{S} Поша |
| о зуба наоружана, човека, који по свему подсећаху на морске гусаре с југа.</p> <p>Ана и Мара пр |
| могло разабрати, по небу, па се саже и подстаче огањ, који је на сред тога дворишта лагано гор |
| у главњу с друге стране огња, а домаћин подстаче ватру.</p> <p>Тада старац познаде по оделу да |
| везаше, и кренуше, да га кроз отвор на поду спусте у тамницу.</p> <p>— Хвала Анђеле! — рече То |
| ки млади војвода.</p> <p>Обојица ћутаху подуже, док старац, на послетку, прекиде ћутање:</p> <p |
| Тишину прекиде Гојко, црномањаст младић подужих бркова а без браде, који у пуној ратној спреми |
| они се кретоше натраг у Сер.{S} Са њима пође и ћефалија Рајко, коме је било тешко остављати Дра |
| се један, куцкајући чутуру.</p> <p>Она пође од руке до руке около.</p> <p>— Није наше вино так |
| лазиле стрме степенице за горе.{S} Мара пође тим степеницама и изиђе на горњи бој, где су биле |
| ва и ужива у витешким играма, као да не пође у војну већ на свадбу најбољега јунака свога...</p |
| узе Ану с десна и Љубу с лева од себе и пође с њима.{S} Кад приђе осталима, прва се руке његове |
| >Држећи за руку Ану, Угљеша се окрете и пође са њом ка Љуби.{S} Тада пусти старицу па се са дес |
| :</p> <p>— С тобом је свршено!</p> <p>И пође на Гојка, заповеднички викнувши Љубоју:</p> <p>— В |
| тврђаве огласи долазак њихов, Гојко им пође на сусрет.</p> <pb n="66" /> <p>Њихов га долазак и |
| г старца и да буде на вечерњи.{S} С њом пође — по њеној жељи — Мара и само један пратилац, стар |
| е му као нека племенита Амазонка.{S} Он пође у разговору са њом, а она га преведе преко малог у |
| се његов план до краја извршује.{S} Он пође у приличној даљини назорице за њима, а кад оне са |
| мах изиђе.{S} Рајко се присети, и брзо пође за њим, а остали продужише да, уз лагано сркутање |
| ајкраћим путем до границе.</p> <p>За то пође путем, што иде јужно ка Крстопољу, па се онда дохв |
| це и њених пријатеља.</p> <p>Тако живот пође напред веселије и бујније...</p> <p>Војска из драм |
| ласан говор.</p> <p>Скочи и мало погнут пође ка излазу из чадора.</p> <p>У том се тренутку са с |
| изненађен добијеним гласовима, а она му пође у сусрет.</p> <p>— Глас, који ми је донео — рече ј |
| Ја се стављам на расположење, да одмах пођем.{S} Војвода је Љубоје са мном.</p> <p>— Добро, он |
| а, да те пратим, кад у позно доба ноћно пођеш из одаје своје сам, брижан.{S} Толико сам ти се п |
| мо на летовање.{S} Ако ти није зазорно, пођи са мном до оне јеле, па ме причекај на клупи, ја ћ |
| <p>— Господару, не чекај, спремај се и пођи на сусрет дужности.{S} Ја ћу ти помоћи!....</p> <p |
| >— Добро, хајдемо.</p> <p>И они обојица пођоше, а после неког заобилажења и стигоше тамо.</p> < |
| ше се.</p> <p>Било је око заранака, кад пођоше, а у Драму стигоше доцне.</p> <p>Ћесарица се изн |
| шку, и крену коња.</p> <p>У силној тузи пођоше за њим и остали.</p> <p>— Моја је рана лака, — р |
| и са њим, па сви лаганим свечаним ходом пођоше напред.</p> <pb n="44" /> <p>Прошавши и коњанике |
| на ову страну умаћи.</p> <p>И они брзо пођоше ка огради, заклоњеној врежама од купине.</p> <p> |
| право, хвалећи са своје стране побожну поезију Дамаскинову.</p> <p>— Мени се — говораше деспот |
| ем, она је тумач моје радости; кад смрт пожелим, она ми пева погребну песму!{S} Она ми је И ота |
| ан, у коме га је очекивала готова смрт, пожњео је успех, праћен громогласним клицањем свих глед |
| ад ми само на ум падну.</p> <p>— Хајде, пожури се!</p> <p>И мало после, а певач окупио око себе |
| одговори Гојко.</p> <p>— Онда ћу ја, — пожури се Рајко.</p> <p>— Доцкан.{S} Ја одлазим с места |
| ећи се, па ободе коња.</p> <p>Љубоје се пожури, да не изостане за њим, јер их и пратиоци бејаху |
| мој да се уклонимо ?</p> <p>Вукашин се пожури:</p> <p>— Не, мила снахо моја!</p> <p>— Или је м |
| аро, издајица за овај мах, — радосно се пожури Видосава.</p> <p>— Ходите, децо, — рече Ана, па |
| устио, да се са својом лепом сапутницом пожури Драми и њеном логору.</p> <milestone unit="*" /> |
| д вина, старче!{S} Ха, ха, ха!</p> <p>— Пожуримо мало ову нашу кљусад, јер смо. много заостали, |
| оцу, који је на самрти.</p> <p>Гојко се пожурио и одмах кренуо.</p> <p>Ишао је без иједног прат |
| јеле, па ме причекај на клупи, ја ћу се пожурити.</p> <p>Гојко без речи пристаде, а кад је оста |
| <pb n="141" /> <p>— Па хоће ли се витез пожурити ?</p> <p>— Да!</p> <p>— А ко је он?</p> <p>— Ј |
| уте што се вече брзо спушташе на земљу, пожурише граду.</p> <p>Кад се појавише из црквице, зачу |
| зређиваше се.{S} Пратиоци товарних коња пожурише се за њима, и за часак се у пољу забелеше нови |
| им Тома и Љубоје седоше на своје коње и пожурише се.</p> <p>Било је око заранака, кад пођоше, а |
| сни урес дрвљу, унесе кроз прозор један пожутели лист.{S} Тома га руком у ваздуху ухвати, па си |
| лозе пловдинке.{S} Наточих кад се мало позабависмо тамо, док Азијате у град сатерасмо.</p> <pb |
| реним вратима.</p> <p>— Ступи, Рајко! — позва га Гојко.</p> <p>Јелена се трже, погледа својим к |
| области наименова војводу Гојка, а Тому позва да се нађе уз њега — деспота -— својим саветом и |
| у, куда их је узвишена ћесарица ненадно позвала.{S} Ипак - реци — није ништа страшно да би се с |
| је своје чете у Сер на зборно место.{S} Позван од Угљеше, Богдан је у место сваког одговора пос |
| мислим, да те није тежак државни посао позвао ноћас овде.{S} Зато дођох.</p> <p>Он је значајно |
| — без наших држава.</p> <p>— Њих ћемо и позвати — и само њих, јер од Бугарске се немамо чему на |
| вом брату деспоту Драгашу.{S} Ти ћеш их позвати на заједничку војну противу Турака.{S} Ми полаз |
| о срећу, да те обрадујем, добри оче!{S} Позвах те преко гласника из Сера, да одмах дођеш овамо, |
| и жена.</p> <p>Он је опет оћутао на њен поздрав.{S} Није је опазио.{S} Али је, предан гледању с |
| у одају.</p> <p>— Знао сам — рече после поздрава — да сте овде, па дођох да се опростим.{S} Сун |
| ра полазимо —</p> <p>— А ја ћу ти слати поздраве по облацима, ветру, уздаху, но лакој тици, сун |
| пај гроб онде више, на оном обронку.{S} Поздрави све — ах — све — и деспотицу, и кажи да је Угљ |
| о ново чуо глас.</p> <p>— Помози Бог! — поздрави дошљак старца, и скочи с коња, па га поведе ка |
| — Добро ми дошао, мили господару мој! — поздрави га Љуба.</p> <p>— Буди ми срећна и здрава, дес |
| ашем милостиви господар и драги гост! — поздрави Ана Угљешу, па се окрете и са сребрног служавн |
| н јој се благо обрати.{S} После тога се поздрави са војводама, који га громогласним клицањем ра |
| ке.</p> <p>Кад Љубоје уђе у логориште и поздрави ратнике са старом ћесарицом и њеним двором, гр |
| розору с Аном и Љубом, а свет их весело поздрави, па, пијући и певајући, опет обнови коло.</p> |
| вати ногама земљу, а дружина га радосно поздрави.</p> <p>— Мери, брајко, сад! — рече он поносит |
| ђу њиховог и учини му се познат.</p> <p>Поздрави га грчки.</p> <p>Онај се изненади, па и са̑м о |
| а му онда испоручи: како га је ћесарица поздравила да управу у Крстопољу преда Љубоју, јер је о |
| непознатог јој витеза, кад ју је Гојко поздравио и кад му је она Бога прихватила.</p> <pb n="1 |
| одмах, још пре но што га је Тома могао поздравити као свога владара, дочекао:</p> <p>— Звао са |
| дивљач.</p> <p>Возари, пролазећи туда, поздравише ловце, али нико не устаде да разгледа лов.{S |
| а пред великим двором, гласним клицањем поздравише господара свог.</p> <p>Тако је Угљеша свечан |
| загушили радосни усклици оних, који су поздрављали сјајне успехе младога краља.{S} Војне су би |
| оји је на мах стао као укопан.</p> <p>— Поздрављам те, господару наш и мили зете мој!{S} Буди с |
| /p> <p>Деспотица и Ана са свитом својом поздрављаху на првом бедему војску, која поред њих прол |
| <p>— Хвала узвишеној ћесарици на таком поздраву а и вама, што сте ми га донели!{S} Брате Љубој |
| ор.{S} Не дођох да се одмарам, већ — на позив братски — да с вама послујем.</p> <pb n="99" /> < |
| осподу, нити је икада јаче осећао свети позив свој, да буде тумач мисли и грешних жеља људских |
| из Жегљигова на све стране деспотовине, позивајући властелу и градске ћефалије а крајишницима, |
| се замисли.</p> <p>— Рећи ћеш му, да га позивам ја, да дође к мени, — рече после неког времена |
| туђин.{S} Говорио ми је лепо, ласкаво и позивао ме да са њим идем.{S} Па да не би мој одговор ч |
| нама.{S} Они ће се радо одазвати нашем позиву.{S} Тако исто и Богдан.{S} Његова војводина може |
| увери о готовости одазвати се Угљешину позиву за општу војну против Турака.</p> <pb n="111" /> |
| } О бедрима му је висио широки палош са позлаћеним балчаком, који се завршавао златним крстом.{ |
| S} Ту је био деспот Угљеша са оружјем и позлаћеним рогом ловачким; ту деспотица Љуба и лепа Мар |
| ају у соби велике воштане свеће, које у позлаћеним светњацима стоје на столу.</p> <pb n="94" /> |
| деспотица је већ била, забаве ради, на позлаћеном ђерђеву своме почела неки вез.{S} Једног је |
| е пламеном осветљаваше на далеко, чисто позлаћујући жуту сламу унаоколо, <pb n="106" /> путник |
| , али Рајку послужи његова светлост, да позна коњаника.</p> <p>— Он је! — задрхта Рајко, скочи |
| ади ње — била и Мара.</p> <p>Врло вешти познавачи планине и свих долова и урвина у њој бејаху о |
| атој речи Гојку.{S} Она себе до сада не познаваше, јер сад виде, да је мекша, много мекша, но ш |
| — Војвода! војвода! — кликнуше коњаници познавши Гојка и његовог Лабуда.</p> <p>То бејаху поузд |
| о и оде да тражи помагача.</p> <p>Рајко познаде да збиља долази Гојко, похита му на сусрет па с |
| аћин подстаче ватру.</p> <p>Тада старац познаде по оделу да је његов намерник неки млади војвод |
| пастири у његовој младости учили.{S} Он познаје који ће ветар донети добро и лепо а који зло и |
| , које су биле источно од њих.</p> <p>— Познајем, ено је! — брзо одговори деспотица Љуба — она |
| ром и добром деспотицом Љубом.</p> <p>— Познајеш ли још у оном звезданом јату моју звезду? — уп |
| S} Тебе је жарко сунце размазило, те не познајеш снаге планинске, — вели један са плачкавичких |
| е по гласу, који са степеница долажаше, познало, да је старешина страже збиља отишао, Љубоје ре |
| очекиваше своју нову, још му непознату, познаницу, која се на скоро врати ка јели.</p> <pb n="1 |
| , а старац му задовољно причаше о своме познанству с покојним Властојем.</p> <p>— Видећеш, војв |
| ризнајем, да је у почетку још при првом познанству нашем будио у мени не само осећања љубави ве |
| м светлошћу, а румен му поли образе.{S} Познао је — атонског пустињака...</p> <milestone unit=" |
| е његово наименовање доноси.{S} Брзо је познао људе и проценио је.{S} Једне је више призивао, д |
| Загледа се у вођу њиховог и учини му се познат.</p> <p>Поздрави га грчки.</p> <p>Онај се изнена |
| ео не слути.</p> <p>Бегунцу је пут мало познат.{S} Гониоцу је тек у бледом сећању.</p> <p>Обоји |
| димотику Тома срете код старе, добро му познате, грчке крчме један мали одред богато одевених к |
| вно пола ноћи.{S} По оделу се мало може познати незнани ноћник, јер је тек у пола обучен и ако |
| S} На пољу је месечина, те могаше одмах познати Рајка.</p> <p>— Ти си, Рајко?</p> <pb n="140" / |
| на југу затекосмо.{S} Шта је даље било, познато ти је.</p> <p>Тома се лако поклони, а Угљеша пр |
| , и рече Томи:</p> <p>— Теби је све ово познато боље него другима.{S} Зато и назначих тебе за з |
| ослужити време једним од најлепших дана позне јесени.</p> <p>Одморивши се мало, оставише коње, |
| тар духну и суво лишће обнаженог дрвећа позне јесени зашушта, разлетајући се двориштем.{S} Капц |
| Није ноћас првина, да те пратим, кад у позно доба ноћно пођеш из одаје своје сам, брижан.{S} Т |
| .</p> <p>И на тој кули има некога сад у позно доба, кад се стража на главним вратима првога бед |
| нађе у помоћи ну све то поквари ненадна појава Гојкова.</p> <p>Нападачима је, у осталом, било и |
| ди у Пловдин, недалеко од Српског Гумна појави се на брегу, који стрмо падаше, у крви и ранама |
| <p>Кад логотет заврши читање, Угљеша се појави на прозору с Аном и Љубом, а свет их весело позд |
| аху једна по једна успомена.{S} Прво се појави само нејасна контура као кад таласи помоле окрај |
| есма моја!”</p> <p>На вратима од чадора појавише се Гојко и Рајко.</p> <p>— Красно, млади певач |
| са другим нападачима.{S} Али се они не појавише.{S} Само се са друге стране реке један повећи |
| на земљу, пожурише граду.</p> <p>Кад се појавише из црквице, зачу се јак писак, који је долазио |
| авијаше око једног дрвета.{S} За њом се појавни Видосава.</p> <p>Мара, преплашена, лако цикну, |
| гове војске.{S} Никада није старац тако појао, никада се није тако дубоко душом посветио у молб |
| Коса је смртна у велико ударила у његов појас.{S} Године су превалиле.{S} Једва чекам, да се вр |
| већи се изненађен тим случајем, изаслао поједина одељења да прокрстаре по околини, не би ли наи |
| линији док трајаше једнога ратника.{S} Поједине се чете повлачише југу ка Марици те у њој мног |
| е разређивати и одвајати лево и десно у поједине гомилице, бијући непрестанце бој на <pb n="176 |
| оме, није ми непознато стање, у коме се поједини делови српске државе налазе. <pb n="14" /></p> |
| <p>Деспотове стегоноше, које бејаху по појединим жупама, развише своје стегове, те се у градск |
| значаваху по пространом логору средишта појединих жупа и градских управа.</p> <p>А кад још поно |
| ању војске.{S} Али кад се војсковође из појединих жупа са својим одељењима стадоше прикупљати, |
| је вечери ненадно пао у Сер.{S} Ја сам појмио његове речи.{S} Њега је нестало, отишао је тајан |
| ом и твоје добро расположење — онда ћеш појмити и мене сада.</p> <p>Тома се осмехну:</p> <p>— Е |
| о.{S} А Хаџи-Ил-бег, који је са њим био појурио нашима, видећи да се ђаури не надају нападу, ни |
| о, Љубоје и друге војводе.{S} За њима а покадшто и поред њих јахали су соколари са изученим сок |
| амислише се.</p> <p>Нему тишину прекине покадшто хујање ветра.</p> <p>На некој клади више млина |
| ска, па зато баш и хоће да се пред вама покаже овај са катуна више Радовишта.{S} Њега је вила, |
| живало, стаде наговарати Момчила, да се покаже као витез у већим државним делима.</p> <p>Нико н |
| .{S} Готово се нико и не труђаше, да се покаже веселији, но што је у ствари био.</p> <p>У таком |
| шта је препатио племенити витез — Љуба показа на Гојка — и други јунак, Рајко, а душу његову к |
| де се окренути, ал’ јој у тај мах слуга показа осветљену собу, у коју она уђе а за њом и Гојко. |
| и, која је припала часнијем, — и Угљеша показа руком на Гојка.</p> <p>— Што год ти урадиш, добр |
| вије нека грдно велика орлушина, па је показа јунацима.</p> <p>Тома узе лук и тетиву и, наниша |
| з поговора.</p> <p>Угљеша седе, и руком показа Томи да и он седне, али Тома оста стојећи.</p> < |
| ло па се с једног краја почеше и звезде показивати.</p> <p>Тада зачу старац хрзање коњско и нек |
| ешто неразумљиво стаде шапутати и руком показивати на груди.</p> <p>Гојко скочи, а Властојев сл |
| пине.</p> <p>— Овде је и ушао у врт, —- показиваше старац, кад дођоше до ограде.</p> <p>Нешто з |
| pb n="1" /> <p>— Ево овде је то било, — показиваше старац — а зликовац је хтео отуд иза леђа на |
| о цело друштво градске господе, Тома се показиваше према свима веома љубазан а према Мари и сув |
| ми једну и спасосмо! — одговорише они, показујући на старог дворанина.</p> <p>— Ни крива ни ду |
| Ја одлазим с места, — задржа га Гојко, показујући му једнога копљаника, који им привођаше два |
| синовицу Јелену, — брзо изговори Гојко, показујући на њу.</p> <p>— Господе преблаги! — викну Ис |
| га чина?</p> <p>— Ето их, — рече Љубоје показујући на застор — који је о зиду покривао шлем и о |
| више левом руком рукав са своје деснице показујући Ани још крваво-модру белегу:</p> <p>— Овим м |
| бити доцне, кад се, бачен на коло, буде покајао.</p> <pb n="183" /> <p>— Никад! — понови Гојко. |
| ој на југу.</p> <p>— Мој се деспот неће покајати, што ме је обасуо милошћу, — рече Тома.</p> <p |
| даној поћи изгледаше Угљеша као страсни покајник пред благим исповедником, стајаше узрујан пред |
| јући очима Тому — мисли, да су сви људи покварени, као што си сам.{S} Тражио си невину љубав, д |
| говораше Ани нешто брзо грчки али тако покварено и нејасно, да га она ни у повољнијим приликам |
| а се нападнутим нађе у помоћи ну све то поквари ненадна појава Гојкова.</p> <p>Нападачима је, у |
| Старац се саже, једним дрветом разгрну покисли пепео и пухор, па оно мало огња метну на суво м |
| ца погледа Угљешу.</p> <p>— То је какав поклисар, мож’да чак од границе — одговори Угљеша па, п |
| p> <p>— Не бој се.{S} Ма какве ми гласе поклисар донео, одмах ћу доћи, да ти их саопштим.{S} Че |
| ојске.</p> <p>У том стиже у Жегљигово и поклисар Гојко.</p> <p>И док су једни причали о његовом |
| иморје.{S} Он је у два маха долазио као поклисар на двор мога поочима, и оба се пута дуже задрж |
| p> <p>Дејановићи су и до сад дочекивали поклисаре од Мрњавчевића с пуно поштовања према онима, |
| гли — и ако је тек две недеље од боја — поклисари српског војводе Богдана и Дејановића, који на |
| та.</p> <p>Разабраше само толико, да су поклисари од границе, а један пут чуше да су чак од Пло |
| јуначки држала неколико недеља, док су поклисари, провлачећи се кроз турски логор, доходили у |
| а, али ништа више нико не сазна.</p> <p>Поклисари доиста бејаху од Пловдина, тврдога града на п |
| два маха затицали Тому са неким грчким поклисарима у тајном разговору и шапутању, а данас Рајк |
| о је, задовољан и срећан својим успехом поклисарским, био весео.{S} Частио се с господом у град |
| на доста велики пут, и до успеха твога поклисарства стоји много.{S} Однећеш од нас књигу деспо |
| од убојних узвика, од писке рањеника од поклича живих ратника.{S} Земља је тутњела од трке поуз |
| ст ћесарскога сана.{S} А уз многобројне поклоне и дарове особито издашном милошћу обасипа пресв |
| тоји ти на расположењу.</p> <p>Гојко се поклони, а деспотица прихвати:</p> <p>— Све је већ учињ |
| Ал’ ништа зато, певај!</p> <p>Певач се поклони, а кад они продужише даље по логору, он седе и |
| ило, познато ти је.</p> <p>Тома се лако поклони, а Угљеша продужи: <pb n="15" /></p> <p>— Радњу |
| хнином?</p> <p>Тома Теологита се дубоко поклони:</p> <p>— Светли деспоте!{S} Заповедај и ја ћу |
| p> <p>Тома Теологита три пута се дубоко поклони и пун скромности изиђе из собе Угљешине.{S} Али |
| .</p> <p>Ја сам помоћу једнога путника, поклоника гробу Спаситељеву, отишла у Воден, где сам се |
| ећемо одступити пред њим, као што се не поклонисмо пред њима!</p> <p>— Тако је!</p> <p>— А Тома |
| ној било доста.{S} Она се са скупоценим поклоном, који се састојао из једног чисто златног пути |
| редих да се сиромашним домовима изда за покој душе доброг нашег господара?</p> <p>— Јесте, узви |
| мирени служиоци олтара Божјег читали за покој душе старога ратника, а још више сузе, ливене из |
| крстише и полугласно додадоше:{S} Мир и покој вам, мученици!</p> <p>— Сестро, — рече мало после |
| та десница, која те носила!{S} Вечан ти покој, јуначки краљу !</p> <p>Сузе му поново линуше, он |
| вор престаје, кад све живо тражи мира и покоја, да се окрепи у слатком сну!{S} Господару, шта ј |
| онда о приликама, које је оставио њихов покојни господар Војихна, и о деспотици Љуби, која је д |
| и имао другог задатка.{S} Тако је желео покојни ћесар Војихна <pb n="22" /> у знак захвалности, |
| ку:</p> <p>— Војводо!{S} Ти си честитог покојника допратио или боље донео на рукама у мој дом.{ |
| задовољно причаше о своме познанству с покојним Властојем.</p> <p>— Видећеш, војводо, — заврши |
| и.{S} Чућеш и видећеш.{S} Ти желиш кући покојног Војихне добра?</p> <p>— Као и себи самом! — ис |
| ше на коњу.</p> <p>— Војвода Гојко, син покојног војводе Властоја! — одговори Гојко, и пусти Ла |
| ије било мира.{S} Без поговора послушан покојном ћесару и његовој жени Ани, Гојко је с места по |
| вршетак.</p> <pb n="171" /> <p>Турци се поколебаше.</p> <p>— Алах, ил-Алах!- ваљало се из даљин |
| ну страну њену, још једна жртва тужнога покоља.</p> <pb n="177" /> <p>Кад се склопише крвави ва |
| ају ни мало на путу.{S} Ани се привидно покоравао, али је сву пажњу своју усредсредио у помисли |
| шин.</p> <p>— Не много.{S} Прво, нек се покоре двојица трећем —</p> <p>— Ја — не! — упаде му Бо |
| — нема сумње — гласници Божје казне над покорима, што се у Византији починише.{S} Они се извезо |
| апустише одмах Пловдин.{S} Сви они нуде покорност и данак.{S} А земља храброга <pb n="182" /> У |
| самостално завладао 1366 кад је одрекао покорност царици матери Јелени, и својих људи, који дођ |
| а Дренопољу, а други лагано продужаваше покрај саме ватре навише уз поток према Чрноменским Луг |
| ом дечицом и заосталим старцима стајаху покрај пута с обадве стране.</p> <p>Кад Угљеша би поред |
| } Ал’ једно, што свака црта лица, сваки покрет тела казиваше, бејаше неисцрпна одлучност. <pb n |
| бедема градских, па се разлива у ситне покрете по мирном подграђу.</p> <p>Све је тихо, све је |
| пут, а мало после чу се звека ланаца на покретном <pb n="11" /> мосту код бедема и шкрипа кључе |
| > <p>Јелена не могаше више издржати.{S} Покри лице рукама па зајеца.</p> <p>Исаија погледа у Го |
| :</p> <p>— Авај нама! — болно писну, па покри лице рукама, клече поред Угљеше и од срца зајеца. |
| држаше десном руком очеву главу а левом покри лице и очи своје, да њоме заустави сузе, које срц |
| које су после изводили у мање преграде, покривајући све то сламом и кровином.{S} Од те колибе п |
| на којима је још стајао превес, што је покривао грб Војихнине куће.</p> <p>Ћесарица Ана држећи |
| е показујући на застор — који је о зиду покривао шлем и оружје Гојково. — Узми, твоје је!</p> < |
| родични грб Војихнин на главним вратима покривен црним превесом, и како су јој се тужним писком |
| два повећа коца.{S} Овај део не бејаше покривен.{S} Из њега се улазило у друга два дела, који |
| скочи и притрча мркову, који је, добро покривен, киснуо на пољу.</p> <p>У том и последњи плами |
| а се улазило у друга два дела, који су, покривени, стајали један до другог као <pb n="102" /> д |
| оје су биле у преклад сложене, па уђе у покривену, праву, колибу.</p> <p>Ветар је већ био прест |
| Чадори за тренут ока дигнути, погажени, покрхани и поломљени; коњи, што су око чадора привезани |
| крви.{S} Пусто чадорје стоји развучено, покрхано и подерано.</p> <p>Многи се јунак још бори са |
| уначки крајишник клону коњу на врат, па покуша да се скине, ал’ га снага издаде и он паде под н |
| у средини логора, главом платише смели покушај свој.</p> <p>— Напред, витезови! — кликну Угљеш |
| дужности његове.{S} Није хтео пристати, покушао је побуну.{S} Али, преухитрен, савладан и затво |
| Његова је одлука готова.</p> <p>Било је пола ноћи, кад се споредна мала градска врата с јужне с |
| сти доброг господара, — брањаше се онај пола у шали.</p> <p>— Тако је, тако !{S} Е, па живео до |
| их војника.{S} На Галипоље нападоше око пола ноћи.{S} Браћо, страшно ли је морало бити, кад је |
| атима огласило подграђанима да је равно пола ноћи.{S} По оделу се мало може познати незнани ноћ |
| а поче :</p> <p>— Твоја је постојбина у пола ближа моме месту рођења и првога детињства но што |
| же познати незнани ноћник, јер је тек у пола обучен и ако је, очевидно, толико приправан, да би |
| Зна ли бегунац, куда га сада носи већ у пола изнемогли дорин његов?{S} У почетку: да; сада већ: |
| >— Ко је то? — грмну војник поново, у у пола устаде а срце му закуца брже.</p> <p>Ни одговора н |
| Маром, која је за његов ненадни и брзи полазак сазнала од Видосаве.{S} Једва је успела да га п |
| Дабогме! — умеша се трећи. — За веру и полазе на неверника.</p> <p>— Вера ће и помоћи, да се п |
| оранин уведе Мару у доњи део из кога су полазиле стрме степенице за горе.{S} Мара пође тим степ |
| <p>— Радо од срца, сестро !{S} Ја сутра полазим.</p> <p>— И ја ћу с тобом! — одлучно рече Јелен |
| S} Буди безбрижна..{S} Мож’да још сутра полазимо —</p> <p>— А ја ћу ти слати поздраве по облаци |
| p> <p>За неки дан смо још овде, а после полазимо у име Божје! -</p> <p>— Живео !—радосно се ода |
| заједничку војну противу Турака.{S} Ми полазимо с намером, да турском господовању у нашим и ви |
| о даље неко. — Да се још једном кренем, полако — ах! — и он се стропошта поново на земљу, огрез |
| тешко дихаше и склопи очи.{S} После их полако отвори и са напрезањем скиде прстен са десне рук |
| издаваше налоге за претходну спрему пре поласка.</p> <p>Највише бејаше изненађен — Тома Теологи |
| по ново и одлучи да учини своје још пре поласка целе војске.</p> <p>Јелена сада задрхта, али се |
| ликтали на дворишту, кад су осетили час поласка.{S} Хртови су цичали и отимали се, а ловачки су |
| ој је сама наглашавала Томи при његовом поласку у Крстопољ.</p> <p>— Ми смо — рече Ана Видосави |
| > <p>Угљеша ободе коња, и он као стрела полете кроз ноћну тмину.{S} Остали за њим.</p> <p>Наиђо |
| реблаги! — викну Исаија. — Боже!</p> <p>Полете напред и загрли Јелену, која му, лијући крупне с |
| чима чисто тражаше правац, куда му ваља полетети кад га господар ободе.</p> <p>— Не умаче нам в |
| .{S} И у томе се не превари.{S} Радосна полети своме војну у загрљај.{S} Али је синоћ Угљеша до |
| коња свог.{S} Земља затутњи, суво лишће полеће са ње у висину, дружба кличе, и после неког врем |
| севнуше још јачом светлошћу, а румен му поли образе.{S} Познао је — атонског пустињака...</p> < |
| колико да ти дам?{S} Доста ће ти бити и половина овога мога земљака Скопљанина.{S} Не допада ти |
| крене пут Дренопоља.</p> <p>Била је већ половина месеца септембра, а блага јесен као да бејаше |
| рзо измахну ножем, па га забоде више од половине с десне стране у врат Грку, који на мах паде, |
| бринут.</p> <p>Прође дугачком стазом до половине, па седе на камену клупу с леве стране.</p> <p |
| та бејаху од Пловдина, тврдога града на половини пута између Дренопоља и Средца.</p> <p>Пловдин |
| "166" /> самог логора па се заустави на половини источне ивице логорске.{S} Јужну је страну гра |
| ренос-бега, који је са војском чекао на половини пута између Једрена и Чрномена.{S} Сам са свој |
| лоњен је с највиднијег места у источној половини Угљешине деспотовине, а на њ је уздигнут најве |
| дан узе мач, од кога се држак са горњом половином бејаше сачувао.{S} Рука му задрхта и клону, а |
| је Лабуд летео.</p> <p>Превалио је био половину пута, кад уђе у један не много велики кланац.{ |
| Ана и даље остала у части, коју јој је положај преминулога Војихне давао.{S} Ташта одважног и |
| зоре.{S} За све остало, што иде уз нови положај твој, ја ћу се бринути.</p> <p>Тома Теологита т |
| ске Томе Теологите.{S} А и сам гранични положај драмске области доста је учинио, да се ново ста |
| а љубав према њој и болећивост у тешком положају њеном пробудише у Видосави толико смелости, да |
| е, молим.</p> <p>Ана бејаше у незгодном положају.</p> <p>— А сме ли његов син изићи оцу на очи? |
| ам остао код студенца.</p> <p>Ту га, на положеном деблу једног скоро обаљеног храста, затече и |
| } Ал’ тога нема, а ја оружје своје нећу положити пред горима.{S} Цар није био подобан да одржи |
| ренут ока дигнути, погажени, покрхани и поломљени; коњи, што су око чадора привезани дремали, п |
| у испуњеном хиљадама погинулих ратника, поломљеним копљима, свилним стеговима, убијеним витешки |
| е и куцну на врата Томина.</p> <p>Тома, полубудан, скочи:</p> <p>— Ко је? шта је?</p> <p>— Крв |
| >— Па ипак се руши, лагано руши! — рече полугласно.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
| > <pb n="185" /> <p>Обе се прекрстише и полугласно додадоше:{S} Мир и покој вам, мученици!</p> |
| ина.</p> <p>Неки се прекрстише, а један полугласно рече:</p> <pb n="58" /> <p>— На твоју главу. |
| <p>— Једна са свим утрну! — рече скоро полугласно излазећи.</p> </div> <div type="chapter" xml |
| и.{S} Онај јуначни ђаур, што је рањен и полужив нађен на разбојишту, биће мио пророку.{S} Ђаур |
| ове верне љубе, ћесар Војихна, који као полузависни господар Драме оде Богу на истину. <pb n="2 |
| .{S} Тома прискочи, па га <pb n="69" /> полусвесног тврдо везаше, и кренуше, да га кроз отвор н |
| /> <p>Дан хода на запад од оног крвавог поља код Чрноменских Лугова а близо пута, што води у Пл |
| утону у сечу, која се у средини бојног поља све већом жестином обнављаше.</p> <p>Војске се изм |
| и ношаше свога господара, летећи преко поља ка главном путу, а старац се сав претвори у поглед |
| Цела се колиба делила на три дела.{S} С поља се улазило у простран предњи њен део, који је био |
| их северних крајева, али је — причаше — поље његових мегдана јужно приморје.{S} Он је у два мах |
| много овлажила, па устаде и упути се на поље, одакле је по ново чуо глас.</p> <p>— Помози Бог! |
| из кога воде широке камене степенице на поље.</p> <p>— Тако је, — одговара му његов другар. — И |
| било је све већ свршено.{S} Градско је поље било општа гробница за Момчила и његове витезове.< |
| дух.</p> <p>Безбројни чадори прекрилили поље као тице лабудови.{S} А јуначка војска пева и ужив |
| гачким редовима пешке стицала у градско поље под Сером.</p> <p>Деспотове стегоноше, које бејаху |
| не простире се пространо и равно красно поље, које се дубоко са севера завршује повећим висовим |
| угу Гвозденим Вратима а са запада Овчим Пољем, које је било у Вукашиновој краљевини, где су и г |
| и.{S} Пређоше мост, па се упутише право пољем, кад један од пратилаца ободе коња и приђе Богдан |
| овај добар сахат времена?{S} Да ли иду пољем? ил’ гором? ил’ брдом? ил’ водом? ил’ путем? ил’ |
| е.{S} Она устаде и приђе прозору.{S} На пољу је месечина, те могаше одмах познати Рајка.</p> <p |
| ђења, а остали се одмараху око млина на пољу, и ако је већ јаче било захладнело.</p> <p>У сумра |
| ову, који је, добро покривен, киснуо на пољу.</p> <p>У том и последњи пламичак огња утрну.</p> |
| је био неки мали ратни савет.</p> <p>На пољу је била слаба месечина.</p> <p>Рајко изиђе из двор |
| развише своје стегове, те се у градском пољу лепршаху двоглави орлови на њима, а сваки стег беј |
| односе мегдане на бојном и љубавничком пољу ?{S} Не!{S} У овим је крајевима један још господар |
| са којима је ступио у бој на отвореном пољу противу много надмоћније турске војске.</p> <p>— Б |
| онда, кад се Љубоје заустави на празном пољу, где је имао улогорити своју војску.{S} Стегоноша |
| вим годинама, што год вредети на бојном пољу.</p> <p>— А зар мислиш, старче, још једном па боји |
| нијим.{S} Војска је у Серу логоровала у пољу ниже подграђа, многи су били у самој вароши — подг |
| ња пожурише се за њима, и за часак се у пољу забелеше нови лепи чадори Љубојеве војске.</p> <p> |
| чело јој стави први, тако дуго жуђени, пољубац...</p> <p>—- Маро, моја Маро!{S} Ти си моја са |
| је на свиленом гајтану висила о врату, пољуби је и даде Видосави, а ова је узе и брзо изиђе.</ |
| </p> <pb n="157" /> <p>„Па опет, опет — пољуби црне очи и крвав тражи бој, ако хоћеш да будеш в |
| сти старицу па се са деспотицом од срца пољуби.</p> <p>— Добро ми дошао, мили господару мој! — |
| рабе Божји, посла к нама!</p> <p>Угљеша пољуби, прекрстивши се, злаћени крст, а ђакон настојник |
| и је дао и трећу кћер ! — рече она, кад пољуби Јелену у чело.</p> <p>Јелена је одмах постала не |
| е сузе, паде на груди.</p> <p>Исаија је пољуби у чело и косу, очи му заблисташе сузом, а он, др |
| радости дочекаше.{S} Стари се Властоје пољуби са њим, па сви лаганим свечаним ходом пођоше нап |
| збуђена.</p> <p>За Рајком приђе и она и пољуби Исаију У Руку.</p> <p>— Жива и срећна била, кћер |
| на сусрет па се братски са њим загрли и пољуби.{S} А кад виде, да је недалеко од њега нека женс |
| а кад је Угљеша са искреним поштовањем пољуби у руку и она њега у чело — старој ћесарици забли |
| о се Љубоје чисто устезаше да се са њим пољуби.</p> <p>Гојко их одведе на кулу, где је он стано |
| <p>— Добро дошо̑, витеже!</p> <p>Гојко пољуби Исаију у руку, а монах га благослови, па додаде: |
| ерења и истинских осећаја.</p> <p>Гојко пољуби ту суву руку, а старац му даде знак да се дигне. |
| !</p> <p>Сузе му поново линуше, он опет пољуби двоглавог орла на дршку, и крену коња.</p> <p>У |
| мојим, — рече Тома, са пуном готовошћу пољуби ћесарици руку, па се брзо <pb n="65" /> удали, о |
| зише.</p> <p>— Тако!{S} С Богом!</p> <p>Пољуби цитру, па је одбаци, а са мачем у десници похита |
| .</p> <p>За тим се са њом загрли, па се пољубише у лице, а кад је Угљеша са искреним поштовањем |
| у, и устаде.</p> <p>Браћа се загрлише и пољубише.</p> <p>У дворану ступише деспотица Љуба и вој |
| заблисташе сузе у очима.{S} Узеше мач и пољубише.</p> <p>— Његово је знамење! — додаде Рајко.</ |
| рашири руке, загрли Гојка па се срдачно пољубише.</p> <pb n="127" /> <p>Кад ступише у собу, Рај |
| p> <p>Пружи му руку, па се братски опет пољубише.</p> <p>— Ти си, без сумње, уморна од путовања |
| ваху Богдан и Дејановићи, већ га и сами помагаху, јер и сами бејаху у њиховом савезу.{S} Па ипа |
| ио моме поочиму више саветник у миру но помагач у рату...</p> <p>Те ноћи, кад сам била сама пог |
| победи, да њих саломи, уништи, а њега — помагача — да опет уздигне.</p> <p>Његова је одлука гот |
| рабра.{S} Ти си изгубила оца а ја првог помагача свог.{S} Деспотовини је тај губитак ненакнадан |
| љајући нешто, изиђе брзо и оде да тражи помагача.</p> <p>Рајко познаде да збиља долази Гојко, п |
| <p>— Надам се, да нећу бити без вредних помагача, — рече Тома.</p> <p>— И ја тако мислим.{S} Го |
| шао у планини, одаслао је своје ловачке помагаче, па је сам остао код студенца.</p> <p>Ту га, н |
| аваше онај друг Благојев, што му у врту помагаше против нападача Рајковог.</p> <p>— И хоћу! — о |
| ени — помислио је у себи — некаква сила помаже.{S} Била она часна или нечастива, добро ми је до |
| а је хладовина, коју с времена на време помаже лак поветарац, што се, реко би, одбија од високи |
| су смрт његову.</p> <p>Бдења, молитве и помени, које су смирени служиоци олтара Божјег читали з |
| жи кроз мален отвор ноћне стражаре киту поменка.{S} Он брзо узе, и руком мило отпоздрави она дв |
| и Ани.</p> <p>У разговору са њом Исаија помену, како је Властоје врло слаб.{S} Ана додаваше, ка |
| а и штитова, фијукање џилита и копаља — помешаше се у један страховит глас, који се одбијаше у |
| а те погибли, доста би Томи била и сама помисао, да је и нехотице себи одмогао а Гојку помогао, |
| е:</p> <p>— Ви сте то желели, и само та помисао учинила је, те ми је рука, пуштајући прву стрел |
| ри старац.</p> <p>— Дакле ипак добро! — помисли Тома, па се маши да одбрави врата.</p> <p>— А ј |
| о, али је сву пажњу своју усредсредио у помисли, да деспотицу Љубу непрестано обасипа хвалом, у |
| кве је у Драми затекао.</p> <p>— Мени — помислио је у себи — некаква сила помаже.{S} Била она ч |
| пре, него што преплашени Турци могаху и помислити, шта им ваља радити — шикну крв из племенитог |
| шити посао срећно и раније, но што он и помишља.{S} А слава биће твоја!</p> <p>То поможе.</p> < |
| ко доста старији, био јунак, који слабо помишља на свијање гнезда свога, а Љубоје је и о томе р |
| ома је био ван себе од гњева.</p> <p>Не помишљајући да његовом опаком савезнику Анђелу може ика |
| тно повукао у скромније границе.</p> <p>Помишљало се на војну, а свет је знао чак и то да се мл |
| ељановићу и Вуку Бранковићу не смемо ни помишљати.{S} Они су нам већи непријатељи од ових, ради |
| се, браде и бркова ал’ румена лика и не помишљаше, да ће се икад од Војихне раставити.{S} Ал’ к |
| , да је и нехотице себи одмогао а Гојку помогао, да стече права на милост Анину и руку Марину.< |
| ападне на краљев град Призрен.</p> <p>— Помогне ли Бог нама, Балшић је свршио ! — рече Рајко од |
| крсте.</p> <p>— Дако нам Бог милостиви помогне!</p> <p>По том се старац мало замисли, па као з |
| ке, клечала, плакала, молила Бога да ми помогне, али — судбина гоњаше напред.</p> <p>Добри је п |
| гљеша.</p> <p>— Добро.{S} Ал’ ко да нам помогне, ђаво или Бог?</p> <p>— Бог!</p> <p>— Можемо ли |
| тарац. — То ћу и да урадим.{S} Да ми ко помогне убацити тамо зликовца.</p> <p>Рајко се упути из |
| асника браће Дејановића.</p> <p>Гласник поможе рањенику да сиђе с коња, па га придржаваше и спу |
| мишља.{S} А слава биће твоја!</p> <p>То поможе.</p> <p>Славољубивом Јевронос-бегу то бејаше нај |
| -Алах!</p> <p>— Превара!</p> <p>— Боже, помози!</p> <p>— Жерава, жерава мог!</p> <p>— Војвода!{ |
| е, одакле је по ново чуо глас.</p> <p>— Помози Бог! — поздрави дошљак старца, и скочи с коња, п |
| неки коњаници у великом трку.</p> <p>— Помози Боже! — прошапта Гојко, намаче калпак на очи, пр |
| ави само нејасна контура као кад таласи помоле окрајке неког потопљеног предмета.{S} За тим се |
| отица се Љуба за часак повуче у самоћу, помоли се по ново Богу, па уздахну а преко памети јој п |
| диже главу и рече монахињама:</p> <p>— Помолимо се Господу за душу његовог раба, доброг пустињ |
| p> <p>— Војвода!{S} Стегоноша!</p> <p>— Помоћ!</p> <p>— Деспот!{S} Краљ!</p> <p>— Алах, ил-Алах |
| према нападнутом женскињу, те да његова помоћ не дође касно.{S} Кад је један од завереничке дру |
| Хаџи-Ил-беже! весели се, примиче ти се помоћ Јевренос-бега!</p> <p>А густи редови српске војск |
| ала, да је војска, која несумњиво иде у помоћ српској сили, радосно би се журила да обрадује св |
| је, а Јевренос-бег дошао му је после у помоћ.{S} Одважност Хаџи-Ил-бегова донела нам је победу |
| д је била највећа невоља јавио нам се у помоћ један непознати туђин — ђаур.{S} Он је и одвео на |
| иса нашег.{S} Њега сам придао Војихни у помоћ, јер разуме војну <pb n="17" /> боље но и сам зак |
| виде, да ту више нема шале, прискочи у помоћ и стаде једнога давити.</p> <p>Старац хтеде нешто |
| екиде је Тома.</p> <p>— Викаћу, зваћу у помоћ —</p> <p>— Нигде никога у близини нема.{S} Слушај |
| дник се Пловдина уздаше једино у српску помоћ.{S} Зато се и обрати српској страни.{S} Посада се |
| и прошло.{S} Деспот је рачунао на грчку помоћ.{S} Отуда је и био толико заузет да се што пре св |
| рском и драмском господом.{S} Њему ваља помоћи, да победи, да њих саломи, уништи, а њега — пома |
| ничкој постељи, али нам не може бити од помоћи.{S} Он је син ћесара Прељуба, али не и прејамник |
| } Ноћас ћемо употребити коло.{S} Оно ће помоћи.{S} Ходи са мном!</p> <p>Обојица сиђоше низ вели |
| полазе на неверника.</p> <p>— Вера ће и помоћи, да се победи некрст.</p> <pb n="146" /> <p>— Бо |
| и пођи на сусрет дужности.{S} Ја ћу ти помоћи!....</p> <p>Кад по заповести Угљешиној уђоше к њ |
| ца Исаију, — рече Видосава. — Он ће нам помоћи.{S} Стари дворанин Благоје већ је опремио једног |
| итеза.{S} Јесте.{S} Он ће ми сада добро помоћи.</p> <p>Млади певач оштрим мачем пресече жице на |
| ма се спремаше, да се нападнутим нађе у помоћи ну све то поквари ненадна појава Гојкова.</p> <p |
| у планини чувате стадо?{S} Ово вам је у помоћи! — нашали се један, куцкајући чутуру.</p> <p>Она |
| естро?{S} Зар ти се он не могаше наћи у помоћи?</p> <p>— Не могаше, јер се никад од тада не сре |
| ри опет амазонка:</p> <p>— Бог ти био у помоћи!</p> <p>— Не очајавај, надај се.{S} С Богом!</p> |
| триљи.{S} Изгледала је иде ли још каква помоћна војска, па кад би далеко у магли или у облаку о |
| Да!</p> <p>— Колико можеш имати ваљаних помоћника?</p> <p>— Толико, колико треба!</p> <p>— Добр |
| рац заборави узети, кад га је везао.{S} Помоћу <pb n="129" /> тог ножа он је и пресекао на једн |
| у колико није остварила.</p> <p>Ја сам помоћу једнога путника, поклоника гробу Спаситељеву, от |
| под клетвом столетних грешника.</p> <p>Помрчина.{S} Ни једне звезде, ни једне ватре, нигде огњ |
| им хтеде продреди кроз танки вео зорине помрчине да прати врлог витеза.</p> </div> <div type="c |
| ише у најближе им чадоре, не знајући по помрчини наћи своје.</p> <p>Кад се ратници стадоше укла |
| је на скоро за тим нагла смрт Војихнина помутила ведрину судбине њихове, кад је и Гојко морао н |
| ју.{S} Сан им осваја трепавице, душа је помућена гласовима, што случајно чуше кад се властела м |
| аше најближа.</p> <p>— Алах, ил-Алах! — понављаше се стократно, ваљајући читаве таласе забуне н |
| жно од браће Дејановића била је, Солуну понајближа, омања војводина њиховог стрица Југа Богдана |
| антија није тако јадна, тамо би му било понајпре места.{S} Али она не може њему дати оно, што о |
| журио, још једнако забринути, Тома.{S} Понеко од млађих витезова, кад му се досади држати непр |
| тне дане.{S} Кад судба мени намењује да понесем стег у одбрани Српства, ја морам бити спреман.{ |
| јке, увређена част беспрекорног витеза, понижен понос читаве земље.</p> <p>Он се припи уз коња, |
| оворио.</p> <p>— Господару!{S} Деспоте! понови жена.</p> <p>Он је опет оћутао на њен поздрав.{S |
| кајао.</p> <pb n="183" /> <p>— Никад! — понови Гојко.</p> <p>— У мучионицу, на коло, нек му се |
| ђе Ана.</p> <p>— И ја вас благосиљам! — понови Ана. — Ја знам већ све!</p> <p>— Ја сам била, ми |
| а њено раме:</p> <p>— Али у ово доба? — понови још блаже своје питање.</p> <p>— У исто доба, ка |
| но уздахну — Јелена.</p> <p>— Јелена? — понови Рајко тако, да сви у њега погледаше, а Исаија, п |
| степеницама.{S} Једва дође себи, а онда понови:</p> <p>— Она?{S} Јелена?</p> <p>Па се за тим уп |
| новину, а кад Гојко одушевљеним речима понови Угљеши, како му ставља на услугу мишицу и мач, г |
| агословен! — прошапта старац, па за тим понови: — Да си благословен!</p> <p>То бејаше знак да г |
| <pb n="167" /> <p>Ал’ кад се још једном понови сумњива звека, неко испод чадора јако викну:</p> |
| ! — бојажљивим ал’ доста снажним гласом понови жена, ступајући му још ближе. <pb n="6" /></p> < |
| итешки, а кад осете да су се проредили, поново се окупе око краља, и новом снагом дају отпора.< |
| о задржати пред собом.{S} А кад погледа поново, очи му бејаху влажне.{S} Он диже руку и обриса |
| ренем, полако — ах! — и он се стропошта поново на земљу, огрезао у крви.</p> <p>А бој се све ја |
| ојку го нож.</p> <p>Гојкове очи севнуше поново већ изгубљеним сјајем.{S} Стеже десницом нож, и |
| краљ!</p> <p>— Алах, ил-Алах!</p> <p>И поново се ударише груди у груди.</p> <p>Стари ратници д |
| лаху и пророку, а како смо Пловдин били поново изгубили и како су се ђаури надали, могао је и д |
| раке.</p> <p>— Ко је то? — грмну војник поново, у у пола устаде а срце му закуца брже.</p> <p>Н |
| и покој, јуначки краљу !</p> <p>Сузе му поново линуше, он опет пољуби двоглавог орла на дршку, |
| еђена част беспрекорног витеза, понижен понос читаве земље.</p> <p>Он се припи уз коња, а остру |
| вића бејаше одређен Велбужд, место пуно поноса са недавне славне победе српскога оружја.</p> <p |
| ти до само те зависти!</p> <p>— Ждрале, поносити бродару неизмерне небеске пучине, ти што летиш |
| 930_C1"> <head>I</head> <p>Над тврдим и поноситим Сером развила је своја крила мирна и тиха лет |
| ена сада задрхта, али се брзо прибра, и поносито диже главу.{S} Тома, идући лагано на коњу, про |
| .</p> <p>— Мери, брајко, сад! — рече он поносито. — Види колико сам изостао иза твога земљака, |
| а, каква је и простом пешаку и скромном поноснику.</p> <p>А тада се заче опште клање у свему пр |
| илном коњицом наиђоше пешаци, а за њима поносници и друга послуга.</p> <p>Кад већ прилично беја |
| упа и градских управа.</p> <p>А кад још поносници, који водише товарне коње, принеше војсци пот |
| /p> <milestone unit="*" /> <p>Прошла је поноћ, а у двору Лала-Шахина у Дренопољу још траје весе |
| а и крупна женска, с нечим господским и поношљивим на лику и у погледу, црних очију и расплетен |
| свога слободног кретања и неке јуначке поношљивости, па зажеле да с њом прозбори.</p> <p>Повис |
| ђе и одагна Турке око њега.{S} А та баш понуда не бејаше по вољи драмском заповеднику Томи, у к |
| пред часнике.</p> <p>— Опомени га наше понуде, — заповеди један часник тумачу.</p> <p>Тумач уп |
| ама и злата и блага свакојака, и вина и понуде, и господства — па опет шта је све то!{S} Играчк |
| етовања одлучили <pb n="151" /> смо, да понудимо мир деспоту.{S} Тога ради ја сам и пошао.{S} А |
| одиста бејаше гладан, па радо прихвати понуду, а старац му задовољно причаше о своме познанств |
| вио, од великог је, без сумње, рода.{S} Понуђено му је, да прими свету веру нашу.{S} Он је одби |
| судбина гоњаше напред.</p> <p>Добри је поочим склопно своје очи, а ја сам сама стајала крај ње |
| и је витез био отишао, кад је мој добри поочим пао у постељу, са које се није више +ни дигао.</ |
| ом оцу, властелину Срдану.</p> <p>Добри поочим мој био је старац, самац, а ја га, кад ме мину п |
| близу пута за Солун а ван области мога поочима.{S} Код мене је био тај туђин.{S} Говорио ми је |
| тиру код Водена...</p> <p>На место мога поочима дошао је други властелин, на кога су се сви жал |
| маха долазио као поклисар на двор мога поочима, и оба се пута дуже задржавао.{S} Ја сам мислил |
| <pb n="115" /> <p>Војводе на двору мога поочима и они из жупе искрено жаљаху свога доброг госпо |
| кад сам била сама погружена крај мртвог поочима свога, ушли су у ту одају неки непознати ми људ |
| га сам ја ту затекла.{S} Он је био моме поочиму више саветник у миру но помагач у рату...</p> < |
| а нисам.{S} Галипоље су Турци освојили, попалили, порушили, а мој отац, дотле богат трговац, из |
| а и неколико војвода.</p> <p>Логотет се попе на камени наслон, који је стајао у сред дворишта с |
| д врта, ухвати се за зид и лако се на њ попе.{S} Леже по њему, послуша мало, па се прекрете на |
| емена Властоје тешко отвори очи, у лицу поплаве, нешто неразумљиво стаде шапутати и руком показ |
| {S} Правоверни!{S} Наша ће сила расти и поплавити брда и долине, реке и дубраве, отићи ће далек |
| и, што су око чадора привезани дремали, поплашени се откидоше и са изврнутим седлима и спуштени |
| а, Драма је била често пута најкрвавије поприште за пробу оружја српског и византиског.{S} Дана |
| ко дочека Анђела мачем, и његовом крвљу попрска песак и камење крај воде.</p> <p>Савладавши ово |
| {S} Ходи.</p> <p>Гојкова праведна срџба попусти.{S} На мах му сину мисао:</p> <p>— Ко зна, шта |
| е.</p> <p>Деспот Костадин не само да не попусти, већ љуто прећаше и рударима и монаху.</p> <pb |
| м на дужност његову.</p> <p>Киша је већ попустила али се вихор снажи и обнавља.</p> <p>И киша с |
| елможе Теологите.</p> <p>И први разлози попустише пред овим другим.</p> <p>Љубоје зовну стареши |
| Грка извршио, морао сам још неко време попуштати, док је све уравњено и прокрчено.{S} Данас ви |
| грозила од Гојка, који је <pb n="89" /> поред свих заседа ипак дошао здрав и читав Ал’ и да нем |
| аке стране до саме средине логорске.{S} Поред свеколике опрезности ипак први грабљаху да што ду |
| е.</p> <p>У један мах Рајку се учини да поред ватре пролазе лагано двојица на коњима.{S} Напреж |
| оздрављаху на првом бедему војску, која поред њих пролажаше.{S} А много женскиње из подграђа и |
| з двора, па место своме стану он скрете поред двора и на мала врата уђе у велики дворски врт, к |
| олно писну, па покри лице рукама, клече поред Угљеше и од срца зајеца.</p> <p>— Јуначе, — додај |
| друге војводе.{S} За њима а покадшто и поред њих јахали су соколари са изученим соколима на ру |
| а с обадве стране.</p> <p>Кад Угљеша би поред деспотице, кликну мушки и отворено:</p> <p>— С Бо |
| се одељење спусти низ поток чрноменски поред <pb n="166" /> самог логора па се заустави на пол |
| а на Османлије, и њихово ће оружје бити поред нашег.</p> <p>— Млади витезови!{S} Вукашине, то ј |
| ..</p> <p>Гојко и Рајко пролажаху редом поред чадора горе и доле, десно и лево.</p> <p>— И тако |
| лим у Драми.</p> <p>Враћајући се једном поред обале речне, Гојко срете једну женску, која је хт |
| румина приточица.{S} Пут је Гојка водио поред речице.</p> <pb n="81" /> <p>Сјахао је био Лабуда |
| ма, идући лагано на коњу, пролажаше већ поред њих, гледајући их испод очију.{S} А кад би са сви |
| далеко.{S} Чувен јунак осећао је да му поред одважности и срчаности треба и више ратничке вешт |
| испуњавати дугачке празне просторе међу поређаним чадорима.{S} А ти пролази одводише са сваке с |
| тијих ратника турских, потурица грчкога порекла.</p> <p>Он говораше Томи:</p> <p>— Султан Мурат |
| > <p>Али се ипак догодило нешто, што је пореметило мир, тако потребан и дому и души старе ћесар |
| милост Анину и руку Марину.</p> <p>Јако поремећен у својим намерама, Тома се вратио у Драму тог |
| <p>Њих су опазили Анђелови људи, те се, поремећени и пропашћу Анђеловом, склонише дубље не куша |
| бар знаш!{S} Није спокојство душе моје поремећено никаквим злобним гласом, који би осумњичио м |
| у коњаника, који су у лепом и правилном поретку ишли, јахао је на доброме белцу стегоноша.{S} Ш |
| тија Кантакузен је томе сведок.{S} Неће порицати ни Синиша.{S} Лазар нам је вајкадашњи противни |
| ите врло пажљиви према Гојку.{S} Његова породица има великих заслуга за наш дом.{S} Овде нико н |
| p> <p>— Него?{S} Зар не знаш да је моја породица учена?{S} Зар си заборавио, да је једна моја с |
| х ватрен у једној жељи, за коју се моја породица заложила, остадох непоколебљиво одан једној ми |
| румене јабуке и највећег блага у нашој породици.{S} Сумње нема пали су или сагорели у пламену |
| бола, када је улазећи у тврђаву видела породични грб Војихнин на главним вратима покривен црни |
| XIII.</head> <p>У Серу држи Угљеша мало породично веће, па коме су само он и брат му краљ Вукаш |
| није одрицала својих услуга ради милих порука двају заљубљених срдаца. <pb n="28" /></p> <p>Ал |
| ком радошћу, а кад је разабрао какве му поруке шаље Угљеша с краљем, одмах је дао пристанак у и |
| зданог коњаника, који зна шта ће монаху поручити.{S} Дај ону амајлију са гроба Спаситељева, што |
| } Галипоље су Турци освојили, попалили, порушили, а мој отац, дотле богат трговац, избеже са мн |
| {S} Зато се и обрати српској страни.{S} Посада се јуначки држала неколико недеља, док су поклис |
| ховници стајали су у одеждама а градска посада са својим војводама у ратној спреми свечанога из |
| ти на замени!</p> <p>За час су војничка посада и онај мален број крстопољских становника знали, |
| ла сваког дана све већа а пловдинска се посада нагло смањиваше.</p> <p>Заповедник се Пловдина у |
| у све молбе и сва преклињања пловдинске посаде налазили свој гроб у Томи, који је обећавао и — |
| приђе Љубоју, који га ухвати за руку и посади до себе.</p> <p>— Најважнији догађај за ово доба |
| аше све што се имало рећи и о граду и о посади у њему.{S} Ређаше им све, што у Галипољу вреди, |
| обманут. — Сада верујем да је туђинчев посао и моје именовање за заповедника овога града и кра |
| али ја мислим, да те није тежак државни посао позвао ноћас овде.{S} Зато дођох.</p> <p>Он је зн |
| де.</p> <p>— А ја ћу, мајко, надгледати посао, — рече деспотица Љуба.</p> <p>— Заједно ћемо са |
| томе ништа ни знати.{S} Ми ћемо свршити посао срећно и раније, но што он и помишља.{S} А слава |
| писца Дионисија Ареопагита, прекидајући посао с времена на време, кад је ваљало обилазити велик |
| ко чудно.{S} Не бејаше, браћо моја, тај посао рађен по закону Божјем и као што треба већ онако, |
| , И били су мирни</p> <p>Кад је сав тај посао био свршен, јави се, неопажен, Томи неки Грк из П |
| ак хајкачи са других страна почеше свој посао.{S} За мало па се већ чује лајање паса, кликтање, |
| а, таких у нас и нема.{S} А хоћеш ли да посведочим белегу?{S} Ја не бежим са мегдана!...</p> <p |
| појао, никада се није тако дубоко душом посветио у молби Господу, нити је икада јаче осећао све |
| > <p>— Има!</p> <p>— И руке, која ће се посветити?</p> <p>— Има!</p> <p>— И жерава, који ће сти |
| е.{S} Она ће, надам се, сву пажњу своју посветити обитељи својој, те ћеш у толико слободнији би |
| на светом Прокопу, истом свецу, коме је посвећен и велики храм у Драми.{S} Стари су људи говори |
| поручивало, била је могућност да, добро посвећен у немоћ византиског царства, увек износи стање |
| и Крстопољ, била је стара нека црквица, посвећена светом Прокопу, истом свецу, коме је посвећен |
| Ми стојимо међу њима као јачи од сваког посебице, ал’ и као слабији од њих свих скупа.{S} Сад с |
| е био неусиљено пажљив, па ипак и ту са посебним својим разлогом.</p> <p>Кад се једног предвече |
| чадора неко из дружине, што је у округ поседала.</p> <p>Један војник изиђе из чадора и изнесе |
| е Рајко са својом мајком дошао једном у посету, Момчило је у велико био ученик младога Византин |
| да тражаше јунака, кога самртно рањена посече на обали узевши му остатак оштрога мача.{S} Али |
| а, и они су главом платили.{S} Други су поскапали на путу без игде ичега.{S} Тада је нестало Ма |
| тигнувши на уговорено место, дружина се поскида са коња, које прихватише копљаници. <pb n="50" |
| па до века Господ, који те, рабе Божји, посла к нама!</p> <p>Угљеша пољуби, прекрстивши се, зла |
| ба.</p> <p>— Господару, ти си од силног посла данашњег уморан? — упита Љуба Угљешу.</p> <pb n=" |
| ња према моме стрицу монаху узе и после посла у град Манастир своме добром пријатељу а моме дру |
| <p>Видосава је имала сада два пута више посла у друштву с деспотицом и Маром, а Јелена, навикну |
| рдих зидина, кад не бих веровао у успех посла, који ми ти повераваш.{S} Мене моја нада не вара! |
| ило куће баштиничке и сеоске, која није послала бар по једног војника, а из многих се кућа крен |
| умњајући на Тому и непознатога му Грка, послао да јуре у сусрет Гојку.</p> <p>Њих су опазили Ан |
| љеше, Богдан је у место сваког одговора послао у Сер свога стегоношу са главном војводском заст |
| код свакога.{S} Султан му је у радости послао златну сабљу, а шта ће тек бити кад султан стигн |
| <pb n="31" /></p> <p>— Али га је деспот послао, а он се мора слушати, — расправљаху трећи.</p> |
| у толико више тужан.{S} Љубо, ти ћеш ми послати из Драме што пре опширније.</p> <p>— Хвала ти, |
| p>За неколико тренутака настаде тишина, после рече Богдан:</p> <p>— Кажи остало.</p> <p>—Све ис |
| ј —</p> <p>— Отац?</p> <p>— Умро је.{S} После толиког боловања ипак је подлегао. <pb n="12" />< |
| Деспот Угљеша живи је страх за наше.{S} После дужег размишљања и саветовања одлучили <pb n="151 |
| маши Мара, а он јој се благо обрати.{S} После тога се поздрави са војводама, који га громогласн |
| ако мислим.</p> <p>Продужише ћутећи.{S} После неког времена Рајко рече:</p> <p>— Из Драме никак |
| н ћуташе, тешко дихаше и склопи очи.{S} После их полако отвори и са напрезањем скиде прстен са |
| , за коју се ја и брат ми заложисмо.{S} После свега тога ми нисмо могли друкчије поступати до о |
| и пробудило у суморном расположењу.{S} После оних, мало веселијих, дана по доласку Угљешину у |
| д прође санак, дође грозница осећаја, а после ње — здрава душа, чисто срце, крепка воља.{S} Так |
| ту.</p> <p>За неки дан смо још овде, а после полазимо у име Божје! -</p> <p>— Живео !—радосно |
| хајдемо.</p> <p>И они обојица пођоше, а после неког заобилажења и стигоше тамо.</p> <pb n="64" |
| жи причати из своје прошлости.</p> <p>А после запита:</p> <p>— А он, ваљ’да, има и добрих војво |
| </p> <p>— Да се боримо! — рече Видосава после малог размишљања.</p> <p>— Како ?</p> <p>— Невоље |
| тугујеш? — питала би је често Видосава после одласка Гојковог.</p> <p>— Видо, ти знаш моје мис |
| Теологиту...</p> <p>Неколико тренутака после тога неко куцну на прозор Јеленине собе.{S} Она у |
| неосветљеној одаји својој, сеђаше Тома после вечерашњег већа.{S} Узнемирено очекиваше гласника |
| </p> <p>— Је ли која душа остала гладна после тога?</p> <p>— На моју душу грех, ал’ ја мислим, |
| отпевам!</p> <p>Певач опроба цитру, па после стаде ударати и певати:</p> <p>„Ил’ волиш црне оч |
| ерави, и соколи и соколари траже одмора после богатога лова минулог дана.{S} Слуге су у граду у |
| плач.</p> <p>— Љубо! — рече јој Угљеша после неког времена. — Буди храбра.{S} Ти си изгубила о |
| вео наше у стан непријатељски, па га је после нестало.{S} А Хаџи-Ил-бег, који је са њим био пој |
| ци напао је, а Јевренос-бег дошао му је после у помоћ.{S} Одважност Хаџи-Ил-бегова донела нам ј |
| умири се.</p> <p>Видосава изиђе, па се после неког времена врати:</p> <p>— Дозваћемо оца Исаиј |
| зима нико одупрети не може.{S} А кад се после победе вратимо, не брини се, ако на мени буде ран |
| едовање у служби деспота Угљеше, где се после дужег лутања по српским областима на послетку скр |
| ужи Кантакузеновим плановима.{S} Али се после неког времена окренуо ток ствари.{S} Што је Момчи |
| и њени, дадиље и дворанке већином су се после тога разишли, а на дому Војихнину остала је само |
| м, па одлазиш узбуђен, узнемирен, да те после, пуна бриге за тобом, нађем овде као и сада.{S} Д |
| а га позивам ја, да дође к мени, — рече после неког времена старешини.</p> <p>Тако је и учињено |
| њихову одају.</p> <p>— Знао сам — рече после поздрава — да сте овде, па дођох да се опростим.{ |
| ем забораву све што је било, — говораше после неколико тренутака Ана Гојку. — Нећу да се то ика |
| полеће са ње у висину, дружба кличе, и после неког времена витез се враћа у ред са добро озној |
| ости, олакшаше боле и тугу њихову.{S} И после прве силне жалости наступи мајина тужног и тихог |
| ударише на благодарење и богомољу.{S} И после неколико тренутака из цркве се, у којој бејаху де |
| оштовања према моме стрицу монаху узе и после посла у град Манастир своме добром пријатељу а мо |
| погребу Војихнином.{S} Ту се задржао и после тога неколико дана по жељи свих а нарочито деспот |
| војводе.</p> <p>— Ал’ нек се добро држи после наше победе над Турцима! — додадоше неки.</p> <p> |
| е није имала места да страхује за се ни после смрти свога мужа, па се могла више повући у се и |
| зумети јачину мојих надања.{S} А ако си после тога дочекао мутан и облачан дан, који је однео с |
| у одређени за њихове пратиоце.{S} Чувши после толиког времена кликтање и дозивање рогом ловачки |
| у, било на одмет и да се једном скрасим после толиког лутања.{S} Та ја бих се могао и оженити и |
| јавиш.{S} Иди.</p> <p>Анђео оде, а мало после и Тома се састаде са Љубојем.</p> <p>— Јеси ли пр |
| .{S} Благо њему!</p> <p>Ућуташе, а мало после Рајко додаде:</p> <p>— Ал’ са чим се ја враћам?{S |
| ут, два пут па онда и трећи пут, а мало после чу се звека ланаца на покретном <pb n="11" /> мос |
| ворено, незамишљено.</p> <p>Кад се мало после куцну пехарима са својим старим друговима и прија |
| /p> <p>— Моја је рана лака, — рече мало после Богдан. — А твоја, витеже? — упита он Љубоја.</p> |
| мученици!</p> <p>— Сестро, — рече мало после Јефимија, — сви они изгинуше за веру, за име и ча |
| и дворанин.</p> <p>— Одавно — рече мало после Ана — није у нас постављена трпеза сиротињска.{S} |
| је клетве на тебе пало, — говораше мало после као за себе војвода Богдан мачу.{S} Али си се ти |
| огоревао, распламте се за тренут и мало после угаси, али Рајку послужи његова светлост, да позн |
| p> <p>— Хајде, пожури се!</p> <p>И мало после, а певач окупио око себе чету скушалаца, који се |
| м јачином људске гласове, доносећи мало после са далеких крајева неразговетне звуке и лелек још |
| реће и Божјег благослова...</p> <p>Мало после стајали су у врту Гојко и Мара.{S} Разговор је би |
| продужи тихо свете молитве.</p> <p>Мало после пустињак отвори очи:</p> <p>— Благословено име ср |
| 58" /> <p>— На твоју главу.</p> <p>Мало после зашкрипеше вратнице и заклопоташе точкови од двок |
| слим да је за све оно, што је наступило после смрти цара Стефана, крив он сам.</p> <p>— Ко? вел |
| љаше, никаквог облачка.</p> <p>На скоро после његовог доласка вратио се у Драму и трилиски ћефа |
| судбине своје! — обнови Угљеша разговор после неког ћутања.</p> <p>— Борисмо се неуморно и само |
| >— Радњу призренскога збора ја ни данас после пуне четири године, не могу признати.{S} Она се п |
| н дан.{S} И она се животу сада први пут после толиких неприлика у дугом времену обрадова.{S} Ра |
| е Угљеша свечано походио Драму први пут после Војихнине смрти.</p> <p>Кад су господа ушла у дво |
| <p>То бејаше прво јавно весеље у граду после смрти Војихнине.</p> <p>Усред највећег весеља изи |
| јко, коме је било тешко остављати Драму после свега што је ономад у лову доживео а особито сад, |
| не делове скромнога обиталишта, које су после изводили у мање преграде, покривајући све то слам |
| ћао у Сер.</p> <p>Краљ Вукашин је одмах после споразума с Угљешом отишао у Прилип а одатле у Ск |
| и велики!</p> <milestone unit="*" /> <p>После трн дана, кад је већ Гојко био на путу, а други г |
| ложници.</p> <milestone unit="*" /> <p>После кратког времена Угљеша ступи у собу, где га је де |
| Властоје боловао.</p> <pb n="75" /> <p>После неког времена Исаија се врати отуд, па се јави Ан |
| амо, то га и сада јоште одржава!</p> <p>После тога је и Рајко одустао од свога захтева, али је |
| !{S} Само немојте на то мислити!</p> <p>После неколико тренутака Видосава је причала Мари све, |
| Одликоваше се од својих земљака.</p> <p>После неког времена Угљеша се окрете Гојку:</p> <p>— Во |
| о на степеницама, и стражар оде.</p> <p>После неколико тренутака зазвекташе тешки ланци, а у њи |
| епа за утруђене ловце и хајкаче.</p> <p>После неког времена стиже и Угљеша.{S} Сунце је већ наг |
| <p>Исаија се привидно изненади.</p> <p>После кратког ћутања он рече:</p> <p>— Саслушај ме, гре |
| тајности, ипак се морамо журити.</p> <p>После неколико тренутака Тома јој рече :</p> <p>— Ја се |
| .</p> <p>Али то не потраја дуго.</p> <p>После неког дана Љубоје доби од Ане заповест, да Гојко |
| им гласовима, које јој је донео.</p> <p>После неколико тренутака изиђоше из града на коњима Том |
| и лагано испустио руку Гојкову.</p> <p>После дужег времена Властоје тешко отвори очи, у лицу п |
| ! — рече старац и подиже шубару.</p> <p>После тога устаде, уђе у колибу, и изнесе ражанице, ско |
| Марицу, бацивши преломљени мач.</p> <p>После неколико тренутака на мост ступише мож’да последњ |
| е са другом намером но да нас забави, а последња забава, коју нам може дати, то је њено кршење. |
| } Ти се побрини, да се врлом витезу ода последња почаст, коју је истинито заслужно.{S} Благо мо |
| крајишник — узми мога вранца.{S} То је последња услуга, коју краљу могу учинити.</p> <p>И свла |
| а оца ии запамтио. <pb n="36" /></p> <p>Последња битка Момчилова била је његова погибија код Пе |
| е прилике, ал’ опет није било нестало и последње наде.{S} Уједињеној снази српској не би још би |
| Љубоје је и о томе размишљао вазда а у последње доба и више, но што његовој млађаној плаховито |
| нешто живо и весело...</p> <p>Ана је у последње време под теретом брига и бременом времена зна |
| е како стари свештеник разбира што ње у последње доба нема, бојећи се да је није што и у чему н |
| њу његову дурашност.{S} Ређе се креће у последње доба из своје манастирске ћелије, а сада га је |
| т...</p> <p>То бејаше тужна ноћ: звезда последњег витеза, који је с минулим јунацима стварао ве |
| оуздани момци, које је опрезни Исаија у последњем часу, сумњајући на Тому и непознатога му Грка |
| колико тренутака на мост ступише мож’да последњи, који се са српске стране враћају кући.{S} То |
| је излазећи из малог тамника ступио на последњи мост међу бедемима градским једна му рука пруж |
| сја мало јаче, и он на њеном сјају виде последњи преступ свој у највећем обиму.</p> <p>Бејаше м |
| окривен, киснуо на пољу.</p> <p>У том и последњи пламичак огња утрну.</p> </div> <div type="cha |
| >Мара са руком на ловачком ножу одступи последњи корак до зида, Тома занесен учини и тај корак, |
| саијом, да је она најлепши цвет, што је последњих година изникао на плодним, али често пута крв |
| њим вратима, дође Угљеша са осталима до последњих, где га дочекаше свештенство и духовници.</p> |
| да преко уговора и за њега раде.</p> <p>Последњих дана договоре се рудари и пошљу једног монаха |
| p> <p>Он је већ знао, да је био стао на последњу и највишу лествицу части, коју је могао овде и |
| е отиди у Драму, и кажи да си ти учинио последњу услугу деспоту Угљеши.{S} Реци, да си га овде |
| води своме двору своју љубу, па је, на послетку, и као врховна поглавица обилазио потчињену му |
| други пут мислио.</p> <p>— А не би, на послетку, било на одмет и да се једном скрасим после то |
| p>Обојица ћутаху подуже, док старац, на послетку, прекиде ћутање:</p> <p>— Из далека си, војвод |
| ле дужег лутања по српским областима на послетку скрасио.</p> <p>Са свим незнатног рода из обич |
| е видније искаче на површину, док се на послетку не заблешти цела слика у пуном сјају миле свет |
| <p>Тако се друштво брзо смањивало и на послетку ишчезе.{S} На дати знак хајкачи са других стра |
| азумео.{S} Али га је мучила неизвесност послова у Драми, која је добила новог господара, па је |
| о да сазна главни ток дневнога живота и пословања у граду и подграђу драмском.</p> <p>Дошавши у |
| </p> <p>— Тако захтевају и наши и општи послови.{S} Чућеш и видећеш.{S} Ти желиш кући покојног |
| ких чета, и Рајко се извештио ратничким пословима и очеличио срце своје.{S} Приљубио се уз Момч |
| сти.{S} Сад је ваљало да га у ратничким пословима замени Угљешин војвода Тома Теологита, док је |
| мешала у управљање обласним и државним пословима.{S} А кад је добила женско дете, потоњу деспо |
| Био му је саветник у ратним и државним пословима а такмац уз звеку пехара.{S} Тамо је и Рајко, |
| саија рече:</p> <p>— Ја сам тада био по пословима царским у Дубровнику, па сам све тек доцне са |
| вништво по ново одало своме свакидашњем послу.{S} Али у души Гојковој није било мира.{S} Без по |
| отовине.</p> <p>Угљеша је био у великом послу, примајући и сређујући војну силу своју.{S} А дес |
| рана Костадинових, и да је по госпођину послу пошла у виноград, недалеко на брду с друге стране |
| оше пешаци, а за њима поносници и друга послуга.</p> <p>Кад већ прилично бејаше измакао са свој |
| не рекавши ни речи.{S} И да ме грло не послужи, да добаци моје муке и невоље до браће, која пр |
| за тренут и мало после угаси, али Рајку послужи његова светлост, да позна коњаника.</p> <p>— Он |
| се разданило, те ловци видеше да ће их послужити време једним од најлепших дана позне јесени.< |
| рам, већ — на позив братски — да с вама послујем.</p> <pb n="99" /> <p>— Гојко, — рече за тим У |
| д и лако се на њ попе.{S} Леже по њему, послуша мало, па се прекрете на страну, одгурну се рука |
| дговора његовог зависи и срећа њена.{S} Послуша ли је, спасао је себе, и казао јој, да је љуби. |
| ут му се учини да чује топот коњски.{S} Послуша боље.{S} Мож’да су ђаури?{S} И он се брзо склон |
| је себе, и казао јој, да је љуби.{S} Не послуша ли — он ће погинути а она увенути.</p> <p>— Вит |
| у њих.{S} Ја ћу вам бити на услузи.{S} Послушајте ме!</p> <p>Јевронос-бег размишљаше, а Тома л |
| ојковој није било мира.{S} Без поговора послушан покојном ћесару и његовој жени Ани, Гојко је с |
| ру и његовој жени Ани, Гојко је с места послушао њену наредбу и из Драме отишао не опростивши с |
| ако, да сви у њега погледаше, а Исаија, посматрајући га чудновато, рече:</p> <p>— Да, Јелена!</ |
| ужбу без поговора, — рече Тома, пажљиво посматрајући Угљешу.</p> <p>— Затекао сам много рушевин |
| ину, лутао по обалама жегљиговске реке, посматрао њено ушће, и — мислио о Драми и својим милим |
| p>— Боже, Боже, — рече неко од оних што посматраху војску, — колико ли има вера овде?</p> <p>— |
| а, који уђе у двориште, па га неопажено посматраше, а кад он бејаше близо, она упита Видосаву;< |
| {S} Чело јој испунише боре, а она тужно посматраше — жалосну врбу, лако обележену на ђерђеву у |
| седећи на некој кожној простирци, мирно посматраше огањ и његово поступно слабљење.</p> <p>У ду |
| синоћ.{S} У граду су многи од људи били поспали, а од женских нико будан не бејаше.{S} Само она |
| .{S} За измирењем цркве, које сам преко посрбљених Грка извршио, морао сам још неко време попуш |
| <p>У мирној и звезданој ноћи, кад месец посребри градске бедеме огледајући се у местимичној дуб |
| м ступцем удари по врату тако, да Гојко посрну.{S} Тома прискочи, па га <pb n="69" /> полусвесн |
| Плашљивица се препаде од Турака, па им поста верна слуга а издајица и свог рода и свога господ |
| с и осветли мрклу ноћ, а живот у логору поста још живљи.{S} Измешаше се стари и млади ратници, |
| авно — рече мало после Ана — није у нас постављена трпеза сиротињска.{S} Мож’да би могло то бит |
| ближе десници.</p> <p>Томи у један пут постаде све јасно.{S} Трже мач и ступи корак назад.{S} |
| везе између њега и Кантакузена.{S} Они постадоше непријатељи.</p> <p>Момчило се ожени и настан |
| /p> <pb n="91" /> <p>Али је турска сила постајала сваког дана све већа а пловдинска се посада н |
| острано логориште велике драмске војске постајало све празније.{S} Густа одељења одвајаху се са |
| живање.{S} На тој земљи стари је ратник постајао у неку руку баштиник и кућаник, ал’ не престај |
| те је од амазонке Јелене почела на брзо постајати мека женска природа, каква Је у почетку Јелен |
| е па онда почеше утрњивати.</p> <p>Небо постајаше блеђе.</p> <pb n="108" /> <p>Војвода се прену |
| и тихо, па се и она нешто изменила.{S} Постала је расејана, јако замишљена...</p> <p>Тако је п |
| српски била бачена, кад је српска црква постала самостална са својим патријархом.{S} И то је до |
| у.{S} Ту сам, витеже, расла и од детета постала девојка.{S} Ту сам снивала прве снове своје дев |
| шило се већ петнаест година, како си ми постала љуба верна.{S} И ко зна, колико би душа моја ви |
| и Јелену у чело.</p> <p>Јелена је одмах постала нераздвојна друга Мари, која је већ све од Гојк |
| Матију, који је увек говорио: док сутра постане јуче казаћу ти шта је у њему!</p> <p>— Твој бра |
| реније говорити, — рече Љубоје. — Ти си постао заточеник, што си на велможу диго̑ руку?</p> <p> |
| а су радо у њу ступали.{S} Тада је и он постао војник.{S} Прошао је први пут тада кроз красну в |
| гову племенитост, па се ниси одмицао од постеље његове.{S} Ти се побрини, да се врлом витезу од |
| ло и сувише.{S} Она не бејаше далеко од постеље тешке болеснице.</p> <p>— Шта сад, добра Видо, |
| ма изгледа да ће и устати са болесничке постеље, па га искрено жаљаше.</p> <p>— Звао ме је, кад |
| ји је у дубоким годинама на самртничкој постељи, али нам не може бити од помоћи.{S} Он је син ћ |
| дигне.{S} Он устаде, па седе до оца на постељу.{S} Отац узе његову леву руку у своје обе, па, |
| о отишао, кад је мој добри поочим пао у постељу, са које се није више +ни дигао.</p> <p>Кршила |
| ини нападнутих и спашћу их.{S} Тиме сам постигао двоје: стекао сам права на неограничено повере |
| ије му се вратио ни онда, кад је он био постигао тренутан успех, наметнувши се за намесника мал |
| так.{S} Више јој не треба, јер је своје постигла.</p> <p>— Па шта хоћеш ти? — прекиде га Вукаши |
| —изненађено питаше Љубоје.</p> <p>— Да постигнеш срећу, за којом жудиш, — рече Тома.</p> <p>Љу |
| у са цариградском.{S} А кад и то срећно постиже, имао је слободније руке за спремање на отпор Т |
| е ти поче бринути за мир душе, кад нити постиш ко што треба, нити што приложи цркви? — насмејаш |
| у се дочека на ноге, клецнувши.{S} Тако постоја неко време, па се лагано стаде провлачити кроз |
| итешком карактеру свога оца одлучност и постојанство.{S} Била је у шеснаестом лету, кад се у њу |
| моли је, а она поче :</p> <p>— Твоја је постојбина у пола ближа моме месту рођења и првога дети |
| ојвода је Гојко и иначе зрео.{S} О њему постоје већ читаве приче по Крстопољу.{S} Ми морамо још |
| треба ни једне речи да ти кажем о твоме поступању према њој.{S} Пазићеш увек да је, остарелу и |
| осле свега тога ми нисмо могли друкчије поступати до онако, како смо и учинили.{S} У име мисли |
| а нигде не додириваху, Угљеша и Вукашин поступаху у свему сложно, договорно и братски.{S} А тај |
| Он се, напротив, бојао, да нападачи не поступе и сувише зликовачки према нападнутом женскињу, |
| на нас за то убиство.{S} Да тако буде, поступи овако: онда, кад погине Гојко, нека други твоји |
| јица ћутаху и гледаху у пламен, који се поступно гасио.{S} Дрво плане, пуцка, топлином греје а |
| остирци, мирно посматраше огањ и његово поступно слабљење.</p> <p>У души и сећању његовом лаган |
| е ћеш у толико слободнији бити у својим поступцима, а војском ћеш управљати само у име моје сло |
| ивот био тежак и мучан, а стазе животне посуте трњем и невољама.{S} Таком се животу није радова |
| аћам?{S} Тешко мени!{S} Доцне стигох из потере за крвником.{S} Ја сам дужан крви српском. роду! |
| ?</p> <p>— Нема, светога ми Петра!{S} У потеру за њим!{S} Он је могао само на ову страну умаћи. |
| са јачом снагом враћаше онима, од којих потече.</p> <pb n="169" /> <p>Вихор утишаваше по кад шт |
| одвали и одроњавајући за собом земљу и потискујући ситније камење падаше ка реци Јасно бејаше, |
| и погинути! — викаху Рајкове стегоноше, потиснуте са остатком своје војске ближе средини бојишт |
| до манастирског млина, где се спремала поткрепа за утруђене ловце и хајкаче.</p> <p>После неко |
| оји водише товарне коње, принеше војсци поткрепе у добром вину и брашненицама — стан забруја од |
| е човеково! — рече један пошто се добро поткрепио.</p> <p>— Да Богме! — одговори други. — Ви, к |
| ст.</p> <p>Гонилац напреже слух.</p> <p>Потмула лупа преста па опет наста.{S} Бегунац је сишао |
| љој хуци узбуњене природе зачу се топот потмулом лупом</p> <p>Бегунац је наишао на мост.</p> <p |
| војске.{S} Треће се одељење спусти низ поток чрноменски поред <pb n="166" /> самог логора па с |
| продужаваше покрај саме ватре навише уз поток према Чрноменским Луговима.{S} Кад коњаник би кра |
| мислима провалију, испод које је малени поток квасио велике стене, а на врху провалије указа се |
| .</p> <p>Бегунац окрену коња и прескочи поток, па се упути североистоку ка Тунџи, која се код Д |
| на северу упоредо са њим тече још један поток, који се, тако исто, улива у Марицу.{S} Између та |
| улива у Марицу.{S} Између та два велика потока, с истока и запада и бујне Марице с јужне стране |
| иће.</p> <p>На утоку великог планинског потока у Мутницу, чекали су хајкачи са хртовима господу |
| и се са северне стране завршују великим потоком, који мало ниже, пресецајући пут утиче у Марицу |
| е векови, па ће се згажени крст дићи, а потомци изгинулих Срба на Срб-синдигију љуто ће нас каз |
| ловима.{S} А кад је добила женско дете, потоњу деспотицу Угљешину, још се више повукла себи и с |
| ура као кад таласи помоле окрајке неког потопљеног предмета.{S} За тим се једна по једна црта и |
| ешким коњицима од мегдана, а натопљеном потоцима људске, и српске и турске, крви.{S} Пусто чадо |
| кишних капљица давно већ изгубише према поточићима јуначке крви...</p> <p>— Војводо Љубоје! — г |
| у Драму никад.{S} Разумеш ли!</p> <p>— Потпуно!</p> <p>— Можеш ли извршити?</p> <p>— Све!{S} П |
| о — од Маре.</p> <p>Она је сад већ била потпуно уверена, да јој је грануо дан среће и Божјег бл |
| је освајала срце Љубојево, док га није потпуно освојила.{S} Али то није нико знао, јер је Љубо |
| астадоше опширна причања.{S} Обојица се потпуно обавестише.</p> <p>За тим се братски куцнуше пе |
| ик у Крстопољу, и с њим су били у Драми потпуно задовољни.{S} Гојко је пак вазда био раздраган, |
| /p> <p>—Ужасно! —викну он. — Ја сам био потпуно обманут. — Сада верујем да је туђинчев посао и |
| Војихна издишући.{S} А он је и тим био потпуно задовољан, јер је обично бивало, да у области н |
| у часовима, кад се одушевљавао мишљу о потпуном изгнанству турском у Азију и кад је страховао |
| Требало је да поганом туђину мачем срце потражим, и онда бих био сигуран, да <pb n="87" /> ниса |
| ног испосника.{S} Он рече да Азијате ти потражиш, јер је све пропало, ако они нас први нађу.{S} |
| ести ћесарицу о свему.</p> <p>Али то не потраја дуго.</p> <p>После неког дана Љубоје доби од Ан |
| ли товарне коње с војничким и логорским потребама.</p> <p>Витешки одред Љубојев ушао је у драмс |
| p>— Шалу на страну, али ти си ми одиста потребан.{S} Јеси ли ти још онај стари Анђео?</p> <p>— |
| аву у Крстопољу преда Љубоју, јер је он потребан Драми.</p> <p>Гојку засија лице од радости:</p |
| о је.{S} Али ми је он за неко време био потребан баш за то што је туђин, јер у мојој деспотовин |
| дило нешто, што је пореметило мир, тако потребан и дому и души старе ћесарице.</p> <milestone u |
| отово неограничено.{S} Ја нисам имао ни потребе ни разлога да своју превласт истичем, јер је он |
| његовом белом господском лицу не бејаше потребна густа и пуна брада, која само повећаваше суров |
| исто златног путира са осталим утварима потребним за причешће, крете да походи доброг старца и |
| а својим патријархом.{S} И то је донело потребног душевног мира.{S} Таман сам мислио, да је већ |
| догодило.</p> <p>Кад је Ану прошао први потрес и туга због крстопољског догађаја — онаког, о ка |
| прелази овамо!"</p> <p>Тако ми је отац, потресен, реко, кад смо из далека као бегунци погледали |
| потицу, Угљеша се удали, очевидно и сам потресен губитком најпоузданијег крила на граници.</p> |
| потица очекивала.</p> <p>Он је био јако потресен и изненађен добијеним гласовима, а она му пође |
| еникејским Горама.</p> <p>Јелена бејаше потресена:</p> <p>— Витеже, хоћеш ли ме њему водити?</p |
| изгладнеле ловце, а и сам монах Исаија потрудио се и дошао из свога манастира.</p> <p>Угљеша, |
| век лепа <pb n="13" /> лика, црних мало потуљених очију, које као да сакриваху лукавство, што о |
| , један од највештијих ратника турских, потурица грчкога порекла.</p> <p>Он говораше Томи:</p> |
| слова!{S} А мож’да није више ни жив?{S} Потуца се од немила до недрага.{S} А такав је живот теж |
| летку, и као врховна поглавица обилазио потчињену му Драму и њену област.</p> <p>Ћесарица Ана и |
| уди нападну на ћесарицу Ану и њену лепу поћерку.{S} Ја ћу <pb n="77" /> већ припремити место и |
| јом војском, а кад прими и наше јунаке, поћи ћемо право ка Дренопољу.{S} Али има једна мала нез |
| Ићи ће на гроб свога преминулог оца.{S} Поћи ћете још сутра у први освитак зоре.{S} За све оста |
| — Па шта си смислио предузети?</p> <p>— Поћи ћемо у Сер, па ћемо удвојити бдење нада свим, што |
| иче по Крстопољу.{S} Ми морамо још сада поћи у Драму.</p> <p>— Зашто? — зачуђено упита Љубоје.< |
| емо и сад под окриљем звезде нашег рода поћи у бој за једну мисао! — одушевљено рече Угљеша, и |
| још ноћас овде одморити, па ћемо сутра поћи на Дренопоље, — вели краљ Вукашин.</p> <p>— И оно |
| на мах устаде:</p> <p>— И деспотица ће поћи с тобом.{S} Ићи ће на гроб свога преминулог оца.{S |
| сад створено.</p> <p>У тихој звезданој поћи изгледаше Угљеша као страсни покајник пред благим |
| лтомановића.{S} Баш кад је Марко мислио поћи овамо — тако јавља краљ нашем деспоту, а он нама — |
| и одговора нити каквог знака.</p> <p>Он поћута и ослушну.</p> <p>Не чу ништа.{S} Хтеде се опет |
| тачан као пре?</p> <p>— Да!</p> <p>— И поуздан?</p> <p>— Да!</p> <p>— Колико можеш имати ваљан |
| природе, нису више Балшићи ни у колико поуздан стуб за извођење наших мисли.{S} С Николом Алто |
| ојка и његовог Лабуда.</p> <p>То бејаху поуздани момци, које је опрезни Исаија у последњем часу |
| а је с оружјем и молитва у светом храму поузданија!</p> <p>— На ипак неће нашој срџби на свагда |
| Гојко, — рече за тим Угљеша, — ја немам поузданијега гласника од тебе.{S} А војводе причају да |
| у оштро гвожђе наших мачева и копаља, — поузданим гласом рече Угљеша.</p> <p>— На Цариград најм |
| свеснога частољубља, и она лаганим али поузданим гласом рече:</p> <p>— Господару, не чекај, сп |
| ице!{S} Не брините, јер је ваша ствар у поузданим рукама мојим, — рече Тома, са пуном готовошћу |
| их ратника.{S} Земља је тутњела од трке поузданих жерава.{S} Ваздух је пиштао од фијука стрела |
| залуд моја журба.{S} Томе не стигох, а поуздано држах, да ћу га овим путем, куда и ви дођосте, |
| Много сам сумњао, али ништа нисам могао поуздано разабрати.{S} Тома је, вели, био лако рањен у |
| дворанин Благоје већ је опремио једног поузданог коњаника, који зна шта ће монаху поручити.{S} |
| p> <p>— Ја сам одмах све јавио Гојку по поузданом момку, — шапну му Рајко.</p> <p>— Погрешио си |
| <p>— Бог!</p> <p>— Можемо ли се и даље поуздати у стару срећу?</p> <p>— Не знам!</p> <p>— Већ? |
| старога ћесара Војихну.{S} Можеш ли се поуздати, да примиш управу над драмском војском Војихни |
| о није довољно да бисмо се могли на њих поуздати.</p> <pb n="95" /> <p>Моја кћи а твоја синовиц |
| дужности своје.</p> <pb n="97" /> <p>— Поуздаћемо се у оштро гвожђе наших мачева и копаља, — п |
| наиђох на читаву заседу љубавничку.{S} Похватао сам тичице!{S} Ти ме, без сумње, не разумеш?{S |
| <p>Рајко познаде да збиља долази Гојко, похита му на сусрет па се братски са њим загрли и пољуб |
| тру, па је одбаци, а са мачем у десници похита ограшју, где га је хладна смрт неминовно чекала. |
| учно рече Љубоје, а Тома чисто уплашено похита:</p> <p>— И мени и ћесарици јављено је у исто до |
| ћи, али је настала да спреме за ловачки поход буду што свечаније.</p> <p>Соколови су, жељни пле |
| ојници, који су се пешке борили.{S} Цео поход завршаваху људи, који су водили товарне коње с во |
| Расправи ли се и та зађевица пре нашег похода на Османлије, и њихово ће оружје бити поред наше |
| хиљаду ратника.</p> <p>Па челу витешког похода јахао је Љубоје у богатом злаћеном оделу војводс |
| онда са њима свађају, а на крају целог похода два се дворанина, на омањим коњићима, шале:</p> |
| и у трајнијем спомену сачувао свечаност походе својој ташти, Угљеша објављиваше, да Ану утврђуј |
| утак.</p> <p>Деспот Угљеша долазио је у походе својој ташти ћесарици Ани, долазио је да води св |
| тварима потребним за причешће, крете да походи доброг старца и да буде на вечерњи.{S} С њом пођ |
| ара свог.</p> <p>Тако је Угљеша свечано походио Драму први пут после Војихнине смрти.</p> <p>Ка |
| тишао је и Исаија, обећавши да ће чешће походити деспотицу, која ће у Драми остати до јесени.</ |
| војвода Богдан разговарају се о ратном походу своме.</p> <p>— Ми ћемо се још ноћас овде одмори |
| обрини, да се врлом витезу ода последња почаст, коју је истинито заслужно.{S} Благо мојих ризни |
| >Костадин је Гојка задржао три дана, да почасти свога госта и да га боље увери о готовости одаз |
| /p> <p>Ана једва вероваше, па се и сама поче досећати.</p> <p>— Сазнао сам све то и ја, — рече |
| ва таком њеном говору, замоли је, а она поче :</p> <p>— Твоја је постојбина у пола ближа моме м |
| </p> <p>Старац се задовољно осмехну, па поче прекидајући на махове, причати Гојку о својој љуби |
| степеница, па је онда пусти.{S} Она се поче пети, а Гојко иђаше за њом.</p> <p>На степеницама, |
| едан.</p> <p>— Гле, сад, а од кад се ти поче бринути за мир душе, кад нити постиш ко што треба, |
| боље знађаше место, на коме је, и краљ поче са својима корак по корак одступати дубље у логор. |
| његовог добише обилате накнаде.{S} И он поче по ново веровати у тиху срећу скромнога али пуног |
| том и зора забеле; за мало — па видело поче јаче освајати.</p> <p>Хладан је ветрић пиркао по р |
| ижан, Мрак се брзо спустио, а кад ветар поче да шиба капљицама, које по мало промицаху, старац |
| абаве ради, на позлаћеном ђерђеву своме почела неки вез.{S} Једног је дана <pb n="148" /> радил |
| ла, учинио је, те је од амазонке Јелене почела на брзо постајати мека женска природа, каква Је |
| ло да ће Угљеша за кратко време и доћи, почеле су се чинити велике припреме за његов дочек.</p> |
| а му оца без пребола.{S} И тога се дана почео надати.</p> <p>— Оче, — реко је Властоју — сад, к |
| Тома Љубоја.</p> <p>— Јесам, и већ сам почео издавати заповести, — одговори Љубоје.</p> <p>— А |
| но устаде и протрља очи, на које се већ почео сан навлачити.{S} Изиђе у двориште, и приђе ватри |
| крити?{S} Добро се загрејасмо винцем, и почесмо по души говорити.{S} Ако си, велможо, кадгод им |
| мрска теме о тврдо стење, што обележава почетак каменитог брда и паде мртва.</p> <p>Бегунац се |
| свему крај!</p> <p>— Не, настао је тек почетак! — одговори Тома, докопавши се врата и степениц |
| сву драж својих дана те их смести у сам почетак своје владе.</p> <p>Угљеша и Богдан, коме се ук |
| који нам зададе највеће јаде, већ ће се почети заузимати нашом војском.</p> <p>— Све је добро!{ |
| ежећи тако, гледаше у ватру, која се, у почетку јако, заложена, већ бејаше предала судбини да, |
| слио.</p> <p>Опробан и срећан ратник, у почетку се обрадовао гласу о скупљању војске.{S} Али ка |
| већ у пола изнемогли дорин његов?{S} У почетку: да; сада већ: не.</p> <p>Гонилац ни онда ни са |
| стајати мека женска природа, каква Је у почетку Јелена и била.{S} Њој је живот био тежак и муча |
| управо био.{S} Радо признајем, да је у почетку још при првом познанству нашем будио у мени не |
| ерђеву у место маленог крина, који је у почетку хтела.</p> <p>Пуна тешке слутње изиђе брзо у дв |
| мне стране државних прилика Угљешу је у почетку обмањивало о величини његове душе и ширини њего |
| о даље, али не бејаше никога, који се у почетку обрадовао његовом доласку.</p> <p>— Туђин је, — |
| авану земљу.{S} Звезде трепташе па онда почеше утрњивати.</p> <p>Небо постајаше блеђе.</p> <pb |
| едравало, још мало па се с једног краја почеше и звезде показивати.</p> <p>Тада зачу старац хрз |
| ваним мислима својим у оваким приликама почеше разговоре и наставише приче о прошлим данима, ло |
| } На дати знак хајкачи са других страна почеше свој посао.{S} За мало па се већ чује лајање пас |
| га!</p> <p>А густи редови српске војске почеше се разређивати и одвајати лево и десно у поједин |
| а гусари на глас о смрти ћесара Војихне почеше узнемиравати.{S} Пут је велики, а рок кратак.{S} |
| јих је била читава магла од паре, па се почеше одвајати у омање ловачке групе по уговореном пла |
| њим склопи силна киша.</p> <p>Ватре се почеше нагло гасити, а многи се ратници склонише у најб |
| ја од весеља и безбројних прича, што се почеше низати крај логорског огња.</p> <p>Добри коњици, |
| камо ли пребаци!</p> <p>Приђоше други и почеше бројати стопе растојања.</p> <p>Па онда узеше и |
| казне над покорима, што се у Византији починише.{S} Они се извезоше на суво, а случај их намер |
| е то сламом и кровином.{S} Од те колибе почињали су катуни и трла, који су се продужавали север |
| ца октобра, кад и издашна јужна природа почиње лагано уступати пред првим јачим корацима зиме.< |
| , с тога, што си наваљивао да се рат не почиње?</p> <p>— Да, честити пашо!</p> <p>Пратиоци се с |
| нији стубови, који су држали кућу нашу, почињу се рушити и издавати.</p> <p>Па за тим исприча В |
| .{S} Лала-Шахин жели да се и то вечерас почне.{S} Прво ће доћи на ред најплеменитији.{S} Онај ј |
| да чак од границе — одговори Угљеша па, пошавши са деспотицом низа степенице, које се отворене |
| ажљив.</p> <p>За време витешких проба и пошалица забавних Мара опази како се далеко у облаку ви |
| обмањивао уверавањем, да је то тек само пошалица срца.{S} Па ипак је неко наишао и на ту тајну |
| ше је Угљеша, дижући је. — Заборави ову пошалицу моју, она није за те ни била.{S} А ја ћу се бр |
| } Али је, предан гледању сјајне звезде, пошао душом, оком, слухом за њом, ка њој, дигнувши руку |
| ега се не би мож’да сетио пред смрт.{S} Пошао сам сад с војском војводе Богдана.{S} И њему сам |
| ле не гуде!{S} Ако си ти Богме без тога пошао ја нисам.{S} Незгодно ми је сад ићи чак до чадора |
| димо мир деспоту.{S} Тога ради ја сам и пошао.{S} А погодбе су мира за њ повољне.{S} Нудимо оба |
| >Ипак је сва одабрана дружина Момчилова пошла са њим.</p> <p>Тома је дотле успевао у својим скр |
| остадинових, и да је по госпођину послу пошла у виноград, недалеко на брду с друге стране реке. |
| о, да су Ана и Мара изишле из црквице и пошле путем, двојица су стали вребати старог дворанина. |
| ивој мајци и разборитој госпођи то је и пошло за руком.{S} Љуба је расла, црпући у души своје м |
| <p>Последњих дана договоре се рудари и пошљу једног монаха, кога су умолили да подсети Костади |
| Турчина пређу на трошном чамцу.{S} Њих поштедеше морски таласи, јер они бејаху — нема сумње — |
| дајеш довољно разлога да верујем, да си поштен човек.{S} Ти си прогоњен, велиш, с тога, што си |
| наговараше да нападну на мога брата.{S} Пошто му царевић даде достојну награду — скиде му главу |
| вино весели срце човеково! — рече један пошто се добро поткрепио.</p> <p>— Да Богме! — одговори |
| ст Анина, коју су сви необично ценили и поштовали, ипак је Угљеша налазио да ће ту бити и какве |
| ше стари игуман хилендарски, који ме из поштовања према моме стрицу монаху узе и после посла у |
| дио у мени не само осећања љубави већ и поштовања.{S} Он је у речи мудар, умом окретан, његови |
| екивали поклисаре од Мрњавчевића с пуно поштовања према онима, који их шаљу.{S} Сада је Костади |
| ише у лице, а кад је Угљеша са искреним поштовањем пољуби у руку и она њега у чело — старој ћес |
| плану:</p> <p>— Кад нећеш, деспоте, да поштујеш своју реч, да Бог да у скоро слушао туђу!</p> |
| себи одмогао а Гојку помогао, да стече права на милост Анину и руку Марину.</p> <p>Јако пореме |
| новала сада у самом граду, и она бејаше права лична снага Угљешина, који се снажио непрестано д |
| {S} Тиме сам постигао двоје: стекао сам права на неограничено поверење и љубав њихову, и ћесари |
| стара сумњала.{S} И одиста они имађаху права!</p> <p>Старац заклопи очи, као да би хтео оживел |
| главу, начуљи уши и очима чисто тражаше правац, куда му ваља полетети кад га господар ободе.</p |
| учесник у њима.{S} Ходи.</p> <p>Гојкова праведна срџба попусти.{S} На мах му сину мисао:</p> <p |
| у Драму тога дана доцне по ноћи, па је, правећи се изненађен тим случајем, изаслао поједина оде |
| рска завадила одмах по његовој смрти, а прави наследник, нејаки Урош, моли, куне и преклиње, да |
| вав тражи бој, ако хоћеш да будеш витез прави и да те слави песма моја!”</p> <p>На вратима од ч |
| {S} На челу коњаника, који су у лепом и правилном поретку ишли, јахао је на доброме белцу стего |
| ен, јави се, неопажен, Томи неки Грк из Прависте, која је неколико часова на запад од Крстопоља |
| — Свуда и нигде.{S} Од неког сам доба у Прависти, а спуштао сам се чак на дно Грчке.{S} Ђаво ме |
| а, дугогодишње другарске везе и сумња у правичност велможе Теологите.</p> <p>И први разлози поп |
| Костадина и Драгаша браће Дејановића а право на западу преко великога Вардара Вукашинову краље |
| чим, чедо моје?</p> <p>Мара је погледа право у очи, хтеде јој нешто више рећи, али само додаде |
| Златоуста, а деспотица му је давала за право, хвалећи са своје стране побожну поезију Дамаскин |
| више неугодно такоше.</p> <p>Погледа је право у очи, и рече:</p> <p>— Љубо, тебе се више тичу.{ |
| .{S} Ђаво ме однео, ако знам, шта ми је право занимање!{S} Ја сам и војник и видар и трговац и |
| ротив азијатских варвара.{S} На њему је право проклество.{S} Он је сина свога ослепио.{S} Он ни |
| за се не казах ни толико.{S} А то није право.</p> <p>Гојко се необично обрадова таком њеном го |
| езности.{S} Пређоше мост, па се упутише право пољем, кад један од пратилаца ободе коња и приђе |
| за балчак, на рамену са врхом далеко и право напред истуреним.</p> <p>Страховито лупи, звекну |
| ране градског подграђа, Угљеша се упути право великим вратима, на којима је још стајао превес, |
| жемо! — рече значајно Угљеша, гледајући право у очи Вукашину.</p> <p>— Доста је! — одлучно дода |
| лаву.</p> <p>...{S}Не, одиста су старци право говорили!{S} Па шта је од цареве тековине?{S} Гос |
| који се са брега залете с копљем у руци право Гојку.{S} А кад дође ближе пусти оштро копље, и о |
| ља.</p> <p>— Видиш, Анђеле, да сам имао право, што сам држао да ћеш ми и сад требати! — говораш |
| одсети Костадина на погодбу и ма њихово право, да само за себе копају а деспоту да дају уговоре |
| и окретоше јужним путем, који је водио право у Крстопољ.</p> <p>По мрачној ноћи јездили су коњ |
| за се на коњу неки јунак, који је јурио право у пропаст...{S} Она скочи, отури ђерђев, прекрсти |
| же и сети да јој, без сумње, не би било право, па рече:</p> <p>— А име твога стрица, сестро?</p |
| м, а кад прими и наше јунаке, поћи ћемо право ка Дренопољу.{S} Али има једна мала незгода.{S} К |
| <p>Нападачима је, у осталом, било и то право, само кад су изнели главу.{S} Што се тиче новаца, |
| мермерним степеницама, што се спуштају право у двориште, па очајно цикну, што га грло доноси:< |
| Драме.</p> <p>Нико га не знаде по мраку право упутити, и он луташе и даље по логору с оштрим ко |
| сада га на гозби отрова Лала-Шахин!{S} Правоверни!{S} Наша ће сила расти и поплавити брда и до |
| јно цикну, што га грло доноси:</p> <p>— Правоверни!{S} Будите се и устаните!{S} Највећи јунак н |
| дервиша.</p> <p>Месец зађе за облаке, а правоверни чуше клетву и задрхташе од страха...</p> </d |
| сти наступи неред и расуло, чим нестане правог обласног старешине.{S} И ако је знао, да је овом |
| ало, да они верују, како на Душану нема правога благослова.{S} Ни сам сјај царске круне ни скип |
| атру на овоме брежуљку, па се упутих са правога пута у страну, — одговори путник.</p> <p>— Добр |
| у преклад сложене, па уђе у покривену, праву, колибу.</p> <p>Ветар је већ био престао, а крупн |
| и Мутница и многе друге реке, што се у правцу од севера ка југу, за Бело Море, крећу, натапаху |
| ти, да и даље буде !</p> <p>— Не.{S} На прагу је војна.</p> <p>— Војна? с ким?</p> <p>— С нечас |
| а, разговарајући се о војни, која је на прагу</p> <p>Јелена, говорећи с Видосавом, уочи неког к |
| е, кад издахну твој отац.{S} Тамница је празна, слава Богу!...</p> <p>Други пут пак док је Мара |
| пут стадоше пажљиво испуњавати дугачке празне просторе међу поређаним чадорима.{S} А ти пролаз |
| ено дошло је мило и радосно сазнање.{S} Празни дани минулог живота његовог добише обилате накна |
| ште велике драмске војске постајало све празније.{S} Густа одељења одвајаху се са својим стегов |
| >Другови су се чешће дотицали пехарима, празнили их и наливали, разговарајући се пријатељски.</ |
| и плакао, она је јецала; кад сам пехаре празнио, она <pb n="156" /> ми је нектар сладила; кад с |
| , па ни онда, кад се Љубоје заустави на празном пољу, где је имао улогорити своју војску.{S} Ст |
| "SRP18930_C24"> <head>XXIV.</head> <p>У празорје паде у Марицу код самог моста, што ниже крваво |
| ред првим јачим корацима зиме.</p> <p>У празорје се кренуло одабрано друштво на чилим коњицима. |
| {S} Укаже ли се на <pb n="40" /> далеко прамен магле и путне прашине, у њему срце силније закуц |
| дреди кроз танки вео зорине помрчине да прати врлог витеза.</p> </div> <div type="chapter" xml: |
| ку.</p> <p>— С Богом, војводо, срећа те пратила на путу! — одговори старац.</p> <p>Па се онда п |
| о му је Тома реко да им треба хитати, а пратилац — што је морао да иде за њима.</p> <p>Кад су л |
| ранин Благоје, који заостаде као једини пратилац њен. — Недалеко је — продужи <pb n="51" /> он |
| ође — по њеној жељи — Мара и само један пратилац, стари дворанин Благоје.</p> <p>Тома се једва |
| па се упутише право пољем, кад један од пратилаца ободе коња и приђе Богдану.</p> <p>— Војводо, |
| с Рајком, Љубојем и још двојицом својих пратилаца.</p> <p>Они иђаху на коњима лагано, више у оч |
| бејаше прилично измакао испред осталих пратилаца својих.</p> <p>Дошавши близо драмског подграђ |
| Господару!{S} Није ноћас првина, да те пратим, кад у позно доба ноћно пођеш из одаје своје сам |
| оже Томе.{S} И тамо је нешто тражио.{S} Пратио сам га вечерас узастопце.{S} Чекао те је, ћефали |
| дмах кренуо.</p> <p>Ишао је без иједног пратиоца, да би брже путовао.{S} Одморни је Лабуд летео |
| урвина у њој бејаху одређени за њихове пратиоце.{S} Чувши после толиког времена кликтање и доз |
| деснице, Гојко скочи на коња, па се са пратиоцем изгуби погледу Рајковом међу градским платним |
| и назорице за њима, а кад оне са својим пратиоцем ступише већ у двориште црквено, Тома се брзо |
| града на коњима Тома и Љубоје са једним пратиоцем коњаником и окретоше јужним путем, који је во |
| Војска пристизаше и разређиваше се.{S} Пратиоци товарних коња пожурише се за њима, и за часак |
| пожури, да не изостане за њим, јер их и пратиоци бејаху већ сустигли у пролазу кроз подграђе Др |
| врши Ана.</p> <p>Тада стигоше и Гојкови пратиоци а са њима и стари дворанин.</p> <p>— Јунаци, з |
| чиње?</p> <p>— Да, честити пашо!</p> <p>Пратиоци се скаменише од чуда, кад Јевренос-бег нареди, |
| д већ прилично бејаше измакао са својим пратиоцима, Угљеша опази на врху стене, испод које је к |
| ка а по зади њега била је његова остала пратња, пред којом је био Тома Теологита.</p> <p>Кад пр |
| очи са свога коња.{S} Један копљаник из пратње <pb n="43" /> прихвати узде од Угљешиног коња, к |
| .</p> <p>Сутра дан рано Тома се у јакој пратњи војничкој кренуо на источна крајишта.{S} Обилазе |
| бих мож’да који тренут времена у вашој пратњи, а часови лете.{S} Праштајте!</p> <p>И на мах из |
| да Гојко.</p> <p>Окружен јаком оружаном пратњом Гојко стаде пред часнике.</p> <p>— Опомени га н |
| очекивала готова смрт, пожњео је успех, праћен громогласним клицањем свих гледалаца.{S} А кад ј |
| а кад би далеко у магли или у облаку од прашине разабрала, да је војска, која несумњиво иде у п |
| b n="40" /> далеко прамен магле и путне прашине, у њему срце силније закуца и он жудно изгледа |
| емена у вашој пратњи, а часови лете.{S} Праштајте!</p> <p>И на мах изиђе.{S} Рајко се присети, |
| е и пође с њима.{S} Кад приђе осталима, прва се руке његове маши Мара, а он јој се благо обрати |
| лико.</p> <p>Али бегунцу није така трка прва Гонилац само њих и зна.</p> <pb n="163" /> <p>А ка |
| /> <p>— Тако мораш и чинити, јер си ти прва стража српској слободи на овој страни!</p> <p>И он |
| је старац, самац, а ја га, кад ме мину прва туга, весељах и оживех кућу његову.{S} Ту сам, вит |
| емо ја и моји бити први победиоци или — прве жртве!{S} Па ипак ми се чини да се сјај моје звезд |
| тета постала девојка.{S} Ту сам снивала прве снове своје девојачке среће, која ми се указала у |
| но и свечано око заранака краснога дана прве јесени.</p> <p>Сав логор, сав град и његово подгра |
| олакшаше боле и тугу њихову.{S} И после прве силне жалости наступи мајина тужног и тихог размиш |
| Благословено име српско !...{S} Просте прве жртве против некрста!...{S} Прими ме, Господе, и о |
| деспоту Угљеши, који је имао да издржи прве ударце турских завојевача.</p> <p>Угљеша, измиривш |
| екох ти једном — или први победиоци или прве жртве!</p> <p>— Па шта си смислио предузети?</p> < |
| даде Исаија.</p> <p>Тако су прошли дани прве жалости у двору Анином, а мало за тим отишао је и |
| > <p>Куд јури гонилац?</p> <p>За убицом прве радости и тихе среће своје, за јунаком без врлина, |
| та Угљеше, и да <pb n="149" /> је донео прве, добре гласове.{S} Деспот јавља да је са својом во |
| .{S} Капци се на окнима затресоше а дах прве зиме стаде на заповедничко место своје.</p> <p>У т |
| div> </front> <body> <pb n="1" /> <head>ПРВЕ ЖРТВЕ</head> <pb n="2" /> <pb n="3" /> <div type=" |
| <p>12 СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА 12</p> <p>ПРВЕ ЖРТВЕ</p> <p>ПРИПОВЕТКА ИЗ СРПСКЕ ПРОШЛОСТИ</p> <p |
| урећи преко расплинуте речице!</p> <p>А први кваси копитама другога.</p> <pb n="165" /> <p>Ту С |
| дар сунчан дан.{S} И она се животу сада први пут после толиких неприлика у дугом времену обрадо |
| ма ће Алах ускратити милости своје, кад први витез наш паде као жртва зависти!</p> <p>Дервиш кл |
| зазвекташе тешки ланци, а у њима приђе први роб — војвода Гојко.</p> <p>Окружен јаком оружаном |
| ада је и он постао војник.{S} Прошао је први пут тада кроз красну вардарску долину, видео је и |
| правичност велможе Теологите.</p> <p>И први разлози попустише пред овим другим.</p> <p>Љубоје |
| притиште на груди, и на чело јој стави први, тако дуго жуђени, пољубац...</p> <p>—- Маро, моја |
| коме ћемо бити — рекох ти једном — или први победиоци или прве жртве!</p> <p>— Па шта си смисл |
| војевача.{S} Па или ћемо ја и моји бити први победиоци или — прве жртве!{S} Па ипак ми се чини |
| даћи и великој милости.{S} А ја ћу бити први војник под том заставом.</p> <p>— Господару,— у ра |
| ске.{S} Поред свеколике опрезности ипак први грабљаху да што дубље уђу у стан српски неопажени. |
| ен у малој градској капели, а он се тек први пут нађе за то време у друштву.{S} Говори, припове |
| а и крсташких чета.{S} Брат наш Вукашин први је развио заставу одржања српске превласти на југу |
| витешког ћефалије нема!{S} Он је морао први погинути! — викаху Рајкове стегоноше, потиснуте са |
| пољу догодило.</p> <p>Кад је Ану прошао први потрес и туга због крстопољског догађаја — онаког, |
| положено, јер им скоро свима бејаше ово први лов од летос, од смрти Војихнине.</p> <p>Угљеша, Љ |
| и дугачком палицом у руци.{S} Он је био први пастир и старешина над осталим својим друговима у |
| {S} Они једва памте, који им је бој био први, а ни један од њих не зна, у колико је битака био, |
| тражиш, јер је све пропало, ако они нас први нађу.{S} Деспоте, твоја је слава допрла и до тог а |
| реминулог оца.{S} Поћи ћете још сутра у први освитак зоре.{S} За све остало, што иде уз нови по |
| <p>Тако је Угљеша свечано походио Драму први пут после Војихнине смрти.</p> <p>Кад су господа у |
| рпства, ја морам бити спреман.{S} Ја ћу први одлучно укрстити оружје са новом силом турских зав |
| и лелек још веће беде и невоље.</p> <p>Први редови бејаху највише изненађени и користећи се њи |
| жна природа почиње лагано уступати пред првим јачим корацима зиме.</p> <p>У празорје се кренуло |
| источном а друго северозападном крају и првим најближим чадорима српске војске.{S} Треће се оде |
| а брзо утапаше у логор српски.</p> <p>У првим редовима чадора трилиског одељења, које бејаше па |
| тави:</p> <p>— Господару!{S} Није ноћас првина, да те пратим, кад у позно доба ноћно пођеш из о |
| чких дела била је планина Родопа.{S} За првих година свога витештва Момчило се већ био прочуо н |
| ружје српско и грчко, Драма је један од првих и најлепших залогаја, на које је зинула гладна че |
| друге избегавао.</p> <p>О њему се није првих дана говорило, и ако је његов долазак све изненад |
| о је на гласу јунак-левента, а земљиште првих његових витешко-хајдучких дела била је планина Ро |
| га прихватила.</p> <pb n="112" /> <p>Из првих речи са њом сазнаде Гојко, да је она у служби и м |
| е на сплавовима сам са непуном стотином првих војника.{S} На Галипоље нападоше око пола ноћи.{S |
| који су се продужавали северно и преко првих огранака планине Плачкавице.</p> <p>Једне летње в |
| питомио, разбирао је за начин живљења у првих Византинаца тога доба, трошио је нагомилано благо |
| ит и отворен привући ће твоју пажњу још првих дана.{S} Стари отац његов Властоје, друг је Војих |
| гано ницаху једна по једна успомена.{S} Прво се појави само нејасна контура као кад таласи помо |
| Шахин жели да се и то вечерас почне.{S} Прво ће доћи на ред најплеменитији.{S} Онај јуначни ђау |
| екиде га Вукашин.</p> <p>— Не много.{S} Прво, нек се покоре двојица трећем —</p> <p>— Ја — не! |
| е кретати леса играча.</p> <p>То бејаше прво јавно весеље у граду после смрти Војихнине.</p> <p |
| анак Угљешине и Вукашинове војске, ту и прво логориште удружене српско силе јужних српских госп |
| а оглашеним противником њиховим.</p> <p>Прво му је говорило осећање према Гојку, друго дужност |
| Буди храбра.{S} Ти си изгубила оца а ја првог помагача свог.{S} Деспотовини је тај губитак нена |
| а.</p> <p>Кад су лагано прелазили преко првог већег моста, што долази кад се пређе трећина пута |
| доба, кад се стража на главним вратима првога бедема два пута већ променила, и кад је звоно са |
| ојбина у пола ближа моме месту рођења и првога детињства но што је место, на коме смо сада.{S} |
| а и Ана са свитом својом поздрављаху на првом бедему војску, која поред њих пролажаше.{S} А мно |
| Радо признајем, да је у почетку још при првом познанству нашем будио у мени не само осећања љуб |
| ао забринуто вели старац. — Погинућу ти првом приликом.</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Погинућеш да Бо |
| тарешина над осталим својим друговима у првом равнијем катуну.{S} Сунце је било већ зашло, а ве |
| чуда клону и седе, а Љуба јој задовољи прву радозналост.</p> <p>Ана једва вероваше, па се и са |
| ао учинила је, те ми је рука, пуштајући прву стрелу, задрхтала.</p> <p>Љубоје, чувши те речи, м |
| .</p> <p>И вечерас је у већу Тома водио прву реч, а Рајко мишљаше, да њему у опште не би требал |
| није, хвала Богу, дуго тако трајало.{S} Пре него што је запљуснуло до њих на висовима, море се |
| еспоте, победио си ме Ал’ пусти мене да пре тебе погинем Отвор’те излаз, јунаци!</p> <p>— Најви |
| новића.{S} Расправи ли се и та зађевица пре нашег похода на Османлије, и њихово ће оружје бити |
| ке се немамо чему надати.{S} Од како је пре пет година умро њен цар Александар, она брзо иде св |
| ва блеђа.{S} Слутио сам, ал’ од како је пре три месеца онај чудновати испосник пророчки нагласи |
| а најпотребнија.{S} Онај, од кога си ме пре неколико дана спасо̑ у Крстопољу, пустиће се за нек |
| најамник!{S} Један од оних што су мене пре везали за врбу, кад су напали узвишену ћесарицу наш |
| имати.{S} Савез туђих владара распао се пре, но што је ишта могао и предузети.{S} Ми смо остављ |
| бљеним сјајем.{S} Стеже десницом нож, и пре, него што преплашени Турци могаху и помислити, шта |
| усуди казати Ани, како не треба судити пре, док се све о сваком не сазна.{S} На мах се одлучи, |
| а бејаше, што ја престадох бити што сам пре био: пријатељ пријатељу и млађи старијем.{S} Једно |
| Да Богме!</p> <p>— А јеси л’ тачан као пре?</p> <p>— Да!</p> <p>— И поуздан?</p> <p>— Да!</p> |
| >Они га зачуђено погледаше.</p> <p>— До пре неколико тренутака нисам знао, да ћу бити путник.{S |
| нашој доброј мајци.{S} Он је њу примио пре но што је могла чути црне гласе са тужног разбојишт |
| , где је, наслоњен на малу ограду, мало пре стајао.</p> <p>— Мила љубо моја!{S} Казаћу ти чисту |
| и да је остао у части, коју је до мало пре имао.{S} Овако — никако.</p> <p>Он овде више неће о |
| S} Љубо, ти ћеш ми послати из Драме што пре опширније.</p> <p>— Хвала ти, господару.</p> <p>— А |
| Отуда је и био толико заузет да се што пре сврши измирење наше цркве са цариградском.{S} Овуда |
| ћу наше отаџбине узео је част краљевску пре шест година онда, кад и ја деспотску.{S} Ми бејасмо |
| а и издаваше налоге за претходну спрему пре поласка.</p> <p>Највише бејаше изненађен — Тома Тео |
| иоцем.{S} У тешким приликама у Призрену пре четири године, кад сам видео, колико су се осилили |
| еша га је очекивао, па га је одмах, још пре но што га је Тома могао поздравити као свога владар |
| о је било једнога дана из јутра.{S} Још пре заранака истог дана Исаија је био већ у Драми.</p> |
| брзо прибра:</p> <p>— Погребите га још пре сванућа, па о томе догађају ни речи!{S} Не треба уз |
| ану по ново и одлучи да учини своје још пре поласка целе војске.</p> <p>Јелена сада задрхта, ал |
| екох ли?{S} Нит’ ме ко добаци а камо ли пребаци!</p> <p>Приђоше други и почеше бројати стопе ра |
| онда одлучно стао на страну Гојкову.{S} Пребацивао је у исто доба сам себи, шта хоће сад са Гој |
| ! тешко јекну неко. — Више нећеш никоме пребацивати витешке белеге камене!</p> <p>— Још синоћ с |
| дође ближе пусти оштро копље, и оно се пребацивши Гојка, који на мах клече, преби о стеновит ш |
| се пребацивши Гојка, који на мах клече, преби о стеновит шиљак, који се из воде издизао.</p> <p |
| предала Марици, узе загледати на двоје пребијен мач.{S} Богати га украс бојна мача изненади, и |
| јко, показујући на њу.</p> <p>— Господе преблаги! — викну Исаија. — Боже!</p> <p>Полете напред |
| же, погледа својим крупним очима Рајка, пребледе, руком се прихвати за камени сто, до кога стај |
| чу.{S} Буди храбра!</p> <p>Она се трже, пребледе, и брзо упита:</p> <p>— Да није —</p> <p>— Ота |
| ма Теологита.</p> <pb n="53" /> <p>Мара пребледе, а Тома, изненађен, заста за тренутак на врати |
| Рајко је за време причања монаховог био пребледео, дах му у грудима бејаше чисто застао, два пу |
| ну на прса.</p> <p>— Његова је рана без пребола, — рече Рајко лагано Богдану. — Он неће жив вид |
| мислио, да је бољка доброга му оца без пребола.{S} И тога се дана почео надати.</p> <p>— Оче, |
| ни, бићеш.{S} Мој добри отац болује без пребола, али ја молим Бога, да му да толико снаге, да м |
| ких гусара.{S} Крупна јуначина, која је превалила преко шесет лета, седе косе, браде и бркова а |
| ико ударила у његов појас.{S} Године су превалиле.{S} Једва чекам, да се вратим у Драму. —</p> |
| овао.{S} Одморни је Лабуд летео.</p> <p>Превалио је био половину пута, кад уђе у један не много |
| n="168" /> <p>— Алах, ил-Алах!</p> <p>— Превара!</p> <p>— Боже, помози!</p> <p>— Жерава, жерава |
| љује Угљешин долазак.{S} И у томе се не превари.{S} Радосна полети своме војну у загрљај.{S} Ал |
| т, али се и надаше.</p> <p>Мара се ипак преварила у својим очекивањима и датој речи Гојку.{S} О |
| не трене.{S} А кад је уморну савлада и преваром освоји сан, она на мах скочи, јер јој се учини |
| S} Он пође у разговору са њом, а она га преведе преко малог уског моста, који је био мало више |
| свог рода и свога господара.{S} Они га преведоше натраг царевићу, коме плашљивац причаше све ш |
| еликим вратима, на којима је још стајао превес, што је покривао грб Војихнине куће.</p> <p>Ћеса |
| епробојном црнином <pb n="170" /> свога превеса видело би се, да се барице од кишних капљица да |
| ихнин на главним вратима покривен црним превесом, и како су јој се тужним писком одазвале мајка |
| оворио му је Гојко — али ипак и ја и ти превиђамо две ствари.{S} Једно је, што ћесарица не жели |
| мила снахо моја!</p> <p>— Или је мож’да превисоки краљ уморан са дугог пута?</p> <p>— Ни то не. |
| а окрете Вукашину:</p> <p>— Заповеда ли превисоки краљ и мили девер мој да се уклонимо ?</p> <p |
| уђењу огласи се и деспотица, — веруј са превисоким братом својим у победу твојих узвишених мисл |
| ла мисао да су бољи и Турци него српска превласт.</p> <p>И тако су све молбе и сва преклињања п |
| сам имао ни потребе ни разлога да своју превласт истичем, јер је он ипак одано вршио своју дужн |
| н први је развио заставу одржања српске превласти на југу.{S} Није ли он у борби противу Матије |
| е Горе.{S} Ту је на миру настављао свој превод богословске књиге грчкога писца Дионисија Ареопа |
| цом Љубом читао би јој одломке из свога превода богословских дела са грчког језика, или би са њ |
| м и тишином, у којој би свој књижевни и преводнички рад могао продужити, отерала је и Исаију из |
| Алтомановића, као да је окренуо лист и преврнуо вером.</p> <p>— Гле, гле!</p> <p>— Он је тргао |
| служио и за ограду околног дворишта.{S} Прегледа још једном, колико се могло разабрати, по небу |
| у корист његову.{S} Тако је Угљеша све прегледао и нашао да је све опако, како је оставио ћеса |
| зненађења, забуне и очајања, јунаштва и прегоревања, у часу извесне смрти — настаде страховита |
| а сече руку зарад спаса целога тела.{S} Прегореваше и заборављаше прошлост, о којој је сама наг |
| предњи отворени део, који је оним двема преградама служио и за ограду околног дворишта.{S} Прег |
| италишта, које су после изводили у мање преграде, покривајући све то сламом и кровином.{S} Од т |
| зади њега била је његова остала пратња, пред којом је био Тома Теологита.</p> <p>Кад пређе вели |
| о нешто слугу и стараца.</p> <p>Напред, пред свом војском, јахао је у златном руху на богато ук |
| ија пут, те донекле иде кроз ту шумицу, пред њих искочише три, до зуба наоружана, човека, који |
| ро.{S} За добру услугу боља награда.{S} Пред вече да ми се јавиш.{S} Иди.</p> <p>Анђео оде, а м |
| веравала.{S} Бивала је све сјајнија.{S} Пред најкрвавије битке сјала ми је све јачом светлошћу, |
| .{S} И тада се старац загреје.{S} Гледа пред очима прошлост, најлепше тренутке, које је доживео |
| >— Маро, — рече јој он — ти си већ моја пред Богом.{S} Али свет то не зна, а ваља ти то бити и |
| дног предвечерја у доба сунчева заласка пред великим двором ћесаричиним искупило готово цело др |
| .</p> <p>А и она је мало зачуђена стала пред непознатог јој витеза, кад ју је Гојко поздравио и |
| у једном тренутку, кад сам стрељао орла пред ћесаричином љубимицом.{S} Не плаши се, али — и пов |
| аху из подграђа искупиле у просторијама пред великим двором, гласним клицањем поздравише господ |
| г Јована Претече сретоше се једног дана пред вече две монахиње.{S} Једна бејаше деспотица Љуба |
| ути.</p> <p>— Витеже, — рекла му је она пред свима гласом, који је издавао свуколику неизвеснос |
| ужен јаком оружаном пратњом Гојко стаде пред часнике.</p> <p>— Опомени га наше понуде, — запове |
| злаћени крст, а ђакон настојников изиђе пред Угљешом са осредњом, у злато уоквиреном, иконом св |
| ице.</p> <p>Једне летње вечери седео је пред том колибом неки старац у пастирском руху са велик |
| тога у страху и трепету.</p> <p>Било је пред вече 25 септембра 1371 године.</p> <p>Од веселих р |
| потова војска, па зато баш и хоће да се пред вама покаже овај са катуна више Радовишта.{S} Њега |
| логите.</p> <p>И први разлози попустише пред овим другим.</p> <p>Љубоје зовну старешину градске |
| ни мало прилике.</p> <p>Возари стадоше пред млин и унеше дивљач.</p> <p>Тада приђоше ватри Иса |
| Али свет то не зна, а ваља ти то бити и пред њим.{S} Не брини, бићеш.{S} Мој добри отац болује |
| као да се неке тужне успомене у души и пред очима његовим гомилаху.</p> <p>Ловци се наслонише |
| вој, Мара се једва уздржала, да одмах и пред свима на дворишту не падне Видосави на груди и да |
| ке отпорне моћи са ових страна, није ли пред снажном одлуком и гвозденом вољом брата нам морао |
| а би хтео оживелу слику вечито задржати пред собом.{S} А кад погледа поново, очи му бејаху влаж |
| на јужна природа почиње лагано уступати пред првим јачим корацима зиме.</p> <p>У празорје се кр |
| тета!{S} Марко је с браћом морао остати пред оним делом краљеве војске, коју је краљ био повео |
| а нема, а ја оружје своје нећу положити пред горима.{S} Цар није био подобан да одржи велико на |
| на, да сме с твојим благословом ступити пред свети олтар, кад томе буде време!</p> <p>И Гојко к |
| нов непријатељ.{S} Ми нећемо одступити пред њим, као што се не поклонисмо пред њима!</p> <p>— |
| и изгледаше Угљеша као страсни покајник пред благим исповедником, стајаше узрујан пред мудром и |
| ед благим исповедником, стајаше узрујан пред мудром и добром деспотицом Љубом.</p> <p>— Познаје |
| ми је дошла!</p> <p>Задовољан је ступио пред Ану, да јој саопшти резултат свога поверенства.</p |
| голобрадо момче, кад сам с тобом ступио пред олтар.{S} Доста сам дотле већ подносио, доста прож |
| ог подсетио, чега се не би мож’да сетио пред смрт.{S} Пошао сам сад с војском војводе Богдана.{ |
| пити пред њим, као што се не поклонисмо пред њима!</p> <p>— Тако је!</p> <p>— А Тома Прељубовић |
| немилим догађајима, што се у Крстопољу пред њим одиграше.</p> <p>У њему се борише с једне стра |
| буде тумач мисли и грешних жеља људских пред лицем Господа Бога!</p> <pb n="145" /> <p>Све се, |
| се +оцепи од драмске области, па да га преда гусарима.</p> <p>— То није могућно! није истина! |
| нутака Ана Гојку. — Нећу да се то икада преда мном спомене!</p> <p>— Не, узвишена ћесарице!{S} |
| > <p>Угљеша ућута, и гледаше неко време преда се, а онда диже главу, и рече Томи:</p> <p>— Теби |
| {S} Радозналост нагна Момчила, да пусти преда се незнанога туђина.{S} У разговору са тим дошљак |
| сарица поздравила да управу у Крстопољу преда Љубоју, јер је он потребан Драми.</p> <p>Гојку за |
| нђела, коме је Тома чешће пута у животу предавао своје пуне кесе блага.</p> <p>Али Томи није би |
| Синко, нека те Бог благослови!{S} Радо предајем забораву све што је било, — говораше после нек |
| ића, да га са својом војском принуде на предају, а сам се крепу да се састане са Угљешом, па да |
| е, у почетку јако, заложена, већ бејаше предала судбини да, као и остале, утрне.</p> <p>У један |
| ји је стајао на обали одакле се жртва и предала Марици, узе загледати на двоје пребијен мач.{S} |
| раскомадане српске царевине.{S} Све се предало одмору, све је утонуло у сан.</p> <p>Само страж |
| поздрав.{S} Није је опазио.{S} Али је, предан гледању сјајне звезде, пошао душом, оком, слухом |
| и бранилац и заповедник јакога Пловдина предао је свој дух Господу!</p> <pb n="98" /> <p>— Бог |
| о Божји, узео му из руку крваву сабљу и предао Турцима.{S} Зла коб!</p> <p>Тешка слутња паде и |
| м својим разлогом.</p> <p>Кад се једног предвечерја у доба сунчева заласка пред великим двором |
| У разговору дочекаше зору.</p> <p>Гојко предложи, да остане за кратко време у Крстопољу, док Љу |
| таласи помоле окрајке неког потопљеног предмета.{S} За тим се једна по једна црта и сличица св |
| и дела.{S} С поља се улазило у простран предњи њен део, који је био ограђен високом оградом од |
| су обе биле у вези.</p> <p>Старац уђе у предњи отворени део, који је оним двема преградама служ |
| , где су биле две малене собе са једним предсобљем.</p> <p>— Станује ли когод овде ? — упита Ма |
| рски <pb n="181" /> у великом мермерном предсобљу, из кога воде широке камене степенице на поље |
| го је, што су дани врло ровити.{S} Нама предстоји борба и ко зна колико дуга и мучна војна с Ту |
| рамска је област на граници, а Драма је предстража Серу.{S} У Драми је остала узвишена ташта на |
| а распао се пре, но што је ишта могао и предузети.{S} Ми смо остављени сами себи, остављени смо |
| прве жртве!</p> <p>— Па шта си смислио предузети?</p> <p>— Поћи ћемо у Сер, па ћемо удвојити б |
| кад је страховао за успех тако великог предузећа, сруши се силно Дренопоље а у исто доба остав |
| и су сумњали у срећан свршетак свих тих предузећа, па су вртели главом, кад се војска победонос |
| паком савезнику Анђелу може икада какво предузеће исклизнути из руку, Тома је био безбрижан с т |
| ром Војихни десна рука у многом његовом предузећу.{S} Јуначан, смео, племенит и отворен привући |
| <p>Његове се мисли заустављаху на новом предузећу.{S} Сам, у неосветљеној одаји својој, сеђаше |
| ћу која не би ломила његове интересе, и предусретљивошћу, <pb n="32" /> која је била напред про |
| уђе у врт.{S} Брзо и опрезно као мачка пређе простор до ограде од врта, ухвати се за зид и лак |
| којом је био Тома Теологита.</p> <p>Кад пређе велики мост на јарку, што са стране главних врата |
| ејаше Божја воља да стег одбране српске пређе у друге руке?{S} Буди воља његова!</p> <p>За тим |
| ко првог већег моста, што долази кад се пређе трећина пута од Драме ка Крстопољу, Тома рече Љуб |
| о, више у очајању него у опрезности.{S} Пређоше мост, па се упутише право пољем, кад један од п |
| у чамац па се навезу, да преко мореуза пређу у Галипоље.{S} Ноћ је била мркла и врло ветровита |
| е прибојавале за се, али та два Турчина пређу на трошном чамцу.{S} Њих поштедеше морски таласи, |
| д би са свим близо, Јелена га јасно али презриво погледа па окрете главу на страну.</p> <p>Тома |
| .{S} Он је син ћесара Прељуба, али не и прејамник духа његовог!</p> <p>— Онда нам остају само б |
| иге грчкога писца Дионисија Ареопагита, прекидајући посао с времена на време, кад је ваљало оби |
| <p>Старац се задовољно осмехну, па поче прекидајући на махове, причати Гојку о својој љуби а ње |
| сним клицањем, које се више никако и не прекидаше, па ни онда, кад се Љубоје заустави на празно |
| — цикну Мара.</p> <p>— Али без успеха! прекиде је Тома.</p> <p>— Викаћу, зваћу у помоћ —</p> < |
| ћутаху подуже, док старац, на послетку, прекиде ћутање:</p> <p>— Из далека си, војводо?</p> <p> |
| е постигла.</p> <p>— Па шта хоћеш ти? — прекиде га Вукашин.</p> <p>— Не много.{S} Прво, нек се |
| зду своју...</p> <p>— Ходи, љубо моја — прекиде је Угљеша — погледај на оно звездано јато.{S} В |
| уташе, а Тома се нешто замисли, па онда прекиде ћутање:</p> <p>— Војвода је Гојко и иначе зрео. |
| и!{S} Тако —</p> <pb n="82" /> <p>Гојко прекиде реч, и брзо скочи на Лабуда, јер спази, како у |
| ву наступила нема тишина.</p> <p>Тишину прекиде Гојко, црномањаст младић подужих бркова а без б |
| ејаше чисто застао, два пута је хтео да прекине питањем Исаију, али му реч у грлу застајаше.{S} |
| А кад по неко од њих науми, да са свим прекине са витешким левентовањем и да остане на свагда |
| таше и замислише се.</p> <p>Нему тишину прекине покадшто хујање ветра.</p> <p>На некој клади ви |
| дан говораше, још тужне ноћи у Галипољу прекино̑, једва изнесе душу до Свете Горе.{S} Ту <pb n= |
| пустише коње ходом, па наставише раније прекинут разговор.</p> <p>— А војвода ти је Гојко добар |
| е у свако доба могао бродове задржати и прекинути сваку везу међу Белим и Мраморним Морем.{S} Т |
| е српске бојне силе, у дугим, местимице прекинутим, линијама брзо утапаше у логор српски.</p> < |
| ј дан, да буде до краја мој! — топлином прекипеле страсти изусти Тома, и са свим се приближи Ма |
| око двеју омањих клада, које су биле у преклад сложене, па уђе у покривену, праву, колибу.</p> |
| власт.</p> <p>И тако су све молбе и сва преклињања пловдинске посаде налазили свој гроб у Томи, |
| ви наследник, нејаки Урош, моли, куне и преклиње, да се стишају.{S} Они се разлазе као непријат |
| Ево — и она се лако спусти на колена — преклињем те —</p> <p>— Устани, мила љубо моја — зваше |
| ко провалије настаје нижи део планине а преко ње се види далеко на југ.</p> <p>У близини се зач |
| у, помоли се по ново Богу, па уздахну а преко памети јој прелетаху најлепше слике најрадоснијих |
| улејмана седну у чамац па се навезу, да преко мореуза пређу у Галипоље.{S} Ноћ је била мркла и |
| рудника, нагонећи често пута рударе да преко уговора и за њега раде.</p> <p>Последњих дана дог |
| .{S} Крупна јуначина, која је превалила преко шесет лета, седе косе, браде и бркова ал’ румена |
| лац се са услужним мрковом својим скрха преко побеђенога бегунца и доброг коњица његовог.</p> < |
| ђе у разговору са њом, а она га преведе преко малог уског моста, који је био мало више оног мес |
| на ово место.{S} Губио је своје погледе преко границе суседне Богданове војводине с једне и низ |
| и су јој се све више отимале и одлазиле преко неких непроходних урвина, куда она пије никад у в |
| отпочето купљење војске, која се и даље преко целог лета све до јесени лагано сабирала.</p> <p> |
| седницима византиским.</p> <p>Исаија се преко свега одушевљавао беседама Јована Златоуста, а де |
| а те обрадујем, добри оче!{S} Позвах те преко гласника из Сера, да одмах дођеш овамо, ал’ ти не |
| дохвати пута, што се одваја на исток и преко Мосинопоља и Перитеориона прелази границу па окре |
| трла, који су се продужавали северно и преко првих огранака планине Плачкавице.</p> <p>Једне л |
| и у огњу, да осветли пута некрсту, који преко мора, нашег мора, прелази овамо!"</p> <p>Тако ми |
| љеша. — Наша је војска снажна.{S} Броји преко шездесет хиљада ратника.{S} Турска је сила мања.{ |
| вачки су се рогови пробе ради разлегали преко градских зидина.</p> <p>Био је већ крај месеца ок |
| за њима.</p> <p>Кад су лагано прелазили преко првог већег моста, што долази кад се пређе трећин |
| коњица готово у исти мах дигоше јурећи преко расплинуте речице!</p> <p>А први кваси копитама д |
| жуљак, и ношаше свога господара, летећи преко поља ка главном путу, а старац се сав претвори у |
| ористи.{S} За измирењем цркве, које сам преко посрбљених Грка извршио, морао сам још неко време |
| оју војску у Скопљу, и кренуо се са њом преко деспотовине светле браће Дејановића.{S} Он ће у В |
| p>Друштво је, изишавши из града, прешло преко пута, што далеки Самоков код Балкана везује са Кр |
| ебеле зидине био је леп поглед.{S} Тамо преко провалије настаје нижи део планине а преко ње се |
| тивом силом агарјанском, с Турцима, што преко мора дођоше.</p> <p>— Они се не крсте, војводо?</ |
| гаша браће Дејановића а право на западу преко великога Вардара Вукашинову краљевину.{S} Али од |
| а, те се пуштаху путом, што води истоку преко границе за Дренопоље.</p> <p>Стари је монах Исаиј |
| сам их то могао видети?{S} Где?— па му преко памети прелажаху различите слике и сцене из шарен |
| наши скиптри и црвени сандали нису без прекора. —</p> <p>— То нећу — грмну Вукашин.</p> <p>— Н |
| Богом, војводо !{S} Опрошћавај! — таким прекором ожалошћен писну стегоноша, па ободе коња и зап |
| руго, до само верне поданике.{S} Сутра, прекосутра укрстићемо, Божјим благословом, оружје с неп |
| ху ногама и рзаху.</p> <p>Али тај живот прекрати бура, која отпоче јаким ветром, а за њим склоп |
| е зевнух.{S} У невољи измахнем ножем, и прекратим целу ствар.</p> <p>Онај се не могаше довољно |
| е.{S} Леже по њему, послуша мало, па се прекрете на страну, одгурну се рукама и у врту се дочек |
| а, јечи ваздух.</p> <p>Безбројни чадори прекрилили поље као тице лабудови.{S} А јуначка војска |
| пропаст...{S} Она скочи, отури ђерђев, прекрсти се, погледа около себе па приђе те погледа, шт |
| ају насеља! — тужно додаде Исаија па се прекрсти.</p> <p>За тим опет седоше крај ватре, а Исаиј |
| је однео нечастиви!</p> <p>И старац се прекрсти.</p> <p>— Нема га?</p> <p>— Нема, светога ми П |
| S} Исаија му спусти главу на узглавље и прекрсти га још једном.</p> <p>Ветар духну и суво лишће |
| ји, посла к нама!</p> <p>Угљеша пољуби, прекрстивши се, злаћени крст, а ђакон настојников изиђе |
| азбојишта.</p> <pb n="185" /> <p>Обе се прекрстише и полугласно додадоше:{S} Мир и покој вам, м |
| под брегом хукну буљина.</p> <p>Неки се прекрстише, а један полугласно рече:</p> <pb n="58" /> |
| властеле, а знам да нисам ни вашу вољу прекршио, — рече им благо Угљеша. — Туђина Теологиту ук |
| некога, који, с дрвеним крстом у руци, прекршташе кроз ваздух њега и непрегледне редове веселе |
| гао видети?{S} Где?— па му преко памети прелажаху различите слике и сцене из шаренога му живота |
| је мален али јак град.{S} Он је бранио прелаз из Азије овамо, па је у свако доба могао бродове |
| енутке, које је доживео, и будан снива, прелазећи с једне слике на другу и од једне успомене ка |
| у Драми и док је обилазио омање тврђаве прелазећи и на леву обалу Месте ближе граници, Тома Тео |
| а некрсту, који преко мора, нашег мора, прелази овамо!"</p> <p>Тако ми је отац, потресен, реко, |
| исток и преко Мосинопоља и Перитеориона прелази границу па окрећући на север удара на Дидимотик |
| мог моста, што ниже крвавога разбојишта прелази на другу, десну страну њену, још једна жртва ту |
| ао да иде за њима.</p> <p>Кад су лагано прелазили преко првог већег моста, што долази кад се пр |
| ово Богу, па уздахну а преко памети јој прелетаху најлепше слике најрадоснијих часова из брачно |
| p>Мара приђе прозору.</p> <p>Очима брзо прелете нижи део Меникејских Гора и даље равницу, кроз |
| жати, он је са Лабудом налетео на ров и прелетевши бездан, у коме га је очекивала готова смрт, |
| очима јасно, како се сјај једне у другу прелива.{S} То је твоја звезда.{S} Моја је звезда неста |
| ли Љубоја.</p> <p>— Ћефалијо, носи овај преломљен мач краљевом Марку и реци, да жртве одоше брз |
| И он се брзо склони низ Марицу, бацивши преломљени мач.</p> <p>После неколико тренутака на мост |
| оже бити од помоћи.{S} Он је син ћесара Прељуба, али не и прејамник духа његовог!</p> <p>— Онда |
| е зашто све то бива.</p> <p>— Варалице, прељубници погани! — грмну Гојко гласом раздраженога ла |
| њима!</p> <p>— Тако је!</p> <p>— А Тома Прељубовић у Јањини? _</p> <p>— Он је истина примио упр |
| рорачуњена.</p> <p>Једина је била Мара, према којој је био неусиљено пажљив, па ипак и ту са по |
| реба да плати главом злочин према теби, према мени, Гојку, Мари, ћесарици.{S} Све се бејаше ску |
| показиваше према свима веома љубазан а према Мари и сувише пажљив.</p> <p>За време витешких пр |
| аше нападач ухватио, а другу је подигла према ономе, што држаше го нож.{S} Мара клече до Ане и |
| гуман хилендарски, који ме из поштовања према моме стрицу монаху узе и после посла у град Манас |
| клисаре од Мрњавчевића с пуно поштовања према онима, који их шаљу.{S} Сада је Костадин примио Г |
| сава се сети Маре, и несавладљива љубав према њој и болећивост у тешком положају њеном пробудиш |
| удвојио своју пажњу.{S} До краја пажљив према Угљеши и деспотици Љуби, Тома је знао да та пажња |
| ависти!</p> <p>Дервиш клече и диже руке према месецу:</p> <p>— Заклони лице своје од нас прокле |
| вим.</p> <p>Прво му је говорило осећање према Гојку, друго дужност према старијима.</p> <p>Са с |
| тво градске господе, Тома се показиваше према свима веома љубазан а према Мари и сувише пажљив. |
| це од кишних капљица давно већ изгубише према поточићима јуначке крви...</p> <p>— Војводо Љубој |
| ек кад је сазнао за Томино злочинство и према Јелени, плану по ново и одлучи да учини своје још |
| ад и замени.{S} Али будите врло пажљиви према Гојку.{S} Његова породица има великих заслуга за |
| нападачи не поступе и сувише зликовачки према нападнутом женскињу, те да његова помоћ не дође к |
| у о приликама у Крстопољу, важној тачки према острву Тасу у Велом Мору. <pb n="25" /></p> <p>Ра |
| рни делови српских земаља стајаху једни према другима као отворени непријатељски логори.{S} Дог |
| аваше покрај саме ватре навише уз поток према Чрноменским Луговима.{S} Кад коњаник би крај ватр |
| е и сама ојачана у добрим жељама својим према кући ћесарице и њених пријатеља.</p> <p>Тако живо |
| p> <p>— Он треба да плати главом злочин према теби, према мени, Гојку, Мари, ћесарици.{S} Све с |
| рком и зетом му Ђурђем Балшићем стајало према сили Николе Алтомановића, а друго, што је Скопље |
| тим ни сам Тома Теологита није био слеп према сјају Мариних врлина, и ако његове мисли не идоше |
| рило осећање према Гојку, друго дужност према старијима.</p> <p>Са степеница се чу шкрипа.{S} Н |
| едне речи да ти кажем о твоме поступању према њој.{S} Пазићеш увек да је, остарелу и слабу, пог |
| S} За тим се окрете, те једним погледом премери собу, па онда, готов са одлуком, рече:</p> <p>— |
| преше и до опрезнога Рајка.{S} Он оштро премери Тому очима, па за се прошапта:</p> <p>— Овај ту |
| а је истински тужила са Аном и Љубом за преминулим ћесаром.{S} У црном руху са распуштеним влас |
| е поћи с тобом.{S} Ићи ће на гроб свога преминулог оца.{S} Поћи ћете још сутра у први освитак з |
| сподству, које јој припада по заслугама преминулог Војихне, и даје јој власт ћесарскога сана.{S |
| силна војска турског цара Мурата, брата преминулог царевића Сулејмана, срећног освојача несрећн |
| аље остала у части, коју јој је положај преминулога Војихне давао.{S} Ташта одважног и разборит |
| сар Војихна, господар Драме и таст наш, преминуо је.{S} Оставио је најважнију страну моје деспо |
| и.{S} Ал’ кад је Војихна брзо и ненадно преминуо, старац се промени.{S} Издаде га мушко држање, |
| ићи, уђох у ове зидине.{S} Уђох да овде премишљам о ономе, кога овде — нађох —</p> <p>— Велможо |
| ст змаја османског, који је главу своју пренео овамо а телом и репом по Азији тражи плена још.{ |
| у.</p> <pb n="73" /> <p>Видосава бејаше пренеражена.{S} Чињаше јој се, да је наступио смак свет |
| код кога је Гојко недалеко од Радовишта преноћио на свом путу за Жегљигово.</p> <p>Он луташе и |
| блеђе.</p> <pb n="108" /> <p>Војвода се прену из мисли.{S} Скочи, огрну суву кабаницу, и приђе |
| таласе забуне на логор, који се на мах прену из кобнога сна.</p> <p>— Оружје!</p> <p>— Јунаци |
| ар му је био неки Грк.{S} Плашљивица се препаде од Турака, па им поста верна слуга а издајица и |
| мора и да је много путовала и још више препатила, изгледаше му као нека племенита Амазонка.{S} |
| могло бити с нападом на тебе, и шта је препатио племенити витез — Љуба показа на Гојка — и дру |
| а њом се појавни Видосава.</p> <p>Мара, преплашена, лако цикну, а Гојко збуњен, окрете се стран |
| а се изненади, кад јој се јави Тома, па преплашена скочи.{S} Али је он умири.{S} За тим су лага |
| ачи, изненађени, пустише Ану и Мару, и, преплашени, прескочише јарак крај пута, па ишчезоше у ш |
| {S} Стеже десницом нож, и пре, него што преплашени Турци могаху и помислити, шта им ваља радити |
| оласка Гојковог било све мирно, па се и преплашено становништво по ново одало своме свакидашњем |
| асмеја Тома. — Кнегињица се без разлога преплашила.</p> <p>Рајко севаше очима:</p> <p>— Каква с |
| градом од сламе, притврђене местимичним преплетом између два повећа коца.{S} Овај део не бејаше |
| службовања провео.</p> <p>Он бејаше сад препорођен.{S} Гледаше друкчије, отвореније и веселије, |
| ично одликовао и што га је Угљеши вазда препоручивало, била је могућност да, добро посвећен у н |
| снова Љубојевих.{S} А то је био главом препредени Тома Теологита.</p> <pb n="41" /> <p>Један п |
| е.{S} Ти знаш, како ми је тешко, кад се препреке томе стану јављати.{S} Ево немила гласа.{S} Мо |
| дарове особито издашном милошћу обасипа пресвети храм светог Прокопа у Драми, дајући му неколик |
| о њима.{S} - За оца њеног рекоше да је пресвиско̑ од жалости, а она је остала и некуда отишла. |
| Помоћу <pb n="129" /> тог ножа он је и пресекао на једном месту лагано канице, којима је био у |
| > <p>— Онда ваља тамо на извору ту везу пресећи.</p> <p>Љубоје ћуташе, а Тома се нешто замисли, |
| вршују великим потоком, који мало ниже, пресецајући пут утиче у Марицу, а још даље на северу уп |
| помоћи.</p> <p>Млади певач оштрим мачем пресече жице на цитри.{S} Жице тужно писнуше, а певачу |
| доше коње.</p> <p>Бегунац окрену коња и прескочи поток, па се упути североистоку ка Тунџи, која |
| ени, пустише Ану и Мару, и, преплашени, прескочише јарак крај пута, па ишчезоше у шуми.{S} Гојк |
| нилац напреже слух.</p> <p>Потмула лупа преста па опет наста.{S} Бегунац је сишао с моста, гони |
| ју је к њему довео онда, кад јој се он престаде на свагда надати.</p> <p>Рајко је био ведар и |
| нији догађај за ово доба бејаше, што ја престадох бити што сам пре био: пријатељ пријатељу и мл |
| љних погледа оних, што осташе у Драми — престадоше звонити звона са звоника а Драма и логориште |
| p> <p>Кад су господа ушла у двор, звона престадоше, а весео се народ ухвати у два велика кола.{ |
| његову реч</p> <p>Трубе око деспота не престајаху давати знаке српској војсци.</p> <p>Угљеша о |
| у неку руку баштиник и кућаник, ал’ не престајаше бити и даље војник, нити напушташе своје час |
| ном.</p> <p>Силној киши, која никако не престајаше, одупираше се само једна ватра готово на сам |
| еговим разговараш онда, кад сваки говор престаје, кад све живо тражи мира и покоја, да се окреп |
| > <p>Зној им се цеди низ лице, а они не престају.</p> <p>— Јунаци, Бог с вама! — приђе им један |
| 23"> <head>XXIII.</head> <p>Кад је киша престала, растерана јаким ветром, који се с нова подиже |
| праву, колибу.</p> <p>Ветар је већ био престао, а крупна се киша спусти.</p> <p>— Одржаће се, |
| Манојла Филона, и ако он велича царски престо и скиптар.{S} У витешким делима и племенитости, |
| ену Вукашин.</p> <p>— Да.{S} Тамо је на престолу убица свога сина.{S} Јован пети Палеолог не мо |
| гљешом, па да заједно нападну на турску престоницу Дренопоље, које ће мож’да и без боја заузети |
| морске гусаре с југа.</p> <p>Ана и Мара престрављене писнуше и стадоше, а један од оне тројице |
| јаче, и он на њеном сјају виде последњи преступ свој у највећем обиму.</p> <p>Бејаше му јасно.< |
| мо син, а мени ће за тим одговарати као преступник.</p> <p>— Хвала ти, велика госпођо!</p> <p>И |
| ипак ми се чини да се сјај моје звезде претапа у светлост нове звезде нових завојевача.{S} Зна |
| сада мож’да сише!</p> <p>— Сва се сада претварам у завист, јер је така завист — љубав неодољив |
| реје а пламеном светли далеко око себе, претвори се у жар па опет од њега остаје само угљен и п |
| о поља ка главном путу, а старац се сав претвори у поглед, којим хтеде продреди кроз танки вео |
| пропаст Сера, а са њом ће се и Цариград претворити у рушевине.</p> <p>— Веруј мојој искреној ис |
| монах Исаија из манастира Светог Јована Претече, заповедник градске страже у Драми Љубоје и Рај |
| е и велики млин манастира светог Јована Претече са осталим зградама.</p> <p>Стигнувши на уговор |
| > <p>У дворишту манастира светог Јована Претече сретоше се једног дана пред вече две монахиње.{ |
| доба најчувенији манастир Светог Јована Претече.{S} Исаија је био у њему сам.{S} Жеља за мирним |
| ичаше о Исаији, монаху манастира светог Претече у Меникејским Горама.</p> <p>Јелена бејаше потр |
| но се јато множи, а сјајна једна звезда прети да надсија моју звезду — водиљу.{S} Она је све св |
| гласове од стране пловдинске, одакле и прети погибија.{S} Старији деспот Костадин био је у Жег |
| <pb n="44" /> <p>Прошавши и коњанике на претпоследњим вратима, дође Угљеша са осталима до после |
| змакнувши из Драме, знао да ће се свака претпоставка у гоњењу његову оснивати на уверењу, да је |
| дужности војводама и издаваше налоге за претходну спрему пре поласка.</p> <p>Највише бејаше изн |
| остадин не само да не попусти, већ љуто прећаше и рударима и монаху.</p> <pb n="170" /> <p>Тада |
| , па ће <pb n="135" /> онда у име Божје прећи границу непријатељску.{S} Али у тој војсци нема к |
| едну женску, која је хтела у лаком чуну прећи на другу страну.{S} Он се загледа у ту женску, ко |
| оног места, где је она хтела на чунићу прећи.</p> <p>Гојко јој о себи рече, ко је и одакле је, |
| ео пристати, покушао је побуну.{S} Али, преухитрен, савладан и затворен, данас може размишљати |
| .</p> <p>Љуба то спази, а он јој, да је преухитри, рече:</p> <p>— Не бој се.{S} Ма какве ми гла |
| теретом најновије жалости, ни у чем не преухитриш, што би вређало њено частољубље.{S} Она ће, |
| своје завереничке рачуне крвавим путем пречистили.{S} То је моја мисао.{S} Изведи је тачно још |
| S} Деспот јавља да је са својом војском прешао границу и ступио у турску земљу, да непријатељ у |
| .</p> <p>Друштво је, изишавши из града, прешло преко пута, што далеки Самоков код Балкана везуј |
| осаве.{S} Једва је успела да га причека при његовом изласку из града и да му китом цвећа каже, |
| Сам са својом војском, која му је била при руци напао је, а Јевренос-бег дошао му је после у п |
| Угљешину, деспотица затече свога војна при отвореном прозору, са кога се лепо видео један део |
| и са стотином добрих коњаника, које је при себи имао.{S} За тим је разаслао гласнике по жупама |
| — Хвала ти, од срца ти хвала! — реко је при састанку Гојко.</p> <p>— Не, ја сам само своју дужн |
| ању.</p> <p>Изишавши с већа, Рајко није при слабој месечевој светлости ни могао опазити неко ли |
| ојим чадорима, многима оружје не бејаше при руци а многи се не могаху дочепати својих добрих ко |
| шлост, о којој је сама наглашавала Томи при његовом поласку у Крстопољ.</p> <p>— Ми смо — рече |
| да га је у Драму довела тужна свечаност при погребу Војихнином.{S} Ту се задржао и после тога н |
| {S} Радо признајем, да је у почетку још при првом познанству нашем будио у мени не само осећања |
| везу са њима и сам се крвавим корацима приближи средини.</p> <p>Све се ту слеже, и бојни бео д |
| ипеле страсти изусти Тома, и са свим се приближи Мари.</p> <p>— Ја ћу се силом бранити — цикну |
| високе куле, нити је осетио, када му се приближила.</p> <p>— Господару! огласила се жена.</p> < |
| само у његовој души.</p> <p>Кад се већ приближио крај гостовању Угљешину, ћесарица Ана жељаше |
| а и врло ветровита.{S} Омање су се лађе прибојавале за се, али та два Турчина пређу на трошном |
| аква срећа те овде оставих свој ловачки прибор, да за њ дођем баш кад треба!{S} Велможо, овде м |
| наха, који, такође узбуђен, скочи, брзо прибра:</p> <p>— Слушао сам од неких бродара о њима.{S} |
| /p> <p>Јелена сада задрхта, али се брзо прибра, и поносито диже главу.{S} Тома, идући лагано на |
| оми бејаше све јасно, плану али се брзо прибра:</p> <p>— Погребите га још пре сванућа, па о том |
| а тренутак на вратима, али се опет брзо прибра и уђе, затворивши врата за собом.</p> <p>— Извин |
| , деспот је нежно ухвати за леву руку и приведе крају, где је, наслоњен на малу ограду, мало пр |
| двориште, а путник уведе и коња, па га привеза за један колац.</p> <p>Кад приђоше ватри, која |
| ни и поломљени; коњи, што су око чадора привезани дремали, поплашени се откидоше и са изврнутим |
| ми мачевима угрожаваху, док ме за врбу привезаше, па одоше у шуму не рекавши ни речи.{S} И да |
| <pb n="81" /> <p>Сјахао је био Лабуда и привео да га напоји, тапшући га по белом врату његовом. |
| p>Па онда исприча све.</p> <p>Исаија се привидно изненади.</p> <p>После кратког ћутања он рече: |
| ком случају ни мало на путу.{S} Ани се привидно покоравао, али је сву пажњу своју усредсредио |
| т топлом сунцу свога завичаја, плавојка привлачила је на се пажњу и душевним и спољним украсима |
| челенке, што крвавом реком пливаху, не привлачише пажњу младога Турчина.</p> <p>На један пут м |
| ћесарице, ево твојој милости и закриљу приводим листак са стабла, на коме сам и сам био до сад |
| оказујући му једнога копљаника, који им привођаше два оседлана и спремна коња: једног за Гојка |
| и најмање основана сумња кадра је била привући сву пажњу Томину, само ако би била у опреци са |
| у.{S} Јуначан, смео, племенит и отворен привући ће твоју пажњу још првих дана.{S} Стари отац ње |
| о би се истини твоје песме могло мало и приговорити.{S} Ал’ ништа зато, певај!</p> <p>Певач се |
| нски судија, Трилиса нашег.{S} Њега сам придао Војихни у помоћ, јер разуме војну <pb n="17" /> |
| {S} Али и великом пророку Алаховом ваља придобити нових слугу.</p> <p>— И то ће бити.{S} Лала-Ш |
| де под ноге турској коњици, која с нова придолажаше.</p> <p>— Витезови, најбољи јунак издише.{S |
| ужду и Кратову, кипео је живот бујношћу придошле реке планинске.{S} Богати градови даваху у сво |
| тресе.</p> <p>Рајко је ухвати за руку и придржа:</p> <p>— Јелена? ти сада!</p> <p>— Да, војводо |
| к поможе рањенику да сиђе с коња, па га придржаваше и спусти на траву испод жалосне врбе.</p> < |
| није знао, шта је Момчила навело да се придружи са својом војском отпаднику од цара византиско |
| у.</p> <p>Тумач упита Гојка, хоће ли се придружити застави моћнога пророка Алахова.</p> <p>— Ни |
| очу, да се у Серу сабира велика војска, придружише се њој многи залутали витезови и вешти ратни |
| , па кад је хтео да крунише речи своје, приђе ка прозору и очима тражаше звезду своју.{S} Она н |
| но устаде, и, држећи у десној руци нож, приђе, мало погнут, на један корак до Рајка, исправи се |
| рестају.</p> <p>— Јунаци, Бог с вама! — приђе им један други са Струмице. — Зар нађосте да се с |
| што је мислила...</p> <p>Деспотица Љуба приђе ка њима.</p> <p>Монах Исаија приповедаше, да је д |
| нутака зазвекташе тешки ланци, а у њима приђе први роб — војвода Гојко.</p> <p>Окружен јаком ор |
| ђев, прекрсти се, погледа около себе па приђе те погледа, шта су руке, саме себи остављене, за |
| ече Мара и старац се удали.</p> <p>Мара приђе прозору.</p> <p>Очима брзо прелете нижи део Меник |
| бу с лева од себе и пође с њима.{S} Кад приђе осталима, прва се руке његове маши Мара, а он јој |
| о сан навлачити.{S} Изиђе у двориште, и приђе ватри.{S} Она се већ била загасила, само је један |
| мисли.{S} Скочи, огрну суву кабаницу, и приђе коњу, који је, оставивши набацану му траву, дрема |
| ем, кад један од пратилаца ободе коња и приђе Богдану.</p> <p>— Војводо, сумње нема, ово је мач |
| а прозор Јеленине собе.{S} Она устаде и приђе прозору.{S} На пољу је месечина, те могаше одмах |
| е могаше ни једне речи рећи, а Тома јој приђе још један корак ближе.{S} За тим се окрете, те је |
| с нова подиже, са три стране непријатељ приђе српском логору.</p> <p>У тачном реду и густим гру |
| јко збуњен, окрете се страни, одакле им приђе Ана.</p> <p>— И ја вас благосиљам! — понови Ана. |
| е била силно узбуђена.</p> <p>За Рајком приђе и она и пољуби Исаију У Руку.</p> <p>— Жива и сре |
| ена! — викну Рајко радосно, па јој брзо приђе.</p> <p>— Војвода Рајко! — цикну Јелена, па се за |
| Гојково. — Узми, твоје је!</p> <p>Гојко приђе Љубоју, који га ухвати за руку и посади до себе.< |
| а једна хваљаше пловдинско вино, кад им приђох.{S} А сада су гусле раслупане, и место вина чест |
| е пред млин и унеше дивљач.</p> <p>Тада приђоше ватри Исаија и Рајко.{S} Ни они не бејаху весел |
| а га привеза за један колац.</p> <p>Кад приђоше ватри, која се бејаше јако разгорела те пламено |
| је — атонски пустињак.</p> <p>Монахиње приђоше и клекоше, а Исаија продужи тихо свете молитве. |
| ар за сад, никоме ни речи.</p> <p>У том приђоше ка ватри.</p> <p>Они устадоше, да им начине мес |
| ме ко добаци а камо ли пребаци!</p> <p>Приђоше други и почеше бројати стопе растојања.</p> <p> |
| ског кулука са становника Драме, деспот призива благодет Божју на се и своја грешна дела.</p> < |
| ао људе и проценио је.{S} Једне је више призивао, друге избегавао.</p> <p>О њему се није првих |
| на не трпи слабији сјај, твоја памет не признаје слабији разлог, а Богданова самосталност не сл |
| p> <p>— Јесте — или управо био.{S} Радо признајем, да је у почетку још при првом познанству наш |
| — Лазар је отишао под закриље угарско, признао је врховну власт њихову.{S} Он као господар Сре |
| земље његових савезника, већ смо вољни признати му и старештво, па и данак плаћати, ако се дру |
| и очи склопио, не хотећи никад изрично признати зависност Драме од Сера.{S} Али — а тебе зато |
| данас после пуне четири године, не могу признати.{S} Она се противи реченој мисли, за коју се ј |
| вића, и смера да нападне на краљев град Призрен.</p> <p>— Помогне ли Бог нама, Балшић је свршио |
| а продужи: <pb n="15" /></p> <p>— Радњу призренскога збора ја ни данас после пуне четири године |
| ићи победиоцем.{S} У тешким приликама у Призрену пре четири године, кад сам видео, колико су се |
| што ја престадох бити што сам пре био: пријатељ пријатељу и млађи старијем.{S} Једно се догоди |
| p>— Није тако, — додаде он. — Ти остаде пријатељ пријатељу у невољи и оста верна слуга кад сазн |
| ухвати Рајка за руку:</p> <p>— Ти си ми пријатељ?</p> <p>— Био и остајем! — одговори Рајко.</p> |
| ад Ана настави:</p> <p>— Једини искрени пријатељ мој у драмској области данас је велможа Тома ! |
| лако!</p> <p>— Али и Гојко ми је добар пријатељ.</p> <p>— Који своме пријатељу срећу убија, ду |
| р.</p> <p>— А војвода ти је Гојко добар пријатељ? — упита Тома Љубоја. <pb n="38" /></p> <p>— Ј |
| ако ни од кога другог а оно од вернога пријатеља Рајка.{S} Укаже ли се на <pb n="40" /> далеко |
| Мрњавчевићима, икад могли наћи брата и пријатеља.{S} Не мишљаху ни мало боље ни Мрњавчевићи, В |
| љама својим према кући ћесарице и њених пријатеља.</p> <p>Тако живот пође напред веселије и буј |
| злобним гласом, који би осумњичио моје пријатеље, ни доставом, која би циљала да баци сенку на |
| ни за Гојка, сазнавши да су они искрени пријатељи.{S} О старом је Властоју мислио, да га не ваљ |
| у пехарима са својим старим друговима и пријатељима, Љубоје причаше:</p> <p>— Сваки мора да одб |
| нам.{S} Мож’да.</p> <p>Толико је знао и пријатељима поверљиво причао Рајко.</p> <p>Међу тим Том |
| разнили их и наливали, разговарајући се пријатељски.</p> <p>Властоје није у мирно доба ни имао |
| елможо —</p> <p>— Говори искрено.{S} Ми пријатељски разговарамо.{S} Зар није?</p> <p>— Тако је. |
| S} Био сам сведок необично поверљивог и пријатељског разговора <pb n="63" /> између ћефалије тр |
| , не може бити довољна залога за трајно пријатељство, и искрено савезништво између нас и Балшић |
| је добар пријатељ.</p> <p>— Који своме пријатељу срећу убија, душу тамни, наду одузима.{S} Ипа |
| рестадох бити што сам пре био: пријатељ пријатељу и млађи старијем.{S} Једно се догоди ономад а |
| тако, — додаде он. — Ти остаде пријатељ пријатељу у невољи и оста верна слуга кад сазна да је г |
| че!{S} Али захвали за ту срећу овом мом пријатељу.</p> <p>Други га дворанин зачуђено погледа.</ |
| осле посла у град Манастир своме добром пријатељу а моме другом оцу, властелину Срдану.</p> <p> |
| <p>Јелену је ћесарици Ани и њеном двору приказао монах Исаија.</p> <p>— Узвишена ћесарице, ево |
| н.</p> <p>— Она нас сада гони, да главе приклонимо једној глави.{S} Данас је дужност најумнијој |
| о код саме црквице, у шибљу код ограде, прикривен, звиждањем кроз прсте јавио, да су Ана и Мара |
| за, крв јурну У образе, и он, не могући прикрити ненадну узбуђеност, готово гласно викну:</p> < |
| — прошапта Гојко, намаче калпак на очи, прикупи дизгине Лабуду, па га ободе.{S} Лабуд силно фрк |
| единих жупа са својим одељењима стадоше прикупљати, Рајку се ни у колико не допадаше, што још н |
| ка из драмске области бејаше готово сва прикупљена, а од важнијих вођа очекиваше се само још Љу |
| мислио, да је већ толико отпорне снаге прикупљено, да нас никакви догађаји не могу изненадити, |
| влачити кроз вреже од бршљана и купине, прилазећи Рајку с леђа.{S} А кад дође близо, притаја се |
| ео у друштво, из кога се била издвојила прилазећи њему.</p> <p>Од тога је дана она била срећниј |
| мајка бринула за добро са једне стране, прилазило је зло са друге.{S} Ко мени може казати, са к |
| био у целој ужој околини једина човечја прилика, јер црквица не имаше чак ни свога клисара.</p> |
| иде, да је недалеко од њега нека женска прилика, коју у мраку не могаше боље загледати, он заус |
| тако, да није чуо, кад се женска једна прилика успела уз стрмените степенице високе куле, нити |
| енска, која је знала схватити озбиљност прилика, што од неког доба насташе <pb n="26" /> у српс |
| ичасто гледање на тамне стране државних прилика Угљешу је у почетку обмањивало о величини његов |
| но и нејасно, да га она ни у повољнијим приликама не би могла разумети.{S} Ана је очајнички и н |
| душке изазваним мислима својим у оваким приликама почеше разговоре и наставише приче о прошлим |
| нао да ћу изићи победиоцем.{S} У тешким приликама у Призрену пре четири године, кад сам видео, |
| Тома, искрено се обрадовао рашчишћеним приликама, какве је у Драми затекао.</p> <p>— Мени — по |
| иче о прошлим данима, лововима и ратним приликама.</p> <p>Све је пролазно, све бледи и угине, п |
| лавито водио о паду Дренопоља па онда о приликама, које је оставио њихов покојни господар Војих |
| утање доброг кипарског вина, нагађају о приликама у Крстопољу, важној тачки према острву Тасу у |
| седне, али Тома оста стојећи.</p> <p>— Прилике су тешке и неповољне — продужи Угљеша.</p> <p>— |
| , наиђоше на још хладније и затегнутије прилике.</p> <p>Угљеша је одмах сазнао од Ане, шта се д |
| уке. <pb n="19" /></p> <p>Тешке су биле прилике, ал’ опет није било нестало и последње наде.{S} |
| озбиљности, да свему томе није ни мало прилике.</p> <p>Возари стадоше пред млин и унеше дивљач |
| ринуто вели старац. — Погинућу ти првом приликом.</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Погинућеш да Богме, и |
| Вукашиновој краљевини, где су и градови Прилип и Скопље, Качаник и Битољ и многи други.{S} Јужн |
| дмах после споразума с Угљешом отишао у Прилип а одатле у Скопље, једно, да је ближе оном одеље |
| ну све...</p> <p>— Још сјаје звезда над Прилипом! — кликташе краљ Вукашин, кад се сукоби на сев |
| м ја учинио у Серу, урадио је Вукашин у Прилипу.</p> <p>— Снажној руци твојој стао сам тада у с |
| стали.</p> <p>— Њега више нема, по свој прилици.{S} Нестало га је, кад су Азијати заузели Галип |
| о већа слобода, која донекле младости и приличи.{S} Али ја не говорим да га браним.{S} Друго је |
| е, но што његовој млађаној плаховитости приличи.</p> <p>Разговор се међу њима поглавито водио о |
| сто врати моје године назад, и од мене, прилично окорелога ратника, створи меког љубавника, бла |
| повераваш.{S} Мене моја нада не вара! — прилично убедљивим гласом и са неком свечаношћу рече То |
| аповедником градске страже, Тома бејаше прилично измакао испред осталих пратилаца својих.</p> < |
| а још мање стари дворанин, који бејаше прилично заостао у разговору са свештеником.</p> <pb n= |
| .{S} У Драми је за то доба било мирно и прилично обично.{S} Стари је Властоје непрестано лежао |
| у са северне стране, а одатле је ваљало прилично ићи до манастирског млина, где се спремала пот |
| носници и друга послуга.</p> <p>Кад већ прилично бејаше измакао са својим пратиоцима, Угљеша оп |
| ност. <pb n="5" /></p> <p>Прошло је већ прилично времена како је у лаком оделу али у богатом ог |
| ов план до краја извршује.{S} Он пође у приличној даљини назорице за њима, а кад оне са својим |
| кад нити постиш ко што треба, нити што приложи цркви? — насмејаше му се многи.</p> <pb n="57" |
| ким пословима и очеличио срце своје.{S} Приљубио се уз Момчила као син уз оца, јер Рајко није с |
| .</p> <p>Угљеша је био у великом послу, примајући и сређујући војну силу своју.{S} А деспотица |
| ве наше! — узвишеним гласом рече Угљеша примајући на дар поднесену икону.</p> <p>Гомиле народа, |
| Док се она тамо бавила, за тренутак се примакла гнезду грдно <pb n="70" /> велика змијурина.{S |
| поведника драмске војске.</p> <p>— А ја примам високу милост твоју — одговори Тома — у нади, да |
| есак и ако јако клонулог ипак још много примамљивог царства византиског.{S} Кантакузен је бледе |
| орње северне стране његове, па се једно примаче североисточном а друго северозападном крају и п |
| Просте прве жртве против некрста!...{S} Прими ме, Господе, и опрости грешном, ал’ ја мишљах да |
| без сумње, рода.{S} Понуђено му је, да прими свету веру нашу.{S} Он је одбио.{S} Ноћас ћемо уп |
| доживео је да у пуној снази свога века прими управу над војском чувенога ћесара драмског Војих |
| и падоше од братске руке, а ноћна тмина прими тако проливену крв на своју душу.</p> <p>Тада се |
| е учинио, да се ново стање без поговора прими, јер се свима <pb n="47" /> ваљало бојати сукоба |
| ићи овамо са свом својом војском, а кад прими и наше јунаке, поћи ћемо право ка Дренопољу.{S} А |
| им саветом и знањем.</p> <p>Веће весело прими ту новину, а кад Гојко одушевљеним речима понови |
| ко је тада Исаија.</p> <p>Ана је Јелену примила са свом љубављу материнском.</p> <p>— Богу хвал |
| бовић у Јањини? _</p> <p>— Он је истина примио управу над епирско-тесалском краљевином у име св |
| се састаде са Љубојем.</p> <p>— Јеси ли примио заповедништво? — упита Тома Љубоја.</p> <p>— Јес |
| нима, који их шаљу.{S} Сада је Костадин примио Гојка и с истинском радошћу, а кад је разабрао к |
| илостив нашој доброј мајци.{S} Он је њу примио пре но што је могла чути црне гласе са тужног ра |
| е враћа у ред са добро ознојеним и мало примиреним жеравом.</p> <p>Соколари драже соколе, па се |
| рски:</p> <p>— Хаџи-Ил-беже! весели се, примиче ти се помоћ Јевренос-бега!</p> <p>А густи редов |
| ра Војихну.{S} Можеш ли се поуздати, да примиш управу над драмском војском Војихнином?</p> <p>Т |
| тку највеће жалости ћесарице Ане био је примљен без икаквих већих знакова одликовања, које њего |
| ена.</p> <p>— Ха, ништа је то, брате са приморја.{S} Тебе је жарко сунце размазило, те не позна |
| — причаше — поље његових мегдана јужно приморје.{S} Он је у два маха долазио као поклисар на д |
| антији, одакле је господарио равницом у приморју Белога Мора.{S} Тада је к њему дошао и Рајко а |
| е окрете и са сребрног служавника, који принесе један дворанин, узе со и хлеб, подносећи их Угљ |
| ош поносници, који водише товарне коње, принеше војсци поткрепе у добром вину и брашненицама — |
| аша Дејановића, да га са својом војском принуде на предају, а сам се крепу да се састане са Угљ |
| да Ану утврђује у господству, које јој припада по заслугама преминулог Војихне, и даје јој вла |
| онио сам са досадашње му части, која је припала часнијем, — и Угљеша показа руком на Гојка.</p> |
| онижен понос читаве земље.</p> <p>Он се припи уз коња, а оструге се изгубише у ребрима доброг н |
| нађе за то време у друштву.{S} Говори, приповеда и пита, ал' све је мање, краће и мирније.{S} |
| и за што је то било.{S} Окупите га, да приповеда ако не све а оно бар онолико, колико му неће |
| ј срећи, а Мара је мање уздисала а више приповедала Видосави, како је она слутила, да ће се све |
| ок је Мара тражила забаве у Видосавином приповедању чудноватих доживљаја њених, Ана, а још више |
| Љуба приђе ка њима.</p> <p>Монах Исаија приповедаше, да је дошао овог часа коњаник од деспота У |
| ВНА ЗАДРУГА 12</p> <p>ПРВЕ ЖРТВЕ</p> <p>ПРИПОВЕТКА ИЗ СРПСКЕ ПРОШЛОСТИ</p> <p>НАПИСАО</p> <p>АН |
| уздржаном реду у области драмској више припомогла сама личност Анина, коју су сви необично цен |
| пола обучен и ако је, очевидно, толико приправан, да би могао с места продужити пут у неодређе |
| реме и доћи, почеле су се чинити велике припреме за његов дочек.</p> <milestone unit="*" /> <p> |
| И да непријатеља српског имена, мож’да, припреми да нас дочека.</p> <p>— Али зар нема у овом гр |
| ац Исаија, кад нам је овако добро винце припремио!</p> <p>— Живео!</p> <p>И велика дрвена, у ко |
