• А 140
  • а 346
  • Авај 1
  • авет 1
  • агарјанска 1
  • агарјанском 1
  • Азијата 2
  • Азијате 2
  • Азијати 2
  • Азијатска 1
  • азијатских 1
  • Азије 2
  • Азији 2
  • Азију 1
  • ако 43
  • Ако 8
  • Ал 26
  • ал 41
  • Ала 1
  • Алах 22
  • Алахова 1
  • Алаховом 1
  • Алаху 1
  • Александар 1
  • Александру 1
  • Али 88
  • али 98
  • Алтомановић 1
  • Алтомановића 6
  • Алтомановићем 1
  • ама 1
  • Ама 1
  • амазонка 1
  • Амазонка 1
  • амазонке 1
  • амајлију 2
  • амо 2
  • Ана 49
  • анатему 1
  • АНДРА 1
  • Анђела 2
  • Анђеле 4
  • Анђелови 1
  • Анђеловом 1
  • Анђелу 2
  • анђео 2
  • Анђео 5
  • Ане 9
  • Ани 10
  • Анина 3
  • Анине 2
  • Аниној 1
  • Анином 1
  • Анину 1
  • Аном 2
  • Ану 10
  • Арбаније 1
  • Ареопагита 1
  • Архипелагу 1
  • атонски 2
  • атонског 3
  • ах 2
  • Ах 3
  • аше 1
  • баве 1
  • бавила 1
  • бавио 1
  • бављењу 1
  • Балкана 1
  • Балкану 1
  • балчак 1
  • балчаком 1
  • Балшић 3
  • Балшића 2
  • Балшићеве 1
  • Балшићем 2
  • Балшићи 1
  • Балшићима 1
  • Балшу 1
  • бар 6
  • барице 2
  • бахат 1
  • бацају 1
  • бацао 1
  • баци 1
  • бацивши 2
  • бацили 1
  • бацио 1
  • бацити 1
  • бачен 1
  • бачена 1
  • баш 19
  • Баш 4
  • баштиник 1
  • баштиника 1
  • баштиничке 1
  • Бдења 1
  • бдење 1
  • бег 7
  • бега 2
  • бегова 1
  • бегство 1
  • бегу 1
  • Бегунац 12
  • бегунац 3
  • бегунаца 1
  • бегунца 5
  • бегунци 1
  • бегунцу 1
  • Бегунцу 3
  • беде 1
  • бедем 2
  • бедема 6
  • бедеме 2
  • бедемима 2
  • бедему 2
  • бедрима 1
  • беду 1
  • бежање 1
  • бежати 1
  • беже 1
  • Беже 1
  • бежим 1
  • Без 2
  • без 49
  • безбрижан 2
  • безбрижна 1
  • безбрижно 1
  • безбројни 1
  • Безбројни 1
  • безбројних 1
  • бездан 1
  • бездушници 1
  • бејасмо 3
  • бејах 2
  • бејаху 21
  • Бејаше 1
  • бејаше 95
  • белеге 2
  • белегу 2
  • Белим 1
  • Бело 1
  • Белог 2
  • Белога 2
  • белом 2
  • Беломе 1
  • белцу 1
  • бео 1
  • БЕОГРАДУ 1
  • беседама 1
  • беседницима 1
  • бескрајни 1
  • бескрајно 1
  • бескрајност 1
  • бесом 1
  • беспрекорног 1
  • беше 1
  • би 59
  • бива 2
  • Бивала 1
  • бивало 1
  • бивао 1
  • Бигу 2
  • бије 1
  • бијемо 1
  • бијући 1
  • Била 4
  • била 57
  • биле 7
  • били 10
  • Било 6
  • било 62
  • био 107
  • Био 8
  • бирајући 1
  • бирао 1
  • бисер 1
  • Бисер 1
  • бисера 1
  • бисмо 3
  • Бистрица 1
  • Бистрици 1
  • битака 1
  • бити 46
  • битка 1
  • биткама 1
  • битке 1
  • битку 1
  • Битољ 1
  • биће 3
  • бићеш 1
  • Бићеш 1
  • бићу 1
  • Бићу 1
  • бих 12
  • бише 1
  • блага 5
  • благе 4
  • благим 1
  • Благо 3
  • благо 8
  • благодарење 1
  • благодет 1
  • Благоје 7
  • Благојев 1
  • благосиљам 1
  • благослов 1
  • благослова 7
  • Благословен 1
  • благословен 2
  • Благословено 1
  • Благослови 1
  • благослови 5
  • благословом 4
  • благост 1
  • благости 1
  • блаже 1
  • блажила 1
  • блед 1
  • бледе 1
  • бледео 1
  • бледи 1
  • бледом 1
  • блеђа 1
  • блеђе 1
  • блеђи 1
  • блеском 1
  • ближа 1
  • ближе 9
  • близини 3
  • близо 9
  • близу 2
  • блуде 1
  • бо 1
  • Бог 28
  • Бога 8
  • богат 1
  • Богати 2
  • богатим 1
  • богатих 1
  • богато 2
  • богатога 1
  • богатој 2
  • богатом 3
  • богату 1
  • Богдан 25
  • Богдана 6
  • Богданова 2
  • Богданове 2
  • Богданових 1
  • Богданово 1
  • Богдану 3
  • Богме 6
  • богобојажљивости 1
  • богом 1
  • Богом 13
  • богомољама 1
  • богомољу 1
  • богословске 1
  • богословских 1
  • Богу 15
  • Боже 9
  • Божја 2
  • Божје 4
  • божјег 1
  • Божјег 5
  • Божјем 1
  • Божји 2
  • Божјим 4
  • Божју 1
  • Бој 1
  • бој 9
  • боја 3
  • бојажљивим 1
  • бојао 1
  • бојати 1
  • бојевима 1
  • бојећи 1
  • боји 1
  • бојишта 1
  • бојиште 2
  • бојна 1
  • бојне 1
  • бојни 1
  • бојног 1
  • бојнога 1
  • бојном 2
  • бојом 1
  • боју 2
  • бол 1
  • бола 2
  • болан 1
  • боле 1
  • болеснице 1
  • болесничке 1
  • болест 1
  • болећивост 1
  • боли 3
  • болно 3
  • болног 1
  • боловања 1
  • боловао 1
  • боловах 1
  • болом 1
  • болује 1
  • боља 1
  • боље 11
  • Боље 2
  • бољетицу 1
  • бољи 1
  • бољим 1
  • бољка 1
  • борба 1
  • Борба 1
  • борби 3
  • борбу 2
  • боре 1
  • бори 1
  • борили 1
  • борим 1
  • боримо 2
  • борио 1
  • Борисмо 1
  • борити 1
  • борише 1
  • босиљком 1
  • брави 1
  • брада 1
  • браде 2
  • брајко 4
  • бранећи 1
  • бранилац 1
  • бранили 1
  • браним 1
  • бранио 1
  • бранити 1
  • Бранковић 1
  • Бранковићу 1
  • брањаше 1
  • Брат 1
  • брат 12
  • брата 9
  • Брате 3
  • брате 5
  • братом 2
  • братске 1
  • братски 8
  • брату 1
  • Браћа 1
  • браћа 3
  • браће 9
  • браћи 1
  • Браћо 2
  • браћо 5
  • браћом 1
  • брачног 1
  • брашненицама 1
  • брда 3
  • брдом 1
  • брду 1
  • брега 3
  • брегови 1
  • бреговима 2
  • брегом 1
  • брегу 1
  • брежуљак 1
  • брежуљку 1
  • бреме 1
  • бременом 1
  • брже 4
  • брзи 2
  • брзини 1
  • Брзо 3
  • брзо 50
  • брзом 1
  • брига 2
  • бриге 2
  • брижан 1
  • Брижни 1
  • брижно 1
  • бризи 1
  • бризну 1
  • бринеш 1
  • брини 4
  • брините 2
  • бринула 1
  • бринути 3
  • бришући 1
  • бркова 2
  • бродар 1
  • бродара 1
  • бродару 1
  • бродове 1
  • бродовима 1
  • број 3
  • бројати 1
  • бројем 1
  • Броји 1
  • бршљана 2
  • Бугарске 1
  • бугарским 1
  • будан 2
  • буде 24
  • будем 1
  • будеш 4
  • буди 2
  • Буди 7
  • будио 1
  • будите 1
  • Будите 1
  • Будни 1
  • будни 2
  • буднији 1
  • буду 4
  • будућност 1
  • будућности 2
  • бујица 1
  • бујна 1
  • бујне 1
  • бујније 1
  • бујношћу 1
  • буктињом 1
  • буљина 1
  • буљук 1
  • бунтовник 1
  • бунтовничку 1
  • бура 3
  • буре 1
  • бурне 1
  • бурно 2
  • бурну 1
  • бућнем 1
  • Важне 1
  • важни 1
  • важнијих 1
  • важној 1
  • важном 1
  • Вазбраној 1
  • вазда 8
  • Ваздух 1
  • ваздух 4
  • ваздуху 2
  • ваздушасти 1
  • вајкадашњи 1
  • вала 1
  • вали 1
  • ваљ 2
  • Ваљ 2
  • ваља 16
  • Ваља 2
  • ваљајући 1
  • Ваљало 2
  • ваљало 9
  • ваљан 2
  • ваљаних 1
  • ваљаног 2
  • ваљаношћу 1
  • вам 6
  • вама 6
  • ван 2
  • вара 2
  • варају 1
  • варајући 1
  • Варалице 1
  • вараш 1
  • Вараш 1
  • варвара 1
  • Вардара 1
  • вардарску 1
  • варка 1
  • варљиве 1
  • варош 1
  • вароши 1
  • вас 3
  • ватара 3
  • ватра 1
  • Ватре 1
  • ватре 7
  • ватрен 1
  • ватри 4
  • ватру 5
  • ваш 1
  • Ваш 1
  • ваша 1
  • ваше 1
  • вашој 2
  • вашу 2
  • ведар 2
  • ведрине 1
  • ведрином 1
  • ведрину 1
  • веђе 1
  • вежи 2
  • вез 1
  • веза 2
  • везали 1
  • везан 1
  • везанога 2
  • везао 3
  • везаше 1
  • везе 2
  • вези 3
  • везиваше 1
  • везу 3
  • везује 1
  • век 1
  • Век 1
  • века 4
  • векови 1
  • веку 1
  • Велбужд 1
  • Велбужду 3
  • Веле 1
  • веле 2
  • вели 8
  • велика 15
  • велике 11
  • велики 11
  • великим 4
  • великих 2
  • велико 9
  • великог 8
  • великога 2
  • великој 6
  • Великом 1
  • великом 7
  • велику 5
  • велим 3
  • велича 1
  • величају 1
  • величини 1
  • величину 1
  • велиш 5
  • Велможа 1
  • велможа 4
  • велможе 3
  • Велможо 4
  • велможо 5
  • велможу 1
  • велмошког 1
  • Велом 1
  • венцима 1
  • венчању 1
  • вео 1
  • веома 1
  • Веома 1
  • Вера 1
  • вера 4
  • веран 1
  • Верна 1
  • верна 4
  • верне 2
  • Верни 1
  • верних 1
  • верно 1
  • вернога 1
  • верном 1
  • веровали 1
  • веровао 3
  • веровати 2
  • вероваше 1
  • вером 1
  • веру 3
  • Веруј 1
  • веруј 2
  • Верује 1
  • верује 2
  • Верујем 1
  • верујем 3
  • верујемо 1
  • верујеш 1
  • верују 1
  • весела 1
  • веселе 1
  • веселећи 1
  • весели 2
  • веселија 1
  • веселије 4
  • веселији 3
  • веселијих 1
  • веселих 2
  • весело 8
  • веселој 2
  • веселом 1
  • веселост 1
  • весеља 3
  • весељах 1
  • весеље 2
  • весео 4
  • Ветар 3
  • ветар 4
  • ветра 1
  • ветрић 1
  • Ветрић 2
  • ветровита 1
  • ветром 2
  • ветру 1
  • Већ 2
  • већ 94
  • већа 6
  • Веће 1
  • веће 3
  • већег 1
  • већи 2
  • већим 2
  • Већина 1
  • већином 2
  • већих 1
  • већом 2
  • већу 2
  • Вечан 1
  • вече 8
  • вечера 1
  • вечерала 1
  • вечерас 5
  • вечерашњег 1
  • вечери 7
  • вечерње 1
  • вечерњи 1
  • вечерњу 1
  • вечито 3
  • вечитом 1
  • вечни 1
  • вечнога 1
  • вешти 2
  • Вешти 2
  • вештине 2
  • вешто 4
  • Ви 2
  • ви 4
  • вид 1
  • вида 2
  • видар 2
  • виде 13
  • видевши 1
  • Видела 1
  • видела 3
  • видело 4
  • видео 4
  • видесмо 1
  • видети 3
  • видећеш 1
  • Видећеш 1
  • видећи 1
  • видех 1
  • видеше 1
  • Види 1
  • види 2
  • видим 3
  • видиш 2
  • Видиш 4
  • видније 1
  • Видо 4
  • видовит 1
  • Видосава 29
  • Видосаве 1
  • Видосави 10
  • Видосавине 1
  • Видосавиним 1
  • Видосавином 1
  • Видосавину 1
  • Видосавом 1
  • Видосаву 2
  • виђења 1
  • Византија 2
  • Византије 3
  • Византији 1
  • Византинац 1
  • Византинаца 1
  • Византинца 2
  • Византинцу 1
  • византиска 2
  • Византиски 1
  • византиским 2
  • византиских 1
  • византиског 6
  • византиском 1
  • вије 1
  • вијући 1
  • вика 1
  • Викаћу 1
  • викаху 1
  • викаше 3
  • викну 12
  • викнувши 1
  • вила 1
  • виле 1
  • вина 7
  • Вино 1
  • вино 4
  • виноград 3
  • Виноградар 1
  • вином 2
  • вину 2
  • винце 1
  • винцем 1
  • висила 1
  • висини 1
  • висину 1
  • висио 1
  • висовима 2
  • висока 1
  • високе 4
  • високим 2
  • високих 2
  • Високо 1
  • високо 3
  • високог 3
  • високога 1
  • високој 1
  • високом 1
  • високу 1
  • висоравнима 1
  • Витеже 3
  • витеже 7
  • витез 14
  • витеза 10
  • витези 1
  • витезима 1
  • витезова 2
  • витезове 1
  • Витезови 1
  • витезови 4
  • витезу 2
  • витешка 2
  • витешке 2
  • Витешки 1
  • витешки 2
  • витешким 4
  • витешких 2
  • витешко 1
  • витешког 3
  • витешкога 1
  • витешкој 1
  • витешком 3
  • витештва 2
  • Витошем 1
  • Вихор 2
  • вихор 4
  • вихорова 1
  • виче 1
  • Више 3
  • више 87
  • владара 3
  • владарима 1
  • владати 1
  • владе 1
  • влажне 1
  • власима 1
  • власт 2
  • властела 1
  • Властела 1
  • властеле 2
  • властели 1
  • властелин 1
  • властелина 1
  • властелину 1
  • властелом 1
  • властелу 1
  • властеоску 1
  • Властоја 2
  • Властоје 18
  • Властојев 1
  • Властојем 2
  • Властоју 2
  • Влаха 1
  • вода 1
  • воде 6
  • Воден 1
  • Водена 1
  • Водену 1
  • Води 1
  • води 5
  • водили 1
  • водиља 1
  • водиљу 1
  • водим 1
  • водио 6
  • водити 1
  • водише 1
  • водом 1
  • воду 3
  • Вођа 1
  • вођа 4
  • вођаху 1
  • вођаше 1
  • вођи 1
  • вођу 2
  • Возари 2
  • Војвода 11
  • војвода 37
  • војводама 3
  • Војводе 1
  • војводе 10
  • војводи 2
  • војводина 3
  • војводине 3
  • војводину 1
  • војводо 11
  • Војводо 9
  • војводом 2
  • војводском 2
  • војводство 1
  • војводу 7
  • војеводје 1
  • Војихна 10
  • Војихне 6
  • Војихни 2
  • Војихнин 3
  • Војихнина 1
  • Војихнине 5
  • Војихнином 4
  • Војихнину 1
  • Војихном 2
  • Војихну 1
  • Војна 3
  • војна 7
  • војне 1
  • Војне 1
  • војни 3
  • војник 8
  • војника 4
  • војнику 1
  • војници 2
  • војницима 1
  • војничка 1
  • војничким 1
  • војничко 1
  • војничкој 1
  • војно 2
  • војну 10
  • војска 29
  • Војска 3
  • Војске 1
  • војске 34
  • војсковође 1
  • војском 15
  • војску 12
  • војсци 8
  • Волела 1
  • волео 1
  • волим 2
  • волиш 2
  • воља 4
  • воље 1
  • вољи 1
  • вољни 1
  • вољом 1
  • вољу 3
  • воћка 1
  • воштане 1
  • воштаницу 1
  • вражбина 1
  • вранца 3
  • врат 3
  • врата 15
  • Врата 3
  • врате 1
  • врати 8
  • вратила 1
  • вратим 1
  • Вратима 1
  • вратима 11
  • вратимо 2
  • вратио 6
  • вратити 1
  • вратих 1
  • вратише 1
  • вратнице 1
  • вратом 1
  • врату 4
  • враћа 1
  • враћају 1
  • Враћајући 2
  • враћала 1
  • враћали 1
  • враћам 1
  • враћао 2
  • враћаш 1
  • враћаше 2
  • врбе 2
  • врбом 1
  • врбу 8
  • врдну 1
  • вребам 1
  • вребати 1
  • вреде 1
  • вредети 1
  • вреди 1
  • Вреди 1
  • вредна 1
  • вредних 2
  • вредно 1
  • вредност 1
  • вредности 1
  • вређало 1
  • вређати 1
  • врежама 1
  • вреже 3
  • време 30
  • времена 22
  • времену 1
  • ври 1
  • врисак 1
  • вриштање 1
  • вришти 1
  • врли 1
  • врлина 3
  • врло 11
  • Врло 4
  • врлог 1
  • врлом 1
  • врсник 1
  • врсницима 1
  • врт 6
  • врта 3
  • вртели 1
  • врту 7
  • вруће 1
  • врх 1
  • врха 1
  • врхови 1
  • врховна 1
  • врховну 1
  • врхом 1
  • врху 2
  • врхунац 1
  • вршим 1
  • вршио 1
  • Вук 1
  • Вукашин 32
  • Вукашина 4
  • Вукашине 2
  • Вукашинова 1
  • Вукашинове 1
  • Вукашиновој 1
  • Вукашинову 1
  • Вукашином 1
  • Вукашину 4
  • вукло 1
  • Вуку 1
  • га 145
  • гавран 2
  • гавранова 1
  • ГАВРИЛОВИЋ 1
  • гаде 1
  • гађам 1
  • газећи 1
  • газим 1
  • газио 1
  • гајтану 1
  • галантно 1
  • Галипоља 3
  • Галипоље 6
  • Галипољу 3
  • гарде 1
  • гасио 1
  • гасити 1
  • гвожђе 2
  • Гвоздена 1
  • гвоздени 1
  • гвозденим 1
  • Гвозденим 1
  • гвозденој 1
  • гвозденом 1
  • где 45
  • Где 7
  • гдегде 1
  • гдекад 1
  • гдешто 1
  • гине 2
  • гинуше 1
  • глава 1
  • Глава 1
  • главе 4
  • глави 3
  • главне 1
  • главни 3
  • главним 3
  • главних 1
  • главног 1
  • главном 2
  • главњу 1
  • главом 12
  • главу 27
  • гладан 1
  • гладећи 1
  • гладна 2
  • Гладног 1
  • Глас 2
  • глас 21
  • гласа 4
  • гласан 1
  • гласе 7
  • гласи 1
  • Гласи 1
  • гласник 11
  • Гласник 3
  • гласника 5
  • гласнике 2
  • гласнику 2
  • гласним 1
  • Гласници 1
  • гласници 2
  • гласниче 1
  • гласно 3
  • гласове 5
  • гласови 1
  • гласовима 4
  • гласом 9
  • гласу 3
  • гле 1
  • Гле 3
  • гледа 1
  • Гледа 1
  • гледајући 4
  • гледала 2
  • гледалаца 1
  • гледали 1
  • гледамо 1
  • гледање 2
  • гледању 1
  • гледао 5
  • гледаху 1
  • Гледаше 2
  • гледаше 4
  • гнезда 2
  • гнездом 1
  • гнезду 1
  • гњева 1
  • гњеван 1
  • го 2
  • говор 4
  • говорах 2
  • говораху 3
  • говораше 18
  • говорећи 1
  • Говори 2
  • говори 5
  • говорили 2
  • Говорило 1
  • говорило 2
  • говорим 3
  • Говорио 1
  • говорио 4
  • говорити 4
  • говориш 1
  • Говориш 1
  • говорљиво 1
  • говорно 1
  • говору 3
  • год 5
  • година 9
  • годинама 5
  • Године 2
  • године 7
  • години 1
  • гозби 1
  • Гојка 32
  • Гојко 129
  • Гојков 4
  • Гојкова 4
  • Гојкове 2
  • Гојкови 2
  • Гојкових 1
  • Гојково 2
  • Гојковог 2
  • Гојковој 1
  • Гојкову 4
  • Гојком 6
  • Гојку 25
  • голим 1
  • голобрадо 1
  • голу 2
  • гомилају 1
  • гомилама 1
  • гомилаху 1
  • гомиле 1
  • Гомиле 1
  • гомили 1
  • гомилице 1
  • гони 2
  • Гонилац 10
  • гонилац 4
  • гониоца 2
  • Гониоцу 2
  • гоњаше 1
  • гоњен 1
  • гоњених 1
  • гоњењу 1
  • Гора 1
  • гора 2
  • Горама 1
  • Горе 3
  • горе 6
  • горео 1
  • Гори 1
  • горима 1
  • горње 2
  • горњи 1
  • горњом 1
  • гором 1
  • горској 1
  • господ 2
  • Господ 2
  • господа 2
  • Господа 4
  • господар 12
  • господара 19
  • господареве 1
  • господари 1
  • господарима 2
  • господарио 1
  • господаром 1
  • господару 14
  • Господару 9
  • господе 2
  • Господе 2
  • господи 2
  • господовању 1
  • господом 2
  • господске 2
  • господским 1
  • господском 1
  • господства 1
  • господство 1
  • господству 1
  • Господу 3
  • господу 5
  • госпођа 2
  • госпође 3
  • госпођи 1
  • госпођину 1
  • госпођо 3
  • Госпоштина 1
  • госпоштини 1
  • гост 3
  • госта 2
  • госте 1
  • гостили 1
  • гостовању 1
  • Готов 1
  • готов 2
  • готова 2
  • готове 1
  • готово 10
  • Готово 2
  • готовости 1
  • готовошћу 1
  • готову 1
  • грабе 1
  • грабљаху 1
  • грабљаше 1
  • град 17
  • града 9
  • градић 1
  • градиће 1
  • градова 1
  • градове 2
  • градови 2
  • градовима 2
  • градска 3
  • градске 9
  • градски 1
  • градским 4
  • градских 4
  • градско 1
  • Градско 1
  • градског 4
  • градској 1
  • градском 2
  • граду 25
  • грађана 1
  • грађански 1
  • грана 1
  • гране 2
  • граница 1
  • границама 1
  • границе 6
  • граници 5
  • границу 5
  • граничећи 1
  • граничила 1
  • гранична 1
  • гранични 1
  • грану 1
  • грануо 1
  • гранчице 1
  • гранчици 1
  • грања 3
  • грб 2
  • грдно 2
  • греје 1
  • греси 1
  • грех 3
  • греха 1
  • грехова 1
  • греховима 1
  • Грехота 1
  • грешио 1
  • грешна 1
  • грешника 1
  • грешних 1
  • грешног 1
  • грешном 1
  • Грк 2
  • Грка 3
  • гркљан 1
  • Грку 1
  • грла 1
  • грло 2
  • грлом 1
  • грлу 1
  • грмљаше 2
  • грмну 6
  • грмнуше 1
  • грмова 1
  • грмове 2
  • грмови 1
  • гроб 5
  • гроба 2
  • гробница 1
  • гробом 1
  • гробу 1
  • грозила 1
  • грозница 1
  • громко 1
  • громогласним 2
  • груди 15
  • грудима 2
  • грудобране 1
  • груне 1
  • грунуше 1
  • група 1
  • групама 1
  • групе 1
  • групи 1
  • Грци 1
  • Грче 3
  • грчила 1
  • грчка 2
  • Грчке 1
  • грчке 2
  • грчки 7
  • грчким 1
  • грчких 1
  • грчко 1
  • грчког 1
  • грчкога 2
  • грчком 1
  • грчку 2
  • губи 1
  • губимо 1
  • Губио 1
  • губитак 1
  • губити 1
  • губитком 1
  • губише 1
  • гуде 1
  • Гумна 2
  • гусала 1
  • гусара 1
  • гусаре 1
  • гусари 1
  • Гусари 1
  • гусарима 1
  • гусарских 1
  • гуслар 1
  • гусле 5
  • густа 1
  • Густа 1
  • густе 2
  • густи 3
  • густим 1
  • густо 1
  • Да 32
  • да 623
  • Дабогме 1
  • давала 2
  • давао 2
  • давати 1
  • даваху 1
  • дави 1
  • давити 1
  • давно 4
  • даде 5
  • дадиље 1
  • дадосмо 1
  • дадох 4
  • даду 1
  • дажбина 1
  • дај 2
  • Дај 2
  • даје 5
  • дајеш 3
  • дају 2
  • дајући 1
  • Дакле 3
  • дакле 6
  • Дако 1
  • дала 3
  • далека 4
  • далеки 1
  • далеких 1
  • Далеко 2
  • далеко 24
  • далеког 1
  • Даље 2
  • даље 30
  • даљи 1
  • даљине 1
  • даљини 1
  • даљину 1
  • дам 1
  • Дамаскинову 1
  • дан 16
  • Дан 2
  • дана 36
  • данак 2
  • данас 10
  • Данас 5
  • данашњег 1
  • дане 3
  • дани 5
  • данима 4
  • даном 1
  • дању 3
  • дао 8
  • дар 1
  • даривао 1
  • даровано 1
  • дарове 1
  • дати 7
  • датој 1
  • дах 4
  • Два 2
  • два 27
  • двадесет 1
  • двадесетим 1
  • двају 1
  • дванаест 2
  • две 5
  • двеју 2
  • двема 1
  • двоглави 1
  • двоглавим 1
  • двоглавог 1
  • двоје 2
  • двојица 5
  • двојице 1
  • двојицом 1
  • двоколица 1
  • двор 3
  • двора 9
  • дворана 2
  • дворанима 1
  • Дворанин 1
  • дворанин 14
  • дворанина 5
  • дворанину 1
  • дворанке 2
  • дворану 1
  • дворишта 4
  • двориште 7
  • двориштем 1
  • дворишту 5
  • двором 3
  • дворске 1
  • дворски 1
  • двору 7
  • двоумим 1
  • дебеле 1
  • дебла 1
  • деблу 1
  • девер 1
  • девојачке 1
  • Девојка 1
  • девојка 3
  • девојке 3
  • Дејановића 12
  • Дејановићевих 1
  • Дејановићи 4
  • Дејановићу 1
  • Дејанових 1
  • дела 8
  • деле 2
  • делила 1
  • делима 3
  • делио 1
  • делића 1
  • делове 1
  • делови 3
  • делом 2
  • део 9
  • дервиш 1
  • Дервиш 1
  • дервиша 1
  • дереш 1
  • десет 2
  • деси 1
  • десна 4
  • десне 2
  • десница 1
  • деснице 3
  • десници 3
  • десницом 1
  • десницу 2
  • десно 4
  • десног 1
  • десној 3
  • десном 1
  • десну 4
  • Деспот 11
  • деспот 18
  • деспота 12
  • Деспоте 5
  • деспоте 9
  • деспоти 1
  • деспотица 28
  • Деспотица 9
  • Деспотице 2
  • деспотице 5
  • деспотици 3
  • деспотицом 5
  • деспотицу 8
  • деспотова 2
  • деспотове 1
  • Деспотове 1
  • деспотовина 3
  • деспотовине 12
  • Деспотовини 1
  • деспотовини 6
  • деспотовину 3
  • деспотовој 1
  • деспотову 1
  • деспотом 2
  • деспотским 1
  • деспотског 1
  • деспотску 1
  • деспоту 13
  • дете 8
  • детета 1
  • детињства 2
  • деци 1
  • децо 1
  • Дечанског 1
  • дечице 1
  • дечицом 1
  • дивану 1
  • дивљач 3
  • дивљи 1
  • дивљим 1
  • дивљини 1
  • дивљих 1
  • дивљој 1
  • дигао 2
  • дигне 2
  • дигнемо 1
  • дигнувши 1
  • дигнути 1
  • диго 1
  • дигох 1
  • дигоше 1
  • Дидимотику 3
  • диже 10
  • дижући 2
  • дизали 1
  • дизгине 1
  • Дионисија 1
  • дирљиво 1
  • дирнуо 1
  • дирнута 1
  • дићи 1
  • дихаше 1
  • дна 1
  • дневне 1
  • дневнога 1
  • дно 1
  • До 6
  • до 81
  • доба 35
  • Добар 1
  • добар 4
  • добаци 2
  • добацују 1
  • доби 1
  • добија 2
  • добијајући 1
  • добијао 1
  • добијеним 1
  • добила 3
  • добили 2
  • добио 2
  • добити 1
  • добише 1
  • добра 12
  • Добра 3
  • добре 5
  • Добри 4
  • добри 8
  • добрим 5
  • добрих 3
  • добричина 1
  • Добро 18
  • добро 31
  • добровољаца 1
  • добровољних 1
  • добровољци 1
  • доброг 9
  • доброга 3
  • доброј 3
  • добром 3
  • доброме 1
  • доброти 1
  • добру 1
  • доведе 1
  • доведено 1
  • довела 1
  • довело 1
  • довео 2
  • довече 1
  • довикиваху 1
  • довикну 1
  • довикује 1
  • доводише 1
  • довољан 1
  • довољна 1
  • довољно 7
  • доврши 3
  • догађа 1
  • догађај 3
  • догађаја 1
  • догађајем 1
  • догађаји 4
  • догађајима 2
  • догађају 1
  • догађаЈу 1
  • Доглавници 1
  • договарамо 1
  • договоре 1
  • договорно 1
  • догоди 1
  • догодило 3
  • догоревао 1
  • дода 1
  • додаваху 1
  • додаваше 2
  • додавши 1
  • додаде 23
  • додадоше 4
  • додај 1
  • додаје 1
  • додириваху 1
  • дође 20
  • дођем 1
  • дођеш 1
  • дођосте 1
  • Дођох 1
  • дођох 4
  • дођоше 5
  • доживео 3
  • доживети 1
  • доживљаја 1
  • Дозваћемо 1
  • дозивања 1
  • дозивање 1
  • дозиваше 1
  • дознати 1
  • доиста 1
  • дојездио 1
  • дојиља 1
  • док 26
  • Док 5
  • докажем 1
  • докле 2
  • доконамо 1
  • докопавши 1
  • Докопавши 1
  • долажаше 2
  • долазак 6
  • долазе 4
  • долази 8
  • долазила 1
  • долазим 1
  • долазимо 1
  • долазио 7
  • долазише 1
  • доласка 3
  • доласком 1
  • доласку 3
  • доле 5
  • доликоваше 1
  • долинама 1
  • долине 1
  • долину 1
  • долова 1
  • долови 1
  • дом 2
  • дома 2
  • домаћин 1
  • домаћу 1
  • домове 1
  • домовима 1
  • домовину 1
  • дому 7
  • донекле 2
  • донела 1
  • донели 1
  • донело 2
  • донео 6
  • донесе 2
  • донети 2
  • доносећи 1
  • доноси 2
  • доносим 1
  • доња 1
  • доњи 1
  • допада 1
  • допадаше 2
  • допиру 1
  • допратио 1
  • допреше 1
  • допрла 1
  • допро 1
  • допуњаваху 1
  • допустити 1
  • дорин 1
  • досадашње 1
  • досади 1
  • досађује 1
  • досети 1
  • досећати 1
  • доспе 1
  • доста 13
  • Доста 5
  • доставом 1
  • достиже 1
  • достојан 1
  • достојанствено 1
  • достојну 1
  • дотакао 1
  • дотицали 1
  • Дотле 1
  • дотле 11
  • доћи 4
  • дохвати 4
  • дохвативши 1
  • дохватило 1
  • дохватио 1
  • дохватише 1
  • дохваћен 1
  • доходили 1
  • Доцкан 1
  • Доцне 1
  • доцне 6
  • Доцније 1
  • доцније 5
  • дочек 1
  • дочека 6
  • дочекали 2
  • дочекао 3
  • дочеках 1
  • дочекаше 3
  • дочекивали 1
  • дочекивао 1
  • дочепали 1
  • дочепати 1
  • Дошавши 2
  • Дошао 2
  • дошао 22
  • дошла 7
  • дошло 4
  • дошљак 1
  • Дошљак 1
  • дошљака 2
  • дошљаком 1
  • дошо 1
  • драга 1
  • Драгаш 2
  • Драгаша 3
  • Драгашу 1
  • драги 2
  • драгу 1
  • драж 1
  • драже 1
  • Драма 7
  • Драме 22
  • Драми 26
  • драмска 1
  • Драмска 1
  • драмске 13
  • драмским 2
  • драмско 1
  • драмског 4
  • драмској 3
  • драмском 4
  • драмску 1
  • Драму 25
  • дрвена 1
  • дрвеним 1
  • дрвета 1
  • дрветом 1
  • дрвећа 1
  • дрвећу 1
  • дрвљу 1
  • Дрво 1
  • дрво 2
  • дремали 1
  • дремао 1
  • Дренопоља 10
  • Дренопоље 8
  • Дренопољу 5
  • ДРЖ 1
  • држава 1
  • државе 1
  • државица 1
  • државна 1
  • државне 1
  • државни 1
  • државним 3
  • државних 1
  • држак 1
  • држала 3
  • држали 1
  • држање 1
  • држао 4
  • држати 1
  • држах 1
  • држаше 8
  • држе 1
  • Држећи 3
  • држећи 8
  • држи 2
  • Држимо 1
  • друг 3
  • друга 9
  • другар 1
  • другарске 1
  • друге 11
  • други 27
  • Други 7
  • другим 4
  • другима 4
  • других 1
  • Друго 2
  • друго 7
  • Другови 1
  • друговима 3
  • другог 7
  • другога 1
  • другој 1
  • другом 5
  • другоме 1
  • другу 9
  • дружба 1
  • дружби 2
  • дружина 5
  • дружине 2
  • дружини 1
  • друкчија 1
  • друкчије 8
  • друштва 2
  • Друштво 2
  • друштво 6
  • друштву 7
  • дршку 2
  • дубина 1
  • дубине 1
  • дубини 1
  • дубље 7
  • дубоким 1
  • дубоко 7
  • дубраве 1
  • дубровачким 1
  • Дубровнику 1
  • дуг 1
  • дуга 1
  • дугачак 1
  • дугачке 1
  • дугачким 1
  • дугачком 2
  • дугачку 1
  • дугим 1
  • дуго 12
  • Дуго 3
  • дугог 2
  • дугогодишње 1
  • дугој 1
  • дугом 2
  • дужан 2
  • дуже 2
  • дужег 3
  • дужна 1
  • дужност 9
  • дужности 6
  • дурашност 1
  • дух 1
  • духа 1
  • духну 1
  • духовници 2
  • душа 14
  • Душа 4
  • душама 1
  • Душана 1
  • Душанову 1
  • Душану 1
  • душе 12
  • душевним 1
  • душевног 1
  • Души 1
  • души 19
  • душом 7
  • душу 19
  • Ђаво 1
  • ђаво 2
  • ђавола 1
  • ђавољег 1
  • ђакон 1
  • Ђаур 1
  • ђаур 2
  • ђаури 3
  • ђаци 1
  • ђеновским 1
  • ђерђев 1
  • ђерђеву 2
  • Ђурађ 1
  • Ђурђа 1
  • Ђурђе 1
  • Ђурђем 1
  • е 1
  • Е 4
  • Ево 11
  • ево 4
  • ено 3
  • епирско 1
  • ето 1
  • Ето 1
  • жалили 2
  • жалим 1
  • жалио 1
  • жалосне 2
  • жалосном 1
  • жалосну 1
  • жалости 8
  • жаљаху 1
  • жаљаше 1
  • жар 2
  • жарко 1
  • жаром 1
  • ждрала 1
  • Ждрале 1
  • Жегљигова 2
  • Жегљигово 2
  • жегљиговске 1
  • Жегљигову 2
  • жедни 1
  • желели 1
  • желео 2
  • Жели 1
  • жели 2
  • желим 1
  • желиш 1
  • Жеља 1
  • жеља 6
  • жељама 4
  • жељан 1
  • жељаше 1
  • жеље 1
  • жељи 5
  • жељни 1
  • жељних 1
  • жељно 1
  • жена 5
  • жени 1
  • женска 7
  • женскиње 1
  • женскињу 1
  • женских 1
  • женско 1
  • женског 1
  • женску 3
  • жерав 1
  • Жерава 1
  • жерава 3
  • жерави 1
  • жеравом 1
  • жераву 1
  • жестином 1
  • Жив 1
  • жив 3
  • жива 1
  • Жива 1
  • живео 3
  • Живео 8
  • живи 1
  • живим 2
  • живимо 1
  • живих 1
  • живље 1
  • живљења 2
  • живљи 1
  • живљим 1
  • живо 6
  • живовање 1
  • живот 15
  • живота 11
  • животиња 1
  • животне 1
  • животом 1
  • животу 8
  • живошћу 1
  • живце 1
  • жигосан 1
  • жигоше 1
  • жице 1
  • Жице 1
  • жртава 1
  • жртва 5
  • ЖРТВЕ 2
  • жртве 7
  • жртву 1
  • жуди 1
  • жудиш 1
  • жудно 1
  • жудње 2
  • жуђени 1
  • жупа 4
  • жупама 2
  • жупанима 1
  • жупе 2
  • жупске 1
  • жураше 1
  • журба 1
  • журе 1
  • жури 1
  • журила 1
  • журим 1
  • журио 1
  • журити 5
  • жуту 1
  • за 230
  • За 52
  • забава 2
  • забаве 5
  • забави 1
  • забавних 1
  • забаву 1
  • забаченог 1
  • забеле 1
  • забелеше 2
  • заблешти 1
  • заблисташе 4
  • забоде 1
  • заборав 1
  • заборава 1
  • Заборави 2
  • заборави 5
  • заборавио 3
  • заборавите 1
  • заборављај 1
  • заборављају 1
  • заборављаше 1
  • заборављеног 1
  • забораву 1
  • забрави 1
  • забринут 2
  • забринуте 1
  • забринути 1
  • забринуто 1
  • забринуше 1
  • забруја 1
  • забуне 2
  • забуни 1
  • забуном 1
  • заваде 1
  • завадила 1
  • завађеној 1
  • завереничке 2
  • заветној 1
  • завидим 1
  • Завидим 1
  • Завидљив 1
  • завирити 1
  • зависи 1
  • зависност 1
  • завист 2
  • зависти 2
  • завитла 1
  • завичаја 1
  • завладао 1
  • завојевача 4
  • завришта 1
  • завршавао 2
  • завршаваху 1
  • заврши 6
  • завршује 1
  • завршују 1
  • загасила 1
  • загасити 1
  • Загледа 1
  • загледа 2
  • загледао 1
  • загледати 2
  • загрева 1
  • загрејасмо 1
  • загреје 1
  • загрли 9
  • загрлили 1
  • загрлио 1
  • загрлише 1
  • загрљај 1
  • загрме 1
  • загрмеше 1
  • загушена 1
  • загушили 1
  • зададе 1
  • задају 1
  • задатка 1
  • задаћи 2
  • задахне 1
  • зади 1
  • задобијених 1
  • задобио 1
  • задовољавајући 1
  • Задовољан 1
  • задовољан 5
  • задовољи 1
  • задовољна 1
  • задовољни 1
  • задовољнијим 1
  • задовољно 3
  • задојила 1
  • задоцњењу 1
  • задржа 1
  • задржавао 2
  • задржала 1
  • задржао 3
  • задржати 4
  • задржи 1
  • ЗАДРУГА 1
  • задрхта 9
  • задрхтала 1
  • задрхтао 1
  • задрхташе 1
  • зађе 2
  • зађевица 1
  • зажеле 1
  • зазвекташе 1
  • зазвонише 1
  • зазорно 2
  • заједницу 1
  • заједничког 2
  • заједничку 1
  • Заједно 1
  • заједно 2
  • зајеца 3
  • заклео 1
  • заклетву 1
  • заклињем 1
  • Заклони 1
  • заклонише 1
  • заклоњеној 1
  • заклопи 2
  • заклопоташе 1
  • законик 1
  • законима 1
  • закону 1
  • закриље 1
  • закриљу 1
  • закркља 1
  • закупаца 1
  • закуца 4
  • зала 1
  • залагаху 1
  • залазећи 1
  • залазили 1
  • заласка 1
  • залете 1
  • Залива 2
  • Заливу 1
  • залога 1
  • залогаја 1
  • заложена 1
  • заложи 2
  • заложила 1
  • заложисмо 1
  • Залуд 2
  • залуд 3
  • залутали 1
  • заљубљених 1
  • заљуља 1
  • замак 1
  • замахну 2
  • замени 4
  • заменик 1
  • заменио 1
  • заменити 1
  • замери 1
  • замисли 5
  • замислити 1
  • замислише 1
  • замишљена 1
  • замишљено 1
  • замке 1
  • замоли 1
  • замолим 1
  • заморена 1
  • замори 1
  • замрзнути 1
  • занатлија 1
  • занела 1
  • занео 1
  • занесе 1
  • занесен 2
  • занесењачке 1
  • занех 1
  • занимање 1
  • занимљиво 1
  • заносила 1
  • заноћили 1
  • зао 2
  • заобиђоше 1
  • заобилажења 1
  • заостаде 1
  • заостали 1
  • заосталим 1
  • заостао 2
  • запад 4
  • запада 3
  • западе 2
  • западна 1
  • западне 2
  • западу 4
  • запази 1
  • запазио 2
  • запајаху 1
  • запамтила 2
  • запамтио 3
  • запамтих 1
  • запева 1
  • запеваше 1
  • запињу 1
  • запита 5
  • заплака 1
  • заплакали 1
  • запливам 1
  • запљускује 1
  • запљуснуло 1
  • заповеда 1
  • Заповеда 1
  • Заповедај 1
  • заповедаше 1
  • заповеди 2
  • Заповедник 1
  • заповедник 7
  • заповедника 6
  • заповедником 2
  • заповеднику 2
  • заповедницима 1
  • заповеднички 1
  • заповедничко 1
  • заповедничком 1
  • заповедништво 1
  • заповест 2
  • заповести 5
  • запоји 1
  • запросио 1
  • зар 5
  • Зар 9
  • зарад 1
  • зарадујем 1
  • заранака 3
  • зарече 1
  • зарумене 1
  • зарумени 1
  • заручнику 1
  • засебна 1
  • заседа 2
  • заседе 2
  • заседу 1
  • засела 1
  • засеоком 1
  • засија 2
  • засја 1
  • заслуга 2
  • заслугама 1
  • заслуге 1
  • заслужан 1
  • заслужи 1
  • заслужити 1
  • заслужно 1
  • заспао 1
  • заста 1
  • застави 1
  • заставом 2
  • заставу 1
  • застаде 1
  • застајаше 1
  • застао 2
  • засташе 1
  • застор 1
  • засузише 1
  • затворен 1
  • затворена 1
  • затворивши 1
  • затворише 1
  • затегнуте 1
  • затегнутије 1
  • Затекао 1
  • затекао 2
  • затекла 1
  • затекосмо 1
  • затече 4
  • затицали 1
  • зато 11
  • Зато 7
  • заточеник 2
  • затражи 1
  • затресе 2
  • затресоше 1
  • затутњи 1
  • заузе 1
  • заузели 1
  • заузет 1
  • заузети 1
  • заузеше 1
  • заузимати 1
  • Заузимљивој 1
  • заустави 9
  • зауставио 1
  • заустављаху 1
  • заусти 2
  • захвали 1
  • захвалим 1
  • захвалности 2
  • захваљујући 1
  • Захваљујући 1
  • захватајући 1
  • захвати 1
  • захватила 1
  • захватисмо 1
  • захладнело 1
  • заходом 1
  • захори 2
  • захрза 1
  • захтева 1
  • захтевају 1
  • заче 1
  • зачу 6
  • зачуди 2
  • зачуђена 1
  • зачуђено 4
  • зачула 1
  • зачуше 2