| епу поћерку.{S} Ја ћу <pb n="77" /> већ припремити место и начин.{S} Наћи ћу се у близини напад |
| не почела на брзо постајати мека женска природа, каква Је у почетку Јелена и била.{S} Њој је жи |
| са другог врха планине.{S} Већ клонула природа чисто оживе.</p> <p>Деспотица Љуба није ишла са |
| адовала, и само смеона и издржљива њена природа могла ју је одржати у животу.{S} Али је сад Јел |
| рај месеца октобра, кад и издашна јужна природа почиње лагано уступати пред првим јачим корацим |
| и се, рече:</p> <p>— Овај нам лист шаље природа, да нас опомене на пролазност века човечјег.{S} |
| у средини суморне ал’ још доста крепке природе, у дивљини, која није ни без својих особитих ча |
| p> <p>У очима му је сијао огањ јужњачке природе, у њему је кипела страст, а разум је лако уступ |
| њихов брат Срацимир, плахе али витешке природе, нису више Балшићи ни у колико поуздан стуб за |
| pb n="164" /> <p>У дивљој хуци узбуњене природе зачу се топот потмулом лупом</p> <p>Бегунац је |
| одом.</p> <p>Гојко, раздраган у красној природи лепог летњег дана, очекиваше своју нову, још му |
| о своме необичном ученику.{S} А овај је природном отвореношћу и искреношћу својом веровао, мног |
| сумње најбољи међу својима из Кукуша? — присети се Скопљанин.</p> <p>— Па да видиш, нисам баш н |
| у! — одговори старац.</p> <p>Па се онда присети:</p> <p>— А хоћеш ли ми, незнани јуначе, казати |
| </p> <p>Старац хтеде нешто рећи, али се присети, пусти бегунца, брзо измахну ножем, па га забод |
| јте!</p> <p>И на мах изиђе.{S} Рајко се присети, и брзо пође за њим, а остали продужише да, уз |
| ги дворанин виде, да ту више нема шале, прискочи у помоћ и стаде једнога давити.</p> <p>Старац |
| по врату тако, да Гојко посрну.{S} Тома прискочи, па га <pb n="69" /> полусвесног тврдо везаше, |
| екога, који се са земље отимао.{S} Брзо прискочи, ал’ старац бејаше већ савладао нападача, па м |
| ројице притрча и ухвати Ану за руку.{S} Прискочише и она двојица, а један од њих извуче нож.{S} |
| > <pb n="160" /> <p>— Нек тако буде ! — пристаде и Богдан...</p> <p>У том се и мрак на земљу сп |
| а ћу се пожурити.</p> <p>Гојко без речи пристаде, а кад је остао сам под јелом, не могаше се до |
| дошљаком, Момчилу па4"/> Дошљак радо пристаде.{S} То бејаше — Тома Теологита, момче у двадес |
| руке шаље Угљеша с краљем, одмах је дао пристанак у име своје и свога брата.</p> <p>Костадин је |
| евић, па је и запросио.{S} Она му је по пристанку родитеља својих радо пружила руку.{S} Византи |
| сменим са дужности његове.{S} Није хтео пристати, покушао је побуну.{S} Али, преухитрен, савлад |
| довољан бројем и ваљаношћу чета, што су пристизале.{S} А кад још тој војсци дода јунаке из драм |
| им сиђе с коња и пободе стег.{S} Војска пристизаше и разређиваше се.{S} Пратиоци товарних коња |
| од студени клонули, уђе у врт Гојко, и приступи слободно Мари.</p> <pb n="90" /> <p>— Маро, — |
| е одлучи да и она своју срећу проба.{S} Приступила му је узбуђена, јер је знала да од одговора |
| аче било захладнело.</p> <p>У сумрак се приступило вечери.</p> <p>Госпоштина је са монахом Исаи |
| толико сазрео, да би тамо опасно било и приступити.{S} Ево погледајте! — и Тома повуче на више |
| зећи Рајку с леђа.{S} А кад дође близо, притаја се, и непомичан ћуташе неколико тренутака.{S} В |
| да вршим твоју вољу...</p> <p>За тим се притаја и мирно склопи очи.{S} Исаија му спусти главу н |
| а то, што од деспота чујем, — рече Тома притворним расположењем.</p> <p>— Немој губити из вида, |
| купих жртава.</p> <p>— Не разумем те, — притворно рече Тома.</p> <p>— Хе, велможо, ал’ ја разум |
| е био ограђен високом оградом од сламе, притврђене местимичним преплетом између два повећа коца |
| <p>— Ћутиш, а? ама проговорићеш, док те притегнем уз врбу, уз ону исту врбу, где ти мене веза!< |
| одаваху црте лица а особито доња вазда притегнута усна.</p> <p>Угљеша га је очекивао, па га је |
| } Тада се дохватише у коштац, а старац, притежући га рукама, држаше у једној свој нож.</p> <p>— |
| па и са̑м одговори грчки.{S} Тома брзо притера свога коња ка вођи, који већ бејаше усео зеленк |
| д нисам надао !{S} Тешка је неизвесност притисла душу моју.{S} Она пати и страда.</p> <p>Сутра |
| свим жаром пламене љубави своје загрли, притиште на груди, и на чело јој стави први, тако дуго |
| еђу њима је текла једна далека Струмина приточица.{S} Пут је Гојка водио поред речице.</p> <pb |
| снуше и стадоше, а један од оне тројице притрча и ухвати Ану за руку.{S} Прискочише и она двоји |
| p> <p>— Он је! — задрхта Рајко, скочи и притрча мркову, који је, добро покривен, киснуо на пољу |
| ажен, те му није могла ни једног корака прићи у сусрет.{S} Он је био врло весео, па се и она ра |
| м наредио да они буду ту, да нас уморне прихвате, — рече Љубоје.</p> <p>— Добро, хајдемо.</p> < |
| Један копљаник из пратње <pb n="43" /> прихвати узде од Угљешиног коња, који је на мах стао ка |
| и Љубоје клону на коња.</p> <p>Рајко га прихвати, па га скидоше, и спустише на земљу.</p> <p>Љу |
| у узбуђењу задрхтао док је она причала прихвати:</p> <p>— Необични догађаји, сестро моја!{S} А |
| у.</p> <p>Гојко се поклони, а деспотица прихвати:</p> <p>— Све је већ учињено, господару.{S} И |
| крупним очима Рајка, пребледе, руком се прихвати за камени сто, до кога стајаше, а усне, мало о |
| грмну на зликовце, који већ окренуше, и прихвати <pb n="85" /> онесвеслу Ану.{S} Мара не могаше |
| p>Војвода одиста бејаше гладан, па радо прихвати понуду, а старац му задовољно причаше о своме |
| Рајковог.</p> <p>— И хоћу! — одушевљено прихвати млади певач. — То ми је све, што имам.{S} Као |
| пред, витезови! — кликну Угљеша а вихор прихвати његову реч</p> <p>Трубе око деспота не престај |
| >Деспотица цикну, а Угљеша је изнемоглу прихвати и спусти на меко седиште.</p> <p>За тим она бр |
| на коме сам онесвешћена лежала, устала, прихватила ме је једна милостива рука.{S} То бејаше ста |
| је Гојко поздравио и кад му је она Бога прихватила.</p> <pb n="112" /> <p>Из првих речи са њом |
| место, дружина се поскида са коња, које прихватише копљаници. <pb n="50" /> Таман се разданило, |
| сазнати, — одговори Гојко.</p> <p>Момци прихватише коње, а један осветли буктињом степенице, ку |
| а браћо, шта мислите о оном сну, што се прича? — упита један озбиљније.</p> <p>— А какав је то |
| а — стан забруја од весеља и безбројних прича, што се почеше низати крај логорског огња.</p> <p |
| у да тражиш светлијих сунчаних зракова, причај тамо, да овде има једно срце, коме би на сјају ј |
| данијега гласника од тебе.{S} А војводе причају да се са твојим коњем не може мерити ничији у б |
| ико пута у узбуђењу задрхтао док је она причала прихвати:</p> <p>— Необични догађаји, сестро мо |
| <p>После неколико тренутака Видосава је причала Мари све, што је од Ане сазнала.</p> <p>Мари је |
| рамску господу, а Ана је још непрестано причала, како су их разбојници изненадили на путу од ст |
| и поклисар Гојко.</p> <p>И док су једни причали о његовом доласку, дотле су други разносили гла |
| у људи говорили да се сећају како им је причано, да је ова црквица управо метропола новије драм |
| сно.</p> <p>Међу њима настадоше опширна причања.{S} Обојица се потпуно обавестише.</p> <p>За ти |
| о ни одлазити.</p> <p>Рајко је за време причања монаховог био пребледео, дах му у грудима бејаш |
| ветлости на Томину прошлост бацио Рајко причањем својих успомена о стрицу своме, чувеном војвод |
| војске.</p> <p>— Бој је био страшан, — причао је Рајко. — Небо се проламало од убојних узвика, |
| иво, па је у шареним, искићеним сликама причао своме необичном ученику.{S} А овај је природном |
| крије сада, а кад је био дете и сам је причао.{S} Зна он рећи и за што је то било.{S} Окупите |
| >Толико је знао и пријатељима поверљиво причао Рајко.</p> <p>Међу тим Тома се није више враћао |
| осмехну, па поче прекидајући на махове, причати Гојку о својој љуби а његовој мајци, која је ра |
| м и слушао и очима гледао, — па продужи причати из своје прошлости.</p> <p>А после запита:</p> |
| се Ана.</p> <p>— Јест, она ће ти много причати, — продужи Љуба — па ћеш знати онда, и шта је м |
| ва ни дужна ухватише ме два напасника — причаше старац — те ми мачевима угрожаваху, док ме за в |
| био из ових северних крајева, али је — причаше — поље његових мегдана јужно приморје.{S} Он је |
| p>—- Знам, сестро мила! — И он јој онда причаше о Исаији, монаху манастира светог Претече у Мен |
| Мара, Јелена и Видосава, а монах Исаија причаше им нешто живо и весело...</p> <p>Ана је у после |
| ње.</p> <p>Један пут јој Тома Теологита причаше како стари свештеник разбира што ње у последње |
| старим друговима и пријатељима, Љубоје причаше:</p> <p>— Сваки мора да одболује снове младости |
| прихвати понуду, а старац му задовољно причаше о своме познанству с покојним Властојем.</p> <p |
| еведоше натраг царевићу, коме плашљивац причаше све што се имало рећи и о граду и о посади у ње |
| наче зрео.{S} О њему постоје већ читаве приче по Крстопољу.{S} Ми морамо још сада поћи у Драму. |
| приликама почеше разговоре и наставише приче о прошлим данима, лововима и ратним приликама.</p |
| >— Онда ће деспотица са насладом читати приче о Александру Великом, — рече Исаија.</p> <p>— Чит |
| а од Видосаве.{S} Једва је успела да га причека при његовом изласку из града и да му китом цвећ |
| ="74" /> побеђујем.{S} Да се боримо!{S} Причекај ме, и умири се.</p> <p>Видосава изиђе, па се п |
| азорно, пођи са мном до оне јеле, па ме причекај на клупи, ја ћу се пожурити.</p> <p>Гојко без |
| S} Ана држаше велику воштаницу а Исаија причести самртника.</p> <p>Властоје их још једном погле |
| путира са осталим утварима потребним за причешће, крете да походи доброг старца и да буде на ве |
| самих врата од чадора, као даје хтео да пркоси киши, која га, кад је ветар са стране нанесе, до |
| У мучионицу, на коло, нек му се раскину пркосни —</p> <p>Као авет проби се кроз редове Гојкових |
| са̑м тежак камен од петнаест ока и њиме проба подбацивање.{S} Измаче се корак назад, па крочи н |
| ну, Мара се одлучи да и она своју срећу проба.{S} Приступила му је узбуђена, јер је знала да од |
| сувише пажљив.</p> <p>За време витешких проба и пошалица забавних Мара опази како се далеко у о |
| ли и отимали се, а ловачки су се рогови пробе ради разлегали преко градских зидина.</p> <p>Био |
| му се раскину пркосни —</p> <p>Као авет проби се кроз редове Гојкових чувара — атонски пустињик |
| тарац га копљем скиде с коња, па и сам, прободен са стране, паде на земљу.</p> <p>— Хвала Богу, |
| таше точкови од двоколица.{S} То бејаше пробрана, данас уловљена, дивљач.</p> <p>Возари, пролаз |
| била често пута најкрвавије поприште за пробу оружја српског и византиског.{S} Данас, кад је у |
| ћај отео узде разуму, био је довољан да пробуди сумњу Томину.{S} А једна ма и најмање основана |
| tone unit="*" /> <p>Стари дворанин брзо пробуди једног свог друга, па га, казавши му у чему је |
| тне јаве, ловачко се друштво Угљешино и пробудило у суморном расположењу.{S} После оних, мало в |
| и, а за тим копа ногом и хрже, не би ли пробудио доброга господара.</p> <p>Марица тече мутна и |
| ој и болећивост у тешком положају њеном пробудише у Видосави толико смелости, да се усуди казат |
| облаку дуго, дуго, док ти се облак као провали или развуче, не знам ни ја, па ме испусти.{S} Н |
| де где кроз средину планине зија велика провалија, подигнута повећа сада готово опустела камени |
| зидине био је леп поглед.{S} Тамо преко провалије настаје нижи део планине а преко ње се види д |
| ни поток квасио велике стене, а на врху провалије указа се на коњу неки јунак, који је јурио пр |
| кад у веку прошла, гледала је у мислима провалију, испод које је малени поток квасио велике сте |
| ц ће у мрклој ноћи лако отићи с коњем у провалију, наићи на високе обале без моста, размрскати |
| ме је до сада већи део свога службовања провео.</p> <p>Он бејаше сад препорођен.{S} Гледаше дру |
| није још време.</p> <p>Тако је на путу провео добра два месеца.</p> <p>Зато је у Драми било јо |
| жала неколико недеља, док су поклисари, провлачећи се кроз турски логор, доходили у Драму и из |
| постоја неко време, па се лагано стаде провлачити кроз вреже од бршљана и купине, прилазећи Ра |
| и војну силу своју.{S} А деспотица Љуба проводила је по неколико часова на високим градским бед |
| гледа гласника из Драме.</p> <p>Тако је проводила своје дане и Мара у Драми, а Видосава јој је |
| код тетке своје, ћесарице Ане — у миру проводити дане.</p> <p>Али се ипак догодило нешто, што |
| брата нам морао устукнути као побеђен и прогнат?{S} Није ли се ваљало спремати за све случајнос |
| маху.</p> <p>— Љубо, кол’ко си добра! — проговори Угљеша. — Ти се бринеш за ме.{S} Немаш разлог |
| ко је он?</p> <p>— Ја!</p> <p>Из Јелене проговори опет амазонка:</p> <p>— Бог ти био у помоћи!< |
| — Ко зна, шта је могло бити ?</p> <p>Он проговори:</p> <p>— Реци ми: ко сам? заточеник или слоб |
| несвеслу Ану.{S} Мара не могаше ни речи проговорити.{S} Место ње говораху речитије топле сузе, |
| >Одговора не би.</p> <p>— Ћутиш, а? ама проговорићеш, док те притегнем уз врбу, уз ону исту врб |
| а верујем, да си поштен човек.{S} Ти си прогоњен, велиш, с тога, што си наваљивао да се рат не |
| да свим му је мио поглед.{S} Око његово продире, чини ми се, у свачију душу.{S} Ал’ баш тај њег |
| нападач паде на земљу, а нечији се глас продра:</p> <p>— Зликовче, нећеш тамо!</p> <p>Рајко ско |
| стећи се њиховом забуном, коњица турска продре брзо дубоко у логор, али до средишта ипак не дос |
| ц се сав претвори у поглед, којим хтеде продреди кроз танки вео зорине помрчине да прати врлог |
| слонише на руке подлактивши се, да мало продремају.{S} Певци учесташе.{S} Знак да је скора зора |
| Богдана.{S} Али се Угљешина деспотовина продужавала највише на исток, од састава Струме и Струм |
| е почињали су катуни и трла, који су се продужавали северно и преко првих огранака планине Плач |
| — кликну деспотица.</p> <p>— Али има — продужаваше Угљеша — неко време, како звезде у моме јат |
| траг путем ка Дренопољу, а други лагано продужаваше покрај саме ватре навише уз поток према Чрн |
| оњаника турских.{S} Они се спремаху, да продуже пут за Ипсалу и даље, па се могло опазити да се |
| > <p>— Јест, она ће ти много причати, — продужи Љуба — па ћеш знати онда, и шта је могло бити с |
| целине иде у пропаст.</p> <p>— Видиш, — продужи Угљеша. — Лазар је отишао под закриље угарско, |
| лошћу, — рече Тома.</p> <p>— Драма је — продужи Угљеша — најважнија тачка целе деспотовине и то |
| ао једини пратилац њен. — Недалеко је — продужи <pb n="51" /> он — одавде стари замак, подигнут |
| /p> <p>— Прилике су тешке и неповољне — продужи Угљеша.</p> <p>— Тако је, деспоте.{S} Захваљују |
| <p>— Слабо.</p> <p>— Ни ја не тражих — продужи Тома — али наиђох на читаву заседу љубавничку.{ |
| њу Томе Теологите, а онај други оде, да продужи спавање, чудећи се:</p> <p>— Е, е!{S} А прсти с |
| >Савладавши овога, Гојко се спремаше да продужи борбу са другим нападачима.{S} Али се они не по |
| <p>Монахиње приђоше и клекоше, а Исаија продужи тихо свете молитве.</p> <p>Мало после пустињак |
| па сумњиво махну главом.{S} А кад Тома продужи говор, којим је очевидно уверавао вођу о нечему |
| ="46" /> <p>Видосава је тешаше, ал’ она продужи:</p> <p>— У место тога онај ми туђин досађује.{ |
| и најбоље ! — додаде деспотица Љуба, па продужи: — Добра мајко!{S} Није једна суза канула у тво |
| S} То сам и слушао и очима гледао, — па продужи причати из своје прошлости.</p> <p>А после запи |
| .</p> <p>Тома се лако поклони, а Угљеша продужи: <pb n="15" /></p> <p>— Радњу призренскога збор |
| S} Али је он умири.{S} За тим су лагано продужили разговор.{S} Ана је била изненађена.</p> <p>— |
| ик у манастиру, а лукави Тома Теологита продужио је своје напредовање у служби деспота Угљеше, |
| Рајко одустао од свога захтева, али је продужио све више мрзети Тому.</p> <p>Још један пут је |
| , толико приправан, да би могао с места продужити пут у неодређену даљину.{S} Ипак висока, тешк |
| и свој књижевни и преводнички рад могао продужити, отерала је и Исаију из Сера, где је служио у |
| лободили погибли, онда бисмо могли опет продужити међу собом борбу да расправимо на коме од нас |
| и чудили, шта то може бити, Тома и вођа продужише на само разговор, лагано се удаљујући од крчм |
| е присети, и брзо пође за њим, а остали продужише да, уз лагано сркутање доброг кипарског вина, |
| вај!</p> <p>Певач се поклони, а кад они продужише даље по логору, он седе и запева другу песму, |
| ојко.</p> <p>— И ја тако мислим.</p> <p>Продужише ћутећи.{S} После неког времена Рајко рече:</p |
| аше близо храста, куда је Рајко имао да прође улазећи у свој стан.{S} Али то лице опази Рајка и |
| ести.{S} Тако је и са мном било.{S} Кад прође санак, дође грозница осећаја, а после ње — здрава |
| у, ћесарица Ана жељаше да све славље не прође без уобичајеног великог лова, те забаве најмилије |
| е саже да рукама опипа везанога.</p> <p>Прође један тренутак, а старац викну и устаде пљеснувши |
| да, како се пламен одупире киши.</p> <p>Прође још неко време, а старац, наслоњен леђима на пове |
| </p> <p>Био је сетан и забринут.</p> <p>Прође дугачком стазом до половине, па седе на камену кл |
| аћи мост, краћи и век.</p> <p>А куда ли прођоше за овај добар сахат времена?{S} Да ли иду пољем |
| {S} Доста сам дотле већ подносио, доста проживео.{S} Али ме ти сети младости, ти чисто врати мо |
| > <p>— Јуначе, — додај ми — мало воде — прозбори Угљеша.</p> <p>Гласник захвати у липову кору в |
| уначке поношљивости, па зажеле да с њом прозбори.</p> <p>Повисока и крупна женска, с нечим госп |
| ине!</p> <p>— Светли деспоте! — радосно прозбори Гојко. — Хвала на такој задаћи и великој милос |
| лико тренутака после тога неко куцну на прозор Јеленине собе.{S} Она устаде и приђе прозору.{S} |
| је скидао лисни урес дрвљу, унесе кроз прозор један пожутели лист.{S} Тома га руком у ваздуху |
| љ’да сада неко оставио!</p> <p>Са уског прозора кроз дебеле зидине био је леп поглед.{S} Тамо п |
| је хтео да крунише речи своје, приђе ка прозору и очима тражаше звезду своју.{S} Она не опази, |
| отет заврши читање, Угљеша се појави на прозору с Аном и Љубом, а свет их весело поздрави, па, |
| ра и старац се удали.</p> <p>Мара приђе прозору.</p> <p>Очима брзо прелете нижи део Меникејских |
| ор Јеленине собе.{S} Она устаде и приђе прозору.{S} На пољу је месечина, те могаше одмах познат |
| потица затече свога војна при отвореном прозору, са кога се лепо видео један део звезданог неба |
| који су издајом хтели да стеку милости, проказали Турцима, и они су главом платили.{S} Други су |
| обри монах умро од туге, што је у срџби проклео и уклео свога господара а са њим и домовину.</p |
| азијатских варвара.{S} На њему је право проклество.{S} Он је сина свога ослепио.{S} Он није дос |
| ћи ћемо, — рече Гојко.</p> <p>— Душа му проклета!{S} Ал’ витеза оног нигде ?</p> <p>— Без сумње |
| ецу:</p> <p>— Заклони лице своје од нас проклетих!</p> <pb n="184" /> <p>У немој тишини благе ј |
| е, што у Галипољу вреди, а нарочито их, проклетник, наговараше да нападну на мога брата.{S} Пош |
| користи нашим ратом с Турцима.</p> <p>— Проклетник!{S} Издајица! — загрмеше војводе.</p> <p>— А |
| ве жртве, нову Јелену, Рајка —</p> <p>— Проклетник!{S} Он не сме стићи никаквом циљу више.</p> |
| њом, у злато уоквиреном, иконом светога Прокопа, заштитника Драме.</p> <p>— Нека јаки Господ с |
| арији међу њима, настојник цркве светог Прокопа, с крстом у левој и босиљком у десној руци ступ |
| ом милошћу обасипа пресвети храм светог Прокопа у Драми, дајући му неколика села у метохију.{S} |
| је стара нека црквица, посвећена светом Прокопу, истом свецу, коме је посвећен и велики храм у |
| м случајем, изаслао поједина одељења да прокрстаре по околини, не би ли наишли на нападаче и у |
| време попуштати, док је све уравњено и прокрчено.{S} Данас више не разликујем у мојој деспотов |
| обаци моје муке и невоље до браће, која пролажаху недалеко од мога мучилишта, ко зна шта би од |
| српским речима...</p> <p>Гојко и Рајко пролажаху редом поред чадора горе и доле, десно и лево. |
| е главу.{S} Тома, идући лагано на коњу, пролажаше већ поред њих, гледајући их испод очију.{S} А |
| >— С Богом, војно!</p> <p>Коњица у трку пролажаше.</p> <p>— Боже, Боже, — рече неко од оних што |
| на првом бедему војску, која поред њих пролажаше.{S} А много женскиње из подграђа и околине с |
| е у зиданој згради.{S} Међу њима је био пролаз, те су обе биле у вези.</p> <p>Старац уђе у пред |
| један мах Рајку се учини да поред ватре пролазе лагано двојица на коњима.{S} Напреже вид и спаз |
| > <p>Добри коњици, који су испрекрштали пролазе око чадора, као да бејаху узнемирени толиком жи |
| данас уловљена, дивљач.</p> <p>Возари, пролазећи туда, поздравише ловце, али нико не устаде да |
| осторе међу поређаним чадорима.{S} А ти пролази одводише са сваке стране до саме средине логорс |
| овима и ратним приликама.</p> <p>Све је пролазно, све бледи и угине, па и некадашње одушевљење |
| ам лист шаље природа, да нас опомене на пролазност века човечјег.{S} Не губимо времена.{S} Ма ш |
| јер их и пратиоци бејаху већ сустигли у пролазу кроз подграђе Драме.</p> </div> <div type="chap |
| о страшан, — причао је Рајко. — Небо се проламало од убојних узвика, од писке рањеника од покли |
| Кад се серска и драмска војска састаше, проламаше се небо и разлегаху се горе од веселих ратнич |
| тор око себе.</p> <p>— Живео деспот ! — проламаше се ваздух, разносећи далеко на све стране лог |
| ти.</p> <p>Сви се јако обрадоваше, глас пролете као муња кроз град и подграђе, а звона ударише |
| еца хладнијих зимских дана, па је дошло пролеће 1371 године.{S} У Драми је за то доба било мирн |
| астоје.</p> <p>Био је један од топлијих пролећних дана у месецу марту.{S} Брижни је Гојко весел |
| братске руке, а ноћна тмина прими тако проливену крв на своју душу.</p> <p>Тада се разлеже раз |
| слупане, и место вина честити је младић пролио племениту крв <pb n="175" /> своју!{S} Ја волим |
| плашиш.{S} Ти си уверен да се крв мора пролити за свету мисао ускрснућа српске снаге и јединст |
| итије топле сузе, што се из њених очију пролише на руку Гојкову...</p> <p>— Синко, нека те Бог |
| о даље на запад.{S} Овај други хитац не промаши, и орао вијући се у ковитлац са раширеним крили |
| ихна брзо и ненадно преминуо, старац се промени.{S} Издаде га мушко држање, освоји срце, па се |
| срце јаче закуца, а у лицу се за часак промени.</p> <p>Врата се отворише и уђе Гојко са стареш |
| вним вратима првога бедема два пута већ променила, и кад је звоно са високог торња на истим вра |
| Моја је звезда нестална — то је звезда променљиве ратне судбине; твоја је стална у сјајности — |
| ар поче да шиба капљицама, које по мало промицаху, старац устаде и уђе у колибу.</p> <p>Цела се |
| вога господара, Угљеша му је радо давао проније за уживање.{S} На тој земљи стари је ратник пос |
| ти звездарским тумачењима, јер смо онда пропали.{S} Ево — и она се лако спусти на колена — прек |
| рече да Азијате ти потражиш, јер је све пропало, ако они нас први нађу.{S} Деспоте, твоја је сл |
| амо голу душу.{S} Па и то је готово све пропало.{S} Неке су бездушници, који су издајом хтели д |
| Пловдина <pb n="18" /> и Драме доћи ће пропаст Сера, а са њом ће се и Цариград претворити у ру |
| и спасу но да све за љубав целине иде у пропаст.</p> <p>— Видиш, — продужи Угљеша. — Лазар је о |
| ојим коњицем Лабудом био готов срнути у пропаст.{S} Опомене старијих на погибао таког кушања су |
| коњу неки јунак, који је јурио право у пропаст...{S} Она скочи, отури ђерђев, прекрсти се, пог |
| нтакузену, за кога се могло знати да ће пропасти.{S} Није му се вратио ни онда, кад је он био п |
| зили Анђелови људи, те се, поремећени и пропашћу Анђеловом, склонише дубље не кушајући даљи нап |
| ше.</p> <p>Скуп је био одређен у једном пропланку са северне стране, а одатле је ваљало приличн |
| а у се сву озбиљност његове занесењачке проповеди противу некрста.{S} Нико га тако неће <pb n=" |
| у!</p> <p>— Ја не смећем с ума атонског проповедника.</p> <pb n="71" /> <p>— Тако мораш и чинит |
| адска врата с јужне стране отворише, да пропусте -— бегунца Тому Теологиту...</p> <p>Неколико т |
| о сигуран, да <pb n="87" /> нисам ништа пропустио, што ми је у дужности било.{S} А овако —</p> |
| нио, — говорно је Рајко — па мож’да сам пропустио што и од дужности учинити!</p> <p>— А то је — |
| ошћу, <pb n="32" /> која је била напред прорачуњена.</p> <p>Једина је била Мара, према којој је |
| и држе се витешки, а кад осете да су се проредили, поново се окупе око краља, и новом снагом да |
| јанових синова.</p> <p>Монах је био зао пророк, а његове речи у вези с пловдинским догађајем за |
| , хоће ли се придружити застави моћнога пророка Алахова.</p> <p>— Никад! — бејаше лаган али одл |
| /p> <p>— И сам се Алах са својим моћним пророком радује! — вели један часник турски <pb n="181" |
| ник наше победе.</p> <p>— Хвала Алаху и пророку, а како смо Пловдин били поново изгубили и како |
| ачу смо нашли мегдана.{S} Али и великом пророку Алаховом ваља придобити нових слугу.</p> <p>— И |
| и полужив нађен на разбојишту, биће мио пророку.{S} Ђаур се мало опоравио, од великог је, без с |
| валише неки са питањима.</p> <p>-— Неко пророчанство, шта ли? не знам ни ја, али сам тако чуо.{ |
| је да ти кажем, да и ја не смећем с ума пророчке речи чудног испосника.{S} Он рече да Азијате т |
| пре три месеца онај чудновати испосник пророчки нагласио најезду Азијата на наше крајеве, ја в |
| евића.</p> <p>Угљеша је говорио јачином пророчкога гласа.</p> <p>Вукашин омекша:</p> <p>— Истин |
| p> <p>— Благословено име српско !...{S} Просте прве жртве против некрста!...{S} Прими ме, Госпо |
| зда најслабија.{S} Опростите, браћо!{S} Прости јуначе! — и Богдан загрли Љубоја.</p> <p>— Војво |
| војвода.</p> <p>— Умро?{S} Е, Бог да га прости! — рече старац и подиже шубару.</p> <p>После тог |
| споду!</p> <pb n="98" /> <p>— Бог да га прости! — с искреним болом рекоше Вукашин и Угљеша.</p> |
| ути.{S} Да се само мало одоцних, Бог да прости ћефалију Рајка! — говораше старац, улазећи у соб |
| .{S} Између северних господара и Угљеше простирала се деспотовина Костадина и Драгаша Дејановић |
| и запада и бујне Марице с јужне стране простире се пространо и равно красно поље, које се дубо |
| камарицу сламе и седећи на некој кожној простирци, мирно посматраше огањ и његово поступно слаб |
| <pb n="24" /></p> <p>Властоје је таман просто и без кићења али лепо и дирљиво био испричао как |
| краљу и деспоту онака иста, каква је и простом пешаку и скромном поноснику.</p> <p>А тада се з |
| врт.{S} Брзо и опрезно као мачка пређе простор до ограде од врта, ухвати се за зид и лако се н |
| и својим војводом, те за час рашчистише простор око себе.</p> <p>— Живео деспот ! — проламаше с |
| се њен пусти кроз бескрајни ваздушасти простор, и тражаше <pb n="52" /> да се заустави тамо, г |
| ца, скрене с пута па дохвативши се више простора ободе чилога коња свог.{S} Земља затутњи, суво |
| адоше пажљиво испуњавати дугачке празне просторе међу поређаним чадорима.{S} А ти пролази одвод |
| , које се бејаху из подграђа искупиле у просторијама пред великим двором, гласним клицањем позд |
| > <p>А тада се заче опште клање у свему простору, и да ноћ не крије непробојном црнином <pb n=" |
| ила на три дела.{S} С поља се улазило у простран предњи њен део, који је био ограђен високом ог |
| пље означио за збориште своје војске из простране му краљевине.</p> <p>Угљеша је у Серу био зад |
| поведе у бој против Турака.</p> <p>Осем простране деспотовине Угљешине и омања војводина Богдан |
| ико је сунце јаче освајало, у толико је пространо логориште велике драмске војске постајало све |
| бујне Марице с јужне стране простире се пространо и равно красно поље, које се дубоко са севера |
| јим плећима изнесемо цело бреме брига о пространој царевини.{S} Ми стојимо међу њима као јачи о |
| Само још пободени стегови означаваху по пространом логору средишта појединих жупа и градских уп |
| под вратом а испод огртача.{S} Бисер се просу по путу, а она остатак пружаше шаком нападачу.</p |
| ане деспота Угљеше.</p> <p>— А, тако! — протеже старац. — А је ли тамо све мирно и добро?</p> < |
| царев стриц, устао је у име царевине а против царевине.{S} Богданово је војводство мало а и из |
| шин спрема војну у савезу са Балшићем а против Николе Алтомановића.</p> <p>— То је стара мржња |
| мчило више ратовао са својим коњаницима против царства византиског, све га је више одушевљавао |
| но име српско !...{S} Просте прве жртве против некрста!...{S} Прими ме, Господе, и опрости греш |
| ј друг Благојев, што му у врту помагаше против нападача Рајковог.</p> <p>— И хоћу! — одушевљено |
| и било, да се српска господа не заузеше против зла, што наступа!</p> <p>— Сам их Бог води!</p> |
| Цар стаде уз њих.{S} Ми бејасмо тада и против цара.{S} Успесмо.</p> <pb n="96" /> <p>Победисмо |
| } Јован пети Палеолог не може се борити против азијатских варвара.{S} На њему је право проклест |
| е — бејаше задовољна, што ће се кренути против туђина и заједничког непријатеља. <pb n="120" /> |
| мао деспот Угљеша лично да поведе у бој против Турака.</p> <p>Осем простране деспотовине Угљеши |
| т Ђурђе Балшић, који му је био савезник против Алтомановића, као да је окренуо лист и преврнуо |
| и тужан пад Пловдина, који је био бедем против османске навале, није тога живота нестало, и ако |
| што царству нудисмо ми.{S} И ми устасмо против њих.{S} Цар стаде уз њих.{S} Ми бејасмо тада и п |
| Тома трудио, да задржи Момчила у савезу против царевине.{S} Високо одликовање чином деспотским, |
| звати се Угљешину позиву за општу војну против Турака.</p> <pb n="111" /> <p>Сад више нико није |
| ири године, не могу признати.{S} Она се противи реченој мисли, за коју се ја и брат ми заложисм |
| и ни Синиша.{S} Лазар нам је вајкадашњи противник, али ће и он исто рећи.{S} Упамтише нас Грци, |
| деспотовине, а на њ је уздигнут највећи противник његов.</p> <p>Вреди ли више остати овде?{S} Н |
| тражи тајне ноћне састанке са оглашеним противником њиховим.</p> <p>Прво му је говорило осећање |
| ад сам видео, колико су се осилили наши противници под згодним изговором да раде противу нас је |
| ученом говору са старим монахом.</p> <p>Противно мирноћи ове двојице стајала је снага Рајка и Љ |
| их завојевача.</p> <p>Угљеша, измиривши противности између многих староседелаца своје деспотови |
| код савезничке војске моје и Балшићеве противу силе Алтомановића.{S} Расправи ли се и та зађев |
| ротивници под згодним изговором да раде противу нас једино из оданости царској заветној мисли, |
| ревласти на југу.{S} Није ли он у борби противу Матије Кантакузена изишао као савршени победила |
| озбиљност његове занесењачке проповеди противу некрста.{S} Нико га тако неће <pb n="10" /> схв |
| је дотле непобедни јунак Момчило водио противу Кантакузенове војске и његових савезника, турск |
| ојима је ступио у бој на отвореном пољу противу много надмоћније турске војске.</p> <p>— Бој је |
| } Ти ћеш их позвати на заједничку војну противу Турака.{S} Ми полазимо с намером, да турском го |
| и се ти стекли с нама у једну заједницу противу страшног новог непријатеља свих нас.{S} Па кад |
| да дозиваше некога.{S} Лагано устаде и протрља очи, на које се већ почео сан навлачити.{S} Изи |
| и свет, али њој нема вечнога живота.{S} Проћи ће векови, па ће се згажени крст дићи, а потомци |
| е, и неће се загасити, јер ће киша брзо проћи, — рече старац за се, кад се наже, те из колибе п |
| иша устао да задовољавајући своје личне прохтеве и ненасите жеље удари клин у јединство српске |
| сам све, који су у милости код цара.{S} Проценио сам њих и њихову силу, па не нађох онога што ц |
| новање доноси.{S} Брзо је познао људе и проценио је.{S} Једне је више призивао, друге избегавао |
| било завирити у његову душу и мисли па проценити, да ли је био охол из уверења о великој вредн |
| са Маром у горској кули.</p> <p>Љубоје прочита и задрхта:</p> <p>—Ужасно! —викну он. — Ја сам |
| ни своје жупске војске.</p> <p>А кад се прочу, да се у Серу сабира велика војска, придружише се |
| одина свога витештва Момчило се већ био прочуо на далеко.{S} Чувен јунак осећао је да му поред |
| дом пођоше напред.</p> <pb n="44" /> <p>Прошавши и коњанике на претпоследњим вратима, дође Угље |
| пали.{S} Тада је и он постао војник.{S} Прошао је први пут тада кроз красну вардарску долину, в |
| у Крстопољу догодило.</p> <p>Кад је Ану прошао први потрес и туга због крстопољског догађаја — |
| у великом трку.</p> <p>— Помози Боже! — прошапта Гојко, намаче калпак на очи, прикупи дизгине Л |
| ја сину вратих, што оцу бејах дужан! — прошапта старац, па се несвесно занесе.</p> <p>А сва ов |
| ву Гојку:</p> <p>— Да си благословен! — прошапта старац, па за тим понови: — Да си благословен! |
| } Он оштро премери Тому очима, па за се прошапта:</p> <p>— Овај туђин има очи за лепоту ове дев |
| дних урвина, куда она пије никад у веку прошла, гледала је у мислима провалију, испод које је м |
| а свагда!</p> <milestone unit="*" /> <p>Прошла је поноћ, а у двору Лала-Шахина у Дренопољу још |
| сподара северне Арбаније.{S} Од како је прошле године умро најстарији њихов брат Срацимир, плах |
| мучити, — додаде Исаија.</p> <p>Тако су прошли дани прве жалости у двору Анином, а мало за тим |
| ма почеше разговоре и наставише приче о прошлим данима, лововима и ратним приликама.</p> <p>Све |
| ејана, јако замишљена...</p> <p>Тако је прошло неколико дана, и деспотица је већ била, забаве р |
| ма.{S} Између нас и Византије било је и прошло.{S} Деспот је рачунао на грчку помоћ.{S} Отуда ј |
| 12"> <head>XII.</head> <pb n="86" /> <p>Прошло је од тог доба три, четири месеца хладнијих зимс |
| еисцрпна одлучност. <pb n="5" /></p> <p>Прошло је већ прилично времена како је у лаком оделу ал |
| се старац загреје.{S} Гледа пред очима прошлост, најлепше тренутке, које је доживео, и будан с |
| рши, а с друге стране стајаше неокаљана прошлост Гојкова, дугогодишње другарске везе и сумња у |
| азе само искрице, које му у сећању буде прошлост.</p> <p>А једна засја мало јаче, и он на њеном |
| лога тела.{S} Прегореваше и заборављаше прошлост, о којој је сама наглашавала Томи при његовом |
| — самртник, син — роб.{S} А шта говори прошлост о њима?{S} Неће то бити зла намера Гојкова већ |
| ушу његову каквом бојом зна сликати тек прошлост добре девојке, Јелене!</p> <pb n="142" /> <p>А |
| > <p>Највише је пак светлости на Томину прошлост бацио Рајко причањем својих успомена о стрицу |
| 30_C5"> <pb n="33" /> <head>V</head> <p>Прошлост Томе Теологите била је исто тако тамна и нејас |
| а гледао, — па продужи причати из своје прошлости.</p> <p>А после запита:</p> <p>— А он, ваљ’да |
| >ПРВЕ ЖРТВЕ</p> <p>ПРИПОВЕТКА ИЗ СРПСКЕ ПРОШЛОСТИ</p> <p>НАПИСАО</p> <p>АНДРА ГАВРИЛОВИЋ</p> <p |
| ређати најлепше јуначке слике из скоре прошлости наших крајева; скупоцени пехар најбољег кипар |
| ажи, молим те! — спусти главу на његова прса, да од саме себе сакрије — сузе својих лепих очију |
| и му речи засташе.{S} Глава му клону на прса.</p> <p>— Његова је рана без пребола, — рече Рајко |
| му заблисташе сузом, а он, држећи је на прсима, диже своју главу и очима гледаше горе, као да т |
| у код ограде, прикривен, звиждањем кроз прсте јавио, да су Ана и Мара изишле из црквице и пошле |
| их полако отвори и са напрезањем скиде прстен са десне руке.{S} Пружи га гласнику, хтеде нешто |
| спавање, чудећи се:</p> <p>— Е, е!{S} А прсти се пусти дочепали мекоте па не умеју пустити!{S} |
| <p>У једној одаји малога двора, што се пружа као крило великог двора све до градског платна ве |
| а.{S} Радовала му се као дете што жељно пружа руке за мирисним цветом и шареним лептирком.</p> |
| нци, како <pb n="4" /> се у бескрајност пружају; виде се на западу Гвоздена Врата; на северу је |
| јских Гора и даље равницу, кроз коју се пружао пут, што је спајао Драму са Сером.{S} Али се ни |
| шумарку, што се са западне стране пута пружаше од Драме па далеко на југ иза црквице.</p> <p>А |
| } Бисер се просу по путу, а она остатак пружаше шаком нападачу.</p> <p>У томе се тренутку иза ш |
| е, окрену и, спазивши своју драгу Љубу, пружи јој руке.</p> <p>— Деспотице, од куда ти овде и у |
| презањем скиде прстен са десне руке.{S} Пружи га гласнику, хтеде нешто рећи, очи му још једном |
| ст међу бедемима градским једна му рука пружи кроз мален отвор ноћне стражаре киту поменка.{S} |
| > <p>— У име Бога и крста! — викну он и пружи Гојку го нож.</p> <p>Гојкове очи севнуше поново в |
| алим, брате! — рече Рајко Гојку.</p> <p>Пружи му руку, па се братски опет пољубише.</p> <p>— Ти |
| С Богом, добри старче! — рече војвода, пруживши му руку.</p> <p>— С Богом, војводо, срећа те п |
| сао! — одушевљено рече Угљеша, и устаде пруживши руку Вукашину.</p> <p>— И стати брат уз брата |
| обгрливши јој стас левом руком а десну пруживши једној групи звезда, које су биле источно од њ |
| му је по пристанку родитеља својих радо пружила руку.{S} Византиски учитељи њени, дадиље и двор |
| Извините, кнегињице, али мене је овамо пуки случај нанео.</p> <p>Мара не могаше ни једне речи |
| у Гојко и Мара.{S} Разговор је био жив, пун, као што им је и срце било наде пуно.</p> <p>— Још |
| Теологита три пута се дубоко поклони и пун скромности изиђе из собе Угљешине.{S} Али чим закло |
| длазиш узбуђен, узнемирен, да те после, пуна бриге за тобом, нађем овде као и сада.{S} Деспоте, |
| подском лицу не бејаше потребна густа и пуна брада, која само повећаваше суровост изгледа овога |
| крина, који је у почетку хтела.</p> <p>Пуна тешке слутње изиђе брзо у двориште, где стајаху Ан |
| Тома чешће пута у животу предавао своје пуне кесе блага.</p> <p>Али Томи није било свеједно.{S} |
| њу призренскога збора ја ни данас после пуне четири године, не могу признати.{S} Она се противи |
| мудар, умом окретан, његови су одговори пуни, кратки али смишљени.{S} А нада свим му је мио пог |
| и је тада било!{S} Катуни и трла бејаху пуни бегунаца, немоћних стараца, слабих жена и невине д |
| и велика врата за собом, очи му севнуше пуним изразом сујетне охолости, и он охоло изиђе из ход |
| аше и ободоше коње.</p> <p>Ваљало им је пуних десет часова јахати, зато у Крстопољ стигоше сутр |
| ко на југ иза црквице.</p> <p>Ана је са пуно побожности и истинске богобојажљивости одстојала в |
| ив, пун, као што им је и срце било наде пуно.</p> <p>— Још ћу да ти говорим, витеже! — говораше |
| ејановића бејаше одређен Велбужд, место пуно поноса са недавне славне победе српскога оружја.</ |
| д дочекивали поклисаре од Мрњавчевића с пуно поштовања према онима, који их шаљу.{S} Сада је Ко |
| ово веровати у тиху срећу скромнога али пуног благослова огњишта свог, свога гнезда, које ће ра |
| бичне куће цариградске, доживео је да у пуној снази свога века прими управу над војском чувеног |
| ј, ти благослови!</p> <p>Месец засија у пуној светлости, изишавши иза облака.</p> <p>— Тако се |
| адић подужих бркова а без браде, који у пуној ратној спреми уђе у њихову одају.</p> <p>— Знао с |
| поузданим рукама мојим, — рече Тома, са пуном готовошћу пољуби ћесарици руку, па се брзо <pb n= |
| ја.</p> <p>— Читала сам већ и одиста са пуном милином.</p> <p>— Ја сам тек недавно научио грчки |
| се на послетку не заблешти цела слика у пуном сјају миле светлости своје.{S} И тада се старац з |
| је смо најслабији.{S} Док је још била у пуном сјају снага византиска, Драма је била често пута |
| } А бејаше, збиља, лепа девојка!{S} Као пупољак ружин!{S} Хе, хе, а ко јој је крив, што је била |
| тарац хтеде нешто рећи, али се присети, пусти бегунца, брзо измахну ножем, па га забоде више од |
| p>Тома узе лук и тетиву и, нанишанивши, пусти.{S} Па не часећи ни часа узе другу стрелу и оком |
| Њему? а? томе, што ме везао за врбу!{S} Пусти ме, да му ја судим.</p> <p>— Њему?{S} Њега ти веж |
| би!</p> <p>— Деспоте, победио си ме Ал’ пусти мене да пре тебе погинем Отвор’те излаз, јунаци!< |
| лице.{S} Радозналост нагна Момчила, да пусти преда се незнанога туђина.{S} У разговору са тим |
| савину собу, отворила је срце своје, да пусти тугу са њега, нека отече.{S} Испричала је све Вид |
| е окрете и пође са њом ка Љуби.{S} Тада пусти старицу па се са деспотицом од срца пољуби.</p> < |
| поведе Јелену до степеница, па је онда пусти.{S} Она се поче пети, а Гојко иђаше за њом.</p> < |
| у руци право Гојку.{S} А кад дође ближе пусти оштро копље, и оно се пребацивши Гојка, који на м |
| Гојко једва стиже да махне руком, па се пусти да не изостане за деспотом.</p> <p>— С Богом, гос |
| чудећи се:</p> <p>— Е, е!{S} А прсти се пусти дочепали мекоте па не умеју пустити!{S} Шта сам ј |
| са звоника а Драма и логориште остадоше пусти, тихи и нечујни.</p> <p>Деспотица се Љуба за часа |
| г војводе Властоја! — одговори Гојко, и пусти Лабуда.</p> <p>Старац задрхта од изненађења и мил |
| и на томе не заустави.{S} Поглед се њен пусти кроз бескрајни ваздушасти простор, и тражаше <pb |
| гати га украс бојна мача изненади, и он пусти поглед низ мутну воду, као да тражаше јунака, ког |
| заповест, да одмах нареди, да се Гојко пусти из Крстопоља.</p> <p>— Видиш, Анђеле, да сам имао |
| и тихо свете молитве.</p> <p>Мало после пустињак отвори очи:</p> <p>— Благословено име српско ! |
| >На рукама његовим издисао је — атонски пустињак.</p> <p>Монахиње приђоше и клекоше, а Исаија п |
| му поли образе.{S} Познао је — атонског пустињака...</p> <milestone unit="*" /> <p>Кад се велик |
| се Господу за душу његовог раба, доброг пустињака.</p> <p>(КРАЈ)</p> </div> </body> </text> </T |
| а.</p> <p>Пловдин је био још као оаза у пустињи заостао у рукама бугарским, захваљујући висини |
| е кроз редове Гојкових чувара — атонски пустињик.</p> <p>— У име Бога и крста! — викну он и пру |
| твоја је слава допрла и до тог атонског пустињика, и он у теби гледа спас!</p> <p>Кроз ноћну се |
| загрлио младога војводу, па га је онда пустио, да се са својом лепом сапутницом пожури Драми и |
| ти се пусти дочепали мекоте па не умеју пустити!{S} Шта сам ја могао знати у мраку !</p> <p>Ста |
| е пре неколико дана спасо̑ у Крстопољу, пустиће се за неко време слободан.{S} Он ће се одмах, ч |
| та:</p> <pb n="76" /> <p>— Не, не, оче, пустићу га, учинићу, што Бог заповеда.{S} Одмах ћу наре |
| Лабуду Гојко.{S} Нападачи, изненађени, пустише Ану и Мару, и, преплашени, прескочише јарак кра |
| и близо драмског подграђа Тома и Љубоје пустише коње ходом, па наставише раније прекинут разгов |
| има људске, и српске и турске, крви.{S} Пусто чадорје стоји развучено, покрхано и подерано.</p> |
| кла једна далека Струмина приточица.{S} Пут је Гојка водио поред речице.</p> <pb n="81" /> <p>С |
| ћесара Војихне почеше узнемиравати.{S} Пут је велики, а рок кратак.{S} Ваља ми летети.{S} С бо |
| шину разлеже трубни знак један пут, два пут па онда и трећи пут, а мало после чу се звека ланац |
| S} А кад дођоше до места, где се савија пут, те донекле иде кроз ту шумицу, пред њих искочише т |
| љескајући коња по врату, — хоћемо ли на пут?</p> <p>Верни се коњиц чисто освежи, и копаше ногом |
| турских.{S} Они се спремаху, да продуже пут за Ипсалу и даље, па се могло опазити да се журе.</ |
| ршећи мачеве.</p> <p>— Јунаци, овуда је пут у вечни живот.{S} Ко је витез, нека не опрашта!</p> |
| грех му цео не слути.</p> <p>Бегунцу је пут мало познат.{S} Гониоцу је тек у бледом сећању.</p> |
| се одмори три дана, па да се сва крене пут Дренопоља.</p> <p>Била је већ половина месеца септе |
| високог бедема крстопољског погледао уз пут што води Драми, па је очекивао гласове ако ни од ко |
| унчан дан.{S} И она се животу сада први пут после толиких неприлика у дугом времену обрадова.{S |
| е и он постао војник.{S} Прошао је први пут тада кроз красну вардарску долину, видео је и Струм |
| малој градској капели, а он се тек први пут нађе за то време у друштву.{S} Говори, приповеда и |
| ко је Угљеша свечано походио Драму први пут после Војихнине смрти.</p> <p>Кад су господа ушла у |
| , то је њено кршење.</p> <p>То је други пут мислио.</p> <p>— А не би, на послетку, било на одме |
| мо победиоци.{S} Хвала ти!</p> <p>Други пут је Рајко реко Гојку, да неће више остати у Драми, а |
| је празна, слава Богу!...</p> <p>Други пут пак док је Мара тражила забаве у Видосавином припов |
| ити гласник.{S} Ићи ћеш на доста велики пут, и до успеха твога поклисарства стоји много.{S} Одн |
| риправан, да би могао с места продужити пут у неодређену даљину.{S} Ипак висока, тешка и од црв |
| знак један пут, два пут па онда и трећи пут, а мало после чу се звека ланаца на покретном <pb n |
| им потоком, који мало ниже, пресецајући пут утиче у Марицу, а још даље на северу упоредо са њим |
| ајку.</p> <p>На витешком мегдану, један пут, забаве ради Гојко је са својим коњицем Лабудом био |
| же раменима па одговара грчки.{S} Један пут видех, како изиђе из <pb n="123" /> двора велможе Т |
| ко, да су поклисари од границе, а један пут чуше да су чак од Пловдина, али ништа више нико не |
| у животу.{S} Али је сад Јелени на један пут из мркле ноћи свануо сјајан и ведар сунчан дан.{S} |
| пажњу младога Турчина.</p> <p>На један пут му се учини да чује топот коњски.{S} Послуша боље.{ |
| даше собом горе и доле.</p> <p>На један пут стаде и лупи руком о руку:</p> <p>— Она је!</p> <p> |
| увеном војводи Момчилу.{S} Кад је један пут у говору споменуо Тома битку код Перитеориона и нек |
| ободи неизвесности.</p> <p>Кад је један пут Мара сама у градском врту обилазила цветне садове, |
| те обилазише војску, и још се ни један пут не вратише у град невесели и незадовољни.</p> <p>Је |
| ћну се тишину разлеже трубни знак један пут, два пут па онда и трећи пут, а мало после чу се зв |
| ли на по неколико редова, и сви у један пут стадоше пажљиво испуњавати дугачке празне просторе |
| буде ближе десници.</p> <p>Томи у један пут постаде све јасно.{S} Трже мач и ступи корак назад. |
| све више мрзети Тому.</p> <p>Још један пут је повео реч о Томину уклањању.</p> <p>— Њега би ва |
| ерње или зором на јутрење.</p> <p>Један пут јој Тома Теологита причаше како стари свештеник раз |
| ора и даље равницу, кроз коју се пружао пут, што је спајао Драму са Сером.{S} Али се ни на томе |
| ољем на мору, па се, остављајући у лево пут за Сер, дохватило кратке равнице на левој обали рек |
| х му у грудима бејаше чисто застао, два пута је хтео да прекине питањем Исаију, али му реч у гр |
| ђене.</p> <p>Видосава је имала сада два пута више посла у друштву с деспотицом и Маром, а Јелен |
| жа на главним вратима првога бедема два пута већ променила, и кад је звоно са високог торња на |
| њене у томе часу — и ја желим да се два пута Бог не куша!</p> <p>Гојко је весело вратио свога Л |
| а се тешка погрешка не може учинити два пута.{S} Она тражи маха само за један тренутак.{S} Више |
| овоме брежуљку, па се упутих са правога пута у страну, — одговори путник.</p> <p>— Добро ми дош |
| моста, што долази кад се пређе трећина пута од Драме ка Крстопољу, Тома рече Љубоју:</p> <p>— |
| саија одслужио свечану службу за срећна пута српског деспота и његове војске.{S} Никада није ст |
| а, кад се у Драму вратио са свога дугог пута Тома Теологита, кога је она држала за домаћу несре |
| е мож’да превисоки краљ уморан са дугог пута?</p> <p>— Ни то не.{S} И ако сам вечерас стигао из |
| њему неки непознати гласници са далеког пута.</p> <p>Разабраше само толико, да су поклисари од |
| уби у шумарку, што се са западне стране пута пружаше од Драме па далеко на југ иза црквице.</p> |
| поклисар на двор мога поочима, и оба се пута дуже задржавао.{S} Ја сам мислила, да је моја срећ |
| своје сам, брижан.{S} Толико сам ти се пута хтела јавити овако исто на овом месту и у ово доба |
| но добили од Анђела, коме је Тома чешће пута у животу предавао своје пуне кесе блага.</p> <p>Ал |
| } А њега јоште нема.{S} Тако га је више пута очекивала.{S} И зора је по кадшто затече, њега нем |
| им био непознат, јер је са Угљешом више пута долазио у Драму и ишао даље, али не бејаше никога, |
| ="21" /></p> <p>Војихна се већ био више пута окушао у биткама са Турцима, који олако дођоше до |
| ено погледај, пламти у огњу, да осветли пута некрсту, који преко мора, нашег мора, прелази овам |
| од Пловдина, тврдога града на половини пута између Дренопоља и Средца.</p> <p>Пловдин бејаше у |
| а, који је са војском чекао на половини пута између Једрена и Чрномена.{S} Сам са својом војско |
| {S} Стегоноша високо уздиже стег па три пута завитла њиме по ваздуху, да види сва војска.{S} За |
| у се бринути.</p> <p>Тома Теологита три пута се дубоко поклони и пун скромности изиђе из собе У |
| јужно ка Крстопољу, па се онда дохвати пута, што се одваја на исток и преко Мосинопоља и Перит |
| опази на врху стене, испод које је крај пута студенац, некога, који, с дрвеним крстом у руци, п |
| у, и, преплашени, прескочише јарак крај пута, па ишчезоше у шуми.{S} Гојко, збуњен неочекиваним |
| цом и заосталим старцима стајаху покрај пута с обадве стране.</p> <p>Кад Угљеша би поред деспот |
| вог поља код Чрноменских Лугова а близо пута, што води у Пловдин, недалеко од Српског Гумна пој |
| це у деспотовини браће Дејановића близо пута била је једна повећа колиба.{S} Уз неке старе руше |
| тво је, изишавши из града, прешло преко пута, што далеки Самоков код Балкана везује са Крстопољ |
| не зна, у колико је битака био, колико пута рањен, па и колико је кад блага задобио.{S} Своју |
| и обиђоше смрт ?</p> <p>Толико, колико пута коњи крочише у брзом лету свом.</p> <p>Вихор — ал’ |
| кривено од свести њихове.</p> <p>Колико пута наиђоше и обиђоше смрт ?</p> <p>Толико, колико пут |
| Јелена ућута, а Гојко, који је неколико пута у узбуђењу задрхтао док је она причала прихвати:</ |
| зна је описати, као да ју је небројено пута имао у рукама.{S} Он добро разуме и тичји језик, з |
| о добро стани?{S} Зар без разлога често пута оставиш богату трпезу и госте наше за њом, па одла |
| у снага византиска, Драма је била често пута најкрвавије поприште за пробу оружја српског и виз |
| их година изникао на плодним, али често пута крвљу натапаним, долинама јужне деспотовине српске |
| акупаца богатих рудника, нагонећи често пута рударе да преко уговора и за њега раде.</p> <p>Пос |
| престано на узди свога коњица, скрене с пута па дохвативши се више простора ободе чилога коња с |
| себи, нашла сам се у некој кућици близу пута за Солун а ван области мога поочима.{S} Код мене ј |
| летео.</p> <p>Превалио је био половину пута, кад уђе у један не много велики кланац.{S} Лево и |
| м? ил’ гором? ил’ брдом? ил’ водом? ил’ путем? ил’ странпутицом?</p> <p>Свуда.{S} Ал' то је сак |
| ако се један одвоји и врати брзо натраг путем ка Дренопољу, а други лагано продужаваше покрај с |
| ћим путем до границе.</p> <p>За то пође путем, што иде јужно ка Крстопољу, па се онда дохвати п |
| су Ана и Мара изишле из црквице и пошле путем, двојица су стали вребати старог дворанина. и ухв |
| разговор, лагано се удаљујући од крчме путем.</p> <p>Тај вођа бејаше главом чувени Јевренос-бе |
| оба дању управља погледе своје на исток путем крстопољским, а ноћу, опет тамо окренут, очима мо |
| ли врхови тврде Драме.</p> <p>— Ја идем путем крстопољским, — рече Богдан. — Морам се журити да |
| а њиме своје завереничке рачуне крвавим путем пречистили.{S} То је моја мисао.{S} Изведи је тач |
| стигох, а поуздано држах, да ћу га овим путем, куда и ви дођосте, стићи, — говораше Рајко.</p> |
| м пратиоцем коњаником и окретоше јужним путем, који је водио право у Крстопољ.</p> <p>По мрачно |
| и на уверењу, да је он ударио најкраћим путем до границе.</p> <p>За то пође путем, што иде јужн |
| оји се састојао из једног чисто златног путира са осталим утварима потребним за причешће, крете |
| на <pb n="40" /> далеко прамен магле и путне прашине, у њему срце силније закуца и он жудно из |
| ући жуту сламу унаоколо, <pb n="106" /> путник скиде кабаницу и разастре је по гомили грања кра |
| ошао !</p> <p>И они уђоше у двориште, а путник уведе и коња, па га привеза за један колац.</p> |
| их са правога пута у страну, — одговори путник.</p> <p>— Добро ми дошао !</p> <p>И они уђоше у |
| колико тренутака нисам знао, да ћу бити путник.{S} Узвишена ћесарица ми је наложила да у морско |
| баницу и доброга коња.</p> <p>— И јесам путник, кога ова киша натера да сврати мало до тебе.{S} |
| остварила.</p> <p>Ја сам помоћу једнога путника, поклоника гробу Спаситељеву, отишла у Воден, г |
| ку у колибу.</p> <p>— Бог ти добро дао, путниче и намерниче, — одговори старац, гледајући дошља |
| гљигова већ далеко с мора и да је много путовала и још више препатила, изгледаше му као нека пл |
| је о неверству Гојкову и задаћи Томина путовања у Крстопољ.{S} Разборити деспот махну главом, |
| е.</p> <p>— Ти си, без сумње, уморна од путовања? — упита Рајко Јелену.</p> <p>— О том не говор |
| шао је без иједног пратиоца, да би брже путовао.{S} Одморни је Лабуд летео.</p> <p>Превалио је |
| теговима и заповедницима, те се пуштаху путом, што води истоку преко границе за Дренопоље.</p> |
| — С Богом, војводо, срећа те пратила на путу! — одговори старац.</p> <p>Па се онда присети:</p> |
| ку у једној опсади Мосинопоља, места на путу из Крстопоља за Перитеорион, одрасла, брижно однег |
| </p> <p>— Све!{S} Погинуће од заседе на путу.</p> <p>— Врло добро Он треба да буде нападнут и у |
| а њој није још време.</p> <p>Тако је на путу провео добра два месеца.</p> <p>Зато је у Драми би |
| лавом платили.{S} Други су поскапали на путу без игде ичега.{S} Тада је нестало Матије и његове |
| ла, како су их разбојници изненадили на путу од старе цркве ка граду.{S} Видосава се радовала М |
| После трн дана, кад је већ Гојко био на путу, а други гласник одјездио Богдану, ушавши једне ве |
| што му није ни у ком случају ни мало на путу.{S} Ани се привидно покоравао, али је сву пажњу св |
| ће и одмараше.</p> <pb n="150" /> <p>На путу из Ипсале за Дидимотику Тома срете код старе, добр |
| недалеко од Радовишта преноћио на свом путу за Жегљигово.</p> <p>Он луташе и онда, кад у логор |
| са свима неприликама, које се на таком путу могу доживети.{S} Гусари нас опљачкаше, а мој отац |
| д од Драме, са засеоком готово на самом путу из Сера за Драму.{S} Кад год је дотле дошао, није |
| господара, летећи преко поља ка главном путу, а старац се сав претвори у поглед, којим хтеде пр |
| а близо великог моста, што је на јужном путу за морску обалу и Крстопољ, била је стара нека црк |
| м а испод огртача.{S} Бисер се просу по путу, а она остатак пружаше шаком нападачу.</p> <p>У то |
| једним дрветом разгрну покисли пепео и пухор, па оно мало огња метну на суво место.{S} За тим |
| који се поступно гасио.{S} Дрво плане, пуцка, топлином греје а пламеном светли далеко око себе |
| але, поносити бродару неизмерне небеске пучине, ти што летиш југу да тражиш светлијих сунчаних |
| седне Богданове војводине с једне и низ пучину.{S} Орфанског Залива с друге стране.{S} Очима је |
| о та помисао учинила је, те ми је рука, пуштајући прву стрелу, задрхтала.</p> <p>Љубоје, чувши |
| својим стеговима и заповедницима, те се пуштаху путом, што води истоку преко границе за Дренопо |
| p>— Помолимо се Господу за душу његовог раба, доброг пустињака.</p> <p>(КРАЈ)</p> </div> </body |
| вен од сада па до века Господ, који те, рабе Божји, посла к нама!</p> <p>Угљеша пољуби, прекрст |
| на над осталим својим друговима у првом равнијем катуну.{S} Сунце је било већ зашло, а ветар је |
| ући у лево пут за Сер, дохватило кратке равнице на левој обали реке Мутнице.</p> <p>Кад грану з |
| у, за Бело Море, крећу, натапаху плодне равнице међу тврдим и богатим градовима, на морску обал |
| у граду Ксантији, одакле је господарио равницом у приморју Белога Мора.{S} Тада је к њему доша |
| релете нижи део Меникејских Гора и даље равницу, кроз коју се пружао пут, што је спајао Драму с |
| тим вратима огласило подграђанима да је равно пола ноћи.{S} По оделу се мало може познати незна |
| с јужне стране простире се пространо и равно красно поље, које се дубоко са севера завршује по |
| у којој би свој књижевни и преводнички рад могао продужити, отерала је и Исаију из Сера, где ј |
| јатеља.{S} То треба да је водиља сваког рада и нашег и византиског.{S} Пази добро.{S} За падом |
| пута рударе да преко уговора и за њега раде.</p> <p>Последњих дана договоре се рудари и пошљу |
| аши противници под згодним изговором да раде противу нас једино из оданости царској заветној ми |
| у видети, колико сам добро учинио, тако радећи.</p> <p>Свргнуће Томино и узвишење Гојково обрад |
| S} Они су нам већи непријатељи од ових, ради којих се и договарамо.{S} Мој Угљеша, кад не би би |
| > смо, да понудимо мир деспоту.{S} Тога ради ја сам и пошао.{S} А погодбе су мира за њ повољне. |
| ра Видосава није одрицала својих услуга ради милих порука двају заљубљених срдаца. <pb n="28" / |
| о у сред дворишта служећи као степеница ради лакшег узјахивања и сјахивања с коња, па одви перг |
| тимали се, а ловачки су се рогови пробе ради разлегали преко градских зидина.</p> <p>Био је већ |
| о дана, и деспотица је већ била, забаве ради, на позлаћеном ђерђеву своме почела неки вез.{S} Ј |
| >На витешком мегдану, један пут, забаве ради Гојко је са својим коњицем Лабудом био готов срнут |
| овац.{S} Сада је у њеном друштву — више ради ње — била и Мара.</p> <p>Врло вешти познавачи план |
| толико ради господске малвасије колико ради виђења са својим врсницима Војихном и Властојем.{S |
| ије жалио такнути и до Драме, не толико ради господске малвасије колико ради виђења са својим в |
| је увек на страни јачега.{S} Она се још радије креће, да буде мио гост мудријем.</p> <p>— Надму |
| и вез.{S} Једног је дана <pb n="148" /> радила лагано, мисли су јој се све више отимале и одлаз |
| гађам, је л’?{S} Ако!{S} Баш ћу тако да радим, — одговори старац.</p> <p>У томе труба даде знак |
| снице.</p> <p>— Шта сад, добра Видо, да радимо ? — питаше Мара јецајући.</p> <p>— Да се боримо! |
| и Турци могаху и помислити, шта им ваља радити — шикну крв из племенитог срца његовог.</p> <p>У |
| ази даје маха, кад треба на новој мисли радити.{S} Ваља штедети и сувише источену крв за ново б |
| Угљеша продужи: <pb n="15" /></p> <p>— Радњу призренскога збора ја ни данас после пуне четири |
| <p>— Синко, нека те Бог благослови!{S} Радо предајем забораву све што је било, — говораше посл |
| /></p> <p>— Јесте — или управо био.{S} Радо признајем, да је у почетку још при првом познанств |
| ме њему водити?</p> <pb n="117" /> <p>— Радо од срца, сестро !{S} Ја сутра полазим.</p> <p>— И |
| то их не победи какав обичан ратник, па радо навалише на онога, да и њима повери тајну снаге и |
| /p> <p>Војвода одиста бејаше гладан, па радо прихвати понуду, а старац му задовољно причаше о с |
| вагда код свога господара, Угљеша му је радо давао проније за уживање.{S} На тој земљи стари је |
| ила.{S} Они морају с нама.{S} Они ће се радо одазвати нашем позиву.{S} Тако исто и Богдан.{S} Њ |
| ова огњишта свог, свога гнезда, које ће радо свити сада.</p> <pb n="132" /> <p>Јелену је ћесари |
| .{S} Али јесам нешто видела, и то ћу ти радо казати.{S} Добри Угљеша мој!{S} Војна је крвав нос |
| тим дошљаком, Момчилу па4"/> Дошљак радо пристаде.{S} То бејаше — Тома Теологита, момче у д |
| ске.{S} Мишљење свога оца делио је врло радо и његов Гојко, па је у мислима и жељама и даље <pb |
| , — говораху они — он зове нас, ми ћемо радо свуда са њим а под Божјим благословом.</p> <p>Ова |
| и и одакле си.{S} Истина, ја бих све то радо хтела знати више и опширније, јер си, видим, чести |
| <pb n="104" /> не може победити, па су радо у њу ступали.{S} Тада је и он постао војник.{S} Пр |
| Она му је по пристанку родитеља својих радо пружила руку.{S} Византиски учитељи њени, дадиље и |
| Непознати ми брате, витеже, ја бих још радо с тобом разговарала.{S} Ево одавде настаје виногра |
| неприлика у дугом времену обрадова.{S} Радовала му се као дете што жељно пружа руке за мирисни |
| њем и невољама.{S} Таком се животу није радовала, и само смеона и издржљива њена природа могла |
| од старе цркве ка граду.{S} Видосава се радовала Мариној срећи, а Мара је мање уздисала а више |
| у! — рече гласно седи ратник, старац са Радовишта, па са осталима наже за Гојком.</p> <p>Гојко |
| ц пастир, код кога је Гојко недалеко од Радовишта преноћио на свом путу за Жегљигово.</p> <p>Он |
| V.</head> <pb n="101" /> <p>Недалеко од Радовишта а у области горње Струмице у деспотовини браћ |
| се пред вама покаже овај са катуна више Радовишта.{S} Њега је вила, кад још дете бејаше, у план |
| е у град доведено неко сумњиво лице.{S} Радозналост нагна Момчила, да пусти преда се незнанога |
| клону и седе, а Љуба јој задовољи прву радозналост.</p> <p>Ана једва вероваше, па се и сама по |
| долазак.{S} И у томе се не превари.{S} Радосна полети своме војну у загрљај.{S} Али је синоћ У |
| деспоту Угљеши и краљу Вукашину однесем радосне гласе: јуче је пао Пловдин у наше руке!</p> <p> |
| тва, али су њихов плач на брзо загушили радосни усклици оних, који су поздрављали сјајне успехе |
| м и њеним двором, грмнуше хиљадама грла радосним клицањем, које се више никако и не прекидаше, |
| оја несумњиво иде у помоћ српској сили, радосно би се журила да обрадује свога војна.{S} А тада |
| аше судбине!</p> <p>— Светли деспоте! — радосно прозбори Гојко. — Хвала на такој задаћи и велик |
| ила, мила Маро, издајица за овај мах, — радосно се пожури Видосава.</p> <p>— Ходите, децо, — ре |
| те и подвати ногама земљу, а дружина га радосно поздрави.</p> <p>— Мери, брајко, сад! — рече он |
| јаше све јасно.</p> <p>— Да није — рече радосно Јелени — то онај витез?</p> <p>— Он је! — весел |
| морила, а на место њено дошло је мило и радосно сазнање.{S} Празни дани минулог живота његовог |
| <p>— Она је, она, Јелена! — викну Рајко радосно, па јој брзо приђе.</p> <p>— Војвода Рајко! — ц |
| олазимо у име Божје! -</p> <p>— Живео !—радосно се одазваше војводе.</p> <p>— Добар си гласник! |
| ву и живот, захори се велика дворана од радосног клицања.</p> <p>— Буди витез, као што си и до |
| од том заставом.</p> <p>— Господару,— у радосном узбуђењу огласи се и деспотица, — веруј са пре |
| ебан Драми.</p> <p>Гојку засија лице од радости:</p> <p>— Хвала узвишеној ћесарици на таком поз |
| Куд јури гонилац?</p> <p>За убицом прве радости и тихе среће своје, за јунаком без врлина, за о |
| се животу зарадујем, она је тумач моје радости; кад смрт пожелим, она ми пева погребну песму!{ |
| се једва одржао, да се не изда од силне радости, кад је видео да се његов план до краја извршуј |
| о је доба, да се за оне тренутке наде и радости плати читавим низом сумњичења и суморности.{S} |
| ојводама, који га громогласним клицањем радости дочекаше.{S} Стари се Властоје пољуби са њим, п |
| ој части код свакога.{S} Султан му је у радости послао златну сабљу, а шта ће тек бити кад султ |
| рисане, сијаху као најлепши урес у часу радости ожалошћенога лика старичиног.</p> <p>Држећи за |
| је Костадин примио Гојка и с истинском радошћу, а кад је разабрао какве му поруке шаље Угљеша |
| И сам се Алах са својим моћним пророком радује! — вели један часник турски <pb n="181" /> у вел |
| шавши иза облака.</p> <p>— Тако се вама рађа нови живот! — додаде Видосава.</p> </div> <div typ |
| но.{S} Не бејаше, браћо моја, тај посао рађен по закону Божјем и као што треба већ онако, како |
| твојој? реци ми — мож’да смем знати — и ражаљеним гласом додавши: — кажи, молим те! — спусти гл |
| сле тога устаде, уђе у колибу, и изнесе ражанице, скорупа и млека, да се војвода заложи.</p> <p |
| далеко у магли или у облаку од прашине разабрала, да је војска, која несумњиво иде у помоћ срп |
| о Гојка и с истинском радошћу, а кад је разабрао какве му поруке шаље Угљеша с краљем, одмах је |
| искислих стегова, а трећи се не могаше разабрати у разноликим гласовима, који долазише нејасно |
| S} Прегледа још једном, колико се могло разабрати, по небу, па се саже и подстаче огањ, који је |
| сумњао, али ништа нисам могао поуздано разабрати.{S} Тома је, вели, био лако рањен у том боју. |
| тао сам под јелом, не могаше се довољно разабрати од утисака које на њ учини та женска.</p> <p> |
| ознати гласници са далеког пута.</p> <p>Разабраше само толико, да су поклисари од границе, а је |
| ка, које је при себи имао.{S} За тим је разаслао гласнике по жупама, да се скупља остала војска |
| <pb n="106" /> путник скиде кабаницу и разастре је по гомили грања крај ватре да се суши, па с |
| Теологита причаше како стари свештеник разбира што ње у последње доба нема, бојећи се да је ни |
| рактер.{S} У Драми су, разуме се, о њој разбирали и гледали да из напабирчених делића саставе м |
| м југ и склонила се овамо, ал’ сва моја разбирања бише у залуд...</p> <p>Јелена ућута, а Гојко, |
| оворио му је Гојко, и на томе је њихово разбирање о уклањању Томином свршено.</p> <p>Међу тим Т |
| .{S} Момчило се одиста знатно упитомио, разбирао је за начин живљења у првих Византинаца тога д |
| силног Матије Кантакузена, коју с муком разбисте.</p> <p>Турци одговараху једним узвиком:</p> < |
| рицу код самог моста, што ниже крвавога разбојишта прелази на другу, десну страну њену, још јед |
| што је могла чути црне гласе са тужног разбојишта.</p> <pb n="185" /> <p>Обе се прекрстише и п |
| Перитеорион, <pb n="20" /> негда крваво разбојиште и погибија српских левената.{S} Струма и Мес |
| в на своју душу.</p> <p>Тада се разлеже разбојиштем глас турски:</p> <p>— Хаџи-Ил-беже! весели |
| и ђаур, што је рањен и полужив нађен на разбојишту, биће мио пророку.{S} Ђаур се мало опоравио, |
| јати.</p> <p>Хладан је ветрић пиркао по разбојишту испуњеном хиљадама погинулих ратника, поломљ |
| клече до Ане и склопљеним рукама мољаше разбојнике.</p> <p>Све је то било у једном тренутку.</p |
| а је још непрестано причала, како су их разбојници изненадили на путу од старе цркве ка граду.{ |
| и задаћи Томина путовања у Крстопољ.{S} Разборити деспот махну главом, и рече:</p> <p>— Сумњиво |
| лога Војихне давао.{S} Ташта одважног и разборитог Угљеше није имала места да страхује за се ни |
| игне и оплемени.{S} Заузимљивој мајци и разборитој госпођи то је и пошло за руком.{S} Љуба је р |
| Ти ћеш бити гласник, — рече Тома једном разборитом копљанику.{S} Отићи ћеш на свом коњу до наше |
| ала и ако већ много слабије.{S} Небо се разведравало, још мало па се с једног краја почеше и зв |
| оју — сад, кад се враћаш ка животу, кад развесељаваш душу моју, обрадуј и срце моје, и благосло |
| S} Оставио си, да се ствар својим током развија.{S} Тако је и било и ми смо победиоци.{S} Хвала |
| је зауставио напредовање тих градова ни развијање живота у њима.{S} Па и сада, кад се сазнало з |
| </head> <p>Над тврдим и поноситим Сером развила је своја крила мирна и тиха летња ноћ.{S} За то |
| ашких чета.{S} Брат наш Вукашин први је развио заставу одржања српске превласти на југу.{S} Ниј |
| оноше, које бејаху по појединим жупама, развише своје стегове, те се у градском пољу лепршаху д |
| , дуго, док ти се облак као провали или развуче, не знам ни ја, па ме испусти.{S} Нисам дуго ле |
| и турске, крви.{S} Пусто чадорје стоји развучено, покрхано и подерано.</p> <p>Многи се јунак ј |
| нине и Анине, која је часове туге своје разгаљивала у ученом говору са старим монахом.</p> <p>П |
| тој одаји Угљешина двора.{S} Ноћну таму разгањају у соби велике воштане свеће, које у позлаћени |
| поздравише ловце, али нико не устаде да разгледа лов.{S} Чињаше им се, у насталој озбиљности, д |
| начудити.</p> <p>Старац се саже, добро разгледа убијенога, па онда устаде:</p> <pb n="130" /> |
| <p>Тада се смирени слуга божјег олтара разгњеви и плану:</p> <p>— Кад нећеш, деспоте, да пошту |
| Вукашин, деспот Угљеша и војвода Богдан разговарају се о ратном походу своме.</p> <p>— Ми ћемо |
| стајале <pb n="1" /> Јелена и Видосава, разговарајући се о војни, која је на прагу</p> <p>Јелен |
| ицали пехарима, празнили их и наливали, разговарајући се пријатељски.</p> <p>Властоје није у ми |
| брате, витеже, ја бих још радо с тобом разговарала.{S} Ево одавде настаје виноград моје добре |
| <p>— Говори искрено.{S} Ми пријатељски разговарамо.{S} Зар није?</p> <p>— Тако је.{S} Мене је |
| стан Момчилов Тома.{S} Дуго се на само разговарао са МомчилОм, и остао је у његову стану.</p> |
| лучајно чуше кад се властела међу собом разговараху о тешким данима.{S} Али се ипак сну не пода |
| ших победа; са небом и звездама његовим разговараш онда, кад сваки говор престаје, кад све живо |
| осле стајали су у врту Гојко и Мара.{S} Разговор је био жив, пун, као што им је и срце било над |
| звездом судбине своје! — обнови Угљеша разговор после неког ћутања.</p> <p>— Борисмо се неумор |
| ом говориш!</p> <p>— Одиста ми је такав разговор најми лији, кад сам без тебе!</p> <p>— А сада? |
| он умири.{S} За тим су лагано продужили разговор.{S} Ана је била изненађена.</p> <p>— Узвишена |
| оже бити, Тома и вођа продужише на само разговор, лагано се удаљујући од крчме путем.</p> <p>Та |
| оње ходом, па наставише раније прекинут разговор.</p> <p>— А војвода ти је Гојко добар пријатељ |
| ј млађаној плаховитости приличи.</p> <p>Разговор се међу њима поглавито водио о паду Дренопоља |
| едок необично поверљивог и пријатељског разговора <pb n="63" /> између ћефалије трилиског и наш |
| ислима својим у оваким приликама почеше разговоре и наставише приче о прошлим данима, лововима |
| знам ко ме у овој ноћи самца тако мило разговори? — упита старац војводу, који већ бејаше на к |
| ез твога.</p> <p>И одоше даље у веселом разговору...</p> <pb n="158" /> <p>У великом свиленом ч |
| му са неким грчким поклисарима у тајном разговору и шапутању, а данас Рајко и не верује да је Т |
| а пусти преда се незнанога туђина.{S} У разговору са тим дошљаком, Момчилу па4"/> Дошљак рад |
| о нека племенита Амазонка.{S} Он пође у разговору са њом, а она га преведе преко малог уског мо |
| воранин, који бејаше прилично заостао у разговору са свештеником.</p> <pb n="84" /> <p>Ана и Ма |
| .</p> <p>Угљеша, Љуба и Мара измицаху у разговору напред, а за њима се журио, још једнако забри |
| м се братски куцнуше пехарима.</p> <p>У разговору дочекаше зору.</p> <p>Гојко предложи, да оста |
| се врати отуд, па се јави Ани.</p> <p>У разговору са њом Исаија помену, како је Властоје врло с |
| >Кад приђоше ватри, која се бејаше јако разгорела те пламеном осветљаваше на далеко, чисто позл |
| ињао.{S} Старац се саже, једним дрветом разгрну покисли пепео и пухор, па оно мало огња метну н |
| атише копљаници. <pb n="50" /> Таман се разданило, те ловци видеше да ће их послужити време јед |
| ти, које се данас осећају због метежа и раздвојености, један од ловаца рече:</p> <p>— Нека је с |
| реду и густим групама коњица се турска раздели на три дела на северном крају Чрноменских Лугов |
| м сабљама у рукама.{S} Свако се одељење раздели на по неколико редова, и сви у један пут стадош |
| овну дворанина:</p> <p>— Благоје, је ли раздељена у подграђу сва храна, коју одредих да се сиро |
| ално мисле на Балкану настанити.{S} Али раздељеној, несложној и завађеној господи српској страх |
| т.{S} Он је био врло весео, па се и она раздрагала.</p> <p>— Дошао сам сад к теби, да ме мину с |
| доста високо над заходом.</p> <p>Гојко, раздраган у красној природи лепог летњег дана, очекиваш |
| но задовољни.{S} Гојко је пак вазда био раздраган, и да му није извесна смрт честитога родитеља |
| <p>— Тебе, Бога, хвалим! — оте му се из раздрагане душе његове.</p> <milestone unit="*" /> <p>С |
| прељубници погани! — грмну Гојко гласом раздраженога лава. — Све сам сазнао!{S} Или зар твоје г |
| иље и дворанке већином су се после тога разишли, а на дому Војихнину остала је само некадашња д |
| не и преклиње, да се стишају.{S} Они се разлазе као непријатељи и деле у таборе.{S} Залуд је ту |
| и се, а ловачки су се рогови пробе ради разлегали преко градских зидина.</p> <p>Био је већ крај |
| ска војска састаше, проламаше се небо и разлегаху се горе од веселих ратничких клицања, а Угљеш |
| тишини благе јесење ноћи страховито се разлегаше клетва фанатичног дервиша.</p> <p>Месец зађе |
| ивену крв на своју душу.</p> <p>Тада се разлеже разбојиштем глас турски:</p> <p>— Хаџи-Ил-беже! |
| гледа спас!</p> <p>Кроз ноћну се тишину разлеже трубни знак један пут, два пут па онда и трећи |
| /p> <p>Хује столетни грмови, јече брда, разлежу се долови, таласају се Тунџа и Марица, а врх св |
| обнаженог дрвећа позне јесени зашушта, разлетајући се двориштем.{S} Капци се на окнима затресо |
| </p> <p>Властоје задрхта, по лицу му се разли нека веселост, диже руку, која се тресла, и спуст |
| дбија од високих бедема градских, па се разлива у ситне покрете по мирном подграђу.</p> <p>Све |
| уравњено и прокрчено.{S} Данас више не разликујем у мојој деспотовини ништа друго, до само вер |
| ?{S} Где?— па му преко памети прелажаху различите слике и сцене из шаренога му живота.</p> <p>— |
| кејској Гори, између Сера и Драме, међу различитим већим и мањим манастирима и богомољама био ј |
| !</p> <p>— Алах, ил-Алах!</p> <p>У мору различитих узвика, страха, изненађења, забуне и очајања |
| и сјај, твоја памет не признаје слабији разлог, а Богданова самосталност не слуша туђу вољу! — |
| љубивом Јевронос-бегу то бејаше најјачи разлог, и он рече:</p> <p>— Добро, вратимо се лагано у |
| ено се насмеја Тома. — Кнегињица се без разлога преплашила.</p> <p>Рајко севаше очима:</p> <p>— |
| о!</p> <p>— Имам, господару.{S} Зар без разлога мисли твоје блуде у тренуцима, кад се у двору < |
| /> нашем свако добро стани?{S} Зар без разлога често пута оставиш богату трпезу и госте наше з |
| аничено.{S} Ја нисам имао ни потребе ни разлога да своју превласт истичем, јер је он ипак одано |
| у да доконамо.{S} А ти ми дајеш довољно разлога да верујем, да си поштен човек.{S} Ти си прогоњ |
| Томе Теологите било би незгодно из тих разлога.{S} Оно, што је Тому и довело овамо, то га и са |
| Угљеша. — Ти се бринеш за ме.{S} Немаш разлога, верна моја љубо!</p> <p>— Имам, господару.{S} |
| пажљив, па ипак и ту са посебним својим разлогом.</p> <p>Кад се једног предвечерја у доба сунче |
| ичност велможе Теологите.</p> <p>И први разлози попустише пред овим другим.</p> <p>Љубоје зовну |
| ате са приморја.{S} Тебе је жарко сунце размазило, те не познајеш снаге планинске, — вели један |
| до кога стајаше, а усне, мало отворене, размакоше се, готове да одаду и смех и плач и уздах и в |
| p>— Ваљало је мало размислити.</p> <p>— Размислио сам и нашао, да ми је дужност.</p> <p>— Онда, |
| </p> <p>— Што ?</p> <p>— Ваљало је мало размислити.</p> <p>— Размислио сам и нашао, да ми је ду |
| а. — Све остало остављам теби, да добро размислиш и расудиш.{S} У Драми ће остати и даље господ |
| а живи је страх за наше.{S} После дужег размишљања и саветовања одлучили <pb n="151" /> смо, да |
| се боримо! — рече Видосава после малог размишљања.</p> <p>— Како ?</p> <p>— Невоље у раној мла |
| е жалости наступи мајина тужног и тихог размишљања.</p> <p>— Гладног нахрани! учи нас господ, — |
| јање гнезда свога, а Љубоје је и о томе размишљао вазда а у последње доба и више, но што његово |
| ни мало не обрадова.</p> <p>Дуго је сам размишљао, па онда зовну деспотицу.</p> <p>— Љубо, — ре |
| дске углађености.{S} Кад је Момчило баш размишљао у граду своме о томе, јаве му слуге да је у г |
| господу у граду.</p> <p>Костадин стаде размишљати о сакупљању војске.</p> <p>У том стиже у Жег |
| хитрен, савладан и затворен, данас може размишљати дуго о своме неваљалству!</p> <pb n="72" /> |
| и казивати!{S} Тешко ми је, кад станем размишљати о судбини. <pb n="59" /> Имао сам брата Мати |
| .{S} Послушајте ме!</p> <p>Јевронос-бег размишљаше, а Тома лукаво додаде:</p> <p>— Или још боље |
| ишао Тома Теологита, Љубоје се повуче и размишљаше о немилим догађајима, што се у Крстопољу пре |
| ну и јекну нешто.</p> <p>Верна животиња размрска теме о тврдо стење, што обележава почетак каме |
| алију, наићи на високе обале без моста, размрскати се о стење или онесвеснути, лупивши о старе |
| кању, а сада чекам, да ме копите коњске разнесу, — уздахну мало даље неко. — Да се још једном к |
| } Измешаше се стари и млади ратници, са разних крајева двеју деспотовина, једне војводине и кра |
| бриге, коју им задају чести гласови са разних страна раскомадане српске царевине.{S} Све се пр |
| егова, а трећи се не могаше разабрати у разноликим гласовима, који долазише нејасно и неодређен |
| — Живео деспот ! — проламаше се ваздух, разносећи далеко на све стране логора нове наде у срећа |
| ичали о његовом доласку, дотле су други разносили глас, да је добри монах умро од туге, што је |
| .</p> <pb n="56" /> <p>Ветар је хујао и разносио увело лишће и ситне гранчице, распаљујући само |
| /p> <p>Бејаше му јасно.</p> <p>Траже га разорена срећа честите девојке, увређена част беспрекор |
| >А густи редови српске војске почеше се разређивати и одвајати лево и десно у поједине гомилице |
| а и пободе стег.{S} Војска пристизаше и разређиваше се.{S} Пратиоци товарних коња пожурише се з |
| и обнавља.</p> <p>И киша стаде, а он се разузда.</p> <p>Хује столетни грмови, јече брда, разлеж |
| чке природе, у њему је кипела страст, а разум је лако уступио своје место осећајима.</p> <p>Мар |
| >— Само ми дајеш маха крилима осећаја и разума, да се лакше уздигну до схватања среће наше.{S} |
| а, као и његов карактер.{S} У Драми су, разуме се, о њој разбирали и гледали да из напабирчених |
| ећаје.{S} Па могу ли друкчије?</p> <p>— Разуме се, и можеш и ваља друкчија да будеш.{S} Зашто т |
| ш и смејати свему томе!</p> <p>Видосава разуме са ужасом, куда Ана циља, па јој упаде у реч:</p |
| бројено пута имао у рукама.{S} Он добро разуме и тичји језик, зна и по лету њиховом наслутити, |
| S} Њега сам придао Војихни у помоћ, јер разуме војну <pb n="17" /> боље но и сам законик.{S} Он |
| ад а друго сад.</p> <p>Гојко га са свим разумеде.</p> <p>— Није тако, — додаде он. — Ти остаде |
| рече Тома.</p> <p>— Хе, велможо, ал’ ја разумем, а волео бих да не разумем.{S} Него на што крит |
| канда, стао скупих жртава.</p> <p>— Не разумем те, — притворно рече Тома.</p> <p>— Хе, велможо |
| можо, ал’ ја разумем, а волео бих да не разумем.{S} Него на што крити?{S} Добро се загрејасмо в |
| ти и њему се надати.</p> <p>Гојко је њу разумео.{S} Али га је мучила неизвесност послова у Драм |
| а ни у повољнијим приликама не би могла разумети.{S} Ана је очајнички и несвесно грчила руку, з |
| мож’да да тражи витеза, који ће га боље разумети.{S} Али се вара.{S} Угљешина је душа упила у с |
| е сви испунити док сване дан — онда ћеш разумети јачину мојих надања.{S} А ако си после тога до |
| он не треба да стигне у Драму никад.{S} Разумеш ли!</p> <p>— Потпуно!</p> <p>— Можеш ли извршит |
| не веза!</p> <p>Обиђоше клупу.</p> <p>— Разумеш ли, а? — говораше старац, па се саже да рукама |
| тао сам тичице!{S} Ти ме, без сумње, не разумеш?{S} Добро, слушај.{S} Био сам сведок необично п |
| поглед Љубојев, где је осећај отео узде разуму, био је довољан да пробуди сумњу Томину.{S} А је |
| дјури да тражи нове жртве, нову Јелену, Рајка —</p> <p>— Проклетник!{S} Он не сме стићи никакво |
| но мирноћи ове двојице стајала је снага Рајка и Љубоја, честитих јунака, који се готово допуњав |
| аме храбрих ратника у дружини витешкога Рајка и Марка краљевог; дадох тужном гласнику са Српско |
| ине ласкаве речи допреше и до опрезнога Рајка.{S} Он оштро премери Тому очима, па за се прошапт |
| се, измахну ножем у страну и замахну да Рајка удари са стране у десна ребра.</p> <p>Нож сину, н |
| кога другог а оно од вернога пријатеља Рајка.{S} Укаже ли се на <pb n="40" /> далеко прамен ма |
| а се трже, погледа својим крупним очима Рајка, пребледе, руком се прихвати за камени сто, до ко |
| ма Теологита онако непријатно растао од Рајка и Маре, ударио је косом, низ коју се лако спустио |
| а, где бејаше војска трилиског ћефалије Рајка.</p> <p>Рајко не бејаше заспао.{S} Он је лежао до |
| чајавај, надај се.{S} С Богом!</p> <p>И Рајка нестаде.</p> <milestone unit="*" /> <p>По свршено |
| азећи у свој стан.{S} Али то лице опази Рајка и виде, да он уђе у врт.{S} Брзо и опрезно као ма |
| ругог за себе.</p> <p>Тада Гојко ухвати Рајка за руку:</p> <p>— Ти си ми пријатељ?</p> <p>— Био |
| љу је месечина, те могаше одмах познати Рајка.</p> <p>— Ти си, Рајко?</p> <pb n="140" /> <p> — |
| , приђе, мало погнут, на један корак до Рајка, исправи се, измахну ножем у страну и замахну да |
| еца.</p> <p>Исаија погледа у Гојка па у Рајка, питајући их очима и изразом свога лица.</p> <p>— |
| <p>Љубоју се лице смрачи, загледа се у Рајка непомично, махну левом руком и — склопи очи.</p> |
| мо мало одоцних, Бог да прости ћефалију Рајка! — говораше старац, улазећи у собу.</p> <p>Томи б |
| мах се искупише сви.{S} Ту бејаше Ана, Рајко, Исаија и остали.{S} Властоје се с душом борио.</ |
| ру и световању.</p> <p>Изишавши с већа, Рајко није при слабој месечевој светлости ни могао опаз |
| а на отвореним вратима.</p> <p>— Ступи, Рајко! — позва га Гојко.</p> <p>Јелена се трже, погледа |
| ше одмах познати Рајка.</p> <p>— Ти си, Рајко?</p> <pb n="140" /> <p> — Ја.{S} Важне ти гласе д |
| — Љуба показа на Гојка — и други јунак, Рајко, а душу његову каквом бојом зна сликати тек прошл |
| > <pb n="127" /> <p>Кад ступише у собу, Рајко устаде с Јеленом, која је била силно узбуђена.</p |
| и Гојка војводу.</p> <p>— Али ја рекох, Рајко —</p> <p>— Он је само тумач њихових жеља.</p> <p> |
| S} Праштајте!</p> <p>И на мах изиђе.{S} Рајко се присети, и брзо пође за њим, а остали продужиш |
| ово допуњаваху у карактерима својим.{S} Рајко је, и ако доста старији, био јунак, који слабо по |
| грмова, а на вратима се те собе указа — Рајко.</p> <p>Тома одступи натраг, а Мара викну:</p> <p |
| ечерас је у већу Тома водио прву реч, а Рајко мишљаше, да њему у опште не би требало ни да има |
| а.</p> <p>— Ти, дакле, знаш? — упита га Рајко.</p> <p>— И да и не до сада.{S} Сад знам све, — о |
| ико био ученик младога Византинца, кога Рајко у једнодневном бављењу своме и не виде.</p> <p>Лу |
| но, па јој брзо приђе.</p> <p>— Војвода Рајко! — цикну Јелена, па се затресе.</p> <p>Рајко је у |
| p>— Ко? — викну неко.</p> <p>— Ћефалија Рајко!</p> <p>— Жив је још његов побратим Гојко!{S} За |
| о је са свим доцне под ноћ кад ћефалија Рајко изиђе из двора Анина, где је био неки мали ратни |
| атраг у Сер.{S} Са њима пође и ћефалија Рајко, коме је било тешко остављати Драму после свега ш |
| а вратио се у Драму и трилиски ћефалија Рајко.</p> <p>Побратими су се искрено загрлили и братск |
| родужише ћутећи.{S} После неког времена Рајко рече:</p> <p>— Из Драме никаквог гласа?</p> <p>— |
| ему!</p> <p>— Твој брат, оче'? — запита Рајко.</p> <p>— Да.</p> <p>— То нисам знао, — рече Рајк |
| без сумње, уморна од путовања? — упита Рајко Јелену.</p> <p>— О том не говори, — рече она.</p> |
| зна коњаника.</p> <p>— Он је! — задрхта Рајко, скочи и притрча мркову, који је, добро покривен, |
| ни Гојко ту.{S} Али је дошло време кад Рајко мора да обиђе Трилис.</p> <p>Кад је сутра дан по |
| е.</p> <p>— Његово је знамење! — додаде Рајко.</p> <p>— Доста је клетве на тебе пало, — говораш |
| ице, које стајаше близо храста, куда је Рајко имао да прође улазећи у свој стан.{S} Али то лице |
| и, старац доведе друга до клупе, где је Рајко требао да главом плати своју честитост.</p> <pb n |
| p> <p>— Бој је био страшан, — причао је Рајко. — Небо се проламало од убојних узвика, од писке |
| само своју дужност чинио, — говорно је Рајко — па мож’да сам пропустио што и од дужности учини |
| диоци.{S} Хвала ти!</p> <p>Други пут је Рајко реко Гојку, да неће више остати у Драми, ако Тома |
| да се Момчило њиме хвалио.{S} Кад му је Рајко са својом мајком дошао једном у посету, Момчило ј |
| лаго њему!</p> <p>Ућуташе, а мало после Рајко додаде:</p> <p>— Ал’ са чим се ја враћам?{S} Тешк |
| Спасите ме!</p> <p>— Велможо! — загрме Рајко, — шта је то?</p> <p>— Ха, ха, ха! — усиљено се н |
| ме у српском логору.</p> <p>Ево чега се Рајко опомињао.</p> <p>Његов стриц Момчило био је на гл |
| упути на више.</p> <p>Гојко виде, да се Рајко јако изненади.{S} За час му многе мисли севнуше у |
| Гојко.</p> <p>— Онда ћу ја, — пожури се Рајко.</p> <p>— Доцкан.{S} Ја одлазим с места, — задржа |
| могаше краја ухватити.</p> <p>У том се Рајко указа на отвореним вратима.</p> <p>— Ступи, Рајко |
| ли Бог нама, Балшић је свршио ! — рече Рајко одлучно.</p> <p>— За то ће — доврши Гојко — бити |
| > <p>— Твој стриц, монах Исаија! — рече Рајко Јелени.</p> <p>Гојко бејаше изишао на врата, и до |
| а.</p> <p>— Јелена, моја Јелена! — рече Рајко, ал’ се брзо трже: — Ти си, мож’да, већ —</p> <p> |
| дакле, имам да захвалим, брате! — рече Рајко Гојку.</p> <p>Пружи му руку, па се братски опет п |
| } Њега ти вежи за ону исту врбу! — рече Рајко.</p> <p>— Па да гађам, је л’?{S} Ако!{S} Баш ћу т |
| <p>— Његова је рана без пребола, — рече Рајко лагано Богдану. — Он неће жив видети Драме.{S} Бл |
| <p>— Да.</p> <p>— То нисам знао, — рече Рајко.</p> <p>- Ни ми, — додадоше остали.</p> <p>— Њега |
| соко!</p> <p>— То је његов глас, — рече Рајко.</p> <p>— Сад већ доцне! — настави Гојко — не спр |
| и ногом змији на главу! — значајно рече Рајко.</p> <p>-— Је л’ овоме? — умеша се старац. — Њему |
| м, куда и ви дођосте, стићи, — говораше Рајко.</p> <p>— Ипак ћемо га стићи кад тад! — одговори |
| Ко си ти? шта ћеш овде? — оштро питаше Рајко овога.</p> <p>Он само стењаше.</p> <p>— Рекох, ко |
| ке и његових савезника, турских чета, и Рајко се извештио ратничким пословима и очеличио срце с |
| узрок њене онолике туге и жалости.{S} И Рајко, који се у врту зарече, да ће још сутра дан одмах |
| љач.</p> <p>Тада приђоше ватри Исаија и Рајко.{S} Ни они не бејаху веселији.</p> <p>Силазећи ни |
| ....</p> <p>А то баш и мишљаху Исаија и Рајко о судбини човечјој!</p> </div> <div type="chapter |
| а јоште одржава!</p> <p>После тога је и Рајко одустао од свога захтева, али је продужио све виш |
| а такмац уз звеку пехара.{S} Тамо је и Рајко, ћефалија, грађански судија, Трилиса нашег.{S} Ње |
| оведник градске страже у Драми Љубоје и Рајко, трилиски ћефалија.</p> <p>Другови су се чешће до |
| Белога Мора.{S} Тада је к њему дошао и Рајко али Томе није ту застао.</p> <p>У чешћим бојевима |
| а вратима од чадора појавише се Гојко и Рајко.</p> <p>— Красно, млади певачу! — рече Гојко — и |
| певам српским речима...</p> <p>Гојко и Рајко пролажаху редом поред чадора горе и доле, десно и |
| хну — Јелена.</p> <p>— Јелена? — понови Рајко тако, да сви у њега погледаше, а Исаија, посматра |
| тељ?</p> <p>— Био и остајем! — одговори Рајко.</p> <p>— Бићеш ми и кад —</p> <p>— Не будеш овде |
| > <p>— Онда ипак: моја Јелена! — доврши Рајко.</p> <p>За тим додаде:</p> <p>— Од кад се не виде |
| је знао и пријатељима поверљиво причао Рајко.</p> <p>Међу тим Тома се није више враћао Кантаку |
| та је то ? ко је то доле? — питаше брзо Рајко.</p> <p>— Зликовац, неваљалац, најамник!{S} Један |
| пак светлости на Томину прошлост бацио Рајко причањем својих успомена о стрицу своме, чувеном |
| љубио се уз Момчила као син уз оца, јер Рајко није свога оца ии запамтио. <pb n="36" /></p> <p> |
| у тајном разговору и шапутању, а данас Рајко и не верује да је Тома тада тек случајно дошао Мо |
| а.</p> <p>— А кћи његова? —- упита опет Рајко и немирно устаде.</p> <p>— Она је, златна јабука |
| јко, и из недара извади писмо, којим му Рајко јавља догађај са Маром у горској кули.</p> <p>Љуб |
| ио Гојку по поузданом момку, — шапну му Рајко.</p> <p>— Погрешио си.</p> <p>— Што ?</p> <p>— Ва |
| Јелена!</p> <p>— Ах! то је она! — јекну Рајко, ал’ се на питање монаха, који, такође узбуђен, с |
| .</p> <p>— Она је, она, Јелена! — викну Рајко радосно, па јој брзо приђе.</p> <p>— Војвода Рајк |
| и — склопи очи.</p> <p>— Брате! — писну Рајко и загрли Љубоја.</p> <p>— Ћефалијо, носи овај пре |
| му донети немилости господареве; ту су Рајко, Љубоје и друге војводе.{S} За њима а покадшто и |
| <p>У тузи својој бејаху будни само још Рајко и Исаија.{S} Обојица ћутаху и гледаху у пламен, к |
| на дрвећу шумило.</p> <pb n="122" /> <p>Рајко с главом у рукама тоњаше све дубље у мисли.</p> < |
| d="SRP18930_C17"> <head>XVII.</head> <p>Рајко се сети, да, мож’да, труба објављује Гојков повра |
| :</p> <p>— Зликовче, нећеш тамо!</p> <p>Рајко скочи, окрете се и у чуду виде где стари дворанин |
| војска трилиског ћефалије Рајка.</p> <p>Рајко не бејаше заспао.{S} Он је лежао до самих врата о |
| ињица се без разлога преплашила.</p> <p>Рајко севаше очима:</p> <p>— Каква срећа те овде остави |
| >На пољу је била слаба месечина.</p> <p>Рајко изиђе из двора, па место своме стану он скрете по |
| јводо... и Љубоје клону на коња.</p> <p>Рајко га прихвати, па га скидоше, и спустише на земљу.< |
| о помогне убацити тамо зликовца.</p> <p>Рајко се упути из врта на двориште и даље, од куд се гл |
| ђе брзо и оде да тражи помагача.</p> <p>Рајко познаде да збиља долази Гојко, похита му на сусре |
| јим војницима и — учитељу своме.</p> <p>Рајко није запамтио ни име тога необичног друга његовог |
| ! — цикну Јелена, па се затресе.</p> <p>Рајко је ухвати за руку и придржа:</p> <p>— Јелена? ти |
| се он престаде на свагда надати.</p> <p>Рајко је био ведар и весео, надајући се бољим данима у |
| се није више могло ни одлазити.</p> <p>Рајко је за време причања монаховог био пребледео, дах |
| ворљиво а гдешто и врло ћутљиво.</p> <p>Рајко се сећа, да се Момчило њиме хвалио.{S} Кад му је |
| у коју она уђе а за њом и Гојко.</p> <p>Рајко застаде на степеницама.{S} Једва дође себи, а онд |
| Тасу у Велом Мору. <pb n="25" /></p> <p>Рајко стиже Гојка на малим каменим степеницама.</p> <p> |
| {S} Он је морао први погинути! — викаху Рајкове стегоноше, потиснуте са остатком своје војске б |
| што му у врту помагаше против нападача Рајковог.</p> <p>— И хоћу! — одушевљено прихвати млади |
| знемирено очекиваше гласника о погибији Рајковој.{S} А кад виде, да га никако нема, Тома слућаш |
| коња, па се са пратиоцем изгуби погледу Рајковом међу градским платнима.</p> <p>Кад је излазећи |
| која је била силно узбуђена.</p> <p>За Рајком приђе и она и пољуби Исаију У Руку.</p> <p>— Жив |
| и ако је Гојко далеко.</p> <p>Кад је са Рајком дошла до места, где се имала цела дружина сакупи |
| рхта.{S} Знала је већ из обавештавања с Рајком, да је Тома узрок њене онолике туге и жалости.{S |
| d> <pb n="131" /> <p>Ненадни састанак с Рајком, коме се никад више није надала, и с Исаијом, ко |
| ају кући.{S} То бејаше војвода Богдан с Рајком, Љубојем и још двојицом својих пратилаца.</p> <p |
| своје учешће у тим крвавим догађајима, Рајку се обновила у сећању слика некога Византинца, кој |
| са својим одељењима стадоше прикупљати, Рајку се ни у колико не допадаше, што још непрестано за |
| говорити.{S} Исаија је утонуо у тугу, а Рајку је било тешко као да се неке тужне успомене у душ |
| око мраморног стуба, Гојко се окрете и Рајку, који је ишао за њим, ша’ну:</p> <p>— Синовица мо |
| те се за тренут и мало после угаси, али Рајку послужи његова светлост, да позна коњаника.</p> < |
| оз вреже од бршљана и купине, прилазећи Рајку с леђа.{S} А кад дође близо, притаја се, и непоми |
| тајну своје среће поверио своме верном Рајку.</p> <p>На витешком мегдану, један пут, забаве ра |
| слио.</p> <p>Гојка је мало знао, али по Рајку, који му се не допадаше ни мало са отворености св |
| као и остале, утрне.</p> <p>У један мах Рајку се учини да поред ватре пролазе лагано двојица на |
| /p> <p>— Синовица монаха Исаије!</p> <p>Рајку клецну нога, срце му убрза, крв јурну У образе, и |
| м слутио да је под земљом, Бог му дао у рају насеља! — тужно додаде Исаија па се прекрсти.</p> |
| тој обитељи; дадох Јелени, да њиме вида раме храбрих ратника у дружини витешкога Рајка и Марка |
| <p>Он благо наслони своју руку на њено раме:</p> <p>— Али у ово доба? — понови још блаже своје |
| де достојну награду — скиде му главу са рамена, навезе се на сплавовима сам са непуном стотином |
| шног изгледа.{S} Огртач му се са десног рамена мало спустио, те се у сумраку видело, како му ми |
| једном се месту бацају ратници камена с рамена.</p> <p>— Ха, ништа је то, брате са приморја.{S} |
| Нешто тражи, питам га српски, он слеже раменима па одговара грчки.{S} Један пут видех, како из |
| и палош, држећи га, руком за балчак, на рамену са врхом далеко и право напред истуреним.</p> <p |
| копљем и ножем у руци и штитом о левом рамену.</p> <pb n="161" /> <p>Тај страшни ратник бејаше |
| оњима својим са лаком стрелом и тулом о рамену; ту је Тома Теологита, забринут да се данас не д |
| вратимо, не брини се, ако на мени буде рана с витешког мегдана —</p> <p>— Ја ћу их извидати!</ |
| ва му клону на прса.</p> <p>— Његова је рана без пребола, — рече Рајко лагано Богдану. — Он нећ |
| ођоше за њим и остали.</p> <p>— Моја је рана лака, — рече мало после Богдан. — А твоја, витеже? |
| е падну под теретом задобијених удара и рана; вика и писка, јаук и клетва, дозивања и одзивања, |
| е на брегу, који стрмо падаше, у крви и ранама огрезао витез.</p> <p>Једва се држао на коњу, ко |
| к непобедног Пловдина, огрезао у крви и ранама, долази да на општи ужас и изненађење буде зао г |
| у могу учинити.</p> <p>И свладан тешким ранама јуначки крајишник клону коњу на врат, па покуша |
| е среће у људском животу, још су крваве ране на души мојој.{S} Још не могу да са тим раскинем.{ |
| ане у врат Грку, који на мах паде, а из ране шикну крв. .</p> <p>У том и месец са свим изгреја. |
| Љубоје пустише коње ходом, па наставише раније прекинут разговор.</p> <p>— А војвода ти је Гојк |
| нати.{S} Ми ћемо свршити посао срећно и раније, но што он и помишља.{S} А слава биће твоја!</p> |
| о својој љуби а његовој мајци, која је рано умрла и коју Гојко није ни запамтио.</p> <p>Тако ј |
| /p> <p>У таком се расположењу и кренуше рано из јутра за Драму, а кад овамо стигоше, наиђоше на |
| 18930_C2"> <head>II</head> <p>Сутра дан рано из јутра уђе у собу деспотову војвода Тома Теологи |
| во својим савезницима.</p> <p>Сутра дан рано Тома се у јакој пратњи војничкој кренуо на источна |
| По твојој заповести војводо, још јутрос рано, одговори старешина.</p> <p>— Добро.{S} А у граду |
| љања.</p> <p>— Како ?</p> <p>— Невоље у раној младости мојој нагонише ме, да се са њима борим, |
| д Перитеорион, али сам свладан и другом раном пао и онесвестио се.</p> <p>— Кад сам дошао себи, |
| на, у колико је битака био, колико пута рањен, па и колико је кад блага задобио.{S} Своју главу |
| еменитији.{S} Онај јуначни ђаур, што је рањен и полужив нађен на разбојишту, биће мио пророку.{ |
| стрела и узмахивања сабљама.{S} Био сам рањен у леву руку, али сам јездио за стрицем својим.{S} |
| о разабрати.{S} Тома је, вели, био лако рањен у том боју.{S} Не знам.{S} Мож’да.</p> <p>Толико |
| ду, као да тражаше јунака, кога самртно рањена посече на обали узевши му остатак оштрога мача.{ |
| ше југу ка Марици те у њој многи, тешко рањени, нађоше гроб свој.</p> <p>У том и зора забеле; з |
| </p> <p>— Ти си гласник? — упита лагано рањеник.</p> <pb n="180" /> <p>— Јесам.{S} Светли деспо |
| е проламало од убојних узвика, од писке рањеника од поклича живих ратника.{S} Земља је тутњела |
| браће Дејановића.</p> <p>Гласник поможе рањенику да сиђе с коња, па га придржаваше и спусти на |
| ашан.{S} Узвиком је, ужаснијим од крика рањеног лава, плашио непријатеља, сабљом га је тлачно, |
| е зна да није вечито.{S} То бејаше рика рањенога тигра или уздах подземнога света.</p> <p>И као |
| се и она нешто изменила.{S} Постала је расејана, јако замишљена...</p> <p>Тако је прошло некол |
| Кад видим, како јуначки дереш матицом, расецајући таласе велике злобе људске, ја се и сама чел |
| тоше.</p> <p>Онај замахну ножем, а Мара раскиде огртач под грлом, и руком зграби, трже и откиде |
| на души мојој.{S} Још не могу да са тим раскинем.{S} Благо и уресе, знаке таштине земаљске, — д |
| .{S} Тражио си невину љубав, да канџама раскинеш.{S} Али си нашао судију!</p> <p>Тома, сав зеле |
| p> <p>— У мучионицу, на коло, нек му се раскину пркосни —</p> <p>Као авет проби се кроз редове |
| деспотским, које је добио од Византије, раскинуло је сваке везе између њега и Кантакузена.{S} О |
| запливам у мутне таласе турске крви.{S} Расклон’те се, јунаци!</p> <p>— Деспоте, ни један се не |
| жи сан, па ако ти не раскујем тајну без расковника <pb n="49" /> и не растумачим сам без вражби |
| м задају чести гласови са разних страна раскомадане српске царевине.{S} Све се предало одмору, |
| ! — говораше Мара Гојку. — Душа се моја раскравила, <pb n="143" /> па туга са ње отиче, а ја се |
| врту зарече, да ће још сутра дан одмах раскрстити с Томом, занесен ненадном срећом својом, заб |
| чика Благоје.{S} Кажи сан, па ако ти не раскујем тајну без расковника <pb n="49" /> и не растум |
| оживех кућу његову.{S} Ту сам, витеже, расла и од детета постала девојка.{S} Ту сам снивала пр |
| пођи то је и пошло за руком.{S} Љуба је расла, црпући у души своје мајке благост и тихо суђење |
| вино, кад им приђох.{S} А сада су гусле раслупане, и место вина честити је младић пролио племен |
| грезао у крви.</p> <p>А бој се све јаче распаљује...</p> <p>— Да страшне ноћи, да силне жалости |
| разносио увело лишће и ситне гранчице, распаљујући само јаче ватру на дворишту.{S} Да одгоне с |
| тле могао имати.{S} Савез туђих владара распао се пре, но што је ишта могао и предузети.{S} Ми |
| рац, војник из Дејановића војске.{S} Он распитиваше за чадор војводе Гојка из Драме.</p> <p>Ник |
| е комадић од пањића, који је догоревао, распламте се за тренут и мало после угаси, али Рајку по |
| ивим на лику и у погледу, црних очију и расплетене косе, која јој је падала низ леђа — одиста и |
| а готово у исти мах дигоше јурећи преко расплинуте речице!</p> <p>А први кваси копитама другога |
| алог излета на коњима Тома је био добро расположен.{S} У друштву са Љубојем, заповедником градс |
| умску хладовину.</p> <p>Друштво је било расположено, јер им скоро свима бејаше ово први лов од |
| ма јој рече :</p> <p>— Ја се стављам на расположење, да одмах пођем.{S} Војвода је Љубоје са мн |
| дан, који је однео собом и твоје добро расположење — онда ћеш појмити и мене сада.</p> <p>Тома |
| д деспота чујем, — рече Тома притворним расположењем.</p> <p>— Немој губити из вида, да Драма д |
| жно.{S} Благо мојих ризница стоји ти на расположењу.</p> <p>Гојко се поклони, а деспотица прихв |
| што је у ствари био.</p> <p>У таком се расположењу и кренуше рано из јутра за Драму, а кад ова |
| друштво Угљешино и пробудило у суморном расположењу.{S} После оних, мало веселијих, дана по дол |
| Балшићеве противу силе Алтомановића.{S} Расправи ли се и та зађевица пре нашег похода на Османл |
| огли опет продужити међу собом борбу да расправимо на коме од нас ваља да остане царство!{S} Ал |
| их дела са грчког језика, или би са њом расправљао о старијим књижевницима и беседницима визант |
| деспот послао, а он се мора слушати, — расправљаху трећи.</p> <p>И на томе се обично свршивало |
| преминулим ћесаром.{S} У црном руху са распуштеним власима оплакивале су смрт његову.</p> <p>Б |
| ан, човек у најбољим годинама, осредњег раста, јаких мишица, добре душе ал’ намрштена лика.</p> |
| не помишљаше, да ће се икад од Војихне раставити.{S} Ал’ кад је Војихна брзо и ненадно премину |
| , да буде веселија...{S} Како је красан растанак њен био!{S} Деспот се врло дуго задржао у лого |
| рог дворанина. и ухватили су га, чим се растао од старца свештеника.{S} Остала су тројица дочек |
| >Кад се Тома Теологита онако непријатно растао од Рајка и Маре, ударио је косом, низ коју се ла |
| ављени смо да гледамо, како на очи наше расте нова сила, нова снага дивљих Азијата, Турака. <pb |
| >XXIII.</head> <p>Кад је киша престала, растерана јаким ветром, који се с нова подиже, са три с |
| а-Шахин!{S} Правоверни!{S} Наша ће сила расти и поплавити брда и долине, реке и дубраве, отићи |
| <p>Приђоше други и почеше бројати стопе растојања.</p> <p>Па онда узеше и други Орфанци.</p> <p |
| /p> <p>Међу њима је, дакле, само толико растојања, колико је дугачак мост.</p> <p>То знају сад |
| тајну без расковника <pb n="49" /> и не растумачим сам без вражбина, ево моје русе главе, — одг |
| ало остављам теби, да добро размислиш и расудиш.{S} У Драми ће остати и даље господар ћесарица |
| но бивало, да у области наступи неред и расуло, чим нестане правог обласног старешине.{S} И ако |
| , велиш, с тога, што си наваљивао да се рат не почиње?</p> <p>— Да, честити пашо!</p> <p>Пратио |
| </p> <p>„А шта је друго витешка љубав и ратна судбина?</p> <p>„Плаве су очи бескрајно небо Божј |
| /> схватити.{S} Ја у миру оштрим мач за ратне дане.{S} Кад судба мени намењује да понесем стег |
| езда нестална — то је звезда променљиве ратне судбине; твоја је стална у сјајности — она је зве |
| ђе из двора Анина, где је био неки мали ратни савет.</p> <p>На пољу је била слаба месечина.</p> |
| је за уживање.{S} На тој земљи стари је ратник постајао у неку руку баштиник и кућаник, ал’ не |
| глас!{S} Хвала Богу! — рече гласно седи ратник, старац са Радовишта, па са осталима наже за Гој |
| мену.</p> <pb n="161" /> <p>Тај страшни ратник бејаше главом онај мирни старац пастир, код кога |
| и замени његовога Гојка.{S} Жели стари ратник да загрли свога јединца.{S} Верује да ће му лакш |
| ћутао и мислио.</p> <p>Опробан и срећан ратник, у почетку се обрадовао гласу о скупљању војске. |
| аше мило, што их не победи какав обичан ратник, па радо навалише на онога, да и њима повери тај |
| да летео од муње брже, стоји крај мртва ратника па тужно вришти, а за тим копа ногом и хрже, не |
| не назад, и од мене, прилично окорелога ратника, створи меког љубавника, благе душе, тихих и ср |
| 76" /> дугој линији док трајаше једнога ратника.{S} Поједине се чете повлачише југу ка Марици т |
| ара Божјег читали за покој душе старога ратника, а још више сузе, ливене из дубине истинског ос |
| снажна.{S} Броји преко шездесет хиљада ратника.{S} Турска је сила мања.{S} Има нас по четвориц |
| сточне стране нападаше, зачуше неколико ратника у два, у три маха тутањ, налик коњског топота, |
| тигле.</p> <p>Љубоје је довео на хиљаду ратника.</p> <p>Па челу витешког похода јахао је Љубоје |
| ика, од писке рањеника од поклича живих ратника.{S} Земља је тутњела од трке поузданих жерава.{ |
| вени Јевренос-бег, један од највештијих ратника турских, потурица грчкога порекла.</p> <p>Он го |
| на војска, састављена од старих српских ратника, од најамника и добровољаца, од тежака, баштини |
| ептембра 1371 године.</p> <p>Од веселих ратника, који знају вредност своје снаге, ври, тутњи зе |
| разбојишту испуњеном хиљадама погинулих ратника, поломљеним копљима, свилним стеговима, убијени |
| да свим шаренило накупљених добровољних ратника и левената.</p> <p>Само још пободени стегови оз |
| дадох Јелени, да њиме вида раме храбрих ратника у дружини витешкога Рајка и Марка краљевог; дад |
| p>Кад Љубоје уђе у логориште и поздрави ратнике са старом ћесарицом и њеним двором, грмнуше хиљ |
| n="153" /> катуна Дејановићевих младом ратнику с обале Орфанскога Залива.</p> <p>Па онда узима |
| више приче о прошлим данима, лововима и ратним приликама.</p> <p>Све је пролазно, све бледи и у |
| , друг је Војихнин Био му је саветник у ратним и државним пословима а такмац уз звеку пехара.{S |
| и по помрчини наћи своје.</p> <p>Кад се ратници стадоше уклањати од ватара, жураше се од једног |
| атре се почеше нагло гасити, а многи се ратници склонише у најближе им чадоре, не знајући по по |
| још живљи.{S} Измешаше се стари и млади ратници, са разних крајева двеју деспотовина, једне вој |
| се ударише груди у груди.</p> <p>Стари ратници држе се витешки, а кад осете да су се проредили |
| се њој многи залутали витезови и вешти ратници, који као добровољци стадоше у редове одабране |
| ога...</p> <p>На једном се месту бацају ратници камена с рамена.</p> <p>— Ха, ништа је то, брат |
| стране непријатељ улази у логор.</p> <p>Ратници се устремише једни на друге, па што у ноћној тм |
| ред одважности и срчаности треба и више ратничке вештине па и господске углађености.{S} Кад је |
| ника, турских чета, и Рајко се извештио ратничким пословима и очеличио срце своје.{S} Приљубио |
| амске области.{S} Сад је ваљало да га у ратничким пословима замени Угљешин војвода Тома Теологи |
| се небо и разлегаху се горе од веселих ратничких клицања, а Угљеша бејаше задовољан драмским о |
| вољни.</p> <p>Једне вечери Угљеша сазва ратничко веће на коме одређиваше нове дужности војводам |
| ора водио, захватајући све јаче ка срцу ратног стана, из средине се зачуше кроз бурну ноћ танки |
| одужих бркова а без браде, који у пуној ратној спреми уђе у њихову одају.</p> <p>— Знао сам — р |
| а градска посада са својим војводама у ратној спреми свечанога изгледа.</p> <p>Угљеша је ишао |
| гљеша и војвода Богдан разговарају се о ратном походу своме.</p> <p>— Ми ћемо се још ноћас овде |
| "111" /> <p>Сад више нико није сумњао о ратовању.{S} Гласници су летели из Жегљигова на све стр |
| енуо ток ствари.{S} Што је Момчило више ратовао са својим коњаницима против царства византиског |
| новић.{S} Он мисли, да се користи нашим ратом с Турцима.</p> <p>— Проклетник!{S} Издајица! — за |
| очиму више саветник у миру но помагач у рату...</p> <p>Те ноћи, кад сам била сама погружена кра |
| ска сила устукла испред наше.{S} Деспот рачуна и на њихову снагу.{S} Уклањање с високог велмошк |
| изантије било је и прошло.{S} Деспот је рачунао на грчку помоћ.{S} Отуда је и био толико заузет |
| стриц војвода Богдан.{S} На њих можемо рачунати?</p> <p>— Можемо.{S} На вратима деспотовине бр |
| дача Гојка, и са њиме своје завереничке рачуне крвавим путем пречистили.{S} То је моја мисао.{S |
| промаши, и орао вијући се у ковитлац са раширеним крилима паде код најнижег градског бедема.</p |
| јунаком хоћу да се и у лице целивам! — рашири руке, загрли Гојка па се срдачно пољубише.</p> < |
| а деспотом и својим војводом, те за час рашчистише простор око себе.</p> <p>— Живео деспот ! — |
| дласку дошао Тома, искрено се обрадовао рашчишћеним приликама, какве је у Драми затекао.</p> <p |
| /p> <p>То се по граду и подграђу за час рашчуло.{S} И док су неки нагађали, шта ће љутити Коста |
| авице, — јасно рече Гојко — кад најгора рђа међу њима паде.{S} Грче лукави, то ти је плата за у |
| нин.</p> <p>— Па да видиш, нисам баш ни рђав, јер, Богу хвала, таких у нас и нема.{S} А хоћеш л |
| су се надали да његов заменик неће бити рђав, јер је из његовог друштва.{S} То су чули од Гојка |
| ом говорим.{S} Видела си, мож’да, да бо́ре с чела мога не слазе ни онда, кад слушам твоје леков |
| амахну да Рајка удари са стране у десна ребра.</p> <p>Нож сину, нешто закркља, нападач паде на |
| припи уз коња, а оструге се изгубише у ребрима доброг носиоца.</p> <p>Куд јури гонилац?</p> <p |
| а великога цара.{S} С тога, кад дође на ред љутња на многе неугодности, које се данас осећају з |
| и то вечерас почне.{S} Прво ће доћи на ред најплеменитији.{S} Онај јуначни ђаур, што је рањен |
| розападној страни логорској, да поврати ред.</p> <p>Турци и овде вешто и одлучно нападоше.</p> |
| јавно, да је Пловдин пао и да је дошао ред на деспотовину Дејанових синова.</p> <p>Монах је би |
| То је много!{S} Дакле, сад је дошао већ ред на мене.{S} Још сутра ћу стати ногом змији на главу |
| и после неког времена витез се враћа у ред са добро ознојеним и мало примиреним жеравом.</p> < |
| ичаше на обичну ни властеоску ни нижега реда женску.</p> <p>А и она је мало зачуђена стала пред |
| Свако се одељење раздели на по неколико редова, и сви у један пут стадоше пажљиво испуњавати ду |
| екршташе кроз ваздух њега и непрегледне редове веселе војске.</p> <p>Угљеши очи севнуше још јач |
| пркосни —</p> <p>Као авет проби се кроз редове Гојкових чувара — атонски пустињик.</p> <p>— У и |
| ратници, који као добровољци стадоше у редове одабране најамничке гарде Угљешине.</p> <p>Та ве |
| лек још веће беде и невоље.</p> <p>Први редови бејаху највише изненађени и користећи се њиховом |
| се помоћ Јевренос-бега!</p> <p>А густи редови српске војске почеше се разређивати и одвајати л |
| спот!</p> <p>И као бујица грунуше густи редови крстопољске војске са деспотом и својим војводом |
| утапаше у логор српски.</p> <p>У првим редовима чадора трилиског одељења, које бејаше па ударц |
| p>Ова се војска у гомилама или дугачким редовима пешке стицала у градско поље под Сером.</p> <p |
| наста нова невоља.{S} У густо сабијеним редовима многи падоше од братске руке, а ноћна тмина пр |
| епријатеља. <pb n="120" /> Зато у њеним редовима бејаше велики број и грчких становника Угљешин |
| ник, нити напушташе своје часно место у редовима коњице деспотове.</p> <pb n="119" /> <p>Та је |
| ечима...</p> <p>Гојко и Рајко пролажаху редом поред чадора горе и доле, десно и лево.</p> <p>— |
| {S} И ако је знао, да је овом уздржаном реду у области драмској више припомогла сама личност Ан |
| љ приђе српском логору.</p> <p>У тачном реду и густим групама коњица се турска раздели на три д |
| љаш певача у тренутку кад у песми стане ређати најлепше јуначке слике из скоре прошлости наших |
| ло рећи и о граду и о посади у њему.{S} Ређаше им све, што у Галипољу вреди, а нарочито их, про |
| саломише некадашњу његову дурашност.{S} Ређе се креће у последње доба из своје манастирске ћели |
| у друштву са њиме, Љубоје је бивао све ређе са старим друговима својим.</p> <p>Међу тим ни сам |
| ољан је ступио пред Ану, да јој саопшти резултат свога поверенства.</p> <p>— Узвишена ћесарице! |
| о логору, он седе и запева другу песму, рекавши:</p> <p>— Сад једну грчку.{S} И ова је била грч |
| /p> <p>Тома је био од једа зелен.{S} Не рекавши ни речи, једва дочека крај већа.{S} А тада се б |
| е за врбу привезаше, па одоше у шуму не рекавши ни речи.{S} И да ме грло не послужи, да добаци |
| еренства.</p> <p>— Узвишена ћесарице! — рекао јој је Тома. — Ваш је налог извршен.{S} Али само |
| о сам се осетила срећном, кад си ономад рекао, да ипак верујеш у срећну звезду своју...</p> <p> |
| е сила расти и поплавити брда и долине, реке и дубраве, отићи ће далеко у хришћански свет, али |
| Места, Бистрица и Мутница и многе друге реке, што се у правцу од севера ка југу, за Бело Море, |
| рноменски Лугови на левој страни велике реке Марице.{S} Лугови се са северне стране завршују ве |
| и околину, лутао по обалама жегљиговске реке, посматрао њено ушће, и — мислио о Драми и својим |
| атову, кипео је живот бујношћу придошле реке планинске.{S} Богати градови даваху у својим рудни |
| не појавише.{S} Само се са друге стране реке један повећи камен одвали и одроњавајући за собом |
| ноград, недалеко на брду с друге стране реке.</p> <p>Гојка њена отвореност још више зачуди, а к |
| дохватило кратке равнице на левој обали реке Мутнице.</p> <p>Кад грану зора и они стигоше под и |
| инути а она увенути.</p> <p>— Витеже, — рекла му је она пред свима гласом, који је издавао свук |
| на време помаже лак поветарац, што се, реко би, одбија од високих бедема градских, па се разли |
| амо!"</p> <p>Тако ми је отац, потресен, реко, кад смо из далека као бегунци погледали на тужно |
| </p> <p>— Хвала ти, од срца ти хвала! — реко је при састанку Гојко.</p> <p>— Не, ја сам само св |
| сада једна и то по готову сува грана! — реко је тада Исаија.</p> <p>Ана је Јелену примила са св |
| а се дана почео надати.</p> <p>— Оче, — реко је Властоју — сад, кад се враћаш ка животу, кад ра |
| и док је вруће, Љубоје — што му је Тома реко да им треба хитати, а пратилац — што је морао да и |
| {S} Хвала ти!</p> <p>Други пут је Рајко реко Гојку, да неће више остати у Драми, ако Тома Теоло |
| ше.{S} А калпаци и челенке, што крвавом реком пливаху, не привлачише пажњу младога Турчина.</p> |
| рв за ново бојиште, на коме ћемо бити — рекох ти једном — или први победиоци или прве жртве!</p |
| овога.</p> <p>Он само стењаше.</p> <p>— Рекох, ко је, — одговараше место њега старац. — А шта ћ |
| она љуби Гојка војводу.</p> <p>— Али ја рекох, Рајко —</p> <p>— Он је само тумач њихових жеља.< |
| грех до сада несмишљеност.</p> <p>— Не рекох ружне речи, — вели достојанствено Угљеша. — Али н |
| апред, па задовољно додаде:</p> <p>— Не рекох ли?{S} Нит’ ме ко добаци а камо ли пребаци!</p> < |
| з Сера, да одмах дођеш овамо, ал’ ти не рекох, да ти водим — твоју синовицу Јелену, — брзо изго |
| о његовом доласку.</p> <p>— Туђин је, — рекоше једни.</p> <p>— Византинац рођењем, — додаваху д |
| неких бродара о њима.{S} - За оца њеног рекоше да је пресвиско̑ од жалости, а она је остала и н |
| >— Бог да га прости! — с искреним болом рекоше Вукашин и Угљеша.</p> <p>— То бејаше честит јуна |
| и је главу своју пренео овамо а телом и репом по Азији тражи плена још.{S} Данас ми и Византија |
| ати?</p> <p>Љубоје се замисли.</p> <p>— Рећи ћеш му, да га позивам ја, да дође к мени, — рече п |
| ој о сјају своје звезде не могаше ништа рећи.{S} Она је слушала само његове речи и њима се зано |
| ао већ свој суд о њима.</p> <p>Тешко је рећи, шта је и како је Тома о себи мислио, нити је лако |
| гледа право у очи, хтеде јој нешто више рећи, али само додаде:</p> <p>— О, Видо... па загушена |
| х погледа.</p> <p>Али је у толико лакше рећи, шта је Томо о другима мислио.</p> <p>Гојка је мал |
| ео.</p> <p>Мара не могаше ни једне речи рећи, а Тома јој приђе још један корак ближе.{S} За тим |
| срећан, ако и ја своме деспоту узмогнем рећи о њима то, што од деспота чујем, — рече Тома притв |
| је био дете и сам је причао.{S} Зна он рећи и за што је то било.{S} Окупите га, да приповеда а |
| коме плашљивац причаше све што се имало рећи и о граду и о посади у њему.{S} Ређаше им све, што |
| вајкадашњи противник, али ће и он исто рећи.{S} Упамтише нас Грци, нека нас не заборављају ни |
| руке.{S} Пружи га гласнику, хтеде нешто рећи, очи му још једном живље севнуше па се склопише, и |
| днога давити.</p> <p>Старац хтеде нешто рећи, али се присети, пусти бегунца, брзо измахну ножем |
| ена ћесарица ненадно позвала.{S} Ипак - реци — није ништа страшно да би се светли деспот са сво |
| S} Господару, шта је теби, души твојој? реци ми — мож’да смем знати — и ражаљеним гласом додавш |
| инио последњу услугу деспоту Угљеши.{S} Реци, да си га овде сахранио, овде испод ове жалосне вр |
| д су Азијати заузели Галипоље.</p> <p>— Реци нам, оче, што.{S} Ми не знамо, — неколицина се њих |
| ло бити ?</p> <p>Он проговори:</p> <p>— Реци ми: ко сам? заточеник или слободан војвода?</p> <p |
| и потискујући ситније камење падаше ка реци Јасно бејаше, да је одатле заседа на мах побегла.< |
| тана код млина, нађи светлога деспота и реци му: „Велможа Тома и војвода Љубоје отишли су у Дра |
| оси овај преломљен мач краљевом Марку и реци, да жртве одоше брзо једна за другом! — заврши Бог |
| озови заклетву, да ми не излети страшна реч, која жигоше издају.{S} Ја хоћу спаса свима а не се |
| н стиже баш онда, кад се у граду поведе реч о њему и његовом задоцњењу, и ако је било жупа удаљ |
| ко —</p> <pb n="82" /> <p>Гојко прекиде реч, и брзо скочи на Лабуда, јер спази, како у кланац с |
| ети Тому.</p> <p>Још један пут је повео реч о Томину уклањању.</p> <p>— Њега би ваљало смаћи, — |
| јка задржати.{S} Изјављујући да га само реч из једних уста може задржати, он је са Лабудом нале |
| а ужасом, куда Ана циља, па јој упаде у реч:</p> <p>— Не, ћесарице милостива!{S} Само немојте н |
| —</p> <p>— Ја — не! — упаде му Богдан у реч одлучно.</p> <pb n="159" /> <p>— Онда ћемо сва трој |
| — кликну Угљеша а вихор прихвати његову реч</p> <p>Трубе око деспота не престајаху давати знаке |
| <p>И вечерас је у већу Тома водио прву реч, а Рајко мишљаше, да њему у опште не би требало ни |
| — Кад нећеш, деспоте, да поштујеш своју реч, да Бог да у скоро слушао туђу!</p> <p>То се по гра |
| хтео да прекине питањем Исаију, али му реч у грлу застајаше.{S} А кад стаде Исаија, он узбуђен |
| а испрате, али он, здравећи се са њима, рече:</p> <p>— Останите.{S} Изгубио бих мож’да који тре |
| аздуху ухвати, па силом савлађујући се, рече:</p> <p>— Овај нам лист шаље природа, да нас опоме |
| ба то спази, а он јој, да је преухитри, рече:</p> <p>— Не бој се.{S} Ма какве ми гласе поклисар |
| ремери собу, па онда, готов са одлуком, рече:</p> <p>— Сумње нема, кнегињице, ово је Фаталан су |
| е, а Исаија, посматрајући га чудновато, рече:</p> <p>— Да, Јелена!</p> <p>— Ах! то је она! — је |
| ановића.</p> <p>— То је стара мржња ! — рече деспотица.</p> <p>— Да, старој омрази даје маха, к |
| могне ли Бог нама, Балшић је свршио ! — рече Рајко одлучно.</p> <p>— За то ће — доврши Гојко — |
| гу хвала што ми је дао и трећу кћер ! — рече она, кад пољуби Јелену у чело.</p> <p>Јелена је од |
| а.</p> <p>— Твој стриц, монах Исаија! — рече Рајко Јелени.</p> <p>Гојко бејаше изишао на врата, |
| Јелена.</p> <p>— Јелена, моја Јелена! — рече Рајко, ал’ се брзо трже: — Ти си, мож’да, већ —</p |
| поздрави.</p> <p>— Мери, брајко, сад! — рече он поносито. — Види колико сам изостао иза твога з |
| ома се осмехну:</p> <p>— Ево ти руке! — рече као у шали, дижући своју десну руку.</p> <p>— Зашт |
| сте у тамницу.</p> <p>— Хвала Анђеле! — рече Тома једном. — Ти увек стижеш, кад треба!</p> </di |
| Теби, дакле, имам да захвалим, брате! — рече Рајко Гојку.</p> <p>Пружи му руку, па се братски о |
| дару.</p> <p>— С Богом, добри старче! — рече војвода, пруживши му руку.</p> <p>— С Богом, војво |
| p> <p>— Умро?{S} Е, Бог да га прости! — рече старац и подиже шубару.</p> <p>После тога устаде, |
| p> <p>— Па ипак се руши, лагано руши! — рече полугласно.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| и измири нас са црквом цариградском! — рече један.</p> <p>— Гле, сад, а од кад се ти поче брин |
| чудноватим осећајима.</p> <p>— Љубо! — рече у име исповести деспотици — јуче сам у лову наишао |
| тим она бризну у плач.</p> <p>— Љубо! — рече јој Угљеша после неког времена. — Буди храбра.{S} |
| /p> <p>— И вино весели срце човеково! — рече један пошто се добро поткрепио.</p> <p>— Да Богме! |
| то је све на шта се ослонити можемо! — рече значајно Угљеша, гледајући право у очи Вукашину.</ |
| Мара јецајући.</p> <p>— Да се боримо! — рече Видосава после малог размишљања.</p> <p>— Како ?</ |
| та! -— рече Видосава.</p> <p>— Добро! — рече Исаија, па се упути одељењу, где је Властоје болов |
| му?{S} Њега ти вежи за ону исту врбу! — рече Рајко.</p> <p>— Па да гађам, је л’?{S} Ако!{S} Баш |
| <p>— То је његов глас!{S} Хвала Богу! — рече гласно седи ратник, старац са Радовишта, па са ост |
| —</p> <pb n="126" /> <p>— Хвала Богу! — рече Јелена.</p> <p>Гојку бејаше све јасно.</p> <p>— Да |
| нова самосталност не слуша туђу вољу! — рече Вукашин.</p> <p>— Али не заборави, краљу, да наши |
| раници.</p> <p>— Једна са свим утрну! — рече скоро полугласно излазећи.</p> </div> <div type="c |
| Рајко.</p> <p>— Красно, млади певачу! — рече Гојко — и ако би се истини твоје песме могло мало |
| Они стадоше.</p> <p>— Ту је зликовац! — рече старац и извади нож, па корачи напред.</p> <p>— Ха |
| p> <p>— Не знам.</p> <p>— Због овога, — рече Гојко, и из недара извади писмо, којим му Рајко ја |
| ати.</p> <p>— Сазнао сам све то и ја, — рече Угљеша — па сам знао, да он и без тога не би смео |
| и остали.</p> <p>— Моја је рана лака, — рече мало после Богдан. — А твоја, витеже? — упита он Љ |
| </p> <p>— Његова је рана без пребола, — рече Рајко лагано Богдану. — Он неће жив видети Драме.{ |
| .</p> <p>— Деспотица је дубоко зашла, — рече Мари стари дворанин Благоје, који заостаде као јед |
| краљева војска, нема још непријатеља, — рече један од Богданових стегоноша.</p> <p>— Тебе није |
| стао сам тада у службу без поговора, — рече Тома, пажљиво посматрајући Угљешу.</p> <p>— Затека |
| борављај, већ испитај и казни кривца, — рече Гојко одушевљено.</p> <p>— Све нек тоне у заборав! |
| е, да нећу бити без вредних помагача, — рече Тома.</p> <p>— И ја тако мислим.{S} Гојко, млади в |
| буде деспотица, кажи јој да сам овде, — рече Мара и старац се удали.</p> <p>Мара приђе прозору. |
| ну му траву, дремао.</p> <p>— Лабуде, — рече војвода пљескајући коња по врату, — хоћемо ли на п |
| јели.</p> <pb n="113" /> <p>— Витеже, — рече она Гојку — ти си мени казао ко си, шта си и одакл |
| трку пролажаше.</p> <p>— Боже, Боже, — рече неко од оних што посматраху војску, — колико ли им |
| што више о судбини дана, што долазе, — рече један.</p> <p>— А шта бих ти знао, синко, и казива |
| S} Не плаши се, али — и повери ми се, — рече Тома, смешећи се, па ободе коња.</p> <p>Љубоје се |
| они буду ту, да нас уморне прихвате, — рече Љубоје.</p> <p>— Добро, хајдемо.</p> <p>И они обој |
| рило дође себи, за остале не брините, — рече војвода Богдан, кад са својима уђе у сечу на север |
| м у Драму. —</p> <p>— И дочекали сте, — рече му Тома, па му онда испоручи: како га је ћесарица |
| нашу кљусад, јер смо. много заостали, — рече старац, и обојица ободоше коњиће.</p> <p>На утоку |
| му, да га позивам ја, да дође к мени, — рече после неког времена старешини.</p> <p>Тако је и уч |
| Али мени моја слутња друкчије говори, — рече Угљеша.{S} У лицу дође тренутно блеђи, али на мах |
| јко Јелену.</p> <p>— О том не говори, — рече она.</p> <p>У том се са степеница зачула неко дола |
| Гојко, ми морамо отвореније говорити, — рече Љубоје. — Ти си постао заточеник, што си на велмож |
| ањању.</p> <p>— Њега би ваљало смаћи, — рече он — али наше није да бијемо из заседе.{S} То је < |
| се загасити, јер ће киша брзо проћи, — рече старац за се, кад се наже, те из колибе погледа, к |
| b n="64" /> <p>— Ти ћеш бити гласник, — рече Тома једном разборитом копљанику.{S} Отићи ћеш на |
| дговори Љубоје одмах.</p> <p>— Нисам, — рече Гојко. — Где ми је оружје, где су знаци мога чина? |
| рећи о њима то, што од деспота чујем, — рече Тома притворним расположењем.</p> <p>— Немој губит |
| ваша ствар у поузданим рукама мојим, — рече Тома, са пуном готовошћу пољуби ћесарици руку, па |
| </p> <p>— Ја идем путем крстопољским, — рече Богдан. — Морам се журити да своју војводину <pb n |
| " /> <p>— Тако, тако ти учини са њим, — рече он старом дворанину — тврдо га вежи за ону исту вр |
| па га и не боли срце за овим народом, — рече Исаија.</p> <p>— Ја сам одмах све јавио Гојку по п |
| ом читати приче о Александру Великом, — рече Исаија.</p> <p>— Читала сам већ и одиста са пуном |
| </p> <p>— Да.</p> <p>— То нисам знао, — рече Рајко.</p> <p>- Ни ми, — додадоше остали.</p> <p>— |
| p>— А ја ћу, мајко, надгледати посао, — рече деспотица Љуба.</p> <p>— Заједно ћемо са Маром.</p |
| онда зовну деспотицу.</p> <p>— Љубо, — рече јој он — ти знаш, о чему се мисли моје баве.{S} Ти |
| ме је, кад је чуо да сам амо свратио, — рече Исаија. — Тражио је, да га исповедам, али сам га о |
| знам да нисам ни вашу вољу прекршио, — рече им благо Угљеша. — Туђина Теологиту уклонио сам са |
| слујем.</p> <pb n="99" /> <p>— Гојко, — рече за тим Угљеша, — ја немам поузданијега гласника од |
| међа гранична.</p> <p>— Води ме тамо, — рече Мара.</p> <p>То бејаше на самој ивици планинској, |
| е, али не долазимо да вас обрадујемо, — рече деспотица. — Храбри бранилац и заповедник јакога П |
| не варају и крвника туђина наћи ћемо, — рече Гојко.</p> <p>— Душа му проклета!{S} Ал’ витеза он |
| но Мари.</p> <pb n="90" /> <p>— Маро, — рече јој он — ти си већ моја пред Богом.{S} Али свет то |
| сам на сваку услугу!</p> <p>— Добро, — рече Тома. — Она ми је сада најпотребнија.{S} Онај, од |
| и накнадно заслужити.</p> <p>— Добро, — рече Угљеша. — Све остало остављам теби, да добро разми |
| покој вам, мученици!</p> <p>— Сестро, — рече мало после Јефимија, — сви они изгинуше за веру, з |
| ажаше из Анина двора.</p> <p>— Браћо, — рече он. — Тренутак је ту.</p> <p>За неки дан смо још о |
| жури Видосава.</p> <p>— Ходите, децо, — рече Ана, па им стави руку на главу, кад они клекоше. — |
| акав соко!</p> <p>— То је његов глас, — рече Рајко.</p> <p>— Сад већ доцне! — настави Гојко — н |
| врати:</p> <p>— Дозваћемо оца Исаију, — рече Видосава. — Он ће нам помоћи.{S} Стари дворанин Бл |
| е покајати, што ме је обасуо милошћу, — рече Тома.</p> <p>— Драма је — продужи Угљеша — најважн |
| су знаци мога чина?</p> <p>— Ето их, — рече Љубоје показујући на застор — који је о зиду покри |
| , тражећи обавештења.</p> <p>— Видиш, — рече му Тома. — Не сме пасти ни сенка сумње на нас за т |
| — Да постигнеш срећу, за којом жудиш, — рече Тома.</p> <p>Љубоје се зарумене: <pb n="39" /></p> |
| потице, од куда ти овде и у ово доба? — рече јој, држећи је за руку.</p> <p>— Дођох за тобом, г |
| енио другим мислима.</p> <p>— Те очи? — рече у себи, кад уђе сам У собу.</p> <pb n="137" /> <p> |
| тешког изненађења.</p> <p>— Добро је — рече —- што сте ме звали.{S} Одмах ваља настати.{S} А з |
| ку бејаше све јасно.</p> <p>— Да није — рече радосно Јелени — то онај витез?</p> <p>— Он је! — |
| уђе у њихову одају.</p> <p>— Знао сам — рече после поздрава — да сте овде, па дођох да се опрос |
| срет.</p> <p>— Глас, који ми је донео — рече јој он — ноћас гласник, није мио, није добар, дале |
| м поласку у Крстопољ.</p> <p>— Ми смо — рече Ана Видосави — остављени од свих и свакога.{S} Нај |
| но одговори дворанин.</p> <p>— Одавно — рече мало после Ана — није у нас постављена трпеза сиро |
| ац Гојков, Властоје?</p> <p>— Ништа! -— рече Видосава.</p> <p>— Добро! — рече Исаија, па се упу |
| нагласи Ани догађај у лову.{S} И она га рече кратко и нејасно.{S} Али је још више уби, кад Ана |
| За тим опет седоше крај ватре, а Исаија рече:</p> <p>— Ја сам тада био по пословима царским у Д |
| рећина пута од Драме ка Крстопољу, Тома рече Љубоју:</p> <p>— Гојко је бунтовник, који спрема К |
| љубав између Маре и Гојка.</p> <p>И она рече Мари.</p> <p>У Мариној души наступи бура.{S} Она с |
| твореност још више зачуди, а кад му она рече, да није родом из Жегљигова већ далеко с мора и да |
| да јој, без сумње, не би било право, па рече:</p> <p>— А име твога стрица, сестро?</p> <p>— Мон |
| метежа и раздвојености, један од ловаца рече:</p> <p>— Нека је слава и хвала господу Богу горе |
| узвишени војводо ! — увређен стегоноша рече.</p> <p>— Овамо долазе само јунаци! — додаде Богда |
| се старац мало замисли, па као за себе рече:</p> <p>— Деспот је јунак!{S} То сам и слушао и оч |
| е старешина страже збиља отишао, Љубоје рече Гојку:</p> <p>— Војводо!{S} Док си ти тамновао, ва |
| еколико тренутака настаде тишина, после рече Богдан:</p> <p>— Кажи остало.</p> <p>—Све истиче и |
| акоше.</p> <p>Погледа је право у очи, и рече:</p> <p>— Љубо, тебе се више тичу.{S} Буди храбра! |
| ољ.{S} Разборити деспот махну главом, и рече:</p> <p>— Сумњиво!</p> <p>Али ништа даље не уради, |
| ко време преда се, а онда диже главу, и рече Томи:</p> <p>— Теби је све ово познато боље него д |
| у куту те собице био, он му се окрете и рече:</p> <p>„Хвала, Анђеле, ти си своје учинио!"</p> < |
| сред највећег окршаја окрете се мени и рече:</p> <p>"Синовче, иди и нареди нека врата на граду |
| ја наже над самртником, па диже главу и рече монахињама:</p> <p>— Помолимо се Господу за душу њ |
| а чунићу прећи.</p> <p>Гојко јој о себи рече, ко је и одакле је, толико, колико су и други у гр |
| га, да томе још није време.{S} Онда ми рече, да те замолим, да наредиш, милостива ћесарице, да |
| p> <p>После неколико тренутака Тома јој рече :</p> <p>— Ја се стављам на расположење, да одмах |
| ших мачева и копаља, — поузданим гласом рече Угљеша.</p> <p>— На Цариград најмање можемо мислит |
| бља, и она лаганим али поузданим гласом рече:</p> <p>— Господару, не чекај, спремај се и пођи н |
| ик свете цркве наше! — узвишеним гласом рече Угљеша примајући на дар поднесену икону.</p> <p>Го |
| а пророчке речи чудног испосника.{S} Он рече да Азијате ти потражиш, јер је све пропало, ако он |
| зненади.</p> <p>После кратког ћутања он рече:</p> <p>— Саслушај ме, грешног, милостива госпођо. |
| нос-бегу то бејаше најјачи разлог, и он рече:</p> <p>— Добро, вратимо се лагано у Дидимотику да |
| ше ћутећи.{S} После неког времена Рајко рече:</p> <p>— Из Драме никаквог гласа?</p> <p>— Стигао |
| .</p> <p>— Врло добро, старче! — весело рече младић.</p> <p>— Далеко је од добра, синко, — као |
| поћи у бој за једну мисао! — одушевљено рече Угљеша, и устаде пруживши руку Вукашину.</p> <p>— |
| а?</p> <p>— Као и себи самом! — искрено рече Љубоје.</p> <p>— Онда је са њим лако!</p> <p>— Али |
| а одговараше непотпуно, само му искрено рече да је стари Властоје знатно болан.</p> <p>Гојко са |
| стати ногом змији на главу! — значајно рече Рајко.</p> <p>-— Је л’ овоме? — умеша се старац. — |
| Онда ћемо сва тројица четвртом! — болно рече Угљеша.</p> <p>— То би био кобан дан!—додаде Вукаш |
| ва.</p> <p>— Не разумем те, — притворно рече Тома.</p> <p>— Хе, велможо, ал’ ја разумем, а воле |
| обегла.</p> <p>— Беже кукавице, — јасно рече Гојко — кад најгора рђа међу њима паде.{S} Грче лу |
| >Неки се прекрстише, а један полугласно рече:</p> <pb n="58" /> <p>— На твоју главу.</p> <p>Мал |
| <p>Тома се окрете Мари па јој галантно рече:</p> <p>— Ви сте то желели, и само та помисао учин |
| То није могућно! није истина! — одлучно рече Љубоје, а Тома чисто уплашено похита:</p> <p>— И м |
| оје.</p> <p>— Тако ће и бити! — одлучно рече Анђео.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
| им.</p> <p>— И ја ћу с тобом! — одлучно рече Јелена.</p> <p>— А ако ме многи знаци не варају и |
| тренутака, замисли се по ново, па опет рече:</p> <p>— Она!</p> <p>И он се јако стресе...</p> < |
| убедљивим гласом и са неком свечаношћу рече Тома Теологита.</p> <p>— Али мени моја слутња друк |
| не, не могу признати.{S} Она се противи реченој мисли, за коју се ја и брат ми заложисмо.{S} По |
| А дотле не брини.</p> <p>Колико су год речи Гојкове о његовом старом оцу ожалостиле Мару, толи |
| ице у страну.</p> <p>Али Томине ласкаве речи допреше и до опрезнога Рајка.{S} Он оштро премери |
| p> <p>Монах је био зао пророк, а његове речи у вези с пловдинским догађајем забринуше и народ у |
| адно пао у Сер.{S} Ја сам појмио његове речи.{S} Њега је нестало, отишао је тајанствено ко што |
| шта рећи.{S} Она је слушала само његове речи и њима се заносила.</p> <p>А сад, кад је деспот от |
| кажем, да и ја не смећем с ума пророчке речи чудног испосника.{S} Он рече да Азијате ти потражи |
| стиле Мару, толико су је исто и умириле речи, којима јој је Гојко јасно казао шта мисли и смера |
| одар ћесарица Ана.{S} Не треба ни једне речи да ти кажем о твоме поступању према њој.{S} Пазиће |
| ј нанео.</p> <p>Мара не могаше ни једне речи рећи, а Тома јој приђе још један корак ближе.{S} З |
| - храбраше га она.</p> <p>Те га се њене речи још више неугодно такоше.</p> <p>Погледа је право |
| а несмишљеност.</p> <p>— Не рекох ружне речи, — вели достојанствено Угљеша. — Али не заборави, |
| </p> <p>Мара се обично на таке и сличне речи зарумени, очи јој погледају веселије, а мисли иду |
| елу, задрхтала.</p> <p>Љубоје, чувши те речи, мрко окрете лице у страну.</p> <p>Али Томине ласк |
| лазе ни онда, кад слушам твоје лековите речи.{S} Мож’да сам више дивљи а мање питом, мож’да и н |
| овек од срда, па кад је хтео да крунише речи своје, приђе ка прозору и очима тражаше звезду сво |
| пи, ја ћу се пожурити.</p> <p>Гојко без речи пристаде, а кад је остао сам под јелом, не могаше |
| т.</p> <p>— Онда, бар за сад, никоме ни речи.</p> <p>У том приђоше ка ватри.</p> <p>Они устадош |
| /> онесвеслу Ану.{S} Мара не могаше ни речи проговорити.{S} Место ње говораху речитије топле с |
| Једно је, што ћесарица не жели чути ни речи од свега, што је до сада било.{S} Друго је, што су |
| је био од једа зелен.{S} Не рекавши ни речи, једва дочека крај већа.{S} А тада се брзо повуче |
| ривезаше, па одоше у шуму не рекавши ни речи.{S} И да ме грло не послужи, да добаци моје муке и |
| још пре сванућа, па о томе догађају ни речи!{S} Не треба узнемиривати светлу ћесарицу ни војск |
| преварила у својим очекивањима и датој речи Гојку.{S} Она себе до сада не познаваше, јер сад в |
| ћања љубави већ и поштовања.{S} Он је у речи мудар, умом окретан, његови су одговори пуни, крат |
| гледа Богдана, хтеде одговорити, али му речи засташе.{S} Глава му клону на прса.</p> <p>— Његов |
| хватила.</p> <pb n="112" /> <p>Из првих речи са њом сазнаде Гојко, да је она у служби и милости |
| мож’да, да ми нестаје звучних ал’ меких речи, кад с тобом говорим.{S} Видела си, мож’да, да бо́ |
| вода Богдан хоће да му је певам српским речима...</p> <p>Гојко и Рајко пролажаху редом поред ча |
| рими ту новину, а кад Гојко одушевљеним речима понови Угљеши, како му ставља на услугу мишицу и |
| ње отиче, а ја се журим да ти нејасним речима кажем што срце осећа.{S} Чуј ме још мало, и ако |
| још више Љуба, блажила је тугу у мудрим речима ученога Исаије.</p> <p>Монах Исаија у часовима к |
| речи проговорити.{S} Место ње говораху речитије топле сузе, што се из њених очију пролише на р |
| приточица.{S} Пут је Гојка водио поред речице.</p> <pb n="81" /> <p>Сјахао је био Лабуда и при |
| исти мах дигоше јурећи преко расплинуте речице!</p> <p>А први кваси копитама другога.</p> <pb n |
| деме огледајући се у местимичној дубини речице, што испод подграђа серског тече — чини се на ви |
| } Ту је спадао и један млин на Мутници, речици недалеко на <pb n="23" /> запад од Драме, са зас |
| </p> <p>Враћајући се једном поред обале речне, Гојко срете једну женску, која је хтела у лаком |
| ком живошћу, те немирно копаху ногама и рзаху.</p> <p>Али тај живот прекрати бура, која отпоче |
| ју је истинито заслужно.{S} Благо мојих ризница стоји ти на расположењу.</p> <p>Гојко се поклон |
| , које зна да није вечито.{S} То бејаше рика рањенога тигра или уздах подземнога света.</p> <p> |
| вео деспот !</p> <p>— Алах, ил-Алах ! — рикну нови талас турске силе и сломи се на деспота и ње |
| куца османлиска сила код Самокова испод Рила.{S} Они морају с нама.{S} Они ће се радо одазвати |
| естано налази на граници и око огранака рилских, утврђујући градиће и добијајући гласове од стр |
| Не, кнегињице, нисам велможа, већ роб, роб свога срца и — твоје милости!</p> <p>Недалеко од ку |
| други изглед.{S} Отац — самртник, син — роб.{S} А шта говори прошлост о њима?{S} Неће то бити з |
| екташе тешки ланци, а у њима приђе први роб — војвода Гојко.</p> <p>Окружен јаком оружаном прат |
| <p>— Не, кнегињице, нисам велможа, већ роб, роб свога срца и — твоје милости!</p> <p>Недалеко |
| а.{S} Бог би дао да је бар она жива.{S} Робом икад ал’ гробом никад!{S} За њега сам слутио да ј |
| е задржати, он је са Лабудом налетео на ров и прелетевши бездан, у коме га је очекивала готова |
| ада било.{S} Друго је, што су дани врло ровити.{S} Нама предстоји борба и ко зна колико дуга и |
| на мах скочи, јер јој се учини да чује рог, који објављује Угљешин долазак.{S} И у томе се не |
| илости!</p> <p>Недалеко од куле зачу се рог ловачки.{S} Мара се охрабри:</p> <p>— Велможо, то н |
| далеко на југ.</p> <p>У близини се зачу рог.</p> <p>— Ако буде деспотица, кажи јој да сам овде, |
| n="54" /> <p>Слабљење звука од ловачког рога казиваше да се та група ловаца опет све више удаљу |
| ање паса, кликтање, одјекивање ловачких рогова и по неки нејасан одзив са другог врха планине.{ |
| су цичали и отимали се, а ловачки су се рогови пробе ради разлегали преко градских зидина.</p> |
| сле толиког времена кликтање и дозивање рогом ловачким, деспотица Љуба оживе, очи јој светлије |
| о деспот Угљеша са оружјем и позлаћеним рогом ловачким; ту деспотица Љуба и лепа Мара на обучен |
| ало опоравио, од великог је, без сумње, рода.{S} Понуђено му је, да прими свету веру нашу.{S} О |
| ј деспотовини има много туђина његовога рода.{S} Многу сам беду срећно минуо само зато, што сам |
| ми ћемо и сад под окриљем звезде нашег рода поћи у бој за једну мисао! — одушевљено рече Угљеш |
| им поста верна слуга а издајица и свог рода и свога господара.{S} Они га преведоше натраг царе |
| летку скрасио.</p> <p>Са свим незнатног рода из обичне куће цариградске, доживео је да у пуној |
| овато.{S} Ми смо истина, са Балшићима у родбинској вези али то није довољно да бисмо се могли н |
| — веле — имају отаџбину, а ја ни то.{S} Родио сам се на малом острву у Архипелагу.{S} Љубав ме, |
| ан, и да му није извесна смрт честитога родитеља мутила душу, на небу његове среће не би било, |
| е и запросио.{S} Она му је по пристанку родитеља својих радо пружила руку.{S} Византиски учитељ |
| љубав, дала свету, па зато не запамтих родитеље.{S} Идем, певам веселој дружби, био сам и у мн |
| подземнога света.</p> <p>И као туча на родну њиву спусти се рука сваког коњика турског на жртв |
| више зачуди, а кад му она рече, да није родом из Жегљигова већ далеко с мора и да је много путо |
| витешко-хајдучких дела била је планина Родопа.{S} За првих година свога витештва Момчило се ве |
| крвником.{S} Ја сам дужан крви српском. роду!</p> <p>Лагано су тако одмицали...</p> <p>Четвртог |
| спотице Љубе, о благости и доброти лепе рођаке дворске Маре.{S} Само су избегавали говор о ново |
| лета, када је била међусобна војна.{S} Рођена се браћа поделила на два логора.{S} Једни су бра |
| а је постојбина у пола ближа моме месту рођења и првога детињства но што је место, на коме смо |
| је, — рекоше једни.</p> <p>— Византинац рођењем, — додаваху други. <pb n="31" /></p> <p>— Али г |
| очеше узнемиравати.{S} Пут је велики, а рок кратак.{S} Ваља ми летети.{S} С богом!{S} Благослов |
| .</p> <p>Монах се одазвао молби вредних рудара и учинио своје.</p> <p>Деспот Костадин не само д |
| ца богатих рудника, нагонећи често пута рударе да преко уговора и за њега раде.</p> <p>Последњи |
| раде.</p> <p>Последњих дана договоре се рудари и пошљу једног монаха, кога су умолили да подсет |
| само да не попусти, већ љуто прећаше и рударима и монаху.</p> <pb n="170" /> <p>Тада се смирен |
| обијао знатно благо од закупаца богатих рудника, нагонећи често пута рударе да преко уговора и |
| нске.{S} Богати градови даваху у својим рудницима сребра и злата господи, као што травни пашњац |
| населила недалеко од самог главног окна рудничког.{S} Обилазио је и околину, лутао по обалама ж |
| ше, збиља, лепа девојка!{S} Као пупољак ружин!{S} Хе, хе, а ко јој је крив, што је била тако ле |
| ој боји.{S} То његово, намерно удешено, ружичасто гледање на тамне стране државних прилика Угље |
| до сада несмишљеност.</p> <p>— Не рекох ружне речи, — вели достојанствено Угљеша. — Али не забо |
| ветар донети добро и лепо а који зло и ружно време, који ће натерати мало лепе а који много шт |
| са горњом половином бејаше сачувао.{S} Рука му задрхта и клону, а он тужно додаде:</p> <p>— Ма |
| стала, прихватила ме је једна милостива рука.{S} То бејаше стари игуман хилендарски, који ме из |
| исто доба остави овај свет његова десна рука, отац његове верне љубе, ћесар Војихна, који као п |
| да у Драми, био је старом Војихни десна рука у многом његовом предузећу.{S} Јуначан, смео, плем |
| и само та помисао учинила је, те ми је рука, пуштајући прву стрелу, задрхтала.</p> <p>Љубоје, |
| > <p>И као туча на родну њиву спусти се рука сваког коњика турског на жртву, која му бејаше нај |
| њи мост међу бедемима градским једна му рука пружи кроз мален отвор ноћне стражаре киту поменка |
| те! — и Тома повуче на више левом руком рукав са своје деснице показујући Ани још крваво-модру |
| ватише у коштац, а старац, притежући га рукама, држаше у једној свој нож.</p> <p>— Нећу, да те |
| ли, а? — говораше старац, па се саже да рукама опипа везанога.</p> <p>Прође један тренутак, а с |
| ог покојника допратио или боље донео на рукама у мој дом.{S} Ти си ценио његово јунаштво и њего |
| уђоше у ћелију старог Исаије.</p> <p>На рукама његовим издисао је — атонски пустињак.</p> <p>Мо |
| о, па се прекрете на страну, одгурну се рукама и у врту се дочека на ноге, клецнувши.{S} Тако п |
| не могаше више издржати.{S} Покри лице рукама па зајеца.</p> <p>Исаија погледа у Гојка па у Ра |
| Авај нама! — болно писну, па покри лице рукама, клече поред Угљеше и од срца зајеца.</p> <p>— Ј |
| утак, а старац викну и устаде пљеснувши рукама:</p> <p>— Крст и анђео! њега је однео нечастиви! |
| а је мислио, да је Љубоје већ у његовим рукама.{S} И одиста се Љубоје све више лепио уз тога, д |
| брините, јер је ваша ствар у поузданим рукама мојим, — рече Тома, са пуном готовошћу пољуби ће |
| нож.{S} Мара клече до Ане и склопљеним рукама мољаше разбојнике.</p> <p>Све је то било у једно |
| тицаше турска коњица са голим сабљама у рукама.{S} Свако се одељење раздели на по неколико редо |
| ном младом грчком певачу, који држаше у рукама цитру.</p> <p>— Певај Богме, брајко, ако нећеш с |
| </p> <pb n="122" /> <p>Рајко с главом у рукама тоњаше све дубље у мисли.</p> <p>Непознати лаган |
| ати, као да ју је небројено пута имао у рукама.{S} Он добро разуме и тичји језик, зна и по лету |
| је био још као оаза у пустињи заостао у рукама бугарским, захваљујући висини и јачини својих зи |
| Радовала му се као дете што жељно пружа руке за мирисним цветом и шареним лептирком.</p> <p>Ста |
| гомилаху.</p> <p>Ловци се наслонише на руке подлактивши се, да мало продремају.{S} Певци учест |
| н, куцкајући чутуру.</p> <p>Она пође од руке до руке около.</p> <p>— Није наше вино тако.{S} Ма |
| ља да стег одбране српске пређе у друге руке?{S} Буди воља његова!</p> <p>За тим све три лагано |
| тва зависти!</p> <p>Дервиш клече и диже руке према месецу:</p> <p>— Заклони лице своје од нас п |
| и то срећно постиже, имао је слободније руке за спремање на отпор Турцима.{S} Али баш у часовим |
| ам узео управу над овом облашћу у своје руке, независно од царице Јелене.{S} Што сам ја учинио |
| опоље пало из руку византиских у турске руке. <pb n="19" /></p> <p>Тешке су биле прилике, ал’ о |
| ијеним редовима многи падоше од братске руке, а ноћна тмина прими тако проливену крв на своју д |
| и и са напрезањем скиде прстен са десне руке.{S} Пружи га гласнику, хтеде нешто рећи, очи му јо |
| с њима.{S} Кад приђе осталима, прва се руке његове маши Мара, а он јој се благо обрати.{S} Пос |
| ападача, па му својим каницама везиваше руке и ноге.</p> <p>— Шта је то ? ко је то доле? — пита |
| досне гласе: јуче је пао Пловдин у наше руке!</p> <p>— Не иди.{S} Тебе нема ко чути више.{S} Бо |
| јко измахну да му мач са свим избије из руке — двојица га нападоше с леђа, а један га тешким гв |
| жу омотана чутура непрестано кружаше из руке у руку.</p> <p>— И вино весели срце човеково! — ре |
| бићу његовом?</p> <p>— Има!</p> <p>— И руке, која ће се посветити?</p> <p>— Има!</p> <p>— И же |
| м хоћу да се и у лице целивам! — рашири руке, загрли Гојка па се срдачно пољубише.</p> <pb n="1 |
| /p> <p>Тома се осмехну:</p> <p>— Ево ти руке! — рече као у шали, дижући своју десну руку.</p> < |
| и, спазивши своју драгу Љубу, пружи јој руке.</p> <p>— Деспотице, од куда ти овде и у ово доба? |
| није више +ни дигао.</p> <p>Кршила сам руке, клечала, плакала, молила Бога да ми помогне, али |
| јући чутуру.</p> <p>Она пође од руке до руке около.</p> <p>— Није наше вино тако.{S} Мало је бо |
| Тома.</p> <p>— Играчка се и не узима у руке са другом намером но да нас забави, а последња заб |
| около себе па приђе те погледа, шта су руке, саме себи остављене, за те часове израдиле.{S} Че |
| >Гонилац спреми тешки палош, држећи га, руком за балчак, на рамену са врхом далеко и право напр |
| а својим крупним очима Рајка, пребледе, руком се прихвати за камени сто, до кога стајаше, а усн |
| > <p>Уздахну, па се окрете на страну, а руком подлакти главу.</p> <p>...{S}Не, одиста су старци |
| прозор један пожутели лист.{S} Тома га руком у ваздуху ухвати, па силом савлађујући се, рече:< |
| и и разборитој госпођи то је и пошло за руком.{S} Љуба је расла, црпући у души своје мајке благ |
| је припала часнијем, — и Угљеша показа руком на Гојка.</p> <p>— Што год ти урадиш, добро је ! |
| о своје место осећајима.</p> <p>Мара са руком на ловачком ножу одступи последњи корак до зида, |
| е завршавао златним крстом.{S} Левом је руком држао узде крупнога вранца без белеге а десну је |
| о, у лицу је био црвено-црн, а левом је руком био подигао корице с мачем, да му буде ближе десн |
| коња.</p> <p>Гојко једва стиже да махне руком, па се пусти да не изостане за деспотом.</p> <p>— |
| !</p> <p>И Мара, као и нехотице, махаше руком опраштајући се са јатом ждрала, који се све даље |
| ати без поговора.</p> <p>Угљеша седе, и руком показа Томи да и он седне, али Тома оста стојећи. |
| тражаре киту поменка.{S} Он брзо узе, и руком мило отпоздрави она два сјајна црна ока Марина, к |
| жем, а Мара раскиде огртач под грлом, и руком зграби, трже и откиде ниску крупног бисера, који |
| аве, нешто неразумљиво стаде шапутати и руком показивати на груди.</p> <p>Гојко скочи, а Власто |
| доле.</p> <p>На један пут стаде и лупи руком о руку:</p> <p>— Она је!</p> <p>Стојећи тако неко |
| гледајте! — и Тома повуче на више левом руком рукав са своје деснице показујући Ани још крваво- |
| ита деспотицу, обгрливши јој стас левом руком а десну пруживши једној групи звезда, које су бил |
| гледа се у Рајка непомично, махну левом руком и — склопи очи.</p> <p>— Брате! — писну Рајко и з |
| му Тома — Деспот Угљеша већ куца тешком руком својом на вашу границу.{S} Он не иде овуда, и ви |
| ="93" /> <p>Гојко клечећи држаше десном руком очеву главу а левом покри лице и очи своје, да њо |
| еравао вођу о нечему важном, вођа махну руком својима, да одседну, па и са̑м сиђе с коња.</p> < |
| раже.</p> <pb n="79" /> <p>Љубоје махну руком и старешина се удали.{S} Обојица ћутаху.{S} Гојко |
| нику са Српскога Гумна.{S} Али то дадох руком, а душа — душа још боли.</p> <p>— Бог и његова ми |
| стао заточеник, што си на велможу диго̑ руку?</p> <p>— А зашто дигох?</p> <p>— Не знам.</p> <p> |
| И ја тако мислим, — одговори Вукашин. — Руку ову не замори ни један непријатељ царства или куће |
| себе.</p> <p>Тада Гојко ухвати Рајка за руку:</p> <p>— Ти си ми пријатељ?</p> <p>— Био и остаје |
| по -одећи.{S} Старац зграби нападача за руку, па му вешто изби нож.{S} Тада се дохватише у кошт |
| и у ово доба? — рече јој, држећи је за руку.</p> <p>— Дођох за тобом, господару! — одговори он |
| p>Гојко приђе Љубоју, који га ухвати за руку и посади до себе.</p> <p>— Најважнији догађај за о |
| а се затресе.</p> <p>Рајко је ухвати за руку и придржа:</p> <p>— Јелена? ти сада!</p> <p>— Да, |
| енога лика старичиног.</p> <p>Држећи за руку Ану, Угљеша се окрете и пође са њом ка Љуби.{S} Та |
| p>Ћесарица Ана држећи деспотицу Љубу за руку изиђе два, трн крока напред, а Угљеша скочи са сво |
| од оне тројице притрча и ухвати Ану за руку.{S} Прискочише и она двојица, а један од њих извуч |
| пристанку родитеља својих радо пружила руку.{S} Византиски учитељи њени, дадиље и дворанке већ |
| .{S} Ана је очајнички и несвесно грчила руку, за коју је бејаше нападач ухватио, а другу је под |
| е скотрља па јој овлажи образ и паде на руку.{S} Она се трже, па брзо, да је ко не затече, <pb |
| сузе, што се из њених очију пролише на руку Гојкову...</p> <p>— Синко, нека те Бог благослови! |
| оду, па онда спусти главу у обе шаке од руку, које бејаше подлактио на колена.</p> <p>Тако је н |
| по лицу му се разли нека веселост, диже руку, која се тресла, и спусти је на главу Гојку:</p> < |
| а шта било — и Тома бацивши листак диже руку да такне Мару.</p> <p>У очима му је сијао огањ јуж |
| оново, очи му бејаху влажне.{S} Он диже руку и обриса — сузе.</p> <p>Уздахну, па се окрете на с |
| ти побеђени! — одговори Вукашин, стиште руку Угљешину, и устаде.</p> <p>Браћа се загрлише и пољ |
| јој је испричао Тома — одлучи, да сече руку зарад спаса целога тела.{S} Прегореваше и заборављ |
| оже икада какво предузеће исклизнути из руку, Тома је био безбрижан с те стране.{S} Он се, напр |
| 370 године, када је и Дренопоље пало из руку византиских у турске руке. <pb n="19" /></p> <p>Те |
| јавио се у сну анђео Божји, узео му из руку крваву сабљу и предао Турцима.{S} Зла коб!</p> <p> |
| могао, да стече права на милост Анину и руку Марину.</p> <p>Јако поремећен у својим намерама, Т |
| — Ходите, децо, — рече Ана, па им стави руку на главу, кад они клекоше. — Боже, ти спој, ти бла |
| ома, са пуном готовошћу пољуби ћесарици руку, па се брзо <pb n="65" /> удали, оставивши Ану збу |
| ушевљено рече Угљеша, и устаде пруживши руку Вукашину.</p> <p>— И стати брат уз брата па победи |
| , оком, слухом за њом, ка њој, дигнувши руку управљену небу.</p> <p>— Господару, Угљеша! — боја |
| p> <p>На један пут стаде и лупи руком о руку:</p> <p>— Она је!</p> <p>Стојећи тако неколико тре |
| ућутао, склопно очи, и лагано испустио руку Гојкову.</p> <p>После дужег времена Властоје тешко |
| ана чутура непрестано кружаше из руке у руку.</p> <p>— И вино весели срце човеково! — рече једа |
| Угљеша са искреним поштовањем пољуби у руку и она њега у чело — старој ћесарици заблисташе у о |
| За Рајком приђе и она и пољуби Исаију У Руку.</p> <p>— Жива и срећна била, кћери моја, — благос |
| ̑, витеже!</p> <p>Гојко пољуби Исаију у руку, а монах га благослови, па додаде:</p> <p>— Ама с |
| не сузе, деспот је нежно ухвати за леву руку и приведе крају, где је, наслоњен на малу ограду, |
| хивања сабљама.{S} Био сам рањен у леву руку, али сам јездио за стрицем својим.{S} Он је био кр |
| оца на постељу.{S} Отац узе његову леву руку у своје обе, па, гладећи је, упита га:</p> <p>— А |
| их осећаја.</p> <p>Гојко пољуби ту суву руку, а старац му даде знак да се дигне.{S} Он устаде, |
| ли јасно.</p> <p>Он благо наслони своју руку на њено раме:</p> <p>— Али у ово доба? — понови јо |
| ј земљи стари је ратник постајао у неку руку баштиник и кућаник, ал’ не престајаше бити и даље |
| те! — рече Рајко Гојку.</p> <p>Пружи му руку, па се братски опет пољубише.</p> <p>— Ти си, без |
| бри старче! — рече војвода, пруживши му руку.</p> <p>— С Богом, војводо, срећа те пратила на пу |
| ! — рече као у шали, дижући своју десну руку.</p> <p>— Зашта? —изненађено питаше Љубоје.</p> <p |
| љеши очи севнуше још јачом светлошћу, а румен му поли образе.{S} Познао је — атонског пустињака |
| сет лета, седе косе, браде и бркова ал’ румена лика и не помишљаше, да ће се икад од Војихне ра |
| Тада је нестало Матије и његове кћери, румене јабуке и највећег блага у нашој породици.{S} Сум |
| у цитру, кад је Момчило испијао пехаре руменике, певао је веселећи ученика-господара.{S} Момчи |
| воља.{S} Тако је браћо!{S} Пијмо пехаре руменике, Божјег благослова!{S} Пијмо, испијмо до дна, |
| pb n="155" /> <p>— Хе, да знађах за ову руменику, док тамо бејасмо, бих се и ја измолио да опса |
| е растумачим сам без вражбина, ево моје русе главе, — одговара онај други, младић.</p> <p>— Ист |
| ед том колибом неки старац у пастирском руху са великом чупавом шубаром на глави и дугачком пал |
| Љубом за преминулим ћесаром.{S} У црном руху са распуштеним власима оплакивале су смрт његову.< |
| , пред свом војском, јахао је у златном руху на богато украшеном жераву деспот Угљеша, а око ње |
| али су соколари са изученим соколима на руци, а хајкачи мож’да већ <pb n="48" /> нестрпељиво из |
| са својом војском, која му је била при руци напао је, а Јевренос-бег дошао му је после у помоћ |
| чадорима, многима оружје не бејаше при руци а многи се не могаху дочепати својих добрих коња.{ |
| је Вукашин у Прилипу.</p> <p>— Снажној руци твојој стао сам тада у службу без поговора, — рече |
| знати лагано устаде, и, држећи у десној руци нож, приђе, мало погнут, на један корак до Рајка, |
| а, с крстом у левој и босиљком у десној руци ступи корак испред браће своје:</p> <p>— Благослов |
| оше укрштати стреле.{S} Једна окрзну по руци Гојка, који се на мах лати мача и узде коњске.{S} |
| нема куд.{S} Искочи из вреже, држећи у руци свој нож, који му старац заборави узети, кад га је |
| аље по логору с оштрим копљем и ножем у руци и штитом о левом рамену.</p> <pb n="161" /> <p>Тај |
| ђео, који се са брега залете с копљем у руци право Гојку.{S} А кад дође ближе пусти оштро копље |
| з двора логотет Угљешин с пергаментом у руци.</p> <pb n="45" /> <p>Са њим је био Тома Теологита |
| денац, некога, који, с дрвеним крстом у руци, прекршташе кроз ваздух њега и непрегледне редове |
| м шубаром на глави и дугачком палицом у руци.{S} Он је био први пастир и старешина над осталим |
| јући Угљешу.</p> <p>— Затекао сам много рушевина, из којих је ваљало стварати тврде бедеме и гр |
| е једна повећа колиба.{S} Уз неке старе рушевине пастири су наслонили отесана дебла и утврдили |
| а са њом ће се и Цариград претворити у рушевине.</p> <p>— Веруј мојој искреној исповести, узви |
| и крупним корацима.</p> <p>— Па ипак се руши, лагано руши! — рече полугласно.</p> </div> <div t |
| ацима.</p> <p>— Па ипак се руши, лагано руши! — рече полугласно.</p> </div> <div type="chapter" |
| ви, који су држали кућу нашу, почињу се рушити и издавати.</p> <p>Па за тим исприча Видосави он |
| Марицу.{S} Између та два велика потока, с истока и запада и бујне Марице с јужне стране простир |
| збори.</p> <p>Повисока и крупна женска, с нечим господским и поношљивим на лику и у погледу, цр |
| у њима, настојник цркве светог Прокопа, с крстом у левој и босиљком у десној руци ступи корак и |
| се старац није плашио.{S} Погледао је, с које се стране гомилају облаци, па је био безбрижан, |
| је је крај пута студенац, некога, који, с дрвеним крстом у руци, прекршташе кроз ваздух њега и |
| p> <p>— С нечастивом силом агарјанском, с Турцима, што преко мора дођоше.</p> <p>— Они се не кр |
| поштен човек.{S} Ти си прогоњен, велиш, с тога, што си наваљивао да се рат не почиње?</p> <p>— |
| .{S} На прагу је војна.</p> <p>— Војна? с ким?</p> <p>— С нечастивом силом агарјанском, с Турци |
| певачу очи засузише.</p> <p>— Тако!{S} С Богом!</p> <p>Пољуби цитру, па је одбаци, а са мачем |
| p>Цела се колиба делила на три дела.{S} С поља се улазило у простран предњи њен део, који је би |
| кадашње одушевљење за великога цара.{S} С тога, кад дође на ред љутња на многе неугодности, кој |
| оћи!</p> <p>— Не очајавај, надај се.{S} С Богом!</p> <p>И Рајка нестаде.</p> <milestone unit="* |
| оуздан стуб за извођење наших мисли.{S} С Николом Алтомановићем, моћним господаром ужичким, ја |
| доброг старца и да буде на вечерњи.{S} С њом пође — по њеној жељи — Мара и само један пратилац |
| ки, а рок кратак.{S} Ваља ми летети.{S} С богом!{S} Благослови, свети оче!</p> <p>Они устадоше |
| <pb n="98" /> <p>— Бог да га прости! — с искреним болом рекоше Вукашин и Угљеша.</p> <p>— То б |
| огдан загрли Љубоја.</p> <p>— Војводо — с Богом — војводо... и Љубоје клону на коња.</p> <p>Рај |
| не могу замрзнути љубав моју!</p> <p>— С Богом, мили гласниче!</p> <p>И Мара, као и нехотице, |
| .</p> <p>— С Богом, господару!</p> <p>— С Богом, војно!</p> <p>Коњица у трку пролажаше.</p> <p> |
| ко Угљеше непрестано савијаше.</p> <p>— С Богом, деснице моја! тешко јекну неко. — Више нећеш н |
| ти да не изостане за деспотом.</p> <p>— С Богом, господару!</p> <p>— С Богом, војно!</p> <p>Коњ |
| само јунаци! — додаде Богдан.</p> <p>— С Богом, војводо !{S} Опрошћавај! — таким прекором ожал |
| ече војвода, пруживши му руку.</p> <p>— С Богом, војводо, срећа те пратила на путу! — одговори |
| ео одговорити своме господару.</p> <p>— С Богом, добри старче! — рече војвода, пруживши му руку |
| ма, сав зелен, шкрипну зубима:</p> <p>— С тобом је свршено!</p> <p>И пође на Гојка, заповедничк |
| тице, кликну мушки и отворено:</p> <p>— С Богом! — па ободе коња.</p> <p>Гојко једва стиже да м |
| војна.</p> <p>— Војна? с ким?</p> <p>— С нечастивом силом агарјанском, с Турцима, што преко мо |
| е воља старијега без поговора изврши, а с друге стране стајаше неокаљана прошлост Гојкова, дуго |
| једне и низ пучину.{S} Орфанског Залива с друге стране.{S} Очима је тражио на северозападу десп |
| ако знам, да ти је најмилија забава, да с мислима својим и душом говориш!</p> <p>— Одиста ми је |
| се одмарам, већ — на позив братски — да с вама послујем.</p> <pb n="99" /> <p>— Гојко, — рече з |
| неке јуначке поношљивости, па зажеле да с њом прозбори.</p> <p>Повисока и крупна женска, с нечи |
| и он паде под ноге турској коњици, која с нова придолажаше.</p> <p>— Витезови, најбољи јунак из |
| свога војна.{S} А тада је опет излазила с Угљешом и нагађала, чија ли је жупа и који ли је стег |
| га благослови, па додаде:</p> <p>— Ама с таким јунаком хоћу да се и у лице целивам! — рашири р |
| p>Краљ Вукашин је одмах после споразума с Угљешом отишао у Прилип а одатле у Скопље, једно, да |
| имо, не брини се, ако на мени буде рана с витешког мегдана —</p> <p>— Ја ћу их извидати!</p> <p |
| а једном се месту бацају ратници камена с рамена.</p> <p>— Ха, ништа је то, брате са приморја.{ |