  • зашкрипеше 1
  • зашла 1
  • зашло 2
  • Зашта 1
  • заштите 1
  • заштитим 1
  • заштитник 1
  • заштитника 1
  • заштићен 1
  • зашто 2
  • Зашто 2
  • зашуми 1
  • зашушта 1
  • збачени 1
  • збиља 6
  • збише 1
  • Због 1
  • због 5
  • збора 1
  • збориште 2
  • зборно 2
  • збору 1
  • збуњен 2
  • збуњену 1
  • звали 1
  • Звао 2
  • зваћу 1
  • зваху 1
  • зваше 3
  • звезда 13
  • звездама 1
  • звездано 3
  • звезданог 1
  • звезданој 2
  • звезданом 1
  • звездарским 1
  • Звезде 1
  • звезде 11
  • звезди 1
  • звездом 1
  • звезду 8
  • звека 3
  • звекну 1
  • звеку 2
  • звиждањем 1
  • звона 4
  • звоника 1
  • звонити 1
  • звоно 1
  • звук 1
  • звука 1
  • звуке 1
  • звуци 2
  • звучних 1
  • згажени 1
  • згодним 1
  • зграби 2
  • зградама 2
  • згради 1
  • здрав 1
  • Здрава 1
  • здрава 2
  • здравећи 1
  • Здрави 1
  • здраво 1
  • здравом 1
  • зевнути 1
  • зевнух 1
  • зелен 2
  • зеленка 1
  • зеленку 1
  • зелено 1
  • земаља 1
  • земаљске 2
  • Земља 2
  • земља 3
  • земљака 3
  • земљама 2
  • земље 6
  • земљи 3
  • земљиште 1
  • земљом 1
  • земљу 12
  • зет 1
  • зете 1
  • зетом 1
  • зетског 1
  • зечји 1
  • зид 2
  • зида 1
  • зиданој 1
  • зидина 2
  • зидине 3
  • зидова 1
  • зиду 1
  • зија 1
  • зиме 2
  • зимских 1
  • зинула 1
  • Зла 1
  • зла 2
  • злата 2
  • златна 1
  • златним 1
  • златног 1
  • златном 1
  • златну 1
  • злато 1
  • златом 1
  • Златоуста 1
  • злаћени 1
  • злаћеном 1
  • Зликовац 1
  • зликовац 2
  • зликовачки 1
  • зликовца 1
  • зликовце 1
  • зликовци 1
  • Зликовче 1
  • зло 2
  • злобе 1
  • злобна 1
  • злобним 1
  • злочин 1
  • злочинство 1
  • злочинцима 1
  • злу 1
  • Змај 1
  • змаја 1
  • змији 1
  • змијурина 1
  • Зна 2
  • зна 23
  • знаде 1
  • знадосмо 1
  • знадоше 1
  • знађах 1
  • знађаше 3
  • знај 1
  • знају 3
  • знајући 1
  • Знак 2
  • знак 8
  • знака 1
  • знаке 2
  • знакова 1
  • Знала 1
  • знала 4
  • знали 1
  • знало 1
  • знам 16
  • Знам 6
  • знамените 1
  • знамење 1
  • знамо 1
  • знањем 1
  • знао 19
  • Знао 2
  • знате 1
  • знати 9
  • знатно 6
  • знаци 3
  • значајно 3
  • знаш 10
  • Зној 1
  • знојавом 1
  • зове 4
  • зовну 3
  • зора 4
  • зоре 1
  • зорине 1
  • зором 1
  • зору 2
  • зракова 1
  • зрацима 1
  • зрела 1
  • зрео 1
  • зуба 1
  • зубима 1
  • И 101
  • и 1384
  • иа 1
  • ивицама 1
  • ивице 1
  • ивици 1
  • игде 2
  • игра 1
  • играма 1
  • играча 1
  • играчка 2
  • Играчка 2
  • игри 1
  • игуман 1
  • Иде 1
  • иде 15
  • Идем 1
  • идем 3
  • Иди 1
  • иди 2
  • идосмо 1
  • идоше 1
  • иду 4
  • идући 1
  • иђаху 1
  • иђаше 2
  • ижљубили 1
  • ИЗ 1
  • из 116
  • Из 7
  • иза 6
  • изазваним 1
  • изазиваху 1
  • изаслао 1
  • избегавали 1
  • избегавао 1
  • избегне 1
  • избеже 1
  • изби 1
  • избије 1
  • извади 3
  • Изведи 1
  • извежбаних 1
  • извезени 1
  • извезоше 1
  • извесна 1
  • извесне 1
  • извесној 1
  • извештио 1
  • извидати 1
  • Извините 1
  • извитла 1
  • изводили 1
  • извођење 1
  • изворима 1
  • извору 1
  • изврнутим 1
  • извршен 1
  • изврши 1
  • извршио 2
  • извршити 2
  • извршује 2
  • извуче 1
  • изгинула 1
  • изгинулих 1
  • изгинуше 1
  • изгладнеле 1
  • изглед 3
  • изгледа 6
  • изгледају 1
  • изгледала 1
  • Изгледала 1
  • Изгледало 1
  • изгледаше 3
  • изгледу 1
  • изгнанству 1
  • изговори 1
  • изговором 1
  • изгреја 1
  • изгуби 4
  • изгубивши 1
  • изгубила 1
  • изгубили 1
  • Изгубио 1
  • изгубише 2
  • изгубљеним 1
  • изда 2
  • издавао 1
  • издавати 2
  • издаваше 1
  • издаде 1
  • Издаде 1
  • Издаја 1
  • издаје 1
  • Издајица 1
  • издајица 2
  • издајицом 1
  • издајом 1
  • издају 1
  • издала 1
  • издахну 2
  • издашна 1
  • издашном 1
  • издвојила 1
  • издизао 1
  • издисао 1
  • издише 2
  • издишући 1
  • издржати 1
  • издржи 1
  • издржљива 1
  • издржљивости 2
  • Изиђе 1
  • изиђе 19
  • изиђоше 2
  • изиђу 1
  • изићи 2
  • Изишавши 1
  • изишавши 2
  • изишао 4
  • изишла 1
  • изишле 1
  • Изјављујући 1
  • излажаху 1
  • излаз 2
  • излазећи 2
  • излазила 1
  • излазио 1
  • излазу 1
  • изласку 1
  • излета 1
  • излете 1
  • излети 1
  • изложено 1
  • измакао 2
  • измакнувши 1
  • измахнем 1
  • измахну 4
  • Измаче 1
  • између 10
  • Између 3
  • изменила 1
  • измешаше 1
  • Измешаше 1
  • измирење 1
  • измирењем 1
  • измири 2
  • измиривши 1
  • измицао 1
  • измицаху 1
  • измолио 1
  • изневеравала 1
  • изнели 1
  • изнело 1
  • изнемогао 1
  • изнемогла 1
  • изнемогли 1
  • изнемогло 1
  • изнемоглу 1
  • изненади 7
  • изненадили 1
  • изненадити 1
  • изненадно 1
  • изненађен 6
  • изненађена 2
  • изненађени 2
  • изненађено 1
  • изненађења 3
  • изненађење 1
  • изнесе 3
  • изнесемо 1
  • изникао 1
  • износи 1
  • изоста 1
  • изостане 2
  • изостао 1
  • израдиле 1
  • израђена 1
  • изразом 2
  • изрично 1
  • изусти 2
  • изученим 1
  • ии 1
  • иједног 1
  • икад 3
  • икада 3
  • икаквих 1
  • иконом 1
  • икону 1
  • ил 18
  • Ил 7
  • или 26
  • Или 3
  • им 29
  • има 14
  • Има 7
  • имађаху 1
  • имају 1
  • имала 5
  • имали 1
  • имало 1
  • Имам 1
  • имам 4
  • имамо 1
  • имање 1
  • имао 16
  • Имао 2
  • имати 4
  • имаше 1
  • име 17
  • имена 2
  • именовање 1
  • иначе 2
  • интересе 1
  • ипак 34
  • Ипак 7
  • Ипсале 1
  • Ипсалу 1
  • Исаија 48
  • Исаије 5
  • Исаији 3
  • Исаијом 4
  • Исаију 6
  • Исекли 1
  • искаче 1
  • искислих 1
  • искислу 1
  • искићеним 1
  • исклизнути 1
  • Искочи 1
  • Искочивши 1
  • искочише 1
  • искре 1
  • искрени 2
  • искреним 2
  • искрено 11
  • искреној 1
  • искреност 1
  • искреношћу 1
  • искрице 1
  • искупиле 1
  • искупило 1
  • искупити 1
  • искупише 1
  • ислабела 1
  • испаду 1
  • испео 1
  • испијао 1
  • испије 1
  • испијмо 1
  • испитај 1
  • испити 1
  • исповедам 1
  • исповедником 1
  • исповести 2
  • испод 9
  • испоручи 1
  • испосник 1
  • испосника 1
  • исправи 1
  • испрате 1
  • испраћао 1
  • испраћаху 1
  • Испред 2
  • испред 6
  • испрекрштали 1
  • исприча 3
  • Испричала 1
  • испричао 2
  • испунити 1
  • испунише 1
  • испуњавати 1
  • испуњеном 1
  • испусти 1
  • испустио 1
  • иста 1
  • исте 1
  • исти 2
  • истим 1
  • Истина 3
  • истина 5
  • истини 2
  • истинито 1
  • истинске 1
  • истински 1
  • истинских 1
  • истинског 2
  • истинском 1
  • Истину 1
  • истину 3
  • истицање 1
  • истиче 1
  • истичем 1
  • исто 12
  • истог 1
  • истога 1
  • исток 3
  • истока 1
  • истоку 2
  • истом 1
  • источену 1
  • источна 1
  • источне 3
  • источних 1
  • источно 1
  • источној 2
  • источну 1
  • исту 3
  • истуреним 1
  • Ићи 2
  • ићи 5
  • их 32
  • ичега 2
  • Ишао 1
  • ишао 4
  • ишла 3
  • ишли 1
  • ишло 2
  • ишта 1
  • ишчезава 1
  • ишчезе 1
  • ишчезоше 1
  • Ја 41
  • ја 88
  • јабука 1
  • јабуке 1
  • јаве 2
  • јави 3
  • јавио 4
  • јавити 2
  • јавиш 1
  • јавља 4
  • јављати 1
  • јављаше 1
  • јављено 1
  • јавно 2
  • јад 1
  • јадајући 1
  • јаде 1
  • јадна 1
  • Јадно 1
  • јак 2
  • јаки 1
  • јаким 3
  • јаких 1
  • Јако 1
  • јако 9
  • јакога 1
  • јакој 1
  • јаком 1
  • Јањини 1
  • јарак 1
  • јарку 1
  • јаснијој 1
  • Јасно 1
  • јасно 11
  • јато 4
  • јатом 1
  • јату 2
  • јаук 1
  • јаука 1
  • јахала 1
  • јахали 1
  • јахао 3
  • јахати 1
  • јаче 12
  • јачег 1
  • јачега 1
  • јачи 1
  • јачим 1
  • јачини 2
  • јачином 2
  • јачину 1
  • јачом 3
  • је 1206
  • Је 7
  • Јевренос 5
  • Јевронос 2
  • једа 1
  • један 71
  • Један 8
  • једва 12
  • Једва 4
  • Једина 1
  • једина 3
  • Једини 1
  • једини 2
  • једино 3
  • једином 1
  • јединства 1
  • јединство 1
  • јединству 1
  • јединца 2
  • јединцу 2
  • једна 23
  • Једна 3
  • једнако 1
  • једне 14
  • Једне 4
  • Једни 1
  • једни 4
  • једним 7
  • једних 2
  • Једно 3
  • једно 5
  • Једног 1
  • једног 21
  • једнога 8
  • једнодневном 1
  • једној 10
  • једном 30
  • једноме 1
  • Једноме 1
  • једну 9
  • Једрена 1
  • језде 1
  • јездили 1
  • јездио 1
  • језик 1
  • језика 1
  • јекну 3
  • јекнух 1
  • јела 1
  • јеле 1
  • Јелена 32
  • Јелене 4
  • Јелени 6
  • Јеленине 1
  • Јеленом 3
  • Јелену 9
  • јели 1
  • јелом 1
  • Јер 1
  • јер 41
  • Јесам 2
  • јесам 4
  • јесен 2
  • јесени 5
  • јесење 1
  • јеси 1
  • Јеси 2
  • јест 1
  • Јест 2
  • јесте 3
  • Јесте 5
  • јесу 1
  • Јесу 1
  • јетко 1
  • Јефимија 2
  • јецајући 1
  • јецала 1
  • јецањем 1
  • јечаху 1
  • јече 1
  • јечи 1
  • Јован 1
  • Јована 5
  • Јовану 2
  • јој 68
  • Још 10
  • још 99
  • јоште 2
  • ју 5
  • југ 3
  • Југа 1
  • југа 2
  • југу 8
  • јужна 1
  • јужне 4
  • Јужни 1
  • јужним 1
  • јужних 3
  • Јужно 1
  • јужно 3
  • јужном 2
  • Јужну 1
  • јужњачке 1
  • јунак 15
  • јунака 6
  • јунаке 4
  • јунаком 2
  • јунаци 6
  • Јунаци 6
  • Јунацима 1
  • јунацима 3
  • Јуначан 1
  • Јуначе 1
  • јуначе 2
  • јуначина 1
  • јуначка 1
  • јуначке 4
  • јуначки 4
  • јуначким 1
  • јуначкога 1
  • јуначкој 1
  • јуначком 1
  • јуначни 1
  • јуначног 1
  • јуначном 1
  • јунаштва 1
  • јунаштво 3
  • јуре 1
  • јурећи 1
  • јури 1
  • јурио 1
  • јурну 2
  • јурнуше 1
  • јутра 4
  • јутрење 1
  • јутрос 1
  • јутру 1
  • јуче 4
  • к 6
  • ка 28
  • кабаницу 3
  • кад 189
  • Кад 54
  • када 7
  • кадгод 1
  • кадра 1
  • кадшто 2
  • каже 1
  • кажем 3
  • кажи 4
  • Кажи 4
  • каза 1
  • казавши 1
  • казала 1
  • казао 3
  • казати 7
  • Казаћеш 1
  • казаћу 1
  • Казаћу 1
  • казах 1
  • казивала 1
  • казивати 1
  • казиваше 2
  • казне 1
  • казни 1
  • казнити 1
  • казује 1
  • казују 1
  • кајао 1
  • какав 4
  • Каква 2
  • каква 3
  • какве 5
  • какви 2
  • какво 1
  • каквог 3
  • каквом 2
  • какву 1
  • како 50
  • Како 6
  • калпак 1
  • калпаке 1
  • калпаком 1
  • калпаци 1
  • камарицу 1
  • камен 3
  • камена 2
  • камене 3
  • камени 2
  • каменим 2
  • каменита 2
  • каменити 3
  • каменитог 1
  • камену 1
  • камење 2
  • камо 1
  • канда 1
  • каницама 1
  • канице 1
  • Кантакузен 3
  • Кантакузена 3
  • Кантакузенове 1
  • Кантакузеновим 1
  • Кантакузену 2
  • канула 1
  • канути 1
  • канџама 1
  • Као 4
  • као 88
  • кап 1
  • капела 1
  • капели 1
  • капљица 1
  • капљицама 2
  • Капци 1
  • карактер 1
  • карактерима 1
  • карактеру 1
  • касно 1
  • катуна 2
  • катуни 1
  • Катуни 1
  • катунима 1
  • катуну 1
  • катуњанима 1
  • Качаник 1
  • кваси 1
  • квасио 1
  • квргу 1
  • кесе 1
  • ким 1
  • кипарског 2
  • кипела 1
  • кипео 1
  • киснуо 1
  • китом 1
  • киту 1
  • кићења 1
  • Киша 2
  • киша 9
  • кише 1
  • киши 3
  • кишне 1
  • кишних 1
  • клада 1
  • клади 1
  • кланац 2
  • клање 1
  • клекоше 2
  • клетва 2
  • клетве 2
  • клетвом 1
  • клетву 1
  • клећи 1
  • клецну 1
  • клецнувши 1
  • клечала 1
  • клече 5
  • клечећи 1
  • кликну 4
  • кликнуше 1
  • кликтали 1
  • кликтање 2
  • кликташе 1
  • клин 1
  • клисара 1
  • клицања 2
  • клицањем 4
  • кличе 1
  • клону 5
  • клонула 2
  • клонули 1
  • клонулог 1
  • клонућа 1
  • клупе 2
  • клупи 1
  • клупу 2
  • кљусад 1
  • кључева 1
  • кнегињица 1
  • Кнегињица 2
  • кнегињице 4
  • књиге 1
  • књигу 1
  • КЊИЖЕВНА 1
  • књижевне 1
  • књижевни 1
  • књижевницима 1
  • Ко 12
  • ко 20
  • коб 2
  • кобан 2
  • кобнога 1
  • ковати 1
  • ковитлац 1
  • кога 23
  • когод 1
  • Код 1
  • код 27
  • коже 1
  • кожној 1
  • кожу 1
  • Козјаком 1
  • која 61
  • Које 1
  • које 65
  • Који 1
  • који 148
  • којим 3
  • којима 6
  • којих 5
  • којој 8
  • којом 3
  • коју 28
  • кол 1
  • кола 1
  • колац 1
  • колена 2
  • колено 1
  • колиба 2
  • колибе 2
  • колибом 1
  • колибу 4
  • колико 28
  • Колико 5
  • коло 4
  • колу 1
  • коље 1
  • ком 2
  • комадић 1
  • коме 25
  • кондир 1
  • контура 1
  • коњ 1
  • Коња 2
  • коња 33
  • коњаник 4
  • коњаника 7
  • коњанике 1
  • коњаником 1
  • коњаници 3
  • коњаницима 1
  • коње 9
  • коњем 3
  • Коњи 2
  • коњи 4
  • коњика 1
  • коњима 5
  • коњиће 1
  • коњићима 1
  • коњиц 3
  • Коњица 1
  • коњица 7
  • коњице 1
  • коњицем 1
  • коњици 2
  • коњицима 2
  • коњицом 2
  • коњске 2
  • коњски 2
  • коњско 1
  • коњског 1
  • коњу 9
  • копа 1
  • копај 1
  • копају 1
  • копаља 3
  • копаху 1
  • копаше 1
  • копитама 1
  • копите 1
  • копља 4
  • копљаник 1
  • копљаника 2
  • копљанику 1
  • копљаници 1
  • Копљаници 1
  • копље 1
  • копљем 4
  • копљима 1
  • корак 10
  • корака 1
  • кораке 1
  • корацима 3
  • корачи 1
  • Корео 1
  • корист 1
  • користан 1
  • користећи 1
  • користи 4
  • корице 1
  • кору 1
  • Коса 1
  • косе 2
  • коси 1
  • косну 1
  • косо 1
  • косом 2
  • Костадин 7
  • Костадина 4
  • Костадинових 1
  • Костадину 1
  • костима 1
  • косу 1
  • котлу 1
  • коца 1
  • коштац 1
  • КРАЈ 1
  • крај 18
  • краја 6
  • крајева 6
  • крајеве 2
  • крајевима 2
  • крајем 1
  • крајишник 3
  • крајишника 1
  • крајишнике 1
  • крајишникова 1
  • крајишницима 1
  • крајишта 1
  • крајиштима 1
  • крајњој 1
  • крају 7
  • краљ 13
  • Краљ 3
  • краља 5
  • краљев 1
  • Краљев 1
  • Краљева 1
  • краљева 2
  • краљеве 1
  • КРАЉЕВИНЕ 1
  • краљевине 2
  • краљевини 1
  • краљевином 1
  • краљевину 1
  • краљевих 1
  • краљевог 1
  • краљевом 1
  • краљевску 1
  • краљем 1
  • краљу 6
  • красан 1
  • красно 1
  • Красно 1
  • краснога 1
  • красној 1
  • красну 1
  • кратак 2
  • кратке 1
  • кратки 1
  • кратко 5
  • кратког 2
  • Кратову 1
  • краће 1
  • краћи 2
  • Крв 1
  • крв 9
  • крвав 4
  • крвава 1
  • крваве 1
  • крвави 1
  • крвавим 3
  • крваво 2
  • крвавог 1
  • крвавога 1
  • крвавом 1
  • крваву 3
  • крви 7
  • крвљу 3
  • крвника 1
  • крвником 1
  • крвним 1
  • крене 1
  • кренем 1
  • крену 1
  • кренуло 1
  • кренуо 3
  • кренути 2
  • кренуше 5
  • крепак 1
  • крепе 1
  • крепка 1
  • крепке 1
  • крепу 1
  • кретања 1
  • кретати 2
  • крете 3
  • кретоше 2
  • креће 2
  • крећу 1
  • крив 2
  • крива 1
  • кривице 1
  • кривца 1
  • крије 3
  • крика 1
  • крила 3
  • крилима 2
  • крило 3
  • крина 1
  • крити 1
  • крњадак 1
  • кровином 1
  • Кроз 1
  • кроз 19
  • крока 1
  • крочи 2
  • крочише 1
  • Крст 1
  • крст 2
  • крста 1
  • крсташких 1
  • крсте 2
  • крстом 3
  • Крстопољ 8
  • Крстопоља 4
  • Крстопољем 1
  • крстопољске 1
  • крстопољским 2
  • крстопољских 1
  • крстопољског 2
  • Крстопољу 13
  • кружаше 1
  • круна 1
  • круне 1
  • крунише 1
  • круном 2
  • крупан 2
  • Крупна 1
  • крупна 2
  • крупне 1
  • крупним 2
  • крупног 1
  • крупнога 1
  • крчме 2
  • кршење 1
  • кршећи 2
  • Кршила 1
  • Ксантији 1
  • кћер 1
  • кћери 4
  • кћи 2
  • Куд 2
  • куд 3
  • куда 15
  • кукавице 1
  • Кукуша 2
  • Кукушу 1
  • кула 1
  • куле 6
  • кули 7
  • кулу 4
  • кулука 1
  • куне 1
  • кунем 1
  • купају 1
  • купине 3
  • купљење 1
  • куту 1
  • кућа 2
  • кућаник 1
  • куће 7
  • кући 4
  • кућици 1
  • кућишта 1
  • кућу 2
  • куца 2
  • куцкајући 1
  • куцну 3
  • куцнуше 1
  • куша 2
  • кушајући 1
  • кушања 1
  • л 4
  • лабаво 1
  • Лабуд 5
  • Лабуда 6
  • Лабуде 1
  • лабудови 1
  • Лабудом 2
  • Лабуду 2
  • лава 2
  • лаган 1
  • лаганим 2
  • лагано 29
  • Лагано 4
  • лађе 1
  • Лазар 3
  • Лазару 1
  • лајање 1
  • лак 1
  • лака 1
  • лако 15
  • лакој 1
  • лаком 4
  • лакше 4
  • лакшег 1
  • Лала 6
  • ланац 1
  • ланаца 1
  • ланци 2
  • ласкаве 1
  • ласкаво 1
  • лати 1
  • лева 1
  • леве 1
  • левената 2
  • левента 1
  • левентовањем 1
  • Лево 1
  • лево 4
  • левој 3
  • Левом 1
  • левом 6
  • леву 4
  • легло 1
  • леду 1
  • леђа 4
  • леђима 1
  • лежала 1
  • лежао 2
  • Леже 1
  • Лежећи 1
  • лековите 1
  • лелек 1
  • лелујала 1
  • леп 2
  • Лепа 1
  • лепа 4
  • лепе 4
  • лепи 1
  • лепио 1
  • лепих 1
  • лепо 6
  • лепог 1
  • лепога 1
  • лепом 2
  • лепота 1
  • лепоту 2
  • лепршање 1
  • лепршаху 1
  • лептирком 1
  • лепу 2
  • лепше 1
  • леса 1
  • лесе 1
  • лествицу 2
  • лет 1
  • лета 5
  • лете 2
  • летели 1
  • летео 3
  • летети 1
  • летећи 1
  • летиш 1
  • летња 1
  • летње 1
  • летњег 1
  • летовање 1
  • летос 2
  • лету 3
  • ли 60
  • ливене 1
  • лији 1
  • лијући 1
  • лика 4
  • лику 1
  • лила 1
  • линијама 1
  • линији 1
  • линуше 1
  • липову 1
  • лисни 1
  • лисно 1
  • лист 4
  • листак 2
  • лица 4
  • лице 14
  • лицем 1
  • лицу 7
  • личаше 1
  • личим 1
  • лична 1
  • личне 1
  • лични 1
  • лично 1
  • личност 2
  • лишће 4
  • лов 4
  • лова 3
  • ловац 2
  • ловаца 4
  • ловачке 2
  • ловачки 4
  • ловачким 2
  • ловачких 1
  • ловачко 1
  • ловачког 2
  • ловачкој 1
  • ловачком 1
  • ловачку 1
  • лововима 1
  • лову 3
  • ловце 3
  • Ловци 1
  • ловци 3
  • ловцима 2
  • логор 9
  • логора 10
  • логори 1
  • логорима 1
  • логориште 6
  • логоровала 1
  • Логорске 1
  • логорске 2
  • логорским 1
  • логорских 1
  • логорског 1
  • логорској 1
  • логору 9
  • Логотет 1
  • логотет 2
  • ложници 1
  • лозе 1
  • лозинка 1
  • лозинком 1
  • ломећи 1
  • ломила 2
  • ломљава 1
  • Лугова 2
  • Лугови 2
  • Луговима 1
  • лук 1
  • лукаве 1
  • Лукави 1
  • лукави 2
  • лукаво 2
  • лукавство 1
  • лупа 1
  • лупи 2
  • лупивши 1
  • лупом 1
  • лутања 2
  • лутао 1
  • луташе 2
  • љуба 1
  • Љуба 26
  • Љубав 1
  • љубав 13
  • љубави 6
  • љубављу 1
  • љубавника 1
  • љубавних 1
  • љубавничком 1
  • љубавничку 1
  • љубазан 1
  • љубе 3
  • Љубе 3
  • Љуби 3
  • љуби 4
  • љубимицом 1
  • љубио 1
  • љубо 5
  • Љубо 8
  • Љубоја 11
  • Љубоје 52
  • Љубојев 2
  • Љубојеве 2
  • Љубојевих 1
  • Љубојево 1
  • Љубојем 3
  • Љубоју 6
  • Љубом 4
  • љубу 1
  • Љубу 4
  • људе 3
  • људи 11
  • људска 1
  • људске 4
  • људским 1
  • људских 2
  • људском 1
  • љутит 2
  • љутити 1
  • љутито 2
  • љутња 1
  • љуто 2
  • љушка 1
  • Љушкао 1
  • м 3
  • Ма 2
  • ма 6
  • магла 1
  • магле 1
  • магли 2
  • мајина 1
  • Мајка 1
  • мајка 3
  • мајке 2
  • мајко 4
  • мајком 1
  • мајку 1
  • мајци 3
  • макао 1
  • мала 3
  • малвасије 1
  • мале 1
  • мален 3
  • малене 1
  • малени 1
  • маленог 1
  • мали 3
  • малим 1
  • Мало 5
  • мало 70
  • малог 4
  • малога 1
  • Малој 1
  • малој 2
  • малолетном 1
  • малом 2
  • малу 1
  • Мамљена 1
  • манастир 1
  • Манастир 2
  • манастира 6
  • манастирима 1
  • манастирске 1
  • манастирски 1
  • манастирским 1
  • манастирско 1
  • манастирског 1
  • манастирском 1
  • манастиру 3
  • Манојла 1
  • мања 1
  • мање 10
  • мањим 1
  • мањом 1
  • Мара 61
  • Маре 6
  • Мари 12
  • Марина 1
  • Мариних 1
  • Мариној 2
  • Марину 1
  • марио 2
  • Марица 3
  • Марице 3
  • Марици 2
  • Марицу 5
  • Маричини 1
  • Марка 2
  • Марко 2
  • Марком 1
  • Марку 1
  • Маро 4
  • Маром 7
  • марту 1
  • Мару 7
  • матери 1
  • материнском 1
  • Матија 3
  • Матије 3
  • Матију 1
  • матицом 1
  • маћедонским 1
  • маћи 1
  • мах 23
  • маха 7
  • махаше 1
  • махне 1
  • махну 5
  • махове 1
  • Мач 1
  • мач 12
  • мача 3
  • мачева 1
  • мачеве 1
  • мачевима 1
  • мачем 6
  • мачка 1
  • мачу 1
  • Мачу 1
  • маши 2
  • ме 48
  • мегдана 7
  • мегдане 1
  • мегдану 1
  • међа 1
  • међедином 1
  • међу 20
  • Међу 9
  • међусобна 1
  • међусобне 2
  • међусобној 1
  • мека 1
  • меких 1
  • меко 1
  • меког 1
  • мекоте 1
  • мекша 2
  • Мелник 2
  • мене 13
  • Мене 2
  • мени 14
  • Мени 2
  • Меникејске 1
  • Меникејскех 1
  • Меникејским 1
  • Меникејских 1
  • Меникејској 1
  • Мери 1
  • мерити 2
  • мермерним 1
  • мермерном 1
  • Месец 2
  • месец 3
  • месеца 5
  • месецу 2
  • месечевој 1
  • месечина 2
  • месечини 1
  • месом 1
  • Места 1
  • места 16
  • Месте 1
  • местимице 1
  • местимичним 1
  • местимичној 1
  • Место 1
  • место 27
  • месту 7
  • метежа 1
  • метежу 1
  • метне 1
  • метну 1
  • метохију 1
  • метропола 1
  • мешала 1
  • мешовито 1
  • Ми 16
  • ми 95
  • Мила 1
  • мила 5
  • миле 3
  • мили 5
  • милије 1
  • милији 1
  • милим 1
  • милине 1
  • милином 2
  • милих 1
  • Милица 1
  • мило 4
  • Милост 1
  • милост 5
  • милости 10
  • милостив 2
  • милостива 4
  • милостиви 2
  • милостивом 1
  • милостиње 1
  • милошћу 2
  • мимоишло 1
  • мине 1
  • мину 2
  • минулим 1
  • минулог 2
  • минуо 1
  • мио 4
  • Мир 1
  • мир 5
  • мира 8
  • мирис 1
  • мирисним 1
  • мирна 1
  • мирни 2
  • мирније 2
  • мирним 1
  • мирно 8
  • мирној 1
  • мирном 1
  • мирноћи 1
  • миру 4
  • мисао 7
  • мисле 2
  • мисли 32
  • мислила 3
  • мислили 1
  • Мислим 1
  • мислим 8
  • мислима 5
  • мислио 15
  • мислите 1
  • мислити 4
  • мислиш 2
  • мишица 2
  • мишице 1
  • мишицу 2
  • мишљах 2
  • мишљаху 3
  • мишљаше 3
  • Мишљење 1
  • мишљу 2
  • млад 1
  • млада 1
  • Млади 4
  • млади 8
  • младим 1
  • младић 4
  • младог 3
  • младога 4
  • младом 5
  • младости 6
  • младунаца 1
  • млађане 1
  • млађаној 1
  • млађега 1
  • млађи 4
  • млађих 2
  • млека 1
  • млин 3
  • млина 4
  • млину 3
  • многе 4
  • многи 11
  • Многи 2
  • многим 2
  • многима 1
  • многих 3
  • Много 1
  • много 24
  • многобројне 1
  • многобројни 1
  • многобројним 1
  • многобројних 1
  • многог 2
  • многом 1
  • Многу 1
  • множи 1
  • мном 10
  • мог 1
  • мога 11
  • могао 20
  • могах 3
  • могаху 5
  • могаше 15
  • могла 8
  • могли 5
  • могло 8
  • могу 15
  • могући 1
  • могућним 1
  • могућно 1
  • могућност 1
  • модру 1
  • мож 26
  • Мож 9
  • може 25
  • Можемо 2
  • можемо 3
  • Можеш 2
  • можеш 4
  • мој 18
  • Мој 4
  • моја 39
  • Моја 4
  • моје 25
  • моји 1
  • Моји 1
  • мојим 3
  • мојих 2
  • мојој 8
  • моју 11
  • молбе 1
  • молби 2
  • моли 1
  • молила 1
  • молим 3
  • молитва 1
  • молитве 3
  • мољаше 1
  • мом 1
  • момак 1
  • моме 6
  • момка 1
  • момке 1
  • момку 1
  • момци 1
  • Момци 1
  • момцима 1
  • момче 2
  • Момчила 9
  • Момчило 12
  • Момчилов 1
  • Момчилова 2
  • МомчилОм 1
  • Момчилу 4
  • монах 12
  • Монах 6
  • монаха 3
  • монахиња 1
  • монахињама 1
  • монахиње 1
  • Монахиње 1
  • монаховог 1
  • монахом 4
  • монаху 4
  • мора 11
  • Мора 6
  • морадоше 1
  • морају 1
  • морало 1
  • Морам 1
  • морам 2
  • морамо 3
  • морао 10
  • мораш 1
  • Море 1
  • море 6
  • Морем 1
  • мореуза 1
  • мореузу 1
  • мори 1
  • морила 1
  • морска 1
  • морске 1
  • морски 1
  • морских 1
  • морској 1
  • морску 2
  • Мору 2
  • мору 3
  • Мосинопоља 2
  • мост 8
  • моста 7
  • мосту 1
  • мотри 1
  • мотриље 1
  • мотриљи 3
  • мотриљу 1
  • моћи 2
  • моћни 1
  • моћнији 1
  • моћним 2
  • моћног 1
  • моћнога 1
  • мрак 1
  • Мрак 1
  • мраку 4
  • Мраморним 1
  • мраморног 1
  • Мраморног 1
  • мрачној 1
  • мржња 1
  • мржње 1
  • мрзети 1
  • мркла 1
  • мркле 1
  • мрклој 1
  • мрклу 1
  • мрко 1
  • мрков 1
  • мрковом 1
  • мркову 1
  • мрмљајући 1
  • Мрњавчевић 1
  • Мрњавчевића 2
  • Мрњавчевићи 2
  • Мрњавчевићима 1
  • мртав 1
  • мртва 2
  • мртви 1
  • мртвим 1
  • мртвог 1
  • му 150
  • мудар 1
  • мудријем 1
  • мудрим 1
  • мудром 1
  • мудрост 1
  • мудрости 1
  • муж 1
  • мужа 1
  • муке 1
  • муком 1
  • муња 1
  • муње 1
  • Мурат 1
  • Мурата 1
  • мутан 1
  • мутила 1
  • мутна 1
  • мутне 1
  • Мутница 1
  • Мутнице 1
  • Мутници 1
  • Мутницу 1
  • мутну 1
  • мучан 1
  • мученици 1
  • мучила 1
  • мучилишта 1
  • мучим 1
  • мучионицу 1
  • мучна 1
  • мушки 1
  • мушких 1
  • мушко 1
  • мушког 1
  • На 35
  • на 511
  • набави 1
  • набаца 1
  • набацану 1
  • набрецује 1
  • навале 1
  • навалити 1
  • навалише 3
  • наваљивала 1
  • наваљивао 1
  • навезе 1
  • Навезли 1
  • навезу 1
  • навело 1
  • навикама 1
  • навике 1
  • навикнута 1
  • навише 1
  • навлачити 1
  • Навршило 1
  • нагађају 1
  • нагађала 1
  • нагађали 1
  • нагази 1
  • нагињало 2
  • нагла 1
  • нагласи 1
  • нагласио 1
  • наглашавала 2
  • нагло 2
  • нагна 1
  • наговарати 1
  • наговараше 1
  • нагомилано 1
  • нагонећи 1
  • нагони 1
  • нагонио 1
  • нагонише 1
  • нагону 1
  • награда 1
  • награду 1
  • Над 1
  • над 14
  • нада 6
  • надај 2
  • надају 1
  • надајући 1
  • надала 1
  • надали 2
  • надам 1
  • Надам 1
  • надања 1
  • надао 3
  • надати 4
  • надаху 1
  • надаше 2
  • надбацујете 1
  • надгледати 1
  • наде 4
  • нади 1
  • надимаху 2
  • надметаше 1
  • надмећу 1
  • надмоћније 1
  • надму 1
  • Надмудрио 1
  • надсија 1
  • наду 1
  • нађе 4
  • нађем 1
  • нађен 1
  • нађи 1
  • нађосте 1
  • Нађох 1
  • нађох 2
  • нађоше 1
  • нађу 2
  • наже 3
  • назад 4
  • назначих 1
  • назорице 1
  • наивна 1
  • наиђе 3
  • наиђох 1
  • Наиђоше 1
  • наиђоше 3
  • наиђу 1
  • наименова 1
  • наименовање 1
  • наићи 2
  • Наишао 1
  • наишао 5
  • наишли 1
  • нај 1
  • најамник 1
  • најамника 1
  • најамници 1
  • најамничке 1
  • најближа 1
  • најближе 1
  • најближим 1
  • најближој 1
  • најбоља 1
  • најбоље 3
  • најбољег 1
  • најбољега 1
  • најбољи 3
  • најбољим 1
  • најбољу 1
  • најважнија 1
  • Најважнији 1
  • најважнију 1
  • највернијих 1
  • највећа 1
  • Највећа 1
  • највеће 2
  • највећег 3
  • највећем 2
  • највећи 1
  • Највећи 1
  • највећој 1
  • највештијих 1
  • највиднијег 1
  • Највише 3
  • највише 5
  • највишу 1
  • најгора 1
  • најгушћу 1
  • најезди 1
  • најезду 1
  • најзнатнијем 1
  • најјачи 1
  • најкраћим 1
  • најкрвавије 2
  • најкршније 1
  • најлепше 4
  • најлепшега 1
  • најлепши 2
  • најлепших 2
  • најљућу 1
  • најмање 3
  • најми 1
  • најмилија 1
  • најмилије 1
  • најнижег 1
  • најновије 1
  • најплеменитији 1
  • најпосле 1
  • најпотребнија 1
  • најпотребније 1
  • Најпоузданија 1
  • најпоузданије 1
  • најпоузданијег 1
  • Најпоузданији 1
  • најрадоснијих 1
  • најслабија 1
  • најслабији 1
  • најстарији 1
  • Најстарији 1
  • најумнијој 1
  • најчувенији 1
  • накнаде 1
  • накнади 1
  • накнадити 1
  • накнадно 1
  • накнаду 1
  • накупљених 1
  • налазе 2
  • налази 2
  • налазили 1
  • налазим 1
  • налазио 1
  • налетео 1
  • наливали 1
  • налик 1
  • налог 1
  • налоге 1
  • наложила 1
  • Наложише 1
  • нам 25
  • Нама 2
  • нама 7
  • намаче 1
  • намењује 1
  • намера 1
  • намерама 2
  • намери 1
  • намерник 1
  • намерниче 1
  • намерно 2
  • намером 2
  • намесник 1
  • намесника 1
  • Намести 1
  • наметнувши 1
  • намрштена 1
  • намршти 1
  • намучити 1
  • нанео 1
  • нанесе 1
  • нанишанивши 1
  • наоружана 1
  • напабирчених 1
  • напад 1
  • нападајима 1
  • нападати 1
  • нападач 2
  • нападача 5
  • нападаче 1
  • Нападачи 1
  • нападачи 4
  • нападачима 1
  • Нападачима 1
  • нападачу 1
  • нападаше 1
  • нападе 1
  • нападне 2
  • нападну 3
  • нападнут 2
  • нападнутим 1
  • нападнутих 1
  • нападнутом 1
  • нападом 1
  • нападоше 3
  • нападу 1
  • напали 1
  • напао 2
  • напасника 1
  • напасти 3
  • напевало 1
  • напило 1
  • НАПИСАО 1
  • напоји 1
  • напомену 2
  • напред 21
  • Напред 3
  • напредовање 2
  • напреже 1
  • Напреже 1
  • напрежу 1
  • напрезањем 1
  • напротив 1
  • напукло 1
  • напустише 1
  • напушташе 1
  • наредбу 1
  • нареди 4
  • наредио 1
  • наредити 1
  • наредиш 1
  • народ 4
  • народа 2
  • народом 2
  • нарочито 4
  • наруши 1
  • нас 33
  • населила 1
  • насеља 1
  • насладом 1
  • наследник 1
  • наслеђе 1
  • наслон 1
  • наслони 2
  • наслонили 1
  • наслонише 1
  • наслоњен 2
  • наслоњене 1
  • наслутио 1
  • наслутити 1
  • насмеја 1
  • насмејаше 1
  • наста 4
  • настави 4
  • наставише 2
  • настављао 1
  • настаде 4
  • настадоше 1
  • настаје 3
  • настала 1
  • насталој 1
  • настани 1
  • настанити 1
  • настао 1
  • настати 2
  • насташе 2
  • настојник 1
  • настојников 1
  • наступа 2
  • наступају 1
  • наступи 3
  • наступила 3
  • наступило 1
  • наступио 1
  • наступити 2
  • натапаним 1
  • натапаху 1
  • натера 1
  • натерати 1
  • натопљеном 1
  • Наточих 1
  • натраг 8
  • Наћи 1
  • наћи 9
  • науживало 1
  • науми 1
  • Научени 1
  • научио 1
  • нахрани 1
  • начин 2
  • начине 1
  • начудити 1
  • начуљи 1
  • Наш 1
  • наш 7
  • наша 2
  • Наша 3
  • Нашавши 1
  • нашали 1
  • нашао 6
  • наше 28
  • нашег 10
  • Нашег 2
  • нашем 7
  • наши 4
  • нашим 2
  • нашима 1
  • наших 6
  • нашла 1
  • нашли 1
  • нашој 6
  • нашом 2
  • нашу 6
  • не 292
  • Не 57
  • неба 2
  • небеса 1
  • небеске 1
  • небесни 1
  • небесном 1
  • небо 3
  • Небо 3
  • небом 1
  • Небом 1
  • небројено 1
  • небу 5
  • неваљалац 1
  • Неваљалац 1
  • неваљали 1
  • неваљалству 1
  • неваљалче 1
  • невера 2
  • неверника 1
  • неверству 1
  • неверу 1
  • невесели 1
  • невесео 1
  • невине 1
  • невину 1
  • Невоља 1
  • невоља 3
  • невољама 1
  • Невоље 1
  • невоље 3
  • невољи 4
  • невољу 2
  • негда 3
  • негде 2
  • Него 3
  • него 6
  • негована 1
  • недавне 1
  • недавно 1
  • недалеко 12
  • Недалеко 4
  • недара 1
  • недела 1
  • недеља 2
  • недеље 1
  • недостатак 1
  • недрага 1
  • нежно 1
  • независно 1
  • незадовољни 1
  • незамишљено 1
  • незгода 1
  • незгоди 1
  • незгодно 1
  • Незгодно 1
  • незгодном 1
  • нези 1
  • незнани 3
  • незнано 1
  • незнанога 1
  • незнатног 1
  • неизбежан 1
  • неизвесност 3
  • неизвесности 1
  • неизмерне 1
  • неисцрпна 1
  • нејаки 1
  • нејаком 1
  • нејасан 1
  • нејасна 2
  • нејасним 1
  • нејасно 3
  • нејасну 1
  • Нек 3
  • нек 4
  • нека 16
  • Нека 4
  • некада 2
  • некадашња 1
  • некадашње 1
  • некадашњу 1
  • некаква 1
  • некако 1
  • Неке 1
  • неке 6
  • Неки 1
  • неки 25
  • неким 3
  • неких 2
  • неко 28
  • Неко 3
  • неког 19
  • некога 5
  • некој 3
  • неколика 1
  • Неколико 1
  • неколико 26
  • неколицина 1
  • неком 1
  • некрст 1
  • некрста 2
  • некрсту 1
  • нектар 1
  • неку 3
  • некуда 2
  • Нема 2
  • нема 36
  • немам 3
  • немамо 2
  • немаш 1
  • Немаш 1
  • неменљиве 1
  • немила 3
  • немиле 1
  • немилим 2
  • немило 2
  • немилог 1
  • немилом 2
  • немилости 1
  • неминовно 1
  • немирнијом 1
  • немирно 2
  • немогућно 1
  • немој 1
  • Немој 2
  • немојте 1
  • немоћ 1
  • немоћне 1
  • немоћних 1
  • немоћног 1
  • Нему 1
  • ненадмашнога 1
  • ненадна 1
  • Ненадни 1
  • ненадни 3
  • ненадно 4
  • ненадном 2
  • ненадну 1
  • ненакнадан 1
  • ненасите 1
  • необична 1
  • Необични 1
  • необично 6
  • необичног 1
  • необичном 1
  • необрисане 1
  • неограничено 3
  • неодољива 1
  • неодређено 2
  • неодређену 1
  • неокаљана 1
  • неопажен 2
  • неопажени 1
  • неопажено 2
  • неосветљеној 1
  • неочекиваним 1
  • непобедни 1
  • непобедног 1
  • неповољне 1
  • непознат 2
  • Непознати 2
  • непознати 3
  • непознато 1
  • непознатог 1
  • непознатога 1
  • непознату 1
  • непоколебљиво 1
  • непомичан 3
  • непомично 1
  • непомућеном 1
  • непотпун 1
  • непотпуно 1
  • непотпуну 1
  • непоуздани 1
  • неправо 1
  • непрегледне 1
  • непрегледно 1
  • непрестано 12
  • непрестанце 1
  • непријатељ 6
  • непријатеља 7
  • непријатељем 2
  • непријатељи 3
  • непријатељски 2
  • непријатељску 1
  • непријатељству 1
  • непријатне 1
  • непријатно 1
  • неприлика 1
  • неприликама 1
  • непробојни 1
  • непробојном 1
  • непроходних 1
  • непуних 1
  • непуном 1
  • неразговетне 1
  • нераздвојна 1
  • неразумљиво 1
  • неранџи 1
  • неред 1
  • несавладљива 1
  • несаници 1
  • несвесно 3
  • несложној 1
  • несмишљеност 1
  • несрећа 1
  • несрећног 1
  • несрећо 1
  • несрећу 2
  • нестаде 2
  • нестаје 1
  • нестају 1
  • нестална 1
  • несталности 1
  • Нестало 1
  • нестало 7
  • нестане 1
  • нестрпељиво 1
  • Несуђени 1
  • несуђеном 1
  • несумњива 1
  • несумњиво 1
  • нећаком 1
  • неће 15
  • Неће 2
  • нећемо 2
  • нећете 1
  • нећеш 7
  • Нећу 2
  • нећу 4
  • неугодно 1
  • неугодности 1
  • неуморно 1
  • неусиљено 1
  • нехотице 4
  • нечастива 1
  • нечастиви 1
  • нечастивом 1
  • нечему 1
  • нечији 3
  • нечим 1
  • нечујни 1
  • Нешто 2
  • нешто 22
  • ни 106
  • Ни 11
  • Нигде 1
  • нигде 5
  • ниже 4
  • нижега 1
  • нижи 2
  • низ 11
  • низа 3
  • низати 1
  • низом 1
  • није 109
  • Није 20
  • никад 10
  • Никад 3
  • Никада 1
  • никада 3
  • никаква 1
  • никакви 1
  • никаквим 1
  • никаквог 2
  • никаквом 1
  • никако 5
  • нико 12
  • Нико 4
  • никога 4
  • Николе 2
  • Николом 1
  • Николу 1
  • никоме 2
  • нисам 13
  • Нисам 6
  • ниси 3
  • ниску 1
  • нисмо 1
  • Нису 1
  • нису 3
  • Нит 1
  • нит 2
  • нити 13
  • ницаху 1
  • ничији 1
  • ништа 16
  • Ништа 2
  • но 15
  • нов 1
  • нова 7
  • новаца 1
  • нове 5
  • нови 5
  • новије 1
  • новину 1
  • нових 3
  • ново 11
  • новог 4
  • новој 1
  • новом 5
  • нову 2
  • нога 1
  • ногама 6
  • ноге 4
  • ногом 4
  • Нож 1
  • нож 11
  • ножа 1
  • ножем 5
  • ножу 1
  • нојево 1
  • носао 1
  • носи 2
  • носила 1
  • носиоца 1
  • носише 1
  • Ноћ 2
  • ноћ 9
  • Ноћас 1
  • ноћас 6
  • ноћи 15
  • ноћна 1
  • ноћне 2
  • ноћник 2
  • ноћно 1
  • ноћној 2
  • Ноћну 1
  • ноћну 2
  • ноћу 2
  • ношаше 1
  • ношен 1
  • ну 2
  • нуде 1
  • Нудимо 1
  • нудио 1
  • нудисмо 1
  • њ 11
  • ње 13
  • њега 29
  • Њега 6
  • Његов 1
  • његов 23
  • његова 13
  • Његова 5
  • Његове 1
  • његове 21
  • његови 1
  • његовим 9
  • његовима 1
  • његових 6
  • Његово 1
  • његово 9
  • његовог 15
  • његовога 4
  • његовој 8
  • његовом 15
  • његову 17
  • њему 25
  • Њему 4
  • њен 7
  • Њена 1
  • њена 8
  • њене 6
  • њени 1
  • њеним 4
  • њених 3
  • Њено 1
  • њено 7
  • њеног 2
  • њенога 1
  • њеној 2
  • њеном 7
  • њену 4
  • њиву 1
  • њим 34
  • њима 39
  • њиме 6
  • Њих 3
  • њих 30
  • Њихов 1
  • њихов 6
  • њихова 1
  • њихове 4
  • њиховим 1
  • њихових 2
  • њихово 3
  • њиховог 3
  • њиховога 1
  • њиховој 1
  • њиховом 7
  • њихову 7
  • Њој 1
  • њој 18
  • њом 18
  • њоме 1
  • њу 7
  • О 8
  • о 95
  • оаза 1
  • оба 2
  • обавезу 1
  • обавести 1
  • обавестити 1
  • обавестише 1
  • обавештавања 1
  • обавештавање 1
  • обавештења 1
  • обавијаше 1
  • обадве 1
  • обала 1
  • обалама 1
  • обале 3
  • обали 4
  • обалу 4
  • обаљеног 1
  • обасипа 2
  • обасуо 1
  • обгрливши 1
  • Обе 1
  • обе 3
  • обележава 1
  • обележену 1
  • обележио 1
  • обест 1
  • обећавао 1
  • обећавши 1
  • обиђе 1
  • обиђем 1
  • обиђоше 1
  • Обиђоше 1
  • обилажаше 1
  • Обилазећи 1
  • обилазила 1
  • Обилазио 1
  • обилазио 2
  • обилазити 1
  • обилазише 1
  • обилате 1
  • обилати 1
  • обиму 1
  • обиталишта 1
  • обитељи 2
  • обичаја 1
  • обичан 1
  • обична 1
  • обичне 1
  • обично 4
  • обичну 1
  • објављиваше 1
  • објављује 2
  • облак 1
  • облака 1
  • облаке 2
  • облаку 3
  • обласним 1
  • обласног 1
  • област 3
  • области 12
  • областима 1
  • облаци 1
  • облацима 1
  • облачан 1
  • облачка 1
  • облашћу 1
  • обмана 1
  • обманут 2
  • обмањивало 1
  • обмањивао 1
  • обнавља 1
  • обнављаше 1
  • обнаженог 1
  • обнажи 1
  • обнови 2
  • обновила 1
  • обновише 1
  • ободе 8
  • ободоше 3
  • обојица 3
  • Обојица 6
  • обрадова 4
  • обрадовали 1
  • обрадовало 1
  • обрадовао 3
  • обрадоваше 1
  • обрадуј 1
  • обрадује 2
  • обрадујем 1
  • обрадујемо 1
  • образ 2
  • образе 3
  • образована 1
  • обрати 3
  • обратише 1
  • обриса 2
  • обрну 1
  • обронку 1
  • обућа 1
  • обучен 1
  • обученим 1
  • Ова 1
  • ова 8
  • Овај 4
  • овај 9
  • оваким 1
  • Овако 2
  • овако 6
  • овалнога 1
  • овамо 16
  • Овамо 2
  • овде 30
  • Овде 4
  • ове 9
  • ови 1
  • Овим 2
  • овим 7
  • ових 7
  • овладао 1
  • овлажи 1
  • овлажила 1
  • ово 13
  • Ово 2
  • овог 1
  • овога 8
  • овој 2
  • овом 7
  • овоме 4
  • ову 7
  • Овуда 1
  • овуда 2
  • Овчим 1
  • огањ 4
  • огласи 5
  • огласила 1
  • огласило 1
  • огласише 1
  • оглашеним 1
  • огледајући 1
  • огња 6
  • огњишта 1
  • огњу 1
  • ограде 4
  • огради 1
  • оградом 1
  • ограду 2
  • ограђен 1
  • огранака 3
  • огранке 1
  • ограшју 1
  • огрезао 3
  • огрну 1
  • огртач 1
  • Огртач 1
  • огртача 1
  • огртачу 1
  • Од 12
  • од 232
  • ода 1
  • одабрана 1
  • одабране 1
  • одабрано 1
  • одаваху 1
  • Одавде 1
  • одавде 2
  • Одавно 1
  • одагна 1
  • одаду 1
  • одазвале 1
  • одазвао 1
  • одазвати 2
  • одазваше 3
  • одаје 4
  • одаји 3
  • одајицом 1
  • одају 2
  • одакле 8
  • одало 1
  • одан 1
  • одано 1
  • оданости 1
  • одар 1
  • одаслао 1
  • Одатле 3
  • одатле 4
  • одбаци 1
  • одбацују 1
  • Одбиј 1
  • одбија 1
  • одбијаше 1
  • одбијени 1
  • одбио 2
  • одблесак 1
  • одболује 1
  • одбрави 1
  • одбране 1
  • одбрани 1
  • одбрану 1
  • одважно 2
  • одважног 1
  • Одважност 1
  • одважности 1
  • одваја 2
  • одвајати 2
  • одвајаху 1
  • одвали 1
  • одведе 1
  • одвео 2
  • одви 1
  • одвијени 1
  • одводише 1
  • одвоји 2
  • одговара 3
  • одговарају 1
  • одговарати 1
  • одговараху 1
  • одговараше 2
  • одговор 2
  • Одговора 2
  • одговора 4
  • одговори 49
  • одговорима 1
  • одговорио 3
  • одговорити 2
  • одговорише 2
  • одгоне 1
  • одгурну 1
  • оде 9
  • одевених 1
  • одеждама 1
  • оделу 5
  • одељења 4
  • одељење 2
  • одељењима 2
  • одељењу 3
  • одећи 1
  • одзив 1
  • одзивања 1
  • одиграше 1
  • Одиста 1
  • одиста 8
  • одјезди 1
  • одјездио 1
  • Одјездио 1
  • одјек 1
  • одјекивање 1
  • Одјури 1
  • одлазак 1
  • одлази 1
  • одлазиле 1
  • одлазим 1
  • одлазити 1
  • одлазиш 1
  • одласка 1
  • одласку 2
  • одлетела 1
  • одликовања 1
  • одликовање 2
  • одликовао 1
  • Одликоваше 1
  • одлично 1
  • одломи 1
  • одломке 1
  • одлука 1
  • одлуком 2
  • одлуку 1
  • одлучан 1
  • одлучи 4
  • одлучили 1
  • одлучно 10
  • одлучност 2
  • одмара 1
  • одмарам 1
  • одмарао 1
  • одмарати 1
  • одмараху 1
  • одмараше 1
  • одмах 19
  • Одмах 2
  • одмет 1
  • одмицали 1
  • одмицао 1
  • одмицаху 1
  • одмогао 1
  • одмор 1
  • одмора 1
  • одмори 1
  • Одморивши 1
  • одморити 1
  • Одморни 1
  • одмору 1
  • однегована 1
  • однео 3
  • однесем 1
  • Однећеш 1
  • однеше 1
  • односе 1
  • односи 1
  • одобрењу 1
  • одоцних 1
  • одоше 6
  • одра 1
  • одрасла 2
  • одред 3
  • одреда 1
  • одредио 1
  • одредих 1
  • одређен 2
  • одређени 1
  • одређиваше 1
  • одрекао 1
  • одржава 2
  • одржања 1
  • одржање 1
  • одржању 1
  • одржао 1
  • одржати 1
  • Одржаће 1
  • одржи 1
  • одрицала 1
  • одроњавајући 1
  • одседну 1
  • одслужио 1
  • одстојала 1
  • одступати 1
  • одступи 3
  • одступити 1
  • одужити 1
  • одузима 1
  • одупираше 1
  • одупире 1
  • одупиру 1
  • одупрети 1
  • одустао 1
  • одушеве 1
  • одушевљавао 3
  • одушевљавасмо 1
  • одушевљеним 1
  • одушевљено 4
  • одушевљење 1
  • одушке 1
  • ожалостиле 1
  • ожалошћен 1
  • ожалошћенога 1
  • ожени 1
  • оженити 1
  • оживе 2
  • оживелу 1
  • оживех 1
  • оживљујући 1
  • озбиљније 1
  • озбиљно 1
  • Озбиљног 1
  • озбиљном 1
  • озбиљност 2
  • озбиљности 1
  • озго 1
  • оздо 1
  • означаваху 1
  • означеном 1
  • означи 1
  • означио 1
  • ознојеним 1
  • ојачана 1
  • ока 5
  • оклевао 1
  • оклевати 1
  • окна 1
  • окнима 1
  • Око 1
  • око 32
  • околине 1
  • околини 2
  • околину 1
  • околног 1
  • около 2
  • оком 2
  • окорелога 1
  • окрајке 1
  • окрену 2
  • окренуо 2
  • окренут 1
  • окренути 1
  • окренуше 1
  • окрепи 2
  • окретан 1
  • окрете 16
  • окретно 1
  • окретоше 1
  • окреће 1
  • окрећући 1
  • окрзну 1
  • окриљем 1
  • округ 1
  • Окружен 1
  • окршаја 1
  • окршају 1
  • октобра 1
  • окупан 1
  • окупе 1
  • окупили 1
  • окупио 1
  • Окупите 1
  • окушао 1
  • олако 1
  • олакша 1
  • олакшаше 1
  • олтар 2
  • олтара 3
  • омања 2
  • Омање 1
  • омање 2
  • омањим 1
  • омањих 1
  • омекша 1
  • омотана 1
  • омрази 1
  • он 100
  • Он 85
  • Она 37
  • она 77
  • онај 10
  • Онај 7
  • онака 1
  • онако 7
  • онаког 1
  • Онда 10
  • онда 45
  • онде 2
  • оне 9
  • онесвеслу 2
  • онесвеснути 1
  • онесвестио 1
  • онесвешћена 1
  • Они 22
  • они 32
  • оним 2
  • онима 2
  • оних 6
  • оно 16
  • Оно 2
  • оног 3
  • онога 5
  • онолике 1
  • онолико 1
  • оном 4
  • ономад 3
  • ономе 2
  • ону 5
  • опази 5
  • Опазила 1
  • опазила 3
  • опазили 1
  • опазио 1
  • опазити 2
  • опазише 1
  • опако 1
  • опаком 1
  • опасали 1
  • опасно 1
  • Опет 1
  • опет 29
  • опипа 1
  • описати 1
  • опкопа 1
  • оплакивале 1
  • оплемени 1
  • опљачкаше 1
  • опозови 1
  • опомене 1
  • Опомене 1
  • опомени 1
  • Опомени 1
  • опоменом 1
  • опомињао 1
  • опоравио 1
  • опорављајући 1
  • опорављала 1
  • опрашта 1
  • опраштајући 1
  • опрезни 1
  • опрезно 2
  • опрезнога 1
  • опрезности 2
  • опремио 1
  • опрему 1
  • опреци 1
  • опроба 1
  • Опробан 1
  • Опрости 3
  • опрости 4
  • опростивши 1
  • опростим 1
  • Опростите 2
  • опростих 1
  • Опрошћавај 1
  • опсади 1
  • опсађујем 1
  • Опсела 1
  • опсели 1
  • опсео 1
  • Опсео 1
  • опстанка 1
  • опустела 1
  • опшивену 1
  • опширна 1
  • опширније 2
  • општа 3
  • опште 4
  • општи 2
  • општу 1
  • орао 1
  • орла 2
  • орлов 1
  • орлови 1
  • орлом 1
  • орлушина 1
  • ороси 1
  • оружаном 1
  • оружја 3
  • оружје 10
  • Оружје 2
  • оружјем 2
  • Орфанским 1
  • Орфанског 1
  • Орфанскога 1
  • Орфанском 1
  • Орфанци 1
  • осамдесетогодишњи 1
  • осами 1
  • осамнаестој 1
  • осваја 1
  • освајала 1
  • освајало 2
  • освајати 1
  • осванем 1
  • освежи 1
  • освести 1
  • освете 1
  • Осветимо 1
  • осветла 1
  • осветли 3
  • осветљаваше 1
  • осветљена 1
  • осветљену 1
  • освитак 1
  • освојача 1
  • Освоји 1
  • освоји 2
  • освојила 1
  • освојили 1
  • освртоше 1
  • оседлана 1
  • Осем 1
  • осете 1
  • осети 2
  • осетивши 1
  • осетила 1
  • осетили 1
  • осетио 2
  • осећа 2
  • осећај 1
  • осећаја 3
  • осећаје 1
  • осећаји 1
  • осећајима 2
  • осећају 3
  • осећам 1
  • осећања 2
  • осећање 1
  • осећао 3
  • осећаше 1
  • осигурао 1
  • осилили 1
  • ослепио 1
  • ослободи 2
  • ослободили 1
  • ослободио 1
  • ослобођен 1
  • ослонити 3
  • ослушну 1
  • Османлије 1
  • османлиска 1
  • османске 1
  • османског 1
  • осмехну 4
  • оснажи 1
  • оснивати 1
  • основана 1
  • Основао 1
  • особитих 1
  • особито 5
  • осорно 1
  • осредњег 1
  • осредњом 1
  • оста 3
  • остави 2
  • оставивши 2
  • оставила 1
  • Оставила 1
  • Оставио 2
  • оставио 4
  • оставих 1
  • оставиш 1
  • оставише 3
  • оставља 1
  • остављајући 1
  • остављам 1
  • остављати 1
  • остављаш 2
  • остављаше 1
  • остављене 1
  • остављени 3
  • Оставши 1
  • остаде 4
  • остадох 3
  • остадоше 1
  • остаје 1
  • остајем 1
  • остају 1
  • Остала 1
  • остала 7
  • остале 2
  • Остали 1
  • остали 9
  • осталим 4
  • осталима 5
  • осталих 1
  • остало 4
  • осталом 2
  • остане 3
  • Останите 1
  • остао 5
  • остарелу 1
  • остатак 2
  • остати 8
  • остатком 1
  • осташе 1
  • остварила 1
  • острву 2
  • оструге 1
  • осујећена 1
  • осумњиченим 1
  • осумњичио 1
  • отац 10
  • Отац 4
  • отаџбине 2
  • отаџбину 1
  • отвара 1
  • отварајући 1
  • Отвор 1
  • отвор 2
  • отворен 1
  • отворена 2
  • отворене 2
  • отворени 2
  • отвореније 2
  • отвореним 1
  • отворено 3
  • отвореном 3
  • отвореност 1
  • отворености 1
  • отвореношћу 1
  • отвори 3
  • отворила 2
  • отворићеш 1
  • отворише 5
  • оте 1
  • отежаваху 1
  • отео 1
  • отерала 1
  • отесана 1
  • отече 1
  • отиди 1
  • отимале 1
  • отимали 1
  • отимао 1
  • отимље 1
  • Отићи 1
  • отићи 3
  • отиче 1
  • Отишао 1
  • отишао 14
  • отишла 3
  • отишли 1
  • откиде 1
  • откидоше 1
  • отклањаше 1
  • Отклонила 1
  • отпаднику 1
  • отпевам 1
  • отпоздрави 2
  • отпор 1
  • отпора 2
  • отпорне 2
  • отпоче 1
  • отпочело 1
  • отпочето 1
  • отров 1
  • отрова 1
  • отрча 1
  • отуд 2
  • Отуда 1
  • отуда 2
  • отури 2
  • отурише 1
  • оћутао 1
  • охладнео 1
  • охол 1
  • охоло 1
  • охолости 1
  • охолошћу 1
  • охрабрена 1
  • охрабри 1
  • охрабрио 1
  • оца 15
  • оцепи 1
  • оцепише 1
  • оцу 7
  • очајавај 2
  • очајања 1
  • очајање 1
  • очајању 1
  • очајна 1
  • очајнички 1
  • очајно 1
  • Оче 1
  • оче 8
  • очева 1
  • очевидно 3
  • очеву 1
  • очекивала 5
  • очекивањима 1
  • Очекивао 1
  • очекивао 2
  • очекиваху 1
  • очекиваше 7
  • очекују 1
  • очеличио 1
  • очи 42
  • очију 6
  • очима 23
  • Очима 3
  • очински 1
  • ош 1
  • оштри 1
  • оштрим 3
  • оштро 6
  • оштрога 1
  • па 235
  • Па 33
  • пад 3
  • пада 1
  • падајући 1
  • падала 2
  • падаше 2
  • паде 13
  • падне 1
  • падну 2
  • падом 2
  • падоше 1
  • Падоше 1
  • паду 2
  • пажљив 3
  • пажљиви 1
  • пажљиво 4
  • пажња 1
  • пажњу 7
  • Пази 1
  • пазио 1
  • Пазићеш 1
  • пак 5
  • пала 1
  • Палеолог 1
  • пали 1
  • палицом 1
  • пало 5
  • Палош 1
  • палош 3
  • палошем 1
  • памет 2
  • памети 5
  • памте 1
  • памти 1
  • пањића 1
  • пао 6
  • паре 1
  • паса 1
  • пасти 2
  • пастир 2
  • пастира 1
  • пастири 2
  • пастирском 1
  • пати 2
  • патио 1
  • патња 1
  • патријарха 2
  • патријархом 1
  • патријаршију 1
  • пашњаци 1
  • пашо 1
  • паштила 1
  • пева 2
  • певај 2
  • Певај 2
  • певају 1
  • певајући 1
  • певала 2
  • певам 2
  • певања 1
  • певао 2
  • певати 1
  • певах 1
  • Певач 2
  • певач 4
  • певача 1
  • певачи 1
  • певачу 3
  • певаш 1
  • Певци 1
  • пена 1
  • пену 1
  • пепео 2
  • пергаменат 1
  • пергаментом 1
  • Перитеорион 3
  • Перитеориона 3
  • перо 1
  • песак 1
  • песма 3
  • песме 2
  • песми 1
  • песму 3
  • песника 1
  • пет 1
  • пети 2
  • петнаест 2
  • Петра 1
  • пехар 1
  • пехара 1
  • пехаре 3
  • пехарима 4
  • пешаку 1
  • пешаци 1
  • пешке 2
  • пиј 1
  • пије 1
  • Пијмо 2
  • пијући 2
  • пили 1
  • пиркао 1
  • писак 1
  • писка 1
  • писке 1
  • писком 1
  • писмо 1
  • писну 4
  • писнула 1
  • писнуше 2
  • писца 1
  • пита 2
  • питајући 2
  • питала 1
  • питам 1
  • питања 1
  • питање 2
  • питањем 1
  • питањима 2
  • питаш 1
  • питаше 6
  • пити 1
  • питом 1
  • питомости 1
  • пиштао 1
  • пишти 1
  • Плаве 1
  • плаве 2
  • плавим 2
  • плавојка 1
  • плакала 2
  • плакао 1
  • пламен 3
  • пламене 1
  • пламеном 2
  • пламену 1
  • пламичак 1
  • пламти 1
  • план 1
  • плане 1
  • планина 1
  • планине 5
  • планини 3
  • планинске 2
  • планински 1
  • планинских 1
  • планинског 1
  • планинској 1
  • планину 1
  • плановима 1
  • плану 6
  • плануше 1
  • плата 1
  • плати 3
  • платили 1
  • платим 1
  • платио 1
  • платише 1
  • платна 1
  • платнима 1
  • плаћати 1
  • плахе 1
  • плаховитости 1
  • плач 3
  • Плачкавице 1
  • плачкавичких 1
  • плачне 1
  • плаши 1
  • плашио 2
  • плашиш 1
  • плашљивац 1
  • Плашљивица 1
  • племенит 1
  • племенита 2
  • племенити 1
  • племенитог 1
  • племенитога 1
  • племенитост 1
  • племенитости 1
  • племениту 1
  • плен 1
  • плена 2
  • плећима 1
  • пливаху 1
  • Пловдин 10
  • Пловдина 10
  • пловдинке 1
  • пловдинска 1
  • пловдинске 2
  • Пловдински 1
  • пловдинским 1
  • пловдинско 1
  • Пловдину 1
  • пловио 1
  • Плод 1
  • плодне 1
  • плодним 1
  • пљескајући 1
  • пљеснувши 1
  • Пљусак 1
  • По 7
  • по 89
  • побегла 1
  • побегли 1
  • победа 2
  • победе 5
  • победи 4
  • победилац 1
  • победили 1
  • победио 1
  • победиоцем 1
  • победиоци 3
  • Победисмо 1
  • победисте 1
  • победити 2
  • победоносно 2
  • победу 2
  • побеђен 1
  • побеђени 1
  • побеђенога 1
  • побеђујем 1
  • пободе 1
  • пободен 1
  • пободени 1
  • побожности 1
  • побожну 1
  • поболео 1
  • побратим 1
  • Побратими 1
  • побрини 1
  • побуну 1
  • поведе 7
  • повељама 1
  • повељу 1
  • повео 2
  • повераваш 1
  • повереника 1
  • поверенства 1
  • поверење 1
  • поверењу 2
  • повери 2
  • поверио 1
  • поверити 2
  • Повериће 1
  • поверљиво 1
  • поверљивог 1
  • поверовати 1
  • повести 1
  • поветарац 1
  • повећа 3
  • повећаваше 1
  • повећи 1
  • повећим 1
  • повећу 1
  • пови 1
  • Повисока 1
  • повише 1
  • повлачише 1
  • поводљивог 1
  • повољне 1
  • повољнијим 1
  • повратак 1
  • поврати 3
  • површину 1
  • повукао 2
  • повукла 1
  • повући 1
  • повуче 4
  • повучено 1
  • погажени 1
  • погани 1
  • поганог 1
  • поганом 2
  • погачом 1
  • погибао 3
  • погибија 3
  • погибији 1
  • погибију 1
  • погибли 2
  • погине 1
  • погинем 1
  • погинулих 1
  • погинулог 1
  • погинути 2
  • Погинуће 1
  • Погинућеш 1
  • Погинућу 1
  • поглавито 1
  • поглавица 1
  • Поглед 1
  • поглед 9
  • Погледа 1
  • погледа 16
  • погледај 3
  • погледајте 1
  • погледају 1
  • погледали 1
  • Погледао 1
  • погледао 3
  • погледаше 3
  • погледе 2
  • погледом 1
  • погледу 2
  • погнут 2
  • поговора 5
  • погодбе 1
  • погодбу 1
  • Погодио 1
  • погодну 1
  • погођен 1
  • погреб 1
  • Погребите 1
  • погребну 1
  • погребу 1
  • Погрешио 1
  • погрешка 1
  • погружена 2
  • погружену 1
  • Под 1
  • под 28
  • подај 1
  • подају 1
  • поданике 1
  • подбадача 1
  • подбацивање 1
  • подвати 1
  • подграђа 6
  • подграђанима 1
  • подграђе 4
  • подграђу 6
  • поделила 1
  • подерано 1
  • подземнога 1
  • подигао 2
  • подигла 1
  • подигне 1
  • подигнут 1
  • подигнута 1
  • подиже 2
  • подлакти 1
  • подлактивши 1
  • подлактио 1
  • подлегао 1
  • подлећи 1
  • поднела 1
  • поднесену 1
  • подносећи 1
  • подносио 1
  • подобан 1
  • подрум 1
  • подсети 1
  • подсетио 1
  • подсећаху 1
  • подстаче 2
  • поду 1
  • подуже 1
  • подужих 1
  • пође 16
  • пођем 1
  • пођеш 1
  • пођи 2
  • пођоше 5
  • поезију 1
  • пожелим 1
  • пожњео 1
  • пожури 6
  • Пожуримо 1
  • пожурио 1
  • пожурити 2
  • пожурише 3
  • пожутели 1
  • позабависмо 1
  • позва 2
  • позвала 1
  • Позван 1
  • позвао 1
  • позвати 2
  • Позвах 1
  • поздрав 1
  • поздрава 1
  • поздраве 1
  • Поздрави 2
  • поздрави 7
  • поздравила 1
  • поздравио 1
  • поздравити 1
  • поздравише 2
  • поздрављали 1
  • Поздрављам 1
  • поздрављаху 1
  • поздраву 1
  • позив 2
  • позивајући 1
  • позивам 1
  • позивао 1
  • позиву 2
  • позлаћеним 3
  • позлаћеном 1
  • позлаћујући 1
  • позна 1
  • познавачи 1
  • познаваше 1
  • познавши 1
  • познаде 2
  • познаје 1
  • Познајем 1
  • познајеш 1
  • Познајеш 1
  • познало 1
  • познаницу 1
  • познанству 2
  • познао 1
  • Познао 1
  • познат 2
  • познате 1
  • познати 2
  • познато 2
  • позне 2
  • позно 2
  • појава 1
  • појави 3
  • појавише 3
  • појавни 1
  • појао 1
  • појас 1
  • поједина 1
  • поједине 1
  • Поједине 1
  • поједини 1
  • појединим 1
  • појединих 2
  • појмио 1
  • појмити 1
  • појурио 1
  • покадшто 2
  • покаже 3
  • показа 5
  • показивати 2
  • показиваше 3
  • показујући 5
  • покајао 1
  • покајати 1
  • покајник 1
  • покварени 1
  • покварено 1
  • поквари 1
  • покисли 1
  • поклисар 4
  • поклисаре 1
  • Поклисари 1
  • поклисари 3
  • поклисарима 1
  • поклисарским 1
  • поклисарства 1
  • поклича 1
  • поклоне 1
  • поклони 5
  • поклоника 1
  • поклонисмо 1
  • поклоном 1
  • покој 4
  • покоја 1
  • покојни 2
  • покојника 1
  • покојним 1
  • покојног 2
  • покојном 1
  • поколебаше 1
  • покоља 1
  • покоравао 1
  • покоре 1
  • покорима 1
  • покорност 2
  • покрај 2
  • покрет 1
  • покрете 1
  • покретном 1
  • Покри 1
  • покри 2
  • покривајући 1
  • покривао 2
  • покривен 3
  • покривени 1
  • покривену 1
  • покрхани 1
  • покрхано 1
  • покуша 1
  • покушај 1
  • покушао 1
  • пола 8
  • полазак 1
  • полазе 1
  • полазиле 1
  • полазим 1
  • полазимо 3
  • полако 2
  • поласка 3
  • поласку 1
  • полете 1
  • Полете 1
  • полетети 1
  • полети 1
  • полеће 1
  • поли 1
  • половина 2
  • половине 2
  • половини 4
  • половином 1
  • половину 1
  • положај 3
  • положају 2
  • положеном 1
  • положити 1
  • поломљени 1
  • поломљеним 1
  • полубудан 1
  • полугласно 4
  • полужив 1
  • полузависни 1
  • полусвесног 1
  • поља 4
  • поље 7
  • Пољем 1
  • пољем 2
  • пољу 11
  • пољубац 1
  • Пољуби 1
  • пољуби 15
  • пољубише 5
  • помагаху 1
  • помагач 1
  • помагача 4
  • помагаче 1
  • помагаше 1
  • помаже 2
  • помени 1
  • поменка 1
  • помену 1
  • помешаше 1
  • помисао 2
  • помисли 2
  • помислио 1
  • помислити 1
  • помишља 2
  • помишљајући 1
  • Помишљало 1
  • помишљати 1
  • помишљаше 1
  • помогао 1
  • Помогне 1
  • помогне 4
  • поможе 2
  • помози 1
  • Помози 2
  • помоле 1
  • помоли 1
  • Помолимо 1
  • Помоћ 1
  • помоћ 10
  • помоћи 11
  • помоћна 1
  • помоћника 1
  • помоћу 1
  • Помоћу 1
  • Помрчина 1
  • помрчине 1
  • помрчини 1
  • помутила 1
  • помућена 1
  • понављаше 1
  • понајближа 1
  • понајпре 1
  • Понеко 1
  • понесем 1
  • понижен 1
  • понови 10
  • поново 8
  • понос 1
  • поноса 1
  • поносити 1
  • поноситим 1
  • поносито 2
  • поноснику 1
  • поносници 2
  • поноћ 1
  • поношљивим 1
  • поношљивости 1
  • понуда 1
  • понуде 2
  • понудимо 1
  • понуду 1
  • Понуђено 1
  • поочим 3
  • поочима 5
  • поочиму 1
  • попалили 1
  • попе 2
  • поплаве 1
  • поплавити 1
  • поплашени 1
  • поприште 1
  • попрска 1
  • попусти 2
  • попустила 1
  • попустише 1
  • попуштати 1
  • Поред 1
  • поред 14
  • поређаним 1
  • порекла 1
  • пореметило 1
  • поремећен 1
  • поремећени 1
  • поремећено 1
  • поретку 1
  • порицати 1
  • породица 3
  • породици 1
  • породични 1
  • породично 1
  • порука 1
  • поруке 1
  • поручити 1
  • порушили 1
  • Посада 1
  • посада 3
  • посаде 1
  • посади 2
  • посао 8
  • посведочим 1
  • посветио 1
  • посветити 2
  • посвећен 2
  • посвећена 1
  • посебице 1
  • посебним 1
  • поседала 1
  • посету 1
  • посече 1
  • поскапали 1
  • поскида 1
  • посла 5
  • послала 1
  • послао 4
  • послати 1
  • После 22
  • после 58
  • Последња 1
  • последња 3
  • последње 5
  • последњег 1
  • последњем 1
  • последњи 5
  • Последњих 1
  • последњих 2
  • последњу 2
  • послетку 6
  • послова 1
  • пословања 1
  • послови 1
  • пословима 5
  • послу 3
  • послуга 1
  • послужи 2
  • послужити 1
  • послујем 1
  • послуша 2
  • Послуша 2
  • Послушајте 1
  • послушан 1
  • послушао 1
  • посматрајући 2
  • посматрао 1
  • посматраху 1
  • посматраше 3
  • поспали 1
  • посрбљених 1
  • посребри 1
  • посрну 1
  • поста 2
  • постављена 1
  • постаде 1
  • постадоше 1
  • постајала 1
  • постајало 1
  • постајао 1
  • постајати 1
  • постајаше 1
  • Постала 1
  • постала 4
  • постане 1
  • постао 2
  • постеље 3
  • постељи 1
  • постељу 2
  • постигао 2
  • постигла 1
  • постигнеш 1
  • постиже 1
  • постиш 1
  • постоја 1
  • постојанство 1
  • постојбина 1
  • постоје 1
  • поступању 1
  • поступати 1
  • поступаху 1
  • поступе 1
  • поступи 1
  • поступно 2
  • поступцима 1
  • посуте 1
  • потере 1
  • потеру 1
  • потече 1
  • потискујући 1
  • потиснуте 1
  • поткрепа 1
  • поткрепе 1
  • поткрепио 1
  • Потмула 1
  • потмулом 1
  • поток 5
  • потока 2
  • потоком 1
  • потомци 1
  • потоњу 1
  • потопљеног 1
  • потоцима 1
  • поточићима 1
  • Потпуно 1
  • потпуно 6
  • потпуном 1
  • потражим 1
  • потражиш 1
  • потраја 1
  • потребама 1
  • потребан 4
  • потребе 1
  • потребна 1
  • потребним 1
  • потребног 1
  • потрес 1
  • потресен 3
  • потресена 1
  • потрудио 1
  • потуљених 1
  • потурица 1
  • Потуца 1
  • потчињену 1
  • поћерку 1
  • Поћи 2
  • поћи 7
  • поћута 1
  • поуздан 2
  • поуздани 1
  • поузданија 1
  • поузданијега 1
  • поузданим 3
  • поузданих 1
  • поуздано 2
  • поузданог 1
  • поузданом 1
  • поуздати 3
  • Поуздаћемо 1
  • Похватао 1
  • похита 3
  • поход 2
  • похода 3
  • походе 2
  • походи 1
  • походио 1
  • походити 1
  • походу 1
  • почаст 1
  • почасти 1
  • поче 9
  • почела 2
  • почеле 1
  • почео 3
  • почесмо 1
  • почетак 3
  • почети 1
  • почетку 8
  • почеше 10
  • починише 1
  • почињали 1
  • почиње 2
  • почињу 1
  • почне 1
  • пошавши 1
  • пошалица 2
  • пошалицу 1
  • Пошао 1
  • пошао 3
  • пошла 2
  • пошле 1
  • пошло 1
  • пошљу 1
  • поштедеше 1
  • поштен 1
  • пошто 1
  • Пошто 1
  • поштовали 1
  • поштовања 3
  • поштовањем 1
  • поштујеш 1
  • права 4
  • правац 1
  • праведна 1
  • правећи 1
  • прави 2
  • правилном 1
  • Прависте 1
  • Прависти 1
  • правичност 1
  • право 22
  • правоверни 1
  • Правоверни 2
  • правог 1
  • правога 2
  • праву 1
  • правцу 1
  • прагу 2
  • празна 1
  • празне 1
  • Празни 1
  • празније 1
  • празнили 1
  • празнио 1
  • празном 1
  • празорје 2
  • прамен 1
  • прати 1
  • пратила 1
  • пратилац 3
  • пратилаца 3
  • пратим 1
  • Пратио 1
  • пратиоца 1
  • пратиоце 1
  • пратиоцем 3
  • пратиоци 2
  • Пратиоци 2
  • пратиоцима 1
  • пратња 1
  • пратње 1
  • пратњи 2
  • пратњом 1
  • праћен 1
  • прашине 2
  • Праштајте 1
  • прва 4
  • прве 11
  • ПРВЕ 2
  • Први 1
  • први 22
  • првим 3
  • првина 1
  • првих 9
  • прво 2
  • Прво 4
  • првог 2
  • првога 2
  • првом 4
  • прву 3
  • Пре 1
  • пре 24
  • пребаци 1
  • Пребацивао 1
  • пребацивати 1
  • пребацивши 1
  • преби 1
  • пребијен 1
  • преблаги 1
  • пребледе 3
  • пребледео 1
  • пребола 3
  • превалила 1
  • превалиле 1
  • Превалио 1
  • Превара 1
  • превари 1
  • преварила 1
  • преваром 1
  • преведе 1
  • преведоше 1
  • превес 1
  • превеса 1
  • превесом 1
  • превиђамо 1
  • превисоки 2
  • превисоким 1
  • превласт 2
  • превласти 1
  • превод 1
  • превода 1
  • преводнички 1
  • преврнуо 1
  • Прегледа 1
  • прегледао 1
  • прегоревања 1
  • Прегореваше 1
  • преградама 1
  • преграде 1
  • Пред 2
  • пред 36
  • преда 5
  • предавао 1
  • предајем 1
  • предају 1
  • предала 2
  • предало 1
  • предан 1
  • предао 2
  • предвечерја 1
  • предложи 1
  • предмета 1
  • предњи 2
  • предсобљем 1
  • предсобљу 1
  • предстоји 1
  • предстража 1
  • предузети 2
  • предузећа 2
  • предузеће 1
  • предузећу 2
  • предусретљивошћу 1
  • пређе 4
  • Пређоше 1
  • пређу 2
  • презриво 1
  • прејамник 1
  • прекидајући 2
  • прекидаше 1
  • прекиде 7
  • прекине 3
  • прекино 1
  • прекинут 1
  • прекинути 1
  • прекинутим 1
  • прекипеле 1
  • преклад 1
  • преклињања 1
  • преклиње 1
  • преклињем 1
  • преко 28
  • прекора 1
  • прекором 1
  • прекосутра 1
  • прекрати 1
  • прекратим 1
  • прекрете 1
  • прекрилили 1
  • прекрсти 4
  • прекрстивши 1
  • прекрстише 2
  • прекршио 1
  • прекршташе 1
  • прелажаху 1
  • прелаз 1
  • прелазећи 2
  • прелази 3
  • прелазили 1
  • прелетаху 1
  • прелете 1
  • прелетевши 1
  • прелива 1
  • преломљен 1
  • преломљени 1
  • Прељуба 1
  • прељубници 1
  • Прељубовић 1
  • према 24
  • премери 2
  • преминулим 1
  • преминулог 3
  • преминулога 1
  • преминуо 2
  • премишљам 1
  • пренео 1
  • пренеражена 1
  • преноћио 1
  • прену 2
  • препаде 1
  • препатила 1
  • препатио 1
  • преплашена 2
  • преплашени 2
  • преплашено 1
  • преплашила 1
  • преплетом 1
  • препорођен 1
  • препоручивало 1
  • препредени 1
  • препреке 1
  • пресвети 1
  • пресвиско 1
  • пресекао 1
  • пресећи 1
  • пресецајући 1
  • пресече 1
  • прескочи 1
  • прескочише 1
  • преста 1
  • престаде 1
  • престадох 1
  • престадоше 2
  • престајаху 1
  • престајаше 2
  • престаје 1
  • престају 1
  • престала 1
  • престао 1
  • престо 1
  • престолу 1
  • престоницу 1
  • престрављене 1
  • преступ 1
  • преступник 1
  • претапа 1
  • претварам 1
  • претвори 2
  • претворити 1
  • Претече 5
  • прети 2
  • претпоследњим 1
  • претпоставка 1
  • претходну 1
  • прећаше 1
  • прећи 3
  • преухитрен 1
  • преухитри 1
  • преухитриш 1
  • пречистили 1
  • прешао 1
  • прешло 1
  • при 10
  • приближи 2
  • приближила 1
  • приближио 1
  • прибојавале 1
  • прибор 1
  • прибра 4
  • приведе 1
  • привеза 1
  • привезани 1
  • привезаше 1
  • привео 1
  • привидно 2
  • привлачила 1
  • привлачише 1
  • приводим 1
  • привођаше 1
  • привући 2
  • приговорити 1
  • придао 1
  • придобити 1
  • придолажаше 1
  • придошле 1
  • придржа 1
  • придржаваше 1
  • придружи 1
  • придружити 1
  • придружише 1
  • приђе 18
  • приђох 1
  • Приђоше 1
  • приђоше 4
  • призива 1
  • призивао 1
  • признаје 1
  • признајем 1
  • признао 1
  • признати 3
  • Призрен 1
  • призренскога 1
  • Призрену 1
  • пријатељ 6
  • пријатеља 3
  • пријатеље 1
  • пријатељи 1
  • пријатељима 2
  • пријатељски 2
  • пријатељског 1
  • пријатељство 1
  • пријатељу 5
  • приказао 1
  • приклонимо 1
  • прикривен 1
  • прикрити 1
  • прикупи 1
  • прикупљати 1
  • прикупљена 1
  • прикупљено 1
  • прилазећи 2
  • прилазило 1
  • прилика 5
  • приликама 7
  • Прилике 1
  • прилике 3
  • приликом 1
  • Прилип 2
  • Прилипом 1
  • Прилипу 1
  • прилици 1
  • приличи 2
  • прилично 8
  • приличној 1
  • приложи 1
  • Приљубио 1
  • примајући 2
  • примакла 1
  • примам 1
  • примамљивог 1
  • примаче 1
  • Прими 1
  • прими 6
  • примила 1
  • примио 4
  • примиреним 1
  • примиче 1
  • примиш 1
  • примљен 1
  • приморја 1
  • приморје 1
  • приморју 1
  • принесе 1
  • принеше 1
  • принуде 1
  • припада 1
  • припала 1
  • припи 1
  • приповеда 2
  • приповедала 1
  • приповедању 1
  • приповедаше 1
  • ПРИПОВЕТКА 1
  • припомогла 1
  • приправан 1
  • припреме 1
  • припреми 1
  • припремио 1
  • припремити 1
  • природа 5
  • природе 4
  • природи 1
  • природном 1
  • присети 4
  • прискочи 3
  • Прискочише 1
  • пристаде 3
  • пристанак 1
  • пристанку 1
  • пристати 1
  • пристизале 1
  • пристизаше 1
  • приступи 1
  • Приступила 1
  • приступило 1
  • приступити 1
  • притаја 2
  • притворним 1
  • притворно 1
  • притврђене 1
  • притегнем 1
  • притегнута 1
  • притежући 1
  • притера 1
  • притисла 1
  • притиште 1
  • приточица 1
  • притрча 2
  • прићи 1
  • прихвате 1
  • прихвати 10
  • прихватила 2