| орба и ко зна колико дуга и мучна војна с Турцима.{S} Између нас и Византије било је и прошло.{ |
| коло.</p> <p>Ана затражи Мару, да и она с њима изиђе, али ње не бејаше.</p> <p>Она је међу тим |
| адрхта.{S} Знала је већ из обавештавања с Рајком, да је Тома узрок њене онолике туге и жалости. |
| ница ради лакшег узјахивања и сјахивања с коња, па одви пергаменат.</p> <p>Копљаници и народ сл |
| оћи, кад се споредна мала градска врата с јужне стране отворише, да пропусте -— бегунца Тому Те |
| заосталим старцима стајаху покрај пута с обадве стране.</p> <p>Кад Угљеша би поред деспотице, |
| сад дочекивали поклисаре од Мрњавчевића с пуно поштовања према онима, који их шаљу.{S} Сада је |
| се, у којој бејаху деспотица и ћесарица с осталим и народом, чујаше одушевљено „Тебе Бога хвали |
| је разабрао какве му поруке шаље Угљеша с краљем, одмах је дао пристанак у име своје и свога бр |
| unit="*" /> <p>По свршеном већу Угљеша с Гојком оде у Анине одаје.{S} Тамо бејаше Ана, Мара, Ј |
| а они не престају.</p> <p>— Јунаци, Бог с вама! — приђе им један други са Струмице. — Зар нађос |
| ми нестаје звучних ал’ меких речи, кад с тобом говорим.{S} Видела си, мож’да, да бо́ре с чела |
| ож’да сетио пред смрт.{S} Пошао сам сад с војском војводе Богдана.{S} И њему сам певао.{S} Ала |
| итника Драме.</p> <p>— Нека јаки Господ с небеса оснажи моју слабу десницу, да буде моћни зашти |
| /> <p>Кад ступише у собу, Рајко устаде с Јеленом, која је била силно узбуђена.</p> <p>За Рајко |
| да је велика невоља.</p> <p>Мара скиде с груди амајлију, која јој је на свиленом гајтану висил |
| на њ палошем, а старац га копљем скиде с коња, па и сам, прободен са стране, паде на земљу.</p |
| </p> <p>Гласник поможе рањенику да сиђе с коња, па га придржаваше и спусти на траву испод жалос |
| ком својима, да одседну, па и са̑м сиђе с коња.</p> <p>Док су се остали чудили, шта то може бит |
| уху, да види сва војска.{S} За тим сиђе с коња и пободе стег.{S} Војска пристизаше и разређиваш |
| ну с десна и Љубу с лева од себе и пође с њима.{S} Кад приђе осталима, прва се руке његове маши |
| још било.{S} Не говорах ја залуд да је с оружјем и молитва у светом храму поузданија!</p> <p>— |
| — Добро.{S} А у граду се не зна, шта је с војводом Гојком учињено?</p> <p>— Тако је.</p> <p>— К |
| а ноћ: звезда последњег витеза, који је с минулим јунацима стварао величину и царство српско, у |
| сад је оно већ отпочело.{S} Уклоњен је с највиднијег места у источној половини Угљешине деспот |
| тан Мурат је у Малој Азији.{S} Опсео је с војском град Бигу.{S} У Дренопољу је главни наш запов |
| ном ћесару и његовој жени Ани, Гојко је с места послушао њену наредбу и из Драме отишао не опро |
| то је штета, велика штета!{S} Марко је с браћом морао остати пред оним делом краљеве војске, к |
| укрстићемо, Божјим благословом, оружје с непријатељем, и тада ћу видети, колико сам добро учин |
| ишам узрујаност међу становницима, које с мора гусари на глас о смрти ћесара Војихне почеше узн |
| ослови свога <pb n="92" /> сина, да сме с твојим благословом ступити пред свети олтар, кад томе |
| непрестано на узди свога коњица, скрене с пута па дохвативши се више простора ободе чилога коња |
| ну ножем, па га забоде више од половине с десне стране у врат Грку, који на мах паде, а из ране |
| еко границе суседне Богданове војводине с једне и низ пучину.{S} Орфанског Залива с друге стран |
| А много женскиње из подграђа и околине с нејаком дечицом и заосталим старцима стајаху покрај п |
| т рачуна и на њихову снагу.{S} Уклањање с високог велмошког места данас Томе Теологите било би |
| аваху људи, који су водили товарне коње с војничким и логорским потребама.</p> <p>Витешки одред |
| говорим.{S} Видела си, мож’да, да бо́ре с чела мога не слазе ни онда, кад слушам твоје лековите |
| оји по свему подсећаху на морске гусаре с југа.</p> <p>Ана и Мара престрављене писнуше и стадош |
| г топота, и неку нејасну звеку, која се с времена на време пажљиво отклањаше.</p> <p>Једноме се |
| S} Небо се разведравало, још мало па се с једног краја почеше и звезде показивати.</p> <p>Тада |
| Рајко, Исаија и остали.{S} Властоје се с душом борио.</p> <pb n="93" /> <p>Гојко клечећи држаш |
| естала, растерана јаким ветром, који се с нова подиже, са три стране непријатељ приђе српском л |
| м поклисарским, био весео.{S} Частио се с господом у граду, па је слазио у подграђе, велику вар |
| о бејаше Анђео, који се са брега залете с копљем у руци право Гојку.{S} А кад дође ближе пусти |
| отока, с истока и запада и бујне Марице с јужне стране простире се пространо и равно красно пољ |
| рн, а левом је руком био подигао корице с мачем, да му буде ближе десници.</p> <p>Томи у један |
| д њим одиграше.</p> <p>У њему се борише с једне стране супарништво у љубави, уверење да Гојко н |
| им избије из руке — двојица га нападоше с леђа, а један га тешким гвозденим ступцем удари по вр |
| јком, коме се никад више није надала, и с Исаијом, кога је једва била и запамтила, учинио је, т |
| и даље остао заповедник у Крстопољу, и с њим су били у Драми потпуно задовољни.{S} Гојко је па |
| аљу.{S} Сада је Костадин примио Гојка и с истинском радошћу, а кад је разабрао какве му поруке |
| је био зао пророк, а његове речи у вези с пловдинским догађајем забринуше и народ у подграђу и |
| но што има врлина, сви би се ти стекли с нама у једну заједницу противу страшног новог неприја |
| Драме отишао не опростивши се добро ни с Маром, која је за његов ненадни и брзи полазак сазнал |
| ће се за дан два његова војска састати с војском краља Вукашина, који је опсео Пловдин, и оста |
| па ћеш знати онда, и шта је могло бити с нападом на тебе, и шта је препатио племенити витез — |
| ти.{S} Азијатска се сила не може мерити с нашом снагом.{S} Овим се витезима нико одупрети не мо |
| е, да ће још сутра дан одмах раскрстити с Томом, занесен ненадном срећом својом, заборави на то |
| је је доживео, и будан снива, прелазећи с једне слике на другу и од једне успомене ка другој</p |
| ли — а тебе зато баш и шаљем — не смећи с ума ни једног тренутка велику мисао о јединству и сна |
| оја је на прагу</p> <p>Јелена, говорећи с Видосавом, уочи неког коњаника, који уђе у двориште, |
| <p>Бегунац ће у мрклој ноћи лако отићи с коњем у провалију, наићи на високе обале без моста, р |
| ах устаде:</p> <p>— И деспотица ће поћи с тобом.{S} Ићи ће на гроб свога преминулог оца.{S} Поћ |
| Бог! — поздрави дошљак старца, и скочи с коња, па га поведе ка уласку у колибу.</p> <p>— Бог т |
| ах Исаија!</p> <p>Гојко изненађен скочи с клупе:</p> <p>— Исаија?</p> <p>— Да.{S} Да га не знаш |
| аком збору и световању.</p> <p>Изишавши с већа, Рајко није при слабој месечевој светлости ни мо |
| ead> <pb n="131" /> <p>Ненадни састанак с Рајком, коме се никад више није надала, и с Исаијом, |
| } Не бејах баш голобрадо момче, кад сам с тобом ступио пред олтар.{S} Доста сам дотле већ подно |
| остадох без игде ичега.</p> <p>Кад сам с очева гроба, на коме сам онесвешћена лежала, устала, |
| Добро, господару!</p> <p>— Ја не смећем с ума атонског проповедника.</p> <pb n="71" /> <p>— Так |
| време је да ти кажем, да и ја не смећем с ума пророчке речи чудног испосника.{S} Он рече да Ази |
| е Рајко.</p> <p>— Доцкан.{S} Ја одлазим с места, — задржа га Гојко, показујући му једнога копља |
| оје у богатом злаћеном оделу војводском с високим калпаком, на коме се лелујала челенка и велик |
| {S} Он мисли, да се користи нашим ратом с Турцима.</p> <p>— Проклетник!{S} Издајица! — загрмеше |
| аћају кући.{S} То бејаше војвода Богдан с Рајком, Љубојем и још двојицом својих пратилаца.</p> |
| клизнути из руку, Тома је био безбрижан с те стране.{S} Он се, напротив, бојао, да нападачи не |
| г весеља изиђе из двора логотет Угљешин с пергаментом у руци.</p> <pb n="45" /> <p>Са њим је би |
| очевидно, толико приправан, да би могао с места продужити пут у неодређену даљину.{S} Ипак висо |
| Дионисија Ареопагита, прекидајући посао с времена на време, кад је ваљало обилазити велико мана |
| еста па опет наста.{S} Бегунац је сишао с моста, гонилац на њ наишао.</p> <p>Међу њима је, дакл |
| ила.</p> <p>А сад, кад је деспот отишао с војском, око ње је мирно и тихо, па се и она нешто из |
| знати ми брате, витеже, ја бих још радо с тобом разговарала.{S} Ево одавде настаје виноград мој |
| head>XVI.</head> <p>Кад се Гојко вратио с Јеленом у Сер, овде је већ било отпочето купљење војс |
| , да није родом из Жегљигова већ далеко с мора и да је много путовала и још више препатила, изг |
| ећу шумило.</p> <pb n="122" /> <p>Рајко с главом у рукама тоњаше све дубље у мисли.</p> <p>Непо |
| о долази У град.</p> <p>То бејаше Гојко с Јеленом...</p> <p>Тома Теологита још се не надаше Гој |
| ку војну противу Турака.{S} Ми полазимо с намером, да турском господовању у нашим и византиским |
| а.{S} Они доводише своју војску заједно с осталом већом и мањом властелом и жупанима, који вођа |
| Војводо Љубоје! — грмљаше Угљешин глас с коња, — где је најбоља војска моја?</p> <p>— Овде је, |
| н.</p> <p>За тим узе Ану с десна и Љубу с лева од себе и пође с њима.{S} Кад приђе осталима, пр |
| му задовољно причаше о своме познанству с покојним Властојем.</p> <p>— Видећеш, војводо, — завр |
| мала сада два пута више посла у друштву с деспотицом и Маром, а Јелена, навикнута на невољу, тр |
| ослу пошла у виноград, недалеко на брду с друге стране реке.</p> <p>Гојка њена отвореност још в |
| код Самокова испод Рила.{S} Они морају с нама.{S} Они ће се радо одазвати нашем позиву.{S} Так |
| војска силног Матије Кантакузена, коју с муком разбисте.</p> <p>Турци одговараху једним узвико |
| плим даном наступила је хладовина, коју с времена на време помаже лак поветарац, што се, реко б |
| /> катуна Дејановићевих младом ратнику с обале Орфанскога Залива.</p> <p>Па онда узима и са̑м |
| же од бршљана и купине, прилазећи Рајку с леђа.{S} А кад дође близо, притаја се, и непомичан ћу |
| одговори јој он.</p> <p>За тим узе Ану с десна и Љубу с лева од себе и пође с њима.{S} Кад при |
| уши, па сам седе на велику једну главњу с друге стране огња, а домаћин подстаче ватру.</p> <p>Т |
| нске богобојажљивости одстојала вечерњу с Маром, а за тим се, забринуте што се вече брзо спушта |
| ом до половине, па седе на камену клупу с леве стране.</p> <pb n="121" /> <p>Гледаше звезде, ко |
| о упутити, и он луташе и даље по логору с оштрим копљем и ножем у руци и штитом о левом рамену. |
| рши читање, Угљеша се појави на прозору с Аном и Љубом, а свет их весело поздрави, па, пијући и |
| изиђе из чадора и изнесе велику чутуру с вином.</p> <p>— Тако, дакле, ви у планини чувате стад |
| !{S} Ја сутра полазим.</p> <p>— И ја ћу с тобом! — одлучно рече Јелена.</p> <p>— А ако ме многи |
| о до четири хиљаде извежбаних коњаника, са којима је ступио у бој на отвореном пољу противу мно |
| у поузданим рукама мојим, — рече Тома, са пуном готовошћу пољуби ћесарици руку, па се брзо <pb |
| вари стоје чудновато.{S} Ми смо истина, са Балшићима у родбинској вези али то није довољно да б |
| на јаким ветром, који се с нова подиже, са три стране непријатељ приђе српском логору.</p> <p>У |
| до скора под јаким утицајем Византије, са својим навикама српскога живота — наста да измири и |
| далеко на <pb n="23" /> запад од Драме, са засеоком готово на самом путу из Сера за Драму.{S} К |
| n="179" /> заштитим са солунске стране, са које је вазда најслабија.{S} Опростите, браћо!{S} Пр |
| еле деспотовине и то баш са оне стране, са које смо најслабији.{S} Док је још била у пуном сјај |
| е зло са друге.{S} Ко мени може казати, са које ће стране несрећа на деспотовину нашу навалити? |
| .{S} Измешаше се стари и млади ратници, са разних крајева двеју деспотовина, једне војводине и |
| кад је мој добри поочим пао у постељу, са које се није више +ни дигао.</p> <p>Кршила сам руке, |
| тече свога војна при отвореном прозору, са кога се лепо видео један део звезданог неба.</p> <p> |
| у част витештва, у славу наших победа; са небом и звездама његовим разговараш онда, кад сваки |
| Јефимија, а друга њена сестра Мара.{S} Са њом иђаше погружена Видосава, која своје добре госпо |
| не иде овуда, и ви га нећете срести.{S} Са мном хајдете натраг у Дренопоље.{S} Ја знам и Угљешу |
| p> <p>И они се кретоше натраг у Сер.{S} Са њима пође и ћефалија Рајко, коме је било тешко остав |
| <p>— Цар Стефан.</p> <p>— Гле!</p> <p>— Са свим.{S} Основао је царство и подигао патријаршију а |
| а мало после Рајко додаде:</p> <p>— Ал’ са чим се ја враћам?{S} Тешко мени!{S} Доцне стигох из |
| "18" /> и Драме доћи ће пропаст Сера, а са њом ће се и Цариград претворити у рушевине.</p> <p>— |
| м!</p> <p>Пољуби цитру, па је одбаци, а са мачем у десници похита ограшју, где га је хладна смр |
| дана стиже у Драму и Угљешина војска а са њом Угљеша, деспотица Љуба и војвода Богдан, човек у |
| и Витошем, на југу Гвозденим Вратима а са запада Овчим Пољем, које је било у Вукашиновој краље |
| срџби проклео и уклео свога господара а са њим и домовину.</p> <p>Дејановићи су и до сад дочеки |
| p> <p>Тада стигоше и Гојкови пратиоци а са њима и стари дворанин.</p> <p>— Јунаци, зликовци нам |
| коње и јунаке, токе и челенке.</p> <p>А са севера се од планинских огранака жури непрегледно ја |
| /p> <milestone unit="*" /> <p>Кад труба са градског бедема огласи долазак високога госта велика |
| е Костадина и Драгаша Дејановића, да га са својом војском принуде на предају, а сам се крепу да |
| оди ономад а друго сад.</p> <p>Гојко га са свим разумеде.</p> <p>— Није тако, — додаде он. — Ти |
| моја раскравила, <pb n="143" /> па туга са ње отиче, а ја се журим да ти нејасним речима кажем |
| ерно.{S} А кад по неко од њих науми, да са свим прекине са витешким левентовањем и да остане на |
| рио ми је лепо, ласкаво и позивао ме да са њим идем.{S} Па да не би мој одговор чуо ош један, к |
| е ране на души мојој.{S} Још не могу да са тим раскинем.{S} Благо и уресе, знаке таштине земаљс |
| стајали су у одеждама а градска посада са својим војводама у ратној спреми свечанога изгледа.< |
| на уговорено место, дружина се поскида са коња, које прихватише копљаници. <pb n="50" /> Таман |
| p> <p>Соколари драже соколе, па се онда са њима свађају, а на крају целог похода два се дворани |
| у они — он зове нас, ми ћемо радо свуда са њим а под Божјим благословом.</p> <p>Ова се војска у |
| ућности!{S} Мож’да ће се Мара и велможа са мном и тобом још и смејати свему томе!</p> <p>Видоса |
| p> <p>—- Маро, моја Маро!{S} Ти си моја са благословом Божјим —</p> <pb n="144" /> <p>— И мојим |
| неке терете дажбина и деспотског кулука са становника Драме, деспот призива благодет Божју на с |
| опште повукао.</p> <p>Кад му је играчка са ћесарицом и Маром код старе црквице осујећена, Тома |
| омке из свога превода богословских дела са грчког језика, или би са њом расправљао о старијим к |
| ске цркве.{S} До црквице је била капела са једном одајицом, у којој је становао неки осамдесето |
| е отићи.</p> <p>Мара је истински тужила са Аном и Љубом за преминулим ћесаром.{S} У црном руху |
| да Исаија.</p> <p>Ана је Јелену примила са свом љубављу материнском.</p> <p>— Богу хвала што ми |
| оживе.</p> <p>Деспотица Љуба није ишла са ловцима само из обичаја да се увелича друштво, већ ј |
| је сва одабрана дружина Момчилова пошла са њим.</p> <p>Тома је дотле успевао у својим скривеним |
| а се већ био више пута окушао у биткама са Турцима, који олако дођоше до источних граница његов |
| p>У највећем окршају, што се на ивицама са свих страна логора водио, захватајући све јаче ка ср |
| /p> <p>Кад се мало после куцну пехарима са својим старим друговима и пријатељима, Љубоје причаш |
| млађих витезова.</p> <p>Деспотица и Ана са свитом својом поздрављаху на првом бедему војску, ко |
| анијег крила на граници.</p> <p>— Једна са свим утрну! — рече скоро полугласно излазећи.</p> </ |
| кад је српска црква постала самостална са својим патријархом.{S} И то је донело потребног душе |
| се градска врата отворише широм а звона са градске цркве зазвонише.{S} У Драми наста свечан тре |
| таше у Драми — престадоше звонити звона са звоника а Драма и логориште остадоше пусти, тихи и н |
| женску, која му се учини нешто необична са свога слободног кретања и неке јуначке поношљивости, |
| господске малвасије колико ради виђења са својим врсницима Војихном и Властојем.{S} Године и б |
| но седи ратник, старац са Радовишта, па са осталима наже за Гојком.</p> <p>Гојко западе у најгу |
| чу.</p> <p>- За њим! — викну Богдан, па са осталима јурну на густи буљук Турака.</p> <p>— Живео |
| Али кад се војсковође из појединих жупа са својим одељењима стадоше прикупљати, Рајку се ни у к |
| упио своје место осећајима.</p> <p>Мара са руком на ловачком ножу одступи последњи корак до зид |
| састојао из једног чисто златног путира са осталим утварима потребним за причешће, крете да пох |
| сукоби на североисточној страни логора са Турцима.</p> <p>— Јунаци, смело напред!{S} Није то с |
| а, више не враћаше.</p> <p>Била је бура са свима неприликама, које се на таком путу могу доживе |
| јаше одређен Велбужд, место пуно поноса са недавне славне победе српскога оружја.</p> <p>Гојко |
| саија.</p> <p>— Читала сам већ и одиста са пуном милином.</p> <p>— Ја сам тек недавно научио гр |
| шен крвним током, утицаше турска коњица са голим сабљама у рукама.{S} Свако се одељење раздели |
| pb n="30" /></p> <p>— Онда ће деспотица са насладом читати приче о Александру Великом, — рече И |
| е на претпоследњим вратима, дође Угљеша са осталима до последњих, где га дочекаше свештенство и |
| па се пољубише у лице, а кад је Угљеша са искреним поштовањем пољуби у руку и она њега у чело |
| им коњицима.{S} Ту је био деспот Угљеша са оружјем и позлаћеним рогом ловачким; ту деспотица Љу |
| је.</p> <p>Пљусак.</p> <p>Ал’ није киша са неба већ земље, киша, што је оба коњица готово у ист |
| и Тома повуче на више левом руком рукав са своје деснице показујући Ани још крваво-модру белегу |
| ловачких рогова и по неки нејасан одзив са другог врха планине.{S} Већ клонула природа чисто ож |
| м погледом премери собу, па онда, готов са одлуком, рече:</p> <p>— Сумње нема, кнегињице, ово ј |
| оноша.{S} Широки и златом извезени стег са двоглавим орлом и круном држао је стегоноша у десниц |
| не брините, — рече војвода Богдан, кад са својима уђе у сечу на северозападној страни логорско |
| о је у исто доба сам себи, шта хоће сад са Гојком.{S} Он, војник и слуга деспота и ћесара свога |
| осле неког времена витез се враћа у ред са добро ознојеним и мало примиреним жеравом.</p> <p>Со |
| горњи бој, где су биле две малене собе са једним предсобљем.</p> <p>— Станује ли когод овде ? |
| Монах Исаија у часовима књижевне забаве са деспотицом Љубом читао би јој одломке из свога прево |
| да се што пре сврши измирење наше цркве са цариградском.{S} Овуда је свуда становништво мешовит |
| ђео оде, а мало после и Тома се састаде са Љубојем.</p> <p>— Јеси ли примио заповедништво? — уп |
| га, казавши му у чему је ствар, поведе са собом у врт.</p> <p>Ушавши, старац доведе друга до к |
| уштву са њиме, Љубоје је бивао све ређе са старим друговима својим.</p> <p>Међу тим ни сам Тома |
| ашу навалити?{S} Врло лако може да дође са оне, од које се никад нисам надао !{S} Тешка је неиз |
| ћи за руку Ану, Угљеша се окрете и пође са њом ка Љуби.{S} Тада пусти старицу па се са деспотиц |
| а мој отац, дотле богат трговац, избеже са мном, да спасемо голу душу.</p> <p>„Јелена, кћери мо |
| е, добре гласове.{S} Деспот јавља да је са својом војском прешао границу и ступио у турску земљ |
| — искрено рече Љубоје.</p> <p>— Онда је са њим лако!</p> <p>— Али и Гојко ми је добар пријатељ. |
| у област.</p> <p>Ћесарица Ана изишла је са свитом својом до самог уласка у град.{S} Свештеници |
| алеко на југ иза црквице.</p> <p>Ана је са пуно побожности и истинске богобојажљивости одстојал |
| приступило вечери.</p> <p>Госпоштина је са монахом Исаијом вечерала на кули а остали ловци и ха |
| а свим оцепише од цара свога.{S} Шта је са њим?{S} Он нема снаге — јер нема благослова!{S} А мо |
| се не надаше Гојку, нити знађаше шта је са њим.{S} Јелену пак не очекиваше никада.</p> <p>Његов |
| е, и ако је Гојко далеко.</p> <p>Кад је са Рајком дошла до места, где се имала цела дружина сак |
| ао кад да иде до Јевренос-бега, који је са војском чекао на половини пута између Једрена и Чрно |
| осле нестало.{S} А Хаџи-Ил-бег, који је са њим био појурио нашима, видећи да се ђаури не надају |
| реч из једних уста може задржати, он је са Лабудом налетео на ров и прелетевши бездан, у коме г |
| егдану, један пут, забаве ради Гојко је са својим коњицем Лабудом био готов срнути у пропаст.{S |
| .</p> <milestone unit="*" /> <p>Било је са свим доцне под ноћ кад ћефалија Рајко изиђе из двора |
| страховао и за своју љубав.{S} Често је са високог бедема крстопољског погледао уз пут што води |
| дирнуо.{S} Није им био непознат, јер је са Угљешом више пута долазио у Драму и ишао даље, али н |
| .{S} Ја ћу први одлучно укрстити оружје са новом силом турских завојевача.{S} Па или ћемо ја и |
| да се опростим.{S} Сунце већ косо бије са запада, морам се журити.</p> <p>Они га зачуђено погл |
| е, да одмах пођем.{S} Војвода је Љубоје са мном.</p> <p>— Добро, он нека га за сад и замени.{S} |
| зиђоше из града на коњима Тома и Љубоје са једним пратиоцем коњаником и окретоше јужним путем, |
| Он ће за неки дан укрстити оружје своје са серском и драмском господом.{S} Њему ваља помоћи, да |
| , што далеки Самоков код Балкана везује са Крстопољем на мору, па се, остављајући у лево пут за |
| боје уђе у логориште и поздрави ратнике са старом ћесарицом и њеним двором, грмнуше хиљадама гр |
| есара свога, тражи тајне ноћне састанке са оглашеним противником њиховим.</p> <p>Прво му је гов |
| грунуше густи редови крстопољске војске са деспотом и својим војводом, те за час рашчистише про |
| .</p> <p>— Играчка се и не узима у руке са другом намером но да нас забави, а последња забава, |
| ном људске гласове, доносећи мало после са далеких крајева неразговетне звуке и лелек још веће |
| јати свему томе!</p> <p>Видосава разуме са ужасом, куда Ана циља, па јој упаде у реч:</p> <p>— |
| а предају, а сам се крепу да се састане са Угљешом, па да заједно нападну на турску престоницу |
| о неко од њих науми, да са свим прекине са витешким левентовањем и да остане на свагда код свог |
| чној даљини назорице за њима, а кад оне са својим пратиоцем ступише већ у двориште црквено, Том |
| раној младости мојој нагонише ме, да се са њима борим, па да их и <pb n="74" /> побеђујем.{S} Д |
| га војводу, па га је онда пустио, да се са својом лепом сапутницом пожури Драми и њеном логору. |
| други са Струмице. — Зар нађосте да се са њим надбацујете?{S} Сви сте ви јунаци и врли витезов |
| ази како се Љубоје чисто устезаше да се са њим пољуби.</p> <p>Гојко их одведе на кулу, где је о |
| ика од тебе.{S} А војводе причају да се са твојим коњем не може мерити ничији у брзини и издржљ |
| ема истинског благослова!{S} Господа се са свим оцепише од цара свога.{S} Шта је са њим?{S} Он |
| То је души Аниној било доста.{S} Она се са скупоценим поклоном, који се састојао из једног чист |
| чке деснице, Гојко скочи на коња, па се са пратиоцем изгуби погледу Рајковом међу градским плат |
| ом ка Љуби.{S} Тада пусти старицу па се са деспотицом од срца пољуби.</p> <p>— Добро ми дошао, |
| где је међу бреговима логориште, те се са јачом снагом враћаше онима, од којих потече.</p> <pb |
| страни велике реке Марице.{S} Лугови се са северне стране завршују великим потоком, који мало н |
| и дворанин Благоје дави некога, који се са земље отимао.{S} Брзо прискочи, ал’ старац бејаше ве |
| а мост ступише мож’да последњи, који се са српске стране враћају кући.{S} То бејаше војвода Бог |
| и глас.</p> <p>То бејаше Анђео, који се са брега залете с копљем у руци право Гојку.{S} А кад д |
| доше да га испрате, али он, здравећи се са њима, рече:</p> <p>— Останите.{S} Изгубио бих мож’да |
| и нехотице, махаше руком опраштајући се са јатом ждрала, који се све даље губише ка југу.</p> < |
| љеша узевши хлеб и со.</p> <p>За тим се са њом загрли, па се пољубише у лице, а кад је Угљеша с |
| не говори, — рече она.</p> <p>У том се са степеница зачула неко долази.</p> <p>— Дакле дошао? |
| .{S} Али се они не појавише.{S} Само се са друге стране реке један повећи камен одвали и одроња |
| , Тома се брзо изгуби у шумарку, што се са западне стране пута пружаше од Драме па далеко на ју |
| упио своју војску у Скопљу, и кренуо се са њом преко деспотовине светле браће Дејановића.{S} Он |
| Гојко страшног изгледа.{S} Огртач му се са десног рамена мало спустио, те се у сумраку видело, |
| празније.{S} Густа одељења одвајаху се са својим стеговима и заповедницима, те се пуштаху путо |
| ву, и не заустави се.</p> <p>Гонилац се са услужним мрковом својим скрха преко побеђенога бегун |
| мио пре но што је могла чути црне гласе са тужног разбојишта.</p> <pb n="185" /> <p>Обе се прек |
| рамена.</p> <p>— Ха, ништа је то, брате са приморја.{S} Тебе је жарко сунце размазило, те не по |
| стигла.{S} Али Угљеше и Томе Теологите са још неким ловцима не бејаше.</p> <p>Скуп је био одре |
| ! — викаху Рајкове стегоноше, потиснуте са остатком своје војске ближе средини бојишта.</p> <p> |
| ог.{S} Земља затутњи, суво лишће полеће са ње у висину, дружба кличе, и после неког времена вит |
| гласе доносим.{S} Тома Теологита умаче са свима својим греховима.</p> <p>— Нека га господ укло |
| p> <p>— Тако је.</p> <p>— Кад се довече са свим смркне, сићи ћеш Гојку, и отворићеш му слободан |
| ки млин манастира светог Јована Претече са осталим зградама.</p> <p>Стигнувши на уговорено мест |
| знађаше место, на коме је, и краљ поче са својима корак по корак одступати дубље у логор...</p |
| ч и ступи корак назад.{S} Љубоје бејаше са свим изненађен, у забуни извади и он брзо мач, и ако |
| аним чадорима.{S} А ти пролази одводише са сваке стране до саме средине логорске.{S} Поред свек |
| е коња и оружја, други за часак знадоше са које стране непријатељ улази у логор.</p> <p>Ратници |
| тито су се бацили на подбадача Гојка, и са њиме своје завереничке рачуне крвавим путем пречисти |
| плином прекипеле страсти изусти Тома, и са свим се приближи Мари.</p> <p>— Ја ћу се силом брани |
| еђусобној борби напукло или је мож’да и са свим већ скрхано оружје српско и грчко, Драма је јед |
| фанскога Залива.</p> <p>Па онда узима и са̑м тежак камен од петнаест ока и њиме проба подбацива |
| га грчки.</p> <p>Онај се изненади, па и са̑м одговори грчки.{S} Тома брзо притера свога коња ка |
| а махну руком својима, да одседну, па и са̑м сиђе с коња.</p> <p>Док су се остали чудили, шта т |
| ак, када се човек освести.{S} Тако је и са мном било.{S} Кад прође санак, дође грозница осећаја |
| га мужа, па се могла више повући у се и са својом нећаком Маром, — која је, изгубивши и оца и м |
| ! — поздрави Ана Угљешу, па се окрете и са сребрног служавника, који принесе један дворанин, уз |
| везани дремали, поплашени се откидоше и са изврнутим седлима и спуштеним уздама јурнуше лево и |
| склопи очи.{S} После их полако отвори и са напрезањем скиде прстен са десне руке.{S} Пружи га г |
| гоношу са главном војводском заставом и са стотином добрих коњаника, које је при себи имао.{S} |
| не вара! — прилично убедљивим гласом и са неком свечаношћу рече Тома Теологита.</p> <p>— Али м |
| ање ловачке групе по уговореном плану и са једном лозинком.</p> <p>Тако се друштво брзо смањива |
| , гледајући их испод очију.{S} А кад би са свим близо, Јелена га јасно али презриво погледа па |
| ословских дела са грчког језика, или би са њом расправљао о старијим књижевницима и беседницима |
| и дочекаше.{S} Стари се Властоје пољуби са њим, па сви лаганим свечаним ходом пођоше напред.</p |
| благо обрати.{S} После тога се поздрави са војводама, који га громогласним клицањем радости доч |
| од бриге, коју им задају чести гласови са разних страна раскомадане српске царевине.{S} Све се |
| аци, Бог с вама! — приђе им један други са Струмице. — Зар нађосте да се са њим надбацујете?{S} |
| требити коло.{S} Оно ће помоћи.{S} Ходи са мном!</p> <p>Обојица сиђоше низ велике камене степен |
| летовање.{S} Ако ти није зазорно, пођи са мном до оне јеле, па ме причекај на клупи, ја ћу се |
| о, шта је Момчила навело да се придружи са својом војском отпаднику од цара византиског Јовану |
| јаше лако.</p> <p>Кад се по гласу, који са степеница долажаше, познало, да је старешина страже |
| <p>— А какав је то сан? — навалише неки са питањима.</p> <p>-— Неко пророчанство, шта ли? не зн |
| ојко, похита му на сусрет па се братски са њим загрли и пољуби.{S} А кад виде, да је недалеко о |
| <pb n="124" /> <p>— Тако, тако ти учини са њим, — рече он старом дворанину — тврдо га вежи за о |
| — Одавде до места, где нас очекују коњи са момцима, нема много.{S} Ја сам наредио да они буду т |
| ножем у страну и замахну да Рајка удари са стране у десна ребра.</p> <p>Нож сину, нешто закркља |
| покадшто и поред њих јахали су соколари са изученим соколима на руци, а хајкачи мож’да већ <pb |
| nit="*" /> <p>Враћајући се једне вечери са малог излета на коњима Тома је био добро расположен. |
| одерано.</p> <p>Многи се јунак још бори са душом, неки се упиње да се дигне, да бол олакша и па |
| аваше, како нема изгледа да ће и устати са болесничке постеље, па га искрено жаљаше.</p> <p>— З |
| агађали, шта ће љутити Костадин урадити са смелим монахом, дотле је дојездио гласник и јавно, д |
| еспотица му је давала за право, хвалећи са своје стране побожну поезију Дамаскинову.</p> <p>— М |
| ри клин у јединство српске отпорне моћи са ових страна, није ли пред снажном одлуком и гвоздено |
| тим набаца на њ танког грања, бирајући са велике гомиле оно оздо, које киша није много овлажил |
| пажњу Томину, само ако би била у опреци са његовим жељама.</p> <p>Тома је мислио, да је Љубоје |
| "47" /> ваљало бојати сукоба на граници са непријатељем.</p> <p>Томи је било мало неправо онако |
| шће долазе њему неки непознати гласници са далеког пута.</p> <p>Разабраше само толико, да су по |
| S} У томе је и туга, али теби, гранчици са стабла његовог, нека у томе буде и утехе.</p> <p>— А |
| ослетку ишчезе.{S} На дати знак хајкачи са других страна почеше свој посао.{S} За мало па се ве |
| ког потока у Мутницу, чекали су хајкачи са хртовима господу.{S} А недалеко је одатле и велики м |
| ла.</p> <pb n="112" /> <p>Из првих речи са њом сазнаде Гојко, да је она у служби и милости госп |
| иваним сусретом, заустави Лабуда, скочи са њ, грмну на зликовце, који већ окренуше, и прихвати |
| е два, трн крока напред, а Угљеша скочи са свога коња.{S} Један копљаник из пратње <pb n="43" / |
| д границе — одговори Угљеша па, пошавши са деспотицом низа степенице, које се отворене увијаху |
| баш и хоће да се пред вама покаже овај са катуна више Радовишта.{S} Њега је вила, кад још дете |
| ади писмо, којим му Рајко јавља догађај са Маром у горској кули.</p> <p>Љубоје прочита и задрхт |
| узбуђењу огласи се и деспотица, — веруј са превисоким братом својим у победу твојих узвишених м |
| ше.{S} Богдан узе мач, од кога се држак са горњом половином бејаше сачувао.{S} Рука му задрхта |
| војој милости и закриљу приводим листак са стабла, на коме сам и сам био до сада једна и то по |
| пута између Једрена и Чрномена.{S} Сам са својом војском, која му је била при руци напао је, а |
| са рамена, навезе се на сплавовима сам са непуном стотином првих војника.{S} На Галипоље напад |
| ам љубио, она је љубав славила; кад сам са љубави плакао, она је јецала; кад сам пехаре празнио |
| Угљеша. — Туђина Теологиту уклонио сам са досадашње му части, која је припала часнијем, — и Уг |
| ли да посведочим белегу?{S} Ја не бежим са мегдана!...</p> <p>— Дај чутуру међедином опшивену! |
| а и лепа Мара на обученим коњима својим са лаком стрелом и тулом о рамену; ту је Тома Теологита |
| кад сам отишао да га у име ваше сменим са дужности његове.{S} Није хтео пристати, покушао је п |
| своју војводину <pb n="179" /> заштитим са солунске стране, са које је вазда најслабија.{S} Опр |
| а ђакон настојников изиђе пред Угљешом са осредњом, у злато уоквиреном, иконом светога Прокопа |
| познајеш снаге планинске, — вели један са плачкавичких <pb n="153" /> катуна Дејановићевих мла |
| p>— Или је мож’да превисоки краљ уморан са дугог пута?</p> <p>— Ни то не.{S} И ако сам вечерас |
| копљем скиде с коња, па и сам, прободен са стране, паде на земљу.</p> <p>— Хвала Богу, ја сину |
| ако отвори и са напрезањем скиде прстен са десне руке.{S} Пружи га гласнику, хтеде нешто рећи, |
| ствари.{S} Што је Момчило више ратовао са својим коњаницима против царства византиског, све га |
| м украсима.{S} Стари се Властоје слагао са добрим монахом Исаијом, да је она најлепши цвет, што |
| </p> <p>Кад већ прилично бејаше измакао са својим пратиоцима, Угљеша опази на врху стене, испод |
| лов Тома.{S} Дуго се на само разговарао са МомчилОм, и остао је у његову стану.</p> <p>Момчило |
| потици — јуче сам у лову наишао иа дрво са тичјим гнездом.{S} Мајка је младунаца била недалеко |
| у Марицу, а још даље на северу упоредо са њим тече још један поток, који се, тако исто, улива |
| ти! — говораше Тома Анђелу, који је био са њим дошао у Драму.</p> <p>— Готов сам на сваку услуг |
| вала, па ни онда, кад се у Драму вратио са свога дугог пута Тома Теологита, кога је она држала |
| Момчило њиме хвалио.{S} Кад му је Рајко са својом мајком дошао једном у посету, Момчило је у ве |
| и.</p> <p>Врата се отворише и уђе Гојко са старешином градске страже.</p> <pb n="79" /> <p>Љубо |
| ано и равно красно поље, које се дубоко са севера завршује повећим висовима.</p> <p>Ту бејаше с |
| о Рајку, који му се не допадаше ни мало са отворености своје, није марио ни за Гојка, сазнавши |
| добро са једне стране, прилазило је зло са друге.{S} Ко мени може казати, са које ће стране нес |
| и његове витезове.</p> <p>— Шта је било са Томом, не знам.{S} Доцније сам чуо, да се мој стриц |
| уо и ослободио сиротане, али је то било са свим случајно.{S} Док се мајка бринула за добро са ј |
| деспота.{S} Он ће ових дана стићи овамо са свом својом војском, а кад прими и наше јунаке, поћи |
| било.</p> <p>Видосава се саста на само са Исаијом, и каза му све.</p> <p>Стари се монах једва |
| е деспотица Љуба.</p> <p>— Заједно ћемо са Маром.</p> <p>— Али, мајко, — сети се деспотица — је |
| два пута већ променила, и кад је звоно са високог торња на истим вратима огласило подграђанима |
| чајно.{S} Док се мајка бринула за добро са једне стране, прилазило је зло са друге.{S} Ко мени |
| <p>Кад пређе велики мост на јарку, што са стране главних врата одваја цео град од западне стра |
| оје бејаше па ударцу турског одреда што са источне стране нападаше, зачуше неколико ратника у д |
| Дренопољу, од кад се чуло, да је судар са маћедонским владарима неизбежан.{S} Деспот Угљеша жи |
| е сутра дан у јутру.</p> <p>Кад стражар са тврђаве огласи долазак њихов, Гојко им пође на сусре |
| не ороси суза.</p> <p>У тај мах стражар са куле на бедему огласи да граду долази неки ненадни г |
| о да пркоси киши, која га, кад је ветар са стране нанесе, дохвати капљицама.{S} Лежећи тако, гл |
| аменим столом, на коме је стајао кондир са пехарима, стари Властоје, негда дворанин а доцније д |
| .{S} Два одељења заобиђоше српски логор са горње северне стране његове, па се једно примаче сев |
| што нам поврати мир душама и измири нас са црквом цариградском! — рече један.</p> <p>— Гле, сад |
| је ништа страшно да би се светли деспот са својом свитом морао журити.</p> <p>За тим Тома и Љуб |
| дворишту.{S} Да одгоне студен, коју ноћ са собом донесе, ловци су пили, а да даду одушке изазва |
| оду.{S} Вешти гуслар надметаше се синоћ са мном, а млада добричина једна хваљаше пловдинско вин |
| ога, Гојко се спремаше да продужи борбу са другим нападачима.{S} Али се они не појавише.{S} Сам |
| даде достојну награду — скиде му главу са рамена, навезе се на сплавовима сам са непуном стоти |
| еша — и она му наслони своју лепу главу са црном дугом косом на груди, које се снажно надимаху. |
| а је био добро расположен.{S} У друштву са Љубојем, заповедником градске страже, Тома бејаше пр |
| илог му, дошљака.{S} А пијући у друштву са њиме, Љубоје је бивао све ређе са старим друговима с |
| , отворила је срце своје, да пусти тугу са њега, нека отече.{S} Испричала је све Видосави, и ов |
| е Угљеша, а војвода Богдан тражећи везу са њима и сам се крвавим корацима приближи средини.</p> |
| брат краљ Вукашин спрема војну у савезу са Балшићем а против Николе Алтомановића.</p> <p>— То ј |
| ће монаху поручити.{S} Дај ону амајлију са гроба Спаситељева, што си од оца Исаије добила.{S} Т |
| и Марка краљевог; дадох тужном гласнику са Српскога Гумна.{S} Али то дадох руком, а душа — душа |
| >Скуп је био одређен у једном пропланку са северне стране, а одатле је ваљало прилично ићи до м |
| живота — наста да измири и цркву српску са цариградском.{S} А кад и то срећно постиже, имао је |
| азу из чадора.</p> <p>У том се тренутку са свих страна око његова чадора захори:</p> <p>— Алах, |
| коју се пружао пут, што је спајао Драму са Сером.{S} Али се ни на томе не заустави.{S} Поглед с |
| тврдили, да су у два маха затицали Тому са неким грчким поклисарима у тајном разговору и шапута |
| време заменити.{S} Тако сам у споразуму са ћесарицом нашао за најбоље.</p> <p>Ућуташе и ободоше |
| , држећи га, руком за балчак, на рамену са врхом далеко и право напред истуреним.</p> <p>Страхо |
| туге своје разгаљивала у ученом говору са старим монахом.</p> <p>Противно мирноћи ове двојице |
| еда се незнанога туђина.{S} У разговору са тим дошљаком, Момчилу па4"/> Дошљак радо пристаде |
| менита Амазонка.{S} Он пође у разговору са њом, а она га преведе преко малог уског моста, који |
| оји бејаше прилично заостао у разговору са свештеником.</p> <pb n="84" /> <p>Ана и Мара доста б |
| туд, па се јави Ани.</p> <p>У разговору са њом Исаија помену, како је Властоје врло слаб.{S} Ан |
| ј је био неусиљено пажљив, па ипак и ту са посебним својим разлогом.</p> <p>Кад се једног предв |
| м колибом неки старац у пастирском руху са великом чупавом шубаром на глави и дугачком палицом |
| за преминулим ћесаром.{S} У црном руху са распуштеним власима оплакивале су смрт његову.</p> < |
| степенице на кули, где оставише Угљешу са његовима да се сном крепе, нешто шапутаху.</p> <p>— |
| г одговора послао у Сер свога стегоношу са главном војводском заставом и са стотином добрих коњ |
| ош траје весеље.</p> <p>— И сам се Алах са својим моћним пророком радује! — вели један часник т |
| о ватру на овоме брежуљку, па се упутих са правога пута у страну, — одговори путник.</p> <p>— Д |
| не промаши, и орао вијући се у ковитлац са раширеним крилима паде код најнижег градског бедема. |
| Богу! — рече гласно седи ратник, старац са Радовишта, па са осталима наже за Гојком.</p> <p>Гој |
| ране шикну крв. .</p> <p>У том и месец са свим изгреја.</p> <p>— Ху, једва се опростих напасти |
| у тренутку, кад Гојко измахну да му мач са свим избије из руке — двојица га нападоше с леђа, а |
| важнија тачка целе деспотовине и то баш са оне стране, са које смо најслабији.{S} Док је још би |
| је Угљешина војска била она, што је још са њим дошла из северних крајева па се и задржала овде. |
| .{S} О бедрима му је висио широки палош са позлаћеним балчаком, који се завршавао златним крсто |
| љи и деле у таборе.{S} Залуд је ту Урош са царским скиптром и круном, кад на њој нема истинског |
| ергаментом у руци.</p> <pb n="45" /> <p>Са њим је био Тома Теологита и неколико војвода.</p> <p |
| Ово је ваљ’да сада неко оставио!</p> <p>Са уског прозора кроз дебеле зидине био је леп поглед.{ |
| , друго дужност према старијима.</p> <p>Са степеница се чу шкрипа.{S} Неко долази.{S} Љубоју ср |
| м областима на послетку скрасио.</p> <p>Са свим незнатног рода из обичне куће цариградске, дожи |
| њих је буднији — њихов господар.</p> <p>Са високе куле мотриље у тврдоме Серу дању се виде безб |
| зивања и одзивања, вриштање коња, звека сабаља и штитова, фијукање џилита и копаља — помешаше с |
| p>Али сад наста нова невоља.{S} У густо сабијеним редовима многи падоше од братске руке, а ноћн |
| ке.</p> <p>А кад се прочу, да се у Серу сабира велика војска, придружише се њој многи залутали |
| е преко целог лета све до јесени лагано сабирала.</p> <p>У Серу је био главни логор јужне војск |
| је пиштао од фијука стрела и узмахивања сабљама.{S} Био сам рањен у леву руку, али сам јездио з |
| м током, утицаше турска коњица са голим сабљама у рукама.{S} Свако се одељење раздели на по нек |
| крика рањеног лава, плашио непријатеља, сабљом га је тлачно, коњем газио.{S} У сред највећег ок |
| сну анђео Божји, узео му из руку крваву сабљу и предао Турцима.{S} Зла коб!</p> <p>Тешка слутња |
| S} Султан му је у радости послао златну сабљу, а шта ће тек бити кад султан стигне амо!{S} И ве |
| ари Властоје знатно болан.</p> <p>Гојко сабра веђе:</p> <p>— Коса је смртна у велико ударила у |
| ш.{S} Али си нашао судију!</p> <p>Тома, сав зелен, шкрипну зубима:</p> <p>— С тобом је свршено! |
| ога дана прве јесени.</p> <p>Сав логор, сав град и његово подграђе усташе и кренуше се да виде |
| од Гојка, И били су мирни</p> <p>Кад је сав тај посао био свршен, јави се, неопажен, Томи неки |
| преко поља ка главном путу, а старац се сав претвори у поглед, којим хтеде продреди кроз танки |
| анака краснога дана прве јесени.</p> <p>Сав логор, сав град и његово подграђе усташе и кренуше |
| олико, колико сам дотле могао имати.{S} Савез туђих владара распао се пре, но што је ишта могао |
| Ђурађ Балшић ми хоћаше ту бити користан савезник, али — само ту.{S} О Лазару Хребељановићу и Ву |
| Краљев зет Ђурђе Балшић, који му је био савезник против Алтомановића, као да је окренуо лист и |
| нећемо нападати па ни на земље његових савезника, већ смо вољни признати му и старештво, па и |
| противу Кантакузенове војске и његових савезника, турских чета, и Рајко се извештио ратничким |
| /p> <p>Не помишљајући да његовом опаком савезнику Анђелу може икада какво предузеће исклизнути |
| рад.{S} Тиме је осигурао бегство својим савезницима.</p> <p>Сутра дан рано Тома се у јакој прат |
| p> <p>— Моји синови морадоше остати код савезничке војске моје и Балшићеве противу силе Алтоман |
| алога за трајно пријатељство, и искрено савезништво између нас и Балшића.{S} Још се мање смемо |
| и помагаху, јер и сами бејаху у њиховом савезу.{S} Па ипак не бејаше лако ни једноме а најмање |
| луд се Тома трудио, да задржи Момчила у савезу против царевине.{S} Високо одликовање чином десп |
| S} Мој брат краљ Вукашин спрема војну у савезу са Балшићем а против Николе Алтомановића.</p> <p |
| — додаде Угљеша. — Он је своју дужност савесно извршио.{S} Није био Србин али опет бејаше ваља |
| двора Анина, где је био неки мали ратни савет.</p> <p>На пољу је била слаба месечина.</p> <p>Ра |
| ов Властоје, друг је Војихнин Био му је саветник у ратним и државним пословима а такмац уз звек |
| затекла.{S} Он је био моме поочиму више саветник у миру но помагач у рату...</p> <p>Те ноћи, ка |
| мудријем.</p> <p>— Надмудрио сам лукаве саветнике немоћног и поводљивог цара — одговори мало ос |
| ах за наше.{S} После дужег размишљања и саветовања одлучили <pb n="151" /> смо, да понудимо мир |
| да се нађе уз њега — деспота -— својим саветом и знањем.</p> <p>Веће весело прими ту новину, а |
| ицаху.{S} А кад дођоше до места, где се савија пут, те донекле иде кроз ту шумицу, пред њих иск |
| е за њом.</p> <p>На степеницама, где се савијају око мраморног стуба, Гојко се окрете и Рајку, |
| сте лесе, која се око Угљеше непрестано савијаше.</p> <p>— С Богом, деснице моја! тешко јекну н |
| ал’ и она не трене.{S} А кад је уморну савлада и преваром освоји сан, она на мах скочи, јер јо |
| опрска песак и камење крај воде.</p> <p>Савладавши овога, Гојко се спремаше да продужи борбу са |
| умњиво!</p> <p>Али ништа даље не уради, савладан неким чудноватим осећајима.</p> <p>— Љубо! — р |
| покушао је побуну.{S} Али, преухитрен, савладан и затворен, данас може размишљати дуго о своме |
| ек да је, остарелу и слабу, погружену и савладану под теретом најновије жалости, ни у чем не пр |
| S} Брзо прискочи, ал’ старац бејаше већ савладао нападача, па му својим каницама везиваше руке |
| ома га руком у ваздуху ухвати, па силом савлађујући се, рече:</p> <p>— Овај нам лист шаље приро |
| и противу Матије Кантакузена изишао као савршени победилац?{S} Кад је цар Синиша устао да задов |
| шој породици.{S} Сумње нема пали су или сагорели у пламену њиховога дома.{S} Никад и ништа не м |
| и по Божјим и по људским законима ти би сагрешила, ако ускратиш оцу на самрти да загрли сина је |
| заповедника овога града и краја.{S} Ха, сад ми је све јасно.</p> <p>Међу њима настадоше опширна |
| риградском! — рече један.</p> <p>— Гле, сад, а од кад се ти поче бринути за мир душе, кад нити |
| за њим.</p> <p>— То је много!{S} Дакле, сад је дошао већ ред на мене.{S} Још сутра ћу стати ног |
| адосно поздрави.</p> <p>— Мери, брајко, сад! — рече он поносито. — Види колико сам изостао иза |
| а Рајко.</p> <p>— И да и не до сада.{S} Сад знам све, — одговори Гојко.</p> <p>Седоше, па у мно |
| ал’ и као слабији од њих свих скупа.{S} Сад се јавља нов непријатељ.{S} Ми нећемо одступити пре |
| чних граница његове драмске области.{S} Сад је ваљало да га у ратничким пословима замени Угљеши |
| ем.{S} То је тражио и већином нашао.{S} Сад ће настати војна, за коју он није у ствари никад ма |
| ати.</p> <p>— Оче, — реко је Властоју — сад, кад се враћаш ка животу, кад развесељаваш душу мој |
| си гласник! — додадоше други.</p> <p>— Сад је стигао глас од светлога и моћног деспота.{S} Он |
| о је његов глас, — рече Рајко.</p> <p>— Сад већ доцне! — настави Гојко — не спремисмо ни њу ни |
| и запева другу песму, рекавши:</p> <p>— Сад једну грчку.{S} И ова је била грчка, ал’ војвода Бо |
| егове речи и њима се заносила.</p> <p>А сад, кад је деспот отишао с војском, око ње је мирно и |
| н свет.</p> <p>И на тој кули има некога сад у позно доба, кад се стража на главним вратима прво |
| са мном.</p> <p>— Добро, он нека га за сад и замени.{S} Али будите врло пажљиви према Гојку.{S |
| а наш дом.{S} Овде нико ништа не сме за сад о томе знати, да не би глас допро до старог Властој |
| да ми је дужност.</p> <p>— Онда, бар за сад, никоме ни речи.</p> <p>У том приђоше ка ватри.</p> |
| д постеље тешке болеснице.</p> <p>— Шта сад, добра Видо, да радимо ? — питаше Мара јецајући.</p |
| највише патио — од Маре.</p> <p>Она је сад већ била потпуно уверена, да јој је грануо дан срећ |
| могла ју је одржати у животу.{S} Али је сад Јелени на један пут из мркле ноћи свануо сјајан и в |
| тога пошао ја нисам.{S} Незгодно ми је сад ићи чак до чадора нашег, ал’ вала не могу ти без гу |
| ело не, гонилац још мање.</p> <p>Век је сад дуг колико и мост.{S} Што краћи мост, краћи и век.< |
| се не врати што дуже у Драму.{S} Он је сад желео само освете, а знао је, да њој није још време |
| ј довикује један.</p> <p>Где ћемо гусле сад наћи?</p> <p>— Како где?{S} Та зар не знаш, јад те |
| цивао је у исто доба сам себи, шта хоће сад са Гојком.{S} Он, војник и слуга деспота и ћесара с |
| ога службовања провео.</p> <p>Он бејаше сад препорођен.{S} Гледаше друкчије, отвореније и весел |
| м имао право, што сам држао да ћеш ми и сад требати! — говораше Тома Анђелу, који је био са њим |
| даде Вукашин.</p> <p>— Брате, ми ћемо и сад под окриљем звезде нашег рода поћи у бој за једну м |
| штање не дође, бар не тако брзо.{S} Али сад је оно већ отпочело.{S} Уклоњен је с највиднијег ме |
| ни бео достиже врхунац свој.</p> <p>Али сад наста нова невоља.{S} У густо сабијеним редовима мн |
| се и она раздрагала.</p> <p>— Дошао сам сад к теби, да ме мину сви боли, свака туга, свако очај |
| би мож’да сетио пред смрт.{S} Пошао сам сад с војском војводе Богдана.{S} И њему сам певао.{S} |
| Од јуче скота поганог вребам.{S} Дошао сад, кад се војска слеже, да га нико у овом метежу не о |
| ијем.{S} Једно се догоди ономад а друго сад.</p> <p>Гојко га са свим разумеде.</p> <p>— Није та |
| благослов очински своме јединцу.{S} До сад не дочеках таког дана, али Бог је милостив.{S} А до |
| живота ни опстанка ни овоме, што је до сад створено.</p> <p>У тихој звезданој поћи изгледаше У |
| м и домовину.</p> <p>Дејановићи су и до сад дочекивали поклисаре од Мрњавчевића с пуно поштовањ |
| наду одузима.{S} Ипак чућеш.{S} Где смо сад?</p> <p>— Одавде до места, где нас очекују коњи са |
| што је ономад у лову доживео а особито сад, кад није ни Гојко ту.{S} Али је дошло време кад Ра |
| .{S} Она себе до сада не познаваше, јер сад виде, да је мекша, много мекша, но што је мислила.. |
| колико је дугачак мост.</p> <p>То знају сад обојица.</p> <p>Коњи сустају ал’ се напрежу.</p> <p |
| о је моја мисао.{S} Изведи је тачно још сад, па ми више неће требати твојих услуга.{S} Ти ћеш с |
| ну против Турака.</p> <pb n="111" /> <p>Сад више нико није сумњао о ратовању.{S} Гласници су ле |
| ку погибију.{S} Завидљив слави његовој, сада га на гозби отрова Лала-Шахин!{S} Правоверни!{S} Н |
| знемогли дорин његов?{S} У почетку: да; сада већ: не.</p> <p>Гонилац ни онда ни сада.</p> <pb n |
| ово доба, али сам се опет уздржала.{S} Сада не могах више.{S} Твоја душа пати, твоје срце стра |
| поштовања према онима, који их шаљу.{S} Сада је Костадин примио Гојка и с истинском радошћу, а |
| о, већ је и сама била страсан ловац.{S} Сада је у њеном друштву — више ради ње — била и Мара.</ |
| кну он. — Ја сам био потпуно обманут. — Сада верујем да је туђинчев посао и моје именовање за з |
| ахиње.{S} Једна бејаше деспотица Љуба — сада већ монахиња Јефимија, а друга њена сестра Мара.{S |
| воранима честитог драмског господара, а сада већ више не могу они чути моју цитру!{S} Падоше, б |
| дње доба из своје манастирске ћелије, а сада га је у Драму довела тужна свечаност при погребу В |
| о у витешкој игри и јуначком скакању, а сада чекам, да ме копите коњске разнесу, — уздахну мало |
| ше пловдинско вино, кад им приђох.{S} А сада су гусле раслупане, и место вина честити је младић |
| ајми лији, кад сам без тебе!</p> <p>— А сада?</p> <p>— Само ми дајеш маха крилима осећаја и раз |
| , добро је ! — одговори Ана.</p> <p>— А сада и најбоље ! — додаде деспотица Љуба, па продужи: — |
| за победе! — додаде Вукашин.</p> <p>— А сада?</p> <p>Вукашин се замисли, а Угљеша сам себи одго |
| етлости.</p> <p>Зна ли бегунац, куда га сада носи већ у пола изнемогли дорин његов?{S} У почетк |
| а дивану у њој, додаде: — Ово је ваљ’да сада неко оставио!</p> <p>Са уског прозора кроз дебеле |
| " /> <p>Та је војска Угљешина становала сада у самом граду, и она бејаше права лична снага Угље |
| те и узбуђене.</p> <p>Видосава је имала сада два пута више посла у друштву с деспотицом и Маром |
| пре поласка целе војске.</p> <p>Јелена сада задрхта, али се брзо прибра, и поносито диже главу |
| зија велика провалија, подигнута повећа сада готово опустела каменита кула овалнога изгледа.</p |
| победили.</p> <p>— Зато је Хаџи-Ил-бег сада у великој части код свакога.{S} Султан му је у рад |
| дговори:</p> <p>— И сада!</p> <p>— И од сада? — упита Вукашин.</p> <p>— И од сада! — одлучно од |
| од сада? — упита Вукашин.</p> <p>— И од сада! — одлучно одговори Угљеша.</p> <p>— Добро.{S} Ал’ |
| ед браће своје:</p> <p>— Благословен од сада па до века Господ, који те, рабе Божји, посла к на |
| ато.{S} Видиш ли моју звезду?{S} Она је сада сјајнија.{S} Је ли?</p> <p>— Јесте, драги господар |
| од неког је доба охладнео.{S} У лов је сада изишао више од невоље, да се не замери, него што г |
| p> <p>— Добро, — рече Тома. — Она ми је сада најпотребнија.{S} Онај, од кога си ме пре неколико |
| је ли тамо и војвода Властоје?{S} Он је сада, свакако, стар.{S} Ваљ’да као и ја.{S} Он ми је, к |
| а снаге за четири друга.{S} Он то крије сада, а кад је био дете и сам је причао.{S} Зна он рећи |
| о расположење — онда ћеш појмити и мене сада.</p> <p>Тома се осмехну:</p> <p>— Ево ти руке! — р |
| коју сада мож’да сише!</p> <p>— Сва се сада претварам у завист, јер је така завист — љубав нео |
| а Угљеша сам себи одговори:</p> <p>— И сада!</p> <p>— И од сада? — упита Вукашин.</p> <p>— И о |
| но, што је Тому и довело овамо, то га и сада јоште одржава!</p> <p>После тога је и Рајко одуста |
| ова ни развијање живота у њима.{S} Па и сада, кад се сазнало за крвав и тужан пад Пловдина, кој |
| брзо одговори деспотица Љуба — она је и сада онако сјајна и чиста, као вазда до сада. <pb n="9" |
| ш, војводо, — заврши старац — хоћу ли и сада, ма да сам у овим годинама, што год вредети на бој |
| , пуна бриге за тобом, нађем овде као и сада.{S} Деспоте, Угљеша!{S} Има неко доба, како остављ |
| дну, необично сјајну, на небу.</p> <p>И сада је утонуо у то гледање, занео се очима питајући зв |
| погинулог витеза.{S} Јесте.{S} Он ће ми сада добро помоћи.</p> <p>Млади певач оштрим мачем прес |
| сада већ: не.</p> <p>Гонилац ни онда ни сада.</p> <pb n="164" /> <p>У дивљој хуци узбуњене прир |
| а Видосава, која своје добре госпође ни сада не остављаше.</p> <p>— Сестро, ти си плакала? — уп |
| о је нешто, што ми душу тишти.{S} Ти си сада у незгоди: и по Божјим и по људским законима ти би |
| за руку и придржа:</p> <p>— Јелена? ти сада!</p> <p>— Да, војводо! — поврати се Јелена.</p> <p |
| је била тако лепа!</p> <p>— А где си ти сада? — упита га Тома.</p> <p>— Свуда и нигде.{S} Од не |
| свог, свога гнезда, које ће радо свити сада.</p> <pb n="132" /> <p>Јелену је ћесарици Ани и ње |
| ко, далеко је он, кога волим и кога очи сада узалуд траже!</p> <p>— Завидим мору, које запљуску |
| н стигне амо!{S} И велики га Лала-Шахин сада части.{S} Његова је заслуга, што су већ стигли — и |
| било свеједно.{S} Највећа му је погибао сада грозила од Гојка, који је <pb n="89" /> поред свих |
| ли тамо све мирно и добро?</p> <p>— До сада јесте, хвала Богу!</p> <p>— Бог ће дати, да и даље |
| сада онако сјајна и чиста, као вазда до сада. <pb n="9" /></p> <p>— Не, вараш се.{S} Чуј ме.{S} |
| њима и датој речи Гојку.{S} Она себе до сада не познаваше, јер сад виде, да је мекша, много мек |
| " /> <p>Љубоје оде у град, у коме је до сада већи део свога службовања провео.</p> <p>Он бејаше |
| е жели чути ни речи од свега, што је до сада било.{S} Друго је, што су дани врло ровити.{S} Нам |
| — упита га Рајко.</p> <p>— И да и не до сада.{S} Сад знам све, — одговори Гојко.</p> <p>Седоше, |
| а.</p> <p>— Буди витез, као што си и до сада био, па си ми брат а не млађи! — одговори му Угљеш |
| так са стабла, на коме сам и сам био до сада једна и то по готову сува грана! — реко је тада Ис |
| лу.</p> <pb n="94" /> <p>— Ми идосмо до сада одважно за звездом судбине своје! — обнови Угљеша |
| , Угљеша, да ми свет не уписа у грех до сада несмишљеност.</p> <p>— Не рекох ружне речи, — вели |
| детињства но што је место, на коме смо сада.{S} Ја сам из Галипоља у мореузу лепога Мраморног |
| штро говораше Вукашин.</p> <p>— Она нас сада гони, да главе приклонимо једној глави.{S} Данас ј |
| одмара, ко што завидим и неранџи, коју сада мож’да сише!</p> <p>— Сва се сада претварам у зави |
| и ведар сунчан дан.{S} И она се животу сада први пут после толиких неприлика у дугом времену о |
| /p> <p>— Певај Богме, брајко, ако нећеш сада ја када ћеш! — додаваше онај друг Благојев, што му |
| ве приче по Крстопољу.{S} Ми морамо још сада поћи у Драму.</p> <p>— Зашто? — зачуђено упита Љуб |
| а сама у градском врту обилазила цветне садове, који бејаху од студени клонули, уђе у врт Гојко |
| </p> <p>И Гојко клече до болног оца, па саже главу.</p> <p>Властоје задрхта, по лицу му се разл |
| лико се могло разабрати, по небу, па се саже и подстаче огањ, који је на сред тога дворишта лаг |
| Разумеш ли, а? — говораше старац, па се саже да рукама опипа везанога.</p> <p>Прође један трену |
| едан крњадак лагано тињао.{S} Старац се саже, једним дрветом разгрну покисли пепео и пухор, па |
| довољно чуду начудити.</p> <p>Старац се саже, добро разгледа убијенога, па онда устаде:</p> <pb |
| незадовољни.</p> <p>Једне вечери Угљеша сазва ратничко веће на коме одређиваше нове дужности во |
| {S} А Мара се баш највише и паштила, да сазна његове мисли, за које јој је слатка слутња наглаш |
| драмске војске Тома Теологита успео да сазна главни ток дневнога живота и пословања у граду и |
| ијатељу у невољи и оста верна слуга кад сазна да је господар мож’да обманут.</p> <pb n="80" /> |
| реба судити пре, док се све о сваком не сазна.{S} На мах се одлучи, да нагласи Ани догађај у ло |
| чак од Пловдина, али ништа више нико не сазна.</p> <p>Поклисари доиста бејаху од Пловдина, тврд |
| орености своје, није марио ни за Гојка, сазнавши да су они искрени пријатељи.{S} О старом је Вл |
| <pb n="112" /> <p>Из првих речи са њом сазнаде Гојко, да је она у служби и милости госпође јед |
| уга Мари, која је већ све од Гојка била сазнала, а добра Видосава осећаше се и сама ојачана у д |
| сава је причала Мари све, што је од Ане сазнала.</p> <p>Мари је било и сувише.{S} Она не бејаше |
| ла да одговарају њеним жељама.</p> <p>И сазнала је, па је казала доброј старој Видосави, а Гојк |
| која је за његов ненадни и брзи полазак сазнала од Видосаве.{S} Једва је успела да га причека п |
| ање живота у њима.{S} Па и сада, кад се сазнало за крвав и тужан пад Пловдина, који је био беде |
| ипак је неко наишао и на ту тајну стазу сазнања љубавних снова Љубојевих.{S} А то је био главом |
| а на место њено дошло је мило и радосно сазнање.{S} Празни дани минулог живота његовог добише о |
| е, па се и сама поче досећати.</p> <p>— Сазнао сам све то и ја, — рече Угљеша — па сам знао, да |
| м својом, заборави на то.{S} Тек кад је сазнао за Томино злочинство и према Јелени, плану по но |
| ским у Дубровнику, па сам све тек доцне сазнао.</p> <p>Тешко је било даље говорити.{S} Исаија ј |
| јко гласом раздраженога лава. — Све сам сазнао!{S} Или зар твоје господство — стрељајући очима |
| гнутије прилике.</p> <p>Угљеша је одмах сазнао од Ане, шта се догодило.{S} Чуо је о неверству Г |
| ска?</p> <p>— Веома добра душа, све ћеш сазнати, — одговори Гојко.</p> <p>Момци прихватише коње |
| но.{S} Плод би ђавољег труда био толико сазрео, да би тамо опасно било и приступити.{S} Ево пог |
| црних мало потуљених очију, које као да сакриваху лукавство, што одаваху црте лица а особито до |
| транпутицом?</p> <p>Свуда.{S} Ал' то је сакривено од свести њихове.</p> <p>Колико пута наиђоше |
| и главу на његова прса, да од саме себе сакрије — сузе својих лепих очију.</p> <p>За тренутак н |
| шла до места, где се имала цела дружина сакупити, деспотица Љуба већ бејаше тамо стигла.{S} Али |
| ети и њихову војску, која се тамо летос сакупљала, па ће <pb n="135" /> онда у име Божје прећи |
| аду.</p> <p>Костадин стаде размишљати о сакупљању војске.</p> <p>У том стиже у Жегљигово и покл |
| {S} Њему ваља помоћи, да победи, да њих саломи, уништи, а њега — помагача — да опет уздигне.</p |
| јвода Богдан мачу.{S} Али си се ти ипак саломио у борби за Српство.{S} Света десница, која те н |
| Године и буре живота навалише на њ, те саломише некадашњу његову дурашност.{S} Ређе се креће у |
| вини пута између Једрена и Чрномена.{S} Сам са својом војском, која му је била при руци напао ј |
| исли заустављаху на новом предузећу.{S} Сам, у неосветљеној одаји својој, сеђаше Тома после веч |
| узеше против зла, што наступа!</p> <p>— Сам их Бог води!</p> <p>— Тако је.</p> <p>За силном коњ |
| са својом војском принуде на предају, а сам се крепу да се састане са Угљешом, па да заједно на |
| е весело вратио свога Лабуда војнику, а сам је Мару одвео у друштво, из кога се била издвојила |
| у Гојкову.{S} Пребацивао је у исто доба сам себи, шта хоће сад са Гојком.{S} Он, војник и слуга |
| рађански судија, Трилиса нашег.{S} Њега сам придао Војихни у помоћ, јер разуме војну <pb n="17" |
| Робом икад ал’ гробом никад!{S} За њега сам слутио да је под земљом, Бог му дао у рају насеља! |
| ки туђин, који је живео повучено и кога сам ја ту затекла.{S} Он је био моме поочиму више савет |
| з Крстопоља.</p> <p>— Видиш, Анђеле, да сам имао право, што сам држао да ћеш ми и сад требати! |
| нано куда под тешком мож’да слутњом, да сам му невера...</p> <p>Оставила сам југ и склонила се |
| , да је Гојко невера.{S} Волела бих, да сам друкчије гласе од вас чула.{S} Ах, то је страшно!{S |
| и мојој не да мира.{S} Деспотице!{S} Да сам мислио остати у Серу и на овоме, што имам, не бих с |
| — заврши старац — хоћу ли и сада, ма да сам у овим годинама, што год вредети на бојном пољу.</p |
| p> <p>— Ако буде деспотица, кажи јој да сам овде, — рече Мара и старац се удали.</p> <p>Мара пр |
| аше.</p> <p>— Звао ме је, кад је чуо да сам амо свратио, — рече Исаија. — Тражио је, да га испо |
| д слушам твоје лековите речи.{S} Мож’да сам више дивљи а мање питом, мож’да и не личим више на |
| т чинио, — говорно је Рајко — па мож’да сам пропустио што и од дужности учинити!</p> <p>— А то |
| тпора свакој најезди на ове крајеве, ја сам узео управу над овом облашћу у своје руке, независн |
| је при састанку Гојко.</p> <p>— Не, ја сам само своју дужност чинио, — говорно је Рајко — па м |
| ановићем, моћним господаром ужичким, ја сам у отвореном непријатељству.{S} Само је још неколико |
| о знам, шта ми је право занимање!{S} Ја сам и војник и видар и трговац и бродар.{S} Овамо чешће |
| о што је место, на коме смо сада.{S} Ја сам из Галипоља у мореузу лепога Мраморног Мора.{S} Ту |
| о <pb n="70" /> велика змијурина.{S} Ја сам је хитцем једним скинуо и ослободио сиротане, али ј |
| — Деспоте, ни један се неће маћи.{S} Ја сам их заклео, да својим костима створе бедем за одбран |
| цне стигох из потере за крвником.{S} Ја сам дужан крви српском. роду!</p> <p>Лагано су тако одм |
| ма, и оба се пута дуже задржавао.{S} Ја сам мислила, да је моја срећа несумњива, али је судба д |
| кују коњи са момцима, нема много.{S} Ја сам наредио да они буду ту, да нас уморне прихвате, — р |
| — Из далека, и идем доста далеко.{S} Ја сам од стране деспота Угљеше.</p> <p>— А, тако! — проте |
| едне је вечери ненадно пао у Сер.{S} Ја сам појмио његове речи.{S} Њега је нестало, отишао је т |
| адрхта:</p> <p>—Ужасно! —викну он. — Ја сам био потпуно обманут. — Сада верујем да је туђинчев |
| има и добрих војвода?{S} Има, има — ја сам чуо за једног његовог војводу младог Гојка.{S} Хвал |
| — смејаше се овај сатанским смехом — ја сам свуда, где знам да ћу ти требати.{S} Зар си заборав |
| ови Ана. — Ја знам већ све!</p> <p>— Ја сам била, мила Маро, издајица за овај мах, — радосно се |
| вим народом, — рече Исаија.</p> <p>— Ја сам одмах све јавио Гојку по поузданом момку, — шапну м |
| и одиста са пуном милином.</p> <p>— Ја сам тек недавно научио грчки у старим годинама својим.{ |
| крај ватре, а Исаија рече:</p> <p>— Ја сам тада био по пословима царским у Дубровнику, па сам |
| </p> <p>— А стража вечерас?</p> <p>— Ја сам је већ одредио.{S} Ноћ се спушта.</p> <pb n="68" /> |
| Добри је поочим склопно своје очи, а ја сам сама стајала крај његовог одра и тужила.{S} Те исте |
| нитости, коју певају наши певачи — а ја сам то чешће слушала — налази душа моја више уживања.{S |
| е сјала ми је све јачом светлошћу, и ја сам знао да ћу изићи победиоцем.{S} У тешким приликама |
| а понудимо мир деспоту.{S} Тога ради ја сам и пошао.{S} А погодбе су мира за њ повољне.{S} Нуди |
| а ни у колико није остварила.</p> <p>Ја сам помоћу једнога путника, поклоника гробу Спаситељеву |
| отуда што много ценим наше јунаке, чија сам витешка дела очима својим гледала. <pb n="30" /></p |
| Великом, — рече Исаија.</p> <p>— Читала сам већ и одиста са пуном милином.</p> <p>— Ја сам тек |
| ом, да сам му невера...</p> <p>Оставила сам југ и склонила се овамо, ал’ сва моја разбирања биш |
| е се није више +ни дигао.</p> <p>Кршила сам руке, клечала, плакала, молила Бога да ми помогне, |
| екуда.</p> <p>Кад сам дошла себи, нашла сам се у некој кућици близу пута за Солун а ван области |
| лаву са рамена, навезе се на сплавовима сам са непуном стотином првих војника.{S} На Галипоље н |
| гомили грања крај ватре да се суши, па сам седе на велику једну главњу с друге стране огња, а |
| о по пословима царским у Дубровнику, па сам све тек доцне сазнао.</p> <p>Тешко је било даље гов |
| нао сам све то и ја, — рече Угљеша — па сам знао, да он и без тога не би смео угазити у војну, |
| сам с тобом ступио пред олтар.{S} Доста сам дотле већ подносио, доста проживео.{S} Али ме ти се |
| пали мекоте па не умеју пустити!{S} Шта сам ја могао знати у мраку !</p> <p>Старац уђе и куцну |
| да?</p> <p>Вукашин се замисли, а Угљеша сам себи одговори:</p> <p>— И сада!</p> <p>— И од сада? |
| ио са њим дошао у Драму.</p> <p>— Готов сам на сваку услугу!</p> <p>— Добро, — рече Тома. — Она |
| ма.</p> <p>— Свуда и нигде.{S} Од неког сам доба у Прависти, а спуштао сам се чак на дно Грчке. |
| икама у Призрену пре четири године, кад сам видео, колико су се осилили наши противници под зго |
| е!{S} Не бејах баш голобрадо момче, кад сам с тобом ступио пред олтар.{S} Доста сам дотле већ п |
| та ми је такав разговор најми лији, кад сам без тебе!</p> <p>— А сада?</p> <p>— Само ми дајеш м |
| о помагач у рату...</p> <p>Те ноћи, кад сам била сама погружена крај мртвог поочима свога, ушли |
| ада вам веран слуга, војвода Гојко, кад сам отишао да га у име ваше сменим са дужности његове.{ |
| е чудно погледао у једном тренутку, кад сам стрељао орла пред ћесаричином љубимицом.{S} Не плаш |
| ам са љубави плакао, она је јецала; кад сам пехаре празнио, она <pb n="156" /> ми је нектар сла |
| ад сам љубио, она је љубав славила; кад сам са љубави плакао, она је јецала; кад сам пехаре пра |
| мислити без ове моје миле цитре.{S} Кад сам љубио, она је љубав славила; кад сам са љубави плак |
| 16" /> — као што сам доцније чула — кад сам ја била у Водену.{S} Али му нико није знао казати ш |
| инко, невесео — вели један од њих — кад сам ноћас снио немиле снове!</p> <p>— Ништа, ништа, чик |
| раном пао и онесвестио се.</p> <p>— Кад сам дошао себи, било је све већ свршено.{S} Градско је |
| ина, остадох без игде ичега.</p> <p>Кад сам с очева гроба, на коме сам онесвешћена лежала, уста |
| ха онесвеслу, однеше некуда.</p> <p>Кад сам дошла себи, нашла сам се у некој кућици близу пута |
| у Гојко гласом раздраженога лава. — Све сам сазнао!{S} Или зар твоје господство — стрељајући оч |
| гробу Спаситељеву, отишла у Воден, где сам се опорављала, негована добрим сестрама у манастиру |
| сам У собу.</p> <pb n="137" /> <p>— Где сам их то могао видети?{S} Где?— па му преко памети пре |
| /p> <p>— Те очи? — рече у себи, кад уђе сам У собу.</p> <pb n="137" /> <p>— Где сам их то могао |
| даслао је своје ловачке помагаче, па је сам остао код студенца.</p> <p>Ту га, на положеном дебл |
| еша ни мало не обрадова.</p> <p>Дуго је сам размишљао, па онда зовну деспотицу.</p> <p>— Љубо, |
| а је било са Томом, не знам.{S} Доцније сам чуо, да се мој стриц могао спасти, али да су врата |
| у позно доба ноћно пођеш из одаје своје сам, брижан.{S} Толико сам ти се пута хтела јавити овак |
| ко користи.{S} За измирењем цркве, које сам преко посрбљених Грка извршио, морао сам још неко в |
| тера да сврати мало до тебе.{S} Из даље сам запазио ватру на овоме брежуљку, па се упутих са пр |
| близини нападнутих и спашћу их.{S} Тиме сам постигао двоје: стекао сам права на неограничено по |
| .</p> <p>Кад сам с очева гроба, на коме сам онесвешћена лежала, устала, прихватила ме је једна |
| риљу приводим листак са стабла, на коме сам и сам био до сада једна и то по готову сува грана! |
| овога народа умирити.{S} Успео сам, те сам цариградскога патријарха ублажио.{S} Он је дигао те |
| — рече у име исповести деспотици — јуче сам у лову наишао иа дрво са тичјим гнездом.{S} Мајка ј |
| Дренопољу још траје весеље.</p> <p>— И сам се Алах са својим моћним пророком радује! — вели је |
| отворено и витешки напасти.</p> <p>— И сам тако мислим, — одговорио му је Гојко, и на томе је |
| чера очекивала је изгладнеле ловце, а и сам монах Исаија потрудио се и дошао из свога манастира |
| а драмске војске Томе Теологите.{S} А и сам гранични положај драмске области доста је учинио, д |
| а војвода Богдан тражећи везу са њима и сам се крвавим корацима приближи средини.</p> <p>Све се |
| , а старац га копљем скиде с коња, па и сам, прободен са стране, паде на земљу.</p> <p>— Хвала |
| а.{S} А милостиње не могу чинити, кад и сам живим од милости доброг господара, — брањаше се она |
| } Он то крије сада, а кад је био дете и сам је причао.{S} Зна он рећи и за што је то било.{S} О |
| настаде тишина.{S} А за тим, осетивши и сам њене сузе, деспот је нежно ухвати за леву руку и пр |
| риводим листак са стабла, на коме сам и сам био до сада једна и то по готову сува грана! — реко |
| ер разуме војну <pb n="17" /> боље но и сам законик.{S} Он је ваљан синовац ненадмашнога витеза |
| деспотицу, Угљеша се удали, очевидно и сам потресен губитком најпоузданијег крила на граници.< |
| радски врт.</p> <p>Угљеша остаде у соби сам.</p> <p>Дуго је замишљено ходао по соби крупним кор |
| ко исто на овом месту и у ово доба, али сам се опет уздржала.{S} Сада не могах више.{S} Твоја д |
| ророчанство, шта ли? не знам ни ја, али сам тако чуо.{S} Хришћанском цару јавио се у сну анђео |
| аија. — Тражио је, да га исповедам, али сам га одбио, уверавајући га, да томе још није време.{S |
| зо.{S} Ушао сам у град Перитеорион, али сам свладан и другом раном пао и онесвестио се.</p> <p> |
| љама.{S} Био сам рањен у леву руку, али сам јездио за стрицем својим.{S} Он је био крвав и стра |
| а Душану нема правога благослова.{S} Ни сам сјај царске круне ни скиптар српског патријарха не |
| им друговима својим.</p> <p>Међу тим ни сам Тома Теологита није био слеп према сјају Мариних вр |
| и, да су сви људи покварени, као што си сам.{S} Тражио си невину љубав, да канџама раскинеш.{S} |
| дару мој!{S} Не, нисам то мислила, нити сам то на теби опазила.{S} Али јесам нешто видела, и то |
| 18930_C11"> <head>XI.</head> <p>Оставши сам, чим је отишао Тома Теологита, Љубоје се повуче и р |
| <p>— Не, вараш се.{S} Чуј ме.{S} По њој сам вазда ценио будућност своју.{S} Од како сам је запа |
| асковника <pb n="49" /> и не растумачим сам без вражбина, ево моје русе главе, — одговара онај |
| онело потребног душевног мира.{S} Таман сам мислио, да је већ толико отпорне снаге прикупљено, |
| упило после смрти цара Стефана, крив он сам.</p> <p>— Ко? велиш.</p> <p>— Цар Стефан.</p> <p>— |
| о свога владара, дочекао:</p> <p>— Звао сам те, војводо, да ти саопштим једну своју одлуку, кој |
| о посматрајући Угљешу.</p> <p>— Затекао сам много рушевина, из којих је ваљало стварати тврде б |
| их.{S} Тиме сам постигао двоје: стекао сам права на неограничено поверење и љубав њихову, и ће |
| ац.{S} Ево сна, па га тумачи.{S} Љушкао сам се на облаку дуго, дуго, док ти се облак као провал |
| азмишљати о судбини. <pb n="59" /> Имао сам брата Матију, који је увек говорио: док сутра поста |
| војим.{S} Али не жалим за труд.{S} Имао сам се око чега и намучити, — додаде Исаија.</p> <p>Так |
| морао владати и њим и царством.{S} Знао сам све, који су у милости код цара.{S} Проценио сам њи |
| преми уђе у њихову одају.</p> <p>— Знао сам — рече после поздрава — да сте овде, па дођох да се |
| е и сама поче досећати.</p> <p>— Сазнао сам све то и ја, — рече Угљеша — па сам знао, да он и б |
| ам преко посрбљених Грка извршио, морао сам још неко време попуштати, док је све уравњено и про |
| а читаву заседу љубавничку.{S} Похватао сам тичице!{S} Ти ме, без сумње, не разумеш?{S} Добро, |
| липу.</p> <p>— Снажној руци твојој стао сам тада у службу без поговора, — рече Тома, пажљиво по |
| Гојко без речи пристаде, а кад је остао сам под јелом, не могаше се довољно разабрати од утисак |
| Од неког сам доба у Прависти, а спуштао сам се чак на дно Грчке.{S} Ђаво ме однео, ако знам, шт |
| у мојој души дубоко урезана.{S} Наишао сам на ову кулу, па жељан да се трајније склоним од лов |
| па се и она раздрагала.</p> <p>— Дошао сам сад к теби, да ме мину сви боли, свака туга, свако |
| не би мож’да сетио пред смрт.{S} Пошао сам сад с војском војводе Богдана.{S} И њему сам певао. |
| е!"</p> <p>— Одјездио сам брзо.{S} Ушао сам у град Перитеорион, али сам свладан и другом раном |
| ен, скочи, брзо прибра:</p> <p>— Слушао сам од неких бродара о њима.{S} - За оца њеног рекоше д |
| затворена. <pb n="37" /></p> <p>— Много сам сумњао, али ништа нисам могао поуздано разабрати.{S |
| о и душу овога народа умирити.{S} Успео сам, те сам цариградскога патријарха ублажио.{S} Он је |
| еље.{S} Идем, певам веселој дружби, био сам и у многим логорима, многог охрабрио а многог подсе |
| ука стрела и узмахивања сабљама.{S} Био сам рањен у леву руку, али сам јездио за стрицем својим |
| е, не разумеш?{S} Добро, слушај.{S} Био сам сведок необично поверљивог и пријатељског разговора |
| S} Срећа нас издаје!"</p> <p>— Одјездио сам брзо.{S} Ушао сам у град Перитеорион, али сам свлад |
| — имају отаџбину, а ја ни то.{S} Родио сам се на малом острву у Архипелагу.{S} Љубав ме, чиста |
| је мало размислити.</p> <p>— Размислио сам и нашао, да ми је дужност.</p> <p>— Онда, бар за са |
| који су у милости код цара.{S} Проценио сам њих и њихову силу, па не нађох онога што царству ну |
| елена, Љуба и Видосава.</p> <p>— Учинио сам по жељи властеле, а знам да нисам ни вашу вољу прек |
| њице, ово је Фаталан сусрет.{S} Уклонио сам се из друштва да у самоћи осећам тајну, што је у мо |
| лаго Угљеша. — Туђина Теологиту уклонио сам са досадашње му части, која је припала часнијем, — |
| е мио гост мудријем.</p> <p>— Надмудрио сам лукаве саветнике немоћног и поводљивог цара — одгов |
| е.{S} И тамо је нешто тражио.{S} Пратио сам га вечерас узастопце.{S} Чекао те је, ћефалијо, под |
| ам се надао —</p> <p>— Ја јесам, слутио сам и наслутио, да она љуби Гојка војводу.</p> <p>— Али |
| тлија, у колико је ова блеђа.{S} Слутио сам, ал’ од како је пре три месеца онај чудновати испос |
| > <p>Он проговори:</p> <p>— Реци ми: ко сам? заточеник или слободан војвода?</p> <p>— Војвода Г |
| дугог пута?</p> <p>— Ни то не.{S} И ако сам вечерас стигао из логора војске наше, што је недале |
| ва.{S} И то ти даје ведрине.{S} О, како сам се осетила срећном, кад си ономад рекао, да ипак ве |
| вазда ценио будућност своју.{S} Од како сам је запазио — а то је давно било — она ме није изнев |
| а ти ћеш га за време заменити.{S} Тако сам у споразуму са ћесарицом нашао за најбоље.</p> <p>У |
| непријатељем, и тада ћу видети, колико сам добро учинио, тако радећи.</p> <p>Свргнуће Томино и |
| тога часа немам мира ни толико, колико сам дотле могао имати.{S} Савез туђих владара распао се |
| сад! — рече он поносито. — Види колико сам изостао иза твога земљака, или је, чини ми се, он о |
| ш из одаје своје сам, брижан.{S} Толико сам ти се пута хтела јавити овако исто на овом месту и |
| е рече:</p> <p>— Деспот је јунак!{S} То сам и слушао и очима гледао, — па продужи причати из св |
| варати тврде бедеме и грудобране.{S} То сам и учинио, утврдивши градове.{S} Али је ваљало и душ |
| — Видиш, Анђеле, да сам имао право, што сам држао да ћеш ми и сад требати! — говораше Тома Анђе |
| гу сам беду срећно минуо само зато, што сам у тренутку употребио погодну личност, која је могла |
| уке, независно од царице Јелене.{S} Што сам ја учинио у Серу, урадио је Вукашин у Прилипу.</p> |
| доба бејаше, што ја престадох бити што сам пре био: пријатељ пријатељу и млађи старијем.{S} Је |
| град Манастир <pb n="116" /> — као што сам доцније чула — кад сам ја била у Водену.{S} Али му |
| то си поганом туђину учинио, и зато што сам испред твога копља морао клећи!{S} Тако —</p> <pb n |
| пита Тома Љубоја.</p> <p>— Јесам, и већ сам почео издавати заповести, — одговори Љубоје.</p> <p |
| тешке белеге камене!</p> <p>— Још синоћ сам свакоме измицао у витешкој игри и јуначком скакању, |
| ила сву драж својих дана те их смести у сам почетак своје владе.</p> <p>Угљеша и Богдан, коме с |
| ма много туђина његовога рода.{S} Многу сам беду срећно минуо само зато, што сам у тренутку упо |
| ад с војском војводе Богдана.{S} И њему сам певао.{S} Ала је то витез!{S} Вино и песма — то је |
| Јована Претече.{S} Исаија је био у њему сам.{S} Жеља за мирним животом и тишином, у којој би св |
| изгледа.</p> <p>Угљеша је ишао на коњу сам.{S} Испред њега јахала су два копљаника а по зади њ |
| асла и од детета постала девојка.{S} Ту сам снивала прве снове своје девојачке среће, која ми с |
| у мореузу лепога Мраморног Мора.{S} Ту сам и одрасла у нези свога доброг оца, јер мајке, тужна |
| га, весељах и оживех кућу његову.{S} Ту сам, витеже, расла и од детета постала девојка.{S} Ту с |
| бична вода већ неко море, по њему свуда сама пена ал’ црвена као сушта крв, а ја ту пену хватам |
| реду у области драмској више припомогла сама личност Анина, коју су сви необично ценили и пошто |
| у рату...</p> <p>Те ноћи, кад сам била сама погружена крај мртвог поочима свога, ушли су у ту |
| споштини, и старим и младим.</p> <p>Ана сама није могла ићи, али је настала да спреме за ловачк |
| звесности.</p> <p>Кад је један пут Мара сама у градском врту обилазила цветне садове, који беја |
| ваше и заборављаше прошлост, о којој је сама наглашавала Томи при његовом поласку у Крстопољ.</ |
| војводина може трајати само докле није сама — без наших држава.</p> <p>— Њих ћемо и позвати — |
| </p> <p>— Јадно дете! — уздахнула је, и сама бришући сузе.</p> <p>А ни Мара ни Видосава још и н |
| а нема те погибли, доста би Томи била и сама помисао, да је и нехотице себи одмогао а Гојку пом |
| у моме јату трну, бледе и нестају, па и сама моја звезда гине, тамни.{S} А на супрот њој, ено п |
| а за тим исприча Видосави оно, што је и сама знала о Гојку у Крстопољу.</p> <pb n="73" /> <p>Ви |
| обичаја да се увелича друштво, већ је и сама била страсан ловац.{S} Сада је у њеном друштву — в |
| ући таласе велике злобе људске, ја се и сама челичим, а неки свети огањ душу ми загрева.</p> <p |
| ост.</p> <p>Ана једва вероваше, па се и сама поче досећати.</p> <p>— Сазнао сам све то и ја, — |
| сазнала, а добра Видосава осећаше се и сама ојачана у добрим жељама својим према кући ћесарице |
| и је поочим склопно своје очи, а ја сам сама стајала крај његовог одра и тужила.{S} Те исте веч |
| </p> <p>Добри поочим мој био је старац, самац, а ја га, кад ме мину прва туга, весељах и оживех |
| себе па приђе те погледа, шта су руке, саме себи остављене, за те часове израдиле.{S} Чело јој |
| е! — спусти главу на његова прса, да од саме себе сакрије — сузе својих лепих очију.</p> <p>За |
| од завереничке дружине, који је био код саме црквице, у шибљу код ограде, прикривен, звиждањем |
| Угљешиној уђоше к њима дворанке, да, и саме плачне, теше деспотицу, Угљеша се удали, очевидно |
| пољу, а други лагано продужаваше покрај саме ватре навише уз поток према Чрноменским Луговима.{ |
| ти пролази одводише са сваке стране до саме средине логорске.{S} Поред свеколике опрезности ип |
| исмо толико снаге, колико нам треба, да сами на својим плећима изнесемо цело бреме брига о прос |
| отежаваху Богдан и Дејановићи, већ га и сами помагаху, јер и сами бејаху у њиховом савезу.{S} П |
| устадоше, да им начине места, па онда и сами седоше.</p> <p>— Ево, отац Исаија ће нам казати шт |
| ђу, ударајући и убијајући ногама, док и сами не падну под теретом задобијених удара и рана; вик |
| јановићи, већ га и сами помагаху, јер и сами бејаху у њиховом савезу.{S} Па ипак не бејаше лако |
| могао и предузети.{S} Ми смо остављени сами себи, остављени смо да гледамо, како на очи наше р |
| јко не бејаше заспао.{S} Он је лежао до самих врата од чадора, као даје хтео да пркоси киши, ко |
| иђе ватри.{S} Она се већ била загасила, само је један крњадак лагано тињао.{S} Старац се саже, |
| а њ наишао.</p> <p>Међу њима је, дакле, само толико растојања, колико је дугачак мост.</p> <p>Т |
| адачима је, у осталом, било и то право, само кад су изнели главу.{S} Што се тиче новаца, они су |
| итања његова Тома одговараше непотпуно, само му искрено рече да је стари Властоје знатно болан. |
| кадра је била привући сву пажњу Томину, само ако би била у опреци са његовим жељама.</p> <p>Том |
| еч:</p> <p>— Не, ћесарице милостива!{S} Само немојте на то мислити!</p> <p>После неколико трену |
| и доброти лепе рођаке дворске Маре.{S} Само су избегавали говор о новом заповеднику драмске во |
| , а од женских нико будан не бејаше.{S} Само она очекиваше свога господара.{S} А њега јоште нем |
| падачима.{S} Али се они не појавише.{S} Само се са друге стране реке један повећи камен одвали |
| упита Мара дворанина.</p> <p>— Нико.{S} Само се по мало одржава као свратиште господе, кад изиђ |
| , ја сам у отвореном непријатељству.{S} Само је још неколико дана требало па да се војске наше |
| хоћаше ту бити користан савезник, али — само ту.{S} О Лазару Хребељановићу и Вуку Бранковићу не |
| сам без тебе!</p> <p>— А сада?</p> <p>— Само ми дајеш маха крилима осећаја и разума, да се лакш |
| у!</p> <p>— Да, љубо моја, сјајнија ал’ само зато, што јој даје јачег сјаја она светла звезда д |
| убијен.{S} Други неко биће у исто доба само нападнут.</p> <p>Анђео гледаше Тому, тражећи обаве |
| ху Гојка задржати.{S} Изјављујући да га само реч из једних уста може задржати, он је са Лабудом |
| тадина на погодбу и ма њихово право, да само за себе копају а деспоту да дају уговорену накнаду |
| ејаше потребна густа и пуна брада, која само повећаваше суровост изгледа овога мож’да у души пл |
| не могаше ништа рећи.{S} Она је слушала само његове речи и њима се заносила.</p> <p>А сад, кад |
| <p>Деспотица Љуба није ишла са ловцима само из обичаја да се увелича друштво, већ је и сама би |
| је и било.</p> <p>Видосава се саста на само са Исаијом, и каза му све.</p> <p>Стари се монах ј |
| је у стан Момчилов Тома.{S} Дуго се на само разговарао са МомчилОм, и остао је у његову стану. |
| то може бити, Тома и вођа продужише на само разговор, лагано се удаљујући од крчме путем.</p> |
| оже учинити два пута.{S} Она тражи маха само за један тренутак.{S} Више јој не треба, јер је св |
| тици Љуби, Тома је знао да та пажња иде само у корист његову.{S} Тако је Угљеша све прегледао и |
| дити, нека дође овамо.{S} Нека оцу буде само син, а мени ће за тим одговарати као преступник.</ |
| н стегоноша рече.</p> <p>— Овамо долазе само јунаци! — додаде Богдан.</p> <p>— С Богом, војводо |
| <p>А какви греси?</p> <p>Бегунцу долазе само искрице, које му у сећању буде прошлост.</p> <p>А |
| разишли, а на дому Војихнину остала је само некадашња дојиља њена Видосава.{S} Њено место у до |
| >— Али ја рекох, Рајко —</p> <p>— Он је само тумач њихових жеља.</p> <p>— Онда ваља тамо на изв |
| што се спасло у ноћној тмини, изнело је само голу душу.{S} Па и то је готово све пропало.{S} Не |
| ретвори се у жар па опет од њега остаје само угљен и пепео....</p> <p>А то баш и мишљаху Исаија |
| првом познанству нашем будио у мени не само осећања љубави већ и поштовања.{S} Он је у речи му |
| говорно и братски.{S} А тај споразум не само да им не отежаваху Богдан и Дејановићи, већ га и с |
| учинио своје.</p> <p>Деспот Костадин не само да не попусти, већ љуто прећаше и рударима и монах |
| е?{S} Нисам му дао ни зевнути.{S} Да се само мало одоцних, Бог да прости ћефалију Рајка! — гово |
| авља у врту ни један цветак.{S} Није се само дотакао онога — чега није могао.{S} Он је имао очи |
| коју је могао овде имати.{S} Одатле се само могао спуштати на ниже.{S} Зато је гледао да то сп |
| упљена, а од важнијих вођа очекиваше се само још Љубоје.{S} Он стиже баш онда, кад се у граду п |
| која никако не престајаше, одупираше се само једна ватра готово на самом јужном крају логора, г |
| сници са далеког пута.</p> <p>Разабраше само толико, да су поклисари од границе, а један пут чу |
| ма.{S} Таком се животу није радовала, и само смеона и издржљива њена природа могла ју је одржат |
| нтно рече:</p> <p>— Ви сте то желели, и само та помисао учинила је, те ми је рука, пуштајући пр |
| држава.</p> <p>— Њих ћемо и позвати — и само њих, јер од Бугарске се немамо чему надати.{S} Од |
| {S} С њом пође — по њеној жељи — Мара и само један пратилац, стари дворанин Благоје.</p> <p>Том |
| ћутања.</p> <p>— Борисмо се неуморно и само знадосмо за победе! — додаде Вукашин.</p> <p>— А с |
| на по једна успомена.{S} Прво се појави само нејасна контура као кад таласи помоле окрајке неко |
| о у очи, хтеде јој нешто више рећи, али само додаде:</p> <p>— О, Видо... па загушена јецањем сп |
| је Тома. — Ваш је налог извршен.{S} Али само још неколико часова да смо доцније стигли, он се н |
| ал’ вала не могу ти без гусала, кад ми само на ум падну.</p> <p>— Хајде, пожури се!</p> <p>И м |
| n="62" /> <p>У тузи својој бејаху будни само још Рајко и Исаија.{S} Обојица ћутаху и гледаху у |
| огдан.{S} Његова војводина може трајати само докле није сама — без наших држава.</p> <p>— Њих ћ |
| јим поступцима, а војском ћеш управљати само у име моје слободно и неограничено.</p> <p>— Надам |
| ело лишће и ситне гранчице, распаљујући само јаче ватру на дворишту.{S} Да одгоне студен, коју |
| млађане душе.</p> <p>Али не мисли о њој само Гојко.{S} Њена је лепота занела и Љубоја, заповедн |
| себе обмањивао уверавањем, да је то тек само пошалица срца.{S} Па ипак је неко наишао и на ту т |
| виноград моје добре госпође, а ја имам само да га обиђем, јер се госпођа спрема да ових дана и |
| при састанку Гојко.</p> <p>— Не, ја сам само своју дужност чинио, — говорно је Рајко — па мож’д |
| о старе грмове.</p> <p>— Ако!</p> <p>Он само толико мисли.</p> <p>Гонилац ни толико.</p> <p>Али |
| ? — оштро питаше Рајко овога.</p> <p>Он само стењаше.</p> <p>— Рекох, ко је, — одговараше место |
| тра!{S} У потеру за њим!{S} Он је могао само на ову страну умаћи.</p> <p>И они брзо пођоше ка о |
| јем у мојој деспотовини ништа друго, до само верне поданике.{S} Сутра, прекосутра укрстићемо, Б |
| да другог греха немам нити ћу имати до само те зависти!</p> <p>— Ждрале, поносити бродару неиз |
| ти што дуже у Драму.{S} Он је сад желео само освете, а знао је, да њој није још време.</p> <p>Т |
| ликовање ћесарице Ане, али је то остало само у његовој души.</p> <p>Кад се већ приближио крај г |
| га рода.{S} Многу сам беду срећно минуо само зато, што сам у тренутку употребио погодну личност |
| духа његовог!</p> <p>— Онда нам остају само браћа Дејановићи, Костадин и Драгаш, и њихов стриц |
| Угљеша мало породично веће, па коме су само он и брат му краљ Вукашин</p> <p>Озбиљног лица зас |
| дана, крете, а у граду остаде од мушких само нешто слугу и стараца.</p> <p>Напред, пред свом во |
| Али бегунцу није така трка прва Гонилац само њих и зна.</p> <pb n="163" /> <p>А какви греси?</p |
| добровољних ратника и левената.</p> <p>Само још пободени стегови означаваху по пространом лого |
| ло одмору, све је утонуло у сан.</p> <p>Само стражари будни сањају.{S} Сан им осваја трепавице, |
| з поток чрноменски поред <pb n="166" /> самог логора па се заустави на половини источне ивице л |
| , што се око града населила недалеко од самог главног окна рудничког.{S} Обилазио је и околину, |
| </head> <p>У празорје паде у Марицу код самог моста, што ниже крвавога разбојишта прелази на др |
| Али то није нико знао, јер је Љубоје и самог себе обмањивао уверавањем, да је то тек само поша |
| недалеко од обала Белог Мора.{S} У очи самог боја дошао је у стан Момчилов Тома.{S} Дуго се на |
| арица Ана изишла је са свитом својом до самог уласка у град.{S} Свештеници и духовници стајали |
| тамо, — рече Мара.</p> <p>То бејаше на самој ивици планинској, онде где кроз средину планине з |
| а у пољу ниже подграђа, многи су били у самој вароши — подграђу, а неки и у граду.</p> <p>Најпо |
| из града, прешло преко пута, што далеки Самоков код Балкана везује са Крстопољем на мору, па се |
| Дејановића већ куца османлиска сила код Самокова испод Рила.{S} Они морају с нама.{S} Они ће се |
| одупираше се само једна ватра готово на самом јужном крају логора, где бејаше војска трилиског |
| > запад од Драме, са засеоком готово на самом путу из Сера за Драму.{S} Кад год је дотле дошао, |
| јног Војихне добра?</p> <p>— Као и себи самом! — искрено рече Љубоје.</p> <p>— Онда је са њим л |
| >Та је војска Угљешина становала сада у самом граду, и она бејаше права лична снага Угљешина, к |
| ила бачена, кад је српска црква постала самостална са својим патријархом.{S} И то је донело пот |
| ароседелаца своје деспотовине, којом је самостално завладао 1366 кад је одрекао покорност цариц |
| не признаје слабији разлог, а Богданова самосталност не слуша туђу вољу! — рече Вукашин.</p> <p |
| срет.{S} Уклонио сам се из друштва да у самоћи осећам тајну, што је у мојој души дубоко урезана |
| <p>Међу тим је Мара непрестано тужила у самоћи.{S} Кад се вратила у ловачкој свити деспотовој, |
| једног студенца, нађе Љубоја, који се у самоћи одмарао.{S} Љубоје је некада био страсан ловац, |
| вечито је по катунима, па се свико̑ на самоћу по неколико недеља.{S} Он уме читати звезде, зна |
| <p>Деспотица се Љуба за часак повуче у самоћу, помоли се по ново Богу, па уздахну а преко паме |
| а ћесарици већ ка своме оцу, који је на самрти.</p> <p>Гојко се пожурио и одмах кренуо.</p> <p> |
| ма ти би сагрешила, ако ускратиш оцу на самрти да загрли сина јединца.{S} Чини, госпођо, како т |
| ар онда, добија други изглед.{S} Отац — самртник, син — роб.{S} А шта говори прошлост о њима?{S |
| жаше велику воштаницу а Исаија причести самртника.</p> <p>Властоје их још једном погледа, зауст |
| је.</p> <p>У тај се мах Исаија наже над самртником, па диже главу и рече монахињама:</p> <p>— П |
| а Синише, који је у дубоким годинама на самртничкој постељи, али нам не може бити од помоћи.{S} |
| мутну воду, као да тражаше јунака, кога самртно рањена посече на обали узевши му остатак оштрог |
| трина видела, истина мало по из даље, и саму свету Софију цариградску?{S} Шта ћеш више!</p> <p> |
| свога имена, да знам ко ме у овој ноћи самца тако мило разговори? — упита старац војводу, који |
| .</p> <p>Само стражари будни сањају.{S} Сан им осваја трепавице, душа је помућена гласовима, шт |
| p>— Ништа, ништа, чика Благоје.{S} Кажи сан, па ако ти не раскујем тајну без расковника <pb n=" |
| кад је уморну савлада и преваром освоји сан, она на мах скочи, јер јој се учини да чује рог, ко |
| аде и протрља очи, на које се већ почео сан навлачити.{S} Изиђе у двориште, и приђе ватри.{S} О |
| један озбиљније.</p> <p>— А какав је то сан? — навалише неки са питањима.</p> <p>-— Неко пророч |
| Све се предало одмору, све је утонуло у сан.</p> <p>Само стражари будни сањају.{S} Сан им освај |
| ог Војихне, и даје јој власт ћесарскога сана.{S} А уз многобројне поклоне и дарове особито изда |
| S} Тако је и са мном било.{S} Кад прође санак, дође грозница осећаја, а после ње — здрава душа, |
| борави, краљу, да наши скиптри и црвени сандали нису без прекора. —</p> <p>— То нећу — грмну Ву |
| онуло у сан.</p> <p>Само стражари будни сањају.{S} Сан им осваја трепавице, душа је помућена гл |
| идоше нити+ могаху ићи тако далеко као сањалачке жудње Љубојеве.</p> <p>— Она је играчка за за |
| <p>Задовољан је ступио пред Ану, да јој саопшти резултат свога поверенства.</p> <p>— Узвишена ћ |
| о:</p> <p>— Звао сам те, војводо, да ти саопштим једну своју одлуку, која се тебе тиче.{S} Дрен |
| поклисар донео, одмах ћу доћи, да ти их саопштим.{S} Чекај ме у ложници.</p> <milestone unit="* |
| а је онда пустио, да се са својом лепом сапутницом пожури Драми и њеном логору.</p> <milestone |
| >После кратког ћутања он рече:</p> <p>— Саслушај ме, грешног, милостива госпођо.{S} Ствар онда, |
| > <p>Тако је и било.</p> <p>Видосава се саста на само са Исаијом, и каза му све.</p> <p>Стари с |
| товина продужавала највише на исток, од састава Струме и Струмице па све до велике Марице.{S} С |
| али и гледали да из напабирчених делића саставе ма и непотпуну слику.</p> <p>Највише је пак све |
| шине.</p> <p>Та весела и шарена војска, састављена од старих српских ратника, од најамника и до |
| p> <p>Анђео оде, а мало после и Тома се састаде са Љубојем.</p> <p>— Јеси ли примио заповедништ |
| шује повећим висовима.</p> <p>Ту бејаше састанак Угљешине и Вукашинове војске, ту и прво логори |
| >XVIII</head> <pb n="131" /> <p>Ненадни састанак с Рајком, коме се никад више није надала, и с |
| ринуде на предају, а сам се крепу да се састане са Угљешом, па да заједно нападну на турску пре |
| спота и ћесара свога, тражи тајне ноћне састанке са оглашеним противником њиховим.</p> <p>Прво |
| ала ти, од срца ти хвала! — реко је при састанку Гојко.</p> <p>— Не, ја сам само своју дужност |
| ва, и да ће се за дан два његова војска састати с војском краља Вукашина, који је опсео Пловдин |
| .</p> <p>Кад се серска и драмска војска састаше, проламаше се небо и разлегаху се горе од весел |
| Она се са скупоценим поклоном, који се састојао из једног чисто златног путира са осталим утва |
| ="67" /> <p>— Хе, хе! — смејаше се овај сатанским смехом — ја сам свуда, где знам да ћу ти треб |
| ло позабависмо тамо, док Азијате у град сатерасмо.</p> <pb n="155" /> <p>— Хе, да знађах за ову |
| </p> <p>А куда ли прођоше за овај добар сахат времена?{S} Да ли иду пољем? ил’ гором? ил’ брдом |
| деспоту Угљеши.{S} Реци, да си га овде сахранио, овде испод ове жалосне врбе или ми, ако волиш |
| Данас је већ седми дан, како је Војихна сахрањен у малој градској капели, а он се тек први пут |
| ога се држак са горњом половином бејаше сачувао.{S} Рука му задрхта и клону, а он тужно додаде: |
| <p>Да би обележио и у трајнијем спомену сачувао свечаност походе својој ташти, Угљеша објављива |
| еранџи, коју сада мож’да сише!</p> <p>— Сва се сада претварам у завист, јер је така завист — љу |
| тавила сам југ и склонила се овамо, ал’ сва моја разбирања бише у залуд...</p> <p>Јелена ућута, |
| старац, па се несвесно занесе.</p> <p>А сва ова ломљава вођаше се на крајњој десној страни густ |
| чилу за друга и учитеља.</p> <p>Ипак је сва одабрана дружина Момчилова пошла са њим.</p> <p>Том |
| је мање, краће и мирније.{S} Још му је сва нада у јединцу Гојку, честитом младом војводи у слу |
| а имала да се одмори три дана, па да се сва крене пут Дренопоља.</p> <p>Била је већ половина ме |
| превласт.</p> <p>И тако су све молбе и сва преклињања пловдинске посаде налазили свој гроб у Т |
| и пута завитла њиме по ваздуху, да види сва војска.{S} За тим сиђе с коња и пободе стег.{S} Вој |
| Војска из драмске области бејаше готово сва прикупљена, а од важнијих вођа очекиваше се само јо |
| учно.</p> <pb n="159" /> <p>— Онда ћемо сва тројица четвртом! — болно рече Угљеша.</p> <p>— То |
| и сте ви јунаци и врли витезови, зна то сва краљева и деспотова војска, па зато баш и хоће да с |
| p>— Благоје, је ли раздељена у подграђу сва храна, коју одредих да се сиромашним домовима изда |
| и јездили су коњаници врло брзо.</p> <p>Сва тројица бејаху уверени да им се ваља журити:{S} Том |
| у довео онда, кад јој се он престаде на свагда надати.</p> <p>Рајко је био ведар и весео, надај |
| са витешким левентовањем и да остане на свагда код свога господара, Угљеша му је радо давао про |
| севнуше па се склопише, и — угасише на свагда!</p> <milestone unit="*" /> <p>Прошла је поноћ, |
| а!</p> <p>— На ипак неће нашој срџби на свагда умаћи! — заврши Гојко.</p> </div> <div type="cha |
| м играма, као да не пође у војну већ на свадбу најбољега јунака свога...</p> <p>На једном се ме |
| колари драже соколе, па се онда са њима свађају, а на крају целог похода два се дворанина, на о |
| има над крајиштима, носише заповести да свак своје чете поведе.</p> <p>За зборно место војске Д |
| ао сам сад к теби, да ме мину сви боли, свака туга, свако очајање.</p> <p>Па јој је онда говори |
| је, измакнувши из Драме, знао да ће се свака претпоставка у гоњењу његову оснивати на уверењу, |
| > <p>Угљеша и Богдан, коме се указиваше свака част, сваког дана излажаху из града, <pb n="138" |
| и племенитога човека.{S} Ал’ једно, што свака црта лица, сваки покрет тела казиваше, бејаше неи |
| тамо и војвода Властоје?{S} Он је сада, свакако, стар.{S} Ваљ’да као и ја.{S} Он ми је, кад смо |
| м чадорима.{S} А ти пролази одводише са сваке стране до саме средине логорске.{S} Поред свеколи |
| оје је добио од Византије, раскинуло је сваке везе између њега и Кантакузена.{S} Они постадоше |
| ека.{S} Ал’ једно, што свака црта лица, сваки покрет тела казиваше, бејаше неисцрпна одлучност. |
| и пријатељима, Љубоје причаше:</p> <p>— Сваки мора да одболује снове младости.{S} То није ни ме |
| ољу лепршаху двоглави орлови на њима, а сваки стег бејаше пободен у средини своје жупске војске |
| и звездама његовим разговараш онда, кад сваки говор престаје, кад све живо тражи мира и покоја, |
| , светло оружје и добра коња стављао је сваки од њих у службу своме господару искрено и верно.{ |
| лашено становништво по ново одало своме свакидашњем послу.{S} Али у души Гојковој није било мир |
| теби, да ме мину сви боли, свака туга, свако очајање.</p> <p>Па јој је онда говорио дуго и жив |
| ка коњица са голим сабљама у рукама.{S} Свако се одељење раздели на по неколико редова, и сви у |
| цима, кад се у двору <pb n="7" /> нашем свако добро стани?{S} Зар без разлога често пута остави |
| е бранио прелаз из Азије овамо, па је у свако доба могао бродове задржати и прекинути сваку вез |
| и Богдан, коме се указиваше свака част, сваког дана излажаху из града, <pb n="138" /> те обилаз |
| И као туча на родну њиву спусти се рука сваког коњика турског на жртву, која му бејаше најближа |
| "91" /> <p>Али је турска сила постајала сваког дана све већа а пловдинска се посада нагло смањи |
| г непријатеља.{S} То треба да је водиља сваког рада и нашег и византиског.{S} Пази добро.{S} За |
| ни.{S} Ми стојимо међу њима као јачи од сваког посебице, ал’ и као слабији од њих свих скупа.{S |
| не виде.</p> <p>Лукави учитељ бирао је сваког дана по што шта необично, занимљиво, па је у шар |
| {S} Позван од Угљеше, Богдан је у место сваког одговора послао у Сер свога стегоношу са главном |
| је Хаџи-Ил-бег сада у великој части код свакога.{S} Султан му је у радости послао златну сабљу, |
| ула, а војна, о којој очекиваху гласове свакога часа, држаше слабе живце старе ћесарице затегну |
| и узвишење Гојково обрадовало је све и свакога у граду, ал' никога више од онога, који је у ду |
| рече Ана Видосави — остављени од свих и свакога.{S} Најпоузданији стубови, који су држали кућу |
| ко недеља.{S} Он уме читати звезде, зна свакој јаснијој звезди њено име онако, како су га стари |
| ачини српској, која ће моћи дати отпора свакој најезди на ове крајеве, ја сам узео управу над о |
| .{S} Има у овим земљама и злата и блага свакојака, и вина и понуде, и господства — па опет шта |
| како не треба судити пре, док се све о сваком не сазна.{S} На мах се одлучи, да нагласи Ани до |
| е белеге камене!</p> <p>— Још синоћ сам свакоме измицао у витешкој игри и јуначком скакању, а с |
| им дошао у Драму.</p> <p>— Готов сам на сваку услугу!</p> <p>— Добро, — рече Тома. — Она ми је |
| доба могао бродове задржати и прекинути сваку везу међу Белим и Мраморним Морем.{S} Ту у Галипо |
| ноћи мислио, да ће се сви испунити док сване дан — онда ћеш разумети јачину мојих надања.{S} А |
| е сад Јелени на један пут из мркле ноћи свануо сјајан и ведар сунчан дан.{S} И она се животу са |
| о прибра:</p> <p>— Погребите га још пре сванућа, па о томе догађају ни речи!{S} Не треба узнеми |
| д.{S} Око његово продире, чини ми се, у свачију душу.{S} Ал’ баш тај његов поглед мене је — опр |
| уштву.{S} Говори, приповеда и пита, ал' све је мање, краће и мирније.{S} Још му је сва нада у ј |
| и сличица све јаче отимље од заборава, све видније искаче на површину, док се на послетку не з |
| уо, гледао је звезду, све живљим очима, све немирнијом душом, па јој није ни одговорио.</p> <p> |
| она женска?</p> <p>— Веома добра душа, све ћеш сазнати, — одговори Гојко.</p> <p>Момци прихват |
| коњаницима против царства византиског, све га је више одушевљавао одблесак и ако јако клонулог |
| ш снаге неће више бити тебе.{S} Не, не, све је то варка ока, обмана.{S} Немој веровати звездарс |
| </p> <p>— Па ако!{S} Опет је, велим ти, све једна вера.</p> <p>— Дабогме! — умеша се трећи. — З |
| тним приликама.</p> <p>Све је пролазно, све бледи и угине, па и некадашње одушевљење за великог |
| по мирном подграђу.</p> <p>Све је тихо, све је живо легло, да се сном окрепи.{S} И хрти и жерав |
| .</p> <p>Он није чуо, гледао је звезду, све живљим очима, све немирнијом душом, па јој није ни |
| ске царевине.{S} Све се предало одмору, све је утонуло у сан.</p> <p>Само стражари будни сањају |
| страна раскомадане српске царевине.{S} Све се предало одмору, све је утонуло у сан.</p> <p>Сам |
| , према мени, Гојку, Мари, ћесарици.{S} Све се бејаше скупило, да се сломи над њим, а он хоће д |
| </p> <p>— Стигао је гласник деспоту.{S} Све је здраво и мирно и весело нашој извесној победи, — |
| ?</p> <p>— Колико ? — одговори други, — све је то једна, српска вера.</p> <p>— Хе, брајко, има |
| грмну Гојко гласом раздраженога лава. — Све сам сазнао!{S} Или зар твоје господство — стрељајућ |
| ужити.</p> <p>— Добро, — рече Угљеша. — Све остало остављам теби, да добро размислиш и расудиш. |
| на оном обронку.{S} Поздрави све — ах — све — и деспотицу, и кажи да је Угљеша чинио своју дужн |
| и сцене из шаренога му живота.</p> <p>— Све јесте и опет — није.{S} Ал’ те очи!</p> <p>Ходаше с |
| очети заузимати нашом војском.</p> <p>— Све је добро!{S} Мачу смо нашли мегдана.{S} Али и велик |
| ивца, — рече Гојко одушевљено.</p> <p>— Све нек тоне у заборав! — заврши Ана.</p> <p>Тада стиго |
| поклони, а деспотица прихвати:</p> <p>— Све је већ учињено, господару.{S} И ја ћу сузу захвално |
| о!</p> <p>— Можеш ли извршити?</p> <p>— Све!{S} Погинуће од заседе на путу.</p> <p>— Врло добро |
| товању Угљешину, ћесарица Ана жељаше да све славље не прође без уобичајеног великог лова, те за |
| оље је, велим, да се делови спасу но да све за љубав целине иде у пропаст.</p> <p>— Видиш, — пр |
| те још сутра у први освитак зоре.{S} За све остало, што иде уз нови положај твој, ја ћу се брин |
| еспоту на земљи, али ја мислим да је за све оно, што је наступило после смрти цара Стефана, кри |
| огнат?{S} Није ли се ваљало спремати за све случајности, које могу лако и ненадно наступити?{S} |
| у у сечу, која се у средини бојног поља све већом жестином обнављаше.</p> <p>Војске се измешаше |
| дне Видосави на груди и да јој у сузама све исприча.</p> <p>А кад је дошла у Видосавину собу, о |
| .{S} Гласници су летели из Жегљигова на све стране деспотовине, позивајући властелу и градске ћ |
| роламаше се ваздух, разносећи далеко на све стране логора нове наде у срећан свршетак.</p> <pb |
| ли је турска сила постајала сваког дана све већа а пловдинска се посада нагло смањиваше.</p> <p |
| и у лаком је скоку нестаде.{S} Мамљена све дубље међу столетне грмове деспотица се и не сећаше |
| исток, од састава Струме и Струмице па све до велике Марице.{S} Столица је целој деспотовини б |
| а, што се пружа као крило великог двора све до градског платна великог града Драме седели су за |
| војске, која се и даље преко целог лета све до јесени лагано сабирала.</p> <p>У Серу је био гла |
| За тим се једна по једна црта и сличица све јаче отимље од заборава, све видније искаче на повр |
| зићи оцу на очи?</p> <p>Па онда исприча све.</p> <p>Исаија се привидно изненади.</p> <p>После к |
| само у корист његову.{S} Тако је Угљеша све прегледао и нашао да је све опако, како је оставио |
| раш онда, кад сваки говор престаје, кад све живо тражи мира и покоја, да се окрепи у слатком сн |
| есници.</p> <p>Томи у један пут постаде све јасно.{S} Трже мач и ступи корак назад.{S} Љубоје б |
| о је Угљеша све прегледао и нашао да је све опако, како је оставио ћесар Војихна издишући.{S} А |
| она ме није изневеравала.{S} Бивала је све сјајнија.{S} Пред најкрвавије битке сјала ми је све |
| гу са њега, нека отече.{S} Испричала је све Видосави, и ова се не могаше уздржати:</p> <p>— Јад |
| надсија моју звезду — водиљу.{S} Она је све светлија, у колико је ова блеђа.{S} Слутио сам, ал’ |
| и понуде, и господства — па опет шта је све то!{S} Играчка, наивна или злобна игра — свеједно ! |
| и живота!</p> <pb n="105" /> <p>Киша је све непрестано падала и ако већ много слабије.{S} Небо |
| !{S} Ал’ је и твоја душа велика, кад је све то поднела.{S} Ти се надај, твоји су дани, што наст |
| же главу, и рече Томи:</p> <p>— Теби је све ово познато боље него другима.{S} Зато и назначих т |
| .{S} Пред најкрвавије битке сјала ми је све јачом светлошћу, и ја сам знао да ћу изићи победиоц |
| а овога града и краја.{S} Ха, сад ми је све јасно.</p> <p>Међу њима настадоше опширна причања.{ |
| евљено прихвати млади певач. — То ми је све, што имам.{S} Као што се све окреће око земље и њој |
| ао сам још неко време попуштати, док је све уравњено и прокрчено.{S} Данас више не разликујем у |
| Томино и узвишење Гојково обрадовало је све и свакога у граду, ал' никога више од онога, који ј |
| е.</p> <p>— Кад сам дошао себи, било је све већ свршено.{S} Градско је поље било општа гробница |
| <p>— Млади витезови!{S} Вукашине, то је све на шта се ослонити можемо! — рече значајно Угљеша, |
| Он рече да Азијате ти потражиш, јер је све пропало, ако они нас први нађу.{S} Деспоте, твоја ј |
| — додадоше неки.</p> <p>— Па ни то није све, —- настави Гојко.— Краљев зет Ђурђе Балшић, који м |
| у његовим рукама.{S} И одиста се Љубоје све више лепио уз тога, дотле немилог му, дошљака.{S} А |
| ило.{S} Окупите га, да приповеда ако не све а оно бар онолико, колико му неће бити зазорно.</p> |
| му нешто брзо говораше.</p> <p>Вођа се све више чуђаше, па сумњиво махну главом.{S} А кад Тома |
| ра ни Видосава још и не слућаху, шта се све у Крстопољу догодило.</p> <p>Кад је Ану прошао први |
| Видосави, како је она слутила, да ће се све ипак добро свршити.</p> <p>Љубоје је и даље остао з |
| опраштајући се са јатом ждрала, који се све даље губише ка југу.</p> <p>Врата се на један мах о |
| земљу, огрезао у крви.</p> <p>А бој се све јаче распаљује...</p> <p>— Да страшне ноћи, да силн |
| "148" /> радила лагано, мисли су јој се све више отимале и одлазиле преко неких непроходних урв |
| и Ани, како не треба судити пре, док се све о сваком не сазна.{S} На мах се одлучи, да нагласи |
| — То ми је све, што имам.{S} Као што се све окреће око земље и њој служи, тако и моје живовање |
| надмашнога витеза Момчила.{S} На њих се све можеш ослонити као на најпоузданије стубове.</p> <p |
| рац, улазећи у собу.</p> <p>Томи бејаше све јасно, плану али се брзо прибра:</p> <p>— Погребите |
| огу! — рече Јелена.</p> <p>Гојку бејаше све јасно.</p> <p>— Да није — рече радосно Јелени — то |
| 2" /> <p>Рајко с главом у рукама тоњаше све дубље у мисли.</p> <p>Непознати лагано устаде, и, д |
| натраг царевићу, коме плашљивац причаше све што се имало рећи и о граду и о посади у њему.{S} Р |
| онде више, на оном обронку.{S} Поздрави све — ах — све — и деспотицу, и кажи да је Угљеша чинио |
| мени снаге ни издржљивости.{S} Заборави све то.</p> <p>— Хвала господару!{S} Али време је да ти |
| лико тренутака Видосава је причала Мари све, што је од Ане сазнала.</p> <p>Мари је било и сувиш |
| мислим да не смемо оклевати.{S} Држећи све то у највећој тајности, ипак се морамо журити.</p> |
| ано, као што отров улази у крв залазећи све дубље у тело ношен крвним током, утицаше турска коњ |
| десно, напред и назад газећи и тлачећи све, на што наиђу, ударајући и убијајући ногама, док и |
| е изводили у мање преграде, покривајући све то сламом и кровином.{S} Од те колибе почињали су к |
| а свих страна логора водио, захватајући све јаче ка срцу ратног стана, из средине се зачуше кро |
| шарне снове сниваш, за плаве очи подај све!</p> <p>„Јер црне очи, морска дубина, казују страст |
| х дана говорило, и ако је његов долазак све изненадно а неке и немило дирнуо.{S} Није им био не |
| /p> <p>— И да и не до сада.{S} Сад знам све, — одговори Гојко.</p> <p>Седоше, па у многобројним |
| пословима царским у Дубровнику, па сам све тек доцне сазнао.</p> <p>Тешко је било даље говорит |
| о владати и њим и царством.{S} Знао сам све, који су у милости код цара.{S} Проценио сам њих и |
| сама поче досећати.</p> <p>— Сазнао сам све то и ја, — рече Угљеша — па сам знао, да он и без т |
| о граду и о посади у њему.{S} Ређаше им све, што у Галипољу вреди, а нарочито их, проклетник, н |
| уке?{S} Буди воља његова!</p> <p>За тим све три лагано уђоше у ћелију старог Исаије.</p> <p>На |
| јући у друштву са њиме, Љубоје је бивао све ређе са старим друговима својим.</p> <p>Међу тим ни |
| је само голу душу.{S} Па и то је готово све пропало.{S} Неке су бездушници, који су издајом хте |
| завађеној господи српској страх је био све моћнији непријатељ из Азије.{S} Јужни и северни дел |
| устао од свога захтева, али је продужио све више мрзети Тому.</p> <p>Још један пут је повео реч |
| гориште велике драмске војске постајало све празније.{S} Густа одељења одвајаху се са својим ст |
| У Крстопољу је од доласка Гојковог било све мирно, па се и преплашено становништво по ново одал |
| тако! — протеже старац. — А је ли тамо све мирно и добро?</p> <p>— До сада јесте, хвала Богу!< |
| ала ти, господару.</p> <p>— Ал’ није то све.{S} Други је глас да је — Дренопоље пало!</p> <p>Ту |
| и и он брзо мач, и ако не знађаше зашто све то бива.</p> <p>— Варалице, прељубници погани! — гр |
| ога казиваше да се та група ловаца опет све више удаљује од куле.</p> <p>Мара задрхта, а Тома с |
| ала нераздвојна друга Мари, која је већ све од Гојка била сазнала, а добра Видосава осећаше се |
| благосиљам! — понови Ана. — Ја знам већ све!</p> <p>— Ја сам била, мила Маро, издајица за овај |
| г благослови!{S} Радо предајем забораву све што је било, — говораше после неколико тренутака Ан |
| се саста на само са Исаијом, и каза му све.</p> <p>Стари се монах једва држаше на ногама од си |
| то витез!{S} Вино и песма — то је њему све.{S} А то, Бога ми, лепо стоји његовом озбиљном изгл |
| ици; јужно се отвара поглед низа Струму све до њеног ушћа у широком Орфанском Заливу Белога Мор |
| маше, да се нападнутим нађе у помоћи ну све то поквари ненадна појава Гојкова.</p> <p>Нападачим |
| његов одред.</p> <p>У крваву сечу утону све...</p> <p>— Још сјаје звезда над Прилипом! — кликта |
| .</p> <p>Он луташе и онда, кад у логору све спаваше тврдим сном.</p> <p>Силној киши, која никак |
| е је Гојко донео деспоту, обрадовали су све у Серу.{S} Деспот је братски загрлио младога војвод |
| , а што је сунце више освајало и они су све дубље залазили у шумску хладовину.</p> <p>Друштво ј |
| него српска превласт.</p> <p>И тако су све молбе и сва преклињања пловдинске посаде налазили с |
| p> <p>— Него шта мислиш?{S} Куд они, ту све живо.</p> <p>— А да шта би било, да се српска госпо |
| м, — рече Исаија.</p> <p>— Ја сам одмах све јавио Гојку по поузданом момку, — шапну му Рајко.</ |
| , шта си и одакле си.{S} Истина, ја бих све то радо хтела знати више и опширније, јер си, видим |
| ћутао</p> <p>А турски се гвоздени ланац све јаче стезао око Пловдина....</p> <p>У то доба у Дра |
| цем Господа Бога!</p> <pb n="145" /> <p>Све се, што бејаше за мегдана, крете, а у граду остаде |
| ма, лововима и ратним приликама.</p> <p>Све је пролазно, све бледи и угине, па и некадашње одуш |
| пљеним рукама мољаше разбојнике.</p> <p>Све је то било у једном тренутку.</p> <p>На мах се зачу |
| вавим корацима приближи средини.</p> <p>Све се ту слеже, и бојни бео достиже врхунац свој.</p> |
| итне покрете по мирном подграђу.</p> <p>Све је тихо, све је живо легло, да се сном окрепи.{S} И |
| е Богдан:</p> <p>— Кажи остало.</p> <p>—Све истиче из тога, — одговори Угљеша.</p> <p>— Моја кр |
| е, што ћесарица не жели чути ни речи од свега, што је до сада било.{S} Друго је, што су дани вр |
| оју се ја и брат ми заложисмо.{S} После свега тога ми нисмо могли друкчије поступати до онако, |
| оме је било тешко остављати Драму после свега што је ономад у лову доживео а особито сад, кад н |
| има византиским.</p> <p>Исаија се преко свега одушевљавао беседама Јована Златоуста, а деспотиц |
| лови, таласају се Тунџа и Марица, а врх свега фијуче ваздух као да пишти под клетвом столетних |
| — Тако је.{S} Матија Кантакузен је томе сведок.{S} Неће порицати ни Синиша.{S} Лазар нам је вај |
| е разумеш?{S} Добро, слушај.{S} Био сам сведок необично поверљивог и пријатељског разговора <pb |
| о!{S} Играчка, наивна или злобна игра — свеједно !</p> <p>На то су се сводиле мисли Томе Теолог |
| е кесе блага.</p> <p>Али Томи није било свеједно.{S} Највећа му је погибао сада грозила од Гојк |
| ране до саме средине логорске.{S} Поред свеколике опрезности ипак први грабљаху да што дубље уђ |
| Чињаше им се, у насталој озбиљности, да свему томе није ни мало прилике.</p> <p>Возари стадоше |
| и велможа са мном и тобом још и смејати свему томе!</p> <p>Видосава разуме са ужасом, куда Ана |
| ш кад треба!{S} Велможо, овде може бити свему крај!</p> <p>— Не, настао је тек почетак! — одгов |
| пољу, док Љубоје не обавести ћесарицу о свему.</p> <p>Али то не потраја дуго.</p> <p>После неко |
| три, до зуба наоружана, човека, који по свему подсећаху на морске гусаре с југа.</p> <p>Ана и М |
| ку.</p> <p>А тада се заче опште клање у свему простору, и да ноћ не крије непробојном црнином < |
| одириваху, Угљеша и Вукашин поступаху у свему сложно, договорно и братски.{S} А тај споразум не |
| це Љубе чисто стаде.{S} У њој плану жар свеснога частољубља, и она лаганим али поузданим гласом |
| /p> <p>Свуда.{S} Ал' то је сакривено од свести њихове.</p> <p>Колико пута наиђоше и обиђоше смр |
| се појави на прозору с Аном и Љубом, а свет их весело поздрави, па, пијући и певајући, опет об |
| ранице.</p> <p>Помишљало се на војну, а свет је знао чак и то да се млађи брат деспот Драгаш од |
| и дубраве, отићи ће далеко у хришћански свет, али њој нема вечнога живота.{S} Проћи ће векови, |
| он — ти си већ моја пред Богом.{S} Али свет то не зна, а ваља ти то бити и пред њим.{S} Не бри |
| о Вукашин. — Не заборави, Угљеша, да ми свет не уписа у грех до сада несмишљеност.</p> <p>— Не |
| лно Дренопоље а у исто доба остави овај свет његова десна рука, отац његове верне љубе, ћесар В |
| својом милином задахне јаче земљу и њен свет.</p> <p>И на тој кули има некога сад у позно доба, |
| ти ипак саломио у борби за Српство.{S} Света десница, која те носила!{S} Вечан ти покој, јунач |
| ика рањенога тигра или уздах подземнога света.</p> <p>И као туча на родну њиву спусти се рука с |
| .{S} Чињаше јој се, да је наступио смак света, о коме се говори и верује.{S} Али кад Ана настав |
| витези скидоше калпаке, Исаија шапуташе свете молитве, и не би ока, које не ороси суза.</p> <p> |
| слабу десницу, да буде моћни заштитник свете цркве наше! — узвишеним гласом рече Угљеша примај |
| Галипољу прекино̑, једва изнесе душу до Свете Горе.{S} Ту <pb n="114" /> је на брзо склопио очи |
| море, да се за време склонимо негде око Свете Горе.</p> <p>Али се милост Божја, која нас аше ос |
| риђоше и клекоше, а Исаија продужи тихо свете молитве.</p> <p>Мало после пустињак отвори очи:</ |
| а ми летети.{S} С богом!{S} Благослови, свети оче!</p> <p>Они устадоше да га испрате, али он, з |
| а сме с твојим благословом ступити пред свети олтар, кад томе буде време!</p> <p>И Гојко клече |
| бе људске, ја се и сама челичим, а неки свети огањ душу ми загрева.</p> <p>— Тако је.{S} Буди б |
| олби Господу, нити је икада јаче осећао свети позив свој, да буде тумач мисли и грешних жеља љу |
| немила.{S} Душа моја нема мира.{S} Али светињу њенога спокојства не наруши никаква жеља за сја |
| само зато, што јој даје јачег сјаја она светла звезда до ње.{S} Ти то мож’да не видиш, ал’ је м |
| у, и кренуо се са њом преко деспотовине светле браће Дејановића.{S} Он ће у Велбужду узети и њи |
| а крваву војну?{S} Отишао је у поверењу светле ћесарице наше, а кад се врати она ће му поверити |
| питање.</p> <p>— У исто доба, кад и ти, светли деспоте! — одговори Љуба.</p> <p>— Овде на кули |
| еник.</p> <pb n="180" /> <p>— Јесам.{S} Светли деспоти Дејановићи шаљу ме да витешком деспоту У |
| у срећну звезду наше судбине!</p> <p>— Светли деспоте! — радосно прозбори Гојко. — Хвала на та |
| а Теологита се дубоко поклони:</p> <p>— Светли деспоте!{S} Заповедај и ја ћу слушати без погово |
| ак - реци — није ништа страшно да би се светли деспот са својом свитом морао журити.</p> <p>За |
| плане, пуцка, топлином греје а пламеном светли далеко око себе, претвори се у жар па опет од ње |
| ија моју звезду — водиљу.{S} Она је све светлија, у колико је ова блеђа.{S} Слутио сам, ал’ од |
| ловачким, деспотица Љуба оживе, очи јој светлије погледаше а груди се бурно надимаху.{S} Она од |
| ске пучине, ти што летиш југу да тражиш светлијих сунчаних зракова, причај тамо, да овде има је |
| ког царства, увек износи стање ствари у светлијој боји.{S} То његово, намерно удешено, ружичаст |
| , ветру, уздаху, но лакој тици, сунцу и светлим зрацима његовим!</p> <p>— Војна неће дуго траја |
| блага задобио.{S} Своју главу и мишицу, светло оружје и добра коња стављао је сваки од њих у сл |
| е други.</p> <p>— Сад је стигао глас од светлога и моћног деспота.{S} Он ће ових дана стићи ова |
| до нашег ловачког стана код млина, нађи светлога деспота и реци му: „Велможа Тома и војвода Љуб |
| о после угаси, али Рајку послужи његова светлост, да позна коњаника.</p> <p>— Он је! — задрхта |
| е чини да се сјај моје звезде претапа у светлост нове звезде нових завојевача.{S} Знам —</p> <p |
| <p>Небом је пловио месец, и бацао своју светлост на успавану земљу.{S} Звезде трепташе па онда |
| зде, ни једне ватре, нигде огња, искре, светлости.</p> <p>Зна ли бегунац, куда га сада носи већ |
| заблешти цела слика у пуном сјају миле светлости своје.{S} И тада се старац загреје.{S} Гледа |
| с већа, Рајко није при слабој месечевој светлости ни могао опазити неко лице, које стајаше близ |
| благослови!</p> <p>Месец засија у пуној светлости, изишавши иза облака.</p> <p>— Тако се вама р |
| непотпуну слику.</p> <p>Највише је пак светлости на Томину прошлост бацио Рајко причањем своји |
| најкрвавије битке сјала ми је све јачом светлошћу, и ја сам знао да ћу изићи победиоцем.{S} У т |
| ке.</p> <p>Угљеши очи севнуше још јачом светлошћу, а румен му поли образе.{S} Познао је — атонс |
| ађају ни речи!{S} Не треба узнемиривати светлу ћесарицу ни војску!</p> </div> <div type="chapte |
| велике воштане свеће, које у позлаћеним светњацима стоје на столу.</p> <pb n="94" /> <p>— Ми ид |
| ребало ни да има места на таком збору и световању.</p> <p>Изишавши с већа, Рајко није при слабо |
| руг Војихнин, монах Исаија из манастира Светог Јована Претече, заповедник градске страже у Драм |
| алеко је одатле и велики млин манастира светог Јована Претече са осталим зградама.</p> <p>Стигн |
| ead>XXV.</head> <p>У дворишту манастира светог Јована Претече сретоше се једног дана пред вече |
| онда причаше о Исаији, монаху манастира светог Претече у Меникејским Горама.</p> <p>Јелена беја |
| p>Најстарији међу њима, настојник цркве светог Прокопа, с крстом у левој и босиљком у десној ру |
| издашном милошћу обасипа пресвети храм светог Прокопа у Драми, дајући му неколика села у метох |
| а био је у то доба најчувенији манастир Светог Јована Претече.{S} Исаија је био у њему сам.{S} |
| крсти.</p> <p>— Нема га?</p> <p>— Нема, светога ми Петра!{S} У потеру за њим!{S} Он је могао са |
| са осредњом, у злато уоквиреном, иконом светога Прокопа, заштитника Драме.</p> <p>— Нека јаки Г |
| уресе, знаке таштине земаљске, — дадох светој обитељи; дадох Јелени, да њиме вида раме храбрих |
| , била је стара нека црквица, посвећена светом Прокопу, истом свецу, коме је посвећен и велики |
| алаца, који се стекоше, да чују песме о светом краљу и боју на Велбужду, о смрти војводе Момчил |
| ах ја залуд да је с оружјем и молитва у светом храму поузданија!</p> <p>— На ипак неће нашој ср |
| ослепио.{S} Он није достојан да гине за свету мисао!</p> <p>— Моји синови морадоше остати код с |
| Ти си уверен да се крв мора пролити за свету мисао ускрснућа српске снаге и јединства.{S} И то |
| ипелагу.{S} Љубав ме, чиста љубав, дала свету, па зато не запамтих родитеље.{S} Идем, певам вес |
| умње, рода.{S} Понуђено му је, да прими свету веру нашу.{S} Он је одбио.{S} Ноћас ћемо употреби |
| видела, истина мало по из даље, и саму свету Софију цариградску?{S} Шта ћеш више!</p> <p>— Доб |
| ну таму разгањају у соби велике воштане свеће, које у позлаћеним светњацима стоје на столу.</p> |
| рквица, посвећена светом Прокопу, истом свецу, коме је посвећен и велики храм у Драми.{S} Стари |
| адске цркве зазвонише.{S} У Драми наста свечан тренутак.</p> <p>Деспот Угљеша долазио је у похо |
| ала да спреме за ловачки поход буду што свечаније.</p> <p>Соколови су, жељни плена, кликтали на |
| Властоје пољуби са њим, па сви лаганим свечаним ходом пођоше напред.</p> <pb n="44" /> <p>Прош |
| е господара свог.</p> <p>Тако је Угљеша свечано походио Драму први пут после Војихнине смрти.</ |
| ев ушао је у драмско логориште лагано и свечано око заранака краснога дана прве јесени.</p> <p> |
| ада са својим војводама у ратној спреми свечанога изгледа.</p> <p>Угљеша је ишао на коњу сам.{S |
| лије, а сада га је у Драму довела тужна свечаност при погребу Војихнином.{S} Ту се задржао и по |
| обележио и у трајнијем спомену сачувао свечаност походе својој ташти, Угљеша објављиваше, да А |
| — прилично убедљивим гласом и са неком свечаношћу рече Тома Теологита.</p> <p>— Али мени моја |
| .</p> <p>Стари је монах Исаија одслужио свечану службу за срећна пута српског деспота и његове |
| становао неки осамдесетогодишњи старац, свештеник, који је служио у црквици.{S} Он је у исто до |
| т јој Тома Теологита причаше како стари свештеник разбира што ње у последње доба нема, бојећи с |
| ухватили су га, чим се растао од старца свештеника.{S} Остала су тројица дочекали жртве, а Тома |
| бејаше прилично заостао у разговору са свештеником.</p> <pb n="84" /> <p>Ана и Мара доста брзо |
| витом својом до самог уласка у град.{S} Свештеници и духовници стајали су у одеждама а градска |
| осталима до последњих, где га дочекаше свештенство и духовници.</p> <p>Најстарији међу њима, н |
| људских грехова више но што има врлина, сви би се ти стекли с нама у једну заједницу противу ст |
| овића, који напустише одмах Пловдин.{S} Сви они нуде покорност и данак.{S} А земља храброга <pb |
| ар нађосте да се са њим надбацујете?{S} Сви сте ви јунаци и врли витезови, зна то сва краљева и |
| — Сестро, — рече мало после Јефимија, — сви они изгинуше за веру, за име и част.{S} Ал’ докле о |
| у и довикиваху, да су сви на ногама, да сви знају за невољу и да се сви сложно одупиру, али гов |
| p> <p>— Јелена? — понови Рајко тако, да сви у њега погледаше, а Исаија, посматрајући га чуднова |
| {S} Стари се Властоје пољуби са њим, па сви лаганим свечаним ходом пођоше напред.</p> <pb n="44 |
| ногама, да сви знају за невољу и да се сви сложно одупиру, али говораху сем тога Турцима, да ј |
| акве лепе и благе ноћи мислио, да ће се сви испунити док сване дан — онда ћеш разумети јачину м |
| дошао је други властелин, на кога су се сви жалили.{S} Несуђени војно мој долазио је у град Ман |
| слуга отрча.</p> <p>На мах се искупише сви.{S} Ту бејаше Ана, Рајко, Исаија и остали.{S} Власт |
| дељење раздели на по неколико редова, и сви у један пут стадоше пажљиво испуњавати дугачке праз |
| > <p>— Дошао сам сад к теби, да ме мину сви боли, свака туга, свако очајање.</p> <p>Па јој је о |
| — стрељајући очима Тому — мисли, да су сви људи покварени, као што си сам.{S} Тражио си невину |
| трах.{S} Они јечаху и довикиваху, да су сви на ногама, да сви знају за невољу и да се сви сложн |
| новог заповедника.</p> <p>За Гојком су сви жалили, али су се надали да његов заменик неће бити |
| припомогла сама личност Анина, коју су сви необично ценили и поштовали, ипак је Угљеша налазио |
| ојих добрих коња.{S} Али таки не бејаху сви.{S} Докопавши се коња и оружја, други за часак знад |
| мирис од вина, знате то најбоље!</p> <p>Сви ударише у смеј.</p> <p>— А, збиља браћо, шта мислит |
| је ће мож’да и без боја заузети.</p> <p>Сви се јако обрадоваше, глас пролете као муња кроз град |
| <p>— Мени се — говораше деспотица — не свиђају певања песника Манојла Филона, и ако он велича |
| арији, био јунак, који слабо помишља на свијање гнезда свога, а Љубоје је и о томе размишљао ва |
| Византинцу.</p> <p>Вешти учитељ брзо је свикао навике свога јуначног ученика.{S} Ударао је у ци |
| ви, уверење да Гојко није без кривице и свикнутост да се воља старијега без поговора изврши, а |
| амти за се вечито је по катунима, па се свико̑ на самоћу по неколико недеља.{S} Он уме читати з |
| скиде с груди амајлију, која јој је на свиленом гајтану висила о врату, пољуби је и даде Видос |
| вору...</p> <pb n="158" /> <p>У великом свиленом чадору на средини логора краљ Вукашин, деспот |
| погинулих ратника, поломљеним копљима, свилним стеговима, убијеним витешким коњицима од мегдан |
| на, једне војводине и краљевине, а нада свим шаренило накупљених добровољних ратника и левената |
| ри пуни, кратки али смишљени.{S} А нада свим му је мио поглед.{S} Око његово продире, чини ми с |
| ћемо у Сер, па ћемо удвојити бдење нада свим, што бива.{S} Вукашина устављати нећу и не могу.{S |
| — Цар Стефан.</p> <p>— Гле!</p> <p>— Са свим.{S} Основао је царство и подигао патријаршију али |
| ономад а друго сад.</p> <p>Гојко га са свим разумеде.</p> <p>— Није тако, — додаде он. — Ти ос |
| о.{S} А кад по неко од њих науми, да са свим прекине са витешким левентовањем и да остане на св |
| јег крила на граници.</p> <p>— Једна са свим утрну! — рече скоро полугласно излазећи.</p> </div |
| p> <milestone unit="*" /> <p>Било је са свим доцне под ноћ кад ћефалија Рајко изиђе из двора Ан |
| истинског благослова!{S} Господа се са свим оцепише од цара свога.{S} Шта је са њим?{S} Он нем |
| <p>— Тако је.</p> <p>— Кад се довече са свим смркне, сићи ћеш Гојку, и отворићеш му слободан из |
| ступи корак назад.{S} Љубоје бејаше са свим изненађен, у забуни извади и он брзо мач, и ако не |
| ном прекипеле страсти изусти Тома, и са свим се приближи Мари.</p> <p>— Ја ћу се силом бранити |
| собној борби напукло или је мож’да и са свим већ скрхано оружје српско и грчко, Драма је један |
| ледајући их испод очију.{S} А кад би са свим близо, Јелена га јасно али презриво погледа па окр |
| и ослободио сиротане, али је то било са свим случајно.{S} Док се мајка бринула за добро са једн |
| не шикну крв. .</p> <p>У том и месец са свим изгреја.</p> <p>— Ху, једва се опростих напасти! — |
| ренутку, кад Гојко измахну да му мач са свим избије из руке — двојица га нападоше с леђа, а јед |
| бластима на послетку скрасио.</p> <p>Са свим незнатног рода из обичне куће цариградске, доживео |
| во да ти платим труд!</p> <p>И Гојко је свим жаром пламене љубави своје загрли, притиште на гру |
| адске господе, Тома се показиваше према свима веома љубазан а према Мари и сувише пажљив.</p> < |
| више не враћаше.</p> <p>Била је бура са свима неприликама, које се на таком путу могу доживети. |
| асе доносим.{S} Тома Теологита умаче са свима својим греховима.</p> <p>— Нека га господ уклони |
| ч, која жигоше издају.{S} Ја хоћу спаса свима а не себи!</p> <p>— Деспоте, победио си ме Ал’ пу |
| /p> <p>— Витеже, — рекла му је она пред свима гласом, који је издавао свуколику неизвесност суд |
| Мара се једва уздржала, да одмах и пред свима на дворишту не падне Видосави на груди и да јој у |
| е ново стање без поговора прими, јер се свима <pb n="47" /> ваљало бојати сукоба на граници са |
| уштво је било расположено, јер им скоро свима бејаше ово први лов од летос, од смрти Војихнине. |
| ни била у Серу, најзнатнијем граду међу свима свих јужних државица.{S} Ту је била и Драма, друг |
| војске.</p> <p>Логорске ватре плануше, свирка и песма насташе, а у том се и сутон ухвати.</p> |
| у самоћи.{S} Кад се вратила у ловачкој свити деспотовој, Мара се једва уздржала, да одмах и пр |
| гњишта свог, свога гнезда, које ће радо свити сада.</p> <pb n="132" /> <p>Јелену је ћесарици Ан |
| ђих витезова.</p> <p>Деспотица и Ана са свитом својом поздрављаху на првом бедему војску, која |
| бласт.</p> <p>Ћесарица Ана изишла је са свитом својом до самог уласка у град.{S} Свештеници и д |
| трашно да би се светли деспот са својом свитом морао журити.</p> <p>За тим Тома и Љубоје седоше |
| ницу противу страшног новог непријатеља свих нас.{S} Па кад бисмо се ослободили погибли, онда б |
| а у Серу, најзнатнијем граду међу свима свих јужних државица.{S} Ту је била и Драма, друго знат |
| највећем окршају, што се на ивицама са свих страна логора водио, захватајући све јаче ка срцу |
| из чадора.</p> <p>У том се тренутку са свих страна око његова чадора захори:</p> <p>— Алах, ил |
| а од Гојка, који је <pb n="89" /> поред свих заседа ипак дошао здрав и читав Ал’ и да нема те п |
| смо — рече Ана Видосави — остављени од свих и свакога.{S} Најпоузданији стубови, који су држал |
| .</p> <p>Врло вешти познавачи планине и свих долова и урвина у њој бејаху одређени за њихове пр |
| под уклони далеко од ове куће, од нас и свих честитих, — одговори Јелена.</p> <p>— Не, није так |
| ржао и после тога неколико дана по жељи свих а нарочито деспотице Љубе Угљешине, кћери Војихнин |
| .{S} Стари су сумњали у срећан свршетак свих тих предузећа, па су вртели главом, кад се војска |
| је успех, праћен громогласним клицањем свих гледалаца.{S} А кад је хтео да по ново куша судбин |
| аког посебице, ал’ и као слабији од њих свих скупа.{S} Сад се јавља нов непријатељ.{S} Ми нећем |
| луга, коју краљу могу учинити.</p> <p>И свладан тешким ранама јуначки крајишник клону коњу на в |
| S} Ушао сам у град Перитеорион, али сам свладан и другом раном пао и онесвестио се.</p> <p>— Ка |
| ивши се више простора ободе чилога коња свог.{S} Земља затутњи, суво лишће полеће са ње у висин |
| , гласним клицањем поздравише господара свог.</p> <p>Тако је Угљеша свечано походио Драму први |
| скромнога али пуног благослова огњишта свог, свога гнезда, које ће радо свити сада.</p> <pb n= |
| Ти си изгубила оца а ја првог помагача свог.{S} Деспотовини је тај губитак ненакнадан.{S} У то |
| > <p>Стари дворанин брзо пробуди једног свог друга, па га, казавши му у чему је ствар, поведе с |
| а, па им поста верна слуга а издајица и свог рода и свога господара.{S} Они га преведоше натраг |
| нога али пуног благослова огњишта свог, свога гнезда, које ће радо свити сада.</p> <pb n="132" |
| рије непробојном црнином <pb n="170" /> свога превеса видело би се, да се барице од кишних капљ |
| к, који слабо помишља на свијање гнезда свога, а Љубоје је и о томе размишљао вазда а у последњ |
| у војну већ на свадбу најбољега јунака свога...</p> <p>На једном се месту бацају ратници камен |
| Теологита, момче у двадесетим годинама свога века, живо и окретно, гдекад много говорљиво а гд |
| била сама погружена крај мртвог поочима свога, ушли су у ту одају неки непознати ми људи.{S} Ни |
| а је планина Родопа.{S} За првих година свога витештва Момчило се већ био прочуо на далеко.{S} |
| њему је право проклество.{S} Он је сина свога ослепио.{S} Он није достојан да гине за свету мис |
| {S} Он, војник и слуга деспота и ћесара свога, тражи тајне ноћне састанке са оглашеним противни |
| !{S} Господа се са свим оцепише од цара свога.{S} Шта је са њим?{S} Он нема снаге — јер нема бл |
| ̑м одговори грчки.{S} Тома брзо притера свога коња ка вођи, који већ бејаше усео зеленка, па му |
| ску, која му се учини нешто необична са свога слободног кретања и неке јуначке поношљивости, па |
| ва, трн крока напред, а Угљеша скочи са свога коња.{S} Један копљаник из пратње <pb n="43" /> п |
| а, па ни онда, кад се у Драму вратио са свога дугог пута Тома Теологита, кога је она држала за |
| > <p>— Да.{S} Тамо је на престолу убица свога сина.{S} Јован пети Палеолог не може се борити пр |
| деспотици Љуби, која је дошла на погреб свога оца.{S} Говорило се о тузи у дому Војихнином, о с |
| кнегињице, нисам велможа, већ роб, роб свога срца и — твоје милости!</p> <p>Недалеко од куле з |
| тица ће поћи с тобом.{S} Ићи ће на гроб свога преминулог оца.{S} Поћи ћете још сутра у први осв |
| /p> <p>После тога је и Рајко одустао од свога захтева, али је продужио све више мрзети Тому.</p |
| левентовањем и да остане на свагда код свога господара, Угљеша му је радо давао проније за ужи |
| Момчила као син уз оца, јер Рајко није свога оца ии запамтио. <pb n="36" /></p> <p>Последња би |
| сили, радосно би се журила да обрадује свога војна.{S} А тада је опет излазила с Угљешом и наг |
| > <p>Вешти учитељ брзо је свикао навике свога јуначног ученика.{S} Ударао је у цитру, кад је Мо |
| над епирско-тесалском краљевином у име свога таста Синише, који је у дубоким годинама на самрт |
| ма јужне деспотовине српске.{S} Мишљење свога оца делио је врло радо и његов Гојко, па је у мис |
| ечери у собу Угљешину, деспотица затече свога војна при отвореном прозору, са кога се лепо виде |
| будан не бејаше.{S} Само она очекиваше свога господара.{S} А њега јоште нема.{S} Тако га је ви |
| е бејаше спустио низ брежуљак, и ношаше свога господара, летећи преко поља ка главном путу, а с |
| еспотицом Љубом читао би јој одломке из свога превода богословских дела са грчког језика, или б |
| сам монах Исаија потрудио се и дошао из свога манастира.</p> <p>Угљеша, Љуба и Мара одоше на ку |
| та верна слуга а издајица и свог рода и свога господара.{S} Они га преведоше натраг царевићу, к |
| м, одмах је дао пристанак у име своје и свога брата.</p> <p>Костадин је Гојка задржао три дана, |
| моју, обрадуј и срце моје, и благослови свога <pb n="92" /> сина, да сме с твојим благословом с |
| му се досади држати непрестано на узди свога коњица, скрене с пута па дохвативши се више прост |
| ариградске, доживео је да у пуној снази свога века прими управу над војском чувенога ћесара дра |
| морног Мора.{S} Ту сам и одрасла у нези свога доброг оца, јер мајке, тужна, ни запамтила нисам. |
| а Гојка.{S} Жели стари ратник да загрли свога јединца.{S} Верује да ће му лакше бити.{S} И ја т |
| ја прилика, јер црквица не имаше чак ни свога клисара.</p> <pb n="83" /> <p>Ту је Ана чешће дол |
| — А хоћеш ли ми, незнани јуначе, казати свога имена, да знам ко ме у овој ноћи самца тако мило |
| места да страхује за се ни после смрти свога мужа, па се могла више повући у се и са својом не |
| н је Гојка задржао три дана, да почасти свога госта и да га боље увери о готовости одазвати се |
| они чути моју цитру!{S} Падоше, бранећи свога војводу.{S} Вешти гуслар надметаше се синоћ са мн |
| па у Рајка, питајући их очима и изразом свога лица.</p> <p>— Бог ми је дао срећу, да те обрадуј |
| но што га је Тома могао поздравити као свога владара, дочекао:</p> <p>— Звао сам те, војводо, |
| оде у град, у коме је до сада већи део свога службовања провео.</p> <p>Он бејаше сад препорође |
| од туге, што је у срџби проклео и уклео свога господара а са њим и домовину.</p> <p>Дејановићи |
| не куша!</p> <p>Гојко је весело вратио свога Лабуда војнику, а сам је Мару одвео у друштво, из |
| је у место сваког одговора послао у Сер свога стегоношу са главном војводском заставом и са сто |
| тупио пред Ану, да јој саопшти резултат свога поверенства.</p> <p>— Узвишена ћесарице! — рекао |
| ст и тихо суђење а у витешком карактеру свога оца одлучност и постојанство.{S} Била је у шеснае |
| га поочима и они из жупе искрено жаљаху свога доброг господара.{S} Али један не бејаше таког ср |
| години.{S} Лепа, на супрот топлом сунцу свога завичаја, плавојка привлачила је на се пажњу и ду |
| и мотриљи, да се осећа, како се небесни свод спушта, да својом милином задахне јаче земљу и њен |
| на игра — свеједно !</p> <p>На то су се сводиле мисли Томе Теологите.</p> <p>У томе се било већ |
| де, које су слабо трепериле на небесном своду, па онда спусти главу у обе шаке од руку, које бе |
| у њој многи, тешко рањени, нађоше гроб свој.</p> <p>У том и зора забеле; за мало — па видело п |
| , нити је икада јаче осећао свети позив свој, да буде тумач мисли и грешних жеља људских пред л |
| и заповедник јакога Пловдина предао је свој дух Господу!</p> <pb n="98" /> <p>— Бог да га прос |
| ти знак хајкачи са других страна почеше свој посао.{S} За мало па се већ чује лајање паса, клик |
| за мирним животом и тишином, у којој би свој књижевни и преводнички рад могао продужити, отерал |
| а преклињања пловдинске посаде налазили свој гроб у Томи, који је обећавао и — варајући ћутао</ |
| куд.{S} Искочи из вреже, држећи у руци свој нож, који му старац заборави узети, кад га је веза |
| ни логора, главом платише смели покушај свој.</p> <p>— Напред, витезови! — кликну Угљеша а вихо |
| ц, притежући га рукама, држаше у једној свој нож.</p> <p>— Нећу, да те убијем одмах, већ да те |
| кејске Горе.{S} Ту је на миру настављао свој превод богословске књиге грчкога писца Дионисија А |
| .</p> <p>Пловдински је заповедник нудио свој град Угљеши, ако дође и одагна Турке око њега.{S} |
| се кајао за то.{S} Кантакузен је свршио свој живот као збачени царски намесник у манастиру, а л |
| оше остали.</p> <p>— Њега више нема, по свој прилици.{S} Нестало га је, кад су Азијати заузели |
| он на њеном сјају виде последњи преступ свој у највећем обиму.</p> <p>Бејаше му јасно.</p> <p>Т |
| p>Међу тим је и Тома Теологита имао већ свој суд о њима.</p> <p>Тешко је рећи, шта је и како је |
| а крај већа.{S} А тада се брзо повуче у свој двор.</p> <p>Он је већ знао, да је био стао на пос |
| , куда је Рајко имао да прође улазећи у свој стан.{S} Али то лице опази Рајка и виде, да он уђе |
| а:</p> <p>— Каква срећа те овде оставих свој ловачки прибор, да за њ дођем баш кад треба!{S} Ве |
| е ту слеже, и бојни бео достиже врхунац свој.</p> <p>Али сад наста нова невоља.{S} У густо саби |
| Над тврдим и поноситим Сером развила је своја крила мирна и тиха летња ноћ.{S} За топлим даном |
| , деспот призива благодет Божју на се и своја грешна дела.</p> <p>Кад логотет заврши читање, Уг |
| } Са њом иђаше погружена Видосава, која своје добре госпође ни сада не остављаше.</p> <p>— Сест |
| ника из Драме.</p> <p>Тако је проводила своје дане и Мара у Драми, а Видосава јој је била једин |
| .</p> <p>За тим Тома и Љубоје седоше на своје коње и пожурише се.</p> <p>Било је око заранака, |
| ома повуче на више левом руком рукав са своје деснице показујући Ани још крваво-модру белегу:</ |
| отица му је давала за право, хвалећи са своје стране побожну поезију Дамаскинову.</p> <p>— Мени |
| противности између многих староседелаца своје деспотовине, којом је самостално завладао 1366 ка |
| а девојка.{S} Ту сам снивала прве снове своје девојачке среће, која ми се указала у младом вите |
| Војихнине и Анине, која је часове туге своје разгаљивала у ученом говору са старим монахом.</p |
| Али од неког доба дању управља погледе своје на исток путем крстопољским, а ноћу, опет тамо ок |
| <p>— Али у ово доба? — понови још блаже своје питање.</p> <p>— У исто доба, кад и ти, светли де |
| не и омања војводина Богданова слала је своје чете у Сер на зборно место.{S} Позван од Угљеше, |
| S} А кад се нашао у планини, одаслао је своје ловачке помагаче, па је сам остао код студенца.</ |
| ноћу излазио на ово место.{S} Губио је своје погледе преко границе суседне Богданове војводине |
| ру, а лукави Тома Теологита продужио је своје напредовање у служби деспота Угљеше, где се после |
| тренутак.{S} Више јој не треба, јер је своје постигла.</p> <p>— Па шта хоћеш ти? — прекиде га |
| , кад у позно доба ноћно пођеш из одаје своје сам, брижан.{S} Толико сам ти се пута хтела јавит |
| царство!{S} Ал’ тога нема, а ја оружје своје нећу положити пред горима.{S} Цар није био подоба |
| д.{S} Он ће за неки дан укрстити оружје своје са серском и драмском господом.{S} Њему ваља помо |
| , одрасла, брижно однегована, код тетке своје, ћесарице Ане — у миру проводити дане.</p> <p>Али |
| испијмо до дна, и живимо за част и име своје и своје отаџбине!{S} Здрави!</p> <p>Мало доцније |
| с краљем, одмах је дао пристанак у име своје и свога брата.</p> <p>Костадин је Гојка задржао т |
| се бацили на подбадача Гојка, и са њиме своје завереничке рачуне крвавим путем пречистили.{S} Т |
| осмо до сада одважно за звездом судбине своје! — обнови Угљеша разговор после неког ћутања.</p> |
| да и њима повери тајну снаге и вештине своје...</p> <pb n="154" /> <p>Испред једног чадора над |
| руго, што је Скопље означио за збориште своје војске из простране му краљевине.</p> <p>Угљеша ј |
| у десној руци ступи корак испред браће своје:</p> <p>— Благословен од сада па до века Господ, |
| <p>За убицом прве радости и тихе среће своје, за јунаком без врлина, за осумњиченим издајицом! |
| уке према месецу:</p> <p>— Заклони лице своје од нас проклетих!</p> <pb n="184" /> <p>У немој т |
| шла у Видосавину собу, отворила је срце своје, да пусти тугу са њега, нека отече.{S} Испричала |
| тио ратничким пословима и очеличио срце своје.{S} Приљубио се уз Момчила као син уз оца, јер Ра |
| јаше бити и даље војник, нити напушташе своје часно место у редовима коњице деспотове.</p> <pb |
| оје бејаху по појединим жупама, развише своје стегове, те се у градском пољу лепршаху двоглави |
| успешни видар непомућеном ведрином душе своје!{S} Не бејах баш голобрадо момче, кад сам с тобом |
| ст.{S} Ређе се креће у последње доба из своје манастирске ћелије, а сада га је у Драму довела т |
| и очима гледао, — па продужи причати из своје прошлости.</p> <p>А после запита:</p> <p>— А он, |
| до дна, и живимо за част и име своје и своје отаџбине!{S} Здрави!</p> <p>Мало доцније уђе у со |
| <p>И Гојко је свим жаром пламене љубави своје загрли, притиште на груди, и на чело јој стави пр |
| , а сваки стег бејаше пободен у средини своје жупске војске.</p> <p>А кад се прочу, да се у Сер |
| Јелени, плану по ново и одлучи да учини своје још пре поласка целе војске.</p> <p>Јелена сада з |
| те и рече:</p> <p>„Хвала, Анђеле, ти си своје учинио!"</p> <p>Тај изиђе, а ја у место одговора |
| нити.{S} Нама ће Алах ускратити милости своје, кад први витез наш паде као жртва зависти!</p> < |
| цела слика у пуном сјају миле светлости своје.{S} И тада се старац загреје.{S} Гледа пред очима |
| у се не допадаше ни мало са отворености своје, није марио ни за Гојка, сазнавши да су они искре |
| и нова њена владара не осећају дужности своје.</p> <pb n="97" /> <p>— Поуздаћемо се у оштро гво |
| им чадоре, не знајући по помрчини наћи своје.</p> <p>Кад се ратници стадоше уклањати од ватара |
| д је цар Синиша устао да задовољавајући своје личне прохтеве и ненасите жеље удари клин у једин |
| од срда, па кад је хтео да крунише речи своје, приђе ка прозору и очима тражаше звезду своју.{S |
| ом очеву главу а левом покри лице и очи своје, да њоме заустави сузе, које срце не штеђаше.{S} |
| руком.{S} Љуба је расла, црпући у души своје мајке благост и тихо суђење а у витешком карактер |
| ад крајиштима, носише заповести да свак своје чете поведе.</p> <p>За зборно место војске Дејано |
| својих дана те их смести у сам почетак своје владе.</p> <p>Угљеша и Богдан, коме се указиваше |
| ајкове стегоноше, потиснуте са остатком своје војске ближе средини бојишта.</p> <p>— Ко? — викн |
| ме је Тома чешће пута у животу предавао своје пуне кесе блага.</p> <p>Али Томи није било свејед |
| воме дому, одлично се старајући да чедо своје подигне и оплемени.{S} Заузимљивој мајци и разбор |
| е одазвао молби вредних рудара и учинио своје.</p> <p>Деспот Костадин не само да не попусти, ве |
| кипела страст, а разум је лако уступио своје место осећајима.</p> <p>Мара са руком на ловачком |
| јунак наш Хаџи-Ил-бег главом је платио своје јунаштво, које нам је донело Срб-синдиги, српску |
| Тома битку код Перитеориона и неко мало своје учешће у тим крвавим догађајима, Рајку се обновил |
| напред.</p> <p>Добри је поочим склопно своје очи, а ја сам сама стајала крај његовог одра и ту |
| х прве зиме стаде на заповедничко место своје.</p> <p>У тај се мах Исаија наже над самртником, |
| Од веселих ратника, који знају вредност своје снаге, ври, тутњи земља, јечи ваздух.</p> <p>Безб |
| постељу.{S} Отац узе његову леву руку у своје обе, па, гладећи је, упита га:</p> <p>— А девојка |
| , ја сам узео управу над овом облашћу у своје руке, независно од царице Јелене.{S} Што сам ја у |
| га се тешко косну срца, што јој о сјају своје звезде не могаше ништа рећи.{S} Она је слушала са |
| оброј старој Видосави, а Гојко је тајну своје среће поверио своме верном Рајку.</p> <p>На витеш |
| Скопље, једно, да је ближе оном одељењу своје <pb n="118" /> војске, које је под његовим Марком |
| мањом властелом и жупанима, који вођаху своје жупе.</p> <p>Није било куће баштиничке и сеоске, |
| омилано благо на скупоцене украсе себи, својим војницима и — учитељу своме.</p> <p>Рајко није з |
| у позва да се нађе уз њега — деспота -— својим саветом и знањем.</p> <p>Веће весело прими ту но |
| н се неће маћи.{S} Ја сам их заклео, да својим костима створе бедем за одбрану твоју, кад груди |
| а Гојко.</p> <p>Јелена се трже, погледа својим крупним очима Рајка, пребледе, руком се прихвати |
| ећаше се и сама ојачана у добрим жељама својим према кући ћесарице и њених пријатеља.</p> <p>Та |
| недавно научио грчки у старим годинама својим.{S} Али не жалим за труд.{S} Имао сам се око чег |
| е је бивао све ређе са старим друговима својим.</p> <p>Међу тим ни сам Тома Теологита није био |
| носим.{S} Тома Теологита умаче са свима својим греховима.</p> <p>— Нека га господ уклони далеко |
| или, а да даду одушке изазваним мислима својим у оваким приликама почеше разговоре и наставише |
| да ти је најмилија забава, да с мислима својим и душом говориш!</p> <p>— Одиста ми је такав раз |
| ица Љуба и лепа Мара на обученим коњима својим са лаком стрелом и тулом о рамену; ту је Тома Те |
| који се готово допуњаваху у карактерима својим.{S} Рајко је, и ако доста старији, био јунак, ко |
| аше јунаке, чија сам витешка дела очима својим гледала. <pb n="30" /></p> <p>— Онда ће деспотиц |
| ико снаге, колико нам треба, да сами на својим плећима изнесемо цело бреме брига о пространој ц |
| скора под јаким утицајем Византије, са својим навикама српскога живота — наста да измири и црк |
| ајали су у одеждама а градска посада са својим војводама у ратној спреми свечанога изгледа.</p> |
| <p>Кад се мало после куцну пехарима са својим старим друговима и пријатељима, Љубоје причаше:< |
| д је српска црква постала самостална са својим патријархом.{S} И то је донело потребног душевно |
| сподске малвасије колико ради виђења са својим врсницима Војихном и Властојем.{S} Године и буре |
| кад се војсковође из појединих жупа са својим одељењима стадоше прикупљати, Рајку се ни у коли |
| ану, један пут, забаве ради Гојко је са својим коњицем Лабудом био готов срнути у пропаст.{S} О |
| ј даљини назорице за њима, а кад оне са својим пратиоцем ступише већ у двориште црквено, Тома с |
| азније.{S} Густа одељења одвајаху се са својим стеговима и заповедницима, те се пуштаху путом, |
| вари.{S} Што је Момчило више ратовао са својим коњаницима против царства византиског, све га је |
| > <p>Кад већ прилично бејаше измакао са својим пратиоцима, Угљеша опази на врху стене, испод ко |
| траје весеље.</p> <p>— И сам се Алах са својим моћним пророком радује! — вели један часник турс |
| пе.</p> <p>Многи не бејаху заноћили под својим чадорима, многима оружје не бејаше при руци а мн |
| сматрао њено ушће, и — мислио о Драми и својим милим у Драми.</p> <p>Враћајући се једном поред |
| редови крстопољске војске са деспотом и својим војводом, те за час рашчистише простор око себе. |
| у леву руку, али сам јездио за стрицем својим.{S} Он је био крвав и страшан.{S} Узвиком је, уж |
| био први пастир и старешина над осталим својим друговима у првом равнијем катуну.{S} Сунце је б |
| сиљено пажљив, па ипак и ту са посебним својим разлогом.</p> <p>Кад се једног предвечерја у доб |
| .</p> <p>Гонилац се са услужним мрковом својим скрха преко побеђенога бегунца и доброг коњица њ |
| ти вазда певала! — говораше под чадором својим стари дворанин Благоје једном младом грчком пева |
| унак.{S} А деспот га, веле, зове братом својим.{S} Ти га знаш?</p> <pb n="107" /> <p>Војвода од |
| деспотица, — веруј са превисоким братом својим у победу твојих узвишених мисли, веруј и вера ће |
| ја.</p> <p>Гојко је, задовољан и срећан својим успехом поклисарским, био весео.{S} Частио се с |
| ате у град.{S} Тиме је осигурао бегство својим савезницима.</p> <p>Сутра дан рано Тома се у јак |
| је требало.{S} Оставио си, да се ствар својим током развија.{S} Тако је и било и ми смо победи |
| надаше.</p> <p>Мара се ипак преварила у својим очекивањима и датој речи Гојку.{S} Она себе до с |
| ојој, те ћеш у толико слободнији бити у својим поступцима, а војском ћеш управљати само у име м |
| и руку Марину.</p> <p>Јако поремећен у својим намерама, Тома се вратио у Драму тога дана доцне |
| са њим.</p> <p>Тома је дотле успевао у својим скривеним намерама, да Момчило служи Кантакузено |
| е планинске.{S} Богати градови даваху у својим рудницима сребра и злата господи, као што травни |
| рац бејаше већ савладао нападача, па му својим каницама везиваше руке и ноге.</p> <p>— Шта је т |
| брините, — рече војвода Богдан, кад са својима уђе у сечу на северозападној страни логорској, |
| ађаше место, на коме је, и краљ поче са својима корак по корак одступати дубље у логор...</p> < |
| који се спрема да осветла образ себи и својима у скакању.</p> <p>— Теби из Кукуша војводе Богд |
| вођу о нечему важном, вођа махну руком својима, да одседну, па и са̑м сиђе с коња.</p> <p>Док |
| <p>— Ал’ ти си, без сумње најбољи међу својима из Кукуша? — присети се Скопљанин.</p> <p>— Па |
| није моје ил’ твоје ил’ његово — оно је својина среће и части српскога југа и — опомени се, Вук |
| еселији, а добра Видосава није одрицала својих услуга ради милих порука двају заљубљених срдаца |
| сио.{S} Она му је по пристанку родитеља својих радо пружила руку.{S} Византиски учитељи њени, д |
| илично измакао испред осталих пратилаца својих.</p> <p>Дошавши близо драмског подграђа Тома и Љ |
| и брат Матија као трговац, који је због својих услуга, што их је чинио ђеновским и дубровачким |
| , деспоте; опасали су непробојни зид од својих груди и штитова око тебе.{S} Палош турски не дох |
| ше ваљан хришћанин.{S} Одликоваше се од својих земљака.</p> <p>После неког времена Угљеша се ок |
| ва прса, да од саме себе сакрије — сузе својих лепих очију.</p> <p>За тренутак настаде тишина.{ |
| га јесен као да бејаше скупила сву драж својих дана те их смести у сам почетак своје владе.</p> |
| ке природе, у дивљини, која није ни без својих особитих чари, Мари срце закуца брже а груди јој |
| рекао покорност царици матери Јелени, и својих људи, који дођоше у земљу, до скора под јаким ут |
| бугарским, захваљујући висини и јачини својих зидова и опкопа.</p> <pb n="91" /> <p>Али је тур |
| при руци а многи се не могаху дочепати својих добрих коња.{S} Али таки не бејаху сви.{S} Докоп |
| на Томину прошлост бацио Рајко причањем својих успомена о стрицу своме, чувеном војводи Момчилу |
| Богдан с Рајком, Љубојем и још двојицом својих пратилаца.</p> <p>Они иђаху на коњима лагано, ви |
| јнијем спомену сачувао свечаност походе својој ташти, Угљеша објављиваше, да Ану утврђује у гос |
| p> <p>Деспот Угљеша долазио је у походе својој ташти ћесарици Ани, долазио је да води своме дво |
| ож’да је отишла у бризи да набави хране својој деци.{S} Док се она тамо бавила, за тренутак се |
| аг У Драму.</p> <pb n="62" /> <p>У тузи својој бејаху будни само још Рајко и Исаија.{S} Обојица |
| предузећу.{S} Сам, у неосветљеној одаји својој, сеђаше Тома после вечерашњег већа.{S} Узнемирен |
| м се, сву пажњу своју посветити обитељи својој, те ћеш у толико слободнији бити у својим поступ |
| био охол из уверења о великој вредности својој или је охолошћу мислио да накнади недостатак, ко |
| прекидајући на махове, причати Гојку о својој љуби а његовој мајци, која је рано умрла и коју |
| дар и весео, надајући се бољим данима у својој будућности.{S} Отклонила се сумња, која је његов |
| > <p>Тога дана у вече седео је Љубоје у својој соби, која је била слабо осветљена.{S} Очекивао |
| ње не бејаше.</p> <p>Она је међу тим у својој соби а на грудима Видосавиним лила сузе, јадајућ |
| осећа, како се небесни свод спушта, да својом милином задахне јаче земљу и њен свет.</p> <p>И |
| остадина и Драгаша Дејановића, да га са својом војском принуде на предају, а сам се крепу да се |
| добре гласове.{S} Деспот јавља да је са својом војском прешао границу и ступио у турску земљу, |
| војводу, па га је онда пустио, да се са својом лепом сапутницом пожури Драми и њеном логору.</p |
| мужа, па се могла више повући у се и са својом нећаком Маром, — која је, изгубивши и оца и мајк |
| шта је Момчила навело да се придружи са својом војском отпаднику од цара византиског Јовану Кан |
| та између Једрена и Чрномена.{S} Сам са својом војском, која му је била при руци напао је, а Је |
| чило њиме хвалио.{S} Кад му је Рајко са својом мајком дошао једном у посету, Момчило је у велик |
| ништа страшно да би се светли деспот са својом свитом морао журити.</p> <p>За тим Тома и Љубоје |
| {S} Он ће ових дана стићи овамо са свом својом војском, а кад прими и наше јунаке, поћи ћемо пр |
| и убојних труба, које страховитом циком својом зваху на узбуну.</p> <p>Ти ситни и брзи звуци из |
| а — Деспот Угљеша већ куца тешком руком својом на вашу границу.{S} Он не иде овуда, и ви га нећ |
| езова.</p> <p>Деспотица и Ана са свитом својом поздрављаху на првом бедему војску, која поред њ |
| /p> <p>Ћесарица Ана изишла је са свитом својом до самог уласка у град.{S} Свештеници и духовниц |
| рстити с Томом, занесен ненадном срећом својом, заборави на то.{S} Тек кад је сазнао за Томино |
| ="169" /> <p>Вихор утишаваше по кад што својом јачином људске гласове, доносећи мало после са д |
| ј је природном отвореношћу и искреношћу својом веровао, много веровао младом Византинцу.</p> <p |
| дић пролио племениту крв <pb n="175" /> своју!{S} Ја волим ове људе.{S} Ја ценим војводу Богдан |
| н, па и колико је кад блага задобио.{S} Своју главу и мишицу, светло оружје и добра коња ставља |
| Ја нисам имао ни потребе ни разлога да своју превласт истичем, јер је он ипак одано вршио свој |
| им, — рече Богдан. — Морам се журити да своју војводину <pb n="179" /> заштитим са солунске стр |
| а новог господара, па је страховао и за своју љубав.{S} Често је са високог бедема крстопољског |
| ноћна тмина прими тако проливену крв на своју душу.</p> <p>Тада се разлеже разбојиштем глас тур |
| о куша судбину, Мара се одлучи да и она своју срећу проба.{S} Приступила му је узбуђена, јер је |
| — Гле, гле!</p> <p>— Он је тргао натраг своју војску испред Алтомановића, и смера да нападне на |
| сузом, а он, држећи је на прсима, диже своју главу и очима гледаше горе, као да тражаше небо и |
| честит јунак! — додаде Угљеша. — Он је своју дужност савесно извршио.{S} Није био Србин али оп |
| ој природи лепог летњег дана, очекиваше своју нову, још му непознату, познаницу, која се на ско |
| јишника и њихових чета.{S} Они доводише своју војску заједно с осталом већом и мањом властелом |
| ерно али јасно.</p> <p>Он благо наслони своју руку на њено раме:</p> <p>— Али у ово доба? — пон |
| ам узрока.{S} Угљеша — и она му наслони своју лепу главу са црном дугом косом на груди, које се |
| пе, где је Рајко требао да главом плати своју честитост.</p> <pb n="1" /> <p>— Ево овде је то б |
| на празном пољу, где је имао улогорити своју војску.{S} Стегоноша високо уздиже стег па три пу |
| — О, Видо... па загушена јецањем спусти своју главу нај Видосавине груди.</p> </div> <div type= |
| и! — уздисаше млади грчки певач, држећи своју цитру. — Синоћ певах добрим старим дворанима чест |
| Ево ти руке! — рече као у шали, дижући своју десну руку.</p> <p>— Зашта? —изненађено питаше Љу |
| ></p> <p>Он се трже, окрену и, спазивши своју драгу Љубу, пружи јој руке.</p> <p>— Деспотице, о |
| .</p> <p>Небом је пловио месец, и бацао своју светлост на успавану земљу.{S} Звезде трепташе па |
| граници, Тома Теологита бејаше удвојио своју пажњу.{S} До краја пажљив према Угљеши и деспотиц |