  • прихватише 2
  • прича 2
  • причај 1
  • причају 1
  • причала 3
  • причали 1
  • причано 1
  • причања 2
  • причањем 1
  • причао 4
  • причати 3
  • причаше 8
  • приче 3
  • причека 1
  • причекај 1
  • Причекај 1
  • причести 1
  • причешће 1
  • пркоси 1
  • пркосни 1
  • проба 3
  • пробе 1
  • проби 1
  • прободен 1
  • пробрана 1
  • пробу 1
  • пробуди 2
  • пробудило 1
  • пробудио 1
  • пробудише 1
  • провали 1
  • провалија 1
  • провалије 2
  • провалију 2
  • провео 2
  • провлачећи 1
  • провлачити 1
  • проводила 2
  • проводити 1
  • прогнат 1
  • проговори 3
  • проговорити 1
  • проговорићеш 1
  • прогоњен 1
  • продире 1
  • продра 1
  • продре 1
  • продреди 1
  • продремају 1
  • продужавала 1
  • продужавали 1
  • продужаваше 2
  • продуже 1
  • продужи 14
  • продужили 1
  • продужио 2
  • продужити 3
  • Продужише 1
  • продужише 3
  • прође 3
  • Прође 3
  • прођоше 1
  • проживео 1
  • прозбори 3
  • прозор 2
  • прозора 1
  • прозору 5
  • проказали 1
  • проклео 1
  • проклество 1
  • проклета 1
  • проклетих 1
  • проклетник 1
  • Проклетник 2
  • Прокопа 3
  • Прокопу 1
  • прокрстаре 1
  • прокрчено 1
  • пролажаху 2
  • пролажаше 3
  • пролаз 1
  • пролазе 2
  • пролазећи 1
  • пролази 1
  • пролазно 1
  • пролазност 1
  • пролазу 1
  • проламало 1
  • проламаше 2
  • пролете 1
  • пролеће 1
  • пролећних 1
  • проливену 1
  • пролио 1
  • пролити 1
  • пролише 1
  • промаши 1
  • промени 2
  • променила 1
  • променљиве 1
  • промицаху 1
  • проније 1
  • пропали 1
  • пропало 2
  • пропаст 4
  • пропасти 1
  • пропашћу 1
  • пропланку 1
  • проповеди 1
  • проповедника 1
  • пропусте 1
  • пропустио 2
  • прорачуњена 1
  • проредили 1
  • пророк 1
  • пророка 1
  • пророком 1
  • пророку 3
  • пророчанство 1
  • пророчке 1
  • пророчки 1
  • пророчкога 1
  • Просте 1
  • Прости 1
  • прости 3
  • простирала 1
  • простире 1
  • простирци 1
  • просто 1
  • простом 1
  • простор 3
  • простора 1
  • просторе 1
  • просторијама 1
  • простору 1
  • простран 1
  • простране 2
  • пространо 2
  • пространој 1
  • пространом 1
  • просу 1
  • протеже 1
  • против 15
  • противи 1
  • противник 2
  • противником 1
  • противници 1
  • Противно 1
  • противности 1
  • противу 8
  • протрља 1
  • проћи 1
  • Проћи 1
  • прохтеве 1
  • проценио 1
  • Проценио 1
  • проценити 1
  • прочита 1
  • прочу 1
  • прочуо 1
  • Прошавши 1
  • прошао 1
  • Прошао 1
  • прошапта 4
  • прошла 1
  • Прошла 1
  • прошле 1
  • прошли 1
  • прошлим 1
  • прошло 2
  • Прошло 2
  • Прошлост 1
  • прошлост 7
  • ПРОШЛОСТИ 1
  • прошлости 2
  • прса 2
  • прсима 1
  • прсте 1
  • прстен 1
  • прсти 1
  • пружа 2
  • пружају 1
  • пружао 1
  • пружаше 2
  • Пружи 2
  • пружи 3
  • пруживши 3
  • пружила 1
  • пуки 1
  • пун 2
  • Пуна 1
  • пуна 2
  • пуне 2
  • пуни 2
  • пуним 1
  • пуних 1
  • пуно 4
  • пуног 1
  • пуној 3
  • пуном 4
  • пупољак 1
  • Пусти 1
  • пусти 15
  • пустињак 2
  • пустињака 2
  • пустињи 1
  • пустињик 1
  • пустињика 1
  • пустио 1
  • пустити 1
  • пустиће 1
  • пустићу 1
  • пустише 2
  • Пусто 1
  • Пут 2
  • пут 35
  • пута 42
  • путем 11
  • путира 1
  • путне 1
  • путник 5
  • путника 1
  • путниче 1
  • путовала 1
  • путовања 2
  • путовао 1
  • путом 1
  • путу 15
  • пухор 1
  • пуцка 1
  • пучине 1
  • пучину 1
  • пуштајући 1
  • пуштаху 1
  • раба 1
  • рабе 1
  • равнијем 1
  • равнице 2
  • равницом 1
  • равницу 1
  • равно 2
  • рад 1
  • рада 1
  • раде 2
  • радећи 1
  • ради 10
  • радије 1
  • радила 1
  • радим 1
  • радимо 1
  • радити 2
  • Радњу 1
  • радо 13
  • Радо 3
  • Радовала 1
  • радовала 2
  • Радовишта 4
  • радозналост 1
  • Радозналост 1
  • Радосна 1
  • радосне 1
  • радосни 1
  • радосним 1
  • радосно 8
  • радосног 1
  • радосном 1
  • радости 8
  • радошћу 1
  • радује 1
  • рађа 1
  • рађен 1
  • ражаљеним 1
  • ражанице 1
  • разабрала 1
  • разабрао 1
  • разабрати 4
  • Разабраше 1
  • разаслао 1
  • разастре 1
  • разбира 1
  • разбирали 1
  • разбирања 1
  • разбирање 1
  • разбирао 1
  • разбисте 1
  • разбојишта 2
  • разбојиште 1
  • разбојиштем 1
  • разбојишту 2
  • разбојнике 1
  • разбојници 1
  • Разборити 1
  • разборитог 1
  • разборитој 1
  • разборитом 1
  • разведравало 1
  • развесељаваш 1
  • развија 1
  • развијање 1
  • развила 1
  • развио 1
  • развише 1
  • развуче 1
  • развучено 1
  • разгаљивала 1
  • разгањају 1
  • разгледа 2
  • разгњеви 1
  • разговарају 1
  • разговарајући 2
  • разговарала 1
  • разговарамо 1
  • разговарао 1
  • разговараху 1
  • разговараш 1
  • Разговор 2
  • разговор 5
  • разговора 1
  • разговоре 1
  • разговори 1
  • разговору 8
  • разгорела 1
  • разгрну 1
  • разданило 1
  • раздвојености 1
  • раздели 2
  • раздељена 1
  • раздељеној 1
  • раздрагала 1
  • раздраган 2
  • раздрагане 1
  • раздраженога 1
  • разишли 1
  • разлазе 1
  • разлегали 1
  • разлегаху 1
  • разлегаше 1
  • разлеже 2
  • разлежу 1
  • разлетајући 1
  • разли 1
  • разлива 1
  • разликујем 1
  • различите 1
  • различитим 1
  • различитих 1
  • разлог 2
  • разлога 7
  • разлогом 1
  • разлози 1
  • размазило 1
  • размакоше 1
  • Размислио 1
  • размислити 1
  • размислиш 1
  • размишљања 3
  • размишљао 3
  • размишљати 3
  • размишљаше 2
  • размрска 1
  • размрскати 1
  • разнесу 1
  • разних 2
  • разноликим 1
  • разносећи 1
  • разносили 1
  • разносио 1
  • разорена 1
  • разређивати 1
  • разређиваше 1
  • разузда 1
  • разум 1
  • разума 1
  • Разуме 1
  • разуме 4
  • разумеде 1
  • разумем 3
  • разумео 1
  • разумети 3
  • разумеш 1
  • Разумеш 2
  • разуму 1
  • Рајка 17
  • Рајко 89
  • Рајкове 1
  • Рајковог 1
  • Рајковој 1
  • Рајковом 1
  • Рајком 5
  • Рајку 10
  • рају 1
  • раме 2
  • рамена 3
  • раменима 1
  • рамену 3
  • рана 4
  • ранама 3
  • ране 2
  • раније 2
  • рано 5
  • раној 1
  • раном 1
  • рањен 4
  • рањена 1
  • рањени 1
  • рањеник 1
  • рањеника 1
  • рањенику 1
  • рањеног 1
  • рањенога 1
  • расејана 1
  • расецајући 1
  • раскиде 1
  • раскинем 1
  • раскинеш 1
  • раскину 1
  • раскинуло 1
  • Расклон 1
  • расковника 1
  • раскомадане 1
  • раскравила 1
  • раскрстити 1
  • раскујем 1
  • расла 2
  • раслупане 1
  • распаљује 1
  • распаљујући 1
  • распао 1
  • распитиваше 1
  • распламте 1
  • расплетене 1
  • расплинуте 1
  • расположен 1
  • расположено 1
  • расположење 2
  • расположењем 1
  • расположењу 3
  • Расправи 1
  • расправимо 1
  • расправљао 1
  • расправљаху 1
  • распуштеним 1
  • раста 1
  • раставити 1
  • растанак 1
  • растао 2
  • расте 1
  • растерана 1
  • расти 1
  • растојања 2
  • растумачим 1
  • расудиш 1
  • расуло 1
  • рат 1
  • ратна 1
  • ратне 2
  • ратни 1
  • ратник 6
  • ратника 14
  • ратнике 1
  • ратнику 1
  • ратним 2
  • Ратници 1
  • ратници 6
  • ратничке 1
  • ратничким 2
  • ратничких 1
  • ратничко 1
  • ратног 1
  • ратној 2
  • ратном 1
  • ратовању 1
  • ратовао 1
  • ратом 1
  • рату 1
  • рачуна 1
  • рачунао 1
  • рачунати 1
  • рачуне 1
  • раширеним 1
  • рашири 1
  • рашчистише 1
  • рашчишћеним 1
  • рашчуло 1
  • рђа 1
  • рђав 2
  • ре 1
  • ребра 1
  • ребрима 1
  • ред 6
  • реда 1
  • редова 1
  • редове 3
  • редови 3
  • редовима 5
  • редом 1
  • реду 2
  • ређати 1
  • Ређаше 1
  • ређе 1
  • Ређе 1
  • резултат 1
  • рекавши 3
  • рекао 2
  • реке 8
  • рекла 1
  • реко 7
  • реком 1
  • Рекох 1
  • рекох 5
  • рекоше 3
  • репом 1
  • Рећи 1
  • рећи 11
  • Реци 3
  • реци 5
  • реч 11
  • рече 136
  • реченој 1
  • речи 27
  • речима 4
  • речитије 1
  • речице 3
  • речици 1
  • речне 1
  • рзаху 1
  • ризница 1
  • рика 1
  • рикну 1
  • Рила 1
  • рилских 1
  • роб 4
  • Робом 1
  • ров 1
  • ровити 1
  • рог 3
  • рога 1
  • рогова 1
  • рогови 1
  • рогом 2
  • рода 5
  • родбинској 1
  • Родио 1
  • родитеља 2
  • родитеље 1
  • родну 1
  • родом 1
  • Родопа 1
  • роду 1
  • рођаке 1
  • Рођена 1
  • рођења 1
  • рођењем 1
  • рок 1
  • рудара 1
  • рударе 1
  • рудари 1
  • рударима 1
  • рудника 1
  • рудницима 1
  • рудничког 1
  • ружин 1
  • ружичасто 1
  • ружне 1
  • ружно 1
  • Рука 1
  • рука 6
  • рукав 1
  • рукама 16
  • руке 23
  • руком 24
  • Руку 2
  • руку 41
  • румен 1
  • румена 1
  • румене 1
  • руменике 2
  • руменику 1
  • русе 1
  • руху 3
  • руци 13
  • рушевина 1
  • рушевине 2
  • руши 2
  • рушити 1
  • с 128
  • С 17
  • са 283
  • Са 9
  • сабаља 1
  • сабијеним 1
  • сабира 1
  • сабирала 1
  • сабљама 2
  • сабљом 1
  • сабљу 2
  • сабра 1
  • Сав 1
  • сав 4
  • Савез 1
  • савезник 2
  • савезника 2
  • савезнику 1
  • савезницима 1
  • савезничке 1
  • савезништво 1
  • савезу 3
  • савесно 1
  • савет 1
  • саветник 2
  • саветнике 1
  • саветовања 1
  • саветом 1
  • савија 1
  • савијају 1
  • савијаше 1
  • савлада 1
  • Савладавши 1
  • савладан 2
  • савладану 1
  • савладао 1
  • савлађујући 1
  • савршени 1
  • сагорели 1
  • сагрешила 1
  • сад 35
  • Сад 8
  • Сада 4
  • сада 60
  • садове 1
  • саже 5
  • сазва 1
  • сазна 5
  • сазнавши 1
  • сазнаде 1
  • сазнала 4
  • сазнало 1
  • сазнања 1
  • сазнање 1
  • Сазнао 1
  • сазнао 4
  • сазнати 1
  • сазрео 1
  • сакриваху 1
  • сакривено 1
  • сакрије 1
  • сакупити 1
  • сакупљала 1
  • сакупљању 1
  • саломи 1
  • саломио 1
  • саломише 1
  • сам 172
  • Сам 3
  • сама 16
  • самац 1
  • саме 6
  • сами 6
  • самих 1
  • само 63
  • Само 9
  • самог 6
  • самој 2
  • Самоков 1
  • Самокова 1
  • самом 4
  • самостална 1
  • самостално 1
  • самосталност 1
  • самоћи 3
  • самоћу 2
  • самрти 2
  • самртник 1
  • самртника 1
  • самртником 1
  • самртничкој 1
  • самртно 1
  • саму 1
  • самца 1
  • Сан 1
  • сан 5
  • сана 1
  • санак 1
  • сандали 1
  • сањају 1
  • сањалачке 1
  • саопшти 1
  • саопштим 2
  • сапутницом 1
  • Саслушај 1
  • саста 1
  • састава 1
  • саставе 1
  • састављена 1
  • састаде 1
  • састанак 2
  • састане 1
  • састанке 1
  • састанку 1
  • састати 1
  • састаше 1
  • састојао 1
  • сатанским 1
  • сатерасмо 1
  • сахат 1
  • сахранио 1
  • сахрањен 1
  • сачувао 2
  • сва 11
  • Сва 2
  • свагда 4
  • свадбу 1
  • свађају 1
  • свак 1
  • свака 4
  • свакако 1
  • сваке 2
  • Сваки 1
  • сваки 4
  • свакидашњем 1
  • Свако 1
  • свако 3
  • сваког 7
  • свакога 4
  • свакој 2
  • свакојака 1
  • сваком 1
  • свакоме 1
  • сваку 2
  • сване 1
  • свануо 1
  • сванућа 1
  • свачију 1
  • све 106
  • Све 16
  • свега 5
  • сведок 2
  • свеједно 2
  • свеколике 1
  • свему 7
  • свеснога 1
  • свести 1
  • свет 7
  • Света 1
  • света 2
  • Свете 2
  • свете 3
  • свети 4
  • светињу 1
  • светла 1
  • светле 2
  • светли 3
  • Светли 3
  • светлија 1
  • светлије 1
  • светлијих 1
  • светлијој 1
  • светлим 1
  • светло 1
  • светлога 2
  • светлост 3
  • светлости 5
  • светлошћу 2
  • светлу 1
  • светњацима 1
  • световању 1
  • Светог 2
  • светог 5
  • светога 2
  • светој 1
  • светом 3
  • свету 5
  • свеће 1
  • свецу 1
  • свечан 1
  • свечаније 1
  • свечаним 1
  • свечано 2
  • свечанога 1
  • свечаност 2
  • свечаношћу 1
  • свечану 1
  • свештеник 2
  • свештеника 1
  • свештеником 1
  • Свештеници 1
  • свештенство 1
  • сви 16
  • Сви 4
  • свиђају 1
  • свијање 1
  • свикао 1
  • свикнутост 1
  • свико 1
  • свиленом 2
  • свилним 1
  • свим 19
  • свима 9
  • свирка 1
  • свити 2
  • свитом 3
  • свих 12
  • свладан 2
  • свог 6
  • свога 52
  • свод 1
  • сводиле 1
  • своду 1
  • свој 19
  • своја 2
  • своје 67
  • својим 45
  • својима 5
  • својина 1
  • својих 14
  • својој 11
  • својом 17
  • Своју 1
  • своју 35
  • свом 6
  • своме 28
  • сврати 1
  • свратио 1
  • свратиште 1
  • свраћа 1
  • свргнут 1
  • Свргнуће 1
  • свршен 1
  • свршено 3
  • свршеном 1
  • свршетак 2
  • сврши 1
  • свршивало 1
  • свршио 2
  • свршити 2
  • свршиш 1
  • сву 6
  • Свуда 3
  • свуда 5
  • свуколику 1
  • се 996
  • себе 16
  • себи 20
  • севаше 1
  • север 1
  • севера 3
  • северне 4
  • северни 1
  • северних 3
  • северно 1
  • северном 1
  • северозапад 1
  • северозападној 1
  • северозападном 1
  • северозападу 1
  • североистоку 1
  • североисточној 1
  • североисточном 1
  • северу 3
  • севнуше 5
  • седе 7
  • седели 1
  • седео 2
  • седећи 1
  • седи 1
  • седиште 1
  • седлима 1
  • седлу 1
  • седми 1
  • седне 1
  • седну 1
  • седнувши 1
  • Седоше 1
  • седоше 3
  • сеђаше 1
  • села 1
  • сем 1
  • сенка 1
  • сенку 1
  • сеоске 1
  • септембра 2
  • Сер 10
  • Сера 7
  • Сером 3
  • серска 1
  • серског 1
  • серском 1
  • Серу 11
  • сестра 3
  • сестрама 1
  • сестрица 1
  • Сестро 2
  • сестро 5
  • сетан 1
  • сети 6
  • сетио 1
  • сећа 1
  • сећају 1
  • сећању 4
  • сећаш 1
  • сећаше 1
  • сеча 1
  • сече 1
  • сечу 5
  • си 68
  • сигуран 1
  • сиђе 4
  • сиђоше 1
  • сијао 1
  • сијаху 1
  • сила 11
  • Силазећи 1
  • силан 1
  • Силан 1
  • силе 5
  • сили 2
  • силна 2
  • силне 3
  • силније 1
  • силно 4
  • силног 4
  • силној 1
  • Силној 1
  • силном 1
  • силом 4
  • силу 2
  • син 6
  • сина 5
  • синдиги 1
  • синдигију 1
  • Синиша 3
  • Синише 2
  • Синко 1
  • синко 5
  • синова 2
  • синовац 1
  • синови 1
  • синовица 1
  • Синовица 1
  • синовицу 1
  • Синовче 1
  • Синоћ 2
  • синоћ 4
  • сину 3
  • синула 1
  • синуше 1
  • сиромашним 1
  • сиротане 1
  • сиротињска 1
  • сироче 1
  • сисао 1
  • ситне 2
  • ситни 1
  • ситније 1
  • ситнијег 1
  • сићи 1
  • сишао 1
  • сише 1
  • сјај 4
  • сјаја 1
  • сјајан 1
  • сјаје 1
  • сјајем 2
  • сјајна 3
  • сјајне 2
  • сјајнија 3
  • сјајности 1
  • сјајну 1
  • сјају 7
  • сјала 1
  • сјаха 1
  • Сјахао 1
  • сјахивања 1
  • сјахивање 1
  • скакању 3
  • скаменише 1
  • скидајући 1
  • скидао 1
  • скиде 5
  • скидоше 2
  • скине 1
  • скинуо 1
  • скиптар 2
  • скиптри 1
  • скиптром 1
  • склони 1
  • склонила 1
  • склоним 1
  • склонимо 1
  • склонити 1
  • склонише 2
  • склопи 4
  • склопио 2
  • склопише 2
  • склопљеним 1
  • склопно 2
  • скока 1
  • скокну 1
  • скоку 1
  • Скопљанин 1
  • Скопљанина 1
  • Скопље 3
  • Скопљу 1
  • скора 3
  • скоре 1
  • скоро 8
  • скором 1
  • скорупа 1
  • скота 1
  • скотрља 1
  • скотрљаше 1
  • скочи 15
  • Скочи 2
  • скрасим 1
  • скрасио 1
  • скрене 1
  • скрете 1
  • скривеним 1
  • скромније 1
  • скромнога 2
  • скромном 2
  • скромности 1
  • скрха 1
  • скрхано 1
  • Скуп 1
  • скупа 1
  • скупила 1
  • скупило 1
  • скупио 1
  • скупих 1
  • скупља 1
  • скупљају 1
  • скупљали 1
  • скупљању 1
  • скупоцене 1
  • скупоцени 1
  • скупоценим 1
  • скушалаца 1
  • слаб 1
  • слаба 1
  • слабе 1
  • слабије 1
  • слабији 3
  • слабих 1
  • слабљење 1
  • Слабљење 1
  • Слабо 1
  • слабо 3
  • слабој 1
  • слабу 2
  • Слава 1
  • слава 4
  • славе 1
  • слави 2
  • славила 1
  • славље 1
  • славне 1
  • Славољубивом 1
  • славу 1
  • слагао 1
  • сладила 1
  • слазе 1
  • слазио 1
  • слала 1
  • сламе 2
  • сламом 1
  • сламу 1
  • сласт 1
  • слати 1
  • слатка 1
  • слатком 1
  • слегоше 1
  • слеже 3
  • слеп 1
  • слика 2
  • сликајући 1
  • сликама 1
  • сликати 1
  • слике 5
  • слику 2
  • сличица 1
  • сличне 1
  • слични 1
  • слобода 1
  • слободан 3
  • слободи 1
  • слободније 1
  • слободнији 1
  • слободно 2
  • слободног 1
  • сложене 1
  • сложно 2
  • сломи 2
  • слуга 7
  • слуге 1
  • Слуге 1
  • слугу 2
  • служавника 1
  • службе 1
  • служби 3
  • службовања 1
  • службу 3
  • служећи 1
  • служи 2
  • служио 4
  • служиоци 1
  • служитеља 1
  • слутећи 1
  • слути 2
  • слутила 1
  • Слутио 1
  • слутио 2
  • слутити 1
  • слутња 3
  • слутње 1
  • слутњом 2
  • слућаху 1
  • слућаше 1
  • слух 1
  • слухом 1
  • случај 3
  • случајем 2
  • случајно 4
  • случајности 1
  • случају 3
  • слуша 2
  • слушај 1
  • Слушајте 1
  • слушала 2
  • слушам 1
  • Слушао 1
  • слушао 3
  • слушати 2
  • смак 1
  • смањивало 1
  • смањиваше 1
  • смаћи 1
  • сме 5
  • смеј 1
  • смејати 1
  • смејаше 1
  • смели 2
  • смелим 1
  • смело 1
  • смелост 1
  • смелости 1
  • смем 2
  • смемо 3
  • сменим 1
  • смео 2
  • смеона 1
  • смера 2
  • смерно 1
  • смести 1
  • смећем 2
  • смећи 1
  • смех 1
  • смехом 1
  • смешећи 1
  • смирени 2
  • смислио 1
  • смишља 1
  • смишљени 1
  • смо 22
  • смрачи 1
  • смркне 1
  • смрт 8
  • смрти 9
  • смртна 1
  • сна 2
  • снага 5
  • снаге 12
  • снагом 3
  • снагу 2
  • снажи 1
  • снажио 1
  • снажна 1
  • снажним 1
  • снажно 1
  • Снажно 1
  • Снажној 1
  • снажном 1
  • Снажном 1
  • снази 3
  • снахо 2
  • снива 1
  • снивајући 1
  • снивала 1
  • сниваш 1
  • снио 1
  • снова 2
  • снове 5
  • сном 3
  • сношаше 1
  • сну 4
  • со 2
  • собе 4
  • соби 6
  • собице 1
  • собом 10
  • собу 11
  • соко 1
  • Соколари 1
  • соколари 2
  • соколе 1
  • соколи 1
  • соколима 1
  • Соколови 1
  • Солун 1
  • солунске 1
  • Солуну 1
  • Софију 1
  • спавам 1
  • спавање 1
  • спаваше 1
  • спадао 1
  • спази 3
  • спазивши 1
  • спајао 1
  • спас 1
  • спаса 2
  • спасао 2
  • спасе 1
  • спасемо 1
  • Спасите 1
  • Спаситељева 1
  • Спаситељеву 1
  • спасло 1
  • спасо 2
  • спасосмо 1
  • спасти 2
  • спасу 1
  • спашћу 1
  • сплавовима 1
  • спој 1
  • спокојства 1
  • спокојство 1
  • спољне 1
  • спољним 1
  • спомене 1
  • спомену 1
  • споменуо 1
  • споразум 1
  • споразума 1
  • споразуму 1
  • споредна 1
  • спрема 4
  • спремај 1
  • спремала 1
  • спреман 1
  • спремање 1
  • спремати 1
  • спремаху 1
  • спремаше 3
  • спреме 1
  • спреми 4
  • спремисмо 1
  • спремна 1
  • спрему 1
  • спусте 1
  • спусти 12
  • спустио 5
  • спустити 1
  • спустише 1
  • спушта 2
  • спуштају 1
  • спуштале 1
  • спуштање 1
  • спуштао 1
  • спуштати 1
  • спушташе 2
  • спуштеним 1
  • Срацимир 1
  • Срб 2
  • Срба 1
  • СРБИЈЕ 1
  • Србин 1
  • срда 1
  • Срдану 1
  • срдаца 1
  • срдачних 1
  • срдачно 1
  • Срдиш 1
  • сребра 1
  • сребрног 1
  • сред 3
  • средине 2
  • средини 7
  • средину 1
  • средишта 3
  • Средца 1
  • сређујући 1
  • Срема 1
  • срести 1
  • срете 2
  • сретосмо 2
  • сретоше 1
  • Срећа 1
  • срећа 9
  • срећан 5
  • среће 9
  • срећи 1
  • срећна 3
  • срећни 1
  • срећнија 1
  • срећнијим 1
  • срећно 4
  • срећног 1
  • срећном 2
  • срећну 2
  • срећом 1
  • срећу 10
  • сркутање 1
  • срнути 1
  • СРПСКА 1
  • српска 5
  • СРПСКЕ 1
  • српске 13
  • српски 6
  • српским 3
  • српских 4
  • српско 4
  • Српског 1
  • српског 5
  • Српскога 1
  • српскога 3
  • српској 9
  • српском 3
  • српску 3
  • Српства 1
  • Српство 1
  • сруши 1
  • срушити 1
  • срца 12
  • срце 21
  • срцу 1
  • срчаности 1
  • срџба 1
  • срџби 2
  • стабла 2
  • стави 2
  • ставља 1
  • стављам 1
  • стављао 1
  • стаде 17
  • стадо 1
  • стадоше 9
  • стазе 1
  • стазом 1
  • стазу 1
  • стајала 2
  • стајале 1
  • стајали 3
  • стајало 1
  • стајао 5
  • стајаху 3
  • стајаше 4
  • стала 1
  • стали 1
  • стална 2
  • сталне 1
  • стално 1
  • стан 6
  • стана 2
  • стане 1
  • станем 1
  • стани 1
  • Стани 1
  • становала 1
  • становао 2
  • становника 3
  • становницима 1
  • становништво 2
  • стану 3
  • Станује 1
  • стање 3
  • стао 5
  • стар 1
  • стара 3
  • старајући 1
  • Старац 11
  • старац 56
  • стараца 2
  • старе 7
  • старешина 4
  • старешине 1
  • старешини 1
  • старешином 1
  • старешину 1
  • старештво 1
  • Стари 12
  • стари 16
  • старија 1
  • старијега 1
  • старијем 1
  • Старији 1
  • старији 2
  • старијим 1
  • старијима 1
  • старијих 2
  • старим 7
  • старих 1
  • старицу 1
  • старичиног 1
  • старог 7
  • старога 2
  • старој 3
  • Старом 1
  • старом 5
  • староседелаца 1
  • стару 2
  • старца 4
  • старци 1
  • старцима 1
  • старче 4
  • стас 1
  • стати 2
  • Ствар 1
  • ствар 4
  • стварао 1
  • стварати 1
  • Ствари 1
  • ствари 5
  • створе 1
  • створено 1
  • створи 1
  • створовима 1
  • сте 7
  • стег 7
  • стегова 1
  • стегове 1
  • стегови 1
  • стеговима 2
  • Стегоноша 2
  • стегоноша 7
  • стегоноше 2
  • стегоношу 1
  • стеже 1
  • Стеже 1
  • стезао 1
  • стекао 1
  • стекли 1
  • стекоше 2
  • стеку 1
  • стене 2
  • стеновит 1
  • стењаше 1
  • стење 2
  • степеница 6
  • степеницама 6
  • степенице 8
  • Стефан 1
  • Стефана 1
  • стече 1
  • Стигао 1
  • стигао 3
  • стигла 1
  • стигле 1
  • стигли 2
  • стигне 2
  • Стигнувши 1
  • стигнут 1
  • стиго 1
  • стигох 2
  • стигоше 6
  • стиже 10
  • стижеш 1
  • Стискоше 1
  • стићи 6
  • стицала 1
  • стишају 1
  • стишало 1
  • стиште 1
  • сто 2
  • стоје 2
  • стојећи 1
  • Стојећи 1
  • стоји 5
  • стојимо 1
  • стократно 1
  • столетне 1
  • столетни 1
  • столетних 1
  • Столица 1
  • столом 1
  • столу 1
  • стопе 1
  • стотина 1
  • стотином 2
  • страда 3
  • страдала 1
  • стража 3
  • стражар 3
  • стражаре 1
  • стражарев 1
  • стражари 2
  • стражару 1
  • страже 6
  • страна 6
  • стране 38
  • страни 10
  • странпутицом 1
  • страну 15
  • страсан 2
  • страсни 1
  • страст 2
  • страсти 1
  • страх 4
  • страха 3
  • страховао 2
  • страховит 1
  • страховита 1
  • Страховито 1
  • страховито 2
  • страховитом 1
  • страху 2
  • страхује 1
  • страхујеш 1
  • страшан 4
  • страшна 2
  • страшне 1
  • страшни 1
  • Страшно 1
  • страшно 3
  • страшног 2
  • стрела 3
  • стреле 1
  • стрелина 1
  • стрелом 1
  • стрелу 2
  • стрељајући 1
  • стрељао 2
  • стресе 1
  • стрина 1
  • стриц 5
  • стрица 3
  • стрицем 2
  • стрицу 2
  • стрме 1
  • стрмен 1
  • стрмените 1
  • стрмо 1
  • стропошта 1
  • Струма 1
  • Струме 1
  • Струмина 1
  • Струмице 3
  • Струмицу 1
  • Струму 2
  • стуб 1
  • стуба 1
  • стубове 1
  • стубови 1
  • студен 2
  • студенац 1
  • студени 1
  • студенца 3
  • ступајући 1
  • ступали 1
  • Ступи 1
  • ступи 4
  • ступио 6
  • ступити 1
  • ступише 5
  • ступцем 1
  • Су 1
  • су 158
  • сува 1
  • суве 1
  • сувише 4
  • суво 4
  • суву 2
  • суд 1
  • судар 1
  • судба 4
  • Судбина 1
  • судбина 2
  • судбине 6
  • судбини 4
  • судбину 1
  • судија 1
  • судију 1
  • судим 1
  • судити 1
  • суђење 1
  • суза 2
  • сузама 1
  • Сузе 1
  • сузе 12
  • сузне 1
  • сузом 1
  • сузу 1
  • сујетне 1
  • сујетнога 1
  • сукоба 1
  • сукобе 1
  • сукоби 1
  • Сулејмана 2
  • Султан 2
  • султан 3
  • сумња 3
  • сумњајући 1
  • сумњала 1
  • сумњали 1
  • сумњама 1
  • сумњао 2
  • сумње 12
  • Сумње 2
  • сумњива 1
  • сумњиве 1
  • Сумњиво 1
  • сумњиво 2
  • сумњичења 1
  • сумњу 2
  • сумора 1
  • суморне 1
  • суморном 1
  • суморности 1
  • сумрак 1
  • сумраку 1
  • сунце 4
  • Сунце 4
  • сунцу 2
  • сунчан 1
  • сунчаних 1
  • сунчева 1
  • супарништво 1
  • супрот 2
  • суровост 1
  • суседне 1
  • сусрет 7
  • сусретом 1
  • сустају 1
  • сустигли 1
  • сутон 1
  • сутра 14
  • Сутра 4
  • суши 1
  • сушта 1
  • схватања 1
  • схватити 2
  • сцене 1
  • Та 4
  • та 8
  • таборе 1
  • тад 1
  • Тада 12
  • тада 16
  • тај 16
  • Тај 4
  • тајанствено 1
  • тајити 1
  • тајна 2
  • тајне 1
  • тајном 1
  • тајности 1
  • тајну 5
  • така 2
  • такав 3
  • таке 2
  • таки 1
  • таким 3
  • таких 1
  • такмац 1
  • такне 1
  • такнути 1
  • Тако 41
  • тако 48
  • таког 3
  • такође 1
  • такој 1
  • Таком 1
  • таком 5
  • такоше 1
  • талас 1
  • таласају 1
  • таласе 3
  • таласи 2
  • таман 1
  • Таман 3
  • тамна 1
  • тамне 1
  • тамни 2
  • тамника 1
  • Тамница 1
  • тамницу 2
  • тамновање 1
  • тамновао 1
  • тамо 20
  • Тамо 4
  • таму 1
  • танки 2
  • танког 1
  • тапшући 1
  • таст 1
  • таста 1
  • Тасу 1
  • тачан 1
  • тачка 1
  • тачки 1
  • тачно 2
  • тачном 1
  • ташта 1
  • Ташта 1
  • ташти 2
  • таштине 1
  • твога 6
  • Твој 2
  • твој 5
  • Твоја 2
  • твоја 9
  • твоје 9
  • твоји 2
  • твојим 3
  • твојих 2
  • твојој 5
  • Твоју 1
  • твоју 7
  • твоме 3
  • творити 1
  • тврде 3
  • тврдили 1
  • тврдим 3
  • тврдих 1
  • тврдо 3
  • тврдог 1
  • тврдога 1
  • тврдоме 1
  • тврђава 1
  • тврђаве 2
  • тврђави 1
  • тврђаву 1
  • Те 4
  • те 73
  • тебе 14
  • Тебе 6
  • Теби 3
  • теби 9
  • тежак 4
  • тежака 1
  • тежња 1
  • тежу 1
  • тек 12
  • Тек 2
  • текла 1
  • текну 1
  • тековина 1
  • тековине 1
  • тела 2
  • тело 1
  • телом 1
  • телу 1
  • теме 1
  • Теологита 27
  • Теологите 7
  • Теологити 1
  • Теологиту 2
  • терасу 1
  • терет 1
  • терете 1
  • теретом 3
  • тесалском 1
  • тетиву 1
  • тетке 1
  • тече 3
  • тешаше 1
  • теше 1
  • тешка 2
  • Тешка 2
  • Тешке 1
  • тешке 4
  • тешки 3
  • тешким 4
  • тешко 11
  • Тешко 5
  • тешког 1
  • тешком 3
  • тешку 2
  • ти 113
  • Ти 37
  • тигра 1
  • тим 40
  • тиме 1
  • Тиме 2
  • тињао 1
  • тих 3
  • тиха 1
  • тихе 2
  • тихи 1
  • тихих 1
  • тихо 5
  • тихог 1
  • тихој 1
  • тиху 1
  • тице 1
  • тици 1
  • тиче 3
  • тичице 1
  • тичји 1
  • тичјим 1
  • тичу 1
  • тишина 3
  • тишини 1
  • тишином 1
  • Тишину 1
  • тишину 2
  • тишти 1
  • тлачећи 1
  • тлачно 1
  • тмина 1
  • тмини 2
  • тмину 1
  • то 108
  • То 50
  • тобом 11
  • товарне 2
  • товарних 1
  • тог 5
  • тога 29
  • Тога 3
  • тој 5
  • ток 2
  • токе 1
  • током 2
  • толиких 2
  • толико 21
  • Толико 4
  • толиког 3
  • толиком 1
  • том 16
  • Тома 134
  • Томе 10
  • томе 27
  • Томи 13
  • Томина 3
  • Томине 1
  • Томино 2
  • Томином 1
  • Томину 4
  • Томо 1
  • Томом 2
  • Тому 10
  • тоне 1
  • тоњаше 1
  • топле 1
  • топлијих 1
  • топлим 1
  • топлини 1
  • топлином 2
  • топло 1
  • топлом 1
  • топот 2
  • топота 1
  • торбе 1
  • торбу 2
  • торња 1
  • точкови 1
  • травку 1
  • травни 1
  • траву 3
  • траг 1
  • трагајући 1
  • трагати 1
  • тражаше 5
  • Траже 1
  • траже 2
  • тражећи 2
  • тражи 10
  • тражила 1
  • Тражио 3
  • тражио 4
  • тражих 1
  • тражиш 2
  • трајало 2
  • трајати 2
  • трајаше 1
  • траје 1
  • трајније 1
  • трајнијем 1
  • трајно 1
  • тргао 1
  • трговац 3
  • трговачким 1
  • треба 20
  • Требало 1
  • требало 4
  • требао 2
  • требати 4
  • Требиња 1
  • трене 1
  • тренут 3
  • Тренутак 1
  • тренутак 7
  • тренутака 12
  • тренутан 1
  • тренутка 1
  • тренутке 2
  • тренутку 9
  • тренутно 1
  • тренуцима 2
  • трепавице 1
  • трепериле 1
  • трепету 1
  • трепташе 1
  • тресла 1
  • Треће 1
  • трећем 1
  • Трећи 1
  • трећи 4
  • трећина 1
  • трећу 1
  • Трже 1
  • трже 8
  • Три 1
  • три 15
  • Трилис 1
  • Трилиса 1
  • трилиски 2
  • трилиског 3
  • трка 1
  • трке 1
  • трку 2
  • трла 2
  • трн 2
  • трну 1
  • трњем 1
  • тројица 3
  • тројице 1
  • трошио 1
  • трошном 1
  • трпеза 1
  • трпезу 1
  • трпељиво 1
  • трпи 1
  • трпите 1
  • труба 4
  • трубач 1
  • Трубе 2
  • трубни 1
  • труд 2
  • труда 1
  • трудио 1
  • труђаше 2
  • Ту 18
  • ту 31
  • Туга 1
  • туга 5
  • туге 3
  • тугу 4
  • тугујеш 1
  • туда 1
  • Туђин 1
  • туђин 8
  • Туђина 2
  • туђина 5
  • туђину 2
  • туђинчев 1
  • туђих 1
  • туђу 2
  • тужан 2
  • тужила 3
  • тужиш 1
  • тужна 3
  • тужне 3
  • тужним 1
  • тужно 7
  • тужног 2
  • тужнога 1
  • тужном 1
  • тузи 3
  • тулом 1
  • Тумач 1
  • тумач 3
  • тумачењима 1
  • тумачи 1
  • тумачу 2
  • Тунџа 1
  • Тунџи 1
  • Турака 7
  • Турке 1
  • Турска 1
  • турска 6
  • турске 5
  • турски 7
  • турских 5
  • турског 4
  • турскога 1
  • турској 1
  • турском 2
  • турску 2
  • Турци 8
  • Турцима 12
  • Турчин 1
  • Турчина 2
  • тутањ 1
  • тутњела 1
  • тутњи 2
  • туча 1
  • ћарлијао 1
  • ће 87
  • ћелије 1
  • ћелију 1
  • ћемо 18
  • Ћесар 1
  • ћесар 4
  • ћесара 6
  • ћесарица 10
  • Ћесарица 4
  • ћесарице 19
  • ћесарици 8
  • ћесарицом 3
  • ћесарицу 5
  • ћесаричиним 1
  • ћесаричином 1
  • ћесаровој 1
  • ћесаром 1
  • ћесарскога 1
  • ћесару 1
  • ћете 1
  • Ћефалија 1
  • ћефалија 5
  • ћефалије 4
  • ћефалијо 1
  • Ћефалијо 1
  • ћефалију 1
  • ћеш 20
  • ћу 34
  • ћутала 1
  • ћутања 2
  • ћутање 2
  • ћутао 2
  • ћутаху 4
  • ћуташе 3
  • ћутећи 1
  • Ћутиш 1
  • ћутљиво 1
  • у 826
  • У 95
  • убацити 1
  • убедљивим 1
  • уби 1
  • убија 1
  • убијајући 1
  • убијем 1
  • убијен 2
  • убијеним 1
  • убијенога 1
  • убијеноме 1
  • убили 1
  • убиство 1
  • убица 1
  • убицом 1
  • ублажио 1
  • убојних 2
  • убрза 1
  • убрусе 1
  • уведе 2
  • увек 6
  • увелича 1
  • увело 1
  • увенути 1
  • уверавајући 1
  • уверавањем 1
  • уверавао 1
  • уверен 1
  • уверена 1
  • уверени 1
  • уверења 2
  • уверење 1
  • уверењу 1
  • увери 1
  • уверити 1
  • увидела 1
  • увијаху 1
  • увредио 1
  • увређен 1
  • увређена 1
  • угазити 1
  • угарско 1
  • угаси 1
  • угасио 1
  • угасише 1
  • угине 1
  • углађености 1
  • угљен 1
  • Угљеша 100
  • Угљеше 10
  • Угљеши 10
  • Угљешин 4
  • Угљешина 7
  • Угљешине 9
  • Угљешини 1
  • Угљешино 2
  • Угљешиног 1
  • Угљешиној 1
  • Угљешину 7
  • Угљешом 5
  • Угљешу 9
  • уговора 1
  • уговорено 1
  • уговореном 1
  • уговорену 1
  • угрожаваху 1
  • удали 4
  • удаљенијих 1
  • удаљује 1
  • удаљујући 1
  • удара 2
  • ударајући 1
  • Ударао 1
  • ударати 1
  • удари 3
  • ударила 1
  • ударио 2
  • ударише 3
  • ударце 1
  • ударцу 1
  • удвојио 1
  • удвојити 1
  • удешено 1
  • удружене 1
  • уђе 20
  • уђох 1
  • Уђох 1
  • уђоше 3
  • уђу 1
  • ужас 1
  • ужаснијим 1
  • Ужасно 1
  • ужасом 1
  • ужива 1
  • уживања 1
  • уживање 1
  • уживањем 1
  • ужичким 1
  • ужој 1
  • Уз 1
  • уз 17
  • уза 1
  • узајамно 1
  • узалуд 1
  • узастопце 1
  • узбуђен 2
  • узбуђена 2
  • узбуђене 1
  • узбуђено 1
  • узбуђеност 1
  • узбуђења 1
  • узбуђењу 2
  • Узбуна 1
  • узбуну 1
  • узбуњене 1
  • узвика 2
  • узвиком 1
  • Узвиком 1
  • Узвишена 4
  • узвишена 8
  • узвишени 2
  • узвишеним 1
  • узвишених 1
  • узвишеној 1
  • узвишену 1
  • узвишење 1
  • узглавље 1
  • уздама 1
  • уздах 2
  • Уздахну 1
  • уздахну 3
  • уздахнула 1
  • уздаху 1
  • уздаше 1
  • узде 4
  • узди 1
  • уздигне 1
  • уздигну 1
  • уздигнут 1
  • уздиже 1
  • уздисала 1
  • уздисаше 1
  • уздржала 2
  • уздржаном 1
  • уздржати 1
  • узе 10
  • узевши 2
  • узео 3
  • узети 2
  • Узеше 1
  • узеше 2
  • узима 2
  • узјахивања 1
  • узмахивања 1
  • узми 1
  • Узми 1
  • узмогнем 1
  • узнемиравати 1
  • узнемирен 1
  • узнемирени 1
  • Узнемирено 1
  • узнемиривати 1
  • узору 1
  • узрок 2
  • узрока 1
  • узрујан 1
  • узрујаност 1
  • Уједињеној 1
  • Укаже 1
  • указа 5
  • указала 1
  • указиваше 1
  • Уклањање 1
  • уклањању 2
  • уклањати 1
  • уклео 1
  • уклони 1
  • уклонимо 1
  • уклонио 1
  • Уклонио 1
  • Уклоњен 1
  • укопан 1
  • украс 1
  • украсе 1
  • украсима 1
  • украшеном 1
  • укрстити 2
  • укрстићемо 1
  • укрштати 1
  • укупне 1
  • улазећи 4
  • улази 2
  • улазило 2
  • улазио 1
  • уласка 1
  • уласку 1
  • улива 2
  • уловљена 1
  • улогорити 1
  • ум 1
  • ума 4
  • умакне 1
  • умакоше 1
  • умаћи 4
  • умаче 2
  • уме 1
  • умеју 1
  • умем 1
  • умеша 2
  • умири 2
  • умириле 1
  • умирити 1
  • умолили 1
  • умом 1
  • уморан 2
  • уморна 1
  • уморне 2
  • уморну 1
  • умрла 1
  • Умро 3
  • умро 5
  • уму 1
  • унаоколо 1
  • унесе 1
  • унеше 1
  • уништи 1
  • унутра 1
  • уобичајеног 1
  • уоквиреном 1
  • уочи 1
  • упаде 2
  • Упамтише 1
  • упила 1
  • упиње 1
  • уписа 1
  • упита 26
  • упитомио 1
  • уплашено 1
  • упоредо 1
  • употребио 1
  • употребити 1
  • управа 1
  • управља 1
  • управљање 1
  • управљао 1
  • управљати 1
  • управљену 1
  • управо 2
  • управу 5
  • упути 7
  • упутио 1
  • упутити 1
  • упутих 1
  • упутише 1
  • уравњено 1
  • уради 1
  • урадим 1
  • урадио 2
  • урадити 1
  • урадиш 1
  • урвина 2
  • урезана 1
  • урес 2
  • уресе 1
  • Урош 2
  • Уроша 1
  • усамљена 1
  • уседаху 1
  • уседе 1
  • усео 1
  • усиљено 2
  • усклици 1
  • уског 2
  • ускорене 1
  • ускратити 1
  • ускратиш 1
  • ускрснућа 1
  • услуга 4
  • услугу 6
  • услужним 1
  • услужношћу 1
  • услузи 1
  • усна 1
  • усне 1
  • Успавано 1
  • успавану 1
  • успевао 1
  • успела 2
  • успео 1
  • Успео 1
  • Успесмо 1
  • успех 4
  • успеха 2
  • успехе 1
  • успехом 1
  • успешни 1
  • успомена 2
  • успомене 2
  • успори 1
  • усред 1
  • Усред 1
  • усредсредио 1
  • уста 2
  • устављати 1
  • Устаде 1
  • устаде 17
  • устадоше 2
  • устала 1
  • Устани 1
  • устаните 1
  • устао 2
  • устасмо 1
  • устати 1
  • усташе 1
  • устезања 1
  • устезаше 1
  • устремише 1
  • устукла 1
  • устукнути 1
  • уступати 1
  • уступио 1
  • усуди 1
  • утапаше 1
  • утварима 1
  • утврдивши 1
  • утврдили 1
  • утврђења 1
  • утврђује 1
  • утврђујући 1
  • утеха 1
  • утехе 1
  • утисака 1
  • утиском 1
  • утицајем 1
  • утицање 1
  • утицаше 1
  • утиче 1
  • утишаваше 1
  • утишам 1
  • утоку 1
  • утону 3
  • утонуло 1
  • утонуо 2
  • утонуше 1
  • утрне 1
  • утрну 3
  • утрњивати 1
  • утруђене 1
  • ућута 2
  • ућутао 1
  • Ућуташе 3
  • ухвати 10
  • ухватили 1
  • ухватио 1
  • ухватити 2
  • ухватише 2
  • учена 1
  • ученик 1
  • ученика 2
  • ученику 1
  • ученога 1
  • ученом 1
  • учености 1
  • учесник 1
  • учесташе 1
  • учешће 1
  • учи 2
  • учили 1
  • учини 11
  • учинила 2
  • учинили 1
  • учинило 1
  • учиним 1
  • учинимо 1
  • Учинио 1
  • учинио 9
  • учинити 4
  • учинићу 1
  • Учинићу 1
  • учињено 3
  • учитељ 2
  • учитеља 1
  • учитељи 1
  • учитељу 1
  • ушавши 1
  • Ушавши 1
  • Ушао 1
  • ушао 2
  • уши 1
  • ушла 1
  • ушли 1
  • ушћа 1
  • ушће 1
  • фанатично 1
  • фанатичног 1
  • Фаталан 1
  • фијука 1
  • фијукање 1
  • фијуче 1
  • Филона 1
  • фркну 1
  • ха 6
  • Ха 6
  • хајаше 1
  • хајде 1
  • Хајде 2
  • хајдемо 1
  • Хајдемо 1
  • хајдете 1
  • хајдучких 1
  • хајкаче 1
  • хајкачи 4
  • Хаџи 5
  • Хвала 19
  • хвала 8
  • Хвале 1
  • хвалећи 1
  • хвалим 2
  • хвалио 1
  • хвалом 1
  • хваљаше 1
  • хватам 1
  • хе 2
  • Хе 6
  • хилендарски 1
  • хиљада 1
  • хиљадама 2
  • хиљаде 1
  • хиљаду 1
  • Хиљаду 1
  • хита 1
  • хитати 1
  • хитац 1
  • хитцем 1
  • Хладан 1
  • хладна 1
  • хладније 1
  • хладнијих 1
  • хладовина 1
  • хладовину 1
  • хлеб 2
  • хода 2
  • ходао 1
  • Ходаше 1
  • Ходи 3
  • Ходите 1
  • ходника 1
  • ходом 2
  • хотећи 1
  • хоћаше 1
  • хоће 6
  • хоћемо 1
  • хоћеш 5
  • хоћу 6
  • храбра 2
  • храбраше 1
  • храбри 1
  • Храбри 1
  • храбрих 1
  • храброга 1
  • храброст 1
  • храм 2
  • храму 1
  • храна 1
  • хране 1
  • храном 1
  • храста 2
  • храстом 1
  • Хребељановић 1
  • Хребељановићу 1
  • хрже 1
  • хрзање 1
  • хришћанин 1
  • хришћански 1
  • Хришћанском 1
  • Хрт 1
  • хрти 1
  • Хртови 1
  • хртовима 1
  • Хтеде 2
  • хтеде 5
  • хтедне 1
  • хтела 6
  • хтели 1
  • хтео 8
  • Ху 1
  • хујање 1
  • хујао 1
  • Хује 1
  • хукну 1
  • хуци 1
  • цар 2
  • Цар 3
  • цара 11
  • царев 1
  • цареве 1
  • царевине 5
  • царевини 1
  • царевић 1
  • царевића 2
  • царевићу 1
  • Цариград 2
  • цариградске 1
  • цариградскога 1
  • цариградском 3
  • цариградску 1
  • царице 1
  • царици 1
  • царска 1
  • царске 1
  • царски 2
  • царским 3
  • царској 1
  • царства 5
  • царство 3
  • царством 1
  • царству 1
  • цару 2
  • цвет 1
  • цветак 1
  • цветне 1
  • цветом 1
  • цвећа 1
  • цеди 1
  • Цела 1
  • цела 2
  • целе 3
  • целивам 1
  • целине 1
  • цело 3
  • целог 2
  • целога 1
  • целој 2
  • целу 2
  • ценили 1
  • ценим 2
  • ценио 2
  • Цео 1
  • цео 2
  • цикну 5
  • циком 1
  • циља 1
  • циљала 1
  • циљу 1
  • цитре 1
  • цитри 1
  • Цитро 1
  • цитру 6
  • цичали 1
  • црвена 1
  • црвене 1
  • црвени 1
  • црвено 1
  • црква 1
  • цркве 9
  • црквено 1
  • цркви 2
  • црквица 3
  • црквице 6
  • црквици 1
  • црквом 1
  • цркву 1
  • црн 1
  • црна 1
  • црне 4
  • црним 2
  • црнином 1
  • црних 3
  • црно 2
  • црном 2
  • црномањаст 1
  • црпући 1
  • црта 2
  • црте 1
  • чадор 1
  • чадора 13
  • чадоре 1
  • Чадори 1
  • чадори 2
  • чадорима 3
  • чадорје 1
  • чадором 1
  • чадору 1
  • чак 7
  • чамац 1
  • чамцу 1
  • чари 1
  • час 8
  • часа 4
  • часак 4
  • часећи 1
  • часна 1
  • часнијем 1
  • часник 3
  • часника 1
  • часнике 1
  • часно 1
  • часова 5
  • часове 2
  • часови 1
  • часовима 3
  • част 6
  • части 8
  • Частио 1
  • частољубља 1
  • частољубље 1
  • часу 5
  • чега 4
  • чедо 2
  • чекај 1
  • Чекај 1
  • чекала 1
  • чекали 1
  • чекам 2
  • чекао 1
  • Чекао 1
  • чела 2
  • челенка 1
  • челенке 2
  • челичим 1
  • Чело 1
  • чело 4
  • челу 2
  • чељуст 1
  • чем 1
  • чему 5
  • честа 1
  • честе 1
  • чести 1
  • честит 3
  • честите 1
  • честити 2
  • честитих 3
  • честитог 2
  • честитога 1
  • честитом 1
  • честитост 1
  • Често 1
  • често 6
  • чета 5
  • четворица 1
  • четвртина 1
  • Четвртога 1
  • четвртом 1
  • чете 3
  • четири 5
  • чету 2
  • Чешће 1
  • чешће 10
  • чешћим 1
  • чија 2
  • чика 1
  • чилим 1
  • чилога 1
  • чим 7
  • чиме 2
  • чина 1
  • Чини 1
  • чини 4
  • чинио 3
  • чинити 3
  • чиниш 1
  • чином 1
  • чињаше 1
  • Чињаше 2
  • чиста 2
  • чисто 14
  • чистог 1
  • чисту 1
  • читав 1
  • читава 1
  • читаве 3
  • читавим 1
  • читаву 1
  • Читала 1
  • читали 1
  • читање 1
  • читао 1
  • читати 4
  • човек 6
  • човека 2
  • човеково 1
  • човечја 1
  • човечјег 1
  • човечјој 1
  • Чрномена 1
  • чрноменски 1
  • Чрноменски 1
  • Чрноменским 1
  • Чрноменских 2
  • чу 6
  • чувара 1
  • чувари 1
  • чувате 1
  • чувен 1
  • Чувен 1
  • чувени 1
  • чувенога 1
  • чувеном 1
  • чувши 1
  • Чувши 1
  • чуда 2
  • чудећи 1
  • чудили 1
  • чудно 2
  • чудновати 1
  • чудноватим 1
  • чудноватих 1
  • чудновато 2
  • чудног 1
  • чудо 2
  • чуду 3
  • чуђаше 1
  • Чуј 2
  • чујаше 2
  • чује 4
  • чујем 1
  • чују 2
  • чула 2
  • чули 2
  • чуло 2
  • чунићу 1
  • чуну 1
  • Чуо 1
  • чуо 9
  • чупавом 1
  • чути 5
  • чутура 1
  • чутуру 3
  • чућеш 1
  • Чућеш 1
  • чуше 3
  • џелатске 1
  • џилита 1
  • џилитом 1
  • ша 1
  • шаке 1
  • шаком 1
  • шале 2
  • шали 3
  • шалим 1
  • Шалу 1
  • шаље 2
  • шаљем 1
  • шаљу 2
  • шапну 1
  • шапутању 1
  • шапутати 1
  • шапутаху 1
  • шапуташе 2
  • шарена 1
  • шаренило 1
  • шареним 2
  • шарено 1
  • шаренога 1
  • шарне 1
  • Шахин 5
  • Шахина 1
  • шездесет 1
  • шесет 2
  • шеснаеста 1
  • шеснаестом 1
  • шест 1
  • шиба 1
  • шибља 1
  • шибљу 1
  • шикну 2
  • шиљак 1
  • шираху 1
  • ширини 1
  • широке 1
  • широки 1
  • Широки 1
  • широким 1
  • широком 1
  • широм 2
  • шкрипа 2
  • шкрипну 1
  • шлем 1
  • Шта 10
  • шта 47
  • ШТАМПАНО 1
  • ШТАМПАРИЈИ 1
  • штедети 1
  • штеђаше 1
  • штета 2
  • штетне 1
  • штити 1
  • штитова 2
  • штитом 1
  • што 184
  • Што 6
  • штогод 2
  • шубаром 1
  • шубару 1
  • шумарка 1
  • шумарку 1
  • шуми 1
  • шумило 1
  • шумицом 1
  • шумицу 1
  • шумску 1
  • шуму 1
36669 matches
е стајаху Ана, Мара, Јелена и Видосава, а монах Исаија причаше им нешто живо и весело...</p> <p 
ишљаше да је лепршање искислих стегова, а трећи се не могаше разабрати у разноликим гласовима,  
ашуми кршећи суве гране високих грмова, а на вратима се те собе указа — Рајко.</p> <p>Тома одст 
нема.</p> <p>Они се кренуше и без њега, а оставише гласнике, који ће га обавестити о њиховом од 
>Копљаници и народ слегоше се око њега, а он високо диже одвијени лист па стаде читати Угљешину 
 слабо помишља на свијање гнезда свога, а Љубоје је и о томе размишљао вазда а у последње доба  
јем и шали —</p> <p>— Душа моја страда, а кнегињица мисли да се тек шалим!{S} Судбина ми је, ви 
{S} Твоја душа пати, твоје срце страда, а ја не знам узрока.{S} Угљеша — и она му наслони своју 
е за четири друга.{S} Он то крије сада, а кад је био дете и сам је причао.{S} Зна он рећи и за  
о дођох.</p> <p>Он је значајно погледа, а она брзо настави:</p> <p>— Господару!{S} Није ноћас п 
е из руке — двојица га нападоше с леђа, а један га тешким гвозденим ступцем удари по врату тако 
здизао.</p> <p>Лабуд страховито захрза, а Гојко дочека Анђела мачем, и његовом крвљу попрска пе 
Кад прође санак, дође грозница осећаја, а после ње — здрава душа, чисто срце, крепка воља.{S} Т 
тица Љуба — сада већ монахиња Јефимија, а друга њена сестра Мара.{S} Са њом иђаше погружена Вид 
оја није послала бар по једног војника, а из многих се кућа кренуше по неколико глава на војнич 
г читали за покој душе старога ратника, а још више сузе, ливене из дубине истинског осећања жал 
рамске области наименова војводу Гојка, а Тому позва да се нађе уз њега — деспота -— својим сав 
рв, а ја ту пену хватам, море ме љушка, а ја спавам.</p> <p>— Врло добро, старче! — весело рече 
 која је већ све од Гојка била сазнала, а добра Видосава осећаше се и сама ојачана у добрим жељ 
рљаше низ образе.{S} Она их није крила, а оне, необрисане, сијаху као најлепши урес у часу радо 
умња, која је његову душу често морила, а на место њено дошло је мило и радосно сазнање.{S} Пра 
рига и бременом времена знатно клонула, а војна, о којој очекиваху гласове свакога часа, држаше 
ља да остане царство!{S} Ал’ тога нема, а ја оружје своје нећу положити пред горима.{S} Цар ниј 
тресен и изненађен добијеним гласовима, а она му пође у сусрет.</p> <p>— Глас, који ми је донео 
ђе у приличној даљини назорице за њима, а кад оне са својим пратиоцем ступише већ у двориште цр 
 пољу лепршаху двоглави орлови на њима, а сваки стег бејаше пободен у средини своје жупске војс 
ко слободнији бити у својим поступцима, а војском ћеш управљати само у име моје слободно и неог 
ћ си још певала о црним и плавим очима, а сутра може гавран пити очи моје!{S} Опрости, али — ти 
ведању чудноватих доживљаја њених, Ана, а још више Љуба, блажила је тугу у мудрим речима ученог 
 убијеним витешким коњицима од мегдана, а натопљеном потоцима људске, и српске и турске, крви.{ 
е области бејаше готово сва прикупљена, а од важнијих вођа очекиваше се само још Љубоје.{S} Он  
моја пред Богом.{S} Али свет то не зна, а ваља ти то бити и пред њим.{S} Не брини, бићеш.{S} Мо 
а, била дете од десет, дванаест година, а зваше се — монах болно уздахну — Јелена.</p> <p>— Јел 
а канула у твојој кући због тог туђина, а ти ниси ни знала.{S} Наша мила Мара—</p> <p>— Шта?{S} 
у се горе од веселих ратничких клицања, а Угљеша бејаше задовољан драмским одељењима.</p> <p>Ту 
елику једну главњу с друге стране огња, а домаћин подстаче ватру.</p> <p>Тада старац познаде по 
 зградама давала изглед неког утврђења, а остали се одмараху око млина на пољу, и ако је већ ја 
таве земље.</p> <p>Он се припи уз коња, а оструге се изгубише у ребрима доброг носиоца.</p> <p> 
 дворанима честитог драмског господара, а сада већ више не могу они чути моју цитру!{S} Падоше, 
а.{S} Али то не опазише ни Ана ни Мара, а још мање стари дворанин, који бејаше прилично заостао 
сталима, прва се руке његове маши Мара, а он јој се благо обрати.{S} После тога се поздрави са  
>Била је већ половина месеца септембра, а блага јесен као да бејаше скупила сву драж својих дан 
n="18" /> и Драме доћи ће пропаст Сера, а са њом ће се и Цариград претворити у рушевине.</p> <p 
е под источне огранке Меникејскех гора, а што је сунце више освајало и они су све дубље залазил 
 Момчило био је на гласу јунак-левента, а земљиште првих његових витешко-хајдучких дела била је 
 одушевљавао беседама Јована Златоуста, а деспотица му је давала за право, хвалећи са своје стр 
ња бише у залуд...</p> <p>Јелена ућута, а Гојко, који је неколико пута у узбуђењу задрхтао док  
е удаљује од куле.</p> <p>Мара задрхта, а Тома стаде непомичан.</p> <p>Ветрић, што је скидао ли 
стајало према сили Николе Алтомановића, а друго, што је Скопље означио за збориште своје војске 
у за руку.{S} Прискочише и она двојица, а један од њих извуче нож.{S} Трећи говораше Ани нешто  
ојнога копља.{S} За њим је ишла коњица, а за коњицом војници, који су се пешке борили.{S} Цео п 
Јужну је страну граничила бујна Марица, а западна страна, од куда је дошла сила Вукашинова, беј 
 се долови, таласају се Тунџа и Марица, а врх свега фијуче ваздух као да пишти под клетвом стол 
еко долази.{S} Љубоју срце јаче закуца, а у лицу се за часак промени.</p> <p>Врата се отворише  
гано до средишта, где се држаше Угљеша, а војвода Богдан тражећи везу са њима и сам се крвавим  
 богато украшеном жераву деспот Угљеша, а око њега бејаху велики војвода Богдан, војвода Гојко  
уда сама пена ал’ црвена као сушта крв, а ја ту пену хватам, море ме љушка, а ја спавам.</p> <p 
за — Рајко.</p> <p>Тома одступи натраг, а Мара викну:</p> <p>— Спасите ме!</p> <p>— Велможо! —  
твоја памет не признаје слабији разлог, а Богданова самосталност не слуша туђу вољу! — рече Вук 
дском! — рече један.</p> <p>— Гле, сад, а од кад се ти поче бринути за мир душе, кад нити пости 
бу за руку изиђе два, трн крока напред, а Угљеша скочи са свога коња.{S} Један копљаник из прат 
уба и Мара измицаху у разговору напред, а за њима се журио, још једнако забринути, Тома.{S} Пон 
а.{S} Остала су тројица дочекали жртве, а Тома се спремаше, да се нападнутим нађе у помоћи ну с 
е стране у врат Грку, који на мах паде, а из ране шикну крв. .</p> <p>У том и месец са свим изг 
р снажи и обнавља.</p> <p>И киша стаде, а он се разузда.</p> <p>Хује столетни грмови, јече брда 
журити.</p> <p>Гојко без речи пристаде, а кад је остао сам под јелом, не могаше се довољно раза 
је ту.</p> <p>За неки дан смо још овде, а после полазимо у име Божје! -</p> <p>— Живео !—радосн 
и паде мртва.</p> <p>Бегунац се поведе, а оштри палош наиђе на врат и главу његову, и не зауста 
та.</p> <pb n="53" /> <p>Мара пребледе, а Тома, изненађен, заста за тренутак на вратима, али се 
n="142" /> <p>Ана од чуда клону и седе, а Љуба јој задовољи прву радозналост.</p> <p>Ана једва  
 ми се јавиш.{S} Иди.</p> <p>Анђео оде, а мало после и Тома се састаде са Љубојем.</p> <p>— Јес 
 пролете као муња кроз град и подграђе, а звона ударише на благодарење и богомољу.{S} И после н 
 ти си своје учинио!"</p> <p>Тај изиђе, а ја у место одговора јекнух, и занех се у тешку бољети 
де настаје виноград моје добре госпође, а ја имам само да га обиђем, јер се госпођа спрема да о 
обрадова таком њеном говору, замоли је, а она поче :</p> <p>— Твоја је постојбина у пола ближа  
ком, која му је била при руци напао је, а Јевренос-бег дошао му је после у помоћ.{S} Одважност  
ледаше друкчије, отвореније и веселије, а говораше отворено, незамишљено.</p> <p>Кад се мало по 
и зарумени, очи јој погледају веселије, а мисли иду далеко, сликајући и оживљујући најлепше сно 
ледње доба из своје манастирске ћелије, а сада га је у Драму довела тужна свечаност при погребу 
но! није истина! — одлучно рече Љубоје, а Тома чисто уплашено похита:</p> <p>— И мени и ћесариц 
г дервиша.</p> <p>Месец зађе за облаке, а правоверни чуше клетву и задрхташе од страха...</p> < 
 редовима многи падоше од братске руке, а ноћна тмина прими тако проливену крв на своју душу.</ 
.</p> <p>— Учинио сам по жељи властеле, а знам да нисам ни вашу вољу прекршио, — рече им благо  
 Хајде, пожури се!</p> <p>И мало после, а певач окупио око себе чету скушалаца, који се стекоше 
— Није наше вино тако.{S} Мало је боље, а ово је из Пловдина од лозе пловдинке.{S} Наточих кад  
пире киши.</p> <p>Прође још неко време, а старац, наслоњен леђима на повећу камарицу сламе и се 
н у једном пропланку са северне стране, а одатле је ваљало прилично ићи до манастирског млина,  
је је малени поток квасио велике стене, а на врху провалије указа се на коњу неки јунак, који ј 
спотовина, једне војводине и краљевине, а нада свим шаренило накупљених добровољних ратника и л 
источној половини Угљешине деспотовине, а на њ је уздигнут највећи противник његов.</p> <p>Вред 
ри Гојко.</p> <p>Момци прихватише коње, а један осветли буктињом степенице, куда се иде у Гојко 
ве израдиле.{S} Чело јој испунише боре, а она тужно посматраше — жалосну врбу, лако обележену н 
.</p> <p>За тим опет седоше крај ватре, а Исаија рече:</p> <p>— Ја сам тада био по пословима ца 
а ућута, и гледаше неко време преда се, а онда диже главу, и рече Томи:</p> <p>— Теби је све ов 
аска.{S} Хртови су цичали и отимали се, а ловачки су се рогови пробе ради разлегали преко градс 
 Драму.{S} Он је сад желео само освете, а знао је, да њој није још време.</p> <p>Тако је на пут 
p>Све се, што бејаше за мегдана, крете, а у граду остаде од мушких само нешто слугу и стараца.< 
се старац упути одељењу Томе Теологите, а онај други оде, да продужи спавање, чудећи се:</p> <p 
 дошао !</p> <p>И они уђоше у двориште, а путник уведе и коња, па га привеза за један колац.</p 
војка!{S} Као пупољак ружин!{S} Хе, хе, а ко јој је крив, што је била тако лепа!</p> <p>— А где 
а вечера очекивала је изгладнеле ловце, а и сам монах Исаија потрудио се и дошао из свога манас 
ацују.</p> <p>Зној им се цеди низ лице, а они не престају.</p> <p>— Јунаци, Бог с вама! — приђе 
е са њом загрли, па се пољубише у лице, а кад је Угљеша са искреним поштовањем пољуби у руку и  
амо толико, да су поклисари од границе, а један пут чуше да су чак од Пловдина, али ништа више  
 кнегињице.</p> <p>Љубоја текну у срце, а Тома додаде:</p> <p>— Нисам се надао —</p> <p>— Ја је 
ла, <pb n="143" /> па туга са ње отиче, а ја се журим да ти нејасним речима кажем што срце осећ 
ви Рајко тако, да сви у њега погледаше, а Исаија, посматрајући га чудновато, рече:</p> <p>— Да, 
рихвати за камени сто, до кога стајаше, а усне, мало отворене, размакоше се, готове да одаду и  
могу доживети.{S} Гусари нас опљачкаше, а мој отац, који се, како један говораше, још тужне ноћ 
јте ме!</p> <p>Јевронос-бег размишљаше, а Тома лукаво додаде:</p> <p>— Или још боље: не мора Ла 
шао је у поверењу светле ћесарице наше, а кад се врати она ће му поверити и другу дужност.{S} П 
у двориште, па га неопажено посматраше, а кад он бејаше близо, она упита Видосаву;</p> <p>— Как 
 ватре плануше, свирка и песма насташе, а у том се и сутон ухвати.</p> <pb n="134" /> <p>Љубоје 
 ту везу пресећи.</p> <p>Љубоје ћуташе, а Тома се нешто замисли, па онда прекиде ћутање:</p> <p 
и Драме.{S} Благо њему!</p> <p>Ућуташе, а мало после Рајко додаде:</p> <p>— Ал’ са чим се ја вр 
укну буљина.</p> <p>Неки се прекрстише, а један полугласно рече:</p> <pb n="58" /> <p>— На твој 
 и Мара престрављене писнуше и стадоше, а један од оне тројице притрча и ухвати Ану за руку.{S} 
 господа ушла у двор, звона престадоше, а весео се народ ухвати у два велика кола.{S} Држећи се 
, хајдемо.</p> <p>И они обојица пођоше, а после неког заобилажења и стигоше тамо.</p> <pb n="64 
p> <p>Било је око заранака, кад пођоше, а у Драму стигоше доцне.</p> <p>Ћесарица се изненади, к 
њак.</p> <p>Монахиње приђоше и клекоше, а Исаија продужи тихо свете молитве.</p> <p>Мало после  
лико море српске силе, где они утонуше, а српској војсци да је општа погибао и краљу и деспоту  
е жице на цитри.{S} Жице тужно писнуше, а певачу очи засузише.</p> <p>— Тако!{S} С Богом!</p> < 
аде на степеницама.{S} Једва дође себи, а онда понови:</p> <p>— Она?{S} Јелена?</p> <p>Па се за 
уке са другом намером но да нас забави, а последња забава, коју нам може дати, то је њено кршењ 
ила о врату, пољуби је и даде Видосави, а ова је узе и брзо изиђе.</p> <p>То је било једнога да 
е, па је казала доброј старој Видосави, а Гојко је тајну своје среће поверио своме верном Рајку 
ево и десно дизали се каменити брегови, а међу њима је текла једна далека Струмина приточица.{S 
и једва памте, који им је бој био први, а ни један од њих не зна, у колико је битака био, колик 
S} Ређаше им све, што у Галипољу вреди, а нарочито их, проклетник, наговараше да нападну на мог 
>Гојка њена отвореност још више зачуди, а кад му она рече, да није родом из Жегљигова већ далек 
 даље на истоку звездано се јато множи, а сјајна једна звезда прети да надсија моју звезду — во 
на звездано јато.</p> <p>Љуба то спази, а он јој, да је преухитри, рече:</p> <p>— Не бој се.{S} 
 очима јој чисто одоше и дах и осећаји, а душа њена шапуташе:</p> <p>— Далеко, далеко је он, ко 
је дана она била срећнија, он веселији, а добра Видосава није одрицала својих услуга ради милих 
 почеше узнемиравати.{S} Пут је велики, а рок кратак.{S} Ваља ми летети.{S} С богом!{S} Благосл 
.</p> <p>Стари ратници држе се витешки, а кад осете да су се проредили, поново се окупе око кра 
 <p>Обиђоше клупу.</p> <p>— Разумеш ли, а? — говораше старац, па се саже да рукама опипа везано 
 У граду су многи од људи били поспали, а од женских нико будан не бејаше.{S} Само она очекиваш 
јихна сахрањен у малој градској капели, а он се тек први пут нађе за то време у друштву.{S} Гов 
оју ноћ са собом донесе, ловци су пили, а да даду одушке изазваним мислима својим у оваким прил 
 су Турци освојили, попалили, порушили, а мој отац, дотле богат трговац, избеже са мном, да спа 
<p>— А сада?</p> <p>Вукашин се замисли, а Угљеша сам себи одговори:</p> <p>— И сада!</p> <p>— И 
ранке већином су се после тога разишли, а на дому Војихнину остала је само некадашња дојиља њен 
је проводила своје дане и Мара у Драми, а Видосава јој је била једина утеха, једина душа, којој 
а расположењу.</p> <p>Гојко се поклони, а деспотица прихвати:</p> <p>— Све је већ учињено, госп 
а зато, певај!</p> <p>Певач се поклони, а кад они продужише даље по логору, он седе и запева др 
ато ти је.</p> <p>Тома се лако поклони, а Угљеша продужи: <pb n="15" /></p> <p>— Радњу призренс 
’да који тренут времена у вашој пратњи, а часови лете.{S} Праштајте!</p> <p>И на мах изиђе.{S}  
ну не подају.</p> <p>Будни су стражари, а од њих је буднији — њихов господар.</p> <p>Са високе  
е другу:</p> <p>— Хајдемо!{S} Хвала ти, а не дао Бог да будеш у невољи, знај да ћу ти се братск 
 Никад и ништа не могах о њима дознати, а већ у Галипоље се није више могло ни одлазити.</p> <p 
што му је Тома реко да им треба хитати, а пратилац — што је морао да иде за њима.</p> <p>Кад су 
 па је онда пусти.{S} Она се поче пети, а Гојко иђаше за њом.</p> <p>На степеницама, где се сав 
ас никакви догађаји не могу изненадити, а дође пад Дренопоља.{S} Од тога часа немам мира ни тол 
а.</p> <p>Ватре се почеше нагло гасити, а многи се ратници склонише у најближе им чадоре, не зн 
царска завадила одмах по његовој смрти, а прави наследник, нејаки Урош, моли, куне и преклиње,  
нигде.{S} Од неког сам доба у Прависти, а спуштао сам се чак на дно Грчке.{S} Ђаво ме однео, ак 
ворити много зала па ипак дати користи, а не знати чиме и колико користи.{S} За измирењем цркве 
ше у памети слике детињства и младости, а томе бејаше узрок Јелена и срећни случај, који ју је  
ног рекоше да је пресвиско̑ од жалости, а она је остала и некуда отишла.</p> <p>— Мож’да.{S} Бо 
моћи, да победи, да њих саломи, уништи, а њега — помагача — да опет уздигне.</p> <p>Његова је о 
оји крај мртва ратника па тужно вришти, а за тим копа ногом и хрже, не би ли пробудио доброга г 
="14" /></p> <p>Угљеша се мало намршти, а Тома брзо додаде:</p> <p>— Али ја ипак налазим, да та 
х лета ту травку, па је не могаше наћи, а зна је описати, као да ју је небројено пута имао у ру 
> <p>Мара не могаше ни једне речи рећи, а Тома јој приђе још један корак ближе.{S} За тим се ок 
{S} Видосава се радовала Мариној срећи, а Мара је мање уздисала а више приповедала Видосави, ка 
 ће векови, па ће се згажени крст дићи, а потомци изгинулих Срба на Срб-синдигију љуто ће нас к 
гом!</p> <p>Пољуби цитру, па је одбаци, а са мачем у десници похита ограшју, где га је хладна с 
p> <p>За силном коњицом наиђоше пешаци, а за њима поносници и друга послуга.</p> <p>Кад већ при 
жност.{S} Драмска је област на граници, а Драма је предстража Серу.{S} У Драми је остала узвише 
олико тренутака зазвекташе тешки ланци, а у њима приђе први роб — војвода Гојко.</p> <p>Окружен 
 соколари са изученим соколима на руци, а хајкачи мож’да већ <pb n="48" /> нестрпељиво изгледај 
> <p>Добри је поочим склопно своје очи, а ја сам сама стајала крај његовог одра и тужила.{S} Те 
 <pb n="114" /> је на брзо склопио очи, а ја, тужно сироче од непуних дванаест година, остадох  
оказивати на груди.</p> <p>Гојко скочи, а Властојев слуга отрча.</p> <p>На мах се искупише сви. 
 се воља старијега без поговора изврши, а с друге стране стајаше неокаљана прошлост Гојкова, ду 
а чету војника.{S} Трубе огласише знак, а чета кликну:</p> <p>— Живео деспот !</p> <p>— Алах, и 
 везанога.</p> <p>Прође један тренутак, а старац викну и устаде пљеснувши рукама:</p> <p>— Крст 
синова.</p> <p>Монах је био зао пророк, а његове речи у вези с пловдинским догађајем забринуше  
не освртоше.</p> <p>Онај замахну ножем, а Мара раскиде огртач под грлом, и руком зграби, трже и 
.</p> <p>— Хе, велможо, ал’ ја разумем, а волео бих да не разумем.{S} Него на што крити?{S} Доб 
ан турски коњаник измахну на њ палошем, а старац га копљем скиде с коња, па и сам, прободен са  
леде своје на исток путем крстопољским, а ноћу, опет тамо окренут, очима мотри звезду једну, не 
} Рајко се присети, и брзо пође за њим, а остали продужише да, уз лагано сркутање доброг кипарс 
се бејаше скупило, да се сломи над њим, а он хоће да избегне.</p> <p>— Ипак ће га стићи ма кад. 
ике злобе људске, ја се и сама челичим, а неки свети огањ душу ми загрева.</p> <p>— Тако је.{S} 
ша се појави на прозору с Аном и Љубом, а свет их весело поздрави, па, пијући и певајући, опет  
у чело и косу, очи му заблисташе сузом, а он, држећи је на прсима, диже своју главу и очима гле 
ана стићи овамо са свом својом војском, а кад прими и наше јунаке, поћи ћемо право ка Дренопољу 
 Српскога Гумна.{S} Али то дадох руком, а душа — душа још боли.</p> <p>— Бог и његова милост!</ 
рошли дани прве жалости у двору Анином, а мало за тим отишао је и Исаија, обећавши да ће чешће  
ешти гуслар надметаше се синоћ са мном, а млада добричина једна хваљаше пловдинско вино, кад им 
мазонка.{S} Он пође у разговору са њом, а она га преведе преко малог уског моста, који је био м 
е посла у друштву с деспотицом и Маром, а Јелена, навикнута на невољу, трпељиво сношаше терет,  
бојажљивости одстојала вечерњу с Маром, а за тим се, забринуте што се вече брзо спушташе на зем 
х врата на њиховој соби отворише широм, а на њих ступи Гојко страшног изгледа.{S} Огртач му се  
рекрати бура, која отпоче јаким ветром, а за њим склопи силна киша.</p> <p>Ватре се почеше нагл 
ила.{S} Њој је живот био тежак и мучан, а стазе животне посуте трњем и невољама.{S} Таком се жи 
 дође овамо.{S} Нека оцу буде само син, а мени ће за тим одговарати као преступник.</p> <p>— Хв 
а је стрељао, у лицу је био црвено-црн, а левом је руком био подигао корице с мачем, да му буде 
олико тренутака.{S} Ветрић је ћарлијао, а зелено је лишће на дрвећу шумило.</p> <pb n="122" />  
1" /></p> <p>— Али га је деспот послао, а он се мора слушати, — расправљаху трећи.</p> <p>И на  
олибу.</p> <p>Ветар је већ био престао, а крупна се киша спусти.</p> <p>— Одржаће се, и неће се 
и починише.{S} Они се извезоше на суво, а случај их намери баш на страну, где бејаше виноград < 
уку, за коју је бејаше нападач ухватио, а другу је подигла према ономе, што држаше го нож.{S} М 
је био безбрижан, Мрак се брзо спустио, а кад ветар поче да шиба капљицама, које по мало промиц 
показа на Гојка — и други јунак, Рајко, а душу његову каквом бојом зна сликати тек прошлост доб 
но Ана.</p> <p>— И овако је ишло тешко, а онако би било немогућно.{S} Плод би ђавољег труда био 
них!{S} Исекли су, што је под нож пало, а што се спасло у ноћној тмини, изнело је само голу душ 
јем катуну.{S} Сунце је било већ зашло, а ветар је нагонио облаке, који су се скупљали на небу. 
го, па бућнем у неку воду.{S} Кад тамо, а оно није то обична вода већ неко море, по њему свуда  
рашта!</p> <p>Тако грмљаше Гојков глас, а Лабуд, крвљу окупан, завришта и скокну три копља у на 
њачке природе, у њему је кипела страст, а разум је лако уступио своје место осећајима.</p> <p>М 
а пољуби, прекрстивши се, злаћени крст, а ђакон настојников изиђе пред Угљешом са осредњом, у з 
један пут, два пут па онда и трећи пут, а мало после чу се звека ланаца на покретном <pb n="11" 
p> <p>— Истина је.{S} Нек мине ова ноћ, а кад сутра сунце гране наћи ће наше мисли у једном уму 
атара плану за час и осветли мрклу ноћ, а живот у логору поста још живљи.{S} Измешаше се стари  
lestone unit="*" /> <p>Прошла је поноћ, а у двору Лала-Шахина у Дренопољу још траје весеље.</p> 
е говорити.{S} Исаија је утонуо у тугу, а Рајку је било тешко као да се неке тужне успомене у д 
гљеша.{S} Сунце је већ нагињало западу, а Томе још нема.</p> <p>Они се кренуше и без њега, а ос 
Исаија обилажаше чешће драмску господу, а Ана је још непрестано причала, како су их разбојници  
бејаше гладан, па радо прихвати понуду, а старац му задовољно причаше о своме познанству с поко 
ноги су били у самој вароши — подграђу, а неки и у граду.</p> <p>Најпоузданија је Угљешина војс 
а са својом војском принуде на предају, а сам се крепу да се састане са Угљешом, па да заједно  
аже соколе, па се онда са њима свађају, а на крају целог похода два се дворанина, на омањим коњ 
 је весело вратио свога Лабуда војнику, а сам је Мару одвео у друштво, из кога се била издвојил 
победе.</p> <p>— Хвала Алаху и пророку, а како смо Пловдин били поново изгубили и како су се ђа 
еже!</p> <p>Гојко пољуби Исаију у руку, а монах га благослови, па додаде:</p> <p>— Ама с таким  
ћаја.</p> <p>Гојко пољуби ту суву руку, а старац му даде знак да се дигне.{S} Он устаде, па сед 
ан му је у радости послао златну сабљу, а шта ће тек бити кад султан стигне амо!{S} И велики га 
ло љутит, крете и подвати ногама земљу, а дружина га радосно поздрави.</p> <p>— Мери, брајко, с 
, нешто закркља, нападач паде на земљу, а нечији се глас продра:</p> <p>— Зликовче, нећеш тамо! 