| и деспотицу, и кажи да је Угљеша чинио своју дужност, али да га је — звезда — звезда издала... |
| мала незгода.{S} Краљ Вукашин је скупио своју војску у Скопљу, и кренуо се са њом преко деспото |
| аст истичем, јер је он ипак одано вршио своју дужност.{S} Драмска је област на граници, а Драма |
| астанку Гојко.</p> <p>— Не, ја сам само своју дужност чинио, — говорно је Рајко — па мож’да сам |
| ме.{S} По њој сам вазда ценио будућност своју.{S} Од како сам је запазио — а то је давно било — |
| а чељуст змаја османског, који је главу своју пренео овамо а телом и репом по Азији тражи плена |
| приђе ка прозору и очима тражаше звезду своју.{S} Она не опази, како га се тешко косну срца, шт |
| рекао, да ипак верујеш у срећну звезду своју...</p> <p>— Ходи, љубо моја — прекиде је Угљеша — |
| послу, примајући и сређујући војну силу своју.{S} А деспотица Љуба проводила је по неколико час |
| о сам те, војводо, да ти саопштим једну своју одлуку, која се тебе тиче.{S} Дренопоље је пало.{ |
| тољубље.{S} Она ће, надам се, сву пажњу своју посветити обитељи својој, те ћеш у толико слободн |
| се привидно покоравао, али је сву пажњу своју усредсредио у помисли, да деспотицу Љубу непреста |
| ици Ани, долазио је да води своме двору своју љубу, па је, на послетку, и као врховна поглавица |
| p> <p>— Кад нећеш, деспоте, да поштујеш своју реч, да Бог да у скоро слушао туђу!</p> <p>То се |
| Гојко недалеко од Радовишта преноћио на свом путу за Жегљигово.</p> <p>Он луташе и онда, кад у |
| м разборитом копљанику.{S} Отићи ћеш на свом коњу до нашег ловачког стана код млина, нађи светл |
| Исаија.</p> <p>Ана је Јелену примила са свом љубављу материнском.</p> <p>— Богу хвала што ми је |
| пота.{S} Он ће ових дана стићи овамо са свом својом војском, а кад прими и наше јунаке, поћи ће |
| то слугу и стараца.</p> <p>Напред, пред свом војском, јахао је у златном руху на богато украшен |
| , колико пута коњи крочише у брзом лету свом.</p> <p>Вихор — ал’ се опет нешто чује.</p> <p>Пљу |
| стубове.</p> <p>— Бићу срећан, ако и ја своме деспоту узмогнем рећи о њима то, што од деспота ч |
| дође у Драму али не ка ћесарици већ ка своме оцу, који је на самрти.</p> <p>Гојко се пожурио и |
| сти мах се, дохваћен џилитом, заљуља на своме коњу један крајишник до Вукашина.</p> <p>— Коња! |
| је дужност најумнијој глави, да буде на своме заповедничком месту.{S} То место није моје ил’ тв |
| } Није мали број оних, што су остали на своме дому, кад је византиска сила устукла испред наше. |
| а умро њен цар Александар, она брзо иде своме крају.{S} Три цара, три нова њена владара не осећ |
| рете главу на страну.</p> <p>Тома стиже своме двору, а и оне одоше Ани.</p> <p>Тома сјаха и уђе |
| цу Угљешину, још се више повукла себи и своме дому, одлично се старајући да чедо своје подигне |
| ташти ћесарици Ани, долазио је да води своме двору своју љубу, па је, на послетку, и као врхов |
| јко ми је добар пријатељ.</p> <p>— Који своме пријатељу срећу убија, душу тамни, наду одузима.{ |
| оже једнога дана дати благослов очински своме јединцу.{S} До сад не дочеках таког дана, али Бог |
| у томе се не превари.{S} Радосна полети своме војну у загрљај.{S} Али је синоћ Угљеша дошао нео |
| копаше ногом, као да би хтео одговорити своме господару.</p> <p>— С Богом, добри старче! — рече |
| понуду, а старац му задовољно причаше о своме познанству с покојним Властојем.</p> <p>— Видећеш |
| затворен, данас може размишљати дуго о своме неваљалству!</p> <pb n="72" /> <p>Ана бејаше неми |
| је у шареним, искићеним сликама причао своме необичном ученику.{S} А овај је природном отворен |
| и, а Гојко је тајну своје среће поверио своме верном Рајку.</p> <p>На витешком мегдану, један п |
| и преплашено становништво по ново одало своме свакидашњем послу.{S} Али у души Гојковој није би |
| .</p> <p>Рајко изиђе из двора, па место своме стану он скрете поред двора и на мала врата уђе у |
| онаху узе и после посла у град Манастир своме добром пријатељу а моме другом оцу, властелину Ср |
| а коња стављао је сваки од њих у службу своме господару искрено и верно.{S} А кад по неко од њи |
| ила, забаве ради, на позлаћеном ђерђеву своме почела неки вез.{S} Једног је дана <pb n="148" /> |
| S} Кад је Момчило баш размишљао у граду своме о томе, јаве му слуге да је у град доведено неко |
| а Богдан разговарају се о ратном походу своме.</p> <p>— Ми ћемо се још ноћас овде одморити, па |
| расе себи, својим војницима и — учитељу своме.</p> <p>Рајко није запамтио ни име тога необичног |
| инца, кога Рајко у једнодневном бављењу своме и не виде.</p> <p>Лукави учитељ бирао је сваког д |
| лебљиво одан једној мисли, једном узору своме.{S} А тежња за тим и јесте оно, што души мојој не |
| Рајко причањем својих успомена о стрицу своме, чувеном војводи Момчилу.{S} Кад је један пут у г |
| И јесам путник, кога ова киша натера да сврати мало до тебе.{S} Из даље сам запазио ватру на ов |
| <p>— Звао ме је, кад је чуо да сам амо свратио, — рече Исаија. — Тражио је, да га исповедам, а |
| >— Нико.{S} Само се по мало одржава као свратиште господе, кад изиђу у лов.</p> <p>— А свраћа с |
| те господе, кад изиђу у лов.</p> <p>— А свраћа се овамо? — упита Мара, улазећи у собу, па видев |
| елена.</p> <p>— Не, није тако.{S} Он је свргнут.</p> <p>— Знам.</p> <p>— И жигосан тиме.</p> <p |
| о сам добро учинио, тако радећи.</p> <p>Свргнуће Томино и узвишење Гојково обрадовало је све и |
| у мирни</p> <p>Кад је сав тај посао био свршен, јави се, неопажен, Томи неки Грк из Прависте, к |
| ен, шкрипну зубима:</p> <p>— С тобом је свршено!</p> <p>И пође на Гојка, заповеднички викнувши |
| је њихово разбирање о уклањању Томином свршено.</p> <p>Међу тим Тома се збиља био у опште пову |
| p>— Кад сам дошао себи, било је све већ свршено.{S} Градско је поље било општа гробница за Момч |
| стаде.</p> <milestone unit="*" /> <p>По свршеном већу Угљеша с Гојком оде у Анине одаје.{S} Там |
| на све стране логора нове наде у срећан свршетак.</p> <pb n="171" /> <p>Турци се поколебаше.</p |
| е градове.{S} Стари су сумњали у срећан свршетак свих тих предузећа, па су вртели главом, кад с |
| да је и био толико заузет да се што пре сврши измирење наше цркве са цариградском.{S} Овуда је |
| вљаху трећи.</p> <p>И на томе се обично свршивало.</p> <p>Међу тим је и Тома Теологита имао већ |
| И није се кајао за то.{S} Кантакузен је свршио свој живот као збачени царски намесник у манасти |
| /p> <p>— Помогне ли Бог нама, Балшић је свршио ! — рече Рајко одлучно.</p> <p>— За то ће — довр |
| Шахин о томе ништа ни знати.{S} Ми ћемо свршити посао срећно и раније, но што он и помишља.{S} |
| је она слутила, да ће се све ипак добро свршити.</p> <p>Љубоје је и даље остао заповедник у Крс |
| ме:</p> <p>— Нисам мислио, да тако брзо свршиш, неваљалче!{S} Али захвали за ту срећу овом мом |
| о њено частољубље.{S} Она ће, надам се, сву пажњу своју посветити обитељи својој, те ћеш у толи |
| ра, а блага јесен као да бејаше скупила сву драж својих дана те их смести у сам почетак своје в |
| у.{S} Ани се привидно покоравао, али је сву пажњу своју усредсредио у помисли, да деспотицу Љуб |
| се вара.{S} Угљешина је душа упила у се сву озбиљност његове занесењачке проповеди противу некр |
| Ал’ хоћу и могу да учиним, да не заложи сву снагу у тој војни.</p> <p>— Добро, господару!</p> < |
| ње основана сумња кадра је била привући сву пажњу Томину, само ако би била у опреци са његовим |
| е си ти сада? — упита га Тома.</p> <p>— Свуда и нигде.{S} Од неког сам доба у Прависти, а спушт |
| е на кули мотриљи? у ово доба?</p> <p>— Свуда и увек, где и кад ти.{S} Срдиш ли се, деспоте?{S} |
| наше цркве са цариградском.{S} Овуда је свуда становништво мешовито.{S} Није мали број оних, шт |
| ејаше се овај сатанским смехом — ја сам свуда, где знам да ћу ти требати.{S} Зар си заборавио н |
| овораху они — он зове нас, ми ћемо радо свуда са њим а под Божјим благословом.</p> <p>Ова се во |
| једних очију и топлини душе једне било свуда добро и у вечитом леду топло!</p> <p>— Кажи да ст |
| е то обична вода већ неко море, по њему свуда сама пена ал’ црвена као сушта крв, а ја ту пену |
| ом? ил’ путем? ил’ странпутицом?</p> <p>Свуда.{S} Ал' то је сакривено од свести њихове.</p> <p> |
| она пред свима гласом, који је издавао свуколику неизвесност судбине њене у томе часу — и ја ж |
| ојни планински ланци, како <pb n="4" /> се у бескрајност пружају; виде се на западу Гвоздена Вр |
| запита о несуђеном заручнику њеном, ал’ се трже и сети да јој, без сумње, не би било право, па |
| Јелена, моја Јелена! — рече Рајко, ал’ се брзо трже: — Ти си, мож’да, већ —</p> <p>— Девојка ј |
| <p>— Ах! то је она! — јекну Рајко, ал’ се на питање монаха, који, такође узбуђен, скочи, брзо |
| е у брзом лету свом.</p> <p>Вихор — ал’ се опет нешто чује.</p> <p>Пљусак.</p> <p>Ал’ није киша |
| ју сад обојица.</p> <p>Коњи сустају ал’ се напрежу.</p> <p>Даље грабе и лете.</p> <p>Ко зна кол |
| ао поклисар на двор мога поочима, и оба се пута дуже задржавао.{S} Ја сам мислила, да је моја с |
| ту од старе цркве ка граду.{S} Видосава се радовала Мариној срећи, а Мара је мање уздисала а ви |
| асти данас је велможа Тома ! — Видосава се сети Маре, и несавладљива љубав према њој и болећиво |
| </p> <p>Тако је и било.</p> <p>Видосава се саста на само са Исаијом, и каза му све.</p> <p>Стар |
| ма свађају, а на крају целог похода два се дворанина, на омањим коњићима, шале:</p> <p>— А како |
| сец са свим изгреја.</p> <p>— Ху, једва се опростих напасти! — викаше старац, па се обрати убиј |
| ви и ранама огрезао витез.</p> <p>Једва се држао на коњу, који се лагано спушташе низа стрмен.{ |
| че.{S} Испричала је све Видосави, и ова се не могаше уздржати:</p> <p>— Јадно дете! — уздахнула |
| им а под Божјим благословом.</p> <p>Ова се војска у гомилама или дугачким редовима пешке стицал |
| ође с њима.{S} Кад приђе осталима, прва се руке његове маши Мара, а он јој се благо обрати.{S} |
| џи, коју сада мож’да сише!</p> <p>— Сва се сада претварам у завист, јер је така завист — љубав |
| јавај! —- храбраше га она.</p> <p>Те га се њене речи још више неугодно такоше.</p> <p>Погледа ј |
| е крајеве, ја више не двоумим.{S} Ти га се сећаш, Љубо.{S} Једне је вечери ненадно пао у Сер.{S |
| звезду своју.{S} Она не опази, како га се тешко косну срца, што јој о сјају своје звезде не мо |
| Овај део не бејаше покривен.{S} Из њега се улазило у друга два дела, који су, покривени, стајал |
| многог охрабрио а многог подсетио, чега се не би мож’да сетио пред смрт.{S} Пошао сам сад с вој |
| време у српском логору.</p> <p>Ево чега се Рајко опомињао.</p> <p>Његов стриц Момчило био је на |
| е није више враћао Кантакузену, за кога се могло знати да ће пропасти.{S} Није му се вратио ни |
| га војна при отвореном прозору, са кога се лепо видео један део звезданог неба.</p> <p>— Господ |
| Они стадоше.{S} Богдан узе мач, од кога се држак са горњом половином бејаше сачувао.{S} Рука му |
| а сам је Мару одвео у друштво, из кога се била издвојила прилазећи њему.</p> <p>Од тога је дан |
| а он јој се благо обрати.{S} После тога се поздрави са војводама, који га громогласним клицањем |
| а доброга му оца без пребола.{S} И тога се дана почео надати.</p> <p>— Оче, — реко је Властоју |
| но су тако одмицали...</p> <p>Четвртога се јутра забелеше далеко у магли врхови тврде Драме.</p |
| аску Угљешину у Драму дошло је доба, да се за оне тренутке наде и радости плати читавим низом с |
| е, кад све живо тражи мира и покоја, да се окрепи у слатком сну!{S} Господару, шта је теби, душ |
| и изнесе ражанице, скорупа и млека, да се војвода заложи.</p> <p>Војвода одиста бејаше гладан, |
| науживало, стаде наговарати Момчила, да се покаже као витез у већим државним делима.</p> <p>Ник |
| тим је разаслао гласнике по жупама, да се скупља остала војска, коју је он у Кукушу дочекивао |
| дајеш маха крилима осећаја и разума, да се лакше уздигну до схватања среће наше.{S} Ти, је ли, |
| врло ћутљиво.</p> <p>Рајко се сећа, да се Момчило њиме хвалио.{S} Кад му је Рајко са својом ма |
| им упути на више.</p> <p>Гојко виде, да се Рајко јако изненади.{S} За час му многе мисли севнуш |
| У лов је сада изишао више од невоље, да се не замери, него што га је срце вукло.{S} А кад се на |
| у раној младости мојој нагонише ме, да се са њима борим, па да их и <pb n="74" /> побеђујем.{S |
| нејаки Урош, моли, куне и преклиње, да се стишају.{S} Они се разлазе као непријатељи и деле у |
| атња.</p> <p>Навезли смо се на море, да се за време склонимо негде око Свете Горе.</p> <p>Али с |
| "170" /> свога превеса видело би се, да се барице од кишних капљица давно већ изгубише према по |
| но Угљеша. — Али не заборави, брате, да се тешка погрешка не може учинити два пута.{S} Она траж |
| сти.{S} Готово се нико и не труђаше, да се покаже веселији, но што је у ствари био.</p> <p>У та |
| дочекали жртве, а Тома се спремаше, да се нападнутим нађе у помоћи ну све то поквари ненадна п |
| ше од чуда, кад Јевренос-бег нареди, да се коњи обрну натраг</p> </div> <div type="chapter" xml |
| био добио заповест, да одмах нареди, да се Гојко пусти из Крстопоља.</p> <p>— Видиш, Анђеле, да |
| ову војску Алтомановић.{S} Он мисли, да се користи нашим ратом с Турцима.</p> <p>— Проклетник!{ |
| е — чини се на високој кули мотриљи, да се осећа, како се небесни свод спушта, да својом милино |
| од постеље његове.{S} Ти се побрини, да се врлом витезу ода последња почаст, коју је истинито з |
| дио, како је требало.{S} Оставио си, да се ствар својим током развија.{S} Тако је и било и ми с |
| робудише у Видосави толико смелости, да се усуди казати Ани, како не треба судити пре, док се с |
| еверника.</p> <p>— Вера ће и помоћи, да се победи некрст.</p> <pb n="146" /> <p>— Боже дај!{S} |
| је бунтовник, који спрема Крстопољ, да се +оцепи од драмске области, па да га преда гусарима.< |
| Године су превалиле.{S} Једва чекам, да се вратим у Драму. —</p> <p>— И дочекали сте, — рече му |
| а тако мора бити.{S} Боље је, велим, да се делови спасу но да све за љубав целине иде у пропаст |
| лагоје.</p> <p>Тома се једва одржао, да се не изда од силне радости, кад је видео да се његов п |
| жај драмске области доста је учинио, да се ново стање без поговора прими, јер се свима <pb n="4 |
| адога војводу, па га је онда пустио, да се са својом лепом сапутницом пожури Драми и њеном лого |
| > <p>Све је тихо, све је живо легло, да се сном окрепи.{S} И хрти и жерави, и соколи и соколари |
| све живо.</p> <p>— А да шта би било, да се српска господа не заузеше против зла, што наступа!</ |
| ћесарици.{S} Све се бејаше скупило, да се сломи над њим, а он хоће да избегне.</p> <p>— Ипак ћ |
| бри:</p> <p>— Велможо, то није лепо, да се витез користи случајем и шали —</p> <p>— Душа моја с |
| Томом, не знам.{S} Доцније сам чуо, да се мој стриц могао спасти, али да су врата на граду бил |
| упске војске.</p> <p>А кад се прочу, да се у Серу сабира велика војска, придружише се њој многи |
| сти простор, и тражаше <pb n="52" /> да се заустави тамо, где је држала да је Крстопољ.</p> <p> |
| није?{S} Нисам му дао ни зевнути.{S} Да се само мало одоцних, Бог да прости ћефалију Рајка! — г |
| да их и <pb n="74" /> побеђујем.{S} Да се боримо!{S} Причекај ме, и умири се.</p> <p>Видосава |
| разнесу, — уздахну мало даље неко. — Да се још једном кренем, полако — ах! — и он се стропошта |
| о ? — питаше Мара јецајући.</p> <p>— Да се боримо! — рече Видосава после малог размишљања.</p> |
| аименова војводу Гојка, а Тому позва да се нађе уз њега — деспота -— својим саветом и знањем.</ |
| није ишла са ловцима само из обичаја да се увелича друштво, већ је и сама била страсан ловац.{S |
| одељењима.</p> <p>Ту је војска имала да се одмори три дана, па да се сва крене пут Дренопоља.</ |
| ули, где оставише Угљешу са његовима да се сном крепе, нешто шапутаху.</p> <p>— Неваљалац је он |
| јска имала да се одмори три дана, па да се сва крене пут Дренопоља.</p> <p>Била је већ половина |
| Само је још неколико дана требало па да се војске наше сукобе.{S} Ђурађ Балшић ми хоћаше ту бит |
| јишник клону коњу на врат, па покуша да се скине, ал’ га снага издаде и он паде под ноге турско |
| нак још бори са душом, неки се упиње да се дигне, да бол олакша и пада доле изнемогло, стотина |
| застре је по гомили грања крај ватре да се суши, па сам седе на велику једну главњу с друге стр |
| дан други са Струмице. — Зар нађосте да се са њим надбацујете?{S} Сви сте ви јунаци и врли вите |
| деспотова војска, па зато баш и хоће да се пред вама покаже овај са катуна више Радовишта.{S} Њ |
| љење звука од ловачког рога казиваше да се та група ловаца опет све више удаљује од куле.</p> < |
| запази како се Љубоје чисто устезаше да се са њим пољуби.</p> <p>Гојко их одведе на кулу, где ј |
| не би, на послетку, било на одмет и да се једном скрасим после толиког лутања.{S} Та ја бих се |
| на ногама, да сви знају за невољу и да се сви сложно одупиру, али говораху сем тога Турцима, д |
| p>— И то ће бити.{S} Лала-Шахин жели да се и то вечерас почне.{S} Прво ће доћи на ред најплемен |
| м у Драми.{S} Стари су људи говорили да се сећају како им је причано, да је ова црквица управо |
| Душа моја страда, а кнегињица мисли да се тек шалим!{S} Судбина ми је, видим, дала овај дан, д |
| — прве жртве!{S} Па ипак ми се чини да се сјај моје звезде претапа у светлост нове звезде нови |
| n="125" /> <p>Јелена чу, па се сети да се то ње тиче.{S} Хтеде се окренути, ал’ јој у тај мах |
| а Ипсалу и даље, па се могло опазити да се журе.</p> <p>Тома стиже баш кад они уседаху на коље. |
| је са њим био појурио нашима, видећи да се ђаури не надају нападу, није имао кад да иде до Јевр |
| а ли превисоки краљ и мили девер мој да се уклонимо ?</p> <p>Вукашин се пожури:</p> <p>— Не, ми |
| ту суву руку, а старац му даде знак да се дигне.{S} Он устаде, па седе до оца на постељу.{S} О |
| удбине њене у томе часу — и ја желим да се два пута Бог не куша!</p> <p>Гојко је весело вратио |
| {S} Наишао сам на ову кулу, па жељан да се трајније склоним од ловаца, који могу на ме наићи, у |
| ове војне не плашиш.{S} Ти си уверен да се крв мора пролити за свету мисао ускрснућа српске сна |
| њен, велиш, с тога, што си наваљивао да се рат не почиње?</p> <p>— Да, честити пашо!</p> <p>Пра |
| у, он се нарочито задржавао и гледао да се не врати што дуже у Драму.{S} Он је сад желео само о |
| уо у тугу, а Рајку је било тешко као да се неке тужне успомене у души и пред очима његовим гоми |
| изда од силне радости, кад је видео да се његов план до краја извршује.{S} Он пође у приличној |
| ико није знао, шта је Момчила навело да се придружи са својом војском отпаднику од цара византи |
| јевача Турака, за које се већ видело да се стално мисле на Балкану настанити.{S} Али раздељеној |
| се на војну, а свет је знао чак и то да се млађи брат деспот Драгаш од тога доба непрестано нал |
| моћ.{S} Отуда је и био толико заузет да се што пре сврши измирење наше цркве са цариградском.{S |
| Гојко није без кривице и свикнутост да се воља старијега без поговора изврши, а с друге стране |
| мену; ту је Тома Теологита, забринут да се данас не деси штогод, што ће му донети немилости гос |
| ако их не нађу, да не иду даље, већ да се врате у град.{S} Тиме је осигурао бегство својим сав |
| асника од тебе.{S} А војводе причају да се са твојим коњем не може мерити ничији у брзини и изд |
| м принуде на предају, а сам се крепу да се састане са Угљешом, па да заједно нападну на турску |
| неколико тренутака Ана Гојку. — Нећу да се то икада преда мном спомене!</p> <p>— Не, узвишена ћ |
| е:</p> <p>— Ама с таким јунаком хоћу да се и у лице целивам! — рашири руке, загрли Гојка па се |
| а у подграђу сва храна, коју одредих да се сиромашним домовима изда за покој душе доброг нашег |
| сле поздрава — да сте овде, па дођох да се опростим.{S} Сунце већ косо бије са запада, морам се |
| ем још мислити на одмор.{S} Не дођох да се одмарам, већ — на позив братски — да с вама послујем |
| S} Али, хвала Богу, дође тренутак, када се човек освести.{S} Тако је и са мном било.{S} Кад про |
| } Никада није старац тако појао, никада се није тако дубоко душом посветио у молби Господу, нит |
| о се и обрати српској страни.{S} Посада се јуначки држала неколико недеља, док су поклисари, пр |
| за руку, па му вешто изби нож.{S} Тада се дохватише у коштац, а старац, притежући га рукама, д |
| речи, једва дочека крај већа.{S} А тада се брзо повуче у свој двор.</p> <p>Он је већ знао, да ј |
| аку и скромном поноснику.</p> <p>А тада се заче опште клање у свему простору, и да ноћ не крије |
| енадном испаду грчке војске.{S} Од тада се никад више не сретосмо.</p> <p>— Он је скоро умро, — |
| м сјају миле светлости своје.{S} И тада се старац загреје.{S} Гледа пред очима прошлост, најлеп |
| ма и монаху.</p> <pb n="170" /> <p>Тада се смирени слуга божјег олтара разгњеви и плану:</p> <p |
| роливену крв на своју душу.</p> <p>Тада се разлеже разбојиштем глас турски:</p> <p>— Хаџи-Ил-бе |
| .</p> <p>Љубоју се лице смрачи, загледа се у Рајка непомично, махну левом руком и — склопи очи. |
| баш кад они уседаху на коље.{S} Загледа се у вођу њиховог и учини му се познат.</p> <p>Поздрави |
| гљеша ућута, и гледаше неко време преда се, а онда диже главу, и рече Томи:</p> <p>— Теби је св |
| дозналост нагна Момчила, да пусти преда се незнанога туђина.{S} У разговору са тим дошљаком, Мо |
| ке области, у коју се много надао, онда се осећао срећнијим и задовољнијим.{S} Војска је у Серу |
| ше блеђе.</p> <pb n="108" /> <p>Војвода се прену из мисли.{S} Скочи, огрну суву кабаницу, и при |
| ј нема истинског благослова!{S} Господа се са свим оцепише од цара свога.{S} Шта је са њим?{S} |
| а шта је од цареве тековине?{S} Господа се царска завадила одмах по његовој смрти, а прави насл |
| један осветли буктињом степенице, куда се иде у Гојков стан.</p> <p>Гојко поведе Јелену до сте |
| па му нешто брзо говораше.</p> <p>Вођа се све више чуђаше, па сумњиво махну главом.{S} А кад Т |
| .{S} Он оштро премери Тому очима, па за се прошапта:</p> <p>— Овај туђин има очи за лепоту ове |
| Угљеше није имала места да страхује за се ни после смрти свога мужа, па се могла више повући у |
| ита.{S} Омање су се лађе прибојавале за се, али та два Турчина пређу на трошном чамцу.{S} Њих п |
| си, видим, честит јунак, али ја теби за се не казах ни толико.{S} А то није право.</p> <p>Гојко |
| pb n="103" /> <p>Готово од кад памти за се вечито је по катунима, па се свико̑ на самоћу по нек |
| ер ће киша брзо проћи, — рече старац за се, кад се наже, те из колибе погледа, како се пламен о |
| велике стене, а на врху провалије указа се на коњу неки јунак, који је јурио право у пропаст... |
| сецајући таласе велике злобе људске, ја се и сама челичим, а неки свети огањ душу ми загрева.</ |
| о тренутака Тома јој рече :</p> <p>— Ја се стављам на расположење, да одмах пођем.{S} Војвода ј |
| pb n="143" /> па туга са ње отиче, а ја се журим да ти нејасним речима кажем што срце осећа.{S} |
| ку с леђа.{S} А кад дође близо, притаја се, и непомичан ћуташе неколико тренутака.{S} Ветрић је |
| n="75" /> <p>После неког времена Исаија се врати отуд, па се јави Ани.</p> <p>У разговору са њо |
| > <p>Па онда исприча све.</p> <p>Исаија се привидно изненади.</p> <p>После кратког ћутања он ре |
| беседницима византиским.</p> <p>Исаија се преко свега одушевљавао беседама Јована Златоуста, а |
| већ било отпочето купљење војске, која се и даље преко целог лета све до јесени лагано сабирал |
| крајњој десној страни густе лесе, која се око Угљеше непрестано савијаше.</p> <p>— С Богом, де |
| н колац.</p> <p>Кад приђоше ватри, која се бејаше јако разгорела те пламеном осветљаваше на дал |
| па се упути североистоку ка Тунџи, која се код Дренопоља улива у Марицу.</p> <p>Гонилац не изос |
| ског топота, и неку нејасну звеку, која се с времена на време пажљиво отклањаше.</p> <p>Једноме |
| у Велбужду узети и њихову војску, која се тамо летос сакупљала, па ће <pb n="135" /> онда у им |
| да ти саопштим једну своју одлуку, која се тебе тиче.{S} Дренопоље је пало.{S} Ћесар Војихна, г |
| се разли нека веселост, диже руку, која се тресла, и спусти је на главу Гојку:</p> <p>— Да си б |
| .{S} Лежећи тако, гледаше у ватру, која се, у почетку јако, заложена, већ бејаше предала судбин |
| нову, још му непознату, познаницу, која се на скоро врати ка јели.</p> <pb n="113" /> <p>— Вите |
| војска, па за Гојком утону у сечу, која се у средини бојног поља све већом жестином обнављаше.< |
| ма огласи долазак високога госта велика се градска врата отворише широм а звона са градске цркв |
| ајала сваког дана све већа а пловдинска се посада нагло смањиваше.</p> <p>Заповедник се Пловдин |
| — Војна неће дуго трајати.{S} Азијатска се сила не може мерити с нашом снагом.{S} Овим се витез |
| је кадшто мислио Тома.</p> <p>— Играчка се и не узима у руке са другом намером но да нас забави |
| северних господара и Угљеше простирала се деспотовина Костадина и Драгаша Дејановића, граничећ |
| арац устаде и уђе у колибу.</p> <p>Цела се колиба делила на три дела.{S} С поља се улазило у пр |
| а...</p> <p>Оставила сам југ и склонила се овамо, ал’ сва моја разбирања бише у залуд...</p> <p |
| анима у својој будућности.{S} Отклонила се сумња, која је његову душу често морила, а на место |
| риближила.</p> <p>— Господару! огласила се жена.</p> <p>Он није чуо, гледао је звезду, све живљ |
| се колиба делила на три дела.{S} С поља се улазило у простран предњи њен део, који је био ограђ |
| из Сера гласник и донесе гласе, којима се Угљеша ни мало не обрадова.</p> <p>Дуго је сам разми |
| много штетне кише.{S} Он зна, на којима се изворима скупљају виле, где се купају, какву траву т |
| измицаху у разговору напред, а за њима се журио, још једнако забринути, Тома.{S} Понеко од мла |
| ата се на један мах отворише, и на њима се указа — Тома Теологита.</p> <pb n="53" /> <p>Мара пр |
| Она је слушала само његове речи и њима се заносила.</p> <p>А сад, кад је деспот отишао с војск |
| суве гране високих грмова, а на вратима се те собе указа — Рајко.</p> <p>Тома одступи натраг, а |
| >Јако поремећен у својим намерама, Тома се вратио у Драму тога дана доцне по ноћи, па је, праве |
| тово цело друштво градске господе, Тома се показиваше према свима веома љубазан а према Мари и |
| ем ступише већ у двориште црквено, Тома се брзо изгуби у шумарку, што се са западне стране пута |
| стала су тројица дочекали жртве, а Тома се спремаше, да се нападнутим нађе у помоћи ну све то п |
| у пресећи.</p> <p>Љубоје ћуташе, а Тома се нешто замисли, па онда прекиде ћутање:</p> <p>— Војв |
| .</p> <p>Анђео оде, а мало после и Тома се састаде са Љубојем.</p> <p>— Јеси ли примио заповедн |
| љиво причао Рајко.</p> <p>Међу тим Тома се није више враћао Кантакузену, за кога се могло знати |
| у Томином свршено.</p> <p>Међу тим Тома се збиља био у опште повукао.</p> <p>Кад му је играчка |
| савезницима.</p> <p>Сутра дан рано Тома се у јакој пратњи војничкој кренуо на источна крајишта. |
| да ћеш појмити и мене сада.</p> <p>Тома се осмехну:</p> <p>— Ево ти руке! — рече као у шали, ди |
| д најнижег градског бедема.</p> <p>Тома се окрете Мари па јој галантно рече:</p> <p>— Ви сте то |
| е даље било, познато ти је.</p> <p>Тома се лако поклони, а Угљеша продужи: <pb n="15" /></p> <p |
| ац, стари дворанин Благоје.</p> <p>Тома се једва одржао, да се не изда од силне радости, кад је |
| ога завичаја, плавојка привлачила је на се пажњу и душевним и спољним украсима.{S} Стари се Вла |
| Драме, деспот призива благодет Божју на се и своја грешна дела.</p> <p>Кад логотет заврши читањ |
| {S} У очима јој заблисташе сузе и једна се скотрља па јој овлажи образ и паде на руку.{S} Она с |
| када је била међусобна војна.{S} Рођена се браћа поделила на два логора.{S} Једни су бранили ст |
| Рајко! — позва га Гојко.</p> <p>Јелена се трже, погледа својим крупним очима Рајка, пребледе, |
| p>Стигнувши на уговорено место, дружина се поскида са коња, које прихватише копљаници. <pb n="5 |
| оче, што.{S} Ми не знамо, — неколицина се њих обратише Исаији.</p> <p>— То није било тако давн |
| 9" /> <p>Љубоје махну руком и старешина се удали.{S} Обојица ћутаху.{S} Гојко је оштро гледао Љ |
| беда није увек на страни јачега.{S} Она се још радије креће, да буде мио гост мудријем.</p> <p> |
| <p>У Мариној души наступи бура.{S} Она се ломила, док је Гојко не ослободи неизвесности.</p> < |
| <p>То је души Аниној било доста.{S} Она се са скупоценим поклоном, који се састојао из једног ч |
| Изиђе у двориште, и приђе ватри.{S} Она се већ била загасила, само је један крњадак лагано тиња |
| четири године, не могу признати.{S} Она се противи реченој мисли, за коју се ја и брат ми залож |
| до степеница, па је онда пусти.{S} Она се поче пети, а Гојко иђаше за њом.</p> <p>На степеница |
| јој овлажи образ и паде на руку.{S} Она се трже, па брзо, да је ко не затече, <pb n="147" /> об |
| нуо сјајан и ведар сунчан дан.{S} И она се животу сада први пут после толиких неприлика у дугом |
| а, јер смо онда пропали.{S} Ево — и она се лако спусти на колена — преклињем те —</p> <p>— Уста |
| ајући дивљач.</p> <p>На једној коси она се, слутећи плен, одвоји од Маре и у лаком је скоку нес |
| е више тичу.{S} Буди храбра!</p> <p>Она се трже, пребледе, и брзо упита:</p> <p>— Да није —</p> |
| > <p>Ветар је већ био престао, а крупна се киша спусти.</p> <p>— Одржаће се, и неће се загасити |
| на истину. <pb n="21" /></p> <p>Војихна се већ био више пута окушао у биткама са Турцима, који |
| ује за се ни после смрти свога мужа, па се могла више повући у се и са својом нећаком Маром, — |
| сава.</p> <p>— Добро! — рече Исаија, па се упути одељењу, где је Властоје боловао.</p> <pb n="7 |
| ти, он заусти да гласно упита Гојка, па се трже и лагано додаде:</p> <p>— А она женска?</p> <p> |
| д памти за се вечито је по катунима, па се свико̑ на самоћу по неколико недеља.{S} Он уме читат |
| >— Дакле ипак добро! — помисли Тома, па се маши да одбрави врата.</p> <p>— А је ли мртав?—питаш |
| <p>— Војвода Рајко! — цикну Јелена, па се затресе.</p> <p>Рајко је ухвати за руку и придржа:</ |
| уначке деснице, Гојко скочи на коња, па се са пратиоцем изгуби погледу Рајковом међу градским п |
| одужити!</p> <p>Они изиђоше из врта, па се старац упути одељењу Томе Теологите, а онај други од |
| неког времена Исаија се врати отуд, па се јави Ани.</p> <p>У разговору са њом Исаија помену, к |
| огор са горње северне стране његове, па се једно примаче североисточном а друго северозападном |
| , и умири се.</p> <p>Видосава изиђе, па се после неког времена врати:</p> <p>— Дозваћемо оца Ис |
| равом.</p> <p>Соколари драже соколе, па се онда са њима свађају, а на крају целог похода два се |
| ху, да продуже пут за Ипсалу и даље, па се могло опазити да се журе.</p> <p>Тома стиже баш кад |
| ецнувши.{S} Тако постоја неко време, па се лагано стаде провлачити кроз вреже од бршљана и купи |
| турског царства, Тома успори бежање, па се чешће и одмараше.</p> <pb n="150" /> <p>На путу из И |
| којих је била читава магла од паре, па се почеше одвајати у омање ловачке групе по уговореном |
| Издаде га мушко држање, освоји срце, па се над мртвим Војихном заплака као дете.{S} Данас је ве |
| озналост.</p> <p>Ана једва вероваше, па се и сама поче досећати.</p> <p>— Сазнао сам све то и ј |
| со.</p> <p>За тим се са њом загрли, па се пољубише у лице, а кад је Угљеша са искреним поштова |
| егунац окрену коња и прескочи поток, па се упути североистоку ка Тунџи, која се код Дренопоља у |
| <p>Гојко једва стиже да махне руком, па се пусти да не изостане за деспотом.</p> <p>— С Богом, |
| и у сусрет.{S} Он је био врло весео, па се и она раздрагала.</p> <p>— Дошао сам сад к теби, да |
| попе.{S} Леже по њему, послуша мало, па се прекрете на страну, одгурну се рукама и у врту се до |
| од доласка Гојковог било све мирно, па се и преплашено становништво по ново одало своме свакид |
| о с војском, око ње је мирно и тихо, па се и она нешто изменила.{S} Постала је расејана, јако з |
| него у опрезности.{S} Пређоше мост, па се упутише право пољем, кад један од пратилаца ободе ко |
| егово јунаштво и његову племенитост, па се ниси одмицао од постеље његове.{S} Ти се побрини, да |
| колико се могло разабрати, по небу, па се саже и подстаче огањ, који је на сред тога дворишта |
| сам запазио ватру на овоме брежуљку, па се упутих са правога пута у страну, — одговори путник.< |
| уном готовошћу пољуби ћесарици руку, па се брзо <pb n="65" /> удали, оставивши Ану збуњену неми |
| е Рајко Гојку.</p> <p>Пружи му руку, па се братски опет пољубише.</p> <p>— Ти си, без сумње, ум |
| е путем, што иде јужно ка Крстопољу, па се онда дохвати пута, што се одваја на исток и преко Мо |
| се за убрусе у колу запеваше песму, па се по њој стаде кретати леса играча.</p> <p>То бејаше п |
| уку и обриса — сузе.</p> <p>Уздахну, па се окрете на страну, а руком подлакти главу.</p> <p>... |
| алкана везује са Крстопољем на мору, па се, остављајући у лево пут за Сер, дохватило кратке рав |
| на?</p> <pb n="125" /> <p>Јелена чу, па се сети да се то ње тиче.{S} Хтеде се окренути, ал’ јој |
| и драги гост! — поздрави Ана Угљешу, па се окрете и са сребрног служавника, који принесе један |
| , одбија од високих бедема градских, па се разлива у ситне покрете по мирном подграђу.</p> <p>С |
| оцу бејах дужан! — прошапта старац, па се несвесно занесе.</p> <p>А сва ова ломљава вођаше се |
| е опростих напасти! — викаше старац, па се обрати убијеноме:</p> <p>— Нисам мислио, да тако брз |
| >— Разумеш ли, а? — говораше старац, па се саже да рукама опипа везанога.</p> <p>Прође један тр |
| још са њим дошла из северних крајева па се и задржала овде.{S} Они су били лични чувари Угљешин |
| у рају насеља! — тужно додаде Исаија па се прекрсти.</p> <p>За тим опет седоше крај ватре, а Ис |
| целивам! — рашири руке, загрли Гојка па се срдачно пољубише.</p> <pb n="127" /> <p>Кад ступише |
| ки поред <pb n="166" /> самог логора па се заустави на половини источне ивице логорске.{S} Јужн |
| ећи, очи му још једном живље севнуше па се склопише, и — угасише на свагда!</p> <milestone unit |
| а ободе.{S} Лабуд силно фркну, скочи па се као стрела вину.</p> <p>— Војвода! војвода! — кликну |
| страна почеше свој посао.{S} За мало па се већ чује лајање паса, кликтање, одјекивање ловачких |
| е.{S} Небо се разведравало, још мало па се с једног краја почеше и звезде показивати.</p> <p>Та |
| ља долази Гојко, похита му на сусрет па се братски са њим загрли и пољуби.{S} А кад виде, да је |
| а њом ка Љуби.{S} Тада пусти старицу па се са деспотицом од срца пољуби.</p> <p>— Добро ми доша |
| ика царевића Сулејмана седну у чамац па се навезу, да преко мореуза пређу у Галипоље.{S} Ноћ је |
| а на путу! — одговори старац.</p> <p>Па се онда присети:</p> <p>— А хоћеш ли ми, незнани јуначе |
| ови:</p> <p>— Она?{S} Јелена?</p> <p>Па се за тим упути на више.</p> <p>Гојко виде, да се Рајко |
| атила у ловачкој свити деспотовој, Мара се једва уздржала, да одмах и пред свима на дворишту не |
| д је хтео да по ново куша судбину, Мара се одлучи да и она своју срећу проба.{S} Приступила му |
| ко од куле зачу се рог ловачки.{S} Мара се охрабри:</p> <p>— Велможо, то није лепо, да се витез |
| ма и даље <pb n="27" /> ишао.{S} А Мара се баш највише и паштила, да сазна његове мисли, за кој |
| аше терет, али се и надаше.</p> <p>Мара се ипак преварила у својим очекивањима и датој речи Гој |
| ће му — тебе и твоју срећу.</p> <p>Мара се обично на таке и сличне речи зарумени, очи јој погле |
| аке, токе и челенке.</p> <p>А са севера се од планинских огранака жури непрегледно јато црних г |
| лицу се за часак промени.</p> <p>Врата се отворише и уђе Гојко са старешином градске страже.</ |
| е све даље губише ка југу.</p> <p>Врата се на један мах отворише, и на њима се указа — Тома Тео |
| јском Војихнином?</p> <p>Тома Теологита се дубоко поклони:</p> <p>— Светли деспоте!{S} Заповеда |
| убоје већ у његовим рукама.{S} И одиста се Љубоје све више лепио уз тога, дотле немилог му, дош |
| бринути.</p> <p>Тома Теологита три пута се дубоко поклони и пун скромности изиђе из собе Угљеши |
| а на то одговори :</p> <p>— Ко зна, шта се крије у најближој будућности!{S} Мож’да ће се Мара и |
| > <p>Угљеша је одмах сазнао од Ане, шта се догодило.{S} Чуо је о неверству Гојкову и задаћи Том |
| Мара ни Видосава још и не слућаху, шта се све у Крстопољу догодило.</p> <p>Кад је Ану прошао п |
| витезови!{S} Вукашине, то је све на шта се ослонити можемо! — рече значајно Угљеша, гледајући п |
| уги није знао нити је могао слутити шта се код Пловдина догађа, угасио се живот једнога старог |
| е руку Угљешину, и устаде.</p> <p>Браћа се загрлише и пољубише.</p> <p>У дворану ступише деспот |
| оде, кад изиђу у лов.</p> <p>— А свраћа се овамо? — упита Мара, улазећи у собу, па видевши лова |
| радар му је био неки Грк.{S} Плашљивица се препаде од Турака, па им поста верна слуга а издајиц |
| а настадоше опширна причања.{S} Обојица се потпуно обавестише.</p> <p>За тим се братски куцнуше |
| ст према старијима.</p> <p>Са степеница се чу шкрипа.{S} Неко долази.{S} Љубоју срце јаче закуц |
| — усиљено се насмеја Тома. — Кнегињица се без разлога преплашила.</p> <p>Рајко севаше очима:</ |
| p>У тачном реду и густим групама коњица се турска раздели на три дела на северном крају Чрномен |
| у Драму стигоше доцне.</p> <p>Ћесарица се изненади, кад јој се јави Тома, па преплашена скочи. |
| ве дубље међу столетне грмове деспотица се и не сећаше да је Мара по жељи њеној очекиваше.</p> |
| пусти, тихи и нечујни.</p> <p>Деспотица се Љуба за часак повуче у самоћу, помоли се по ново Бог |
| S} А мож’да није више ни жив?{S} Потуца се од немила до недрага.{S} А такав је живот тежак, гро |
| ападне стране градског подграђа, Угљеша се упути право великим вратима, на којима је још стајао |
| p> <p>Кад логотет заврши читање, Угљеша се појави на прозору с Аном и Љубом, а свет их весело п |
| иног.</p> <p>Држећи за руку Ану, Угљеша се окрете и пође са њом ка Љуби.{S} Тада пусти старицу |
| , и саме плачне, теше деспотицу, Угљеша се удали, очевидно и сам потресен губитком најпоузданиј |
| љака.</p> <p>После неког времена Угљеша се окрете Гојку:</p> <p>— Војводо!{S} Ти си честитог по |
| аве налазе. <pb n="14" /></p> <p>Угљеша се мало намршти, а Тома брзо додаде:</p> <p>— Али ја ип |
| е једна вера.</p> <p>— Дабогме! — умеша се трећи. — За веру и полазе на неверника.</p> <p>— Вер |
| е Рајко.</p> <p>-— Је л’ овоме? — умеша се старац. — Њему? а? томе, што ме везао за врбу!{S} Пу |
| , витеже! — говораше Мара Гојку. — Душа се моја раскравила, <pb n="143" /> па туга са ње отиче, |
| ј кули има некога сад у позно доба, кад се стража на главним вратима првога бедема два пута већ |
| вијање живота у њима.{S} Па и сада, кад се сазнало за крвав и тужан пад Пловдина, који је био б |
| а није више наваљивала, па ни онда, кад се у Драму вратио са свога дугог пута Тома Теологита, к |
| никако и не прекидаше, па ни онда, кад се Љубоје заустави на празном пољу, где је имао улогори |
| о још Љубоје.{S} Он стиже баш онда, кад се у граду поведе реч о њему и његовом задоцњењу, и ако |
| пор Турцима.{S} Али баш у часовима, кад се одушевљавао мишљу о потпуном изгнанству турском у Аз |
| лога мисли твоје блуде у тренуцима, кад се у двору <pb n="7" /> нашем свако добро стани?{S} Зар |
| учесташе.{S} Знак да је скора зора, кад се ваља кретати натраг У Драму.</p> <pb n="62" /> <p>У |
| <p>— Оче, — реко је Властоју — сад, кад се враћаш ка животу, кад развесељаваш душу моју, обраду |
| скота поганог вребам.{S} Дошао сад, кад се војска слеже, да га нико у овом метежу не опази.{S} |
| к турски тумачу — да ће бити доцне, кад се, бачен на коло, буде покајао.</p> <pb n="183" /> <p> |
| ша брзо проћи, — рече старац за се, кад се наже, те из колибе погледа, како се пламен одупире к |
| а готова.</p> <p>Било је пола ноћи, кад се споредна мала градска врата с јужне стране отворише, |
| тих предузећа, па су вртели главом, кад се војска победоносно враћала.{S} Нису смели говорити ш |
| Прилипом! — кликташе краљ Вукашин, кад се сукоби на североисточној страни логора са Турцима.</ |
| баве.{S} Ти знаш, како ми је тешко, кад се препреке томе стану јављати.{S} Ево немила гласа.{S} |
| питајући звезде тако, да није чуо, кад се женска једна прилика успела уз стрмените степенице в |
| Таман је жедни коњиц дохватио воду, кад се око њега и његовог господара стадоше укрштати стреле |
| ство.{S} Била је у шеснаестом лету, кад се у њу загледао Угљеша Мрњавчевић, па је и запросио.{S |
| pb n="156" /> ми је нектар сладила; кад се животу зарадујем, она је тумач моје радости; кад смр |
| Мара непрестано тужила у самоћи.{S} Кад се вратила у ловачкој свити деспотовој, Мара се једва у |
| учињено?</p> <p>— Тако је.</p> <p>— Кад се довече са свим смркне, сићи ћеш Гојку, и отворићеш м |
| одређено.</p> <pb n="167" /> <p>Ал’ кад се још једном понови сумњива звека, неко испод чадора ј |
| у поверењу светле ћесарице наше, а кад се врати она ће му поверити и другу дужност.{S} Поверић |
| итезима нико одупрети не може.{S} А кад се после победе вратимо, не брини се, ако на мени буде |
| ри, него што га је срце вукло.{S} А кад се нашао у планини, одаслао је своје ловачке помагаче, |
| врати у Сер.</p> <pb n="42" /> <p>А кад се чуло да ће Угљеша за кратко време и доћи, почеле су |
| едини своје жупске војске.</p> <p>А кад се прочу, да се у Серу сабира велика војска, придружише |
| ан је страх овладао у Дренопољу, од кад се чуло, да је судар са маћедонским владарима неизбежан |
| .</p> <p>За тим додаде:</p> <p>— Од кад се не видесмо!{S} Па ипак —</p> <pb n="126" /> <p>— Хва |
| рече један.</p> <p>— Гле, сад, а од кад се ти поче бринути за мир душе, кад нити постиш ко што |
| мућена гласовима, што случајно чуше кад се властела међу собом разговараху о тешким данима.{S} |
| преко првог већег моста, што долази кад се пређе трећина пута од Драме ка Крстопољу, Тома рече |
| вао гласу о скупљању војске.{S} Али кад се војсковође из појединих жупа са својим одељењима ста |
| вдина од лозе пловдинке.{S} Наточих кад се мало позабависмо тамо, док Азијате у град сатерасмо. |
| ка...</p> <milestone unit="*" /> <p>Кад се велика војска деспотовине Угљешине и војводине Богда |
| жнога покоља.</p> <pb n="177" /> <p>Кад се склопише крвави вали Маричини над њом, један млади Т |
| SRP18930_C16"> <head>XVI.</head> <p>Кад се Гојко вратио с Јеленом у Сер, овде је већ било отпоч |
| d="SRP18930_C9"> <head>IX</head> <p>Кад се Тома Теологита онако непријатно растао од Рајка и Ма |
| бре душе ал’ намрштена лика.</p> <p>Кад се серска и драмска војска састаше, проламаше се небо и |
| уга његовога стрица Момчила.</p> <p>Кад се лукаво Грче напило најлепшега вина, напевало и наужи |
| на Дидимотику до Дренопоља.</p> <p>Кад се осетио довољно заштићен у области турског царства, Т |
| јући по помрчини наћи своје.</p> <p>Кад се ратници стадоше уклањати од ватара, жураше се од јед |
| остало само у његовој души.</p> <p>Кад се већ приближио крај гостовању Угљешину, ћесарица Ана |
| са посебним својим разлогом.</p> <p>Кад се једног предвечерја у доба сунчева заласка пред велик |
| Љубоја, коме не бејаше лако.</p> <p>Кад се по гласу, који са степеница долажаше, познало, да је |
| ораше отворено, незамишљено.</p> <p>Кад се мало после куцну пехарима са својим старим друговима |
| ше на земљу, пожурише граду.</p> <p>Кад се појавише из црквице, зачу се јак писак, који је дола |
| и као слабији од њих свих скупа.{S} Сад се јавља нов непријатељ.{S} Ми нећемо одступити пред њи |
| ли се ни на томе не заустави.{S} Поглед се њен пусти кроз бескрајни ваздушасти простор, и тража |
| Гојко већ не могаше чути.</p> <p>Лабуд се бејаше спустио низ брежуљак, и ношаше свога господар |
| пути из врта на двориште и даље, од куд се глас стражарев чуо.</p> <p>Старац, мрмљајући нешто, |
| зен је бледео у очима његовим.{S} Залуд се Тома трудио, да задржи Момчила у савезу против царев |
| раво у очи, и рече:</p> <p>— Љубо, тебе се више тичу.{S} Буди храбра!</p> <p>Она се трже, пребл |
| г разбојишта.</p> <pb n="185" /> <p>Обе се прекрстише и полугласно додадоше:{S} Мир и покој вам |
| {S} И после неколико тренутака из цркве се, у којој бејаху деспотица и ћесарица с осталим и нар |
| пак не очекиваше никада.</p> <p>Његове се мисли заустављаху на новом предузећу.{S} Сам, у неос |
| ана раскомадане српске царевине.{S} Све се предало одмору, све је утонуло у сан.</p> <p>Само ст |
| ема мени, Гојку, Мари, ћесарици.{S} Све се бејаше скупило, да се сломи над њим, а он хоће да из |
| Господа Бога!</p> <pb n="145" /> <p>Све се, што бејаше за мегдана, крете, а у граду остаде од м |
| м корацима приближи средини.</p> <p>Све се ту слеже, и бојни бео достиже врхунац свој.</p> <p>А |
| .</p> <p>Он се припи уз коња, а оструге се изгубише у ребрима доброг носиоца.</p> <p>Куд јури г |
| ђаше за њом.</p> <p>На степеницама, где се савијају око мраморног стуба, Гојко се окрете и Рајк |
| прилично ићи до манастирског млина, где се спремала поткрепа за утруђене ловце и хајкаче.</p> < |
| <p>Кад је са Рајком дошла до места, где се имала цела дружина сакупити, деспотица Љуба већ беја |
| одмицаху.{S} А кад дођоше до места, где се савија пут, те донекле иде кроз ту шумицу, пред њих |
| војска одступи лагано до средишта, где се држаше Угљеша, а војвода Богдан тражећи везу са њима |
| а којима се изворима скупљају виле, где се купају, какву траву треба наћи па бити видовит.{S} Т |
| апредовање у служби деспота Угљеше, где се после дужег лутања по српским областима на послетку |
| и ослушну.</p> <p>Не чу ништа.{S} Хтеде се опет спустити, ал’ му се учини да чу гласан говор.</ |
| , па се сети да се то ње тиче.{S} Хтеде се окренути, ал’ јој у тај мах слуга показа осветљену с |
| n="4" /> се у бескрајност пружају; виде се на западу Гвоздена Врата; на северу је каменити Мелн |
| ише некадашњу његову дурашност.{S} Ређе се креће у последње доба из своје манастирске ћелије, а |
| га сина.{S} Јован пети Палеолог не може се борити против азијатских варвара.{S} На њему је прав |
| њој служи, тако и моје живовање не може се замислити без ове моје миле цитре.{S} Кад сам љубио, |
| руди у груди.</p> <p>Стари ратници држе се витешки, а кад осете да су се проредили, поново се о |
| опоља на северозапад ка Пловдину налазе се Чрноменски Лугови на левој страни велике реке Марице |
| раду — скиде му главу са рамена, навезе се на сплавовима сам са непуном стотином првих војника. |
| оставља у врту ни један цветак.{S} Није се само дотакао онога — чега није могао.{S} Он је имао |
| ом цару византиском Јовану V.{S} И није се кајао за то.{S} Кантакузен је свршио свој живот као |
| м, чим је отишао Тома Теологита, Љубоје се повуче и размишљаше о немилим догађајима, што се у К |
| којом жудиш, — рече Тома.</p> <p>Љубоје се зарумене: <pb n="39" /></p> <p>— А од куда ти, велмо |
| мешећи се, па ободе коња.</p> <p>Љубоје се пожури, да не изостане за њим, јер их и пратиоци беј |
| ако он не хтедне бежати?</p> <p>Љубоје се замисли.</p> <p>— Рећи ћеш му, да га позивам ја, да |
| Била је бура са свима неприликама, које се на таком путу могу доживети.{S} Гусари нас опљачкаше |
| мушког и женског, старог и младог, које се бејаху из подграђа искупиле у просторијама пред вели |
| ћесарици заблисташе у очима сузе, које се као крупан бисер скотрљаше низ образе.{S} Она их ниј |
| се пространо и равно красно поље, које се дубоко са севера завршује повећим висовима.</p> <p>Т |
| авши са деспотицом низа степенице, које се отворене увијаху око спољне стране високе куле, као |
| иђоше низ велике камене степенице, које се сјају на месечини.{S} Један заповеди нешто стражару, |
| аву са црном дугом косом на груди, које се снажно надимаху.</p> <p>— Љубо, кол’ко си добра! — п |
| на ред љутња на многе неугодности, које се данас осећају због метежа и раздвојености, један од |
| е хиљадама грла радосним клицањем, које се више никако и не прекидаше, па ни онда, кад се Љубој |
| а сила нових завојевача Турака, за које се већ видело да се стално мисле на Балкану настанити.{ |
| S} Лагано устаде и протрља очи, на које се већ почео сан навлачити.{S} Изиђе у двориште, и приђ |
| мој добри поочим пао у постељу, са које се није више +ни дигао.</p> <p>Кршила сам руке, клечала |
| Врло лако може да дође са оне, од које се никад нисам надао !{S} Тешка је неизвесност притисла |
| рац није плашио.{S} Погледао је, с које се стране гомилају облаци, па је био безбрижан, Мрак се |
| на, Рајко, Исаија и остали.{S} Властоје се с душом борио.</p> <pb n="93" /> <p>Гојко клечећи др |
| јачим корацима зиме.</p> <p>У празорје се кренуло одабрано друштво на чилим коњицима.{S} Ту је |
| већом жестином обнављаше.</p> <p>Војске се измешаше, ломећи копља и кршећи мачеве.</p> <p>— Јун |
| и позвати — и само њих, јер од Бугарске се немамо чему надати.{S} Од како је пре пет година умр |
| Турчин, који је стајао на обали одакле се жртва и предала Марици, узе загледати на двоје преби |
| ти, коју је могао овде имати.{S} Одатле се само могао спуштати на ниже.{S} Зато је гледао да то |
| јужних српских господара.</p> <p>Одатле се спремаше војска српска да груне на зидине турскога Д |
| могах о њима дознати, а већ у Галипоље се није више могло ни одлазити.</p> <p>Рајко је за врем |
| му не беше непознат.{S} Једно пак, чиме се необично одликовао и што га је Угљеши вазда препоруч |
| " /> <p>Ненадни састанак с Рајком, коме се никад више није надала, и с Исаијом, кога је једва б |
| оје владе.</p> <p>Угљеша и Богдан, коме се указиваше свака част, сваког дана излажаху из града, |
| војводском с високим калпаком, на коме се лелујала челенка и велико шарено перо нојево.{S} О б |
| ј се, да је наступио смак света, о коме се говори и верује.{S} Али кад Ана настави:</p> <p>— Је |
| твоме, није ми непознато стање, у коме се поједини делови српске државе налазе. <pb n="14" />< |
| време пажљиво отклањаше.</p> <p>Једноме се учини одјек вихорова јаука, други мишљаше да је лепр |
| , — расправљаху трећи.</p> <p>И на томе се обично свршивало.</p> <p>Међу тим је и Тома Теологит |
| објављује Угљешин долазак.{S} И у томе се не превари.{S} Радосна полети своме војну у загрљај. |
| иле мисли Томе Теологите.</p> <p>У томе се било већ у велико зашло у јесен.{S} Деспотица Љуба о |
| к пружаше шаком нападачу.</p> <p>У томе се тренутку иза шибља указа и у два скока стиже на зној |
| и његов карактер.{S} У Драми су, разуме се, о њој разбирали и гледали да из напабирчених делића |
| S} Па могу ли друкчије?</p> <p>— Разуме се, и можеш и ваља друкчија да будеш.{S} Зашто тужиш?{S |
| ок трајаше једнога ратника.{S} Поједине се чете повлачише југу ка Марици те у њој многи, тешко |
| е јаче ка срцу ратног стана, из средине се зачуше кроз бурну ноћ танки звуци убојних труба, кој |
| > <p>Коњи се повише, земља тутњи, кишне се барице деле.</p> <p>Бегунац иде, да спасе главу из џ |
| турски логор, доходили у Драму и из ње се враћали.</p> <p>Пловдински је заповедник нудио свој |
| ије настаје нижи део планине а преко ње се види далеко на југ.</p> <p>У близини се зачу рог.</p |
| и бујне Марице с јужне стране простире се пространо и равно красно поље, које се дубоко са сев |
| га раде.</p> <p>Последњих дана договоре се рудари и пошљу једног монаха, кога су умолили да под |
| је запљуснуло до њих на висовима, море се међусобне заваде стишало.{S} Истина, многи су заплак |
| за њим склопи силна киша.</p> <p>Ватре се почеше нагло гасити, а многи се ратници склонише у н |
| са својим стеговима и заповедницима, те се пуштаху путом, што води истоку преко границе за Дрен |
| диним жупама, развише своје стегове, те се у градском пољу лепршаху двоглави орлови на њима, а |
| лу, где је међу бреговима логориште, те се са јачом снагом враћаше онима, од којих потече.</p> |
| /p> <p>Њих су опазили Анђелови људи, те се, поремећени и пропашћу Анђеловом, склонише дубље не |
| му се са десног рамена мало спустио, те се у сумраку видело, како му мишица набрецује, кад му с |
| су се око великих ватара у дворишту, те се у друштву залагаху погачом и месом а запајаху добрим |
| мутне таласе турске крви.{S} Расклон’те се, јунаци!</p> <p>— Деспоте, ни један се неће маћи.{S} |
| нећеш тамо!</p> <p>Рајко скочи, окрете се и у чуду виде где стари дворанин Благоје дави некога |
| ена, лако цикну, а Гојко збуњен, окрете се страни, одакле им приђе Ана.</p> <p>— И ја вас благо |
| е л’ тако било, несрећо грчка? — окрете се старац месту, где је везао нападача.</p> <p>Одговора |
| азио.{S} У сред највећег окршаја окрете се мени и рече:</p> <p>"Синовче, иди и нареди нека врат |
| доноси:</p> <p>— Правоверни!{S} Будите се и устаните!{S} Највећи јунак наш Хаџи-Ил-бег главом |
| од пањића, који је догоревао, распламте се за тренут и мало после угаси, али Рајку послужи њего |
| ла Видосави, како је она слутила, да ће се све ипак добро свршити.</p> <p>Љубоје је и даље оста |
| а ал’ румена лика и не помишљаше, да ће се икад од Војихне раставити.{S} Ал’ кад је Војихна брз |
| х какве лепе и благе ноћи мислио, да ће се сви испунити док сване дан — онда ћеш разумети јачин |
| а непријатељ у страху ишчезава, и да ће се за дан два његова војска састати с војском краља Вук |
| ома је, измакнувши из Драме, знао да ће се свака претпоставка у гоњењу његову оснивати на увере |
| је у најближој будућности!{S} Мож’да ће се Мара и велможа са мном и тобом још и смејати свему т |
| </p> <p>— Има!</p> <p>— И руке, која ће се посветити?</p> <p>— Има!</p> <p>— И жерава, који ће |
| чнога живота.{S} Проћи ће векови, па ће се згажени крст дићи, а потомци изгинулих Срба на Срб-с |
| д Рила.{S} Они морају с нама.{S} Они ће се радо одазвати нашем позиву.{S} Тако исто и Богдан.{S |
| Драме доћи ће пропаст Сера, а са њом ће се и Цариград претворити у рушевине.</p> <p>— Веруј мој |
| иће се за неко време слободан.{S} Он ће се одмах, чим се ослободи, кренути овамо.{S} Али он не |
| але властеле — бејаше задовољна, што ће се кренути против туђина и заједничког непријатеља. <pb |
| е, који нам зададе највеће јаде, већ ће се почети заузимати нашом војском.</p> <p>— Све је добр |
| крупна се киша спусти.</p> <p>— Одржаће се, и неће се загасити, јер ће киша брзо проћи, — рече |
| иша спусти.</p> <p>— Одржаће се, и неће се загасити, јер ће киша брзо проћи, — рече старац за с |
| ближим чадорима српске војске.{S} Треће се одељење спусти низ поток чрноменски поред <pb n="166 |
| колико дана спасо̑ у Крстопољу, пустиће се за неко време слободан.{S} Он ће се одмах, чим се ос |
| ока и њиме проба подбацивање.{S} Измаче се корак назад, па крочи напред, пови се и отури камен |
| дете од десет, дванаест година, а зваше се — монах болно уздахну — Јелена.</p> <p>— Јелена? — п |
| <p>— Доста смо и ми Турцима! — одазваше се остали.</p> <milestone unit="*" /> <p>Било је вече у |
| тег.{S} Војска пристизаше и разређиваше се.{S} Пратиоци товарних коња пожурише се за њима, и за |
| рикупљена, а од важнијих вођа очекиваше се само још Љубоје.{S} Он стиже баш онда, кад се у град |
| т бејаше ваљан хришћанин.{S} Одликоваше се од својих земљака.</p> <p>После неког времена Угљеша |
| а кад је остао сам под јелом, не могаше се довољно разабрати од утисака које на њ учини та женс |
| занесе.</p> <p>А сва ова ломљава вођаше се на крајњој десној страни густе лесе, која се око Угљ |
| n="147" /> обриса сузне очи, и труђаше се, да буде веселија...{S} Како је красан растанак њен |
| p> <pb n="67" /> <p>— Хе, хе! — смејаше се овај сатанским смехом — ја сам свуда, где знам да ћу |
| долази.</p> <p>— Дакле дошао? — чујаше се нечији глас отуда. — Е, добро нам дошао такав соко!< |
| жа.</p> <p>— Алах, ил-Алах! — понављаше се стократно, ваљајући читаве таласе забуне на логор, к |
| ска и драмска војска састаше, проламаше се небо и разлегаху се горе од веселих ратничких клицањ |
| бе.</p> <p>— Живео деспот ! — проламаше се ваздух, разносећи далеко на све стране логора нове н |
| од милости доброг господара, — брањаше се онај пола у шали.</p> <p>— Тако је, тако !{S} Е, па |
| и, која никако не престајаше, одупираше се само једна ватра готово на самом јужном крају логора |
| ници стадоше уклањати од ватара, жураше се од једног огња до другог неки крупан старац, војник |
| вога војводу.{S} Вешти гуслар надметаше се синоћ са мном, а млада добричина једна хваљаше пловд |
| била сазнала, а добра Видосава осећаше се и сама ојачана у добрим жељама својим према кући ћес |
| т у логору поста још живљи.{S} Измешаше се стари и млади ратници, са разних крајева двеју деспо |
| ва, фијукање џилита и копаља — помешаше се у један страховит глас, који се одбијаше у котлу, гд |
| <p>А густи редови српске војске почеше се разређивати и одвајати лево и десно у поједине гомил |
| !”</p> <p>На вратима од чадора појавише се Гојко и Рајко.</p> <p>— Красно, млади певачу! — рече |
| у Серу сабира велика војска, придружише се њој многи залутали витезови и вешти ратници, који ка |
| сталима на душу.{S} Ућуташе и замислише се.</p> <p>Нему тишину прекине покадшто хујање ветра.</ |
| се.{S} Пратиоци товарних коња пожурише се за њима, и за часак се у пољу забелеше нови лепи чад |
| Љубоје седоше на своје коње и пожурише се.</p> <p>Било је око заранака, кад пођоше, а у Драму |
| менат.</p> <p>Копљаници и народ слегоше се око њега, а он високо диже одвијени лист па стаде чи |
| ајаше, а усне, мало отворене, размакоше се, готове да одаду и смех и плач и уздах и врисак.</p> |
| ст.{S} Ал’ докле они гинуше, не кретоше се други господари српски.{S} Ил’ бејаше Божја воља да |
| манастира светог Јована Претече сретоше се једног дана пред вече две монахиње.{S} Једна бејаше |
| град и његово подграђе усташе и кренуше се да виде најкршније момке, најбољу опрему, најбољи де |
| ужба кличе, и после неког времена витез се враћа у ред са добро ознојеним и мало примиреним жер |
| Ипак - реци — није ништа страшно да би се светли деспот са својом свитом морао журити.</p> <p> |
| грехова више но што има врлина, сви би се ти стекли с нама у једну заједницу противу страшног |
| , млади певачу! — рече Гојко — и ако би се истини твоје песме могло мало и приговорити.{S} Ал’ |
| <pb n="170" /> свога превеса видело би се, да се барице од кишних капљица давно већ изгубише п |
| во иде у помоћ српској сили, радосно би се журила да обрадује свога војна.{S} А тада је опет из |
| раскину пркосни —</p> <p>Као авет проби се кроз редове Гојкових чувара — атонски пустињик.</p> |
| p>Кад је сав тај посао био свршен, јави се, неопажен, Томи неки Грк из Прависте, која је неколи |
| овдин, недалеко од Српског Гумна појави се на брегу, који стрмо падаше, у крви и ранама огрезао |
| огнут, на један корак до Рајка, исправи се, измахну ножем у страну и замахну да Рајка удари са |
| е на врат и главу његову, и не заустави се.</p> <p>Гонилац се са услужним мрковом својим скрха |
| ој страни велике реке Марице.{S} Лугови се са северне стране завршују великим потоком, који мал |
| е се корак назад, па крочи напред, пови се и отури камен далеко напред, па задовољно додаде:</p |
| е мож’да и без боја заузети.</p> <p>Сви се јако обрадоваше, глас пролете као муња кроз град и п |
| p>Ватре се почеше нагло гасити, а многи се ратници склонише у најближе им чадоре, не знајући по |
| огима оружје не бејаше при руци а многи се не могаху дочепати својих добрих коња.{S} Али таки н |
| чено, покрхано и подерано.</p> <p>Многи се јунак још бори са душом, неки се упиње да се дигне, |
| p>— Од куда ти овде, Анђеле? — изненади се Тома.</p> <pb n="67" /> <p>— Хе, хе! — смејаше се ов |
| иве, очи јој светлије погледаше а груди се бурно надимаху.{S} Она одважно зађе у планину, вешто |
| а Мара—</p> <p>— Шта?{S} Мара? — зачуди се Ана.</p> <p>— Јест, она ће ти много причати, — проду |
| акркља, нападач паде на земљу, а нечији се глас продра:</p> <p>— Зликовче, нећеш тамо!</p> <p>Р |
| тари дворанин Благоје дави некога, који се са земље отимао.{S} Брзо прискочи, ал’ старац бејаше |
| и ишао даље, али не бејаше никога, који се у почетку обрадовао његовом доласку.</p> <p>— Туђин |
| крај једног студенца, нађе Љубоја, који се у самоћи одмарао.{S} Љубоје је некада био страсан ло |
| би глас допро до старог Властоја, који се поболео.</p> <p>— По вашој заповести, узвишена ћесар |
| а Рајка и Љубоја, честитих јунака, који се готово допуњаваху у карактерима својим.{S} Рајко је, |
| ле.{S} Једна окрзну по руци Гојка, који се на мах лати мача и узде коњске.{S} Научени коњиц осе |
| ом опраштајући се са јатом ждрала, који се све даље губише ка југу.</p> <p>Врата се на један ма |
| бејаше права лична снага Угљешина, који се снажио непрестано доласком многих крајишника и њихов |
| ач окупио око себе чету скушалаца, који се стекоше, да чују песме о светом краљу и боју на Велб |
| ах!- ваљало се из даљине, али ови, који се стекоше у средини логора, главом платише смели покуш |
| а деспотску.{S} Ми бејасмо једини, који се одушевљавасмо мишљу о одржању оне снаге, коју овде н |
| а на мост ступише мож’да последњи, који се са српске стране враћају кући.{S} То бејаше војвода |
| мах клече, преби о стеновит шиљак, који се из воде издизао.</p> <p>Лабуд страховито захрза, а Г |
| оредо са њим тече још један поток, који се, тако исто, улива у Марицу.{S} Између та два велика |
| роки палош са позлаћеним балчаком, који се завршавао златним крстом.{S} Левом је руком држао уз |
| {S} Она се са скупоценим поклоном, који се састојао из једног чисто златног путира са осталим у |
| престала, растерана јаким ветром, који се с нова подиже, са три стране непријатељ приђе српско |
| знани брајко, дајеш? — пита један, који се спрема да осветла образ себи и својима у скакању.</p |
| Обојица ћутаху и гледаху у пламен, који се поступно гасио.{S} Дрво плане, пуцка, топлином греје |
| чији глас.</p> <p>То бејаше Анђео, који се са брега залете с копљем у руци право Гојку.{S} А ка |
| нолике туге и жалости.{S} И Рајко, који се у врту зарече, да ће још сутра дан одмах раскрстити |
| ући читаве таласе забуне на логор, који се на мах прену из кобнога сна.</p> <p>— Оружје!</p> <p |
| омешаше се у један страховит глас, који се одбијаше у котлу, где је међу бреговима логориште, т |
| ла врата уђе у велики дворски врт, који се на крају завршавао шумицом.</p> <p>Био је сетан и за |
| ез.</p> <p>Једва се држао на коњу, који се лагано спушташе низа стрмен.{S} А кад сиђе доле изме |
| Гусари нас опљачкаше, а мој отац, који се, како један говораше, још тужне ноћи у Галипољу прек |
| >Многи се јунак још бори са душом, неки се упиње да се дигне, да бол олакша и пада доле изнемог |
| на под брегом хукну буљина.</p> <p>Неки се прекрстише, а један полугласно рече:</p> <pb n="58" |
| авао и — варајући ћутао</p> <p>А турски се гвоздени ланац све јаче стезао око Пловдина....</p> |
| од вернога пријатеља Рајка.{S} Укаже ли се на <pb n="40" /> далеко прамен магле и путне прашине |
| кнути као побеђен и прогнат?{S} Није ли се ваљало спремати за све случајности, које могу лако и |
| мачу.</p> <p>Тумач упита Гојка, хоће ли се придружити застави моћнога пророка Алахова.</p> <p>— |
| ма !</p> <pb n="141" /> <p>— Па хоће ли се витез пожурити ?</p> <p>— Да!</p> <p>— А ко је он?</ |
| отиву силе Алтомановића.{S} Расправи ли се и та зађевица пре нашег похода на Османлије, и њихов |
| и Бог?</p> <p>— Бог!</p> <p>— Можемо ли се и даље поуздати у стару срећу?</p> <p>— Не знам!</p> |
| ити старога ћесара Војихну.{S} Можеш ли се поуздати, да примиш управу над драмском војском Воји |
| Свуда и увек, где и кад ти.{S} Срдиш ли се, деспоте?{S} Опрости, али ја мислим, да те није тежа |
| ађен, заста за тренутак на вратима, али се опет брзо прибра и уђе, затворивши врата за собом.</ |
| војске.</p> <p>Јелена сада задрхта, али се брзо прибра, и поносито диже главу.{S} Тома, идући л |
| раља.{S} Војне су биле доста честе, али се на њих ишло весело.{S} Млади су људи веровали, да Ду |
| /p> <p>На мах се зачу бахат коњски, али се нападачи, за чудо, и не освртоше.</p> <p>Онај замахн |
| Нису смели говорити што су мислили, али се ипак знало, да они верују, како на Душану нема право |
| ти.</p> <p>Старац хтеде нешто рећи, али се присети, пусти бегунца, брзо измахну ножем, па га за |
| згледало је, да ће бити бурне ноћи, али се старац није плашио.{S} Погледао је, с које се стране |
| на невољу, трпељиво сношаше терет, али се и надаше.</p> <p>Мара се ипак преварила у својим оче |
| служи Кантакузеновим плановима.{S} Али се после неког времена окренуо ток ствари.{S} Што је Мо |
| бом разговараху о тешким данима.{S} Али се ипак сну не подају.</p> <p>Будни су стражари, а од њ |
| дужи борбу са другим нападачима.{S} Али се они не појавише.{S} Само се са друге стране реке јед |
| ина њиховог стрица Југа Богдана.{S} Али се Угљешина деспотовина продужавала највише на исток, о |
| узевши му остатак оштрога мача.{S} Али се жртва не јављаше више.{S} А калпаци и челенке, што к |
| итеза, који ће га боље разумети.{S} Али се вара.{S} Угљешина је душа упила у се сву озбиљност њ |
| т, што је спајао Драму са Сером.{S} Али се ни на томе не заустави.{S} Поглед се њен пусти кроз |
| егову.</p> <p>Киша је већ попустила али се вихор снажи и обнавља.</p> <p>И киша стаде, а он се |
| /p> <p>Томи бејаше све јасно, плану али се брзо прибра:</p> <p>— Погребите га још пре сванућа, |
| Ане — у миру проводити дане.</p> <p>Али се ипак догодило нешто, што је пореметило мир, тако пот |
| лонимо негде око Свете Горе.</p> <p>Али се милост Божја, која нас аше оставила, више не враћаше |
| о велики кланац.{S} Лево и десно дизали се каменити брегови, а међу њима је текла једна далека |
| поласка.{S} Хртови су цичали и отимали се, а ловачки су се рогови пробе ради разлегали преко г |
| давала изглед неког утврђења, а остали се одмараху око млина на пољу, и ако је већ јаче било з |
| стадо?{S} Ово вам је у помоћи! — нашали се један, куцкајући чутуру.</p> <p>Она пође од руке до |
| с турски:</p> <p>— Хаџи-Ил-беже! весели се, примиче ти се помоћ Јевренос-бега!</p> <p>А густи р |
| е Љуба за часак повуче у самоћу, помоли се по ново Богу, па уздахну а преко памети јој прелетах |
| тојећи тако неколико тренутака, замисли се по ново, па опет рече:</p> <p>— Она!</p> <p>И он се |
| услугу боља награда.{S} Пред вече да ми се јавиш.{S} Иди.</p> <p>Анђео оде, а мало после и Тома |
| ве снове своје девојачке среће, која ми се указала у младом витезу једном.{S} Тај је витез био |
| стао иза твога земљака, или је, чини ми се, он од мене.</p> <p>— Ал’ ти си, без сумње најбољи м |
| поглед.{S} Око његово продире, чини ми се, у свачију душу.{S} Ал’ баш тај његов поглед мене је |
| ицом.{S} Не плаши се, али — и повери ми се, — рече Тома, смешећи се, па ободе коња.</p> <p>Љубо |
| бедиоци или — прве жртве!{S} Па ипак ми се чини да се сјај моје звезде претапа у светлост нове |
| а.{S} Кад коњаник би крај ватре, одломи се комадић од пањића, који је догоревао, распламте се з |
| — рикну нови талас турске силе и сломи се на деспота и његов одред.</p> <p>У крваву сечу утону |
| и у ком случају ни мало на путу.{S} Ани се привидно покоравао, али је сву пажњу своју усредсред |
| ожну поезију Дамаскинову.</p> <p>— Мени се — говораше деспотица — не свиђају певања песника Ман |
| среће и части српскога југа и — опомени се, Вукашине, — дома гоњених Мрњавчевића.</p> <p>Угљеша |
| око чадора привезани дремали, поплашени се откидоше и са изврнутим седлима и спуштеним уздама ј |
| — Војводо!{S} Док си ти тамновао, важни се догађаји збише.{S} Ти си и нехотице учесник у њима.{ |
| се види далеко на југ.</p> <p>У близини се зачу рог.</p> <p>— Ако буде деспотица, кажи јој да с |
| А кад се после победе вратимо, не брини се, ако на мени буде рана с витешког мегдана —</p> <p>— |
| што испод подграђа серског тече — чини се на високој кули мотриљи, да се осећа, како се небесн |
| ма, што се у Византији починише.{S} Они се извезоше на суво, а случај их намери баш на страну, |
| куне и преклиње, да се стишају.{S} Они се разлазе као непријатељи и деле у таборе.{S} Залуд је |
| огато одевених коњаника турских.{S} Они се спремаху, да продуже пут за Ипсалу и даље, па се мог |
| ма, што преко мора дођоше.</p> <p>— Они се не крсте, војводо?</p> <p>— Не крсте.</p> <p>— Дако |
| ој слободи на овој страни!</p> <p>И они се кретоше натраг у Сер.{S} Са њима пође и ћефалија Рај |
| ало западу, а Томе још нема.</p> <p>Они се кренуше и без њега, а оставише гласнике, који ће га |
| врату, — хоћемо ли на пут?</p> <p>Верни се коњиц чисто освежи, и копаше ногом, као да би хтео о |
| .</p> <p>Гонилац не изоста.</p> <p>Коњи се повише, земља тутњи, кишне се барице деле.</p> <p>Бе |
| и душевним и спољним украсима.{S} Стари се Властоје слагао са добрим монахом Исаијом, да је она |
| ним клицањем радости дочекаше.{S} Стари се Властоје пољуби са њим, па сви лаганим свечаним ходо |
| са Исаијом, и каза му све.</p> <p>Стари се монах једва држаше на ногама од силног и тешког изне |
| } Да се боримо!{S} Причекај ме, и умири се.</p> <p>Видосава изиђе, па се после неког времена вр |
| аменом светли далеко око себе, претвори се у жар па опет од њега остаје само угљен и пепео....< |
| угу мишицу и мач, главу и живот, захори се велика дворана од радосног клицања.</p> <p>— Буди ви |
| амо на ум падну.</p> <p>— Хајде, пожури се!</p> <p>И мало после, а певач окупио око себе чету с |
| ри Гојко.</p> <p>— Онда ћу ја, — пожури се Рајко.</p> <p>— Доцкан.{S} Ја одлазим с места, — зад |
| за себе војвода Богдан мачу.{S} Али си се ти ипак саломио у борби за Српство.{S} Света десница |
| > <pb n="144" /> <p>— И мојим! — огласи се Ана, која изиђе иза густе вреже бршљана, што се обав |
| Господару,— у радосном узбуђењу огласи се и деспотица, — веруј са превисоким братом својим у п |
| одлучно нападоше.</p> <p>— Војводо, ти се можеш склонити.{S} На страни, од куд дође данас краљ |
| ша велика, кад је све то поднела.{S} Ти се надај, твоји су дани, што наступају!</p> <p>— Опрост |
| е ниси одмицао од постеље његове.{S} Ти се побрини, да се врлом витезу ода последња почаст, кој |
| л’ко си добра! — проговори Угљеша. — Ти се бринеш за ме.{S} Немаш разлога, верна моја љубо!</p> |
| е крвав носао, страшан и кобан.{S} А ти се ове војне не плашиш.{S} Ти си уверен да се крв мора |
| ога земљака Скопљанина.{S} Не допада ти се?{S} Хајде, заслужи више!</p> <p>Онај се, мало љутит, |
| p>— Хаџи-Ил-беже! весели се, примиче ти се помоћ Јевренос-бега!</p> <p>А густи редови српске во |
| као сам се на облаку дуго, дуго, док ти се облак као провали или развуче, не знам ни ја, па ме |
| аје своје сам, брижан.{S} Толико сам ти се пута хтела јавити овако исто на овом месту и у ово д |
| је о твојим стрицем, сестро?{S} Зар ти се он не могаше наћи у помоћи?</p> <p>— Не могаше, јер |
| ао Бог да будеш у невољи, знај да ћу ти се братски одужити!</p> <p>Они изиђоше из врта, па се с |
| и да га боље увери о готовости одазвати се Угљешину позиву за општу војну против Турака.</p> <p |
| пређе простор до ограде од врта, ухвати се за зид и лако се на њ попе.{S} Леже по њему, послуша |
| и на високе обале без моста, размрскати се о стење или онесвеснути, лупивши о старе грмове.</p> |
| и сада!</p> <p>— Да, војводо! — поврати се Јелена.</p> <p>— Јелена, моја Јелена! — рече Рајко, |
| о са Маром.</p> <p>— Али, мајко, — сети се деспотица — је си ли тамницу отворила?</p> <p>— Хвал |
| јбољи међу својима из Кукуша? — присети се Скопљанин.</p> <p>— Па да видиш, нисам баш ни рђав, |
| измолио да опсађујем Пловдин! — досети се други...</p> <p>— Ал’ гусле, гусле овамо! — у весело |
| ановић и Вук Бранковић, не мишљаху нити се надаху, да би у господарима јужних крајева, браћи Мр |
| ..{S} Она скочи, отури ђерђев, прекрсти се, погледа около себе па приђе те погледа, шта су руке |
| е, чудећи се:</p> <p>— Е, е!{S} А прсти се пусти дочепали мекоте па не умеју пустити!{S} Шта са |
| </p> <p>И као туча на родну њиву спусти се рука сваког коњика турског на жртву, која му бејаше |
| није много овлажила, па устаде и упути се на поље, одакле је по ново чуо глас.</p> <p>— Помози |
| стадоше да га испрате, али он, здравећи се са њима, рече:</p> <p>— Останите.{S} Изгубио бих мож |
| тога дана доцне по ноћи, па је, правећи се изненађен тим случајем, изаслао поједина одељења да |
| ј други оде, да продужи спавање, чудећи се:</p> <p>— Е, е!{S} А прсти се пусти дочепали мекоте |
| </p> <p>Љубоје изнемогао и блед, држећи се усиљено у седлу, погледа Богдана, хтеде одговорити, |
| род ухвати у два велика кола.{S} Држећи се за убрусе у колу запеваше песму, па се по њој стаде |
| ира што ње у последње доба нема, бојећи се да је није што и у чему несвесно увредио.</p> <p>То |
| а је лепршање искислих стегова, а трећи се не могаше разабрати у разноликим гласовима, који дол |
| и бејаху највише изненађени и користећи се њиховом забуном, коњица турска продре брзо дубоко у |
| ко недеља, док су поклисари, провлачећи се кроз турски логор, доходили у Драму и из ње се враћа |
| стадина и Драгаша Дејановића, граничећи се на северу Козјаком и Витошем, на југу Гвозденим Врат |
| — и повери ми се, — рече Тома, смешећи се, па ободе коња.</p> <p>Љубоје се пожури, да не изост |
| грудима Видосавиним лила сузе, јадајући се:</p> <p>— Добра Видо!{S} Милост деспотова није захва |
| <p>Рајко је био ведар и весео, надајући се бољим данима у својој будућности.{S} Отклонила се су |
| есец посребри градске бедеме огледајући се у местимичној дубини речице, што испод подграђа серс |
| стоје непрестано лежао час опорављајући се а час опет падајући у тежу болест.{S} Монах Исаија о |
| "1" /> Јелена и Видосава, разговарајући се о војни, која је на прагу</p> <p>Јелена, говорећи с |
| , празнили их и наливали, разговарајући се пријатељски.</p> <p>Властоје није у мирно доба ни им |
| рвећа позне јесени зашушта, разлетајући се двориштем.{S} Капци се на окнима затресоше а дах прв |
| ао и нехотице, махаше руком опраштајући се са јатом ждрала, који се све даље губише ка југу.</p |
| /p> <milestone unit="*" /> <p>Враћајући се једне вечери са малог излета на коњима Тома је био д |
| својим милим у Драми.</p> <p>Враћајући се једном поред обале речне, Гојко срете једну женску, |
| ј други хитац не промаши, и орао вијући се у ковитлац са раширеним крилима паде код најнижег гр |
| у ваздуху ухвати, па силом савлађујући се, рече:</p> <p>— Овај нам лист шаље природа, да нас о |
| ед очима његовим гомилаху.</p> <p>Ловци се наслонише на руке подлактивши се, да мало продремају |
| епријатељ улази у логор.</p> <p>Ратници се устремише једни на друге, па што у ноћној тмини даде |
| <p>— Да, честити пашо!</p> <p>Пратиоци се скаменише од чуда, кад Јевренос-бег нареди, да се ко |
| шта, разлетајући се двориштем.{S} Капци се на окнима затресоше а дах прве зиме стаде на заповед |
| н свршетак.</p> <pb n="171" /> <p>Турци се поколебаше.</p> <p>— Алах, ил-Алах!- ваљало се из да |
| пред ћесаричином љубимицом.{S} Не плаши се, али — и повери ми се, — рече Тома, смешећи се, па о |
| тек почетак! — одговори Тома, докопавши се врата и степеница.</p> </div> <div type="chapter" xm |
| S} Али таки не бејаху сви.{S} Докопавши се коња и оружја, други за часак знадоше са које стране |
| е држала да је Крстопољ.</p> <p>Нашавши се усамљена у средини суморне ал’ још доста крепке прир |
| ших дана позне јесени.</p> <p>Одморивши се мало, оставише коње, из којих је била читава магла о |
| ога коњица, скрене с пута па дохвативши се више простора ободе чилога коња свог.{S} Земља затут |
| >Ловци се наслонише на руке подлактивши се, да мало продремају.{S} Певци учесташе.{S} Знак да ј |
| наредбу и из Драме отишао не опростивши се добро ни с Маром, која је за његов ненадни и брзи по |
| нама!</p> <p>Угљеша пољуби, прекрстивши се, злаћени крст, а ђакон настојников изиђе пред Угљешо |
| био постигао тренутан успех, наметнувши се за намесника малолетном цару византиском Јовану V.{S |
| за успех тако великог предузећа, сруши се силно Дренопоље а у исто доба остави овај свет његов |
| о у помоћи!</p> <p>— Не очајавај, надај се.{S} С Богом!</p> <p>И Рајка нестаде.</p> <milestone |
| :</p> <p>— Господару, не чекај, спремај се и пођи на сусрет дужности.{S} Ја ћу ти помоћи!....</ |
| се?{S} Хајде, заслужи више!</p> <p>Онај се, мало љутит, крете и подвати ногама земљу, а дружина |
| .</p> <p>Поздрави га грчки.</p> <p>Онај се изненади, па и са̑м одговори грчки.{S} Тома брзо при |
| ем, и прекратим целу ствар.</p> <p>Онај се не могаше довољно чуду начудити.</p> <p>Старац се са |
| ћ се спушта.</p> <pb n="68" /> <p>У тај се мах врата на њиховој соби отворише широм, а на њих с |
| заповедничко место своје.</p> <p>У тај се мах Исаија наже над самртником, па диже главу и рече |
| на земљу, огрезао у крви.</p> <p>А бој се све јаче распаљује...</p> <p>— Да страшне ноћи, да с |
| да је преухитри, рече:</p> <p>— Не бој се.{S} Ма какве ми гласе поклисар донео, одмах ћу доћи, |
| ено запита:</p> <p>— А, велиш оче, твој се брат зваше Матија?</p> <pb n="61" /> <p>— Јесте, — о |
| , који ју је к њему довео онда, кад јој се он престаде на свагда надати.</p> <p>Рајко је био ве |
| е.</p> <p>Ћесарица се изненади, кад јој се јави Тома, па преплашена скочи.{S} Али је он умири.{ |
| осава бејаше пренеражена.{S} Чињаше јој се, да је наступио смак света, о коме се говори и веруј |
| чари, Мари срце закуца брже а груди јој се бурно шираху.{S} За очима јој чисто одоше и дах и ос |
| прва се руке његове маши Мара, а он јој се благо обрати.{S} После тога се поздрави са војводама |
| м освоји сан, она на мах скочи, јер јој се учини да чује рог, који објављује Угљешин долазак.{S |
| n="148" /> радила лагано, мисли су јој се све више отимале и одлазиле преко неких непроходних |
| покривен црним превесом, и како су јој се тужним писком одазвале мајка и сестра Мара — па је у |
| е била једина утеха, једина душа, којој се могла без устезања поверити.</p> <p>— Ти опет тугује |
| им мору, које запљускује обалу на којој се он одмара, ко што завидим и неранџи, коју сада мож’д |
| тву и снази нашој на југу.</p> <p>— Мој се деспот неће покајати, што ме је обасуо милошћу, — ре |
| Држећи све то у највећој тајности, ипак се морамо журити.</p> <p>После неколико тренутака Тома |
| n="26" /> у српским земљама.{S} Па ипак се она врло мало мешала у управљање обласним и државним |
| соби крупним корацима.</p> <p>— Па ипак се руши, лагано руши! — рече полугласно.</p> </div> <di |
| илају облаци, па је био безбрижан, Мрак се брзо спустио, а кад ветар поче да шиба капљицама, ко |
| ћ јаче било захладнело.</p> <p>У сумрак се приступило вечери.</p> <p>Госпоштина је са монахом И |
| их коња пожурише се за њима, и за часак се у пољу забелеше нови лепи чадори Љубојеве војске.</p |
| {S} Док се она тамо бавила, за тренутак се примакла гнезду грдно <pb n="70" /> велика змијурина |
| укашин.</p> <p>— Не много.{S} Прво, нек се покоре двојица трећем —</p> <p>— Ја — не! — упаде му |
| а! — загрмеше војводе.</p> <p>— Ал’ нек се добро држи после наше победе над Турцима! — додадоше |
| сада нагло смањиваше.</p> <p>Заповедник се Пловдина уздаше једино у српску помоћ.{S} Зато се и |
| зати Ани, како не треба судити пре, док се све о сваком не сазна.{S} На мах се одлучи, да нагла |
| ва, све видније искаче на површину, док се на послетку не заблешти цела слика у пуном сјају мил |
| изи да набави хране својој деци.{S} Док се она тамо бавила, за тренутак се примакла гнезду грдн |
| али је то било са свим случајно.{S} Док се мајка бринула за добро са једне стране, прилазило је |
| 0_C7"> <head>VII</head> <p>За време док се Угљеша бавио у Драми и док је обилазио омање тврђаве |
| еђало њено частољубље.{S} Она ће, надам се, сву пажњу своју посветити обитељи својој, те ћеш у |
| слободно и неограничено.</p> <p>— Надам се, да нећу бити без вредних помагача, — рече Тома.</p> |
| S} Кад је била највећа невоља јавио нам се у помоћ један непознати туђин — ђаур.{S} Он је и одв |
| S} Сунце већ косо бије са запада, морам се журити.</p> <p>Они га зачуђено погледаше.</p> <p>— Д |
| ем крстопољским, — рече Богдан. — Морам се журити да своју војводину <pb n="179" /> заштитим са |
| војом војском принуде на предају, а сам се крепу да се састане са Угљешом, па да заједно нападн |
| а.</p> <p>Кад сам дошла себи, нашла сам се у некој кућици близу пута за Солун а ван области мог |
| бу Спаситељеву, отишла у Воден, где сам се опорављала, негована добрим сестрама у манастиру код |
| нопољу још траје весеље.</p> <p>— И сам се Алах са својим моћним пророком радује! — вели један |
| јвода Богдан тражећи везу са њима и сам се крвавим корацима приближи средини.</p> <p>Све се ту |
| сто на овом месту и у ово доба, али сам се опет уздржала.{S} Сада не могах више.{S} Твоја душа |
| S} Ево сна, па га тумачи.{S} Љушкао сам се на облаку дуго, дуго, док ти се облак као провали ил |
| м.{S} Али не жалим за труд.{S} Имао сам се око чега и намучити, — додаде Исаија.</p> <p>Тако су |
| еког сам доба у Прависти, а спуштао сам се чак на дно Грчке.{S} Ђаво ме однео, ако знам, шта ми |
| мају отаџбину, а ја ни то.{S} Родио сам се на малом острву у Архипелагу.{S} Љубав ме, чиста љуб |
| , ово је Фаталан сусрет.{S} Уклонио сам се из друштва да у самоћи осећам тајну, што је у мојој |
| S} И то ти даје ведрине.{S} О, како сам се осетила срећном, кад си ономад рекао, да ипак верује |
| у у срце, а Тома додаде:</p> <p>— Нисам се надао —</p> <p>— Ја јесам, слутио сам и наслутио, да |
| гора, ближе једином господу Богу, кунем се, да другог греха немам нити ћу имати до само те зави |
| /p> <p>Сва тројица бејаху уверени да им се ваља журити:{S} Тома, што је знао да гвожђе ваља ков |
| не устаде да разгледа лов.{S} Чињаше им се, у насталој озбиљности, да свему томе није ни мало п |
| катуњанима не добацују.</p> <p>Зној им се цеди низ лице, а они не престају.</p> <p>— Јунаци, Б |
| не може мерити с нашом снагом.{S} Овим се витезима нико одупрети не може.{S} А кад се после по |
| рекипеле страсти изусти Тома, и са свим се приближи Мари.</p> <p>— Ја ћу се силом бранити — цик |
| ке неког потопљеног предмета.{S} За тим се једна по једна црта и сличица све јаче отимље од заб |
| приђе још један корак ближе.{S} За тим се окрете, те једним погледом премери собу, па онда, го |
| сти одстојала вечерњу с Маром, а за тим се, забринуте што се вече брзо спушташе на земљу, пожур |
| и на одар ваљаног витеза!</p> <p>За тим се деспотица окрете Вукашину:</p> <p>— Заповеда ли прев |
| умаћи !{S} Добро је било!</p> <p>За тим се окрете другу:</p> <p>— Хајдемо!{S} Хвала ти, а не да |
| ах да вршим твоју вољу...</p> <p>За тим се притаја и мирно склопи очи.{S} Исаија му спусти глав |
| ца се потпуно обавестише.</p> <p>За тим се братски куцнуше пехарима.</p> <p>У разговору дочекаш |
| Угљеша узевши хлеб и со.</p> <p>За тим се са њом загрли, па се пољубише у лице, а кад је Угљеш |
| старог дворанина. и ухватили су га, чим се растао од старца свештеника.{S} Остала су тројица до |
| време слободан.{S} Он ће се одмах, чим се ослободи, кренути овамо.{S} Али он не треба да стигн |
| после Рајко додаде:</p> <p>— Ал’ са чим се ја враћам?{S} Тешко мени!{S} Доцне стигох из потере |
| вотне посуте трњем и невољама.{S} Таком се животу није радовала, и само смеона и издржљива њена |
| но што је у ствари био.</p> <p>У таком се расположењу и кренуше рано из јутра за Драму, а кад |
| им крупним очима Рајка, пребледе, руком се прихвати за камени сто, до кога стајаше, а усне, мал |
| бољега јунака свога...</p> <p>На једном се месту бацају ратници камена с рамена.</p> <p>— Ха, н |
| обавијаше око једног дрвета.{S} За њом се појавни Видосава.</p> <p>Мара, преплашена, лако цикн |
| етом и шареним лептирком.</p> <p>Старом се Исаији обновише у памети слике детињства и младости, |
| ам Бог милостиви помогне!</p> <p>По том се старац мало замисли, па као за себе рече:</p> <p>— Д |
| лануше, свирка и песма насташе, а у том се и сутон ухвати.</p> <pb n="134" /> <p>Љубоје оде у г |
| е ! — пристаде и Богдан...</p> <p>У том се и мрак на земљу спусти.{S} Хиљаду логорских ватара п |
| том не говори, — рече она.</p> <p>У том се са степеница зачула неко долази.</p> <p>— Дакле доша |
| пође ка излазу из чадора.</p> <p>У том се тренутку са свих страна око његова чадора захори:</p |
| не могаше краја ухватити.</p> <p>У том се Рајко указа на отвореним вратима.</p> <p>— Ступи, Ра |
| се, јунаци!</p> <p>— Деспоте, ни један се неће маћи.{S} Ја сам их заклео, да својим костима ст |
| ихватише копљаници. <pb n="50" /> Таман се разданило, те ловци видеше да ће их послужити време |
| вер мој да се уклонимо ?</p> <p>Вукашин се пожури:</p> <p>— Не, мила снахо моја!</p> <p>— Или ј |
| укашин.</p> <p>— А сада?</p> <p>Вукашин се замисли, а Угљеша сам себи одговори:</p> <p>— И сада |
| колико часова да смо доцније стигли, он се не би никако ни могао извршити.</p> <p>— Како? — пит |
| и крајишнике и целу источну границу, он се нарочито задржавао и гледао да се не врати што дуже |
| ома је био безбрижан с те стране.{S} Он се, напротив, бојао, да нападачи не поступе и сувише зл |
| лаком чуну прећи на другу страну.{S} Он се загледа у ту женску, која му се учини нешто необична |
| жи и обнавља.</p> <p>И киша стаде, а он се разузда.</p> <p>Хује столетни грмови, јече брда, раз |
| сахрањен у малој градској капели, а он се тек први пут нађе за то време у друштву.{S} Говори, |
| </p> <p>— Али га је деспот послао, а он се мора слушати, — расправљаху трећи.</p> <p>И на томе |
| слуша боље.{S} Мож’да су ђаури?{S} И он се брзо склони низ Марицу, бацивши преломљени мач.</p> |
| још једном кренем, полако — ах! — и он се стропошта поново на земљу, огрезао у крви.</p> <p>А |
| па опет рече:</p> <p>— Она!</p> <p>И он се јако стресе...</p> <p>Погодио је!</p> </div> <div ty |
| , понижен понос читаве земље.</p> <p>Он се припи уз коња, а оструге се изгубише у ребрима добро |
| су се гостили, један дервиш.</p> <p>Он се заустави на широким мермерним степеницама, што се сп |
| ћи му још ближе. <pb n="6" /></p> <p>Он се трже, окрену и, спазивши своју драгу Љубу, пружи јој |
| ао имати.{S} Савез туђих владара распао се пре, но што је ишта могао и предузети.{S} Ми смо ост |
| падала и ако већ много слабије.{S} Небо се разведравало, још мало па се с једног краја почеше и |
| био страшан, — причао је Рајко. — Небо се проламало од убојних узвика, од писке рањеника од по |
| а кад осете да су се проредили, поново се окупе око краља, и новом снагом дају отпора.</p> <p> |
| /p> <p>— Алах, ил-Алах!</p> <p>И поново се ударише груди у груди.</p> <p>Стари ратници држе се |
| низом сумњичења и суморности.{S} Готово се нико и не труђаше, да се покаже веселији, но што је |
| ницаху једна по једна успомена.{S} Прво се појави само нејасна контура као кад таласи помоле ок |
| дошао је у стан Момчилов Тома.{S} Дуго се на само разговарао са МомчилОм, и остао је у његову |
| <p>И сада је утонуо у то гледање, занео се очима питајући звезде тако, да није чуо, кад се женс |
| ушла у двор, звона престадоше, а весео се народ ухвати у два велика кола.{S} Држећи се за убру |
| вима и очеличио срце своје.{S} Приљубио се уз Момчила као син уз оца, јер Рајко није свога оца |
| сам тако чуо.{S} Хришћанском цару јавио се у сну анђео Божји, узео му из руку крваву сабљу и пр |
| ле ловце, а и сам монах Исаија потрудио се и дошао из свога манастира.</p> <p>Угљеша, Љуба и Ма |
| тити шта се код Пловдина догађа, угасио се живот једнога старог витеза.{S} Умро је војвода Влас |
| p>На скоро после његовог доласка вратио се у Драму и трилиски ћефалија Рајко.</p> <p>Побратими |
| ехом поклисарским, био весео.{S} Частио се с господом у граду, па је слазио у подграђе, велику |
| свладан и другом раном пао и онесвестио се.</p> <p>— Кад сам дошао себи, било је све већ свршен |
| му и старештво, па и данак плаћати, ако се друкчије не може мир искупити.</p> <p>— Не, ја велим |
| навале, није тога живота нестало, и ако се знатно повукао у скромније границе.</p> <p>Помишљало |
| p>Тома сјаха и уђе унутра.</p> <p>И ако се враћао из логора, ипак до куће бејаше мисли о војни |
| ене, деспотовине Угљешине.</p> <p>И ако се границама нигде не додириваху, Угљеша и Вукашин пост |
| ица са голим сабљама у рукама.{S} Свако се одељење раздели на по неколико редова, и сви у један |
| кад се наже, те из колибе погледа, како се пламен одупире киши.</p> <p>Прође још неко време, а |
| високој кули мотриљи, да се осећа, како се небесни свод спушта, да својом милином задахне јаче |
| на коњима.{S} Напреже вид и спази, како се један одвоји и врати брзо натраг путем ка Дренопољу, |
| ријатеља.{S} Зар да тамо слуша он, како се они, који га отурише, славе и величају, како односе |
| е видиш, ал’ је мојим очима јасно, како се сјај једне у другу прелива.{S} То је твоја звезда.{S |
| гу стрелу и оком ухвати орлов лет, како се бејаше упутио даље на запад.{S} Овај други хитац не |
| лизо, она упита Видосаву;</p> <p>— Како се зове овај војвода!</p> <p>— То је тај туђин, велможа |
| ади али и обрадова, па и не запази како се Љубоје чисто устезаше да се са њим пољуби.</p> <p>Го |
| оба и пошалица забавних Мара опази како се далеко у облаку више њих вије нека грдно велика орлу |
| ограде од врта, ухвати се за зид и лако се на њ попе.{S} Леже по њему, послуша мало, па се прек |
| сти, изишавши иза облака.</p> <p>— Тако се вама рађа нови живот! — додаде Видосава.</p> </div> |
| плану и са једном лозинком.</p> <p>Тако се друштво брзо смањивало и на послетку ишчезе.{S} На д |
| воришта.{S} Прегледа још једном, колико се могло разабрати, по небу, па се саже и подстаче огањ |
| штајте!</p> <p>И на мах изиђе.{S} Рајко се присети, и брзо пође за њим, а остали продужише да, |
| егових савезника, турских чета, и Рајко се извештио ратничким пословима и очеличио срце своје.{ |
| 18930_C17"> <head>XVII.</head> <p>Рајко се сети, да, мож’да, труба објављује Гојков повратак.</ |
| гне убацити тамо зликовца.</p> <p>Рајко се упути из врта на двориште и даље, од куд се глас стр |
| о а гдешто и врло ћутљиво.</p> <p>Рајко се сећа, да се Момчило њиме хвалио.{S} Кад му је Рајко |
| се савијају око мраморног стуба, Гојко се окрете и Рајку, који је ишао за њим, ша’ну:</p> <p>— |
| ај воде.</p> <p>Савладавши овога, Гојко се спремаше да продужи борбу са другим нападачима.{S} А |
| ме оцу, који је на самрти.</p> <p>Гојко се пожурио и одмах кренуо.</p> <p>Ишао је без иједног п |
| олико.{S} А то није право.</p> <p>Гојко се необично обрадова таком њеном говору, замоли је, а о |
| а стоји ти на расположењу.</p> <p>Гојко се поклони, а деспотица прихвати:</p> <p>— Све је већ у |
| тиском тешке и непријатне јаве, ловачко се друштво Угљешино и пробудило у суморном расположењу. |
| лебаше.</p> <p>— Алах, ил-Алах!- ваљало се из даљине, али ови, који се стекоше у средини логора |
| о у скромније границе.</p> <p>Помишљало се на војну, а свет је знао чак и то да се млађи брат д |
| дошла на погреб свога оца.{S} Говорило се о тузи у дому Војихнином, о старим данима ћесарице А |
| веселећи ученика-господара.{S} Момчило се одиста знатно упитомио, разбирао је за начин живљења |
| За првих година свога витештва Момчило се већ био прочуо на далеко.{S} Чувен јунак осећао је д |
| и постадоше непријатељи.</p> <p>Момчило се ожени и настани у граду Ксантији, одакле је господар |
| у души <pb n="8" /> мојој.{S} Навршило се већ петнаест година, како си ми постала љуба верна.{ |
| има.{S} Али се они не појавише.{S} Само се са друге стране реке један повећи камен одвали и одр |
| Мара дворанина.</p> <p>— Нико.{S} Само се по мало одржава као свратиште господе, кад изиђу у л |
| о ратном походу своме.</p> <p>— Ми ћемо се још ноћас овде одморити, па ћемо сутра поћи на Дрено |
| воје.</p> <pb n="97" /> <p>— Поуздаћемо се у оштро гвожђе наших мачева и копаља, — поузданим гл |
| ода!{S} Где је војвода!</p> <p>— Држимо се!</p> <p>— Алах, ил-Алах!</p> <p>— Наш стег!</p> <p>— |
| ву и рече монахињама:</p> <p>— Помолимо се Господу за душу његовог раба, доброг пустињака.</p> |
| лог, и он рече:</p> <p>— Добро, вратимо се лагано у Дидимотику да доконамо.{S} А ти ми дајеш до |
| датле настаје патња.</p> <p>Навезли смо се на море, да се за време склонимо негде око Свете Гор |
| нској вези али то није довољно да бисмо се могли на њих поуздати.</p> <pb n="95" /> <p>Моја кћи |
| г непријатеља свих нас.{S} Па кад бисмо се ослободили погибли, онда бисмо могли опет продужити |
| ор после неког ћутања.</p> <p>— Борисмо се неуморно и само знадосмо за победе! — додаде Вукашин |
| вођа продужише на само разговор, лагано се удаљујући од крчме путем.</p> <p>Тај вођа бејаше гла |
| погледај, мало даље на истоку звездано се јато множи, а сјајна једна звезда прети да надсија м |
| ељ пријатељу и млађи старијем.{S} Једно се догоди ономад а друго сад.</p> <p>Гојко га са свим р |
| Драми било још мирније.</p> <p>У једно се доба учинило доброј Видосави да не треба више тајити |
| а је то?</p> <p>— Ха, ха, ха! — усиљено се насмеја Тома. — Кнегињица се без разлога преплашила. |
| по њиховом одласку дошао Тома, искрено се обрадовао рашчишћеним приликама, какве је у Драми за |
| у је каменити Мелник на Бистрици; јужно се отвара поглед низа Струму све до њеног ушћа у широко |
| кад дође ближе пусти оштро копље, и оно се пребацивши Гојка, који на мах клече, преби о стенови |
| а Маро, издајица за овај мах, — радосно се пожури Видосава.</p> <p>— Ходите, децо, — рече Ана, |
| у име Божје! -</p> <p>— Живео !—радосно се одазваше војводе.</p> <p>— Добар си гласник! — додад |
| више повукла себи и своме дому, одлично се старајући да чедо своје подигне и оплемени.{S} Заузи |
| разумем.{S} Него на што крити?{S} Добро се загрејасмо винцем, и почесмо по души говорити.{S} Ак |
| а Бог да у скоро слушао туђу!</p> <p>То се по граду и подграђу за час рашчуло.{S} И док су неки |
| а уздаше једино у српску помоћ.{S} Зато се и обрати српској страни.{S} Посада се јуначки држала |
| мој тишини благе јесење ноћи страховито се разлегаше клетва фанатичног дервиша.</p> <p>Месец за |
| и на широким мермерним степеницама, што се спуштају право у двориште, па очајно цикну, што га г |
| и размишљаше о немилим догађајима, што се у Крстопољу пред њим одиграше.</p> <p>У њему се бори |
| гласници Божје казне над покорима, што се у Византији починише.{S} Они се извезоше на суво, а |
| која изиђе иза густе вреже бршљана, што се обавијаше око једног дрвета.{S} За њом се појавни Ви |
| /> <p>У једној одаји малога двора, што се пружа као крило великог двора све до градског платна |
| Крстопољу, па се онда дохвати пута, што се одваја на исток и преко Мосинопоља и Перитеориона пр |
| бруја од весеља и безбројних прича, што се почеше низати крај логорског огња.</p> <p>Добри коњи |
| то ње говораху речитије топле сузе, што се из њених очију пролише на руку Гојкову...</p> <p>— С |
| трица и Мутница и многе друге реке, што се у правцу од севера ка југу, за Бело Море, крећу, нат |
| оме Бог.</p> <p>У највећем окршају, што се на ивицама са свих страна логора водио, захватајући |
| ено, Тома се брзо изгуби у шумарку, што се са западне стране пута пружаше од Драме па далеко на |
| биља браћо, шта мислите о оном сну, што се прича? — упита један озбиљније.</p> <p>— А какав је |
| мена на време помаже лак поветарац, што се, реко би, одбија од високих бедема градских, па се р |
| је слазио у подграђе, велику варош, што се око града населила недалеко од самог главног окна ру |
| право, само кад су изнели главу.{S} Што се тиче новаца, они су већ у напред довољно добили од А |
| } Исекли су, што је под нож пало, а што се спасло у ноћној тмини, изнело је само голу душу.{S} |
| аревићу, коме плашљивац причаше све што се имало рећи и о граду и о посади у њему.{S} Ређаше им |
| рњу с Маром, а за тим се, забринуте што се вече брзо спушташе на земљу, пожурише граду.</p> <p> |
| } Ми нећемо одступити пред њим, као што се не поклонисмо пред њима!</p> <p>— Тако је!</p> <p>— |
| ч. — То ми је све, што имам.{S} Као што се све окреће око земље и њој служи, тако и моје живова |
| есели срце човеково! — рече један пошто се добро поткрепио.</p> <p>— Да Богме! — одговори други |
| скупио своју војску у Скопљу, и кренуо се са њом преко деспотовине светле браће Дејановића.{S} |
| p> <p>Није дуго трајало то утицање, јер се турска војска, једва четвртина укупне српске бојне с |
| наћи у помоћи?</p> <p>— Не могаше, јер се никад од тада не сретосмо у животу.</p> <p>Гојко зау |
| а се ново стање без поговора прими, јер се свима <pb n="47" /> ваљало бојати сукоба на граници |
| спође, а ја имам само да га обиђем, јер се госпођа спрема да ових дана изиђе овамо на летовање. |
| ио под вратом а испод огртача.{S} Бисер се просу по путу, а она остатак пружаше шаком нападачу. |
| ј плаховитости приличи.</p> <p>Разговор се међу њима поглавито водио о паду Дренопоља па онда о |
| а разбојишту, биће мио пророку.{S} Ђаур се мало опоравио, од великог је, без сумње, рода.{S} По |
| гита и неколико војвода.</p> <p>Логотет се попе на камени наслон, који је стајао у сред дворишт |
| о је красан растанак њен био!{S} Деспот се врло дуго задржао у логору синоћ.{S} У граду су мног |
| </p> <p>— Ја сам је већ одредио.{S} Ноћ се спушта.</p> <pb n="68" /> <p>У тај се мах врата на њ |
| ли се вара.{S} Угљешина је душа упила у се сву озбиљност његове занесењачке проповеди противу н |
| и свога мужа, па се могла више повући у се и са својом нећаком Маром, — која је, изгубивши и оц |
| старешина.</p> <p>— Добро.{S} А у граду се не зна, шта је с војводом Гојком учињено?</p> <p>— Т |
| ује столетни грмови, јече брда, разлежу се долови, таласају се Тунџа и Марица, а врх свега фију |
| пот Угљеша и војвода Богдан разговарају се о ратном походу своме.</p> <p>— Ми ћемо се још ноћас |
| јече брда, разлежу се долови, таласају се Тунџа и Марица, а врх свега фијуче ваздух као да пиш |
| оше, и спустише на земљу.</p> <p>Љубоју се лице смрачи, загледа се у Рајка непомично, махну лев |
| } Она се противи реченој мисли, за коју се ја и брат ми заложисмо.{S} После свега тога ми нисмо |
| к остадох ватрен у једној жељи, за коју се моја породица заложила, остадох непоколебљиво одан ј |
| Рајка и Маре, ударио је косом, низ коју се лако спустио ка источној страни брега.{S} Ту, крај ј |
| икејских Гора и даље равницу, кроз коју се пружао пут, што је спајао Драму са Сером.{S} Али се |
| дода јунаке из драмске области, у коју се много надао, онда се осећао срећнијим и задовољнијим |
| учешће у тим крвавим догађајима, Рајку се обновила у сећању слика некога Византинца, који је к |
| јим одељењима стадоше прикупљати, Рајку се ни у колико не допадаше, што још непрестано заповедн |
| остале, утрне.</p> <p>У један мах Рајку се учини да поред ватре пролазе лагано двојица на коњим |
| > <p>Опробан и срећан ратник, у почетку се обрадовао гласу о скупљању војске.{S} Али кад се вој |
| нима да је равно пола ноћи.{S} По оделу се мало може познати незнани ноћник, јер је тек у пола |
| ишта.{S} Хтеде се опет спустити, ал’ му се учини да чу гласан говор.</p> <p>Скочи и мало погнут |
| це високе куле, нити је осетио, када му се приближила.</p> <p>— Господару! огласила се жена.</p |
| .{S} Он се загледа у ту женску, која му се учини нешто необична са свога слободног кретања и не |
| дугом времену обрадова.{S} Радовала му се као дете што жељно пружа руке за мирисним цветом и ш |
| а.{S} Понеко од млађих витезова, кад му се досади држати непрестано на узди свога коњица, скрен |
| идело, како му мишица набрецује, кад му се груди од силног узбуђења надму.{S} Очима је стрељао, |
| могло знати да ће пропасти.{S} Није му се вратио ни онда, кад је он био постигао тренутан успе |
| .</p> <p>— Тебе, Бога, хвалим! — оте му се из раздрагане душе његове.</p> <milestone unit="*" / |
| нити што приложи цркви? — насмејаше му се многи.</p> <pb n="57" /> <p>— Не, браћо!{S} Није тол |
| јка је мало знао, али по Рајку, који му се не допадаше ни мало са отворености своје, није марио |
| S} Загледа се у вођу њиховог и учини му се познат.</p> <p>Поздрави га грчки.</p> <p>Онај се изн |
| .</p> <p>— У мучионицу, на коло, нек му се раскину пркосни —</p> <p>Као авет проби се кроз редо |
| ан, који је у куту те собице био, он му се окрете и рече:</p> <p>„Хвала, Анђеле, ти си своје уч |
| ало, отишао је, без сумње љутит, што му се жеља ни у колико није остварила.</p> <p>Ја сам помоћ |
| ижни је Гојко веселије погледао, јер му се чињаше, да је грешио што је мислио, да је бољка добр |
| младога Турчина.</p> <p>На један пут му се учини да чује топот коњски.{S} Послуша боље.{S} Мож’ |
| ву.</p> <p>Властоје задрхта, по лицу му се разли нека веселост, диже руку, која се тресла, и сп |
| пи Гојко страшног изгледа.{S} Огртач му се са десног рамена мало спустио, те се у сумраку видел |
| д цркве, негде око њене ограде.{S} Њему се одазваше у два маха слични знаци из шумарка.{S} Али |
| да ће на њега непрестано мислити и њему се надати.</p> <p>Гојко је њу разумео.{S} Али га је муч |
| ризивао, друге избегавао.</p> <p>О њему се није првих дана говорило, и ако је његов долазак све |
| топољу пред њим одиграше.</p> <p>У њему се борише с једне стране супарништво у љубави, уверење |
| — Љубо, — рече јој он — ти знаш, о чему се мисли моје баве.{S} Ти знаш, како ми је тешко, кад с |
| мало, па се прекрете на страну, одгурну се рукама и у врту се дочека на ноге, клецнувши.{S} Так |
| он у теби гледа спас!</p> <p>Кроз ноћну се тишину разлеже трубни знак један пут, два пут па онд |
| Шта ћеш више!</p> <p>— Добро, — осмехну се старац.{S} Ево сна, па га тумачи.{S} Љушкао сам се н |
| спасти!</p> <p>— Добра снахо, — осмехну се Вукашин — код таке љубе није тешко Угљеши бити велик |
| високе куле мотриље у тврдоме Серу дању се виде безбројни планински ланци, како <pb n="4" /> се |
| убови, који су држали кућу нашу, почињу се рушити и издавати.</p> <p>Па за тим исприча Видосави |
| ма дошао је други властелин, на кога су се сви жалили.{S} Несуђени војно мој долазио је у град |
| ници држе се витешки, а кад осете да су се проредили, поново се окупе око краља, и новом снагом |
| као бесом гоњен излете из одаје, где су се гостили, један дервиш.</p> <p>Он се заустави на широ |
| изиђе из ходника на терасу, од које су се спуштале степенице у градски врт.</p> <p>Угљеша оста |
| гљеша за кратко време и доћи, почеле су се чинити велике припреме за његов дочек.</p> <mileston |
| ила мркла и врло ветровита.{S} Омање су се лађе прибојавале за се, али та два Турчина пређу на |
| о, трилиски ћефалија.</p> <p>Другови су се чешће дотицали пехарима, празнили их и наливали, раз |
| либе почињали су катуни и трла, који су се продужавали северно и преко првих огранака планине П |
| шло, а ветар је нагонио облаке, који су се скупљали на небу.{S} Изгледало је, да ће бити бурне |
| а коњица, а за коњицом војници, који су се пешке борили.{S} Цео поход завршаваху људи, који су |
| ви су цичали и отимали се, а ловачки су се рогови пробе ради разлегали преко градских зидина.</ |
| </p> <p>За Гојком су сви жалили, али су се надали да његов заменик неће бити рђав, јер је из ње |
| ули а остали ловци и хајкачи окупили су се око великих ватара у дворишту, те се у друштву залаг |
| ски ћефалија Рајко.</p> <p>Побратими су се искрено загрлили и братски ижљубили.</p> <p>— Хвала |
| у, па и са̑м сиђе с коња.</p> <p>Док су се остали чудили, шта то може бити, Тома и вођа продужи |
| тељи њени, дадиље и дворанке већином су се после тога разишли, а на дому Војихнину остала је са |
| Пловдин били поново изгубили и како су се ђаури надали, могао је и друкчије гласе султан добит |
| четири године, кад сам видео, колико су се осилили наши противници под згодним изговором да рад |
| лобна игра — свеједно !</p> <p>На то су се сводиле мисли Томе Теологите.</p> <p>У томе се било |
| ти нападачи, срећно одбијени, љутито су се бацили на подбадача Гојка, и са њиме своје заверенич |
| свечаност при погребу Војихнином.{S} Ту се задржао и после тога неколико дана по жељи свих а на |
| е на страну, одгурну се рукама и у врту се дочека на ноге, клецнувши.{S} Тако постоја неко врем |
| не јеле, па ме причекај на клупи, ја ћу се пожурити.</p> <p>Гојко без речи пристаде, а кад је о |
| ло, што иде уз нови положај твој, ја ћу се бринути.</p> <p>Тома Теологита три пута се дубоко по |
| а свим се приближи Мари.</p> <p>— Ја ћу се силом бранити — цикну Мара.</p> <p>— Али без успеха! |
| оју, она није за те ни била.{S} А ја ћу се бринути, да ти и делом докажем, да није нестало у ме |
| ећ припремити место и начин.{S} Наћи ћу се у близини нападнутих и спашћу их.{S} Тиме сам постиг |
| 154" /> <p>Испред једног чадора надмећу се војници у скакању.</p> <p>— Колико ми копаља, незнан |
| састаше, проламаше се небо и разлегаху се горе од веселих ратничких клицања, а Угљеша бејаше з |
| све празније.{S} Густа одељења одвајаху се са својим стеговима и заповедницима, те се пуштаху п |
| и.{S} Љубоју срце јаче закуца, а у лицу се за часак промени.</p> <p>Врата се отворише и уђе Гој |
| ут па онда и трећи пут, а мало после чу се звека ланаца на покретном <pb n="11" /> мосту код бе |
| /p> <p>Кад се појавише из црквице, зачу се јак писак, који је долазио недалеко од цркве, негде |
| <p>У дивљој хуци узбуњене природе зачу се топот потмулом лупом</p> <p>Бегунац је наишао на мос |
| е милости!</p> <p>Недалеко од куле зачу се рог ловачки.{S} Мара се охрабри:</p> <p>— Велможо, т |
| док се све о сваком не сазна.{S} На мах се одлучи, да нагласи Ани догађај у лову.{S} И она га р |
| а Властојев слуга отрча.</p> <p>На мах се искупише сви.{S} Ту бејаше Ана, Рајко, Исаија и оста |
| о било у једном тренутку.</p> <p>На мах се зачу бахат коњски, али се нападачи, за чудо, и не ос |
| гођен копљем у груди.</p> <p>У исти мах се, дохваћен џилитом, заљуља на своме коњу један крајиш |
| да дају уговорену накнаду.</p> <p>Монах се одазвао молби вредних рудара и учинио своје.</p> <p> |
| , а ја у место одговора јекнух, и занех се у тешку бољетицу, од које дуго времена боловах.</p> |
| за ову руменику, док тамо бејасмо, бих се и ја измолио да опсађујем Пловдин! — досети се други |
| асим после толиког лутања.{S} Та ја бих се могао и оженити и бити ћесар у Драми.{S} Има у овим |
| ати у Серу и на овоме, што имам, не бих се ни на ову лествицу земаљске части испео!{S} Даље иду |
| исповести, узвишени деспоте.{S} Не бих се ногом макао из ових тврдих зидина, кад не бих верова |
| лала бар по једног војника, а из многих се кућа кренуше по неколико глава на војничко збориште. |
| ам већи непријатељи од ових, ради којих се и договарамо.{S} Мој Угљеша, кад не би било људских |
| ненадмашнога витеза Момчила.{S} На њих се све можеш ослонити као на најпоузданије стубове.</p> |
| p> <p>Бегунац осети гониоца.{S} Гонилац се намерно на бегунца.</p> <p>Бегунцу би јасно, шта губ |
| егову, и не заустави се.</p> <p>Гонилац се са услужним мрковом својим скрха преко побеђенога бе |
| нитог брда и паде мртва.</p> <p>Бегунац се поведе, а оштри палош наиђе на врат и главу његову, |
| Војихна брзо и ненадно преминуо, старац се промени.{S} Издаде га мушко држање, освоји срце, па |
| е један крњадак лагано тињао.{S} Старац се саже, једним дрветом разгрну покисли пепео и пухор, |
| ћи преко поља ка главном путу, а старац се сав претвори у поглед, којим хтеде продреди кроз тан |
| и јој да сам овде, — рече Мара и старац се удали.</p> <p>Мара приђе прозору.</p> <p>Очима брзо |
| ега је однео нечастиви!</p> <p>И старац се прекрсти.</p> <p>— Нема га?</p> <p>— Нема, светога м |
| <p>— Кнегињица Мара, оче!</p> <p>Старац се задовољно осмехну, па поче прекидајући на махове, пр |
| ше довољно чуду начудити.</p> <p>Старац се саже, добро разгледа убијенога, па онда устаде:</p> |
| {S} Ал’ ништа зато, певај!</p> <p>Певач се поклони, а кад они продужише даље по логору, он седе |
| о сада. <pb n="9" /></p> <p>— Не, вараш се.{S} Чуј ме.{S} По њој сам вазда ценио будућност свој |
| и Богдан.</p> <pb n="173" /> <p>— Вараш се, узвишени војводо ! — увређен стегоноша рече.</p> <p |
| е неће требати твојих услуга.{S} Ти ћеш се одмарати на венцима милости моје.</p> <p>— Тако ће и |
| ко дете, потоњу деспотицу Угљешину, још се више повукла себи и своме дому, одлично се старајући |
| авезништво између нас и Балшића.{S} Још се мање смемо ослонити на млађега брата Балшу, господар |
| с Јеленом...</p> <p>Тома Теологита још се не надаше Гојку, нити знађаше шта је са њим.{S} Јеле |
| b n="138" /> те обилазише војску, и још се ни један пут не вратише у град невесели и незадовољн |
| ремна коња: једног за Гојка а другог за себе.</p> <p>Тада Гојко ухвати Рајка за руку:</p> <p>— |
| о том се старац мало замисли, па као за себе рече:</p> <p>— Деспот је јунак!{S} То сам и слушао |
| тебе пало, — говораше мало после као за себе војвода Богдан мачу.{S} Али си се ти ипак саломио |
| а погодбу и ма њихово право, да само за себе копају а деспоту да дају уговорену накнаду.</p> <p |
| очекивањима и датој речи Гојку.{S} Она себе до сада не познаваше, јер сад виде, да је мекша, м |
| о није нико знао, јер је Љубоје и самог себе обмањивао уверавањем, да је то тек само пошалица с |
| За тим узе Ану с десна и Љубу с лева од себе и пође с њима.{S} Кад приђе осталима, прва се руке |
| срећа њена.{S} Послуша ли је, спасао је себе, и казао јој, да је љуби.{S} Не послуша ли — он ће |
| души његовој била још већа.{S} Корео је себе, што није онда одлучно стао на страну Гојкову.{S} |
| спусти главу на његова прса, да од саме себе сакрије — сузе својих лепих очију.</p> <p>За трену |
| таре црквице осујећена, Тома је био ван себе од гњева.</p> <p>Не помишљајући да његовом опаком |
| оју, који га ухвати за руку и посади до себе.</p> <p>— Најважнији догађај за ово доба бејаше, ш |
| /p> <p>И мало после, а певач окупио око себе чету скушалаца, који се стекоше, да чују песме о с |
| ином греје а пламеном светли далеко око себе, претвори се у жар па опет од њега остаје само угљ |
| водом, те за час рашчистише простор око себе.</p> <p>— Живео деспот ! — проламаше се ваздух, ра |
| тури ђерђев, прекрсти се, погледа около себе па приђе те погледа, шта су руке, саме себи остављ |
| деспотицу Угљешину, још се више повукла себи и своме дому, одлично се старајући да чедо своје п |
| лу, однеше некуда.</p> <p>Кад сам дошла себи, нашла сам се у некој кућици близу пута за Солун а |
| о застаде на степеницама.{S} Једва дође себи, а онда понови:</p> <p>— Она?{S} Јелена?</p> <p>Па |
| зда издала...</p> <p>Гласник једва дође себи од бола:</p> <p>— Авај нама! — болно писну, па пок |
| у логор...</p> <p>— Нек наше крило дође себи, за остале не брините, — рече војвода Богдан, кад |
| па приђе те погледа, шта су руке, саме себи остављене, за те часове израдиле.{S} Чело јој испу |
| оше издају.{S} Ја хоћу спаса свима а не себи!</p> <p>— Деспоте, победио си ме Ал’ пусти мене да |
| је нагомилано благо на скупоцене украсе себи, својим војницима и — учитељу своме.</p> <p>Рајко |
| и била и сама помисао, да је и нехотице себи одмогао а Гојку помогао, да стече права на милост |
| један, који се спрема да осветла образ себи и својима у скакању.</p> <p>— Теби из Кукуша војво |
| покојног Војихне добра?</p> <p>— Као и себи самом! — искрено рече Љубоје.</p> <p>— Онда је са |
| о и предузети.{S} Ми смо остављени сами себи, остављени смо да гледамо, како на очи наше расте |
| а стотином добрих коњаника, које је при себи имао.{S} За тим је разаслао гласнике по жупама, да |
| јкову.{S} Пребацивао је у исто доба сам себи, шта хоће сад са Гојком.{S} Он, војник и слуга дес |
| /p> <p>Вукашин се замисли, а Угљеша сам себи одговори:</p> <p>— И сада!</p> <p>— И од сада? — у |
| >Тешко је рећи, шта је и како је Тома о себи мислио, нити је лако било завирити у његову душу и |
| ела на чунићу прећи.</p> <p>Гојко јој о себи рече, ко је и одакле је, толико, колико су и други |
| и онесвестио се.</p> <p>— Кад сам дошао себи, било је све већ свршено.{S} Градско је поље било |
| затекао.</p> <p>— Мени — помислио је у себи — некаква сила помаже.{S} Била она часна или нечас |
| угим мислима.</p> <p>— Те очи? — рече у себи, кад уђе сам У собу.</p> <pb n="137" /> <p>— Где с |
| се без разлога преплашила.</p> <p>Рајко севаше очима:</p> <p>— Каква срећа те овде оставих свој |
| теориона прелази границу па окрећући на север удара на Дидимотику до Дренопоља.</p> <p>Кад се о |
| е и јунаке, токе и челенке.</p> <p>А са севера се од планинских огранака жури непрегледно јато |
| и равно красно поље, које се дубоко са севера завршује повећим висовима.</p> <p>Ту бејаше саст |
| и многе друге реке, што се у правцу од севера ка југу, за Бело Море, крећу, натапаху плодне ра |
| онити на млађега брата Балшу, господара северне Арбаније.{S} Од како је прошле године умро најс |
| ани велике реке Марице.{S} Лугови се са северне стране завршују великим потоком, који мало ниже |
| уп је био одређен у једном пропланку са северне стране, а одатле је ваљало прилично ићи до мана |
| одељења заобиђоше српски логор са горње северне стране његове, па се једно примаче североисточн |
| моћнији непријатељ из Азије.{S} Јужни и северни делови српских земаља стајаху једни према други |
| ка била она, што је још са њим дошла из северних крајева па се и задржала овде.{S} Они су били |
| ћи, Вукашин и Угљеша, о њима.{S} Између северних господара и Угљеше простирала се деспотовина К |
| езу једном.{S} Тај је витез био из ових северних крајева, али је — причаше — поље његових мегда |
| у катуни и трла, који су се продужавали северно и преко првих огранака планине Плачкавице.</p> |
| коњица се турска раздели на три дела на северном крају Чрноменских Лугова.{S} Два одељења заоби |
| n="152" /> <p>Дан хода од Дренопоља на северозапад ка Пловдину налазе се Чрноменски Лугови на |
| да Богдан, кад са својима уђе у сечу на северозападној страни логорској, да поврати ред.</p> <p |
| се једно примаче североисточном а друго северозападном крају и првим најближим чадорима српске |
| а с друге стране.{S} Очима је тражио на северозападу деспотовину Костадина и Драгаша браће Деја |
| рену коња и прескочи поток, па се упути североистоку ка Тунџи, која се код Дренопоља улива у Ма |
| кликташе краљ Вукашин, кад се сукоби на североисточној страни логора са Турцима.</p> <p>— Јунац |
| ерне стране његове, па се једно примаче североисточном а друго северозападном крају и првим нај |
| у; виде се на западу Гвоздена Врата; на северу је каменити Мелник на Бистрици; јужно се отвара |
| ајући пут утиче у Марицу, а још даље на северу упоредо са њим тече још један поток, који се, та |
| а и Драгаша Дејановића, граничећи се на северу Козјаком и Витошем, на југу Гвозденим Вратима а |
| еде нешто рећи, очи му још једном живље севнуше па се склопише, и — угасише на свагда!</p> <mil |
| јако изненади.{S} За час му многе мисли севнуше у памети, ал’ не могаше краја ухватити.</p> <p> |
| пружи Гојку го нож.</p> <p>Гојкове очи севнуше поново већ изгубљеним сјајем.{S} Стеже десницом |
| редове веселе војске.</p> <p>Угљеши очи севнуше још јачом светлошћу, а румен му поли образе.{S} |
| м заклопи велика врата за собом, очи му севнуше пуним изразом сујетне охолости, и он охоло изиђ |
| на, која је превалила преко шесет лета, седе косе, браде и бркова ал’ румена лика и не помишљаш |
| даде знак да се дигне.{S} Он устаде, па седе до оца на постељу.{S} Отац узе његову леву руку у |
| p>Прође дугачком стазом до половине, па седе на камену клупу с леве стране.</p> <pb n="121" /> |
| ћу слушати без поговора.</p> <p>Угљеша седе, и руком показа Томи да и он седне, али Тома оста |
| > <pb n="142" /> <p>Ана од чуда клону и седе, а Љуба јој задовољи прву радозналост.</p> <p>Ана |
| или грања крај ватре да се суши, па сам седе на велику једну главњу с друге стране огња, а дома |
| а кад они продужише даље по логору, он седе и запева другу песму, рекавши:</p> <p>— Сад једну |
| до градског платна великог града Драме седели су за каменим столом, на коме је стајао кондир с |
| о је и учињено.</p> <p>Тога дана у вече седео је Љубоје у својој соби, која је била слабо освет |
| е Плачкавице.</p> <p>Једне летње вечери седео је пред том колибом неки старац у пастирском руху |
| лоњен леђима на повећу камарицу сламе и седећи на некој кожној простирци, мирно посматраше огањ |
| егов глас!{S} Хвала Богу! — рече гласно седи ратник, старац са Радовишта, па са осталима наже з |
| је изнемоглу прихвати и спусти на меко седиште.</p> <p>За тим она бризну у плач.</p> <p>— Љубо |
| и, поплашени се откидоше и са изврнутим седлима и спуштеним уздама јурнуше лево и десно, напред |
| е изнемогао и блед, држећи се усиљено у седлу, погледа Богдана, хтеде одговорити, али му речи з |
| ихном заплака као дете.{S} Данас је већ седми дан, како је Војихна сахрањен у малој градској ка |
| гљеша седе, и руком показа Томи да и он седне, али Тома оста стојећи.</p> <p>— Прилике су тешке |
| е.{S} Два повереника царевића Сулејмана седну у чамац па се навезу, да преко мореуза пређу у Га |
| о, не тражиш лова? — упита Тома Љубоја, седнувши до њега.</p> <p>— Слабо.</p> <p>— Ни ја не тра |
| рао журити.</p> <p>За тим Тома и Љубоје седоше на своје коње и пожурише се.</p> <p>Било је око |
| оше, да им начине места, па онда и сами седоше.</p> <p>— Ево, отац Исаија ће нам казати што виш |
| аија па се прекрсти.</p> <p>За тим опет седоше крај ватре, а Исаија рече:</p> <p>— Ја сам тада |
| Сад знам све, — одговори Гојко.</p> <p>Седоше, па у многобројним питањима и одговорима настаде |
| у.{S} Сам, у неосветљеној одаји својој, сеђаше Тома после вечерашњег већа.{S} Узнемирено очекив |
| тог Прокопа у Драми, дајући му неколика села у метохију.{S} Па, најпосле, скидајући неке терете |
| да се сви сложно одупиру, али говораху сем тога Турцима, да је велико море српске силе, где он |
| идиш, — рече му Тома. — Не сме пасти ни сенка сумње на нас за то убиство.{S} Да тако буде, пост |
| ље, ни доставом, која би циљала да баци сенку на искреност и љубав нашу.{S} Тога не може бити, |
| упе.</p> <p>Није било куће баштиничке и сеоске, која није послала бар по једног војника, а из м |
| и трепету.</p> <p>Било је пред вече 25 септембра 1371 године.</p> <p>Од веселих ратника, који |
| оља.</p> <p>Била је већ половина месеца септембра, а блага јесен као да бејаше скупила сву драж |
| мору, па се, остављајући у лево пут за Сер, дохватило кратке равнице на левој обали реке Мутни |
| ја.{S} Он ми је, кад смо опсели једном Сер, живот спасо у једном ненадном испаду грчке војске. |
| трани!</p> <p>И они се кретоше натраг у Сер.{S} Са њима пође и ћефалија Рајко, коме је било теш |
| јводина Богданова слала је своје чете у Сер на зборно место.{S} Позван од Угљеше, Богдан је у м |
| Љуба очекивала је Угљешу, да је врати у Сер.</p> <pb n="42" /> <p>А кад се чуло да ће Угљеша за |
| ead> <p>Кад се Гојко вратио с Јеленом у Сер, овде је већ било отпочето купљење војске, која се |
| дан је у место сваког одговора послао у Сер свога стегоношу са главном војводском заставом и са |
| Љубо.{S} Једне је вечери ненадно пао у Сер.{S} Ја сам појмио његове речи.{S} Њега је нестало, |
| у је он у Кукушу дочекивао и испраћао у Сер.</p> <p>Краљ Вукашин је одмах после споразума с Угљ |
| смислио предузети?</p> <p>— Поћи ћемо у Сер, па ћемо удвојити бдење нада свим, што бива.{S} Вук |
| кад изрично признати зависност Драме од Сера.{S} Али — а тебе зато баш и шаљем — не смећи с ума |
| бри оче!{S} Позвах те преко гласника из Сера, да одмах дођеш овамо, ал’ ти не рекох, да ти води |
| пати и страда.</p> <p>Сутра дан дође из Сера гласник и донесе гласе, којима се Угљеша ни мало н |
| могао продужити, отерала је и Исаију из Сера, где је служио у цркви истога манастира, у Меникеј |
| ме, са засеоком готово на самом путу из Сера за Драму.{S} Кад год је дотле дошао, није жалио та |
| а <pb n="18" /> и Драме доћи ће пропаст Сера, а са њом ће се и Цариград претворити у рушевине.< |
| од гласа.{S} У Меникејској Гори, између Сера и Драме, међу различитим већим и мањим манастирима |
| у се пружао пут, што је спајао Драму са Сером.{S} Али се ни на томе не заустави.{S} Поглед се њ |
| довима пешке стицала у градско поље под Сером.</p> <p>Деспотове стегоноше, које бејаху по појед |
| head>I</head> <p>Над тврдим и поноситим Сером развила је своја крила мирна и тиха летња ноћ.{S} |
| душе ал’ намрштена лика.</p> <p>Кад се серска и драмска војска састаше, проламаше се небо и ра |
| ичној дубини речице, што испод подграђа серског тече — чини се на високој кули мотриљи, да се о |
| ће за неки дан укрстити оружје своје са серском и драмском господом.{S} Њему ваља помоћи, да по |
| бласт на граници, а Драма је предстража Серу.{S} У Драми је остала узвишена ташта наша, ћесариц |
| /p> <p>Са високе куле мотриље у тврдоме Серу дању се виде безбројни планински ланци, како <pb n |
| {S} Столица је целој деспотовини била у Серу, најзнатнијем граду међу свима свих јужних државиц |
| ојко донео деспоту, обрадовали су све у Серу.{S} Деспот је братски загрлио младога војводу, па |
| рећнијим и задовољнијим.{S} Војска је у Серу логоровала у пољу ниже подграђа, многи су били у с |
| стране му краљевине.</p> <p>Угљеша је у Серу био задовољан бројем и ваљаношћу чета, што су прис |
| војске.</p> <p>А кад се прочу, да се у Серу сабира велика војска, придружише се њој многи залу |
| S} Деспотице!{S} Да сам мислио остати у Серу и на овоме, што имам, не бих се ни на ову лествицу |
| д царице Јелене.{S} Што сам ја учинио у Серу, урадио је Вукашин у Прилипу.</p> <p>— Снажној руц |
| "SRP18930_C13"> <head>XIII.</head> <p>У Серу држи Угљеша мало породично веће, па коме су само о |
| све до јесени лагано сабирала.</p> <p>У Серу је био главни логор јужне војске, коју је имао дес |
| ада већ монахиња Јефимија, а друга њена сестра Мара.{S} Са њом иђаше погружена Видосава, која с |
| о место у дому Војихнином доцније заузе сестра јој Мара.</p> <p>Ана је имала близу шесет година |
| у јој се тужним писком одазвале мајка и сестра Мара — па је у њиховом друштву наступила нема ти |
| где сам се опорављала, негована добрим сестрама у манастиру код Водена...</p> <p>На место мога |
| !{S} Она ми је И отац и мајка, и брат и сестрица!{S} Она ми је једино благо!{S} Други — веле — |
| , па рече:</p> <p>— А име твога стрица, сестро?</p> <p>— Монах Исаија!</p> <p>Гојко изненађен с |
| ?</p> <pb n="117" /> <p>— Радо од срца, сестро !{S} Ја сутра полазим.</p> <p>— И ја ћу с тобом! |
| а прихвати:</p> <p>— Необични догађаји, сестро моја!{S} Ал’ је и твоја душа велика, кад је све |
| Да га не знаш, витеже?</p> <p>—- Знам, сестро мила! — И он јој онда причаше о Исаији, монаху м |
| ше!</p> <p>— А шта је о твојим стрицем, сестро?{S} Зар ти се он не могаше наћи у помоћи?</p> <p |
| {S} Мир и покој вам, мученици!</p> <p>— Сестро, — рече мало после Јефимија, — сви они изгинуше |
| госпође ни сада не остављаше.</p> <p>— Сестро, ти си плакала? — упита Мара.</p> <p>— Грехота ј |
| крају завршавао шумицом.</p> <p>Био је сетан и забринут.</p> <p>Прође дугачком стазом до полов |
| о ћемо са Маром.</p> <p>— Али, мајко, — сети се деспотица — је си ли тамницу отворила?</p> <p>— |
| и данас је велможа Тома ! — Видосава се сети Маре, и несавладљива љубав према њој и болећивост |
| </p> <pb n="125" /> <p>Јелена чу, па се сети да се то ње тиче.{S} Хтеде се окренути, ал’ јој у |
| 30_C17"> <head>XVII.</head> <p>Рајко се сети, да, мож’да, труба објављује Гојков повратак.</p> |
| есуђеном заручнику њеном, ал’ се трже и сети да јој, без сумње, не би било право, па рече:</p> |
| подносио, доста проживео.{S} Али ме ти сети младости, ти чисто врати моје године назад, и од м |
| а многог подсетио, чега се не би мож’да сетио пред смрт.{S} Пошао сам сад с војском војводе Бог |
| гдешто и врло ћутљиво.</p> <p>Рајко се сећа, да се Момчило њиме хвалио.{S} Кад му је Рајко са |
| Драми.{S} Стари су људи говорили да се сећају како им је причано, да је ова црквица управо мет |
| гово поступно слабљење.</p> <p>У души и сећању његовом лагано ницаху једна по једна успомена.{S |
| мало познат.{S} Гониоцу је тек у бледом сећању.</p> <p>Обојица ободоше коње.</p> <p>Бегунац окр |
| крвавим догађајима, Рајку се обновила у сећању слика некога Византинца, који је као бегунац био |
| >Бегунцу долазе само искрице, које му у сећању буде прошлост.</p> <p>А једна засја мало јаче, и |
| рајеве, ја више не двоумим.{S} Ти га се сећаш, Љубо.{S} Једне је вечери ненадно пао у Сер.{S} Ј |
| међу столетне грмове деспотица се и не сећаше да је Мара по жељи њеној очекиваше.</p> <p>— Дес |
| часу извесне смрти — настаде страховита сеча</p> <p>Чадори за тренут ока дигнути, погажени, пок |
| аквом јој је испричао Тома — одлучи, да сече руку зарад спаса целога тела.{S} Прегореваше и заб |
| че војвода Богдан, кад са својима уђе у сечу на северозападној страни логорској, да поврати ред |
| охрабрена војска, па за Гојком утону у сечу, која се у средини бојног поља све већом жестином |
| деспота и његов одред.</p> <p>У крваву сечу утону све...</p> <p>— Још сјаје звезда над Прилипо |
| оноша, па ободе коња и западе у најљућу сечу.</p> <p>- За њим! — викну Богдан, па са осталима ј |
| Гојком.</p> <p>Гојко западе у најгушћу сечу.</p> <p>Један турски коњаник измахну на њ палошем, |
| је сада најпотребнија.{S} Онај, од кога си ме пре неколико дана спасо̑ у Крстопољу, пустиће се |
| едњу услугу деспоту Угљеши.{S} Реци, да си га овде сахранио, овде испод ове жалосне врбе или ми |
| ми дајеш довољно разлога да верујем, да си поштен човек.{S} Ти си прогоњен, велиш, с тога, што |
| прошапта старац, па за тим понови: — Да си благословен!</p> <p>То бејаше знак да говори из чист |
| и спусти је на главу Гојку:</p> <p>— Да си благословен! — прошапта старац, па за тим понови: — |
| више.{S} Боље отиди у Драму, и кажи да си ти учинио последњу услугу деспоту Угљеши.{S} Реци, д |
| тку, прекиде ћутање:</p> <p>— Из далека си, војводо?</p> <p>— Из далека, и идем доста далеко.{S |
| их речи, кад с тобом говорим.{S} Видела си, мож’да, да бо́ре с чела мога не слазе ни онда, кад |
| , опазила оно, што ја нисам.{S} Опазила си, мож’да, да ми нестаје звучних ал’ меких речи, кад с |
| уди витез, као што си и до сада био, па си ми брат а не млађи! — одговори му Угљеша.</p> <p>Том |
| она Гојку — ти си мени казао ко си, шта си и одакле си.{S} Истина, ја бих све то радо хтела зна |
| бедиоци или прве жртве!</p> <p>— Па шта си смислио предузети?</p> <p>— Поћи ћемо у Сер, па ћемо |
| {S} О, како сам се осетила срећном, кад си ономад рекао, да ипак верујеш у срећну звезду своју. |
| , што је била тако лепа!</p> <p>— А где си ти сада? — упита га Тома.</p> <p>— Свуда и нигде.{S} |
| >— Али, мајко, — сети се деспотица — је си ли тамницу отворила?</p> <p>— Хвала Богу и не бејаше |
| ти си мени казао ко си, шта си и одакле си.{S} Истина, ја бих све то радо хтела знати више и оп |
| као за себе војвода Богдан мачу.{S} Али си се ти ипак саломио у борби за Српство.{S} Света десн |
| вину љубав, да канџама раскинеш.{S} Али си нашао судију!</p> <p>Тома, сав зелен, шкрипну зубима |
| крете и рече:</p> <p>„Хвала, Анђеле, ти си своје учинио!"</p> <p>Тај изиђе, а ја у место одгово |
| сада не остављаше.</p> <p>— Сестро, ти си плакала? — упита Мара.</p> <p>— Грехота је, али јеса |
| звезданог неба.</p> <p>— Господару, ти си од силног посла данашњег уморан? — упита Љуба Угљешу |
| е окрете Гојку:</p> <p>— Војводо!{S} Ти си честитог покојника допратио или боље донео на рукама |
| бац...</p> <p>—- Маро, моја Маро!{S} Ти си моја са благословом Божјим —</p> <pb n="144" /> <p>— |
| сле неког времена. — Буди храбра.{S} Ти си изгубила оца а ја првог помагача свог.{S} Деспотовин |
| нам, јер умем читати људска срца.{S} Ти си ме чудно погледао у једном тренутку, кад сам стрељао |
| амновао, важни се догађаји збише.{S} Ти си и нехотице учесник у њима.{S} Ходи.</p> <p>Гојкова п |
| руго је нешто, што ми душу тишти.{S} Ти си сада у незгоди: и по Божјим и по људским законима ти |
| а да верујем, да си поштен човек.{S} Ти си прогоњен, велиш, с тога, што си наваљивао да се рат |
| и боље донео на рукама у мој дом.{S} Ти си ценио његово јунаштво и његову племенитост, па се ни |
| .{S} А ти се ове војне не плашиш.{S} Ти си уверен да се крв мора пролити за свету мисао ускрсну |
| твореније говорити, — рече Љубоје. — Ти си постао заточеник, што си на велможу диго̑ руку?</p> |
| а! — рече Рајко, ал’ се брзо трже: — Ти си, мож’да, већ —</p> <p>— Девојка још! — одговори она. |
| n="90" /> <p>— Маро, — рече јој он — ти си већ моја пред Богом.{S} Али свет то не зна, а ваља т |
| " /> <p>— Витеже, — рече она Гојку — ти си мени казао ко си, шта си и одакле си.{S} Истина, ја |
| могаше одмах познати Рајка.</p> <p>— Ти си, Рајко?</p> <pb n="140" /> <p> — Ја.{S} Важне ти гла |
| а траву испод жалосне врбе.</p> <p>— Ти си гласник? — упита лагано рањеник.</p> <pb n="180" /> |
| а се братски опет пољубише.</p> <p>— Ти си, без сумње, уморна од путовања? — упита Рајко Јелену |
| Гојко ухвати Рајка за руку:</p> <p>— Ти си ми пријатељ?</p> <p>— Био и остајем! — одговори Рајк |
| чини ми се, он од мене.</p> <p>— Ал’ ти си, без сумње најбољи међу својима из Кукуша? — присети |
| ад ти велиш, без сумње је тако.{S} А ти си, мож’да, опазила оно, што ја нисам.{S} Опазила си, м |
| стиже!</p> <p>— Шалу на страну, али ти си ми одиста потребан.{S} Јеси ли ти још онај стари Анђ |
| је рече Гојку:</p> <p>— Војводо!{S} Док си ти тамновао, важни се догађаји збише.{S} Ти си и нех |
| си урадио, како је требало.{S} Оставио си, да се ствар својим током развија.{S} Тако је и било |
| ма а не себи!</p> <p>— Деспоте, победио си ме Ал’ пусти мене да пре тебе погинем Отвор’те излаз |
| ди покварени, као што си сам.{S} Тражио си невину љубав, да канџама раскинеш.{S} Али си нашао с |
| ку, — шапну му Рајко.</p> <p>— Погрешио си.</p> <p>— Што ?</p> <p>— Ваљало је мало размислити.< |
| додаде, гледајући везанога.</p> <p>— Ко си ти? шта ћеш овде? — оштро питаше Рајко овога.</p> <p |
| — рече она Гојку — ти си мени казао ко си, шта си и одакле си.{S} Истина, ја бих све то радо х |
| снажно надимаху.</p> <p>— Љубо, кол’ко си добра! — проговори Угљеша. — Ти се бринеш за ме.{S} |
| е у њој људи, где гусле не гуде!{S} Ако си ти Богме без тога пошао ја нисам.{S} Незгодно ми је |
| цем, и почесмо по души говорити.{S} Ако си, велможо, кадгод имао нада, жеља и снова, и ако си з |
| разумети јачину мојих надања.{S} А ако си после тога дочекао мутан и облачан дан, који је одне |
| , кадгод имао нада, жеља и снова, и ако си за њих какве лепе и благе ноћи мислио, да ће се сви |
| чи, ил’ су ти плаве милије?</p> <p>„Ако си јунак од мегдана, ти љуби црно око и црно вино пиј!< |
| ности било.{S} А овако —</p> <p>— Овако си урадио, како је требало.{S} Оставио си, да се ствар |
| } Навршило се већ петнаест година, како си ми постала љуба верна.{S} И ко зна, колико би душа м |
| ону амајлију са гроба Спаситељева, што си од оца Исаије добила.{S} То ће му казати, да је вели |
| .{S} Ти си прогоњен, велиш, с тога, што си наваљивао да се рат не почиње?</p> <p>— Да, честити |
| е Љубоје. — Ти си постао заточеник, што си на велможу диго̑ руку?</p> <p>— А зашто дигох?</p> < |
| е лукави, то ти је плата за услугу, што си поганом туђину учинио, и зато што сам испред твога к |
| г клицања.</p> <p>— Буди витез, као што си и до сада био, па си ми брат а не млађи! — одговори |
| исли, да су сви људи покварени, као што си сам.{S} Тражио си невину љубав, да канџама раскинеш. |
| сно се одазваше војводе.</p> <p>— Добар си гласник! — додадоше други.</p> <p>— Сад је стигао гл |
| вуда, где знам да ћу ти требати.{S} Зар си заборавио на ону моју услугу?{S} А бејаше, збиља, ле |
| знаш да је моја породица учена?{S} Зар си заборавио, да је једна моја стрина видела, истина ма |
| радо хтела знати више и опширније, јер си, видим, честит јунак, али ја теби за се не казах ни |
| n="71" /> <p>— Тако мораш и чинити, јер си ти прва стража српској слободи на овој страни!</p> < |
| е и мени живот!{S} Цитро моја!{S} Синоћ си још певала о црним и плавим очима, а сутра може гавр |
| ину мачем срце потражим, и онда бих био сигуран, да <pb n="87" /> нисам ништа пропустио, што ми |
| вића.</p> <p>Гласник поможе рањенику да сиђе с коња, па га придржаваше и спусти на траву испод |
| е лагано спушташе низа стрмен.{S} А кад сиђе доле између два брега наиђе под једном жалосном вр |
| ну руком својима, да одседну, па и са̑м сиђе с коња.</p> <p>Док су се остали чудили, шта то мож |
| ваздуху, да види сва војска.{S} За тим сиђе с коња и пободе стег.{S} Војска пристизаше и разре |
| помоћи.{S} Ходи са мном!</p> <p>Обојица сиђоше низ велике камене степенице, које се сјају на ме |
| уку да такне Мару.</p> <p>У очима му је сијао огањ јужњачке природе, у њему је кипела страст, а |
| } Она их није крила, а оне, необрисане, сијаху као најлепши урес у часу радости ожалошћенога ли |
| p>— Мени — помислио је у себи — некаква сила помаже.{S} Била она часна или нечастива, добро ми |
| да гледамо, како на очи наше расте нова сила, нова снага дивљих Азијата, Турака. <pb n="16" />< |
| не браће Дејановића већ куца османлиска сила код Самокова испод Рила.{S} Они морају с нама.{S} |
| остали на своме дому, кад је византиска сила устукла испред наше.{S} Деспот рачуна и на њихову |
| опа.</p> <pb n="91" /> <p>Али је турска сила постајала сваког дана све већа а пловдинска се пос |
| ица, а западна страна, од куда је дошла сила Вукашинова, бејаше отворена.</p> <p>Лагано, као шт |
| ој снази српској не би још била страшна сила нових завојевача Турака, за које се већ видело да |
| о шездесет хиљада ратника.{S} Турска је сила мања.{S} Има нас по четворица на једнога њиховог.{ |
| ојна неће дуго трајати.{S} Азијатска се сила не може мерити с нашом снагом.{S} Овим се витезима |
| а Лала-Шахин!{S} Правоверни!{S} Наша ће сила расти и поплавити брда и долине, реке и дубраве, о |
| > <p>— Јунаци, смело напред!{S} Није то сила цара Синише, кога ипак победисте.{S} Јунаци, напре |
| о.{S} Ни они не бејаху веселији.</p> <p>Силазећи низ степенице на кули, где оставише Угљешу са |
| ала-Шахин, ал’ војске има врло мало.{S} Силан је страх овладао у Дренопољу, од кад се чуло, да |
| ме он није служио.{S} А тај је господар силан, крепак и млад.{S} Он ће за неки дан укрстити ору |
| тога Турцима, да је велико море српске силе, где они утонуше, а српској војсци да је општа пог |
| ах, ил-Алах ! — рикну нови талас турске силе и сломи се на деспота и његов одред.</p> <p>У крва |
| ка, једва четвртина укупне српске бојне силе, у дугим, местимице прекинутим, линијама брзо утап |
| ке, ту и прво логориште удружене српско силе јужних српских господара.</p> <p>Одатле се спремаш |
| езничке војске моје и Балшићеве противу силе Алтомановића.{S} Расправи ли се и та зађевица пре |
| зетом му Ђурђем Балшићем стајало према сили Николе Алтомановића, а друго, што је Скопље означи |
| ска, која несумњиво иде у помоћ српској сили, радосно би се журила да обрадује свога војна.{S} |
| бејаше у јуначкој невољи.{S} Опсела га силна војска турског цара Мурата, брата преминулог царе |
| ја отпоче јаким ветром, а за њим склопи силна киша.</p> <p>Ватре се почеше нагло гасити, а мног |
| спаљује...</p> <p>— Да страшне ноћи, да силне жалости! — уздисаше млади грчки певач, држећи сво |
| >Тома се једва одржао, да се не изда од силне радости, кад је видео да се његов план до краја и |
| аше боле и тугу њихову.{S} И после прве силне жалости наступи мајина тужног и тихог размишљања. |
| амен магле и путне прашине, у њему срце силније закуца и он жудно изгледа гласника из Драме.</p |
| у, Рајко устаде с Јеленом, која је била силно узбуђена.</p> <p>За Рајком приђе и она и пољуби И |
| и дизгине Лабуду, па га ободе.{S} Лабуд силно фркну, скочи па се као стрела вину.</p> <p>— Војв |
| успех тако великог предузећа, сруши се силно Дренопоље а у исто доба остави овај свет његова д |
| епомичан.</p> <p>Гојко дочека Тому тако силно, да Тома на мах изгуби смелост, и баш у тренутку, |
| е.{S} Јунаци, напред!{S} Није то војска силног Матије Кантакузена, коју с муком разбисте.</p> < |
| тари се монах једва држаше на ногама од силног и тешког изненађења.</p> <p>— Добро је — рече —- |
| му мишица набрецује, кад му се груди од силног узбуђења надму.{S} Очима је стрељао, у лицу је б |
| аног неба.</p> <p>— Господару, ти си од силног посла данашњег уморан? — упита Љуба Угљешу.</p> |
| г орла на дршку, и крену коња.</p> <p>У силној тузи пођоше за њим и остали.</p> <p>— Моја је ра |
| логору све спаваше тврдим сном.</p> <p>Силној киши, која никако не престајаше, одупираше се са |
| х Бог води!</p> <p>— Тако је.</p> <p>За силном коњицом наиђоше пешаци, а за њима поносници и др |
| .{S} Тома га руком у ваздуху ухвати, па силом савлађујући се, рече:</p> <p>— Овај нам лист шаље |
| вим се приближи Мари.</p> <p>— Ја ћу се силом бранити — цикну Мара.</p> <p>— Али без успеха! пр |
| p>— Војна? с ким?</p> <p>— С нечастивом силом агарјанском, с Турцима, што преко мора дођоше.</p |
| у први одлучно укрстити оружје са новом силом турских завојевача.{S} Па или ћемо ја и моји бити |
| код цара.{S} Проценио сам њих и њихову силу, па не нађох онога што царству нудисмо ми.{S} И ми |
| иком послу, примајући и сређујући војну силу своју.{S} А деспотица Љуба проводила је по неколик |
| обија други изглед.{S} Отац — самртник, син — роб.{S} А шта говори прошлост о њима?{S} Неће то |
| бејаше на коњу.</p> <p>— Војвода Гојко, син покојног војводе Властоја! — одговори Гојко, и пуст |
| одном положају.</p> <p>— А сме ли његов син изићи оцу на очи?</p> <p>Па онда исприча све.</p> < |
| ли нам не може бити од помоћи.{S} Он је син ћесара Прељуба, али не и прејамник духа његовог!</p |
| це своје.{S} Приљубио се уз Момчила као син уз оца, јер Рајко није свога оца ии запамтио. <pb n |
| нека дође овамо.{S} Нека оцу буде само син, а мени ће за тим одговарати као преступник.</p> <p |
| моје, и благослови свога <pb n="92" /> сина, да сме с твојим благословом ступити пред свети ол |
| Да.{S} Тамо је на престолу убица свога сина.{S} Јован пети Палеолог не може се борити против а |
| } На њему је право проклество.{S} Он је сина свога ослепио.{S} Он није достојан да гине за свет |
| а, ако ускратиш оцу на самрти да загрли сина јединца.{S} Чини, госпођо, како те Бог учи, али —< |
| евих синова, нема нарочито јуначкога му сина Марка.{S} А то је штета, велика штета!{S} Марко је |
| своје јунаштво, које нам је донело Срб-синдиги, српску погибију.{S} Завидљив слави његовој, са |
| т дићи, а потомци изгинулих Срба на Срб-синдигију љуто ће нас казнити.{S} Нама ће Алах ускратит |
| а не мисли више на одржање царевине.{S} Синиша, царев стриц, устао је у име царевине а против ц |
| зен је томе сведок.{S} Неће порицати ни Синиша.{S} Лазар нам је вајкадашњи противник, али ће и |
| о као савршени победилац?{S} Кад је цар Синиша устао да задовољавајући своје личне прохтеве и н |
| аци, смело напред!{S} Није то сила цара Синише, кога ипак победисте.{S} Јунаци, напред!{S} Није |
| -тесалском краљевином у име свога таста Синише, који је у дубоким годинама на самртничкој посте |
| адећи је, упита га:</p> <p>— А девојка, синко?</p> <p>— Кнегињица Мара, оче!</p> <p>Старац се з |
| че младић.</p> <p>— Далеко је од добра, синко, — као забринуто вели старац. — Погинућу ти првом |
| начким делима...</p> <p>— Певај, певај, синко, срећа ти вазда певала! — говораше под чадором св |
| , шале:</p> <p>— А како да ти не будем, синко, невесео — вели један од њих — кад сам ноћас снио |
| рече један.</p> <p>— А шта бих ти знао, синко, и казивати!{S} Тешко ми је, кад станем размишљат |
| ију пролише на руку Гојкову...</p> <p>— Синко, нека те Бог благослови!{S} Радо предајем заборав |
| љску.{S} Али у тој војсци нема краљевих синова, нема нарочито јуначкога му сина Марка.{S} А то |
| а је дошао ред на деспотовину Дејанових синова.</p> <p>Монах је био зао пророк, а његове речи у |
| > боље но и сам законик.{S} Он је ваљан синовац ненадмашнога витеза Момчила.{S} На њих се све м |
| н да гине за свету мисао!</p> <p>— Моји синови морадоше остати код савезничке војске моје и Бал |
| у, који је ишао за њим, ша’ну:</p> <p>— Синовица монаха Исаије!</p> <p>Рајку клецну нога, срце |
| .</p> <pb n="95" /> <p>Моја кћи а твоја синовица Милица, жена зетског господара Ђурђа Балшића, |
| о, ал’ ти не рекох, да ти водим — твоју синовицу Јелену, — брзо изговори Гојко, показујући на њ |
| окршаја окрете се мени и рече:</p> <p>"Синовче, иди и нареди нека врата на граду буду отворена |
| Шта ће и мени живот!{S} Цитро моја!{S} Синоћ си још певала о црним и плавим очима, а сутра мож |
| лади грчки певач, држећи своју цитру. — Синоћ певах добрим старим дворанима честитог драмског г |
| полети своме војну у загрљај.{S} Али је синоћ Угљеша дошао неопажен, те му није могла ни једног |
| а војводу.{S} Вешти гуслар надметаше се синоћ са мном, а млада добричина једна хваљаше пловдинс |
| S} Деспот се врло дуго задржао у логору синоћ.{S} У граду су многи од људи били поспали, а од ж |
| ати витешке белеге камене!</p> <p>— Још синоћ сам свакоме измицао у витешкој игри и јуначком ск |
| паде на земљу.</p> <p>— Хвала Богу, ја сину вратих, што оцу бејах дужан! — прошапта старац, па |
| ари са стране у десна ребра.</p> <p>Нож сину, нешто закркља, нападач паде на земљу, а нечији се |
| ва праведна срџба попусти.{S} На мах му сину мисао:</p> <p>— Ко зна, шта је могло бити ?</p> <p |
| ком заповеднику Томи, у коме је по ново синула мисао да су бољи и Турци него српска превласт.</ |
| тави поглед на Гојку, очи му још једном синуше — и издахну.</p> <p>Гојко зајеца, витези скидоше |
| подграђу сва храна, коју одредих да се сиромашним домовима изда за покој душе доброг нашег гос |
| сам је хитцем једним скинуо и ослободио сиротане, али је то било са свим случајно.{S} Док се ма |
| осле Ана — није у нас постављена трпеза сиротињска.{S} Мож’да би могло то бити сутра?</p> <p>— |
| /> је на брзо склопио очи, а ја, тужно сироче од непуних дванаест година, остадох без игде иче |
| , ни у ком случају не!{S} Он је пажљиво сисао сласт, где <pb n="139" /> год ју је могао наћи, к |
| Ветар је хујао и разносио увело лишће и ситне гранчице, распаљујући само јаче ватру на дворишту |
| исоких бедема градских, па се разлива у ситне покрете по мирном подграђу.</p> <p>Све је тихо, с |
| циком својом зваху на узбуну.</p> <p>Ти ситни и брзи звуци изазиваху и храброст и страх.{S} Они |
| роњавајући за собом земљу и потискујући ситније камење падаше ка реци Јасно бејаше, да је одатл |
| тога дворишта лагано горео.{S} Намести ситнијег грања око двеју омањих клада, које су биле у п |
| </p> <p>— Кад се довече са свим смркне, сићи ћеш Гојку, и отворићеш му слободан излаз.{S} Казаћ |
| упа преста па опет наста.{S} Бегунац је сишао с моста, гонилац на њ наишао.</p> <p>Међу њима је |
| што завидим и неранџи, коју сада мож’да сише!</p> <p>— Сва се сада претварам у завист, јер је т |
| прве жртве!{S} Па ипак ми се чини да се сјај моје звезде претапа у светлост нове звезде нових з |
| идиш, ал’ је мојим очима јасно, како се сјај једне у другу прелива.{S} То је твоја звезда.{S} М |
| ша.</p> <p>— Моја круна не трпи слабији сјај, твоја памет не признаје слабији разлог, а Богдано |
| шану нема правога благослова.{S} Ни сам сјај царске круне ни скиптар српског патријарха не мога |
| јнија ал’ само зато, што јој даје јачег сјаја она светла звезда до ње.{S} Ти то мож’да не видиш |
| елени на један пут из мркле ноћи свануо сјајан и ведар сунчан дан.{S} И она се животу сада први |
| У крваву сечу утону све...</p> <p>— Још сјаје звезда над Прилипом! — кликташе краљ Вукашин, кад |
| га спокојства не наруши никаква жеља за сјајем и блеском сујетнога живљења.{S} Ти ме бар знаш!{ |
| јкове очи севнуше поново већ изгубљеним сјајем.{S} Стеже десницом нож, и пре, него што преплаше |
| аље на истоку звездано се јато множи, а сјајна једна звезда прети да надсија моју звезду — води |
| зо узе, и руком мило отпоздрави она два сјајна црна ока Марина, која га благо испраћаху.</p> </ |
| ри деспотица Љуба — она је и сада онако сјајна и чиста, као вазда до сада. <pb n="9" /></p> <p> |
| досни усклици оних, који су поздрављали сјајне успехе младога краља.{S} Војне су биле доста чес |
| је је опазио.{S} Али је, предан гледању сјајне звезде, пошао душом, оком, слухом за њом, ка њој |
| раги господару!</p> <p>— Да, љубо моја, сјајнија ал’ само зато, што јој даје јачег сјаја она св |
| S} Видиш ли моју звезду?{S} Она је сада сјајнија.{S} Је ли?</p> <p>— Јесте, драги господару!</p |
| ме није изневеравала.{S} Бивала је све сјајнија.{S} Пред најкрвавије битке сјала ми је све јач |
| енљиве ратне судбине; твоја је стална у сјајности — она је звезда мира и љубави!</p> </div> <di |
| нут, очима мотри звезду једну, необично сјајну, на небу.</p> <p>И сада је утонуо у то гледање, |
| сам Тома Теологита није био слеп према сјају Мариних врлина, и ако његове мисли не идоше нити+ |
| амо, да овде има једно срце, коме би на сјају једних очију и топлини душе једне било свуда добр |
| ше низ велике камене степенице, које се сјају на месечини.{S} Један заповеди нешто стражару, ко |
| >А једна засја мало јаче, и он на њеном сјају виде последњи преступ свој у највећем обиму.</p> |
| послетку не заблешти цела слика у пуном сјају миле светлости своје.{S} И тада се старац загреје |
| најслабији.{S} Док је још била у пуном сјају снага византиска, Драма је била често пута најкрв |
| како га се тешко косну срца, што јој о сјају своје звезде не могаше ништа рећи.{S} Она је слуш |
| све сјајнија.{S} Пред најкрвавије битке сјала ми је све јачом светлошћу, и ја сам знао да ћу из |
| е двору, а и оне одоше Ани.</p> <p>Тома сјаха и уђе унутра.</p> <p>И ако се враћао из логора, и |
| одио поред речице.</p> <pb n="81" /> <p>Сјахао је био Лабуда и привео да га напоји, тапшући га |
| као степеница ради лакшег узјахивања и сјахивања с коња, па одви пергаменат.</p> <p>Копљаници |
| је вече у велико, кад су код камена за сјахивање, усред дворишта, стајале <pb n="1" /> Јелена |
| коме измицао у витешкој игри и јуначком скакању, а сада чекам, да ме копите коњске разнесу, — у |
| према да осветла образ себи и својима у скакању.</p> <p>— Теби из Кукуша војводе Богдана ?{S} Х |
| пред једног чадора надмећу се војници у скакању.</p> <p>— Колико ми копаља, незнани брајко, дај |
| >— Да, честити пашо!</p> <p>Пратиоци се скаменише од чуда, кад Јевренос-бег нареди, да се коњи |
| олика села у метохију.{S} Па, најпосле, скидајући неке терете дажбина и деспотског кулука са ст |
| стаде непомичан.</p> <p>Ветрић, што је скидао лисни урес дрвљу, унесе кроз прозор један пожуте |
| ошто му царевић даде достојну награду — скиде му главу са рамена, навезе се на сплавовима сам с |
| азати, да је велика невоља.</p> <p>Мара скиде с груди амајлију, која јој је на свиленом гајтану |
| у сламу унаоколо, <pb n="106" /> путник скиде кабаницу и разастре је по гомили грања крај ватре |
| змахну на њ палошем, а старац га копљем скиде с коња, па и сам, прободен са стране, паде на зем |
| После их полако отвори и са напрезањем скиде прстен са десне руке.{S} Пружи га гласнику, хтеде |
| а коња.</p> <p>Рајко га прихвати, па га скидоше, и спустише на земљу.</p> <p>Љубоју се лице смр |
| и издахну.</p> <p>Гојко зајеца, витези скидоше калпаке, Исаија шапуташе свете молитве, и не би |
| ник клону коњу на врат, па покуша да се скине, ал’ га снага издаде и он паде под ноге турској к |
| а змијурина.{S} Ја сам је хитцем једним скинуо и ослободио сиротане, али је то било са свим слу |
| Филона, и ако он велича царски престо и скиптар.{S} У витешким делима и племенитости, коју пева |
| гослова.{S} Ни сам сјај царске круне ни скиптар српског патријарха не могаху да одушеве стара с |
| p> <p>— Али не заборави, краљу, да наши скиптри и црвени сандали нису без прекора. —</p> <p>— Т |
| таборе.{S} Залуд је ту Урош са царским скиптром и круном, кад на њој нема истинског благослова |
| ље.{S} Мож’да су ђаури?{S} И он се брзо склони низ Марицу, бацивши преломљени мач.</p> <p>После |
| му невера...</p> <p>Оставила сам југ и склонила се овамо, ал’ сва моја разбирања бише у залуд. |
| ам на ову кулу, па жељан да се трајније склоним од ловаца, који могу на ме наићи, уђох у ове зи |
| >Навезли смо се на море, да се за време склонимо негде око Свете Горе.</p> <p>Али се милост Бож |
| нападоше.</p> <p>— Војводо, ти се можеш склонити.{S} На страни, од куд дође данас краљева војск |
| те се, поремећени и пропашћу Анђеловом, склонише дубље не кушајући даљи напад.</p> <milestone u |
| почеше нагло гасити, а многи се ратници склонише у најближе им чадоре, не знајући по помрчини н |
| Рајка непомично, махну левом руком и — склопи очи.</p> <p>— Брате! — писну Рајко и загрли Љубо |
| и деспота.{S} Он ћуташе, тешко дихаше и склопи очи.{S} После их полако отвори и са напрезањем с |
| ура, која отпоче јаким ветром, а за њим склопи силна киша.</p> <p>Ватре се почеше нагло гасити, |
| ољу...</p> <p>За тим се притаја и мирно склопи очи.{S} Исаија му спусти главу на узглавље и пре |
| себна област.{S} Стари је Војихна и очи склопио, не хотећи никад изрично признати зависност Дра |
| е Горе.{S} Ту <pb n="114" /> је на брзо склопио очи, а ја, тужно сироче од непуних дванаест год |
| , очи му још једном живље севнуше па се склопише, и — угасише на свагда!</p> <milestone unit="* |
| га покоља.</p> <pb n="177" /> <p>Кад се склопише крвави вали Маричини над њом, један млади Турч |
| о држаше го нож.{S} Мара клече до Ане и склопљеним рукама мољаше разбојнике.</p> <p>Све је то б |
| дочекао вече.</p> <p>Старац је ућутао, склопно очи, и лагано испустио руку Гојкову.</p> <p>Пос |
| а гоњаше напред.</p> <p>Добри је поочим склопно своје очи, а ја сам сама стајала крај његовог о |
| оме се тренутку иза шибља указа и у два скока стиже на знојавом Лабуду Гојко.{S} Нападачи, изне |
| глас, а Лабуд, крвљу окупан, завришта и скокну три копља у напред.</p> <pb n="174" /> <p>— То ј |
| утећи плен, одвоји од Маре и у лаком је скоку нестаде.{S} Мамљена све дубље међу столетне грмов |
| љи међу својима из Кукуша? — присети се Скопљанин.</p> <p>— Па да видиш, нисам баш ни рђав, јер |
| е ти бити и половина овога мога земљака Скопљанина.{S} Не допада ти се?{S} Хајде, заслужи више! |
| ли Николе Алтомановића, а друго, што је Скопље означио за збориште своје војске из простране му |
| ој краљевини, где су и градови Прилип и Скопље, Качаник и Битољ и многи други.{S} Јужно од браћ |
| ма с Угљешом отишао у Прилип а одатле у Скопље, једно, да је ближе оном одељењу своје <pb n="11 |
| } Краљ Вукашин је скупио своју војску у Скопљу, и кренуо се са њом преко деспотовине светле бра |
| емају.{S} Певци учесташе.{S} Знак да је скора зора, кад се ваља кретати натраг У Драму.</p> <pb |
| и својих људи, који дођоше у земљу, до скора под јаким утицајем Византије, са својим навикама |
| <p>— Немој губити из вида, да Драма до скора бејаше као засебна област.{S} Стари је Војихна и |
| стане ређати најлепше јуначке слике из скоре прошлости наших крајева; скупоцени пехар најбољег |
| срдаца. <pb n="28" /></p> <p>Али је на скоро за тим нагла смрт Војихнина помутила ведрину судб |
| још му непознату, познаницу, која се на скоро врати ка јели.</p> <pb n="113" /> <p>— Витеже, — |
| о, мишљаше, никаквог облачка.</p> <p>На скоро после његовог доласка вратио се у Драму и трилиск |
| /p> <p>Ту га, на положеном деблу једног скоро обаљеног храста, затече и Тома.</p> <p>— А зар ти |
| никад више не сретосмо.</p> <p>— Он је скоро умро, — лагано одговори војвода.</p> <p>— Умро?{S |
| и.</p> <p>— Једна са свим утрну! — рече скоро полугласно излазећи.</p> </div> <div type="chapte |
| <p>Друштво је било расположено, јер им скоро свима бејаше ово први лов од летос, од смрти Воји |
| оте, да поштујеш своју реч, да Бог да у скоро слушао туђу!</p> <p>То се по граду и подграђу за |
| еди, — одговори Гојко.</p> <p>— И твоме скором венчању!</p> <p>— Које неће, брате, бити без тво |
| стаде, уђе у колибу, и изнесе ражанице, скорупа и млека, да се војвода заложи.</p> <p>Војвода о |
| {S} Твоју главу, ништа мање.{S} Од јуче скота поганог вребам.{S} Дошао сад, кад се војска слеже |
| У очима јој заблисташе сузе и једна се скотрља па јој овлажи образ и паде на руку.{S} Она се т |
| у очима сузе, које се као крупан бисер скотрљаше низ образе.{S} Она их није крила, а оне, необ |
| неочекиваним сусретом, заустави Лабуда, скочи са њ, грмну на зликовце, који већ окренуше, и при |
| а врата Томина.</p> <p>Тома, полубудан, скочи:</p> <p>— Ко је? шта је?</p> <p>— Крв у врту, уби |
| на питање монаха, који, такође узбуђен, скочи, брзо прибра:</p> <p>— Слушао сам од неких бродар |
| аника.</p> <p>— Он је! — задрхта Рајко, скочи и притрча мркову, који је, добро покривен, киснуо |
| уду, па га ободе.{S} Лабуд силно фркну, скочи па се као стрела вину.</p> <p>— Војвода! војвода! |
| 08" /> <p>Војвода се прену из мисли.{S} Скочи, огрну суву кабаницу, и приђе коњу, који је, оста |
| ди, кад јој се јави Тома, па преплашена скочи.{S} Али је он умири.{S} За тим су лагано продужил |
| који је јурио право у пропаст...{S} Она скочи, отури ђерђев, прекрсти се, погледа около себе па |
| у изиђе два, трн крока напред, а Угљеша скочи са свога коња.{S} Један копљаник из пратње <pb n= |
| Помози Бог! — поздрави дошљак старца, и скочи с коња, па га поведе ка уласку у колибу.</p> <p>— |
| >— Монах Исаија!</p> <p>Гојко изненађен скочи с клупе:</p> <p>— Исаија?</p> <p>— Да.{S} Да га н |
| n="82" /> <p>Гојко прекиде реч, и брзо скочи на Лабуда, јер спази, како у кланац ступише неки |
| <p>— Зликовче, нећеш тамо!</p> <p>Рајко скочи, окрете се и у чуду виде где стари дворанин Благо |
| оше један другом јуначке деснице, Гојко скочи на коња, па се са пратиоцем изгуби погледу Рајков |
| руком показивати на груди.</p> <p>Гојко скочи, а Властојев слуга отрча.</p> <p>На мах се искупи |
| влада и преваром освоји сан, она на мах скочи, јер јој се учини да чује рог, који објављује Угљ |
| му се учини да чу гласан говор.</p> <p>Скочи и мало погнут пође ка излазу из чадора.</p> <p>У |
| послетку, било на одмет и да се једном скрасим после толиког лутања.{S} Та ја бих се могао и о |
| лутања по српским областима на послетку скрасио.</p> <p>Са свим незнатног рода из обичне куће ц |
| држати непрестано на узди свога коњица, скрене с пута па дохвативши се више простора ободе чило |
| изиђе из двора, па место своме стану он скрете поред двора и на мала врата уђе у велики дворски |
| .</p> <p>Тома је дотле успевао у својим скривеним намерама, да Момчило служи Кантакузеновим пла |
| вота нестало, и ако се знатно повукао у скромније границе.</p> <p>Помишљало се на војну, а свет |
| отесана дебла и утврдили главне делове скромнога обиталишта, које су после изводили у мање пре |
| И он поче по ново веровати у тиху срећу скромнога али пуног благослова огњишта свог, свога гнез |
| онака иста, каква је и простом пешаку и скромном поноснику.</p> <p>А тада се заче опште клање у |
| господару наш и мили зете мој!{S} Буди скромном дому нашем милостиви господар и драги гост! — |
| логита три пута се дубоко поклони и пун скромности изиђе из собе Угљешине.{S} Али чим заклопи в |
| p>Гонилац се са услужним мрковом својим скрха преко побеђенога бегунца и доброг коњица његовог. |
| рби напукло или је мож’да и са свим већ скрхано оружје српско и грчко, Драма је један од првих |
| са још неким ловцима не бејаше.</p> <p>Скуп је био одређен у једном пропланку са северне стран |
| посебице, ал’ и као слабији од њих свих скупа.{S} Сад се јавља нов непријатељ.{S} Ми нећемо одс |
| септембра, а блага јесен као да бејаше скупила сву драж својих дана те их смести у сам почетак |
| Гојку, Мари, ћесарици.{S} Све се бејаше скупило, да се сломи над њим, а он хоће да избегне.</p> |
| једна мала незгода.{S} Краљ Вукашин је скупио своју војску у Скопљу, и кренуо се са њом преко |
| } Мене је тај његов поглед, канда, стао скупих жртава.</p> <p>— Не разумем те, — притворно рече |
| м је разаслао гласнике по жупама, да се скупља остала војска, коју је он у Кукушу дочекивао и и |
| кише.{S} Он зна, на којима се изворима скупљају виле, где се купају, какву траву треба наћи па |
| , а ветар је нагонио облаке, који су се скупљали на небу.{S} Изгледало је, да ће бити бурне ноћ |
| ратник, у почетку се обрадовао гласу о скупљању војске.{S} Али кад се војсковође из појединих |
| ога доба, трошио је нагомилано благо на скупоцене украсе себи, својим војницима и — учитељу сво |
| слике из скоре прошлости наших крајева; скупоцени пехар најбољег кипарског вина остављаш у трен |
| је души Аниној било доста.{S} Она се са скупоценим поклоном, који се састојао из једног чисто з |
| ало после, а певач окупио око себе чету скушалаца, који се стекоше, да чују песме о светом краљ |
| ом Исаија помену, како је Властоје врло слаб.{S} Ана додаваше, како нема изгледа да ће и устати |
| али ратни савет.</p> <p>На пољу је била слаба месечина.</p> <p>Рајко изиђе из двора, па место с |