и врати брзо натраг путем ка Дренопољу, а други лагано продужаваше покрај саме ватре навише уз  
ожењу и кренуше рано из јутра за Драму, а кад овамо стигоше, наиђоше на још хладније и затегнут 
о доба.{S} Ја ћу Гојка вратити у Драму, а ти ћеш га за време заменити.{S} Тако сам у споразуму  
/p> <p>Уздахну, па се окрете на страну, а руком подлакти главу.</p> <p>...{S}Не, одиста су стар 
лаго!{S} Други — веле — имају отаџбину, а ја ни то.{S} Родио сам се на малом острву у Архипелаг 
ем.</p> <p>Веће весело прими ту новину, а кад Гојко одушевљеним речима понови Угљеши, како му с 
 границе.</p> <p>Помишљало се на војну, а свет је знао чак и то да се млађи брат деспот Драгаш  
 и без тога не би смео угазити у војну, а да буде ово што је.{S} Али ми је он за неко време био 
. <pb n="12" /></p> <p>Деспотица цикну, а Угљеша је изнемоглу прихвати и спусти на меко седиште 
а.</p> <p>Мара, преплашена, лако цикну, а Гојко збуњен, окрете се страни, одакле им приђе Ана.< 
ше сачувао.{S} Рука му задрхта и клону, а он тужно додаде:</p> <p>— Мач краља Вукашина!{S} И он 
цао у витешкој игри и јуначком скакању, а сада чекам, да ме копите коњске разнесу, — уздахну ма 
лисарима у тајном разговору и шапутању, а данас Рајко и не верује да је Тома тада тек случајно  
ао збачени царски намесник у манастиру, а лукави Тома Теологита продужио је своје напредовање у 
 страну.</p> <p>Тома стиже своме двору, а и оне одоше Ани.</p> <p>Тома сјаха и уђе унутра.</p>  
 овамо — тако јавља краљ нашем деспоту, а он нама — напао је на његову војску Алтомановић.{S} О 
трн дана, кад је већ Гојко био на путу, а други гласник одјездио Богдану, ушавши једне вечери у 
ара, летећи преко поља ка главном путу, а старац се сав претвори у поглед, којим хтеде продреди 
под огртача.{S} Бисер се просу по путу, а она остатак пружаше шаком нападачу.</p> <p>У томе се  
дин примио Гојка и с истинском радошћу, а кад је разабрао какве му поруке шаље Угљеша с краљем, 
Угљеши очи севнуше још јачом светлошћу, а румен му поли образе.{S} Познао је — атонског пустиња 
о ниже, пресецајући пут утиче у Марицу, а још даље на северу упоредо са њим тече још један пото 
 у залуд моја журба.{S} Томе не стигох, а поуздано држах, да ћу га овим путем, куда и ви дођост 
{S} Љубоје је некада био страсан ловац, а од неког је доба охладнео.{S} У лов је сада изишао ви 
>Добри поочим мој био је старац, самац, а ја га, кад ме мину прва туга, весељах и оживех кућу њ 
зби нож.{S} Тада се дохватише у коштац, а старац, притежући га рукама, држаше у једној свој нож 
 вечерас је у већу Тома водио прву реч, а Рајко мишљаше, да њему у опште не би требало ни да им 
</p> <p>Одговора не би.</p> <p>— Ћутиш, а? ама проговорићеш, док те притегнем уз врбу, уз ону и 
Је л’ овоме? — умеша се старац. — Њему? а? томе, што ме везао за врбу!{S} Пусти ме, да му ја су 
Он нема снаге — јер нема благослова!{S} А мож’да није више ни жив?{S} Потуца се од немила до не 
и спавање, чудећи се:</p> <p>— Е, е!{S} А прсти се пусти дочепали мекоте па не умеју пустити!{S 
?{S} Потуца се од немила до недрага.{S} А такав је живот тежак, гроб је милији.{S} Веле чак, да 
и, ако дође и одагна Турке око њега.{S} А та баш понуда не бејаше по вољи драмском заповеднику  
на и купине, прилазећи Рајку с леђа.{S} А кад дође близо, притаја се, и непомичан ћуташе неколи 
 уз тога, дотле немилог му, дошљака.{S} А пијући у друштву са њиме, Љубоје је бивао све ређе са 
ма нарочито јуначкога му сина Марка.{S} А то је штета, велика штета!{S} Марко је с браћом морао 
је толико ни до јела колико до дела.{S} А милостиње не могу чинити, кад и сам живим од милости  
шалицу моју, она није за те ни била.{S} А ја ћу се бринути, да ти и делом докажем, да није нест 
рећно и раније, но што он и помишља.{S} А слава биће твоја!</p> <p>То поможе.</p> <p>Славољубив 
јер, Богу хвала, таких у нас и нема.{S} А хоћеш ли да посведочим белегу?{S} Ја не бежим са мегд 
вљање обласним и државним пословима.{S} А кад је добила женско дете, потоњу деспотицу Угљешину, 
не просторе међу поређаним чадорима.{S} А ти пролази одводише са сваке стране до саме средине л 
е људе.{S} Ја ценим војводу Богдана.{S} А он је, мож’да давно већ отишао Богу на истину!{S} Шта 
е, и даје јој власт ћесарскога сана.{S} А уз многобројне поклоне и дарове особито издашном мило 
.</p> <p>За тренутак настаде тишина.{S} А за тим, осетивши и сам њене сузе, деспот је нежно ухв 
и се журила да обрадује свога војна.{S} А тада је опет излазила с Угљешом и нагађала, чија ли ј 
да ћеш разумети јачину мојих надања.{S} А ако си после тога дочекао мутан и облачан дан, који ј 
 Само она очекиваше свога господара.{S} А њега јоште нема.{S} Тако га је више пута очекивала.{S 
вши ни речи, једва дочека крај већа.{S} А тада се брзо повуче у свој двор.</p> <p>Он је већ зна 
ромогласним клицањем свих гледалаца.{S} А кад је хтео да по ново куша судбину, Мара се одлучи д 
глед.{S} Отац — самртник, син — роб.{S} А шта говори прошлост о њима?{S} Неће то бити зла намер 
ках таког дана, али Бог је милостив.{S} А дотле не брини.</p> <p>Колико су год речи Гојкове о њ 
немам поузданијега гласника од тебе.{S} А војводе причају да се са твојим коњем не може мерити  
з!{S} Вино и песма — то је њему све.{S} А то, Бога ми, лепо стоји његовом озбиљном изгледу, мно 
ина издише снивајући једну кап воде.{S} А гдегде жерав, који је негда летео од муње брже, стоји 
м се витезима нико одупрети не може.{S} А кад се после победе вратимо, не брини се, ако на мени 
и ваљаношћу чета, што су пристизале.{S} А кад још тој војсци дода јунаке из драмске области, у  
ан једној мисли, једном узору своме.{S} А тежња за тим и јесте оно, што души мојој не да мира.{ 
тече, њега нема, ал’ и она не трене.{S} А кад је уморну савлада и преваром освоји сан, она на м 
дника драмске војске Томе Теологите.{S} А и сам гранични положај драмске области доста је учини 
чи нас господ, — говораше Ана чешће.{S} А једном зовну дворанина:</p> <p>— Благоје, је ли разде 
му војску, која поред њих пролажаше.{S} А много женскиње из подграђа и околине с нејаком дечицо 
Исаију, али му реч у грлу застајаше.{S} А кад стаде Исаија, он узбуђено запита:</p> <p>— А, вел 
ча.{S} Али се жртва не јављаше више.{S} А калпаци и челенке, што крвавом реком пливаху, не прив 
а се братски са њим загрли и пољуби.{S} А кад виде, да је недалеко од њега нека женска прилика, 
и прекрилили поље као тице лабудови.{S} А јуначка војска пева и ужива у витешким играма, као да 
у свему сложно, договорно и братски.{S} А тај споразум не само да им не отежаваху Богдан и Деја 
 одговори пуни, кратки али смишљени.{S} А нада свим му је мио поглед.{S} Око његово продире, чи 
, па и сама моја звезда гине, тамни.{S} А на супрот њој, ено погледај, мало даље на истоку звез 
 и по оделу њиховом томе поверовати.{S} А ти нападачи, срећно одбијени, љутито су се бацили на  
сте ме звали.{S} Одмах ваља настати.{S} А зна ли што о томе отац Гојков, Властоје?</p> <p>— Ниш 
а на такој задаћи и великој милости.{S} А ја ћу бити први војник под том заставом.</p> <p>— Гос 
о је оставио ћесар Војихна издишући.{S} А он је и тим био потпуно задовољан, јер је обично бива 
киваше гласника о погибији Рајковој.{S} А кад виде, да га никако нема, Тома слућаше несрећу.</p 
.{S} Сви они нуде покорност и данак.{S} А земља храброга <pb n="182" /> Угљеше, који нам зададе 
ле га на далеко, да је честит јунак.{S} А деспот га, веле, зове братом својим.{S} Ти га знаш?</ 
лу слику вечито задржати пред собом.{S} А кад погледа поново, очи му бејаху влажне.{S} Он диже  
ише чуђаше, па сумњиво махну главом.{S} А кад Тома продужи говор, којим је очевидно уверавао во 
мири и цркву српску са цариградском.{S} А кад и то срећно постиже, имао је слободније руке за с 
јна је крвав носао, страшан и кобан.{S} А ти се ове војне не плашиш.{S} Ти си уверен да се крв  
који се лагано спушташе низа стрмен.{S} А кад сиђе доле између два брега наиђе под једном жалос 
 и жељама и даље <pb n="27" /> ишао.{S} А Мара се баш највише и паштила, да сазна његове мисли, 
еспоту.{S} Тога ради ја сам и пошао.{S} А погодбе су мира за њ повољне.{S} Нудимо обавезу да на 
седе.{S} То је <pb n="88" /> његово.{S} А на нас он никада неће отворено и витешки напасти.</p> 
н још господар, коме он није служио.{S} А тај је господар силан, крепак и млад.{S} Он ће за нек 
Али кад ти велиш, без сумње је тако.{S} А ти си, мож’да, опазила оно, што ја нисам.{S} Опазила  
ли ја теби за се не казах ни толико.{S} А то није право.</p> <p>Гојко се необично обрадова тако 
пријатељски, па га је после нестало.{S} А Хаџи-Ил-бег, који је са њим био појурио нашима, видећ 
ропустио, што ми је у дужности било.{S} А овако —</p> <p>— Овако си урадио, како је требало.{S} 
е замери, него што га је срце вукло.{S} А кад се нашао у планини, одаслао је своје ловачке пома 
 се лагано у Дидимотику да доконамо.{S} А ти ми дајеш довољно разлога да верујем, да си поштен  
жбу своме господару искрено и верно.{S} А кад по неко од њих науми, да са свим прекине са витеш 
 одговори старешина.</p> <p>— Добро.{S} А у граду се не зна, шта је с војводом Гојком учињено?< 
кали су хајкачи са хртовима господу.{S} А недалеко је одатле и велики млин манастира светог Јов 
поред њих, гледајући их испод очију.{S} А кад би са свим близо, Јелена га јасно али презриво по 
мајући и сређујући војну силу своју.{S} А деспотица Љуба проводила је по неколико часова на вис 
кама причао своме необичном ученику.{S} А овај је природном отвореношћу и искреношћу својом вер 
 залете с копљем у руци право Гојку.{S} А кад дође ближе пусти оштро копље, и оно се пребацивши 
 је довољан да пробуди сумњу Томину.{S} А једна ма и најмање основана сумња кадра је била приву 
p>Наложише по ново ватру, па ћутаху.{S} А кад штогод особито у памети наиђе, напомену кратко, п 
> <p>Ана и Мара доста брзо одмицаху.{S} А кад дођоше до места, где се савија пут, те донекле ид 
зу сазнања љубавних снова Љубојевих.{S} А то је био главом препредени Тома Теологита.</p> <pb n 
љаше пловдинско вино, кад им приђох.{S} А сада су гусле раслупане, и место вина честити је млад 
Зар си заборавио на ону моју услугу?{S} А бејаше, збиља, лепа девојка!{S} Као пупољак ружин!{S} 
 рана лака, — рече мало после Богдан. — А твоја, витеже? — упита он Љубоја.</p> <p>Љубоје изнем 
о је, — одговараше место њега старац. — А шта ће? питаш.{S} Твоју главу, ништа мање.{S} Од јуче 
.</p> <p>— А, тако! — протеже старац. — А је ли тамо све мирно и добро?</p> <p>— До сада јесте, 
знати зависност Драме од Сера.{S} Али — а тебе зато баш и шаљем — не смећи с ума ни једног трен 
племенитости, коју певају наши певачи — а ја сам то чешће слушала — налази душа моја више ужива 
ност своју.{S} Од како сам је запазио — а то је давно било — она ме није изневеравала.{S} Бивал 
 овде је то било, — показиваше старац — а зликовац је хтео отуд иза леђа напасти.{S} Је л’ тако 
 витез пожурити ?</p> <p>— Да!</p> <p>— А ко је он?</p> <p>— Ја!</p> <p>Из Јелене проговори опе 
е крив, што је била тако лепа!</p> <p>— А где си ти сада? — упита га Тома.</p> <p>— Свуда и ниг 
 најми лији, кад сам без тебе!</p> <p>— А сада?</p> <p>— Само ми дајеш маха крилима осећаја и р 
о пред њима!</p> <p>— Тако је!</p> <p>— А Тома Прељубовић у Јањини? _</p> <p>— Он је истина при 
p>— То јест ђаво!{S} Да Богме!</p> <p>— А јеси л’ тачан као пре?</p> <p>— Да!</p> <p>— И поузда 
ено.{S} Души ће ми бити лакше!</p> <p>— А шта је о твојим стрицем, сестро?{S} Зар ти се он не м 
тио што и од дужности учинити!</p> <p>— А то је —</p> <p>— Требало је да поганом туђину мачем с 
Већ?</p> <p>— У стару десницу!</p> <p>— А није ли она изнемогла?</p> <p>— Не!</p> <p>— И ја так 
<p>— Јесте, — одговори Исаија.</p> <p>— А кћи његова? —- упита опет Рајко и немирно устаде.</p> 
 на малим каменим степеницама.</p> <p>— А зна ли за твој ненадни одлазак Мара? — упита га тихо  
баљеног храста, затече и Тома.</p> <p>— А зар ти, војводо, не тражиш лова? — упита Тома Љубоја, 
иш, добро је ! — одговори Ана.</p> <p>— А сада и најбоље ! — додаде деспотица Љуба, па продужи: 
 тобом! — одлучно рече Јелена.</p> <p>— А ако ме многи знаци не варају и крвника туђина наћи ће 
, па се маши да одбрави врата.</p> <p>— А је ли мртав?—питаше он отварајући.</p> <p>— Како да н 
иште господе, кад изиђу у лов.</p> <p>— А свраћа се овамо? — упита Мара, улазећи у собу, па вид 
9" /></p> <p>— Онда нека буде.</p> <p>— А ја ћу, мајко, надгледати посао, — рече деспотица Љуба 
рича? — упита један озбиљније.</p> <p>— А какав је то сан? — навалише неки са питањима.</p> <p> 
 заповести, — одговори Љубоје.</p> <p>— А стража вечерас?</p> <p>— Ја сам је већ одредио.{S} Но 
за заповедника драмске војске.</p> <p>— А ја примам високу милост твоју — одговори Тома — у над 
 сам од стране деспота Угљеше.</p> <p>— А, тако! — протеже старац. — А је ли тамо све мирно и д 
ље!</p> <p>Сви ударише у смеј.</p> <p>— А, збиља браћо, шта мислите о оном сну, што се прича? — 
дговори кратко:</p> <p>— Знам.</p> <p>— А није ли тамо и војвода Властоје?{S} Он је сада, свака 
ана, што долазе, — рече један.</p> <p>— А шта бих ти знао, синко, и казивати!{S} Тешко ми је, к 
о за победе! — додаде Вукашин.</p> <p>— А сада?</p> <p>Вукашин се замисли, а Угљеша сам себи од 
слиш?{S} Куд они, ту све живо.</p> <p>— А да шта би било, да се српска господа не заузеше проти 
/p> <p>То је други пут мислио.</p> <p>— А не би, на послетку, било на одмет и да се једном скра 
е дадосмо! — довикну им Гојко.</p> <p>— А ми једну и спасосмо! — одговорише они, показујући на  
више раније прекинут разговор.</p> <p>— А војвода ти је Гојко добар пријатељ? — упита Тома Љубо 
а бејаше у незгодном положају.</p> <p>— А сме ли његов син изићи оцу на очи?</p> <p>Па онда исп 
то год вредети на бојном пољу.</p> <p>— А зар мислиш, старче, још једном па бојиште? — упита во 
обе, па, гладећи је, упита га:</p> <p>— А девојка, синко?</p> <p>— Кнегињица Мара, оче!</p> <p> 
а је, мало изненађена, запита:</p> <p>— А чим, чедо моје?</p> <p>Мара је погледа право у очи, х 
шлости.</p> <p>А после запита:</p> <p>— А он, ваљ’да, има и добрих војвода?{S} Има, има — ја са 
де Исаија, он узбуђено запита:</p> <p>— А, велиш оче, твој се брат зваше Матија?</p> <pb n="61" 
а, па се трже и лагано додаде:</p> <p>— А она женска?</p> <p>— Веома добра душа, све ћеш сазнат 
ина, на омањим коњићима, шале:</p> <p>— А како да ти не будем, синко, невесео — вели један од њ 
ње, не би било право, па рече:</p> <p>— А име твога стрица, сестро?</p> <p>— Монах Исаија!</p>  
ац.</p> <p>Па се онда присети:</p> <p>— А хоћеш ли ми, незнани јуначе, казати свога имена, да з 
оје се зарумене: <pb n="39" /></p> <p>— А од куда ти, велможо, знаш, у чему је моја срећа?</p>  
 што си на велможу диго̑ руку?</p> <p>— А зашто дигох?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Због овога, — 
S} Мож’да још сутра полазимо —</p> <p>— А ја ћу ти слати поздраве по облацима, ветру, уздаху, н 
ног крвавог поља код Чрноменских Лугова а близо пута, што води у Пловдин, недалеко од Српског Г 
Гојко, црномањаст младић подужих бркова а без браде, који у пуној ратној спреми уђе у њихову од 
паде од Турака, па им поста верна слуга а издајица и свог рода и свога господара.{S} Они га пре 
а, а Љубоје је и о томе размишљао вазда а у последње доба и више, но што његовој млађаној плахо 
{S} Испред њега јахала су два копљаника а по зади њега била је његова остала пратња, пред којом 
и — престадоше звонити звона са звоника а Драма и логориште остадоше пусти, тихи и нечујни.</p> 
а колено.{S} За њим су ишла два часника а до њих трубач <pb n="133" /> на зеленку.{S} На челу к 
седлана и спремна коња: једног за Гојка а другог за себе.</p> <p>Тада Гојко ухвати Рајка за рук 
ло дана стиже у Драму и Угљешина војска а са њом Угљеша, деспотица Љуба и војвода Богдан, човек 
 Мариној срећи, а Мара је мање уздисала а више приповедала Видосави, како је она слутила, да ће 
еници и духовници стајали су у одеждама а градска посада са својим војводама у ратној спреми св 
 саветник у ратним и државним пословима а такмац уз звеку пехара.{S} Тамо је и Рајко, ћефалија, 
а жигоше издају.{S} Ја хоћу спаса свима а не себи!</p> <p>— Деспоте, победио си ме Ал’ пусти ме 
јко, Љубоје и друге војводе.{S} За њима а покадшто и поред њих јахали су соколари са изученим с 
ом и Витошем, на југу Гвозденим Вратима а са запада Овчим Пољем, које је било у Вукашиновој кра 
у срџби проклео и уклео свога господара а са њим и домовину.</p> <p>Дејановићи су и до сад доче 
<pb n="101" /> <p>Недалеко од Радовишта а у области горње Струмице у деспотовини браће Дејанови 
ска сила постајала сваког дана све већа а пловдинска се посада нагло смањиваше.</p> <p>Заповедн 
ну Костадина и Драгаша браће Дејановића а право на западу преко великога Вардара Вукашинову кра 
head> <p>У деспотовини браће Дејановића а особито у главним градовима њеним, у Жегљигову, <pb n 
риваху лукавство, што одаваху црте лица а особито доња вазда притегнута усна.</p> <p>Угљеша га  
а. — Буди храбра.{S} Ти си изгубила оца а ја првог помагача свог.{S} Деспотовини је тај губитак 
 <p>— Напред, витезови! — кликну Угљеша а вихор прихвати његову реч</p> <p>Трубе око деспота не 
 очекивао гласове ако ни од кога другог а оно од вернога пријатеља Рајка.{S} Укаже ли се на <pb 
ађи старијем.{S} Једно се догоди ономад а друго сад.</p> <p>Гојко га са свим разумеде.</p> <p>— 
{S} Окупите га, да приповеда ако не све а оно бар онолико, колико му неће бити зазорно.</p> <p> 
м држао узде крупнога вранца без белеге а десну је спустио на колено.{S} За њим су ишла два час 
 — грмну војник поново, у у пола устаде а срце му закуца брже.</p> <p>Ни одговора нити каквог з 
а показа осветљену собу, у коју она уђе а за њом и Гојко.</p> <p>Рајко застаде на степеницама.{ 
их особитих чари, Мари срце закуца брже а груди јој се бурно шираху.{S} За очима јој чисто одош 
о.{S} Дрво плане, пуцка, топлином греје а пламеном светли далеко око себе, претвори се у жар па 
 позивајући властелу и градске ћефалије а крајишницима, господарима над крајиштима, носише запо 
ког предузећа, сруши се силно Дренопоље а у исто доба остави овај свет његова десна рука, отац  
estone unit="*" /> <p>Недалеко од Драме а близо великог моста, што је на јужном путу за морску  
у.{S} Па ипак не бејаше лако ни једноме а најмање деспоту Угљеши, који је имао да издржи прве у 
а, царев стриц, устао је у име царевине а против царевине.{S} Богданово је војводство мало а и  
реко провалије настаје нижи део планине а преко ње се види далеко на југ.</p> <p>У близини се з 
 души своје мајке благост и тихо суђење а у витешком карактеру свога оца одлучност и постојанст 
ружно време, који ће натерати мало лепе а који много штетне кише.{S} Он зна, на којима се извор 
је непрестано лежао час опорављајући се а час опет падајући у тежу болест.{S} Монах Исаија обил 
 Љуба оживе, очи јој светлије погледаше а груди се бурно надимаху.{S} Она одважно зађе у планин 
риштем.{S} Капци се на окнима затресоше а дах прве зиме стаде на заповедничко место своје.</p>  
е.</p> <p>Она је међу тим у својој соби а на грудима Видосавиним лила сузе, јадајући се:</p> <p 
 на махове, причати Гојку о својој љуби а његовој мајци, која је рано умрла и коју Гојко није н 
у несрећу и злу коб.</p> <p>Ни Видосави а још мање другима није била тајна, да од доласка Томин 
 је са монахом Исаијом вечерала на кули а остали ловци и хајкачи окупили су се око великих вата 
лековите речи.{S} Мож’да сам више дивљи а мање питом, мож’да и не личим више на <hi>твога</hi>, 
љуби.{S} Не послуша ли — он ће погинути а она увенути.</p> <p>— Витеже, — рекла му је она пред  
поуздати.</p> <pb n="95" /> <p>Моја кћи а твоја синовица Милица, жена зетског господара Ђурђа Б 
 <p>— Не рекох ли?{S} Нит’ ме ко добаци а камо ли пребаци!</p> <p>Приђоше други и почеше бројат 
</p> <p>Тада стигоше и Гојкови пратиоци а са њима и стари дворанин.</p> <p>— Јунаци, зликовци н 
рима, многима оружје не бејаше при руци а многи се не могаху дочепати својих добрих коња.{S} Ал 
кашин спрема војну у савезу са Балшићем а против Николе Алтомановића.</p> <p>— То је стара мржњ 
 он зове нас, ми ћемо радо свуда са њим а под Божјим благословом.</p> <p>Ова се војска у гомила 
спотицу, обгрливши јој стас левом руком а десну пруживши једној групи звезда, које су биле исто 
ове, па се једно примаче североисточном а друго северозападном крају и првим најближим чадорима 
ad>X</head> <p>Успавано немилом слутњом а под утиском тешке и непријатне јаве, ловачко се друшт 
 велика се градска врата отворише широм а звона са градске цркве зазвонише.{S} У Драми наста св 
е се у друштву залагаху погачом и месом а запајаху добрим вином манастирским.</p> <pb n="56" /> 
пног бисера, који јој је био под вратом а испод огртача.{S} Бисер се просу по путу, а она остат 
се показиваше према свима веома љубазан а према Мари и сувише пажљив.</p> <p>За време витешких  
ехарима, стари Властоје, негда дворанин а доцније друг Војихнин, монах Исаија из манастира Свет 
м се у некој кућици близу пута за Солун а ван области мога поочима.{S} Код мене је био тај туђи 
 помисао, да је и нехотице себи одмогао а Гојку помогао, да стече права на милост Анину и руку  
 живо и окретно, гдекад много говорљиво а гдешто и врло ћутљиво.</p> <p>Рајко се сећа, да се Мо 
осле свега што је ономад у лову доживео а особито сад, кад није ни Гојко ту.{S} Али је дошло вр 
ам и у многим логорима, многог охрабрио а многог подсетио, чега се не би мож’да сетио пред смрт 
ревине.{S} Богданово је војводство мало а и изложено је могућним нападајима и гусарских дружина 
нског, који је главу своју пренео овамо а телом и репом по Азији тражи плена још.{S} Данас ми и 
о, и ако је његов долазак све изненадно а неке и немило дирнуо.{S} Није им био непознат, јер је 
знаје који ће ветар донети добро и лепо а који зло и ружно време, који ће натерати мало лепе а  
сле споразума с Угљешом отишао у Прилип а одатле у Скопље, једно, да је ближе оном одељењу свој 
као што си и до сада био, па си ми брат а не млађи! — одговори му Угљеша.</p> <p>Тома је био од 
клечећи држаше десном руком очеву главу а левом покри лице и очи своје, да њоме заустави сузе,  
ла узвишеној ћесарици на таком поздраву а и вама, што сте ми га донели!{S} Брате Љубоје, хвала  
ма њихово право, да само за себе копају а деспоту да дају уговорену накнаду.</p> <p>Монах се од 
 у град Манастир своме добром пријатељу а моме другом оцу, властелину Срдану.</p> <p>Добри пооч 
оћу, помоли се по ново Богу, па уздахну а преко памети јој прелетаху најлепше слике најрадосниј 
штеђаше.{S} Ана држаше велику воштаницу а Исаија причести самртника.</p> <p>Властоје их још јед 
и после тога неколико дана по жељи свих а нарочито деспотице Љубе Угљешине, кћери Војихнине и А 
да је врати у Сер.</p> <pb n="42" /> <p>А кад се чуло да ће Угљеша за кратко време и доћи, поче 
ц само њих и зна.</p> <pb n="163" /> <p>А какви греси?</p> <p>Бегунцу долазе само искрице, које 
имиче ти се помоћ Јевренос-бега!</p> <p>А густи редови српске војске почеше се разређивати и од 
 јурећи преко расплинуте речице!</p> <p>А први кваси копитама другога.</p> <pb n="165" /> <p>Ту 
га остаје само угљен и пепео....</p> <p>А то баш и мишљаху Исаија и Рајко о судбини човечјој!</ 
ојединих жупа и градских управа.</p> <p>А кад још поносници, који водише товарне коње, принеше  
 његове речи и њима се заносила.</p> <p>А сад, кад је деспот отишао с војском, око ње је мирно  
и и да јој у сузама све исприча.</p> <p>А кад је дошла у Видосавину собу, отворила је срце свој 
дахнула је, и сама бришући сузе.</p> <p>А ни Мара ни Видосава још и не слућаху, шта се све у Кр 
и коње и јунаке, токе и челенке.</p> <p>А са севера се од планинских огранака жури непрегледно  
н у средини своје жупске војске.</p> <p>А кад се прочу, да се у Серу сабира велика војска, прид 
а старац, па се несвесно занесе.</p> <p>А сва ова ломљава вођаше се на крајњој десној страни гу 
поново на земљу, огрезао у крви.</p> <p>А бој се све јаче распаљује...</p> <p>— Да страшне ноћи 
дужи причати из своје прошлости.</p> <p>А после запита:</p> <p>— А он, ваљ’да, има и добрих вој 
{S} Што краћи мост, краћи и век.</p> <p>А куда ли прођоше за овај добар сахат времена?{S} Да ли 
 које му у сећању буде прошлост.</p> <p>А једна засја мало јаче, и он на њеном сјају виде после 
том пешаку и скромном поноснику.</p> <p>А тада се заче опште клање у свему простору, и да ноћ н 
ластеоску ни нижега реда женску.</p> <p>А и она је мало зачуђена стала пред непознатог јој вите 
и је обећавао и — варајући ћутао</p> <p>А турски се гвоздени ланац све јаче стезао око Пловдина 
 љуби црно око и црно вино пиј!</p> <p>„А ако душом певаш и шарне снове сниваш, за плаве очи по 
на, казују страст ал’ и неверу.</p> <p>„А шта је друго витешка љубав и ратна судбина?</p> <p>„П 
асник једва дође себи од бола:</p> <p>— Авај нама! — болно писну, па покри лице рукама, клече п 
 нек му се раскину пркосни —</p> <p>Као авет проби се кроз редове Гојкових чувара — атонски пус 
страшно ли је морало бити, кад је обест агарјанска пала у домове верних!{S} Исекли су, што је п 
јна? с ким?</p> <p>— С нечастивом силом агарјанском, с Турцима, што преко мора дођоше.</p> <p>— 
вати испосник пророчки нагласио најезду Азијата на наше крајеве, ја више не двоумим.{S} Ти га с 
наше расте нова сила, нова снага дивљих Азијата, Турака. <pb n="16" /></p> <p>Угљеша ућута, и г 
ке речи чудног испосника.{S} Он рече да Азијате ти потражиш, јер је све пропало, ако они нас пр 
точих кад се мало позабависмо тамо, док Азијате у град сатерасмо.</p> <pb n="155" /> <p>— Хе, д 
ужје!</p> <p>— Јунаци на ноге!</p> <p>— Азијати!</p> <p>— Издаја!</p> <p>— Коња!</p> <p>— Оружј 
 свој прилици.{S} Нестало га је, кад су Азијати заузели Галипоље.</p> <p>— Реци нам, оче, што.{ 
м!</p> <p>— Војна неће дуго трајати.{S} Азијатска се сила не може мерити с нашом снагом.{S} Ови 
 пети Палеолог не може се борити против азијатских варвара.{S} На њему је право проклество.{S}  
али јак град.{S} Он је бранио прелаз из Азије овамо, па је у свако доба могао бродове задржати  
 страх је био све моћнији непријатељ из Азије.{S} Јужни и северни делови српских земаља стајаху 
 Томи:</p> <p>— Султан Мурат је у Малој Азији.{S} Опсео је с војском град Бигу.{S} У Дренопољу  
у своју пренео овамо а телом и репом по Азији тражи плена још.{S} Данас ми и Византија имамо је 
о мишљу о потпуном изгнанству турском у Азију и кад је страховао за успех тако великог предузећ 
Гониоцу није тајна, шта бегунац добија, ако умакне.</p> <p>Бегунац гониоца не зна али слути.{S} 
 и по људским законима ти би сагрешила, ако ускратиш оцу на самрти да загрли сина јединца.{S} Ч 
 до којих ће трагати за злочинцима, па, ако их не нађу, да не иду даље, већ да се врате у град. 
д се после победе вратимо, не брини се, ако на мени буде рана с витешког мегдана —</p> <p>— Ја  
ио, овде испод ове жалосне врбе или ми, ако волиш, копај гроб онде више, на оном обронку.{S} По 
еко Гојку, да неће више остати у Драми, ако Тома Теологита ту буде.</p> <p>— Говориш из моје ду 
ати му и старештво, па и данак плаћати, ако се друкчије не може мир искупити.</p> <p>— Не, ја в 
и је заповедник нудио свој град Угљеши, ако дође и одагна Турке око њега.{S} А та баш понуда не 
ет — пољуби црне очи и крвав тражи бој, ако хоћеш да будеш витез прави и да те слави песма моја 
узданије стубове.</p> <p>— Бићу срећан, ако и ја своме деспоту узмогнем рећи о њима то, што од  
 се чак на дно Грчке.{S} Ђаво ме однео, ако знам, шта ми је право занимање!{S} Ја сам и војник  
ма цитру.</p> <p>— Певај Богме, брајко, ако нећеш сада ја када ћеш! — додаваше онај друг Благој 
зијате ти потражиш, јер је све пропало, ако они нас први нађу.{S} Деспоте, твоја је слава допрл 
т’ је у њој људи, где гусле не гуде!{S} Ако си ти Богме без тога пошао ја нисам.{S} Незгодно ми 
а ових дана изиђе овамо на летовање.{S} Ако ти није зазорно, пођи са мном до оне јеле, па ме пр 
 винцем, и почесмо по души говорити.{S} Ако си, велможо, кадгод имао нада, жеља и снова, и ако  
 Рајко.</p> <p>— Па да гађам, је л’?{S} Ако!{S} Баш ћу тако да радим, — одговори старац.</p> <p 
</p> <p>У близини се зачу рог.</p> <p>— Ако буде деспотица, кажи јој да сам овде, — рече Мара и 
снути, лупивши о старе грмове.</p> <p>— Ако!</p> <p>Он само толико мисли.</p> <p>Гонилац ни тол 
Мож’да би могло то бити сутра?</p> <p>— Ако нареди узвишена ћесарица, — одговори дворанин. <pb  
 ћеш разумети јачину мојих надања.{S} А ако си после тога дочекао мутан и облачан дан, који је  
обом! — одлучно рече Јелена.</p> <p>— А ако ме многи знаци не варају и крвника туђина наћи ћемо 
уби црно око и црно вино пиј!</p> <p>„А ако душом певаш и шарне снове сниваш, за плаве очи пода 
је то било.{S} Окупите га, да приповеда ако не све а оно бар онолико, колико му неће бити зазор 
а, ништа, чика Благоје.{S} Кажи сан, па ако ти не раскујем тајну без расковника <pb n="49" /> и 
јко, има ту и Грка и Влаха!</p> <p>— Па ако!{S} Опет је, велим ти, све једна вера.</p> <p>— Даб 
 што води Драми, па је очекивао гласове ако ни од кога другог а оно од вернога пријатеља Рајка. 
можо, кадгод имао нада, жеља и снова, и ако си за њих какве лепе и благе ноћи мислио, да ће се  
 био слеп према сјају Мариних врлина, и ако његове мисли не идоше нити+ могаху ићи тако далеко  
виђају певања песника Манојла Филона, и ако он велича царски престо и скиптар.{S} У витешким де 
ху у карактерима својим.{S} Рајко је, и ако доста старији, био јунак, који слабо помишља на сви 
 је ипак увидела да није без заштите, и ако је Гојко далеко.</p> <p>Кад је са Рајком дошла до м 
м што срце осећа.{S} Чуј ме још мало, и ако знам, да ти је најмилија забава, да с мислима своји 
ске навале, није тога живота нестало, и ако се знатно повукао у скромније границе.</p> <p>Помиш 
p>О њему се није првих дана говорило, и ако је његов долазак све изненадно а неке и немило дирн 
остали се одмараху око млина на пољу, и ако је већ јаче било захладнело.</p> <p>У сумрак се при 
љубо моја!{S} Казаћу ти чисту истину, и ако ми је немила.{S} Душа моја нема мира.{S} Али светињ 
оведе реч о њему и његовом задоцњењу, и ако је било жупа удаљенијих које су већ биле стигле.</p 
нађен, у забуни извади и он брзо мач, и ако не знађаше зашто све то бива.</p> <p>— Варалице, пр 
 са дугог пута?</p> <p>— Ни то не.{S} И ако сам вечерас стигао из логора војске наше, што је не 
нестане правог обласног старешине.{S} И ако је знао, да је овом уздржаном реду у области драмск 
егова је заслуга, што су већ стигли — и ако је тек две недеље од боја — поклисари српског војво 
 Красно, млади певачу! — рече Гојко — и ако би се истини твоје песме могло мало и приговорити.{ 
" /> <p>Киша је све непрестано падала и ако већ много слабије.{S} Небо се разведравало, још мал 
, све га је више одушевљавао одблесак и ако јако клонулог ипак још много примамљивог царства ви 
нани ноћник, јер је тек у пола обучен и ако је, очевидно, толико приправан, да би могао с места 
p> <p>Тома сјаха и уђе унутра.</p> <p>И ако се враћао из логора, ипак до куће бејаше мисли о во 
слоњене, деспотовине Угљешине.</p> <p>И ако се границама нигде не додириваху, Угљеша и Вукашин  
по моме одобрењу.</p> <p>— Учинићу, али ако он не хтедне бежати?</p> <p>Љубоје се замисли.</p>  
 је била привући сву пажњу Томину, само ако би била у опреци са његовим жељама.</p> <p>Тома је  
не очи, ил’ су ти плаве милије?</p> <p>„Ако си јунак од мегдана, ти љуби црно око и црно вино п 
ад једну грчку.{S} И ова је била грчка, ал’ војвода Богдан хоће да му је певам српским речима.. 
 И зора је по кадшто затече, њега нема, ал’ и она не трене.{S} А кад је уморну савлада и превар 
 зна али слути.{S} Гонилац бегунца зна, ал’ грех му цео не слути.</p> <p>Бегунцу је пут мало по 
у друштву.{S} Говори, приповеда и пита, ал' све је мање, краће и мирније.{S} Још му је сва нада 
одно ми је сад ићи чак до чадора нашег, ал’ вала не могу ти без гусала, кад ми само на ум падну 
p> <p>Он овде више неће остати.{S} Иде, ал’ куда?</p> <p>Да Византија није тако јадна, тамо би  
то наступају!</p> <p>— Опрости, витеже, ал’ ја говорах искрено.{S} Души ће ми бити лакше!</p> < 
n="19" /></p> <p>Тешке су биле прилике, ал’ опет није било нестало и последње наде.{S} Уједињен 
ну коњу на врат, па покуша да се скине, ал’ га снага издаде и он паде под ноге турској коњици,  
 међу њима као јачи од сваког посебице, ал’ и као слабији од њих свих скупа.{S} Сад се јавља но 
p> <pb n="46" /> <p>Видосава је тешаше, ал’ она продужи:</p> <p>— У место тога онај ми туђин до 
За час му многе мисли севнуше у памети, ал’ не могаше краја ухватити.</p> <p>У том се Рајко ука 
Не чу ништа.{S} Хтеде се опет спустити, ал’ му се учини да чу гласан говор.</p> <p>Скочи и мало 
да се то ње тиче.{S} Хтеде се окренути, ал’ јој у тај мах слуга показа осветљену собу, у коју о 
и се са земље отимао.{S} Брзо прискочи, ал’ старац бејаше већ савладао нападача, па му својим к 
остајао у неку руку баштиник и кућаник, ал’ не престајаше бити и даље војник, нити напушташе св 
, у колико је ова блеђа.{S} Слутио сам, ал’ од како је пре три месеца онај чудновати испосник п 
 да запита о несуђеном заручнику њеном, ал’ се трже и сети да јој, без сумње, не би било право, 
} Прими ме, Господе, и опрости грешном, ал’ ја мишљах да вршим твоју вољу...</p> <p>За тим се п 
љу је главни наш заповедник Лала-Шахин, ал’ војске има врло мало.{S} Силан је страх овладао у Д 
творно рече Тома.</p> <p>— Хе, велможо, ал’ ја разумем, а волео бих да не разумем.{S} Него на ш 
<p>— Јелена, моја Јелена! — рече Рајко, ал’ се брзо трже: — Ти си, мож’да, већ —</p> <p>— Девој 
</p> <p>— Ах! то је она! — јекну Рајко, ал’ се на питање монаха, који, такође узбуђен, скочи, б 
p>Оставила сам југ и склонила се овамо, ал’ сва моја разбирања бише у залуд...</p> <p>Јелена ућ 
гласника из Сера, да одмах дођеш овамо, ал’ ти не рекох, да ти водим — твоју синовицу Јелену, — 
во обрадовало је све и свакога у граду, ал' никога више од онога, који је у души највише патио  
после тога?</p> <p>— На моју душу грех, ал’ ја мислим, да је било довољно, — искрено одговори д 
звезда до ње.{S} Ти то мож’да не видиш, ал’ је мојим очима јасно, како се сјај једне у другу пр 
<p>— Необични догађаји, сестро моја!{S} Ал’ је и твоја душа велика, кад је све то поднела.{S} Т 
че Гојко.</p> <p>— Душа му проклета!{S} Ал’ витеза оног нигде ?</p> <p>— Без сумње — нигде!</p> 
т.</p> <pb n="146" /> <p>— Боже дај!{S} Ал’ и мишице и памет витешких господара вреде много.</p 
 коме од нас ваља да остане царство!{S} Ал’ тога нема, а ја оружје своје нећу положити пред гор 
тем? ил’ странпутицом?</p> <p>Свуда.{S} Ал' то је сакривено од свести њихове.</p> <p>Колико пут 
га мож’да у души племенитога човека.{S} Ал’ једно, што свака црта лица, сваки покрет тела казив 
а.</p> <p>— Све јесте и опет — није.{S} Ал’ те очи!</p> <p>Ходаше собом горе и доле.</p> <p>На  
ије.</p> <p>— Баш ће му тако и бити.{S} Ал’ њега за ноћас ваља у подрум бацити — одговори стара 
 да ће се икад од Војихне раставити.{S} Ал’ кад је Војихна брзо и ненадно преминуо, старац се п 
воје песме могло мало и приговорити.{S} Ал’ ништа зато, певај!</p> <p>Певач се поклони, а кад о 
чно одговори Угљеша.</p> <p>— Добро.{S} Ал’ ко да нам помогне, ђаво или Бог?</p> <p>— Бог!</p>  
они изгинуше за веру, за име и част.{S} Ал’ докле они гинуше, не кретоше се други господари срп 
} Вукашина устављати нећу и не могу.{S} Ал’ хоћу и могу да учиним, да не заложи сву снагу у тој 
продире, чини ми се, у свачију душу.{S} Ал’ баш тај његов поглед мене је — опрости, велможо —</ 
очише у брзом лету свом.</p> <p>Вихор — ал’ се опет нешто чује.</p> <p>Пљусак.</p> <p>Ал’ није  
 Пловдин! — досети се други...</p> <p>— Ал’ гусле, гусле овамо! — у веселој дружби једној довик 
 Издајица! — загрмеше војводе.</p> <p>— Ал’ нек се добро држи после наше победе над Турцима! —  
ли је, чини ми се, он од мене.</p> <p>— Ал’ ти си, без сумње најбољи међу својима из Кукуша? —  
</p> <p>— Хвала ти, господару.</p> <p>— Ал’ није то све.{S} Други је глас да је — Дренопоље пал 
ше, а мало после Рајко додаде:</p> <p>— Ал’ са чим се ја враћам?{S} Тешко мени!{S} Доцне стигох 
о шесет лета, седе косе, браде и бркова ал’ румена лика и не помишљаше, да ће се икад од Војихн 
одару!</p> <p>— Да, љубо моја, сјајнија ал’ само зато, што јој даје јачег сјаја она светла звез 
 већ неко море, по њему свуда сама пена ал’ црвена као сушта крв, а ја ту пену хватам, море ме  
ед свих заседа ипак дошао здрав и читав Ал’ и да нема те погибли, доста би Томи била и сама пом 
и дао да је бар она жива.{S} Робом икад ал’ гробом никад!{S} За њега сам слутио да је под земљо 
е себи!</p> <p>— Деспоте, победио си ме Ал’ пусти мене да пре тебе погинем Отвор’те излаз, јуна 
p>Нашавши се усамљена у средини суморне ал’ још доста крепке природе, у дивљини, која није ни б 
крајно небо Божје милости, благе и тихе ал’ сталне и неменљиве љубави.</p> <pb n="157" /> <p>„П 
средњег раста, јаких мишица, добре душе ал’ намрштена лика.</p> <p>Кад се серска и драмска војс 
p> <p>— Господару, Угљеша! — бојажљивим ал’ доста снажним гласом понови жена, ступајући му још  
!{S} Погинућеш да Богме, и то још данас ал’ од вина, старче!{S} Ха, ха, ха!</p> <p>— Пожуримо м 
 црне очи, морска дубина, казују страст ал’ и неверу.</p> <p>„А шта је друго витешка љубав и ра 
 знају сад обојица.</p> <p>Коњи сустају ал’ се напрежу.</p> <p>Даље грабе и лете.</p> <p>Ко зна 
азила си, мож’да, да ми нестаје звучних ал’ меких речи, кад с тобом говорим.{S} Видела си, мож’ 
сно и неодређено.</p> <pb n="167" /> <p>Ал’ кад се још једном понови сумњива звека, неко испод  
 Турака.</p> <p>— Живео војвода!</p> <p>Ал’ Турци и овде одговорише фанатично:</p> <p>— Алах, и 
аља, и новом снагом дају отпора.</p> <p>Ал’ турска војска боље знађаше место, на коме је, и кра 
бегунца и доброг коњица његовог.</p> <p>Ал’ мртви — Тома Теологита за њ више не хајаше!</p> </d 
 опет нешто чује.</p> <p>Пљусак.</p> <p>Ал’ није киша са неба већ земље, киша, што је оба коњиц 
ојводе Богдана.{S} И њему сам певао.{S} Ала је то витез!{S} Вино и песма — то је њему све.{S} А 
 Оружје и коња!</p> <pb n="168" /> <p>— Алах, ил-Алах!</p> <p>— Превара!</p> <p>— Боже, помози! 
ликну:</p> <p>— Живео деспот !</p> <p>— Алах, ил-Алах ! — рикну нови талас турске силе и сломи  
е војвода!</p> <p>— Држимо се!</p> <p>— Алах, ил-Алах!</p> <p>— Наш стег!</p> <p>— Знак, какав  
моћ!</p> <p>— Деспот!{S} Краљ!</p> <p>— Алах, ил-Алах!</p> <p>У мору различитих узвика, страха, 
а вранца.</p> <p>— Живео краљ!</p> <p>— Алах, ил-Алах!</p> <p>И поново се ударише груди у груди 
ртву, која му бејаше најближа.</p> <p>— Алах, ил-Алах! — понављаше се стократно, ваљајући читав 
71" /> <p>Турци се поколебаше.</p> <p>— Алах, ил-Алах!- ваљало се из даљине, али ови, који се с 
рана око његова чадора захори:</p> <p>— Алах, ил-Алах!</p> <p>То не бејаше глас људске питомост 
рци одговараху једним узвиком:</p> <p>— Алах, ил-Алах!</p> <p>То бејаше општа лозинка њихова.</ 
и и овде одговорише фанатично:</p> <p>— Алах, ил-Алах!...</p> <p>— Нашег витешког ћефалије нема 
ољу још траје весеље.</p> <p>— И сам се Алах са својим моћним пророком радује! — вели један час 
ндигију љуто ће нас казнити.{S} Нама ће Алах ускратити милости своје, кад први витез наш паде к 
 коња!</p> <pb n="168" /> <p>— Алах, ил-Алах!</p> <p>— Превара!</p> <p>— Боже, помози!</p> <p>— 
> <p>— Живео деспот !</p> <p>— Алах, ил-Алах ! — рикну нови талас турске силе и сломи се на дес 
!</p> <p>— Држимо се!</p> <p>— Алах, ил-Алах!</p> <p>— Наш стег!</p> <p>— Знак, какав знак!</p> 
<p>— Деспот!{S} Краљ!</p> <p>— Алах, ил-Алах!</p> <p>У мору различитих узвика, страха, изненађе 
</p> <p>— Живео краљ!</p> <p>— Алах, ил-Алах!</p> <p>И поново се ударише груди у груди.</p> <p> 
а му бејаше најближа.</p> <p>— Алах, ил-Алах! — понављаше се стократно, ваљајући читаве таласе  
>Турци се поколебаше.</p> <p>— Алах, ил-Алах!- ваљало се из даљине, али ови, који се стекоше у  
његова чадора захори:</p> <p>— Алах, ил-Алах!</p> <p>То не бејаше глас људске питомости и срца, 
араху једним узвиком:</p> <p>— Алах, ил-Алах!</p> <p>То бејаше општа лозинка њихова.</p> <p>Под 
одговорише фанатично:</p> <p>— Алах, ил-Алах!...</p> <p>— Нашег витешког ћефалије нема!{S} Он ј 
и се придружити застави моћнога пророка Алахова.</p> <p>— Никад! — бејаше лаган али одлучан одг 
нашли мегдана.{S} Али и великом пророку Алаховом ваља придобити нових слугу.</p> <p>— И то ће б 
 је гласник наше победе.</p> <p>— Хвала Алаху и пророку, а како смо Пловдин били поново изгубил 
 Од како је пре пет година умро њен цар Александар, она брзо иде своме крају.{S} Три цара, три  
ће деспотица са насладом читати приче о Александру Великом, — рече Исаија.</p> <p>— Читала сам  
 овако исто на овом месту и у ово доба, али сам се опет уздржала.{S} Сада не могах више.{S} Тво 
од помоћи.{S} Он је син ћесара Прељуба, али не и прејамник духа његовог!</p> <p>— Онда нам оста 
 је витез био из ових северних крајева, али је — причаше — поље његових мегдана јужно приморје. 
га је и Рајко одустао од свога захтева, али је продужио све више мрзети Тому.</p> <p>Још један  
ам мислила, да је моја срећа несумњива, али је судба друкчије хтела.</p> <p>Млади је витез био  
кад су чули да је стари краљ био жртва, али су њихов плач на брзо загушили радосни усклици оних 
убитак ненакнадан.{S} У томе је и туга, али теби, гранчици са стабла његовог, нека у томе буде  
ко пророчанство, шта ли? не знам ни ја, али сам тако чуо.{S} Хришћанском цару јавио се у сну ан 
.{S} Мој добри отац болује без пребола, али ја молим Бога, да му да толико снаге, да може једно 
} Већина је, истина, од наших изгинула, али смо победили.</p> <p>— Зато је Хаџи-Ил-бег сада у в 
зненађен, заста за тренутак на вратима, али се опет брзо прибра и уђе, затворивши врата за собо 
тала узвишена ташта наша, ћесарица Ана, али војсци драмској ваља накнадити старога ћесара Војих 
динцу.{S} До сад не дочеках таког дана, али Бог је милостив.{S} А дотле не брини.</p> <p>Колико 
а један пут чуше да су чак од Пловдина, али ништа више нико не сазна.</p> <p>Поклисари доиста б 
еле војске.</p> <p>Јелена сада задрхта, али се брзо прибра, и поносито диже главу.{S} Тома, иду 
/p> <p>Љубоје крочи један корак напред, али стаде и оста непомичан.</p> <p>Гојко дочека Тому та 
на затражи Мару, да и она с њима изиђе, али ње не бејаше.</p> <p>Она је међу тим у својој соби  
ала? — упита Мара.</p> <p>— Грехота је, али јесам.</p> <p>— И ја.</p> <p>— Још су ми близо дани 
 више пута долазио у Драму и ишао даље, али не бејаше никога, који се у почетку обрадовао његов 
ино истицање и одликовање ћесарице Ане, али је то остало само у његовој души.</p> <p>Кад се већ 
цем једним скинуо и ослободио сиротане, али је то било са свим случајно.{S} Док се мајка бринул 
ла, плакала, молила Бога да ми помогне, али — судбина гоњаше напред.</p> <p>Добри је поочим скл 
еде, и руком показа Томи да и он седне, али Тома оста стојећи.</p> <p>— Прилике су тешке и непо 
>— Алах, ил-Алах!- ваљало се из даљине, али ови, који се стекоше у средини логора, главом плати 
{S} Омање су се лађе прибојавале за се, али та два Турчина пређу на трошном чамцу.{S} Њих поште 
 ћесаричином љубимицом.{S} Не плаши се, али — и повери ми се, — рече Тома, смешећи се, па ободе 
оче!</p> <p>Они устадоше да га испрате, али он, здравећи се са њима, рече:</p> <p>— Останите.{S 
ба и војвода Гојко.</p> <p>— Опростите, али не долазимо да вас обрадујемо, — рече деспотица. —  
га краља.{S} Војне су биле доста честе, али се на њих ишло весело.{S} Млади су људи веровали, д 
зари, пролазећи туда, поздравише ловце, али нико не устаде да разгледа лов.{S} Чињаше им се, у  
за собом.</p> <p>— Извините, кнегињице, али мене је овамо пуки случај нанео.</p> <p>Мара не мог 
</p> <p>— Јунаци, зликовци нам умакоше, али им жртве не дадосмо! — довикну им Гојко.</p> <p>— А 
 Угљеша.{S} У лицу дође тренутно блеђи, али на мах устаде:</p> <p>— И деспотица ће поћи с тобом 
ку.</p> <p>На мах се зачу бахат коњски, али се нападачи, за чудо, и не освртоше.</p> <p>Онај за 
едника.</p> <p>За Гојком су сви жалили, али су се надали да његов заменик неће бити рђав, јер ј 
{S} Нису смели говорити што су мислили, али се ипак знало, да они верују, како на Душану нема п 
убоким годинама на самртничкој постељи, али нам не може бити од помоћи.{S} Он је син ћесара Пре 
ре и нашем милостивом деспоту на земљи, али ја мислим да је за све оно, што је наступило после  
јску.{S} Јесу храбри, јесу многобројни, али није среће у њих.{S} Ја ћу вам бити на услузи.{S} П 
пламте се за тренут и мало после угаси, али Рајку послужи његова светлост, да позна коњаника.</ 
длу, погледа Богдана, хтеде одговорити, али му речи засташе.{S} Глава му клону на прса.</p> <p> 
 сам чуо, да се мој стриц могао спасти, али да су врата на граду била затворена. <pb n="37" />< 
 може гавран пити очи моје!{S} Опрости, али — ти ми више нећеш требати!{S} Ево, ово, што ногама 
и.{S} Срдиш ли се, деспоте?{S} Опрости, али ја мислим, да те није тежак државни посао позвао но 
право у очи, хтеде јој нешто више рећи, али само додаде:</p> <p>— О, Видо... па загушена јецање 
давити.</p> <p>Старац хтеде нешто рећи, али се присети, пусти бегунца, брзо измахну ножем, па г 
младим.</p> <p>Ана сама није могла ићи, али је настала да спреме за ловачки поход буду што свеч 
S} Изгледало је, да ће бити бурне ноћи, али се старац није плашио.{S} Погледао је, с које се ст 
нца.{S} Чини, госпођо, како те Бог учи, али —</p> <p>Ана задрхта:</p> <pb n="76" /> <p>— Не, не 
опширније, јер си, видим, честит јунак, али ја теби за се не казах ни толико.{S} А то није прав 
.{S} Лазар нам је вајкадашњи противник, али ће и он исто рећи.{S} Упамтише нас Грци, нека нас н 
ић ми хоћаше ту бити користан савезник, али — само ту.{S} О Лазару Хребељановићу и Вуку Бранков 
е Исаија. — Тражио је, да га исповедам, али сам га одбио, уверавајући га, да томе још није врем 
је последњих година изникао на плодним, али често пута крвљу натапаним, долинама јужне деспотов 
м брзо.{S} Ушао сам у град Перитеорион, али сам свладан и другом раном пао и онесвестио се.</p> 
ој!</p> <p>— Глас је кратак и непотпун, али у толико више тужан.{S} Љубо, ти ћеш ми послати из  
 на путу.{S} Ани се привидно покоравао, али је сву пажњу своју усредсредио у помисли, да деспот 
гима мислио.</p> <p>Гојка је мало знао, али по Рајку, који му се не допадаше ни мало са отворен 
pb n="37" /></p> <p>— Много сам сумњао, али ништа нисам могао поуздано разабрати.{S} Тома је, в 
 догађаЈу.{S} У души јој је било тешко, али је ипак увидела да није без заштите, и ако је Гојко 
њица турска продре брзо дубоко у логор, али до средишта ипак не доспе.</p> <p>Многи не бејаху з 
аве, отићи ће далеко у хришћански свет, али њој нема вечнога живота.{S} Проћи ће векови, па ће  
нута на невољу, трпељиво сношаше терет, али се и надаше.</p> <p>Мара се ипак преварила у својим 
 кажи да је Угљеша чинио своју дужност, али да га је — звезда — звезда издала...</p> <p>Гласник 
у лагано канице, којима је био у квргу, али доста лабаво, везан.</p> <p>Искочивши, он нападне н 
енска.</p> <p>Сунце је нагињало западу, али је било још доста високо над заходом.</p> <p>Гојко, 
и милине:</p> <p>— Ти? — изусти у чуду, али га Гојко већ не могаше чути.</p> <p>Лабуд се бејаше 
пута је хтео да прекине питањем Исаију, али му реч у грлу застајаше.{S} А кад стаде Исаија, он  
 сабљама.{S} Био сам рањен у леву руку, али сам јездио за стрицем својим.{S} Он је био крвав и  
ад и ти стиже!</p> <p>— Шалу на страну, али ти си ми одиста потребан.{S} Јеси ли ти још онај ст 
од цара византиског Јовану Кантакузену, али <pb n="35" /> су они, који су били ближе Момчилу тв 
у за невољу и да се сви сложно одупиру, али говораху сем тога Турцима, да је велико море српске 
ниш по моме одобрењу.</p> <p>— Учинићу, али ако он не хтедне бежати?</p> <p>Љубоје се замисли.< 
рнута:</p> <p>— Хвала вам, велможо !{S} Али ја никад не мишљах, да је Гојко невера.{S} Волела б 
тараца, слабих жена и невине дечице!{S} Али није, хвала Богу, дуго тако трајало.{S} Пре него шт 
лио, да тако брзо свршиш, неваљалче!{S} Али захвали за ту срећу овом мом пријатељу.</p> <p>Друг 
ви све то.</p> <p>— Хвала господару!{S} Али време је да ти кажем, да и ја не смећем с ума проро 
 у два маха слични знаци из шумарка.{S} Али то не опазише ни Ана ни Мара, а још мање стари двор 
спотица Љуба већ бејаше тамо стигла.{S} Али Угљеше и Томе Теологите са још неким ловцима не беј 
ислила, нити сам то на теби опазила.{S} Али јесам нешто видела, и то ћу ти радо казати.{S} Добр 
ојево, док га није потпуно освојила.{S} Али то није нико знао, јер је Љубоје и самог себе обмањ 
чило служи Кантакузеновим плановима.{S} Али се после неког времена окренуо ток ствари.{S} Што ј 
у собом разговараху о тешким данима.{S} Али се ипак сну не подају.</p> <p>Будни су стражари, а  
е руке за спремање на отпор Турцима.{S} Али баш у часовима, кад се одушевљавао мишљу о потпуном 
 продужи борбу са другим нападачима.{S} Али се они не појавише.{S} Само се са друге стране реке 
је добро!{S} Мачу смо нашли мегдана.{S} Али и великом пророку Алаховом ваља придобити нових слу 
јводина њиховог стрица Југа Богдана.{S} Али се Угљешина деспотовина продужавала највише на исто 
х тужном гласнику са Српскога Гумна.{S} Али то дадох руком, а душа — душа још боли.</p> <p>— Бо 
 могаху дочепати својих добрих коња.{S} Али таки не бејаху сви.{S} Докопавши се коња и оружја,  
крено жаљаху свога доброг господара.{S} Али један не бејаше таког срца.</p> <p>То је био неки т 
но признати зависност Драме од Сера.{S} Али — а тебе зато баш и шаљем — не смећи с ума ни једно 
и је немила.{S} Душа моја нема мира.{S} Али светињу њенога спокојства не наруши никаква жеља за 
дна, тамо би му било понајпре места.{S} Али она не може њему дати оно, што он тражи.{S} И још н 
бали узевши му остатак оштрога мача.{S} Али се жртва не јављаше више.{S} А калпаци и челенке, ш 
нас по четворица на једнога њиховог.{S} Али не заборавите, да победа није увек на страни јачега 
 То сам и учинио, утврдивши градове.{S} Али је ваљало и душу овога народа умирити.{S} Успео сам 
 нападаче и у опште на сумњиве људе.{S} Али није заборавио и да им тачно означи места, до којих 
азити у војну, а да буде ово што је.{S} Али ми је он за неко време био потребан баш за то што ј 
ак света, о коме се говори и верује.{S} Али кад Ана настави:</p> <p>— Једини искрени пријатељ м 
е обрадовао гласу о скупљању војске.{S} Али кад се војсковође из појединих жупа са својим одеље 
н скромности изиђе из собе Угљешине.{S} Али чим заклопи велика врата за собом, очи му севнуше п 
бити у нашој војсци три јунака мање.{S} Али опет —-</p> <p>— Доста смо и ми Турцима! — одазваше 
— Добро, он нека га за сад и замени.{S} Али будите врло пажљиви према Гојку.{S} Његова породица 
жи витеза, који ће га боље разумети.{S} Али се вара.{S} Угљешина је душа упила у се сву озбиљно 
е стално мисле на Балкану настанити.{S} Али раздељеној, несложној и завађеној господи српској с 
да, која донекле младости и приличи.{S} Али ја не говорим да га браним.{S} Друго је нешто, што  
ј се јави Тома, па преплашена скочи.{S} Али је он умири.{S} За тим су лагано продужили разговор 
адосна полети своме војну у загрљај.{S} Али је синоћ Угљеша дошао неопажен, те му није могла ни 
учио грчки у старим годинама својим.{S} Али не жалим за труд.{S} Имао сам се око чега и намучит 
 јој он — ти си већ моја пред Богом.{S} Али свет то не зна, а ваља ти то бити и пред њим.{S} Не 
о пут, што је спајао Драму са Сером.{S} Али се ни на томе не заустави.{S} Поглед се њен пусти к 
о имао да прође улазећи у свој стан.{S} Али то лице опази Рајка и виде, да он уђе у врт.{S} Брз 
чким бродовима, био на далеко чувен.{S} Али Турцима је требао баш тај градић.{S} И они га узеше 
јој је Тома. — Ваш је налог извршен.{S} Али само још неколико часова да смо доцније стигли, он  
 дотле већ подносио, доста проживео.{S} Али ме ти сети младости, ти чисто врати моје године наз 
 надати.</p> <p>Гојко је њу разумео.{S} Али га је мучила неизвесност послова у Драми, која је д 
 спуштање не дође, бар не тако брзо.{S} Али сад је оно већ отпочело.{S} Уклоњен је с највидније 
о на њен поздрав.{S} Није је опазио.{S} Али је, предан гледању сјајне звезде, пошао душом, оком 
адости.{S} То није ни мене мимоишло.{S} Али, хвала Богу, дође тренутак, када се човек освести.{ 
мах, чим се ослободи, кренути овамо.{S} Али он не треба да стигне у Драму никад.{S} Разумеш ли! 
смо.</p> <pb n="96" /> <p>Победисмо.{S} Али не захватисмо толико снаге, колико нам треба, да са 
.{S} И она га рече кратко и нејасно.{S} Али је још више уби, кад Ана на то одговори :</p> <p>—  
 шесет година, када је Војихна умро.{S} Али је судба њена, честа у доба државне несталности, уч 
е Божје прећи границу непријатељску.{S} Али у тој војсци нема краљевих синова, нема нарочито ју 
 ново одало своме свакидашњем послу.{S} Али у души Гојковој није било мира.{S} Без поговора пос 
унаке, поћи ћемо право ка Дренопољу.{S} Али има једна мала незгода.{S} Краљ Вукашин је скупио с 
ије чула — кад сам ја била у Водену.{S} Али му нико није знао казати шта је у истини, те је оти 
ликога Вардара Вукашинову краљевину.{S} Али од неког доба дању управља погледе своје на исток п 
је хтео пристати, покушао је побуну.{S} Али, преухитрен, савладан и затворен, данас може размиш 
а особито сад, кад није ни Гојко ту.{S} Али је дошло време кад Рајко мора да обиђе Трилис.</p>  
рирода могла ју је одржати у животу.{S} Али је сад Јелени на један пут из мркле ноћи свануо сја 
сле као за себе војвода Богдан мачу.{S} Али си се ти ипак саломио у борби за Српство.{S} Света  
ичим више на <hi>твога</hi>, Угљешу.{S} Али — опрости!</p> <p>— Господару мој!{S} Не, нисам то  
и невину љубав, да канџама раскинеш.{S} Али си нашао судију!</p> <p>Тома, сав зелен, шкрипну зу 
, добра моја Љубо, — одговори Угљеша. — Али кад ти велиш, без сумње је тако.{S} А ти си, мож’да 
е речи, — вели достојанствено Угљеша. — Али не заборави, брате, да се тешка погрешка не може уч 
> <p>— Ни ја не тражих — продужи Тома — али наиђох на читаву заседу љубавничку.{S} Похватао сам 
 <p>— Њега би ваљало смаћи, — рече он — али наше није да бијемо из заседе.{S} То је <pb n="88"  
из моје душе, — одговорио му је Гојко — али ипак и ја и ти превиђамо две ствари.{S} Једно је, ш 
</p> <p>— Онда је са њим лако!</p> <p>— Али и Гојко ми је добар пријатељ.</p> <p>— Који своме п 
ож’да, припреми да нас дочека.</p> <p>— Али зар нема у овом граду јунака, који ће учинити крај  
се силом бранити — цикну Мара.</p> <p>— Али без успеха! прекиде је Тома.</p> <p>— Викаћу, зваћу 
вечаношћу рече Тома Теологита.</p> <p>— Али мени моја слутња друкчије говори, — рече Угљеша.{S} 
одару мој! — кликну деспотица.</p> <p>— Али има — продужаваше Угљеша — неко време, како звезде  
 <p>— Ипак ће га стићи ма кад.</p> <p>— Али он одлази да смишља и извршује нова недела.</p> <p> 
p> <p>— Заједно ћемо са Маром.</p> <p>— Али, мајко, — сети се деспотица — је си ли тамницу отво 
уша туђу вољу! — рече Вукашин.</p> <p>— Али не заборави, краљу, да наши скиптри и црвени сандал 
ио, да она љуби Гојка војводу.</p> <p>— Али ја рекох, Рајко —</p> <p>— Он је само тумач њихових 
о намршти, а Тома брзо додаде:</p> <p>— Али ја ипак налазим, да тако мора бити.{S} Боље је, вел 
слони своју руку на њено раме:</p> <p>— Али у ово доба? — понови још блаже своје питање.</p> <p 
 додаваху други. <pb n="31" /></p> <p>— Али га је деспот послао, а он се мора слушати, — распра 
по ново веровати у тиху срећу скромнога али пуног благослова огњишта свог, свога гнезда, које ћ 
о.{S} Међу њима је било честитих јунака али људи, који нису имали ни куће ни кућишта.{S} Они је 
ст његову.</p> <p>Киша је већ попустила али се вихор снажи и обнавља.</p> <p>И киша стаде, а он 
о умакне.</p> <p>Бегунац гониоца не зна али слути.{S} Гонилац бегунца зна, ал’ грех му цео не с 
p>Властоје је таман просто и без кићења али лепо и дирљиво био испричао како је деспотица писну 
о најстарији њихов брат Срацимир, плахе али витешке природе, нису више Балшићи ни у колико поуз 
 n="66" /> <p>Њихов га долазак изненади али и обрадова, па и не запази како се Љубоје чисто уст 
 истина, са Балшићима у родбинској вези али то није довољно да бисмо се могли на њих поуздати.< 
кретан, његови су одговори пуни, кратки али смишљени.{S} А нада свим му је мио поглед.{S} Око њ 
{S} Трећи говораше Ани нешто брзо грчки али тако покварено и нејасно, да га она ни у повољнијим 
 жар свеснога частољубља, и она лаганим али поузданим гласом рече:</p> <p>— Господару, не чекај 
Алахова.</p> <p>— Никад! — бејаше лаган али одлучан одговор.</p> <p>— Кажи му, — заповедаше већ 
упила од тог доба.{S} Галипоље је мален али јак град.{S} Он је бранио прелаз из Азије овамо, па 
ност савесно извршио.{S} Није био Србин али опет бејаше ваљан хришћанин.{S} Одликоваше се од св 
а Мора.{S} Тада је к њему дошао и Рајко али Томе није ту застао.</p> <p>У чешћим бојевима, које 
тобом, господару! — одговори она смерно али јасно.</p> <p>Он благо наслони своју руку на њено р 
А кад би са свим близо, Јелена га јасно али презриво погледа па окрете главу на страну.</p> <p> 
новао је царство и подигао патријаршију али некако чудно.{S} Не бејаше, браћо моја, тај посао р 
.</p> <p>Снажно запињу и вешто одбацују али катуњанима не добацују.</p> <p>Зној им се цеди низ  
 прилично времена како је у лаком оделу али у богатом огртачу изишао на кулу мотриљу.</p> <p>Че 
 од Ане заповест, да Гојко дође у Драму али не ка ћесарици већ ка своме оцу, који је на самрти. 
бу.</p> <p>Томи бејаше све јасно, плану али се брзо прибра:</p> <p>— Погребите га још пре свану 
х зидова и опкопа.</p> <pb n="91" /> <p>Али је турска сила постајала сваког дана све већа а пло 
лавом, и рече:</p> <p>— Сумњиво!</p> <p>Али ништа даље не уради, савладан неким чудноватим осећ 
 предавао своје пуне кесе блага.</p> <p>Али Томи није било свеједно.{S} Највећа му је погибао с 
е душе и ширини његових погледа.</p> <p>Али је у толико лакше рећи, шта је Томо о другима мисли 
ице Ане — у миру проводити дане.</p> <p>Али се ипак догодило нешто, што је пореметило мир, тако 
е склонимо негде око Свете Горе.</p> <p>Али се милост Божја, која нас аше оставила, више не вра 
ајлепше снове њене млађане душе.</p> <p>Али не мисли о њој само Гојко.{S} Њена је лепота занела 
 бојни бео достиже врхунац свој.</p> <p>Али сад наста нова невоља.{S} У густо сабијеним редовим 
мисли.</p> <p>Гонилац ни толико.</p> <p>Али бегунцу није така трка прва Гонилац само њих и зна. 
је не обавести ћесарицу о свему.</p> <p>Али то не потраја дуго.</p> <p>После неког дана Љубоје  
речи, мрко окрете лице у страну.</p> <p>Али Томине ласкаве речи допреше и до опрезнога Рајка.{S 
е немирно копаху ногама и рзаху.</p> <p>Али тај живот прекрати бура, која отпоче јаким ветром,  
заљубљених срдаца. <pb n="28" /></p> <p>Али је на скоро за тим нагла смрт Војихнина помутила ве 
, а он нама — напао је на његову војску Алтомановић.{S} Он мисли, да се користи нашим ратом с Т 
 Балшић, који му је био савезник против Алтомановића, као да је окренуо лист и преврнуо вером.< 
 Он је тргао натраг своју војску испред Алтомановића, и смера да нападне на краљев град Призрен 
ке војске моје и Балшићеве противу силе Алтомановића.{S} Расправи ли се и та зађевица пре нашег 
ну у савезу са Балшићем а против Николе Алтомановића.</p> <p>— То је стара мржња ! — рече деспо 
рђем Балшићем стајало према сили Николе Алтомановића, а друго, што је Скопље означио за зборишт 
ојске, коју је краљ био повео на Николу Алтомановића.{S} Баш кад је Марко мислио поћи овамо — т 
б за извођење наших мисли.{S} С Николом Алтомановићем, моћним господаром ужичким, ја сам у отво 
> <p>Одговора не би.</p> <p>— Ћутиш, а? ама проговорићеш, док те притегнем уз врбу, уз ону исту 
онах га благослови, па додаде:</p> <p>— Ама с таким јунаком хоћу да се и у лице целивам! — раши 
патила, изгледаше му као нека племенита Амазонка.{S} Он пође у разговору са њом, а она га преве 
p>— Ја!</p> <p>Из Јелене проговори опет амазонка:</p> <p>— Бог ти био у помоћи!</p> <p>— Не оча 
а била и запамтила, учинио је, те је од амазонке Јелене почела на брзо постајати мека женска пр 
елика невоља.</p> <p>Мара скиде с груди амајлију, која јој је на свиленом гајтану висила о врат 
 зна шта ће монаху поручити.{S} Дај ону амајлију са гроба Спаситељева, што си од оца Исаије доб 
љу, а шта ће тек бити кад султан стигне амо!{S} И велики га Лала-Шахин сада части.{S} Његова је 
</p> <p>— Звао ме је, кад је чуо да сам амо свратио, — рече Исаија. — Тражио је, да га исповеда 
приповедању чудноватих доживљаја њених, Ана, а још више Љуба, блажила је тугу у мудрим речима у 
 помену, како је Властоје врло слаб.{S} Ана додаваше, како нема изгледа да ће и устати са болес 
заустави сузе, које срце не штеђаше.{S} Ана држаше велику воштаницу а Исаија причести самртника 
ијим приликама не би могла разумети.{S} Ана је очајнички и несвесно грчила руку, за коју је беј 
За тим су лагано продужили разговор.{S} Ана је била изненађена.</p> <p>— Узвишена ћесарице, ја  
аија обилажаше чешће драмску господу, а Ана је још непрестано причала, како су их разбојници из 
</p> <p>Видосава разуме са ужасом, куда Ана циља, па јој упаде у реч:</p> <p>— Не, ћесарице мил 
ло, — говораше после неколико тренутака Ана Гојку. — Нећу да се то икада преда мном спомене!</p 
је остала узвишена ташта наша, ћесарица Ана, али војсци драмској ваља накнадити старога ћесара  
лижио крај гостовању Угљешину, ћесарица Ана жељаше да све славље не прође без уобичајеног велик 
војвода Тома Теологита, док је ћесарица Ана и даље остала у части, коју јој је положај преминул 
рами ће остати и даље господар ћесарица Ана.{S} Не треба ни једне речи да ти кажем о твоме пост 
P18930_C4"> <head>IV</head> <p>Ћесарица Ана била је племенита госпођа и образована женска, која 
вао грб Војихнине куће.</p> <p>Ћесарица Ана држећи деспотицу Љубу за руку изиђе два, трн крока  
му Драму и њену област.</p> <p>Ћесарица Ана изишла је са свитом својом до самог уласка у град.{ 
 и нејасно.{S} Али је још више уби, кад Ана на то одговори :</p> <p>— Ко зна, шта се крије у на 
, о коме се говори и верује.{S} Али кад Ана настави:</p> <p>— Једини искрени пријатељ мој у дра 
уњен, окрете се страни, одакле им приђе Ана.</p> <p>— И ја вас благосиљам! — понови Ана. — Ја з 
ога клисара.</p> <pb n="83" /> <p>Ту је Ана чешће долазила на вечерње или зором на јутрење.</p> 
анин.</p> <p>— Одавно — рече мало после Ана — није у нас постављена трпеза сиротињска.{S} Мож’д 
ара—</p> <p>— Шта?{S} Мара? — зачуди се Ана.</p> <p>— Јест, она ће ти много причати, — продужи  
pb n="144" /> <p>— И мојим! — огласи се Ана, која изиђе иза густе вреже бршљана, што се обавија 
Видосава.</p> <p>— Ходите, децо, — рече Ана, па им стави руку на главу, кад они клекоше. — Боже 
аску у Крстопољ.</p> <p>— Ми смо — рече Ана Видосави — остављени од свих и свакога.{S} Најпоузд 
ојком оде у Анине одаје.{S} Тамо бејаше Ана, Мара, Јелена, Љуба и Видосава.</p> <p>— Учинио сам 
<p>На мах се искупише сви.{S} Ту бејаше Ана, Рајко, Исаија и остали.{S} Властоје се с душом бор 
ног нахрани! учи нас господ, — говораше Ана чешће.{S} А једном зовну дворанина:</p> <p>— Благој 
х и млађих витезова.</p> <p>Деспотица и Ана са свитом својом поздрављаху на првом бедему војску 
стиви господар и драги гост! — поздрави Ана Угљешу, па се окрете и са сребрног служавника, који 
</p> <p>— И ја вас благосиљам! — понови Ана. — Ја знам већ све!</p> <p>— Ја сам била, мила Маро 
аци из шумарка.{S} Али то не опазише ни Ана ни Мара, а још мање стари дворанин, који бејаше при 
то год ти урадиш, добро је ! — одговори Ана.</p> <p>— А сада и најбоље ! — додаде деспотица Љуб 
> <p>— Све нек тоне у заборав! — заврши Ана.</p> <p>Тада стигоше и Гојкови пратиоци а са њима и 
ршити.</p> <p>— Како? — питаше зачуђено Ана.</p> <p>— И овако је ишло тешко, а онако би било не 
ивен, звиждањем кроз прсте јавио, да су Ана и Мара изишле из црквице и пошле путем, двојица су  
утње изиђе брзо у двориште, где стајаху Ана, Мара, Јелена и Видосава, а монах Исаија причаше им 
 девојке, Јелене!</p> <pb n="142" /> <p>Ана од чуда клону и седе, а Љуба јој задовољи прву радо 
своме неваљалству!</p> <pb n="72" /> <p>Ана бејаше немило дирнута:</p> <p>— Хвала вам, велможо  
ру са свештеником.</p> <pb n="84" /> <p>Ана и Мара доста брзо одмицаху.{S} А кад дођоше до мест 
ричаше им нешто живо и весело...</p> <p>Ана је у последње време под теретом брига и бременом вр 
дсећаху на морске гусаре с југа.</p> <p>Ана и Мара престрављене писнуше и стадоше, а један од о 
ва грана! — реко је тада Исаија.</p> <p>Ана је Јелену примила са свом љубављу материнском.</p>  
м доцније заузе сестра јој Мара.</p> <p>Ана је имала близу шесет година, када је Војихна умро.{ 
ме па далеко на југ иза црквице.</p> <p>Ана је са пуно побожности и истинске богобојажљивости о 
ј госпоштини, и старим и младим.</p> <p>Ана сама није могла ићи, али је настала да спреме за ло 
ја те, узвишена ћесарице, молим.</p> <p>Ана бејаше у незгодном положају.</p> <p>— А сме ли њего 
ћи и певајући, опет обнови коло.</p> <p>Ана затражи Мару, да и она с њима изиђе, али ње не беја 
а јој задовољи прву радозналост.</p> <p>Ана једва вероваше, па се и сама поче досећати.</p> <p> 
 госпођо, како те Бог учи, али —</p> <p>Ана задрхта:</p> <pb n="76" /> <p>— Не, не, оче, пустић 
атријарха ублажио.{S} Он је дигао тешку анатему, која је на народ српски била бачена, кад је ср 
 СРПСКЕ ПРОШЛОСТИ</p> <p>НАПИСАО</p> <p>АНДРА ГАВРИЛОВИЋ</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>ШТАМПАНО У ДР 
Лабуд страховито захрза, а Гојко дочека Анђела мачем, и његовом крвљу попрска песак и камење кр 
, они су већ у напред довољно добили од Анђела, коме је Тома чешће пута у животу предавао своје 
 он му се окрете и рече:</p> <p>„Хвала, Анђеле, ти си своје учинио!"</p> <p>Тај изиђе, а ја у м 
од Крстопоља.</p> <p>— Од куда ти овде, Анђеле? — изненади се Тома.</p> <pb n="67" /> <p>— Хе,  
јко пусти из Крстопоља.</p> <p>— Видиш, Анђеле, да сам имао право, што сам држао да ћеш ми и са 
а поду спусте у тамницу.</p> <p>— Хвала Анђеле! — рече Тома једном. — Ти увек стижеш, кад треба 
е у сусрет Гојку.</p> <p>Њих су опазили Анђелови људи, те се, поремећени и пропашћу Анђеловом,  
лови људи, те се, поремећени и пропашћу Анђеловом, склонише дубље не кушајући даљи напад.</p> < 
а ћеш ми и сад требати! — говораше Тома Анђелу, који је био са њим дошао у Драму.</p> <p>— Гото 
помишљајући да његовом опаком савезнику Анђелу може икада какво предузеће исклизнути из руку, Т 
/p> <p>— Тако ће и бити! — одлучно рече Анђео.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18930_ 
! — грмну нечији глас.</p> <p>То бејаше Анђео, који се са брега залете с копљем у руци право Го 
стаде пљеснувши рукама:</p> <p>— Крст и анђео! њега је однео нечастиви!</p> <p>И старац се прек 
 потребан.{S} Јеси ли ти још онај стари Анђео?</p> <p>— То јест ђаво!{S} Да Богме!</p> <p>— А ј 
чуо.{S} Хришћанском цару јавио се у сну анђео Божји, узео му из руку крваву сабљу и предао Турц 
ред вече да ми се јавиш.{S} Иди.</p> <p>Анђео оде, а мало после и Тома се састаде са Љубојем.</ 
 биће у исто доба само нападнут.</p> <p>Анђео гледаше Тому, тражећи обавештења.</p> <p>— Видиш, 
Видосава је причала Мари све, што је од Ане сазнала.</p> <p>Мари је било и сувише.{S} Она не бе 
</p> <p>После неког дана Љубоје доби од Ане заповест, да Гојко дође у Драму али не ка ћесарици  
рој Видосави да не треба више тајити од Ане љубав између Маре и Гојка.</p> <p>И она рече Мари.< 
илике.</p> <p>Угљеша је одмах сазнао од Ане, шта се догодило.{S} Чуо је о неверству Гојкову и з 
о однегована, код тетке своје, ћесарице Ане — у миру проводити дане.</p> <p>Али се ипак догодил 
му Војихнином, о старим данима ћесарице Ане, о мудрости деспотице Љубе, о благости и доброти ле 
Угљешино истицање и одликовање ћесарице Ане, али је то остало само у његовој души.</p> <p>Кад с 
вши у тренутку највеће жалости ћесарице Ане био је примљен без икаквих већих знакова одликовања 
ме, што држаше го нож.{S} Мара клече до Ане и склопљеним рукама мољаше разбојнике.</p> <p>Све ј 
је ни у ком случају ни мало на путу.{S} Ани се привидно покоравао, али је сву пажњу своју усред 
ан од њих извуче нож.{S} Трећи говораше Ани нешто брзо грчки али тако покварено и нејасно, да г 
p>Тома стиже своме двору, а и оне одоше Ани.</p> <p>Тома сјаха и уђе унутра.</p> <p>И ако се вр 
ремена Исаија се врати отуд, па се јави Ани.</p> <p>У разговору са њом Исаија помену, како је В 
послушан покојном ћесару и његовој жени Ани, Гојко је с места послушао њену наредбу и из Драме  
 сазна.{S} На мах се одлучи, да нагласи Ани догађај у лову.{S} И она га рече кратко и нејасно.{ 
ави толико смелости, да се усуди казати Ани, како не треба судити пре, док се све о сваком не с 
руком рукав са своје деснице показујући Ани још крваво-модру белегу:</p> <p>— Овим ме је дарива 
p> <pb n="132" /> <p>Јелену је ћесарици Ани и њеном двору приказао монах Исаија.</p> <p>— Узвиш 
лазио је у походе својој ташти ћесарици Ани, долазио је да води своме двору своју љубу, па је,  
д ноћ кад ћефалија Рајко изиђе из двора Анина, где је био неки мали ратни савет.</p> <p>На пољу 
није уђе у собу Гојко, који долажаше из Анина двора.</p> <p>— Браћо, — рече он. — Тренутак је т 
и драмској више припомогла сама личност Анина, коју су сви необично ценили и поштовали, ипак је 
потице Љубе Угљешине, кћери Војихнине и Анине, која је часове туге своје разгаљивала у ученом г 
>По свршеном већу Угљеша с Гојком оде у Анине одаје.{S} Тамо бејаше Ана, Мара, Јелена, Љуба и В 
ему несвесно увредио.</p> <p>То је души Аниној било доста.{S} Она се са скупоценим поклоном, ко 
ако су прошли дани прве жалости у двору Анином, а мало за тим отишао је и Исаија, обећавши да ћ 
Гојку помогао, да стече права на милост Анину и руку Марину.</p> <p>Јако поремећен у својим нам 
тићи.</p> <p>Мара је истински тужила са Аном и Љубом за преминулим ћесаром.{S} У црном руху са  
и читање, Угљеша се појави на прозору с Аном и Љубом, а свет их весело поздрави, па, пијући и п 
де својој ташти, Угљеша објављиваше, да Ану утврђује у господству, које јој припада по заслугам 
 дошла!</p> <p>Задовољан је ступио пред Ану, да јој саопшти резултат свога поверенства.</p> <p> 
а! — одговори јој он.</p> <p>За тим узе Ану с десна и Љубу с лева од себе и пође с њима.{S} Кад 
све у Крстопољу догодило.</p> <p>Кад је Ану прошао први потрес и туга због крстопољског догађај 
Гојко.{S} Нападачи, изненађени, пустише Ану и Мару, и, преплашени, прескочише јарак крај пута,  
а један од оне тројице притрча и ухвати Ану за руку.{S} Прискочише и она двојица, а један од њи 
 се брзо <pb n="65" /> удали, оставивши Ану збуњену немилим гласовима, које јој је донео.</p> < 
 лика старичиног.</p> <p>Држећи за руку Ану, Угљеша се окрете и пође са њом ка Љуби.{S} Тада пу 
уше, и прихвати <pb n="85" /> онесвеслу Ану.{S} Мара не могаше ни речи проговорити.{S} Место ње 
ка други твоји људи нападну на ћесарицу Ану и њену лепу поћерку.{S} Ја ћу <pb n="77" /> већ при 
 млађега брата Балшу, господара северне Арбаније.{S} Од како је прошле године умро најстарији њ 
гословске књиге грчкога писца Дионисија Ареопагита, прекидајући посао с времена на време, кад ј 
и то.{S} Родио сам се на малом острву у Архипелагу.{S} Љубав ме, чиста љубав, дала свету, па за 
 проби се кроз редове Гојкових чувара — атонски пустињик.</p> <p>— У име Бога и крста! — викну  
.</p> <p>На рукама његовим издисао је — атонски пустињак.</p> <p>Монахиње приђоше и клекоше, а  
 а румен му поли образе.{S} Познао је — атонског пустињака...</p> <milestone unit="*" /> <p>Кад 
 господару!</p> <p>— Ја не смећем с ума атонског проповедника.</p> <pb n="71" /> <p>— Тако мора 
Деспоте, твоја је слава допрла и до тог атонског пустињика, и он у теби гледа спас!</p> <p>Кроз 
, да сам друкчије гласе од вас чула.{S} Ах, то је страшно!{S} Хвала вам!{S} Верујем.</p> <p>Међ 
ише, на оном обронку.{S} Поздрави све — ах — све — и деспотицу, и кажи да је Угљеша чинио своју 
ко. — Да се још једном кренем, полако — ах! — и он се стропошта поново на земљу, огрезао у крви 
то, рече:</p> <p>— Да, Јелена!</p> <p>— Ах! то је она! — јекну Рајко, ал’ се на питање монаха,  
вог, нека у томе буде и утехе.</p> <p>— Ах, оче мој!</p> <p>— Глас је кратак и непотпун, али у  
е.</p> <p>Али се милост Божја, која нас аше оставила, више не враћаше.</p> <p>Била је бура са с 
 јој он — ти знаш, о чему се мисли моје баве.{S} Ти знаш, како ми је тешко, кад се препреке том 
и хране својој деци.{S} Док се она тамо бавила, за тренутак се примакла гнезду грдно <pb n="70" 
ad>VII</head> <p>За време док се Угљеша бавио у Драми и док је обилазио омање тврђаве прелазећи 
а Византинца, кога Рајко у једнодневном бављењу своме и не виде.</p> <p>Лукави учитељ бирао је  
ешло преко пута, што далеки Самоков код Балкана везује са Крстопољем на мору, па се, остављајућ 
оје се већ видело да се стално мисле на Балкану настанити.{S} Али раздељеној, несложној и завађ 
спреми тешки палош, држећи га, руком за балчак, на рамену са врхом далеко и право напред истуре 
 му је висио широки палош са позлаћеним балчаком, који се завршавао златним крстом.{S} Левом је 
 Призрен.</p> <p>— Помогне ли Бог нама, Балшић је свршио ! — рече Рајко одлучно.</p> <p>— За то 
о па да се војске наше сукобе.{S} Ђурађ Балшић ми хоћаше ту бити користан савезник, али — само  
ве, —- настави Гојко.— Краљев зет Ђурђе Балшић, који му је био савезник против Алтомановића, ка 
ца Милица, жена зетског господара Ђурђа Балшића, не може бити довољна залога за трајно пријатељ 
тво, и искрено савезништво између нас и Балшића.{S} Још се мање смемо ослонити на млађега брата 
оше остати код савезничке војске моје и Балшићеве противу силе Алтомановића.{S} Расправи ли се  
т краљ Вукашин спрема војну у савезу са Балшићем а против Николе Алтомановића.</p> <p>— То је с 
је под његовим Марком и зетом му Ђурђем Балшићем стајало према сили Николе Алтомановића, а друг 
р, плахе али витешке природе, нису више Балшићи ни у колико поуздан стуб за извођење наших мисл 
и стоје чудновато.{S} Ми смо истина, са Балшићима у родбинској вези али то није довољно да бисм 
се мање смемо ослонити на млађега брата Балшу, господара северне Арбаније.{S} Од како је прошле 
нашао, да ми је дужност.</p> <p>— Онда, бар за сад, никоме ни речи.</p> <p>У том приђоше ка ват 
 Зато је гледао да то спуштање не дође, бар не тако брзо.{S} Али сад је оно већ отпочело.{S} Ук 
 баштиничке и сеоске, која није послала бар по једног војника, а из многих се кућа кренуше по н 
а.</p> <p>— Мож’да.{S} Бог би дао да је бар она жива.{S} Робом икад ал’ гробом никад!{S} За њег 
м и блеском сујетнога живљења.{S} Ти ме бар знаш!{S} Није спокојство душе моје поремећено никак 
упите га, да приповеда ако не све а оно бар онолико, колико му неће бити зазорно.</p> <p>Орфанс 
0" /> свога превеса видело би се, да се барице од кишних капљица давно већ изгубише према поточ 
p>Коњи се повише, земља тутњи, кишне се барице деле.</p> <p>Бегунац иде, да спасе главу из џела 
 једном тренутку.</p> <p>На мах се зачу бахат коњски, али се нападачи, за чудо, и не освртоше.< 
нака свога...</p> <p>На једном се месту бацају ратници камена с рамена.</p> <p>— Ха, ништа је т 
 мисли.</p> <p>Небом је пловио месец, и бацао своју светлост на успавану земљу.{S} Звезде трепт 
ијатеље, ни доставом, која би циљала да баци сенку на искреност и љубав нашу.{S} Тога не може б 
ури?{S} И он се брзо склони низ Марицу, бацивши преломљени мач.</p> <p>После неколико тренутака 
губимо времена.{S} Ма шта било — и Тома бацивши листак диже руку да такне Мару.</p> <p>У очима  
нападачи, срећно одбијени, љутито су се бацили на подбадача Гојка, и са њиме своје завереничке  
ише је пак светлости на Томину прошлост бацио Рајко причањем својих успомена о стрицу своме, чу 
ити.{S} Ал’ њега за ноћас ваља у подрум бацити — одговори старац. — То ћу и да урадим.{S} Да ми 
рски тумачу — да ће бити доцне, кад се, бачен на коло, буде покајао.</p> <pb n="183" /> <p>— Ни 
у анатему, која је на народ српски била бачена, кад је српска црква постала самостална са своји 
оранин зачуђено погледа.</p> <p>— Јест, баш теби!{S} Ти у мраку нападе мене, стеже ме за гркљан 
/p> <p>— Па да гађам, је л’?{S} Ако!{S} Баш ћу тако да радим, — одговори старац.</p> <p>У томе  
аљ био повео на Николу Алтомановића.{S} Баш кад је Марко мислио поћи овамо — тако јавља краљ на 
гов другар. — И султан је задовољан.{S} Баш кад је победоносно улазио у бунтовничку Бигу, стиго 
ави нека му гавран очи испије.</p> <p>— Баш ће му тако и бити.{S} Ал’ њега за ноћас ваља у подр 
ире, чини ми се, у свачију душу.{S} Ал’ баш тај његов поглед мене је — опрости, велможо —</p> < 
о дође и одагна Турке око њега.{S} А та баш понуда не бејаше по вољи драмском заповеднику Томи, 
о опазити да се журе.</p> <p>Тома стиже баш кад они уседаху на коље.{S} Загледа се у вођу њихов 
екиваше се само још Љубоје.{S} Он стиже баш онда, кад се у граду поведе реч о њему и његовом за 
и даље <pb n="27" /> ишао.{S} А Мара се баш највише и паштила, да сазна његове мисли, за које ј 
силно, да Тома на мах изгуби смелост, и баш у тренутку, кад Гојко измахну да му мач са свим изб 
ке за спремање на отпор Турцима.{S} Али баш у часовима, кад се одушевљавао мишљу о потпуном изг 
се извезоше на суво, а случај их намери баш на страну, где бејаше виноград <pb n="60" /> мога б 
 Скопљанин.</p> <p>— Па да видиш, нисам баш ни рђав, јер, Богу хвала, таких у нас и нема.{S} А  
авих свој ловачки прибор, да за њ дођем баш кад треба!{S} Велможо, овде може бити свему крај!</ 
Али ми је он за неко време био потребан баш за то што је туђин, јер у мојој деспотовини има мно 
 далеко чувен.{S} Али Турцима је требао баш тај градић.{S} И они га узеше.{S} Два повереника ца 
осподске углађености.{S} Кад је Момчило баш размишљао у граду своме о томе, јаве му слуге да је 
таје само угљен и пепео....</p> <p>А то баш и мишљаху Исаија и Рајко о судбини човечјој!</p> </ 
 најважнија тачка целе деспотовине и то баш са оне стране, са које смо најслабији.{S} Док је јо 
сва краљева и деспотова војска, па зато баш и хоће да се пред вама покаже овај са катуна више Р 
ост Драме од Сера.{S} Али — а тебе зато баш и шаљем — не смећи с ума ни једног тренутка велику  
ућеном ведрином душе своје!{S} Не бејах баш голобрадо момче, кад сам с тобом ступио пред олтар. 