| очекиваху гласове свакога часа, држаше слабе живце старе ћесарице затегнуте и узбуђене.</p> <p |
| е све непрестано падала и ако већ много слабије.{S} Небо се разведравало, још мало па се с једн |
| и слабији сјај, твоја памет не признаје слабији разлог, а Богданова самосталност не слуша туђу |
| ори Угљеша.</p> <p>— Моја круна не трпи слабији сјај, твоја памет не признаје слабији разлог, а |
| као јачи од сваког посебице, ал’ и као слабији од њих свих скупа.{S} Сад се јавља нов непријат |
| бејаху пуни бегунаца, немоћних стараца, слабих жена и невине дечице!{S} Али није, хвала Богу, д |
| мирно посматраше огањ и његово поступно слабљење.</p> <p>У души и сећању његовом лагано ницаху |
| нема.{S} Слушајте!</p> <pb n="54" /> <p>Слабљење звука од ловачког рога казиваше да се та група |
| Тома Љубоја, седнувши до њега.</p> <p>— Слабо.</p> <p>— Ни ја не тражих — продужи Тома — али на |
| о је Љубоје у својој соби, која је била слабо осветљена.{S} Очекивао је Гојка.</p> <p>Борба је |
| е, и ако доста старији, био јунак, који слабо помишља на свијање гнезда свога, а Љубоје је и о |
| b n="121" /> <p>Гледаше звезде, које су слабо трепериле на небесном своду, па онда спусти главу |
| </p> <p>Изишавши с већа, Рајко није при слабој месечевој светлости ни могао опазити неко лице, |
| њој.{S} Пазићеш увек да је, остарелу и слабу, погружену и савладану под теретом најновије жало |
| — Нека јаки Господ с небеса оснажи моју слабу десницу, да буде моћни заштитник свете цркве наше |
| здахну твој отац.{S} Тамница је празна, слава Богу!...</p> <p>Други пут пак док је Мара тражила |
| онако, како није вредно било.</p> <p>— Слава нашем господару, што нам поврати мир душама и изм |
| ћно и раније, но што он и помишља.{S} А слава биће твоја!</p> <p>То поможе.</p> <p>Славољубивом |
| они нас први нађу.{S} Деспоте, твоја је слава допрла и до тог атонског пустињика, и он у теби г |
| један од ловаца рече:</p> <p>— Нека је слава и хвала господу Богу горе и нашем милостивом десп |
| слуша он, како се они, који га отурише, славе и величају, како односе мегдане на бојном и љубав |
| б-синдиги, српску погибију.{S} Завидљив слави његовој, сада га на гозби отрова Лала-Шахин!{S} П |
| ако хоћеш да будеш витез прави и да те слави песма моја!”</p> <p>На вратима од чадора појавише |
| е цитре.{S} Кад сам љубио, она је љубав славила; кад сам са љубави плакао, она је јецала; кад с |
| њу Угљешину, ћесарица Ана жељаше да све славље не прође без уобичајеног великог лова, те забаве |
| н Велбужд, место пуно поноса са недавне славне победе српскога оружја.</p> <p>Гојко је, задовољ |
| ва биће твоја!</p> <p>То поможе.</p> <p>Славољубивом Јевронос-бегу то бејаше најјачи разлог, и |
| ад ти га ваља испити у част витештва, у славу наших победа; са небом и звездама његовим разгова |
| спољним украсима.{S} Стари се Властоје слагао са добрим монахом Исаијом, да је она најлепши цв |
| разнио, она <pb n="156" /> ми је нектар сладила; кад се животу зарадујем, она је тумач моје рад |
| ела си, мож’да, да бо́ре с чела мога не слазе ни онда, кад слушам твоје лековите речи.{S} Мож’д |
| {S} Частио се с господом у граду, па је слазио у подграђе, велику варош, што се око града насел |
| не Угљешине и омања војводина Богданова слала је своје чете у Сер на зборно место.{S} Позван од |
| који је био ограђен високом оградом од сламе, притврђене местимичним преплетом између два пове |
| рац, наслоњен леђима на повећу камарицу сламе и седећи на некој кожној простирци, мирно посматр |
| или у мање преграде, покривајући све то сламом и кровином.{S} Од те колибе почињали су катуни и |
| аваше на далеко, чисто позлаћујући жуту сламу унаоколо, <pb n="106" /> путник скиде кабаницу и |
| ком случају не!{S} Он је пажљиво сисао сласт, где <pb n="139" /> год ју је могао наћи, као што |
| ош сутра полазимо —</p> <p>— А ја ћу ти слати поздраве по облацима, ветру, уздаху, но лакој тиц |
| , да сазна његове мисли, за које јој је слатка слутња наглашавала да одговарају њеним жељама.</ |
| иво тражи мира и покоја, да се окрепи у слатком сну!{S} Господару, шта је теби, души твојој? ре |
| ви пергаменат.</p> <p>Копљаници и народ слегоше се око њега, а он високо диже одвијени лист па |
| ног вребам.{S} Дошао сад, кад се војска слеже, да га нико у овом метежу не опази.{S} Нешто траж |
| зи.{S} Нешто тражи, питам га српски, он слеже раменима па одговара грчки.{S} Један пут видех, к |
| цима приближи средини.</p> <p>Све се ту слеже, и бојни бео достиже врхунац свој.</p> <p>Али сад |
| Међу тим ни сам Тома Теологита није био слеп према сјају Мариних врлина, и ако његове мисли не |
| ну, док се на послетку не заблешти цела слика у пуном сјају миле светлости своје.{S} И тада се |
| догађајима, Рајку се обновила у сећању слика некога Византинца, који је као бегунац био неко в |
| погледају веселије, а мисли иду далеко, сликајући и оживљујући најлепше снове њене млађане душе |
| , занимљиво, па је у шареним, искићеним сликама причао своме необичном ученику.{S} А овај је пр |
| , Рајко, а душу његову каквом бојом зна сликати тек прошлост добре девојке, Јелене!</p> <pb n=" |
| д у песми стане ређати најлепше јуначке слике из скоре прошлости наших крајева; скупоцени пехар |
| живео, и будан снива, прелазећи с једне слике на другу и од једне успомене ка другој</p> <pb n= |
| па му преко памети прелажаху различите слике и сцене из шаренога му живота.</p> <p>— Све јесте |
| у а преко памети јој прелетаху најлепше слике најрадоснијих часова из брачног јој живота.{S} У |
| > <p>Старом се Исаији обновише у памети слике детињства и младости, а томе бејаше узрок Јелена |
| рац заклопи очи, као да би хтео оживелу слику вечито задржати пред собом.{S} А кад погледа поно |
| абирчених делића саставе ма и непотпуну слику.</p> <p>Највише је пак светлости на Томину прошло |
| ета.{S} За тим се једна по једна црта и сличица све јаче отимље од заборава, све видније искаче |
| срећу.</p> <p>Мара се обично на таке и сличне речи зарумени, очи јој погледају веселије, а мис |
| ограде.{S} Њему се одазваше у два маха слични знаци из шумарка.{S} Али то не опазише ни Ана ни |
| о бити зла намера Гојкова већ мало већа слобода, која донекле младости и приличи.{S} Али ја не |
| ̑ у Крстопољу, пустиће се за неко време слободан.{S} Он ће се одмах, чим се ослободи, кренути о |
| /p> <p>— Реци ми: ко сам? заточеник или слободан војвода?</p> <p>— Војвода Гојко, — одговори Љу |
| смркне, сићи ћеш Гојку, и отворићеш му слободан излаз.{S} Казаћеш, да чиниш по моме одобрењу.< |
| и чинити, јер си ти прва стража српској слободи на овој страни!</p> <p>И они се кретоше натраг |
| .{S} А кад и то срећно постиже, имао је слободније руке за спремање на отпор Турцима.{S} Али ба |
| светити обитељи својој, те ћеш у толико слободнији бити у својим поступцима, а војском ћеш упра |
| а војском ћеш управљати само у име моје слободно и неограничено.</p> <p>— Надам се, да нећу бит |
| ни клонули, уђе у врт Гојко, и приступи слободно Мари.</p> <pb n="90" /> <p>— Маро, — рече јој |
| оја му се учини нешто необична са свога слободног кретања и неке јуначке поношљивости, па зажел |
| ју омањих клада, које су биле у преклад сложене, па уђе у покривену, праву, колибу.</p> <p>Вета |
| ама, да сви знају за невољу и да се сви сложно одупиру, али говораху сем тога Турцима, да је ве |
| аху, Угљеша и Вукашин поступаху у свему сложно, договорно и братски.{S} А тај споразум не само |
| сарици.{S} Све се бејаше скупило, да се сломи над њим, а он хоће да избегне.</p> <p>— Ипак ће г |
| Алах ! — рикну нови талас турске силе и сломи се на деспота и његов одред.</p> <p>У крваву сечу |
| ријатељ пријатељу у невољи и оста верна слуга кад сазна да је господар мож’да обманут.</p> <pb |
| се препаде од Турака, па им поста верна слуга а издајица и свог рода и свога господара.{S} Они |
| груди.</p> <p>Гојко скочи, а Властојев слуга отрча.</p> <p>На мах се искупише сви.{S} Ту бејаш |
| шта хоће сад са Гојком.{S} Он, војник и слуга деспота и ћесара свога, тражи тајне ноћне састанк |
| .</p> <pb n="170" /> <p>Тада се смирени слуга божјег олтара разгњеви и плану:</p> <p>— Кад неће |
| Овим ме је даривао ваш некада вам веран слуга, војвода Гојко, кад сам отишао да га у име ваше с |
| S} Хтеде се окренути, ал’ јој у тај мах слуга показа осветљену собу, у коју она уђе а за њом и |
| ра после богатога лова минулог дана.{S} Слуге су у граду уморне од дневне службе богатој власте |
| размишљао у граду своме о томе, јаве му слуге да је у град доведено неко сумњиво лице.{S} Радоз |
| , а у граду остаде од мушких само нешто слугу и стараца.</p> <p>Напред, пред свом војском, јаха |
| м пророку Алаховом ваља придобити нових слугу.</p> <p>— И то ће бити.{S} Лала-Шахин жели да се |
| Ана Угљешу, па се окрете и са сребрног служавника, који принесе један дворанин, узе со и хлеб, |
| а.{S} Слуге су у граду уморне од дневне службе богатој властели српској.{S} Властела су заморен |
| речи са њом сазнаде Гојко, да је она у служби и милости госпође једног од највернијих дворана |
| ологита продужио је своје напредовање у служби деспота Угљеше, где се после дужег лутања по срп |
| единцу Гојку, честитом младом војводи у служби драмског ћесара и његове ћесарице.</p> <p>Исаија |
| град, у коме је до сада већи део свога службовања провео.</p> <p>Он бејаше сад препорођен.{S} |
| p>— Снажној руци твојој стао сам тада у службу без поговора, — рече Тома, пажљиво посматрајући |
| и добра коња стављао је сваки од њих у службу своме господару искрено и верно.{S} А кад по нек |
| >Стари је монах Исаија одслужио свечану службу за срећна пута српског деспота и његове војске.{ |
| наслон, који је стајао у сред дворишта служећи као степеница ради лакшег узјахивања и сјахивањ |
| } Као што се све окреће око земље и њој служи, тако и моје живовање не може се замислити без ов |
| у својим скривеним намерама, да Момчило служи Кантакузеновим плановима.{S} Али се после неког в |
| рени део, који је оним двема преградама служио и за ограду околног дворишта.{S} Прегледа још је |
| ти, отерала је и Исаију из Сера, где је служио у цркви истога манастира, у Меникејске Горе.{S} |
| есетогодишњи старац, свештеник, који је служио у црквици.{S} Он је у исто доба био у целој ужој |
| јевима један још господар, коме он није служио.{S} А тај је господар силан, крепак и млад.{S} О |
| дења, молитве и помени, које су смирени служиоци олтара Божјег читали за покој душе старога рат |
| хвалим“ и „Вазбраној војеводје“ Исаије, служитеља Божјег олтара.</p> <milestone unit="*" /> <p> |
| и дивљач.</p> <p>На једној коси она се, слутећи плен, одвоји од Маре и у лаком је скоку нестаде |
| Гонилац бегунца зна, ал’ грех му цео не слути.</p> <p>Бегунцу је пут мало познат.{S} Гониоцу је |
| акне.</p> <p>Бегунац гониоца не зна али слути.{S} Гонилац бегунца зна, ал’ грех му цео не слути |
| више приповедала Видосави, како је она слутила, да ће се све ипак добро свршити.</p> <p>Љубоје |
| p>— Нисам се надао —</p> <p>— Ја јесам, слутио сам и наслутио, да она љуби Гојка војводу.</p> < |
| све светлија, у колико је ова блеђа.{S} Слутио сам, ал’ од како је пре три месеца онај чудноват |
| м икад ал’ гробом никад!{S} За њега сам слутио да је под земљом, Бог му дао у рају насеља! — ту |
| где нико други није знао нити је могао слутити шта се код Пловдина догађа, угасио се живот јед |
| Тома Теологита.</p> <p>— Али мени моја слутња друкчије говори, — рече Угљеша.{S} У лицу дође т |
| зна његове мисли, за које јој је слатка слутња наглашавала да одговарају њеним жељама.</p> <p>И |
| редао Турцима.{S} Зла коб!</p> <p>Тешка слутња паде и осталима на душу.{S} Ућуташе и замислише |
| и је у почетку хтела.</p> <p>Пуна тешке слутње изиђе брзо у двориште, где стајаху Ана, Мара, Је |
| шао и он незнано куда под тешком мож’да слутњом, да сам му невера...</p> <p>Оставила сам југ и |
| 10"> <head>X</head> <p>Успавано немилом слутњом а под утиском тешке и непријатне јаве, ловачко |
| .</p> <p>А ни Мара ни Видосава још и не слућаху, шта се све у Крстопољу догодило.</p> <p>Кад је |
| {S} А кад виде, да га никако нема, Тома слућаше несрећу.</p> <p>Устаде, забрави врата и у несан |
| наишао на мост.</p> <p>Гонилац напреже слух.</p> <p>Потмула лупа преста па опет наста.{S} Бегу |
| едању сјајне звезде, пошао душом, оком, слухом за њом, ка њој, дигнувши руку управљену небу.</p |
| починише.{S} Они се извезоше на суво, а случај их намери баш на страну, где бејаше виноград <pb |
| ните, кнегињице, али мене је овамо пуки случај нанео.</p> <p>Мара не могаше ни једне речи рећи, |
| ти, а томе бејаше узрок Јелена и срећни случај, који ју је к њему довео онда, кад јој се он пре |
| можо, то није лепо, да се витез користи случајем и шали —</p> <p>— Душа моја страда, а кнегињиц |
| о ноћи, па је, правећи се изненађен тим случајем, изаслао поједина одељења да прокрстаре по око |
| с Рајко и не верује да је Тома тада тек случајно дошао Момчилу за друга и учитеља.</p> <p>Ипак |
| ободио сиротане, али је то било са свим случајно.{S} Док се мајка бринула за добро са једне стр |
| павице, душа је помућена гласовима, што случајно чуше кад се властела међу собом разговараху о |
| Овамо чешће долазим.{S} Каква срећа што случајно дођох, кад и ти стиже!</p> <p>— Шалу на страну |
| т?{S} Није ли се ваљало спремати за све случајности, које могу лако и ненадно наступити?{S} Је |
| ди ли више остати овде?{S} Не, ни у ком случају не!{S} Он је пажљиво сисао сласт, где <pb n="13 |
| ваља вређати зато, што му није ни у ком случају ни мало на путу.{S} Ани се привидно покоравао, |
| султан добити.</p> <p>— Хвала и срећном случају.{S} Кад је била највећа невоља јавио нам се у п |
| ији разлог, а Богданова самосталност не слуша туђу вољу! — рече Вукашин.</p> <p>— Али не забора |
| ећу његових непријатеља.{S} Зар да тамо слуша он, како се они, који га отурише, славе и величај |
| Ти ме, без сумње, не разумеш?{S} Добро, слушај.{S} Био сам сведок необично поверљивог и пријате |
| p> <p>— Нигде никога у близини нема.{S} Слушајте!</p> <pb n="54" /> <p>Слабљење звука од ловачк |
| звезде не могаше ништа рећи.{S} Она је слушала само његове речи и њима се заносила.</p> <p>А с |
| певају наши певачи — а ја сам то чешће слушала — налази душа моја више уживања.{S} Мож’да то д |
| бо́ре с чела мога не слазе ни онда, кад слушам твоје лековите речи.{S} Мож’да сам више дивљи а |
| е узбуђен, скочи, брзо прибра:</p> <p>— Слушао сам од неких бродара о њима.{S} - За оца њеног р |
| били уз младог Душана, за кога је тада слушао да је његов врсник.{S} Страшно ли је тада било!{ |
| :</p> <p>— Деспот је јунак!{S} То сам и слушао и очима гледао, — па продужи причати из своје пр |
| а поштујеш своју реч, да Бог да у скоро слушао туђу!</p> <p>То се по граду и подграђу за час ра |
| — Али га је деспот послао, а он се мора слушати, — расправљаху трећи.</p> <p>И на томе се обичн |
| >— Светли деспоте!{S} Заповедај и ја ћу слушати без поговора.</p> <p>Угљеша седе, и руком показ |
| ажена.{S} Чињаше јој се, да је наступио смак света, о коме се говори и верује.{S} Али кад Ана н |
| м лозинком.</p> <p>Тако се друштво брзо смањивало и на послетку ишчезе.{S} На дати знак хајкачи |
| а све већа а пловдинска се посада нагло смањиваше.</p> <p>Заповедник се Пловдина уздаше једино |
| омину уклањању.</p> <p>— Њега би ваљало смаћи, — рече он — али наше није да бијемо из заседе.{S |
| бејаше у незгодном положају.</p> <p>— А сме ли његов син изићи оцу на очи?</p> <p>Па онда испри |
| благослови свога <pb n="92" /> сина, да сме с твојим благословом ступити пред свети олтар, кад |
| а.</p> <p>— Видиш, — рече му Тома. — Не сме пасти ни сенка сумње на нас за то убиство.{S} Да та |
| слуга за наш дом.{S} Овде нико ништа не сме за сад о томе знати, да не би глас допро до старог |
| , Рајка —</p> <p>— Проклетник!{S} Он не сме стићи никаквом циљу више.</p> <p>— Он одјезди да сп |
| знате то најбоље!</p> <p>Сви ударише у смеј.</p> <p>— А, збиља браћо, шта мислите о оном сну, |
| се Мара и велможа са мном и тобом још и смејати свему томе!</p> <p>Видосава разуме са ужасом, к |
| Тома.</p> <pb n="67" /> <p>— Хе, хе! — смејаше се овај сатанским смехом — ја сам свуда, где зн |
| текоше у средини логора, главом платише смели покушај свој.</p> <p>— Напред, витезови! — кликну |
| се војска победоносно враћала.{S} Нису смели говорити што су мислили, али се ипак знало, да он |
| ђали, шта ће љутити Костадин урадити са смелим монахом, дотле је дојездио гласник и јавно, да ј |
| ани логора са Турцима.</p> <p>— Јунаци, смело напред!{S} Није то сила цара Синише, кога ипак по |
| Тому тако силно, да Тома на мах изгуби смелост, и баш у тренутку, кад Гојко измахну да му мач |
| ожају њеном пробудише у Видосави толико смелости, да се усуди казати Ани, како не треба судити |
| је теби, души твојој? реци ми — мож’да смем знати — и ражаљеним гласом додавши: — кажи, молим |
| ше, што је недалеко од Требиња, ипак не смем још мислити на одмор.{S} Не дођох да се одмарам, в |
| <p>— Узвишена ћесарице, ја мислим да не смемо оклевати.{S} Држећи све то у највећој тајности, и |
| зару Хребељановићу и Вуку Бранковићу не смемо ни помишљати.{S} Они су нам већи непријатељи од о |
| во између нас и Балшића.{S} Још се мање смемо ослонити на млађега брата Балшу, господара северн |
| Гојко, кад сам отишао да га у име ваше сменим са дужности његове.{S} Није хтео пристати, покуш |
| у многом његовом предузећу.{S} Јуначан, смео, племенит и отворен привући ће твоју пажњу још прв |
| а — па сам знао, да он и без тога не би смео угазити у војну, а да буде ово што је.{S} Али ми ј |
| } Таком се животу није радовала, и само смеона и издржљива њена природа могла ју је одржати у ж |
| раг своју војску испред Алтомановића, и смера да нападне на краљев град Призрен.</p> <p>— Помог |
| ма јој је Гојко јасно казао шта мисли и смера.{S} Видосава није више наваљивала, па ни онда, ка |
| ђох за тобом, господару! — одговори она смерно али јасно.</p> <p>Он благо наслони своју руку на |
| јаше скупила сву драж својих дана те их смести у сам почетак своје владе.</p> <p>Угљеша и Богда |
| > <p>— Добро, господару!</p> <p>— Ја не смећем с ума атонског проповедника.</p> <pb n="71" /> < |
| S} Али време је да ти кажем, да и ја не смећем с ума пророчке речи чудног испосника.{S} Он рече |
| .{S} Али — а тебе зато баш и шаљем — не смећи с ума ни једног тренутка велику мисао о јединству |
| ворене, размакоше се, готове да одаду и смех и плач и уздах и врисак.</p> <p>— Она је, она, Јел |
| p>— Хе, хе! — смејаше се овај сатанским смехом — ја сам свуда, где знам да ћу ти требати.{S} За |
| се, али — и повери ми се, — рече Тома, смешећи се, па ободе коња.</p> <p>Љубоје се пожури, да |
| и монаху.</p> <pb n="170" /> <p>Тада се смирени слуга божјег олтара разгњеви и плану:</p> <p>— |
| /p> <p>Бдења, молитве и помени, које су смирени служиоци олтара Божјег читали за покој душе ста |
| иоци или прве жртве!</p> <p>— Па шта си смислио предузети?</p> <p>— Поћи ћемо у Сер, па ћемо уд |
| стићи ма кад.</p> <p>— Али он одлази да смишља и извршује нова недела.</p> <p>— Шта?</p> <p>— О |
| ан, његови су одговори пуни, кратки али смишљени.{S} А нада свим му је мио поглед.{S} Око његов |
| ња и саветовања одлучили <pb n="151" /> смо, да понудимо мир деспоту.{S} Тога ради ја сам и пош |
| шен.{S} Али само још неколико часова да смо доцније стигли, он се не би никако ни могао извршит |
| ака мање.{S} Али опет —-</p> <p>— Доста смо и ми Турцима! — одазваше се остали.</p> <milestone |
| р.{S} Ваљ’да као и ја.{S} Он ми је, кад смо опсели једном Сер, живот спасо у једном ненадном ис |
| <p>Тако ми је отац, потресен, реко, кад смо из далека као бегунци погледали на тужно место наше |
| ни, наду одузима.{S} Ипак чућеш.{S} Где смо сад?</p> <p>— Одавде до места, где нас очекују коњи |
| отовине и то баш са оне стране, са које смо најслабији.{S} Док је још била у пуном сјају снага |
| вога детињства но што је место, на коме смо сада.{S} Ја сам из Галипоља у мореузу лепога Мрамор |
| ћина је, истина, од наших изгинула, али смо победили.</p> <p>— Зато је Хаџи-Ил-бег сада у велик |
| S} Одатле настаје патња.</p> <p>Навезли смо се на море, да се за време склонимо негде око Свете |
| но што је ишта могао и предузети.{S} Ми смо остављени сами себи, остављени смо да гледамо, како |
| </p> <p>— Ствари стоје чудновато.{S} Ми смо истина, са Балшићима у родбинској вези али то није |
| његовом поласку у Крстопољ.</p> <p>— Ми смо — рече Ана Видосави — остављени од свих и свакога.{ |
| м током развија.{S} Тако је и било и ми смо победиоци.{S} Хвала ти!</p> <p>Други пут је Рајко р |
| } Ми смо остављени сами себи, остављени смо да гледамо, како на очи наше расте нова сила, нова |
| н. — Тренутак је ту.</p> <p>За неки дан смо још овде, а после полазимо у име Божје! -</p> <p>— |
| могли друкчије поступати до онако, како смо и учинили.{S} У име мисли о јачини српској, која ће |
| </p> <p>— Хвала Алаху и пророку, а како смо Пловдин били поново изгубили и како су се ђаури над |
| ој веровати звездарским тумачењима, јер смо онда пропали.{S} Ево — и она се лако спусти на коле |
| <p>— Пожуримо мало ову нашу кљусад, јер смо. много заостали, — рече старац, и обојица ободоше к |
| и па ни на земље његових савезника, већ смо вољни признати му и старештво, па и данак плаћати, |
| војском.</p> <p>— Све је добро!{S} Мачу смо нашли мегдана.{S} Али и великом пророку Алаховом ва |
| пустише на земљу.</p> <p>Љубоју се лице смрачи, загледа се у Рајка непомично, махну левом руком |
| Тако је.</p> <p>— Кад се довече са свим смркне, сићи ћеш Гојку, и отворићеш му слободан излаз.{ |
| и бездан, у коме га је очекивала готова смрт, пожњео је успех, праћен громогласним клицањем сви |
| /></p> <p>Али је на скоро за тим нагла смрт Војихнина помутила ведрину судбине њихове, кад је |
| есници похита ограшју, где га је хладна смрт неминовно чекала...</p> <p>Краљева војска одступи |
| зда био раздраган, и да му није извесна смрт честитога родитеља мутила душу, на небу његове сре |
| радујем, она је тумач моје радости; кад смрт пожелим, она ми пева погребну песму!{S} Она ми је |
| дсетио, чега се не би мож’да сетио пред смрт.{S} Пошао сам сад с војском војводе Богдана.{S} И |
| е.</p> <p>Колико пута наиђоше и обиђоше смрт ?</p> <p>Толико, колико пута коњи крочише у брзом |
| ху са распуштеним власима оплакивале су смрт његову.</p> <p>Бдења, молитве и помени, које су см |
| свима бејаше ово први лов од летос, од смрти Војихнине.</p> <p>Угљеша, Љуба и Мара измицаху у |
| имала места да страхује за се ни после смрти свога мужа, па се могла више повући у се и са сво |
| а је за све оно, што је наступило после смрти цара Стефана, крив он сам.</p> <p>— Ко? велиш.</p |
| бејаше прво јавно весеље у граду после смрти Војихнине.</p> <p>Усред највећег весеља изиђе из |
| походио Драму први пут после Војихнине смрти.</p> <p>Кад су господа ушла у двор, звона престад |
| јунаштва и прегоревања, у часу извесне смрти — настаде страховита сеча</p> <p>Чадори за тренут |
| ода се царска завадила одмах по његовој смрти, а прави наследник, нејаки Урош, моли, куне и пре |
| ме о светом краљу и боју на Велбужду, о смрти војводе Момчила и о другим јуначким делима...</p> |
| новницима, које с мора гусари на глас о смрти ћесара Војихне почеше узнемиравати.{S} Пут је вел |
| > <p>Гојко сабра веђе:</p> <p>— Коса је смртна у велико ударила у његов појас.{S} Године су пре |
| логор, који се на мах прену из кобнога сна.</p> <p>— Оружје!</p> <p>— Јунаци на ноге!</p> <p>— |
| <p>— Добро, — осмехну се старац.{S} Ево сна, па га тумачи.{S} Љушкао сам се на облаку дуго, дуг |
| како на очи наше расте нова сила, нова снага дивљих Азијата, Турака. <pb n="16" /></p> <p>Угље |
| на врат, па покуша да се скине, ал’ га снага издаде и он паде под ноге турској коњици, која с |
| у самом граду, и она бејаше права лична снага Угљешина, који се снажио непрестано доласком мног |
| Противно мирноћи ове двојице стајала је снага Рајка и Љубоја, честитих јунака, који се готово д |
| абији.{S} Док је још била у пуном сјају снага византиска, Драма је била често пута најкрвавије |
| нини задојила, па му, овако малом, дала снаге за четири друга.{S} Он то крије сада, а кад је би |
| ара свога.{S} Шта је са њим?{S} Он нема снаге — јер нема благослова!{S} А мож’да није више ни ж |
| елих ратника, који знају вредност своје снаге, ври, тутњи земља, јечи ваздух.</p> <p>Безбројни |
| пролити за свету мисао ускрснућа српске снаге и јединства.{S} И то ти даје ведрине.{S} О, како |
| ји се одушевљавасмо мишљу о одржању оне снаге, коју овде на југу затекосмо.{S} Шта је даље било |
| ан сам мислио, да је већ толико отпорне снаге прикупљено, да нас никакви догађаји не могу изнен |
| и делом докажем, да није нестало у мени снаге ни издржљивости.{S} Заборави све то.</p> <p>— Хва |
| ола, али ја молим Бога, да му да толико снаге, да може једнога дана дати благослов очински свом |
| >Победисмо.{S} Али не захватисмо толико снаге, колико нам треба, да сами на својим плећима изне |
| валише на онога, да и њима повери тајну снаге и вештине своје...</p> <pb n="154" /> <p>Испред ј |
| у мори.{S} Освоји ли она, ти више немаш снаге неће више бити тебе.{S} Не, не, све је то варка о |
| е жарко сунце размазило, те не познајеш снаге планинске, — вели један са плачкавичких <pb n="15 |
| или, поново се окупе око краља, и новом снагом дају отпора.</p> <p>Ал’ турска војска боље знађа |
| еђу бреговима логориште, те се са јачом снагом враћаше онима, од којих потече.</p> <pb n="169" |
| зијатска се сила не може мерити с нашом снагом.{S} Овим се витезима нико одупрети не може.{S} А |
| пред наше.{S} Деспот рачуна и на њихову снагу.{S} Уклањање с високог велмошког места данас Томе |
| хоћу и могу да учиним, да не заложи сву снагу у тој војни.</p> <p>— Добро, господару!</p> <p>— |
| > <p>Киша је већ попустила али се вихор снажи и обнавља.</p> <p>И киша стаде, а он се разузда.< |
| аше права лична снага Угљешина, који се снажио непрестано доласком многих крајишника и њихових |
| же дај! — вели Угљеша. — Наша је војска снажна.{S} Броји преко шездесет хиљада ратника.{S} Турс |
| сподару, Угљеша! — бојажљивим ал’ доста снажним гласом понови жена, ступајући му још ближе. <pb |
| са црном дугом косом на груди, које се снажно надимаху.</p> <p>— Љубо, кол’ко си добра! — прог |
| p>Па онда узеше и други Орфанци.</p> <p>Снажно запињу и вешто одбацују али катуњанима не добацу |
| , урадио је Вукашин у Прилипу.</p> <p>— Снажној руци твојој стао сам тада у службу без поговора |
| е, да је ноћник велико лице у земљи.{S} Снажном, јуначном и здравом телу не доликоваше очајна з |
| порне моћи са ових страна, није ли пред снажном одлуком и гвозденом вољом брата нам морао устук |
| ног тренутка велику мисао о јединству и снази нашој на југу.</p> <p>— Мој се деспот неће покаја |
| нестало и последње наде.{S} Уједињеној снази српској не би још била страшна сила нових завојев |
| куће цариградске, доживео је да у пуној снази свога века прими управу над војском чувенога ћеса |
| <p>Вукашин се пожури:</p> <p>— Не, мила снахо моја!</p> <p>— Или је мож’да превисоки краљ умора |
| вера ће те твоја спасти!</p> <p>— Добра снахо, — осмехну се Вукашин — код таке љубе није тешко |
| епше тренутке, које је доживео, и будан снива, прелазећи с једне слике на другу и од једне успо |
| а и пада доле изнемогло, стотина издише снивајући једну кап воде.{S} А гдегде жерав, који је не |
| и од детета постала девојка.{S} Ту сам снивала прве снове своје девојачке среће, која ми се ук |
| /p> <p>„А ако душом певаш и шарне снове сниваш, за плаве очи подај све!</p> <p>„Јер црне очи, м |
| сео — вели један од њих — кад сам ноћас снио немиле снове!</p> <p>— Ништа, ништа, чика Благоје. |
| о си, велможо, кадгод имао нада, жеља и снова, и ако си за њих какве лепе и благе ноћи мислио, |
| ао и на ту тајну стазу сазнања љубавних снова Љубојевих.{S} А то је био главом препредени Тома |
| постала девојка.{S} Ту сам снивала прве снове своје девојачке среће, која ми се указала у младо |
| ричаше:</p> <p>— Сваки мора да одболује снове младости.{S} То није ни мене мимоишло.{S} Али, хв |
| едан од њих — кад сам ноћас снио немиле снове!</p> <p>— Ништа, ништа, чика Благоје.{S} Кажи сан |
| пиј!</p> <p>„А ако душом певаш и шарне снове сниваш, за плаве очи подај све!</p> <p>„Јер црне |
| далеко, сликајући и оживљујући најлепше снове њене млађане душе.</p> <p>Али не мисли о њој само |
| p>Све је тихо, све је живо легло, да се сном окрепи.{S} И хрти и жерави, и соколи и соколари тр |
| , где оставише Угљешу са његовима да се сном крепе, нешто шапутаху.</p> <p>— Неваљалац је он.{S |
| и онда, кад у логору све спаваше тврдим сном.</p> <p>Силној киши, која никако не престајаше, од |
| а Јелена, навикнута на невољу, трпељиво сношаше терет, али се и надаше.</p> <p>Мара се ипак пре |
| овараху о тешким данима.{S} Али се ипак сну не подају.</p> <p>Будни су стражари, а од њих је бу |
| и мира и покоја, да се окрепи у слатком сну!{S} Господару, шта је теби, души твојој? реци ми — |
| <p>— А, збиља браћо, шта мислите о оном сну, што се прича? — упита један озбиљније.</p> <p>— А |
| ако чуо.{S} Хришћанском цару јавио се у сну анђео Божји, узео му из руку крваву сабљу и предао |
| вника, који принесе један дворанин, узе со и хлеб, подносећи их Угљеши.</p> <p>— Здрава нам буд |
| е! — отпоздрави је Угљеша узевши хлеб и со.</p> <p>За тим се са њом загрли, па се пољубише у ли |
| ђе на горњи бој, где су биле две малене собе са једним предсобљем.</p> <p>— Станује ли когод ов |
| осле тога неко куцну на прозор Јеленине собе.{S} Она устаде и приђе прозору.{S} На пољу је месе |
| ране високих грмова, а на вратима се те собе указа — Рајко.</p> <p>Тома одступи натраг, а Мара |
| убоко поклони и пун скромности изиђе из собе Угљешине.{S} Али чим заклопи велика врата за собом |
| 68" /> <p>У тај се мах врата на њиховој соби отворише широм, а на њих ступи Гојко страшног изгл |
| га дана у вече седео је Љубоје у својој соби, која је била слабо осветљена.{S} Очекивао је Гојк |
| бејаше.</p> <p>Она је међу тим у својој соби а на грудима Видосавиним лила сузе, јадајући се:</ |
| сам.</p> <p>Дуго је замишљено ходао по соби крупним корацима.</p> <p>— Па ипак се руши, лагано |
| е у градски врт.</p> <p>Угљеша остаде у соби сам.</p> <p>Дуго је замишљено ходао по соби крупни |
| љешина двора.{S} Ноћну таму разгањају у соби велике воштане свеће, које у позлаћеним светњацима |
| одговор чуо ош један, који је у куту те собице био, он му се окрете и рече:</p> <p>„Хвала, Анђе |
| ине.{S} Али чим заклопи велика врата за собом, очи му севнуше пуним изразом сујетне охолости, и |
| брзо прибра и уђе, затворивши врата за собом.</p> <p>— Извините, кнегињице, али мене је овамо |
| н повећи камен одвали и одроњавајући за собом земљу и потискујући ситније камење падаше ка реци |
| , казавши му у чему је ствар, поведе са собом у врт.</p> <p>Ушавши, старац доведе друга до клуп |
| ришту.{S} Да одгоне студен, коју ноћ са собом донесе, ловци су пили, а да даду одушке изазваним |
| хтео оживелу слику вечито задржати пред собом.{S} А кад погледа поново, очи му бејаху влажне.{S |
| ет — није.{S} Ал’ те очи!</p> <p>Ходаше собом горе и доле.</p> <p>На један пут стаде и лупи рук |
| екао мутан и облачан дан, који је однео собом и твоје добро расположење — онда ћеш појмити и ме |
| што случајно чуше кад се властела међу собом разговараху о тешким данима.{S} Али се ипак сну н |
| и, онда бисмо могли опет продужити међу собом борбу да расправимо на коме од нас ваља да остане |
| м се окрете, те једним погледом премери собу, па онда, готов са одлуком, рече:</p> <p>— Сумње н |
| /head> <p>Сутра дан рано из јутра уђе у собу деспотову војвода Тома Теологита, човек лепа <pb n |
| е!{S} Здрави!</p> <p>Мало доцније уђе у собу Гојко, који долажаше из Анина двора.</p> <p>— Браћ |
| ше.</p> <pb n="127" /> <p>Кад ступише у собу, Рајко устаде с Јеленом, која је била силно узбуђе |
| <p>После кратког времена Угљеша ступи у собу, где га је деспотица очекивала.</p> <p>Он је био ј |
| одјездио Богдану, ушавши једне вечери у собу Угљешину, деспотица затече свога војна при отворен |
| враћа се овамо? — упита Мара, улазећи у собу, па видевши ловачку торбу на дивану у њој, додаде: |
| ију Рајка! — говораше старац, улазећи у собу.</p> <p>Томи бејаше све јасно, плану али се брзо п |
| >— Те очи? — рече у себи, кад уђе сам У собу.</p> <pb n="137" /> <p>— Где сам их то могао видет |
| л’ јој у тај мах слуга показа осветљену собу, у коју она уђе а за њом и Гојко.</p> <p>Рајко зас |
| ича.</p> <p>А кад је дошла у Видосавину собу, отворила је срце своје, да пусти тугу са њега, не |
| глас отуда. — Е, добро нам дошао такав соко!</p> <p>— То је његов глас, — рече Рајко.</p> <p>— |
| окрепи.{S} И хрти и жерави, и соколи и соколари траже одмора после богатога лова минулог дана. |
| а њима а покадшто и поред њих јахали су соколари са изученим соколима на руци, а хајкачи мож’да |
| јеним и мало примиреним жеравом.</p> <p>Соколари драже соколе, па се онда са њима свађају, а на |
| имиреним жеравом.</p> <p>Соколари драже соколе, па се онда са њима свађају, а на крају целог по |
| а се сном окрепи.{S} И хрти и жерави, и соколи и соколари траже одмора после богатога лова мину |
| оред њих јахали су соколари са изученим соколима на руци, а хајкачи мож’да већ <pb n="48" /> не |
| овачки поход буду што свечаније.</p> <p>Соколови су, жељни плена, кликтали на дворишту, кад су |
| шла сам се у некој кућици близу пута за Солун а ван области мога поочима.{S} Код мене је био та |
| ју војводину <pb n="179" /> заштитим са солунске стране, са које је вазда најслабија.{S} Опрост |
| .{S} Јужно од браће Дејановића била је, Солуну понајближа, омања војводина њиховог стрица Југа |
| а, истина мало по из даље, и саму свету Софију цариградску?{S} Шта ћеш више!</p> <p>— Добро, — |
| ја ту пену хватам, море ме љушка, а ја спавам.</p> <p>— Врло добро, старче! — весело рече млад |
| Теологите, а онај други оде, да продужи спавање, чудећи се:</p> <p>— Е, е!{S} А прсти се пусти |
| > <p>Он луташе и онда, кад у логору све спаваше тврдим сном.</p> <p>Силној киши, која никако не |
| овано многим царским повељама.{S} Ту је спадао и један млин на Мутници, речици недалеко на <pb |
| ано двојица на коњима.{S} Напреже вид и спази, како се један одвоји и врати брзо натраг путем к |
| огледа на звездано јато.</p> <p>Љуба то спази, а он јој, да је преухитри, рече:</p> <p>— Не бој |
| рекиде реч, и брзо скочи на Лабуда, јер спази, како у кланац ступише неки коњаници у великом тр |
| b n="6" /></p> <p>Он се трже, окрену и, спазивши своју драгу Љубу, пружи јој руке.</p> <p>— Дес |
| авницу, кроз коју се пружао пут, што је спајао Драму са Сером.{S} Али се ни на томе не заустави |
| г атонског пустињика, и он у теби гледа спас!</p> <p>Кроз ноћну се тишину разлеже трубни знак ј |
| ричао Тома — одлучи, да сече руку зарад спаса целога тела.{S} Прегореваше и заборављаше прошлос |
| шна реч, која жигоше издају.{S} Ја хоћу спаса свима а не себи!</p> <p>— Деспоте, победио си ме |
| зависи и срећа њена.{S} Послуша ли је, спасао је себе, и казао јој, да је љуби.{S} Не послуша |
| едном код Крстопоља на обали Белог Мора спасао живот од морских гусара.{S} Крупна јуначина, кој |
| се барице деле.</p> <p>Бегунац иде, да спасе главу из џелатске торбе.{S} Гонилац иде, да метне |
| дотле богат трговац, избеже са мном, да спасемо голу душу.</p> <p>„Јелена, кћери моја!{S} Ми ни |
| одступи натраг, а Мара викну:</p> <p>— Спасите ме!</p> <p>— Велможо! — загрме Рајко, — шта је |
| поручити.{S} Дај ону амајлију са гроба Спаситељева, што си од оца Исаије добила.{S} То ће му к |
| помоћу једнога путника, поклоника гробу Спаситељеву, отишла у Воден, где сам се опорављала, нег |
| секли су, што је под нож пало, а што се спасло у ноћној тмини, изнело је само голу душу.{S} Па |
| } Онај, од кога си ме пре неколико дана спасо̑ у Крстопољу, пустиће се за неко време слободан.{ |
| ми је, кад смо опсели једном Сер, живот спасо у једном ненадном испаду грчке војске.{S} Од тада |
| довикну им Гојко.</p> <p>— А ми једну и спасосмо! — одговорише они, показујући на старог дворан |
| вишених мисли, веруј и вера ће те твоја спасти!</p> <p>— Добра снахо, — осмехну се Вукашин — ко |
| Доцније сам чуо, да се мој стриц могао спасти, али да су врата на граду била затворена. <pb n= |
| а бити.{S} Боље је, велим, да се делови спасу но да све за љубав целине иде у пропаст.</p> <p>— |
| н.{S} Наћи ћу се у близини нападнутих и спашћу их.{S} Тиме сам постигао двоје: стекао сам права |
| скиде му главу са рамена, навезе се на сплавовима сам са непуном стотином првих војника.{S} На |
| у на главу, кад они клекоше. — Боже, ти спој, ти благослови!</p> <p>Месец засија у пуној светло |
| а моја нема мира.{S} Али светињу њенога спокојства не наруши никаква жеља за сјајем и блеском с |
| ога живљења.{S} Ти ме бар знаш!{S} Није спокојство душе моје поремећено никаквим злобним гласом |
| степенице, које се отворене увијаху око спољне стране високе куле, као и нехотице погледа на зв |
| привлачила је на се пажњу и душевним и спољним украсима.{S} Стари се Властоје слагао са добрим |
| Гојку. — Нећу да се то икада преда мном спомене!</p> <p>— Не, узвишена ћесарице!{S} Не заборављ |
| љу.</p> <p>Да би обележио и у трајнијем спомену сачувао свечаност походе својој ташти, Угљеша о |
| и Момчилу.{S} Кад је један пут у говору споменуо Тома битку код Перитеориона и неко мало своје |
| у сложно, договорно и братски.{S} А тај споразум не само да им не отежаваху Богдан и Дејановићи |
| Сер.</p> <p>Краљ Вукашин је одмах после споразума с Угљешом отишао у Прилип а одатле у Скопље, |
| ћеш га за време заменити.{S} Тако сам у споразуму са ћесарицом нашао за најбоље.</p> <p>Ућуташе |
| отова.</p> <p>Било је пола ноћи, кад се споредна мала градска врата с јужне стране отворише, да |
| имам само да га обиђем, јер се госпођа спрема да ових дана изиђе овамо на летовање.{S} Ако ти |
| ни брајко, дајеш? — пита један, који се спрема да осветла образ себи и својима у скакању.</p> < |
| боју:</p> <p>— Гојко је бунтовник, који спрема Крстопољ, да се +оцепи од драмске области, па да |
| немила гласа.{S} Мој брат краљ Вукашин спрема војну у савезу са Балшићем а против Николе Алтом |
| сом рече:</p> <p>— Господару, не чекај, спремај се и пођи на сусрет дужности.{S} Ја ћу ти помоћ |
| лично ићи до манастирског млина, где се спремала поткрепа за утруђене ловце и хајкаче.</p> <p>П |
| м стег у одбрани Српства, ја морам бити спреман.{S} Ја ћу први одлучно укрстити оружје са новом |
| ћно постиже, имао је слободније руке за спремање на отпор Турцима.{S} Али баш у часовима, кад с |
| побеђен и прогнат?{S} Није ли се ваљало спремати за све случајности, које могу лако и ненадно н |
| то одевених коњаника турских.{S} Они се спремаху, да продуже пут за Ипсалу и даље, па се могло |
| ла су тројица дочекали жртве, а Тома се спремаше, да се нападнутим нађе у помоћи ну све то покв |
| них српских господара.</p> <p>Одатле се спремаше војска српска да груне на зидине турскога Дрен |
| воде.</p> <p>Савладавши овога, Гојко се спремаше да продужи борбу са другим нападачима.{S} Али |
| сама није могла ићи, али је настала да спреме за ловачки поход буду што свечаније.</p> <p>Соко |
| аквом циљу више.</p> <p>— Он одјезди да спреми нове замке нама-</p> <p>— У њих треба њега ухват |
| бркова а без браде, који у пуној ратној спреми уђе у њихову одају.</p> <p>— Знао сам — рече пос |
| ска посада са својим војводама у ратној спреми свечанога изгледа.</p> <p>Угљеша је ишао на коњу |
| звитла мачем више главе.</p> <p>Гонилац спреми тешки палош, држећи га, руком за балчак, на раме |
| p>— Сад већ доцне! — настави Гојко — не спремисмо ни њу ни њега.</p> <p>— Твој стриц, монах Иса |
| аника, који им привођаше два оседлана и спремна коња: једног за Гојка а другог за себе.</p> <p> |
| ојводама и издаваше налоге за претходну спрему пре поласка.</p> <p>Највише бејаше изненађен — Т |
| ше, и кренуше, да га кроз отвор на поду спусте у тамницу.</p> <p>— Хвала Анђеле! — рече Тома је |
| ним гласом додавши: — кажи, молим те! — спусти главу на његова прса, да од саме себе сакрије — |
| бо трепериле на небесном своду, па онда спусти главу у обе шаке од руку, које бејаше подлактио |
| ар је већ био престао, а крупна се киша спусти.</p> <p>— Одржаће се, и неће се загасити, јер ће |
| рима српске војске.{S} Треће се одељење спусти низ поток чрноменски поред <pb n="166" /> самог |
| веселост, диже руку, која се тресла, и спусти је на главу Гојку:</p> <p>— Да си благословен! — |
| ику да сиђе с коња, па га придржаваше и спусти на траву испод жалосне врбе.</p> <p>— Ти си глас |
| цикну, а Угљеша је изнемоглу прихвати и спусти на меко седиште.</p> <p>За тим она бризну у плач |
| /p> <p>— О, Видо... па загушена јецањем спусти своју главу нај Видосавине груди.</p> </div> <di |
| мо онда пропали.{S} Ево — и она се лако спусти на колена — преклињем те —</p> <p>— Устани, мила |
| света.</p> <p>И као туча на родну њиву спусти се рука сваког коњика турског на жртву, која му |
| гдан...</p> <p>У том се и мрак на земљу спусти.{S} Хиљаду логорских ватара плану за час и освет |
| ритаја и мирно склопи очи.{S} Исаија му спусти главу на узглавље и прекрсти га још једном.</p> |
| е крупнога вранца без белеге а десну је спустио на колено.{S} За њим су ишла два часника а до њ |
| не могаше чути.</p> <p>Лабуд се бејаше спустио низ брежуљак, и ношаше свога господара, летећи |
| лаци, па је био безбрижан, Мрак се брзо спустио, а кад ветар поче да шиба капљицама, које по ма |
| Маре, ударио је косом, низ коју се лако спустио ка источној страни брега.{S} Ту, крај једног ст |
| .{S} Огртач му се са десног рамена мало спустио, те се у сумраку видело, како му мишица набрецу |
| у.</p> <p>Не чу ништа.{S} Хтеде се опет спустити, ал’ му се учини да чу гласан говор.</p> <p>Ск |
| <p>Рајко га прихвати, па га скидоше, и спустише на земљу.</p> <p>Љубоју се лице смрачи, заглед |
| риљи, да се осећа, како се небесни свод спушта, да својом милином задахне јаче земљу и њен свет |
| > <p>— Ја сам је већ одредио.{S} Ноћ се спушта.</p> <pb n="68" /> <p>У тај се мах врата на њихо |
| а широким мермерним степеницама, што се спуштају право у двориште, па очајно цикну, што га грло |
| иђе из ходника на терасу, од које су се спуштале степенице у градски врт.</p> <p>Угљеша остаде |
| уштати на ниже.{S} Зато је гледао да то спуштање не дође, бар не тако брзо.{S} Али сад је оно в |
| где.{S} Од неког сам доба у Прависти, а спуштао сам се чак на дно Грчке.{S} Ђаво ме однео, ако |
| гао овде имати.{S} Одатле се само могао спуштати на ниже.{S} Зато је гледао да то спуштање не д |
| а за тим се, забринуте што се вече брзо спушташе на земљу, пожурише граду.</p> <p>Кад се појави |
| >Једва се држао на коњу, који се лагано спушташе низа стрмен.{S} А кад сиђе доле између два бре |
| ни се откидоше и са изврнутим седлима и спуштеним уздама јурнуше лево и десно, напред и назад г |
| рошле године умро најстарији њихов брат Срацимир, плахе али витешке природе, нису више Балшићи |
| крст дићи, а потомци изгинулих Срба на Срб-синдигију љуто ће нас казнити.{S} Нама ће Алах ускр |
| атио своје јунаштво, које нам је донело Срб-синдиги, српску погибију.{S} Завидљив слави његовој |
| згажени крст дићи, а потомци изгинулих Срба на Срб-синдигију љуто ће нас казнити.{S} Нама ће А |
| ШТАМПАНО У ДРЖ.{S} ШТАМПАРИЈИ КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ</p> <p>1893</p> </div> </front> <body> <pb n="1" |
| ју дужност савесно извршио.{S} Није био Србин али опет бејаше ваљан хришћанин.{S} Одликоваше се |
| т и као муж, и као јунак и као човек од срда, па кад је хтео да крунише речи своје, приђе ка пр |
| пријатељу а моме другом оцу, властелину Срдану.</p> <p>Добри поочим мој био је старац, самац, а |
| луга ради милих порука двају заљубљених срдаца. <pb n="28" /></p> <p>Али је на скоро за тим наг |
| ри меког љубавника, благе душе, тихих и срдачних жеља.{S} Па ипак остадох ватрен у једној жељи, |
| ивам! — рашири руке, загрли Гојка па се срдачно пољубише.</p> <pb n="127" /> <p>Кад ступише у с |
| /p> <p>— Свуда и увек, где и кад ти.{S} Срдиш ли се, деспоте?{S} Опрости, али ја мислим, да те |
| огати градови даваху у својим рудницима сребра и злата господи, као што травни пашњаци по висор |
| поздрави Ана Угљешу, па се окрете и са сребрног служавника, који принесе један дворанин, узе с |
| па се саже и подстаче огањ, који је на сред тога дворишта лагано горео.{S} Намести ситнијег гр |
| сабљом га је тлачно, коњем газио.{S} У сред највећег окршаја окрете се мени и рече:</p> <p>"Си |
| попе на камени наслон, који је стајао у сред дворишта служећи као степеница ради лакшег узјахив |
| ролази одводише са сваке стране до саме средине логорске.{S} Поред свеколике опрезности ипак пр |
| ајући све јаче ка срцу ратног стана, из средине се зачуше кроз бурну ноћ танки звуци убојних тр |
| 158" /> <p>У великом свиленом чадору на средини логора краљ Вукашин, деспот Угљеша и војвода Бо |
| отиснуте са остатком своје војске ближе средини бојишта.</p> <p>— Ко? — викну неко.</p> <p>— Ће |
| њима и сам се крвавим корацима приближи средини.</p> <p>Све се ту слеже, и бојни бео достиже вр |
| Крстопољ.</p> <p>Нашавши се усамљена у средини суморне ал’ још доста крепке природе, у дивљини |
| а, па за Гојком утону у сечу, која се у средини бојног поља све већом жестином обнављаше.</p> < |
| е из даљине, али ови, који се стекоше у средини логора, главом платише смели покушај свој.</p> |
| на њима, а сваки стег бејаше пободен у средини своје жупске војске.</p> <p>А кад се прочу, да |
| а самој ивици планинској, онде где кроз средину планине зија велика провалија, подигнута повећа |
| рска продре брзо дубоко у логор, али до средишта ипак не доспе.</p> <p>Многи не бејаху заноћили |
| /p> <p>Краљева војска одступи лагано до средишта, где се држаше Угљеша, а војвода Богдан тражећ |
| стегови означаваху по пространом логору средишта појединих жупа и градских управа.</p> <p>А кад |
| ада на половини пута између Дренопоља и Средца.</p> <p>Пловдин бејаше у јуначкој невољи.{S} Опс |
| еша је био у великом послу, примајући и сређујући војну силу своју.{S} А деспотица Љуба проводи |
| рховну власт њихову.{S} Он као господар Срема не мисли више на одржање царевине.{S} Синиша, цар |
| ицу.{S} Он не иде овуда, и ви га нећете срести.{S} Са мном хајдете натраг у Дренопоље.{S} Ја зн |
| <p>На путу из Ипсале за Дидимотику Тома срете код старе, добро му познате, грчке крчме један ма |
| јући се једном поред обале речне, Гојко срете једну женску, која је хтела у лаком чуну прећи на |
| <p>— Не могаше, јер се никад од тада не сретосмо у животу.</p> <p>Гојко заусти да запита о несу |
| чке војске.{S} Од тада се никад више не сретосмо.</p> <p>— Он је скоро умро, — лагано одговори |
| воришту манастира светог Јована Претече сретоше се једног дана пред вече две монахиње.{S} Једна |
| вши му руку.</p> <p>— С Богом, војводо, срећа те пратила на путу! — одговори старац.</p> <p>Па |
| делима...</p> <p>— Певај, певај, синко, срећа ти вазда певала! — говораше под чадором својим ст |
| врата на граду буду отворена за нас.{S} Срећа нас издаје!"</p> <p>— Одјездио сам брзо.{S} Ушао |
| родар.{S} Овамо чешће долазим.{S} Каква срећа што случајно дођох, кад и ти стиже!</p> <p>— Шалу |
| > <p>Рајко севаше очима:</p> <p>— Каква срећа те овде оставих свој ловачки прибор, да за њ дође |
| адржавао.{S} Ја сам мислила, да је моја срећа несумњива, али је судба друкчије хтела.</p> <p>Мл |
| куда ти, велможо, знаш, у чему је моја срећа?</p> <p>— Знам, јер умем читати људска срца.{S} Т |
| јаше му јасно.</p> <p>Траже га разорена срећа честите девојке, увређена част беспрекорног витез |
| тиру, — говораше Видосава Мари. — То је срећа за нас, иначе не би стигао добри монах до сутра у |
| е знала да од одговора његовог зависи и срећа њена.{S} Послуша ли је, спасао је себе, и казао ј |
| време ћутао и мислио.</p> <p>Опробан и срећан ратник, у почетку се обрадовао гласу о скупљању |
| га оружја.</p> <p>Гојко је, задовољан и срећан својим успехом поклисарским, био весео.{S} Части |
| далеко на све стране логора нове наде у срећан свршетак.</p> <pb n="171" /> <p>Турци се поколеб |
| ге тврде градове.{S} Стари су сумњали у срећан свршетак свих тих предузећа, па су вртели главом |
| на најпоузданије стубове.</p> <p>— Бићу срећан, ако и ја своме деспоту узмогнем рећи о њима то, |
| е ил’ твоје ил’ његово — оно је својина среће и части српскога југа и — опомени се, Вукашине, — |
| разума, да се лакше уздигну до схватања среће наше.{S} Ти, је ли, више не страхујеш за ме?</p> |
| .</p> <p>— Још су ми близо дани варљиве среће у људском животу, још су крваве ране на души мојо |
| га родитеља мутила душу, на небу његове среће не би било, мишљаше, никаквог облачка.</p> <p>На |
| Јесу храбри, јесу многобројни, али није среће у њих.{S} Ја ћу вам бити на услузи.{S} Послушајте |
| старој Видосави, а Гојко је тајну своје среће поверио своме верном Рајку.</p> <p>На витешком ме |
| сам снивала прве снове своје девојачке среће, која ми се указала у младом витезу једном.{S} Та |
| ц?</p> <p>За убицом прве радости и тихе среће своје, за јунаком без врлина, за осумњиченим изда |
| а потпуно уверена, да јој је грануо дан среће и Божјег благослова...</p> <p>Мало после стајали |
| граду.{S} Видосава се радовала Мариној срећи, а Мара је мање уздисала а више приповедала Видос |
| монах Исаија одслужио свечану службу за срећна пута српског деспота и његове војске.{S} Никада |
| и пољуби Исаију У Руку.</p> <p>— Жива и срећна била, кћери моја, — благослови је Исаија.</p> <p |
| ј! — поздрави га Љуба.</p> <p>— Буди ми срећна и здрава, деспотице моја! — одговори јој он.</p> |
| младости, а томе бејаше узрок Јелена и срећни случај, који ју је к њему довео онда, кад јој се |
| и њему.</p> <p>Од тога је дана она била срећнија, он веселији, а добра Видосава није одрицала с |
| , у коју се много надао, онда се осећао срећнијим и задовољнијим.{S} Војска је у Серу логоровал |
| овом томе поверовати.{S} А ти нападачи, срећно одбијени, љутито су се бацили на подбадача Гојка |
| ишта ни знати.{S} Ми ћемо свршити посао срећно и раније, но што он и помишља.{S} А слава биће т |
| у српску са цариградском.{S} А кад и то срећно постиже, имао је слободније руке за спремање на |
| туђина његовога рода.{S} Многу сам беду срећно минуо само зато, што сам у тренутку употребио по |
| а, брата преминулог царевића Сулејмана, срећног освојача несрећног Галипоља.</p> <p>Пловдин је |
| даје ведрине.{S} О, како сам се осетила срећном, кад си ономад рекао, да ипак верујеш у срећну |
| е гласе султан добити.</p> <p>— Хвала и срећном случају.{S} Кад је била највећа невоља јавио на |
| рајевима учинимо крај.{S} Ми верујемо у срећну звезду наше судбине!</p> <p>— Светли деспоте! — |
| кад си ономад рекао, да ипак верујеш у срећну звезду своју...</p> <p>— Ходи, љубо моја — преки |
| ах раскрстити с Томом, занесен ненадном срећом својом, заборави на то.{S} Тек кад је сазнао за |
| тупити?{S} Је ли Вукашин оклевао?{S} За срећу наше отаџбине узео је част краљевску пре шест год |
| {S} И још нешто.{S} Не може она срушити срећу његових непријатеља.{S} Зар да тамо слуша он, как |
| азом свога лица.</p> <p>— Бог ми је дао срећу, да те обрадујем, добри оче!{S} Позвах те преко г |
| судбину, Мара се одлучи да и она своју срећу проба.{S} Приступила му је узбуђена, јер је знала |
| дужност.{S} Повериће му — тебе и твоју срећу.</p> <p>Мара се обично на таке и сличне речи зару |
| пријатељ.</p> <p>— Који своме пријатељу срећу убија, душу тамни, наду одузима.{S} Ипак чућеш.{S |
| >— Можемо ли се и даље поуздати у стару срећу?</p> <p>— Не знам!</p> <p>— Већ?</p> <p>— У стару |
| свршиш, неваљалче!{S} Али захвали за ту срећу овом мом пријатељу.</p> <p>Други га дворанин зачу |
| е.{S} И он поче по ново веровати у тиху срећу скромнога али пуног благослова огњишта свог, свог |
| но питаше Љубоје.</p> <p>— Да постигнеш срећу, за којом жудиш, — рече Тома.</p> <p>Љубоје се за |
| а њим, а остали продужише да, уз лагано сркутање доброг кипарског вина, нагађају о приликама у |
| је са својим коњицем Лабудом био готов срнути у пропаст.{S} Опомене старијих на погибао таког |
| ? — одговори други, — све је то једна, српска вера.</p> <p>— Хе, брајко, има ту и Грка и Влаха |
| t> <front> <div type="titlepage"> <p>12 СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА 12</p> <p>ПРВЕ ЖРТВЕ</p> <p>ПРИ |
| одара.</p> <p>Одатле се спремаше војска српска да груне на зидине турскога Дренопоља, које беја |
| је на народ српски била бачена, кад је српска црква постала самостална са својим патријархом.{ |
| живо.</p> <p>— А да шта би било, да се српска господа не заузеше против зла, што наступа!</p> |
| во синула мисао да су бољи и Турци него српска превласт.</p> <p>И тако су све молбе и сва прекл |
| падном крају и првим најближим чадорима српске војске.{S} Треће се одељење спусти низ поток чрн |
| Вукашин први је развио заставу одржања српске превласти на југу.{S} Није ли он у борби противу |
| ост ступише мож’да последњи, који се са српске стране враћају кући.{S} То бејаше војвода Богдан |
| в мора пролити за свету мисао ускрснућа српске снаге и јединства.{S} И то ти даје ведрине.{S} О |
| ти гласови са разних страна раскомадане српске царевине.{S} Све се предало одмору, све је утону |
| } Ил’ бејаше Божја воља да стег одбране српске пређе у друге руке?{S} Буди воља његова!</p> <p> |
| у натапаним, долинама јужне деспотовине српске.{S} Мишљење свога оца делио је врло радо и његов |
| е турска војска, једва четвртина укупне српске бојне силе, у дугим, местимице прекинутим, линиј |
| аху сем тога Турцима, да је велико море српске силе, где они утонуше, а српској војсци да је оп |
| </p> <p>ПРВЕ ЖРТВЕ</p> <p>ПРИПОВЕТКА ИЗ СРПСКЕ ПРОШЛОСТИ</p> <p>НАПИСАО</p> <p>АНДРА ГАВРИЛОВИЋ |
| егдана, а натопљеном потоцима људске, и српске и турске, крви.{S} Пусто чадорје стоји развучено |
| оћ Јевренос-бега!</p> <p>А густи редови српске војске почеше се разређивати и одвајати лево и д |
| ознато стање, у коме се поједини делови српске државе налазе. <pb n="14" /></p> <p>Угљеша се ма |
| и ненасите жеље удари клин у јединство српске отпорне моћи са ових страна, није ли пред снажно |
| тежу не опази.{S} Нешто тражи, питам га српски, он слеже раменима па одговара грчки.{S} Један п |
| е дигао тешку анатему, која је на народ српски била бачена, кад је српска црква постала самоста |
| енских Лугова.{S} Два одељења заобиђоше српски логор са горње северне стране његове, па се једн |
| и гинуше, не кретоше се други господари српски.{S} Ил’ бејаше Божја воља да стег одбране српске |
| к први грабљаху да што дубље уђу у стан српски неопажени.</p> <p>Није дуго трајало то утицање, |
| екинутим, линијама брзо утапаше у логор српски.</p> <p>У првим редовима чадора трилиског одељењ |
| ал’ војвода Богдан хоће да му је певам српским речима...</p> <p>Гојко и Рајко пролажаху редом |
| та Угљеше, где се после дужег лутања по српским областима на послетку скрасио.</p> <p>Са свим н |
| о од неког доба насташе <pb n="26" /> у српским земљама.{S} Па ипак се она врло мало мешала у у |
| " /> негда крваво разбојиште и погибија српских левената.{S} Струма и Места, Бистрица и Мутница |
| тељ из Азије.{S} Јужни и северни делови српских земаља стајаху једни према другима као отворени |
| о логориште удружене српско силе јужних српских господара.</p> <p>Одатле се спремаше војска срп |
| а и шарена војска, састављена од старих српских ратника, од најамника и добровољаца, од тежака, |
| је мож’да и са свим већ скрхано оружје српско и грчко, Драма је један од првих и најлепших зал |
| к отвори очи:</p> <p>— Благословено име српско !...{S} Просте прве жртве против некрста!...{S} |
| ве војске, ту и прво логориште удружене српско силе јужних српских господара.</p> <p>Одатле се |
| лим јунацима стварао величину и царство српско, утрну онда, кад заповедник непобедног Пловдина, |
| та најкрвавије поприште за пробу оружја српског и византиског.{S} Данас, кад је у међусобној бо |
| ега ухватити.</p> <p>— И да непријатеља српског имена, мож’да, припреми да нас дочека.</p> <p>— |
| одслужио свечану службу за срећна пута српског деспота и његове војске.{S} Никада није старац |
| о пута, што води у Пловдин, недалеко од Српског Гумна појави се на брегу, који стрмо падаше, у |
| о је тек две недеље од боја — поклисари српског војводе Богдана и Дејановића, који напустише од |
| {S} Ни сам сјај царске круне ни скиптар српског патријарха не могаху да одушеве стара сумњала.{ |
| утицајем Византије, са својим навикама српскога живота — наста да измири и цркву српску са цар |
| арка краљевог; дадох тужном гласнику са Српскога Гумна.{S} Али то дадох руком, а душа — душа јо |
| то пуно поноса са недавне славне победе српскога оружја.</p> <p>Гојко је, задовољан и срећан св |
| ’ његово — оно је својина среће и части српскога југа и — опомени се, Вукашине, — дома гоњених |
| ко море српске силе, где они утонуше, а српској војсци да је општа погибао и краљу и деспоту он |
| о мораш и чинити, јер си ти прва стража српској слободи на овој страни!</p> <p>И они се кретоше |
| око деспота не престајаху давати знаке српској војсци.</p> <p>Угљеша ободе коња, и он као стре |
| здељеној, несложној и завађеној господи српској страх је био све моћнији непријатељ из Азије.{S |
| ло и последње наде.{S} Уједињеној снази српској не би још била страшна сила нових завојевача Ту |
| морне од дневне службе богатој властели српској.{S} Властела су заморена од бриге, коју им зада |
| смо и учинили.{S} У име мисли о јачини српској, која ће моћи дати отпора свакој најезди на ове |
| ино у српску помоћ.{S} Зато се и обрати српској страни.{S} Посада се јуначки држала неколико не |
| а је војска, која несумњиво иде у помоћ српској сили, радосно би се журила да обрадује свога во |
| подиже, са три стране непријатељ приђе српском логору.</p> <p>У тачном реду и густим групама к |
| отере за крвником.{S} Ја сам дужан крви српском. роду!</p> <p>Лагано су тако одмицали...</p> <p |
| а, који је као бегунац био неко време у српском логору.</p> <p>Ево чега се Рајко опомињао.</p> |
| наштво, које нам је донело Срб-синдиги, српску погибију.{S} Завидљив слави његовој, сада га на |
| >Заповедник се Пловдина уздаше једино у српску помоћ.{S} Зато се и обрати српској страни.{S} По |
| пскога живота — наста да измири и цркву српску са цариградском.{S} А кад и то срећно постиже, и |
| мени намењује да понесем стег у одбрани Српства, ја морам бити спреман.{S} Ја ћу први одлучно у |
| S} Али си се ти ипак саломио у борби за Српство.{S} Света десница, која те носила!{S} Вечан ти |
| аховао за успех тако великог предузећа, сруши се силно Дренопоље а у исто доба остави овај свет |
| н тражи.{S} И још нешто.{S} Не може она срушити срећу његових непријатеља.{S} Зар да тамо слуша |
| њице, нисам велможа, већ роб, роб свога срца и — твоје милости!</p> <p>Недалеко од куле зачу се |
| ?</p> <p>— Знам, јер умем читати људска срца.{S} Ти си ме чудно погледао у једном тренутку, кад |
| уверавањем, да је то тек само пошалица срца.{S} Па ипак је неко наишао и на ту тајну стазу саз |
| господара.{S} Али један не бејаше таког срца.</p> <p>То је био неки туђин, који је живео повуче |
| м ваља радити — шикну крв из племенитог срца његовог.</p> <p>У том као бесом гоњен излете из од |
| братски ижљубили.</p> <p>— Хвала ти, од срца ти хвала! — реко је при састанку Гојко.</p> <p>— Н |
| ри лице рукама, клече поред Угљеше и од срца зајеца.</p> <p>— Јуначе, — додај ми — мало воде — |
| да пусти старицу па се са деспотицом од срца пољуби.</p> <p>— Добро ми дошао, мили господару мо |
| водити?</p> <pb n="117" /> <p>— Радо од срца, сестро !{S} Ја сутра полазим.</p> <p>— И ја ћу с |
| <p>То не бејаше глас људске питомости и срца, које зна да није вечито.{S} То бејаше рика рањено |
| ов глас, мудрост његовог ума и јунаштво срца његовог било најпотребније.{S} Он је управљао драм |
| S} Она не опази, како га се тешко косну срца, што јој о сјају своје звезде не могаше ништа рећи |
| онаха Исаије!</p> <p>Рајку клецну нога, срце му убрза, крв јурну У образе, и он, не могући прик |
| грмну војник поново, у у пола устаде а срце му закуца брже.</p> <p>Ни одговора нити каквог зна |
| S} Лагано и неопажено љубав је освајала срце Љубојево, док га није потпуно освојила.{S} Али то |
| невоље, да се не замери, него што га је срце вукло.{S} А кад се нашао у планини, одаслао је сво |
| је дошла у Видосавину собу, отворила је срце своје, да пусти тугу са њега, нека отече.{S} Испри |
| е могах више.{S} Твоја душа пати, твоје срце страда, а ја не знам узрока.{S} Угљеша — и она му |
| очи своје, да њоме заустави сузе, које срце не штеђаше.{S} Ана држаше велику воштаницу а Исаиј |
| зговор је био жив, пун, као што им је и срце било наде пуно.</p> <p>— Још ћу да ти говорим, вит |
| , кад развесељаваш душу моју, обрадуј и срце моје, и благослови свога <pb n="92" /> сина, да см |
| мени.{S} Издаде га мушко држање, освоји срце, па се над мртвим Војихном заплака као дете.{S} Да |
| из руке у руку.</p> <p>— И вино весели срце човеково! — рече један пошто се добро поткрепио.</ |
| ије ни чудо — туђин је, па га и не боли срце за овим народом, — рече Исаија.</p> <p>— Ја сам од |
| није ни без својих особитих чари, Мари срце закуца брже а груди јој се бурно шираху.{S} За очи |
| <p>— Требало је да поганом туђину мачем срце потражим, и онда бих био сигуран, да <pb n="87" /> |
| извештио ратничким пословима и очеличио срце своје.{S} Приљубио се уз Момчила као син уз оца, ј |
| зракова, причај тамо, да овде има једно срце, коме би на сјају једних очију и топлини душе једн |
| сећаја, а после ње — здрава душа, чисто срце, крепка воља.{S} Тако је браћо!{S} Пијмо пехаре ру |
| е журим да ти нејасним речима кажем што срце осећа.{S} Чуј ме још мало, и ако знам, да ти је на |
| е лепе кнегињице.</p> <p>Љубоја текну у срце, а Тома додаде:</p> <p>— Нисам се надао —</p> <p>— |
| се чу шкрипа.{S} Неко долази.{S} Љубоју срце јаче закуца, а у лицу се за часак промени.</p> <p> |
| ко прамен магле и путне прашине, у њему срце силније закуца и он жудно изгледа гласника из Драм |
| а логора водио, захватајући све јаче ка срцу ратног стана, из средине се зачуше кроз бурну ноћ |
| унак осећао је да му поред одважности и срчаности треба и више ратничке вештине па и господске |
| њима.{S} Ходи.</p> <p>Гојкова праведна срџба попусти.{S} На мах му сину мисао:</p> <p>— Ко зна |
| поузданија!</p> <p>— На ипак неће нашој срџби на свагда умаћи! — заврши Гојко.</p> </div> <div |
| а је добри монах умро од туге, што је у срџби проклео и уклео свога господара а са њим и домови |
| У томе је и туга, али теби, гранчици са стабла његовог, нека у томе буде и утехе.</p> <p>— Ах, |
| ој милости и закриљу приводим листак са стабла, на коме сам и сам био до сада једна и то по гот |
| агрли, притиште на груди, и на чело јој стави први, тако дуго жуђени, пољубац...</p> <p>—- Маро |
| p> <p>— Ходите, децо, — рече Ана, па им стави руку на главу, кад они клекоше. — Боже, ти спој, |
| ушевљеним речима понови Угљеши, како му ставља на услугу мишицу и мач, главу и живот, захори се |
| ренутака Тома јој рече :</p> <p>— Ја се стављам на расположење, да одмах пођем.{S} Војвода је Љ |
| ву и мишицу, светло оружје и добра коња стављао је сваки од њих у службу своме господару искрен |
| најлепшега вина, напевало и науживало, стаде наговарати Момчила, да се покаже као витез у већи |
| је од куле.</p> <p>Мара задрхта, а Тома стаде непомичан.</p> <p>Ветрић, што је скидао лисни уре |
| њега, а он високо диже одвијени лист па стаде читати Угљешину повељу.</p> <p>Да би обележио и у |
| се вихор снажи и обнавља.</p> <p>И киша стаде, а он се разузда.</p> <p>Хује столетни грмови, је |
| , али му реч у грлу застајаше.{S} А кад стаде Исаија, он узбуђено запита:</p> <p>— А, велиш оче |
| ам!</p> <p>Певач опроба цитру, па после стаде ударати и певати:</p> <p>„Ил’ волиш црне очи, ил’ |
| се на окнима затресоше а дах прве зиме стаде на заповедничко место своје.</p> <p>У тај се мах |
| а ту више нема шале, прискочи у помоћ и стаде једнога давити.</p> <p>Старац хтеде нешто рећи, а |
| <p>Љубоје крочи један корак напред, али стаде и оста непомичан.</p> <p>Гојко дочека Тому тако с |
| усе у колу запеваше песму, па се по њој стаде кретати леса играча.</p> <p>То бејаше прво јавно |
| рађу и господу у граду.</p> <p>Костадин стаде размишљати о сакупљању војске.</p> <p>У том стиже |
| очи, у лицу поплаве, нешто неразумљиво стаде шапутати и руком показивати на груди.</p> <p>Гојк |
| <p>Окружен јаком оружаном пратњом Гојко стаде пред часнике.</p> <p>— Опомени га наше понуде, — |
| } Тако постоја неко време, па се лагано стаде провлачити кроз вреже од бршљана и купине, прилаз |
| пало!</p> <p>Туга деспотице Љубе чисто стаде.{S} У њој плану жар свеснога частољубља, и она ла |
| ми.{S} И ми устасмо против њих.{S} Цар стаде уз њих.{S} Ми бејасмо тада и против цара.{S} Успе |
| собом горе и доле.</p> <p>На један пут стаде и лупи руком о руку:</p> <p>— Она је!</p> <p>Стој |
| > <p>— Тако, дакле, ви у планини чувате стадо?{S} Ово вам је у помоћи! — нашали се један, куцка |
| е из појединих жупа са својим одељењима стадоше прикупљати, Рајку се ни у колико не допадаше, ш |
| ду, кад се око њега и његовог господара стадоше укрштати стреле.{S} Једна окрзну по руци Гојка, |
| p> <p>Ана и Мара престрављене писнуше и стадоше, а један од оне тројице притрча и ухвати Ану за |
| е.{S} Нађох га ту код моста.</p> <p>Они стадоше.{S} Богдан узе мач, од кога се држак са горњом |
| /p> <p>Нешто затресе купине.</p> <p>Они стадоше.</p> <p>— Ту је зликовац! — рече старац и извад |
| оме није ни мало прилике.</p> <p>Возари стадоше пред млин и унеше дивљач.</p> <p>Тада приђоше в |
| рчини наћи своје.</p> <p>Кад се ратници стадоше уклањати од ватара, жураше се од једног огња до |
| ви и вешти ратници, који као добровољци стадоше у редове одабране најамничке гарде Угљешине.</p |
| а по неколико редова, и сви у један пут стадоше пажљиво испуњавати дугачке празне просторе међу |
| а.{S} Њој је живот био тежак и мучан, а стазе животне посуте трњем и невољама.{S} Таком се живо |
| сетан и забринут.</p> <p>Прође дугачком стазом до половине, па седе на камену клупу с леве стра |
| S} Па ипак је неко наишао и на ту тајну стазу сазнања љубавних снова Љубојевих.{S} А то је био |
| поочим склопно своје очи, а ја сам сама стајала крај његовог одра и тужила.{S} Те исте вечери с |
| ом.</p> <p>Противно мирноћи ове двојице стајала је снага Рајка и Љубоја, честитих јунака, који |
| од камена за сјахивање, усред дворишта, стајале <pb n="1" /> Јелена и Видосава, разговарајући с |
| о у друга два дела, који су, покривени, стајали један до другог као <pb n="102" /> две одаје у |
| Божјег благослова...</p> <p>Мало после стајали су у врту Гојко и Мара.{S} Разговор је био жив, |
| ласка у град.{S} Свештеници и духовници стајали су у одеждама а градска посада са својим војвод |
| говим Марком и зетом му Ђурђем Балшићем стајало према сили Николе Алтомановића, а друго, што је |
| седели су за каменим столом, на коме је стајао кондир са пехарима, стари Властоје, негда дворан |
| ни над њом, један млади Турчин, који је стајао на обали одакле се жртва и предала Марици, узе з |
| готет се попе на камени наслон, који је стајао у сред дворишта служећи као степеница ради лакше |
| е је, наслоњен на малу ограду, мало пре стајао.</p> <p>— Мила љубо моја!{S} Казаћу ти чисту ист |
| право великим вратима, на којима је још стајао превес, што је покривао грб Војихнине куће.</p> |
| } Јужни и северни делови српских земаља стајаху једни према другима као отворени непријатељски |
| с нејаком дечицом и заосталим старцима стајаху покрај пута с обадве стране.</p> <p>Кад Угљеша |
| тешке слутње изиђе брзо у двориште, где стајаху Ана, Мара, Јелена и Видосава, а монах Исаија пр |
| асни покајник пред благим исповедником, стајаше узрујан пред мудром и добром деспотицом Љубом.< |
| уком се прихвати за камени сто, до кога стајаше, а усне, мало отворене, размакоше се, готове да |
| тлости ни могао опазити неко лице, које стајаше близо храста, куда је Рајко имао да прође улазе |
| а без поговора изврши, а с друге стране стајаше неокаљана прошлост Гојкова, дугогодишње другарс |
| женску.</p> <p>А и она је мало зачуђена стала пред непознатог јој витеза, кад ју је Гојко поздр |
| ле из црквице и пошле путем, двојица су стали вребати старог дворанина. и ухватили су га, чим с |
| езда променљиве ратне судбине; твоја је стална у сјајности — она је звезда мира и љубави!</p> < |
| доликоваше очајна збиља, што му на лицу стална изгледаше, као што ни његовом белом господском л |
| но небо Божје милости, благе и тихе ал’ сталне и неменљиве љубави.</p> <pb n="157" /> <p>„Па оп |
| ача Турака, за које се већ видело да се стално мисле на Балкану настанити.{S} Али раздељеној, н |
| поткрепе у добром вину и брашненицама — стан забруја од весеља и безбројних прича, што се почеш |
| уктињом степенице, куда се иде у Гојков стан.</p> <p>Гојко поведе Јелену до степеница, па је он |
| а је Рајко имао да прође улазећи у свој стан.{S} Али то лице опази Рајка и виде, да он уђе у вр |
| ог Мора.{S} У очи самог боја дошао је у стан Момчилов Тома.{S} Дуго се на само разговарао са Мо |
| и туђин — ђаур.{S} Он је и одвео наше у стан непријатељски, па га је после нестало.{S} А Хаџи-И |
| и ипак први грабљаху да што дубље уђу у стан српски неопажени.</p> <p>Није дуго трајало то утиц |
| тићи ћеш на свом коњу до нашег ловачког стана код млина, нађи светлога деспота и реци му: „Велм |
| ио, захватајући све јаче ка срцу ратног стана, из средине се зачуше кроз бурну ноћ танки звуци |
| остављаш певача у тренутку кад у песми стане ређати најлепше јуначке слике из скоре прошлости |
| синко, и казивати!{S} Тешко ми је, кад станем размишљати о судбини. <pb n="59" /> Имао сам бра |
| Знам —</p> <p>Деспотица писну:</p> <p>— Стани, заклињем те живим Богом, не даље!{S} Одбиј сумњу |
| у двору <pb n="7" /> нашем свако добро стани?{S} Зар без разлога често пута оставиш богату трп |
| <pb n="119" /> <p>Та је војска Угљешина становала сада у самом граду, и она бејаше права лична |
| а капела са једном одајицом, у којој је становао неки осамдесетогодишњи старац, свештеник, који |
| > <p>Гојко их одведе на кулу, где је он становао и одакле је леп изглед на море.</p> <p>На пита |
| е терете дажбина и деспотског кулука са становника Драме, деспот призива благодет Божју на се и |
| а посада и онај мален број крстопољских становника знали, да су добили новог заповедника.</p> < |
| им редовима бејаше велики број и грчких становника Угљешине деспотовине.</p> <p>Угљеша је био у |
| анем сутра, и да утишам узрујаност међу становницима, које с мора гусари на глас о смрти ћесара |
| ркве са цариградском.{S} Овуда је свуда становништво мешовито.{S} Није мали број оних, што су о |
| овог било све мирно, па се и преплашено становништво по ново одало своме свакидашњем послу.{S} |
| <p>Рајко изиђе из двора, па место своме стану он скрете поред двора и на мала врата уђе у велик |
| како ми је тешко, кад се препреке томе стану јављати.{S} Ево немила гласа.{S} Мој брат краљ Ву |
| оварао са МомчилОм, и остао је у његову стану.</p> <p>Момчило је имао до четири хиљаде извежбан |
| ене собе са једним предсобљем.</p> <p>— Станује ли когод овде ? — упита Мара дворанина.</p> <p> |
| немоћ византиског царства, увек износи стање ствари у светлијој боји.{S} То његово, намерно уд |
| ске области доста је учинио, да се ново стање без поговора прими, јер се свима <pb n="47" /> ва |
| ликом поверењу твоме, није ми непознато стање, у коме се поједини делови српске државе налазе. |
| је.{S} Мене је тај његов поглед, канда, стао скупих жртава.</p> <p>— Не разумем те, — притворно |
| у Прилипу.</p> <p>— Снажној руци твојој стао сам тада у службу без поговора, — рече Тома, пажљи |
| двор.</p> <p>Он је већ знао, да је био стао на последњу и највишу лествицу части, коју је мога |
| S} Корео је себе, што није онда одлучно стао на страну Гојкову.{S} Пребацивао је у исто доба са |
| узде од Угљешиног коња, који је на мах стао као укопан.</p> <p>— Поздрављам те, господару наш |
| јвода Властоје?{S} Он је сада, свакако, стар.{S} Ваљ’да као и ја.{S} Он ми је, кад смо опсели ј |
| српског патријарха не могаху да одушеве стара сумњала.{S} И одиста они имађаху права!</p> <p>Ст |
| уту за морску обалу и Крстопољ, била је стара нека црквица, посвећена светом Прокопу, истом све |
| тив Николе Алтомановића.</p> <p>— То је стара мржња ! — рече деспотица.</p> <p>— Да, старој омр |
| е повукла себи и своме дому, одлично се старајући да чедо своје подигне и оплемени.{S} Заузимљи |
| , поведе са собом у врт.</p> <p>Ушавши, старац доведе друга до клупе, где је Рајко требао да гл |
| Хвала Богу! — рече гласно седи ратник, старац са Радовишта, па са осталима наже за Гојком.</p> |
| кад је Војихна брзо и ненадно преминуо, старац се промени.{S} Издаде га мушко држање, освоји ср |
| шиба капљицама, које по мало промицаху, старац устаде и уђе у колибу.</p> <p>Цела се колиба дел |
| страну, те га нож дохвати по -одећи.{S} Старац зграби нападача за руку, па му вешто изби нож.{S |
| само је један крњадак лагано тињао.{S} Старац се саже, једним дрветом разгрну покисли пепео и |
| са земље отимао.{S} Брзо прискочи, ал’ старац бејаше већ савладао нападача, па му својим каниц |
| ре киши.</p> <p>Прође још неко време, а старац, наслоњен леђима на повећу камарицу сламе и седе |
| езанога.</p> <p>Прође један тренутак, а старац викну и устаде пљеснувши рукама:</p> <p>— Крст и |
| турски коњаник измахну на њ палошем, а старац га копљем скиде с коња, па и сам, прободен са ст |
| јаше гладан, па радо прихвати понуду, а старац му задовољно причаше о своме познанству с покојн |
| ја.</p> <p>Гојко пољуби ту суву руку, а старац му даде знак да се дигне.{S} Он устаде, па седе |
| а, летећи преко поља ка главном путу, а старац се сав претвори у поглед, којим хтеде продреди к |
| и нож.{S} Тада се дохватише у коштац, а старац, притежући га рукама, држаше у једној свој нож.< |
| — Рекох, ко је, — одговараше место њега старац. — А шта ће? питаш.{S} Твоју главу, ништа мање.{ |
| , а домаћин подстаче ватру.</p> <p>Тада старац познаде по оделу да је његов намерник неки млади |
| ноћи самца тако мило разговори? — упита старац војводу, који већ бејаше на коњу.</p> <p>— Војво |
| вратих, што оцу бејах дужан! — прошапта старац, па се несвесно занесе.</p> <p>А сва ова ломљава |
| </p> <p>— Да си благословен! — прошапта старац, па за тим понови: — Да си благословен!</p> <p>Т |
| ота Угљеше.</p> <p>— А, тако! — протеже старац. — А је ли тамо све мирно и добро?</p> <p>— До с |
| Срдану.</p> <p>Добри поочим мој био је старац, самац, а ја га, кад ме мину прва туга, весељах |
| деспота и његове војске.{S} Никада није старац тако појао, никада се није тако дубоко душом пос |
| јају миле светлости своје.{S} И тада се старац загреје.{S} Гледа пред очима прошлост, најлепше |
| жити!</p> <p>Они изиђоше из врта, па се старац упути одељењу Томе Теологите, а онај други оде, |
| ајко.</p> <p>-— Је л’ овоме? — умеша се старац. — Њему? а? томе, што ме везао за врбу!{S} Пусти |
| ’ тако било, несрећо грчка? — окрете се старац месту, где је везао нападача.</p> <p>Одговора не |
| едало је, да ће бити бурне ноћи, али се старац није плашио.{S} Погледао је, с које се стране го |
| Бог милостиви помогне!</p> <p>По том се старац мало замисли, па као за себе рече:</p> <p>— Десп |
| ћеш више!</p> <p>— Добро, — осмехну се старац.{S} Ево сна, па га тумачи.{S} Љушкао сам се на о |
| >— Умро?{S} Е, Бог да га прости! — рече старац и подиже шубару.</p> <p>После тога устаде, уђе у |
| тадоше.</p> <p>— Ту је зликовац! — рече старац и извади нож, па корачи напред.</p> <p>— Ха, нећ |
| кљусад, јер смо. много заостали, — рече старац, и обојица ободоше коњиће.</p> <p>На утоку велик |
| агасити, јер ће киша брзо проћи, — рече старац за се, кад се наже, те из колибе погледа, како с |
| p>— Овде је и ушао у врт, —- показиваше старац, кад дођоше до ограде.</p> <p>Нешто затресе купи |
| <p>— Ево овде је то било, — показиваше старац — а зликовац је хтео отуд иза леђа напасти.{S} Ј |
| ећ да те мучим, Грче неваљали! — викаше старац.</p> <p>Онај други дворанин виде, да ту више нем |
| Ху, једва се опростих напасти! — викаше старац, па се обрати убијеноме:</p> <p>— Нисам мислио, |
| ог да прости ћефалију Рајка! — говораше старац, улазећи у собу.</p> <p>Томи бејаше све јасно, п |
| пали узвишену ћесарицу нашу, — говораше старац, па устаде. — Тако, гаде грчки! — додаде, гледај |
| упу.</p> <p>— Разумеш ли, а? — говораше старац, па се саже да рукама опипа везанога.</p> <p>Про |
| жна ухватише ме два напасника — причаше старац — те ми мачевима угрожаваху, док ме за врбу прив |
| ца, кажи јој да сам овде, — рече Мара и старац се удали.</p> <p>Мара приђе прозору.</p> <p>Очим |
| нђео! њега је однео нечастиви!</p> <p>И старац се прекрсти.</p> <p>— Нема га?</p> <p>— Нема, св |
| е вечери седео је пред том колибом неки старац у пастирском руху са великом чупавом шубаром на |
| е од добра, синко, — као забринуто вели старац. — Погинућу ти првом приликом.</p> <p>— Ха, ха, |
| страшни ратник бејаше главом онај мирни старац пастир, код кога је Гојко недалеко од Радовишта |
| ојој је становао неки осамдесетогодишњи старац, свештеник, који је служио у црквици.{S} Он је у |
| >— Тако је, тако !{S} Е, па живео добри старац Исаија, кад нам је овако добро винце припремио!< |
| >— Крв у врту, убијен човек! — одговори старац.</p> <p>— Дакле ипак добро! — помисли Тома, па с |
| о, срећа те пратила на путу! — одговори старац.</p> <p>Па се онда присети:</p> <p>— А хоћеш ли |
| ро дао, путниче и намерниче, — одговори старац, гледајући дошљака, његову дугачку искислу кабан |
| ко!{S} Баш ћу тако да радим, — одговори старац.</p> <p>У томе труба даде знак, да неко долази У |
| а ноћас ваља у подрум бацити — одговори старац. — То ћу и да урадим.{S} Да ми ко помогне убацит |
| ем.</p> <p>— Видећеш, војводо, — заврши старац — хоћу ли и сада, ма да сам у овим годинама, што |
| вода.</p> <p>Обојица ћутаху подуже, док старац, на послетку, прекиде ћутање:</p> <p>— Из далека |
| се од једног огња до другог неки крупан старац, војник из Дејановића војске.{S} Он распитиваше |
| вреже, држећи у руци свој нож, који му старац заборави узети, кад га је везао.{S} Помоћу <pb n |
| е и звезде показивати.</p> <p>Тада зачу старац хрзање коњско и неки глас, који као да дозиваше |
| Шта сам ја могао знати у мраку !</p> <p>Старац уђе и куцну на врата Томина.</p> <p>Тома, полубу |
| .{S} И одиста они имађаху права!</p> <p>Старац заклопи очи, као да би хтео оживелу слику вечито |
| о?</p> <p>— Кнегињица Мара, оче!</p> <p>Старац се задовољно осмехну, па поче прекидајући на мах |
| одговори Гојко, и пусти Лабуда.</p> <p>Старац задрхта од изненађења и милине:</p> <p>— Ти? — и |
| > <p>Тако је Гојко дочекао вече.</p> <p>Старац је ућутао, склопно очи, и лагано испустио руку Г |
| о пролаз, те су обе биле у вези.</p> <p>Старац уђе у предњи отворени део, који је оним двема пр |
| у помоћ и стаде једнога давити.</p> <p>Старац хтеде нешто рећи, али се присети, пусти бегунца, |
| не могаше довољно чуду начудити.</p> <p>Старац се саже, добро разгледа убијенога, па онда устад |
| е, од куд се глас стражарев чуо.</p> <p>Старац, мрмљајући нешто, изиђе брзо и оде да тражи пома |
| аду остаде од мушких само нешто слугу и стараца.</p> <p>Напред, пред свом војском, јахао је у з |
| и и трла бејаху пуни бегунаца, немоћних стараца, слабих жена и невине дечице!{S} Али није, хвал |
| су их разбојници изненадили на путу од старе цркве ка граду.{S} Видосава се радовала Мариној с |
| из Ипсале за Дидимотику Тома срете код старе, добро му познате, грчке крчме један мали одред б |
| му је играчка са ћесарицом и Маром код старе црквице осујећена, Тома је био ван себе од гњева. |
| била је једна повећа колиба.{S} Уз неке старе рушевине пастири су наслонили отесана дебла и утв |
| ласове свакога часа, држаше слабе живце старе ћесарице затегнуте и узбуђене.</p> <p>Видосава је |
| метило мир, тако потребан и дому и души старе ћесарице.</p> <milestone unit="*" /> <p>У једној |
| и се о стење или онесвеснути, лупивши о старе грмове.</p> <p>— Ако!</p> <p>Он само толико мисли |
| и са степеница долажаше, познало, да је старешина страже збиља отишао, Љубоје рече Гојку:</p> < |
| > <pb n="79" /> <p>Љубоје махну руком и старешина се удали.{S} Обојица ћутаху.{S} Гојко је оштр |
| ицом у руци.{S} Он је био први пастир и старешина над осталим својим друговима у првом равнијем |
| ести војводо, још јутрос рано, одговори старешина.</p> <p>— Добро.{S} А у граду се не зна, шта |
| д и расуло, чим нестане правог обласног старешине.{S} И ако је знао, да је овом уздржаном реду |
| дође к мени, — рече после неког времена старешини.</p> <p>Тако је и учињено.</p> <p>Тога дана у |
| /p> <p>Врата се отворише и уђе Гојко са старешином градске страже.</p> <pb n="79" /> <p>Љубоје |
| е пред овим другим.</p> <p>Љубоје зовну старешину градске страже.</p> <pb n="78" /> <p>— Је ли |
| савезника, већ смо вољни признати му и старештво, па и данак плаћати, ако се друкчије не може |
| , на коме је стајао кондир са пехарима, стари Властоје, негда дворанин а доцније друг Војихнин, |
| еној жељи — Мара и само један пратилац, стари дворанин Благоје.</p> <p>Тома се једва одржао, да |
| пажњу и душевним и спољним украсима.{S} Стари се Властоје слагао са добрим монахом Исаијом, да |
| ивући ће твоју пажњу још првих дана.{S} Стари отац његов Властоје, друг је Војихнин Био му је с |
| у и Струмицу, и многе тврде градове.{S} Стари су сумњали у срећан свршетак свих тих предузећа, |
| могласним клицањем радости дочекаше.{S} Стари се Властоје пољуби са њим, па сви лаганим свечани |
| е је посвећен и велики храм у Драми.{S} Стари су људи говорили да се сећају како им је причано, |
| — рече Видосава. — Он ће нам помоћи.{S} Стари дворанин Благоје већ је опремио једног поузданог |
| о доба било мирно и прилично обично.{S} Стари је Властоје непрестано лежао час опорављајући се |
| до скора бејаше као засебна област.{S} Стари је Војихна и очи склопио, не хотећи никад изрично |
| је — продужи <pb n="51" /> он — одавде стари замак, подигнут у доба, кад је овде била међа гра |
| ајко скочи, окрете се и у чуду виде где стари дворанин Благоје дави некога, који се са земље от |
| е непотпуно, само му искрено рече да је стари Властоје знатно болан.</p> <p>Гојко сабра веђе:</ |
| , многи су заплакали, кад су чули да је стари краљ био жртва, али су њихов плач на брзо загушил |
| о не опазише ни Ана ни Мара, а још мање стари дворанин, који бејаше прилично заостао у разговор |
| логору поста још живљи.{S} Измешаше се стари и млади ратници, са разних крајева двеју деспотов |
| е је једна милостива рука.{S} То бејаше стари игуман хилендарски, који ме из поштовања према мо |
| стигоше и Гојкови пратиоци а са њима и стари дворанин.</p> <p>— Јунаци, зликовци нам умакоше, |
| ко оде и замени његовога Гојка.{S} Жели стари ратник да загрли свога јединца.{S} Верује да ће м |
| вао проније за уживање.{S} На тој земљи стари је ратник постајао у неку руку баштиник и кућаник |
| Деспотица је дубоко зашла, — рече Мари стари дворанин Благоје, који заостаде као једини пратил |
| одиста потребан.{S} Јеси ли ти још онај стари Анђео?</p> <p>— То јест ђаво!{S} Да Богме!</p> <p |
| а певала! — говораше под чадором својим стари дворанин Благоје једном младом грчком певачу, кој |
| дан пут јој Тома Теологита причаше како стари свештеник разбира што ње у последње доба нема, бо |
| е његове.</p> <milestone unit="*" /> <p>Стари дворанин брзо пробуди једног свог друга, па га, к |
| само са Исаијом, и каза му све.</p> <p>Стари се монах једва држаше на ногама од силног и тешко |
| току преко границе за Дренопоље.</p> <p>Стари је монах Исаија одслужио свечану службу за срећна |
| поново се ударише груди у груди.</p> <p>Стари ратници држе се витешки, а кад осете да су се про |
| ти, учинила, те је, ислабела, изгледала старија.</p> <p>Мара је била тада у осамнаестој години. |
| ије без кривице и свикнутост да се воља старијега без поговора изврши, а с друге стране стајаше |
| сам пре био: пријатељ пријатељу и млађи старијем.{S} Једно се догоди ономад а друго сад.</p> <p |
| пловдинске, одакле и прети погибија.{S} Старији деспот Костадин био је у Жегљигову, где је доби |
| нијој звезди њено име онако, како су га старији пастири у његовој младости учили.{S} Он познаје |
| терима својим.{S} Рајко је, и ако доста старији, био јунак, који слабо помишља на свијање гнезд |
| чког језика, или би са њом расправљао о старијим књижевницима и беседницима византиским.</p> <p |
| сећање према Гојку, друго дужност према старијима.</p> <p>Са степеница се чу шкрипа.{S} Неко до |
| био готов срнути у пропаст.{S} Опомене старијих на погибао таког кушања судбине не могаху Гојк |
| ојвода Богдан, војвода Гојко и неколико старијих и млађих витезова.</p> <p>Деспотица и Ана са с |
| ву са њиме, Љубоје је бивао све ређе са старим друговима својим.</p> <p>Међу тим ни сам Тома Те |
| ге своје разгаљивала у ученом говору са старим монахом.</p> <p>Противно мирноћи ове двојице ста |
| јмилије и великој и малој госпоштини, и старим и младим.</p> <p>Ана сама није могла ићи, али је |
| се мало после куцну пехарима са својим старим друговима и пријатељима, Љубоје причаше:</p> <p> |
| ржећи своју цитру. — Синоћ певах добрим старим дворанима честитог драмског господара, а сада ве |
| Говорило се о тузи у дому Војихнином, о старим данима ћесарице Ане, о мудрости деспотице Љубе, |
| <p>— Ја сам тек недавно научио грчки у старим годинама својим.{S} Али не жалим за труд.{S} Има |
| а весела и шарена војска, састављена од старих српских ратника, од најамника и добровољаца, од |
| те и пође са њом ка Љуби.{S} Тада пусти старицу па се са деспотицом од срца пољуби.</p> <p>— До |
| и урес у часу радости ожалошћенога лика старичиног.</p> <p>Држећи за руку Ану, Угљеша се окрете |
| /p> <p>Гомиле народа, мушког и женског, старог и младог, које се бејаху из подграђа искупиле у |
| ловдина догађа, угасио се живот једнога старог витеза.{S} Умро је војвода Властоје.</p> <p>Био |
| асосмо! — одговорише они, показујући на старог дворанина.</p> <p>— Ни крива ни дужна ухватише м |
| лила на два логора.{S} Једни су бранили старог краља Дечанског, други су били уз младог Душана, |
| и пошле путем, двојица су стали вребати старог дворанина. и ухватили су га, чим се растао од ст |
| ад о томе знати, да не би глас допро до старог Властоја, који се поболео.</p> <p>— По вашој зап |
| <p>За тим све три лагано уђоше у ћелију старог Исаије.</p> <p>На рукама његовим издисао је — ат |
| иоци олтара Божјег читали за покој душе старога ратника, а још више сузе, ливене из дубине исти |
| Ана, али војсци драмској ваља накнадити старога ћесара Војихну.{S} Можеш ли се поуздати, да при |
| мржња ! — рече деспотица.</p> <p>— Да, старој омрази даје маха, кад треба на новој мисли радит |
| вањем пољуби у руку и она њега у чело — старој ћесарици заблисташе у очима сузе, које се као кр |
| p> <p>И сазнала је, па је казала доброј старој Видосави, а Гојко је тајну своје среће поверио с |
| е уђе у логориште и поздрави ратнике са старом ћесарицом и њеним двором, грмнуше хиљадама грла |
| S} Гојко, млади војвода у Драми, био је старом Војихни десна рука у многом његовом предузећу.{S |
| <p>Колико су год речи Гојкове о његовом старом оцу ожалостиле Мару, толико су је исто и умириле |
| — Тако, тако ти учини са њим, — рече он старом дворанину — тврдо га вежи за ону исту врбу и ост |
| навши да су они искрени пријатељи.{S} О старом је Властоју мислио, да га не ваља вређати зато, |
| сним цветом и шареним лептирком.</p> <p>Старом се Исаији обновише у памети слике детињства и мл |
| ша, измиривши противности између многих староседелаца своје деспотовине, којом је самостално за |
| <p>— Не знам!</p> <p>— Већ?</p> <p>— У стару десницу!</p> <p>— А није ли она изнемогла?</p> <p |
| /p> <p>— Можемо ли се и даље поуздати у стару срећу?</p> <p>— Не знам!</p> <p>— Већ?</p> <p>— У |
| везан.</p> <p>Искочивши, он нападне на старца, који врдну мало у страну, те га нож дохвати по |
| ним за причешће, крете да походи доброг старца и да буде на вечерњи.{S} С њом пође — по њеној ж |
| ина. и ухватили су га, чим се растао од старца свештеника.{S} Остала су тројица дочекали жртве, |
| </p> <p>— Помози Бог! — поздрави дошљак старца, и скочи с коња, па га поведе ка уласку у колибу |
| лакти главу.</p> <p>...{S}Не, одиста су старци право говорили!{S} Па шта је од цареве тековине? |
| и околине с нејаком дечицом и заосталим старцима стајаху покрај пута с обадве стране.</p> <p>Ка |
| ш да Богме, и то још данас ал’ од вина, старче!{S} Ха, ха, ха!</p> <p>— Пожуримо мало ову нашу |
| ушка, а ја спавам.</p> <p>— Врло добро, старче! — весело рече младић.</p> <p>— Далеко је од доб |
| на бојном пољу.</p> <p>— А зар мислиш, старче, још једном па бојиште? — упита војвода.</p> <p> |
| воме господару.</p> <p>— С Богом, добри старче! — рече војвода, пруживши му руку.</p> <p>— С Бо |
| везду? — упита деспотицу, обгрливши јој стас левом руком а десну пруживши једној групи звезда, |
| таде пруживши руку Вукашину.</p> <p>— И стати брат уз брата па победити или бити побеђени! — од |
| дошао већ ред на мене.{S} Још сутра ћу стати ногом змији на главу! — значајно рече Рајко.</p> |
| ушај ме, грешног, милостива госпођо.{S} Ствар онда, добија други изглед.{S} Отац — самртник, си |
| на ћесарице!{S} Не брините, јер је ваша ствар у поузданим рукама мојим, — рече Тома, са пуном г |
| свог друга, па га, казавши му у чему је ствар, поведе са собом у врт.</p> <p>Ушавши, старац дов |
| , како је требало.{S} Оставио си, да се ствар својим током развија.{S} Тако је и било и ми смо |
| невољи измахнем ножем, и прекратим целу ствар.</p> <p>Онај се не могаше довољно чуду начудити.< |
| дњег витеза, који је с минулим јунацима стварао величину и царство српско, утрну онда, кад запо |
| сам много рушевина, из којих је ваљало стварати тврде бедеме и грудобране.{S} То сам и учинио, |
| а нас не заборављају ни Турци.</p> <p>— Ствари стоје чудновато.{S} Ми смо истина, са Балшићима |
| ојко — али ипак и ја и ти превиђамо две ствари.{S} Једно је, што ћесарица не жели чути ни речи |
| византиског царства, увек износи стање ствари у светлијој боји.{S} То његово, намерно удешено, |
| Али се после неког времена окренуо ток ствари.{S} Што је Момчило више ратовао са својим коњани |
| аше, да се покаже веселији, но што је у ствари био.</p> <p>У таком се расположењу и кренуше ран |
| Сад ће настати војна, за коју он није у ствари никад марио.{S} Тешко би у њу ступио, и да је ос |
| {S} Ја сам их заклео, да својим костима створе бедем за одбрану твоју, кад груди њихове буду за |
| ота ни опстанка ни овоме, што је до сад створено.</p> <p>У тихој звезданој поћи изгледаше Угљеш |
| и од мене, прилично окорелога ратника, створи меког љубавника, благе душе, тихих и срдачних же |
| а забаву у овом граду, међу овим дивљим створовима.</p> <p>Тако је кадшто мислио Тома.</p> <p>— |
| p>— Знао сам — рече после поздрава — да сте овде, па дођох да се опростим.{S} Сунце већ косо би |
| Мари па јој галантно рече:</p> <p>— Ви сте то желели, и само та помисао учинила је, те ми је р |
| ађосте да се са њим надбацујете?{S} Сви сте ви јунаци и врли витезови, зна то сва краљева и дес |
| Да Богме! — одговори други. — Ви, који сте били манастирски ђаци па побегли зато што не трпите |
| е вратим у Драму. —</p> <p>— И дочекали сте, — рече му Тома, па му онда испоручи: како га је ће |
| есарици на таком поздраву а и вама, што сте ми га донели!{S} Брате Љубоје, хвала ти на замени!< |
| нађења.</p> <p>— Добро је — рече —- што сте ме звали.{S} Одмах ваља настати.{S} А зна ли што о |
| ари српски.{S} Ил’ бејаше Божја воља да стег одбране српске пређе у друге руке?{S} Буди воља ње |
| војска.{S} За тим сиђе с коња и пободе стег.{S} Војска пристизаше и разређиваше се.{S} Пратиоц |
| воју војску.{S} Стегоноша високо уздиже стег па три пута завитла њиме по ваздуху, да види сва в |
| пршаху двоглави орлови на њима, а сваки стег бејаше пободен у средини своје жупске војске.</p> |
| стегоноша.{S} Широки и златом извезени стег са двоглавим орлом и круном држао је стегоноша у д |
| .{S} Кад судба мени намењује да понесем стег у одбрани Српства, ја морам бити спреман.{S} Ја ћу |
| е!</p> <p>— Алах, ил-Алах!</p> <p>— Наш стег!</p> <p>— Знак, какав знак!</p> <p>— Боже, опрости |
| , други мишљаше да је лепршање искислих стегова, а трећи се не могаше разабрати у разноликим гл |
| јаху по појединим жупама, развише своје стегове, те се у градском пољу лепршаху двоглави орлови |
| ка и левената.</p> <p>Само још пободени стегови означаваху по пространом логору средишта поједи |
| {S} Густа одељења одвајаху се са својим стеговима и заповедницима, те се пуштаху путом, што вод |
| их ратника, поломљеним копљима, свилним стеговима, убијеним витешким коњицима од мегдана, а нат |
| аштиника, грађана и градских занатлија, стегоноша, велике и мале властеле — бејаше задовољна, ш |
| !</p> <p>— Узбуна!</p> <p>— Војвода!{S} Стегоноша!</p> <p>— Помоћ!</p> <p>— Деспот!{S} Краљ!</p |
| где је имао улогорити своју војску.{S} Стегоноша високо уздиже стег па три пута завитла њиме п |
| нагађала, чија ли је жупа и који ли је стегоноша...</p> <p>Гласи, које је Гојко донео деспоту, |
| ег са двоглавим орлом и круном држао је стегоноша у десници на дршку од бојнога копља.{S} За њи |
| Вараш се, узвишени војводо ! — увређен стегоноша рече.</p> <p>— Овамо долазе само јунаци! — до |
| ћавај! — таким прекором ожалошћен писну стегоноша, па ободе коња и западе у најљућу сечу.</p> < |
| поретку ишли, јахао је на доброме белцу стегоноша.{S} Широки и златом извезени стег са двоглави |
| непријатеља, — рече један од Богданових стегоноша.</p> <p>— Тебе није требало ни повести! — љут |
| е морао први погинути! — викаху Рајкове стегоноше, потиснуте са остатком своје војске ближе сре |
| радско поље под Сером.</p> <p>Деспотове стегоноше, које бејаху по појединим жупама, развише сво |
| есто сваког одговора послао у Сер свога стегоношу са главном војводском заставом и са стотином |
| т, баш теби!{S} Ти у мраку нападе мене, стеже ме за гркљан, те у мало не зевнух.{S} У невољи из |
| евнуше поново већ изгубљеним сјајем.{S} Стеже десницом нож, и пре, него што преплашени Турци мо |
| <p>А турски се гвоздени ланац све јаче стезао око Пловдина....</p> <p>У то доба у Драми, где н |
| спашћу их.{S} Тиме сам постигао двоје: стекао сам права на неограничено поверење и љубав њихов |
| ва више но што има врлина, сви би се ти стекли с нама у једну заједницу противу страшног новог |
| окупио око себе чету скушалаца, који се стекоше, да чују песме о светом краљу и боју на Велбужд |
| - ваљало се из даљине, али ови, који се стекоше у средини логора, главом платише смели покушај |
| су бездушници, који су издајом хтели да стеку милости, проказали Турцима, и они су главом плати |
| спод које је малени поток квасио велике стене, а на врху провалије указа се на коњу неки јунак, |
| својим пратиоцима, Угљеша опази на врху стене, испод које је крај пута студенац, некога, који, |
| цивши Гојка, који на мах клече, преби о стеновит шиљак, који се из воде издизао.</p> <p>Лабуд с |
| штро питаше Рајко овога.</p> <p>Он само стењаше.</p> <p>— Рекох, ко је, — одговараше место њега |
| високе обале без моста, размрскати се о стење или онесвеснути, лупивши о старе грмове.</p> <p>— |
| <p>Верна животиња размрска теме о тврдо стење, што обележава почетак каменитог брда и паде мртв |
| говори, — рече она.</p> <p>У том се са степеница зачула неко долази.</p> <p>— Дакле дошао? — ч |
| е лако.</p> <p>Кад се по гласу, који са степеница долажаше, познало, да је старешина страже зби |
| руго дужност према старијима.</p> <p>Са степеница се чу шкрипа.{S} Неко долази.{S} Љубоју срце |
| ! — одговори Тома, докопавши се врата и степеница.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 |
| и је стајао у сред дворишта служећи као степеница ради лакшег узјахивања и сјахивања с коња, па |
| ков стан.</p> <p>Гојко поведе Јелену до степеница, па је онда пусти.{S} Она се поче пети, а Гој |
| за њом и Гојко.</p> <p>Рајко застаде на степеницама.{S} Једва дође себи, а онда понови:</p> <p> |
| заповеди нешто стражару, који је био на степеницама, и стражар оде.</p> <p>После неколико трену |
| е пети, а Гојко иђаше за њом.</p> <p>На степеницама, где се савијају око мраморног стуба, Гојко |
| > <p>Рајко стиже Гојка на малим каменим степеницама.</p> <p>— А зна ли за твој ненадни одлазак |
| <p>Он се заустави на широким мермерним степеницама, што се спуштају право у двориште, па очајн |
| рме степенице за горе.{S} Мара пође тим степеницама и изиђе на горњи бој, где су биле две мален |
| и Угљеша па, пошавши са деспотицом низа степенице, које се отворене увијаху око спољне стране в |
| дника на терасу, од које су се спуштале степенице у градски врт.</p> <p>Угљеша остаде у соби са |
| ру у доњи део из кога су полазиле стрме степенице за горе.{S} Мара пође тим степеницама и изиђе |
| /p> <p>Обојица сиђоше низ велике камене степенице, које се сјају на месечини.{S} Један заповеди |
| м предсобљу, из кога воде широке камене степенице на поље.</p> <p>— Тако је, — одговара му њего |
| енска једна прилика успела уз стрмените степенице високе куле, нити је осетио, када му се прибл |
| не бејаху веселији.</p> <p>Силазећи низ степенице на кули, где оставише Угљешу са његовима да с |
| ихватише коње, а један осветли буктињом степенице, куда се иде у Гојков стан.</p> <p>Гојко пове |
| н сам.</p> <p>— Ко? велиш.</p> <p>— Цар Стефан.</p> <p>— Гле!</p> <p>— Са свим.{S} Основао је ц |
| оно, што је наступило после смрти цара Стефана, крив он сам.</p> <p>— Ко? велиш.</p> <p>— Цар |
| хотице себи одмогао а Гојку помогао, да стече права на милост Анину и руку Марину.</p> <p>Јако |
| <p>— Из Драме никаквог гласа?</p> <p>— Стигао је гласник деспоту.{S} Све је здраво и мирно и в |
| сник! — додадоше други.</p> <p>— Сад је стигао глас од светлога и моћног деспота.{S} Он ће ових |
| Мари. — То је срећа за нас, иначе не би стигао добри монах до сутра у вече.</p> <p>Тако је и би |
| /p> <p>— Ни то не.{S} И ако сам вечерас стигао из логора војске наше, што је недалеко од Требињ |
| акупити, деспотица Љуба већ бејаше тамо стигла.{S} Али Угљеше и Томе Теологите са још неким лов |
| е било жупа удаљенијих које су већ биле стигле.</p> <p>Љубоје је довео на хиљаду ратника.</p> < |
| само још неколико часова да смо доцније стигли, он се не би никако ни могао извршити.</p> <p>— |
| части.{S} Његова је заслуга, што су већ стигли — и ако је тек две недеље од боја — поклисари ср |
| и, кренути овамо.{S} Али он не треба да стигне у Драму никад.{S} Разумеш ли!</p> <p>— Потпуно!< |
| тну сабљу, а шта ће тек бити кад султан стигне амо!{S} И велики га Лала-Шахин сада части.{S} Ње |
| ана Претече са осталим зградама.</p> <p>Стигнувши на уговорено место, дружина се поскида са коњ |
| <p>Бегунцу би јасно, шта губи, буде ли стигнут.{S} Гониоцу није тајна, шта бегунац добија, ако |
| победоносно улазио у бунтовничку Бигу, стиго̑ му је гласник наше победе.</p> <p>— Хвала Алаху |
| о остаде у залуд моја журба.{S} Томе не стигох, а поуздано држах, да ћу га овим путем, куда и в |
| м се ја враћам?{S} Тешко мени!{S} Доцне стигох из потере за крвником.{S} Ја сам дужан крви српс |
| не у заборав! — заврши Ана.</p> <p>Тада стигоше и Гојкови пратиоци а са њима и стари дворанин.< |
| ица пођоше, а после неког заобилажења и стигоше тамо.</p> <pb n="64" /> <p>— Ти ћеш бити гласни |
| ке Мутнице.</p> <p>Кад грану зора и они стигоше под источне огранке Меникејскех гора, а што је |
| их десет часова јахати, зато у Крстопољ стигоше сутра дан у јутру.</p> <p>Кад стражар са тврђав |
| уше рано из јутра за Драму, а кад овамо стигоше, наиђоше на још хладније и затегнутије прилике. |
| је око заранака, кад пођоше, а у Драму стигоше доцне.</p> <p>Ћесарица се изненади, кад јој се |
| ом! — па ободе коња.</p> <p>Гојко једва стиже да махне руком, па се пусти да не изостане за дес |
| тренутку иза шибља указа и у два скока стиже на знојавом Лабуду Гојко.{S} Нападачи, изненађени |
| е могло опазити да се журе.</p> <p>Тома стиже баш кад они уседаху на коље.{S} Загледа се у вођу |
| па окрете главу на страну.</p> <p>Тома стиже своме двору, а и оне одоше Ани.</p> <p>Тома сјаха |
| C19"> <head>XIX.</head> <p>За мало дана стиже у Драму и Угљешина војска а са њом Угљеша, деспот |
| е и хајкаче.</p> <p>После неког времена стиже и Угљеша.{S} Сунце је већ нагињало западу, а Томе |
| аква срећа што случајно дођох, кад и ти стиже!</p> <p>— Шалу на страну, али ти си ми одиста пот |
| ишљати о сакупљању војске.</p> <p>У том стиже у Жегљигово и поклисар Гојко.</p> <p>И док су јед |
| ођа очекиваше се само још Љубоје.{S} Он стиже баш онда, кад се у граду поведе реч о њему и њего |
| Велом Мору. <pb n="25" /></p> <p>Рајко стиже Гојка на малим каменим степеницама.</p> <p>— А зн |
| а Анђеле! — рече Тома једном. — Ти увек стижеш, кад треба!</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| {S} Не брини.</p> <p>— Хвала ти!</p> <p>Стискоше један другом јуначке деснице, Гојко скочи на к |
| да ћу га овим путем, куда и ви дођосте, стићи, — говораше Рајко.</p> <p>— Ипак ћемо га стићи ка |
| он хоће да избегне.</p> <p>— Ипак ће га стићи ма кад.</p> <p>— Али он одлази да смишља и извршу |
| — говораше Рајко.</p> <p>— Ипак ћемо га стићи кад тад! — одговори Гојко.</p> <p>— И ја тако мис |
| га и моћног деспота.{S} Он ће ових дана стићи овамо са свом својом војском, а кад прими и наше |
| јка —</p> <p>— Проклетник!{S} Он не сме стићи никаквом циљу више.</p> <p>— Он одјезди да спреми |
| p> <p>— Има!</p> <p>— И жерава, који ће стићи његовога коња?</p> <p>— Има !</p> <pb n="141" /> |
| у гомилама или дугачким редовима пешке стицала у градско поље под Сером.</p> <p>Деспотове стег |
| јаки Урош, моли, куне и преклиње, да се стишају.{S} Они се разлазе као непријатељи и деле у таб |
| х на висовима, море се међусобне заваде стишало.{S} Истина, многи су заплакали, кад су чули да |
| или бити побеђени! — одговори Вукашин, стиште руку Угљешину, и устаде.</p> <p>Браћа се загрлиш |
| , пребледе, руком се прихвати за камени сто, до кога стајаше, а усне, мало отворене, размакоше |
| засела су браћа Мрњавчевићи за каменити сто у великој богатој одаји Угљешина двора.{S} Ноћну та |
| ане свеће, које у позлаћеним светњацима стоје на столу.</p> <pb n="94" /> <p>— Ми идосмо до сад |
| е заборављају ни Турци.</p> <p>— Ствари стоје чудновато.{S} Ми смо истина, са Балшићима у родби |
| оказа Томи да и он седне, али Тома оста стојећи.</p> <p>— Прилике су тешке и неповољне — продуж |
| и руком о руку:</p> <p>— Она је!</p> <p>Стојећи тако неколико тренутака, замисли се по ново, па |
| ерав, који је негда летео од муње брже, стоји крај мртва ратника па тужно вришти, а за тим копа |
| ики пут, и до успеха твога поклисарства стоји много.{S} Однећеш од нас књигу деспоту Костадину |
| тинито заслужно.{S} Благо мојих ризница стоји ти на расположењу.</p> <p>Гојко се поклони, а дес |
| српске и турске, крви.{S} Пусто чадорје стоји развучено, покрхано и подерано.</p> <p>Многи се ј |
| то је њему све.{S} А то, Бога ми, лепо стоји његовом озбиљном изгледу, много лепше, но што нек |
| реме брига о пространој царевини.{S} Ми стојимо међу њима као јачи од сваког посебице, ал’ и ка |
| </p> <p>— Алах, ил-Алах! — понављаше се стократно, ваљајући читаве таласе забуне на логор, који |
| коку нестаде.{S} Мамљена све дубље међу столетне грмове деспотица се и не сећаше да је Мара по |
| иша стаде, а он се разузда.</p> <p>Хује столетни грмови, јече брда, разлежу се долови, таласају |
| фијуче ваздух као да пишти под клетвом столетних грешника.</p> <p>Помрчина.{S} Ни једне звезде |
| и Струмице па све до велике Марице.{S} Столица је целој деспотовини била у Серу, најзнатнијем |
| еликог града Драме седели су за каменим столом, на коме је стајао кондир са пехарима, стари Вла |
| , које у позлаћеним светњацима стоје на столу.</p> <pb n="94" /> <p>— Ми идосмо до сада одважно |
| !</p> <p>Приђоше други и почеше бројати стопе растојања.</p> <p>Па онда узеше и други Орфанци.< |
| е, да бол олакша и пада доле изнемогло, стотина издише снивајући једну кап воде.{S} А гдегде же |
| ошу са главном војводском заставом и са стотином добрих коњаника, које је при себи имао.{S} За |
| навезе се на сплавовима сам са непуном стотином првих војника.{S} На Галипоље нападоше око пол |
| ти случајем и шали —</p> <p>— Душа моја страда, а кнегињица мисли да се тек шалим!{S} Судбина м |
| ах више.{S} Твоја душа пати, твоје срце страда, а ја не знам узрока.{S} Угљеша — и она му насло |
| сност притисла душу моју.{S} Она пати и страда.</p> <p>Сутра дан дође из Сера гласник и донесе |
| .{S} И ко зна, колико би душа моја више страдала да јој у часовима сумора ниси ти била успешни |
| аповести, — одговори Љубоје.</p> <p>— А стража вечерас?</p> <p>— Ја сам је већ одредио.{S} Ноћ |
| p>— Тако мораш и чинити, јер си ти прва стража српској слободи на овој страни!</p> <p>И они се |
| ули има некога сад у позно доба, кад се стража на главним вратима првога бедема два пута већ пр |
| љ стигоше сутра дан у јутру.</p> <p>Кад стражар са тврђаве огласи долазак њихов, Гојко им пође |
| стражару, који је био на степеницама, и стражар оде.</p> <p>После неколико тренутака зазвекташе |
| а, које не ороси суза.</p> <p>У тај мах стражар са куле на бедему огласи да граду долази неки н |
| на му рука пружи кроз мален отвор ноћне стражаре киту поменка.{S} Он брзо узе, и руком мило отп |
| врта на двориште и даље, од куд се глас стражарев чуо.</p> <p>Старац, мрмљајући нешто, изиђе бр |
| мору, све је утонуло у сан.</p> <p>Само стражари будни сањају.{S} Сан им осваја трепавице, душа |
| се ипак сну не подају.</p> <p>Будни су стражари, а од њих је буднији — њихов господар.</p> <p> |
| ју на месечини.{S} Један заповеди нешто стражару, који је био на степеницама, и стражар оде.</p |
| ница долажаше, познало, да је старешина страже збиља отишао, Љубоје рече Гојку:</p> <p>— Војвод |
| та занела и Љубоја, заповедника градске страже и ваљаног момка у војсци ћесаровој.{S} Лагано и |
| етог Јована Претече, заповедник градске страже у Драми Љубоје и Рајко, трилиски ћефалија.</p> < |
| руштву са Љубојем, заповедником градске страже, Тома бејаше прилично измакао испред осталих пра |
| орише и уђе Гојко са старешином градске страже.</p> <pb n="79" /> <p>Љубоје махну руком и старе |
| .</p> <p>Љубоје зовну старешину градске страже.</p> <pb n="78" /> <p>— Је ли војвода Гојко осло |
| трану граничила бујна Марица, а западна страна, од куда је дошла сила Вукашинова, бејаше отворе |
| у јединство српске отпорне моћи са ових страна, није ли пред снажном одлуком и гвозденом вољом |
| ећем окршају, што се на ивицама са свих страна логора водио, захватајући све јаче ка срцу ратно |
| адора.</p> <p>У том се тренутку са свих страна око његова чадора захори:</p> <p>— Алах, ил-Алах |
| чезе.{S} На дати знак хајкачи са других страна почеше свој посао.{S} За мало па се већ чује лај |
| коју им задају чести гласови са разних страна раскомадане српске царевине.{S} Све се предало о |
| ем у страну и замахну да Рајка удари са стране у десна ребра.</p> <p>Нож сину, нешто закркља, н |
| љем скиде с коња, па и сам, прободен са стране, паде на земљу.</p> <p>— Хвала Богу, ја сину вра |
| >Кад пређе велики мост на јарку, што са стране главних врата одваја цео град од западне стране |
| а пркоси киши, која га, кад је ветар са стране нанесе, дохвати капљицама.{S} Лежећи тако, гледа |
| рђујући градиће и добијајући гласове од стране пловдинске, одакле и прети погибија.{S} Старији |
| лека, и идем доста далеко.{S} Ја сам од стране деспота Угљеше.</p> <p>— А, тако! — протеже стар |
| м старцима стајаху покрај пута с обадве стране.</p> <p>Кад Угљеша би поред деспотице, кликну му |
| оловине, па седе на камену клупу с леве стране.</p> <pb n="121" /> <p>Гледаше звезде, које су с |
| Гласници су летели из Жегљигова на све стране деспотовине, позивајући властелу и градске ћефал |
| маше се ваздух, разносећи далеко на све стране логора нове наде у срећан свршетак.</p> <pb n="1 |
| се они не појавише.{S} Само се са друге стране реке један повећи камен одвали и одроњавајући за |
| таријега без поговора изврши, а с друге стране стајаше неокаљана прошлост Гојкова, дугогодишње |
| низ пучину.{S} Орфанског Залива с друге стране.{S} Очима је тражио на северозападу деспотовину |
| ла у виноград, недалеко на брду с друге стране реке.</p> <p>Гојка њена отвореност још више зачу |
| сам седе на велику једну главњу с друге стране огња, а домаћин подстаче ватру.</p> <p>Тада стар |
| му је давала за право, хвалећи са своје стране побожну поезију Дамаскинову.</p> <p>— Мени се — |
| оружја, други за часак знадоше са које стране непријатељ улази у логор.</p> <p>Ратници се устр |
| рима.{S} А ти пролази одводише са сваке стране до саме средине логорске.{S} Поред свеколике опр |
| ину <pb n="179" /> заштитим са солунске стране, са које је вазда најслабија.{S} Опростите, браћ |
| пише мож’да последњи, који се са српске стране враћају кући.{S} То бејаше војвода Богдан с Рајк |
| рзо изгуби у шумарку, што се са западне стране пута пружаше од Драме па далеко на југ иза цркви |
| лавних врата одваја цео град од западне стране градског подграђа, Угљеша се упути право великим |
| Док се мајка бринула за добро са једне стране, прилазило је зло са друге.{S} Ко мени може каза |
| играше.</p> <p>У њему се борише с једне стране супарништво у љубави, уверење да Гојко није без |
| се споредна мала градска врата с јужне стране отворише, да пропусте -— бегунца Тому Теологиту. |
| истока и запада и бујне Марице с јужне стране простире се пространо и равно красно поље, које |
| це, које се отворене увијаху око спољне стране високе куле, као и нехотице погледа на звездано |
| рно удешено, ружичасто гледање на тамне стране државних прилика Угљешу је у почетку обмањивало |
| тачка целе деспотовине и то баш са оне стране, са које смо најслабији.{S} Док је још била у пу |
| ке реке Марице.{S} Лугови се са северне стране завршују великим потоком, који мало ниже, пресец |
| о одређен у једном пропланку са северне стране, а одатле је ваљало прилично ићи до манастирског |
| заобиђоше српски логор са горње северне стране његове, па се једно примаче североисточном а дру |
| , па га забоде више од половине с десне стране у врат Грку, који на мах паде, а из ране шикну к |
| па ударцу турског одреда што са источне стране нападаше, зачуше неколико ратника у два, у три м |
| није плашио.{S} Погледао је, с које се стране гомилају облаци, па је био безбрижан, Мрак се бр |
| ути из руку, Тома је био безбрижан с те стране.{S} Он се, напротив, бојао, да нападачи не посту |
| уге.{S} Ко мени може казати, са које ће стране несрећа на деспотовину нашу навалити?{S} Врло ла |
| м ветром, који се с нова подиже, са три стране непријатељ приђе српском логору.</p> <p>У тачном |
| >— Војводо, ти се можеш склонити.{S} На страни, од куд дође данас краљева војска, нема још непр |
| и не заборавите, да победа није увек на страни јачега.{S} Она се још радије креће, да буде мио |
| , лако цикну, а Гојко збуњен, окрете се страни, одакле им приђе Ана.</p> <p>— И ја вас благосиљ |
| ну налазе се Чрноменски Лугови на левој страни велике реке Марице.{S} Лугови се са северне стра |
| ти прва стража српској слободи на овој страни!</p> <p>И они се кретоше натраг у Сер.{S} Са њим |
| пску помоћ.{S} Зато се и обрати српској страни.{S} Посада се јуначки држала неколико недеља, до |
| са својима уђе у сечу на северозападној страни логорској, да поврати ред.</p> <p>Турци и овде в |
| ова ломљава вођаше се на крајњој десној страни густе лесе, која се око Угљеше непрестано савија |
| м, низ коју се лако спустио ка источној страни брега.{S} Ту, крај једног студенца, нађе Љубоја, |
| укашин, кад се сукоби на североисточној страни логора са Турцима.</p> <p>— Јунаци, смело напред |
| м? ил’ брдом? ил’ водом? ил’ путем? ил’ странпутицом?</p> <p>Свуда.{S} Ал' то је сакривено од с |
| о њему, послуша мало, па се прекрете на страну, одгурну се рукама и у врту се дочека на ноге, к |
| — сузе.</p> <p>Уздахну, па се окрете на страну, а руком подлакти главу.</p> <p>...{S}Не, одиста |
| је себе, што није онда одлучно стао на страну Гојкову.{S} Пребацивао је у исто доба сам себи, |
| али презриво погледа па окрете главу на страну.</p> <p>Тома стиже своме двору, а и оне одоше Ан |
| дођох, кад и ти стиже!</p> <p>— Шалу на страну, али ти си ми одиста потребан.{S} Јеси ли ти још |
| зоше на суво, а случај их намери баш на страну, где бејаше виноград <pb n="60" /> мога брата.{S |
| ини источне ивице логорске.{S} Јужну је страну граничила бујна Марица, а западна страна, од куд |
| режуљку, па се упутих са правога пута у страну, — одговори путник.</p> <p>— Добро ми дошао !</p |
| боје, чувши те речи, мрко окрете лице у страну.</p> <p>Али Томине ласкаве речи допреше и до опр |
| к до Рајка, исправи се, измахну ножем у страну и замахну да Рајка удари са стране у десна ребра |
| он нападне на старца, који врдну мало у страну, те га нож дохвати по -одећи.{S} Старац зграби н |
| теру за њим!{S} Он је могао само на ову страну умаћи.</p> <p>И они брзо пођоше ка огради, закло |
| ја је хтела у лаком чуну прећи на другу страну.{S} Он се загледа у ту женску, која му се учини |
| , преминуо је.{S} Оставио је најважнију страну моје деспотовине у часу, кад ми је његов глас, м |
| вога разбојишта прелази на другу, десну страну њену, још једна жртва тужнога покоља.</p> <pb n= |
| се увелича друштво, већ је и сама била страсан ловац.{S} Сада је у њеном друштву — више ради њ |
| самоћи одмарао.{S} Љубоје је некада био страсан ловац, а од неког је доба охладнео.{S} У лов је |
| хој звезданој поћи изгледаше Угљеша као страсни покајник пред благим исповедником, стајаше узру |
| огањ јужњачке природе, у њему је кипела страст, а разум је лако уступио своје место осећајима.< |
| <p>„Јер црне очи, морска дубина, казују страст ал’ и неверу.</p> <p>„А шта је друго витешка љуб |
| буде до краја мој! — топлином прекипеле страсти изусти Тома, и са свим се приближи Мари.</p> <p |
| има неизбежан.{S} Деспот Угљеша живи је страх за наше.{S} После дужег размишљања и саветовања о |
| , ал’ војске има врло мало.{S} Силан је страх овладао у Дренопољу, од кад се чуло, да је судар |
| тни и брзи звуци изазиваху и храброст и страх.{S} Они јечаху и довикиваху, да су сви на ногама, |
| , несложној и завађеној господи српској страх је био све моћнији непријатељ из Азије.{S} Јужни |
| -Алах!</p> <p>У мору различитих узвика, страха, изненађења, забуне и очајања, јунаштва и прегор |
| Они ме ухватише, затворише уста, и, од страха онесвеслу, однеше некуда.</p> <p>Кад сам дошла с |
| а правоверни чуше клетву и задрхташе од страха...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP189 |
| , која је добила новог господара, па је страховао и за своју љубав.{S} Често је са високог беде |
| ном изгнанству турском у Азију и кад је страховао за успех тако великог предузећа, сруши се сил |
| е џилита и копаља — помешаше се у један страховит глас, који се одбијаше у котлу, где је међу б |
| оревања, у часу извесне смрти — настаде страховита сеча</p> <p>Чадори за тренут ока дигнути, по |
| , који се из воде издизао.</p> <p>Лабуд страховито захрза, а Гојко дочека Анђела мачем, и његов |
| /> <p>У немој тишини благе јесење ноћи страховито се разлегаше клетва фанатичног дервиша.</p> |
| далеко и право напред истуреним.</p> <p>Страховито лупи, звекну и јекну нешто.</p> <p>Верна жив |
| рну ноћ танки звуци убојних труба, које страховитом циком својом зваху на узбуну.</p> <p>Ти сит |
| кога Дренопоља, које бејаше због тога у страху и трепету.</p> <p>Било је пред вече 25 септембра |
| ступио у турску земљу, да непријатељ у страху ишчезава, и да ће се за дан два његова војска са |
| и разборитог Угљеше није имала места да страхује за се ни после смрти свога мужа, па се могла в |
| атања среће наше.{S} Ти, је ли, више не страхујеш за ме?</p> <p>— Не.{S} Кад видим, како јуначк |
| ри Угљеша мој!{S} Војна је крвав носао, страшан и кобан.{S} А ти се ове војне не плашиш.{S} Ти |
| за стрицем својим.{S} Он је био крвав и страшан.{S} Узвиком је, ужаснијим од крика рањеног лава |
| а благо многобројних пастира.</p> <p>Ни страшан глас о паду Дренопоља није зауставио напредовањ |
| није турске војске.</p> <p>— Бој је био страшан, — причао је Рајко. — Небо се проламало од убој |
| Уједињеној снази српској не би још била страшна сила нових завојевача Турака, за које се већ ви |
| водо, опозови заклетву, да ми не излети страшна реч, која жигоше издају.{S} Ја хоћу спаса свима |
| ој се све јаче распаљује...</p> <p>— Да страшне ноћи, да силне жалости! — уздисаше млади грчки |
| левом рамену.</p> <pb n="161" /> <p>Тај страшни ратник бејаше главом онај мирни старац пастир, |
| ипоље нападоше око пола ноћи.{S} Браћо, страшно ли је морало бити, кад је обест агарјанска пала |
| а је тада слушао да је његов врсник.{S} Страшно ли је тада било!{S} Катуни и трла бејаху пуни б |
| но позвала.{S} Ипак - реци — није ништа страшно да би се светли деспот са својом свитом морао ж |
| рукчије гласе од вас чула.{S} Ах, то је страшно!{S} Хвала вам!{S} Верујем.</p> <p>Међу тим је М |
| би отворише широм, а на њих ступи Гојко страшног изгледа.{S} Огртач му се са десног рамена мало |
| стекли с нама у једну заједницу противу страшног новог непријатеља свих нас.{S} Па кад бисмо се |
| х жерава.{S} Ваздух је пиштао од фијука стрела и узмахивања сабљама.{S} Био сам рањен у леву ру |
| .{S} Лабуд силно фркну, скочи па се као стрела вину.</p> <p>— Војвода! војвода! — кликнуше коња |
| сци.</p> <p>Угљеша ободе коња, и он као стрела полете кроз ноћну тмину.{S} Остали за њим.</p> < |
| га и његовог господара стадоше укрштати стреле.{S} Једна окрзну по руци Гојка, који се на мах л |
| зде коњске.{S} Научени коњиц осети звук стрелина лета, диже главу, начуљи уши и очима чисто тра |
| Мара на обученим коњима својим са лаком стрелом и тулом о рамену; ту је Тома Теологита, забрину |
| инила је, те ми је рука, пуштајући прву стрелу, задрхтала.</p> <p>Љубоје, чувши те речи, мрко о |
| усти.{S} Па не часећи ни часа узе другу стрелу и оком ухвати орлов лет, како се бејаше упутио д |
| м сазнао!{S} Или зар твоје господство — стрељајући очима Тому — мисли, да су сви људи покварени |
| и од силног узбуђења надму.{S} Очима је стрељао, у лицу је био црвено-црн, а левом је руком био |
| дно погледао у једном тренутку, кад сам стрељао орла пред ћесаричином љубимицом.{S} Не плаши се |
| рече:</p> <p>— Она!</p> <p>И он се јако стресе...</p> <p>Погодио је!</p> </div> <div type="chap |
| ?{S} Зар си заборавио, да је једна моја стрина видела, истина мало по из даље, и саму свету Соф |
| е на одржање царевине.{S} Синиша, царев стриц, устао је у име царевине а против царевине.{S} Бо |
| во чега се Рајко опомињао.</p> <p>Његов стриц Момчило био је на гласу јунак-левента, а земљиште |
| Дејановићи, Костадин и Драгаш, и њихов стриц војвода Богдан.{S} На њих можемо рачунати?</p> <p |
| спремисмо ни њу ни њега.</p> <p>— Твој стриц, монах Исаија! — рече Рајко Јелени.</p> <p>Гојко |
| не знам.{S} Доцније сам чуо, да се мој стриц могао спасти, али да су врата на граду била затво |
| ио ни име тога необичног друга његовога стрица Момчила.</p> <p>Кад се лукаво Грче напило најлеп |
| ло право, па рече:</p> <p>— А име твога стрица, сестро?</p> <p>— Монах Исаија!</p> <p>Гојко изн |
| уну понајближа, омања војводина њиховог стрица Југа Богдана.{S} Али се Угљешина деспотовина про |
| ам рањен у леву руку, али сам јездио за стрицем својим.{S} Он је био крвав и страшан.{S} Узвико |
| бити лакше!</p> <p>— А шта је о твојим стрицем, сестро?{S} Зар ти се он не могаше наћи у помоћ |
| дарски, који ме из поштовања према моме стрицу монаху узе и после посла у град Манастир своме д |
| бацио Рајко причањем својих успомена о стрицу своме, чувеном војводи Момчилу.{S} Кад је један |
| еде Мару у доњи део из кога су полазиле стрме степенице за горе.{S} Мара пође тим степеницама и |
| о на коњу, који се лагано спушташе низа стрмен.{S} А кад сиђе доле између два брега наиђе под ј |
| , кад се женска једна прилика успела уз стрмените степенице високе куле, нити је осетио, када м |
| Српског Гумна појави се на брегу, који стрмо падаше, у крви и ранама огрезао витез.</p> <p>Јед |
| ш једном кренем, полако — ах! — и он се стропошта поново на земљу, огрезао у крви.</p> <p>А бој |
| бојиште и погибија српских левената.{S} Струма и Места, Бистрица и Мутница и многе друге реке, |
| родужавала највише на исток, од састава Струме и Струмице па све до велике Марице.{S} Столица ј |
| гови, а међу њима је текла једна далека Струмина приточица.{S} Пут је Гојка водио поред речице. |
| , Бог с вама! — приђе им један други са Струмице. — Зар нађосте да се са њим надбацујете?{S} Св |
| Недалеко од Радовишта а у области горње Струмице у деспотовини браће Дејановића близо пута била |
| а највише на исток, од састава Струме и Струмице па све до велике Марице.{S} Столица је целој д |
| у вардарску долину, видео је и Струму и Струмицу, и многе тврде градове.{S} Стари су сумњали у |
| а Бистрици; јужно се отвара поглед низа Струму све до њеног ушћа у широком Орфанском Заливу Бел |
| роз красну вардарску долину, видео је и Струму и Струмицу, и многе тврде градове.{S} Стари су с |
| , нису више Балшићи ни у колико поуздан стуб за извођење наших мисли.{S} С Николом Алтомановиће |
| пеницама, где се савијају око мраморног стуба, Гојко се окрете и Рајку, који је ишао за њим, ша |
| све можеш ослонити као на најпоузданије стубове.</p> <p>— Бићу срећан, ако и ја своме деспоту у |
| ени од свих и свакога.{S} Најпоузданији стубови, који су држали кућу нашу, почињу се рушити и и |
| у вечитом леду топло!</p> <p>— Кажи да студен, што наступа, и вихор, што хита да обнажи лисно |
| мо јаче ватру на дворишту.{S} Да одгоне студен, коју ноћ са собом донесе, ловци су пили, а да д |
| на врху стене, испод које је крај пута студенац, некога, који, с дрвеним крстом у руци, прекрш |
| обилазила цветне садове, који бејаху од студени клонули, уђе у врт Гојко, и приступи слободно М |
| точној страни брега.{S} Ту, крај једног студенца, нађе Љубоја, који се у самоћи одмарао.{S} Љуб |
| е ловачке помагаче, па је сам остао код студенца.</p> <p>Ту га, на положеном деблу једног скоро |
| га наиђе под једном жалосном врбом крај студенца на једног војника, гласника браће Дејановића.< |
| м ал’ доста снажним гласом понови жена, ступајући му још ближе. <pb n="6" /></p> <p>Он се трже, |
| 4" /> не може победити, па су радо у њу ступали.{S} Тада је и он постао војник.{S} Прошао је пр |
| ко указа на отвореним вратима.</p> <p>— Ступи, Рајко! — позва га Гојко.</p> <p>Јелена се трже, |
| ="*" /> <p>После кратког времена Угљеша ступи у собу, где га је деспотица очекивала.</p> <p>Он |
| ан пут постаде све јасно.{S} Трже мач и ступи корак назад.{S} Љубоје бејаше са свим изненађен, |
| крстом у левој и босиљком у десној руци ступи корак испред браће своје:</p> <p>— Благословен од |
| а њиховој соби отворише широм, а на њих ступи Гојко страшног изгледа.{S} Огртач му се са десног |
| /p> <p>Кад је излазећи из малог тамника ступио на последњи мост међу бедемима градским једна му |
| иљаде извежбаних коњаника, са којима је ступио у бој на отвореном пољу противу много надмоћније |
| добро ми је дошла!</p> <p>Задовољан је ступио пред Ану, да јој саопшти резултат свога поверенс |
| а је са својом војском прешао границу и ступио у турску земљу, да непријатељ у страху ишчезава, |
| ах баш голобрадо момче, кад сам с тобом ступио пред олтар.{S} Доста сам дотле већ подносио, дос |
| у ствари никад марио.{S} Тешко би у њу ступио, и да је остао у части, коју је до мало пре имао |
| 2" /> сина, да сме с твојим благословом ступити пред свети олтар, кад томе буде време!</p> <p>И |
| чно пољубише.</p> <pb n="127" /> <p>Кад ступише у собу, Рајко устаде с Јеленом, која је била си |
| за њима, а кад оне са својим пратиоцем ступише већ у двориште црквено, Тома се брзо изгуби у ш |
| /p> <p>После неколико тренутака на мост ступише мож’да последњи, који се са српске стране враћа |
| е загрлише и пољубише.</p> <p>У дворану ступише деспотица Љуба и војвода Гојко.</p> <p>— Опрост |
| очи на Лабуда, јер спази, како у кланац ступише неки коњаници у великом трку.</p> <p>— Помози Б |
| оше с леђа, а један га тешким гвозденим ступцем удари по врату тако, да Гојко посрну.{S} Тома п |
| г Јовану Кантакузену, али <pb n="35" /> су они, који су били ближе Момчилу тврдили, да су у два |
| певати:</p> <p>„Ил’ волиш црне очи, ил’ су ти плаве милије?</p> <p>„Ако си јунак од мегдана, ти |
| е се рудари и пошљу једног монаха, кога су умолили да подсети Костадина на погодбу и ма њихово |
| очима дошао је други властелин, на кога су се сви жалили.{S} Несуђени војно мој долазио је у гр |
| >Дворанин уведе Мару у доњи део из кога су полазиле стрме степенице за горе.{S} Мара пође тим с |
| број крстопољских становника знали, да су добили новог заповедника.</p> <p>За Гојком су сви жа |
| који су били ближе Момчилу тврдили, да су у два маха затицали Тому са неким грчким поклисарима |
| тво — стрељајући очима Тому — мисли, да су сви људи покварени, као што си сам.{S} Тражио си нев |
| тежак, гроб је милији.{S} Веле чак, да су га и убили.{S} Ко зна!{S} Где нема Божјег благослова |
| икривен, звиждањем кроз прсте јавио, да су Ана и Мара изишле из црквице и пошле путем, двојица |
| пута.</p> <p>Разабраше само толико, да су поклисари од границе, а један пут чуше да су чак од |
| и страх.{S} Они јечаху и довикиваху, да су сви на ногама, да сви знају за невољу и да се сви сл |
| ратници држе се витешки, а кад осете да су се проредили, поново се окупе око краља, и новом сна |
| клисари од границе, а један пут чуше да су чак од Пловдина, али ништа више нико не сазна.</p> < |
| о, да се мој стриц могао спасти, али да су врата на граду била затворена. <pb n="37" /></p> <p> |
| љубав њихову, и ћесарицу ћу уверити да су нападачи били најамници Гојкови.{S} Она ће и по одел |
| је, није марио ни за Гојка, сазнавши да су они искрени пријатељи.{S} О старом је Властоју мисли |
| Томи, у коме је по ново синула мисао да су бољи и Турци него српска превласт.</p> <p>И тако су |
| опот коњски.{S} Послуша боље.{S} Мож’да су ђаури?{S} И он се брзо склони низ Марицу, бацивши пр |
| овдинско вино, кад им приђох.{S} А сада су гусле раслупане, и место вина честити је младић прол |
| растао од старца свештеника.{S} Остала су тројица дочекали жртве, а Тома се спремаше, да се на |
| ишао на коњу сам.{S} Испред њега јахала су два копљаника а по зади њега била је његова остала п |
| раљ Вукашин</p> <p>Озбиљног лица засела су браћа Мрњавчевићи за каменити сто у великој богатој |
| е богатој властели српској.{S} Властела су заморена од бриге, коју им задају чести гласови са р |
| срећан свршетак свих тих предузећа, па су вртели главом, кад се војска победоносно враћала.{S} |
| ико <pb n="104" /> не може победити, па су радо у њу ступали.{S} Тада је и он постао војник.{S} |
| подлакти главу.</p> <p>...{S}Не, одиста су старци право говорили!{S} Па шта је од цареве текови |
| еда около себе па приђе те погледа, шта су руке, саме себи остављене, за те часове израдиле.{S} |
| зишле из црквице и пошле путем, двојица су стали вребати старог дворанина. и ухватили су га, чи |
| по свој прилици.{S} Нестало га је, кад су Азијати заузели Галипоље.</p> <p>— Реци нам, оче, шт |
| ало.{S} Истина, многи су заплакали, кад су чули да је стари краљ био жртва, али су њихов плач н |
| it="*" /> <p>Било је вече у велико, кад су код камена за сјахивање, усред дворишта, стајале <pb |
| них што су мене пре везали за врбу, кад су напали узвишену ћесарицу нашу, — говораше старац, па |
| жељни плена, кликтали на дворишту, кад су осетили час поласка.{S} Хртови су цичали и отимали с |
| е, у осталом, било и то право, само кад су изнели главу.{S} Што се тиче новаца, они су већ у на |
| што је морао да иде за њима.</p> <p>Кад су лагано прелазили преко првог већег моста, што долази |
| и пут после Војихнине смрти.</p> <p>Кад су господа ушла у двор, звона престадоше, а весео се на |
| Тога ради ја сам и пошао.{S} А погодбе су мира за њ повољне.{S} Нудимо обавезу да на његове зе |
| ка љубав и ратна судбина?</p> <p>„Плаве су очи бескрајно небо Божје милости, благе и тихе ал’ с |
| ле богатога лова минулог дана.{S} Слуге су у граду уморне од дневне службе богатој властели срп |
| ом као бесом гоњен излете из одаје, где су се гостили, један дервиш.</p> <p>Он се заустави на ш |
| , — рече Гојко. — Где ми је оружје, где су знаци мога чина?</p> <p>— Ето их, — рече Љубоје пока |
| је је било у Вукашиновој краљевини, где су и градови Прилип и Скопље, Качаник и Битољ и многи д |
| м степеницама и изиђе на горњи бој, где су биле две малене собе са једним предсобљем.</p> <p>— |
| ијег грања око двеју омањих клада, које су биле у преклад сложене, па уђе у покривену, праву, к |
| есну пруживши једној групи звезда, које су биле источно од њих.</p> <p>— Познајем, ено је! — бр |
| лавне делове скромнога обиталишта, које су после изводили у мање преграде, покривајући све то с |
| <pb n="121" /> <p>Гледаше звезде, које су слабо трепериле на небесном своду, па онда спусти гл |
| у.</p> <p>Бдења, молитве и помени, које су смирени служиоци олтара Божјег читали за покој душе |
| оло изиђе из ходника на терасу, од које су се спуштале степенице у градски врт.</p> <p>Угљеша о |
| ењу, и ако је било жупа удаљенијих које су већ биле стигле.</p> <p>Љубоје је довео на хиљаду ра |
| Па и то је готово све пропало.{S} Неке су бездушници, који су издајом хтели да стеку милости, |
| али Тома оста стојећи.</p> <p>— Прилике су тешке и неповољне — продужи Угљеша.</p> <p>— Тако је |
| турске руке. <pb n="19" /></p> <p>Тешке су биле прилике, ал’ опет није било нестало и последње |
| руху са распуштеним власима оплакивале су смрт његову.</p> <p>Бдења, молитве и помени, које су |
| е Угљеша за кратко време и доћи, почеле су се чинити велике припреме за његов дочек.</p> <miles |
| једни причали о његовом доласку, дотле су други разносили глас, да је добри монах умро од туге |
| тужна, ни запамтила нисам.{S} Галипоље су Турци освојили, попалили, порушили, а мој отац, дотл |
| ржи Угљеша мало породично веће, па коме су само он и брат му краљ Вукашин</p> <p>Озбиљног лица |
| велико ударила у његов појас.{S} Године су превалиле.{S} Једва чекам, да се вратим у Драму. —</ |
| и сјајне успехе младога краља.{S} Војне су биле доста честе, али се на њих ишло весело.{S} Млад |
| е била мркла и врло ветровита.{S} Омање су се лађе прибојавале за се, али та два Турчина пређу |
| згради.{S} Међу њима је био пролаз, те су обе биле у вези.</p> <p>Старац уђе у предњи отворени |
| н је у речи мудар, умом окретан, његови су одговори пуни, кратки али смишљени.{S} А нада свим м |
| ајко, трилиски ћефалија.</p> <p>Другови су се чешће дотицали пехарима, празнили их и наливали, |
| ход буду што свечаније.</p> <p>Соколови су, жељни плена, кликтали на дворишту, кад су осетили ч |
| , кад су осетили час поласка.{S} Хртови су цичали и отимали се, а ловачки су се рогови пробе ра |
| логоровала у пољу ниже подграђа, многи су били у самој вароши — подграђу, а неки и у граду.</p |
| усобне заваде стишало.{S} Истина, многи су заплакали, кад су чули да је стари краљ био жртва, а |
| у бранили старог краља Дечанског, други су били уз младог Душана, за кога је тада слушао да је |
| цима, и они су главом платили.{S} Други су поскапали на путу без игде ичега.{S} Тада је нестало |
| те, али се на њих ишло весело.{S} Млади су људи веровали, да Душанову војску нико <pb n="104" / |
| е све то поднела.{S} Ти се надај, твоји су дани, што наступају!</p> <p>— Опрости, витеже, ал’ ј |
| > на зеленку.{S} На челу коњаника, који су у лепом и правилном поретку ишли, јахао је на добром |
| њега се улазило у друга два дела, који су, покривени, стајали један до другог као <pb n="102" |
| колибе почињали су катуни и трла, који су се продужавали северно и преко првих огранака планин |
| и њим и царством.{S} Знао сам све, који су у милости код цара.{S} Проценио сам њих и њихову сил |
| зашло, а ветар је нагонио облаке, који су се скупљали на небу.{S} Изгледало је, да ће бити бур |
| свакога.{S} Најпоузданији стубови, који су држали кућу нашу, почињу се рушити и издавати.</p> < |
| или.{S} Цео поход завршаваху људи, који су водили товарне коње с војничким и логорским потребам |
| акузену, али <pb n="35" /> су они, који су били ближе Момчилу тврдили, да су у два маха затицал |
| ишла коњица, а за коњицом војници, који су се пешке борили.{S} Цео поход завршаваху људи, који |
| ве пропало.{S} Неке су бездушници, који су издајом хтели да стеку милости, проказали Турцима, и |
| горског огња.</p> <p>Добри коњици, који су испрекрштали пролазе око чадора, као да бејаху узнем |
| рзо загушили радосни усклици оних, који су поздрављали сјајне успехе младога краља.{S} Војне су |
| ртови су цичали и отимали се, а ловачки су се рогови пробе ради разлегали преко градских зидина |
| су чули да је стари краљ био жртва, али су њихов плач на брзо загушили радосни усклици оних, ко |
| ка.</p> <p>За Гојком су сви жалили, али су се надали да његов заменик неће бити рђав, јер је из |
| које је Гојко донео деспоту, обрадовали су све у Серу.{S} Деспот је братски загрлио младога вој |
| благослова...</p> <p>Мало после стајали су у врту Гојко и Мара.{S} Разговор је био жив, пун, ка |
| град.{S} Свештеници и духовници стајали су у одеждама а градска посада са својим војводама у ра |
| ког планинског потока у Мутницу, чекали су хајкачи са хртовима господу.{S} А недалеко је одатле |
| ом и кровином.{S} Од те колибе почињали су катуни и трла, који су се продужавали северно и прек |
| га у нашој породици.{S} Сумње нема пали су или сагорели у пламену њиховога дома.{S} Никад и ниш |
| оја?</p> <p>— Овде је, деспоте; опасали су непробојни зид од својих груди и штитова око тебе.{S |
| } За њима а покадшто и поред њих јахали су соколари са изученим соколима на руци, а хајкачи мож |
| дског платна великог града Драме седели су за каменим столом, на коме је стајао кондир са пехар |
| друштва.{S} То су чули од Гојка, И били су мирни</p> <p>Кад је сав тај посао био свршен, јави с |
| рстопољ.</p> <p>По мрачној ноћи јездили су коњаници врло брзо.</p> <p>Сва тројица бејаху уверен |
| а кули а остали ловци и хајкачи окупили су се око великих ватара у дворишту, те се у друштву за |
| ли вребати старог дворанина. и ухватили су га, чим се растао од старца свештеника.{S} Остала су |
| рјанска пала у домове верних!{S} Исекли су, што је под нож пало, а што се спасло у ноћној тмини |
| ана <pb n="148" /> радила лагано, мисли су јој се све више отимале и одлазиле преко неких непро |
| : „Велможа Тома и војвода Љубоје отишли су у Драму, куда их је узвишена ћесарица ненадно позвал |
| гружена крај мртвог поочима свога, ушли су у ту одају неки непознати ми људи.{S} Нисам их ни оп |
| јасна, као и његов карактер.{S} У Драми су, разуме се, о њој разбирали и гледали да из напабирч |
| илиски ћефалија Рајко.</p> <p>Побратими су се искрено загрлили и братски ижљубили.</p> <p>— Хва |
| браћа поделила на два логора.{S} Једни су бранили старог краља Дечанског, други су били уз мла |
| Али се ипак сну не подају.</p> <p>Будни су стражари, а од њих је буднији — њихов господар.</p> |
| знели главу.{S} Што се тиче новаца, они су већ у напред довољно добили од Анђела, коме је Тома |
| х крајева па се и задржала овде.{S} Они су били лични чувари Угљешини, који их је добро пазио.{ |
| ранковићу не смемо ни помишљати.{S} Они су нам већи непријатељи од ових, ради којих се и догова |
| стеку милости, проказали Турцима, и они су главом платили.{S} Други су поскапали на путу без иг |
| ора, а што је сунце више освајало и они су све дубље залазили у шумску хладовину.</p> <p>Друштв |
| румицу, и многе тврде градове.{S} Стари су сумњали у срећан свршетак свих тих предузећа, па су |
| освећен и велики храм у Драми.{S} Стари су људи говорили да се сећају како им је причано, да је |
| либа.{S} Уз неке старе рушевине пастири су наслонили отесана дебла и утврдили главне делове скр |
| а са њим и домовину.</p> <p>Дејановићи су и до сад дочекивали поклисаре од Мрњавчевића с пуно |
| студен, коју ноћ са собом донесе, ловци су пили, а да даду одушке изазваним мислима својим у ов |
| ико није сумњао о ратовању.{S} Гласници су летели из Жегљигова на све стране деспотовине, позив |
| се јуначки држала неколико недеља, док су поклисари, провлачећи се кроз турски логор, доходили |
| аду и подграђу за час рашчуло.{S} И док су неки нагађали, шта ће љутити Костадин урадити са сме |
| егљигово и поклисар Гојко.</p> <p>И док су једни причали о његовом доласку, дотле су други разн |
| едну, па и са̑м сиђе с коња.</p> <p>Док су се остали чудили, шта то може бити, Тома и вођа прод |
| а десну је спустио на колено.{S} За њим су ишла два часника а до њих трубач <pb n="133" /> на з |
| е остао заповедник у Крстопољу, и с њим су били у Драми потпуно задовољни.{S} Гојко је пак вазд |
| на скочи.{S} Али је он умири.{S} За тим су лагано продужили разговор.{S} Ана је била изненађена |
| или новог заповедника.</p> <p>За Гојком су сви жалили, али су се надали да његов заменик неће б |
| учитељи њени, дадиље и дворанке већином су се после тога разишли, а на дому Војихнину остала је |
| , а Ана је још непрестано причала, како су их разбојници изненадили на путу од старе цркве ка г |
| ој јаснијој звезди њено име онако, како су га старији пастири у његовој младости учили.{S} Он п |
| вратима покривен црним превесом, и како су јој се тужним писком одазвале мајка и сестра Мара — |
| смо Пловдин били поново изгубили и како су се ђаури надали, могао је и друкчије гласе султан до |
| рци него српска превласт.</p> <p>И тако су све молбе и сва преклињања пловдинске посаде налазил |
| намучити, — додаде Исаија.</p> <p>Тако су прошли дани прве жалости у двору Анином, а мало за т |
| ре четири године, кад сам видео, колико су се осилили наши противници под згодним изговором да |
| рече, ко је и одакле је, толико, колико су и други у граду могли већ знати.</p> <p>— Непознати |
| тив.{S} А дотле не брини.</p> <p>Колико су год речи Гојкове о његовом старом оцу ожалостиле Мар |
| овом старом оцу ожалостиле Мару, толико су је исто и умириле речи, којима јој је Гојко јасно ка |
| броти лепе рођаке дворске Маре.{S} Само су избегавали говор о новом заповеднику драмске војске, |
| дужан крви српском. роду!</p> <p>Лагано су тако одмицали...</p> <p>Четвртога се јутра забелеше |
| рђав, јер је из његовог друштва.{S} То су чули од Гојка, И били су мирни</p> <p>Кад је сав тај |
| и злобна игра — свеједно !</p> <p>На то су се сводиле мисли Томе Теологите.</p> <p>У томе се би |
| А ти нападачи, срећно одбијени, љутито су се бацили на подбадача Гојка, и са њиме своје завере |
| н сада части.{S} Његова је заслуга, што су већ стигли — и ако је тек две недеље од боја — покли |
| задовољан бројем и ваљаношћу чета, што су пристизале.{S} А кад још тој војсци дода јунаке из д |
| , што је до сада било.{S} Друго је, што су дани врло ровити.{S} Нама предстоји борба и ко зна к |
| гажени, покрхани и поломљени; коњи, што су око чадора привезани дремали, поплашени се откидоше |
| о мешовито.{S} Није мали број оних, што су остали на своме дому, кад је византиска сила устукла |
| сно враћала.{S} Нису смели говорити што су мислили, али се ипак знало, да они верују, како на Д |
| ваљалац, најамник!{S} Један од оних што су мене пре везали за врбу, кад су напали узвишену ћеса |
| боје, хвала ти на замени!</p> <p>За час су војничка посада и онај мален број крстопољских стано |
| дуго задржао у логору синоћ.{S} У граду су многи од људи били поспали, а од женских нико будан |
| ише припомогла сама личност Анина, коју су сви необично ценили и поштовали, ипак је Угљеша нала |
| ће му донети немилости господареве; ту су Рајко, Љубоје и друге војводе.{S} За њима а покадшто |
| итама другога.</p> <pb n="165" /> <p>Ту Су.</p> <p>-Бегунац и гонилац чују један другоме дах, о |
| слао да јуре у сусрет Гојку.</p> <p>Њих су опазили Анђелови људи, те се, поремећени и пропашћу |
| ани варљиве среће у људском животу, још су крваве ране на души мојој.{S} Још не могу да са тим |
| али јесам.</p> <p>— И ја.</p> <p>— Још су ми близо дани варљиве среће у људском животу, још су |
| и сам био до сада једна и то по готову сува грана! — реко је тада Исаија.</p> <p>Ана је Јелену |
| учини и тај корак, вихор зашуми кршећи суве гране високих грмова, а на вратима се те собе указ |
| против, бојао, да нападачи не поступе и сувише зликовачки према нападнутом женскињу, те да њего |
| рема свима веома љубазан а према Мари и сувише пажљив.</p> <p>За време витешких проба и пошалиц |
| а новој мисли радити.{S} Ваља штедети и сувише источену крв за ново бојиште, на коме ћемо бити |
| е од Ане сазнала.</p> <p>Мари је било и сувише.{S} Она не бејаше далеко од постеље тешке болесн |
| оде чилога коња свог.{S} Земља затутњи, суво лишће полеће са ње у висину, дружба кличе, и после |
| зантији починише.{S} Они се извезоше на суво, а случај их намери баш на страну, где бејаше вино |
| епео и пухор, па оно мало огња метну на суво место.{S} За тим набаца на њ танког грања, бирајућ |
| сти га још једном.</p> <p>Ветар духну и суво лишће обнаженог дрвећа позне јесени зашушта, разле |
| вода се прену из мисли.{S} Скочи, огрну суву кабаницу, и приђе коњу, који је, оставивши набацан |
| тинских осећаја.</p> <p>Гојко пољуби ту суву руку, а старац му даде знак да се дигне.{S} Он уст |
| у тим је и Тома Теологита имао већ свој суд о њима.</p> <p>Тешко је рећи, шта је и како је Тома |
| адао у Дренопољу, од кад се чуло, да је судар са маћедонским владарима неизбежан.{S} Деспот Угљ |
| у миру оштрим мач за ратне дане.{S} Кад судба мени намењује да понесем стег у одбрани Српства, |
| ила, да је моја срећа несумњива, али је судба друкчије хтела.</p> <p>Млади је витез био отишао, |
| година, када је Војихна умро.{S} Али је судба њена, честа у доба државне несталности, учинила, |
| еговог одра и тужила.{S} Те исте вечери судба оде и даље.</p> <pb n="115" /> <p>Војводе на двор |
| , а кнегињица мисли да се тек шалим!{S} Судбина ми је, видим, дала овај дан, да буде до краја м |
| акала, молила Бога да ми помогне, али — судбина гоњаше напред.</p> <p>Добри је поочим склопно с |
| p>„А шта је друго витешка љубав и ратна судбина?</p> <p>„Плаве су очи бескрајно небо Божје мило |
| помене старијих на погибао таког кушања судбине не могаху Гојка задржати.{S} Изјављујући да га |
| естална — то је звезда променљиве ратне судбине; твоја је стална у сјајности — она је звезда ми |
| ај.{S} Ми верујемо у срећну звезду наше судбине!</p> <p>— Светли деспоте! — радосно прозбори Го |
| >— Ми идосмо до сада одважно за звездом судбине своје! — обнови Угљеша разговор после неког ћут |
| , који је издавао свуколику неизвесност судбине њене у томе часу — и ја желим да се два пута Бо |
| м нагла смрт Војихнина помутила ведрину судбине њихове, кад је и Гојко морао на неодређено врем |
| етку јако, заложена, већ бејаше предала судбини да, као и остале, утрне.</p> <p>У један мах Рај |
| о, отац Исаија ће нам казати што више о судбини дана, што долазе, — рече један.</p> <p>— А шта |
| S} Тешко ми је, кад станем размишљати о судбини. <pb n="59" /> Имао сам брата Матију, који је у |
| <p>А то баш и мишљаху Исаија и Рајко о судбини човечјој!</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| алаца.{S} А кад је хтео да по ново куша судбину, Мара се одлучи да и она своју срећу проба.{S} |
| S} Тамо је и Рајко, ћефалија, грађански судија, Трилиса нашег.{S} Њега сам придао Војихни у пом |
| в, да канџама раскинеш.{S} Али си нашао судију!</p> <p>Тома, сав зелен, шкрипну зубима:</p> <p> |
| ме везао за врбу!{S} Пусти ме, да му ја судим.</p> <p>— Њему?{S} Њега ти вежи за ону исту врбу! |
| , да се усуди казати Ани, како не треба судити пре, док се све о сваком не сазна.{S} На мах се |
| рпући у души своје мајке благост и тихо суђење а у витешком карактеру свога оца одлучност и пос |
| а продужи: — Добра мајко!{S} Није једна суза канула у твојој кући због тог туђина, а ти ниси ни |
| ете молитве, и не би ока, које не ороси суза.</p> <p>У тај мах стражар са куле на бедему огласи |
| у не падне Видосави на груди и да јој у сузама све исприча.</p> <p>А кад је дошла у Видосавину |
| јаху влажне.{S} Он диже руку и обриса — сузе.</p> <p>Уздахну, па се окрете на страну, а руком п |
| његова прса, да од саме себе сакрије — сузе својих лепих очију.</p> <p>За тренутак настаде тиш |
| ојој соби а на грудима Видосавиним лила сузе, јадајући се:</p> <p>— Добра Видо!{S} Милост деспо |
| ло — старој ћесарици заблисташе у очима сузе, које се као крупан бисер скотрљаше низ образе.{S} |
| ти.{S} Место ње говораху речитије топле сузе, што се из њених очију пролише на руку Гојкову...< |
| ишина.{S} А за тим, осетивши и сам њене сузе, деспот је нежно ухвати за леву руку и приведе кра |
| и загрли Јелену, која му, лијући крупне сузе, паде на груди.</p> <p>Исаија је пољуби у чело и к |
| >— Да, и он!</p> <p>Јунацима заблисташе сузе у очима.{S} Узеше мач и пољубише.</p> <p>— Његово |
| г јој живота.{S} У очима јој заблисташе сузе и једна се скотрља па јој овлажи образ и паде на р |
| покој душе старога ратника, а још више сузе, ливене из дубине истинског осећања жалости, олакш |
| окри лице и очи своје, да њоме заустави сузе, које срце не штеђаше.{S} Ана држаше велику воштан |
| но дете! — уздахнула је, и сама бришући сузе.</p> <p>А ни Мара ни Видосава још и не слућаху, шт |
| Вечан ти покој, јуначки краљу !</p> <p>Сузе му поново линуше, он опет пољуби двоглавог орла на |
| је ко не затече, <pb n="147" /> обриса сузне очи, и труђаше се, да буде веселија...{S} Како је |
| пољуби у чело и косу, очи му заблисташе сузом, а он, држећи је на прсима, диже своју главу и оч |
| е је већ учињено, господару.{S} И ја ћу сузу захвалности канути на одар ваљаног витеза!</p> <p> |
| за собом, очи му севнуше пуним изразом сујетне охолости, и он охоло изиђе из ходника на терасу |
| наруши никаква жеља за сјајем и блеском сујетнога живљења.{S} Ти ме бар знаш!{S} Није спокојств |
| ер се свима <pb n="47" /> ваљало бојати сукоба на граници са непријатељем.</p> <p>Томи је било |
| олико дана требало па да се војске наше сукобе.{S} Ђурађ Балшић ми хоћаше ту бити користан саве |
| илипом! — кликташе краљ Вукашин, кад се сукоби на североисточној страни логора са Турцима.</p> |
| ни га узеше.{S} Два повереника царевића Сулејмана седну у чамац па се навезу, да преко мореуза |
| цара Мурата, брата преминулог царевића Сулејмана, срећног освојача несрећног Галипоља.</p> <p> |
| ег сада у великој части код свакога.{S} Султан му је у радости послао златну сабљу, а шта ће те |
| екла.</p> <p>Он говораше Томи:</p> <p>— Султан Мурат је у Малој Азији.{S} Опсео је с војском гр |
| лао златну сабљу, а шта ће тек бити кад султан стигне амо!{S} И велики га Лала-Шахин сада части |
| ђаури надали, могао је и друкчије гласе султан добити.</p> <p>— Хвала и срећном случају.{S} Кад |
| ако је, — одговара му његов другар. — И султан је задовољан.{S} Баш кад је победоносно улазио у |
| омину.{S} А једна ма и најмање основана сумња кадра је била привући сву пажњу Томину, само ако |
| ма у својој будућности.{S} Отклонила се сумња, која је његову душу често морила, а на место њен |
| т Гојкова, дугогодишње другарске везе и сумња у правичност велможе Теологите.</p> <p>И први раз |
| оје је опрезни Исаија у последњем часу, сумњајући на Тому и непознатога му Грка, послао да јуре |
| г патријарха не могаху да одушеве стара сумњала.{S} И одиста они имађаху права!</p> <p>Старац з |
| ицу, и многе тврде градове.{S} Стари су сумњали у срећан свршетак свих тих предузећа, па су врт |
| в нашу.{S} Тога не може бити, јер таким сумњама нема места у души <pb n="8" /> мојој.{S} Наврши |
| p> <pb n="111" /> <p>Сад више нико није сумњао о ратовању.{S} Гласници су летели из Жегљигова н |
| орена. <pb n="37" /></p> <p>— Много сам сумњао, али ништа нисам могао поуздано разабрати.{S} То |
| коња и приђе Богдану.</p> <p>— Војводо, сумње нема, ово је мач каквог нашег велможе.{S} Нађох г |
| е и највећег блага у нашој породици.{S} Сумње нема пали су или сагорели у пламену њиховога дома |
| онда, готов са одлуком, рече:</p> <p>— Сумње нема, кнегињице, ово је Фаталан сусрет.{S} Уклони |
| — рече му Тома. — Не сме пасти ни сенка сумње на нас за то убиство.{S} Да тако буде, поступи ов |
| ше морски таласи, јер они бејаху — нема сумње — гласници Божје казне над покорима, што се у Виз |
| ур се мало опоравио, од великог је, без сумње, рода.{S} Понуђено му је, да прими свету веру наш |
| p> <p>Туђина је нестало, отишао је, без сумње љутит, што му се жеља ни у колико није остварила. |
| .{S} Похватао сам тичице!{S} Ти ме, без сумње, не разумеш?{S} Добро, слушај.{S} Био сам сведок |
| тски опет пољубише.</p> <p>— Ти си, без сумње, уморна од путовања? — упита Рајко Јелену.</p> <p |
| се, он од мене.</p> <p>— Ал’ ти си, без сумње најбољи међу својима из Кукуша? — присети се Скоп |
| у њеном, ал’ се трже и сети да јој, без сумње, не би било право, па рече:</p> <p>— А име твога |
| ати!{S} Ево, ово, што ногама газим, без сумње је мач каквог погинулог витеза.{S} Јесте.{S} Он ћ |
| дговори Угљеша. — Али кад ти велиш, без сумње је тако.{S} А ти си, мож’да, опазила оно, што ја |
| S} Ал’ витеза оног нигде ?</p> <p>— Без сумње — нигде!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
| 167" /> <p>Ал’ кад се још једном понови сумњива звека, неко испод чадора јако викну:</p> <p>— К |
| е би ли наишли на нападаче и у опште на сумњиве људе.{S} Али није заборавио и да им тачно означ |
| и деспот махну главом, и рече:</p> <p>— Сумњиво!</p> <p>Али ништа даље не уради, савладан неким |
| аше.</p> <p>Вођа се све више чуђаше, па сумњиво махну главом.{S} А кад Тома продужи говор, који |
| аве му слуге да је у град доведено неко сумњиво лице.{S} Радозналост нагна Момчила, да пусти пр |
| утке наде и радости плати читавим низом сумњичења и суморности.{S} Готово се нико и не труђаше, |
| узде разуму, био је довољан да пробуди сумњу Томину.{S} А једна ма и најмање основана сумња ка |
| лињем те живим Богом, не даље!{S} Одбиј сумњу, што ти душу мори.{S} Освоји ли она, ти више нема |
| ша моја више страдала да јој у часовима сумора ниси ти била успешни видар непомућеном ведрином |
| љ.</p> <p>Нашавши се усамљена у средини суморне ал’ још доста крепке природе, у дивљини, која н |
| вачко се друштво Угљешино и пробудило у суморном расположењу.{S} После оних, мало веселијих, да |
| радости плати читавим низом сумњичења и суморности.{S} Готово се нико и не труђаше, да се покаж |
| о је већ јаче било захладнело.</p> <p>У сумрак се приступило вечери.</p> <p>Госпоштина је са мо |
| са десног рамена мало спустио, те се у сумраку видело, како му мишица набрецује, кад му се гру |
| >После неког времена стиже и Угљеша.{S} Сунце је већ нагињало западу, а Томе још нема.</p> <p>О |
| а сте овде, па дођох да се опростим.{S} Сунце већ косо бије са запада, морам се журити.</p> <p> |
| м друговима у првом равнијем катуну.{S} Сунце је било већ зашло, а ветар је нагонио облаке, кој |
| на је.{S} Нек мине ова ноћ, а кад сутра сунце гране наћи ће наше мисли у једном уму и жудње у ј |
| 0_C20"> <head>XX.</head> <p>У колико је сунце јаче освајало, у толико је пространо логориште ве |
| очне огранке Меникејскех гора, а што је сунце више освајало и они су све дубље залазили у шумск |
| то, брате са приморја.{S} Тебе је жарко сунце размазило, те не познајеш снаге планинске, — вели |
| исака које на њ учини та женска.</p> <p>Сунце је нагињало западу, али је било још доста високо |
| облацима, ветру, уздаху, но лакој тици, сунцу и светлим зрацима његовим!</p> <p>— Војна неће ду |
| естој години.{S} Лепа, на супрот топлом сунцу свога завичаја, плавојка привлачила је на се пажњ |
| пут из мркле ноћи свануо сјајан и ведар сунчан дан.{S} И она се животу сада први пут после толи |
| , ти што летиш југу да тражиш светлијих сунчаних зракова, причај тамо, да овде има једно срце, |
| /p> <p>Кад се једног предвечерја у доба сунчева заласка пред великим двором ћесаричиним искупил |
| </p> <p>У њему се борише с једне стране супарништво у љубави, уверење да Гојко није без кривице |
| тада у осамнаестој години.{S} Лепа, на супрот топлом сунцу свога завичаја, плавојка привлачила |
| и сама моја звезда гине, тамни.{S} А на супрот њој, ено погледај, мало даље на истоку звездано |
| уста и пуна брада, која само повећаваше суровост изгледа овога мож’да у души племенитога човека |
| S} Губио је своје погледе преко границе суседне Богданове војводине с једне и низ пучину.{S} Ор |
| огласи долазак њихов, Гојко им пође на сусрет.</p> <pb n="66" /> <p>Њихов га долазак изненади |
| сподару, не чекај, спремај се и пођи на сусрет дужности.{S} Ја ћу ти помоћи!....</p> <p>Кад по |
| аде да збиља долази Гојко, похита му на сусрет па се братски са њим загрли и пољуби.{S} А кад в |
| — Сумње нема, кнегињице, ово је Фаталан сусрет.{S} Уклонио сам се из друштва да у самоћи осећам |
| ен добијеним гласовима, а она му пође у сусрет.</p> <p>— Глас, који ми је донео — рече јој он — |
| и непознатога му Грка, послао да јуре у сусрет Гојку.</p> <p>Њих су опазили Анђелови људи, те с |
| му није могла ни једног корака прићи у сусрет.{S} Он је био врло весео, па се и она раздрагала |
| е у шуми.{S} Гојко, збуњен неочекиваним сусретом, заустави Лабуда, скочи са њ, грмну на зликовц |
| p> <p>То знају сад обојица.</p> <p>Коњи сустају ал’ се напрежу.</p> <p>Даље грабе и лете.</p> < |
| не за њим, јер их и пратиоци бејаху већ сустигли у пролазу кроз подграђе Драме.</p> </div> <div |
| е, свирка и песма насташе, а у том се и сутон ухвати.</p> <pb n="134" /> <p>Љубоје оде у град, |
| ништа друго, до само верне поданике.{S} Сутра, прекосутра укрстићемо, Божјим благословом, оружј |
| си још певала о црним и плавим очима, а сутра може гавран пити очи моје!{S} Опрости, али — ти м |
| 7" /> <p>— Радо од срца, сестро !{S} Ја сутра полазим.</p> <p>— И ја ћу с тобом! — одлучно рече |
| — Истина је.{S} Нек мине ова ноћ, а кад сутра сунце гране наћи ће наше мисли у једном уму и жуд |
| јко мора да обиђе Трилис.</p> <p>Кад је сутра дан по њиховом одласку дошао Тома, искрено се обр |
| часова јахати, зато у Крстопољ стигоше сутра дан у јутру.</p> <p>Кад стражар са тврђаве огласи |
| сиротињска.{S} Мож’да би могло то бити сутра?</p> <p>— Ако нареди узвишена ћесарица, — одговор |
| брата Матију, који је увек говорио: док сутра постане јуче казаћу ти шта је у њему!</p> <p>— Тв |
| а у морској тврђави у Крстопољу осванем сутра, и да утишам узрујаност међу становницима, које с |
| нас, иначе не би стигао добри монах до сутра у вече.</p> <p>Тако је и било.</p> <p>Видосава се |
| емо се још ноћас овде одморити, па ћемо сутра поћи на Дренопоље, — вели краљ Вукашин.</p> <p>— |
| е, сад је дошао већ ред на мене.{S} Још сутра ћу стати ногом змији на главу! — значајно рече Ра |
| о је.{S} Буди безбрижна..{S} Мож’да још сутра полазимо —</p> <p>— А ја ћу ти слати поздраве по |
| свога преминулог оца.{S} Поћи ћете још сутра у први освитак зоре.{S} За све остало, што иде уз |
| Рајко, који се у врту зарече, да ће још сутра дан одмах раскрстити с Томом, занесен ненадном ср |
| ml:id="SRP18930_C2"> <head>II</head> <p>Сутра дан рано из јутра уђе у собу деспотову војвода То |
| душу моју.{S} Она пати и страда.</p> <p>Сутра дан дође из Сера гласник и донесе гласе, којима с |
| урао бегство својим савезницима.</p> <p>Сутра дан рано Тома се у јакој пратњи војничкој кренуо |
| тре је по гомили грања крај ватре да се суши, па сам седе на велику једну главњу с друге стране |
| по њему свуда сама пена ал’ црвена као сушта крв, а ја ту пену хватам, море ме љушка, а ја спа |
| сећаја и разума, да се лакше уздигну до схватања среће наше.{S} Ти, је ли, више не страхујеш за |
| ста.{S} Нико га тако неће <pb n="10" /> схватити.{S} Ја у миру оштрим мач за ратне дане.{S} Кад |
| пођа и образована женска, која је знала схватити озбиљност прилика, што од неког доба насташе < |
| реко памети прелажаху различите слике и сцене из шаренога му живота.</p> <p>— Све јесте и опет |
| једном скрасим после толиког лутања.{S} Та ја бих се могао и оженити и бити ћесар у Драми.{S} И |
| о гусле сад наћи?</p> <p>— Како где?{S} Та зар не знаш, јад те не знао, да оно нит’ је кућа, ни |
| ако дође и одагна Турке око њега.{S} А та баш понуда не бејаше по вољи драмском заповеднику То |
| гљеши и деспотици Љуби, Тома је знао да та пажња иде само у корист његову.{S} Тако је Угљеша св |
| е звука од ловачког рога казиваше да се та група ловаца опет све више удаљује од куле.</p> <p>М |
| силе Алтомановића.{S} Расправи ли се и та зађевица пре нашег похода на Османлије, и њихово ће |
| Омање су се лађе прибојавале за се, али та два Турчина пређу на трошном чамцу.{S} Њих поштедеше |
| но разабрати од утисака које на њ учини та женска.</p> <p>Сунце је нагињало западу, али је било |
| рече:</p> <p>— Ви сте то желели, и само та помисао учинила је, те ми је рука, пуштајући прву ст |
| е, тако исто, улива у Марицу.{S} Између та два велика потока, с истока и запада и бујне Марице |
| коњице деспотове.</p> <pb n="119" /> <p>Та је војска Угљешина становала сада у самом граду, и о |
| бране најамничке гарде Угљешине.</p> <p>Та весела и шарена војска, састављена од старих српских |
| Они се разлазе као непријатељи и деле у таборе.{S} Залуд је ту Урош са царским скиптром и круно |
| Рајко.</p> <p>— Ипак ћемо га стићи кад тад! — одговори Гојко.</p> <p>— И ја тако мислим.</p> < |
| су поскапали на путу без игде ичега.{S} Тада је нестало Матије и његове кћери, румене јабуке и |
| рио равницом у приморју Белога Мора.{S} Тада је к њему дошао и Рајко али Томе није ту застао.</ |
| адача за руку, па му вешто изби нож.{S} Тада се дохватише у коштац, а старац, притежући га рука |
| еша се окрете и пође са њом ка Љуби.{S} Тада пусти старицу па се са деспотицом од срца пољуби.< |
| е победити, па су радо у њу ступали.{S} Тада је и он постао војник.{S} Прошао је први пут тада |
| се журила да обрадује свога војна.{S} А тада је опет излазила с Угљешом и нагађала, чија ли је |
| и ни речи, једва дочека крај већа.{S} А тада се брзо повуче у свој двор.</p> <p>Он је већ знао, |
| м пешаку и скромном поноснику.</p> <p>А тада се заче опште клање у свему простору, и да ноћ не |
| изгледала старија.</p> <p>Мара је била тада у осамнаестој години.{S} Лепа, на супрот топлом су |
| у, а данас Рајко и не верује да је Тома тада тек случајно дошао Момчилу за друга и учитеља.</p> |
| ном ненадном испаду грчке војске.{S} Од тада се никад више не сретосмо.</p> <p>— Он је скоро ум |
| ћи?</p> <p>— Не могаше, јер се никад од тада не сретосмо у животу.</p> <p>Гојко заусти да запит |
| ги су били уз младог Душана, за кога је тада слушао да је његов врсник.{S} Страшно ли је тада б |
| ао да је његов врсник.{S} Страшно ли је тада било!{S} Катуни и трла бејаху пуни бегунаца, немоћ |
| на и то по готову сува грана! — реко је тада Исаија.</p> <p>Ана је Јелену примила са свом љубав |
| м благословом, оружје с непријатељем, и тада ћу видети, колико сам добро учинио, тако радећи.</ |
| пуном сјају миле светлости своје.{S} И тада се старац загреје.{S} Гледа пред очима прошлост, н |
| ј ватре, а Исаија рече:</p> <p>— Ја сам тада био по пословима царским у Дубровнику, па сам све |
| .</p> <p>— Снажној руци твојој стао сам тада у службу без поговора, — рече Тома, пажљиво посмат |
| њих.{S} Цар стаде уз њих.{S} Ми бејасмо тада и против цара.{S} Успесмо.</p> <pb n="96" /> <p>По |
| он постао војник.{S} Прошао је први пут тада кроз красну вардарску долину, видео је и Струму и |
| ударима и монаху.</p> <pb n="170" /> <p>Тада се смирени слуга божјег олтара разгњеви и плану:</ |
| ек тоне у заборав! — заврши Ана.</p> <p>Тада стигоше и Гојкови пратиоци а са њима и стари двора |
| едног за Гојка а другог за себе.</p> <p>Тада Гојко ухвати Рајка за руку:</p> <p>— Ти си ми приј |
| раја почеше и звезде показивати.</p> <p>Тада зачу старац хрзање коњско и неки глас, који као да |
| огња, а домаћин подстаче ватру.</p> <p>Тада старац познаде по оделу да је његов намерник неки |
| ако проливену крв на своју душу.</p> <p>Тада се разлеже разбојиштем глас турски:</p> <p>— Хаџи- |
| тадоше пред млин и унеше дивљач.</p> <p>Тада приђоше ватри Исаија и Рајко.{S} Ни они не бејаху |
| некако чудно.{S} Не бејаше, браћо моја, тај посао рађен по закону Божјем и као што треба већ он |
| и се указала у младом витезу једном.{S} Тај је витез био из ових северних крајева, али је — при |
| свему сложно, договорно и братски.{S} А тај споразум не само да им не отежаваху Богдан и Дејано |
| још господар, коме он није служио.{S} А тај је господар силан, крепак и млад.{S} Он ће за неки |
| ојка, И били су мирни</p> <p>Кад је сав тај посао био свршен, јави се, неопажен, Томи неки Грк |
| Зар није?</p> <p>— Тако је.{S} Мене је тај његов поглед, канда, стао скупих жртава.</p> <p>— Н |
| првог помагача свог.{S} Деспотовини је тај губитак ненакнадан.{S} У томе је и туга, али теби, |
| ко се зове овај војвода!</p> <p>— То је тај туђин, велможа Тома Теологита, — одговори јој лаган |
| дњи корак до зида, Тома занесен учини и тај корак, вихор зашуми кршећи суве гране високих грмов |
| мирно копаху ногама и рзаху.</p> <p>Али тај живот прекрати бура, која отпоче јаким ветром, а за |
| бласти мога поочима.{S} Код мене је био тај туђин.{S} Говорио ми је лепо, ласкаво и позивао ме |
| е тиче.{S} Хтеде се окренути, ал’ јој у тај мах слуга показа осветљену собу, у коју она уђе а з |
| } Ноћ се спушта.</p> <pb n="68" /> <p>У тај се мах врата на њиховој соби отворише широм, а на њ |
| не би ока, које не ороси суза.</p> <p>У тај мах стражар са куле на бедему огласи да граду долаз |
| е на заповедничко место своје.</p> <p>У тај се мах Исаија наже над самртником, па диже главу и |
| чини ми се, у свачију душу.{S} Ал’ баш тај његов поглед мене је — опрости, велможо —</p> <p>— |
| еко чувен.{S} Али Турцима је требао баш тај градић.{S} И они га узеше.{S} Два повереника цареви |
| м о левом рамену.</p> <pb n="161" /> <p>Тај страшни ратник бејаше главом онај мирни старац паст |
| ла, Анђеле, ти си своје учинио!"</p> <p>Тај изиђе, а ја у место одговора јекнух, и занех се у т |
| ано се удаљујући од крчме путем.</p> <p>Тај вођа бејаше главом чувени Јевренос-бег, један од на |
| ове речи.{S} Њега је нестало, отишао је тајанствено ко што је и дошао, мож’да да тражи витеза, |
| чинило доброј Видосави да не треба више тајити од Ане љубав између Маре и Гојка.</p> <p>И она р |
| и Видосави а још мање другима није била тајна, да од доласка Томина чешће долазе њему неки непо |
| губи, буде ли стигнут.{S} Гониоцу није тајна, шта бегунац добија, ако умакне.</p> <p>Бегунац г |
| к и слуга деспота и ћесара свога, тражи тајне ноћне састанке са оглашеним противником њиховим.< |
| цали Тому са неким грчким поклисарима у тајном разговору и шапутању, а данас Рајко и не верује |
| о оклевати.{S} Држећи све то у највећој тајности, ипак се морамо журити.</p> <p>После неколико |
| зала доброј старој Видосави, а Гојко је тајну своје среће поверио своме верном Рајку.</p> <p>На |
| адо навалише на онога, да и њима повери тајну снаге и вештине своје...</p> <pb n="154" /> <p>Ис |
| ио сам се из друштва да у самоћи осећам тајну, што је у мојој души дубоко урезана.{S} Наишао са |
| оје.{S} Кажи сан, па ако ти не раскујем тајну без расковника <pb n="49" /> и не растумачим сам |
| срца.{S} Па ипак је неко наишао и на ту тајну стазу сазнања љубавних снова Љубојевих.{S} А то ј |
| Сва се сада претварам у завист, јер је така завист — љубав неодољива!</p> <p>— И ево овде, у о |
| илац ни толико.</p> <p>Али бегунцу није така трка прва Гонилац само њих и зна.</p> <pb n="163" |
| S} Потуца се од немила до недрага.{S} А такав је живот тежак, гроб је милији.{S} Веле чак, да с |
| и душом говориш!</p> <p>— Одиста ми је такав разговор најми лији, кад сам без тебе!</p> <p>— А |
| нечији глас отуда. — Е, добро нам дошао такав соко!</p> <p>— То је његов глас, — рече Рајко.</p |
| и твоју срећу.</p> <p>Мара се обично на таке и сличне речи зарумени, очи јој погледају веселије |
| Добра снахо, — осмехну се Вукашин — код таке љубе није тешко Угљеши бити велики!</p> <milestone |
| аху дочепати својих добрих коња.{S} Али таки не бејаху сви.{S} Докопавши се коња и оружја, друг |
| p>— С Богом, војводо !{S} Опрошћавај! — таким прекором ожалошћен писну стегоноша, па ободе коња |
| и љубав нашу.{S} Тога не може бити, јер таким сумњама нема места у души <pb n="8" /> мојој.{S} |
| а благослови, па додаде:</p> <p>— Ама с таким јунаком хоћу да се и у лице целивам! — рашири рук |
| иш, нисам баш ни рђав, јер, Богу хвала, таких у нас и нема.{S} А хоћеш ли да посведочим белегу? |
| аветник у ратним и државним пословима а такмац уз звеку пехара.{S} Тамо је и Рајко, ћефалија, г |
| ло — и Тома бацивши листак диже руку да такне Мару.</p> <p>У очима му је сијао огањ јужњачке пр |
| .{S} Кад год је дотле дошао, није жалио такнути и до Драме, не толико ради господске малвасије |
| м од стране деспота Угљеше.</p> <p>— А, тако! — протеже старац. — А је ли тамо све мирно и добр |
| се онај пола у шали.</p> <p>— Тако је, тако !{S} Е, па живео добри старац Исаија, кад нам је о |
| о са њим тече још један поток, који се, тако исто, улива у Марицу.{S} Између та два велика пото |
| ште на груди, и на чело јој стави први, тако дуго жуђени, пољубац...</p> <p>—- Маро, моја Маро! |
| то се све окреће око земље и њој служи, тако и моје живовање не може се замислити без ове моје |
| ада ћу видети, колико сам добро учинио, тако радећи.</p> <p>Свргнуће Томино и узвишење Гојково |
| повратак.</p> <pb n="124" /> <p>— Тако, тако ти учини са њим, — рече он старом дворанину — тврд |
| догодило нешто, што је пореметило мир, тако потребан и дому и души старе ћесарице.</p> <milest |
| сам испред твога копља морао клећи!{S} Тако —</p> <pb n="82" /> <p>Гојко прекиде реч, и брзо с |
| и, да се ствар својим током развија.{S} Тако је и било и ми смо победиоци.{S} Хвала ти!</p> <p> |
| у мирно доба ни имао другог задатка.{S} Тако је желео покојни ћесар Војихна <pb n="22" /> у зна |
| драва душа, чисто срце, крепка воља.{S} Тако је браћо!{S} Пијмо пехаре руменике, Божјег благосл |
| ога господара.{S} А њега јоште нема.{S} Тако га је више пута очекивала.{S} И зора је по кадшто |
| раму, а ти ћеш га за време заменити.{S} Тако сам у споразуму са ћесарицом нашао за најбоље.</p> |
| ође тренутак, када се човек освести.{S} Тако је и са мном било.{S} Кад прође санак, дође грозни |
| у врту се дочека на ноге, клецнувши.{S} Тако постоја неко време, па се лагано стаде провлачити |
| ни ће се радо одазвати нашем позиву.{S} Тако исто и Богдан.{S} Његова војводина може трајати са |
| а та пажња иде само у корист његову.{S} Тако је Угљеша све прегледао и нашао да је све опако, к |
| у нашу, — говораше старац, па устаде. — Тако, гаде грчки! — додаде, гледајући везанога.</p> <p> |
| S} Баш кад је Марко мислио поћи овамо — тако јавља краљ нашем деспоту, а он нама — напао је на |
| ог проповедника.</p> <pb n="71" /> <p>— Тако мораш и чинити, јер си ти прва стража српској слоб |
| ојков повратак.</p> <pb n="124" /> <p>— Тако, тако ти учини са њим, — рече он старом дворанину |
| то се не поклонисмо пред њима!</p> <p>— Тако је!</p> <p>— А Тома Прељубовић у Јањини? _</p> <p> |
| упа!</p> <p>— Сам их Бог води!</p> <p>— Тако је.</p> <p>За силном коњицом наиђоше пешаци, а за |
| ки свети огањ душу ми загрева.</p> <p>— Тако је.{S} Буди безбрижна..{S} Мож’да још сутра полази |
| ветлости, изишавши иза облака.</p> <p>— Тако се вама рађа нови живот! — додаде Видосава.</p> </ |
| и неповољне — продужи Угљеша.</p> <p>— Тако је, деспоте.{S} Захваљујући великом поверењу твоме |
| ашто? — зачуђено упита Љубоје.</p> <p>— Тако захтевају и наши и општи послови.{S} Чућеш и видећ |
| арати на венцима милости моје.</p> <p>— Тако ће и бити! — одлучно рече Анђео.</p> </div> <div t |
| роке камене степенице на поље.</p> <p>— Тако је, — одговара му његов другар. — И султан је задо |
| ријатељ царства или куће наше.</p> <p>— Тако је.{S} Матија Кантакузен је томе сведок.{S} Неће п |
| иснуше, а певачу очи засузише.</p> <p>— Тако!{S} С Богом!</p> <p>Пољуби цитру, па је одбаци, а |
| — брањаше се онај пола у шали.</p> <p>— Тако је, тако !{S} Е, па живео добри старац Исаија, кад |
| изнесе велику чутуру с вином.</p> <p>— Тако, дакле, ви у планини чувате стадо?{S} Ово вам је у |
| љски разговарамо.{S} Зар није?</p> <p>— Тако је.{S} Мене је тај његов поглед, канда, стао скупи |
| је с војводом Гојком учињено?</p> <p>— Тако је.</p> <p>— Кад се довече са свим смркне, сићи ће |
| је хтео отуд иза леђа напасти.{S} Је л’ тако било, несрећо грчка? — окрете се старац месту, где |
| е проповеди противу некрста.{S} Нико га тако неће <pb n="10" /> схватити.{S} Ја у миру оштрим м |
| одаде:</p> <p>— Али ја ипак налазим, да тако мора бити.{S} Боље је, велим, да се делови спасу н |
| ти убијеноме:</p> <p>— Нисам мислио, да тако брзо свршиш, неваљалче!{S} Али захвали за ту срећу |
| сенка сумње на нас за то убиство.{S} Да тако буде, поступи овако: онда, кад погине Гојко, нека |
| а изнемогла?</p> <p>— Не!</p> <p>— И ја тако мислим, — одговори Вукашин. — Руку ову не замори н |
| их помагача, — рече Тома.</p> <p>— И ја тако мислим.{S} Гојко, млади војвода у Драми, био је ст |
| ад тад! — одговори Гојко.</p> <p>— И ја тако мислим.</p> <p>Продужише ћутећи.{S} После неког вр |
| } Хе, хе, а ко јој је крив, што је била тако лепа!</p> <p>— А где си ти сада? — упита га Тома.< |
| имена, да знам ко ме у овој ноћи самца тако мило разговори? — упита старац војводу, који већ б |
| гледање, занео се очима питајући звезде тако, да није чуо, кад се женска једна прилика успела у |
| гљеша. — Али кад ти велиш, без сумње је тако.{S} А ти си, мож’да, опазила оно, што ја нисам.{S} |
| х, — одговори Јелена.</p> <p>— Не, није тако.{S} Он је свргнут.</p> <p>— Знам.</p> <p>— И жигос |
| ојко га са свим разумеде.</p> <p>— Није тако, — додаде он. — Ти остаде пријатељ пријатељу у нев |
| Иде, ал’ куда?</p> <p>Да Византија није тако јадна, тамо би му било понајпре места.{S} Али она |
| није старац тако појао, никада се није тако дубоко душом посветио у молби Господу, нити је ика |
| е гледао да то спуштање не дође, бар не тако брзо.{S} Али сад је оно већ отпочело.{S} Уклоњен ј |
| а горе и доле, десно и лево.</p> <p>— И тако остаде у залуд моја журба.{S} Томе не стигох, а по |
| и Турци него српска превласт.</p> <p>И тако су све молбе и сва преклињања пловдинске посаде на |
| Трећи говораше Ани нешто брзо грчки али тако покварено и нејасно, да га она ни у повољнијим при |
| ше од братске руке, а ноћна тмина прими тако проливену крв на своју душу.</p> <p>Тада се разлеж |
| не нанесе, дохвати капљицама.{S} Лежећи тако, гледаше у ватру, која се, у почетку јако, заложен |
| о руку:</p> <p>— Она је!</p> <p>Стојећи тако неколико тренутака, замисли се по ново, па опет ре |
| његове мисли не идоше нити+ могаху ићи тако далеко као сањалачке жудње Љубојеве.</p> <p>— Она |
| едној души.</p> <pb n="160" /> <p>— Нек тако буде ! — пристаде и Богдан...</p> <p>У том се и мр |
| орено и витешки напасти.</p> <p>— И сам тако мислим, — одговорио му је Гојко, и на томе је њихо |
| чанство, шта ли? не знам ни ја, али сам тако чуо.{S} Хришћанском цару јавио се у сну анђео Божј |
| е дечице!{S} Али није, хвала Богу, дуго тако трајало.{S} Пре него што је запљуснуло до њих на в |
| Јелена.</p> <p>— Јелена? — понови Рајко тако, да сви у њега погледаше, а Исаија, посматрајући г |
| обратише Исаији.</p> <p>— То није било тако давно.{S} Тек је шеснаеста година наступила од тог |
| до руке около.</p> <p>— Није наше вино тако.{S} Мало је боље, а ово је из Пловдина од лозе пло |
| <p>Прошлост Томе Теологите била је исто тако тамна и нејасна, као и његов карактер.{S} У Драми |
| у гавран очи испије.</p> <p>— Баш ће му тако и бити.{S} Ал’ њега за ноћас ваља у подрум бацити |
| ста непомичан.</p> <p>Гојко дочека Тому тако силно, да Тома на мах изгуби смелост, и баш у трен |
| ан крви српском. роду!</p> <p>Лагано су тако одмицали...</p> <p>Четвртога се јутра забелеше дал |
| тешким гвозденим ступцем удари по врату тако, да Гојко посрну.{S} Тома прискочи, па га <pb n="6 |
| — Па да гађам, је л’?{S} Ако!{S} Баш ћу тако да радим, — одговори старац.</p> <p>У томе труба д |
| ком у Азију и кад је страховао за успех тако великог предузећа, сруши се силно Дренопоље а у ис |
| и његове војске.{S} Никада није старац тако појао, никада се није тако дубоко душом посветио у |
| S} Ко је витез, нека не опрашта!</p> <p>Тако грмљаше Гојков глас, а Лабуд, крвљу окупан, завриш |
| ора, нашег мора, прелази овамо!"</p> <p>Тако ми је отац, потресен, реко, кад смо из далека као |
| а је расејана, јако замишљена...</p> <p>Тако је прошло неколико дана, и деспотица је већ била, |
| ега и намучити, — додаде Исаија.</p> <p>Тако су прошли дани прве жалости у двору Анином, а мало |
| кући ћесарице и њених пријатеља.</p> <p>Тако живот пође напред веселије и бујније...</p> <p>Вој |
| ду, међу овим дивљим створовима.</p> <p>Тако је кадшто мислио Тома.</p> <p>— Играчка се и не уз |
| које бејаше подлактио на колена.</p> <p>Тако је неко време ћутао и мислио.</p> <p>Опробан и сре |
| цањем поздравише господара свог.</p> <p>Тако је Угљеша свечано походио Драму први пут после Вој |
| жудно изгледа гласника из Драме.</p> <p>Тако је проводила своје дане и Мара у Драми, а Видосава |
| знао је, да њој није још време.</p> <p>Тако је на путу провео добра два месеца.</p> <p>Зато је |
| гао добри монах до сутра у вече.</p> <p>Тако је и било.</p> <p>Видосава се саста на само са Иса |
| е после неког времена старешини.</p> <p>Тако је и учињено.</p> <p>Тога дана у вече седео је Љуб |
| еном плану и са једном лозинком.</p> <p>Тако се друштво брзо смањивало и на послетку ишчезе.{S} |
| а и коју Гојко није ни запамтио.</p> <p>Тако је Гојко дочекао вече.</p> <p>Старац је ућутао, ск |
| оброг господара.{S} Али један не бејаше таког срца.</p> <p>То је био неки туђин, који је живео |
| пропаст.{S} Опомене старијих на погибао таког кушања судбине не могаху Гојка задржати.{S} Изјав |
| ски своме јединцу.{S} До сад не дочеках таког дана, али Бог је милостив.{S} А дотле не брини.</ |
| у Рајко, ал’ се на питање монаха, који, такође узбуђен, скочи, брзо прибра:</p> <p>— Слушао сам |
| е! — радосно прозбори Гојко. — Хвала на такој задаћи и великој милости.{S} А ја ћу бити први во |
| азе животне посуте трњем и невољама.{S} Таком се животу није радовала, и само смеона и издржљив |
| раво.</p> <p>Гојко се необично обрадова таком њеном говору, замоли је, а она поче :</p> <p>— Тв |
| опште не би требало ни да има места на таком збору и световању.</p> <p>Изишавши с већа, Рајко |
| е бура са свима неприликама, које се на таком путу могу доживети.{S} Гусари нас опљачкаше, а мо |
| и:</p> <p>— Хвала узвишеној ћесарици на таком поздраву а и вама, што сте ми га донели!{S} Брате |
| елији, но што је у ствари био.</p> <p>У таком се расположењу и кренуше рано из јутра за Драму, |
| <p>Те га се њене речи још више неугодно такоше.</p> <p>Погледа је право у очи, и рече:</p> <p>— |
| !</p> <p>— Алах, ил-Алах ! — рикну нови талас турске силе и сломи се на деспота и његов одред.< |
| и грмови, јече брда, разлежу се долови, таласају се Тунџа и Марица, а врх свега фијуче ваздух к |
| понављаше се стократно, ваљајући читаве таласе забуне на логор, који се на мах прену из кобнога |
| одо, ја хоћу напред да запливам у мутне таласе турске крви.{S} Расклон’те се, јунаци!</p> <p>— |
| како јуначки дереш матицом, расецајући таласе велике злобе људске, ја се и сама челичим, а нек |
| се појави само нејасна контура као кад таласи помоле окрајке неког потопљеног предмета.{S} За |
| трошном чамцу.{S} Њих поштедеше морски таласи, јер они бејаху — нема сумње — гласници Божје ка |
| оје прихватише копљаници. <pb n="50" /> Таман се разданило, те ловци видеше да ће их послужити |
| о је донело потребног душевног мира.{S} Таман сам мислио, да је већ толико отпорне снаге прикуп |
| , тапшући га по белом врату његовом.{S} Таман је жедни коњиц дохватио воду, кад се око њега и њ |
| огити. <pb n="24" /></p> <p>Властоје је таман просто и без кићења али лепо и дирљиво био исприч |
| ошлост Томе Теологите била је исто тако тамна и нејасна, као и његов карактер.{S} У Драми су, р |
| , намерно удешено, ружичасто гледање на тамне стране државних прилика Угљешу је у почетку обмањ |
| и нестају, па и сама моја звезда гине, тамни.{S} А на супрот њој, ено погледај, мало даље на и |
| Који своме пријатељу срећу убија, душу тамни, наду одузима.{S} Ипак чућеш.{S} Где смо сад?</p> |
| атнима.</p> <p>Кад је излазећи из малог тамника ступио на последњи мост међу бедемима градским |
| е, дете моје, кад издахну твој отац.{S} Тамница је празна, слава Богу!...</p> <p>Други пут пак |
| , мајко, — сети се деспотица — је си ли тамницу отворила?</p> <p>— Хвала Богу и не бејаше никог |
| нуше, да га кроз отвор на поду спусте у тамницу.</p> <p>— Хвала Анђеле! — рече Тома једном. — Т |
| > <p>— Хвала Богу и не бејаше никога за тамновање, дете моје, кад издахну твој отац.{S} Тамница |
| е Гојку:</p> <p>— Војводо!{S} Док си ти тамновао, важни се догађаји збише.{S} Ти си и нехотице |
| а?</p> <p>Да Византија није тако јадна, тамо би му било понајпре места.{S} Али она не може њему |
| ти, — напомену Вукашин.</p> <p>— Да.{S} Тамо је на престолу убица свога сина.{S} Јован пети Пал |
| пословима а такмац уз звеку пехара.{S} Тамо је и Рајко, ћефалија, грађански судија, Трилиса на |
| роз дебеле зидине био је леп поглед.{S} Тамо преко провалије настаје нижи део планине а преко њ |
| у Угљеша с Гојком оде у Анине одаје.{S} Тамо бејаше Ана, Мара, Јелена, Љуба и Видосава.</p> <p> |
| ти срећу његових непријатеља.{S} Зар да тамо слуша он, како се они, који га отурише, славе и ве |
| тумач њихових жеља.</p> <p>— Онда ваља тамо на извору ту везу пресећи.</p> <p>Љубоје ћуташе, а |
| набави хране својој деци.{S} Док се она тамо бавила, за тренутак се примакла гнезду грдно <pb n |
| тео озго, па бућнем у неку воду.{S} Кад тамо, а оно није то обична вода већ неко море, по њему |
| де била међа гранична.</p> <p>— Води ме тамо, — рече Мара.</p> <p>То бејаше на самој ивици план |
| Велбужду узети и њихову војску, која се тамо летос сакупљала, па ће <pb n="135" /> онда у име Б |
| ина сакупити, деспотица Љуба већ бејаше тамо стигла.{S} Али Угљеше и Томе Теологите са још неки |
| ше, а после неког заобилажења и стигоше тамо.</p> <pb n="64" /> <p>— Ти ћеш бити гласник, — реч |
| <pb n="123" /> двора велможе Томе.{S} И тамо је нешто тражио.{S} Пратио сам га вечерас узастопц |
| ђавољег труда био толико сазрео, да би тамо опасно било и приступити.{S} Ево погледајте! — и Т |
| и тражаше <pb n="52" /> да се заустави тамо, где је држала да је Крстопољ.</p> <p>Нашавши се у |
| >— А, тако! — протеже старац. — А је ли тамо све мирно и добро?</p> <p>— До сада јесте, хвала Б |
| атко:</p> <p>— Знам.</p> <p>— А није ли тамо и војвода Властоје?{S} Он је сада, свакако, стар.{ |
| да урадим.{S} Да ми ко помогне убацити тамо зликовца.</p> <p>Рајко се упути из врта на дворишт |
| ажиш светлијих сунчаних зракова, причај тамо, да овде има једно срце, коме би на сјају једних о |
| <p>— Хе, да знађах за ову руменику, док тамо бејасмо, бих се и ја измолио да опсађујем Пловдин! |
| нке.{S} Наточих кад се мало позабависмо тамо, док Азијате у град сатерасмо.</p> <pb n="155" /> |
| исток путем крстопољским, а ноћу, опет тамо окренут, очима мотри звезду једну, необично сјајну |
| е глас продра:</p> <p>— Зликовче, нећеш тамо!</p> <p>Рајко скочи, окрете се и у чуду виде где с |
| богатој одаји Угљешина двора.{S} Ноћну таму разгањају у соби велике воштане свеће, које у позл |
| ори у поглед, којим хтеде продреди кроз танки вео зорине помрчине да прати врлог витеза.</p> </ |
| на, из средине се зачуше кроз бурну ноћ танки звуци убојних труба, које страховитом циком својо |
| ну на суво место.{S} За тим набаца на њ танког грања, бирајући са велике гомиле оно оздо, које |
| ао је био Лабуда и привео да га напоји, тапшући га по белом врату његовом.{S} Таман је жедни ко |
| ало.{S} Ћесар Војихна, господар Драме и таст наш, преминуо је.{S} Оставио је најважнију страну |
| пирско-тесалском краљевином у име свога таста Синише, који је у дубоким годинама на самртничкој |
| у Крстопољу, важној тачки према острву Тасу у Велом Мору. <pb n="25" /></p> <p>Рајко стиже Гој |
| т ђаво!{S} Да Богме!</p> <p>— А јеси л’ тачан као пре?</p> <p>— Да!</p> <p>— И поуздан?</p> <p> |
| Драма је — продужи Угљеша — најважнија тачка целе деспотовине и то баш са оне стране, са које |
| агађају о приликама у Крстопољу, важној тачки према острву Тасу у Велом Мору. <pb n="25" /></p> |
| тили.{S} То је моја мисао.{S} Изведи је тачно још сад, па ми више неће требати твојих услуга.{S |
| иве људе.{S} Али није заборавио и да им тачно означи места, до којих ће трагати за злочинцима, |
| пријатељ приђе српском логору.</p> <p>У тачном реду и густим групама коњица се турска раздели н |
| е положај преминулога Војихне давао.{S} Ташта одважног и разборитог Угљеше није имала места да |
| ажа Серу.{S} У Драми је остала узвишена ташта наша, ћесарица Ана, али војсци драмској ваља накн |
| спомену сачувао свечаност походе својој ташти, Угљеша објављиваше, да Ану утврђује у господству |
| еспот Угљеша долазио је у походе својој ташти ћесарици Ани, долазио је да води своме двору свој |
| а тим раскинем.{S} Благо и уресе, знаке таштине земаљске, — дадох светој обитељи; дадох Јелени, |
| поносито. — Види колико сам изостао иза твога земљака, или је, чини ми се, он од мене.</p> <p>— |
| ћи ћеш на доста велики пут, и до успеха твога поклисарства стоји много.{S} Однећеш од нас књигу |
| ом туђину учинио, и зато што сам испред твога копља морао клећи!{S} Тако —</p> <pb n="82" /> <p |
| би било право, па рече:</p> <p>— А име твога стрица, сестро?</p> <p>— Монах Исаија!</p> <p>Гој |
| њу!</p> <p>— Које неће, брате, бити без твога.</p> <p>И одоше даље у веселом разговору...</p> < |
| ње питом, мож’да и не личим више на <hi>твога</hi>, Угљешу.{S} Али — опрости!</p> <p>— Господар |
| узбуђено запита:</p> <p>— А, велиш оче, твој се брат зваше Матија?</p> <pb n="61" /> <p>— Јесте |
| јуче казаћу ти шта је у њему!</p> <p>— Твој брат, оче'? — запита Рајко.</p> <p>— Да.</p> <p>— |
| — не спремисмо ни њу ни њега.</p> <p>— Твој стриц, монах Исаија! — рече Рајко Јелени.</p> <p>Г |
| меним степеницама.</p> <p>— А зна ли за твој ненадни одлазак Мара? — упита га тихо и озбиљно.</ |
| За све остало, што иде уз нови положај твој, ја ћу се бринути.</p> <p>Тома Теологита три пута |
| га за тамновање, дете моје, кад издахну твој отац.{S} Тамница је празна, слава Богу!...</p> <p> |
| упита:</p> <p>— Да није —</p> <p>— Отац твој —</p> <p>— Отац?</p> <p>— Умро је.{S} После толико |
| ало, ако они нас први нађу.{S} Деспоте, твоја је слава допрла и до тог атонског пустињика, и он |
| > <p>— Моја круна не трпи слабији сјај, твоја памет не признаје слабији разлог, а Богданова сам |
| то је звезда променљиве ратне судбине; твоја је стална у сјајности — она је звезда мира и љуба |
| пет уздржала.{S} Сада не могах више.{S} Твоја душа пати, твоје срце страда, а ја не знам узрока |
| овору, замоли је, а она поче :</p> <p>— Твоја је постојбина у пола ближа моме месту рођења и пр |
| ана лака, — рече мало после Богдан. — А твоја, витеже? — упита он Љубоја.</p> <p>Љубоје изнемог |
| уздати.</p> <pb n="95" /> <p>Моја кћи а твоја синовица Милица, жена зетског господара Ђурђа Бал |
| се сјај једне у другу прелива.{S} То је твоја звезда.{S} Моја је звезда нестална — то је звезда |
| јих узвишених мисли, веруј и вера ће те твоја спасти!</p> <p>— Добра снахо, — осмехну се Вукаши |
| е, но што он и помишља.{S} А слава биће твоја!</p> <p>То поможе.</p> <p>Славољубивом Јевронос-б |
| ични догађаји, сестро моја!{S} Ал’ је и твоја душа велика, кад је све то поднела.{S} Ти се нада |
| покривао шлем и оружје Гојково. — Узми, твоје је!</p> <p>Гојко приђе Љубоју, који га ухвати за |
| Сада не могах више.{S} Твоја душа пати, твоје срце страда, а ја не знам узрока.{S} Угљеша — и о |
| ам велможа, већ роб, роб свога срца и — твоје милости!</p> <p>Недалеко од куле зачу се рог лова |
| ничком месту.{S} То место није моје ил’ твоје ил’ његово — оно је својина среће и части српског |
| ан и облачан дан, који је однео собом и твоје добро расположење — онда ћеш појмити и мене сада. |
| ам, господару.{S} Зар без разлога мисли твоје блуде у тренуцима, кад се у двору <pb n="7" /> на |
| вачу! — рече Гојко — и ако би се истини твоје песме могло мало и приговорити.{S} Ал’ ништа зато |
| чела мога не слазе ни онда, кад слушам твоје лековите речи.{S} Мож’да сам више дивљи а мање пи |
| нога лава. — Све сам сазнао!{S} Или зар твоје господство — стрељајући очима Тому — мисли, да су |
| кад је све то поднела.{S} Ти се надај, твоји су дани, што наступају!</p> <p>— Опрости, витеже, |
| ако: онда, кад погине Гојко, нека други твоји људи нападну на ћесарицу Ану и њену лепу поћерку. |
| од тебе.{S} А војводе причају да се са твојим коњем не може мерити ничији у брзини и издржљиво |
| и ће ми бити лакше!</p> <p>— А шта је о твојим стрицем, сестро?{S} Зар ти се он не могаше наћи |
| лови свога <pb n="92" /> сина, да сме с твојим благословом ступити пред свети олтар, кад томе б |
| тачно још сад, па ми више неће требати твојих услуга.{S} Ти ћеш се одмарати на венцима милости |
| уј са превисоким братом својим у победу твојих узвишених мисли, веруј и вера ће те твоја спасти |
| укашин у Прилипу.</p> <p>— Снажној руци твојој стао сам тада у службу без поговора, — рече Тома |
| ом сну!{S} Господару, шта је теби, души твојој? реци ми — мож’да смем знати — и ражаљеним гласо |
| Исаија.</p> <p>— Узвишена ћесарице, ево твојој милости и закриљу приводим листак са стабла, на |
| ен веза? — упита га Љубоје.</p> <p>— По твојој заповести војводо, још јутрос рано, одговори ста |
| обра мајко!{S} Није једна суза канула у твојој кући због тог туђина, а ти ниси ни знала.{S} Наш |
| есто њега старац. — А шта ће? питаш.{S} Твоју главу, ништа мање.{S} Од јуче скота поганог вреба |
| ш овамо, ал’ ти не рекох, да ти водим — твоју синовицу Јелену, — брзо изговори Гојко, показујућ |
| угласно рече:</p> <pb n="58" /> <p>— На твоју главу.</p> <p>Мало после зашкрипеше вратнице и за |
| ан, смео, племенит и отворен привући ће твоју пажњу још првих дана.{S} Стари отац његов Властој |
| другу дужност.{S} Повериће му — тебе и твоју срећу.</p> <p>Мара се обично на таке и сличне реч |
| опрости грешном, ал’ ја мишљах да вршим твоју вољу...</p> <p>За тим се притаја и мирно склопи о |
| ске.</p> <p>— А ја примам високу милост твоју — одговори Тома — у нади, да ћу је ма и накнадно |
| својим костима створе бедем за одбрану твоју, кад груди њихове буду за то немоћне!</p> <p>— Во |
| ој победи, — одговори Гојко.</p> <p>— И твоме скором венчању!</p> <p>— Које неће, брате, бити б |
| S} Не треба ни једне речи да ти кажем о твоме поступању према њој.{S} Пазићеш увек да је, остар |
| еспоте.{S} Захваљујући великом поверењу твоме, није ми непознато стање, у коме се поједини дело |
| потребио погодну личност, која је могла творити много зала па ипак дати користи, а не знати чим |
| , видео је и Струму и Струмицу, и многе тврде градове.{S} Стари су сумњали у срећан свршетак св |
| се јутра забелеше далеко у магли врхови тврде Драме.</p> <p>— Ја идем путем крстопољским, — реч |
| о рушевина, из којих је ваљало стварати тврде бедеме и грудобране.{S} То сам и учинио, утврдивш |
| " /> су они, који су били ближе Момчилу тврдили, да су у два маха затицали Тому са неким грчким |
| id="SRP18930_C1"> <head>I</head> <p>Над тврдим и поноситим Сером развила је своја крила мирна и |
| луташе и онда, кад у логору све спаваше тврдим сном.</p> <p>Силној киши, која никако не престај |
| ре, крећу, натапаху плодне равнице међу тврдим и богатим градовима, на морску обалу наслоњене, |
| споте.{S} Не бих се ногом макао из ових тврдих зидина, кад не бих веровао у успех посла, који м |
| ни са њим, — рече он старом дворанину — тврдо га вежи за ону исту врбу и остави нека му гавран |
| искочи, па га <pb n="69" /> полусвесног тврдо везаше, и кренуше, да га кроз отвор на поду спуст |
| .</p> <p>Верна животиња размрска теме о тврдо стење, што обележава почетак каменитог брда и пад |
| византиског.{S} Пази добро.{S} За падом тврдог Галипоља дошао је ето пад великог Дренопоља.{S} |
| <p>Поклисари доиста бејаху од Пловдина, тврдога града на половини пута између Дренопоља и Средц |
| сподар.</p> <p>Са високе куле мотриље у тврдоме Серу дању се виде безбројни планински ланци, ка |
| о место у деспотовини; ту је и каменита тврђава Мелник, и Крстопољ на Беломе Мору, и Перитеорио |
| утра дан у јутру.</p> <p>Кад стражар са тврђаве огласи долазак њихов, Гојко им пође на сусрет.< |
| а бавио у Драми и док је обилазио омање тврђаве прелазећи и на леву обалу Месте ближе граници, |
| на ћесарица ми је наложила да у морској тврђави у Крстопољу осванем сутра, и да утишам узрујано |
| тица писнула од бола, када је улазећи у тврђаву видела породични грб Војихнин на главним вратим |
| не прође без уобичајеног великог лова, те забаве најмилије и великој и малој госпоштини, и ста |
| та у доба државне несталности, учинила, те је, ислабела, изгледала старија.</p> <p>Мара је била |
| се са својим стеговима и заповедницима, те се пуштаху путом, што води истоку преко границе за Д |
| приђе прозору.{S} На пољу је месечина, те могаше одмах познати Рајка.</p> <p>— Ти си, Рајко?</ |
| ојединим жупама, развише своје стегове, те се у градском пољу лепршаху двоглави орлови на њима, |
| роћи, — рече старац за се, кад се наже, те из колибе погледа, како се пламен одупире киши.</p> |
| о желели, и само та помисао учинила је, те ми је рука, пуштајући прву стрелу, задрхтала.</p> <p |
| а је једва била и запамтила, учинио је, те је од амазонке Јелене почела на брзо постајати мека |
| један корак ближе.{S} За тим се окрете, те једним погледом премери собу, па онда, готов са одлу |
| котлу, где је међу бреговима логориште, те се са јачом снагом враћаше онима, од којих потече.</ |
| ној згради.{S} Међу њима је био пролаз, те су обе биле у вези.</p> <p>Старац уђе у предњи отвор |
| у.</p> <p>Њих су опазили Анђелови људи, те се, поремећени и пропашћу Анђеловом, склонише дубље |
| нико није знао казати шта је у истини, те је отишао и он незнано куда под тешком мож’да слутњо |
| у пажњу своју посветити обитељи својој, те ћеш у толико слободнији бити у својим поступцима, а |
| ушу овога народа умирити.{S} Успео сам, те сам цариградскога патријарха ублажио.{S} Он је дигао |
| е војске са деспотом и својим војводом, те за час рашчистише простор око себе.</p> <p>— Живео д |
| мраку нападе мене, стеже ме за гркљан, те у мало не зевнух.{S} У невољи измахнем ножем, и прек |
| {S} Али је синоћ Угљеша дошао неопажен, те му није могла ни једног корака прићи у сусрет.{S} Он |
| {S} Године и буре живота навалише на њ, те саломише некадашњу његову дурашност.{S} Ређе се крећ |
| ач му се са десног рамена мало спустио, те се у сумраку видело, како му мишица набрецује, кад м |
| орја.{S} Тебе је жарко сунце размазило, те не познајеш снаге планинске, — вели један са плачкав |
| ници. <pb n="50" /> Таман се разданило, те ловци видеше да ће их послужити време једним од најл |
| кад дођоше до места, где се савија пут, те донекле иде кроз ту шумицу, пред њих искочише три, д |
| не на старца, који врдну мало у страну, те га нож дохвати по -одећи.{S} Старац зграби нападача |
| , да га је коњаник затекао још у млину, те није морао ићи манастиру, — говораше Видосава Мари. |
| е зликовачки према нападнутом женскињу, те да његова помоћ не дође касно.{S} Кад је један од за |
| ли су се око великих ватара у дворишту, те се у друштву залагаху погачом и месом а запајаху доб |
| о да бејаху узнемирени толиком живошћу, те немирно копаху ногама и рзаху.</p> <p>Али тај живот |
| дана излажаху из града, <pb n="138" /> те обилазише војску, и још се ни један пут не вратише у |
| стајала крај његовог одра и тужила.{S} Те исте вечери судба оде и даље.</p> <pb n="115" /> <p> |
| ише ме два напасника — причаше старац — те ми мачевима угрожаваху, док ме за врбу привезаше, па |
| војни заменио другим мислима.</p> <p>— Те очи? — рече у себи, кад уђе сам У собу.</p> <pb n="1 |
| p> <p>— Све јесте и опет — није.{S} Ал’ те очи!</p> <p>Ходаше собом горе и доле.</p> <p>На једа |
| p>— Господару!{S} Није ноћас првина, да те пратим, кад у позно доба ноћно пођеш из одаје своје |
| оме још није време.{S} Онда ми рече, да те замолим, да наредиш, милостива ћесарице, да неко оде |
| деспоте?{S} Опрости, али ја мислим, да те није тежак државни посао позвао ноћас овде.{S} Зато |
| њом, па одлазиш узбуђен, узнемирен, да те после, пуна бриге за тобом, нађем овде као и сада.{S |
| ше у једној свој нож.</p> <p>— Нећу, да те убијем одмах, већ да те мучим, Грче неваљали! — вика |
| лица.</p> <p>— Бог ми је дао срећу, да те обрадујем, добри оче!{S} Позвах те преко гласника из |
| ој, ако хоћеш да будеш витез прави и да те слави песма моја!”</p> <p>На вратима од чадора појав |
| > <p>— Нећу, да те убијем одмах, већ да те мучим, Грче неваљали! — викаше старац.</p> <p>Онај д |
| а, шта су руке, саме себи остављене, за те часове израдиле.{S} Чело јој испунише боре, а она ту |
| Заборави ову пошалицу моју, она није за те ни била.{S} А ја ћу се бринути, да ти и делом докаже |
| {S} Верује да ће му лакше бити.{S} И ја те, узвишена ћесарице, молим.</p> <p>Ана бејаше у незго |
| орби за Српство.{S} Света десница, која те носила!{S} Вечан ти покој, јуначки краљу !</p> <p>Су |
| на руку Гојкову...</p> <p>— Синко, нека те Бог благослови!{S} Радо предајем забораву све што је |
| ше ватри, која се бејаше јако разгорела те пламеном осветљаваше на далеко, чисто позлаћујући жу |
| ипак дошао здрав и читав Ал’ и да нема те погибли, доста би Томи била и сама помисао, да је и |
| да бејаше скупила сву драж својих дана те их смести у сам почетак своје владе.</p> <p>Угљеша и |
| руку.</p> <p>— С Богом, војводо, срећа те пратила на путу! — одговори старац.</p> <p>Па се онд |
| ајко севаше очима:</p> <p>— Каква срећа те овде оставих свој ловачки прибор, да за њ дођем баш |
| > <p>— Како где?{S} Та зар не знаш, јад те не знао, да оно нит’ је кућа, нит’ је у њој људи, гд |
| ивајући све то сламом и кровином.{S} Од те колибе почињали су катуни и трла, који су се продужа |
| рекрсти се, погледа около себе па приђе те погледа, шта су руке, саме себи остављене, за те час |
| е гране високих грмова, а на вратима се те собе указа — Рајко.</p> <p>Тома одступи натраг, а Ма |
| твојих узвишених мисли, веруј и вера ће те твоја спасти!</p> <p>— Добра снахо, — осмехну се Вук |
| ословен од сада па до века Господ, који те, рабе Божји, посла к нама!</p> <p>Угљеша пољуби, пре |
| једине се чете повлачише југу ка Марици те у њој многи, тешко рањени, нађоше гроб свој.</p> <p> |
| стрелу, задрхтала.</p> <p>Љубоје, чувши те речи, мрко окрете лице у страну.</p> <p>Али Томине л |
| p> <p>— Ћутиш, а? ама проговорићеш, док те притегнем уз врбу, уз ону исту врбу, где ти мене вез |
| ах стао као укопан.</p> <p>— Поздрављам те, господару наш и мили зете мој!{S} Буди скромном дом |
| ога владара, дочекао:</p> <p>— Звао сам те, војводо, да ти саопштим једну своју одлуку, која се |
| стао скупих жртава.</p> <p>— Не разумем те, — притворно рече Тома.</p> <p>— Хе, велможо, ал’ ја |
| спотица писну:</p> <p>— Стани, заклињем те живим Богом, не даље!{S} Одбиј сумњу, што ти душу мо |
| на се лако спусти на колена — преклињем те —</p> <p>— Устани, мила љубо моја — зваше је Угљеша, |
| ражаљеним гласом додавши: — кажи, молим те! — спусти главу на његова прса, да од саме себе сакр |
| падаше, што још непрестано заповедником те војске бејаше непоуздани Тома Теологита.</p> <p>И ве |
| атио сам га вечерас узастопце.{S} Чекао те је, ћефалијо, под храстом, па онда за тобом овамо.{S |
| ли сина јединца.{S} Чини, госпођо, како те Бог учи, али —</p> <p>Ана задрхта:</p> <pb n="76" /> |
| ругог греха немам нити ћу имати до само те зависти!</p> <p>— Ждрале, поносити бродару неизмерне |
| изнути из руку, Тома је био безбрижан с те стране.{S} Он се, напротив, бојао, да нападачи не по |
| ој одговор чуо ош један, који је у куту те собице био, он му се окрете и рече:</p> <p>„Хвала, А |
| , да те обрадујем, добри оче!{S} Позвах те преко гласника из Сера, да одмах дођеш овамо, ал’ ти |
| тник у миру но помагач у рату...</p> <p>Те ноћи, кад сам била сама погружена крај мртвог поочим |
| не очајавај! —- храбраше га она.</p> <p>Те га се њене речи још више неугодно такоше.</p> <p>Пог |
| у мутне таласе турске крви.{S} Расклон’те се, јунаци!</p> <p>— Деспоте, ни један се неће маћи. |
| л’ пусти мене да пре тебе погинем Отвор’те излаз, јунаци!</p> <p>— Највише што ти могу допустит |
| је право у очи, и рече:</p> <p>— Љубо, тебе се више тичу.{S} Буди храбра!</p> <p>Она се трже, |
| Ха, ништа је то, брате са приморја.{S} Тебе је жарко сунце размазило, те не познајеш снаге пла |
| ловдин у наше руке!</p> <p>— Не иди.{S} Тебе нема ко чути више.{S} Боље отиди у Драму, и кажи д |
| ерити и другу дужност.{S} Повериће му — тебе и твоју срећу.</p> <p>Мара се обично на таке и сли |
| ражаше небо и на њему Господа.</p> <p>— Тебе, Бога, хвалим! — оте му се из раздрагане душе њего |
| један од Богданових стегоноша.</p> <p>— Тебе није требало ни повести! — љутито одговори Богдан. |
| вала, да ипак не ћемо подлећи.</p> <p>— Тебе Бог штити, господару мој! — кликну деспотица.</p> |
| ати зависност Драме од Сера.{S} Али — а тебе зато баш и шаљем — не смећи с ума ни једног тренут |
| даде Рајко.</p> <p>— Доста је клетве на тебе пало, — говораше мало после као за себе војвода Бо |
| онда, и шта је могло бити с нападом на тебе, и шта је препатио племенити витез — Љуба показа н |
| ша, — ја немам поузданијега гласника од тебе.{S} А војводе причају да се са твојим коњем не мож |
| те, победио си ме Ал’ пусти мене да пре тебе погинем Отвор’те излаз, јунаци!</p> <p>— Највише ш |
| ти саопштим једну своју одлуку, која се тебе тиче.{S} Дренопоље је пало.{S} Ћесар Војихна, госп |
| такав разговор најми лији, кад сам без тебе!</p> <p>— А сада?</p> <p>— Само ми дајеш маха крил |
| ва око тебе.{S} Палош турски не дохвати тебе!</p> <p>— Војводо, ја хоћу напред да запливам у му |
| она, ти више немаш снаге неће више бити тебе.{S} Не, не, све је то варка ока, обмана.{S} Немој |
| кога ова киша натера да сврати мало до тебе.{S} Из даље сам запазио ватру на овоме брежуљку, п |
| бојни зид од својих груди и штитова око тебе.{S} Палош турски не дохвати тебе!</p> <p>— Војводо |
| о боље него другима.{S} Зато и назначих тебе за заповедника драмске војске.</p> <p>— А ја прима |
| с осталим и народом, чујаше одушевљено „Тебе Бога хвалим“ и „Вазбраној војеводје“ Исаије, служи |
| настаде узајамно обавештавање.</p> <p>— Теби, дакле, имам да захвалим, брате! — рече Рајко Гојк |
| браз себи и својима у скакању.</p> <p>— Теби из Кукуша војводе Богдана ?{S} Хе, колико да ти да |
| онда диже главу, и рече Томи:</p> <p>— Теби је све ово познато боље него другима.{S} Зато и на |
| је, јер си, видим, честит јунак, али ја теби за се не казах ни толико.{S} А то није право.</p> |
| — Он треба да плати главом злочин према теби, према мени, Гојку, Мари, ћесарици.{S} Све се беја |
| S} Не, нисам то мислила, нити сам то на теби опазила.{S} Али јесам нешто видела, и то ћу ти рад |
| епи у слатком сну!{S} Господару, шта је теби, души твојој? реци ми — мож’да смем знати — и ража |
| ак ненакнадан.{S} У томе је и туга, али теби, гранчици са стабла његовог, нека у томе буде и ут |
| на раздрагала.</p> <p>— Дошао сам сад к теби, да ме мину сви боли, свака туга, свако очајање.</ |
| о, — рече Угљеша. — Све остало остављам теби, да добро размислиш и расудиш.{S} У Драми ће остат |
| рла и до тог атонског пустињика, и он у теби гледа спас!</p> <p>Кроз ноћну се тишину разлеже тр |
| ин зачуђено погледа.</p> <p>— Јест, баш теби!{S} Ти у мраку нападе мене, стеже ме за гркљан, те |
| ?{S} Опрости, али ја мислим, да те није тежак државни посао позвао ноћас овде.{S} Зато дођох.</ |
| ога Залива.</p> <p>Па онда узима и са̑м тежак камен од петнаест ока и њиме проба подбацивање.{S |
| етку Јелена и била.{S} Њој је живот био тежак и мучан, а стазе животне посуте трњем и невољама. |
| немила до недрага.{S} А такав је живот тежак, гроб је милији.{S} Веле чак, да су га и убили.{S |
| ратника, од најамника и добровољаца, од тежака, баштиника, грађана и градских занатлија, стегон |
| једној мисли, једном узору своме.{S} А тежња за тим и јесте оно, што души мојој не да мира.{S} |
| с опорављајући се а час опет падајући у тежу болест.{S} Монах Исаија обилажаше чешће драмску го |
| и.</p> <p>— То није било тако давно.{S} Тек је шеснаеста година наступила од тог доба.{S} Галип |
| адном срећом својом, заборави на то.{S} Тек кад је сазнао за Томино злочинство и према Јелени, |
| данас Рајко и не верује да је Тома тада тек случајно дошао Момчилу за друга и учитеља.</p> <p>И |
| ловима царским у Дубровнику, па сам све тек доцне сазнао.</p> <p>Тешко је било даље говорити.{S |
| бити свему крај!</p> <p>— Не, настао је тек почетак! — одговори Тома, докопавши се врата и степ |
| е заслуга, што су већ стигли — и ако је тек две недеље од боја — поклисари српског војводе Богд |
| ало може познати незнани ноћник, јер је тек у пола обучен и ако је, очевидно, толико приправан, |
| гунцу је пут мало познат.{S} Гониоцу је тек у бледом сећању.</p> <p>Обојица ободоше коње.</p> < |
| ша моја страда, а кнегињица мисли да се тек шалим!{S} Судбина ми је, видим, дала овај дан, да б |
| храњен у малој градској капели, а он се тек први пут нађе за то време у друштву.{S} Говори, при |
| у радости послао златну сабљу, а шта ће тек бити кад султан стигне амо!{S} И велики га Лала-Шах |
| а душу његову каквом бојом зна сликати тек прошлост добре девојке, Јелене!</p> <pb n="142" /> |
| диста са пуном милином.</p> <p>— Ја сам тек недавно научио грчки у старим годинама својим.{S} А |
| мог себе обмањивао уверавањем, да је то тек само пошалица срца.{S} Па ипак је неко наишао и на |
| али се каменити брегови, а међу њима је текла једна далека Струмина приточица.{S} Пут је Гојка |
| ог и наше лепе кнегињице.</p> <p>Љубоја текну у срце, а Тома додаде:</p> <p>— Нисам се надао —< |
| моја!{S} Ми ништа више немамо, јер моја тековина, ено погледај, пламти у огњу, да осветли пута |
| право говорили!{S} Па шта је од цареве тековине?{S} Господа се царска завадила одмах по његово |
| одлучи, да сече руку зарад спаса целога тела.{S} Прегореваше и заборављаше прошлост, о којој је |
| едно, што свака црта лица, сваки покрет тела казиваше, бејаше неисцрпна одлучност. <pb n="5" /> |
| отров улази у крв залазећи све дубље у тело ношен крвним током, утицаше турска коњица са голим |
| ког, који је главу своју пренео овамо а телом и репом по Азији тражи плена још.{S} Данас ми и В |
| у земљи.{S} Снажном, јуначном и здравом телу не доликоваше очајна збиља, што му на лицу стална |
| у нешто.</p> <p>Верна животиња размрска теме о тврдо стење, што обележава почетак каменитог брд |
| на леву обалу Месте ближе граници, Тома Теологита бејаше удвојио своју пажњу.{S} До краја пажљи |
| Ја.{S} Важне ти гласе доносим.{S} Тома Теологита умаче са свима својим греховима.</p> <p>— Нек |
| мах отворише, и на њима се указа — Тома Теологита.</p> <pb n="53" /> <p>Мара пребледе, а Тома, |
| шљак радо пристаде.{S} То бејаше — Тома Теологита, момче у двадесетим годинама свога века, живо |
| коњица његовог.</p> <p>Ал’ мртви — Тома Теологита за њ више не хајаше!</p> </div> <div type="ch |
| </p> <p>Највише бејаше изненађен — Тома Теологита.{S} Угљеша на његово место за заповедника вој |
| м пословима замени Угљешин војвода Тома Теологита, док је ћесарица Ана и даље остала у части, к |
| јутра уђе у собу деспотову војвода Тома Теологита, човек лепа <pb n="13" /> лика, црних мало по |
| </p> <p>— То је тај туђин, велможа Тома Теологита, — одговори јој лагано Видосава.</p> <p>Јелен |
| у Драму вратио са свога дугог пута Тома Теологита, кога је она држала за домаћу несрећу и злу к |
| ом стрелом и тулом о рамену; ту је Тома Теологита, забринут да се данас не деси штогод, што ће |
| е и нови заповедник драмске војске Тома Теологита успео да сазна главни ток дневнога живота и п |
| 930_C9"> <head>IX</head> <p>Кад се Тома Теологита онако непријатно растао од Рајка и Маре, удар |
| гласом и са неком свечаношћу рече Тома Теологита.</p> <p>— Али мени моја слутња друкчије говор |
| но свршивало.</p> <p>Међу тим је и Тома Теологита имао већ свој суд о њима.</p> <p>Тешко је рећ |
| ски намесник у манастиру, а лукави Тома Теологита продужио је своје напредовање у служби деспот |
| дником те војске бејаше непоуздани Тома Теологита.</p> <p>И вечерас је у већу Тома водио прву р |
| .{S} А то је био главом препредени Тома Теологита.</p> <pb n="41" /> <p>Један поглед Љубојев, г |
| м на јутрење.</p> <p>Један пут јој Тома Теологита причаше како стари свештеник разбира што ње у |
| има својим.</p> <p>Међу тим ни сам Тома Теологита није био слеп према сјају Мариних врлина, и а |
| ead> <p>Оставши сам, чим је отишао Тома Теологита, Љубоје се повуче и размишљаше о немилим дога |
| /p> <pb n="45" /> <p>Са њим је био Тома Теологита и неколико војвода.</p> <p>Логотет се попе на |
| а остала пратња, пред којом је био Тома Теологита.</p> <p>Кад пређе велики мост на јарку, што с |
| , да неће више остати у Драми, ако Тома Теологита ту буде.</p> <p>— Говориш из моје душе, — одг |
| о бејаше Гојко с Јеленом...</p> <p>Тома Теологита још се не надаше Гојку, нити знађаше шта је с |
| жај твој, ја ћу се бринути.</p> <p>Тома Теологита три пута се дубоко поклони и пун скромности и |
| рамском војском Војихнином?</p> <p>Тома Теологита се дубоко поклони:</p> <p>— Светли деспоте!{S |
| арске везе и сумња у правичност велможе Теологите.</p> <p>И први разлози попустише пред овим др |
| е новог заповедника драмске војске Томе Теологите.{S} А и сам гранични положај драмске области |
| ејаше тамо стигла.{S} Али Угљеше и Томе Теологите са још неким ловцима не бејаше.</p> <p>Скуп ј |
| !</p> <p>На то су се сводиле мисли Томе Теологите.</p> <p>У томе се било већ у велико зашло у ј |
| ње с високог велмошког места данас Томе Теологите било би незгодно из тих разлога.{S} Оно, што |
| "33" /> <head>V</head> <p>Прошлост Томе Теологите била је исто тако тамна и нејасна, као и њего |
| з врта, па се старац упути одељењу Томе Теологите, а онај други оде, да продужи спавање, чудећи |
| новом заповеднику драмске војске, Томи Теологити. <pb n="24" /></p> <p>Властоје је таман прост |
| кршио, — рече им благо Угљеша. — Туђина Теологиту уклонио сам са досадашње му части, која је пр |
| е отворише, да пропусте -— бегунца Тому Теологиту...</p> <p>Неколико тренутака после тога неко |
| холости, и он охоло изиђе из ходника на терасу, од које су се спуштале степенице у градски врт. |
| , навикнута на невољу, трпељиво сношаше терет, али се и надаше.</p> <p>Мара се ипак преварила у |
| тохију.{S} Па, најпосле, скидајући неке терете дажбина и деспотског кулука са становника Драме, |
| о...</p> <p>Ана је у последње време под теретом брига и бременом времена знатно клонула, а војн |
| релу и слабу, погружену и савладану под теретом најновије жалости, ни у чем не преухитриш, што |
| ијајући ногама, док и сами не падну под теретом задобијених удара и рана; вика и писка, јаук и |
| Он је истина примио управу над епирско-тесалском краљевином у име свога таста Синише, који је |
| показа јунацима.</p> <p>Тома узе лук и тетиву и, нанишанивши, пусти.{S} Па не часећи ни часа у |
| еорион, одрасла, брижно однегована, код тетке своје, ћесарице Ане — у миру проводити дане.</p> |
| обудио доброга господара.</p> <p>Марица тече мутна и крвава, и односи коње и јунаке, токе и чел |
| бини речице, што испод подграђа серског тече — чини се на високој кули мотриљи, да се осећа, ка |
| цу, а још даље на северу упоредо са њим тече још један поток, који се, тако исто, улива у Мариц |
| есеља.</p> <pb n="46" /> <p>Видосава је тешаше, ал’ она продужи:</p> <p>— У место тога онај ми |
| оше к њима дворанке, да, и саме плачне, теше деспотицу, Угљеша се удали, очевидно и сам потресе |
| ут у неодређену даљину.{S} Ипак висока, тешка и од црвене коже израђена обућа казује, да је ноћ |
| оне, од које се никад нисам надао !{S} Тешка је неизвесност притисла душу моју.{S} Она пати и |
| Угљеша. — Али не заборави, брате, да се тешка погрешка не може учинити два пута.{S} Она тражи м |
| љу и предао Турцима.{S} Зла коб!</p> <p>Тешка слутња паде и осталима на душу.{S} Ућуташе и зами |
| а, који је у почетку хтела.</p> <p>Пуна тешке слутње изиђе брзо у двориште, где стајаху Ана, Ма |
| ише.{S} Она не бејаше далеко од постеље тешке болеснице.</p> <p>— Шта сад, добра Видо, да радим |
| >Успавано немилом слутњом а под утиском тешке и непријатне јаве, ловачко се друштво Угљешино и |
| Тома оста стојећи.</p> <p>— Прилике су тешке и неповољне — продужи Угљеша.</p> <p>— Тако је, д |
| ких у турске руке. <pb n="19" /></p> <p>Тешке су биле прилике, ал’ опет није било нестало и пос |
| <p>После неколико тренутака зазвекташе тешки ланци, а у њима приђе први роб — војвода Гојко.</ |
| њиховом наслутити, какви ће — мили или тешки — догађаји наступити.</p> <p>Био је момак од двад |
| мачем више главе.</p> <p>Гонилац спреми тешки палош, држећи га, руком за балчак, на рамену са в |
| двојица га нападоше с леђа, а један га тешким гвозденим ступцем удари по врату тако, да Гојко |
| ју краљу могу учинити.</p> <p>И свладан тешким ранама јуначки крајишник клону коњу на врат, па |
| ад се властела међу собом разговараху о тешким данима.{S} Али се ипак сну не подају.</p> <p>Буд |
| а сам знао да ћу изићи победиоцем.{S} У тешким приликама у Призрену пре четири године, кад сам |
| вијаше.</p> <p>— С Богом, деснице моја! тешко јекну неко. — Више нећеш никоме пребацивати витеш |
| ру воде и запоји деспота.{S} Он ћуташе, тешко дихаше и склопи очи.{S} После их полако отвори и |
| овлачише југу ка Марици те у њој многи, тешко рањени, нађоше гроб свој.</p> <p>У том и зора заб |
| шта бих ти знао, синко, и казивати!{S} Тешко ми је, кад станем размишљати о судбини. <pb n="59 |
| а коју он није у ствари никад марио.{S} Тешко би у њу ступио, и да је остао у части, коју је до |
| е:</p> <p>— Ал’ са чим се ја враћам?{S} Тешко мени!{S} Доцне стигох из потере за крвником.{S} Ј |
| мисли моје баве.{S} Ти знаш, како ми је тешко, кад се препреке томе стану јављати.{S} Ево немил |
| осмехну се Вукашин — код таке љубе није тешко Угљеши бити велики!</p> <milestone unit="*" /> <p |
| ву.</p> <p>После дужег времена Властоје тешко отвори очи, у лицу поплаве, нешто неразумљиво ста |
| езду своју.{S} Она не опази, како га се тешко косну срца, што јој о сјају своје звезде не могаш |
| има пође и ћефалија Рајко, коме је било тешко остављати Драму после свега што је ономад у лову |
| немилом догађаЈу.{S} У души јој је било тешко, али је ипак увидела да није без заштите, и ако ј |
| саија је утонуо у тугу, а Рајку је било тешко као да се неке тужне успомене у души и пред очима |
| зачуђено Ана.</p> <p>— И овако је ишло тешко, а онако би било немогућно.{S} Плод би ђавољег тр |
| логита имао већ свој суд о њима.</p> <p>Тешко је рећи, шта је и како је Тома о себи мислио, нит |
| ку, па сам све тек доцне сазнао.</p> <p>Тешко је било даље говорити.{S} Исаија је утонуо у тугу |
| онах једва држаше на ногама од силног и тешког изненађења.</p> <p>— Добро је — рече —- што сте |
| говори му Тома — Деспот Угљеша већ куца тешком руком својом на вашу границу.{S} Он не иде овуда |
| ини, те је отишао и он незнано куда под тешком мож’да слутњом, да сам му невера...</p> <p>Остав |
| владљива љубав према њој и болећивост у тешком положају њеном пробудише у Видосави толико смело |
| кога патријарха ублажио.{S} Он је дигао тешку анатему, која је на народ српски била бачена, кад |
| а у место одговора јекнух, и занех се у тешку бољетицу, од које дуго времена боловах.</p> <p>Ту |
| илије?</p> <p>„Ако си јунак од мегдана, ти љуби црно око и црно вино пиј!</p> <p>„А ако душом п |
| њу, што ти душу мори.{S} Освоји ли она, ти више немаш снаге неће више бити тебе.{S} Не, не, све |
| руку на главу, кад они клекоше. — Боже, ти спој, ти благослови!</p> <p>Месец засија у пуној све |
| е окрете и рече:</p> <p>„Хвала, Анђеле, ти си своје учинио!"</p> <p>Тај изиђе, а ја у место одг |
| осити бродару неизмерне небеске пучине, ти што летиш југу да тражиш светлијих сунчаних зракова, |
| а проживео.{S} Али ме ти сети младости, ти чисто врати моје године назад, и од мене, прилично о |
| лаву, кад они клекоше. — Боже, ти спој, ти благослови!</p> <p>Месец засија у пуној светлости, и |
| тпун, али у толико више тужан.{S} Љубо, ти ћеш ми послати из Драме што пре опширније.</p> <p>— |
| после одласка Гојковог.</p> <p>— Видо, ти знаш моје мисли, моје осећаје.{S} Па могу ли друкчиј |
| о и одлучно нападоше.</p> <p>— Војводо, ти се можеш склонити.{S} На страни, од куд дође данас к |
| ни сада не остављаше.</p> <p>— Сестро, ти си плакала? — упита Мара.</p> <p>— Грехота је, али ј |
| део звезданог неба.</p> <p>— Господару, ти си од силног посла данашњег уморан? — упита Љуба Угљ |
| ати за руку и придржа:</p> <p>— Јелена? ти сада!</p> <p>— Да, војводо! — поврати се Јелена.</p> |
| љубавничку.{S} Похватао сам тичице!{S} Ти ме, без сумње, не разумеш?{S} Добро, слушај.{S} Био |
| но погледа.</p> <p>— Јест, баш теби!{S} Ти у мраку нападе мене, стеже ме за гркљан, те у мало н |
| а се окрете Гојку:</p> <p>— Војводо!{S} Ти си честитог покојника допратио или боље донео на рук |
| ољубац...</p> <p>—- Маро, моја Маро!{S} Ти си моја са благословом Божјим —</p> <pb n="144" /> < |
| ми више неће требати твојих услуга.{S} Ти ћеш се одмарати на венцима милости моје.</p> <p>— Та |
| душа велика, кад је све то поднела.{S} Ти се надај, твоји су дани, што наступају!</p> <p>— Опр |
| сјајем и блеском сујетнога живљења.{S} Ти ме бар знаш!{S} Није спокојство душе моје поремећено |
| после неког времена. — Буди храбра.{S} Ти си изгубила оца а ја првог помагача свог.{S} Деспото |
| — Знам, јер умем читати људска срца.{S} Ти си ме чудно погледао у једном тренутку, кад сам стре |
| ти знаш, о чему се мисли моје баве.{S} Ти знаш, како ми је тешко, кад се препреке томе стану ј |
| а се ниси одмицао од постеље његове.{S} Ти се побрини, да се врлом витезу ода последња почаст, |
| јачег сјаја она светла звезда до ње.{S} Ти то мож’да не видиш, ал’ је мојим очима јасно, како с |
| акше уздигну до схватања среће наше.{S} Ти, је ли, више не страхујеш за ме?</p> <p>— Не.{S} Кад |
| и тамновао, важни се догађаји збише.{S} Ти си и нехотице учесник у њима.{S} Ходи.</p> <p>Гојков |
| рити ничији у брзини и издржљивости.{S} Ти ћеш, дакле, бити гласник.{S} Ићи ћеш на доста велики |
| } Друго је нешто, што ми душу тишти.{S} Ти си сада у незгоди: и по Божјим и по људским законима |
| лога да верујем, да си поштен човек.{S} Ти си прогоњен, велиш, с тога, што си наваљивао да се р |
| деспот га, веле, зове братом својим.{S} Ти га знаш?</p> <pb n="107" /> <p>Војвода одговори крат |
| на наше крајеве, ја више не двоумим.{S} Ти га се сећаш, Љубо.{S} Једне је вечери ненадно пао у |
| или боље донео на рукама у мој дом.{S} Ти си ценио његово јунаштво и његову племенитост, па се |
| ићу и његовом брату деспоту Драгашу.{S} Ти ћеш их позвати на заједничку војну противу Турака.{S |
| и општи послови.{S} Чућеш и видећеш.{S} Ти желиш кући покојног Војихне добра?</p> <p>— Као и се |
| бан.{S} А ти се ове војне не плашиш.{S} Ти си уверен да се крв мора пролити за свету мисао ускр |
| кол’ко си добра! — проговори Угљеша. — Ти се бринеш за ме.{S} Немаш разлога, верна моја љубо!< |
| о отвореније говорити, — рече Љубоје. — Ти си постао заточеник, што си на велможу диго̑ руку?</ |
| p>— Хвала Анђеле! — рече Тома једном. — Ти увек стижеш, кад треба!</p> </div> <div type="chapte |
| еде.</p> <p>— Није тако, — додаде он. — Ти остаде пријатељ пријатељу у невољи и оста верна слуг |
| лена! — рече Рајко, ал’ се брзо трже: — Ти си, мож’да, већ —</p> <p>— Девојка још! — одговори о |
| гавран пити очи моје!{S} Опрости, али — ти ми више нећеш требати!{S} Ево, ово, што ногама газим |
| спотицу.</p> <p>— Љубо, — рече јој он — ти знаш, о чему се мисли моје баве.{S} Ти знаш, како ми |
| pb n="90" /> <p>— Маро, — рече јој он — ти си већ моја пред Богом.{S} Али свет то не зна, а ваљ |
| 113" /> <p>— Витеже, — рече она Гојку — ти си мени казао ко си, шта си и одакле си.{S} Истина, |
| и стигоше тамо.</p> <pb n="64" /> <p>— Ти ћеш бити гласник, — рече Тома једном разборитом копљ |
| те могаше одмах познати Рајка.</p> <p>— Ти си, Рајко?</p> <pb n="140" /> <p> — Ја.{S} Важне ти |
| је! — весело одговори Јелена.</p> <p>— Ти, дакле, знаш? — упита га Рајко.</p> <p>— И да и не д |
| и на траву испод жалосне врбе.</p> <p>— Ти си гласник? — упита лагано рањеник.</p> <pb n="180" |
| , па се братски опет пољубише.</p> <p>— Ти си, без сумње, уморна од путовања? — упита Рајко Јел |
| е могла без устезања поверити.</p> <p>— Ти опет тугујеш? — питала би је често Видосава после од |
| адрхта од изненађења и милине:</p> <p>— Ти? — изусти у чуду, али га Гојко већ не могаше чути.</ |
| да Гојко ухвати Рајка за руку:</p> <p>— Ти си ми пријатељ?</p> <p>— Био и остајем! — одговори Р |
| ника из Сера, да одмах дођеш овамо, ал’ ти не рекох, да ти водим — твоју синовицу Јелену, — брз |
| е, чини ми се, он од мене.</p> <p>— Ал’ ти си, без сумње најбољи међу својима из Кукуша? — прис |
| канула у твојој кући због тог туђина, а ти ниси ни знала.{S} Наша мила Мара—</p> <p>— Шта?{S} М |
| доба.{S} Ја ћу Гојка вратити у Драму, а ти ћеш га за време заменити.{S} Тако сам у споразуму са |
| просторе међу поређаним чадорима.{S} А ти пролази одводише са сваке стране до саме средине лог |
| по оделу њиховом томе поверовати.{S} А ти нападачи, срећно одбијени, љутито су се бацили на по |
| а је крвав носао, страшан и кобан.{S} А ти се ове војне не плашиш.{S} Ти си уверен да се крв мо |
| и кад ти велиш, без сумње је тако.{S} А ти си, мож’да, опазила оно, што ја нисам.{S} Опазила си |
| е лагано у Дидимотику да доконамо.{S} А ти ми дајеш довољно разлога да верујем, да си поштен чо |
| да му ја судим.</p> <p>— Њему?{S} Њега ти вежи за ону исту врбу! — рече Рајко.</p> <p>— Па да |
| а те ни била.{S} А ја ћу се бринути, да ти и делом докажем, да није нестало у мени снаге ни изд |
| гласе поклисар донео, одмах ћу доћи, да ти их саопштим.{S} Чекај ме у ложници.</p> <milestone u |
| ећа.{S} Чуј ме још мало, и ако знам, да ти је најмилија забава, да с мислима својим и душом гов |
| екао:</p> <p>— Звао сам те, војводо, да ти саопштим једну своју одлуку, која се тебе тиче.{S} Д |
| одмах дођеш овамо, ал’ ти не рекох, да ти водим — твоју синовицу Јелену, — брзо изговори Гојко |
| p>— Хвала господару!{S} Али време је да ти кажем, да и ја не смећем с ума пророчке речи чудног |
| арица Ана.{S} Не треба ни једне речи да ти кажем о твоме поступању према њој.{S} Пазићеш увек д |
| > па туга са ње отиче, а ја се журим да ти нејасним речима кажем што срце осећа.{S} Чуј ме још |
| у их извидати!</p> <p>— У напред ево да ти платим труд!</p> <p>И Гојко је свим жаром пламене љу |
| ањим коњићима, шале:</p> <p>— А како да ти не будем, синко, невесео — вели један од њих — кад с |
| куша војводе Богдана ?{S} Хе, колико да ти дам?{S} Доста ће ти бити и половина овога мога земља |
| срце било наде пуно.</p> <p>— Још ћу да ти говорим, витеже! — говораше Мара Гојку. — Душа се мо |
| а мога земљака Скопљанина.{S} Не допада ти се?{S} Хајде, заслужи више!</p> <p>Онај се, мало љут |
| е прекинут разговор.</p> <p>— А војвода ти је Гојко добар пријатељ? — упита Тома Љубоја. <pb n= |
| и јој руке.</p> <p>— Деспотице, од куда ти овде и у ово доба? — рече јој, држећи је за руку.</p |
| на запад од Крстопоља.</p> <p>— Од куда ти овде, Анђеле? — изненади се Тома.</p> <pb n="67" /> |
| умене: <pb n="39" /></p> <p>— А од куда ти, велможо, знаш, у чему је моја срећа?</p> <p>— Знам, |
| те ми га донели!{S} Брате Љубоје, хвала ти на замени!</p> <p>За час су војничка посада и онај м |
| крете другу:</p> <p>— Хајдемо!{S} Хвала ти, а не дао Бог да будеш у невољи, знај да ћу ти се бр |
| је и било и ми смо победиоци.{S} Хвала ти!</p> <p>Други пут је Рајко реко Гојку, да неће више |
| Драме што пре опширније.</p> <p>— Хвала ти, господару.</p> <p>— Ал’ није то све.{S} Други је гл |
| лили и братски ижљубили.</p> <p>— Хвала ти, од срца ти хвала! — реко је при састанку Гојко.</p> |
| будеш овде.{S} Не брини.</p> <p>— Хвала ти!</p> <p>Стискоше један другом јуначке деснице, Гојко |
| говарати као преступник.</p> <p>— Хвала ти, велика госпођо!</p> <p>И док је Исаија опрезно траж |
| ед Богом.{S} Али свет то не зна, а ваља ти то бити и пред њим.{S} Не брини, бићеш.{S} Мој добри |
| годи: и по Божјим и по људским законима ти би сагрешила, ако ускратиш оцу на самрти да загрли с |
| ...</p> <p>— Певај, певај, синко, срећа ти вазда певала! — говораше под чадором својим стари дв |
| ки ижљубили.</p> <p>— Хвала ти, од срца ти хвала! — реко је при састанку Гојко.</p> <p>— Не, ја |
| поведе ка уласку у колибу.</p> <p>— Бог ти добро дао, путниче и намерниче, — одговори старац, г |
| е проговори опет амазонка:</p> <p>— Бог ти био у помоћи!</p> <p>— Не очајавај, надај се.{S} С Б |
| кипарског вина остављаш у тренутку, кад ти га ваља испити у част витештва, у славу наших победа |
| доба?</p> <p>— Свуда и увек, где и кад ти.{S} Срдиш ли се, деспоте?{S} Опрости, али ја мислим, |
| моја Љубо, — одговори Угљеша. — Али кад ти велиш, без сумње је тако.{S} А ти си, мож’да, опазил |
| показа руком на Гојка.</p> <p>— Што год ти урадиш, добро је ! — одговори Ана.</p> <p>— А сада и |
| ритегнем уз врбу, уз ону исту врбу, где ти мене веза!</p> <p>Обиђоше клупу.</p> <p>— Разумеш ли |
| већ подносио, доста проживео.{S} Али ме ти сети младости, ти чисто врати моје године назад, и о |
| ?</p> <pb n="140" /> <p> — Ја.{S} Важне ти гласе доносим.{S} Тома Теологита умаче са свима свој |
| е један.</p> <p>— Гле, сад, а од кад се ти поче бринути за мир душе, кад нити постиш ко што тре |
| ехова више но што има врлина, сви би се ти стекли с нама у једну заједницу противу страшног нов |
| себе војвода Богдан мачу.{S} Али си се ти ипак саломио у борби за Српство.{S} Света десница, к |
| чудног испосника.{S} Он рече да Азијате ти потражиш, јер је све пропало, ако они нас први нађу. |
| — зачуди се Ана.</p> <p>— Јест, она ће ти много причати, — продужи Љуба — па ћеш знати онда, и |
| ?{S} Хе, колико да ти дам?{S} Доста ће ти бити и половина овога мога земљака Скопљанина.{S} Не |
| > <p>— Хаџи-Ил-беже! весели се, примиче ти се помоћ Јевренос-бега!</p> <p>А густи редови српске |
| одговорио му је Гојко — али ипак и ја и ти превиђамо две ствари.{S} Једно је, што ћесарица не ж |
| оје питање.</p> <p>— У исто доба, кад и ти, светли деспоте! — одговори Љуба.</p> <p>— Овде на к |
| } Каква срећа што случајно дођох, кад и ти стиже!</p> <p>— Шалу на страну, али ти си ми одиста |
| заслужно.{S} Благо мојих ризница стоји ти на расположењу.</p> <p>Гојко се поклони, а деспотица |
| ли ти си ми одиста потребан.{S} Јеси ли ти још онај стари Анђео?</p> <p>— То јест ђаво!{S} Да Б |
| ти стиже!</p> <p>— Шалу на страну, али ти си ми одиста потребан.{S} Јеси ли ти још онај стари |
| д не бих веровао у успех посла, који ми ти повераваш.{S} Мене моја нада не вара! — прилично убе |
| ше.{S} Боље отиди у Драму, и кажи да си ти учинио последњу услугу деспоту Угљеши.{S} Реци, да с |
| то је била тако лепа!</p> <p>— А где си ти сада? — упита га Тома.</p> <p>— Свуда и нигде.{S} Од |
| рече Гојку:</p> <p>— Војводо!{S} Док си ти тамновао, важни се догађаји збише.{S} Ти си и нехоти |
| аде, гледајући везанога.</p> <p>— Ко си ти? шта ћеш овде? — оштро питаше Рајко овога.</p> <p>Он |
| њој људи, где гусле не гуде!{S} Ако си ти Богме без тога пошао ја нисам.{S} Незгодно ми је сад |
| 71" /> <p>— Тако мораш и чинити, јер си ти прва стража српској слободи на овој страни!</p> <p>И |
| страдала да јој у часовима сумора ниси ти била успешни видар непомућеном ведрином душе своје!{ |
| Љушкао сам се на облаку дуго, дуго, док ти се облак као провали или развуче, не знам ни ја, па |
| одаје своје сам, брижан.{S} Толико сам ти се пута хтела јавити овако исто на овом месту и у ов |
| аха!</p> <p>— Па ако!{S} Опет је, велим ти, све једна вера.</p> <p>— Дабогме! — умеша се трећи. |
| Света десница, која те носила!{S} Вечан ти покој, јуначки краљу !</p> <p>Сузе му поново линуше, |
| а.</p> <p>Тома се осмехну:</p> <p>— Ево ти руке! — рече као у шали, дижући своју десну руку.</p |
| их дана изиђе овамо на летовање.{S} Ако ти није зазорно, пођи са мном до оне јеле, па ме причек |
| ишта, чика Благоје.{S} Кажи сан, па ако ти не раскујем тајну без расковника <pb n="49" /> и не |
| так.</p> <pb n="124" /> <p>— Тако, тако ти учини са њим, — рече он старом дворанину — тврдо га |
| рђа међу њима паде.{S} Грче лукави, то ти је плата за услугу, што си поганом туђину учинио, и |
| снућа српске снаге и јединства.{S} И то ти даје ведрине.{S} О, како сам се осетила срећном, кад |
| затекосмо.{S} Шта је даље било, познато ти је.</p> <p>Тома се лако поклони, а Угљеша продужи: < |
| вим Богом, не даље!{S} Одбиј сумњу, што ти душу мори.{S} Освоји ли она, ти више немаш снаге нећ |
| ’те излаз, јунаци!</p> <p>— Највише што ти могу допустити: буди уза ме!{S} Напред, јунаци!</p> |
| шта је о твојим стрицем, сестро?{S} Зар ти се он не могаше наћи у помоћи?</p> <p>— Не могаше, ј |
| г храста, затече и Тома.</p> <p>— А зар ти, војводо, не тражиш лова? — упита Тома Љубоја, седну |
| и чак до чадора нашег, ал’ вала не могу ти без гусала, кад ми само на ум падну.</p> <p>— Хајде, |
| ати:</p> <p>„Ил’ волиш црне очи, ил’ су ти плаве милије?</p> <p>„Ако си јунак од мегдана, ти љу |
| е дао Бог да будеш у невољи, знај да ћу ти се братски одужити!</p> <p>Они изиђоше из врта, па с |
| м смехом — ја сам свуда, где знам да ћу ти требати.{S} Зар си заборавио на ону моју услугу?{S} |
| се и пођи на сусрет дужности.{S} Ја ћу ти помоћи!....</p> <p>Кад по заповести Угљешиној уђоше |
| а још сутра полазимо —</p> <p>— А ја ћу ти слати поздраве по облацима, ветру, уздаху, но лакој |
| ила.{S} Али јесам нешто видела, и то ћу ти радо казати.{S} Добри Угљеша мој!{S} Војна је крвав |
| јао.</p> <p>— Мила љубо моја!{S} Казаћу ти чисту истину, и ако ми је немила.{S} Душа моја нема |
| говорио: док сутра постане јуче казаћу ти шта је у њему!</p> <p>— Твој брат, оче'? — запита Ра |
| — као забринуто вели старац. — Погинућу ти првом приликом.</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Погинућеш да |
| олазе, — рече један.</p> <p>— А шта бих ти знао, синко, и казивати!{S} Тешко ми је, кад станем |
| ново бојиште, на коме ћемо бити — рекох ти једном — или први победиоци или прве жртве!</p> <p>— |
| е своје постигла.</p> <p>— Па шта хоћеш ти? — прекиде га Вукашин.</p> <p>— Не много.{S} Прво, н |
| ом циком својом зваху на узбуну.</p> <p>Ти ситни и брзи звуци изазиваху и храброст и страх.{S} |
| није вечито.{S} То бејаше рика рањенога тигра или уздах подземнога света.</p> <p>И као туча на |
| е по ваздуху, да види сва војска.{S} За тим сиђе с коња и пободе стег.{S} Војска пристизаше и р |
| крајке неког потопљеног предмета.{S} За тим се једна по једна црта и сличица све јаче отимље од |
| јој приђе још један корак ближе.{S} За тим се окрете, те једним погледом премери собу, па онда |
| лашена скочи.{S} Али је он умири.{S} За тим су лагано продужили разговор.{S} Ана је била изнена |
| коњаника, које је при себи имао.{S} За тим је разаслао гласнике по жупама, да се скупља остала |
| но мало огња метну на суво место.{S} За тим набаца на њ танког грања, бирајући са велике гомиле |
| рај мртва ратника па тужно вришти, а за тим копа ногом и хрже, не би ли пробудио доброга господ |
| љивости одстојала вечерњу с Маром, а за тим се, забринуте што се вече брзо спушташе на земљу, п |
| <p>За тренутак настаде тишина.{S} А за тим, осетивши и сам њене сузе, деспот је нежно ухвати з |
| исли, једном узору своме.{S} А тежња за тим и јесте оно, што души мојој не да мира.{S} Деспотиц |
| и благословен! — прошапта старац, па за тим понови: — Да си благословен!</p> <p>То бејаше знак |
| чињу се рушити и издавати.</p> <p>Па за тим исприча Видосави оно, што је и сама знала о Гојку у |
| p> <p>— Она?{S} Јелена?</p> <p>Па се за тим упути на више.</p> <p>Гојко виде, да се Рајко јако |
| S} Нека оцу буде само син, а мени ће за тим одговарати као преступник.</p> <p>— Хвала ти, велик |
| /p> <pb n="99" /> <p>— Гојко, — рече за тим Угљеша, — ја немам поузданијега гласника од тебе.{S |
| прве жалости у двору Анином, а мало за тим отишао је и Исаија, обећавши да ће чешће походити д |
| <pb n="28" /></p> <p>Али је на скоро за тим нагла смрт Војихнина помутила ведрину судбине њихов |
| ге руке?{S} Буди воља његова!</p> <p>За тим све три лагано уђоше у ћелију старог Исаије.</p> <p |
| анути на одар ваљаног витеза!</p> <p>За тим се деспотица окрете Вукашину:</p> <p>— Заповеда ли |
| ћеш умаћи !{S} Добро је било!</p> <p>За тим се окрете другу:</p> <p>— Хајдемо!{S} Хвала ти, а н |
| мишљах да вршим твоју вољу...</p> <p>За тим се притаја и мирно склопи очи.{S} Исаија му спусти |
| ати и спусти на меко седиште.</p> <p>За тим она бризну у плач.</p> <p>— Љубо! — рече јој Угљеша |
| бојица се потпуно обавестише.</p> <p>За тим се братски куцнуше пехарима.</p> <p>У разговору доч |
| а својом свитом морао журити.</p> <p>За тим Тома и Љубоје седоше на своје коње и пожурише се.</ |
| додаде Исаија па се прекрсти.</p> <p>За тим опет седоше крај ватре, а Исаија рече:</p> <p>— Ја |
| тице моја! — одговори јој он.</p> <p>За тим узе Ану с десна и Љубу с лева од себе и пође с њима |
| моја Јелена! — доврши Рајко.</p> <p>За тим додаде:</p> <p>— Од кад се не видесмо!{S} Па ипак — |
| и је Угљеша узевши хлеб и со.</p> <p>За тим се са њом загрли, па се пољубише у лице, а кад је У |
| ане на души мојој.{S} Још не могу да са тим раскинем.{S} Благо и уресе, знаке таштине земаљске, |
| се незнанога туђина.{S} У разговору са тим дошљаком, Момчилу па4"/> Дошљак радо пристаде.{S |
| е стрме степенице за горе.{S} Мара пође тим степеницама и изиђе на горњи бој, где су биле две м |
| ио ћесар Војихна издишући.{S} А он је и тим био потпуно задовољан, јер је обично бивало, да у о |
| не по ноћи, па је, правећи се изненађен тим случајем, изаслао поједина одељења да прокрстаре по |
| Перитеориона и неко мало своје учешће у тим крвавим догађајима, Рајку се обновила у сећању слик |
| е, али ње не бејаше.</p> <p>Она је међу тим у својој соби а на грудима Видосавиним лила сузе, ј |
| !{S} Хвала вам!{S} Верујем.</p> <p>Међу тим је Мара непрестано тужила у самоћи.{S} Кад се врати |
| са старим друговима својим.</p> <p>Међу тим ни сам Тома Теологита није био слеп према сјају Мар |
| има поверљиво причао Рајко.</p> <p>Међу тим Тома се није више враћао Кантакузену, за кога се мо |
| а томе се обично свршивало.</p> <p>Међу тим је и Тома Теологита имао већ свој суд о њима.</p> < |
| о уклањању Томином свршено.</p> <p>Међу тим Тома се збиља био у опште повукао.</p> <p>Кад му је |
| не иду даље, већ да се врате у град.{S} Тиме је осигурао бегство својим савезницима.</p> <p>Сут |
| се у близини нападнутих и спашћу их.{S} Тиме сам постигао двоје: стекао сам права на неограниче |
| гнут.</p> <p>— Знам.</p> <p>— И жигосан тиме.</p> <p>— Знам.</p> <p>— Он треба да плати главом |
| загасила, само је један крњадак лагано тињао.{S} Старац се саже, једним дрветом разгрну покисл |
| ду Дренопоља није зауставио напредовање тих градова ни развијање живота у њима.{S} Па и сада, к |
| анас Томе Теологите било би незгодно из тих разлога.{S} Оно, што је Тому и довело овамо, то га |
| Стари су сумњали у срећан свршетак свих тих предузећа, па су вртели главом, кад се војска побед |
| им Сером развила је своја крила мирна и тиха летња ноћ.{S} За топлим даном наступила је хладови |
| и бескрајно небо Божје милости, благе и тихе ал’ сталне и неменљиве љубави.</p> <pb n="157" /> |
| онилац?</p> <p>За убицом прве радости и тихе среће своје, за јунаком без врлина, за осумњиченим |
| ика а Драма и логориште остадоше пусти, тихи и нечујни.</p> <p>Деспотица се Љуба за часак повуч |
| ка, створи меког љубавника, благе душе, тихих и срдачних жеља.{S} Па ипак остадох ватрен у једн |
| а твој ненадни одлазак Мара? — упита га тихо и озбиљно.</p> <p>— Не верујем.{S} Ја јој не могах |
| крете по мирном подграђу.</p> <p>Све је тихо, све је живо легло, да се сном окрепи.{S} И хрти и |
| пот отишао с војском, око ње је мирно и тихо, па се и она нешто изменила.{S} Постала је расејан |
| ла, црпући у души своје мајке благост и тихо суђење а у витешком карактеру свога оца одлучност |
| иње приђоше и клекоше, а Исаија продужи тихо свете молитве.</p> <p>Мало после пустињак отвори о |
| е силне жалости наступи мајина тужног и тихог размишљања.</p> <p>— Гладног нахрани! учи нас гос |
| овоме, што је до сад створено.</p> <p>У тихој звезданој поћи изгледаше Угљеша као страсни покај |
| акнаде.{S} И он поче по ново веровати у тиху срећу скромнога али пуног благослова огњишта свог, |
| <p>Безбројни чадори прекрилили поље као тице лабудови.{S} А јуначка војска пева и ужива у витеш |
| ве по облацима, ветру, уздаху, но лакој тици, сунцу и светлим зрацима његовим!</p> <p>— Војна н |
| општим једну своју одлуку, која се тебе тиче.{S} Дренопоље је пало.{S} Ћесар Војихна, господар |
| /> <p>Јелена чу, па се сети да се то ње тиче.{S} Хтеде се окренути, ал’ јој у тај мах слуга пок |
| во, само кад су изнели главу.{S} Што се тиче новаца, они су већ у напред довољно добили од Анђе |
| таву заседу љубавничку.{S} Похватао сам тичице!{S} Ти ме, без сумње, не разумеш?{S} Добро, слуш |
| ута имао у рукама.{S} Он добро разуме и тичји језик, зна и по лету њиховом наслутити, какви ће |
| ици — јуче сам у лову наишао иа дрво са тичјим гнездом.{S} Мајка је младунаца била недалеко одл |
| чи, и рече:</p> <p>— Љубо, тебе се више тичу.{S} Буди храбра!</p> <p>Она се трже, пребледе, и б |
| па је у њиховом друштву наступила нема тишина.</p> <p>Тишину прекиде Гојко, црномањаст младић |
| а.</p> <p>За неколико тренутака настаде тишина, после рече Богдан:</p> <p>— Кажи остало.</p> <p |
| лепих очију.</p> <p>За тренутак настаде тишина.{S} А за тим, осетивши и сам њене сузе, деспот ј |
| роклетих!</p> <pb n="184" /> <p>У немој тишини благе јесење ноћи страховито се разлегаше клетва |
| у њему сам.{S} Жеља за мирним животом и тишином, у којој би свој књижевни и преводнички рад мог |
| у теби гледа спас!</p> <p>Кроз ноћну се тишину разлеже трубни знак један пут, два пут па онда и |
| {S} Ућуташе и замислише се.</p> <p>Нему тишину прекине покадшто хујање ветра.</p> <p>На некој к |
| м друштву наступила нема тишина.</p> <p>Тишину прекиде Гојко, црномањаст младић подужих бркова |
| браним.{S} Друго је нешто, што ми душу тишти.{S} Ти си сада у незгоди: и по Божјим и по људски |
| е лево и десно, напред и назад газећи и тлачећи све, на што наиђу, ударајући и убијајући ногама |
| лава, плашио непријатеља, сабљом га је тлачно, коњем газио.{S} У сред највећег окршаја окрете |
| а многи падоше од братске руке, а ноћна тмина прими тако проливену крв на своју душу.</p> <p>Та |
| под нож пало, а што се спасло у ноћној тмини, изнело је само голу душу.{S} Па и то је готово с |
| тремише једни на друге, па што у ноћној тмини даде коме Бог.</p> <p>У највећем окршају, што се |
| коња, и он као стрела полете кроз ноћну тмину.{S} Остали за њим.</p> <p>Наиђоше на чету војника |
| рече:</p> <p>— Да, Јелена!</p> <p>— Ах! то је она! — јекну Рајко, ал’ се на питање монаха, који |
| ил’ странпутицом?</p> <p>Свуда.{S} Ал' то је сакривено од свести њихове.</p> <p>Колико пута на |
| .</p> <p>— Млади витезови!{S} Вукашине, то је све на шта се ослонити можемо! — рече значајно Уг |
| ора рђа међу њима паде.{S} Грче лукави, то ти је плата за услугу, што си поганом туђину учинио, |
| а последња забава, коју нам може дати, то је њено кршење.</p> <p>То је други пут мислио.</p> < |
| .{S} Мара се охрабри:</p> <p>— Велможо, то није лепо, да се витез користи случајем и шали —</p> |
| га.{S} Оно, што је Тому и довело овамо, то га и сада јоште одржава!</p> <p>После тога је и Рајк |
| сам друкчије гласе од вас чула.{S} Ах, то је страшно!{S} Хвала вам!{S} Верујем.</p> <p>Међу ти |
| себе рече:</p> <p>— Деспот је јунак!{S} То сам и слушао и очима гледао, — па продужи причати из |
| како се сјај једне у другу прелива.{S} То је твоја звезда.{S} Моја је звезда нестална — то је |
| ити рђав, јер је из његовог друштва.{S} То су чули од Гојка, И били су мирни</p> <p>Кад је сав |
| ихватила ме је једна милостива рука.{S} То бејаше стари игуман хилендарски, који ме из поштовањ |
| тељева, што си од оца Исаије добила.{S} То ће му казати, да је велика невоља.</p> <p>Мара скиде |
| мамо једног заједничког непријатеља.{S} То треба да је водиља сваког рада и нашег и византиског |
| и заклопоташе точкови од двоколица.{S} То бејаше пробрана, данас уловљена, дивљач.</p> <p>Воза |
| говори крајишник — узми мога вранца.{S} То је последња услуга, коју краљу могу учинити.</p> <p> |
| чилу па4"/> Дошљак радо пристаде.{S} То бејаше — Тома Теологита, момче у двадесетим годинама |
| — али наше није да бијемо из заседе.{S} То је <pb n="88" /> његово.{S} А на нас он никада неће |
| стварати тврде бедеме и грудобране.{S} То сам и учинио, утврдивши градове.{S} Али је ваљало и |
| зноси стање ствари у светлијој боји.{S} То његово, намерно удешено, ружичасто гледање на тамне |
| чке рачуне крвавим путем пречистили.{S} То је моја мисао.{S} Изведи је тачно још сад, па ми виш |
| аки мора да одболује снове младости.{S} То није ни мене мимоишло.{S} Али, хвала Богу, дође трен |
| ји се са српске стране враћају кући.{S} То бејаше војвода Богдан с Рајком, Љубојем и још двојиц |
| ао очи за лепоту и воље за уживањем.{S} То је тражио и већином нашао.{S} Сад ће настати војна, |
| сти и срца, које зна да није вечито.{S} То бејаше рика рањенога тигра или уздах подземнога свет |
| а буде на своме заповедничком месту.{S} То место није моје ил’ твоје ил’ његово — оно је својин |
| манастиру, — говораше Видосава Мари. — То је срећа за нас, иначе не би стигао добри монах до с |
| ља у подрум бацити — одговори старац. — То ћу и да урадим.{S} Да ми ко помогне убацити тамо зли |
| у! — одушевљено прихвати млади певач. — То ми је све, што имам.{S} Као што се све окреће око зе |
| .{S} Ала је то витез!{S} Вино и песма — то је њему све.{S} А то, Бога ми, лепо стоји његовом оз |
| ја звезда.{S} Моја је звезда нестална — то је звезда променљиве ратне судбине; твоја је стална |
| p> <p>— Да није — рече радосно Јелени — то онај витез?</p> <p>— Он је! — весело одговори Јелена |
| копља у напред.</p> <pb n="174" /> <p>— То је његов глас!{S} Хвала Богу! — рече гласно седи рат |
| p>— Како се зове овај војвода!</p> <p>— То је тај туђин, велможа Тома Теологита, — одговори јој |
| Е, добро нам дошао такав соко!</p> <p>— То је његов глас, — рече Рајко.</p> <p>— Сад већ доцне! |
| ? — запита Рајко.</p> <p>— Да.</p> <p>— То нисам знао, — рече Рајко.</p> <p>- Ни ми, — додадоше |
| асти, па да га преда гусарима.</p> <p>— То није могућно! није истина! — одлучно рече Љубоје, а |
| а против Николе Алтомановића.</p> <p>— То је стара мржња ! — рече деспотица.</p> <p>— Да, стар |
| четвртом! — болно рече Угљеша.</p> <p>— То би био кобан дан!—додаде Вукашин.</p> <p>— Мож’да и |
| болом рекоше Вукашин и Угљеша.</p> <p>— То бејаше честит јунак! — додаде Угљеша. — Он је своју |
| лицина се њих обратише Исаији.</p> <p>— То није било тако давно.{S} Тек је шеснаеста година нас |
| о.{S} Он за тобом — ја за њим.</p> <p>— То је много!{S} Дакле, сад је дошао већ ред на мене.{S} |
| > <p>Деспотица погледа Угљешу.</p> <p>— То је какав поклисар, мож’да чак од границе — одговори |
| си ли ти још онај стари Анђео?</p> <p>— То јест ђаво!{S} Да Богме!</p> <p>— А јеси л’ тачан као |
| ни сандали нису без прекора. —</p> <p>— То нећу — грмну Вукашин.</p> <p>— Ни без клетве! — гром |
| нарочито јуначкога му сина Марка.{S} А то је штета, велика штета!{S} Марко је с браћом морао о |
| {S} Вино и песма — то је њему све.{S} А то, Бога ми, лепо стоји његовом озбиљном изгледу, много |
| ја теби за се не казах ни толико.{S} А то није право.</p> <p>Гојко се необично обрадова таком |
| сазнања љубавних снова Љубојевих.{S} А то је био главом препредени Тома Теологита.</p> <pb n=" |
| ст своју.{S} Од како сам је запазио — а то је давно било — она ме није изневеравала.{S} Бивала |
| о што и од дужности учинити!</p> <p>— А то је —</p> <p>— Требало је да поганом туђину мачем срц |
| остаје само угљен и пепео....</p> <p>А то баш и мишљаху Исаија и Рајко о судбини човечјој!</p> |
| е погледа на звездано јато.</p> <p>Љуба то спази, а он јој, да је преухитри, рече:</p> <p>— Не |
| спуштати на ниже.{S} Зато је гледао да то спуштање не дође, бар не тако брзо.{S} Али сад је он |
| алази душа моја више уживања.{S} Мож’да то долази и отуда што много ценим наше јунаке, чија сам |
| шио ! — рече Рајко одлучно.</p> <p>— За то ће — доврши Гојко — бити у нашој војсци три јунака м |
| ој капели, а он се тек први пут нађе за то време у друштву.{S} Говори, приповеда и пита, ал' св |
| о пролеће 1371 године.{S} У Драми је за то доба било мирно и прилично обично.{S} Стари је Власт |
| нтиском Јовану V.{S} И није се кајао за то.{S} Кантакузен је свршио свој живот као збачени царс |
| — Не сме пасти ни сенка сумње на нас за то убиство.{S} Да тако буде, поступи овако: онда, кад п |
| одбрану твоју, кад груди њихове буду за то немоћне!</p> <p>— Војводо, опозови заклетву, да ми н |
| је он за неко време био потребан баш за то што је туђин, јер у мојој деспотовини има много туђи |
| есени.</p> <milestone unit="*" /> <p>За то је време и нови заповедник драмске војске Тома Теоло |
| о најкраћим путем до границе.</p> <p>За то пође путем, што иде јужно ка Крстопољу, па се онда д |
| и ја своме деспоту узмогнем рећи о њима то, што од деспота чујем, — рече Тома притворним распол |
| сно.{S} Али је још више уби, кад Ана на то одговори :</p> <p>— Ко зна, шта се крије у најближој |
| ћесарице милостива!{S} Само немојте на то мислити!</p> <p>После неколико тренутака Видосава је |
| сен ненадном срећом својом, заборави на то.{S} Тек кад је сазнао за Томино злочинство и према Ј |
| или злобна игра — свеједно !</p> <p>На то су се сводиле мисли Томе Теологите.</p> <p>У томе се |
| Сви сте ви јунаци и врли витезови, зна то сва краљева и деспотова војска, па зато баш и хоће д |
| ња.</p> <p>Док су се остали чудили, шта то може бити, Тома и вођа продужише на само разговор, л |
| нуде, и господства — па опет шта је све то!{S} Играчка, наивна или злобна игра — свеједно !</p> |
| Ал’ је и твоја душа велика, кад је све то поднела.{S} Ти се надај, твоји су дани, што наступај |
| снаге ни издржљивости.{S} Заборави све то.</p> <p>— Хвала господару!{S} Али време је да ти каж |
| лим да не смемо оклевати.{S} Држећи све то у највећој тајности, ипак се морамо журити.</p> <p>П |
| водили у мање преграде, покривајући све то сламом и кровином.{S} Од те колибе почињали су катун |
| поче досећати.</p> <p>— Сазнао сам све то и ја, — рече Угљеша — па сам знао, да он и без тога |
| он брзо мач, и ако не знађаше зашто све то бива.</p> <p>— Варалице, прељубници погани! — грмну |
| , да се нападнутим нађе у помоћи ну све то поквари ненадна појава Гојкова.</p> <p>Нападачима је |
| а си и одакле си.{S} Истина, ја бих све то радо хтела знати више и опширније, јер си, видим, че |
| самог себе обмањивао уверавањем, да је то тек само пошалица срца.{S} Па ипак је неко наишао и |
| Богдана.{S} И њему сам певао.{S} Ала је то витез!{S} Вино и песма — то је њему све.{S} А то, Бо |
| <p>— Велможо! — загрме Рајко, — шта је то?</p> <p>— Ха, ха, ха! — усиљено се насмеја Тома. — К |
| а везиваше руке и ноге.</p> <p>— Шта је то ? ко је то доле? — питаше брзо Рајко.</p> <p>— Злико |
| камена с рамена.</p> <p>— Ха, ништа је то, брате са приморја.{S} Тебе је жарко сунце размазило |
| та један озбиљније.</p> <p>— А какав је то сан? — навалише неки са питањима.</p> <p>-— Неко про |
| неће више бити тебе.{S} Не, не, све је то варка ока, обмана.{S} Немој веровати звездарским тум |
| p>— Колико ? — одговори други, — све је то једна, српска вера.</p> <p>— Хе, брајко, има ту и Гр |
| рукама мољаше разбојнике.</p> <p>Све је то било у једном тренутку.</p> <p>На мах се зачу бахат |
| тост.</p> <pb n="1" /> <p>— Ево овде је то било, — показиваше старац — а зликовац је хтео отуд |
| ицање и одликовање ћесарице Ане, али је то остало само у његовој души.</p> <p>Кад се већ прибли |
| ним скинуо и ослободио сиротане, али је то било са свим случајно.{S} Док се мајка бринула за до |
| руке и ноге.</p> <p>— Шта је то ? ко је то доле? — питаше брзо Рајко.</p> <p>— Зликовац, неваља |
| чу неке ускорене кораке.</p> <p>— Ко је то? — грмну војник поново, у у пола устаде а срце му за |
| испод чадора јако викну:</p> <p>— Ко је то?</p> <p>Одговора нема.{S} У место њега он чу неке ус |
| P18930_C3"> <head>III</head> <p>Било је то знамените и тужне 1370 године, када је и Дренопоље п |
| м је причао.{S} Зна он рећи и за што је то било.{S} Окупите га, да приповеда ако не све а оно б |
| к победисте.{S} Јунаци, напред!{S} Није то војска силног Матије Кантакузена, коју с муком разби |
| </p> <p>— Јунаци, смело напред!{S} Није то сила цара Синише, кога ипак победисте.{S} Јунаци, на |
| Хвала ти, господару.</p> <p>— Ал’ није то све.{S} Други је глас да је — Дренопоље пало!</p> <p |
| ем у неку воду.{S} Кад тамо, а оно није то обична вода већ неко море, по њему свуда сама пена а |
| "125" /> <p>Јелена чу, па се сети да се то ње тиче.{S} Хтеде се окренути, ал’ јој у тај мах слу |
| олико тренутака Ана Гојку. — Нећу да се то икада преда мном спомене!</p> <p>— Не, узвишена ћеса |
| зато што не трпите мирис од вина, знате то најбоље!</p> <p>Сви ударише у смеј.</p> <p>— А, збиљ |
| и па јој галантно рече:</p> <p>— Ви сте то желели, и само та помисао учинила је, те ми је рука, |
| } А шта говори прошлост о њима?{S} Неће то бити зла намера Гојкова већ мало већа слобода, која |
| и опазила.{S} Али јесам нешто видела, и то ћу ти радо казати.{S} Добри Угљеша мој!{S} Војна је |
| >— Ха, ха, ха!{S} Погинућеш да Богме, и то још данас ал’ од вина, старче!{S} Ха, ха, ха!</p> <p |
| скрснућа српске снаге и јединства.{S} И то ти даје ведрине.{S} О, како сам се осетила срећном, |
| самостална са својим патријархом.{S} И то је донело потребног душевног мира.{S} Таман сам мисл |
| ваља придобити нових слугу.</p> <p>— И то ће бити.{S} Лала-Шахин жели да се и то вечерас почне |
| , на коме сам и сам био до сада једна и то по готову сува грана! — реко је тада Исаија.</p> <p> |
| мини, изнело је само голу душу.{S} Па и то је готово све пропало.{S} Неке су бездушници, који с |
| ркву српску са цариградском.{S} А кад и то срећно постиже, имао је слободније руке за спремање |
| а — најважнија тачка целе деспотовине и то баш са оне стране, са које смо најслабији.{S} Док је |
| то ће бити.{S} Лала-Шахин жели да се и то вечерас почне.{S} Прво ће доћи на ред најплеменитији |
| шљало се на војну, а свет је знао чак и то да се млађи брат деспот Драгаш од тога доба непреста |
| /p> <p>Нападачима је, у осталом, било и то право, само кад су изнели главу.{S} Што се тиче нова |
| Заузимљивој мајци и разборитој госпођи то је и пошло за руком.{S} Љуба је расла, црпући у души |
| ва маха слични знаци из шумарка.{S} Али то не опазише ни Ана ни Мара, а још мање стари дворанин |
| о, док га није потпуно освојила.{S} Али то није нико знао, јер је Љубоје и самог себе обмањивао |
| жном гласнику са Српскога Гумна.{S} Али то дадох руком, а душа — душа још боли.</p> <p>— Бог и |
| ао да прође улазећи у свој стан.{S} Али то лице опази Рајка и виде, да он уђе у врт.{S} Брзо и |
| ина, са Балшићима у родбинској вези али то није довољно да бисмо се могли на њих поуздати.</p> |
| е обавести ћесарицу о свему.</p> <p>Али то не потраја дуго.</p> <p>После неког дана Љубоје доби |
| краљ уморан са дугог пута?</p> <p>— Ни то не.{S} И ако сам вечерас стигао из логора војске наш |
| Други — веле — имају отаџбину, а ја ни то.{S} Родио сам се на малом острву у Архипелагу.{S} Љу |
| урцима! — додадоше неки.</p> <p>— Па ни то није све, —- настави Гојко.— Краљев зет Ђурђе Балшић |
| ег сјаја она светла звезда до ње.{S} Ти то мож’да не видиш, ал’ је мојим очима јасно, како се с |
| Богом.{S} Али свет то не зна, а ваља ти то бити и пред њим.{S} Не брини, бићеш.{S} Мој добри от |
| сти, коју певају наши певачи — а ја сам то чешће слушала — налази душа моја више уживања.{S} Мо |
| мој!{S} Не, нисам то мислила, нити сам то на теби опазила.{S} Али јесам нешто видела, и то ћу |
| и!</p> <p>— Господару мој!{S} Не, нисам то мислила, нити сам то на теби опазила.{S} Али јесам н |
| алом, дала снаге за четири друга.{S} Он то крије сада, а кад је био дете и сам је причао.{S} Зн |
| ски неопажени.</p> <p>Није дуго трајало то утицање, јер се турска војска, једва четвртина укупн |
| а трпеза сиротињска.{S} Мож’да би могло то бити сутра?</p> <p>— Ако нареди узвишена ћесарица, — |
| ти си већ моја пред Богом.{S} Али свет то не зна, а ваља ти то бити и пред њим.{S} Не брини, б |
| мањим манастирима и богомољама био је у то доба најчувенији манастир Светог Јована Претече.{S} |
| јну, на небу.</p> <p>И сада је утонуо у то гледање, занео се очима питајући звезде тако, да ниј |
| е јаче стезао око Пловдина....</p> <p>У то доба у Драми, где нико други није знао нити је могао |
| може.</p> <p>Славољубивом Јевронос-бегу то бејаше најјачи разлог, и он рече:</p> <p>— Добро, вр |
| обу.</p> <pb n="137" /> <p>— Где сам их то могао видети?{S} Где?— па му преко памети прелажаху |
| помишља.{S} А слава биће твоја!</p> <p>То поможе.</p> <p>Славољубивом Јевронос-бегу то бејаше |
| тим понови: — Да си благословен!</p> <p>То бејаше знак да говори из чистог уверења и истинских |
| , да Бог да у скоро слушао туђу!</p> <p>То се по граду и подграђу за час рашчуло.{S} И док су н |
| захори:</p> <p>— Алах, ил-Алах!</p> <p>То не бејаше глас људске питомости и срца, које зна да |
| узвиком:</p> <p>— Алах, ил-Алах!</p> <p>То бејаше општа лозинка њихова.</p> <p>Под Вукашином па |
| раду долази неки ненадни гост...</p> <p>То бејаше тужна ноћ: звезда последњег витеза, који је с |
| познавши Гојка и његовог Лабуда.</p> <p>То бејаху поуздани момци, које је опрезни Исаија у посл |
| <p>— Води ме тамо, — рече Мара.</p> <p>То бејаше на самој ивици планинској, онде где кроз сред |
| Али један не бејаше таког срца.</p> <p>То је био неки туђин, који је живео повучено и кога сам |
| о њој стаде кретати леса играча.</p> <p>То бејаше прво јавно весеље у граду после смрти Војихни |
| аде знак, да неко долази У град.</p> <p>То бејаше Гојко с Јеленом...</p> <p>Тома Теологита још |
| сави, а ова је узе и брзо изиђе.</p> <p>То је било једнога дана из јутра.{S} Још пре заранака и |
| ам може дати, то је њено кршење.</p> <p>То је други пут мислио.</p> <p>— А не би, на послетку, |
| е што и у чему несвесно увредио.</p> <p>То је души Аниној било доста.{S} Она се са скупоценим п |
| е нам више! — грмну нечији глас.</p> <p>То бејаше Анђео, који се са брега залете с копљем у руц |
| стојања, колико је дугачак мост.</p> <p>То знају сад обојица.</p> <p>Коњи сустају ал’ се напреж |
| е је, ћефалијо, под храстом, па онда за тобом овамо.{S} Он за тобом — ја за њим.</p> <p>— То је |
| , узнемирен, да те после, пуна бриге за тобом, нађем овде као и сада.{S} Деспоте, Угљеша!{S} Им |
| астом, па онда за тобом овамо.{S} Он за тобом — ја за њим.</p> <p>— То је много!{S} Дакле, сад |
| ј, држећи је за руку.</p> <p>— Дођох за тобом, господару! — одговори она смерно али јасно.</p> |
| } Мож’да ће се Мара и велможа са мном и тобом још и смејати свему томе!</p> <p>Видосава разуме |
| , сав зелен, шкрипну зубима:</p> <p>— С тобом је свршено!</p> <p>И пође на Гојка, заповеднички |
| и нестаје звучних ал’ меких речи, кад с тобом говорим.{S} Видела си, мож’да, да бо́ре с чела мо |
| устаде:</p> <p>— И деспотица ће поћи с тобом.{S} Ићи ће на гроб свога преминулог оца.{S} Поћи |
| Не бејах баш голобрадо момче, кад сам с тобом ступио пред олтар.{S} Доста сам дотле већ подноси |
| ати ми брате, витеже, ја бих још радо с тобом разговарала.{S} Ево одавде настаје виноград моје |
| S} Ја сутра полазим.</p> <p>— И ја ћу с тобом! — одлучно рече Јелена.</p> <p>— А ако ме многи з |
| /p> <p>А кад још поносници, који водише товарне коње, принеше војсци поткрепе у добром вину и б |
| о поход завршаваху људи, који су водили товарне коње с војничким и логорским потребама.</p> <p> |
| ристизаше и разређиваше се.{S} Пратиоци товарних коња пожурише се за њима, и за часак се у пољу |
| д га је везао.{S} Помоћу <pb n="129" /> тог ножа он је и пресекао на једном месту лагано канице |
| је једна суза канула у твојој кући због тог туђина, а ти ниси ни знала.{S} Наша мила Мара—</p> |
| S} Тек је шеснаеста година наступила од тог доба.{S} Галипоље је мален али јак град.{S} Он је б |
| I.</head> <pb n="86" /> <p>Прошло је од тог доба три, четири месеца хладнијих зимских дана, па |
| {S} Деспоте, твоја је слава допрла и до тог атонског пустињика, и он у теби гледа спас!</p> <p> |
| 51" /> смо, да понудимо мир деспоту.{S} Тога ради ја сам и пошао.{S} А погодбе су мира за њ пов |
| аци сенку на искреност и љубав нашу.{S} Тога не може бити, јер таким сумњама нема места у души |
| е од нас ваља да остане царство!{S} Ал’ тога нема, а ја оружје своје нећу положити пред горима. |
| ја и брат ми заложисмо.{S} После свега тога ми нисмо могли друкчије поступати до онако, како с |
| је за начин живљења у првих Византинаца тога доба, трошио је нагомилано благо на скупоцене укра |
| не турскога Дренопоља, које бејаше због тога у страху и трепету.</p> <p>Било је пред вече 25 се |
| е саже и подстаче огањ, који је на сред тога дворишта лагано горео.{S} Намести ситнијег грања о |
| изненадити, а дође пад Дренопоља.{S} Од тога часа немам мира ни толико, колико сам дотле могао |
| и то да се млађи брат деспот Драгаш од тога доба непрестано налази на граници и око огранака р |
| ила издвојила прилазећи њему.</p> <p>Од тога је дана она била срећнија, он веселији, а добра Ви |
| био бедем против османске навале, није тога живота нестало, и ако се знатно повукао у скромниј |
| ара, а он јој се благо обрати.{S} После тога се поздрави са војводама, који га громогласним кли |
| гиту...</p> <p>Неколико тренутака после тога неко куцну на прозор Јеленине собе.{S} Она устаде |
| p>— Је ли која душа остала гладна после тога?</p> <p>— На моју душу грех, ал’ ја мислим, да је |
| , дадиље и дворанке већином су се после тога разишли, а на дому Војихнину остала је само некада |
| бу Војихнином.{S} Ту се задржао и после тога неколико дана по жељи свих а нарочито деспотице Љу |
| јачину мојих надања.{S} А ако си после тога дочекао мутан и облачан дан, који је однео собом и |
| о га и сада јоште одржава!</p> <p>После тога је и Рајко одустао од свога захтева, али је продуж |
| че старац и подиже шубару.</p> <p>После тога устаде, уђе у колибу, и изнесе ражанице, скорупа и |
| воме.</p> <p>Рајко није запамтио ни име тога необичног друга његовога стрица Момчила.</p> <p>Ка |
| е гусле не гуде!{S} Ако си ти Богме без тога пошао ја нисам.{S} Незгодно ми је сад ићи чак до ч |
| рече Угљеша — па сам знао, да он и без тога не би смео угазити у војну, а да буде ово што је.{ |
| оје мисли, даље жуди моја душа, јер без тога нема живота ни опстанка ни овоме, што је до сад ст |
| <p>— Кажи остало.</p> <p>—Све истиче из тога, — одговори Угљеша.</p> <p>— Моја круна не трпи сл |
| S} И одиста се Љубоје све више лепио уз тога, дотле немилог му, дошљака.{S} А пијући у друштву |
| бољка доброга му оца без пребола.{S} И тога се дана почео надати.</p> <p>— Оче, — реко је Влас |
| се сви сложно одупиру, али говораху сем тога Турцима, да је велико море српске силе, где они ут |
| шаше, ал’ она продужи:</p> <p>— У место тога онај ми туђин досађује.{S} Видосава је, мало изнен |
| штен човек.{S} Ти си прогоњен, велиш, с тога, што си наваљивао да се рат не почиње?</p> <p>— Да |
| дашње одушевљење за великога цара.{S} С тога, кад дође на ред љутња на многе неугодности, које |
| својим намерама, Тома се вратио у Драму тога дана доцне по ноћи, па је, правећи се изненађен ти |
| ешини.</p> <p>Тако је и учињено.</p> <p>Тога дана у вече седео је Љубоје у својој соби, која је |
| је радо давао проније за уживање.{S} На тој земљи стари је ратник постајао у неку руку баштиник |
| ахне јаче земљу и њен свет.</p> <p>И на тој кули има некога сад у позно доба, кад се стража на |
| е прећи границу непријатељску.{S} Али у тој војсци нема краљевих синова, нема нарочито јуначког |
| огу да учиним, да не заложи сву снагу у тој војни.</p> <p>— Добро, господару!</p> <p>— Ја не см |
| у чета, што су пристизале.{S} А кад још тој војсци дода јунаке из драмске области, у коју се мн |
| ке Тома Теологита успео да сазна главни ток дневнога живота и пословања у граду и подграђу драм |
| .{S} Али се после неког времена окренуо ток ствари.{S} Што је Момчило више ратовао са својим ко |
| мутна и крвава, и односи коње и јунаке, токе и челенке.</p> <p>А са севера се од планинских огр |
| бало.{S} Оставио си, да се ствар својим током развија.{S} Тако је и било и ми смо победиоци.{S} |
| залазећи све дубље у тело ношен крвним током, утицаше турска коњица са голим сабљама у рукама. |
| реба наћи па бити видовит.{S} Тражио је толиких лета ту травку, па је не могаше наћи, а зна је |
| {S} И она се животу сада први пут после толиких неприлика у дугом времену обрадова.{S} Радовала |
| јко јој о себи рече, ко је и одакле је, толико, колико су и други у граду могли већ знати.</p> |
| е тек у пола обучен и ако је, очевидно, толико приправан, да би могао с места продужити пут у н |
| е о његовом старом оцу ожалостиле Мару, толико су је исто и умириле речи, којима јој је Гојко ј |
| но пођеш из одаје своје сам, брижан.{S} Толико сам ти се пута хтела јавити овако исто на овом м |
| можеш имати ваљаних помоћника?</p> <p>— Толико, колико треба!</p> <p>— Добро.{S} За добру услуг |
| ез пребола, али ја молим Бога, да му да толико снаге, да може једнога дана дати благослов очинс |
| > <pb n="57" /> <p>— Не, браћо!{S} Није толико ни до јела колико до дела.{S} А милостиње не мог |
| ошао, није жалио такнути и до Драме, не толико ради господске малвасије колико ради виђења са с |
| ком положају њеном пробудише у Видосави толико смелости, да се усуди казати Ани, како не треба |
| ренопоља.{S} Од тога часа немам мира ни толико, колико сам дотле могао имати.{S} Савез туђих вл |
| ит јунак, али ја теби за се не казах ни толико.{S} А то није право.</p> <p>Гојко се необично об |
| Он само толико мисли.</p> <p>Гонилац ни толико.</p> <p>Али бегунцу није така трка прва Гонилац |
| немогућно.{S} Плод би ђавољег труда био толико сазрео, да би тамо опасно било и приступити.{S} |
| чунао на грчку помоћ.{S} Отуда је и био толико заузет да се што пре сврши измирење наше цркве с |
| аишао.</p> <p>Међу њима је, дакле, само толико растојања, колико је дугачак мост.</p> <p>То зна |
| са далеког пута.</p> <p>Разабраше само толико, да су поклисари од границе, а један пут чуше да |
| ре грмове.</p> <p>— Ако!</p> <p>Он само толико мисли.</p> <p>Гонилац ни толико.</p> <p>Али бегу |
| " /> <p>Победисмо.{S} Али не захватисмо толико снаге, колико нам треба, да сами на својим плећи |
| ог мира.{S} Таман сам мислио, да је већ толико отпорне снаге прикупљено, да нас никакви догађај |
| > <p>У колико је сунце јаче освајало, у толико је пространо логориште велике драмске војске пос |
| ширини његових погледа.</p> <p>Али је у толико лакше рећи, шта је Томо о другима мислио.</p> <p |
| > <p>— Глас је кратак и непотпун, али у толико више тужан.{S} Љубо, ти ћеш ми послати из Драме |
| воју посветити обитељи својој, те ћеш у толико слободнији бити у својим поступцима, а војском ћ |
| том боју.{S} Не знам.{S} Мож’да.</p> <p>Толико је знао и пријатељима поверљиво причао Рајко.</p |
| ко пута наиђоше и обиђоше смрт ?</p> <p>Толико, колико пута коњи крочише у брзом лету свом.</p> |
| > <p>— Отац?</p> <p>— Умро је.{S} После толиког боловања ипак је подлегао. <pb n="12" /></p> <p |
| ђени за њихове пратиоце.{S} Чувши после толиког времена кликтање и дозивање рогом ловачким, дес |
| о на одмет и да се једном скрасим после толиког лутања.{S} Та ја бих се могао и оженити и бити |
| зе око чадора, као да бејаху узнемирени толиком живошћу, те немирно копаху ногама и рзаху.</p> |
| /p> <p>Једне летње вечери седео је пред том колибом неки старац у пастирском руху са великом чу |
| илости.{S} А ја ћу бити први војник под том заставом.</p> <p>— Господару,— у радосном узбуђењу |
| овања? — упита Рајко Јелену.</p> <p>— О том не говори, — рече она.</p> <p>У том се са степеница |
| ко нам Бог милостиви помогне!</p> <p>По том се старац мало замисли, па као за себе рече:</p> <p |
| ре плануше, свирка и песма насташе, а у том се и сутон ухвати.</p> <pb n="134" /> <p>Љубоје оде |
| ати.{S} Тома је, вели, био лако рањен у том боју.{S} Не знам.{S} Мож’да.</p> <p>Толико је знао |
| х паде, а из ране шикну крв. .</p> <p>У том и месец са свим изгреја.</p> <p>— Ху, једва се опро |
| буде ! — пристаде и Богдан...</p> <p>У том се и мрак на земљу спусти.{S} Хиљаду логорских вата |
| — О том не говори, — рече она.</p> <p>У том се са степеница зачула неко долази.</p> <p>— Дакле |
| гнут пође ка излазу из чадора.</p> <p>У том се тренутку са свих страна око његова чадора захори |
| рв из племенитог срца његовог.</p> <p>У том као бесом гоњен излете из одаје, где су се гостили, |
| размишљати о сакупљању војске.</p> <p>У том стиже у Жегљигово и поклисар Гојко.</p> <p>И док су |
| ал’ не могаше краја ухватити.</p> <p>У том се Рајко указа на отвореним вратима.</p> <p>— Ступи |
| а, бар за сад, никоме ни речи.</p> <p>У том приђоше ка ватри.</p> <p>Они устадоше, да им начине |
| ешко рањени, нађоше гроб свој.</p> <p>У том и зора забеле; за мало — па видело поче јаче осваја |
| обро покривен, киснуо на пољу.</p> <p>У том и последњи пламичак огња утрну.</p> </div> <div typ |
| љно заштићен у области турског царства, Тома успори бежање, па се чешће и одмараше.</p> <pb n=" |
| ом ножу одступи последњи корак до зида, Тома занесен учини и тај корак, вихор зашуми кршећи сув |
| p> <p>Јако поремећен у својим намерама, Тома се вратио у Драму тога дана доцне по ноћи, па је, |
| овој.{S} А кад виде, да га никако нема, Тома слућаше несрећу.</p> <p>Устаде, забрави врата и у |
| ом и Маром код старе црквице осујећена, Тома је био ван себе од гњева.</p> <p>Не помишљајући да |
| ло готово цело друштво градске господе, Тома се показиваше према свима веома љубазан а према Ма |
| а Љубојем, заповедником градске страже, Тома бејаше прилично измакао испред осталих пратилаца с |
| а пажљив према Угљеши и деспотици Љуби, Тома је знао да та пажња иде само у корист његову.{S} Т |
| су се остали чудили, шта то може бити, Тома и вођа продужише на само разговор, лагано се удаљу |
| а њима се журио, још једнако забринути, Тома.{S} Понеко од млађих витезова, кад му се досади др |
| ћи и на леву обалу Месте ближе граници, Тома Теологита бејаше удвојио своју пажњу.{S} До краја |
| атиоцем ступише већ у двориште црквено, Тома се брзо изгуби у шумарку, што се са западне стране |
| ада какво предузеће исклизнути из руку, Тома је био безбрижан с те стране.{S} Он се, напротив, |
| еђе трећина пута од Драме ка Крстопољу, Тома рече Љубоју:</p> <p>— Гојко је бунтовник, који спр |
| изненади, па и са̑м одговори грчки.{S} Тома брзо притера свога коња ка вођи, који већ бејаше у |
| ишта нисам могао поуздано разабрати.{S} Тома је, вели, био лако рањен у том боју.{S} Не знам.{S |
| <p> — Ја.{S} Важне ти гласе доносим.{S} Тома Теологита умаче са свима својим греховима.</p> <p> |
| есе кроз прозор један пожутели лист.{S} Тома га руком у ваздуху ухвати, па силом савлађујући се |
| брзо прибра, и поносито диже главу.{S} Тома, идући лагано на коњу, пролажаше већ поред њих, гл |
| дари по врату тако, да Гојко посрну.{S} Тома прискочи, па га <pb n="69" /> полусвесног тврдо ве |
| бејаху уверени да им се ваља журити:{S} Тома, што је знао да гвожђе ваља ковати док је вруће, Љ |
| едан мах отворише, и на њима се указа — Тома Теологита.</p> <pb n="53" /> <p>Мара пребледе, а Т |
| t; Дошљак радо пристаде.{S} То бејаше — Тома Теологита, момче у двадесетим годинама свога века, |
| брог коњица његовог.</p> <p>Ал’ мртви — Тома Теологита за њ више не хајаше!</p> </div> <div typ |
| аска.</p> <p>Највише бејаше изненађен — Тома Теологита.{S} Угљеша на његово место за заповедник |
| удаљује од куле.</p> <p>Мара задрхта, а Тома стаде непомичан.</p> <p>Ветрић, што је скидао лисн |
| {S} Остала су тројица дочекали жртве, а Тома се спремаше, да се нападнутим нађе у помоћи ну све |
| .</p> <pb n="53" /> <p>Мара пребледе, а Тома, изненађен, заста за тренутак на вратима, али се о |
| ! није истина! — одлучно рече Љубоје, а Тома чисто уплашено похита:</p> <p>— И мени и ћесарици |
| негињице.</p> <p>Љубоја текну у срце, а Тома додаде:</p> <p>— Нисам се надао —</p> <p>— Ја јеса |
| е ме!</p> <p>Јевронос-бег размишљаше, а Тома лукаво додаде:</p> <p>— Или још боље: не мора Лала |
| у везу пресећи.</p> <p>Љубоје ћуташе, а Тома се нешто замисли, па онда прекиде ћутање:</p> <p>— |
| 14" /></p> <p>Угљеша се мало намршти, а Тома брзо додаде:</p> <p>— Али ја ипак налазим, да тако |
| <p>Мара не могаше ни једне речи рећи, а Тома јој приђе још један корак ближе.{S} За тим се окре |
| пред њима!</p> <p>— Тако је!</p> <p>— А Тома Прељубовић у Јањини? _</p> <p>— Он је истина прими |
| изглед на море.</p> <p>На питања његова Тома одговараше непотпуно, само му искрено рече да је с |
| !</p> <p>— А где си ти сада? — упита га Тома.</p> <p>— Свуда и нигде.{S} Од неког сам доба у Пр |
| /p> <p>Гојко дочека Тому тако силно, да Тома на мах изгуби смелост, и баш у тренутку, кад Гојко |
| ничким пословима замени Угљешин војвода Тома Теологита, док је ћесарица Ана и даље остала у час |
| о из јутра уђе у собу деспотову војвода Тома Теологита, човек лепа <pb n="13" /> лика, црних ма |
| </p> <p>Дошавши близо драмског подграђа Тома и Љубоје пустише коње ходом, па наставише раније п |
| вода!</p> <p>— То је тај туђин, велможа Тома Теологита, — одговори јој лагано Видосава.</p> <p> |
| мој у драмској области данас је велможа Тома ! — Видосава се сети Маре, и несавладљива љубав пр |
| ђи светлога деспота и реци му: „Велможа Тома и војвода Љубоје отишли су у Драму, куда их је узв |
| > <p>— Ха, ха, ха! — усиљено се насмеја Тома. — Кнегињица се без разлога преплашила.</p> <p>Рај |
| журити.</p> <p>После неколико тренутака Тома јој рече :</p> <p>— Ја се стављам на расположење, |
| ко тренутака изиђоше из града на коњима Тома и Љубоје са једним пратиоцем коњаником и окретоше |
| једне вечери са малог излета на коњима Тома је био добро расположен.{S} У друштву са Љубојем, |
| ар ти, војводо, не тражиш лова? — упита Тома Љубоја, седнувши до њега.</p> <p>— Слабо.</p> <p>— |
| ода ти је Гојко добар пријатељ? — упита Тома Љубоја. <pb n="38" /></p> <p>— Јесте — или управо |
| — Јеси ли примио заповедништво? — упита Тома Љубоја.</p> <p>— Јесам, и већ сам почео издавати з |
| д се у Драму вратио са свога дугог пута Тома Теологита, кога је она држала за домаћу несрећу и |
| очи самог боја дошао је у стан Момчилов Тома.{S} Дуго се на само разговарао са МомчилОм, и оста |
| ђаше, па сумњиво махну главом.{S} А кад Тома продужи говор, којим је очевидно уверавао вођу о н |
| о, па га је одмах, још пре но што га је Тома могао поздравити као свога владара, дочекао:</p> < |
| је већ из обавештавања с Рајком, да је Тома узрок њене онолике туге и жалости.{S} И Рајко, кој |
| путању, а данас Рајко и не верује да је Тома тада тек случајно дошао Момчилу за друга и учитеља |
| ра.</p> <p>— Али без успеха! прекиде је Тома.</p> <p>— Викаћу, зваћу у помоћ —</p> <p>— Нигде н |
| ру и Видосаву, да их обрадује, дотле је Тома већ био добио заповест, да одмах нареди, да се Гој |
| апред довољно добили од Анђела, коме је Тома чешће пута у животу предавао своје пуне кесе блага |
| <p>— Узвишена ћесарице! — рекао јој је Тома. — Ваш је налог извршен.{S} Али само још неколико |
| </p> <p>Тешко је рећи, шта је и како је Тома о себи мислио, нити је лако било завирити у његову |
| ковати док је вруће, Љубоје — што му је Тома реко да им треба хитати, а пратилац — што је морао |
| а лаком стрелом и тулом о рамену; ту је Тома Теологита, забринут да се данас не деси штогод, шт |
| време и нови заповедник драмске војске Тома Теологита успео да сазна главни ток дневнога живот |
| SRP18930_C9"> <head>IX</head> <p>Кад се Тома Теологита онако непријатно растао од Рајка и Маре, |
| је бледео у очима његовим.{S} Залуд се Тома трудио, да задржи Момчила у савезу против царевине |
| Од куда ти овде, Анђеле? — изненади се Тома.</p> <pb n="67" /> <p>— Хе, хе! — смејаше се овај |
| тамницу.</p> <p>— Хвала Анђеле! — рече Тома једном. — Ти увек стижеш, кад треба!</p> </div> <d |
| сам тада у службу без поговора, — рече Тома, пажљиво посматрајући Угљешу.</p> <p>— Затекао сам |
| нећу бити без вредних помагача, — рече Тома.</p> <p>— И ја тако мислим.{S} Гојко, млади војвод |
| плаши се, али — и повери ми се, — рече Тома, смешећи се, па ободе коња.</p> <p>Љубоје се пожур |
| 64" /> <p>— Ти ћеш бити гласник, — рече Тома једном разборитом копљанику.{S} Отићи ћеш на свом |
| о њима то, што од деспота чујем, — рече Тома притворним расположењем.</p> <p>— Немој губити из |
| ствар у поузданим рукама мојим, — рече Тома, са пуном готовошћу пољуби ћесарици руку, па се бр |
| на сваку услугу!</p> <p>— Добро, — рече Тома. — Она ми је сада најпотребнија.{S} Онај, од кога |
| ајати, што ме је обасуо милошћу, — рече Тома.</p> <p>— Драма је — продужи Угљеша — најважнија т |
| постигнеш срећу, за којом жудиш, — рече Тома.</p> <p>Љубоје се зарумене: <pb n="39" /></p> <p>— |
| p> <p>— Не разумем те, — притворно рече Тома.</p> <p>— Хе, велможо, ал’ ја разумем, а волео бих |
| љивим гласом и са неком свечаношћу рече Тома Теологита.</p> <p>— Али мени моја слутња друкчије |
| ам, у неосветљеној одаји својој, сеђаше Тома после вечерашњег већа.{S} Узнемирено очекиваше гла |
| жао да ћеш ми и сад требати! — говораше Тома Анђелу, који је био са њим дошао у Драму.</p> <p>— |
| ло и приступити.{S} Ево погледајте! — и Тома повуче на више левом руком рукав са своје деснице |
| } Не губимо времена.{S} Ма шта било — и Тома бацивши листак диже руку да такне Мару.</p> <p>У о |
| обично свршивало.</p> <p>Међу тим је и Тома Теологита имао већ свој суд о њима.</p> <p>Тешко ј |
| } Иди.</p> <p>Анђео оде, а мало после и Тома се састаде са Љубојем.</p> <p>— Јеси ли примио зап |
| једног скоро обаљеног храста, затече и Тома.</p> <p>— А зар ти, војводо, не тражиш лова? — упи |
| p>Ћесарица се изненади, кад јој се јави Тома, па преплашена скочи.{S} Али је он умири.{S} За ти |
| и царски намесник у манастиру, а лукави Тома Теологита продужио је своје напредовање у служби д |
| або.</p> <p>— Ни ја не тражих — продужи Тома — али наиђох на читаву заседу љубавничку.{S} Похва |
| и руком показа Томи да и он седне, али Тома оста стојећи.</p> <p>— Прилике су тешке и неповољн |
| ц.</p> <p>— Дакле ипак добро! — помисли Тома, па се маши да одбрави врата.</p> <p>— А је ли мрт |
| аповедником те војске бејаше непоуздани Тома Теологита.</p> <p>И вечерас је у већу Тома водио п |
| јевих.{S} А то је био главом препредени Тома Теологита.</p> <pb n="41" /> <p>Један поглед Љубој |
| — Не, настао је тек почетак! — одговори Тома, докопавши се врата и степеница.</p> </div> <div t |
| а примам високу милост твоју — одговори Тома — у нади, да ћу је ма и накнадно заслужити.</p> <p |
| ој! — топлином прекипеле страсти изусти Тома, и са свим се приближи Мари.</p> <p>— Ја ћу се сил |
| зором на јутрење.</p> <p>Један пут јој Тома Теологита причаше како стари свештеник разбира што |
| руговима својим.</p> <p>Међу тим ни сам Тома Теологита није био слеп према сјају Мариних врлина |
| ојом свитом морао журити.</p> <p>За тим Тома и Љубоје седоше на своје коње и пожурише се.</p> < |
| поверљиво причао Рајко.</p> <p>Међу тим Тома се није више враћао Кантакузену, за кога се могло |
| лањању Томином свршено.</p> <p>Међу тим Тома се збиља био у опште повукао.</p> <p>Кад му је игр |
| ђаја — онаког, о каквом јој је испричао Тома — одлучи, да сече руку зарад спаса целога тела.{S} |
| I.</head> <p>Оставши сам, чим је отишао Тома Теологита, Љубоје се повуче и размишљаше о немилим |
| д је сутра дан по њиховом одласку дошао Тома, искрено се обрадовао рашчишћеним приликама, какве |
| уци.</p> <pb n="45" /> <p>Са њим је био Тома Теологита и неколико војвода.</p> <p>Логотет се по |
| његова остала пратња, пред којом је био Тома Теологита.</p> <p>Кад пређе велики мост на јарку, |
| творовима.</p> <p>Тако је кадшто мислио Тома.</p> <p>— Играчка се и не узима у руке са другом н |
| Гојку, да неће више остати у Драми, ако Тома Теологита ту буде.</p> <p>— Говориш из моје душе, |
| ојим савезницима.</p> <p>Сутра дан рано Тома се у јакој пратњи војничкој кренуо на источна крај |
| .{S} Кад је један пут у говору споменуо Тома битку код Перитеориона и неко мало своје учешће у |
| " /> <p>На путу из Ипсале за Дидимотику Тома срете код старе, добро му познате, грчке крчме јед |
| у. —</p> <p>— И дочекали сте, — рече му Тома, па му онда испоручи: како га је ћесарица поздрави |
| и обавештења.</p> <p>— Видиш, — рече му Тома. — Не сме пасти ни сенка сумње на нас за то убиств |
| /p> <p>— Не, ја велим не! — одговори му Тома — Деспот Угљеша већ куца тешком руком својом на ва |
| а Теологита.</p> <p>И вечерас је у већу Тома водио прву реч, а Рајко мишљаше, да њему у опште н |
| г олтара.</p> <milestone unit="*" /> <p>Тома је, измакнувши из Драме, знао да ће се свака претп |
| аскинеш.{S} Али си нашао судију!</p> <p>Тома, сав зелен, шкрипну зубима:</p> <p>— С тобом је св |
| <p>То бејаше Гојко с Јеленом...</p> <p>Тома Теологита још се не надаше Гојку, нити знађаше шта |
| — онда ћеш појмити и мене сада.</p> <p>Тома се осмехну:</p> <p>— Ево ти руке! — рече као у шал |
| била у опреци са његовим жељама.</p> <p>Тома је мислио, да је Љубоје већ у његовим рукама.{S} И |
| де код најнижег градског бедема.</p> <p>Тома се окрете Мари па јој галантно рече:</p> <p>— Ви с |
| орлушина, па је показа јунацима.</p> <p>Тома узе лук и тетиву и, нанишанивши, пусти.{S} Па не ч |
| рац уђе и куцну на врата Томина.</p> <p>Тома, полубудан, скочи:</p> <p>— Ко је? шта је?</p> <p> |
| не млађи! — одговори му Угљеша.</p> <p>Тома је био од једа зелен.{S} Не рекавши ни речи, једва |
| Шта је даље било, познато ти је.</p> <p>Тома се лако поклони, а Угљеша продужи: <pb n="15" /></ |
| ратилац, стари дворанин Благоје.</p> <p>Тома се једва одржао, да се не изда од силне радости, к |
| па се могло опазити да се журе.</p> <p>Тома стиже баш кад они уседаху на коље.{S} Загледа се у |
| своме двору, а и оне одоше Ани.</p> <p>Тома сјаха и уђе унутра.</p> <p>И ако се враћао из лого |
| положај твој, ја ћу се бринути.</p> <p>Тома Теологита три пута се дубоко поклони и пун скромно |
| дружина Момчилова пошла са њим.</p> <p>Тома је дотле успевао у својим скривеним намерама, да М |
| ратима се те собе указа — Рајко.</p> <p>Тома одступи натраг, а Мара викну:</p> <p>— Спасите ме! |
| гледа па окрете главу на страну.</p> <p>Тома стиже своме двору, а и оне одоше Ани.</p> <p>Тома |
| над драмском војском Војихнином?</p> <p>Тома Теологита се дубоко поклони:</p> <p>— Светли деспо |
| л’ овоме? — умеша се старац. — Њему? а? томе, што ме везао за врбу!{S} Пусти ме, да му ја судим |
| >— И тако остаде у залуд моја журба.{S} Томе не стигох, а поуздано држах, да ћу га овим путем, |
| у памети слике детињства и младости, а томе бејаше узрок Јелена и срећни случај, који ју је к |
| еша.{S} Сунце је већ нагињало западу, а Томе још нема.</p> <p>Они се кренуше и без њега, а оста |
| м, али сам га одбио, уверавајући га, да томе још није време.{S} Онда ми рече, да те замолим, да |
| о мислим, — одговорио му је Гојко, и на томе је њихово разбирање о уклањању Томином свршено.</p |
| ушати, — расправљаху трећи.</p> <p>И на томе се обично свршивало.</p> <p>Међу тим је и Тома Тео |
| спајао Драму са Сером.{S} Али се ни на томе не заустави.{S} Поглед се њен пусти кроз бескрајни |
| агословом ступити пред свети олтар, кад томе буде време!</p> <p>И Гојко клече до болног оца, па |
| о изиђе из <pb n="123" /> двора велможе Томе.{S} И тамо је нешто тражио.{S} Пратио сам га вечер |
| > <p>— Тако је.{S} Матија Кантакузен је томе сведок.{S} Неће порицати ни Синиша.{S} Лазар нам ј |
| знаш, како ми је тешко, кад се препреке томе стану јављати.{S} Ево немила гласа.{S} Мој брат кр |
| аслуге новог заповедника драмске војске Томе Теологите.{S} А и сам гранични положај драмске обл |
| већ бејаше тамо стигла.{S} Али Угљеше и Томе Теологите са још неким ловцима не бејаше.</p> <p>С |
| ра.{S} Тада је к њему дошао и Рајко али Томе није ту застао.</p> <p>У чешћим бојевима, које је |
| едно !</p> <p>На то су се сводиле мисли Томе Теологите.</p> <p>У томе се било већ у велико зашл |
| и Гојкови.{S} Она ће и по оделу њиховом томе поверовати.{S} А ти нападачи, срећно одбијени, љут |
| head> <pb n="55" /> <p>Мара је ћутала о томе немилом догађаЈу.{S} У души јој је било тешко, али |
| <p>— Погребите га још пре сванућа, па о томе догађају ни речи!{S} Не треба узнемиривати светлу |
| дом.{S} Овде нико ништа не сме за сад о томе знати, да не би глас допро до старог Властоја, кој |
| е Момчило баш размишљао у граду своме о томе, јаве му слуге да је у град доведено неко сумњиво |
| а свијање гнезда свога, а Љубоје је и о томе размишљао вазда а у последње доба и више, но што њ |
| <p>— Или још боље: не мора Лала-Шахин о томе ништа ни знати.{S} Ми ћемо свршити посао срећно и |
| } Одмах ваља настати.{S} А зна ли што о томе отац Гојков, Властоје?</p> <p>— Ништа! -— рече Вид |
| клањање с високог велмошког места данас Томе Теологите било би незгодно из тих разлога.{S} Оно, |
| pb n="33" /> <head>V</head> <p>Прошлост Томе Теологите била је исто тако тамна и нејасна, као и |
| отовини је тај губитак ненакнадан.{S} У томе је и туга, али теби, гранчици са стабла његовог, н |
| еби, гранчици са стабла његовог, нека у томе буде и утехе.</p> <p>— Ах, оче мој!</p> <p>— Глас |
| ао свуколику неизвесност судбине њене у томе часу — и ја желим да се два пута Бог не куша!</p> |
| који објављује Угљешин долазак.{S} И у томе се не превари.{S} Радосна полети своме војну у заг |
| ћу мислио да накнади недостатак, који у томе ни њему не беше непознат.{S} Једно пак, чиме се не |
| сводиле мисли Томе Теологите.</p> <p>У томе се било већ у велико зашло у јесен.{S} Деспотица Љ |
| статак пружаше шаком нападачу.</p> <p>У томе се тренутку иза шибља указа и у два скока стиже на |
| о да радим, — одговори старац.</p> <p>У томе труба даде знак, да неко долази У град.</p> <p>То |
| им се, у насталој озбиљности, да свему томе није ни мало прилике.</p> <p>Возари стадоше пред м |
| ожа са мном и тобом још и смејати свему томе!</p> <p>Видосава разуме са ужасом, куда Ана циља, |
| оше из врта, па се старац упути одељењу Томе Теологите, а онај други оде, да продужи спавање, ч |
| вор о новом заповеднику драмске војске, Томи Теологити. <pb n="24" /></p> <p>Властоје је таман |
| ај посао био свршен, јави се, неопажен, Томи неки Грк из Прависте, која је неколико часова на з |
| ора.</p> <p>Угљеша седе, и руком показа Томи да и он седне, али Тома оста стојећи.</p> <p>— При |
| е прошлост, о којој је сама наглашавала Томи при његовом поласку у Крстопољ.</p> <p>— Ми смо — |
| еме преда се, а онда диже главу, и рече Томи:</p> <p>— Теби је све ово познато боље него другим |
| ица грчкога порекла.</p> <p>Он говораше Томи:</p> <p>— Султан Мурат је у Малој Азији.{S} Опсео |
| итав Ал’ и да нема те погибли, доста би Томи била и сама помисао, да је и нехотице себи одмогао |
| давао своје пуне кесе блага.</p> <p>Али Томи није било свеједно.{S} Највећа му је погибао сада |
| пловдинске посаде налазили свој гроб у Томи, који је обећавао и — варајући ћутао</p> <p>А турс |
| не бејаше по вољи драмском заповеднику Томи, у коме је по ново синула мисао да су бољи и Турци |
| мачем, да му буде ближе десници.</p> <p>Томи у један пут постаде све јасно.{S} Трже мач и ступи |
| коба на граници са непријатељем.</p> <p>Томи је било мало неправо онако Угљешино истицање и одл |
| говораше старац, улазећи у собу.</p> <p>Томи бејаше све јасно, плану али се брзо прибра:</p> <p |
| другима није била тајна, да од доласка Томина чешће долазе њему неки непознати гласници са дал |
| ку !</p> <p>Старац уђе и куцну на врата Томина.</p> <p>Тома, полубудан, скочи:</p> <p>— Ко је? |
| {S} Чуо је о неверству Гојкову и задаћи Томина путовања у Крстопољ.{S} Разборити деспот махну г |
| , мрко окрете лице у страну.</p> <p>Али Томине ласкаве речи допреше и до опрезнога Рајка.{S} Он |
| заборави на то.{S} Тек кад је сазнао за Томино злочинство и према Јелени, плану по ново и одлуч |
| ро учинио, тако радећи.</p> <p>Свргнуће Томино и узвишење Гојково обрадовало је све и свакога у |
| на томе је њихово разбирање о уклањању Томином свршено.</p> <p>Међу тим Тома се збиља био у оп |
| ику.</p> <p>Највише је пак светлости на Томину прошлост бацио Рајко причањем својих успомена о |
| му.</p> <p>Још један пут је повео реч о Томину уклањању.</p> <p>— Њега би ваљало смаћи, — рече |
| а сумња кадра је била привући сву пажњу Томину, само ако би била у опреци са његовим жељама.</p |
| разуму, био је довољан да пробуди сумњу Томину.{S} А једна ма и најмање основана сумња кадра је |
| > <p>Али је у толико лакше рећи, шта је Томо о другима мислио.</p> <p>Гојка је мало знао, али п |
| егове витезове.</p> <p>— Шта је било са Томом, не знам.{S} Доцније сам чуо, да се мој стриц мог |
| да ће још сутра дан одмах раскрстити с Томом, занесен ненадном срећом својом, заборави на то.{ |
| мске области наименова војводу Гојка, а Тому позва да се нађе уз њега — деспота -— својим савет |
| е и оста непомичан.</p> <p>Гојко дочека Тому тако силно, да Тома на мах изгуби смелост, и баш у |
| зар твоје господство — стрељајући очима Тому — мисли, да су сви људи покварени, као што си сам. |
| и Исаија у последњем часу, сумњајући на Тому и непознатога му Грка, послао да јуре у сусрет Гој |
| стране отворише, да пропусте -— бегунца Тому Теологиту...</p> <p>Неколико тренутака после тога |
| незгодно из тих разлога.{S} Оно, што је Тому и довело овамо, то га и сада јоште одржава!</p> <p |
| оба само нападнут.</p> <p>Анђео гледаше Тому, тражећи обавештења.</p> <p>— Видиш, — рече му Том |
| чилу тврдили, да су у два маха затицали Тому са неким грчким поклисарима у тајном разговору и ш |
| до опрезнога Рајка.{S} Он оштро премери Тому очима, па за се прошапта:</p> <p>— Овај туђин има |
| ахтева, али је продужио све више мрзети Тому.</p> <p>Још један пут је повео реч о Томину уклања |
| рече Гојко одушевљено.</p> <p>— Све нек тоне у заборав! — заврши Ана.</p> <p>Тада стигоше и Гој |
| b n="122" /> <p>Рајко с главом у рукама тоњаше све дубље у мисли.</p> <p>Непознати лагано устад |
| говорити.{S} Место ње говораху речитије топле сузе, што се из њених очију пролише на руку Гојко |
| ојвода Властоје.</p> <p>Био је један од топлијих пролећних дана у месецу марту.{S} Брижни је Го |
| оја крила мирна и тиха летња ноћ.{S} За топлим даном наступила је хладовина, коју с времена на |
| о срце, коме би на сјају једних очију и топлини душе једне било свуда добро и у вечитом леду то |
| е поступно гасио.{S} Дрво плане, пуцка, топлином греје а пламеном светли далеко око себе, претв |
| дала овај дан, да буде до краја мој! — топлином прекипеле страсти изусти Тома, и са свим се пр |
| једне било свуда добро и у вечитом леду топло!</p> <p>— Кажи да студен, што наступа, и вихор, ш |
| осамнаестој години.{S} Лепа, на супрот топлом сунцу свога завичаја, плавојка привлачила је на |
| /p> <p>На један пут му се учини да чује топот коњски.{S} Послуша боље.{S} Мож’да су ђаури?{S} И |
| >У дивљој хуци узбуњене природе зачу се топот потмулом лупом</p> <p>Бегунац је наишао на мост.< |
| у два, у три маха тутањ, налик коњског топота, и неку нејасну звеку, која се с времена на врем |
| Бегунац иде, да спасе главу из џелатске торбе.{S} Гонилац иде, да метне главу у торбу.</p> <p>З |
| торбе.{S} Гонилац иде, да метне главу у торбу.</p> <p>Змај гони ђавола.</p> <p>Бегунац ће у мрк |
| ара, улазећи у собу, па видевши ловачку торбу на дивану у њој, додаде: — Ово је ваљ’да сада нек |
| ећ променила, и кад је звоно са високог торња на истим вратима огласило подграђанима да је равн |
| после зашкрипеше вратнице и заклопоташе точкови од двоколица.{S} То бејаше пробрана, данас улов |
| и видовит.{S} Тражио је толиких лета ту травку, па је не могаше наћи, а зна је описати, као да |
| дницима сребра и злата господи, као што травни пашњаци по висоравнима бејаху обилати храном за |
| е с коња, па га придржаваше и спусти на траву испод жалосне врбе.</p> <p>— Ти си гласник? — упи |
| има скупљају виле, где се купају, какву траву треба наћи па бити видовит.{S} Тражио је толиких |
| ђе коњу, који је, оставивши набацану му траву, дремао.</p> <p>— Лабуде, — рече војвода пљескају |
| pb n="162" /> <p>Хрт је наишао на зечји траг.{S} Он даље иде по нагону.</p> <p>Бегунац осети го |
| у.{S} Она одважно зађе у планину, вешто трагајући дивљач.</p> <p>На једној коси она се, слутећи |
| и да им тачно означи места, до којих ће трагати за злочинцима, па, ако их не нађу, да не иду да |
| воју главу и очима гледаше горе, као да тражаше небо и на њему Господа.</p> <p>— Тебе, Бога, хв |
| он пусти поглед низ мутну воду, као да тражаше јунака, кога самртно рањена посече на обали узе |
| ше речи своје, приђе ка прозору и очима тражаше звезду своју.{S} Она не опази, како га се тешко |
| ти кроз бескрајни ваздушасти простор, и тражаше <pb n="52" /> да се заустави тамо, где је држал |
| а, диже главу, начуљи уши и очима чисто тражаше правац, куда му ваља полетети кад га господар о |
| е он, кога волим и кога очи сада узалуд траже!</p> <p>— Завидим мору, које запљускује обалу на |
| S} И хрти и жерави, и соколи и соколари траже одмора после богатога лова минулог дана.{S} Слуге |
| м обиму.</p> <p>Бејаше му јасно.</p> <p>Траже га разорена срећа честите девојке, увређена част |
| мо нападнут.</p> <p>Анђео гледаше Тому, тражећи обавештења.</p> <p>— Видиш, — рече му Тома. — Н |
| где се држаше Угљеша, а војвода Богдан тражећи везу са њима и сам се крвавим корацима приближи |
| војник и слуга деспота и ћесара свога, тражи тајне ноћне састанке са оглашеним противником њих |
| ајанствено ко што је и дошао, мож’да да тражи витеза, који ће га боље разумети.{S} Али се вара. |
| ц, мрмљајући нешто, изиђе брзо и оде да тражи помагача.</p> <p>Рајко познаде да збиља долази Го |
| едела.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Одјури да тражи нове жртве, нову Јелену, Рајка —</p> <p>— Проклет |
| грешка не може учинити два пута.{S} Она тражи маха само за један тренутак.{S} Више јој не треба |
| Па опет, опет — пољуби црне очи и крвав тражи бој, ако хоћеш да будеш витез прави и да те слави |
| у пренео овамо а телом и репом по Азији тражи плена још.{S} Данас ми и Византија имамо једног з |
| } Али она не може њему дати оно, што он тражи.{S} И још нешто.{S} Не може она срушити срећу њег |
| кад сваки говор престаје, кад све живо тражи мира и покоја, да се окрепи у слатком сну!{S} Гос |
| а нико у овом метежу не опази.{S} Нешто тражи, питам га српски, он слеже раменима па одговара г |
| гу!...</p> <p>Други пут пак док је Мара тражила забаве у Видосавином приповедању чудноватих дож |
| сви људи покварени, као што си сам.{S} Тражио си невину љубав, да канџама раскинеш.{S} Али си |
| ву траву треба наћи па бити видовит.{S} Тражио је толиких лета ту травку, па је не могаше наћи, |
| уо да сам амо свратио, — рече Исаија. — Тражио је, да га исповедам, али сам га одбио, уверавају |
| ског Залива с друге стране.{S} Очима је тражио на северозападу деспотовину Костадина и Драгаша |
| за лепоту и воље за уживањем.{S} То је тражио и већином нашао.{S} Сад ће настати војна, за кој |
| госпођо!</p> <p>И док је Исаија опрезно тражио Мару и Видосаву, да их обрадује, дотле је Тома в |
| двора велможе Томе.{S} И тамо је нешто тражио.{S} Пратио сам га вечерас узастопце.{S} Чекао те |
| њега.</p> <p>— Слабо.</p> <p>— Ни ја не тражих — продужи Тома — али наиђох на читаву заседу љуб |
| не небеске пучине, ти што летиш југу да тражиш светлијих сунчаних зракова, причај тамо, да овде |
| и Тома.</p> <p>— А зар ти, војводо, не тражиш лова? — упита Тома Љубоја, седнувши до њега.</p> |
| стан српски неопажени.</p> <p>Није дуго трајало то утицање, јер се турска војска, једва четврти |
| ице!{S} Али није, хвала Богу, дуго тако трајало.{S} Пре него што је запљуснуло до њих на висови |
| исто и Богдан.{S} Његова војводина може трајати само докле није сама — без наших држава.</p> <p |
| ацима његовим!</p> <p>— Војна неће дуго трајати.{S} Азијатска се сила не може мерити с нашом сн |
| бој на <pb n="176" /> дугој линији док трајаше једнога ратника.{S} Поједине се чете повлачише |
| , а у двору Лала-Шахина у Дренопољу још траје весеље.</p> <p>— И сам се Алах са својим моћним п |
| Наишао сам на ову кулу, па жељан да се трајније склоним од ловаца, који могу на ме наићи, уђох |
| ешину повељу.</p> <p>Да би обележио и у трајнијем спомену сачувао свечаност походе својој ташти |
| Балшића, не може бити довољна залога за трајно пријатељство, и искрено савезништво између нас и |
| ером.</p> <p>— Гле, гле!</p> <p>— Он је тргао натраг своју војску испред Алтомановића, и смера |
| занимање!{S} Ја сам и војник и видар и трговац и бродар.{S} Овамо чешће долазим.{S} Каква срећ |
| пољу живео је мој млађи брат Матија као трговац, који је због својих услуга, што их је чинио ђе |
| лили, порушили, а мој отац, дотле богат трговац, избеже са мном, да спасемо голу душу.</p> <p>„ |
| што их је чинио ђеновским и дубровачким трговачким бродовима, био на далеко чувен.{S} Али Турци |
| > <p>— Да, старој омрази даје маха, кад треба на новој мисли радити.{S} Ваља штедети и сувише и |
| рече Тома једном. — Ти увек стижеш, кад треба!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18930_ |
| ј ловачки прибор, да за њ дођем баш кад треба!{S} Велможо, овде може бити свему крај!</p> <p>— |
| нућа, па о томе догађају ни речи!{S} Не треба узнемиривати светлу ћесарицу ни војску!</p> </div |
| ати и даље господар ћесарица Ана.{S} Не треба ни једне речи да ти кажем о твоме поступању према |
| о се доба учинило доброј Видосави да не треба више тајити од Ане љубав између Маре и Гојка.</p> |
| само за један тренутак.{S} Више јој не треба, јер је своје постигла.</p> <p>— Па шта хоћеш ти? |
| е ослободи, кренути овамо.{S} Али он не треба да стигне у Драму никад.{S} Разумеш ли!</p> <p>— |
| елости, да се усуди казати Ани, како не треба судити пре, док се све о сваком не сазна.{S} На м |
| о је да му поред одважности и срчаности треба и више ратничке вештине па и господске углађеност |
| не захватисмо толико снаге, колико нам треба, да сами на својим плећима изнесемо цело бреме бр |
| уће, Љубоје — што му је Тома реко да им треба хитати, а пратилац — што је морао да иде за њима. |
| игосан тиме.</p> <p>— Знам.</p> <p>— Он треба да плати главом злочин према теби, према мени, Го |
| заседе на путу.</p> <p>— Врло добро Он треба да буде нападнут и убијен.{S} Други неко биће у и |
| аних помоћника?</p> <p>— Толико, колико треба!</p> <p>— Добро.{S} За добру услугу боља награда. |
| о једног заједничког непријатеља.{S} То треба да је водиља сваког рада и нашег и византиског.{S |
| посао рађен по закону Божјем и као што треба већ онако, како није вредно било.</p> <p>— Слава |
| ути за мир душе, кад нити постиш ко што треба, нити што приложи цркви? — насмејаше му се многи. |
| упљају виле, где се купају, какву траву треба наћи па бити видовит.{S} Тражио је толиких лета т |
| спреми нове замке нама-</p> <p>— У њих треба њега ухватити.</p> <p>— И да непријатеља српског |
| ти учинити!</p> <p>— А то је —</p> <p>— Требало је да поганом туђину мачем срце потражим, и онд |
| јатељству.{S} Само је још неколико дана требало па да се војске наше сукобе.{S} Ђурађ Балшић ми |
| ако —</p> <p>— Овако си урадио, како је требало.{S} Оставио си, да се ствар својим током развиј |
| огданових стегоноша.</p> <p>— Тебе није требало ни повести! — љутито одговори Богдан.</p> <pb n |
| а Рајко мишљаше, да њему у опште не би требало ни да има места на таком збору и световању.</p> |
| био на далеко чувен.{S} Али Турцима је требао баш тај градић.{S} И они га узеше.{S} Два повере |
| рац доведе друга до клупе, где је Рајко требао да главом плати своју честитост.</p> <pb n="1" / |
| ао право, што сам држао да ћеш ми и сад требати! — говораше Тома Анђелу, који је био са њим дош |
| зведи је тачно још сад, па ми више неће требати твојих услуга.{S} Ти ћеш се одмарати на венцима |
| мехом — ја сам свуда, где знам да ћу ти требати.{S} Зар си заборавио на ону моју услугу?{S} А б |
| оје!{S} Опрости, али — ти ми више нећеш требати!{S} Ево, ово, што ногама газим, без сумње је ма |
| логора војске наше, што је недалеко од Требиња, ипак не смем још мислити на одмор.{S} Не дођох |
| кадшто затече, њега нема, ал’ и она не трене.{S} А кад је уморну савлада и преваром освоји сан |
| ића, који је догоревао, распламте се за тренут и мало после угаси, али Рајку послужи његова све |
| астаде страховита сеча</p> <p>Чадори за тренут ока дигнути, погажени, покрхани и поломљени; коњ |
| >— Останите.{S} Изгубио бих мож’да који тренут времена у вашој пратњи, а часови лете.{S} Прашта |
| ина двора.</p> <p>— Браћо, — рече он. — Тренутак је ту.</p> <p>За неки дан смо још овде, а посл |
| јој деци.{S} Док се она тамо бавила, за тренутак се примакла гнезду грдно <pb n="70" /> велика |
| а пребледе, а Тома, изненађен, заста за тренутак на вратима, али се опет брзо прибра и уђе, зат |
| је — сузе својих лепих очију.</p> <p>За тренутак настаде тишина.{S} А за тим, осетивши и сам ње |
| мене мимоишло.{S} Али, хвала Богу, дође тренутак, када се човек освести.{S} Тако је и са мном б |
| а пута.{S} Она тражи маха само за један тренутак.{S} Више јој не треба, јер је своје постигла.< |
| кама опипа везанога.</p> <p>Прође један тренутак, а старац викну и устаде пљеснувши рукама:</p> |
| ркве зазвонише.{S} У Драми наста свечан тренутак.</p> <p>Деспот Угљеша долазио је у походе свој |
| оћ! — заврши Угљеша.</p> <p>За неколико тренутака настаде тишина, после рече Богдан:</p> <p>— К |
| што је било, — говораше после неколико тренутака Ана Гојку. — Нећу да се то икада преда мном с |
| одарење и богомољу.{S} И после неколико тренутака из цркве се, у којој бејаху деспотица и ћесар |
| те на то мислити!</p> <p>После неколико тренутака Видосава је причала Мари све, што је од Ане с |
| а, и стражар оде.</p> <p>После неколико тренутака зазвекташе тешки ланци, а у њима приђе први р |
| се морамо журити.</p> <p>После неколико тренутака Тома јој рече :</p> <p>— Ја се стављам на рас |
| оје јој је донео.</p> <p>После неколико тренутака изиђоше из града на коњима Тома и Љубоје са ј |
| и преломљени мач.</p> <p>После неколико тренутака на мост ступише мож’да последњи, који се са с |
| ено погледаше.</p> <p>— До пре неколико тренутака нисам знао, да ћу бити путник.{S} Узвишена ће |
| притаја се, и непомичан ћуташе неколико тренутака.{S} Ветрић је ћарлијао, а зелено је лишће на |
| >— Она је!</p> <p>Стојећи тако неколико тренутака, замисли се по ново, па опет рече:</p> <p>— О |
| гунца Тому Теологиту...</p> <p>Неколико тренутака после тога неко куцну на прозор Јеленине собе |
| вратио ни онда, кад је он био постигао тренутан успех, наметнувши се за намесника малолетном ц |
| баш и шаљем — не смећи с ума ни једног тренутка велику мисао о јединству и снази нашој на југу |
| ину у Драму дошло је доба, да се за оне тренутке наде и радости плати читавим низом сумњичења и |
| {S} Гледа пред очима прошлост, најлепше тренутке, које је доживео, и будан снива, прелазећи с ј |
| ружаше шаком нападачу.</p> <p>У томе се тренутку иза шибља указа и у два скока стиже на знојаво |
| ђе ка излазу из чадора.</p> <p>У том се тренутку са свих страна око његова чадора захори:</p> < |
| ца.{S} Ти си ме чудно погледао у једном тренутку, кад сам стрељао орла пред ћесаричином љубимиц |
| бојнике.</p> <p>Све је то било у једном тренутку.</p> <p>На мах се зачу бахат коњски, али се на |
| } Има неко доба, како остављаш певача у тренутку кад у песми стане ређати најлепше јуначке слик |
| у и подграђу драмском.</p> <p>Дошавши у тренутку највеће жалости ћесарице Ане био је примљен бе |
| беду срећно минуо само зато, што сам у тренутку употребио погодну личност, која је могла твори |
| да Тома на мах изгуби смелост, и баш у тренутку, кад Гојко измахну да му мач са свим избије из |
| ехар најбољег кипарског вина остављаш у тренутку, кад ти га ваља испити у част витештва, у слав |
| е говори, — рече Угљеша.{S} У лицу дође тренутно блеђи, али на мах устаде:</p> <p>— И деспотица |
| о из оданости царској заветној мисли, у тренуцима, кад је и брат ми Вукашин долазио до клонућа |
| {S} Зар без разлога мисли твоје блуде у тренуцима, кад се у двору <pb n="7" /> нашем свако добр |
| стражари будни сањају.{S} Сан им осваја трепавице, душа је помућена гласовима, што случајно чуш |
| 21" /> <p>Гледаше звезде, које су слабо трепериле на небесном своду, па онда спусти главу у обе |
| опоља, које бејаше због тога у страху и трепету.</p> <p>Било је пред вече 25 септембра 1371 год |
| у светлост на успавану земљу.{S} Звезде трепташе па онда почеше утрњивати.</p> <p>Небо постајаш |
| разли нека веселост, диже руку, која се тресла, и спусти је на главу Гојку:</p> <p>— Да си благ |
| им најближим чадорима српске војске.{S} Треће се одељење спусти низ поток чрноменски поред <pb |
| е много.{S} Прво, нек се покоре двојица трећем —</p> <p>— Ја — не! — упаде му Богдан у реч одлу |
| двојица, а један од њих извуче нож.{S} Трећи говораше Ани нешто брзо грчки али тако покварено |
| љаше да је лепршање искислих стегова, а трећи се не могаше разабрати у разноликим гласовима, ко |
| една вера.</p> <p>— Дабогме! — умеша се трећи. — За веру и полазе на неверника.</p> <p>— Вера ћ |
| рубни знак један пут, два пут па онда и трећи пут, а мало после чу се звека ланаца на покретном |
| ао, а он се мора слушати, — расправљаху трећи.</p> <p>И на томе се обично свршивало.</p> <p>Међ |
| ог већег моста, што долази кад се пређе трећина пута од Драме ка Крстопољу, Тома рече Љубоју:</ |
| ом.</p> <p>— Богу хвала што ми је дао и трећу кћер ! — рече она, кад пољуби Јелену у чело.</p> |
| скиде огртач под грлом, и руком зграби, трже и откиде ниску крупног бисера, који јој је био под |
| >Томи у један пут постаде све јасно.{S} Трже мач и ступи корак назад.{S} Љубоје бејаше са свим |
| ита о несуђеном заручнику њеном, ал’ се трже и сети да јој, без сумње, не би било право, па реч |
| јко! — позва га Гојко.</p> <p>Јелена се трже, погледа својим крупним очима Рајка, пребледе, рук |
| овлажи образ и паде на руку.{S} Она се трже, па брзо, да је ко не затече, <pb n="147" /> обрис |
| ише тичу.{S} Буди храбра!</p> <p>Она се трже, пребледе, и брзо упита:</p> <p>— Да није —</p> <p |
| он заусти да гласно упита Гојка, па се трже и лагано додаде:</p> <p>— А она женска?</p> <p>— В |
| му још ближе. <pb n="6" /></p> <p>Он се трже, окрену и, спазивши своју драгу Љубу, пружи јој ру |
| моја Јелена! — рече Рајко, ал’ се брзо трже: — Ти си, мож’да, већ —</p> <p>— Девојка још! — од |
| она брзо иде своме крају.{S} Три цара, три нова њена владара не осећају дужности своје.</p> <p |
| лександар, она брзо иде своме крају.{S} Три цара, три нова њена владара не осећају дужности сво |
| <pb n="86" /> <p>Прошло је од тог доба три, четири месеца хладнијих зимских дана, па је дошло |
| колибу.</p> <p>Цела се колиба делила на три дела.{S} С поља се улазило у простран предњи њен де |
| тим групама коњица се турска раздели на три дела на северном крају Чрноменских Лугова.{S} Два о |
| ску.{S} Стегоноша високо уздиже стег па три пута завитла њиме по ваздуху, да види сва војска.{S |
| јаким ветром, који се с нова подиже, са три стране непријатељ приђе српском логору.</p> <p>У та |
| ја ћу се бринути.</p> <p>Тома Теологита три пута се дубоко поклони и пун скромности изиђе из со |
| {S} Буди воља његова!</p> <p>За тим све три лагано уђоше у ћелију старог Исаије.</p> <p>На рука |
| леђа.{S} Слутио сам, ал’ од како је пре три месеца онај чудновати испосник пророчки нагласио на |
| е иде кроз ту шумицу, пред њих искочише три, до зуба наоружана, човека, који по свему подсећаху |
| </p> <p>Ту је војска имала да се одмори три дана, па да се сва крене пут Дренопоља.</p> <p>Била |
| ће — доврши Гојко — бити у нашој војсци три јунака мање.{S} Али опет —-</p> <p>— Доста смо и ми |
| брата.</p> <p>Костадин је Гојка задржао три дана, да почасти свога госта и да га боље увери о г |
| адаше, зачуше неколико ратника у два, у три маха тутањ, налик коњског топота, и неку нејасну зв |
| Лабуд, крвљу окупан, завришта и скокну три копља у напред.</p> <pb n="174" /> <p>— То је његов |
| је дошло време кад Рајко мора да обиђе Трилис.</p> <p>Кад је сутра дан по њиховом одласку доша |
| је и Рајко, ћефалија, грађански судија, Трилиса нашег.{S} Њега сам придао Војихни у помоћ, јер |
| градске страже у Драми Љубоје и Рајко, трилиски ћефалија.</p> <p>Другови су се чешће дотицали |
| сле његовог доласка вратио се у Драму и трилиски ћефалија Рајко.</p> <p>Побратими су се искрено |
| јужном крају логора, где бејаше војска трилиског ћефалије Рајка.</p> <p>Рајко не бејаше заспао |
| српски.</p> <p>У првим редовима чадора трилиског одељења, које бејаше па ударцу турског одреда |
| разговора <pb n="63" /> између ћефалије трилиског и наше лепе кнегињице.</p> <p>Љубоја текну у |
| ни толико.</p> <p>Али бегунцу није така трка прва Гонилац само њих и зна.</p> <pb n="163" /> <p |
| а живих ратника.{S} Земља је тутњела од трке поузданих жерава.{S} Ваздух је пиштао од фијука ст |
| кланац ступише неки коњаници у великом трку.</p> <p>— Помози Боже! — прошапта Гојко, намаче ка |
| p> <p>— С Богом, војно!</p> <p>Коњица у трку пролажаше.</p> <p>— Боже, Боже, — рече неко од они |
| S} Страшно ли је тада било!{S} Катуни и трла бејаху пуни бегунаца, немоћних стараца, слабих жен |
| м.{S} Од те колибе почињали су катуни и трла, који су се продужавали северно и преко првих огра |
| ржећи деспотицу Љубу за руку изиђе два, трн крока напред, а Угљеша скочи са свога коња.{S} Једа |
| ки!</p> <milestone unit="*" /> <p>После трн дана, кад је већ Гојко био на путу, а други гласник |
| а — неко време, како звезде у моме јату трну, бледе и нестају, па и сама моја звезда гине, тамн |
| о тежак и мучан, а стазе животне посуте трњем и невољама.{S} Таком се животу није радовала, и с |
| .</p> <pb n="159" /> <p>— Онда ћемо сва тројица четвртом! — болно рече Угљеша.</p> <p>— То би б |
| здили су коњаници врло брзо.</p> <p>Сва тројица бејаху уверени да им се ваља журити:{S} Тома, ш |
| стао од старца свештеника.{S} Остала су тројица дочекали жртве, а Тома се спремаше, да се напад |
| вљене писнуше и стадоше, а један од оне тројице притрча и ухвати Ану за руку.{S} Прискочише и о |
| живљења у првих Византинаца тога доба, трошио је нагомилано благо на скупоцене украсе себи, св |
| вале за се, али та два Турчина пређу на трошном чамцу.{S} Њих поштедеше морски таласи, јер они |
| мало после Ана — није у нас постављена трпеза сиротињска.{S} Мож’да би могло то бити сутра?</p |
| р без разлога често пута оставиш богату трпезу и госте наше за њом, па одлазиш узбуђен, узнемир |
| и Маром, а Јелена, навикнута на невољу, трпељиво сношаше терет, али се и надаше.</p> <p>Мара се |
| одговори Угљеша.</p> <p>— Моја круна не трпи слабији сјај, твоја памет не признаје слабији разл |
| манастирски ђаци па побегли зато што не трпите мирис од вина, знате то најбоље!</p> <p>Сви удар |
| I.</head> <p>Рајко се сети, да, мож’да, труба објављује Гојков повратак.</p> <pb n="124" /> <p> |
| очек.</p> <milestone unit="*" /> <p>Кад труба са градског бедема огласи долазак високога госта |
| радим, — одговори старац.</p> <p>У томе труба даде знак, да неко долази У град.</p> <p>То бејаш |
| чуше кроз бурну ноћ танки звуци убојних труба, које страховитом циком својом зваху на узбуну.</ |
| {S} За њим су ишла два часника а до њих трубач <pb n="133" /> на зеленку.{S} На челу коњаника, |
| њим.</p> <p>Наиђоше на чету војника.{S} Трубе огласише знак, а чета кликну:</p> <p>— Живео десп |
| љеша а вихор прихвати његову реч</p> <p>Трубе око деспота не престајаху давати знаке српској во |
| ас!</p> <p>Кроз ноћну се тишину разлеже трубни знак један пут, два пут па онда и трећи пут, а м |
| рим годинама својим.{S} Али не жалим за труд.{S} Имао сам се око чега и намучити, — додаде Исаи |
| ати!</p> <p>— У напред ево да ти платим труд!</p> <p>И Гојко је свим жаром пламене љубави своје |
| о би било немогућно.{S} Плод би ђавољег труда био толико сазрео, да би тамо опасно било и прист |
| ледео у очима његовим.{S} Залуд се Тома трудио, да задржи Момчила у савезу против царевине.{S} |
| ња и суморности.{S} Готово се нико и не труђаше, да се покаже веселији, но што је у ствари био. |
| ече, <pb n="147" /> обриса сузне очи, и труђаше се, да буде веселија...{S} Како је красан раста |
| састанак Угљешине и Вукашинове војске, ту и прво логориште удружене српско силе јужних српских |
| .</p> <p>— Него шта мислиш?{S} Куд они, ту све живо.</p> <p>— А да шта би било, да се српска го |
| што ће му донети немилости господареве; ту су Рајко, Љубоје и друге војводе.{S} За њима а покад |
| рама, друго знатно место у деспотовини; ту је и каменита тврђава Мелник, и Крстопољ на Беломе М |
| са оружјем и позлаћеним рогом ловачким; ту деспотица Љуба и лепа Мара на обученим коњима својим |
| ојим са лаком стрелом и тулом о рамену; ту је Тома Теологита, забринут да се данас не деси штог |
| ко спустио ка источној страни брега.{S} Ту, крај једног студенца, нађе Љубоја, који се у самоћи |
| , расла и од детета постала девојка.{S} Ту сам снивала прве снове своје девојачке среће, која м |
| е, даровано многим царским повељама.{S} Ту је спадао и један млин на Мутници, речици недалеко н |
| одабрано друштво на чилим коњицима.{S} Ту је био деспот Угљеша са оружјем и позлаћеним рогом л |
| оља у мореузу лепога Мраморног Мора.{S} Ту сам и одрасла у нези свога доброг оца, јер мајке, ту |
| аду међу свима свих јужних државица.{S} Ту је била и Драма, друго знатно место у деспотовини; т |
| истога манастира, у Меникејске Горе.{S} Ту је на миру настављао свој превод богословске књиге г |
| о̑, једва изнесе душу до Свете Горе.{S} Ту <pb n="114" /> је на брзо склопио очи, а ја, тужно с |
| трча.</p> <p>На мах се искупише сви.{S} Ту бејаше Ана, Рајко, Исаија и остали.{S} Властоје се с |
| у везу међу Белим и Мраморним Морем.{S} Ту у Галипољу живео је мој млађи брат Матија као тргова |
| на свечаност при погребу Војихнином.{S} Ту се задржао и после тога неколико дана по жељи свих а |
| туга, весељах и оживех кућу његову.{S} Ту сам, витеже, расла и од детета постала девојка.{S} Т |
| се купине.</p> <p>Они стадоше.</p> <p>— Ту је зликовац! — рече старац и извади нож, па корачи н |
| е мач каквог нашег велможе.{S} Нађох га ту код моста.</p> <p>Они стадоше.{S} Богдан узе мач, од |
| ац.</p> <p>Онај други дворанин виде, да ту више нема шале, прискочи у помоћ и стаде једнога дав |
| зо свршиш, неваљалче!{S} Али захвали за ту срећу овом мом пријатељу.</p> <p>Други га дворанин з |
| ама пена ал’ црвена као сушта крв, а ја ту пену хватам, море ме љушка, а ја спавам.</p> <p>— Вр |
| н, који је живео повучено и кога сам ја ту затекла.{S} Он је био моме поочиму више саветник у м |
| , српска вера.</p> <p>— Хе, брајко, има ту и Грка и Влаха!</p> <p>— Па ако!{S} Опет је, велим т |
| ца срца.{S} Па ипак је неко наишао и на ту тајну стазу сазнања љубавних снова Љубојевих.{S} А т |
| бити видовит.{S} Тражио је толиких лета ту травку, па је не могаше наћи, а зна је описати, као |
| више остати у Драми, ако Тома Теологита ту буде.</p> <p>— Говориш из моје душе, — одговорио му |
| епријатељи и деле у таборе.{S} Залуд је ту Урош са царским скиптром и круном, кад на њој нема и |
| p> <p>— Браћо, — рече он. — Тренутак је ту.</p> <p>За неки дан смо још овде, а после полазимо у |
| а је к њему дошао и Рајко али Томе није ту застао.</p> <p>У чешћим бојевима, које је дотле непо |
| орацима приближи средини.</p> <p>Све се ту слеже, и бојни бео достиже врхунац свој.</p> <p>Али |
| поштовали, ипак је Угљеша налазио да ће ту бити и какве заслуге новог заповедника драмске војск |
| наше сукобе.{S} Ђурађ Балшић ми хоћаше ту бити користан савезник, али — само ту.{S} О Лазару Х |
| где се савија пут, те донекле иде кроз ту шумицу, пред њих искочише три, до зуба наоружана, чо |
| ојој је био неусиљено пажљив, па ипак и ту са посебним својим разлогом.</p> <p>Кад се једног пр |
| истинских осећаја.</p> <p>Гојко пољуби ту суву руку, а старац му даде знак да се дигне.{S} Он |
| етом и знањем.</p> <p>Веће весело прими ту новину, а кад Гојко одушевљеним речима понови Угљеши |
| оживео а особито сад, кад није ни Гојко ту.{S} Али је дошло време кад Рајко мора да обиђе Трили |
| е ту бити користан савезник, али — само ту.{S} О Лазару Хребељановићу и Вуку Бранковићу не смем |
| ећи на другу страну.{S} Он се загледа у ту женску, која му се учини нешто необична са свога сло |
| на крај мртвог поочима свога, ушли су у ту одају неки непознати ми људи.{S} Нисам их ни опазила |
| ма много.{S} Ја сам наредио да они буду ту, да нас уморне прихвате, — рече Љубоје.</p> <p>— Доб |
| жеља.</p> <p>— Онда ваља тамо на извору ту везу пресећи.</p> <p>Љубоје ћуташе, а Тома се нешто |
| ни свога клисара.</p> <pb n="83" /> <p>Ту је Ана чешће долазила на вечерње или зором на јутрењ |
| копитама другога.</p> <pb n="165" /> <p>Ту Су.</p> <p>-Бегунац и гонилац чују један другоме дах |
| евера завршује повећим висовима.</p> <p>Ту бејаше састанак Угљешине и Вукашинове војске, ту и п |
| ше задовољан драмским одељењима.</p> <p>Ту је војска имала да се одмори три дана, па да се сва |
| е, па је сам остао код студенца.</p> <p>Ту га, на положеном деблу једног скоро обаљеног храста, |
| тарац, самац, а ја га, кад ме мину прва туга, весељах и оживех кућу његову.{S} Ту сам, витеже, |
| сад к теби, да ме мину сви боли, свака туга, свако очајање.</p> <p>Па јој је онда говорио дуго |
| а се моја раскравила, <pb n="143" /> па туга са ње отиче, а ја се журим да ти нејасним речима к |
| тај губитак ненакнадан.{S} У томе је и туга, али теби, гранчици са стабла његовог, нека у томе |
| </p> <p>Кад је Ану прошао први потрес и туга због крстопољског догађаја — онаког, о каквом јој |
| је глас да је — Дренопоље пало!</p> <p>Туга деспотице Љубе чисто стаде.{S} У њој плану жар све |
| зносили глас, да је добри монах умро од туге, што је у срџби проклео и уклео свога господара а |
| кћери Војихнине и Анине, која је часове туге своје разгаљивала у ученом говору са старим монахо |
| с Рајком, да је Тома узрок њене онолике туге и жалости.{S} И Рајко, који се у врту зарече, да ћ |
| њених, Ана, а још више Љуба, блажила је тугу у мудрим речима ученога Исаије.</p> <p>Монах Исаиј |
| инског осећања жалости, олакшаше боле и тугу њихову.{S} И после прве силне жалости наступи маји |
| собу, отворила је срце своје, да пусти тугу са њега, нека отече.{S} Испричала је све Видосави, |
| ло даље говорити.{S} Исаија је утонуо у тугу, а Рајку је било тешко као да се неке тужне успоме |
| без устезања поверити.</p> <p>— Ти опет тугујеш? — питала би је често Видосава после одласка Го |
| вљена, дивљач.</p> <p>Возари, пролазећи туда, поздравише ловце, али нико не устаде да разгледа |
| <p>— Неваљалац је он.{S} Није ни чудо — туђин је, па га и не боли срце за овим народом, — рече |
| тку обрадовао његовом доласку.</p> <p>— Туђин је, — рекоше једни.</p> <p>— Византинац рођењем, |
| еко време био потребан баш за то што је туђин, јер у мојој деспотовини има много туђина његовог |
| ејаше таког срца.</p> <p>То је био неки туђин, који је живео повучено и кога сам ја ту затекла. |
| продужи:</p> <p>— У место тога онај ми туђин досађује.{S} Видосава је, мало изненађена, запита |
| ља јавио нам се у помоћ један непознати туђин — ђаур.{S} Он је и одвео наше у стан непријатељск |
| очима, па за се прошапта:</p> <p>— Овај туђин има очи за лепоту ове девојке!</p> </div> <div ty |
| е зове овај војвода!</p> <p>— То је тај туђин, велможа Тома Теологита, — одговори јој лагано Ви |
| ти мога поочима.{S} Код мене је био тај туђин.{S} Говорио ми је лепо, ласкаво и позивао ме да с |
| ољу прекршио, — рече им благо Угљеша. — Туђина Теологиту уклонио сам са досадашње му части, кој |
| на Момчила, да пусти преда се незнанога туђина.{S} У разговору са тим дошљаком, Момчилу па4"/&g |
| ако ме многи знаци не варају и крвника туђина наћи ћемо, — рече Гојко.</p> <p>— Душа му прокле |
| аше задовољна, што ће се кренути против туђина и заједничког непријатеља. <pb n="120" /> Зато у |
| една суза канула у твојој кући због тог туђина, а ти ниси ни знала.{S} Наша мила Мара—</p> <p>— |
| уђин, јер у мојој деспотовини има много туђина његовога рода.{S} Многу сам беду срећно минуо са |
| у, од које дуго времена боловах.</p> <p>Туђина је нестало, отишао је, без сумње љутит, што му с |
| то је —</p> <p>— Требало је да поганом туђину мачем срце потражим, и онда бих био сигуран, да |
| о ти је плата за услугу, што си поганом туђину учинио, и зато што сам испред твога копља морао |
| о потпуно обманут. — Сада верујем да је туђинчев посао и моје именовање за заповедника овога гр |
| колико сам дотле могао имати.{S} Савез туђих владара распао се пре, но што је ишта могао и пре |
| злог, а Богданова самосталност не слуша туђу вољу! — рече Вукашин.</p> <p>— Али не заборави, кр |
| јеш своју реч, да Бог да у скоро слушао туђу!</p> <p>То се по граду и подграђу за час рашчуло.{ |
| је кратак и непотпун, али у толико више тужан.{S} Љубо, ти ћеш ми послати из Драме што пре опши |
| S} Па и сада, кад се сазнало за крвав и тужан пад Пловдина, који је био бедем против османске н |
| ја сам сама стајала крај његовог одра и тужила.{S} Те исте вечери судба оде и даље.</p> <pb n=" |
| но време отићи.</p> <p>Мара је истински тужила са Аном и Љубом за преминулим ћесаром.{S} У црно |
| јем.</p> <p>Међу тим је Мара непрестано тужила у самоћи.{S} Кад се вратила у ловачкој свити дес |
| ожеш и ваља друкчија да будеш.{S} Зашто тужиш?{S} Ваљ’да зато што је млади војвода Гојко отишао |
| сла у нези свога доброг оца, јер мајке, тужна, ни запамтила нисам.{S} Галипоље су Турци освојил |
| ске ћелије, а сада га је у Драму довела тужна свечаност при погребу Војихнином.{S} Ту се задржа |
| и неки ненадни гост...</p> <p>То бејаше тужна ноћ: звезда последњег витеза, који је с минулим ј |
| у, а Рајку је било тешко као да се неке тужне успомене у души и пред очима његовим гомилаху.</p |
| ad>III</head> <p>Било је то знамените и тужне 1370 године, када је и Дренопоље пало из руку виз |
| отац, који се, како један говораше, још тужне ноћи у Галипољу прекино̑, једва изнесе душу до Св |
| кривен црним превесом, и како су јој се тужним писком одазвале мајка и сестра Мара — па је у њи |
| ="114" /> је на брзо склопио очи, а ја, тужно сироче од непуних дванаест година, остадох без иг |
| под земљом, Бог му дао у рају насеља! — тужно додаде Исаија па се прекрсти.</p> <p>За тим опет |
| смо из далека као бегунци погледали на тужно место наше.</p> <p>Дотле је био живот.{S} Одатле |
| адиле.{S} Чело јој испунише боре, а она тужно посматраше — жалосну врбу, лако обележену на ђерђ |
| муње брже, стоји крај мртва ратника па тужно вришти, а за тим копа ногом и хрже, не би ли проб |
| им мачем пресече жице на цитри.{S} Жице тужно писнуше, а певачу очи засузише.</p> <p>— Тако!{S} |
| чувао.{S} Рука му задрхта и клону, а он тужно додаде:</p> <p>— Мач краља Вукашина!{S} И он дакл |
| после прве силне жалости наступи мајина тужног и тихог размишљања.</p> <p>— Гладног нахрани! уч |
| пре но што је могла чути црне гласе са тужног разбојишта.</p> <pb n="185" /> <p>Обе се прекрст |
| угу, десну страну њену, још једна жртва тужнога покоља.</p> <pb n="177" /> <p>Кад се склопише к |
| витешкога Рајка и Марка краљевог; дадох тужном гласнику са Српскога Гумна.{S} Али то дадох руко |
| на дршку, и крену коња.</p> <p>У силној тузи пођоше за њим и остали.</p> <p>— Моја је рана лака |
| а на погреб свога оца.{S} Говорило се о тузи у дому Војихнином, о старим данима ћесарице Ане, о |
| натраг У Драму.</p> <pb n="62" /> <p>У тузи својој бејаху будни само још Рајко и Исаија.{S} Об |
| ученим коњима својим са лаком стрелом и тулом о рамену; ту је Тома Теологита, забринут да се да |
| а јаче осећао свети позив свој, да буде тумач мисли и грешних жеља људских пред лицем Господа Б |
| ладила; кад се животу зарадујем, она је тумач моје радости; кад смрт пожелим, она ми пева погре |
| и ја рекох, Рајко —</p> <p>— Он је само тумач њихових жеља.</p> <p>— Онда ваља тамо на извору т |
| — заповеди један часник тумачу.</p> <p>Тумач упита Гојка, хоће ли се придружити застави моћног |
| , обмана.{S} Немој веровати звездарским тумачењима, јер смо онда пропали.{S} Ево — и она се лак |
| — осмехну се старац.{S} Ево сна, па га тумачи.{S} Љушкао сам се на облаку дуго, дуго, док ти с |
| , — заповедаше већ гњеван часник турски тумачу — да ће бити доцне, кад се, бачен на коло, буде |
| га наше понуде, — заповеди један часник тумачу.</p> <p>Тумач упита Гојка, хоће ли се придружити |
| че брда, разлежу се долови, таласају се Тунџа и Марица, а врх свега фијуче ваздух као да пишти |
| кочи поток, па се упути североистоку ка Тунџи, која се код Дренопоља улива у Марицу.</p> <p>Гон |
| е нова сила, нова снага дивљих Азијата, Турака. <pb n="16" /></p> <p>Угљеша ућута, и гледаше не |
| још била страшна сила нових завојевача Турака, за које се већ видело да се стално мисле на Бал |
| пот Угљеша лично да поведе у бој против Турака.</p> <p>Осем простране деспотовине Угљешине и ом |
| е Угљешину позиву за општу војну против Турака.</p> <pb n="111" /> <p>Сад више нико није сумњао |
| о неки Грк.{S} Плашљивица се препаде од Турака, па им поста верна слуга а издајица и свог рода |
| ан, па са осталима јурну на густи буљук Турака.</p> <p>— Живео војвода!</p> <p>Ал’ Турци и овде |
| их позвати на заједничку војну противу Турака.{S} Ми полазимо с намером, да турском господовањ |
| дио свој град Угљеши, ако дође и одагна Турке око њега.{S} А та баш понуда не бејаше по вољи др |
| Броји преко шездесет хиљада ратника.{S} Турска је сила мања.{S} Има нас по четворица на једнога |
| и новом снагом дају отпора.</p> <p>Ал’ турска војска боље знађаше место, на коме је, и краљ по |
| и користећи се њиховом забуном, коњица турска продре брзо дубоко у логор, али до средишта ипак |
| а и опкопа.</p> <pb n="91" /> <p>Али је турска сила постајала сваког дана све већа а пловдинска |
| тачном реду и густим групама коњица се турска раздели на три дела на северном крају Чрноменски |
| <p>Није дуго трајало то утицање, јер се турска војска, једва четвртина укупне српске бојне силе |
| убље у тело ношен крвним током, утицаше турска коњица са голим сабљама у рукама.{S} Свако се од |
| отвореном пољу противу много надмоћније турске војске.</p> <p>— Бој је био страшан, — причао је |
| хоћу напред да запливам у мутне таласе турске крви.{S} Расклон’те се, јунаци!</p> <p>— Деспоте |
| натопљеном потоцима људске, и српске и турске, крви.{S} Пусто чадорје стоји развучено, покрхан |
| <p>— Алах, ил-Алах ! — рикну нови талас турске силе и сломи се на деспота и његов одред.</p> <p |
| и Дренопоље пало из руку византиских у турске руке. <pb n="19" /></p> <p>Тешке су биле прилике |
| је обећавао и — варајући ћутао</p> <p>А турски се гвоздени ланац све јаче стезао око Пловдина.. |
| а, док су поклисари, провлачећи се кроз турски логор, доходили у Драму и из ње се враћали.</p> |
| Кажи му, — заповедаше већ гњеван часник турски тумачу — да ће бити доцне, кад се, бачен на коло |
| им пророком радује! — вели један часник турски <pb n="181" /> у великом мермерном предсобљу, из |
| ко западе у најгушћу сечу.</p> <p>Један турски коњаник измахну на њ палошем, а старац га копљем |
| /p> <p>Тада се разлеже разбојиштем глас турски:</p> <p>— Хаџи-Ил-беже! весели се, примиче ти се |
| ојих груди и штитова око тебе.{S} Палош турски не дохвати тебе!</p> <p>— Војводо, ја хоћу напре |
| нтакузенове војске и његових савезника, турских чета, и Рајко се извештио ратничким пословима и |
| дан мали одред богато одевених коњаника турских.{S} Они се спремаху, да продуже пут за Ипсалу и |
| ренос-бег, један од највештијих ратника турских, потурица грчкога порекла.</p> <p>Он говораше Т |
| еши, који је имао да издржи прве ударце турских завојевача.</p> <p>Угљеша, измиривши противност |
| одлучно укрстити оружје са новом силом турских завојевача.{S} Па или ћемо ја и моји бити први |
| родну њиву спусти се рука сваког коњика турског на жртву, која му бејаше најближа.</p> <p>— Ала |
| ачкој невољи.{S} Опсела га силна војска турског цара Мурата, брата преминулог царевића Сулејман |
| ад се осетио довољно заштићен у области турског царства, Тома успори бежање, па се чешће и одма |
| рилиског одељења, које бејаше па ударцу турског одреда што са источне стране нападаше, зачуше н |
| ремаше војска српска да груне на зидине турскога Дренопоља, које бејаше због тога у страху и тр |
| ал’ га снага издаде и он паде под ноге турској коњици, која с нова придолажаше.</p> <p>— Витез |
| ву Турака.{S} Ми полазимо с намером, да турском господовању у нашим и византиским крајевима учи |
| одушевљавао мишљу о потпуном изгнанству турском у Азију и кад је страховао за успех тако велико |
| не са Угљешом, па да заједно нападну на турску престоницу Дренопоље, које ће мож’да и без боја |
| војом војском прешао границу и ступио у турску земљу, да непријатељ у страху ишчезава, и да ће |
| ака.</p> <p>— Живео војвода!</p> <p>Ал’ Турци и овде одговорише фанатично:</p> <p>— Алах, ил-Ал |
| ме је по ново синула мисао да су бољи и Турци него српска превласт.</p> <p>И тако су све молбе |
| ше нас Грци, нека нас не заборављају ни Турци.</p> <p>— Ствари стоје чудновато.{S} Ми смо истин |
| есницом нож, и пре, него што преплашени Турци могаху и помислити, шта им ваља радити — шикну кр |
| жна, ни запамтила нисам.{S} Галипоље су Турци освојили, попалили, порушили, а мој отац, дотле б |
| срећан свршетак.</p> <pb n="171" /> <p>Турци се поколебаше.</p> <p>— Алах, ил-Алах!- ваљало се |
| трани логорској, да поврати ред.</p> <p>Турци и овде вешто и одлучно нападоше.</p> <p>— Војводо |
| такузена, коју с муком разбисте.</p> <p>Турци одговараху једним узвиком:</p> <p>— Алах, ил-Алах |
| и сложно одупиру, али говораху сем тога Турцима, да је велико море српске силе, где они утонуше |
| е већ био више пута окушао у биткама са Турцима, који олако дођоше до источних граница његове д |
| коби на североисточној страни логора са Турцима.</p> <p>— Јунаци, смело напред!{S} Није то сила |
| нек се добро држи после наше победе над Турцима! — додадоше неки.</p> <p>— Па ни то није све, — |
| бродовима, био на далеко чувен.{S} Али Турцима је требао баш тај градић.{S} И они га узеше.{S} |
| дајом хтели да стеку милости, проказали Турцима, и они су главом платили.{S} Други су поскапали |
| {S} Али опет —-</p> <p>— Доста смо и ми Турцима! — одазваше се остали.</p> <milestone unit="*" |
| , узео му из руку крваву сабљу и предао Турцима.{S} Зла коб!</p> <p>Тешка слутња паде и осталим |
| је слободније руке за спремање на отпор Турцима.{S} Али баш у часовима, кад се одушевљавао мишљ |
| <p>— С нечастивом силом агарјанском, с Турцима, што преко мора дођоше.</p> <p>— Они се не крст |
| ба и ко зна колико дуга и мучна војна с Турцима.{S} Између нас и Византије било је и прошло.{S} |
| } Он мисли, да се користи нашим ратом с Турцима.</p> <p>— Проклетник!{S} Издајица! — загрмеше в |
| вави вали Маричини над њом, један млади Турчин, који је стајао на обали одакле се жртва и преда |
| у се лађе прибојавале за се, али та два Турчина пређу на трошном чамцу.{S} Њих поштедеше морски |
| ом пливаху, не привлачише пажњу младога Турчина.</p> <p>На један пут му се учини да чује топот |
| чуше неколико ратника у два, у три маха тутањ, налик коњског топота, и неку нејасну звеку, која |
| а од поклича живих ратника.{S} Земља је тутњела од трке поузданих жерава.{S} Ваздух је пиштао о |
| , који знају вредност своје снаге, ври, тутњи земља, јечи ваздух.</p> <p>Безбројни чадори прекр |
| не изоста.</p> <p>Коњи се повише, земља тутњи, кишне се барице деле.</p> <p>Бегунац иде, да спа |
| ли уздах подземнога света.</p> <p>И као туча на родну њиву спусти се рука сваког коњика турског |
| ћуташе неколико тренутака.{S} Ветрић је ћарлијао, а зелено је лишће на дрвећу шумило.</p> <pb n |
| едала Видосави, како је она слутила, да ће се све ипак добро свршити.</p> <p>Љубоје је и даље о |
| у из града и да му китом цвећа каже, да ће на њега непрестано мислити и њему се надати.</p> <p> |
| е скупљали на небу.{S} Изгледало је, да ће бити бурне ноћи, али се старац није плашио.{S} Погле |
| .{S} И Рајко, који се у врту зарече, да ће још сутра дан одмах раскрстити с Томом, занесен нена |
| кова ал’ румена лика и не помишљаше, да ће се икад од Војихне раставити.{S} Ал’ кад је Војихна |
| њих какве лепе и благе ноћи мислио, да ће се сви испунити док сване дан — онда ћеш разумети ја |
| ше већ гњеван часник турски тумачу — да ће бити доцне, кад се, бачен на коло, буде покајао.</p> |
| .{S} Ана додаваше, како нема изгледа да ће и устати са болесничке постеље, па га искрено жаљаше |
| к да загрли свога јединца.{S} Верује да ће му лакше бити.{S} И ја те, узвишена ћесарице, молим. |
| Таман се разданило, те ловци видеше да ће их послужити време једним од најлепших дана позне је |
| , да непријатељ у страху ишчезава, и да ће се за дан два његова војска састати с војском краља |
| Кантакузену, за кога се могло знати да ће пропасти.{S} Није му се вратио ни онда, кад је он би |
| за тим отишао је и Исаија, обећавши да ће чешће походити деспотицу, која ће у Драми остати до |
| p>Тома је, измакнувши из Драме, знао да ће се свака претпоставка у гоњењу његову оснивати на ув |
| и поштовали, ипак је Угљеша налазио да ће ту бити и какве заслуге новог заповедника драмске во |
| .</p> <pb n="42" /> <p>А кад се чуло да ће Угљеша за кратко време и доћи, почеле су се чинити в |
| крије у најближој будућности!{S} Мож’да ће се Мара и велможа са мном и тобом још и смејати свем |
| им гледала. <pb n="30" /></p> <p>— Онда ће деспотица са насладом читати приче о Александру Вели |
| сами седоше.</p> <p>— Ево, отац Исаија ће нам казати што више о судбини дана, што долазе, — ре |
| ом?</p> <p>— Има!</p> <p>— И руке, која ће се посветити?</p> <p>— Има!</p> <p>— И жерава, који |
| .{S} У име мисли о јачини српској, која ће моћи дати отпора свакој најезди на ове крајеве, ја с |
| ши да ће чешће походити деспотицу, која ће у Драми остати до јесени.</p> <milestone unit="*" /> |
| -синдигију љуто ће нас казнити.{S} Нама ће Алах ускратити милости своје, кад први витез наш пад |
| ра? — зачуди се Ана.</p> <p>— Јест, она ће ти много причати, — продужи Љуба — па ћеш знати онда |
| што би вређало њено частољубље.{S} Она ће, надам се, сву пажњу своју посветити обитељи својој, |
| нападачи били најамници Гојкови.{S} Она ће и по оделу њиховом томе поверовати.{S} А ти нападачи |
| ветле ћесарице наше, а кад се врати она ће му поверити и другу дужност.{S} Повериће му — тебе и |
| ојску, која се тамо летос сакупљала, па ће <pb n="135" /> онда у име Божје прећи границу неприј |
| вечнога живота.{S} Проћи ће векови, па ће се згажени крст дићи, а потомци изгинулих Срба на Ср |
| ру и полазе на неверника.</p> <p>— Вера ће и помоћи, да се победи некрст.</p> <pb n="146" /> <p |
| ду твојих узвишених мисли, веруј и вера ће те твоја спасти!</p> <p>— Добра снахо, — осмехну се |
| ана ?{S} Хе, колико да ти дам?{S} Доста ће ти бити и половина овога мога земљака Скопљанина.{S} |
| рашчуло.{S} И док су неки нагађали, шта ће љутити Костадин урадити са смелим монахом, дотле је |
| давно већ отишао Богу на истину!{S} Шта ће и мени живот!{S} Цитро моја!{S} Синоћ си још певала |
| је у радости послао златну сабљу, а шта ће тек бити кад султан стигне амо!{S} И велики га Лала- |
| — одговараше место њега старац. — А шта ће? питаш.{S} Твоју главу, ништа мање.{S} Од јуче скота |
| једног поузданог коњаника, који зна шта ће монаху поручити.{S} Дај ону амајлију са гроба Спасит |
| али на мах устаде:</p> <p>— И деспотица ће поћи с тобом.{S} Ићи ће на гроб свога преминулог оца |
| рова Лала-Шахин!{S} Правоверни!{S} Наша ће сила расти и поплавити брда и долине, реке и дубраве |
| До сада јесте, хвала Богу!</p> <p>— Бог ће дати, да и даље буде !</p> <p>— Не.{S} На прагу је в |
| S} То је тражио и већином нашао.{S} Сад ће настати војна, за коју он није у ствари никад марио. |
| ослова огњишта свог, свога гнезда, које ће радо свити сада.</p> <pb n="132" /> <p>Јелену је ћес |
| ну на турску престоницу Дренопоље, које ће мож’да и без боја заузети.</p> <p>Сви се јако обрадо |
| друге.{S} Ко мени може казати, са које ће стране несрећа на деспотовину нашу навалити?{S} Врло |
| зна и по лету њиховом наслутити, какви ће — мили или тешки — догађаји наступити.</p> <p>Био је |
| ?</p> <p>— Има!</p> <p>— И жерава, који ће стићи његовога коња?</p> <p>— Има !</p> <pb n="141" |
| е и дошао, мож’да да тражи витеза, који ће га боље разумети.{S} Али се вара.{S} Угљешина је душ |
| Али зар нема у овом граду јунака, који ће учинити крај бићу његовом?</p> <p>— Има!</p> <p>— И |
| е и без њега, а оставише гласнике, који ће га обавестити о њиховом одласку.</p> <p>У богатом ма |
| о и лепо а који зло и ружно време, који ће натерати мало лепе а који много штетне кише.{S} Он з |
| овој младости учили.{S} Он познаје који ће ветар донети добро и лепо а који зло и ружно време, |
| Лазар нам је вајкадашњи противник, али ће и он исто рећи.{S} Упамтише нас Грци, нека нас не за |
| а добро размислиш и расудиш.{S} У Драми ће остати и даље господар ћесарица Ана.{S} Не треба ни |
| вамо.{S} Нека оцу буде само син, а мени ће за тим одговарати као преступник.</p> <p>— Хвала ти, |
| спод Рила.{S} Они морају с нама.{S} Они ће се радо одазвати нашем позиву.{S} Тако исто и Богдан |
| е ова ноћ, а кад сутра сунце гране наћи ће наше мисли у једном уму и жудње у једној души.</p> < |
| p>— И деспотица ће поћи с тобом.{S} Ићи ће на гроб свога преминулог оца.{S} Поћи ћете још сутра |
| ти брда и долине, реке и дубраве, отићи ће далеко у хришћански свет, али њој нема вечнога живот |
| дом Пловдина <pb n="18" /> и Драме доћи ће пропаст Сера, а са њом ће се и Цариград претворити у |
| , али њој нема вечнога живота.{S} Проћи ће векови, па ће се згажени крст дићи, а потомци изгину |
| начан, смео, племенит и отворен привући ће твоју пажњу још првих дана.{S} Стари отац његов Влас |
| витеже, ал’ ја говорах искрено.{S} Души ће ми бити лакше!</p> <p>— А шта је о твојим стрицем, с |
| им, а он хоће да избегне.</p> <p>— Ипак ће га стићи ма кад.</p> <p>— Али он одлази да смишља и |
| и Драме доћи ће пропаст Сера, а са њом ће се и Цариград претворити у рушевине.</p> <p>— Веруј |
| лас од светлога и моћног деспота.{S} Он ће ових дана стићи овамо са свом својом војском, а кад |
| потовине светле браће Дејановића.{S} Он ће у Велбужду узети и њихову војску, која се тамо летос |
| је господар силан, крепак и млад.{S} Он ће за неки дан укрстити оружје своје са серском и драмс |
| аквог погинулог витеза.{S} Јесте.{S} Он ће ми сада добро помоћи.</p> <p>Млади певач оштрим маче |
| устиће се за неко време слободан.{S} Он ће се одмах, чим се ослободи, кренути овамо.{S} Али он |
| аћемо оца Исаију, — рече Видосава. — Он ће нам помоћи.{S} Стари дворанин Благоје већ је опремио |
| јој, да је љуби.{S} Не послуша ли — он ће погинути а она увенути.</p> <p>— Витеже, — рекла му |
| пре нашег похода на Османлије, и њихово ће оружје бити поред нашег.</p> <p>— Млади витезови!{S} |
| жели да се и то вечерас почне.{S} Прво ће доћи на ред најплеменитији.{S} Онај јуначни ђаур, шт |
| на венцима милости моје.</p> <p>— Тако ће и бити! — одлучно рече Анђео.</p> </div> <div type=" |
| .{S} Ноћас ћемо употребити коло.{S} Оно ће помоћи.{S} Ходи са мном!</p> <p>Обојица сиђоше низ в |
| ље, — вели краљ Вукашин.</p> <p>— И оно ће нам пасти у крило као зрела воћка, — додаје безбрижн |
| ева, што си од оца Исаије добила.{S} То ће му казати, да је велика невоља.</p> <p>Мара скиде с |
| ! — рече Рајко одлучно.</p> <p>— За то ће — доврши Гојко — бити у нашој војсци три јунака мање |
| ља придобити нових слугу.</p> <p>— И то ће бити.{S} Лала-Шахин жели да се и то вечерас почне.{S |
| ци изгинулих Срба на Срб-синдигију љуто ће нас казнити.{S} Нама ће Алах ускратити милости своје |
| и мале властеле — бејаше задовољна, што ће се кренути против туђина и заједничког непријатеља. |
| абринут да се данас не деси штогод, што ће му донети немилости господареве; ту су Рајко, Љубоје |
| p>— Одржаће се, и неће се загасити, јер ће киша брзо проћи, — рече старац за се, кад се наже, т |
| љеше, који нам зададе највеће јаде, већ ће се почети заузимати нашом војском.</p> <p>— Све је д |
| ио и да им тачно означи места, до којих ће трагати за злочинцима, па, ако их не нађу, да не иду |
| /p> <p>Змај гони ђавола.</p> <p>Бегунац ће у мрклој ноћи лако отићи с коњем у провалију, наићи |
| нека му гавран очи испије.</p> <p>— Баш ће му тако и бити.{S} Ал’ њега за ноћас ваља у подрум б |
| ће у последње доба из своје манастирске ћелије, а сада га је у Драму довела тужна свечаност при |
| а!</p> <p>За тим све три лагано уђоше у ћелију старог Исаије.</p> <p>На рукама његовим издисао |
| ч одлучно.</p> <pb n="159" /> <p>— Онда ћемо сва тројица четвртом! — болно рече Угљеша.</p> <p> |
| Ми ћемо се још ноћас овде одморити, па ћемо сутра поћи на Дренопоље, — вели краљ Вукашин.</p> |
| предузети?</p> <p>— Поћи ћемо у Сер, па ћемо удвојити бдење нада свим, што бива.{S} Вукашина ус |
| ружби једној довикује један.</p> <p>Где ћемо гусле сад наћи?</p> <p>— Како где?{S} Та зар не зн |
| е источену крв за ново бојиште, на коме ћемо бити — рекох ти једном — или први победиоци или пр |
| — она ми је звезда казивала, да ипак не ћемо подлећи.</p> <p>— Тебе Бог штити, господару мој! — |
| вом силом турских завојевача.{S} Па или ћемо ја и моји бити први победиоци или — прве жртве!{S} |
| учно додаде Вукашин.</p> <p>— Брате, ми ћемо и сад под окриљем звезде нашег рода поћи у бој за |
| подар, — говораху они — он зове нас, ми ћемо радо свуда са њим а под Божјим благословом.</p> <p |
| Лала-Шахин о томе ништа ни знати.{S} Ми ћемо свршити посао срећно и раније, но што он и помишља |
| у се о ратном походу своме.</p> <p>— Ми ћемо се још ноћас овде одморити, па ћемо сутра поћи на |
| и знаци не варају и крвника туђина наћи ћемо, — рече Гојко.</p> <p>— Душа му проклета!{S} Ал’ в |
| ојском, а кад прими и наше јунаке, поћи ћемо право ка Дренопољу.{S} Али има једна мала незгода. |
| шта си смислио предузети?</p> <p>— Поћи ћемо у Сер, па ћемо удвојити бдење нада свим, што бива. |
| стићи, — говораше Рајко.</p> <p>— Ипак ћемо га стићи кад тад! — одговори Гојко.</p> <p>— И ја |
| — рече деспотица Љуба.</p> <p>— Заједно ћемо са Маром.</p> <p>— Али, мајко, — сети се деспотица |
| ету веру нашу.{S} Он је одбио.{S} Ноћас ћемо употребити коло.{S} Оно ће помоћи.{S} Ходи са мном |
| е сама — без наших држава.</p> <p>— Њих ћемо и позвати — и само њих, јер од Бугарске се немамо |
| ова десна рука, отац његове верне љубе, ћесар Војихна, који као полузависни господар Драме оде |
| се тебе тиче.{S} Дренопоље је пало.{S} Ћесар Војихна, господар Драме и таст наш, преминуо је.{ |
| ругог задатка.{S} Тако је желео покојни ћесар Војихна <pb n="22" /> у знак захвалности, што му |
| {S} Та ја бих се могао и оженити и бити ћесар у Драми.{S} Има у овим земљама и злата и блага св |
| нашао да је све опако, како је оставио ћесар Војихна издишући.{S} А он је и тим био потпуно за |
| века прими управу над војском чувенога ћесара драмског Војихне.</p> <milestone unit="*" /> <p> |
| војсци драмској ваља накнадити старога ћесара Војихну.{S} Можеш ли се поуздати, да примиш упра |
| ститом младом војводи у служби драмског ћесара и његове ћесарице.</p> <p>Исаија је монах велике |
| Гојком.{S} Он, војник и слуга деспота и ћесара свога, тражи тајне ноћне састанке са оглашеним п |
| има, које с мора гусари на глас о смрти ћесара Војихне почеше узнемиравати.{S} Пут је велики, а |
| ам не може бити од помоћи.{S} Он је син ћесара Прељуба, али не и прејамник духа његовог!</p> <p |
| У Драми је остала узвишена ташта наша, ћесарица Ана, али војсци драмској ваља накнадити старог |
| већ приближио крај гостовању Угљешину, ћесарица Ана жељаше да све славље не прође без уобичаје |
| ам знао, да ћу бити путник.{S} Узвишена ћесарица ми је наложила да у морској тврђави у Крстопољ |
| отишли су у Драму, куда их је узвишена ћесарица ненадно позвала.{S} Ипак - реци — није ништа с |
| ити сутра?</p> <p>— Ако нареди узвишена ћесарица, — одговори дворанин. <pb n="29" /></p> <p>— О |
| у Тома, па му онда испоручи: како га је ћесарица поздравила да управу у Крстопољу преда Љубоју, |
| Угљешин војвода Тома Теологита, док је ћесарица Ана и даље остала у части, коју јој је положај |
| из цркве се, у којој бејаху деспотица и ћесарица с осталим и народом, чујаше одушевљено „Тебе Б |
| превиђамо две ствари.{S} Једно је, што ћесарица не жели чути ни речи од свега, што је до сада |
| ш.{S} У Драми ће остати и даље господар ћесарица Ана.{S} Не треба ни једне речи да ти кажем о т |
| ml:id="SRP18930_C4"> <head>IV</head> <p>Ћесарица Ана била је племенита госпођа и образована жен |
| пођоше, а у Драму стигоше доцне.</p> <p>Ћесарица се изненади, кад јој се јави Тома, па преплаше |
| је покривао грб Војихнине куће.</p> <p>Ћесарица Ана држећи деспотицу Љубу за руку изиђе два, т |
| отчињену му Драму и њену област.</p> <p>Ћесарица Ана изишла је са свитом својом до самог уласка |
| ла, брижно однегована, код тетке своје, ћесарице Ане — у миру проводити дане.</p> <p>Али се ипа |
| циља, па јој упаде у реч:</p> <p>— Не, ћесарице милостива!{S} Само немојте на то мислити!</p> |
| е, да те замолим, да наредиш, милостива ћесарице, да неко оде и замени његовога Гојка.{S} Жели |
| тузи у дому Војихнином, о старим данима ћесарице Ане, о мудрости деспотице Љубе, о благости и д |
| еда мном спомене!</p> <p>— Не, узвишена ћесарице!{S} Не заборављај, већ испитај и казни кривца, |
| ће му лакше бити.{S} И ја те, узвишена ћесарице, молим.</p> <p>Ана бејаше у незгодном положају |
| шег господара?</p> <p>— Јесте, узвишена ћесарице!</p> <p>— Је ли која душа остала гладна после |
| еши.</p> <p>— Здрава нам буди, узвишена ћесарице и драга нам мајко миле љубе наше! — отпоздрави |
| .</p> <p>— По вашој заповести, узвишена ћесарице!{S} Не брините, јер је ваша ствар у поузданим |
| ат свога поверенства.</p> <p>— Узвишена ћесарице! — рекао јој је Тома. — Ваш је налог извршен.{ |
| риказао монах Исаија.</p> <p>— Узвишена ћесарице, ево твојој милости и закриљу приводим листак |
| а је била изненађена.</p> <p>— Узвишена ћесарице, ја мислим да не смемо оклевати.{S} Држећи све |
| јводи у служби драмског ћесара и његове ћесарице.</p> <p>Исаија је монах велике учености и од г |
| у војну?{S} Отишао је у поверењу светле ћесарице наше, а кад се врати она ће му поверити и друг |
| во онако Угљешино истицање и одликовање ћесарице Ане, али је то остало само у његовој души.</p> |
| свакога часа, држаше слабе живце старе ћесарице затегнуте и узбуђене.</p> <p>Видосава је имала |
| мир, тако потребан и дому и души старе ћесарице.</p> <milestone unit="*" /> <p>У једној одаји |
| > <p>Дошавши у тренутку највеће жалости ћесарице Ане био је примљен без икаквих већих знакова о |
| ачана у добрим жељама својим према кући ћесарице и њених пријатеља.</p> <p>Тако живот пође напр |
| ин према теби, према мени, Гојку, Мари, ћесарици.{S} Све се бејаше скупило, да се сломи над њим |
| повест, да Гојко дође у Драму али не ка ћесарици већ ка своме оцу, који је на самрти.</p> <p>Го |
| и сада.</p> <pb n="132" /> <p>Јелену је ћесарици Ани и њеном двору приказао монах Исаија.</p> < |
| исто уплашено похита:</p> <p>— И мени и ћесарици јављено је у исто доба.{S} Ја ћу Гојка вратити |
| — рече Тома, са пуном готовошћу пољуби ћесарици руку, па се брзо <pb n="65" /> удали, оставивш |
| Угљеша долазио је у походе својој ташти ћесарици Ани, долазио је да води своме двору своју љубу |
| це од радости:</p> <p>— Хвала узвишеној ћесарици на таком поздраву а и вама, што сте ми га доне |
| ољуби у руку и она њега у чело — старој ћесарици заблисташе у очима сузе, које се као крупан би |
| те повукао.</p> <p>Кад му је играчка са ћесарицом и Маром код старе црквице осујећена, Тома је |
| ме заменити.{S} Тако сам у споразуму са ћесарицом нашао за најбоље.</p> <p>Ућуташе и ободоше ко |
| логориште и поздрави ратнике са старом ћесарицом и њеним двором, грмнуше хиљадама грла радосни |
| Гојко, нека други твоји људи нападну на ћесарицу Ану и њену лепу поћерку.{S} Ја ћу <pb n="77" / |
| неограничено поверење и љубав њихову, и ћесарицу ћу уверити да су нападачи били најамници Гојко |
| еме у Крстопољу, док Љубоје не обавести ћесарицу о свему.</p> <p>Али то не потраја дуго.</p> <p |
| и речи!{S} Не треба узнемиривати светлу ћесарицу ни војску!</p> </div> <div type="chapter" xml: |
| везали за врбу, кад су напали узвишену ћесарицу нашу, — говораше старац, па устаде. — Тако, га |
| оба сунчева заласка пред великим двором ћесаричиним искупило готово цело друштво градске господ |
| ном тренутку, кад сам стрељао орла пред ћесаричином љубимицом.{S} Не плаши се, али — и повери м |
| градске страже и ваљаног момка у војсци ћесаровој.{S} Лагано и неопажено љубав је освајала срце |
| ки тужила са Аном и Љубом за преминулим ћесаром.{S} У црном руху са распуштеним власима оплакив |
| ма преминулог Војихне, и даје јој власт ћесарскога сана.{S} А уз многобројне поклоне и дарове о |
| мира.{S} Без поговора послушан покојном ћесару и његовој жени Ани, Гојко је с места послушао ње |
| е на гроб свога преминулог оца.{S} Поћи ћете још сутра у први освитак зоре.{S} За све остало, ш |
| ац уз звеку пехара.{S} Тамо је и Рајко, ћефалија, грађански судија, Трилиса нашег.{S} Њега сам |
| та.</p> <p>— Ко? — викну неко.</p> <p>— Ћефалија Рајко!</p> <p>— Жив је још његов побратим Гојк |
| /> <p>Било је са свим доцне под ноћ кад ћефалија Рајко изиђе из двора Анина, где је био неки ма |
| кретоше натраг у Сер.{S} Са њима пође и ћефалија Рајко, коме је било тешко остављати Драму посл |
| страже у Драми Љубоје и Рајко, трилиски ћефалија.</p> <p>Другови су се чешће дотицали пехарима, |
| ог доласка вратио се у Драму и трилиски ћефалија Рајко.</p> <p>Побратими су се искрено загрлили |
| ају логора, где бејаше војска трилиског ћефалије Рајка.</p> <p>Рајко не бејаше заспао.{S} Он је |
| ах, ил-Алах!...</p> <p>— Нашег витешког ћефалије нема!{S} Он је морао први погинути! — викаху Р |
| потовине, позивајући властелу и градске ћефалије а крајишницима, господарима над крајиштима, но |
| атељског разговора <pb n="63" /> између ћефалије трилиског и наше лепе кнегињице.</p> <p>Љубоја |
| м га вечерас узастопце.{S} Чекао те је, ћефалијо, под храстом, па онда за тобом овамо.{S} Он за |
| — писну Рајко и загрли Љубоја.</p> <p>— Ћефалијо, носи овај преломљен мач краљевом Марку и реци |
| Да се само мало одоцних, Бог да прости ћефалију Рајка! — говораше старац, улазећи у собу.</p> |
| ле, да сам имао право, што сам држао да ћеш ми и сад требати! — говораше Тома Анђелу, који је б |
| ј Богме, брајко, ако нећеш сада ја када ћеш! — додаваше онај друг Благојев, што му у врту помаг |
| собом и твоје добро расположење — онда ћеш појмити и мене сада.</p> <p>Тома се осмехну:</p> <p |
| ће се сви испунити док сване дан — онда ћеш разумети јачину мојих надања.{S} А ако си после тог |
| е ти много причати, — продужи Љуба — па ћеш знати онда, и шта је могло бити с нападом на тебе, |
| дајући везанога.</p> <p>— Ко си ти? шта ћеш овде? — оштро питаше Рајко овога.</p> <p>Он само ст |
| и саму свету Софију цариградску?{S} Шта ћеш више!</p> <p>— Добро, — осмехну се старац.{S} Ево с |
| женска?</p> <p>— Веома добра душа, све ћеш сазнати, — одговори Гојко.</p> <p>Момци прихватише |
| ажњу своју посветити обитељи својој, те ћеш у толико слободнији бити у својим поступцима, а вој |
| н, али у толико више тужан.{S} Љубо, ти ћеш ми послати из Драме што пре опширније.</p> <p>— Хва |
| више неће требати твојих услуга.{S} Ти ћеш се одмарати на венцима милости моје.</p> <p>— Тако |
| и ничији у брзини и издржљивости.{S} Ти ћеш, дакле, бити гласник.{S} Ићи ћеш на доста велики пу |
| и његовом брату деспоту Драгашу.{S} Ти ћеш их позвати на заједничку војну противу Турака.{S} М |
| стигоше тамо.</p> <pb n="64" /> <p>— Ти ћеш бити гласник, — рече Тома једном разборитом копљани |
| а.{S} Ја ћу Гојка вратити у Драму, а ти ћеш га за време заменити.{S} Тако сам у споразуму са ће |
| /p> <p>Љубоје се замисли.</p> <p>— Рећи ћеш му, да га позивам ја, да дође к мени, — рече после |
| {S} Ти ћеш, дакле, бити гласник.{S} Ићи ћеш на доста велики пут, и до успеха твога поклисарства |
| <p>— Кад се довече са свим смркне, сићи ћеш Гојку, и отворићеш му слободан излаз.{S} Казаћеш, д |
| а једном разборитом копљанику.{S} Отићи ћеш на свом коњу до нашег ловачког стана код млина, нађ |
| ији бити у својим поступцима, а војском ћеш управљати само у име моје слободно и неограничено.< |
| лост твоју — одговори Тома — у нади, да ћу је ма и накнадно заслужити.</p> <p>— Добро, — рече У |
| о пре неколико тренутака нисам знао, да ћу бити путник.{S} Узвишена ћесарица ми је наложила да |
| S} Томе не стигох, а поуздано држах, да ћу га овим путем, куда и ви дођосте, стићи, — говораше |
| а не дао Бог да будеш у невољи, знај да ћу ти се братски одужити!</p> <p>Они изиђоше из врта, п |
| ским смехом — ја сам свуда, где знам да ћу ти требати.{S} Зар си заборавио на ону моју услугу?{ |
| е све јачом светлошћу, и ја сам знао да ћу изићи победиоцем.{S} У тешким приликама у Призрену п |
| гословом, оружје с непријатељем, и тада ћу видети, колико сам добро учинио, тако радећи.</p> <p |
| јавити,— одговори Гојко.</p> <p>— Онда ћу ја, — пожури се Рајко.</p> <p>— Доцкан.{S} Ја одлази |
| о оне јеле, па ме причекај на клупи, ја ћу се пожурити.</p> <p>Гојко без речи пристаде, а кад ј |
| стало, што иде уз нови положај твој, ја ћу се бринути.</p> <p>Тома Теологита три пута се дубоко |
| ћесарици јављено је у исто доба.{S} Ја ћу Гојка вратити у Драму, а ти ћеш га за време заменити |
| мај се и пођи на сусрет дужности.{S} Ја ћу ти помоћи!....</p> <p>Кад по заповести Угљешиној уђо |
| и Српства, ја морам бити спреман.{S} Ја ћу први одлучно укрстити оружје са новом силом турских |
| ћесарицу Ану и њену лепу поћерку.{S} Ја ћу <pb n="77" /> већ припремити место и начин.{S} Наћи |
| ногобројни, али није среће у њих.{S} Ја ћу вам бити на услузи.{S} Послушајте ме!</p> <p>Јевроно |
| и са свим се приближи Мари.</p> <p>— Ја ћу се силом бранити — цикну Мара.</p> <p>— Али без успе |
| е рана с витешког мегдана —</p> <p>— Ја ћу их извидати!</p> <p>— У напред ево да ти платим труд |
| у моју, она није за те ни била.{S} А ја ћу се бринути, да ти и делом докажем, да није нестало у |
| такој задаћи и великој милости.{S} А ја ћу бити први војник под том заставом.</p> <p>— Господар |
| </p> <p>— Онда нека буде.</p> <p>— А ја ћу, мајко, надгледати посао, — рече деспотица Љуба.</p> |
| ж’да још сутра полазимо —</p> <p>— А ја ћу ти слати поздраве по облацима, ветру, уздаху, но лак |
| Све је већ учињено, господару.{S} И ја ћу сузу захвалности канути на одар ваљаног витеза!</p> |
| ро !{S} Ја сутра полазим.</p> <p>— И ја ћу с тобом! — одлучно рече Јелена.</p> <p>— А ако ме мн |
| <p>— Светли деспоте!{S} Заповедај и ја ћу слушати без поговора.</p> <p>Угљеша седе, и руком по |
| је дошао већ ред на мене.{S} Још сутра ћу стати ногом змији на главу! — значајно рече Рајко.</ |
| у, кунем се, да другог греха немам нити ћу имати до само те зависти!</p> <p>— Ждрале, поносити |
| > већ припремити место и начин.{S} Наћи ћу се у близини нападнутих и спашћу их.{S} Тиме сам пос |
| у подрум бацити — одговори старац. — То ћу и да урадим.{S} Да ми ко помогне убацити тамо зликов |
| пазила.{S} Али јесам нешто видела, и то ћу ти радо казати.{S} Добри Угљеша мој!{S} Војна је крв |
| ено поверење и љубав њихову, и ћесарицу ћу уверити да су нападачи били најамници Гојкови.{S} Он |
| Ма какве ми гласе поклисар донео, одмах ћу доћи, да ти их саопштим.{S} Чекај ме у ложници.</p> |
| га, учинићу, што Бог заповеда.{S} Одмах ћу наредити, нека дође овамо.{S} Нека оцу буде само син |
| <p>— Па да гађам, је л’?{S} Ако!{S} Баш ћу тако да радим, — одговори старац.</p> <p>У томе труб |
| је и срце било наде пуно.</p> <p>— Још ћу да ти говорим, витеже! — говораше Мара Гојку. — Душа |
| ad>VIII</head> <pb n="55" /> <p>Мара је ћутала о томе немилом догађаЈу.{S} У души јој је било т |
| е! — обнови Угљеша разговор после неког ћутања.</p> <p>— Борисмо се неуморно и само знадосмо за |
| привидно изненади.</p> <p>После кратког ћутања он рече:</p> <p>— Саслушај ме, грешног, милостив |
| одуже, док старац, на послетку, прекиде ћутање:</p> <p>— Из далека си, војводо?</p> <p>— Из дал |
| Тома се нешто замисли, па онда прекиде ћутање:</p> <p>— Војвода је Гојко и иначе зрео.{S} О ње |
| ио на колена.</p> <p>Тако је неко време ћутао и мислио.</p> <p>Опробан и срећан ратник, у почет |
| б у Томи, који је обећавао и — варајући ћутао</p> <p>А турски се гвоздени ланац све јаче стезао |
| огме!</p> <p>Наложише по ново ватру, па ћутаху.{S} А кад штогод особито у памети наиђе, напомен |
| дни само још Рајко и Исаија.{S} Обојица ћутаху и гледаху у пламен, који се поступно гасио.{S} Д |
| руком и старешина се удали.{S} Обојица ћутаху.{S} Гојко је оштро гледао Љубоја, коме не бејаше |
| рник неки млади војвода.</p> <p>Обојица ћутаху подуже, док старац, на послетку, прекиде ћутање: |
| а извору ту везу пресећи.</p> <p>Љубоје ћуташе, а Тома се нешто замисли, па онда прекиде ћутање |
| кад дође близо, притаја се, и непомичан ћуташе неколико тренутака.{S} Ветрић је ћарлијао, а зел |
| ипову кору воде и запоји деспота.{S} Он ћуташе, тешко дихаше и склопи очи.{S} После их полако о |
| <p>— И ја тако мислим.</p> <p>Продужише ћутећи.{S} После неког времена Рајко рече:</p> <p>— Из |
| падача.</p> <p>Одговора не би.</p> <p>— Ћутиш, а? ама проговорићеш, док те притегнем уз врбу, у |
| гдекад много говорљиво а гдешто и врло ћутљиво.</p> <p>Рајко се сећа, да се Момчило њиме хвали |
| ападаше, зачуше неколико ратника у два, у три маха тутањ, налик коњског топота, и неку нејасну |
| кад ти га ваља испити у част витештва, у славу наших победа; са небом и звездама његовим разго |
| везду — водиљу.{S} Она је све светлија, у колико је ова блеђа.{S} Слутио сам, ал’ од како је пр |
| /p> <p>— Живео!</p> <p>И велика дрвена, у кожу омотана чутура непрестано кружаше из руке у руку |
| бој био први, а ни један од њих не зна, у колико је битака био, колико пута рањен, па и колико |
| буне и очајања, јунаштва и прегоревања, у часу извесне смрти — настаде страховита сеча</p> <p>Ч |
| где је служио у цркви истога манастира, у Меникејске Горе.{S} Ту је на миру настављао свој прев |
| p> <pb n="134" /> <p>Љубоје оде у град, у коме је до сада већи део свога службовања провео.</p> |
| — љубав неодољива!</p> <p>— И ево овде, у осами ових гора, ближе једином господу Богу, кунем се |
| и суморне ал’ још доста крепке природе, у дивљини, која није ни без својих особитих чари, Мари |
| чима му је сијао огањ јужњачке природе, у њему је кипела страст, а разум је лако уступио своје |
| а појава Гојкова.</p> <p>Нападачима је, у осталом, било и то право, само кад су изнели главу.{S |
| два четвртина укупне српске бојне силе, у дугим, местимице прекинутим, линијама брзо утапаше у |
| /> далеко прамен магле и путне прашине, у њему срце силније закуца и он жудно изгледа гласника |
| оверењу твоме, није ми непознато стање, у коме се поједини делови српске државе налазе. <pb n=" |
| Лежећи тако, гледаше у ватру, која се, у почетку јако, заложена, већ бејаше предала судбини да |
| И после неколико тренутака из цркве се, у којој бејаху деспотица и ћесарица с осталим и народом |
| лед.{S} Око његово продире, чини ми се, у свачију душу.{S} Ал’ баш тај његов поглед мене је — о |
| стаде да разгледа лов.{S} Чињаше им се, у насталој озбиљности, да свему томе није ни мало прили |
| дружине, који је био код саме црквице, у шибљу код ограде, прикривен, звиждањем кроз прсте јав |
| појави се на брегу, који стрмо падаше, у крви и ранама огрезао витез.</p> <p>Једва се држао на |
| .{S} Њега је вила, кад још дете бејаше, у планини задојила, па му, овако малом, дала снаге за ч |
| ино из оданости царској заветној мисли, у тренуцима, кад је и брат ми Вукашин долазио до клонућ |
| јаше по вољи драмском заповеднику Томи, у коме је по ново синула мисао да су бољи и Турци него |
| војсци дода јунаке из драмске области, у коју се много надао, онда се осећао срећнијим и задов |
| ужег времена Властоје тешко отвори очи, у лицу поплаве, нешто неразумљиво стаде шапутати и руко |
| мислио.</p> <p>Опробан и срећан ратник, у почетку се обрадовао гласу о скупљању војске.{S} Али |
| заустављаху на новом предузећу.{S} Сам, у неосветљеној одаји својој, сеђаше Тома после вечерашњ |
| ћа а особито у главним градовима њеним, у Жегљигову, <pb n="109" /> Велбужду и Кратову, кипео ј |
| м.{S} Жеља за мирним животом и тишином, у којој би свој књижевни и преводнички рад могао продуж |
| ојников изиђе пред Угљешом са осредњом, у злато уоквиреном, иконом светога Прокопа, заштитника |
| вице је била капела са једном одајицом, у којој је становао неки осамдесетогодишњи старац, свеш |
| дом налетео на ров и прелетевши бездан, у коме га је очекивала готова смрт, пожњео је успех, пр |
| ад.{S} Љубоје бејаше са свим изненађен, у забуни извади и он брзо мач, и ако не знађаше зашто с |
| ог узбуђења надму.{S} Очима је стрељао, у лицу је био црвено-црн, а левом је руком био подигао |
| > <p>— Ко је то? — грмну војник поново, у у пола устаде а срце му закуца брже.</p> <p>Ни одгово |
| ad> <p>У колико је сунце јаче освајало, у толико је пространо логориште велике драмске војске п |
| у тај мах слуга показа осветљену собу, у коју она уђе а за њом и Гојко.</p> <p>Рајко застаде н |
| ></p> <p>— А од куда ти, велможо, знаш, у чему је моја срећа?</p> <p>— Знам, јер умем читати љу |
| вели један часник турски <pb n="181" /> у великом мермерном предсобљу, из кога воде широке каме |
| лео покојни ћесар Војихна <pb n="22" /> у знак захвалности, што му је Властоје једном код Крсто |
| што од неког доба насташе <pb n="26" /> у српским земљама.{S} Па ипак се она врло мало мешала у |
| ри Љуба.</p> <p>— Овде на кули мотриљи? у ово доба?</p> <p>— Свуда и увек, где и кад ти.{S} Срд |
| га?</p> <p>— Нема, светога ми Петра!{S} У потеру за њим!{S} Он је могао само на ову страну умаћ |
| а бојном и љубавничком пољу ?{S} Не!{S} У овим је крајевима један још господар, коме он није сл |
| ј.</p> <p>Али сад наста нова невоља.{S} У густо сабијеним редовима многи падоше од братске руке |
| <p>— Ко је то?</p> <p>Одговора нема.{S} У место њега он чу неке ускорене кораке.</p> <p>— Ко је |
| да пусти преда се незнанога туђина.{S} У разговору са тим дошљаком, Момчилу па4"/> Дошљак р |
| града недалеко од обала Белог Мора.{S} У очи самог боја дошао је у стан Момчилов Тома.{S} Дуго |
| је монах велике учености и од гласа.{S} У Меникејској Гори, између Сера и Драме, међу различити |
| снијих часова из брачног јој живота.{S} У очима јој заблисташе сузе и једна се скотрља па јој о |
| утња друкчије говори, — рече Угљеша.{S} У лицу дође тренутно блеђи, али на мах устаде:</p> <p>— |
| <p>Туга деспотице Љубе чисто стаде.{S} У њој плану жар свеснога частољубља, и она лаганим али |
| на, па је дошло пролеће 1371 године.{S} У Драми је за то доба било мирно и прилично обично.{S} |
| а звона са градске цркве зазвонише.{S} У Драми наста свечан тренутак.</p> <p>Деспот Угљеша дол |
| тупати до онако, како смо и учинили.{S} У име мисли о јачини српској, која ће моћи дати отпора |
| ја сам знао да ћу изићи победиоцем.{S} У тешким приликама у Призрену пре четири године, кад са |
| Аном и Љубом за преминулим ћесаром.{S} У црном руху са распуштеним власима оплакивале су смрт |
| спотовини је тај губитак ненакнадан.{S} У томе је и туга, али теби, гранчици са стабла његовог, |
| коњима Тома је био добро расположен.{S} У друштву са Љубојем, заповедником градске страже, Тома |
| ловац, а од неког је доба охладнео.{S} У лов је сада изишао више од невоље, да се не замери, н |
| а, сабљом га је тлачно, коњем газио.{S} У сред највећег окршаја окрете се мени и рече:</p> <p>" |
| о он велича царски престо и скиптар.{S} У витешким делима и племенитости, коју певају наши пева |
| мна и нејасна, као и његов карактер.{S} У Драми су, разуме се, о њој разбирали и гледали да из |
| се врло дуго задржао у логору синоћ.{S} У граду су многи од људи били поспали, а од женских ник |
| ји.{S} Опсео је с војском град Бигу.{S} У Дренопољу је главни наш заповедник Лала-Шахин, ал’ во |
| а је ћутала о томе немилом догађаЈу.{S} У души јој је било тешко, али је ипак увидела да није б |
| граници, а Драма је предстража Серу.{S} У Драми је остала узвишена ташта наша, ћесарица Ана, ал |
| е ме за гркљан, те у мало не зевнух.{S} У невољи измахнем ножем, и прекратим целу ствар.</p> <p |
| теби, да добро размислиш и расудиш.{S} У Драми ће остати и даље господар ћесарица Ана.{S} Не т |
| си већ у пола изнемогли дорин његов?{S} У почетку: да; сада већ: не.</p> <p>Гонилац ни онда ни |
| од кога си ме пре неколико дана спасо̑ у Крстопољу, пустиће се за неко време слободан.{S} Он ћ |
| и...</p> <p>— Ал’ гусле, гусле овамо! — у веселој дружби једној довикује један.</p> <p>Где ћемо |
| м високу милост твоју — одговори Тома — у нади, да ћу је ма и накнадно заслужити.</p> <p>— Добр |
| гована, код тетке своје, ћесарице Ане — у миру проводити дане.</p> <p>Али се ипак догодило нешт |
| под том заставом.</p> <p>— Господару,— у радосном узбуђењу огласи се и деспотица, — веруј са п |
| —</p> <p>— Ја ћу их извидати!</p> <p>— У напред ево да ти платим труд!</p> <p>И Гојко је свим |
| зди да спреми нове замке нама-</p> <p>— У њих треба њега ухватити.</p> <p>— И да непријатеља ср |
| понови још блаже своје питање.</p> <p>— У исто доба, кад и ти, светли деспоте! — одговори Љуба. |
| вих чувара — атонски пустињик.</p> <p>— У име Бога и крста! — викну он и пружи Гојку го нож.</p |
| /> <p>— Никад! — понови Гојко.</p> <p>— У мучионицу, на коло, нек му се раскину пркосни —</p> < |
| ва је тешаше, ал’ она продужи:</p> <p>— У место тога онај ми туђин досађује.{S} Видосава је, ма |
| p> <p>— Не знам!</p> <p>— Већ?</p> <p>— У стару десницу!</p> <p>— А није ли она изнемогла?</p> |
| о долази.{S} Љубоју срце јаче закуца, а у лицу се за часак промени.</p> <p>Врата се отворише и |
| Све се, што бејаше за мегдана, крете, а у граду остаде од мушких само нешто слугу и стараца.</p |
| атре плануше, свирка и песма насташе, а у том се и сутон ухвати.</p> <pb n="134" /> <p>Љубоје о |
| <p>Било је око заранака, кад пођоше, а у Драму стигоше доцне.</p> <p>Ћесарица се изненади, кад |
| ико тренутака зазвекташе тешки ланци, а у њима приђе први роб — војвода Гојко.</p> <p>Окружен ј |
| stone unit="*" /> <p>Прошла је поноћ, а у двору Лала-Шахина у Дренопољу још траје весеље.</p> < |
| дговори старешина.</p> <p>— Добро.{S} А у граду се не зна, шта је с војводом Гојком учињено?</p |
| а Љубоје је и о томе размишљао вазда а у последње доба и више, но што његовој млађаној плахови |
| b n="101" /> <p>Недалеко од Радовишта а у области горње Струмице у деспотовини браће Дејановића |
| г предузећа, сруши се силно Дренопоље а у исто доба остави овај свет његова десна рука, отац ње |
| уши своје мајке благост и тихо суђење а у витешком карактеру свога оца одлучност и постојанство |
| p>— Свуда и нигде.{S} Од неког сам доба у Прависти, а спуштао сам се чак на дно Грчке.{S} Ђаво |
| тезао око Пловдина....</p> <p>У то доба у Драми, где нико други није знао нити је могао слутити |
| 1" /> мосту код бедема и шкрипа кључева у великој гвозденој брави на градским вратима.</p> <p>Д |
| удови.{S} А јуначка војска пева и ужива у витешким играма, као да не пође у војну већ на свадбу |
| високих бедема градских, па се разлива у ситне покрете по мирном подграђу.</p> <p>Све је тихо, |
| један поток, који се, тако исто, улива у Марицу.{S} Између та два велика потока, с истока и за |
| у ка Тунџи, која се код Дренопоља улива у Марицу.</p> <p>Гонилац не изоста.</p> <p>Коњи се пови |
| S} Али га је мучила неизвесност послова у Драми, која је добила новог господара, па је страхова |
| орах ја залуд да је с оружјем и молитва у светом храму поузданија!</p> <p>— На ипак неће нашој |
| га, војвода Гојко, кад сам отишао да га у име ваше сменим са дужности његове.{S} Није хтео прис |
| драмске области.{S} Сад је ваљало да га у ратничким пословима замени Угљешин војвода Тома Теоло |
| е кћери, румене јабуке и највећег блага у нашој породици.{S} Сумње нема пали су или сагорели у |
| ним поштовањем пољуби у руку и она њега у чело — старој ћесарици заблисташе у очима сузе, које |
| ење Гојково обрадовало је све и свакога у граду, ал' никога више од онога, који је у души најви |
| , зваћу у помоћ —</p> <p>— Нигде никога у близини нема.{S} Слушајте!</p> <pb n="54" /> <p>Слабљ |
| рскога Дренопоља, које бејаше због тога у страху и трепету.</p> <p>Било је пред вече 25 септемб |
| уно задовољан, јер је обично бивало, да у области наступи неред и расуло, чим нестане правог об |
| сусрет.{S} Уклонио сам се из друштва да у самоћи осећам тајну, што је у мојој души дубоко уреза |
| {S} Узвишена ћесарица ми је наложила да у морској тврђави у Крстопољу осванем сутра, и да утиша |
| споте, да поштујеш своју реч, да Бог да у скоро слушао туђу!</p> <p>То се по граду и подграђу з |
| обичне куће цариградске, доживео је да у пуној снази свога века прими управу над војском чувен |
| .</p> <p>— Невоља државна нагони нас да у име њено главе дигнемо! — оштро говораше Вукашин.</p> |
| овећаваше суровост изгледа овога мож’да у души племенитога човека.{S} Ал’ једно, што свака црта |
| краће и мирније.{S} Још му је сва нада у јединцу Гојку, честитом младом војводи у служби драмс |
| <p>Та је војска Угљешина становала сада у самом граду, и она бејаше права лична снага Угљешина, |
| дили.</p> <p>— Зато је Хаџи-Ил-бег сада у великој части код свакога.{S} Султан му је у радости |
| нешто, што ми душу тишти.{S} Ти си сада у незгоди: и по Божјим и по људским законима ти би сагр |
| едала старија.</p> <p>Мара је била тада у осамнаестој години.{S} Лепа, на супрот топлом сунцу с |
| <p>— Снажној руци твојој стао сам тада у службу без поговора, — рече Тома, пажљиво посматрајућ |
| прећи на другу страну.{S} Он се загледа у ту женску, која му се учини нешто необична са свога с |
| рукама па зајеца.</p> <p>Исаија погледа у Гојка па у Рајка, питајући их очима и изразом свога л |
| ос сакупљала, па ће <pb n="135" /> онда у име Божје прећи границу непријатељску.{S} Али у тој в |
| ја тако мислим.{S} Гојко, млади војвода у Драми, био је старом Војихни десна рука у многом њего |
| оља.</p> <p>Пловдин је био још као оаза у пустињи заостао у рукама бугарским, захваљујући висин |
| тако неће <pb n="10" /> схватити.{S} Ја у миру оштрим мач за ратне дане.{S} Кад судба мени наме |
| и своје учинио!"</p> <p>Тај изиђе, а ја у место одговора јекнух, и занех се у тешку бољетицу, о |
| поуздани момци, које је опрезни Исаија у последњем часу, сумњајући на Тому и непознатога му Гр |
| има ученога Исаије.</p> <p>Монах Исаија у часовима књижевне забаве са деспотицом Љубом читао би |
| пој, ти благослови!</p> <p>Месец засија у пуној светлости, изишавши иза облака.</p> <p>— Тако с |
| логом.</p> <p>Кад се једног предвечерја у доба сунчева заласка пред великим двором ћесаричиним |
| Драме, знао да ће се свака претпоставка у гоњењу његову оснивати на уверењу, да је он ударио на |
| теби, гранчици са стабла његовог, нека у томе буде и утехе.</p> <p>— Ах, оче мој!</p> <p>— Гла |
| у сада први пут после толиких неприлика у дугом времену обрадова.{S} Радовала му се као дете шт |
| к се на послетку не заблешти цела слика у пуном сјају миле светлости своје.{S} И тада се старац |
| тране нападаше, зачуше неколико ратника у два, у три маха тутањ, налик коњског топота, и неку н |
| лени, да њиме вида раме храбрих ратника у дружини витешкога Рајка и Марка краљевог; дадох тужно |
| оведника градске страже и ваљаног момка у војсци ћесаровој.{S} Лагано и неопажено љубав је осва |
| > <p>На утоку великог планинског потока у Мутницу, чекали су хајкачи са хртовима господу.{S} А |
| шла је са свитом својом до самог уласка у град.{S} Свештеници и духовници стајали су у одеждама |
| ожјим благословом.</p> <p>Ова се војска у гомилама или дугачким редовима пешке стицала у градск |
| Драми, био је старом Војихни десна рука у многом његовом предузећу.{S} Јуначан, смео, племенит |
| , која је часове туге своје разгаљивала у ученом говору са старим монахом.</p> <p>Противно мирн |
| ољнијим.{S} Војска је у Серу логоровала у пољу ниже подграђа, многи су били у самој вароши — по |
| оје девојачке среће, која ми се указала у младом витезу једном.{S} Тај је витез био из ових сев |
| рало бити, кад је обест агарјанска пала у домове верних!{S} Исекли су, што је под нож пало, а ш |
| гита, док је ћесарица Ана и даље остала у части, коју јој је положај преминулога Војихне давао. |
| ама или дугачким редовима пешке стицала у градско поље под Сером.</p> <p>Деспотове стегоноше, к |
| ама.{S} Па ипак се она врло мало мешала у управљање обласним и државним пословима.{S} А кад је |
| рокопа у Драми, дајући му неколика села у метохију.{S} Па, најпосле, скидајући неке терете дажб |
| Гојко срете једну женску, која је хтела у лаком чуну прећи на другу страну.{S} Он се загледа у |
| што сам доцније чула — кад сам ја била у Водену.{S} Али му нико није знао казати шта је у исти |
| вући сву пажњу Томину, само ако би била у опреци са његовим жељама.</p> <p>Тома је мислио, да ј |
| е.{S} Столица је целој деспотовини била у Серу, најзнатнијем граду међу свима свих јужних држав |
| које смо најслабији.{S} Док је још била у пуном сјају снага византиска, Драма је била често пут |
| м крвавим догађајима, Рајку се обновила у сећању слика некога Византинца, који је као бегунац б |
| > <p>Међу тим је Мара непрестано тужила у самоћи.{S} Кад се вратила у ловачкој свити деспотовој |
| Али се вара.{S} Угљешина је душа упила у се сву озбиљност његове занесењачке проповеди противу |
| и надаше.</p> <p>Мара се ипак преварила у својим очекивањима и датој речи Гојку.{S} Она себе до |
| p> <p>— Коса је смртна у велико ударила у његов појас.{S} Године су превалиле.{S} Једва чекам, |
| тано тужила у самоћи.{S} Кад се вратила у ловачкој свити деспотовој, Мара се једва уздржала, да |
| Залуд се Тома трудио, да задржи Момчила у савезу против царевине.{S} Високо одликовање чином де |
| оброг господара, — брањаше се онај пола у шали.</p> <p>— Тако је, тако !{S} Е, па живео добри с |
| ога Мраморног Мора.{S} Ту сам и одрасла у нези свога доброг оца, јер мајке, тужна, ни запамтила |
| ма моме стрицу монаху узе и после посла у град Манастир своме добром пријатељу а моме другом оц |
| осава је имала сада два пута више посла у друштву с деспотицом и Маром, а Јелена, навикнута на |
| Добра мајко!{S} Није једна суза канула у твојој кући због тог туђина, а ти ниси ни знала.{S} Н |
| ка, поклоника гробу Спаситељеву, отишла у Воден, где сам се опорављала, негована добрим сестрам |
| ила недалеко одлетела, мож’да је отишла у бризи да набави хране својој деци.{S} Док се она тамо |
| зама све исприча.</p> <p>А кад је дошла у Видосавину собу, отворила је срце своје, да пусти туг |
| нових, и да је по госпођину послу пошла у виноград, недалеко на брду с друге стране реке.</p> < |
| хнине смрти.</p> <p>Кад су господа ушла у двор, звона престадоше, а весео се народ ухвати у два |
| тако и бити.{S} Ал’ њега за ноћас ваља у подрум бацити — одговори старац. — То ћу и да урадим. |
| ао наћи, као што вредна чела не оставља у врту ни један цветак.{S} Није се само дотакао онога — |
| на коме смо сада.{S} Ја сам из Галипоља у мореузу лепога Мраморног Мора.{S} Ту сам и одрасла у |
| вљу окупан, завришта и скокну три копља у напред.</p> <pb n="174" /> <p>— То је његов глас!{S} |
| ма а градска посада са својим војводама у ратној спреми свечанога изгледа.</p> <p>Угљеша је иша |
| изићи победиоцем.{S} У тешким приликама у Призрену пре четири године, кад сам видео, колико су |
| ог кипарског вина, нагађају о приликама у Крстопољу, важној тачки према острву Тасу у Велом Мор |
| јника допратио или боље донео на рукама у мој дом.{S} Ти си ценио његово јунаштво и његову плем |
| утицаше турска коњица са голим сабљама у рукама.{S} Свако се одељење раздели на по неколико ре |
| има врлина, сви би се ти стекли с нама у једну заједницу противу страшног новог непријатеља св |
| се опорављала, негована добрим сестрама у манастиру код Водена...</p> <p>На место мога поочима |
| ости.</p> <p>Кад је један пут Мара сама у градском врту обилазила цветне садове, који бејаху од |
| ми да нас дочека.</p> <p>— Али зар нема у овом граду јунака, који ће учинити крај бићу његовом? |
| и оженити и бити ћесар у Драми.{S} Има у овим земљама и злата и блага свакојака, и вина и пону |
| старешина над осталим својим друговима у првом равнијем катуну.{S} Сунце је било већ зашло, а |
| ио Тома.</p> <p>— Играчка се и не узима у руке са другом намером но да нас забави, а последња з |
| спрема да осветла образ себи и својима у скакању.</p> <p>— Теби из Кукуша војводе Богдана ?{S} |
| ведар и весео, надајући се бољим данима у својој будућности.{S} Отклонила се сумња, која је њег |
| тицали Тому са неким грчким поклисарима у тајном разговору и шапутању, а данас Рајко и не веруј |
| дновато.{S} Ми смо истина, са Балшићима у родбинској вези али то није довољно да бисмо се могли |
| <p>Тако је и учињено.</p> <p>Тога дана у вече седео је Љубоје у својој соби, која је била слаб |
| Био је један од топлијих пролећних дана у месецу марту.{S} Брижни је Гојко веселије погледао, ј |
| обра Видосава осећаше се и сама ојачана у добрим жељама својим према кући ћесарице и њених приј |
| нина:</p> <p>— Благоје, је ли раздељена у подграђу сва храна, коју одредих да се сиромашним дом |
| је Крстопољ.</p> <p>Нашавши се усамљена у средини суморне ал’ још доста крепке природе, у дивљи |
| Изгубио бих мож’да који тренут времена у вашој пратњи, а часови лете.{S} Праштајте!</p> <p>И н |
| она поче :</p> <p>— Твоја је постојбина у пола ближа моме месту рођења и првога детињства но шт |
| ознавачи планине и свих долова и урвина у њој бејаху одређени за њихове пратиоце.{S} Чувши посл |
| >Прошла је поноћ, а у двору Лала-Шахина у Дренопољу још траје весеље.</p> <p>— И сам се Алах са |
| оменљиве ратне судбине; твоја је стална у сјајности — она је звезда мира и љубави!</p> </div> < |
| их речи са њом сазнаде Гојко, да је она у служби и милости госпође једног од највернијих дворан |
| јко сабра веђе:</p> <p>— Коса је смртна у велико ударила у његов појас.{S} Године су превалиле. |
| главни ток дневнога живота и пословања у граду и подграђу драмском.</p> <p>Дошавши у тренутку |
| ерству Гојкову и задаћи Томина путовања у Крстопољ.{S} Разборити деспот махну главом, и рече:</ |
| упитомио, разбирао је за начин живљења у првих Византинаца тога доба, трошио је нагомилано бла |
| ова, дугогодишње другарске везе и сумња у правичност велможе Теологите.</p> <p>И први разлози п |
| ве, — одговори Гојко.</p> <p>Седоше, па у многобројним питањима и одговорима настаде узајамно о |
| ајеца.</p> <p>Исаија погледа у Гојка па у Рајка, питајући их очима и изразом свога лица.</p> <p |
| се чини да се сјај моје звезде претапа у светлост нове звезде нових завојевача.{S} Знам —</p> |
| ћу обасипа пресвети храм светог Прокопа у Драми, дајући му неколика села у метохију.{S} Па, нај |
| <p>Тако је проводила своје дане и Мара у Драми, а Видосава јој је била једина утеха, једина ду |
| ајкачи окупили су се око великих ватара у дворишту, те се у друштву залагаху погачом и месом а |
| иначе не би стигао добри монах до сутра у вече.</p> <p>Тако је и било.</p> <p>Видосава се саста |
| преминулог оца.{S} Поћи ћете још сутра у први освитак зоре.{S} За све остало, што иде уз нови |
| е заборави, Угљеша, да ми свет не уписа у грех до сада несмишљеност.</p> <p>— Не рекох ружне ре |
| едовање тих градова ни развијање живота у њима.{S} Па и сада, кад се сазнало за крвав и тужан п |
| може бити, јер таким сумњама нема места у души <pb n="8" /> мојој.{S} Навршило се већ петнаест |
| чело.{S} Уклоњен је с највиднијег места у источној половини Угљешине деспотовине, а на њ је узд |
| јихна умро.{S} Али је судба њена, честа у доба државне несталности, учинила, те је, ислабела, и |
| брежуљку, па се упутих са правога пута у страну, — одговори путник.</p> <p>— Добро ми дошао !< |
| били од Анђела, коме је Тома чешће пута у животу предавао своје пуне кесе блага.</p> <p>Али Том |
| а ућута, а Гојко, који је неколико пута у узбуђењу задрхтао док је она причала прихвати:</p> <p |
| е, и после неког времена витез се враћа у ред са добро ознојеним и мало примиреним жеравом.</p> |
| ра поглед низа Струму све до њеног ушћа у широком Орфанском Заливу Белога Мора.</p> <p>У мирној |
| </p> <p>— С Богом, војно!</p> <p>Коњица у трку пролажаше.</p> <p>— Боже, Боже, — рече неко од о |
| {S} Има неко доба, како остављаш певача у тренутку кад у песми стане ређати најлепше јуначке сл |
| лавим орлом и круном држао је стегоноша у десници на дршку од бојнога копља.{S} За њим је ишла |
| ња пловдинске посаде налазили свој гроб у Томи, који је обећавао и — варајући ћутао</p> <p>А ту |
| и:</p> <p>— Ко је? шта је?</p> <p>— Крв у врту, убијен човек! — одговори старац.</p> <p>— Дакле |
| ећете срести.{S} Са мном хајдете натраг у Дренопоље.{S} Ја знам и Угљешу и његову војску.{S} Је |
| страни!</p> <p>И они се кретоше натраг у Сер.{S} Са њима пође и ћефалија Рајко, коме је било т |
| скора зора, кад се ваља кретати натраг У Драму.</p> <pb n="62" /> <p>У тузи својој бејаху будн |
| Кад судба мени намењује да понесем стег у одбрани Српства, ја морам бити спреман.{S} Ја ћу први |
| Жегљигово.</p> <p>Он луташе и онда, кад у логору све спаваше тврдим сном.</p> <p>Силној киши, к |
| S} Није ноћас првина, да те пратим, кад у позно доба ноћно пођеш из одаје своје сам, брижан.{S} |
| ба, како остављаш певача у тренутку кад у песми стане ређати најлепше јуначке слике из скоре пр |
| непроходних урвина, куда она пије никад у веку прошла, гледала је у мислима провалију, испод ко |
| тављати Драму после свега што је ономад у лову доживео а особито сад, кад није ни Гојко ту.{S} |
| ет.</p> <p>И на тој кули има некога сад у позно доба, кад се стража на главним вратима првога б |
| пловдинским догађајем забринуше и народ у подграђу и господу у граду.</p> <p>Костадин стаде раз |
| руги пут пак док је Мара тражила забаве у Видосавином приповедању чудноватих доживљаја њених, А |
| и Видосава још и не слућаху, шта се све у Крстопољу догодило.</p> <p>Кад је Ану прошао први пот |
| Гојко донео деспоту, обрадовали су све у Серу.{S} Деспот је братски загрлио младога војводу, п |
| и далеко на све стране логора нове наде у срећан свршетак.</p> <pb n="171" /> <p>Турци се покол |
| > <head>XXIV.</head> <p>У празорје паде у Марицу код самог моста, што ниже крвавога разбојишта |
| писну стегоноша, па ободе коња и западе у најљућу сечу.</p> <p>- За њим! — викну Богдан, па са |
| има наже за Гојком.</p> <p>Гојко западе у најгушћу сечу.</p> <p>Један турски коњаник измахну на |
| са ужасом, куда Ана циља, па јој упаде у реч:</p> <p>— Не, ћесарице милостива!{S} Само немојте |
| ице у градски врт.</p> <p>Угљеша остаде у соби сам.</p> <p>Дуго је замишљено ходао по соби круп |
| е, десно и лево.</p> <p>— И тако остаде у залуд моја журба.{S} Томе не стигох, а поуздано држах |
| у је имао деспот Угљеша лично да поведе у бој против Турака.</p> <p>Осем простране деспотовине |
| жаваше Угљеша — неко време, како звезде у моме јату трну, бледе и нестају, па и сама моја звезд |
| ови спасу но да све за љубав целине иде у пропаст.</p> <p>— Видиш, — продужи Угљеша. — Лазар је |
| осветли буктињом степенице, куда се иде у Гојков стан.</p> <p>Гојко поведе Јелену до степеница, |
| брала, да је војска, која несумњиво иде у помоћ српској сили, радосно би се журила да обрадује |
| хвати.</p> <pb n="134" /> <p>Љубоје оде у град, у коме је до сада већи део свога службовања про |
| <p>По свршеном већу Угљеша с Гојком оде у Анине одаје.{S} Тамо бејаше Ана, Мара, Јелена, Љуба и |
| у.{S} Зар без разлога мисли твоје блуде у тренуцима, кад се у двору <pb n="7" /> нашем свако до |
| се бурно надимаху.{S} Она одважно зађе у планину, вешто трагајући дивљач.</p> <p>На једној кос |
| Тома се спремаше, да се нападнутим нађе у помоћи ну све то поквари ненадна појава Гојкова.</p> |
| Божја воља да стег одбране српске пређе у друге руке?{S} Буди воља његова!</p> <p>За тим све тр |
| је се већ почео сан навлачити.{S} Изиђе у двориште, и приђе ватри.{S} Она се већ била загасила, |
| оје доби од Ане заповест, да Гојко дође у Драму али не ка ћесарици већ ка своме оцу, који је на |
| ужива у витешким играма, као да не пође у војну већ на свадбу најбољега јунака свога...</p> <p> |
| као нека племенита Амазонка.{S} Он пође у разговору са њом, а она га преведе преко малог уског |
| егов план до краја извршује.{S} Он пође у приличној даљини назорице за њима, а кад оне са своји |
| ађен добијеним гласовима, а она му пође у сусрет.</p> <p>— Глас, који ми је донео — рече јој он |
| е шубару.</p> <p>После тога устаде, уђе у колибу, и изнесе ражанице, скорупа и млека, да се вој |
| ве, који бејаху од студени клонули, уђе у врт Гојко, и приступи слободно Мари.</p> <pb n="90" / |
| рече војвода Богдан, кад са својима уђе у сечу на северозападној страни логорској, да поврати р |
| које су биле у преклад сложене, па уђе у покривену, праву, колибу.</p> <p>Ветар је већ био пре |
| I</head> <p>Сутра дан рано из јутра уђе у собу деспотову војвода Тома Теологита, човек лепа <pb |
| скрете поред двора и на мала врата уђе у велики дворски врт, који се на крају завршавао шумицо |
| >Превалио је био половину пута, кад уђе у један не много велики кланац.{S} Лево и десно дизали |
| ине!{S} Здрави!</p> <p>Мало доцније уђе у собу Гојко, који долажаше из Анина двора.</p> <p>— Бр |
| о драмске војске.</p> <p>Кад Љубоје уђе у логориште и поздрави ратнике са старом ћесарицом и ње |
| по мало промицаху, старац устаде и уђе у колибу.</p> <p>Цела се колиба делила на три дела.{S} |
| идосавом, уочи неког коњаника, који уђе у двориште, па га неопажено посматраше, а кад он бејаше |
| з браде, који у пуној ратној спреми уђе у њихову одају.</p> <p>— Знао сам — рече после поздрава |
| и то лице опази Рајка и виде, да он уђе у врт.{S} Брзо и опрезно као мачка пређе простор до огр |
| е су обе биле у вези.</p> <p>Старац уђе у предњи отворени део, који је оним двема преградама сл |
| вана Претече, заповедник градске страже у Драми Љубоје и Рајко, трилиски ћефалија.</p> <p>Друго |
| <head>XIX.</head> <p>За мало дана стиже у Драму и Угљешина војска а са њом Угљеша, деспотица Љу |
| о сакупљању војске.</p> <p>У том стиже у Жегљигово и поклисар Гојко.</p> <p>И док су једни при |
| ржавао и гледао да се не врати што дуже у Драму.{S} Он је сад желео само освете, а знао је, да |
| , и он!</p> <p>Јунацима заблисташе сузе у очима.{S} Узеше мач и пољубише.</p> <p>— Његово је зн |
| е не знао, да оно нит’ је кућа, нит’ је у њој људи, где гусле не гуде!{S} Ако си ти Богме без т |
| .{S} Очекивао је Гојка.</p> <p>Борба је у души његовој била још већа.{S} Корео је себе, што ниј |
| постајати мека женска природа, каква Је у почетку Јелена и била.{S} Њој је живот био тежак и му |
| своје манастирске ћелије, а сада га је у Драму довела тужна свечаност при погребу Војихнином.{ |
| ли управо био.{S} Радо признајем, да је у почетку још при првом познанству нашем будио у мени н |
| граду своме о томе, јаве му слуге да је у град доведено неко сумњиво лице.{S} Радозналост нагна |
| е и сама била страсан ловац.{S} Сада је у њеном друштву — више ради ње — била и Мара.</p> <p>Вр |
| срећнијим и задовољнијим.{S} Војска је у Серу логоровала у пољу ниже подграђа, многи су били у |
| на пије никад у веку прошла, гледала је у мислима провалију, испод које је малени поток квасио |
| ца одлучност и постојанство.{S} Била је у шеснаестом лету, кад се у њу загледао Угљеша Мрњавчев |
| им нешто живо и весело...</p> <p>Ана је у последње време под теретом брига и бременом времена з |
| а по што шта необично, занимљиво, па је у шареним, искићеним сликама причао своме необичном уче |
| делио је врло радо и његов Гојко, па је у мислима и жељама и даље <pb n="27" /> ишао.{S} А Мара |
| је бранио прелаз из Азије овамо, па је у свако доба могао бродове задржати и прекинути сваку в |
| ом одазвале мајка и сестра Мара — па је у њиховом друштву наступила нема тишина.</p> <p>Тишину |
| док сутра постане јуче казаћу ти шта је у њему!</p> <p>— Твој брат, оче'? — запита Рајко.</p> < |
| {S} Али му нико није знао казати шта је у истини, те је отишао и он незнано куда под тешком мож |
| ростране му краљевине.</p> <p>Угљеша је у Серу био задовољан бројем и ваљаношћу чета, што су пр |
| српског и византиског.{S} Данас, кад је у међусобној борби напукло или је мож’да и са свим већ |
| радовао рашчишћеним приликама, какве је у Драми затекао.</p> <p>— Мени — помислио је у себи — н |
| раду, ал' никога више од онога, који је у души највише патио — од Маре.</p> <p>Она је сад већ б |
| ђерђеву у место маленог крина, који је у почетку хтела.</p> <p>Пуна тешке слутње изиђе брзо у |
| вином у име свога таста Синише, који је у дубоким годинама на самртничкој постељи, али нам не м |
| не би мој одговор чуо ош један, који је у куту те собице био, он му се окрете и рече:</p> <p>„Х |
| и ширини његових погледа.</p> <p>Али је у толико лакше рећи, шта је Томо о другима мислио.</p> |
| 87" /> нисам ништа пропустио, што ми је у дужности било.{S} А овако —</p> <p>— Овако си урадио, |
| и у планини чувате стадо?{S} Ово вам је у помоћи! — нашали се један, куцкајући чутуру.</p> <p>О |
| о место.{S} Позван од Угљеше, Богдан је у место сваког одговора послао у Сер свога стегоношу са |
| сећања љубави већ и поштовања.{S} Он је у речи мудар, умом окретан, његови су одговори пуни, кр |
| егових мегдана јужно приморје.{S} Он је у два маха долазио као поклисар на двор мога поочима, и |
| ник, који је служио у црквици.{S} Он је у исто доба био у целој ужој околини једина човечја при |
| тао на страну Гојкову.{S} Пребацивао је у исто доба сам себи, шта хоће сад са Гојком.{S} Он, во |
| ке свога јуначног ученика.{S} Ударао је у цитру, кад је Момчило испијао пехаре руменике, певао |
| само разговарао са МомчилОм, и остао је у његову стану.</p> <p>Момчило је имао до четири хиљаде |
| евине.{S} Синиша, царев стриц, устао је у име царевине а против царевине.{S} Богданово је војво |
| <p>Напред, пред свом војском, јахао је у златном руху на богато украшеном жераву деспот Угљеша |
| ко отишао на крваву војну?{S} Отишао је у поверењу светле ћесарице наше, а кад се врати она ће |
| елог Мора.{S} У очи самог боја дошао је у стан Момчилов Тома.{S} Дуго се на само разговарао са |
| а.</p> <p>Витешки одред Љубојев ушао је у драмско логориште лагано и свечано око заранака красн |
| и мањим манастирима и богомољама био је у то доба најчувенији манастир Светог Јована Претече.{S |
| бија.{S} Старији деспот Костадин био је у Жегљигову, где је добијао знатно благо од закупаца бо |
| енутак.</p> <p>Деспот Угљеша долазио је у походе својој ташти ћесарици Ани, долазио је да води |
| алили.{S} Несуђени војно мој долазио је у град Манастир <pb n="116" /> — као што сам доцније чу |
| ми затекао.</p> <p>— Мени — помислио је у себи — некаква сила помаже.{S} Била она часна или неч |
| >Прошло је већ прилично времена како је у лаком оделу али у богатом огртачу изишао на кулу мотр |
| ајком дошао једном у посету, Момчило је у велико био ученик младога Византинца, кога Рајко у је |
| :</p> <p>— И мени и ћесарици јављено је у исто доба.{S} Ја ћу Гојка вратити у Драму, а ти ћеш г |
| провео добра два месеца.</p> <p>Зато је у Драми било још мирније.</p> <p>У једно се доба учинил |
| да је добри монах умро од туге, што је у срџби проклео и уклео свога господара а са њим и домо |
| д једног чадора неко из дружине, што је у округ поседала.</p> <p>Један војник изиђе из чадора и |
| руштва да у самоћи осећам тајну, што је у мојој души дубоко урезана.{S} Наишао сам на ову кулу, |
| уђаше, да се покаже веселији, но што је у ствари био.</p> <p>У таком се расположењу и кренуше р |
| ани Тома Теологита.</p> <p>И вечерас је у већу Тома водио прву реч, а Рајко мишљаше, да њему у |
| говораше Томи:</p> <p>— Султан Мурат је у Малој Азији.{S} Опсео је с војском град Бигу.{S} У Др |
| икој части код свакога.{S} Султан му је у радости послао златну сабљу, а шта ће тек бити кад су |
| тамне стране државних прилика Угљешу је у почетку обмањивало о величини његове душе и ширини ње |
| до другог као <pb n="102" /> две одаје у зиданој згради.{S} Међу њима је био пролаз, те су обе |
| p>— Одавно — рече мало после Ана — није у нас постављена трпеза сиротињска.{S} Мож’да би могло |
| ћи се пријатељски.</p> <p>Властоје није у мирно доба ни имао другог задатка.{S} Тако је желео п |
| } Сад ће настати војна, за коју он није у ствари никад марио.{S} Тешко би у њу ступио, и да је |
| дговори :</p> <p>— Ко зна, шта се крије у најближој будућности!{S} Мож’да ће се Мара и велможа |
| Па челу витешког похода јахао је Љубоје у богатом злаћеном оделу војводском с високим калпаком, |
| /p> <p>Тога дана у вече седео је Љубоје у својој соби, која је била слабо осветљена.{S} Очекива |
| ањају у соби велике воштане свеће, које у позлаћеним светњацима стоје на столу.</p> <pb n="94" |
| ти, Угљеша објављиваше, да Ану утврђује у господству, које јој припада по заслугама преминулог |
| отана чутура непрестано кружаше из руке у руку.</p> <p>— И вино весели срце човеково! — рече је |
| } Они се разлазе као непријатељи и деле у таборе.{S} Залуд је ту Урош са царским скиптром и кру |
| Међу њима је био пролаз, те су обе биле у вези.</p> <p>Старац уђе у предњи отворени део, који ј |
| ња око двеју омањих клада, које су биле у преклад сложене, па уђе у покривену, праву, колибу.</ |
| ог, које се бејаху из подграђа искупиле у просторијама пред великим двором, гласним клицањем по |
| ао је, а Јевренос-бег дошао му је после у помоћ.{S} Одважност Хаџи-Ил-бегова донела нам је побе |
| зума с Угљешом отишао у Прилип а одатле у Скопље, једно, да је ближе оном одељењу своје <pb n=" |
| те, бити без твога.</p> <p>И одоше даље у веселом разговору...</p> <pb n="158" /> <p>У великом |
| ајко с главом у рукама тоњаше све дубље у мисли.</p> <p>Непознати лагано устаде, и, држећи у де |
| то отров улази у крв залазећи све дубље у тело ношен крвним током, утицаше турска коњица са гол |
| својима корак по корак одступати дубље у логор...</p> <p>— Нек наше крило дође себи, за остале |
| ача.</p> <p>То бејаше прво јавно весеље у граду после смрти Војихнине.</p> <p>Усред највећег ве |
| господар.</p> <p>Са високе куле мотриље у тврдоме Серу дању се виде безбројни планински ланци, |
| ишљања.</p> <p>— Како ?</p> <p>— Невоље у раној младости мојој нагонише ме, да се са њима борим |
| ћу доћи, да ти их саопштим.{S} Чекај ме у ложници.</p> <milestone unit="*" /> <p>После кратког |
| наче, казати свога имена, да знам ко ме у овој ноћи самца тако мило разговори? — упита старац в |
| нца, који је као бегунац био неко време у српском логору.</p> <p>Ево чега се Рајко опомињао.</p |
| јко предложи, да остане за кратко време у Крстопољу, док Љубоје не обавести ћесарицу о свему.</ |
| , а он се тек први пут нађе за то време у друштву.{S} Говори, приповеда и пита, ал' све је мање |
| рану и замахну да Рајка удари са стране у десна ребра.</p> <p>Нож сину, нешто закркља, нападач |
| забоде више од половине с десне стране у врат Грку, који на мах паде, а из ране шикну крв. .</ |
| ути овамо.{S} Али он не треба да стигне у Драму никад.{S} Разумеш ли!</p> <p>— Потпуно!</p> <p> |
| е мојим очима јасно, како се сјај једне у другу прелива.{S} То је твоја звезда.{S} Моја је звез |
| ило тешко као да се неке тужне успомене у души и пред очима његовим гомилаху.</p> <p>Ловци се н |
| авао свуколику неизвесност судбине њене у томе часу — и ја желим да се два пута Бог не куша!</p |
| о је најважнију страну моје деспотовине у часу, кад ми је његов глас, мудрост његовог ума и јун |
| Гојко одушевљено.</p> <p>— Све нек тоне у заборав! — заврши Ана.</p> <p>Тада стигоше и Гојкови |
| Земља затутњи, суво лишће полеће са ње у висину, дружба кличе, и после неког времена витез се |
| аше како стари свештеник разбира што ње у последње доба нема, бојећи се да је није што и у чему |
| Теологита продужио је своје напредовање у служби деспота Угљеше, где се после дужег лутања по с |
| нику.</p> <p>А тада се заче опште клање у свему простору, и да ноћ не крије непробојном црнином |
| наћи ће наше мисли у једном уму и жудње у једној души.</p> <pb n="160" /> <p>— Нек тако буде ! |
| е товарне коње, принеше војсци поткрепе у добром вину и брашненицама — стан забруја од весеља и |
| у и непознатога му Грка, послао да јуре у сусрет Гојку.</p> <p>Њих су опазили Анђелови људи, те |
| и планински ланци, како <pb n="4" /> се у бескрајност пружају; виде се на западу Гвоздена Врата |
| ке војске.</p> <p>А кад се прочу, да се у Серу сабира велика војска, придружише се њој многи за |
| p> <p>Љубоју се лице смрачи, загледа се у Рајка непомично, махну левом руком и — склопи очи.</p |
| кад они уседаху на коље.{S} Загледа се у вођу њиховог и учини му се познат.</p> <p>Поздрави га |
| ска, па за Гојком утону у сечу, која се у средини бојног поља све већом жестином обнављаше.</p> |
| езницима.</p> <p>Сутра дан рано Тома се у јакој пратњи војничкој кренуо на источна крајишта.{S} |
| ије више наваљивала, па ни онда, кад се у Драму вратио са свога дугог пута Тома Теологита, кога |
| ош Љубоје.{S} Он стиже баш онда, кад се у граду поведе реч о њему и његовом задоцњењу, и ако је |
| а мисли твоје блуде у тренуцима, кад се у двору <pb n="7" /> нашем свако добро стани?{S} Зар бе |
| о.{S} Била је у шеснаестом лету, кад се у њу загледао Угљеша Мрњавчевић, па је и запросио.{S} О |
| им жупама, развише своје стегове, те се у градском пољу лепршаху двоглави орлови на њима, а сва |
| се са десног рамена мало спустио, те се у сумраку видело, како му мишица набрецује, кад му се г |
| се око великих ватара у дворишту, те се у друштву залагаху погачом и месом а запајаху добрим ви |
| фијукање џилита и копаља — помешаше се у један страховит глас, који се одбијаше у котлу, где ј |
| шао даље, али не бејаше никога, који се у почетку обрадовао његовом доласку.</p> <p>— Туђин је, |
| ј једног студенца, нађе Љубоја, који се у самоћи одмарао.{S} Љубоје је некада био страсан ловац |
| ике туге и жалости.{S} И Рајко, који се у врту зарече, да ће још сутра дан одмах раскрстити с Т |
| ном светли далеко око себе, претвори се у жар па опет од њега остаје само угљен и пепео....</p> |
| ц посребри градске бедеме огледајући се у местимичној дубини речице, што испод подграђа серског |
| руги хитац не промаши, и орао вијући се у ковитлац са раширеним крилима паде код најнижег градс |
| коња пожурише се за њима, и за часак се у пољу забелеше нови лепи чадори Љубојеве војске.</p> < |
| Кад је била највећа невоља јавио нам се у помоћ један непознати туђин — ђаур.{S} Он је и одвео |
| /p> <p>Кад сам дошла себи, нашла сам се у некој кућици близу пута за Солун а ван области мога п |
| тако чуо.{S} Хришћанском цару јавио се у сну анђео Божји, узео му из руку крваву сабљу и преда |
| а скоро после његовог доласка вратио се у Драму и трилиски ћефалија Рајко.</p> <p>Побратими су |
| е.</p> <pb n="97" /> <p>— Поуздаћемо се у оштро гвожђе наших мачева и копаља, — поузданим гласо |
| размишљаше о немилим догађајима, што се у Крстопољу пред њим одиграше.</p> <p>У њему се борише |
| асници Божје казне над покорима, што се у Византији починише.{S} Они се извезоше на суво, а слу |
| ца и Мутница и многе друге реке, што се у правцу од севера ка југу, за Бело Море, крећу, натапа |
| припремити место и начин.{S} Наћи ћу се у близини нападнутих и спашћу их.{S} Тиме сам постигао |
| ја у место одговора јекнух, и занех се у тешку бољетицу, од које дуго времена боловах.</p> <p> |
| два велика кола.{S} Држећи се за убрусе у колу запеваше песму, па се по њој стаде кретати леса |
| аку нападе мене, стеже ме за гркљан, те у мало не зевнух.{S} У невољи измахнем ножем, и прекрат |
| ине се чете повлачише југу ка Марици те у њој многи, тешко рањени, нађоше гроб свој.</p> <p>У т |
| д се мало позабависмо тамо, док Азијате у град сатерасмо.</p> <pb n="155" /> <p>— Хе, да знађах |
| е нађу, да не иду даље, већ да се врате у град.{S} Тиме је осигурао бегство својим савезницима. |
| војводина Богданова слала је своје чете у Сер на зборно место.{S} Позван од Угљеше, Богдан је у |
| ренуше, да га кроз отвор на поду спусте у тамницу.</p> <p>— Хвала Анђеле! — рече Тома једном. — |
| да ће чешће походити деспотицу, која ће у Драми остати до јесени.</p> <milestone unit="*" /> <p |
| овине светле браће Дејановића.{S} Он ће у Велбужду узети и њихову војску, која се тамо летос са |
| <p>Змај гони ђавола.</p> <p>Бегунац ће у мрклој ноћи лако отићи с коњем у провалију, наићи на |
| ашњу његову дурашност.{S} Ређе се креће у последње доба из своје манастирске ћелије, а сада га |
| <p>— Још су ми близо дани варљиве среће у људском животу, још су крваве ране на души мојој.{S} |
| рабри, јесу многобројни, али није среће у њих.{S} Ја ћу вам бити на услузи.{S} Послушајте ме!</ |
| е нападнут и убијен.{S} Други неко биће у исто доба само нападнут.</p> <p>Анђео гледаше Тому, т |
| д Перитеориона и неко мало своје учешће у тим крвавим догађајима, Рајку се обновила у сећању сл |
| Љубоје, чувши те речи, мрко окрете лице у страну.</p> <p>Али Томине ласкаве речи допреше и до о |
| обућа казује, да је ноћник велико лице у земљи.{S} Снажном, јуначном и здравом телу не доликов |
| од Радовишта а у области горње Струмице у деспотовини браће Дејановића близо пута била је једна |
| ерасу, од које су се спуштале степенице у градски врт.</p> <p>Угљеша остаде у соби сам.</p> <p> |
| <milestone unit="*" /> <p>Било је вече у велико, кад су код камена за сјахивање, усред дворишт |
| оватим осећајима.</p> <p>— Љубо! — рече у име исповести деспотици — јуче сам у лову наишао иа д |
| другим мислима.</p> <p>— Те очи? — рече у себи, кад уђе сам У собу.</p> <pb n="137" /> <p>— Где |
| Исаији, монаху манастира светог Претече у Меникејским Горама.</p> <p>Јелена бејаше потресена:</ |
| , који мало ниже, пресецајући пут утиче у Марицу, а још даље на северу упоредо са њим тече још |
| е.{S} То бејаше — Тома Теологита, момче у двадесетим годинама свога века, живо и окретно, гдека |
| p> <p>Деспотица се Љуба за часак повуче у самоћу, помоли се по ново Богу, па уздахну а преко па |
| ека крај већа.{S} А тада се брзо повуче у свој двор.</p> <p>Он је већ знао, да је био стао на п |
| де око њене ограде.{S} Њему се одазваше у два маха слични знаци из шумарка.{S} Али то не опазиш |
| вати капљицама.{S} Лежећи тако, гледаше у ватру, која се, у почетку јако, заложена, већ бејаше |
| , а старац, притежући га рукама, држаше у једној свој нож.</p> <p>— Нећу, да те убијем одмах, в |
| едном младом грчком певачу, који држаше у рукама цитру.</p> <p>— Певај Богме, брајко, ако нећеш |
| шена ћесарице, молим.</p> <p>Ана бејаше у незгодном положају.</p> <p>— А сме ли његов син изићи |
| енопоља и Средца.</p> <p>Пловдин бејаше у јуначкој невољи.{S} Опсела га силна војска турског ца |
| један страховит глас, који се одбијаше у котлу, где је међу бреговима логориште, те се са јачо |
| ати туђин — ђаур.{S} Он је и одвео наше у стан непријатељски, па га је после нестало.{S} А Хаџи |
| имице прекинутим, линијама брзо утапаше у логор српски.</p> <p>У првим редовима чадора трилиско |
| ега у чело — старој ћесарици заблисташе у очима сузе, које се као крупан бисер скотрљаше низ об |
| нише од жељних погледа оних, што осташе у Драми — престадоше звонити звона са звоника а Драма и |
| а се овамо, ал’ сва моја разбирања бише у залуд...</p> <p>Јелена ућута, а Гојко, који је неколи |
| се припи уз коња, а оструге се изгубише у ребрима доброг носиоца.</p> <p>Куд јури гонилац?</p> |
| За тим се са њом загрли, па се пољубише у лице, а кад је Угљеша са искреним поштовањем пољуби у |
| /p> <p>Они иђаху на коњима лагано, више у очајању него у опрезности.{S} Пређоше мост, па се упу |
| ирком.</p> <p>Старом се Исаији обновише у памети слике детињства и младости, а томе бејаше узро |
| ивост у тешком положају њеном пробудише у Видосави толико смелости, да се усуди казати Ани, как |
| гло гасити, а многи се ратници склонише у најближе им чадоре, не знајући по помрчини наћи своје |
| бише.</p> <pb n="127" /> <p>Кад ступише у собу, Рајко устаде с Јеленом, која је била силно узбу |
| а, знате то најбоље!</p> <p>Сви ударише у смеј.</p> <p>— А, збиља браћо, шта мислите о оном сну |
| му вешто изби нож.{S} Тада се дохватише у коштац, а старац, притежући га рукама, држаше у једно |
| ојску, и још се ни један пут не вратише у град невесели и незадовољни.</p> <p>Једне вечери Угље |
| /p> <p>Толико, колико пута коњи крочише у брзом лету свом.</p> <p>Вихор — ал’ се опет нешто чуј |
| ти ратници, који као добровољци стадоше у редове одабране најамничке гарде Угљешине.</p> <p>Та |
| аху, док ме за врбу привезаше, па одоше у шуму не рекавши ни речи.{S} И да ме грло не послужи, |
| тери Јелени, и својих људи, који дођоше у земљу, до скора под јаким утицајем Византије, са свој |
| p>— Добро ми дошао !</p> <p>И они уђоше у двориште, а путник уведе и коња, па га привеза за јед |
| ова!</p> <p>За тим све три лагано уђоше у ћелију старог Исаије.</p> <p>На рукама његовим издиса |
| прескочише јарак крај пута, па ишчезоше у шуми.{S} Гојко, збуњен неочекиваним сусретом, заустав |
| се из даљине, али ови, који се стекоше у средини логора, главом платише смели покушај свој.</p |
| енади.{S} За час му многе мисли севнуше у памети, ал’ не могаше краја ухватити.</p> <p>У том се |
| оварати Момчила, да се покаже као витез у већим државним делима.</p> <p>Нико није знао, шта је |
| г, који објављује Угљешин долазак.{S} И у томе се не превари.{S} Радосна полети своме војну у з |
| <p>У томе се тренутку иза шибља указа и у два скока стиже на знојавом Лабуду Гојко.{S} Нападачи |
| прекрете на страну, одгурну се рукама и у врту се дочека на ноге, клецнувши.{S} Тако постоја не |
| несрећу.</p> <p>Устаде, забрави врата и у несаници очекиваше зору.</p> </div> <div type="chapte |
| .</p> <p>— Деспотице, од куда ти овде и у ово доба? — рече јој, држећи је за руку.</p> <p>— Дођ |
| она се, слутећи плен, одвоји од Маре и у лаком је скоку нестаде.{S} Мамљена све дубље међу сто |
| > <p>— Ама с таким јунаком хоћу да се и у лице целивам! — рашири руке, загрли Гојка па се срдач |
| ш тамо!</p> <p>Рајко скочи, окрете се и у чуду виде где стари дворанин Благоје дави некога, кој |
| околини, не би ли наишли на нападаче и у опште на сумњиве људе.{S} Али није заборавио и да им |
| или у самој вароши — подграђу, а неки и у граду.</p> <p>Најпоузданија је Угљешина војска била о |
| } Идем, певам веселој дружби, био сам и у многим логорима, многог охрабрио а многог подсетио, ч |
| гљешину повељу.</p> <p>Да би обележио и у трајнијем спомену сачувао свечаност походе својој таш |
| и топлини душе једне било свуда добро и у вечитом леду топло!</p> <p>— Кажи да студен, што наст |
| е доба нема, бојећи се да је није што и у чему несвесно увредио.</p> <p>То је души Аниној било |
| нечим господским и поношљивим на лику и у погледу, црних очију и расплетене косе, која јој је п |
| хтела јавити овако исто на овом месту и у ово доба, али сам се опет уздржала.{S} Сада не могах |
| ковић, не мишљаху нити се надаху, да би у господарима јужних крајева, браћи Мрњавчевићима, икад |
| није у ствари никад марио.{S} Тешко би у њу ступио, и да је остао у части, коју је до мало пре |
| у двориште црквено, Тома се брзо изгуби у шумарку, што се са западне стране пута пружаше од Дра |
| паде на груди.</p> <p>Исаија је пољуби у чело и косу, очи му заблисташе сузом, а он, држећи је |
| је Угљеша са искреним поштовањем пољуби у руку и она њега у чело — старој ћесарици заблисташе у |
| утуру с вином.</p> <p>— Тако, дакле, ви у планини чувате стадо?{S} Ово вам је у помоћи! — нашал |
| ица ми је наложила да у морској тврђави у Крстопољу осванем сутра, и да утишам узрујаност међу |
| p>— Јелена? — понови Рајко тако, да сви у њега погледаше, а Исаија, посматрајући га чудновато, |
| ње раздели на по неколико редова, и сви у један пут стадоше пажљиво испуњавати дугачке празне п |
| и одакле је, толико, колико су и други у граду могли већ знати.</p> <p>— Непознати ми брате, в |
| што се имало рећи и о граду и о посади у њему.{S} Ређаше им све, што у Галипољу вреди, а нароч |
| } Тебе нема ко чути више.{S} Боље отиди у Драму, и кажи да си ти учинио последњу услугу деспоту |
| номенских Лугова а близо пута, што води у Пловдин, недалеко од Српског Гумна појави се на брегу |
| јединцу Гојку, честитом младом војводи у служби драмског ћесара и његове ћесарице.</p> <p>Исаи |
| -Алах!</p> <p>И поново се ударише груди у груди.</p> <p>Стари ратници држе се витешки, а кад ос |
| >У томе труба даде знак, да неко долази У град.</p> <p>То бејаше Гојко с Јеленом...</p> <p>Тома |
| ена.</p> <p>Лагано, као што отров улази у крв залазећи све дубље у тело ношен крвним током, ути |
| знадоше са које стране непријатељ улази у логор.</p> <p>Ратници се устремише једни на друге, па |
| погреб свога оца.{S} Говорило се о тузи у дому Војихнином, о старим данима ћесарице Ане, о мудр |
| е са твојим коњем не може мерити ничији у брзини и издржљивости.{S} Ти ћеш, дакле, бити гласник |
| младић подужих бркова а без браде, који у пуној ратној спреми уђе у њихову одају.</p> <p>— Знао |
| ошћу мислио да накнади недостатак, који у томе ни њему не беше непознат.{S} Једно пак, чиме се |
| p> <p>— Ја сам тек недавно научио грчки у старим годинама својим.{S} Али не жалим за труд.{S} И |
| /p> <p>— Глас је кратак и непотпун, али у толико више тужан.{S} Љубо, ти ћеш ми послати из Драм |
| жје прећи границу непријатељску.{S} Али у тој војсци нема краљевих синова, нема нарочито јуначк |
| о одало своме свакидашњем послу.{S} Али у души Гојковој није било мира.{S} Без поговора послуша |
| и своју руку на њено раме:</p> <p>— Али у ово доба? — понови још блаже своје питање.</p> <p>— У |
| лично времена како је у лаком оделу али у богатом огртачу изишао на кулу мотриљу.</p> <p>Чешће |
| ноге тврде градове.{S} Стари су сумњали у срећан свршетак свих тих предузећа, па су вртели глав |
| , јер их и пратиоци бејаху већ сустигли у пролазу кроз подграђе Драме.</p> </div> <div type="ch |
| ици.{S} Сумње нема пали су или сагорели у пламену њиховога дома.{S} Никад и ништа не могах о њи |
| на војска, па кад би далеко у магли или у облаку од прашине разабрала, да је војска, која несум |
| ала у пољу ниже подграђа, многи су били у самој вароши — подграђу, а неки и у граду.</p> <p>Нај |
| заповедник у Крстопољу, и с њим су били у Драми потпуно задовољни.{S} Гојко је пак вазда био ра |
| нога обиталишта, које су после изводили у мање преграде, покривајући све то сламом и кровином.{ |
| овлачећи се кроз турски логор, доходили у Драму и из ње се враћали.</p> <p>Пловдински је запове |
| ше освајало и они су све дубље залазили у шумску хладовину.</p> <p>Друштво је било расположено, |
| ад сутра сунце гране наћи ће наше мисли у једном уму и жудње у једној души.</p> <pb n="160" /> |
| , да му буде ближе десници.</p> <p>Томи у један пут постаде све јасно.{S} Трже мач и ступи кора |
| <p>Вреди ли више остати овде?{S} Не, ни у ком случају не!{S} Он је пажљиво сисао сласт, где <pb |
| адану под теретом најновије жалости, ни у чем не преухитриш, што би вређало њено частољубље.{S} |
| је, без сумње љутит, што му се жеља ни у колико није остварила.</p> <p>Ја сам помоћу једнога п |
| тако покварено и нејасно, да га она ни у повољнијим приликама не би могла разумети.{S} Ана је |
| га не ваља вређати зато, што му није ни у ком случају ни мало на путу.{S} Ани се привидно покор |
| ељењима стадоше прикупљати, Рајку се ни у колико не допадаше, што још непрестано заповедником т |
| и витешке природе, нису више Балшићи ни у колико поуздан стуб за извођење наших мисли.{S} С Ник |
| тељи.</p> <p>Момчило се ожени и настани у граду Ксантији, одакле је господарио равницом у примо |
| илиса нашег.{S} Њега сам придао Војихни у помоћ, јер разуме војну <pb n="17" /> боље но и сам з |
| живо тражи мира и покоја, да се окрепи у слатком сну!{S} Господару, шта је теби, души твојој? |
| > <p>После кратког времена Угљеша ступи у собу, где га је деспотица очекивала.</p> <p>Он је био |
| иског царства, увек износи стање ствари у светлијој боји.{S} То његово, намерно удешено, ружича |
| к одјездио Богдану, ушавши једне вечери у собу Угљешину, деспотица затече свога војна при отвор |
| о име онако, како су га старији пастири у његовој младости учили.{S} Он познаје који ће ветар д |
| главном путу, а старац се сав претвори у поглед, којим хтеде продреди кроз танки вео зорине по |
| погледа.</p> <p>— Јест, баш теби!{S} Ти у мраку нападе мене, стеже ме за гркљан, те у мало не з |
| накнаде.{S} И он поче по ново веровати у тиху срећу скромнога али пуног благослова огњишта сво |
| прозбори Угљеша.</p> <p>Гласник захвати у липову кору воде и запоји деспота.{S} Он ћуташе, тешк |
| она престадоше, а весео се народ ухвати у два велика кола.{S} Држећи се за убрусе у колу запева |
| !</p> <p>— Можемо ли се и даље поуздати у стару срећу?</p> <p>— Не знам!</p> <p>— Већ?</p> <p>— |
| ржљива њена природа могла ју је одржати у животу.{S} Али је сад Јелени на један пут из мркле но |
| ва магла од паре, па се почеше одвајати у омање ловачке групе по уговореном плану и са једном л |
| меју пустити!{S} Шта сам ја могао знати у мраку !</p> <p>Старац уђе и куцну на врата Томина.</p |
| стегова, а трећи се не могаше разабрати у разноликим гласовима, који долазише нејасно и неодређ |
| а Љуба очекивала је Угљешу, да је врати у Сер.</p> <pb n="42" /> <p>А кад се чуло да ће Угљеша |
| е Рајко реко Гојку, да неће више остати у Драми, ако Тома Теологита ту буде.</p> <p>— Говориш и |
| .{S} Деспотице!{S} Да сам мислио остати у Серу и на овоме, што имам, не бих се ни на ову лестви |
| /p> <p>— За то ће — доврши Гојко — бити у нашој војсци три јунака мање.{S} Али опет —-</p> <p>— |
| својој, те ћеш у толико слободнији бити у својим поступцима, а војском ћеш управљати само у име |
| ао, да он и без тога не би смео угазити у војну, а да буде ово што је.{S} Али ми је он за неко |
| ављаш у тренутку, кад ти га ваља испити у част витештва, у славу наших победа; са небом и звезд |
| себи мислио, нити је лако било завирити у његову душу и мисли па проценити, да ли је био охол и |
| а, а са њом ће се и Цариград претворити у рушевине.</p> <p>— Веруј мојој искреној исповести, уз |
| је у исто доба.{S} Ја ћу Гојка вратити у Драму, а ти ћеш га за време заменити.{S} Тако сам у с |
| јер моја тековина, ено погледај, пламти у огњу, да осветли пута некрсту, који преко мора, нашег |
| аљ Вукашин.</p> <p>— И оно ће нам пасти у крило као зрела воћка, — додаје безбрижно војвода Бог |
| упила сву драж својих дана те их смести у сам почетак своје владе.</p> <p>Угљеша и Богдан, коме |
| /p> <p>Тако су прошли дани прве жалости у двору Анином, а мало за тим отишао је и Исаија, обећа |
| енађења и милине:</p> <p>— Ти? — изусти у чуду, али га Гојко већ не могаше чути.</p> <p>Лабуд с |
| својим коњицем Лабудом био готов срнути у пропаст.{S} Опомене старијих на погибао таког кушања |
| сестро?{S} Зар ти се он не могаше наћи у помоћи?</p> <p>— Не могаше, јер се никад од тада не с |
| да нема куд.{S} Искочи из вреже, држећи у руци свој нож, који му старац заборави узети, кад га |
| > <p>Непознати лагано устаде, и, држећи у десној руци нож, приђе, мало погнут, на један корак д |
| свраћа се овамо? — упита Мара, улазећи у собу, па видевши ловачку торбу на дивану у њој, додад |
| алију Рајка! — говораше старац, улазећи у собу.</p> <p>Томи бејаше све јасно, плану али се брзо |
| та, куда је Рајко имао да прође улазећи у свој стан.{S} Али то лице опази Рајка и виде, да он у |
| потица писнула од бола, када је улазећи у тврђаву видела породични грб Војихнин на главним врат |
| те му није могла ни једног корака прићи у сусрет.{S} Он је био врло весео, па се и она раздрага |
| се, како један говораше, још тужне ноћи у Галипољу прекино̑, једва изнесе душу до Свете Горе.{S |
| о Крстопољу.{S} Ми морамо још сада поћи у Драму.</p> <p>— Зашто? — зачуђено упита Љубоје.</p> < |
| сад под окриљем звезде нашег рода поћи у бој за једну мисао! — одушевљено рече Угљеша, и устад |
| рти свога мужа, па се могла више повући у се и са својом нећаком Маром, — која је, изгубивши и |
| час опорављајући се а час опет падајући у тежу болест.{S} Монах Исаија обилажаше чешће драмску |
| Крстопољем на мору, па се, остављајући у лево пут за Сер, дохватило кратке равнице на левој об |
| дотле немилог му, дошљака.{S} А пијући у друштву са њиме, Љубоје је бивао све ређе са старим д |
| ошло за руком.{S} Љуба је расла, црпући у души своје мајке благост и тихо суђење а у витешком к |
| зи, како у кланац ступише неки коњаници у великом трку.</p> <p>— Помози Боже! — прошапта Гојко, |
| Испред једног чадора надмећу се војници у скакању.</p> <p>— Колико ми копаља, незнани брајко, д |
| >Монах је био зао пророк, а његове речи у вези с пловдинским догађајем забринуше и народ у подг |
| ин виде, да ту више нема шале, прискочи у помоћ и стаде једнога давити.</p> <p>Старац хтеде неш |
| аду и подграђу драмском.</p> <p>Дошавши у тренутку највеће жалости ћесарице Ане био је примљен |
| а мах се одлучи, да нагласи Ани догађај у лову.{S} И она га рече кратко и нејасно.{S} Али је јо |
| њеном сјају виде последњи преступ свој у највећем обиму.</p> <p>Бејаше му јасно.</p> <p>Траже |
| ње тиче.{S} Хтеде се окренути, ал’ јој у тај мах слуга показа осветљену собу, у коју она уђе а |
| олико би душа моја више страдала да јој у часовима сумора ниси ти била успешни видар непомућено |
| шту не падне Видосави на груди и да јој у сузама све исприча.</p> <p>А кад је дошла у Видосавин |
| и:</p> <p>— Једини искрени пријатељ мој у драмској области данас је велможа Тома ! — Видосава с |
| Угљеша с краљем, одмах је дао пристанак у име своје и свога брата.</p> <p>Костадин је Гојка зад |
| деспотица Љуба и војвода Богдан, човек у најбољим годинама, осредњег раста, јаких мишица, добр |
| може познати незнани ноћник, јер је тек у пола обучен и ако је, очевидно, толико приправан, да |
| у је пут мало познат.{S} Гониоцу је тек у бледом сећању.</p> <p>Обојица ободоше коње.</p> <p>Бе |
| p> <p>Љубоје је и даље остао заповедник у Крстопољу, и с њим су били у Драми потпуно задовољни. |
| свој живот као збачени царски намесник у манастиру, а лукави Тома Теологита продужио је своје |
| ђаји збише.{S} Ти си и нехотице учесник у њима.{S} Ходи.</p> <p>Гојкова праведна срџба попусти. |
| је, друг је Војихнин Био му је саветник у ратним и државним пословима а такмац уз звеку пехара. |
| S} Он је био моме поочиму више саветник у миру но помагач у рату...</p> <p>Те ноћи, кад сам бил |
| и ступио у турску земљу, да непријатељ у страху ишчезава, и да ће се за дан два његова војска |
| p>— Војводо, ја хоћу напред да запливам у мутне таласе турске крви.{S} Расклон’те се, јунаци!</ |
| да сише!</p> <p>— Сва се сада претварам у завист, јер је така завист — љубав неодољива!</p> <p> |
| м свецу, коме је посвећен и велики храм у Драми.{S} Стари су људи говорили да се сећају како им |
| врши старац — хоћу ли и сада, ма да сам у овим годинама, што год вредети на бојном пољу.</p> <p |
| ићем, моћним господаром ужичким, ја сам у отвореном непријатељству.{S} Само је још неколико дан |
| <p>— Те очи? — рече у себи, кад уђе сам У собу.</p> <pb n="137" /> <p>— Где сам их то могао вид |
| че у име исповести деспотици — јуче сам у лову наишао иа дрво са тичјим гнездом.{S} Мајка је мл |
| /p> <p>— Одјездио сам брзо.{S} Ушао сам у град Перитеорион, али сам свладан и другом раном пао |
| и ћеш га за време заменити.{S} Тако сам у споразуму са ћесарицом нашао за најбоље.</p> <p>Ућута |
| ам беду срећно минуо само зато, што сам у тренутку употребио погодну личност, која је могла тво |
| даље по логору с оштрим копљем и ножем у руци и штитом о левом рамену.</p> <pb n="161" /> <p>Т |
| рак до Рајка, исправи се, измахну ножем у страну и замахну да Рајка удари са стране у десна реб |
| прокрчено.{S} Данас више не разликујем у мојој деспотовини ништа друго, до само верне поданике |
| >Под Вукашином паде коњ, погођен копљем у груди.</p> <p>У исти мах се, дохваћен џилитом, заљуља |
| Анђео, који се са брега залете с копљем у руци право Гојку.{S} А кад дође ближе пусти оштро коп |
| ти.{S} Нисам дуго летео озго, па бућнем у неку воду.{S} Кад тамо, а оно није то обична вода већ |
| нац ће у мрклој ноћи лако отићи с коњем у провалију, наићи на високе обале без моста, размрскат |
| >Пољуби цитру, па је одбаци, а са мачем у десници похита ограшју, где га је хладна смрт неминов |
| да даду одушке изазваним мислима својим у оваким приликама почеше разговоре и наставише приче о |
| ца, — веруј са превисоким братом својим у победу твојих узвишених мисли, веруј и вера ће те тво |
| >— Ја сам тада био по пословима царским у Дубровнику, па сам све тек доцне сазнао.</p> <p>Тешко |
| ушће, и — мислио о Драми и својим милим у Драми.</p> <p>Враћајући се једном поред обале речне, |
| ли ње не бејаше.</p> <p>Она је међу тим у својој соби а на грудима Видосавиним лила сузе, јадај |
| превалиле.{S} Једва чекам, да се вратим у Драму. —</p> <p>— И дочекали сте, — рече му Тома, па |
| вши му у чему је ствар, поведе са собом у врт.</p> <p>Ушавши, старац доведе друга до клупе, где |
| о.</p> <pb n="122" /> <p>Рајко с главом у рукама тоњаше све дубље у мисли.</p> <p>Непознати лаг |
| ким, био весео.{S} Частио се с господом у граду, па је слазио у подграђе, велику варош, што се |
| ог Прокопа, с крстом у левој и босиљком у десној руци ступи корак испред браће своје:</p> <p>— |
| вао мишљу о потпуном изгнанству турском у Азију и кад је страховао за успех тако великог предуз |
| р један пожутели лист.{S} Тома га руком у ваздуху ухвати, па силом савлађујући се, рече:</p> <p |
| је Рајко са својом мајком дошао једном у посету, Момчило је у велико био ученик младога Визант |
| /head> <p>Кад се Гојко вратио с Јеленом у Сер, овде је већ било отпочето купљење војске, која с |
| управу над епирско-тесалском краљевином у име свога таста Синише, који је у дубоким годинама на |
| , којим му Рајко јавља догађај са Маром у горској кули.</p> <p>Љубоје прочита и задрхта:</p> <p |
| из двора логотет Угљешин с пергаментом у руци.</p> <pb n="45" /> <p>Са њим је био Тома Теологи |
| туденац, некога, који, с дрвеним крстом у руци, прекршташе кроз ваздух њега и непрегледне редов |
| астојник цркве светог Прокопа, с крстом у левој и босиљком у десној руци ступи корак испред бра |
| вом шубаром на глави и дугачком палицом у руци.{S} Он је био први пастир и старешина над остали |
| Ксантији, одакле је господарио равницом у приморју Белога Мора.{S} Тада је к њему дошао и Рајко |
| ко над заходом.</p> <p>Гојко, раздраган у красној природи лепог летњег дана, очекиваше своју но |
| хати, зато у Крстопољ стигоше сутра дан у јутру.</p> <p>Кад стражар са тврђаве огласи долазак њ |
| м —</p> <p>— Ја — не! — упаде му Богдан у реч одлучно.</p> <pb n="159" /> <p>— Онда ћемо сва тр |
| ви на њима, а сваки стег бејаше пободен у средини своје жупске војске.</p> <p>А кад се прочу, д |
| а не бејаше.</p> <p>Скуп је био одређен у једном пропланку са северне стране, а одатле је ваљал |
| и узмахивања сабљама.{S} Био сам рањен у леву руку, али сам јездио за стрицем својим.{S} Он је |
| брати.{S} Тома је, вели, био лако рањен у том боју.{S} Не знам.{S} Мож’да.</p> <p>Толико је зна |
| већ седми дан, како је Војихна сахрањен у малој градској капели, а он се тек први пут нађе за т |
| рдачних жеља.{S} Па ипак остадох ватрен у једној жељи, за коју се моја породица заложила, остад |
| о, била је могућност да, добро посвећен у немоћ византиског царства, увек износи стање ствари у |
| ну и руку Марину.</p> <p>Јако поремећен у својим намерама, Тома се вратио у Драму тога дана доц |
| .</p> <p>Кад се осетио довољно заштићен у области турског царства, Тома успори бежање, па се че |
| есем радосне гласе: јуче је пао Пловдин у наше руке!</p> <p>— Не иди.{S} Тебе нема ко чути више |
| чне прохтеве и ненасите жеље удари клин у јединство српске отпорне моћи са ових страна, није ли |
| сам ја учинио у Серу, урадио је Вукашин у Прилипу.</p> <p>— Снажној руци твојој стао сам тада у |
| да се скупља остала војска, коју је он у Кукушу дочекивао и испраћао у Сер.</p> <p>Краљ Вукаши |
| опрла и до тог атонског пустињика, и он у теби гледа спас!</p> <p>Кроз ноћну се тишину разлеже |
| српске превласти на југу.{S} Није ли он у борби противу Матије Кантакузена изишао као савршени |
| ла са њим.</p> <p>Тома је дотле успевао у својим скривеним намерама, да Момчило служи Кантакузе |
| ових тврдих зидина, кад не бих веровао у успех посла, који ми ти повераваш.{S} Мене моја нада |
| сам слутио да је под земљом, Бог му дао у рају насеља! — тужно додаде Исаија па се прекрсти.</p |
| ма врло мало.{S} Силан је страх овладао у Дренопољу, од кад се чуло, да је судар са маћедонским |
| људска срца.{S} Ти си ме чудно погледао у једном тренутку, кад сам стрељао орла пред ћесаричино |
| њен био!{S} Деспот се врло дуго задржао у логору синоћ.{S} У граду су многи од људи били поспал |
| заповедник непобедног Пловдина, огрезао у крви и ранама, долази да на општи ужас и изненађење б |
| н се стропошта поново на земљу, огрезао у крви.</p> <p>А бој се све јаче распаљује...</p> <p>— |
| е попе на камени наслон, који је стајао у сред дворишта служећи као степеница ради лакшег узјах |
| } На тој земљи стари је ратник постајао у неку руку баштиник и кућаник, ал’ не престајаше бити |
| мехну:</p> <p>— Ево ти руке! — рече као у шали, дижући своју десну руку.</p> <p>— Зашта? —изнен |
| живота нестало, и ако се знатно повукао у скромније границе.</p> <p>Помишљало се на војну, а св |
| огдан је у место сваког одговора послао у Сер свога стегоношу са главном војводском заставом и |
| ености.{S} Кад је Момчило баш размишљао у граду своме о томе, јаве му слуге да је у град доведе |
| исати, као да ју је небројено пута имао у рукама.{S} Он добро разуме и тичји језик, зна и по ле |
| био отишао, кад је мој добри поочим пао у постељу, са које се није више +ни дигао.</p> <p>Кршил |
| ш, Љубо.{S} Једне је вечери ненадно пао у Сер.{S} Ја сам појмио његове речи.{S} Њега је нестало |
| {S} Тешко би у њу ступио, и да је остао у части, коју је до мало пре имао.{S} Овако — никако.</ |
| н је био још као оаза у пустињи заостао у рукама бугарским, захваљујући висини и јачини својих |
| дворанин, који бејаше прилично заостао у разговору са свештеником.</p> <pb n="84" /> <p>Ана и |
| оју је он у Кукушу дочекивао и испраћао у Сер.</p> <p>Краљ Вукашин је одмах после споразума с У |
| </p> <p>— Још синоћ сам свакоме измицао у витешкој игри и јуначком скакању, а сада чекам, да ме |
| што га је срце вукло.{S} А кад се нашао у планини, одаслао је своје ловачке помагаче, па је сам |
| одмах после споразума с Угљешом отишао у Прилип а одатле у Скопље, једно, да је ближе оном оде |
| е Тома Анђелу, који је био са њим дошао у Драму.</p> <p>— Готов сам на сваку услугу!</p> <p>— Д |
| жама од купине.</p> <p>— Овде је и ушао у врт, —- показиваше старац, кад дођоше до ограде.</p> |
| <p>Војихна се већ био више пута окушао у биткама са Турцима, који олако дођоше до источних гра |
| чедо моје?</p> <p>Мара је погледа право у очи, хтеде јој нешто више рећи, али само додаде:</p> |
| еугодно такоше.</p> <p>Погледа је право у очи, и рече:</p> <p>— Љубо, тебе се више тичу.{S} Буд |
| — рече значајно Угљеша, гледајући право у очи Вукашину.</p> <p>— Доста је! — одлучно додаде Вук |
| етоше јужним путем, који је водио право у Крстопољ.</p> <p>По мрачној ноћи јездили су коњаници |
| на коњу неки јунак, који је јурио право у пропаст...{S} Она скочи, отури ђерђев, прекрсти се, п |
| рним степеницама, што се спуштају право у двориште, па очајно цикну, што га грло доноси:</p> <p |
| ћ земље, киша, што је оба коњица готово у исти мах дигоше јурећи преко расплинуте речице!</p> < |
| му се борише с једне стране супарништво у љубави, уверење да Гојко није без кривице и свикнутос |
| у на коњима лагано, више у очајању него у опрезности.{S} Пређоше мост, па се упутише право поље |
| n="104" /> не може победити, па су радо у њу ступали.{S} Тада је и он постао војник.{S} Прошао |
| ога Лабуда војнику, а сам је Мару одвео у друштво, из кога се била издвојила прилазећи њему.</p |
| ва византиског.{S} Кантакузен је бледео у очима његовим.{S} Залуд се Тома трудио, да задржи Мом |
| ла.</p> <p>Пуна тешке слутње изиђе брзо у двориште, где стајаху Ана, Мара, Јелена и Видосава, а |
| жио у црквици.{S} Он је у исто доба био у целој ужој околини једина човечја прилика, јер црквиц |
| шено.</p> <p>Међу тим Тома се збиља био у опште повукао.</p> <p>Кад му је играчка са ћесарицом |
| Светог Јована Претече.{S} Исаија је био у њему сам.{S} Жеља за мирним животом и тишином, у којо |
| дном месту лагано канице, којима је био у квргу, али доста лабаво, везан.</p> <p>Искочивши, он |
| ешине деспотовине.</p> <p>Угљеша је био у великом послу, примајући и сређујући војну силу своју |
| вори опет амазонка:</p> <p>— Бог ти био у помоћи!</p> <p>— Не очајавај, надај се.{S} С Богом!</ |
| </head> <p>За време док се Угљеша бавио у Драми и док је обилазио омање тврђаве прелазећи и на |
| вао, али је сву пажњу своју усредсредио у помисли, да деспотицу Љубу непрестано обасипа хвалом, |
| ку још при првом познанству нашем будио у мени не само осећања љубави већ и поштовања.{S} Он је |
| рала је и Исаију из Сера, где је служио у цркви истога манастира, у Меникејске Горе.{S} Ту је н |
| дишњи старац, свештеник, који је служио у црквици.{S} Он је у исто доба био у целој ужој околин |
| ат, јер је са Угљешом више пута долазио у Драму и ишао даље, али не бејаше никога, који се у по |
| тио се с господом у граду, па је слазио у подграђе, велику варош, што се око града населила нед |
| вољан.{S} Баш кад је победоносно улазио у бунтовничку Бигу, стиго̑ му је гласник наше победе.</ |
| гдан мачу.{S} Али си се ти ипак саломио у борби за Српство.{S} Света десница, која те носила!{S |
| од царице Јелене.{S} Што сам ја учинио у Серу, урадио је Вукашин у Прилипу.</p> <p>— Снажној р |
| звежбаних коњаника, са којима је ступио у бој на отвореном пољу противу много надмоћније турске |
| својом војском прешао границу и ступио у турску земљу, да непријатељ у страху ишчезава, и да ћ |
| мећен у својим намерама, Тома се вратио у Драму тога дана доцне по ноћи, па је, правећи се изне |
| када се није тако дубоко душом посветио у молби Господу, нити је икада јаче осећао свети позив |
| и брзо скочи на Лабуда, јер спази, како у кланац ступише неки коњаници у великом трку.</p> <p>— |
| лица забавних Мара опази како се далеко у облаку више њих вије нека грдно велика орлушина, па ј |
| долине, реке и дубраве, отићи ће далеко у хришћански свет, али њој нема вечнога живота.{S} Проћ |
| > <p>Четвртога се јутра забелеше далеко у магли врхови тврде Драме.</p> <p>— Ја идем путем крст |
| каква помоћна војска, па кад би далеко у магли или у облаку од прашине разабрала, да је војска |
| ао сад, кад се војска слеже, да га нико у овом метежу не опази.{S} Нешто тражи, питам га српски |
| о ученик младога Византинца, кога Рајко у једнодневном бављењу своме и не виде.</p> <p>Лукави у |
| буном, коњица турска продре брзо дубоко у логор, али до средишта ипак не доспе.</p> <p>Многи не |
| , он нападне на старца, који врдну мало у страну, те га нож дохвати по -одећи.{S} Старац зграби |
| да ти и делом докажем, да није нестало у мени снаге ни издржљивости.{S} Заборави све то.</p> < |
| а а са запада Овчим Пољем, које је било у Вукашиновој краљевини, где су и градови Прилип и Скоп |
| ољаше разбојнике.</p> <p>Све је то било у једном тренутку.</p> <p>На мах се зачу бахат коњски, |
| ловачко се друштво Угљешино и пробудило у суморном расположењу.{S} После оних, мало веселијих, |
| бејаше покривен.{S} Из њега се улазило у друга два дела, који су, покривени, стајали један до |
| елила на три дела.{S} С поља се улазило у простран предњи њен део, који је био ограђен високом |
| у, што је под нож пало, а што се спасло у ноћној тмини, изнело је само голу душу.{S} Па и то је |
| } Све се предало одмору, све је утонуло у сан.</p> <p>Само стражари будни сањају.{S} Сан им осв |
| p> <p>У томе се било већ у велико зашло у јесен.{S} Деспотица Љуба очекивала је Угљешу, да је в |
| Љуби, Тома је знао да та пажња иде само у корист његову.{S} Тако је Угљеша све прегледао и наша |
| оступцима, а војском ћеш управљати само у име моје слободно и неограничено.</p> <p>— Надам се, |
| ање ћесарице Ане, али је то остало само у његовој души.</p> <p>Кад се већ приближио крај гостов |
| крајевима учинимо крај.{S} Ми верујемо у срећну звезду наше судбине!</p> <p>— Светли деспоте! |
| и смислио предузети?</p> <p>— Поћи ћемо у Сер, па ћемо удвојити бдење нада свим, што бива.{S} В |
| неки дан смо још овде, а после полазимо у име Божје! -</p> <p>— Живео !—радосно се одазваше вој |
| огаше, јер се никад од тада не сретосмо у животу.</p> <p>Гојко заусти да запита о несуђеном зар |
| рече:</p> <p>— Добро, вратимо се лагано у Дидимотику да доконамо.{S} А ти ми дајеш довољно разл |
| ЛОВИЋ</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>ШТАМПАНО У ДРЖ.{S} ШТАМПАРИЈИ КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ</p> <p>1893</p> < |
| оје изнемогао и блед, држећи се усиљено у седлу, погледа Богдана, хтеде одговорити, али му речи |
| <p>Заповедник се Пловдина уздаше једино у српску помоћ.{S} Зато се и обрати српској страни.{S} |
| се разређивати и одвајати лево и десно у поједине гомилице, бијући непрестанце бој на <pb n="1 |
| кад смо опсели једном Сер, живот спасо у једном ненадном испаду грчке војске.{S} Од тада се ни |
| да не смемо оклевати.{S} Држећи све то у највећој тајности, ипак се морамо журити.</p> <p>Посл |
| о им је пуних десет часова јахати, зато у Крстопољ стигоше сутра дан у јутру.</p> <p>Кад стража |
| ничког непријатеља. <pb n="120" /> Зато у њеним редовима бејаше велики број и грчких становника |
| деспотовини браће Дејановића а особито у главним градовима њеним, у Жегљигову, <pb n="109" /> |
| тру, па ћутаху.{S} А кад штогод особито у памети наиђе, напомену кратко, па опет утону у мисли. |
| ла су браћа Мрњавчевићи за каменити сто у великој богатој одаји Угљешина двора.{S} Ноћну таму р |
| шња дојиља њена Видосава.{S} Њено место у дому Војихнином доцније заузе сестра јој Мара.</p> <p |
| ојник, нити напушташе своје часно место у редовима коњице деспотове.</p> <pb n="119" /> <p>Та ј |
| Ту је била и Драма, друго знатно место у деспотовини; ту је и каменита тврђава Мелник, и Крсто |
| о посади у њему.{S} Ређаше им све, што у Галипољу вреди, а нарочито их, проклетник, наговараше |
| ици се устремише једни на друге, па што у ноћној тмини даде коме Бог.</p> <p>У највећем окршају |
| јајну, на небу.</p> <p>И сада је утонуо у то гледање, занео се очима питајући звезде тако, да н |
| било даље говорити.{S} Исаија је утонуо у тугу, а Рајку је било тешко као да се неке тужне успо |
| арице!{S} Не брините, јер је ваша ствар у поузданим рукама мојим, — рече Тома, са пуном готовош |
| ја бих се могао и оженити и бити ћесар у Драми.{S} Има у овим земљама и злата и блага свакојак |
| ио потребан баш за то што је туђин, јер у мојој деспотовини има много туђина његовога рода.{S} |
| е, необрисане, сијаху као најлепши урес у часу радости ожалошћенога лика старичиног.</p> <p>Држ |
| ану за час и осветли мрклу ноћ, а живот у логору поста још живљи.{S} Измешаше се стари и млади |
| савладљива љубав према њој и болећивост у тешком положају њеном пробудише у Видосави толико сме |
| 1" /> он — одавде стари замак, подигнут у доба, кад је овде била међа гранична.</p> <p>— Води м |
| и мачеве.</p> <p>— Јунаци, овуда је пут у вечни живот.{S} Ко је витез, нека не опрашта!</p> <p> |
| аван, да би могао с места продужити пут у неодређену даљину.{S} Ипак висока, тешка и од црвене |
| ом војводи Момчилу.{S} Кад је један пут у говору споменуо Тома битку код Перитеориона и неко ма |
| и ништа не могах о њима дознати, а већ у Галипоље се није више могло ни одлазити.</p> <p>Рајко |
| /p> <p>Тома је мислио, да је Љубоје већ у његовим рукама.{S} И одиста се Љубоје све више лепио |
| кад оне са својим пратиоцем ступише већ у двориште црквено, Тома се брзо изгуби у шумарку, што |
| p>Зна ли бегунац, куда га сада носи већ у пола изнемогли дорин његов?{S} У почетку: да; сада ве |
| е заранака истог дана Исаија је био већ у Драми.</p> <p>— Мора бити, да га је коњаник затекао ј |
| ме Теологите.</p> <p>У томе се било већ у велико зашло у јесен.{S} Деспотица Љуба очекивала је |
| лаву.{S} Што се тиче новаца, они су већ у напред довољно добили од Анђела, коме је Тома чешће п |
| p>— Тако је!</p> <p>— А Тома Прељубовић у Јањини? _</p> <p>— Он је истина примио управу над епи |
| <p>— Ко је то? — грмну војник поново, у у пола устаде а срце му закуца брже.</p> <p>Ни одговора |
| јеве.</p> <p>— Она је играчка за забаву у овом граду, међу овим дивљим створовима.</p> <p>Тако |
| е торбе.{S} Гонилац иде, да метне главу у торбу.</p> <p>Змај гони ђавола.</p> <p>Бегунац ће у м |
| на небесном своду, па онда спусти главу у обе шаке од руку, које бејаше подлактио на колена.</p |
| ако га је ћесарица поздравила да управу у Крстопољу преда Љубоју, јер је он потребан Драми.</p> |
| жалосну врбу, лако обележену на ђерђеву у место маленог крина, који је у почетку хтела.</p> <p> |
| ни то.{S} Родио сам се на малом острву у Архипелагу.{S} Љубав ме, чиста љубав, дала свету, па |
| могу да учиним, да не заложи сву снагу у тој војни.</p> <p>— Добро, господару!</p> <p>— Ја не |
| , Ана, а још више Љуба, блажила је тугу у мудрим речима ученога Исаије.</p> <p>Монах Исаија у ч |
| ако је знао, да је овом уздржаном реду у области драмској више припомогла сама личност Анина, |
| забринуше и народ у подграђу и господу у граду.</p> <p>Костадин стаде размишљати о сакупљању в |
| ац па се навезу, да преко мореуза пређу у Галипоље.{S} Ноћ је била мркла и врло ветровита.{S} О |
| држава као свратиште господе, кад изиђу у лов.</p> <p>— А свраћа се овамо? — упита Мара, улазећ |
| сти ипак први грабљаху да што дубље уђу у стан српски неопажени.</p> <p>Није дуго трајало то ут |
| Угљешина двора.{S} Ноћну таму разгањају у соби велике воштане свеће, које у позлаћеним светњаци |
| p>За Рајком приђе и она и пољуби Исаију У Руку.</p> <p>— Жива и срећна била, кћери моја, — благ |
| шо̑, витеже!</p> <p>Гојко пољуби Исаију у руку, а монах га благослови, па додаде:</p> <p>— Ама |
| алеко од њега нека женска прилика, коју у мраку не могаше боље загледати, он заусти да гласно у |
| ром, — која је, изгубивши и оца и мајку у једној опсади Мосинопоља, места на путу из Крстопоља |
| досави оно, што је и сама знала о Гојку у Крстопољу.</p> <pb n="73" /> <p>Видосава бејаше прене |
| ма наглашавала Томи при његовом поласку у Крстопољ.</p> <p>— Ми смо — рече Ана Видосави — остав |
| и скочи с коња, па га поведе ка уласку у колибу.</p> <p>— Бог ти добро дао, путниче и намернич |
| {S} Краљ Вукашин је скупио своју војску у Скопљу, и кренуо се са њом преко деспотовине светле б |
| а постељу.{S} Отац узе његову леву руку у своје обе, па, гладећи је, упита га:</p> <p>— А девој |
| даде он. — Ти остаде пријатељ пријатељу у невољи и оста верна слуга кад сазна да је господар мо |
| <p>Бегунцу долазе само искрице, које му у сећању буде прошлост.</p> <p>А једна засја мало јаче, |
| ди једног свог друга, па га, казавши му у чему је ствар, поведе са собом у врт.</p> <p>Ушавши, |
| ! — додаваше онај друг Благојев, што му у врту помагаше против нападача Рајковог.</p> <p>— И хо |
| причања монаховог био пребледео, дах му у грудима бејаше чисто застао, два пута је хтео да прек |
| одио прву реч, а Рајко мишљаше, да њему у опште не би требало ни да има места на таком збору и |
| обу, па видевши ловачку торбу на дивану у њој, додаде: — Ово је ваљ’да сада неко оставио!</p> < |
| Два повереника царевића Сулејмана седну у чамац па се навезу, да преко мореуза пређу у Галипоље |
| ћу кћер ! — рече она, кад пољуби Јелену у чело.</p> <p>Јелена је одмах постала нераздвојна друг |
| меко седиште.</p> <p>За тим она бризну у плач.</p> <p>— Љубо! — рече јој Угљеша после неког вр |
| ало веселијих, дана по доласку Угљешину у Драму дошло је доба, да се за оне тренутке наде и рад |
| .{S} Мој брат краљ Вукашин спрема војну у савезу са Балшићем а против Николе Алтомановића.</p> |
| превари.{S} Радосна полети своме војну у загрљај.{S} Али је синоћ Угљеша дошао неопажен, те му |
| аше лепе кнегињице.</p> <p>Љубоја текну у срце, а Тома додаде:</p> <p>— Нисам се надао —</p> <p |
| ну охрабрена војска, па за Гојком утону у сечу, која се у средини бојног поља све већом жестино |
| и наиђе, напомену кратко, па опет утону у мисли.</p> <p>Небом је пловио месец, и бацао своју св |
| у клецну нога, срце му убрза, крв јурну У образе, и он, не могући прикрити ненадну узбуђеност, |
| азимо с намером, да турском господовању у нашим и византиским крајевима учинимо крај.{S} Ми вер |
| ога изгледа.</p> <p>Дворанин уведе Мару у доњи део из кога су полазиле стрме степенице за горе. |
| ји су били ближе Момчилу тврдили, да су у два маха затицали Тому са неким грчким поклисарима у |
| богатога лова минулог дана.{S} Слуге су у граду уморне од дневне службе богатој властели српско |
| а зеленку.{S} На челу коњаника, који су у лепом и правилном поретку ишли, јахао је на доброме б |
| им и царством.{S} Знао сам све, који су у милости код цара.{S} Проценио сам њих и њихову силу, |
| гослова...</p> <p>Мало после стајали су у врту Гојко и Мара.{S} Разговор је био жив, пун, као ш |
| д.{S} Свештеници и духовници стајали су у одеждама а градска посада са својим војводама у ратно |
| Велможа Тома и војвода Љубоје отишли су у Драму, куда их је узвишена ћесарица ненадно позвала.{ |
| жена крај мртвог поочима свога, ушли су у ту одају неки непознати ми људи.{S} Нисам их ни опази |
| стопољу, важној тачки према острву Тасу у Велом Мору. <pb n="25" /></p> <p>Рајко стиже Гојка на |
| езу међу Белим и Мраморним Морем.{S} Ту у Галипољу живео је мој млађи брат Матија као трговац, |
| прекиде је Тома.</p> <p>— Викаћу, зваћу у помоћ —</p> <p>— Нигде никога у близини нема.{S} Слуш |
| ве, ја сам узео управу над овом облашћу у своје руке, независно од царице Јелене.{S} Што сам ја |
| еке планинске.{S} Богати градови даваху у својим рудницима сребра и злата господи, као што трав |
| титих јунака, који се готово допуњаваху у карактерима својим.{S} Рајко је, и ако доста старији, |
| о и Исаија.{S} Обојица ћутаху и гледаху у пламен, који се поступно гасио.{S} Дрво плане, пуцка, |
| ћ га и сами помагаху, јер и сами бејаху у њиховом савезу.{S} Па ипак не бејаше лако ни једноме |
| додириваху, Угљеша и Вукашин поступаху у свему сложно, договорно и братски.{S} А тај споразум |
| не.</p> <p>Угљеша, Љуба и Мара измицаху у разговору напред, а за њима се журио, још једнако заб |
| сам баш ни рђав, јер, Богу хвала, таких у нас и нема.{S} А хоћеш ли да посведочим белегу?{S} Ја |
| је и Дренопоље пало из руку византиских у турске руке. <pb n="19" /></p> <p>Тешке су биле прили |
| је и добра коња стављао је сваки од њих у службу своме господару искрено и верно.{S} А кад по н |
| од ловаца, који могу на ме наићи, уђох у ове зидине.{S} Уђох да овде премишљам о ономе, кога о |
| и седео је пред том колибом неки старац у пастирском руху са великом чупавом шубаром на глави и |
| поочиму више саветник у миру но помагач у рату...</p> <p>Те ноћи, кад сам била сама погружена к |
| о да прекине питањем Исаију, али му реч у грлу застајаше.{S} А кад стаде Исаија, он узбуђено за |
| о, да Тома на мах изгуби смелост, и баш у тренутку, кад Гојко измахну да му мач са свим избије |
| а спремање на отпор Турцима.{S} Али баш у часовима, кад се одушевљавао мишљу о потпуном изгнанс |
| пехар најбољег кипарског вина остављаш у тренутку, кад ти га ваља испити у част витештва, у сл |
| емо!{S} Хвала ти, а не дао Бог да будеш у невољи, знај да ћу ти се братски одужити!</p> <p>Они |
| м, кад си ономад рекао, да ипак верујеш у срећну звезду своју...</p> <p>— Ходи, љубо моја — пре |
| своју посветити обитељи својој, те ћеш у толико слободнији бити у својим поступцима, а војском |
| потицом Љубом.</p> <p>— Познајеш ли још у оном звезданом јату моју звезду? — упита деспотицу, о |
| Мора бити, да га је коњаник затекао још у млину, те није морао ићи манастиру, — говораше Видоса |
| ћесарице.</p> <milestone unit="*" /> <p>У једној одаји малога двора, што се пружа као крило вел |
| ти натраг У Драму.</p> <pb n="62" /> <p>У тузи својој бејаху будни само још Рајко и Исаија.{S} |
| ни онда ни сада.</p> <pb n="164" /> <p>У дивљој хуци узбуњене природе зачу се топот потмулом л |
| од нас проклетих!</p> <pb n="184" /> <p>У немој тишини благе јесење ноћи страховито се разлегаш |
| елом разговору...</p> <pb n="158" /> <p>У великом свиленом чадору на средини логора краљ Вукаши |
| {S} Ноћ се спушта.</p> <pb n="68" /> <p>У тај се мах врата на њиховој соби отворише широм, а на |
| d="SRP18930_C13"> <head>XIII.</head> <p>У Серу држи Угљеша мало породично веће, па коме су само |
| d="SRP18930_C24"> <head>XXIV.</head> <p>У празорје паде у Марицу код самог моста, што ниже крва |
| :id="SRP18930_C15"> <head>XV.</head> <p>У деспотовини браће Дејановића а особито у главним град |
| id="SRP18930_C25"> <head>XXV.</head> <p>У дворишту манастира светог Јована Претече сретоше се ј |
| :id="SRP18930_C20"> <head>XX.</head> <p>У колико је сунце јаче освајало, у толико је пространо |
| ml:id="SRP18930_C6"> <head>VI</head> <p>У Крстопољу је од доласка Гојковог било све мирно, па с |
| S} Краљ!</p> <p>— Алах, ил-Алах!</p> <p>У мору различитих узвика, страха, изненађења, забуне и |
| мах паде, а из ране шикну крв. .</p> <p>У том и месец са свим изгреја.</p> <p>— Ху, једва се оп |
| све јаче стезао око Пловдина....</p> <p>У то доба у Драми, где нико други није знао нити је мог |
| ко буде ! — пристаде и Богдан...</p> <p>У том се и мрак на земљу спусти.{S} Хиљаду логорских ва |
| и не би ока, које не ороси суза.</p> <p>У тај мах стражар са куле на бедему огласи да граду дол |
| а све до јесени лагано сабирала.</p> <p>У Серу је био главни логор јужне војске, коју је имао д |
| тим се братски куцнуше пехарима.</p> <p>У разговору дочекаше зору.</p> <p>Гојко предложи, да ос |
| p>— О том не говори, — рече она.</p> <p>У том се са степеница зачула неко долази.</p> <p>— Дакл |
| вог орла на дршку, и крену коња.</p> <p>У силној тузи пођоше за њим и остали.</p> <p>— Моја је |
| погнут пође ка излазу из чадора.</p> <p>У том се тренутку са свих страна око његова чадора захо |
| ом Орфанском Заливу Белога Мора.</p> <p>У мирној и звезданој ноћи, кад месец посребри градске б |
| то у ноћној тмини даде коме Бог.</p> <p>У највећем окршају, што се на ивицама са свих страна ло |
| крв из племенитог срца његовог.</p> <p>У том као бесом гоњен излете из одаје, где су се гостил |
| преко ње се види далеко на југ.</p> <p>У близини се зачу рог.</p> <p>— Ако буде деспотица, каж |
| оми се на деспота и његов одред.</p> <p>У крваву сечу утону све...</p> <p>— Још сјаје звезда на |
| ато је у Драми било још мирније.</p> <p>У једно се доба учинило доброј Видосави да не треба виш |
| аде на заповедничко место своје.</p> <p>У тај се мах Исаија наже над самртником, па диже главу |
| е размишљати о сакупљању војске.</p> <p>У том стиже у Жегљигово и поклисар Гојко.</p> <p>И док |
| пред првим јачим корацима зиме.</p> <p>У празорје се кренуло одабрано друштво на чилим коњицим |
| судбини да, као и остале, утрне.</p> <p>У један мах Рајку се учини да поред ватре пролазе лаган |
| огањ и његово поступно слабљење.</p> <p>У души и сећању његовом лагано ницаху једна по једна ус |
| се сводиле мисли Томе Теологите.</p> <p>У томе се било већ у велико зашло у јесен.{S} Деспотица |
| е у Крстопољу пред њим одиграше.</p> <p>У њему се борише с једне стране супарништво у љубави, у |
| <p>Браћа се загрлише и пољубише.</p> <p>У дворану ступише деспотица Љуба и војвода Гојко.</p> < |
| аде коњ, погођен копљем у груди.</p> <p>У исти мах се, дохваћен џилитом, заљуља на своме коњу ј |
| ама брзо утапаше у логор српски.</p> <p>У првим редовима чадора трилиског одељења, које бејаше |
| а се врати отуд, па се јави Ани.</p> <p>У разговору са њом Исаија помену, како је Властоје врло |
| и Гојка.</p> <p>И она рече Мари.</p> <p>У Мариној души наступи бура.{S} Она се ломила, док је Г |
| и, ал’ не могаше краја ухватити.</p> <p>У том се Рајко указа на отвореним вратима.</p> <p>— Сту |
| нда, бар за сад, никоме ни речи.</p> <p>У том приђоше ка ватри.</p> <p>Они устадоше, да им начи |
| тешко рањени, нађоше гроб свој.</p> <p>У том и зора забеле; за мало — па видело поче јаче осва |
| и Рајко али Томе није ту застао.</p> <p>У чешћим бојевима, које је дотле непобедни јунак Момчил |
| еселији, но што је у ствари био.</p> <p>У таком се расположењу и кренуше рано из јутра за Драму |
| ако је већ јаче било захладнело.</p> <p>У сумрак се приступило вечери.</p> <p>Госпоштина је са |
| и овоме, што је до сад створено.</p> <p>У тихој звезданој поћи изгледаше Угљеша као страсни пок |
| га обавестити о њиховом одласку.</p> <p>У богатом манастирском млину добра вечера очекивала је |
| добро покривен, киснуо на пољу.</p> <p>У том и последњи пламичак огња утрну.</p> </div> <div t |
| листак диже руку да такне Мару.</p> <p>У очима му је сијао огањ јужњачке природе, у њему је ки |
| непријатељ приђе српском логору.</p> <p>У тачном реду и густим групама коњица се турска раздели |
| остатак пружаше шаком нападачу.</p> <p>У томе се тренутку иза шибља указа и у два скока стиже |
| ако да радим, — одговори старац.</p> <p>У томе труба даде знак, да неко долази У град.</p> <p>Т |
| >НАПИСАО</p> <p>АНДРА ГАВРИЛОВИЋ</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>ШТАМПАНО У ДРЖ.{S} ШТАМПАРИЈИ КРАЉЕВИ |
| То ћу и да урадим.{S} Да ми ко помогне убацити тамо зликовца.</p> <p>Рајко се упути из врта на |
| .{S} Мене моја нада не вара! — прилично убедљивим гласом и са неком свечаношћу рече Тома Теолог |
| че кратко и нејасно.{S} Али је још више уби, кад Ана на то одговори :</p> <p>— Ко зна, шта се к |
| ељ.</p> <p>— Који своме пријатељу срећу убија, душу тамни, наду одузима.{S} Ипак чућеш.{S} Где |
| тлачећи све, на што наиђу, ударајући и убијајући ногама, док и сами не падну под теретом задоб |
| у једној свој нож.</p> <p>— Нећу, да те убијем одмах, већ да те мучим, Грче неваљали! — викаше |
| p>— Ко је? шта је?</p> <p>— Крв у врту, убијен човек! — одговори старац.</p> <p>— Дакле ипак до |
| Врло добро Он треба да буде нападнут и убијен.{S} Други неко биће у исто доба само нападнут.</ |
| поломљеним копљима, свилним стеговима, убијеним витешким коњицима од мегдана, а натопљеном пот |
| .</p> <p>Старац се саже, добро разгледа убијенога, па онда устаде:</p> <pb n="130" /> <p>— Више |
| напасти! — викаше старац, па се обрати убијеноме:</p> <p>— Нисам мислио, да тако брзо свршиш, |
| гроб је милији.{S} Веле чак, да су га и убили.{S} Ко зна!{S} Где нема Божјег благослова, нема н |
| е сме пасти ни сенка сумње на нас за то убиство.{S} Да тако буде, поступи овако: онда, кад поги |
| ин.</p> <p>— Да.{S} Тамо је на престолу убица свога сина.{S} Јован пети Палеолог не може се бор |
| оца.</p> <p>Куд јури гонилац?</p> <p>За убицом прве радости и тихе среће своје, за јунаком без |
| ео сам, те сам цариградскога патријарха ублажио.{S} Он је дигао тешку анатему, која је на народ |
| причао је Рајко. — Небо се проламало од убојних узвика, од писке рањеника од поклича живих ратн |
| не се зачуше кроз бурну ноћ танки звуци убојних труба, које страховитом циком својом зваху на у |
| аије!</p> <p>Рајку клецну нога, срце му убрза, крв јурну У образе, и он, не могући прикрити нен |
| вати у два велика кола.{S} Држећи се за убрусе у колу запеваше песму, па се по њој стаде кретат |
| /p> <p>И они уђоше у двориште, а путник уведе и коња, па га привеза за један колац.</p> <p>Кад |
| кула овалнога изгледа.</p> <p>Дворанин уведе Мару у доњи део из кога су полазиле стрме степени |
| о посвећен у немоћ византиског царства, увек износи стање ствари у светлијој боји.{S} То његово |
| ="59" /> Имао сам брата Матију, који је увек говорио: док сутра постане јуче казаћу ти шта је у |
| г.{S} Али не заборавите, да победа није увек на страни јачега.{S} Она се још радије креће, да б |
| и мотриљи? у ово доба?</p> <p>— Свуда и увек, где и кад ти.{S} Срдиш ли се, деспоте?{S} Опрости |
| Хвала Анђеле! — рече Тома једном. — Ти увек стижеш, кад треба!</p> </div> <div type="chapter" |
| о твоме поступању према њој.{S} Пазићеш увек да је, остарелу и слабу, погружену и савладану под |
| е ишла са ловцима само из обичаја да се увелича друштво, већ је и сама била страсан ловац.{S} С |
| n="56" /> <p>Ветар је хујао и разносио увело лишће и ситне гранчице, распаљујући само јаче ват |
| S} Не послуша ли — он ће погинути а она увенути.</p> <p>— Витеже, — рекла му је она пред свима |
| је, да га исповедам, али сам га одбио, уверавајући га, да томе још није време.{S} Онда ми рече |
| о, јер је Љубоје и самог себе обмањивао уверавањем, да је то тек само пошалица срца.{S} Па ипак |
| д Тома продужи говор, којим је очевидно уверавао вођу о нечему важном, вођа махну руком својима |
| } А ти се ове војне не плашиш.{S} Ти си уверен да се крв мора пролити за свету мисао ускрснућа |
| аре.</p> <p>Она је сад већ била потпуно уверена, да јој је грануо дан среће и Божјег благослова |
| ци врло брзо.</p> <p>Сва тројица бејаху уверени да им се ваља журити:{S} Тома, што је знао да г |
| > <p>То бејаше знак да говори из чистог уверења и истинских осећаја.</p> <p>Гојко пољуби ту сув |
| исли па проценити, да ли је био охол из уверења о великој вредности својој или је охолошћу мисл |
| ше с једне стране супарништво у љубави, уверење да Гојко није без кривице и свикнутост да се во |
| ретпоставка у гоњењу његову оснивати на уверењу, да је он ударио најкраћим путем до границе.</p |
| на, да почасти свога госта и да га боље увери о готовости одазвати се Угљешину позиву за општу |
| поверење и љубав њихову, и ћесарицу ћу уверити да су нападачи били најамници Гојкови.{S} Она ћ |
| } У души јој је било тешко, али је ипак увидела да није без заштите, и ако је Гојко далеко.</p> |
| отицом низа степенице, које се отворене увијаху око спољне стране високе куле, као и нехотице п |
| ећи се да је није што и у чему несвесно увредио.</p> <p>То је души Аниној било доста.{S} Она се |
| /> <p>— Вараш се, узвишени војводо ! — увређен стегоноша рече.</p> <p>— Овамо долазе само јуна |
| раже га разорена срећа честите девојке, увређена част беспрекорног витеза, понижен понос читаве |
| а сам знао, да он и без тога не би смео угазити у војну, а да буде ово што је.{S} Али ми је он |
| и Угљеша. — Лазар је отишао под закриље угарско, признао је врховну власт њихову.{S} Он као гос |
| ао, распламте се за тренут и мало после угаси, али Рајку послужи његова светлост, да позна коња |
| гао слутити шта се код Пловдина догађа, угасио се живот једнога старог витеза.{S} Умро је војво |
| едном живље севнуше па се склопише, и — угасише на свагда!</p> <milestone unit="*" /> <p>Прошла |
| ма.</p> <p>Све је пролазно, све бледи и угине, па и некадашње одушевљење за великога цара.{S} С |
| и више ратничке вештине па и господске углађености.{S} Кад је Момчило баш размишљао у граду св |
| ри се у жар па опет од њега остаје само угљен и пепео....</p> <p>А то баш и мишљаху Исаија и Ра |
| ад од западне стране градског подграђа, Угљеша се упути право великим вратима, на којима је још |
| но бејаше измакао са својим пратиоцима, Угљеша опази на врху стене, испод које је крај пута сту |
| а остане на свагда код свога господара, Угљеша му је радо давао проније за уживање.{S} На тој з |
| дела.</p> <p>Кад логотет заврши читање, Угљеша се појави на прозору с Аном и Љубом, а свет их в |
| бом, нађем овде као и сада.{S} Деспоте, Угљеша!{S} Има неко доба, како остављаш певача у тренут |
| ори мало осорно Вукашин. — Не заборави, Угљеша, да ми свет не уписа у грех до сада несмишљеност |
| сачувао свечаност походе својој ташти, Угљеша објављиваше, да Ану утврђује у господству, које |
| старичиног.</p> <p>Држећи за руку Ану, Угљеша се окрете и пође са њом ка Љуби.{S} Тада пусти с |
| уку управљену небу.</p> <p>— Господару, Угљеша! — бојажљивим ал’ доста снажним гласом понови же |
| И ако се границама нигде не додириваху, Угљеша и Вукашин поступаху у свему сложно, договорно и |
| нке, да, и саме плачне, теше деспотицу, Угљеша се удали, очевидно и сам потресен губитком најпо |
| је срце страда, а ја не знам узрока.{S} Угљеша — и она му наслони своју лепу главу са црном дуг |
| е бејаше изненађен — Тома Теологита.{S} Угљеша на његово место за заповедника војске целе драмс |
| се горе од веселих ратничких клицања, а Угљеша бејаше задовољан драмским одељењима.</p> <p>Ту ј |
| за руку изиђе два, трн крока напред, а Угљеша скочи са свога коња.{S} Један копљаник из пратње |
| >— А сада?</p> <p>Вукашин се замисли, а Угљеша сам себи одговори:</p> <p>— И сада!</p> <p>— И о |
| о ти је.</p> <p>Тома се лако поклони, а Угљеша продужи: <pb n="15" /></p> <p>— Радњу призренско |
| <pb n="12" /></p> <p>Деспотица цикну, а Угљеша је изнемоглу прихвати и спусти на меко седиште.< |
| јих земљака.</p> <p>После неког времена Угљеша се окрете Гојку:</p> <p>— Војводо!{S} Ти си чест |
| ne unit="*" /> <p>После кратког времена Угљеша ступи у собу, где га је деспотица очекивала.</p> |
| покрај пута с обадве стране.</p> <p>Кад Угљеша би поред деспотице, кликну мушки и отворено:</p> |
| > <p>— То бејаше честит јунак! — додаде Угљеша. — Он је своју дужност савесно извршио.{S} Није |
| коњанике на претпоследњим вратима, дође Угљеша са осталима до последњих, где га дочекаше свеште |
| — ах — све — и деспотицу, и кажи да је Угљеша чинио своју дужност, али да га је — звезда — зве |
| загрли, па се пољубише у лице, а кад је Угљеша са искреним поштовањем пољуби у руку и она њега |
| .</p> <p>— Ходи, љубо моја — прекиде је Угљеша — погледај на оно звездано јато.{S} Видиш ли мој |
| <p>— Устани, мила љубо моја — зваше је Угљеша, дижући је. — Заборави ову пошалицу моју, она ни |
| м мајко миле љубе наше! — отпоздрави је Угљеша узевши хлеб и со.</p> <p>За тим се са њом загрли |
| ви необично ценили и поштовали, ипак је Угљеша налазио да ће ту бити и какве заслуге новог запо |
| ња иде само у корист његову.{S} Тако је Угљеша све прегледао и нашао да је све опако, како је о |
| здравише господара свог.</p> <p>Тако је Угљеша свечано походио Драму први пут после Војихнине с |
| а кад је разабрао какве му поруке шаље Угљеша с краљем, одмах је дао пристанак у име своје и с |
| Сера гласник и донесе гласе, којима се Угљеша ни мало не обрадова.</p> <p>Дуго је сам размишља |
| 7"> <head>VII</head> <p>За време док се Угљеша бавио у Драми и док је обилазио омање тврђаве пр |
| p> <pb n="42" /> <p>А кад се чуло да ће Угљеша за кратко време и доћи, почеле су се чинити вели |
| /p> <p>— Сазнао сам све то и ја, — рече Угљеша — па сам знао, да он и без тога не би смео угази |
| ени моја слутња друкчије говори, — рече Угљеша.{S} У лицу дође тренутно блеђи, али на мах устад |
| надно заслужити.</p> <p>— Добро, — рече Угљеша. — Све остало остављам теби, да добро размислиш |
| ачева и копаља, — поузданим гласом рече Угљеша.</p> <p>— На Цариград најмање можемо мислити, — |
| ете цркве наше! — узвишеним гласом рече Угљеша примајући на дар поднесену икону.</p> <p>Гомиле |
| у бој за једну мисао! — одушевљено рече Угљеша, и устаде пруживши руку Вукашину.</p> <p>— И ста |
| ћемо сва тројица четвртом! — болно рече Угљеша.</p> <p>— То би био кобан дан!—додаде Вукашин.</ |
| спотица.</p> <p>— Али има — продужаваше Угљеша — неко време, како звезде у моме јату трну, блед |
| /p> <p>У тихој звезданој поћи изгледаше Угљеша као страсни покајник пред благим исповедником, с |
| ступи лагано до средишта, где се држаше Угљеша, а војвода Богдан тражећи везу са њима и сам се |
| му части, која је припала часнијем, — и Угљеша показа руком на Гојка.</p> <p>— Што год ти уради |
| аче.</p> <p>После неког времена стиже и Угљеша.{S} Сунце је већ нагињало западу, а Томе још нем |
| ни мало боље ни Мрњавчевићи, Вукашин и Угљеша, о њима.{S} Између северних господара и Угљеше п |
| ти! — с искреним болом рекоше Вукашин и Угљеша.</p> <p>— То бејаше честит јунак! — додаде Угљеш |
| ажно за звездом судбине своје! — обнови Угљеша разговор после неког ћутања.</p> <p>— Борисмо се |
| C13"> <head>XIII.</head> <p>У Серу држи Угљеша мало породично веће, па коме су само он и брат м |
| де у пропаст.</p> <p>— Видиш, — продужи Угљеша. — Лазар је отишао под закриље угарско, признао |
| рече Тома.</p> <p>— Драма је — продужи Угљеша — најважнија тачка целе деспотовине и то баш са |
| Прилике су тешке и неповољне — продужи Угљеша.</p> <p>— Тако је, деспоте.{S} Захваљујући велик |
| јвода Богдан.</p> <p>— Боже дај! — вели Угљеша. — Наша је војска снажна.{S} Броји преко шездесе |
| идела, и то ћу ти радо казати.{S} Добри Угљеша мој!{S} Војна је крвав носао, страшан и кобан.{S |
| сели и незадовољни.</p> <p>Једне вечери Угљеша сазва ратничко веће на коме одређиваше нове дужн |
| наче, — додај ми — мало воде — прозбори Угљеша.</p> <p>Гласник захвати у липову кору воде и зап |
| </p> <p>—Све истиче из тога, — одговори Угљеша.</p> <p>— Моја круна не трпи слабији сјај, твоја |
| >— Не знам, добра моја Љубо, — одговори Угљеша. — Али кад ти велиш, без сумње је тако.{S} А ти |
| лисар, мож’да чак од границе — одговори Угљеша па, пошавши са деспотицом низа степенице, које с |
| </p> <p>— И од сада! — одлучно одговори Угљеша.</p> <p>— Добро.{S} Ал’ ко да нам помогне, ђаво |
| <p>— Љубо, кол’ко си добра! — проговори Угљеша. — Ти се бринеш за ме.{S} Немаш разлога, верна м |
| укашин.</p> <p>— Мож’да и ноћ! — заврши Угљеша.</p> <p>За неколико тренутака настаде тишина, по |
| /p> <p>— Ни без клетве! — громко доврши Угљеша.</p> <p>— Невоља државна нагони нас да у име њен |
| ризну у плач.</p> <p>— Љубо! — рече јој Угљеша после неког времена. — Буди храбра.{S} Ти си изг |
| вих, ради којих се и договарамо.{S} Мој Угљеша, кад не би било људских грехова више но што има |
| <pb n="99" /> <p>— Гојко, — рече за тим Угљеша, — ја немам поузданијега гласника од тебе.{S} А |
| тиже у Драму и Угљешина војска а са њом Угљеша, деспотица Љуба и војвода Богдан, човек у најбољ |
| у шеснаестом лету, кад се у њу загледао Угљеша Мрњавчевић, па је и запросио.{S} Она му је по пр |
| ни вашу вољу прекршио, — рече им благо Угљеша. — Туђина Теологиту уклонио сам са досадашње му |
| рекох ружне речи, — вели достојанствено Угљеша. — Али не заборави, брате, да се тешка погрешка |
| шта се ослонити можемо! — рече значајно Угљеша, гледајући право у очи Вукашину.</p> <p>— Доста |
| на средини логора краљ Вукашин, деспот Угљеша и војвода Богдан разговарају се о ратном походу |
| едонским владарима неизбежан.{S} Деспот Угљеша живи је страх за наше.{S} После дужег размишљања |
| а велим не! — одговори му Тома — Деспот Угљеша већ куца тешком руком својом на вашу границу.{S} |
| логор јужне војске, коју је имао деспот Угљеша лично да поведе у бој против Турака.</p> <p>Осем |
| на чилим коњицима.{S} Ту је био деспот Угљеша са оружјем и позлаћеним рогом ловачким; ту деспо |
| руху на богато украшеном жераву деспот Угљеша, а око њега бејаху велики војвода Богдан, војвод |
| ми наста свечан тренутак.</p> <p>Деспот Угљеша долазио је у походе својој ташти ћесарици Ани, д |
| своме војну у загрљај.{S} Али је синоћ Угљеша дошао неопажен, те му није могла ни једног корак |
| па си ми брат а не млађи! — одговори му Угљеша.</p> <p>Тома је био од једа зелен.{S} Не рекавши |
| ој.</p> <p>— Напред, витезови! — кликну Угљеша а вихор прихвати његову реч</p> <p>Трубе око дес |
| lestone unit="*" /> <p>По свршеном већу Угљеша с Гојком оде у Анине одаје.{S} Тамо бејаше Ана, |
| ји те, рабе Божји, посла к нама!</p> <p>Угљеша пољуби, прекрстивши се, злаћени крст, а ђакон на |
| ратној спреми свечанога изгледа.</p> <p>Угљеша је ишао на коњу сам.{S} Испред њега јахала су дв |
| бито доња вазда притегнута усна.</p> <p>Угљеша га је очекивао, па га је одмах, још пре но што г |
| о се и дошао из свога манастира.</p> <p>Угљеша, Љуба и Мара одоше на кулу, која је млину и њего |
| ај и ја ћу слушати без поговора.</p> <p>Угљеша седе, и руком показа Томи да и он седне, али Том |
| ине, — дома гоњених Мрњавчевића.</p> <p>Угљеша је говорио јачином пророчкога гласа.</p> <p>Вука |
| прве ударце турских завојевача.</p> <p>Угљеша, измиривши противности између многих староседела |
| мести у сам почетак своје владе.</p> <p>Угљеша и Богдан, коме се указиваше свака част, сваког д |
| хладније и затегнутије прилике.</p> <p>Угљеша је одмах сазнао од Ане, шта се догодило.{S} Чуо |
| ојске из простране му краљевине.</p> <p>Угљеша је у Серу био задовољан бројем и ваљаношћу чета, |
| становника Угљешине деспотовине.</p> <p>Угљеша је био у великом послу, примајући и сређујући во |
| ов од летос, од смрти Војихнине.</p> <p>Угљеша, Љуба и Мара измицаху у разговору напред, а за њ |
| аху давати знаке српској војсци.</p> <p>Угљеша ободе коња, и он као стрела полете кроз ноћну тм |
| пуштале степенице у градски врт.</p> <p>Угљеша остаде у соби сам.</p> <p>Дуго је замишљено хода |
| ске државе налазе. <pb n="14" /></p> <p>Угљеша се мало намршти, а Тома брзо додаде:</p> <p>— Ал |
| х Азијата, Турака. <pb n="16" /></p> <p>Угљеша ућута, и гледаше неко време преда се, а онда диж |
| нак.{S} А земља храброга <pb n="182" /> Угљеше, који нам зададе највеће јаде, већ ће се почети |
| а је дошао овог часа коњаник од деспота Угљеше, и да <pb n="149" /> је донео прве, добре гласов |
| ста далеко.{S} Ја сам од стране деспота Угљеше.</p> <p>— А, тако! — протеже старац. — А је ли т |
| о је своје напредовање у служби деспота Угљеше, где се после дужег лутања по српским областима |
| е давао.{S} Ташта одважног и разборитог Угљеше није имала места да страхује за се ни после смрт |
| исну, па покри лице рукама, клече поред Угљеше и од срца зајеца.</p> <p>— Јуначе, — додај ми — |
| ете у Сер на зборно место.{S} Позван од Угљеше, Богдан је у место сваког одговора послао у Сер |
| о њима.{S} Између северних господара и Угљеше простирала се деспотовина Костадина и Драгаша Де |
| ица Љуба већ бејаше тамо стигла.{S} Али Угљеше и Томе Теологите са још неким ловцима не бејаше. |
| ј десној страни густе лесе, која се око Угљеше непрестано савијаше.</p> <p>— С Богом, деснице м |
| о своју пажњу.{S} До краја пажљив према Угљеши и деспотици Љуби, Тома је знао да та пажња иде с |
| ловдински је заповедник нудио свој град Угљеши, ако дође и одагна Турке око њега.{S} А та баш п |
| чиме се необично одликовао и што га је Угљеши вазда препоручивало, била је могућност да, добро |
| , а кад Гојко одушевљеним речима понови Угљеши, како му ставља на услугу мишицу и мач, главу и |
| у се Вукашин — код таке љубе није тешко Угљеши бити велики!</p> <milestone unit="*" /> <p>После |
| ејаше лако ни једноме а најмање деспоту Угљеши, који је имао да издржи прве ударце турских заво |
| Дејановићи шаљу ме да витешком деспоту Угљеши и краљу Вукашину однесем радосне гласе: јуче је |
| да си ти учинио последњу услугу деспоту Угљеши.{S} Реци, да си га овде сахранио, овде испод ове |
| н дворанин, узе со и хлеб, подносећи их Угљеши.</p> <p>— Здрава нам буди, узвишена ћесарице и д |
| епрегледне редове веселе војске.</p> <p>Угљеши очи севнуше још јачом светлошћу, а румен му поли |
| ој се учини да чује рог, који објављује Угљешин долазак.{S} И у томе се не превари.{S} Радосна |
| и...</p> <p>— Војводо Љубоје! — грмљаше Угљешин глас с коња, — где је најбоља војска моја?</p> |
| љало да га у ратничким пословима замени Угљешин војвода Тома Теологита, док је ћесарица Ана и д |
| највећег весеља изиђе из двора логотет Угљешин с пергаментом у руци.</p> <pb n="45" /> <p>Са њ |
| ће га боље разумети.{S} Али се вара.{S} Угљешина је душа упила у се сву озбиљност његове занесе |
| м граду, и она бејаше права лична снага Угљешина, који се снажио непрестано доласком многих кра |
| ове.</p> <pb n="119" /> <p>Та је војска Угљешина становала сада у самом граду, и она бејаше пра |
| неки и у граду.</p> <p>Најпоузданија је Угљешина војска била она, што је још са њим дошла из се |
| њиховог стрица Југа Богдана.{S} Али се Угљешина деспотовина продужавала највише на исток, од с |
| </head> <p>За мало дана стиже у Драму и Угљешина војска а са њом Угљеша, деспотица Љуба и војво |
| за каменити сто у великој богатој одаји Угљешина двора.{S} Ноћну таму разгањају у соби велике в |
| бејаше велики број и грчких становника Угљешине деспотовине.</p> <p>Угљеша је био у великом по |
| поклони и пун скромности изиђе из собе Угљешине.{S} Али чим заклопи велика врата за собом, очи |
| по жељи свих а нарочито деспотице Љубе Угљешине, кћери Војихнине и Анине, која је часове туге |
| доше у редове одабране најамничке гарде Угљешине.</p> <p>Та весела и шарена војска, састављена |
| на морску обалу наслоњене, деспотовине Угљешине.</p> <p>И ако се границама нигде не додириваху |
| /> <p>Кад се велика војска деспотовине Угљешине и војводине Богданове изгуби за плавим брегови |
| рака.</p> <p>Осем простране деспотовине Угљешине и омања војводина Богданова слала је своје чет |
| с највиднијег места у источној половини Угљешине деспотовине, а на њ је уздигнут највећи против |
| ћим висовима.</p> <p>Ту бејаше састанак Угљешине и Вукашинове војске, ту и прво логориште удруж |
| ржала овде.{S} Они су били лични чувари Угљешини, који их је добро пазио.{S} Међу њима је било |
| е и непријатне јаве, ловачко се друштво Угљешино и пробудило у суморном расположењу.{S} После о |
| </p> <p>Томи је било мало неправо онако Угљешино истицање и одликовање ћесарице Ане, али је то |
| з пратње <pb n="43" /> прихвати узде од Угљешиног коња, који је на мах стао као укопан.</p> <p> |
| ти помоћи!....</p> <p>Кад по заповести Угљешиној уђоше к њима дворанке, да, и саме плачне, теш |
| а га боље увери о готовости одазвати се Угљешину позиву за општу војну против Турака.</p> <pb n |
| соко диже одвијени лист па стаде читати Угљешину повељу.</p> <p>Да би обележио и у трајнијем сп |
| дио Богдану, ушавши једне вечери у собу Угљешину, деспотица затече свога војна при отвореном пр |
| е оних, мало веселијих, дана по доласку Угљешину у Драму дошло је доба, да се за оне тренутке н |
| беђени! — одговори Вукашин, стиште руку Угљешину, и устаде.</p> <p>Браћа се загрлише и пољубише |
| <p>Кад се већ приближио крај гостовању Угљешину, ћесарица Ана жељаше да све славље не прође бе |
| је добила женско дете, потоњу деспотицу Угљешину, још се више повукла себи и своме дому, одличн |
| нуо.{S} Није им био непознат, јер је са Угљешом више пута долазио у Драму и ишао даље, али не б |
| редају, а сам се крепу да се састане са Угљешом, па да заједно нападну на турску престоницу Дре |
| ни крст, а ђакон настојников изиђе пред Угљешом са осредњом, у злато уоквиреном, иконом светога |
| ога војна.{S} А тада је опет излазила с Угљешом и нагађала, чија ли је жупа и који ли је стегон |
| Краљ Вукашин је одмах после споразума с Угљешом отишао у Прилип а одатле у Скопље, једно, да је |
| ж’да и не личим више на <hi>твога</hi>, Угљешу.{S} Али — опрости!</p> <p>— Господару мој!{S} Не |
| ног посла данашњег уморан? — упита Љуба Угљешу.</p> <pb n="100" /> <p>— Не знам, добра моја Љуб |
| дским вратима.</p> <p>Деспотица погледа Угљешу.</p> <p>— То је какав поклисар, мож’да чак од гр |
| ледање на тамне стране државних прилика Угљешу је у почетку обмањивало о величини његове душе и |
| и господар и драги гост! — поздрави Ана Угљешу, па се окрете и са сребрног служавника, који при |
| у јесен.{S} Деспотица Љуба очекивала је Угљешу, да је врати у Сер.</p> <pb n="42" /> <p>А кад с |
| ећи низ степенице на кули, где оставише Угљешу са његовима да се сном крепе, нешто шапутаху.</p |
| ајдете натраг у Дренопоље.{S} Ја знам и Угљешу и његову војску.{S} Јесу храбри, јесу многобројн |
| вора, — рече Тома, пажљиво посматрајући Угљешу.</p> <p>— Затекао сам много рушевина, из којих ј |
| ка, нагонећи често пута рударе да преко уговора и за њега раде.</p> <p>Последњих дана договоре |
| а осталим зградама.</p> <p>Стигнувши на уговорено место, дружина се поскида са коња, које прихв |
| очеше одвајати у омање ловачке групе по уговореном плану и са једном лозинком.</p> <p>Тако се д |
| а само за себе копају а деспоту да дају уговорену накнаду.</p> <p>Монах се одазвао молби вредни |
| сника — причаше старац — те ми мачевима угрожаваху, док ме за врбу привезаше, па одоше у шуму н |
| ћесарици руку, па се брзо <pb n="65" /> удали, оставивши Ану збуњену немилим гласовима, које јо |
| /> <p>Љубоје махну руком и старешина се удали.{S} Обојица ћутаху.{S} Гојко је оштро гледао Љубо |
| саме плачне, теше деспотицу, Угљеша се удали, очевидно и сам потресен губитком најпоузданијег |
| ој да сам овде, — рече Мара и старац се удали.</p> <p>Мара приђе прозору.</p> <p>Очима брзо пре |
| и његовом задоцњењу, и ако је било жупа удаљенијих које су већ биле стигле.</p> <p>Љубоје је до |
| аше да се та група ловаца опет све више удаљује од куле.</p> <p>Мара задрхта, а Тома стаде непо |
| а продужише на само разговор, лагано се удаљујући од крчме путем.</p> <p>Тај вођа бејаше главом |
| на прелази границу па окрећући на север удара на Дидимотику до Дренопоља.</p> <p>Кад се осетио |
| и сами не падну под теретом задобијених удара и рана; вика и писка, јаук и клетва, дозивања и о |
| зад газећи и тлачећи све, на што наиђу, ударајући и убијајући ногама, док и сами не падну под т |
| викао навике свога јуначног ученика.{S} Ударао је у цитру, кад је Момчило испијао пехаре румени |
| > <p>Певач опроба цитру, па после стаде ударати и певати:</p> <p>„Ил’ волиш црне очи, ил’ су ти |
| махну ножем у страну и замахну да Рајка удари са стране у десна ребра.</p> <p>Нож сину, нешто з |
| ћи своје личне прохтеве и ненасите жеље удари клин у јединство српске отпорне моћи са ових стра |
| ђа, а један га тешким гвозденим ступцем удари по врату тако, да Гојко посрну.{S} Тома прискочи, |
| веђе:</p> <p>— Коса је смртна у велико ударила у његов појас.{S} Године су превалиле.{S} Једва |
| нако непријатно растао од Рајка и Маре, ударио је косом, низ коју се лако спустио ка источној с |
| њу његову оснивати на уверењу, да је он ударио најкраћим путем до границе.</p> <p>За то пође пу |
| као муња кроз град и подграђе, а звона ударише на благодарење и богомољу.{S} И после неколико |
| <p>— Алах, ил-Алах!</p> <p>И поново се ударише груди у груди.</p> <p>Стари ратници држе се вит |
| с од вина, знате то најбоље!</p> <p>Сви ударише у смеј.</p> <p>— А, збиља браћо, шта мислите о |
| оту Угљеши, који је имао да издржи прве ударце турских завојевача.</p> <p>Угљеша, измиривши про |
| адора трилиског одељења, које бејаше па ударцу турског одреда што са источне стране нападаше, з |
| те ближе граници, Тома Теологита бејаше удвојио своју пажњу.{S} До краја пажљив према Угљеши и |
| зети?</p> <p>— Поћи ћемо у Сер, па ћемо удвојити бдење нада свим, што бива.{S} Вукашина уставља |
| у светлијој боји.{S} То његово, намерно удешено, ружичасто гледање на тамне стране државних при |
| Вукашинове војске, ту и прво логориште удружене српско силе јужних српских господара.</p> <p>О |
| одиже шубару.</p> <p>После тога устаде, уђе у колибу, и изнесе ражанице, скорупа и млека, да се |
| садове, који бејаху од студени клонули, уђе у врт Гојко, и приступи слободно Мари.</p> <pb n="9 |
| , — рече војвода Богдан, кад са својима уђе у сечу на северозападној страни логорској, да повра |
| слуга показа осветљену собу, у коју она уђе а за њом и Гојко.</p> <p>Рајко застаде на степеница |
| ада, које су биле у преклад сложене, па уђе у покривену, праву, колибу.</p> <p>Ветар је већ био |
| ad>II</head> <p>Сутра дан рано из јутра уђе у собу деспотову војвода Тома Теологита, човек лепа |
| у он скрете поред двора и на мала врата уђе у велики дворски врт, који се на крају завршавао шу |
| > <p>Превалио је био половину пута, кад уђе у један не много велики кланац.{S} Лево и десно диз |
| ма.</p> <p>— Те очи? — рече у себи, кад уђе сам У собу.</p> <pb n="137" /> <p>— Где сам их то м |
| таџбине!{S} Здрави!</p> <p>Мало доцније уђе у собу Гојко, који долажаше из Анина двора.</p> <p> |
| и део драмске војске.</p> <p>Кад Љубоје уђе у логориште и поздрави ратнике са старом ћесарицом |
| к на вратима, али се опет брзо прибра и уђе, затворивши врата за собом.</p> <p>— Извините, кнег |
| а и оне одоше Ани.</p> <p>Тома сјаха и уђе унутра.</p> <p>И ако се враћао из логора, ипак до к |
| које по мало промицаху, старац устаде и уђе у колибу.</p> <p>Цела се колиба делила на три дела. |
| сак промени.</p> <p>Врата се отворише и уђе Гојко са старешином градске страже.</p> <pb n="79" |
| с Видосавом, уочи неког коњаника, који уђе у двориште, па га неопажено посматраше, а кад он бе |
| а без браде, који у пуној ратној спреми уђе у њихову одају.</p> <p>— Знао сам — рече после позд |
| } Али то лице опази Рајка и виде, да он уђе у врт.{S} Брзо и опрезно као мачка пређе простор до |
| ја могао знати у мраку !</p> <p>Старац уђе и куцну на врата Томина.</p> <p>Тома, полубудан, ск |
| з, те су обе биле у вези.</p> <p>Старац уђе у предњи отворени део, који је оним двема преградам |
| лоним од ловаца, који могу на ме наићи, уђох у ове зидине.{S} Уђох да овде премишљам о ономе, к |
| могу на ме наићи, уђох у ове зидине.{S} Уђох да овде премишљам о ономе, кога овде — нађох —</p> |
| </p> <p>— Добро ми дошао !</p> <p>И они уђоше у двориште, а путник уведе и коња, па га привеза |
| !....</p> <p>Кад по заповести Угљешиној уђоше к њима дворанке, да, и саме плачне, теше деспотиц |
| ља његова!</p> <p>За тим све три лагано уђоше у ћелију старог Исаије.</p> <p>На рукама његовим |
| езности ипак први грабљаху да што дубље уђу у стан српски неопажени.</p> <p>Није дуго трајало т |
| зао у крви и ранама, долази да на општи ужас и изненађење буде зао гласник, да је Пловдин — пао |
| је био крвав и страшан.{S} Узвиком је, ужаснијим од крика рањеног лава, плашио непријатеља, са |
| p> <p>Љубоје прочита и задрхта:</p> <p>—Ужасно! —викну он. — Ја сам био потпуно обманут. — Сада |
| и свему томе!</p> <p>Видосава разуме са ужасом, куда Ана циља, па јој упаде у реч:</p> <p>— Не, |
| це лабудови.{S} А јуначка војска пева и ужива у витешким играма, као да не пође у војну већ на |
| о чешће слушала — налази душа моја више уживања.{S} Мож’да то долази и отуда што много ценим на |
| ара, Угљеша му је радо давао проније за уживање.{S} На тој земљи стари је ратник постајао у нек |
| .{S} Он је имао очи за лепоту и воље за уживањем.{S} То је тражио и већином нашао.{S} Сад ће на |
| иколом Алтомановићем, моћним господаром ужичким, ја сам у отвореном непријатељству.{S} Само је |
| квици.{S} Он је у исто доба био у целој ужој околини једина човечја прилика, јер црквица не има |
| рзо пође за њим, а остали продужише да, уз лагано сркутање доброг кипарског вина, нагађају о пр |
| проговорићеш, док те притегнем уз врбу, уз ону исту врбу, где ти мене веза!</p> <p>Обиђоше клуп |
| зо пута била је једна повећа колиба.{S} Уз неке старе рушевине пастири су наслонили отесана деб |
| и даје јој власт ћесарскога сана.{S} А уз многобројне поклоне и дарове особито издашном милошћ |
| чуо, кад се женска једна прилика успела уз стрмените степенице високе куле, нити је осетио, кад |
| } И ми устасмо против њих.{S} Цар стаде уз њих.{S} Ми бејасмо тада и против цара.{S} Успесмо.</ |
| освитак зоре.{S} За све остало, што иде уз нови положај твој, ја ћу се бринути.</p> <p>Тома Тео |
| војводу Гојка, а Тому позва да се нађе уз њега — деспота -— својим саветом и знањем.</p> <p>Ве |
| а и очеличио срце своје.{S} Приљубио се уз Момчила као син уз оца, јер Рајко није свога оца ии |
| но продужаваше покрај саме ватре навише уз поток према Чрноменским Луговима.{S} Кад коњаник би |
| и старог краља Дечанског, други су били уз младог Душана, за кога је тада слушао да је његов вр |
| понос читаве земље.</p> <p>Он се припи уз коња, а оструге се изгубише у ребрима доброг носиоца |
| , а? ама проговорићеш, док те притегнем уз врбу, уз ону исту врбу, где ти мене веза!</p> <p>Оби |
| воје.{S} Приљубио се уз Момчила као син уз оца, јер Рајко није свога оца ии запамтио. <pb n="36 |
| са високог бедема крстопољског погледао уз пут што води Драми, па је очекивао гласове ако ни од |
| а.{S} И одиста се Љубоје све више лепио уз тога, дотле немилог му, дошљака.{S} А пијући у друшт |
| ши руку Вукашину.</p> <p>— И стати брат уз брата па победити или бити побеђени! — одговори Вука |
| у ратним и државним пословима а такмац уз звеку пехара.{S} Тамо је и Рајко, ћефалија, грађанск |
| p>— Највише што ти могу допустити: буди уза ме!{S} Напред, јунаци!</p> <p>— Живео деспот!</p> < |
| гобројним питањима и одговорима настаде узајамно обавештавање.</p> <p>— Теби, дакле, имам да за |
| алеко је он, кога волим и кога очи сада узалуд траже!</p> <p>— Завидим мору, које запљускује об |
| нешто тражио.{S} Пратио сам га вечерас узастопце.{S} Чекао те је, ћефалијо, под храстом, па он |
| , ал’ се на питање монаха, који, такође узбуђен, скочи, брзо прибра:</p> <p>— Слушао сам од нек |
| трпезу и госте наше за њом, па одлазиш узбуђен, узнемирен, да те после, пуна бриге за тобом, н |
| своју срећу проба.{S} Приступила му је узбуђена, јер је знала да од одговора његовог зависи и |
| ко устаде с Јеленом, која је била силно узбуђена.</p> <p>За Рајком приђе и она и пољуби Исаију |
| слабе живце старе ћесарице затегнуте и узбуђене.</p> <p>Видосава је имала сада два пута више п |
| лу застајаше.{S} А кад стаде Исаија, он узбуђено запита:</p> <p>— А, велиш оче, твој се брат зв |
| бразе, и он, не могући прикрити ненадну узбуђеност, готово гласно викну:</p> <p>— Она?</p> <pb |
| ца набрецује, кад му се груди од силног узбуђења надму.{S} Очима је стрељао, у лицу је био црве |
| ставом.</p> <p>— Господару,— у радосном узбуђењу огласи се и деспотица, — веруј са превисоким б |
| ућута, а Гојко, који је неколико пута у узбуђењу задрхтао док је она причала прихвати:</p> <p>— |
| знак!</p> <p>— Боже, опрости!</p> <p>— Узбуна!</p> <p>— Војвода!{S} Стегоноша!</p> <p>— Помоћ! |
| које страховитом циком својом зваху на узбуну.</p> <p>Ти ситни и брзи звуци изазиваху и храбро |
| да.</p> <pb n="164" /> <p>У дивљој хуци узбуњене природе зачу се топот потмулом лупом</p> <p>Бе |
| е Рајко. — Небо се проламало од убојних узвика, од писке рањеника од поклича живих ратника.{S} |
| Алах, ил-Алах!</p> <p>У мору различитих узвика, страха, изненађења, забуне и очајања, јунаштва |
| војим.{S} Он је био крвав и страшан.{S} Узвиком је, ужаснијим од крика рањеног лава, плашио неп |
| азбисте.</p> <p>Турци одговараху једним узвиком:</p> <p>— Алах, ил-Алах!</p> <p>То бејаше општа |
| икада преда мном спомене!</p> <p>— Не, узвишена ћесарице!{S} Не заборављај, већ испитај и казн |
| Верује да ће му лакше бити.{S} И ја те, узвишена ћесарице, молим.</p> <p>Ана бејаше у незгодном |
| доброг нашег господара?</p> <p>— Јесте, узвишена ћесарице!</p> <p>— Је ли која душа остала глад |
| ћи их Угљеши.</p> <p>— Здрава нам буди, узвишена ћесарице и драга нам мајко миле љубе наше! — о |
| е поболео.</p> <p>— По вашој заповести, узвишена ћесарице!{S} Не брините, јер је ваша ствар у п |
| утака нисам знао, да ћу бити путник.{S} Узвишена ћесарица ми је наложила да у морској тврђави у |
| ти резултат свога поверенства.</p> <p>— Узвишена ћесарице! — рекао јој је Тома. — Ваш је налог |
| м двору приказао монах Исаија.</p> <p>— Узвишена ћесарице, ево твојој милости и закриљу приводи |
| ор.{S} Ана је била изненађена.</p> <p>— Узвишена ћесарице, ја мислим да не смемо оклевати.{S} Д |
| е предстража Серу.{S} У Драми је остала узвишена ташта наша, ћесарица Ана, али војсци драмској |
| да Љубоје отишли су у Драму, куда их је узвишена ћесарица ненадно позвала.{S} Ипак - реци — ниј |
| огло то бити сутра?</p> <p>— Ако нареди узвишена ћесарица, — одговори дворанин. <pb n="29" /></ |
| гдан.</p> <pb n="173" /> <p>— Вараш се, узвишени војводо ! — увређен стегоноша рече.</p> <p>— О |
| p> <p>— Веруј мојој искреној исповести, узвишени деспоте.{S} Не бих се ногом макао из ових тврд |
| уде моћни заштитник свете цркве наше! — узвишеним гласом рече Угљеша примајући на дар поднесену |
| ревисоким братом својим у победу твојих узвишених мисли, веруј и вера ће те твоја спасти!</p> < |
| засија лице од радости:</p> <p>— Хвала узвишеној ћесарици на таком поздраву а и вама, што сте |
| мене пре везали за врбу, кад су напали узвишену ћесарицу нашу, — говораше старац, па устаде. — |
| , тако радећи.</p> <p>Свргнуће Томино и узвишење Гојково обрадовало је све и свакога у граду, а |
| клопи очи.{S} Исаија му спусти главу на узглавље и прекрсти га још једном.</p> <p>Ветар духну и |
| доше и са изврнутим седлима и спуштеним уздама јурнуше лево и десно, напред и назад газећи и тл |
| оше се, готове да одаду и смех и плач и уздах и врисак.</p> <p>— Она је, она, Јелена! — викну Р |
| о.{S} То бејаше рика рањенога тигра или уздах подземнога света.</p> <p>И као туча на родну њиву |
| а чекам, да ме копите коњске разнесу, — уздахну мало даље неко. — Да се још једном кренем, пола |
| че у самоћу, помоли се по ново Богу, па уздахну а преко памети јој прелетаху најлепше слике нај |
| анаест година, а зваше се — монах болно уздахну — Јелена.</p> <p>— Јелена? — понови Рајко тако, |
| S} Он диже руку и обриса — сузе.</p> <p>Уздахну, па се окрете на страну, а руком подлакти главу |
| могаше уздржати:</p> <p>— Јадно дете! — уздахнула је, и сама бришући сузе.</p> <p>А ни Мара ни |
| у ти слати поздраве по облацима, ветру, уздаху, но лакој тици, сунцу и светлим зрацима његовим! |
| мањиваше.</p> <p>Заповедник се Пловдина уздаше једино у српску помоћ.{S} Зато се и обрати српск |
| руци Гојка, који се на мах лати мача и узде коњске.{S} Научени коњиц осети звук стрелина лета, |
| пљаник из пратње <pb n="43" /> прихвати узде од Угљешиног коња, који је на мах стао као укопан. |
| златним крстом.{S} Левом је руком држао узде крупнога вранца без белеге а десну је спустио на к |
| едан поглед Љубојев, где је осећај отео узде разуму, био је довољан да пробуди сумњу Томину.{S} |
| , кад му се досади држати непрестано на узди свога коњица, скрене с пута па дохвативши се више |
| ми, уништи, а њега — помагача — да опет уздигне.</p> <p>Његова је одлука готова.</p> <p>Било је |
| а крилима осећаја и разума, да се лакше уздигну до схватања среће наше.{S} Ти, је ли, више не с |
| оловини Угљешине деспотовине, а на њ је уздигнут највећи противник његов.</p> <p>Вреди ли више |
| орити своју војску.{S} Стегоноша високо уздиже стег па три пута завитла њиме по ваздуху, да вид |
| радовала Мариној срећи, а Мара је мање уздисала а више приповедала Видосави, како је она слути |
| >— Да страшне ноћи, да силне жалости! — уздисаше млади грчки певач, држећи своју цитру. — Синоћ |
| овачкој свити деспотовој, Мара се једва уздржала, да одмах и пред свима на дворишту не падне Ви |
| вом месту и у ово доба, али сам се опет уздржала.{S} Сада не могах више.{S} Твоја душа пати, тв |
| старешине.{S} И ако је знао, да је овом уздржаном реду у области драмској више припомогла сама |
| ала је све Видосави, и ова се не могаше уздржати:</p> <p>— Јадно дете! — уздахнула је, и сама б |
| обали одакле се жртва и предала Марици, узе загледати на двоје пребијен мач.{S} Богати га украс |
| лужавника, који принесе један дворанин, узе со и хлеб, подносећи их Угљеши.</p> <p>— Здрава нам |
| ина, па је показа јунацима.</p> <p>Тома узе лук и тетиву и, нанишанивши, пусти.{S} Па не часећи |
| шанивши, пусти.{S} Па не часећи ни часа узе другу стрелу и оком ухвати орлов лет, како се бејаш |
| ту, пољуби је и даде Видосави, а ова је узе и брзо изиђе.</p> <p>То је било једнога дана из јут |
| моја! — одговори јој он.</p> <p>За тим узе Ану с десна и Љубу с лева од себе и пође с њима.{S} |
| од моста.</p> <p>Они стадоше.{S} Богдан узе мач, од кога се држак са горњом половином бејаше са |
| ноћне стражаре киту поменка.{S} Он брзо узе, и руком мило отпоздрави она два сјајна црна ока Ма |
| е из поштовања према моме стрицу монаху узе и после посла у град Манастир своме добром пријатељ |
| аде, па седе до оца на постељу.{S} Отац узе његову леву руку у своје обе, па, гладећи је, упита |
| миле љубе наше! — отпоздрави је Угљеша узевши хлеб и со.</p> <p>За тим се са њом загрли, па се |
| ка, кога самртно рањена посече на обали узевши му остатак оштрога мача.{S} Али се жртва не јављ |
| анском цару јавио се у сну анђео Божји, узео му из руку крваву сабљу и предао Турцима.{S} Зла к |
| ашин оклевао?{S} За срећу наше отаџбине узео је част краљевску пре шест година онда, кад и ја д |
| а свакој најезди на ове крајеве, ја сам узео управу над овом облашћу у своје руке, независно од |
| руци свој нож, који му старац заборави узети, кад га је везао.{S} Помоћу <pb n="129" /> тог но |
| е браће Дејановића.{S} Он ће у Велбужду узети и њихову војску, која се тамо летос сакупљала, па |
| <p>Јунацима заблисташе сузе у очима.{S} Узеше мач и пољубише.</p> <p>— Његово је знамење! — дод |
| а је требао баш тај градић.{S} И они га узеше.{S} Два повереника царевића Сулејмана седну у чам |
| бројати стопе растојања.</p> <p>Па онда узеше и други Орфанци.</p> <p>Снажно запињу и вешто одб |
| обале Орфанскога Залива.</p> <p>Па онда узима и са̑м тежак камен од петнаест ока и њиме проба п |
| о мислио Тома.</p> <p>— Играчка се и не узима у руке са другом намером но да нас забави, а посл |
| ришта служећи као степеница ради лакшег узјахивања и сјахивања с коња, па одви пергаменат.</p> |
| {S} Ваздух је пиштао од фијука стрела и узмахивања сабљама.{S} Био сам рањен у леву руку, али с |
| зиду покривао шлем и оружје Гојково. — Узми, твоје је!</p> <p>Гојко приђе Љубоју, који га ухва |
| "172" /> <p>— Ево, одговори крајишник — узми мога вранца.{S} То је последња услуга, коју краљу |
| p>— Бићу срећан, ако и ја своме деспоту узмогнем рећи о њима то, што од деспота чујем, — рече Т |
| и на глас о смрти ћесара Војихне почеше узнемиравати.{S} Пут је велики, а рок кратак.{S} Ваља м |
| госте наше за њом, па одлазиш узбуђен, узнемирен, да те после, пуна бриге за тобом, нађем овде |
| штали пролазе око чадора, као да бејаху узнемирени толиком живошћу, те немирно копаху ногама и |
| , сеђаше Тома после вечерашњег већа.{S} Узнемирено очекиваше гласника о погибији Рајковој.{S} А |
| па о томе догађају ни речи!{S} Не треба узнемиривати светлу ћесарицу ни војску!</p> </div> <div |
| непоколебљиво одан једној мисли, једном узору своме.{S} А тежња за тим и јесте оно, што души мо |
| ећ из обавештавања с Рајком, да је Тома узрок њене онолике туге и жалости.{S} И Рајко, који се |
| ике детињства и младости, а томе бејаше узрок Јелена и срећни случај, који ју је к њему довео о |
| а пати, твоје срце страда, а ја не знам узрока.{S} Угљеша — и она му наслони своју лепу главу с |
| ајник пред благим исповедником, стајаше узрујан пред мудром и добром деспотицом Љубом.</p> <p>— |
| у Крстопољу осванем сутра, и да утишам узрујаност међу становницима, које с мора гусари на гла |
| т није било нестало и последње наде.{S} Уједињеној снази српској не би још била страшна сила но |
| ог а оно од вернога пријатеља Рајка.{S} Укаже ли се на <pb n="40" /> далеко прамен магле и путн |
| чу.</p> <p>У томе се тренутку иза шибља указа и у два скока стиже на знојавом Лабуду Гојко.{S} |
| високих грмова, а на вратима се те собе указа — Рајко.</p> <p>Тома одступи натраг, а Мара викну |
| васио велике стене, а на врху провалије указа се на коњу неки јунак, који је јурио право у проп |
| се на један мах отворише, и на њима се указа — Тома Теологита.</p> <pb n="53" /> <p>Мара пребл |
| е краја ухватити.</p> <p>У том се Рајко указа на отвореним вратима.</p> <p>— Ступи, Рајко! — по |
| снове своје девојачке среће, која ми се указала у младом витезу једном.{S} Тај је витез био из |
| владе.</p> <p>Угљеша и Богдан, коме се указиваше свака част, сваког дана излажаху из града, <p |
| {S} Деспот рачуна и на њихову снагу.{S} Уклањање с високог велмошког места данас Томе Теологите |
| Гојко, и на томе је њихово разбирање о уклањању Томином свршено.</p> <p>Међу тим Тома се збиља |
| <p>Још један пут је повео реч о Томину уклањању.</p> <p>— Њега би ваљало смаћи, — рече он — ал |
| ћи своје.</p> <p>Кад се ратници стадоше уклањати од ватара, жураше се од једног огња до другог |
| умро од туге, што је у срџби проклео и уклео свога господара а са њим и домовину.</p> <p>Дејан |
| ојим греховима.</p> <p>— Нека га господ уклони далеко од ове куће, од нас и свих честитих, — од |
| и превисоки краљ и мили девер мој да се уклонимо ?</p> <p>Вукашин се пожури:</p> <p>— Не, мила |
| а, кнегињице, ово је Фаталан сусрет.{S} Уклонио сам се из друштва да у самоћи осећам тајну, што |
| ече им благо Угљеша. — Туђина Теологиту уклонио сам са досадашње му части, која је припала часн |
| рзо.{S} Али сад је оно већ отпочело.{S} Уклоњен је с највиднијег места у источној половини Угље |
| Угљешиног коња, који је на мах стао као укопан.</p> <p>— Поздрављам те, господару наш и мили зе |
| ати на двоје пребијен мач.{S} Богати га украс бојна мача изненади, и он пусти поглед низ мутну |
| трошио је нагомилано благо на скупоцене украсе себи, својим војницима и — учитељу своме.</p> <p |
| ила је на се пажњу и душевним и спољним украсима.{S} Стари се Властоје слагао са добрим монахом |
| ском, јахао је у златном руху на богато украшеном жераву деспот Угљеша, а око њега бејаху велик |
| ан, крепак и млад.{S} Он ће за неки дан укрстити оружје своје са серском и драмском господом.{S |
| рам бити спреман.{S} Ја ћу први одлучно укрстити оружје са новом силом турских завојевача.{S} П |
| мо верне поданике.{S} Сутра, прекосутра укрстићемо, Божјим благословом, оружје с непријатељем, |
| се око њега и његовог господара стадоше укрштати стреле.{S} Једна окрзну по руци Гојка, који се |
| , јер се турска војска, једва четвртина укупне српске бојне силе, у дугим, местимице прекинутим |
| > <p>— А свраћа се овамо? — упита Мара, улазећи у собу, па видевши ловачку торбу на дивану у њо |
| ости ћефалију Рајка! — говораше старац, улазећи у собу.</p> <p>Томи бејаше све јасно, плану али |
| изо храста, куда је Рајко имао да прође улазећи у свој стан.{S} Али то лице опази Рајка и виде, |
| о је деспотица писнула од бола, када је улазећи у тврђаву видела породични грб Војихнин на глав |
| отворена.</p> <p>Лагано, као што отров улази у крв залазећи све дубље у тело ношен крвним токо |
| часак знадоше са које стране непријатељ улази у логор.</p> <p>Ратници се устремише једни на дру |
| ј део не бејаше покривен.{S} Из њега се улазило у друга два дела, који су, покривени, стајали ј |
| колиба делила на три дела.{S} С поља се улазило у простран предњи њен део, који је био ограђен |
| је задовољан.{S} Баш кад је победоносно улазио у бунтовничку Бигу, стиго̑ му је гласник наше по |
| Ана изишла је са свитом својом до самог уласка у град.{S} Свештеници и духовници стајали су у о |
| старца, и скочи с коња, па га поведе ка уласку у колибу.</p> <p>— Бог ти добро дао, путниче и н |
| че још један поток, који се, тако исто, улива у Марицу.{S} Између та два велика потока, с исток |
| оистоку ка Тунџи, која се код Дренопоља улива у Марицу.</p> <p>Гонилац не изоста.</p> <p>Коњи с |
| двоколица.{S} То бејаше пробрана, данас уловљена, дивљач.</p> <p>Возари, пролазећи туда, поздра |
| е заустави на празном пољу, где је имао улогорити своју војску.{S} Стегоноша високо уздиже стег |
| а не могу ти без гусала, кад ми само на ум падну.</p> <p>— Хајде, пожури се!</p> <p>И мало посл |
| , кад ми је његов глас, мудрост његовог ума и јунаштво срца његовог било најпотребније.{S} Он ј |
| — а тебе зато баш и шаљем — не смећи с ума ни једног тренутка велику мисао о јединству и снази |
| бро, господару!</p> <p>— Ја не смећем с ума атонског проповедника.</p> <pb n="71" /> <p>— Тако |
| еме је да ти кажем, да и ја не смећем с ума пророчке речи чудног испосника.{S} Он рече да Азија |
| оцу није тајна, шта бегунац добија, ако умакне.</p> <p>Бегунац гониоца не зна али слути.{S} Гон |
| дворанин.</p> <p>— Јунаци, зликовци нам умакоше, али им жртве не дадосмо! — довикну им Гојко.</ |
| <p>— На ипак неће нашој срџби на свагда умаћи! — заврши Гојко.</p> </div> <div type="chapter" x |
| њим!{S} Он је могао само на ову страну умаћи.</p> <p>И они брзо пођоше ка огради, заклоњеној в |
| ж, па корачи напред.</p> <p>— Ха, нећеш умаћи! — јетко викну кад нагази на нападача.</p> <p>Бег |
| :</p> <pb n="130" /> <p>— Више ми нећеш умаћи !{S} Добро је било!</p> <p>За тим се окрете другу |
| жне ти гласе доносим.{S} Тома Теологита умаче са свима својим греховима.</p> <p>— Нека га госпо |
| тети кад га господар ободе.</p> <p>— Не умаче нам више! — грмну нечији глас.</p> <p>То бејаше А |
| ко̑ на самоћу по неколико недеља.{S} Он уме читати звезде, зна свакој јаснијој звезди њено име |
| А прсти се пусти дочепали мекоте па не умеју пустити!{S} Шта сам ја могао знати у мраку !</p> |
| чему је моја срећа?</p> <p>— Знам, јер умем читати људска срца.{S} Ти си ме чудно погледао у ј |
| ти, све једна вера.</p> <p>— Дабогме! — умеша се трећи. — За веру и полазе на неверника.</p> <p |
| но рече Рајко.</p> <p>-— Је л’ овоме? — умеша се старац. — Њему? а? томе, што ме везао за врбу! |
| јем.{S} Да се боримо!{S} Причекај ме, и умири се.</p> <p>Видосава изиђе, па се после неког врем |
| Тома, па преплашена скочи.{S} Али је он умири.{S} За тим су лагано продужили разговор.{S} Ана ј |
| цу ожалостиле Мару, толико су је исто и умириле речи, којима јој је Гојко јасно казао шта мисли |
| е.{S} Али је ваљало и душу овога народа умирити.{S} Успео сам, те сам цариградскога патријарха |
| е рудари и пошљу једног монаха, кога су умолили да подсети Костадина на погодбу и ма њихово пра |
| већ и поштовања.{S} Он је у речи мудар, умом окретан, његови су одговори пуни, кратки али смишљ |
| сподару, ти си од силног посла данашњег уморан? — упита Љуба Угљешу.</p> <pb n="100" /> <p>— Не |
| !</p> <p>— Или је мож’да превисоки краљ уморан са дугог пута?</p> <p>— Ни то не.{S} И ако сам в |
| ет пољубише.</p> <p>— Ти си, без сумње, уморна од путовања? — упита Рајко Јелену.</p> <p>— О то |
| } Ја сам наредио да они буду ту, да нас уморне прихвате, — рече Љубоје.</p> <p>— Добро, хајдемо |
| лова минулог дана.{S} Слуге су у граду уморне од дневне службе богатој властели српској.{S} Вл |
| а нема, ал’ и она не трене.{S} А кад је уморну савлада и преваром освоји сан, она на мах скочи, |
| ојој љуби а његовој мајци, која је рано умрла и коју Гојко није ни запамтио.</p> <p>Тако је Гој |
| асио се живот једнога старог витеза.{S} Умро је војвода Властоје.</p> <p>Био је један од топлиј |
| ро, — лагано одговори војвода.</p> <p>— Умро?{S} Е, Бог да га прости! — рече старац и подиже шу |
| p>— Отац твој —</p> <p>— Отац?</p> <p>— Умро је.{S} После толиког боловања ипак је подлегао. <p |
| му надати.{S} Од како је пре пет година умро њен цар Александар, она брзо иде своме крају.{S} Т |
| ала близу шесет година, када је Војихна умро.{S} Али је судба њена, честа у доба државне нестал |
| е Арбаније.{S} Од како је прошле године умро најстарији њихов брат Срацимир, плахе али витешке |
| више не сретосмо.</p> <p>— Он је скоро умро, — лагано одговори војвода.</p> <p>— Умро?{S} Е, Б |
| други разносили глас, да је добри монах умро од туге, што је у срџби проклео и уклео свога госп |
| сунце гране наћи ће наше мисли у једном уму и жудње у једној души.</p> <pb n="160" /> <p>— Нек |
| на далеко, чисто позлаћујући жуту сламу унаоколо, <pb n="106" /> путник скиде кабаницу и разаст |
| Ветрић, што је скидао лисни урес дрвљу, унесе кроз прозор један пожутели лист.{S} Тома га руком |
| лике.</p> <p>Возари стадоше пред млин и унеше дивљач.</p> <p>Тада приђоше ватри Исаија и Рајко. |
| ваља помоћи, да победи, да њих саломи, уништи, а њега — помагача — да опет уздигне.</p> <p>Њег |
| оне одоше Ани.</p> <p>Тома сјаха и уђе унутра.</p> <p>И ако се враћао из логора, ипак до куће |
| а Ана жељаше да све славље не прође без уобичајеног великог лова, те забаве најмилије и великој |
| изиђе пред Угљешом са осредњом, у злато уоквиреном, иконом светога Прокопа, заштитника Драме.</ |
| гу</p> <p>Јелена, говорећи с Видосавом, уочи неког коњаника, који уђе у двориште, па га неопаже |
| ре двојица трећем —</p> <p>— Ја — не! — упаде му Богдан у реч одлучно.</p> <pb n="159" /> <p>— |
| разуме са ужасом, куда Ана циља, па јој упаде у реч:</p> <p>— Не, ћесарице милостива!{S} Само н |
| њи противник, али ће и он исто рећи.{S} Упамтише нас Грци, нека нас не заборављају ни Турци.</p |
| ти.{S} Али се вара.{S} Угљешина је душа упила у се сву озбиљност његове занесењачке проповеди п |
| оги се јунак још бори са душом, неки се упиње да се дигне, да бол олакша и пада доле изнемогло, |
| н. — Не заборави, Угљеша, да ми свет не уписа у грех до сада несмишљеност.</p> <p>— Не рекох ру |
| леву руку у своје обе, па, гладећи је, упита га:</p> <p>— А девојка, синко?</p> <p>— Кнегињица |
| овори Исаија.</p> <p>— А кћи његова? —- упита опет Рајко и немирно устаде.</p> <p>— Она је, зла |
| љем.</p> <p>— Станује ли когод овде ? — упита Мара дворанина.</p> <p>— Нико.{S} Само се по мало |
| >— А зар ти, војводо, не тражиш лова? — упита Тома Љубоја, седнувши до њега.</p> <p>— Слабо.</p |
| </p> <p>— И сада!</p> <p>— И од сада? — упита Вукашин.</p> <p>— И од сада! — одлучно одговори У |
| тако лепа!</p> <p>— А где си ти сада? — упита га Тома.</p> <p>— Свуда и нигде.{S} Од неког сам |
| — Је ли војвода Гојко ослобођен веза? — упита га Љубоје.</p> <p>— По твојој заповести војводо, |
| љаше.</p> <p>— Сестро, ти си плакала? — упита Мара.</p> <p>— Грехота је, али јесам.</p> <p>— И |
| Ти си, без сумње, уморна од путовања? — упита Рајко Јелену.</p> <p>— О том не говори, — рече он |
| зна ли за твој ненадни одлазак Мара? — упита га тихо и озбиљно.</p> <p>— Не верујем.{S} Ја јој |
| шта мислите о оном сну, што се прича? — упита један озбиљније.</p> <p>— А какав је то сан? — на |
| мало после Богдан. — А твоја, витеже? — упита он Љубоја.</p> <p>Љубоје изнемогао и блед, држећи |
| ислиш, старче, још једном па бојиште? — упита војвода.</p> <p>— Мислим, Богме!</p> <p>Наложише |
| овој ноћи самца тако мило разговори? — упита старац војводу, који већ бејаше на коњу.</p> <p>— |
| жалосне врбе.</p> <p>— Ти си гласник? — упита лагано рањеник.</p> <pb n="180" /> <p>— Јесам.{S} |
| А војвода ти је Гојко добар пријатељ? — упита Тома Љубоја. <pb n="38" /></p> <p>— Јесте — или у |
| и си од силног посла данашњег уморан? — упита Љуба Угљешу.</p> <pb n="100" /> <p>— Не знам, доб |
| p> <p>— Јеси ли примио заповедништво? — упита Тома Љубоја.</p> <p>— Јесам, и већ сам почео изда |
| ђу у лов.</p> <p>— А свраћа се овамо? — упита Мара, улазећи у собу, па видевши ловачку торбу на |
| ош у оном звезданом јату моју звезду? — упита деспотицу, обгрливши јој стас левом руком а десну |
| ори Јелена.</p> <p>— Ти, дакле, знаш? — упита га Рајко.</p> <p>— И да и не до сада.{S} Сад знам |
| посматраше, а кад он бејаше близо, она упита Видосаву;</p> <p>— Како се зове овај војвода!</p> |
| а!</p> <p>Она се трже, пребледе, и брзо упита:</p> <p>— Да није —</p> <p>— Отац твој —</p> <p>— |
| оћи у Драму.</p> <p>— Зашто? — зачуђено упита Љубоје.</p> <p>— Тако захтевају и наши и општи по |
| аше боље загледати, он заусти да гласно упита Гојка, па се трже и лагано додаде:</p> <p>— А она |
| оведи један часник тумачу.</p> <p>Тумач упита Гојка, хоће ли се придружити застави моћнога прор |
| -господара.{S} Момчило се одиста знатно упитомио, разбирао је за начин живљења у првих Византин |
| на! — одлучно рече Љубоје, а Тома чисто уплашено похита:</p> <p>— И мени и ћесарици јављено је |
| ут утиче у Марицу, а још даље на северу упоредо са њим тече још један поток, који се, тако исто |
| ћно минуо само зато, што сам у тренутку употребио погодну личност, која је могла творити много |
| еру нашу.{S} Он је одбио.{S} Ноћас ћемо употребити коло.{S} Оно ће помоћи.{S} Ходи са мном!</p> |
| гору средишта појединих жупа и градских управа.</p> <p>А кад још поносници, који водише товарне |
| ву краљевину.{S} Али од неког доба дању управља погледе своје на исток путем крстопољским, а но |
| а.{S} Па ипак се она врло мало мешала у управљање обласним и државним пословима.{S} А кад је до |
| ца његовог било најпотребније.{S} Он је управљао драмским крајем готово неограничено.{S} Ја нис |
| бити у својим поступцима, а војском ћеш управљати само у име моје слободно и неограничено.</p> |
| м, слухом за њом, ка њој, дигнувши руку управљену небу.</p> <p>— Господару, Угљеша! — бојажљиви |
| у како им је причано, да је ова црквица управо метропола новије драмске цркве.{S} До црквице је |
| оја. <pb n="38" /></p> <p>— Јесте — или управо био.{S} Радо признајем, да је у почетку још при |
| ручи: како га је ћесарица поздравила да управу у Крстопољу преда Љубоју, јер је он потребан Дра |
| ео је да у пуној снази свога века прими управу над војском чувенога ћесара драмског Војихне.</p |
| кој најезди на ове крајеве, ја сам узео управу над овом облашћу у своје руке, независно од цари |
| Јањини? _</p> <p>— Он је истина примио управу над епирско-тесалском краљевином у име свога тас |
| хну.{S} Можеш ли се поуздати, да примиш управу над драмском војском Војихнином?</p> <p>Тома Тео |
| а.</p> <p>— Добро! — рече Исаија, па се упути одељењу, где је Властоје боловао.</p> <pb n="75" |
| нац окрену коња и прескочи поток, па се упути североистоку ка Тунџи, која се код Дренопоља улив |
| дне стране градског подграђа, Угљеша се упути право великим вратима, на којима је још стајао пр |
| убацити тамо зликовца.</p> <p>Рајко се упути из врта на двориште и даље, од куд се глас стража |
| е киша није много овлажила, па устаде и упути се на поље, одакле је по ново чуо глас.</p> <p>— |
| p>— Она?{S} Јелена?</p> <p>Па се за тим упути на више.</p> <p>Гојко виде, да се Рајко јако изне |
| p> <p>Они изиђоше из врта, па се старац упути одељењу Томе Теологите, а онај други оде, да прод |
| и оком ухвати орлов лет, како се бејаше упутио даље на запад.{S} Овај други хитац не промаши, и |
| </p> <p>Нико га не знаде по мраку право упутити, и он луташе и даље по логору с оштрим копљем и |
| запазио ватру на овоме брежуљку, па се упутих са правога пута у страну, — одговори путник.</p> |
| го у опрезности.{S} Пређоше мост, па се упутише право пољем, кад један од пратилаца ободе коња |
| ам још неко време попуштати, док је све уравњено и прокрчено.{S} Данас више не разликујем у мој |
| <p>— Сумњиво!</p> <p>Али ништа даље не уради, савладан неким чудноватим осећајима.</p> <p>— Љу |
| бацити — одговори старац. — То ћу и да урадим.{S} Да ми ко помогне убацити тамо зликовца.</p> |
| це Јелене.{S} Што сам ја учинио у Серу, урадио је Вукашин у Прилипу.</p> <p>— Снажној руци твој |
| ти било.{S} А овако —</p> <p>— Овако си урадио, како је требало.{S} Оставио си, да се ствар сво |
| у неки нагађали, шта ће љутити Костадин урадити са смелим монахом, дотле је дојездио гласник и |
| аза руком на Гојка.</p> <p>— Што год ти урадиш, добро је ! — одговори Ана.</p> <p>— А сада и на |
| вешти познавачи планине и свих долова и урвина у њој бејаху одређени за њихове пратиоце.{S} Чув |
| мале и одлазиле преко неких непроходних урвина, куда она пије никад у веку прошла, гледала је у |
| сећам тајну, што је у мојој души дубоко урезана.{S} Наишао сам на ову кулу, па жељан да се трај |
| чан.</p> <p>Ветрић, што је скидао лисни урес дрвљу, унесе кроз прозор један пожутели лист.{S} Т |
| а оне, необрисане, сијаху као најлепши урес у часу радости ожалошћенога лика старичиног.</p> < |
| не могу да са тим раскинем.{S} Благо и уресе, знаке таштине земаљске, — дадох светој обитељи; |
| еговој смрти, а прави наследник, нејаки Урош, моли, куне и преклиње, да се стишају.{S} Они се р |
| ијатељи и деле у таборе.{S} Залуд је ту Урош са царским скиптром и круном, кад на њој нема исти |
| епријатељски логори.{S} Доглавници цара Уроша, Лазар Хребељановић и Вук Бранковић, не мишљаху н |
| ржала да је Крстопољ.</p> <p>Нашавши се усамљена у средини суморне ал’ још доста крепке природе |
| се журе.</p> <p>Тома стиже баш кад они уседаху на коље.{S} Загледа се у вођу њиховог и учини м |
| .{S} Осветимо га! — викаше Вукашин, кад уседе крајишникова вранца.</p> <p>— Живео краљ!</p> <p> |
| ера свога коња ка вођи, који већ бејаше усео зеленка, па му нешто брзо говораше.</p> <p>Вођа се |
| ко, — шта је то?</p> <p>— Ха, ха, ха! — усиљено се насмеја Тома. — Кнегињица се без разлога пре |
| > <p>Љубоје изнемогао и блед, држећи се усиљено у седлу, погледа Богдана, хтеде одговорити, али |
| су њихов плач на брзо загушили радосни усклици оних, који су поздрављали сјајне успехе младога |
| је ваљ’да сада неко оставио!</p> <p>Са уског прозора кроз дебеле зидине био је леп поглед.{S} |
| ру са њом, а она га преведе преко малог уског моста, који је био мало више оног места, где је о |
| говора нема.{S} У место њега он чу неке ускорене кораке.</p> <p>— Ко је то? — грмну војник поно |
| ју љуто ће нас казнити.{S} Нама ће Алах ускратити милости своје, кад први витез наш паде као жр |
| о људским законима ти би сагрешила, ако ускратиш оцу на самрти да загрли сина јединца.{S} Чини, |
| н да се крв мора пролити за свету мисао ускрснућа српске снаге и јединства.{S} И то ти даје вед |
| к — узми мога вранца.{S} То је последња услуга, коју краљу могу учинити.</p> <p>И свладан тешки |
| , а добра Видосава није одрицала својих услуга ради милих порука двају заљубљених срдаца. <pb n |
| Матија као трговац, који је због својих услуга, што их је чинио ђеновским и дубровачким трговач |
| још сад, па ми више неће требати твојих услуга.{S} Ти ћеш се одмарати на венцима милости моје.< |
| паде.{S} Грче лукави, то ти је плата за услугу, што си поганом туђину учинио, и зато што сам ис |
| речима понови Угљеши, како му ставља на услугу мишицу и мач, главу и живот, захори се велика дв |
| ребати.{S} Зар си заборавио на ону моју услугу?{S} А бејаше, збиља, лепа девојка!{S} Као пупоља |
| ао у Драму.</p> <p>— Готов сам на сваку услугу!</p> <p>— Добро, — рече Тома. — Она ми је сада н |
| Драму, и кажи да си ти учинио последњу услугу деспоту Угљеши.{S} Реци, да си га овде сахранио, |
| лико треба!</p> <p>— Добро.{S} За добру услугу боља награда.{S} Пред вече да ми се јавиш.{S} Ид |
| и не заустави се.</p> <p>Гонилац се са услужним мрковом својим скрха преко побеђенога бегунца |
| спотицу Љубу непрестано обасипа хвалом, услужношћу која не би ломила његове интересе, и предуср |
| није среће у њих.{S} Ја ћу вам бити на услузи.{S} Послушајте ме!</p> <p>Јевронос-бег размишљаш |
| те лица а особито доња вазда притегнута усна.</p> <p>Угљеша га је очекивао, па га је одмах, још |
| хвати за камени сто, до кога стајаше, а усне, мало отворене, размакоше се, готове да одаду и см |
| ml:id="SRP18930_C10"> <head>X</head> <p>Успавано немилом слутњом а под утиском тешке и непријат |
| пловио месец, и бацао своју светлост на успавану земљу.{S} Звезде трепташе па онда почеше утрњи |
| лова пошла са њим.</p> <p>Тома је дотле успевао у својим скривеним намерама, да Момчило служи К |
| а није чуо, кад се женска једна прилика успела уз стрмените степенице високе куле, нити је осет |
| олазак сазнала од Видосаве.{S} Једва је успела да га причека при његовом изласку из града и да |
| ваљало и душу овога народа умирити.{S} Успео сам, те сам цариградскога патријарха ублажио.{S} |
| аповедник драмске војске Тома Теологита успео да сазна главни ток дневнога живота и пословања у |
| х.{S} Ми бејасмо тада и против цара.{S} Успесмо.</p> <pb n="96" /> <p>Победисмо.{S} Али не захв |
| у турском у Азију и кад је страховао за успех тако великог предузећа, сруши се силно Дренопоље |
| га је очекивала готова смрт, пожњео је успех, праћен громогласним клицањем свих гледалаца.{S} |
| и онда, кад је он био постигао тренутан успех, наметнувши се за намесника малолетном цару визан |
| вих тврдих зидина, кад не бих веровао у успех посла, који ми ти повераваш.{S} Мене моја нада не |
| бранити — цикну Мара.</p> <p>— Али без успеха! прекиде је Тома.</p> <p>— Викаћу, зваћу у помоћ |
| к.{S} Ићи ћеш на доста велики пут, и до успеха твога поклисарства стоји много.{S} Однећеш од на |
| склици оних, који су поздрављали сјајне успехе младога краља.{S} Војне су биле доста честе, али |
| <p>Гојко је, задовољан и срећан својим успехом поклисарским, био весео.{S} Частио се с господо |
| а да јој у часовима сумора ниси ти била успешни видар непомућеном ведрином душе своје!{S} Не бе |
| њу његовом лагано ницаху једна по једна успомена.{S} Прво се појави само нејасна контура као ка |
| ну прошлост бацио Рајко причањем својих успомена о стрицу своме, чувеном војводи Момчилу.{S} Ка |
| азећи с једне слике на другу и од једне успомене ка другој</p> <pb n="103" /> <p>Готово од кад |
| ајку је било тешко као да се неке тужне успомене у души и пред очима његовим гомилаху.</p> <p>Л |
| аштићен у области турског царства, Тома успори бежање, па се чешће и одмараше.</p> <pb n="150" |
| велико, кад су код камена за сјахивање, усред дворишта, стајале <pb n="1" /> Јелена и Видосава, |
| е у граду после смрти Војихнине.</p> <p>Усред највећег весеља изиђе из двора логотет Угљешин с |
| видно покоравао, али је сву пажњу своју усредсредио у помисли, да деспотицу Љубу непрестано оба |
| опазила.{S} Они ме ухватише, затворише уста, и, од страха онесвеслу, однеше некуда.</p> <p>Кад |
| S} Изјављујући да га само реч из једних уста може задржати, он је са Лабудом налетео на ров и п |
| бдење нада свим, што бива.{S} Вукашина устављати нећу и не могу.{S} Ал’ хоћу и могу да учиним, |
| арац и подиже шубару.</p> <p>После тога устаде, уђе у колибу, и изнесе ражанице, скорупа и млек |
| саже, добро разгледа убијенога, па онда устаде:</p> <pb n="130" /> <p>— Више ми нећеш умаћи !{S |
| је то? — грмну војник поново, у у пола устаде а срце му закуца брже.</p> <p>Ни одговора нити к |
| о куцну на прозор Јеленине собе.{S} Она устаде и приђе прозору.{S} На пољу је месечина, те мога |
| оздо, које киша није много овлажила, па устаде и упути се на поље, одакле је по ново чуо глас.< |
| ну ћесарицу нашу, — говораше старац, па устаде. — Тако, гаде грчки! — додаде, гледајући везаног |
| ећи туда, поздравише ловце, али нико не устаде да разгледа лов.{S} Чињаше им се, у насталој озб |
| едну мисао! — одушевљено рече Угљеша, и устаде пруживши руку Вукашину.</p> <p>— И стати брат уз |
| говори Вукашин, стиште руку Угљешину, и устаде.</p> <p>Браћа се загрлише и пољубише.</p> <p>У д |
| >Прође један тренутак, а старац викну и устаде пљеснувши рукама:</p> <p>— Крст и анђео! њега је |
| старац му даде знак да се дигне.{S} Он устаде, па седе до оца на постељу.{S} Отац узе његову л |
| n="127" /> <p>Кад ступише у собу, Рајко устаде с Јеленом, која је била силно узбуђена.</p> <p>З |
| који као да дозиваше некога.{S} Лагано устаде и протрља очи, на које се већ почео сан навлачит |
| дубље у мисли.</p> <p>Непознати лагано устаде, и, држећи у десној руци нож, приђе, мало погнут |
| и његова? —- упита опет Рајко и немирно устаде.</p> <p>— Она је, златна јабука наша, била дете |
| У лицу дође тренутно блеђи, али на мах устаде:</p> <p>— И деспотица ће поћи с тобом.{S} Ићи ће |
| пљицама, које по мало промицаху, старац устаде и уђе у колибу.</p> <p>Цела се колиба делила на |
| како нема, Тома слућаше несрећу.</p> <p>Устаде, забрави врата и у несаници очекиваше зору.</p> |
| м!{S} Благослови, свети оче!</p> <p>Они устадоше да га испрате, али он, здравећи се са њима, ре |
| > <p>У том приђоше ка ватри.</p> <p>Они устадоше, да им начине места, па онда и сами седоше.</p |
| гроба, на коме сам онесвешћена лежала, устала, прихватила ме је једна милостива рука.{S} То бе |
| сти на колена — преклињем те —</p> <p>— Устани, мила љубо моја — зваше је Угљеша, дижући је. — |
| си:</p> <p>— Правоверни!{S} Будите се и устаните!{S} Највећи јунак наш Хаџи-Ил-бег главом је пл |
| ржање царевине.{S} Синиша, царев стриц, устао је у име царевине а против царевине.{S} Богданово |
| авршени победилац?{S} Кад је цар Синиша устао да задовољавајући своје личне прохтеве и ненасите |
| х онога што царству нудисмо ми.{S} И ми устасмо против њих.{S} Цар стаде уз њих.{S} Ми бејасмо |
| Ана додаваше, како нема изгледа да ће и устати са болесничке постеље, па га искрено жаљаше.</p> |
| p>Сав логор, сав град и његово подграђе усташе и кренуше се да виде најкршније момке, најбољу о |
| утеха, једина душа, којој се могла без устезања поверити.</p> <p>— Ти опет тугујеш? — питала б |
| ва, па и не запази како се Љубоје чисто устезаше да се са њим пољуби.</p> <p>Гојко их одведе на |
| ијатељ улази у логор.</p> <p>Ратници се устремише једни на друге, па што у ноћној тмини даде ко |
| и на своме дому, кад је византиска сила устукла испред наше.{S} Деспот рачуна и на њихову снагу |
| луком и гвозденом вољом брата нам морао устукнути као побеђен и прогнат?{S} Није ли се ваљало с |
| д и издашна јужна природа почиње лагано уступати пред првим јачим корацима зиме.</p> <p>У празо |
| њему је кипела страст, а разум је лако уступио своје место осећајима.</p> <p>Мара са руком на |
| удише у Видосави толико смелости, да се усуди казати Ани, како не треба судити пре, док се све |
| им, местимице прекинутим, линијама брзо утапаше у логор српски.</p> <p>У првим редовима чадора |
| једног чисто златног путира са осталим утварима потребним за причешће, крете да походи доброг |
| едеме и грудобране.{S} То сам и учинио, утврдивши градове.{S} Али је ваљало и душу овога народа |
| не пастири су наслонили отесана дебла и утврдили главне делове скромнога обиталишта, које су по |
| и његовим зградама давала изглед неког утврђења, а остали се одмараху око млина на пољу, и ако |
| војој ташти, Угљеша објављиваше, да Ану утврђује у господству, које јој припада по заслугама пр |
| лази на граници и око огранака рилских, утврђујући градиће и добијајући гласове од стране пловд |
| у Драми, а Видосава јој је била једина утеха, једина душа, којој се могла без устезања поверит |
| и са стабла његовог, нека у томе буде и утехе.</p> <p>— Ах, оче мој!</p> <p>— Глас је кратак и |
| елом, не могаше се довољно разабрати од утисака које на њ учини та женска.</p> <p>Сунце је наги |
| head> <p>Успавано немилом слутњом а под утиском тешке и непријатне јаве, ловачко се друштво Угљ |
| који дођоше у земљу, до скора под јаким утицајем Византије, са својим навикама српскога живота |
| неопажени.</p> <p>Није дуго трајало то утицање, јер се турска војска, једва четвртина укупне с |
| ћи све дубље у тело ношен крвним током, утицаше турска коњица са голим сабљама у рукама.{S} Сва |
| отоком, који мало ниже, пресецајући пут утиче у Марицу, а још даље на северу упоредо са њим теч |
| јих потече.</p> <pb n="169" /> <p>Вихор утишаваше по кад што својом јачином људске гласове, дон |
| тврђави у Крстопољу осванем сутра, и да утишам узрујаност међу становницима, које с мора гусари |
| ац, и обојица ободоше коњиће.</p> <p>На утоку великог планинског потока у Мутницу, чекали су ха |
| — грмну охрабрена војска, па за Гојком утону у сечу, која се у средини бојног поља све већом ж |
| памети наиђе, напомену кратко, па опет утону у мисли.</p> <p>Небом је пловио месец, и бацао св |
| ота и његов одред.</p> <p>У крваву сечу утону све...</p> <p>— Још сјаје звезда над Прилипом! — |
| евине.{S} Све се предало одмору, све је утонуло у сан.</p> <p>Само стражари будни сањају.{S} Са |
| бично сјајну, на небу.</p> <p>И сада је утонуо у то гледање, занео се очима питајући звезде так |
| шко је било даље говорити.{S} Исаија је утонуо у тугу, а Рајку је било тешко као да се неке туж |
| да је велико море српске силе, где они утонуше, а српској војсци да је општа погибао и краљу и |
| ејаше предала судбини да, као и остале, утрне.</p> <p>У један мах Рајку се учини да поред ватре |
| цима стварао величину и царство српско, утрну онда, кад заповедник непобедног Пловдина, огрезао |
| .</p> <p>У том и последњи пламичак огња утрну.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18930_ |
| рила на граници.</p> <p>— Једна са свим утрну! — рече скоро полугласно излазећи.</p> </div> <di |
| емљу.{S} Звезде трепташе па онда почеше утрњивати.</p> <p>Небо постајаше блеђе.</p> <pb n="108" |
| ског млина, где се спремала поткрепа за утруђене ловце и хајкаче.</p> <p>После неког времена ст |
| разбирања бише у залуд...</p> <p>Јелена ућута, а Гојко, који је неколико пута у узбуђењу задрхт |
| та, Турака. <pb n="16" /></p> <p>Угљеша ућута, и гледаше неко време преда се, а онда диже главу |
| је Гојко дочекао вече.</p> <p>Старац је ућутао, склопно очи, и лагано испустио руку Гојкову.</p |
| ешка слутња паде и осталима на душу.{S} Ућуташе и замислише се.</p> <p>Нему тишину прекине пока |
| жив видети Драме.{S} Благо њему!</p> <p>Ућуташе, а мало после Рајко додаде:</p> <p>— Ал’ са чим |
| у са ћесарицом нашао за најбоље.</p> <p>Ућуташе и ободоше коње.</p> <p>Ваљало им је пуних десет |
| мачка пређе простор до ограде од врта, ухвати се за зид и лако се на њ попе.{S} Леже по њему, |
| је!</p> <p>Гојко приђе Љубоју, који га ухвати за руку и посади до себе.</p> <p>— Најважнији до |
| вор, звона престадоше, а весео се народ ухвати у два велика кола.{S} Држећи се за убрусе у колу |
| Јелена, па се затресе.</p> <p>Рајко је ухвати за руку и придржа:</p> <p>— Јелена? ти сада!</p> |
| адоше, а један од оне тројице притрча и ухвати Ану за руку.{S} Прискочише и она двојица, а једа |
| часећи ни часа узе другу стрелу и оком ухвати орлов лет, како се бејаше упутио даље на запад.{ |
| рка и песма насташе, а у том се и сутон ухвати.</p> <pb n="134" /> <p>Љубоје оде у град, у коме |
| јка а другог за себе.</p> <p>Тада Гојко ухвати Рајка за руку:</p> <p>— Ти си ми пријатељ?</p> < |
| етивши и сам њене сузе, деспот је нежно ухвати за леву руку и приведе крају, где је, наслоњен н |
| жутели лист.{S} Тома га руком у ваздуху ухвати, па силом савлађујући се, рече:</p> <p>— Овај на |
| ца су стали вребати старог дворанина. и ухватили су га, чим се растао од старца свештеника.{S} |
| грчила руку, за коју је бејаше нападач ухватио, а другу је подигла према ономе, што држаше го |
| е замке нама-</p> <p>— У њих треба њега ухватити.</p> <p>— И да непријатеља српског имена, мож’ |
| и севнуше у памети, ал’ не могаше краја ухватити.</p> <p>У том се Рајко указа на отвореним врат |
| г дворанина.</p> <p>— Ни крива ни дужна ухватише ме два напасника — причаше старац — те ми маче |
| људи.{S} Нисам их ни опазила.{S} Они ме ухватише, затворише уста, и, од страха онесвеслу, однеш |
| его?{S} Зар не знаш да је моја породица учена?{S} Зар си заборавио, да је једна моја стрина вид |
| едном у посету, Момчило је у велико био ученик младога Византинца, кога Рајко у једнодневном ба |
| ељ брзо је свикао навике свога јуначног ученика.{S} Ударао је у цитру, кад је Момчило испијао п |
| ијао пехаре руменике, певао је веселећи ученика-господара.{S} Момчило се одиста знатно упитомио |
| скићеним сликама причао своме необичном ученику.{S} А овај је природном отвореношћу и искреношћ |
| е Љуба, блажила је тугу у мудрим речима ученога Исаије.</p> <p>Монах Исаија у часовима књижевне |
| која је часове туге своје разгаљивала у ученом говору са старим монахом.</p> <p>Противно мирноћ |
| ћесарице.</p> <p>Исаија је монах велике учености и од гласа.{S} У Меникејској Гори, између Сера |
| се догађаји збише.{S} Ти си и нехотице учесник у њима.{S} Ходи.</p> <p>Гојкова праведна срџба |
| ктивши се, да мало продремају.{S} Певци учесташе.{S} Знак да је скора зора, кад се ваља кретати |
| итку код Перитеориона и неко мало своје учешће у тим крвавим догађајима, Рајку се обновила у се |
| г размишљања.</p> <p>— Гладног нахрани! учи нас господ, — говораше Ана чешће.{S} А једном зовну |
| јединца.{S} Чини, госпођо, како те Бог учи, али —</p> <p>Ана задрхта:</p> <pb n="76" /> <p>— Н |
| у га старији пастири у његовој младости учили.{S} Он познаје који ће ветар донети добро и лепо |
| према Јелени, плану по ново и одлучи да учини своје још пре поласка целе војске.</p> <p>Јелена |
| ме пажљиво отклањаше.</p> <p>Једноме се учини одјек вихорова јаука, други мишљаше да је лепршањ |
| своји сан, она на мах скочи, јер јој се учини да чује рог, који објављује Угљешин долазак.{S} И |
| але, утрне.</p> <p>У један мах Рајку се учини да поред ватре пролазе лагано двојица на коњима.{ |
| а.{S} Хтеде се опет спустити, ал’ му се учини да чу гласан говор.</p> <p>Скочи и мало погнут по |
| } Он се загледа у ту женску, која му се учини нешто необична са свога слободног кретања и неке |
| дога Турчина.</p> <p>На један пут му се учини да чује топот коњски.{S} Послуша боље.{S} Мож’да |
| на коље.{S} Загледа се у вођу њиховог и учини му се познат.</p> <p>Поздрави га грчки.</p> <p>Он |
| .</p> <pb n="124" /> <p>— Тако, тако ти учини са њим, — рече он старом дворанину — тврдо га веж |
| пи последњи корак до зида, Тома занесен учини и тај корак, вихор зашуми кршећи суве гране висок |
| довољно разабрати од утисака које на њ учини та женска.</p> <p>Сунце је нагињало западу, али ј |
| њена, честа у доба државне несталности, учинила, те је, ислабела, изгледала старија.</p> <p>Мар |
| p>— Ви сте то желели, и само та помисао учинила је, те ми је рука, пуштајући прву стрелу, задрх |
| друкчије поступати до онако, како смо и учинили.{S} У име мисли о јачини српској, која ће моћи |
| ило још мирније.</p> <p>У једно се доба учинило доброј Видосави да не треба више тајити од Ане |
| и нећу и не могу.{S} Ал’ хоћу и могу да учиним, да не заложи сву снагу у тој војни.</p> <p>— До |
| одовању у нашим и византиским крајевима учинимо крај.{S} Ми верујемо у срећну звезду наше судби |
| саијом, кога је једва била и запамтила, учинио је, те је од амазонке Јелене почела на брзо пост |
| Мара, Јелена, Љуба и Видосава.</p> <p>— Учинио сам по жељи властеле, а знам да нисам ни вашу во |
| зависно од царице Јелене.{S} Што сам ја учинио у Серу, урадио је Вукашин у Прилипу.</p> <p>— Сн |
| анични положај драмске области доста је учинио, да се ново стање без поговора прими, јер се сви |
| ече:</p> <p>„Хвала, Анђеле, ти си своје учинио!"</p> <p>Тај изиђе, а ја у место одговора јекнух |
| Монах се одазвао молби вредних рудара и учинио своје.</p> <p>Деспот Костадин не само да не попу |
| тврде бедеме и грудобране.{S} То сам и учинио, утврдивши градове.{S} Али је ваљало и душу овог |
| {S} Боље отиди у Драму, и кажи да си ти учинио последњу услугу деспоту Угљеши.{S} Реци, да си г |
| љем, и тада ћу видети, колико сам добро учинио, тако радећи.</p> <p>Свргнуће Томино и узвишење |
| плата за услугу, што си поганом туђину учинио, и зато што сам испред твога копља морао клећи!{ |
| ви, брате, да се тешка погрешка не може учинити два пута.{S} Она тражи маха само за један трену |
| и зар нема у овом граду јунака, који ће учинити крај бићу његовом?</p> <p>— Има!</p> <p>— И рук |
| мож’да сам пропустио што и од дужности учинити!</p> <p>— А то је —</p> <p>— Требало је да пога |
| То је последња услуга, коју краљу могу учинити.</p> <p>И свладан тешким ранама јуначки крајишн |
| n="76" /> <p>— Не, не, оче, пустићу га, учинићу, што Бог заповеда.{S} Одмах ћу наредити, нека д |
| еш, да чиниш по моме одобрењу.</p> <p>— Учинићу, али ако он не хтедне бежати?</p> <p>Љубоје се |
| ког времена старешини.</p> <p>Тако је и учињено.</p> <p>Тога дана у вече седео је Љубоје у свој |
| аду се не зна, шта је с војводом Гојком учињено?</p> <p>— Тако је.</p> <p>— Кад се довече са св |
| деспотица прихвати:</p> <p>— Све је већ учињено, господару.{S} И ја ћу сузу захвалности канути |
| бављењу своме и не виде.</p> <p>Лукави учитељ бирао је сваког дана по што шта необично, занимљ |
| веровао младом Византинцу.</p> <p>Вешти учитељ брзо је свикао навике свога јуначног ученика.{S} |
| а тек случајно дошао Момчилу за друга и учитеља.</p> <p>Ипак је сва одабрана дружина Момчилова |
| својих радо пружила руку.{S} Византиски учитељи њени, дадиље и дворанке већином су се после тог |
| оцене украсе себи, својим војницима и — учитељу своме.</p> <p>Рајко није запамтио ни име тога н |
| путу, а други гласник одјездио Богдану, ушавши једне вечери у собу Угљешину, деспотица затече с |
| је ствар, поведе са собом у врт.</p> <p>Ушавши, старац доведе друга до клупе, где је Рајко треб |
| издаје!"</p> <p>— Одјездио сам брзо.{S} Ушао сам у град Перитеорион, али сам свладан и другом р |
| потребама.</p> <p>Витешки одред Љубојев ушао је у драмско логориште лагано и свечано око зарана |
| ј врежама од купине.</p> <p>— Овде је и ушао у врт, —- показиваше старац, кад дођоше до ограде. |
| звук стрелина лета, диже главу, начуљи уши и очима чисто тражаше правац, куда му ваља полетети |
| Војихнине смрти.</p> <p>Кад су господа ушла у двор, звона престадоше, а весео се народ ухвати |
| ма погружена крај мртвог поочима свога, ушли су у ту одају неки непознати ми људи.{S} Нисам их |
| отвара поглед низа Струму све до њеног ушћа у широком Орфанском Заливу Белога Мора.</p> <p>У м |
| балама жегљиговске реке, посматрао њено ушће, и — мислио о Драми и својим милим у Драми.</p> <p |
| ода!</p> <p>Ал’ Турци и овде одговорише фанатично:</p> <p>— Алах, ил-Алах!...</p> <p>— Нашег ви |
| ење ноћи страховито се разлегаше клетва фанатичног дервиша.</p> <p>Месец зађе за облаке, а прав |
| </p> <p>— Сумње нема, кнегињице, ово је Фаталан сусрет.{S} Уклонио сам се из друштва да у самоћ |
| оузданих жерава.{S} Ваздух је пиштао од фијука стрела и узмахивања сабљама.{S} Био сам рањен у |
| вриштање коња, звека сабаља и штитова, фијукање џилита и копаља — помешаше се у један страхови |
| таласају се Тунџа и Марица, а врх свега фијуче ваздух као да пишти под клетвом столетних грешни |
| ица — не свиђају певања песника Манојла Филона, и ако он велича царски престо и скиптар.{S} У в |
| ине Лабуду, па га ободе.{S} Лабуд силно фркну, скочи па се као стрела вину.</p> <p>— Војвода! в |
| ш данас ал’ од вина, старче!{S} Ха, ха, ха!</p> <p>— Пожуримо мало ову нашу кљусад, јер смо. мн |
| ућу ти првом приликом.</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Погинућеш да Богме, и то још данас ал’ од вина, |
| ме Рајко, — шта је то?</p> <p>— Ха, ха, ха! — усиљено се насмеја Тома. — Кнегињица се без разло |
| о још данас ал’ од вина, старче!{S} Ха, ха, ха!</p> <p>— Пожуримо мало ову нашу кљусад, јер смо |
| огинућу ти првом приликом.</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Погинућеш да Богме, и то још данас ал’ од ви |
| загрме Рајко, — шта је то?</p> <p>— Ха, ха, ха! — усиљено се насмеја Тома. — Кнегињица се без р |
| и то још данас ал’ од вина, старче!{S} Ха, ха, ха!</p> <p>— Пожуримо мало ову нашу кљусад, јер |
| за заповедника овога града и краја.{S} Ха, сад ми је све јасно.</p> <p>Међу њима настадоше опш |
| ацају ратници камена с рамена.</p> <p>— Ха, ништа је то, брате са приморја.{S} Тебе је жарко су |
| извади нож, па корачи напред.</p> <p>— Ха, нећеш умаћи! — јетко викну кад нагази на нападача.< |
| — Погинућу ти првом приликом.</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Погинућеш да Богме, и то још данас ал’ о |
| ! — загрме Рајко, — шта је то?</p> <p>— Ха, ха, ха! — усиљено се насмеја Тома. — Кнегињица се б |
| Ал’ мртви — Тома Теологита за њ више не хајаше!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18930 |
| љака Скопљанина.{S} Не допада ти се?{S} Хајде, заслужи више!</p> <p>Онај се, мало љутит, крете |
| сала, кад ми само на ум падну.</p> <p>— Хајде, пожури се!</p> <p>И мало после, а певач окупио о |
| , много лепше, но што неки мисле.{S} Па хајде да и вама што отпевам!</p> <p>Певач опроба цитру, |
| рихвате, — рече Љубоје.</p> <p>— Добро, хајдемо.</p> <p>И они обојица пођоше, а после неког зао |
| /p> <p>За тим се окрете другу:</p> <p>— Хајдемо!{S} Хвала ти, а не дао Бог да будеш у невољи, з |
| вуда, и ви га нећете срести.{S} Са мном хајдете натраг у Дренопоље.{S} Ја знам и Угљешу и његов |
| вента, а земљиште првих његових витешко-хајдучких дела била је планина Родопа.{S} За првих годи |
| е спремала поткрепа за утруђене ловце и хајкаче.</p> <p>После неког времена стиже и Угљеша.{S} |
| околари са изученим соколима на руци, а хајкачи мож’да већ <pb n="48" /> нестрпељиво изгледају |
| аијом вечерала на кули а остали ловци и хајкачи окупили су се око великих ватара у дворишту, те |
| о и на послетку ишчезе.{S} На дати знак хајкачи са других страна почеше свој посао.{S} За мало |
| планинског потока у Мутницу, чекали су хајкачи са хртовима господу.{S} А недалеко је одатле и |
| злеже разбојиштем глас турски:</p> <p>— Хаџи-Ил-беже! весели се, примиче ти се помоћ Јевренос-б |
| ијатељски, па га је после нестало.{S} А Хаџи-Ил-бег, који је са њим био појурио нашима, видећи |
| ула, али смо победили.</p> <p>— Зато је Хаџи-Ил-бег сада у великој части код свакога.{S} Султан |
| дошао му је после у помоћ.{S} Одважност Хаџи-Ил-бегова донела нам је победу.{S} Већина је, исти |
| ите се и устаните!{S} Највећи јунак наш Хаџи-Ил-бег главом је платио своје јунаштво, које нам ј |
| абих жена и невине дечице!{S} Али није, хвала Богу, дуго тако трајало.{S} Пре него што је запљу |
| што сте ми га донели!{S} Брате Љубоје, хвала ти на замени!</p> <p>За час су војничка посада и |
| мирно и добро?</p> <p>— До сада јесте, хвала Богу!</p> <p>— Бог ће дати, да и даље буде !</p> |
| и.{S} То није ни мене мимоишло.{S} Али, хвала Богу, дође тренутак, када се човек освести.{S} Та |
| м се окрете другу:</p> <p>— Хајдемо!{S} Хвала ти, а не дао Бог да будеш у невољи, знај да ћу ти |
| е од вас чула.{S} Ах, то је страшно!{S} Хвала вам!{S} Верујем.</p> <p>Међу тим је Мара непреста |
| pb n="174" /> <p>— То је његов глас!{S} Хвала Богу! — рече гласно седи ратник, старац са Радови |
| } Тако је и било и ми смо победиоци.{S} Хвала ти!</p> <p>Други пут је Рајко реко Гојку, да неће |
| ли деспоте! — радосно прозбори Гојко. — Хвала на такој задаћи и великој милости.{S} А ја ћу бит |
| о!{S} Па ипак —</p> <pb n="126" /> <p>— Хвала Богу! — рече Јелена.</p> <p>Гојку бејаше све јасн |
| го̑ му је гласник наше победе.</p> <p>— Хвала Алаху и пророку, а како смо Пловдин били поново и |
| ти из Драме што пре опширније.</p> <p>— Хвала ти, господару.</p> <p>— Ал’ није то све.{S} Други |
| о загрлили и братски ижљубили.</p> <p>— Хвала ти, од срца ти хвала! — реко је при састанку Гојк |
| >— Не будеш овде.{S} Не брини.</p> <p>— Хвала ти!</p> <p>Стискоше један другом јуначке деснице, |
| друкчије гласе султан добити.</p> <p>— Хвала и срећном случају.{S} Кад је била највећа невоља |
| тим одговарати као преступник.</p> <p>— Хвала ти, велика госпођо!</p> <p>И док је Исаија опрезн |
| ржљивости.{S} Заборави све то.</p> <p>— Хвала господару!{S} Али време је да ти кажем, да и ја н |
| оден са стране, паде на земљу.</p> <p>— Хвала Богу, ја сину вратих, што оцу бејах дужан! — прош |
| твор на поду спусте у тамницу.</p> <p>— Хвала Анђеле! — рече Тома једном. — Ти увек стижеш, кад |
| <p>Ана бејаше немило дирнута:</p> <p>— Хвала вам, велможо !{S} Али ја никад не мишљах, да је Г |
| >Гојку засија лице од радости:</p> <p>— Хвала узвишеној ћесарици на таком поздраву а и вама, шт |
| а — је си ли тамницу отворила?</p> <p>— Хвала Богу и не бејаше никога за тамновање, дете моје, |
| д ловаца рече:</p> <p>— Нека је слава и хвала господу Богу горе и нашем милостивом деспоту на з |
| ижљубили.</p> <p>— Хвала ти, од срца ти хвала! — реко је при састанку Гојко.</p> <p>— Не, ја са |
| да видиш, нисам баш ни рђав, јер, Богу хвала, таких у нас и нема.{S} А хоћеш ли да посведочим |
| свом љубављу материнском.</p> <p>— Богу хвала што ми је дао и трећу кћер ! — рече она, кад пољу |
| це био, он му се окрете и рече:</p> <p>„Хвала, Анђеле, ти си своје учинио!"</p> <p>Тај изиђе, а |
| једног његовог војводу младог Гојка.{S} Хвале га на далеко, да је честит јунак.{S} А деспот га, |
| ста, а деспотица му је давала за право, хвалећи са своје стране побожну поезију Дамаскинову.</p |
| и на њему Господа.</p> <p>— Тебе, Бога, хвалим! — оте му се из раздрагане душе његове.</p> <mil |
| и народом, чујаше одушевљено „Тебе Бога хвалим“ и „Вазбраној војеводје“ Исаије, служитеља Божје |
| p> <p>Рајко се сећа, да се Момчило њиме хвалио.{S} Кад му је Рајко са својом мајком дошао једно |
| и, да деспотицу Љубу непрестано обасипа хвалом, услужношћу која не би ломила његове интересе, и |
| синоћ са мном, а млада добричина једна хваљаше пловдинско вино, кад им приђох.{S} А сада су гу |
| ал’ црвена као сушта крв, а ја ту пену хватам, море ме љушка, а ја спавам.</p> <p>— Врло добро |
| а девојка!{S} Као пупољак ружин!{S} Хе, хе, а ко јој је крив, што је била тако лепа!</p> <p>— А |
| ади се Тома.</p> <pb n="67" /> <p>— Хе, хе! — смејаше се овај сатанским смехом — ја сам свуда, |
| лепа девојка!{S} Као пупољак ружин!{S} Хе, хе, а ко јој је крив, што је била тако лепа!</p> <p |
| p>— Теби из Кукуша војводе Богдана ?{S} Хе, колико да ти дам?{S} Доста ће ти бити и половина ов |
| град сатерасмо.</p> <pb n="155" /> <p>— Хе, да знађах за ову руменику, док тамо бејасмо, бих се |
| зненади се Тома.</p> <pb n="67" /> <p>— Хе, хе! — смејаше се овај сатанским смехом — ја сам сву |
| мем те, — притворно рече Тома.</p> <p>— Хе, велможо, ал’ ја разумем, а волео бих да не разумем. |
| све је то једна, српска вера.</p> <p>— Хе, брајко, има ту и Грка и Влаха!</p> <p>— Па ако!{S} |
| лостива рука.{S} То бејаше стари игуман хилендарски, који ме из поштовања према моме стрицу мон |
| војска снажна.{S} Броји преко шездесет хиљада ратника.{S} Турска је сила мања.{S} Има нас по ч |
| таром ћесарицом и њеним двором, грмнуше хиљадама грла радосним клицањем, које се више никако и |
| е ветрић пиркао по разбојишту испуњеном хиљадама погинулих ратника, поломљеним копљима, свилним |
| стану.</p> <p>Момчило је имао до четири хиљаде извежбаних коњаника, са којима је ступио у бој н |
| <p>У том се и мрак на земљу спусти.{S} Хиљаду логорских ватара плану за час и осветли мрклу но |
| биле стигле.</p> <p>Љубоје је довео на хиљаду ратника.</p> <p>Па челу витешког похода јахао је |
| жи да студен, што наступа, и вихор, што хита да обнажи лисно дрво, не могу замрзнути љубав моју |
| убоје — што му је Тома реко да им треба хитати, а пратилац — што је морао да иде за њима.</p> < |
| аше упутио даље на запад.{S} Овај други хитац не промаши, и орао вијући се у ковитлац са рашире |
| ="70" /> велика змијурина.{S} Ја сам је хитцем једним скинуо и ослободио сиротане, али је то би |
| — па видело поче јаче освајати.</p> <p>Хладан је ветрић пиркао по разбојишту испуњеном хиљадам |
| чем у десници похита ограшју, где га је хладна смрт неминовно чекала...</p> <p>Краљева војска о |
| му, а кад овамо стигоше, наиђоше на још хладније и затегнутије прилике.</p> <p>Угљеша је одмах |
| рошло је од тог доба три, четири месеца хладнијих зимских дана, па је дошло пролеће 1371 године |
| ња ноћ.{S} За топлим даном наступила је хладовина, коју с времена на време помаже лак поветарац |
| ло и они су све дубље залазили у шумску хладовину.</p> <p>Друштво је било расположено, јер им с |
| , који принесе један дворанин, узе со и хлеб, подносећи их Угљеши.</p> <p>— Здрава нам буди, уз |
| убе наше! — отпоздрави је Угљеша узевши хлеб и со.</p> <p>За тим се са њом загрли, па се пољуби |
| гдан.</p> <milestone unit="*" /> <p>Дан хода на запад од оног крвавог поља код Чрноменских Луго |
| <head>XXI.</head> <pb n="152" /> <p>Дан хода од Дренопоља на северозапад ка Пловдину налазе се |
| де у соби сам.</p> <p>Дуго је замишљено ходао по соби крупним корацима.</p> <p>— Па ипак се руш |
| те и опет — није.{S} Ал’ те очи!</p> <p>Ходаше собом горе и доле.</p> <p>На један пут стаде и л |
| {S} Ти си и нехотице учесник у њима.{S} Ходи.</p> <p>Гојкова праведна срџба попусти.{S} На мах |
| о употребити коло.{S} Оно ће помоћи.{S} Ходи са мном!</p> <p>Обојица сиђоше низ велике камене с |
| рујеш у срећну звезду своју...</p> <p>— Ходи, љубо моја — прекиде је Угљеша — погледај на оно з |
| — радосно се пожури Видосава.</p> <p>— Ходите, децо, — рече Ана, па им стави руку на главу, ка |
| м сујетне охолости, и он охоло изиђе из ходника на терасу, од које су се спуштале степенице у г |
| ког подграђа Тома и Љубоје пустише коње ходом, па наставише раније прекинут разговор.</p> <p>— |
| пољуби са њим, па сви лаганим свечаним ходом пођоше напред.</p> <pb n="44" /> <p>Прошавши и ко |
| .{S} Стари је Војихна и очи склопио, не хотећи никад изрично признати зависност Драме од Сера.{ |
| војске наше сукобе.{S} Ђурађ Балшић ми хоћаше ту бити користан савезник, али — само ту.{S} О Л |
| асник тумачу.</p> <p>Тумач упита Гојка, хоће ли се придружити застави моћнога пророка Алахова.< |
| > <p>— Има !</p> <pb n="141" /> <p>— Па хоће ли се витез пожурити ?</p> <p>— Да!</p> <p>— А ко |
| Пребацивао је у исто доба сам себи, шта хоће сад са Гојком.{S} Он, војник и слуга деспота и ћес |
| аљева и деспотова војска, па зато баш и хоће да се пред вама покаже овај са катуна више Радовиш |
| И ова је била грчка, ал’ војвода Богдан хоће да му је певам српским речима...</p> <p>Гојко и Ра |
| јаше скупило, да се сломи над њим, а он хоће да избегне.</p> <p>— Ипак ће га стићи ма кад.</p> |
| ече војвода пљескајући коња по врату, — хоћемо ли на пут?</p> <p>Верни се коњиц чисто освежи, и |
| лена бејаше потресена:</p> <p>— Витеже, хоћеш ли ме њему водити?</p> <pb n="117" /> <p>— Радо о |
| р, Богу хвала, таких у нас и нема.{S} А хоћеш ли да посведочим белегу?{S} Ја не бежим са мегдан |
| .</p> <p>Па се онда присети:</p> <p>— А хоћеш ли ми, незнани јуначе, казати свога имена, да зна |
| јер је своје постигла.</p> <p>— Па шта хоћеш ти? — прекиде га Вукашин.</p> <p>— Не много.{S} П |
| пољуби црне очи и крвав тражи бој, ако хоћеш да будеш витез прави и да те слави песма моја!”</ |
| p>— Видећеш, војводо, — заврши старац — хоћу ли и сада, ма да сам у овим годинама, што год вред |
| кашина устављати нећу и не могу.{S} Ал’ хоћу и могу да учиним, да не заложи сву снагу у тој вој |
| и не дохвати тебе!</p> <p>— Војводо, ја хоћу напред да запливам у мутне таласе турске крви.{S} |
| страшна реч, која жигоше издају.{S} Ја хоћу спаса свима а не себи!</p> <p>— Деспоте, победио с |
| ше против нападача Рајковог.</p> <p>— И хоћу! — одушевљено прихвати млади певач. — То ми је све |
| па додаде:</p> <p>— Ама с таким јунаком хоћу да се и у лице целивам! — рашири руке, загрли Гојк |
| > <p>— Љубо, тебе се више тичу.{S} Буди храбра!</p> <p>Она се трже, пребледе, и брзо упита:</p> |
| јој Угљеша после неког времена. — Буди храбра.{S} Ти си изгубила оца а ја првог помагача свог. |
| од добра.</p> <p>— Ипак не очајавај! —- храбраше га она.</p> <p>Те га се њене речи још више неу |
| да вас обрадујемо, — рече деспотица. — Храбри бранилац и заповедник јакога Пловдина предао је |
| знам и Угљешу и његову војску.{S} Јесу храбри, јесу многобројни, али није среће у њих.{S} Ја ћ |
| битељи; дадох Јелени, да њиме вида раме храбрих ратника у дружини витешкога Рајка и Марка краље |
| они нуде покорност и данак.{S} А земља храброга <pb n="182" /> Угљеше, који нам зададе највеће |
| p> <p>Ти ситни и брзи звуци изазиваху и храброст и страх.{S} Они јечаху и довикиваху, да су сви |
| истом свецу, коме је посвећен и велики храм у Драми.{S} Стари су људи говорили да се сећају ка |
| обито издашном милошћу обасипа пресвети храм светог Прокопа у Драми, дајући му неколика села у |
| алуд да је с оружјем и молитва у светом храму поузданија!</p> <p>— На ипак неће нашој срџби на |
| Благоје, је ли раздељена у подграђу сва храна, коју одредих да се сиромашним домовима изда за п |
| ела, мож’да је отишла у бризи да набави хране својој деци.{S} Док се она тамо бавила, за тренут |
| и пашњаци по висоравнима бејаху обилати храном за благо многобројних пастира.</p> <p>Ни страшан |
| а положеном деблу једног скоро обаљеног храста, затече и Тома.</p> <p>— А зар ти, војводо, не т |
| о опазити неко лице, које стајаше близо храста, куда је Рајко имао да прође улазећи у свој стан |
| застопце.{S} Чекао те је, ћефалијо, под храстом, па онда за тобом овамо.{S} Он за тобом — ја за |
| логори.{S} Доглавници цара Уроша, Лазар Хребељановић и Вук Бранковић, не мишљаху нити се надаху |
| ан савезник, али — само ту.{S} О Лазару Хребељановићу и Вуку Бранковићу не смемо ни помишљати.{ |
| па тужно вришти, а за тим копа ногом и хрже, не би ли пробудио доброга господара.</p> <p>Мариц |
| зде показивати.</p> <p>Тада зачу старац хрзање коњско и неки глас, који као да дозиваше некога. |
| S} Није био Србин али опет бејаше ваљан хришћанин.{S} Одликоваше се од својих земљака.</p> <p>П |
| лине, реке и дубраве, отићи ће далеко у хришћански свет, али њој нема вечнога живота.{S} Проћи |
| ли? не знам ни ја, али сам тако чуо.{S} Хришћанском цару јавио се у сну анђео Божји, узео му из |
| "> <head>XXII.</head> <pb n="162" /> <p>Хрт је наишао на зечји траг.{S} Он даље иде по нагону.< |
| је живо легло, да се сном окрепи.{S} И хрти и жерави, и соколи и соколари траже одмора после б |
| воришту, кад су осетили час поласка.{S} Хртови су цичали и отимали се, а ловачки су се рогови п |
| потока у Мутницу, чекали су хајкачи са хртовима господу.{S} А недалеко је одатле и велики млин |
| ћи се усиљено у седлу, погледа Богдана, хтеде одговорити, али му речи засташе.{S} Глава му клон |
| је?</p> <p>Мара је погледа право у очи, хтеде јој нешто више рећи, али само додаде:</p> <p>— О, |
| ен са десне руке.{S} Пружи га гласнику, хтеде нешто рећи, очи му још једном живље севнуше па се |
| оћута и ослушну.</p> <p>Не чу ништа.{S} Хтеде се опет спустити, ал’ му се учини да чу гласан го |
| ена чу, па се сети да се то ње тиче.{S} Хтеде се окренути, ал’ јој у тај мах слуга показа освет |
| старац се сав претвори у поглед, којим хтеде продреди кроз танки вео зорине помрчине да прати |
| ћ и стаде једнога давити.</p> <p>Старац хтеде нешто рећи, али се присети, пусти бегунца, брзо и |
| обрењу.</p> <p>— Учинићу, али ако он не хтедне бежати?</p> <p>Љубоје се замисли.</p> <p>— Рећи |
| је био мало више оног места, где је она хтела на чунићу прећи.</p> <p>Гојко јој о себи рече, ко |
| е сам, брижан.{S} Толико сам ти се пута хтела јавити овако исто на овом месту и у ово доба, али |
| ечне, Гојко срете једну женску, која је хтела у лаком чуну прећи на другу страну.{S} Он се загл |
| срећа несумњива, али је судба друкчије хтела.</p> <p>Млади је витез био отишао, кад је мој доб |
| дакле си.{S} Истина, ја бих све то радо хтела знати више и опширније, јер си, видим, честит јун |
| место маленог крина, који је у почетку хтела.</p> <p>Пуна тешке слутње изиђе брзо у двориште, |
| {S} Неке су бездушници, који су издајом хтели да стеку милости, проказали Турцима, и они су гла |
| рудима бејаше чисто застао, два пута је хтео да прекине питањем Исаију, али му реч у грлу заста |
| им клицањем свих гледалаца.{S} А кад је хтео да по ново куша судбину, Мара се одлучи да и она с |
| ао јунак и као човек од срда, па кад је хтео да крунише речи своје, приђе ка прозору и очима тр |
| ло, — показиваше старац — а зликовац је хтео отуд иза леђа напасти.{S} Је л’ тако било, несрећо |
| ежао до самих врата од чадора, као даје хтео да пркоси киши, која га, кад је ветар са стране на |
| ваше сменим са дужности његове.{S} Није хтео пристати, покушао је побуну.{S} Али, преухитрен, с |
| а!</p> <p>Старац заклопи очи, као да би хтео оживелу слику вечито задржати пред собом.{S} А кад |
| чисто освежи, и копаше ногом, као да би хтео одговорити своме господару.</p> <p>— С Богом, добр |
| У том и месец са свим изгреја.</p> <p>— Ху, једва се опростих напасти! — викаше старац, па се о |
| се.</p> <p>Нему тишину прекине покадшто хујање ветра.</p> <p>На некој клади више млина под брег |
| стирским.</p> <pb n="56" /> <p>Ветар је хујао и разносио увело лишће и ситне гранчице, распаљуј |
| p>И киша стаде, а он се разузда.</p> <p>Хује столетни грмови, јече брда, разлежу се долови, тал |
| <p>На некој клади више млина под брегом хукну буљина.</p> <p>Неки се прекрстише, а један полугл |
| ни сада.</p> <pb n="164" /> <p>У дивљој хуци узбуњене природе зачу се топот потмулом лупом</p> |
| жје своје нећу положити пред горима.{S} Цар није био подобан да одржи велико наслеђе.{S} Неко ј |
| исмо ми.{S} И ми устасмо против њих.{S} Цар стаде уз њих.{S} Ми бејасмо тада и против цара.{S} |
| ив он сам.</p> <p>— Ко? велиш.</p> <p>— Цар Стефан.</p> <p>— Гле!</p> <p>— Са свим.{S} Основао |
| зишао као савршени победилац?{S} Кад је цар Синиша устао да задовољавајући своје личне прохтеве |
| .{S} Од како је пре пет година умро њен цар Александар, она брзо иде своме крају.{S} Три цара, |
| , па и некадашње одушевљење за великога цара.{S} С тога, кад дође на ред љутња на многе неугодн |
| — Јунаци, смело напред!{S} Није то сила цара Синише, кога ипак победисте.{S} Јунаци, напред!{S} |
| аде уз њих.{S} Ми бејасмо тада и против цара.{S} Успесмо.</p> <pb n="96" /> <p>Победисмо.{S} Ал |
| лукаве саветнике немоћног и поводљивог цара — одговори мало осорно Вукашин. — Не заборави, Угљ |
| вољи.{S} Опсела га силна војска турског цара Мурата, брата преминулог царевића Сулејмана, срећн |
| слова!{S} Господа се са свим оцепише од цара свога.{S} Шта је са њим?{S} Он нема снаге — јер не |
| придружи са својом војском отпаднику од цара византиског Јовану Кантакузену, али <pb n="35" /> |
| {S} Знао сам све, који су у милости код цара.{S} Проценио сам њих и њихову силу, па не нађох он |
| андар, она брзо иде своме крају.{S} Три цара, три нова њена владара не осећају дужности своје.< |
| а све оно, што је наступило после смрти цара Стефана, крив он сам.</p> <p>— Ко? велиш.</p> <p>— |
| ени непријатељски логори.{S} Доглавници цара Уроша, Лазар Хребељановић и Вук Бранковић, не мишљ |
| ли више на одржање царевине.{S} Синиша, царев стриц, устао је у име царевине а против царевине. |
| старци право говорили!{S} Па шта је од цареве тековине?{S} Господа се царска завадила одмах по |
| стриц, устао је у име царевине а против царевине.{S} Богданово је војводство мало а и изложено |
| удио, да задржи Момчила у савезу против царевине.{S} Високо одликовање чином деспотским, које ј |
| ови са разних страна раскомадане српске царевине.{S} Све се предало одмору, све је утонуло у са |
| {S} Синиша, царев стриц, устао је у име царевине а против царевине.{S} Богданово је војводство |
| господар Срема не мисли више на одржање царевине.{S} Синиша, царев стриц, устао је у име цареви |
| изнесемо цело бреме брига о пространој царевини.{S} Ми стојимо међу њима као јачи од сваког по |
| е да нападну на мога брата.{S} Пошто му царевић даде достојну награду — скиде му главу са рамен |
| ћ.{S} И они га узеше.{S} Два повереника царевића Сулејмана седну у чамац па се навезу, да преко |
| а турског цара Мурата, брата преминулог царевића Сулејмана, срећног освојача несрећног Галипоља |
| а господара.{S} Они га преведоше натраг царевићу, коме плашљивац причаше све што се имало рећи |
| узданим гласом рече Угљеша.</p> <p>— На Цариград најмање можемо мислити, — напомену Вукашин.</p |
| доћи ће пропаст Сера, а са њом ће се и Цариград претворити у рушевине.</p> <p>— Веруј мојој ис |
| p>Са свим незнатног рода из обичне куће цариградске, доживео је да у пуној снази свога века при |
| га народа умирити.{S} Успео сам, те сам цариградскога патријарха ублажио.{S} Он је дигао тешку |
| се што пре сврши измирење наше цркве са цариградском.{S} Овуда је свуда становништво мешовито.{ |
| ота — наста да измири и цркву српску са цариградском.{S} А кад и то срећно постиже, имао је сло |
| врати мир душама и измири нас са црквом цариградском! — рече један.</p> <p>— Гле, сад, а од кад |
| на мало по из даље, и саму свету Софију цариградску?{S} Шта ћеш више!</p> <p>— Добро, — осмехну |
| овом облашћу у своје руке, независно од царице Јелене.{S} Што сам ја учинио у Серу, урадио је В |
| завладао 1366 кад је одрекао покорност царици матери Јелени, и својих људи, који дођоше у земљ |
| та је од цареве тековине?{S} Господа се царска завадила одмах по његовој смрти, а прави наследн |
| нема правога благослова.{S} Ни сам сјај царске круне ни скиптар српског патријарха не могаху да |
| песника Манојла Филона, и ако он велича царски престо и скиптар.{S} У витешким делима и племени |
| акузен је свршио свој живот као збачени царски намесник у манастиру, а лукави Тома Теологита пр |
| :</p> <p>— Ја сам тада био по пословима царским у Дубровнику, па сам све тек доцне сазнао.</p> |
| и деле у таборе.{S} Залуд је ту Урош са царским скиптром и круном, кад на њој нема истинског бл |
| лико манастирско имање, даровано многим царским повељама.{S} Ту је спадао и један млин на Мутни |
| да раде противу нас једино из оданости царској заветној мисли, у тренуцима, кад је и брат ми В |
| ише ратовао са својим коњаницима против царства византиског, све га је више одушевљавао одблеса |
| ако клонулог ипак још много примамљивог царства византиског.{S} Кантакузен је бледео у очима ње |
| да, добро посвећен у немоћ византиског царства, увек износи стање ствари у светлијој боји.{S} |
| етио довољно заштићен у области турског царства, Тома успори бежање, па се чешће и одмараше.</p |
| Руку ову не замори ни један непријатељ царства или куће наше.</p> <p>— Тако је.{S} Матија Кант |
| >— Гле!</p> <p>— Са свим.{S} Основао је царство и подигао патријаршију али некако чудно.{S} Не |
| асправимо на коме од нас ваља да остане царство!{S} Ал’ тога нема, а ја оружје своје нећу полож |
| е с минулим јунацима стварао величину и царство српско, утрну онда, кад заповедник непобедног П |
| слеђе.{S} Неко је морао владати и њим и царством.{S} Знао сам све, који су у милости код цара.{ |
| их и њихову силу, па не нађох онога што царству нудисмо ми.{S} И ми устасмо против њих.{S} Цар |
| ни ја, али сам тако чуо.{S} Хришћанском цару јавио се у сну анђео Божји, узео му из руку крваву |
| , наметнувши се за намесника малолетном цару византиском Јовану V.{S} И није се кајао за то.{S} |
| рим монахом Исаијом, да је она најлепши цвет, што је последњих година изникао на плодним, али ч |
| вредна чела не оставља у врту ни један цветак.{S} Није се само дотакао онога — чега није могао |
| пут Мара сама у градском врту обилазила цветне садове, који бејаху од студени клонули, уђе у вр |
| о дете што жељно пружа руке за мирисним цветом и шареним лептирком.</p> <p>Старом се Исаији обн |
| његовом изласку из града и да му китом цвећа каже, да ће на њега непрестано мислити и њему се |
| туњанима не добацују.</p> <p>Зној им се цеди низ лице, а они не престају.</p> <p>— Јунаци, Бог |
| са Рајком дошла до места, где се имала цела дружина сакупити, деспотица Љуба већ бејаше тамо с |
| овршину, док се на послетку не заблешти цела слика у пуном сјају миле светлости своје.{S} И тад |
| у, старац устаде и уђе у колибу.</p> <p>Цела се колиба делила на три дела.{S} С поља се улазило |
| и одлучи да учини своје још пре поласка целе војске.</p> <p>Јелена сада задрхта, али се брзо пр |
| је — продужи Угљеша — најважнија тачка целе деспотовине и то баш са оне стране, са које смо на |
| а на његово место за заповедника војске целе драмске области наименова војводу Гојка, а Тому по |
| Ама с таким јунаком хоћу да се и у лице целивам! — рашири руке, загрли Гојка па се срдачно пољу |
| , да се делови спасу но да све за љубав целине иде у пропаст.</p> <p>— Видиш, — продужи Угљеша. |
| зна колико времена језде?{S} Бегунац за цело не, гонилац још мање.</p> <p>Век је сад дуг колико |
| иким двором ћесаричиним искупило готово цело друштво градске господе, Тома се показиваше према |
| еба, да сами на својим плећима изнесемо цело бреме брига о пространој царевини.{S} Ми стојимо м |
| то купљење војске, која се и даље преко целог лета све до јесени лагано сабирала.</p> <p>У Серу |
| па се онда са њима свађају, а на крају целог похода два се дворанина, на омањим коњићима, шале |
| Тома — одлучи, да сече руку зарад спаса целога тела.{S} Прегореваше и заборављаше прошлост, о к |
| па све до велике Марице.{S} Столица је целој деспотовини била у Серу, најзнатнијем граду међу |
| о у црквици.{S} Он је у исто доба био у целој ужој околини једина човечја прилика, јер црквица |
| чна крајишта.{S} Обилазећи крајишнике и целу источну границу, он се нарочито задржавао и гледао |
| S} У невољи измахнем ножем, и прекратим целу ствар.</p> <p>Онај се не могаше довољно чуду начуд |
| ама личност Анина, коју су сви необично ценили и поштовали, ипак је Угљеша налазио да ће ту бит |
| " /> своју!{S} Ја волим ове људе.{S} Ја ценим војводу Богдана.{S} А он је, мож’да давно већ оти |
| .{S} Мож’да то долази и отуда што много ценим наше јунаке, чија сам витешка дела очима својим г |
| араш се.{S} Чуј ме.{S} По њој сам вазда ценио будућност своју.{S} Од како сам је запазио — а то |
| оље донео на рукама у мој дом.{S} Ти си ценио његово јунаштво и његову племенитост, па се ниси |
| ом војници, који су се пешке борили.{S} Цео поход завршаваху људи, који су водили товарне коње |
| рку, што са стране главних врата одваја цео град од западне стране градског подграђа, Угљеша се |
| ти.{S} Гонилац бегунца зна, ал’ грех му цео не слути.</p> <p>Бегунцу је пут мало познат.{S} Гон |
| ј брзо приђе.</p> <p>— Војвода Рајко! — цикну Јелена, па се затресе.</p> <p>Рајко је ухвати за |
| Мари.</p> <p>— Ја ћу се силом бранити — цикну Мара.</p> <p>— Али без успеха! прекиде је Тома.</ |
| одлегао. <pb n="12" /></p> <p>Деспотица цикну, а Угљеша је изнемоглу прихвати и спусти на меко |
| Видосава.</p> <p>Мара, преплашена, лако цикну, а Гојко збуњен, окрете се страни, одакле им приђ |
| се спуштају право у двориште, па очајно цикну, што га грло доноси:</p> <p>— Правоверни!{S} Буди |
| и звуци убојних труба, које страховитом циком својом зваху на узбуну.</p> <p>Ти ситни и брзи зв |
| <p>Видосава разуме са ужасом, куда Ана циља, па јој упаде у реч:</p> <p>— Не, ћесарице милости |
| ио моје пријатеље, ни доставом, која би циљала да баци сенку на искреност и љубав нашу.{S} Тога |
| Проклетник!{S} Он не сме стићи никаквом циљу више.</p> <p>— Он одјезди да спреми нове замке нам |
| не може се замислити без ове моје миле цитре.{S} Кад сам љубио, она је љубав славила; кад сам |
| лади певач оштрим мачем пресече жице на цитри.{S} Жице тужно писнуше, а певачу очи засузише.</p |
| у на истину!{S} Шта ће и мени живот!{S} Цитро моја!{S} Синоћ си још певала о црним и плавим очи |
| и вама што отпевам!</p> <p>Певач опроба цитру, па после стаде ударати и певати:</p> <p>„Ил’ вол |
| дом грчком певачу, који држаше у рукама цитру.</p> <p>— Певај Богме, брајко, ако нећеш сада ја |
| p> <p>— Тако!{S} С Богом!</p> <p>Пољуби цитру, па је одбаци, а са мачем у десници похита ограшј |
| свога јуначног ученика.{S} Ударао је у цитру, кад је Момчило испијао пехаре руменике, певао је |
| здисаше млади грчки певач, држећи своју цитру. — Синоћ певах добрим старим дворанима честитог д |
| , а сада већ више не могу они чути моју цитру!{S} Падоше, бранећи свога војводу.{S} Вешти гусла |
| ад су осетили час поласка.{S} Хртови су цичали и отимали се, а ловачки су се рогови пробе ради |
| неко море, по њему свуда сама пена ал’ црвена као сушта крв, а ја ту пену хватам, море ме љушк |
| ђену даљину.{S} Ипак висока, тешка и од црвене коже израђена обућа казује, да је ноћник велико |
| и не заборави, краљу, да наши скиптри и црвени сандали нису без прекора. —</p> <p>— То нећу — г |
| дму.{S} Очима је стрељао, у лицу је био црвено-црн, а левом је руком био подигао корице с мачем |
| народ српски била бачена, кад је српска црква постала самостална са својим патријархом.{S} И то |
| јак писак, који је долазио недалеко од цркве, негде око њене ограде.{S} Њему се одазваше у два |
| врата отворише широм а звона са градске цркве зазвонише.{S} У Драми наста свечан тренутак.</p> |
| црквица управо метропола новије драмске цркве.{S} До црквице је била капела са једном одајицом, |
| разбојници изненадили на путу од старе цркве ка граду.{S} Видосава се радовала Мариној срећи, |
| десницу, да буде моћни заштитник свете цркве наше! — узвишеним гласом рече Угљеша примајући на |
| аузет да се што пре сврши измирење наше цркве са цариградском.{S} Овуда је свуда становништво м |
| омољу.{S} И после неколико тренутака из цркве се, у којој бејаху деспотица и ћесарица с осталим |
| </p> <p>Најстарији међу њима, настојник цркве светог Прокопа, с крстом у левој и босиљком у дес |
| чиме и колико користи.{S} За измирењем цркве, које сам преко посрбљених Грка извршио, морао са |
| својим пратиоцем ступише већ у двориште црквено, Тома се брзо изгуби у шумарку, што се са запад |
| и постиш ко што треба, нити што приложи цркви? — насмејаше му се многи.</p> <pb n="57" /> <p>— |
| ла је и Исаију из Сера, где је служио у цркви истога манастира, у Меникејске Горе.{S} Ту је на |
| се сећају како им је причано, да је ова црквица управо метропола новије драмске цркве.{S} До цр |
| ку обалу и Крстопољ, била је стара нека црквица, посвећена светом Прокопу, истом свецу, коме је |
| жој околини једина човечја прилика, јер црквица не имаше чак ни свога клисара.</p> <pb n="83" / |
| а пружаше од Драме па далеко на југ иза црквице.</p> <p>Ана је са пуно побожности и истинске бо |
| вереничке дружине, који је био код саме црквице, у шибљу код ограде, прикривен, звиждањем кроз |
| играчка са ћесарицом и Маром код старе црквице осујећена, Тома је био ван себе од гњева.</p> < |
| прсте јавио, да су Ана и Мара изишле из црквице и пошле путем, двојица су стали вребати старог |
| журише граду.</p> <p>Кад се појавише из црквице, зачу се јак писак, који је долазио недалеко од |
| о метропола новије драмске цркве.{S} До црквице је била капела са једном одајицом, у којој је с |
| шњи старац, свештеник, који је служио у црквици.{S} Он је у исто доба био у целој ужој околини |
| нам поврати мир душама и измири нас са црквом цариградском! — рече један.</p> <p>— Гле, сад, а |
| ама српскога живота — наста да измири и цркву српску са цариградском.{S} А кад и то срећно пост |
| Очима је стрељао, у лицу је био црвено-црн, а левом је руком био подигао корице с мачем, да му |
| и руком мило отпоздрави она два сјајна црна ока Марина, која га благо испраћаху.</p> </div> <d |
| b n="157" /> <p>„Па опет, опет — пољуби црне очи и крвав тражи бој, ако хоћеш да будеш витез пр |
| н је њу примио пре но што је могла чути црне гласе са тужног разбојишта.</p> <pb n="185" /> <p> |
| аш, за плаве очи подај све!</p> <p>„Јер црне очи, морска дубина, казују страст ал’ и неверу.</p |
| аде ударати и певати:</p> <p>„Ил’ волиш црне очи, ил’ су ти плаве милије?</p> <p>„Ако си јунак |
| рб Војихнин на главним вратима покривен црним превесом, и како су јој се тужним писком одазвале |
| S} Цитро моја!{S} Синоћ си још певала о црним и плавим очима, а сутра може гавран пити очи моје |
| простору, и да ноћ не крије непробојном црнином <pb n="170" /> свога превеса видело би се, да с |
| ологита, човек лепа <pb n="13" /> лика, црних мало потуљених очију, које као да сакриваху лукав |
| дским и поношљивим на лику и у погледу, црних очију и расплетене косе, која јој је падала низ л |
| анинских огранака жури непрегледно јато црних гавранова.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| си јунак од мегдана, ти љуби црно око и црно вино пиј!</p> <p>„А ако душом певаш и шарне снове |
| p> <p>„Ако си јунак од мегдана, ти љуби црно око и црно вино пиј!</p> <p>„А ако душом певаш и ш |
| — и она му наслони своју лепу главу са црном дугом косом на груди, које се снажно надимаху.</p |
| ном и Љубом за преминулим ћесаром.{S} У црном руху са распуштеним власима оплакивале су смрт ње |
| ма тишина.</p> <p>Тишину прекиде Гојко, црномањаст младић подужих бркова а без браде, који у пу |
| је и пошло за руком.{S} Љуба је расла, црпући у души своје мајке благост и тихо суђење а у вит |
| енитога човека.{S} Ал’ једно, што свака црта лица, сваки покрет тела казиваше, бејаше неисцрпна |
| г предмета.{S} За тим се једна по једна црта и сличица све јаче отимље од заборава, све видније |
| као да сакриваху лукавство, што одаваху црте лица а особито доња вазда притегнута усна.</p> <p> |
| Дејановића војске.{S} Он распитиваше за чадор војводе Гојка из Драме.</p> <p>Нико га не знаде п |
| м се тренутку са свих страна око његова чадора захори:</p> <p>— Алах, ил-Алах!</p> <p>То не беј |
| у логор српски.</p> <p>У првим редовима чадора трилиског одељења, које бејаше па ударцу турског |
| еђедином опшивену! — виче испред једног чадора неко из дружине, што је у округ поседала.</p> <p |
| ...</p> <pb n="154" /> <p>Испред једног чадора надмећу се војници у скакању.</p> <p>— Колико ми |
| <p>Гојко и Рајко пролажаху редом поред чадора горе и доле, десно и лево.</p> <p>— И тако остад |
| слави песма моја!”</p> <p>На вратима од чадора појавише се Гојко и Рајко.</p> <p>— Красно, млад |
| аспао.{S} Он је лежао до самих врата од чадора, као даје хтео да пркоси киши, која га, кад је в |
| једном понови сумњива звека, неко испод чадора јако викну:</p> <p>— Ко је то?</p> <p>Одговора н |
| поседала.</p> <p>Један војник изиђе из чадора и изнесе велику чутуру с вином.</p> <p>— Тако, д |
| p>Скочи и мало погнут пође ка излазу из чадора.</p> <p>У том се тренутку са свих страна око њег |
| нисам.{S} Незгодно ми је сад ићи чак до чадора нашег, ал’ вала не могу ти без гусала, кад ми са |
| оњици, који су испрекрштали пролазе око чадора, као да бејаху узнемирени толиком живошћу, те не |
| покрхани и поломљени; коњи, што су око чадора привезани дремали, поплашени се откидоше и са из |
| многи се ратници склонише у најближе им чадоре, не знајући по помрчини наћи своје.</p> <p>Кад с |
| њи земља, јечи ваздух.</p> <p>Безбројни чадори прекрилили поље као тице лабудови.{S} А јуначка |
| и за часак се у пољу забелеше нови лепи чадори Љубојеве војске.</p> <p>Логорске ватре плануше, |
| смрти — настаде страховита сеча</p> <p>Чадори за тренут ока дигнути, погажени, покрхани и поло |
| северозападном крају и првим најближим чадорима српске војске.{S} Треће се одељење спусти низ |
| <p>Многи не бејаху заноћили под својим чадорима, многима оружје не бејаше при руци а многи се |
| дугачке празне просторе међу поређаним чадорима.{S} А ти пролази одводише са сваке стране до с |
| дске, и српске и турске, крви.{S} Пусто чадорје стоји развучено, покрхано и подерано.</p> <p>Мн |
| , срећа ти вазда певала! — говораше под чадором својим стари дворанин Благоје једном младом грч |
| p> <pb n="158" /> <p>У великом свиленом чадору на средини логора краљ Вукашин, деспот Угљеша и |
| .</p> <p>— То је какав поклисар, мож’да чак од границе — одговори Угљеша па, пошавши са деспоти |
| је живот тежак, гроб је милији.{S} Веле чак, да су га и убили.{S} Ко зна!{S} Где нема Божјег бл |
| г сам доба у Прависти, а спуштао сам се чак на дно Грчке.{S} Ђаво ме однео, ако знам, шта ми је |
| а човечја прилика, јер црквица не имаше чак ни свога клисара.</p> <pb n="83" /> <p>Ту је Ана че |
| шао ја нисам.{S} Незгодно ми је сад ићи чак до чадора нашег, ал’ вала не могу ти без гусала, ка |
| p>Помишљало се на војну, а свет је знао чак и то да се млађи брат деспот Драгаш од тога доба не |
| сари од границе, а један пут чуше да су чак од Пловдина, али ништа више нико не сазна.</p> <p>П |
| а повереника царевића Сулејмана седну у чамац па се навезу, да преко мореуза пређу у Галипоље.{ |
| се, али та два Турчина пређу на трошном чамцу.{S} Њих поштедеше морски таласи, јер они бејаху — |
| вљини, која није ни без својих особитих чари, Мари срце закуца брже а груди јој се бурно шираху |
| непрестано лежао час опорављајући се а час опет падајући у тежу болест.{S} Монах Исаија обилаж |
| виде, да се Рајко јако изненади.{S} За час му многе мисли севнуше у памети, ал’ не могаше крај |
| ке са деспотом и својим војводом, те за час рашчистише простор око себе.</p> <p>— Живео деспот |
| ђу!</p> <p>То се по граду и подграђу за час рашчуло.{S} И док су неки нагађали, шта ће љутити К |
| ти.{S} Хиљаду логорских ватара плану за час и осветли мрклу ноћ, а живот у логору поста још жив |
| е Љубоје, хвала ти на замени!</p> <p>За час су војничка посада и онај мален број крстопољских с |
| а, кликтали на дворишту, кад су осетили час поласка.{S} Хртови су цичали и отимали се, а ловачк |
| .{S} Стари је Властоје непрестано лежао час опорављајући се а час опет падајући у тежу болест.{ |
| ојна, о којој очекиваху гласове свакога часа, држаше слабе живце старе ћесарице затегнуте и узб |
| адити, а дође пад Дренопоља.{S} Од тога часа немам мира ни толико, колико сам дотле могао имати |
| ах Исаија приповедаше, да је дошао овог часа коњаник од деспота Угљеше, и да <pb n="149" /> је |
| нанишанивши, пусти.{S} Па не часећи ни часа узе другу стрелу и оком ухвати орлов лет, како се |
| и нечујни.</p> <p>Деспотица се Љуба за часак повуче у самоћу, помоли се по ново Богу, па уздах |
| Љубоју срце јаче закуца, а у лицу се за часак промени.</p> <p>Врата се отворише и уђе Гојко са |
| товарних коња пожурише се за њима, и за часак се у пољу забелеше нови лепи чадори Љубојеве војс |
| S} Докопавши се коња и оружја, други за часак знадоше са које стране непријатељ улази у логор.< |
| тетиву и, нанишанивши, пусти.{S} Па не часећи ни часа узе другу стрелу и оком ухвати орлов лет |
| себи — некаква сила помаже.{S} Била она часна или нечастива, добро ми је дошла!</p> <p>Задовоља |
| са досадашње му части, која је припала часнијем, — и Угљеша показа руком на Гојка.</p> <p>— Шт |
| > <p>— Кажи му, — заповедаше већ гњеван часник турски тумачу — да ће бити доцне, кад се, бачен |
| помени га наше понуде, — заповеди један часник тумачу.</p> <p>Тумач упита Гојка, хоће ли се при |
| им моћним пророком радује! — вели један часник турски <pb n="181" /> у великом мермерном предсо |
| пустио на колено.{S} За њим су ишла два часника а до њих трубач <pb n="133" /> на зеленку.{S} Н |
| јаком оружаном пратњом Гојко стаде пред часнике.</p> <p>— Опомени га наше понуде, — заповеди је |
| ити и даље војник, нити напушташе своје часно место у редовима коњице деспотове.</p> <pb n="119 |
| неки Грк из Прависте, која је неколико часова на запад од Крстопоља.</p> <p>— Од куда ти овде, |
| деспотица Љуба проводила је по неколико часова на високим градским бедемима или на кули мотриљи |
| налог извршен.{S} Али само још неколико часова да смо доцније стигли, он се не би никако ни мог |
| е коње.</p> <p>Ваљало им је пуних десет часова јахати, зато у Крстопољ стигоше сутра дан у јутр |
| прелетаху најлепше слике најрадоснијих часова из брачног јој живота.{S} У очима јој заблисташе |
| ешине, кћери Војихнине и Анине, која је часове туге своје разгаљивала у ученом говору са старим |
| шта су руке, саме себи остављене, за те часове израдиле.{S} Чело јој испунише боре, а она тужно |
| а који тренут времена у вашој пратњи, а часови лете.{S} Праштајте!</p> <p>И на мах изиђе.{S} Ра |
| а ученога Исаије.</p> <p>Монах Исаија у часовима књижевне забаве са деспотицом Љубом читао би ј |
| ико би душа моја више страдала да јој у часовима сумора ниси ти била успешни видар непомућеном |
| спремање на отпор Турцима.{S} Али баш у часовима, кад се одушевљавао мишљу о потпуном изгнанств |
| !{S} Пијмо, испијмо до дна, и живимо за част и име своје и своје отаџбине!{S} Здрави!</p> <p>Ма |
| гљеша и Богдан, коме се указиваше свака част, сваког дана излажаху из града, <pb n="138" /> те |
| азорена срећа честите девојке, увређена част беспрекорног витеза, понижен понос читаве земље.</ |
| евао?{S} За срећу наше отаџбине узео је част краљевску пре шест година онда, кад и ја деспотску |
| а, — сви они изгинуше за веру, за име и част.{S} Ал’ докле они гинуше, не кретоше се други госп |
| љаш у тренутку, кад ти га ваља испити у част витештва, у славу наших победа; са небом и звездам |
| гне амо!{S} И велики га Лала-Шахин сада части.{S} Његова је заслуга, што су већ стигли — и ако |
| , не бих се ни на ову лествицу земаљске части испео!{S} Даље иду моје мисли, даље жуди моја душ |
| оје ил’ његово — оно је својина среће и части српскога југа и — опомени се, Вукашине, — дома го |
| <p>— Зато је Хаџи-Ил-бег сада у великој части код свакога.{S} Султан му је у радости послао зла |
| та, док је ћесарица Ана и даље остала у части, коју јој је положај преминулога Војихне давао.{S |
| } Тешко би у њу ступио, и да је остао у части, коју је до мало пре имао.{S} Овако — никако.</p> |
| а Теологиту уклонио сам са досадашње му части, која је припала часнијем, — и Угљеша показа руко |
| био стао на последњу и највишу лествицу части, коју је могао овде имати.{S} Одатле се само мога |
| јим успехом поклисарским, био весео.{S} Частио се с господом у граду, па је слазио у подграђе, |
| исто стаде.{S} У њој плану жар свеснога частољубља, и она лаганим али поузданим гласом рече:</p |
| чем не преухитриш, што би вређало њено частољубље.{S} Она ће, надам се, сву пажњу своју посвет |
| уколику неизвесност судбине њене у томе часу — и ја желим да се два пута Бог не куша!</p> <p>Го |
| мци, које је опрезни Исаија у последњем часу, сумњајући на Тому и непознатога му Грка, послао д |
| не и очајања, јунаштва и прегоревања, у часу извесне смрти — настаде страховита сеча</p> <p>Чад |
| је најважнију страну моје деспотовине у часу, кад ми је његов глас, мудрост његовог ума и јунаш |
| необрисане, сијаху као најлепши урес у часу радости ожалошћенога лика старичиног.</p> <p>Држећ |
| има, многог охрабрио а многог подсетио, чега се не би мож’да сетио пред смрт.{S} Пошао сам сад |
| цветак.{S} Није се само дотакао онога — чега није могао.{S} Он је имао очи за лепоту и воље за |
| неко време у српском логору.</p> <p>Ево чега се Рајко опомињао.</p> <p>Његов стриц Момчило био |
| ли не жалим за труд.{S} Имао сам се око чега и намучити, — додаде Исаија.</p> <p>Тако су прошли |
| ало изненађена, запита:</p> <p>— А чим, чедо моје?</p> <p>Мара је погледа право у очи, хтеде јо |
| и и своме дому, одлично се старајући да чедо своје подигне и оплемени.{S} Заузимљивој мајци и р |
| о, одмах ћу доћи, да ти их саопштим.{S} Чекај ме у ложници.</p> <milestone unit="*" /> <p>После |
| ним гласом рече:</p> <p>— Господару, не чекај, спремај се и пођи на сусрет дужности.{S} Ја ћу т |
| грашју, где га је хладна смрт неминовно чекала...</p> <p>Краљева војска одступи лагано до среди |
| ку великог планинског потока у Мутницу, чекали су хајкачи са хртовима господу.{S} А недалеко је |
| појас.{S} Године су превалиле.{S} Једва чекам, да се вратим у Драму. —</p> <p>— И дочекали сте, |
| итешкој игри и јуначком скакању, а сада чекам, да ме копите коњске разнесу, — уздахну мало даље |
| {S} Пратио сам га вечерас узастопце.{S} Чекао те је, ћефалијо, под храстом, па онда за тобом ов |
| де до Јевренос-бега, који је са војском чекао на половини пута између Једрена и Чрномена.{S} Са |
| /> год ју је могао наћи, као што вредна чела не оставља у врту ни један цветак.{S} Није се само |
| ворим.{S} Видела си, мож’да, да бо́ре с чела мога не слазе ни онда, кад слушам твоје лековите р |
| с високим калпаком, на коме се лелујала челенка и велико шарено перо нојево.{S} О бедрима му је |
| крвава, и односи коње и јунаке, токе и челенке.</p> <p>А са севера се од планинских огранака ж |
| е жртва не јављаше више.{S} А калпаци и челенке, што крвавом реком пливаху, не привлачише пажњу |
| аласе велике злобе људске, ја се и сама челичим, а неки свети огањ душу ми загрева.</p> <p>— Та |
| би остављене, за те часове израдиле.{S} Чело јој испунише боре, а она тужно посматраше — жалосн |
| и своје загрли, притиште на груди, и на чело јој стави први, тако дуго жуђени, пољубац...</p> < |
| м поштовањем пољуби у руку и она њега у чело — старој ћесарици заблисташе у очима сузе, које се |
| аде на груди.</p> <p>Исаија је пољуби у чело и косу, очи му заблисташе сузом, а он, држећи је н |
| кћер ! — рече она, кад пољуби Јелену у чело.</p> <p>Јелена је одмах постала нераздвојна друга |
| трубач <pb n="133" /> на зеленку.{S} На челу коњаника, који су у лепом и правилном поретку ишли |
| е је довео на хиљаду ратника.</p> <p>Па челу витешког похода јахао је Љубоје у богатом злаћеном |
| пших залогаја, на које је зинула гладна чељуст змаја османског, који је главу своју пренео овам |
| ану под теретом најновије жалости, ни у чем не преухитриш, што би вређало њено частољубље.{S} О |
| > <p>— Љубо, — рече јој он — ти знаш, о чему се мисли моје баве.{S} Ти знаш, како ми је тешко, |
| — и само њих, јер од Бугарске се немамо чему надати.{S} Од како је пре пет година умро њен цар |
| /p> <p>— А од куда ти, велможо, знаш, у чему је моја срећа?</p> <p>— Знам, јер умем читати људс |
| доба нема, бојећи се да је није што и у чему несвесно увредио.</p> <p>То је души Аниној било до |
| једног свог друга, па га, казавши му у чему је ствар, поведе са собом у врт.</p> <p>Ушавши, ст |
| је Војихна умро.{S} Али је судба њена, честа у доба државне несталности, учинила, те је, ислаб |
| е младога краља.{S} Војне су биле доста честе, али се на њих ишло весело.{S} Млади су људи веро |
| ла су заморена од бриге, коју им задају чести гласови са разних страна раскомадане српске царев |
| знати више и опширније, јер си, видим, честит јунак, али ја теби за се не казах ни толико.{S} |
| дог Гојка.{S} Хвале га на далеко, да је честит јунак.{S} А деспот га, веле, зове братом својим. |
| ше Вукашин и Угљеша.</p> <p>— То бејаше честит јунак! — додаде Угљеша. — Он је своју дужност са |
| у јасно.</p> <p>Траже га разорена срећа честите девојке, увређена част беспрекорног витеза, пон |
| љивао да се рат не почиње?</p> <p>— Да, честити пашо!</p> <p>Пратиоци се скаменише од чуда, кад |
| А сада су гусле раслупане, и место вина честити је младић пролио племениту крв <pb n="175" /> с |
| војице стајала је снага Рајка и Љубоја, честитих јунака, који се готово допуњаваху у карактерим |
| их је добро пазио.{S} Међу њима је било честитих јунака али људи, који нису имали ни куће ни ку |
| клони далеко од ове куће, од нас и свих честитих, — одговори Јелена.</p> <p>— Не, није тако.{S} |
| . — Синоћ певах добрим старим дворанима честитог драмског господара, а сада већ више не могу он |
| крете Гојку:</p> <p>— Војводо!{S} Ти си честитог покојника допратио или боље донео на рукама у |
| ио раздраган, и да му није извесна смрт честитога родитеља мутила душу, на небу његове среће не |
| {S} Још му је сва нада у јединцу Гојку, честитом младом војводи у служби драмског ћесара и њего |
| е је Рајко требао да главом плати своју честитост.</p> <pb n="1" /> <p>— Ево овде је то било, — |
| а, па је страховао и за своју љубав.{S} Често је са високог бедема крстопољског погледао уз пут |
| м свако добро стани?{S} Зар без разлога често пута оставиш богату трпезу и госте наше за њом, п |
| м сјају снага византиска, Драма је била често пута најкрвавије поприште за пробу оружја српског |
| p> <p>— Ти опет тугујеш? — питала би је често Видосава после одласка Гојковог.</p> <p>— Видо, т |
| оследњих година изникао на плодним, али често пута крвљу натапаним, долинама јужне деспотовине |
| о од закупаца богатих рудника, нагонећи често пута рударе да преко уговора и за њега раде.</p> |
| Отклонила се сумња, која је његову душу често морила, а на место њено дошло је мило и радосно с |
| чету војника.{S} Трубе огласише знак, а чета кликну:</p> <p>— Живео деспот !</p> <p>— Алах, ил- |
| у Серу био задовољан бројем и ваљаношћу чета, што су пристизале.{S} А кад још тој војсци дода ј |
| но доласком многих крајишника и њихових чета.{S} Они доводише своју војску заједно с осталом ве |
| ове војске и његових савезника, турских чета, и Рајко се извештио ратничким пословима и очеличи |
| адајима и гусарских дружина и крсташких чета.{S} Брат наш Вукашин први је развио заставу одржањ |
| .{S} Турска је сила мања.{S} Има нас по четворица на једнога њиховог.{S} Али не заборавите, да |
| то утицање, јер се турска војска, једва четвртина укупне српске бојне силе, у дугим, местимице |
| p> <p>Лагано су тако одмицали...</p> <p>Четвртога се јутра забелеше далеко у магли врхови тврде |
| b n="159" /> <p>— Онда ћемо сва тројица четвртом! — болно рече Угљеша.</p> <p>— То би био кобан |
| мања војводина Богданова слала је своје чете у Сер на зборно место.{S} Позван од Угљеше, Богдан |
| јиштима, носише заповести да свак своје чете поведе.</p> <p>За зборно место војске Дејановића б |
| трајаше једнога ратника.{S} Поједине се чете повлачише југу ка Марици те у њој многи, тешко рањ |
| n="86" /> <p>Прошло је од тог доба три, четири месеца хладнијих зимских дана, па је дошло проле |
| јила, па му, овако малом, дала снаге за четири друга.{S} Он то крије сада, а кад је био дете и |
| изренскога збора ја ни данас после пуне четири године, не могу признати.{S} Она се противи рече |
| м.{S} У тешким приликама у Призрену пре четири године, кад сам видео, колико су се осилили наши |
| његову стану.</p> <p>Момчило је имао до четири хиљаде извежбаних коњаника, са којима је ступио |
| ну.{S} Остали за њим.</p> <p>Наиђоше на чету војника.{S} Трубе огласише знак, а чета кликну:</p |
| p>И мало после, а певач окупио око себе чету скушалаца, који се стекоше, да чују песме о светом |
| довољно добили од Анђела, коме је Тома чешће пута у животу предавао своје пуне кесе блага.</p> |
| клисара.</p> <pb n="83" /> <p>Ту је Ана чешће долазила на вечерње или зором на јутрење.</p> <p> |
| нахрани! учи нас господ, — говораше Ана чешће.{S} А једном зовну дворанина:</p> <p>— Благоје, ј |
| а није била тајна, да од доласка Томина чешће долазе њему неки непознати гласници са далеког пу |
| ског царства, Тома успори бежање, па се чешће и одмараше.</p> <pb n="150" /> <p>На путу из Ипса |
| трилиски ћефалија.</p> <p>Другови су се чешће дотицали пехарима, празнили их и наливали, разгов |
| тим отишао је и Исаија, обећавши да ће чешће походити деспотицу, која ће у Драми остати до јес |
| тежу болест.{S} Монах Исаија обилажаше чешће драмску господу, а Ана је још непрестано причала, |
| ик и видар и трговац и бродар.{S} Овамо чешће долазим.{S} Каква срећа што случајно дођох, кад и |
| , коју певају наши певачи — а ја сам то чешће слушала — налази душа моја више уживања.{S} Мож’д |
| огртачу изишао на кулу мотриљу.</p> <p>Чешће је и дању и ноћу излазио на ово место.{S} Губио ј |
| Рајко али Томе није ту застао.</p> <p>У чешћим бојевима, које је дотле непобедни јунак Момчило |
| је опет излазила с Угљешом и нагађала, чија ли је жупа и који ли је стегоноша...</p> <p>Гласи, |
| зи и отуда што много ценим наше јунаке, чија сам витешка дела очима својим гледала. <pb n="30" |
| ио немиле снове!</p> <p>— Ништа, ништа, чика Благоје.{S} Кажи сан, па ако ти не раскујем тајну |
| празорје се кренуло одабрано друштво на чилим коњицима.{S} Ту је био деспот Угљеша са оружјем и |
| та па дохвативши се више простора ободе чилога коња свог.{S} Земља затутњи, суво лишће полеће с |
| ати старог дворанина. и ухватили су га, чим се растао од старца свештеника.{S} Остала су тројиц |
| _C11"> <head>XI.</head> <p>Оставши сам, чим је отишао Тома Теологита, Љубоје се повуче и размиш |
| о, да у области наступи неред и расуло, чим нестане правог обласног старешине.{S} И ако је знао |
| неко време слободан.{S} Он ће се одмах, чим се ослободи, кренути овамо.{S} Али он не треба да с |
| је, мало изненађена, запита:</p> <p>— А чим, чедо моје?</p> <p>Мара је погледа право у очи, хте |
| ало после Рајко додаде:</p> <p>— Ал’ са чим се ја враћам?{S} Тешко мени!{S} Доцне стигох из пот |
| ромности изиђе из собе Угљешине.{S} Али чим заклопи велика врата за собом, очи му севнуше пуним |
| ни њему не беше непознат.{S} Једно пак, чиме се необично одликовао и што га је Угљеши вазда пре |
| о зала па ипак дати користи, а не знати чиме и колико користи.{S} За измирењем цркве, које сам |
| . — Где ми је оружје, где су знаци мога чина?</p> <p>— Ето их, — рече Љубоје показујући на заст |
| сам изостао иза твога земљака, или је, чини ми се, он од мене.</p> <p>— Ал’ ти си, без сумње н |
| у је мио поглед.{S} Око његово продире, чини ми се, у свачију душу.{S} Ал’ баш тај његов поглед |
| цу на самрти да загрли сина јединца.{S} Чини, госпођо, како те Бог учи, али —</p> <p>Ана задрхт |
| чице, што испод подграђа серског тече — чини се на високој кули мотриљи, да се осећа, како се н |
| иоци или — прве жртве!{S} Па ипак ми се чини да се сјај моје звезде претапа у светлост нове зве |
| све — и деспотицу, и кажи да је Угљеша чинио своју дужност, али да га је — звезда — звезда изд |
| , који је због својих услуга, што их је чинио ђеновским и дубровачким трговачким бродовима, био |
| </p> <p>— Не, ја сам само своју дужност чинио, — говорно је Рајко — па мож’да сам пропустио што |
| ша за кратко време и доћи, почеле су се чинити велике припреме за његов дочек.</p> <milestone u |
| ка.</p> <pb n="71" /> <p>— Тако мораш и чинити, јер си ти прва стража српској слободи на овој с |
| колико до дела.{S} А милостиње не могу чинити, кад и сам живим од милости доброг господара, — |
| рићеш му слободан излаз.{S} Казаћеш, да чиниш по моме одобрењу.</p> <p>— Учинићу, али ако он не |
| у против царевине.{S} Високо одликовање чином деспотским, које је добио од Византије, раскинуло |
| " /> <p>Видосава бејаше пренеражена.{S} Чињаше јој се, да је наступио смак света, о коме се гов |
| али нико не устаде да разгледа лов.{S} Чињаше им се, у насталој озбиљности, да свему томе није |
| и је Гојко веселије погледао, јер му се чињаше, да је грешио што је мислио, да је бољка доброга |
| малом острву у Архипелагу.{S} Љубав ме, чиста љубав, дала свету, па зато не запамтих родитеље.{ |
| ица Љуба — она је и сада онако сјајна и чиста, као вазда до сада. <pb n="9" /></p> <p>— Не, вар |
| ница осећаја, а после ње — здрава душа, чисто срце, крепка воља.{S} Тако је браћо!{S} Пијмо пех |
| рела те пламеном осветљаваше на далеко, чисто позлаћујући жуту сламу унаоколо, <pb n="106" /> п |
| ог врха планине.{S} Већ клонула природа чисто оживе.</p> <p>Деспотица Љуба није ишла са ловцима |
| бити зазорно.</p> <p>Орфанским јунацима чисто бејаше мило, што их не победи какав обичан ратник |
| на лета, диже главу, начуљи уши и очима чисто тражаше правац, куда му ваља полетети кад га госп |
| е истина! — одлучно рече Љубоје, а Тома чисто уплашено похита:</p> <p>— И мени и ћесарици јавље |
| вори јој лагано Видосава.</p> <p>Јелена чисто задрхта.{S} Знала је већ из обавештавања с Рајком |
| им поклоном, који се састојао из једног чисто златног путира са осталим утварима потребним за п |
| нопоље пало!</p> <p>Туга деспотице Љубе чисто стаде.{S} У њој плану жар свеснога частољубља, и |
| обрадова, па и не запази како се Љубоје чисто устезаше да се са њим пољуби.</p> <p>Гојко их одв |
| био пребледео, дах му у грудима бејаше чисто застао, два пута је хтео да прекине питањем Исаиј |
| роживео.{S} Али ме ти сети младости, ти чисто врати моје године назад, и од мене, прилично окор |
| ди јој се бурно шираху.{S} За очима јој чисто одоше и дах и осећаји, а душа њена шапуташе:</p> |
| хоћемо ли на пут?</p> <p>Верни се коњиц чисто освежи, и копаше ногом, као да би хтео одговорити |
| вен!</p> <p>То бејаше знак да говори из чистог уверења и истинских осећаја.</p> <p>Гојко пољуби |
| .</p> <p>— Мила љубо моја!{S} Казаћу ти чисту истину, и ако ми је немила.{S} Душа моја нема мир |
| /> поред свих заседа ипак дошао здрав и читав Ал’ и да нема те погибли, доста би Томи била и са |
| е мало, оставише коње, из којих је била читава магла од паре, па се почеше одвајати у омање лов |
| лах! — понављаше се стократно, ваљајући читаве таласе забуне на логор, који се на мах прену из |
| част беспрекорног витеза, понижен понос читаве земље.</p> <p>Он се припи уз коња, а оструге се |
| јко и иначе зрео.{S} О њему постоје већ читаве приче по Крстопољу.{S} Ми морамо још сада поћи у |
| се за оне тренутке наде и радости плати читавим низом сумњичења и суморности.{S} Готово се нико |
| е тражих — продужи Тома — али наиђох на читаву заседу љубавничку.{S} Похватао сам тичице!{S} Ти |
| сандру Великом, — рече Исаија.</p> <p>— Читала сам већ и одиста са пуном милином.</p> <p>— Ја с |
| које су смирени служиоци олтара Божјег читали за покој душе старога ратника, а још више сузе, |
| грешна дела.</p> <p>Кад логотет заврши читање, Угљеша се појави на прозору с Аном и Љубом, а с |
| има књижевне забаве са деспотицом Љубом читао би јој одломке из свога превода богословских дела |
| а он високо диже одвијени лист па стаде читати Угљешину повељу.</p> <p>Да би обележио и у трајн |
| на самоћу по неколико недеља.{S} Он уме читати звезде, зна свакој јаснијој звезди њено име онак |
| је моја срећа?</p> <p>— Знам, јер умем читати људска срца.{S} Ти си ме чудно погледао у једном |
| </p> <p>— Онда ће деспотица са насладом читати приче о Александру Великом, — рече Исаија.</p> < |
| собу деспотову војвода Тома Теологита, човек лепа <pb n="13" /> лика, црних мало потуљених очи |
| гљеша, деспотица Љуба и војвода Богдан, човек у најбољим годинама, осредњег раста, јаких мишица |
| Али, хвала Богу, дође тренутак, када се човек освести.{S} Тако је и са мном било.{S} Кад прође |
| је? шта је?</p> <p>— Крв у врту, убијен човек! — одговори старац.</p> <p>— Дакле ипак добро! — |
| овољно разлога да верујем, да си поштен човек.{S} Ти си прогоњен, велиш, с тога, што си наваљив |
| као деспот и као муж, и као јунак и као човек од срда, па кад је хтео да крунише речи своје, пр |
| ед њих искочише три, до зуба наоружана, човека, који по свему подсећаху на морске гусаре с југа |
| изгледа овога мож’да у души племенитога човека.{S} Ал’ једно, што свака црта лица, сваки покрет |
| уке у руку.</p> <p>— И вино весели срце човеково! — рече један пошто се добро поткрепио.</p> <p |
| то доба био у целој ужој околини једина човечја прилика, јер црквица не имаше чак ни свога клис |
| рода, да нас опомене на пролазност века човечјег.{S} Не губимо времена.{S} Ма шта било — и Тома |
| баш и мишљаху Исаија и Рајко о судбини човечјој!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP189 |
| чекао на половини пута између Једрена и Чрномена.{S} Сам са својом војском, која му је била при |
| ља на северозапад ка Пловдину налазе се Чрноменски Лугови на левој страни велике реке Марице.{S |
| е.{S} Треће се одељење спусти низ поток чрноменски поред <pb n="166" /> самог логора па се заус |
| покрај саме ватре навише уз поток према Чрноменским Луговима.{S} Кад коњаник би крај ватре, одл |
| хода на запад од оног крвавог поља код Чрноменских Лугова а близо пута, што води у Пловдин, не |
| а раздели на три дела на северном крају Чрноменских Лугова.{S} Два одељења заобиђоше српски лог |
| де се опет спустити, ал’ му се учини да чу гласан говор.</p> <p>Скочи и мало погнут пође ка изл |
| <p>— Она?</p> <pb n="125" /> <p>Јелена чу, па се сети да се то ње тиче.{S} Хтеде се окренути, |
| а пут па онда и трећи пут, а мало после чу се звека ланаца на покретном <pb n="11" /> мосту код |
| .</p> <p>Он поћута и ослушну.</p> <p>Не чу ништа.{S} Хтеде се опет спустити, ал’ му се учини да |
| према старијима.</p> <p>Са степеница се чу шкрипа.{S} Неко долази.{S} Љубоју срце јаче закуца, |
| p> <p>Одговора нема.{S} У место њега он чу неке ускорене кораке.</p> <p>— Ко је то? — грмну вој |
| >Као авет проби се кроз редове Гојкових чувара — атонски пустињик.</p> <p>— У име Бога и крста! |
| е и задржала овде.{S} Они су били лични чувари Угљешини, који их је добро пазио.{S} Међу њима ј |
| ном.</p> <p>— Тако, дакле, ви у планини чувате стадо?{S} Ово вам је у помоћи! — нашали се један |
| Момчило се већ био прочуо на далеко.{S} Чувен јунак осећао је да му поред одважности и срчаност |
| ким трговачким бродовима, био на далеко чувен.{S} Али Турцима је требао баш тај градић.{S} И он |
| ме путем.</p> <p>Тај вођа бејаше главом чувени Јевренос-бег, један од највештијих ратника турск |
| ази свога века прими управу над војском чувенога ћесара драмског Војихне.</p> <milestone unit=" |
| ричањем својих успомена о стрицу своме, чувеном војводи Момчилу.{S} Кад је један пут у говору с |
| прву стрелу, задрхтала.</p> <p>Љубоје, чувши те речи, мрко окрете лице у страну.</p> <p>Али То |
| бејаху одређени за њихове пратиоце.{S} Чувши после толиког времена кликтање и дозивање рогом л |
| е, Јелене!</p> <pb n="142" /> <p>Ана од чуда клону и седе, а Љуба јој задовољи прву радозналост |
| и пашо!</p> <p>Пратиоци се скаменише од чуда, кад Јевренос-бег нареди, да се коњи обрну натраг< |
| , а онај други оде, да продужи спавање, чудећи се:</p> <p>— Е, е!{S} А прсти се пусти дочепали |
| ̑м сиђе с коња.</p> <p>Док су се остали чудили, шта то може бити, Тома и вођа продужише на само |
| ер умем читати људска срца.{S} Ти си ме чудно погледао у једном тренутку, кад сам стрељао орла |
| рство и подигао патријаршију али некако чудно.{S} Не бејаше, браћо моја, тај посао рађен по зак |
| сам, ал’ од како је пре три месеца онај чудновати испосник пророчки нагласио најезду Азијата на |
| Али ништа даље не уради, савладан неким чудноватим осећајима.</p> <p>— Љубо! — рече у име испов |
| ражила забаве у Видосавином приповедању чудноватих доживљаја њених, Ана, а још више Љуба, блажи |
| га погледаше, а Исаија, посматрајући га чудновато, рече:</p> <p>— Да, Јелена!</p> <p>— Ах! то ј |
| рављају ни Турци.</p> <p>— Ствари стоје чудновато.{S} Ми смо истина, са Балшићима у родбинској |
| , да и ја не смећем с ума пророчке речи чудног испосника.{S} Он рече да Азијате ти потражиш, је |
| зачу бахат коњски, али се нападачи, за чудо, и не освртоше.</p> <p>Онај замахну ножем, а Мара |
| у.</p> <p>— Неваљалац је он.{S} Није ни чудо — туђин је, па га и не боли срце за овим народом, |
| ствар.</p> <p>Онај се не могаше довољно чуду начудити.</p> <p>Старац се саже, добро разгледа уб |
| тамо!</p> <p>Рајко скочи, окрете се и у чуду виде где стари дворанин Благоје дави некога, који |
| ађења и милине:</p> <p>— Ти? — изусти у чуду, али га Гојко већ не могаше чути.</p> <p>Лабуд се |
| брзо говораше.</p> <p>Вођа се све више чуђаше, па сумњиво махну главом.{S} А кад Тома продужи |
| ејасним речима кажем што срце осећа.{S} Чуј ме још мало, и ако знам, да ти је најмилија забава, |
| <pb n="9" /></p> <p>— Не, вараш се.{S} Чуј ме.{S} По њој сам вазда ценио будућност своју.{S} О |
| спотица и ћесарица с осталим и народом, чујаше одушевљено „Тебе Бога хвалим“ и „Вазбраној војев |
| ла неко долази.</p> <p>— Дакле дошао? — чујаше се нечији глас отуда. — Е, добро нам дошао такав |
| , она на мах скочи, јер јој се учини да чује рог, који објављује Угљешин долазак.{S} И у томе с |
| ина.</p> <p>На један пут му се учини да чује топот коњски.{S} Послуша боље.{S} Мож’да су ђаури? |
| свом.</p> <p>Вихор — ал’ се опет нешто чује.</p> <p>Пљусак.</p> <p>Ал’ није киша са неба већ з |
| почеше свој посао.{S} За мало па се већ чује лајање паса, кликтање, одјекивање ловачких рогова |
| узмогнем рећи о њима то, што од деспота чујем, — рече Тома притворним расположењем.</p> <p>— Не |
| ебе чету скушалаца, који се стекоше, да чују песме о светом краљу и боју на Велбужду, о смрти в |
| /> <p>Ту Су.</p> <p>-Бегунац и гонилац чују један другоме дах, осећају пламен мржње међусобне. |
| ир <pb n="116" /> — као што сам доцније чула — кад сам ја била у Водену.{S} Али му нико није зн |
| олела бих, да сам друкчије гласе од вас чула.{S} Ах, то је страшно!{S} Хвала вам!{S} Верујем.</ |
| .{S} Истина, многи су заплакали, кад су чули да је стари краљ био жртва, али су њихов плач на б |
| ав, јер је из његовог друштва.{S} То су чули од Гојка, И били су мирни</p> <p>Кад је сав тај по |
| ти у Сер.</p> <pb n="42" /> <p>А кад се чуло да ће Угљеша за кратко време и доћи, почеле су се |
| је страх овладао у Дренопољу, од кад се чуло, да је судар са маћедонским владарима неизбежан.{S |
| ло више оног места, где је она хтела на чунићу прећи.</p> <p>Гојко јој о себи рече, ко је и ода |
| ете једну женску, која је хтела у лаком чуну прећи на другу страну.{S} Он се загледа у ту женск |
| дмах сазнао од Ане, шта се догодило.{S} Чуо је о неверству Гојкову и задаћи Томина путовања у К |
| ориште и даље, од куд се глас стражарев чуо.</p> <p>Старац, мрмљајући нешто, изиђе брзо и оде д |
| ено жаљаше.</p> <p>— Звао ме је, кад је чуо да сам амо свратио, — рече Исаија. — Тражио је, да |
| се очима питајући звезде тако, да није чуо, кад се женска једна прилика успела уз стрмените ст |
| одару! огласила се жена.</p> <p>Он није чуо, гледао је звезду, све живљим очима, све немирнијом |
| и добрих војвода?{S} Има, има — ја сам чуо за једног његовог војводу младог Гојка.{S} Хвале га |
| било са Томом, не знам.{S} Доцније сам чуо, да се мој стриц могао спасти, али да су врата на г |
| е и упути се на поље, одакле је по ново чуо глас.</p> <p>— Помози Бог! — поздрави дошљак старца |
| во, шта ли? не знам ни ја, али сам тако чуо.{S} Хришћанском цару јавио се у сну анђео Божји, уз |
| са њим идем.{S} Па да не би мој одговор чуо ош један, који је у куту те собице био, он му се ок |
| еки старац у пастирском руху са великом чупавом шубаром на глави и дугачком палицом у руци.{S} |
| {S} Он је њу примио пре но што је могла чути црне гласе са тужног разбојишта.</p> <pb n="185" / |
| усти у чуду, али га Гојко већ не могаше чути.</p> <p>Лабуд се бејаше спустио низ брежуљак, и но |
| вари.{S} Једно је, што ћесарица не жели чути ни речи од свега, што је до сада било.{S} Друго је |
| господара, а сада већ више не могу они чути моју цитру!{S} Падоше, бранећи свога војводу.{S} В |
| руке!</p> <p>— Не иди.{S} Тебе нема ко чути више.{S} Боље отиди у Драму, и кажи да си ти учини |
| </p> <p>И велика дрвена, у кожу омотана чутура непрестано кружаше из руке у руку.</p> <p>— И ви |
| у помоћи! — нашали се један, куцкајући чутуру.</p> <p>Она пође од руке до руке около.</p> <p>— |
| Ја не бежим са мегдана!...</p> <p>— Дај чутуру међедином опшивену! — виче испред једног чадора |
| војник изиђе из чадора и изнесе велику чутуру с вином.</p> <p>— Тако, дакле, ви у планини чува |
| ко захтевају и наши и општи послови.{S} Чућеш и видећеш.{S} Ти желиш кући покојног Војихне добр |
| бија, душу тамни, наду одузима.{S} Ипак чућеш.{S} Где смо сад?</p> <p>— Одавде до места, где на |
| > <p>Месец зађе за облаке, а правоверни чуше клетву и задрхташе од страха...</p> </div> <div ty |
| уша је помућена гласовима, што случајно чуше кад се властела међу собом разговараху о тешким да |
| да су поклисари од границе, а један пут чуше да су чак од Пловдина, али ништа више нико не сазн |
| .</p> <p>Бегунац иде, да спасе главу из џелатске торбе.{S} Гонилац иде, да метне главу у торбу. |
| коња, звека сабаља и штитова, фијукање џилита и копаља — помешаше се у један страховит глас, к |
| у груди.</p> <p>У исти мах се, дохваћен џилитом, заљуља на своме коњу један крајишник до Вукаши |
| се окрете и Рајку, који је ишао за њим, ша’ну:</p> <p>— Синовица монаха Исаије!</p> <p>Рајку кл |
| есном своду, па онда спусти главу у обе шаке од руку, које бејаше подлактио на колена.</p> <p>Т |
| се просу по путу, а она остатак пружаше шаком нападачу.</p> <p>У томе се тренутку иза шибља ука |
| а два се дворанина, на омањим коњићима, шале:</p> <p>— А како да ти не будем, синко, невесео — |
| ај други дворанин виде, да ту више нема шале, прискочи у помоћ и стаде једнога давити.</p> <p>С |
| је лепо, да се витез користи случајем и шали —</p> <p>— Душа моја страда, а кнегињица мисли да |
| рог господара, — брањаше се онај пола у шали.</p> <p>— Тако је, тако !{S} Е, па живео добри ста |
| хну:</p> <p>— Ево ти руке! — рече као у шали, дижући своју десну руку.</p> <p>— Зашта? —изненађ |
| оја страда, а кнегињица мисли да се тек шалим!{S} Судбина ми је, видим, дала овај дан, да буде |
| лучајно дођох, кад и ти стиже!</p> <p>— Шалу на страну, али ти си ми одиста потребан.{S} Јеси л |
| ошћу, а кад је разабрао какве му поруке шаље Угљеша с краљем, одмах је дао пристанак у име свој |
| ђујући се, рече:</p> <p>— Овај нам лист шаље природа, да нас опомене на пролазност века човечје |
| аме од Сера.{S} Али — а тебе зато баш и шаљем — не смећи с ума ни једног тренутка велику мисао |
| p>— Јесам.{S} Светли деспоти Дејановићи шаљу ме да витешком деспоту Угљеши и краљу Вукашину одн |
| а с пуно поштовања према онима, који их шаљу.{S} Сада је Костадин примио Гојка и с истинском ра |
| х све јавио Гојку по поузданом момку, — шапну му Рајко.</p> <p>— Погрешио си.</p> <p>— Што ?</p |
| грчким поклисарима у тајном разговору и шапутању, а данас Рајко и не верује да је Тома тада тек |
| у лицу поплаве, нешто неразумљиво стаде шапутати и руком показивати на груди.</p> <p>Гојко скоч |
| ешу са његовима да се сном крепе, нешто шапутаху.</p> <p>— Неваљалац је он.{S} Није ни чудо — т |
| зајеца, витези скидоше калпаке, Исаија шапуташе свете молитве, и не би ока, које не ороси суза |
| исто одоше и дах и осећаји, а душа њена шапуташе:</p> <p>— Далеко, далеко је он, кога волим и к |
| ичке гарде Угљешине.</p> <p>Та весела и шарена војска, састављена од старих српских ратника, од |
| едне војводине и краљевине, а нада свим шаренило накупљених добровољних ратника и левената.</p> |
| о жељно пружа руке за мирисним цветом и шареним лептирком.</p> <p>Старом се Исаији обновише у п |
| по што шта необично, занимљиво, па је у шареним, искићеним сликама причао своме необичном учени |
| м, на коме се лелујала челенка и велико шарено перо нојево.{S} О бедрима му је висио широки пал |
| ти прелажаху различите слике и сцене из шаренога му живота.</p> <p>— Све јесте и опет — није.{S |
| о вино пиј!</p> <p>„А ако душом певаш и шарне снове сниваш, за плаве очи подај све!</p> <p>„Јер |
| х слугу.</p> <p>— И то ће бити.{S} Лала-Шахин жели да се и то вечерас почне.{S} Прво ће доћи на |
| и његовој, сада га на гозби отрова Лала-Шахин!{S} Правоверни!{S} Наша ће сила расти и поплавити |
| султан стигне амо!{S} И велики га Лала-Шахин сада части.{S} Његова је заслуга, што су већ стиг |
| де:</p> <p>— Или још боље: не мора Лала-Шахин о томе ништа ни знати.{S} Ми ћемо свршити посао с |
| Дренопољу је главни наш заповедник Лала-Шахин, ал’ војске има врло мало.{S} Силан је страх овла |
| " /> <p>Прошла је поноћ, а у двору Лала-Шахина у Дренопољу још траје весеље.</p> <p>— И сам се |
| — Наша је војска снажна.{S} Броји преко шездесет хиљада ратника.{S} Турска је сила мања.{S} Има |
| рупна јуначина, која је превалила преко шесет лета, седе косе, браде и бркова ал’ румена лика и |
| тра јој Мара.</p> <p>Ана је имала близу шесет година, када је Војихна умро.{S} Али је судба њен |
| <p>— То није било тако давно.{S} Тек је шеснаеста година наступила од тог доба.{S} Галипоље је |
| одлучност и постојанство.{S} Била је у шеснаестом лету, кад се у њу загледао Угљеша Мрњавчевић |
| аше отаџбине узео је част краљевску пре шест година онда, кад и ја деспотску.{S} Ми бејасмо јед |
| ак се брзо спустио, а кад ветар поче да шиба капљицама, које по мало промицаху, старац устаде и |
| нападачу.</p> <p>У томе се тренутку иза шибља указа и у два скока стиже на знојавом Лабуду Гојк |
| ружине, који је био код саме црквице, у шибљу код ограде, прикривен, звиждањем кроз прсте јавио |
| огаху и помислити, шта им ваља радити — шикну крв из племенитог срца његовог.</p> <p>У том као |
| врат Грку, који на мах паде, а из ране шикну крв. .</p> <p>У том и месец са свим изгреја.</p> |
| ка, који на мах клече, преби о стеновит шиљак, који се из воде издизао.</p> <p>Лабуд страховито |
| и срце закуца брже а груди јој се бурно шираху.{S} За очима јој чисто одоше и дах и осећаји, а |
| тку обмањивало о величини његове душе и ширини његових погледа.</p> <p>Али је у толико лакше ре |
| ликом мермерном предсобљу, из кога воде широке камене степенице на поље.</p> <p>— Тако је, — од |
| јахао је на доброме белцу стегоноша.{S} Широки и златом извезени стег са двоглавим орлом и крун |
| о перо нојево.{S} О бедрима му је висио широки палош са позлаћеним балчаком, који се завршавао |
| један дервиш.</p> <p>Он се заустави на широким мермерним степеницама, што се спуштају право у |
| поглед низа Струму све до њеног ушћа у широком Орфанском Заливу Белога Мора.</p> <p>У мирној и |
| госта велика се градска врата отворише широм а звона са градске цркве зазвонише.{S} У Драми на |
| ј се мах врата на њиховој соби отворише широм, а на њих ступи Гојко страшног изгледа.{S} Огртач |
| ретном <pb n="11" /> мосту код бедема и шкрипа кључева у великој гвозденој брави на градским вр |
| ма старијима.</p> <p>Са степеница се чу шкрипа.{S} Неко долази.{S} Љубоју срце јаче закуца, а у |
| и нашао судију!</p> <p>Тома, сав зелен, шкрипну зубима:</p> <p>— С тобом је свршено!</p> <p>И п |
| ући на застор — који је о зиду покривао шлем и оружје Гојково. — Узми, твоје је!</p> <p>Гојко п |
| погледа около себе па приђе те погледа, шта су руке, саме себи остављене, за те часове израдиле |
| /p> <p>— Добро.{S} А у граду се не зна, шта је с војводом Гојком учињено?</p> <p>— Тако је.</p> |
| д Ана на то одговори :</p> <p>— Ко зна, шта се крије у најближој будућности!{S} Мож’да ће се Ма |
| На мах му сину мисао:</p> <p>— Ко зна, шта је могло бити ?</p> <p>Он проговори:</p> <p>— Реци |
| буде ли стигнут.{S} Гониоцу није тајна, шта бегунац добија, ако умакне.</p> <p>Бегунац гониоца |
| .</p> <p>Угљеша је одмах сазнао од Ане, шта се догодило.{S} Чуо је о неверству Гојкову и задаћи |
| {S} Пребацивао је у исто доба сам себи, шта хоће сад са Гојком.{S} Он, војник и слуга деспота и |
| час рашчуло.{S} И док су неки нагађали, шта ће љутити Костадин урадити са смелим монахом, дотле |
| с коња.</p> <p>Док су се остали чудили, шта то може бити, Тома и вођа продужише на само разгово |
| ече она Гојку — ти си мени казао ко си, шта си и одакле си.{S} Истина, ја бих све то радо хтела |
| то преплашени Турци могаху и помислити, шта им ваља радити — шикну крв из племенитог срца његов |
| свој суд о њима.</p> <p>Тешко је рећи, шта је и како је Тома о себи мислио, нити је лако било |
| еда.</p> <p>Али је у толико лакше рећи, шта је Томо о другима мислио.</p> <p>Гојка је мало знао |
| дно Грчке.{S} Ђаво ме однео, ако знам, шта ми је право занимање!{S} Ја сам и војник и видар и |
| државним делима.</p> <p>Нико није знао, шта је Момчила навело да се придружи са својом војском |
| питањима.</p> <p>-— Неко пророчанство, шта ли? не знам ни ја, али сам тако чуо.{S} Хришћанском |
| но на бегунца.</p> <p>Бегунцу би јасно, шта губи, буде ли стигнут.{S} Гониоцу није тајна, шта б |
| дарише у смеј.</p> <p>— А, збиља браћо, шта мислите о оном сну, што се прича? — упита један озб |
| се окрепи у слатком сну!{S} Господару, шта је теби, души твојој? реци ми — мож’да смем знати — |
| А ни Мара ни Видосава још и не слућаху, шта се све у Крстопољу догодило.</p> <p>Кад је Ану прош |
| Тома, полубудан, скочи:</p> <p>— Ко је? шта је?</p> <p>— Крв у врту, убијен човек! — одговори с |
| гледајући везанога.</p> <p>— Ко си ти? шта ћеш овде? — оштро питаше Рајко овога.</p> <p>Он сам |
| дочепали мекоте па не умеју пустити!{S} Шта сам ја могао знати у мраку !</p> <p>Старац уђе и ку |
| ’да давно већ отишао Богу на истину!{S} Шта ће и мени живот!{S} Цитро моја!{S} Синоћ си још пев |
| да се са свим оцепише од цара свога.{S} Шта је са њим?{S} Он нема снаге — јер нема благослова!{ |
| снаге, коју овде на југу затекосмо.{S} Шта је даље било, познато ти је.</p> <p>Тома се лако по |
| ље, и саму свету Софију цариградску?{S} Шта ћеш више!</p> <p>— Добро, — осмехну се старац.{S} Е |
| ме!</p> <p>— Велможо! — загрме Рајко, — шта је то?</p> <p>— Ха, ха, ха! — усиљено се насмеја То |
| смишља и извршује нова недела.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Одјури да тражи нове жртве, нову Јелену, |
| за Момчила и његове витезове.</p> <p>— Шта је било са Томом, не знам.{S} Доцније сам чуо, да с |
| каницама везиваше руке и ноге.</p> <p>— Шта је то ? ко је то доле? — питаше брзо Рајко.</p> <p> |
| ко од постеље тешке болеснице.</p> <p>— Шта сад, добра Видо, да радимо ? — питаше Мара јецајући |
| и ни знала.{S} Наша мила Мара—</p> <p>— Шта?{S} Мара? — зачуди се Ана.</p> <p>— Јест, она ће ти |
| му је у радости послао златну сабљу, а шта ће тек бити кад султан стигне амо!{S} И велики га Л |
| ед.{S} Отац — самртник, син — роб.{S} А шта говори прошлост о њима?{S} Неће то бити зла намера |
| је, — одговараше место њега старац. — А шта ће? питаш.{S} Твоју главу, ништа мање.{S} Од јуче с |
| о.{S} Души ће ми бити лакше!</p> <p>— А шта је о твојим стрицем, сестро?{S} Зар ти се он не мог |
| а, што долазе, — рече један.</p> <p>— А шта бих ти знао, синко, и казивати!{S} Тешко ми је, кад |
| , казују страст ал’ и неверу.</p> <p>„А шта је друго витешка љубав и ратна судбина?</p> <p>„Пла |
| {S} Куд они, ту све живо.</p> <p>— А да шта би било, да се српска господа не заузеше против зла |
| а човечјег.{S} Не губимо времена.{S} Ма шта било — и Тома бацивши листак диже руку да такне Мар |
| ади витезови!{S} Вукашине, то је све на шта се ослонити можемо! — рече значајно Угљеша, гледају |
| мио једног поузданог коњаника, који зна шта ће монаху поручити.{S} Дај ону амајлију са гроба Сп |
| жаху недалеко од мога мучилишта, ко зна шта би од мене још било.{S} Не говорах ја залуд да је с |
| одиста су старци право говорили!{S} Па шта је од цареве тековине?{S} Господа се царска завадил |
| и победиоци или прве жртве!</p> <p>— Па шта си смислио предузети?</p> <p>— Поћи ћемо у Сер, па |
| еба, јер је своје постигла.</p> <p>— Па шта хоћеш ти? — прекиде га Вукашин.</p> <p>— Не много.{ |
| та још се не надаше Гојку, нити знађаше шта је са њим.{S} Јелену пак не очекиваше никада.</p> < |
| , — продужи Љуба — па ћеш знати онда, и шта је могло бити с нападом на тебе, и шта је препатио |
| шта је могло бити с нападом на тебе, и шта је препатио племенити витез — Љуба показа на Гојка |
| ворио: док сутра постане јуче казаћу ти шта је у њему!</p> <p>— Твој брат, оче'? — запита Рајко |
| Водену.{S} Али му нико није знао казати шта је у истини, те је отишао и он незнано куда под теш |
| о други није знао нити је могао слутити шта се код Пловдина догађа, угасио се живот једнога ста |
| е речи, којима јој је Гојко јасно казао шта мисли и смера.{S} Видосава није више наваљивала, па |
| их господара вреде много.</p> <p>— Него шта мислиш?{S} Куд они, ту све живо.</p> <p>— А да шта |
| кави учитељ бирао је сваког дана по што шта необично, занимљиво, па је у шареним, искићеним сли |
| и вина и понуде, и господства — па опет шта је све то!{S} Играчка, наивна или злобна игра — све |
| ДРА ГАВРИЛОВИЋ</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>ШТАМПАНО У ДРЖ.{S} ШТАМПАРИЈИ КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ</p> <p>1 |
| <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>ШТАМПАНО У ДРЖ.{S} ШТАМПАРИЈИ КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ</p> <p>1893</p> </div> </fr |
| ад треба на новој мисли радити.{S} Ваља штедети и сувише источену крв за ново бојиште, на коме |
| је, да њоме заустави сузе, које срце не штеђаше.{S} Ана држаше велику воштаницу а Исаија причес |
| му сина Марка.{S} А то је штета, велика штета!{S} Марко је с браћом морао остати пред оним дело |
| ито јуначкога му сина Марка.{S} А то је штета, велика штета!{S} Марко је с браћом морао остати |
| који ће натерати мало лепе а који много штетне кише.{S} Он зна, на којима се изворима скупљају |
| ипак не ћемо подлећи.</p> <p>— Тебе Бог штити, господару мој! — кликну деспотица.</p> <p>— Али |
| одзивања, вриштање коња, звека сабаља и штитова, фијукање џилита и копаља — помешаше се у један |
| али су непробојни зид од својих груди и штитова око тебе.{S} Палош турски не дохвати тебе!</p> |
| логору с оштрим копљем и ножем у руци и штитом о левом рамену.</p> <pb n="161" /> <p>Тај страшн |
| Дај ону амајлију са гроба Спаситељева, што си од оца Исаије добила.{S} То ће му казати, да је |
| ћесарица не жели чути ни речи од свега, што је до сада било.{S} Друго је, што су дани врло рови |
| овек.{S} Ти си прогоњен, велиш, с тога, што си наваљивао да се рат не почиње?</p> <p>— Да, чест |
| Шахин сада части.{S} Његова је заслуга, што су већ стигли — и ако је тек две недеље од боја — п |
| ао трговац, који је због својих услуга, што их је чинио ђеновским и дубровачким трговачким брод |
| ја је знала схватити озбиљност прилика, што од неког доба насташе <pb n="26" /> у српским земља |
| е српска господа не заузеше против зла, што наступа!</p> <p>— Сам их Бог води!</p> <p>— Тако је |
| дравом телу не доликоваше очајна збиља, што му на лицу стална изгледаше, као што ни његовом бел |
| ој ћесарици на таком поздраву а и вама, што сте ми га донели!{S} Брате Љубоје, хвала ти на заме |
| у ли и сада, ма да сам у овим годинама, што год вредети на бојном пољу.</p> <p>— А зар мислиш, |
| стави на широким мермерним степеницама, што се спуштају право у двориште, па очајно цикну, што |
| трепавице, душа је помућена гласовима, што случајно чуше кад се властела међу собом разговарах |
| вуче и размишљаше о немилим догађајима, што се у Крстопољу пред њим одиграше.</p> <p>У њему се |
| ње — гласници Божје казне над покорима, што се у Византији починише.{S} Они се извезоше на суво |
| ечастивом силом агарјанском, с Турцима, што преко мора дођоше.</p> <p>— Они се не крсте, војвод |
| уверени да им се ваља журити:{S} Тома, што је знао да гвожђе ваља ковати док је вруће, Љубоје |
| ће нам казати што више о судбини дана, што долазе, — рече један.</p> <p>— А шта бих ти знао, с |
| на, која изиђе иза густе вреже бршљана, што се обавијаше око једног дрвета.{S} За њом се појавн |
| ике и мале властеле — бејаше задовољна, што ће се кренути против туђина и заједничког непријате |
| поузданија је Угљешина војска била она, што је још са њим дошла из северних крајева па се и зад |
| ="*" /> <p>У једној одаји малога двора, што се пружа као крило великог двора све до градског пл |
| био задовољан бројем и ваљаношћу чета, што су пристизале.{S} А кад још тој војсци дода јунаке |
| гано прелазили преко првог већег моста, што долази кад се пређе трећина пута од Драме ка Крстоп |
| едалеко од Драме а близо великог моста, што је на јужном путу за морску обалу и Крстопољ, била |
| празорје паде у Марицу код самог моста, што ниже крвавога разбојишта прелази на другу, десну ст |
| ка Крстопољу, па се онда дохвати пута, што се одваја на исток и преко Мосинопоља и Перитеорион |
| ља код Чрноменских Лугова а близо пута, што води у Пловдин, недалеко од Српског Гумна појави се |
| , изишавши из града, прешло преко пута, што далеки Самоков код Балкана везује са Крстопољем на |
| не опази, како га се тешко косну срца, што јој о сјају своје звезде не могаше ништа рећи.{S} О |
| н забруја од весеља и безбројних прича, што се почеше низати крај логорског огња.</p> <p>Добри |
| >Ал’ није киша са неба већ земље, киша, што је оба коњица готово у исти мах дигоше јурећи преко |
| ада ћеш! — додаваше онај друг Благојев, што му у врту помагаше против нападача Рајковог.</p> <p |
| љак ружин!{S} Хе, хе, а ко јој је крив, што је била тако лепа!</p> <p>— А где си ти сада? — упи |
| а, забринут да се данас не деси штогод, што ће му донети немилости господареве; ту су Рајко, Љу |
| еговој била још већа.{S} Корео је себе, што није онда одлучно стао на страну Гојкову.{S} Пребац |
| о прихвати млади певач. — То ми је све, што имам.{S} Као што се све окреће око земље и њој служ |
| тренутака Видосава је причала Мари све, што је од Ане сазнала.</p> <p>Мари је било и сувише.{S} |
| ду и о посади у њему.{S} Ређаше им све, што у Галипољу вреди, а нарочито их, проклетник, нагова |
| и глас, да је добри монах умро од туге, што је у срџби проклео и уклео свога господара а са њим |
| Место ње говораху речитије топле сузе, што се из њених очију пролише на руку Гојкову...</p> <p |
| вега, што је до сада било.{S} Друго је, што су дани врло ровити.{S} Нама предстоји борба и ко з |
| и ти превиђамо две ствари.{S} Једно је, што ћесарица не жели чути ни речи од свега, што је до с |
| Бистрица и Мутница и многе друге реке, што се у правцу од севера ка југу, за Бело Море, крећу, |
| е јављаше више.{S} А калпаци и челенке, што крвавом реком пливаху, не привлачише пажњу младога |
| Да сам мислио остати у Серу и на овоме, што имам, не бих се ни на ову лествицу земаљске части и |
| тога нема живота ни опстанка ни овоме, што је до сад створено.</p> <p>У тихој звезданој поћи и |
| хватио, а другу је подигла према ономе, што држаше го нож.{S} Мара клече до Ане и склопљеним ру |
| ме? — умеша се старац. — Њему? а? томе, што ме везао за врбу!{S} Пусти ме, да му ја судим.</p> |
| е испред једног чадора неко из дружине, што је у округ поседала.</p> <p>Један војник изиђе из ч |
| а животиња размрска теме о тврдо стење, што обележава почетак каменитог брда и паде мртва.</p> |
| ода Бога!</p> <pb n="145" /> <p>Све се, што бејаше за мегдана, крете, а у граду остаде од мушки |
| едајући се у местимичној дубини речице, што испод подграђа серског тече — чини се на високој ку |
| узели Галипоље.</p> <p>— Реци нам, оче, што.{S} Ми не знамо, — неколицина се њих обратише Исаиј |
| љати, Рајку се ни у колико не допадаше, што још непрестано заповедником те војске бејаше непоуз |
| Најважнији догађај за ово доба бејаше, што ја престадох бити што сам пре био: пријатељ пријате |
| м вечерас стигао из логора војске наше, што је недалеко од Требиња, ипак не смем још мислити на |
| поднела.{S} Ти се надај, твоји су дани, што наступају!</p> <p>— Опрости, витеже, ал’ ја говорах |
| , погажени, покрхани и поломљени; коњи, што су око чадора привезани дремали, поплашени се откид |
| .</p> <p>— Мој се деспот неће покајати, што ме је обасуо милошћу, — рече Тома.</p> <p>— Драма ј |
| јихна <pb n="22" /> у знак захвалности, што му је Властоје једном код Крстопоља на обали Белог |
| рече Љубоје. — Ти си постао заточеник, што си на велможу диго̑ руку?</p> <p>— А зашто дигох?</ |
| ем до границе.</p> <p>За то пође путем, што иде јужно ка Крстопољу, па се онда дохвати пута, шт |
| Сер, па ћемо удвојити бдење нада свим, што бива.{S} Вукашина устављати нећу и не могу.{S} Ал’ |
| а и заповедницима, те се пуштаху путом, што води истоку преко границе за Дренопоље.</p> <p>Стар |
| ом леду топло!</p> <p>— Кажи да студен, што наступа, и вихор, што хита да обнажи лисно дрво, не |
| <p>— Видиш, Анђеле, да сам имао право, што сам држао да ћеш ми и сад требати! — говораше Тома |
| ти ми више нећеш требати!{S} Ево, ово, што ногама газим, без сумње је мач каквог погинулог вит |
| очију, које као да сакриваху лукавство, што одаваху црте лица а особито доња вазда притегнута у |
| рема сили Николе Алтомановића, а друго, што је Скопље означио за збориште своје војске из прост |
| да <pb n="87" /> нисам ништа пропустио, што ми је у дужности било.{S} А овако —</p> <p>— Овако |
| у први освитак зоре.{S} За све остало, што иде уз нови положај твој, ја ћу се бринути.</p> <p> |
| p>Орфанским јунацима чисто бејаше мило, што их не победи какав обичан ратник, па радо навалише |
| души племенитога човека.{S} Ал’ једно, што свака црта лица, сваки покрет тела казиваше, бејаше |
| ило би незгодно из тих разлога.{S} Оно, што је Тому и довело овамо, то га и сада јоште одржава! |
| тако.{S} А ти си, мож’да, опазила оно, што ја нисам.{S} Опазила си, мож’да, да ми нестаје звуч |
| земљи, али ја мислим да је за све оно, што је наступило после смрти цара Стефана, крив он сам. |
| у своме.{S} А тежња за тим и јесте оно, што души мојој не да мира.{S} Деспотице!{S} Да сам мисл |
| </p> <p>Па за тим исприча Видосави оно, што је и сама знала о Гојку у Крстопољу.</p> <pb n="73" |
| еста.{S} Али она не може њему дати оно, што он тражи.{S} И још нешто.{S} Не може она срушити ср |
| своме деспоту узмогнем рећи о њима то, што од деспота чујем, — рече Тома притворним расположењ |
| оју мислио, да га не ваља вређати зато, што му није ни у ком случају ни мало на путу.{S} Ани се |
| Да, љубо моја, сјајнија ал’ само зато, што јој даје јачег сјаја она светла звезда до ње.{S} Ти |
| Многу сам беду срећно минуо само зато, што сам у тренутку употребио погодну личност, која је м |
| оворим да га браним.{S} Друго је нешто, што ми душу тишти.{S} Ти си сада у незгоди: и по Божјим |
| ане.</p> <p>Али се ипак догодило нешто, што је пореметило мир, тако потребан и дому и души стар |
| — Кажи да студен, што наступа, и вихор, што хита да обнажи лисно дрво, не могу замрзнути љубав |
| д најплеменитији.{S} Онај јуначни ђаур, што је рањен и полужив нађен на разбојишту, биће мио пр |
| ратима, на којима је још стајао превес, што је покривао грб Војихнине куће.</p> <p>Ћесарица Ана |
| нахом Исаијом, да је она најлепши цвет, што је последњих година изникао на плодним, али често п |
| је нестало, отишао је, без сумње љутит, што му се жеља ни у колико није остварила.</p> <p>Ја са |
| даље равницу, кроз коју се пружао пут, што је спајао Драму са Сером.{S} Али се ни на томе не з |
| а Тома стаде непомичан.</p> <p>Ветрић, што је скидао лисни урес дрвљу, унесе кроз прозор један |
| Грче лукави, то ти је плата за услугу, што си поганом туђину учинио, и зато што сам испред тво |
| де коме Бог.</p> <p>У највећем окршају, што се на ивицама са свих страна логора водио, захватај |
| </p> <p>Кад пређе велики мост на јарку, што са стране главних врата одваја цео град од западне |
| црквено, Тома се брзо изгуби у шумарку, што се са западне стране пута пружаше од Драме па далек |
| се из друштва да у самоћи осећам тајну, што је у мојој души дубоко урезана.{S} Наишао сам на ов |
| тају право у двориште, па очајно цикну, што га грло доноси:</p> <p>— Правоверни!{S} Будите се и |
| А, збиља браћо, шта мислите о оном сну, што се прича? — упита један озбиљније.</p> <p>— А какав |
| е живим Богом, не даље!{S} Одбиј сумњу, што ти душу мори.{S} Освоји ли она, ти више немаш снаге |
| о било.</p> <p>— Слава нашем господару, што нам поврати мир душама и измири нас са црквом цариг |
| ска пала у домове верних!{S} Исекли су, што је под нож пало, а што се спасло у ноћној тмини, из |
| <p>— Не, не, оче, пустићу га, учинићу, што Бог заповеда.{S} Одмах ћу наредити, нека дође овамо |
| ји је заклонише од жељних погледа оних, што осташе у Драми — престадоше звонити звона са звоник |
| иштво мешовито.{S} Није мали број оних, што су остали на своме дому, кад је византиска сила уст |
| у.</p> <p>— Хвала Богу, ја сину вратих, што оцу бејах дужан! — прошапта старац, па се несвесно |
| времена на време помаже лак поветарац, што се, реко би, одбија од високих бедема градских, па |
| новије жалости, ни у чем не преухитриш, што би вређало њено частољубље.{S} Она ће, надам се, св |
| па је слазио у подграђе, велику варош, што се око града населила недалеко од самог главног окн |
| изненађења.</p> <p>— Добро је — рече —- што сте ме звали.{S} Одмах ваља настати.{S} А зна ли шт |
| је руке, независно од царице Јелене.{S} Што сам ја учинио у Серу, урадио је Вукашин у Прилипу.< |
| ле неког времена окренуо ток ствари.{S} Што је Момчило више ратовао са својим коњаницима против |
| /p> <p>Век је сад дуг колико и мост.{S} Што краћи мост, краћи и век.</p> <p>А куда ли прођоше з |
| то право, само кад су изнели главу.{S} Што се тиче новаца, они су већ у напред довољно добили |
| ожђе ваља ковати док је вруће, Љубоје — што му је Тома реко да им треба хитати, а пратилац — шт |
| а реко да им треба хитати, а пратилац — што је морао да иде за њима.</p> <p>Кад су лагано прела |
| Угљеша показа руком на Гојка.</p> <p>— Што год ти урадиш, добро је ! — одговори Ана.</p> <p>— |
| у Рајко.</p> <p>— Погрешио си.</p> <p>— Што ?</p> <p>— Ваљало је мало размислити.</p> <p>— Разм |
| под источне огранке Меникејскех гора, а што је сунце више освајало и они су све дубље залазили |
| х!{S} Исекли су, што је под нож пало, а што се спасло у ноћној тмини, изнело је само голу душу. |
| било тешко остављати Драму после свега што је ономад у лову доживео а особито сад, кад није ни |
| ам њих и њихову силу, па не нађох онога што царству нудисмо ми.{S} И ми устасмо против њих.{S} |
| колике опрезности ипак први грабљаху да што дубље уђу у стан српски неопажени.</p> <p>Није дуго |
| а, које бејаше па ударцу турског одреда што са источне стране нападаше, зачуше неколико ратника |
| ше уживања.{S} Мож’да то долази и отуда што много ценим наше јунаке, чија сам витешка дела очим |
| те и сам је причао.{S} Зна он рећи и за што је то било.{S} Окупите га, да приповеда ако не све |
| убављу материнском.</p> <p>— Богу хвала што ми је дао и трећу кћер ! — рече она, кад пољуби Јел |
| о што неки мисле.{S} Па хајде да и вама што отпевам!</p> <p>Певач опроба цитру, па после стаде |
| напред и назад газећи и тлачећи све, на што наиђу, ударајући и убијајући ногама, док и сами не |
| , а волео бих да не разумем.{S} Него на што крити?{S} Добро се загрејасмо винцем, и почесмо по |
| Ратници се устремише једни на друге, па што у ноћној тмини даде коме Бог.</p> <p>У највећем окр |
| та причаше како стари свештеник разбира што ње у последње доба нема, бојећи се да је није што и |
| {S} Овамо чешће долазим.{S} Каква срећа што случајно дођох, кад и ти стиже!</p> <p>— Шалу на ст |
| pb n="169" /> <p>Вихор утишаваше по кад што својом јачином људске гласове, доносећи мало после |
| аг царевићу, коме плашљивац причаше све што се имало рећи и о граду и о посади у њему.{S} Ређаш |
| агослови!{S} Радо предајем забораву све што је било, — говораше после неколико тренутака Ана Го |
| оследње доба нема, бојећи се да је није што и у чему несвесно увредио.</p> <p>То је души Аниној |
| ан.{S} Љубо, ти ћеш ми послати из Драме што пре опширније.</p> <p>— Хвала ти, господару.</p> <p |
| .{S} Отуда је и био толико заузет да се што пре сврши измирење наше цркве са цариградском.{S} О |
| ну обрадова.{S} Радовала му се као дете што жељно пружа руке за мирисним цветом и шареним лепти |
| вечерњу с Маром, а за тим се, забринуте што се вече брзо спушташе на земљу, пожурише граду.</p> |
| твор’те излаз, јунаци!</p> <p>— Највише што ти могу допустити: буди уза ме!{S} Напред, јунаци!< |
| Једно пак, чиме се необично одликовао и што га је Угљеши вазда препоручивало, била је могућност |
| али.{S} Одмах ваља настати.{S} А зна ли што о томе отац Гојков, Властоје?</p> <p>— Ништа! -— ре |
| ти бродару неизмерне небеске пучине, ти што летиш југу да тражиш светлијих сунчаних зракова, пр |
| /p> <p>— Ево, отац Исаија ће нам казати што више о судбини дана, што долазе, — рече један.</p> |
| очито задржавао и гледао да се не врати што дуже у Драму.{S} Он је сад желео само освете, а зна |
| ово доба бејаше, што ја престадох бити што сам пре био: пријатељ пријатељу и млађи старијем.{S |
| уше, кад нити постиш ко што треба, нити што приложи цркви? — насмејаше му се многи.</p> <pb n=" |
| доносно враћала.{S} Нису смели говорити што су мислили, али се ипак знало, да они верују, како |
| ја се журим да ти нејасним речима кажем што срце осећа.{S} Чуј ме још мало, и ако знам, да ти ј |
| а, што му на лицу стална изгледаше, као што ни његовом белом господском лицу не бејаше потребна |
| осног клицања.</p> <p>— Буди витез, као што си и до сада био, па си ми брат а не млађи! — одгов |
| м рудницима сребра и злата господи, као што травни пашњаци по висоравнима бејаху обилати храном |
| — мисли, да су сви људи покварени, као што си сам.{S} Тражио си невину љубав, да канџама раски |
| pb n="139" /> год ју је могао наћи, као што вредна чела не оставља у врту ни један цветак.{S} Н |
| љ.{S} Ми нећемо одступити пред њим, као што се не поклонисмо пред њима!</p> <p>— Тако је!</p> < |
| Мара.{S} Разговор је био жив, пун, као што им је и срце било наде пуно.</p> <p>— Још ћу да ти |
| ва, бејаше отворена.</p> <p>Лагано, као што отров улази у крв залазећи све дубље у тело ношен к |
| певач. — То ми је све, што имам.{S} Као што се све окреће око земље и њој служи, тако и моје жи |
| је у град Манастир <pb n="116" /> — као што сам доцније чула — кад сам ја била у Водену.{S} Али |
| тај посао рађен по закону Божјем и као што треба већ онако, како није вредно било.</p> <p>— Сл |
| би смео угазити у војну, а да буде ово што је.{S} Али ми је он за неко време био потребан баш |
| јем.{S} Стеже десницом нож, и пре, него што преплашени Турци могаху и помислити, шта им ваља ра |
| о више од невоље, да се не замери, него што га је срце вукло.{S} А кад се нашао у планини, одас |
| ла Богу, дуго тако трајало.{S} Пре него што је запљуснуло до њих на висовима, море се међусобне |
| орно је Рајко — па мож’да сам пропустио што и од дужности учинити!</p> <p>— А то је —</p> <p>— |
| огледао, јер му се чињаше, да је грешио што је мислио, да је бољка доброга му оца без пребола.{ |
| љускује обалу на којој се он одмара, ко што завидим и неранџи, коју сада мож’да сише!</p> <p>— |
| га је нестало, отишао је тајанствено ко што је и дошао, мож’да да тражи витеза, који ће га боље |
| бринути за мир душе, кад нити постиш ко што треба, нити што приложи цркви? — насмејаше му се мн |
| сад виде, да је мекша, много мекша, но што је мислила...</p> <p>Деспотица Љуба приђе ка њима.< |
| ћемо свршити посао срећно и раније, но што он и помишља.{S} А слава биће твоја!</p> <p>То помо |
| } Савез туђих владара распао се пре, но што је ишта могао и предузети.{S} Ми смо остављени сами |
| шљао вазда а у последње доба и више, но што његовој млађаној плаховитости приличи.</p> <p>Разго |
| говом озбиљном изгледу, много лепше, но што неки мисле.{S} Па хајде да и вама што отпевам!</p> |
| и не труђаше, да се покаже веселији, но што је у ствари био.</p> <p>У таком се расположењу и кр |
| моме месту рођења и првога детињства но што је место, на коме смо сада.{S} Ја сам из Галипоља у |
| доброј мајци.{S} Он је њу примио пре но што је могла чути црне гласе са тужног разбојишта.</p> |
| је очекивао, па га је одмах, још пре но што га је Тома могао поздравити као свога владара, доче |
| кад не би било људских грехова више но што има врлина, сви би се ти стекли с нама у једну заје |
| p>Лукави учитељ бирао је сваког дана по што шта необично, занимљиво, па је у шареним, искићеним |
| он за неко време био потребан баш за то што је туђин, јер у мојој деспотовини има много туђина |
| а будеш.{S} Зашто тужиш?{S} Ваљ’да зато што је млади војвода Гојко отишао на крваву војну?{S} О |
| у, што си поганом туђину учинио, и зато што сам испред твога копља морао клећи!{S} Тако —</p> < |
| е били манастирски ђаци па побегли зато што не трпите мирис од вина, знате то најбоље!</p> <p>С |
| ког бедема крстопољског погледао уз пут што води Драми, па је очекивао гласове ако ни од кога д |
| настала да спреме за ловачки поход буду што свечаније.</p> <p>Соколови су, жељни плена, кликтал |
| , неваљалац, најамник!{S} Један од оних што су мене пре везали за врбу, кад су напали узвишену |
| p> <p>— Боже, Боже, — рече неко од оних што посматраху војску, — колико ли има вера овде?</p> < |
| жише по ново ватру, па ћутаху.{S} А кад штогод особито у памети наиђе, напомену кратко, па опет |
| Теологита, забринут да се данас не деси штогод, што ће му донети немилости господареве; ту су Р |
| ац у пастирском руху са великом чупавом шубаром на глави и дугачком палицом у руци.{S} Он је би |
| ог да га прости! — рече старац и подиже шубару.</p> <p>После тога устаде, уђе у колибу, и изнес |
| се одазваше у два маха слични знаци из шумарка.{S} Али то не опазише ни Ана ни Мара, а још мањ |
| двориште црквено, Тома се брзо изгуби у шумарку, што се са западне стране пута пружаше од Драме |
| ескочише јарак крај пута, па ишчезоше у шуми.{S} Гојко, збуњен неочекиваним сусретом, заустави |
| е ћарлијао, а зелено је лишће на дрвећу шумило.</p> <pb n="122" /> <p>Рајко с главом у рукама т |
| дворски врт, који се на крају завршавао шумицом.</p> <p>Био је сетан и забринут.</p> <p>Прође д |
| е се савија пут, те донекле иде кроз ту шумицу, пред њих искочише три, до зуба наоружана, човек |
| освајало и они су све дубље залазили у шумску хладовину.</p> <p>Друштво је било расположено, ј |
| у, док ме за врбу привезаше, па одоше у шуму не рекавши ни речи.{S} И да ме грло не послужи, да |