љи стари је ратник постајао у неку руку баштиник и кућаник, ал’ не престајаше бити и даље војни 
 од најамника и добровољаца, од тежака, баштиника, грађана и градских занатлија, стегоноша, вел 
ођаху своје жупе.</p> <p>Није било куће баштиничке и сеоске, која није послала бар по једног во 
асима оплакивале су смрт његову.</p> <p>Бдења, молитве и помени, које су смирени служиоци олтар 
 <p>— Поћи ћемо у Сер, па ћемо удвојити бдење нада свим, што бива.{S} Вукашина устављати нећу и 
и, па га је после нестало.{S} А Хаџи-Ил-бег, који је са њим био појурио нашима, видећи да се ђа 
 смо победили.</p> <p>— Зато је Хаџи-Ил-бег сада у великој части код свакога.{S} Султан му је у 
 устаните!{S} Највећи јунак наш Хаџи-Ил-бег главом је платио своје јунаштво, које нам је донело 
у је била при руци напао је, а Јевренос-бег дошао му је после у помоћ.{S} Одважност Хаџи-Ил-бег 
иоци се скаменише од чуда, кад Јевренос-бег нареди, да се коњи обрну натраг</p> </div> <div typ 
>Тај вођа бејаше главом чувени Јевренос-бег, један од највештијих ратника турских, потурица грч 
лузи.{S} Послушајте ме!</p> <p>Јевронос-бег размишљаше, а Тома лукаво додаде:</p> <p>— Или још  
ападу, није имао кад да иде до Јевренос-бега, који је са војском чекао на половини пута између  
весели се, примиче ти се помоћ Јевренос-бега!</p> <p>А густи редови српске војске почеше се раз 
 је после у помоћ.{S} Одважност Хаџи-Ил-бегова донела нам је победу.{S} Већина је, истина, од н 
да се врате у град.{S} Тиме је осигурао бегство својим савезницима.</p> <p>Сутра дан рано Тома  
То поможе.</p> <p>Славољубивом Јевронос-бегу то бејаше најјачи разлог, и он рече:</p> <p>— Добр 
p>Потмула лупа преста па опет наста.{S} Бегунац је сишао с моста, гонилац на њ наишао.</p> <p>М 
</p> <p>Ко зна колико времена језде?{S} Бегунац за цело не, гонилац још мање.</p> <p>Век је сад 
 ли стигнут.{S} Гониоцу није тајна, шта бегунац добија, ако умакне.</p> <p>Бегунац гониоца не з 
е огња, искре, светлости.</p> <p>Зна ли бегунац, куда га сада носи већ у пола изнемогли дорин њ 
њу слика некога Византинца, који је као бегунац био неко време у српском логору.</p> <p>Ево чег 
а.</p> <pb n="165" /> <p>Ту Су.</p> <p>-Бегунац и гонилац чују један другоме дах, осећају пламе 
так каменитог брда и паде мртва.</p> <p>Бегунац се поведе, а оштри палош наиђе на врат и главу  
 торбу.</p> <p>Змај гони ђавола.</p> <p>Бегунац ће у мрклој ноћи лако отићи с коњем у провалију 
ко викну кад нагази на нападача.</p> <p>Бегунац виде да нема куд.{S} Искочи из вреже, држећи у  
мља тутњи, кишне се барице деле.</p> <p>Бегунац иде, да спасе главу из џелатске торбе.{S} Гонил 
 осећају пламен мржње међусобне.</p> <p>Бегунац извитла мачем више главе.</p> <p>Гонилац спреми 
 шта бегунац добија, ако умакне.</p> <p>Бегунац гониоца не зна али слути.{S} Гонилац бегунца зн 
њу.</p> <p>Обојица ободоше коње.</p> <p>Бегунац окрену коња и прескочи поток, па се упути север 
 траг.{S} Он даље иде по нагону.</p> <p>Бегунац осети гониоца.{S} Гонилац се намерно на бегунца 
оде зачу се топот потмулом лупом</p> <p>Бегунац је наишао на мост.</p> <p>Гонилац напреже слух. 
тада било!{S} Катуни и трла бејаху пуни бегунаца, немоћних стараца, слабих жена и невине дечице 
с јужне стране отворише, да пропусте -— бегунца Тому Теологиту...</p> <p>Неколико тренутака пос 
м мрковом својим скрха преко побеђенога бегунца и доброг коњица његовог.</p> <p>Ал’ мртви — Том 
осети гониоца.{S} Гонилац се намерно на бегунца.</p> <p>Бегунцу би јасно, шта губи, буде ли сти 
хтеде нешто рећи, али се присети, пусти бегунца, брзо измахну ножем, па га забоде више од полов 
ац гониоца не зна али слути.{S} Гонилац бегунца зна, ал’ грех му цео не слути.</p> <p>Бегунцу ј 
, потресен, реко, кад смо из далека као бегунци погледали на тужно место наше.</p> <p>Дотле је  
и.</p> <p>Гонилац ни толико.</p> <p>Али бегунцу није така трка прва Гонилац само њих и зна.</p> 
} Гонилац се намерно на бегунца.</p> <p>Бегунцу би јасно, шта губи, буде ли стигнут.{S} Гониоцу 
а зна, ал’ грех му цео не слути.</p> <p>Бегунцу је пут мало познат.{S} Гониоцу је тек у бледом  
<pb n="163" /> <p>А какви греси?</p> <p>Бегунцу долазе само искрице, које му у сећању буде прош 
ева неразговетне звуке и лелек још веће беде и невоље.</p> <p>Први редови бејаху највише изнена 
сам их заклео, да својим костима створе бедем за одбрану твоју, кад груди њихове буду за то нем 
крвав и тужан пад Пловдина, који је био бедем против османске навале, није тога живота нестало, 
кад се стража на главним вратима првога бедема два пута већ променила, и кад је звоно са високо 
 за своју љубав.{S} Често је са високог бедема крстопољског погледао уз пут што води Драми, па  
ne unit="*" /> <p>Кад труба са градског бедема огласи долазак високога госта велика се градска  
еним крилима паде код најнижег градског бедема.</p> <p>Тома се окрете Мари па јој галантно рече 
ца на покретном <pb n="11" /> мосту код бедема и шкрипа кључева у великој гвозденој брави на гр 
рац, што се, реко би, одбија од високих бедема градских, па се разлива у ситне покрете по мирно 
вина, из којих је ваљало стварати тврде бедеме и грудобране.{S} То сам и учинио, утврдивши град 
зданој ноћи, кад месец посребри градске бедеме огледајући се у местимичној дубини речице, што и 
 по неколико часова на високим градским бедемима или на кули мотриљи.{S} Изгледала је иде ли јо 
ог тамника ступио на последњи мост међу бедемима градским једна му рука пружи кроз мален отвор  
за.</p> <p>У тај мах стражар са куле на бедему огласи да граду долази неки ненадни гост...</p>  
а са свитом својом поздрављаху на првом бедему војску, која поред њих пролажаше.{S} А много жен 
ленка и велико шарено перо нојево.{S} О бедрима му је висио широки палош са позлаћеним балчаком 
ного туђина његовога рода.{S} Многу сам беду срећно минуо само зато, што сам у тренутку употреб 
 у области турског царства, Тома успори бежање, па се чешће и одмараше.</p> <pb n="150" /> <p>Н 
</p> <p>— Учинићу, али ако он не хтедне бежати?</p> <p>Љубоје се замисли.</p> <p>— Рећи ћеш му, 
 одатле заседа на мах побегла.</p> <p>— Беже кукавице, — јасно рече Гојко — кад најгора рђа међ 
збојиштем глас турски:</p> <p>— Хаџи-Ил-беже! весели се, примиче ти се помоћ Јевренос-бега!</p> 
хоћеш ли да посведочим белегу?{S} Ја не бежим са мегдана!...</p> <p>— Дај чутуру међедином опши 
} Ђаур се мало опоравио, од великог је, без сумње, рода.{S} Понуђено му је, да прими свету веру 
х.</p> <p>Туђина је нестало, отишао је, без сумње љутит, што му се жеља ни у колико није оствар 
ичку.{S} Похватао сам тичице!{S} Ти ме, без сумње, не разумеш?{S} Добро, слушај.{S} Био сам све 
 братски опет пољубише.</p> <p>— Ти си, без сумње, уморна од путовања? — упита Рајко Јелену.</p 
 ми се, он од мене.</p> <p>— Ал’ ти си, без сумње најбољи међу својима из Кукуша? — присети се  
чнику њеном, ал’ се трже и сети да јој, без сумње, не би било право, па рече:</p> <p>— А име тв 
требати!{S} Ево, ово, што ногама газим, без сумње је мач каквог погинулог витеза.{S} Јесте.{S}  
 — одговори Угљеша. — Али кад ти велиш, без сумње је тако.{S} А ти си, мож’да, опазила оно, што 
 Али у души Гојковој није било мира.{S} Без поговора послушан покојном ћесару и његовој жени Ан 
ина може трајати само докле није сама — без наших држава.</p> <p>— Њих ћемо и позвати — и само  
та!{S} Ал’ витеза оног нигде ?</p> <p>— Без сумње — нигде!</p> </div> <div type="chapter" xml:i 
јко, црномањаст младић подужих бркова а без браде, који у пуној ратној спреми уђе у њихову одај 
ивице и свикнутост да се воља старијега без поговора изврши, а с друге стране стајаше неокаљана 
дина утеха, једина душа, којој се могла без устезања поверити.</p> <p>— Ти опет тугујеш? — пита 
 клону на прса.</p> <p>— Његова је рана без пребола, — рече Рајко лагано Богдану. — Он неће жив 
вом је руком држао узде крупнога вранца без белеге а десну је спустио на колено.{S} За њим су и 
о је мислио, да је бољка доброга му оца без пребола.{S} И тога се дана почео надати.</p> <p>— О 
арица Ана жељаше да све славље не прође без уобичајеног великог лова, те забаве најмилије и вел 
 пожурио и одмах кренуо.</p> <p>Ишао је без иједног пратиоца, да би брже путовао.{S} Одморни је 
било тешко, али је ипак увидела да није без заштите, и ако је Гојко далеко.</p> <p>Кад је са Ра 
рништво у љубави, уверење да Гојко није без кривице и свикнутост да се воља старијега без погов 
 брини, бићеш.{S} Мој добри отац болује без пребола, али ја молим Бога, да му да толико снаге,  
оњем у провалију, наићи на високе обале без моста, размрскати се о стење или онесвеснути, лупив 
, где гусле не гуде!{S} Ако си ти Богме без тога пошао ја нисам.{S} Незгодно ми је сад ићи чак  
ласти доста је учинио, да се ново стање без поговора прими, јер се свима <pb n="47" /> ваљало б 
усиљено се насмеја Тома. — Кнегињица се без разлога преплашила.</p> <p>Рајко севаше очима:</p>  
 престоницу Дренопоље, које ће мож’да и без боја заузети.</p> <p>Сви се јако обрадоваше, глас п 
 Томе још нема.</p> <p>Они се кренуше и без њега, а оставише гласнике, који ће га обавестити о  
а, — рече Угљеша — па сам знао, да он и без тога не би смео угазити у војну, а да буде ово што  
4" /></p> <p>Властоје је таман просто и без кићења али лепо и дирљиво био испричао како је десп 
илом бранити — цикну Мара.</p> <p>— Али без успеха! прекиде је Тома.</p> <p>— Викаћу, зваћу у п 
>— То нећу — грмну Вукашин.</p> <p>— Ни без клетве! — громко доврши Угљеша.</p> <p>— Невоља држ 
крепке природе, у дивљини, која није ни без својих особитих чари, Мари срце закуца брже а груди 
ак до чадора нашег, ал’ вала не могу ти без гусала, кад ми само на ум падну.</p> <p>— Хајде, по 
и деспоте!{S} Заповедај и ја ћу слушати без поговора.</p> <p>Угљеша седе, и руком показа Томи д 
енчању!</p> <p>— Које неће, брате, бити без твога.</p> <p>И одоше даље у веселом разговору...</ 
ничено.</p> <p>— Надам се, да нећу бити без вредних помагача, — рече Тома.</p> <p>— И ја тако м 
ко и моје живовање не може се замислити без ове моје миле цитре.{S} Кад сам љубио, она је љубав 
и је такав разговор најми лији, кад сам без тебе!</p> <p>— А сада?</p> <p>— Само ми дајеш маха  
вника <pb n="49" /> и не растумачим сам без вражбина, ево моје русе главе, — одговара онај друг 
 радости и тихе среће своје, за јунаком без врлина, за осумњиченим издајицом!</p> <p>И добри мр 
еће жалости ћесарице Ане био је примљен без икаквих већих знакова одликовања, које његово наиме 
 клупи, ја ћу се пожурити.</p> <p>Гојко без речи пристаде, а кад је остао сам под јелом, не мог 
 љубо!</p> <p>— Имам, господару.{S} Зар без разлога мисли твоје блуде у тренуцима, кад се у дво 
="7" /> нашем свако добро стани?{S} Зар без разлога често пута оставиш богату трпезу и госте на 
ду моје мисли, даље жуди моја душа, јер без тога нема живота ни опстанка ни овоме, што је до са 
жној руци твојој стао сам тада у службу без поговора, — рече Тома, пажљиво посматрајући Угљешу. 
} Кажи сан, па ако ти не раскујем тајну без расковника <pb n="49" /> и не растумачим сам без вр 
, да наши скиптри и црвени сандали нису без прекора. —</p> <p>— То нећу — грмну Вукашин.</p> <p 
 платили.{S} Други су поскапали на путу без игде ичега.{S} Тада је нестало Матије и његове кћер 
оче од непуних дванаест година, остадох без игде ичега.</p> <p>Кад сам с очева гроба, на коме с 
едузеће исклизнути из руку, Тома је био безбрижан с те стране.{S} Он се, напротив, бојао, да на 
је се стране гомилају облаци, па је био безбрижан, Мрак се брзо спустио, а кад ветар поче да ши 
у ми загрева.</p> <p>— Тако је.{S} Буди безбрижна..{S} Мож’да још сутра полазимо —</p> <p>— А ј 
пасти у крило као зрела воћка, — додаје безбрижно војвода Богдан.</p> <p>— Боже дај! — вели Угљ 
уле мотриље у тврдоме Серу дању се виде безбројни планински ланци, како <pb n="4" /> се у бескр 
, ври, тутњи земља, јечи ваздух.</p> <p>Безбројни чадори прекрилили поље као тице лабудови.{S}  
брашненицама — стан забруја од весеља и безбројних прича, што се почеше низати крај логорског о 
 са Лабудом налетео на ров и прелетевши бездан, у коме га је очекивала готова смрт, пожњео је у 
 и то је готово све пропало.{S} Неке су бездушници, који су издајом хтели да стеку милости, про 
 година онда, кад и ја деспотску.{S} Ми бејасмо једини, који се одушевљавасмо мишљу о одржању о 
 против њих.{S} Цар стаде уз њих.{S} Ми бејасмо тада и против цара.{S} Успесмо.</p> <pb n="96"  
Хе, да знађах за ову руменику, док тамо бејасмо, бих се и ја измолио да опсађујем Пловдин! — до 
 непомућеном ведрином душе своје!{S} Не бејах баш голобрадо момче, кад сам с тобом ступио пред  
p>— Хвала Богу, ја сину вратих, што оцу бејах дужан! — прошапта старац, па се несвесно занесе.< 
ашеном жераву деспот Угљеша, а око њега бејаху велики војвода Богдан, војвода Гојко и неколико  
испрекрштали пролазе око чадора, као да бејаху узнемирени толиком живошћу, те немирно копаху но 
рашно ли је тада било!{S} Катуни и трла бејаху пуни бегунаца, немоћних стараца, слабих жена и н 
, као што травни пашњаци по висоравнима бејаху обилати храном за благо многобројних пастира.</p 
 нико не сазна.</p> <p>Поклисари доиста бејаху од Пловдина, тврдога града на половини пута изме 
 коњаници врло брзо.</p> <p>Сва тројица бејаху уверени да им се ваља журити:{S} Тома, што је зн 
Сером.</p> <p>Деспотове стегоноше, које бејаху по појединим жупама, развише своје стегове, те с 
средишта ипак не доспе.</p> <p>Многи не бејаху заноћили под својим чадорима, многима оружје не  
пати својих добрих коња.{S} Али таки не бејаху сви.{S} Докопавши се коња и оружја, други за час 
ђоше ватри Исаија и Рајко.{S} Ни они не бејаху веселији.</p> <p>Силазећи низ степенице на кули, 
ког и женског, старог и младог, које се бејаху из подграђа искупиле у просторијама пред великим 
 веће беде и невоље.</p> <p>Први редови бејаху највише изненађени и користећи се њиховом забуно 
ском врту обилазила цветне садове, који бејаху од студени клонули, уђе у врт Гојко, и приступи  
ићи, већ га и сами помагаху, јер и сами бејаху у њиховом савезу.{S} Па ипак не бејаше лако ни ј 
S} Њих поштедеше морски таласи, јер они бејаху — нема сумње — гласници Божје казне над покорима 
а не изостане за њим, јер их и пратиоци бејаху већ сустигли у пролазу кроз подграђе Драме.</p>  
аму.</p> <pb n="62" /> <p>У тузи својој бејаху будни само још Рајко и Исаија.{S} Обојица ћутаху 
неколико тренутака из цркве се, у којој бејаху деспотица и ћесарица с осталим и народом, чујаше 
чи планине и свих долова и урвина у њој бејаху одређени за њихове пратиоце.{S} Чувши после толи 
навши Гојка и његовог Лабуда.</p> <p>То бејаху поуздани момци, које је опрезни Исаија у последњ 
 собом.{S} А кад погледа поново, очи му бејаху влажне.{S} Он диже руку и обриса — сузе.</p> <p> 
рана, од куда је дошла сила Вукашинова, бејаше отворена.</p> <p>Лагано, као што отров улази у к 
 црта лица, сваки покрет тела казиваше, бејаше неисцрпна одлучност. <pb n="5" /></p> <p>Прошло  
нога пророка Алахова.</p> <p>— Никад! — бејаше лаган али одлучан одговор.</p> <p>— Кажи му, — з 
ја, стегоноша, велике и мале властеле — бејаше задовољна, што ће се кренути против туђина и зај 
етоше се други господари српски.{S} Ил’ бејаше Божја воља да стег одбране српске пређе у друге  
р си заборавио на ону моју услугу?{S} А бејаше, збиља, лепа девојка!{S} Као пупољак ружин!{S} Х 
/p> <p>— Најважнији догађај за ово доба бејаше, што ја престадох бити што сам пре био: пријатељ 
рстопољу.</p> <pb n="73" /> <p>Видосава бејаше пренеражена.{S} Чињаше јој се, да је наступио см 
 месеца септембра, а блага јесен као да бејаше скупила сву драж својих дана те их смести у сам  
аљујући од крчме путем.</p> <p>Тај вођа бејаше главом чувени Јевренос-бег, један од највештијих 
а. <pb n="120" /> Зато у њеним редовима бејаше велики број и грчких становника Угљешине деспото 
је било расположено, јер им скоро свима бејаше ово први лов од летос, од смрти Војихнине.</p> < 
наховог био пребледео, дах му у грудима бејаше чисто застао, два пута је хтео да прекине питање 
ојем, заповедником градске страже, Тома бејаше прилично измакао испред осталих пратилаца својих 
е неваљалству!</p> <pb n="72" /> <p>Ана бејаше немило дирнута:</p> <p>— Хвала вам, велможо !{S} 
е, узвишена ћесарице, молим.</p> <p>Ана бејаше у незгодном положају.</p> <p>— А сме ли његов си 
г дана пред вече две монахиње.{S} Једна бејаше деспотица Љуба — сада већ монахиња Јефимија, а д 
ече у Меникејским Горама.</p> <p>Јелена бејаше потресена:</p> <p>— Витеже, хоћеш ли ме њему вод 
ина становала сада у самом граду, и она бејаше права лична снага Угљешина, који се снажио непре 
Немој губити из вида, да Драма до скора бејаше као засебна област.{S} Стари је Војихна и очи ск 
алу Месте ближе граници, Тома Теологита бејаше удвојио своју пажњу.{S} До краја пажљив према Уг 
е војвода заложи.</p> <p>Војвода одиста бејаше гладан, па радо прихвати понуду, а старац му зад 
p> <p>За зборно место војске Дејановића бејаше одређен Велбужд, место пуно поноса са недавне сл 
 од веселих ратничких клицања, а Угљеша бејаше задовољан драмским одељењима.</p> <p>Ту је војск 
у двоглави орлови на њима, а сваки стег бејаше пободен у средини своје жупске војске.</p> <p>А  
отово на самом јужном крају логора, где бејаше војска трилиског ћефалије Рајка.</p> <p>Рајко не 
, а случај их намери баш на страну, где бејаше виноград <pb n="60" /> мога брата.{S} Виноградар 
ички и несвесно грчила руку, за коју је бејаше нападач ухватио, а другу је подигла према ономе, 
Трже мач и ступи корак назад.{S} Љубоје бејаше са свим изненађен, у забуни извади и он брзо мач 
руне на зидине турскога Дренопоља, које бејаше због тога у страху и трепету.</p> <p>Било је пре 
редовима чадора трилиског одељења, које бејаше па ударцу турског одреда што са источне стране н 
а спусти главу у обе шаке од руку, које бејаше подлактио на колена.</p> <p>Тако је неко време ћ 
о још непрестано заповедником те војске бејаше непоуздани Тома Теологита.</p> <p>И вечерас је у 
мети слике детињства и младости, а томе бејаше узрок Јелена и срећни случај, који ју је к њему  
ао патријаршију али некако чудно.{S} Не бејаше, браћо моја, тај посао рађен по закону Божјем и  
а Турке око њега.{S} А та баш понуда не бејаше по вољи драмском заповеднику Томи, у коме је по  
 Томе Теологите са још неким ловцима не бејаше.</p> <p>Скуп је био одређен у једном пропланку с 
/p> <p>Мари је било и сувише.{S} Она не бејаше далеко од постеље тешке болеснице.</p> <p>— Шта  
 под својим чадорима, многима оружје не бејаше при руци а многи се не могаху дочепати својих до 
} Гојко је оштро гледао Љубоја, коме не бејаше лако.</p> <p>Кад се по гласу, који са степеница  
 Мару, да и она с њима изиђе, али ње не бејаше.</p> <p>Она је међу тим у својој соби а на груди 
ницу отворила?</p> <p>— Хвала Богу и не бејаше никога за тамновање, дете моје, кад издахну твој 
ута долазио у Драму и ишао даље, али не бејаше никога, који се у почетку обрадовао његовом дола 
 бејаху у њиховом савезу.{S} Па ипак не бејаше лако ни једноме а најмање деспоту Угљеши, који ј 
свога доброг господара.{S} Али један не бејаше таког срца.</p> <p>То је био неки туђин, који је 
или поспали, а од женских нико будан не бејаше.{S} Само она очекиваше свога господара.{S} А њег 
 између два повећа коца.{S} Овај део не бејаше покривен.{S} Из њега се улазило у друга два дела 
илиског ћефалије Рајка.</p> <p>Рајко не бејаше заспао.{S} Он је лежао до самих врата од чадора, 
и:</p> <p>— Алах, ил-Алах!</p> <p>То не бејаше глас људске питомости и срца, које зна да није в 
што ни његовом белом господском лицу не бејаше потребна густа и пуна брада, која само повећаваш 
олац.</p> <p>Кад приђоше ватри, која се бејаше јако разгорела те пламеном осветљаваше на далеко 
јко већ не могаше чути.</p> <p>Лабуд се бејаше спустио низ брежуљак, и ношаше свога господара,  
 мени, Гојку, Мари, ћесарици.{S} Све се бејаше скупило, да се сломи над њим, а он хоће да избег 
стрелу и оком ухвати орлов лет, како се бејаше упутио даље на запад.{S} Овај други хитац не про 
адовишта.{S} Њега је вила, кад још дете бејаше, у планини задојила, па му, овако малом, дала сн 
И ако се враћао из логора, ипак до куће бејаше мисли о војни заменио другим мислима.</p> <p>— Т 
одну спрему пре поласка.</p> <p>Највише бејаше изненађен — Тома Теологита.{S} Угљеша на његово  
и Мара, а још мање стари дворанин, који бејаше прилично заостао у разговору са свештеником.</p> 
аше старац, улазећи у собу.</p> <p>Томи бејаше све јасно, плану али се брзо прибра:</p> <p>— По 
ије...</p> <p>Војска из драмске области бејаше готово сва прикупљена, а од важнијих вођа очекив 
p> <pb n="161" /> <p>Тај страшни ратник бејаше главом онај мирни старац пастир, код кога је Гој 
ч, од кога се држак са горњом половином бејаше сачувао.{S} Рука му задрхта и клону, а он тужно  
међу Дренопоља и Средца.</p> <p>Пловдин бејаше у јуначкој невољи.{S} Опсела га силна војска тур 
е, па га неопажено посматраше, а кад он бејаше близо, она упита Видосаву;</p> <p>— Како се зове 
 део свога службовања провео.</p> <p>Он бејаше сад препорођен.{S} Гледаше друкчије, отвореније  
аија! — рече Рајко Јелени.</p> <p>Гојко бејаше изишао на врата, и дочека Исаију.</p> <p>— Добро 
еша с Гојком оде у Анине одаје.{S} Тамо бејаше Ана, Мара, Јелена, Љуба и Видосава.</p> <p>— Учи 
ући ситније камење падаше ка реци Јасно бејаше, да је одатле заседа на мах побегла.</p> <p>— Бе 
 друга послуга.</p> <p>Кад већ прилично бејаше измакао са својим пратиоцима, Угљеша опази на вр 
атила ме је једна милостива рука.{S} То бејаше стари игуман хилендарски, који ме из поштовања п 
заклопоташе точкови од двоколица.{S} То бејаше пробрана, данас уловљена, дивљач.</p> <p>Возари, 
у па4"/&gt; Дошљак радо пристаде.{S} То бејаше — Тома Теологита, момче у двадесетим годинама св 
се са српске стране враћају кући.{S} То бејаше војвода Богдан с Рајком, Љубојем и још двојицом  
 и срца, које зна да није вечито.{S} То бејаше рика рањенога тигра или уздах подземнога света.< 
ом рекоше Вукашин и Угљеша.</p> <p>— То бејаше честит јунак! — додаде Угљеша. — Он је своју дуж 
е.</p> <p>Славољубивом Јевронос-бегу то бејаше најјачи разлог, и он рече:</p> <p>— Добро, врати 
 понови: — Да си благословен!</p> <p>То бејаше знак да говори из чистог уверења и истинских осе 
иком:</p> <p>— Алах, ил-Алах!</p> <p>То бејаше општа лозинка њихова.</p> <p>Под Вукашином паде  
у долази неки ненадни гост...</p> <p>То бејаше тужна ноћ: звезда последњег витеза, који је с ми 
>— Води ме тамо, — рече Мара.</p> <p>То бејаше на самој ивици планинској, онде где кроз средину 
ој стаде кретати леса играча.</p> <p>То бејаше прво јавно весеље у граду после смрти Војихнине. 
 знак, да неко долази У град.</p> <p>То бејаше Гојко с Јеленом...</p> <p>Тома Теологита још се  
ам више! — грмну нечији глас.</p> <p>То бејаше Анђео, који се са брега залете с копљем у руци п 
азорно.</p> <p>Орфанским јунацима чисто бејаше мило, што их не победи какав обичан ратник, па р 
Бога!</p> <pb n="145" /> <p>Све се, што бејаше за мегдана, крете, а у граду остаде од мушких са 
сно извршио.{S} Није био Србин али опет бејаше ваљан хришћанин.{S} Одликоваше се од својих земљ 
 која се, у почетку јако, заложена, већ бејаше предала судбини да, као и остале, утрне.</p> <p> 
ла дружина сакупити, деспотица Љуба већ бејаше тамо стигла.{S} Али Угљеше и Томе Теологите са ј 
зо притера свога коња ка вођи, који већ бејаше усео зеленка, па му нешто брзо говораше.</p> <p> 
овори? — упита старац војводу, који већ бејаше на коњу.</p> <p>— Војвода Гојко, син покојног во 
Хвала Богу! — рече Јелена.</p> <p>Гојку бејаше све јасно.</p> <p>— Да није — рече радосно Јелен 
сваког коњика турског на жртву, која му бејаше најближа.</p> <p>— Алах, ил-Алах! — понављаше се 
а.</p> <p>На мах се искупише сви.{S} Ту бејаше Ана, Рајко, Исаија и остали.{S} Властоје се с ду 
ра завршује повећим висовима.</p> <p>Ту бејаше састанак Угљешине и Вукашинове војске, ту и прво 
ље отимао.{S} Брзо прискочи, ал’ старац бејаше већ савладао нападача, па му својим каницама вез 
и преступ свој у највећем обиму.</p> <p>Бејаше му јасно.</p> <p>Траже га разорена срећа честите 
— Више нећеш никоме пребацивати витешке белеге камене!</p> <p>— Још синоћ сам свакоме измицао у 
је руком држао узде крупнога вранца без белеге а десну је спустио на колено.{S} За њим су ишла  
нас и нема.{S} А хоћеш ли да посведочим белегу?{S} Ја не бежим са мегдана!...</p> <p>— Дај чуту 
деснице показујући Ани још крваво-модру белегу:</p> <p>— Овим ме је даривао ваш некада вам вера 
ве задржати и прекинути сваку везу међу Белим и Мраморним Морем.{S} Ту у Галипољу живео је мој  
, што се у правцу од севера ка југу, за Бело Море, крећу, натапаху плодне равнице међу тврдим и 
д Перитеориона, града недалеко од обала Белог Мора.{S} У очи самог боја дошао је у стан Момчило 
 Властоје једном код Крстопоља на обали Белог Мора спасао живот од морских гусара.{S} Крупна ју 
о њеног ушћа у широком Орфанском Заливу Белога Мора.</p> <p>У мирној и звезданој ноћи, кад месе 
дакле је господарио равницом у приморју Белога Мора.{S} Тада је к њему дошао и Рајко али Томе н 
цу стална изгледаше, као што ни његовом белом господском лицу не бејаше потребна густа и пуна б 
да и привео да га напоји, тапшући га по белом врату његовом.{S} Таман је жедни коњиц дохватио в 
 каменита тврђава Мелник, и Крстопољ на Беломе Мору, и Перитеорион, <pb n="20" /> негда крваво  
илном поретку ишли, јахао је на доброме белцу стегоноша.{S} Широки и златом извезени стег са дв 
редини.</p> <p>Све се ту слеже, и бојни бео достиже врхунац свој.</p> <p>Али сад наста нова нев 
АПИСАО</p> <p>АНДРА ГАВРИЛОВИЋ</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>ШТАМПАНО У ДРЖ.{S} ШТАМПАРИЈИ КРАЉЕВИНЕ 
p> <p>Исаија се преко свега одушевљавао беседама Јована Златоуста, а деспотица му је давала за  
ом расправљао о старијим књижевницима и беседницима византиским.</p> <p>Исаија се преко свега о 
е заустави.{S} Поглед се њен пусти кроз бескрајни ваздушасти простор, и тражаше <pb n="52" /> д 
в и ратна судбина?</p> <p>„Плаве су очи бескрајно небо Божје милости, благе и тихе ал’ сталне и 
планински ланци, како <pb n="4" /> се у бескрајност пружају; виде се на западу Гвоздена Врата;  
еменитог срца његовог.</p> <p>У том као бесом гоњен излете из одаје, где су се гостили, један д 
на срећа честите девојке, увређена част беспрекорног витеза, понижен понос читаве земље.</p> <p 
нади недостатак, који у томе ни њему не беше непознат.{S} Једно пак, чиме се необично одликовао 
ео реч о Томину уклањању.</p> <p>— Њега би ваљало смаћи, — рече он — али наше није да бијемо из 
/p> <p>Ишао је без иједног пратиоца, да би брже путовао.{S} Одморни је Лабуд летео.</p> <p>Прев 
 ако је, очевидно, толико приправан, да би могао с места продужити пут у неодређену даљину.{S}  
 би ђавољег труда био толико сазрео, да би тамо опасно било и приступити.{S} Ево погледајте! —  
ранковић, не мишљаху нити се надаху, да би у господарима јужних крајева, браћи Мрњавчевићима, и 
рава!</p> <p>Старац заклопи очи, као да би хтео оживелу слику вечито задржати пред собом.{S} А  
иц чисто освежи, и копаше ногом, као да би хтео одговорити своме господару.</p> <p>— С Богом, д 
{S} Ипак - реци — није ништа страшно да би се светли деспот са својом свитом морао журити.</p>  
стаде читати Угљешину повељу.</p> <p>Да би обележио и у трајнијем спомену сачувао свечаност пох 
постављена трпеза сиротињска.{S} Мож’да би могло то бити сутра?</p> <p>— Ако нареди узвишена ће 
њичио моје пријатеље, ни доставом, која би циљала да баци сенку на искреност и љубав нашу.{S} Т 
ити.</p> <p>— Ти опет тугујеш? — питала би је често Видосава после одласка Гојковог.</p> <p>— В 
и читав Ал’ и да нема те погибли, доста би Томи била и сама помисао, да је и нехотице себи одмо 
Куд они, ту све живо.</p> <p>— А да шта би било, да се српска господа не заузеше против зла, шт 
 недалеко од мога мучилишта, ко зна шта би од мене још било.{S} Не говорах ја залуд да је с ору 
пута с обадве стране.</p> <p>Кад Угљеша би поред деспотице, кликну мушки и отворено:</p> <p>— С 
 некуда отишла.</p> <p>— Мож’да.{S} Бог би дао да је бар она жива.{S} Робом икад ал’ гробом ник 
њих, гледајући их испод очију.{S} А кад би са свим близо, Јелена га јасно али презриво погледа  
иде ли још каква помоћна војска, па кад би далеко у магли или у облаку од прашине разабрала, да 
шко, а онако би било немогућно.{S} Плод би ђавољег труда био толико сазрео, да би тамо опасно б 
ичај тамо, да овде има једно срце, коме би на сјају једних очију и топлини душе једне било свуд 
 вришти, а за тим копа ногом и хрже, не би ли пробудио доброга господара.</p> <p>Марица тече му 
л’ се трже и сети да јој, без сумње, не би било право, па рече:</p> <p>— А име твога стрица, се 
на одељења да прокрстаре по околини, не би ли наишли на нападаче и у опште на сумњиве људе.{S}  
p>То је други пут мислио.</p> <p>— А не би, на послетку, било на одмет и да се једном скрасим п 
љеша — па сам знао, да он и без тога не би смео угазити у војну, а да буде ово што је.{S} Али м 
ништа не сме за сад о томе знати, да не би глас допро до старог Властоја, који се поболео.</p>  
 позивао ме да са њим идем.{S} Па да не би мој одговор чуо ош један, који је у куту те собице б 
тано обасипа хвалом, услужношћу која не би ломила његове интересе, и предусретљивошћу, <pb n="3 
 да га она ни у повољнијим приликама не би могла разумети.{S} Ана је очајнички и несвесно грчил 
е је везао нападача.</p> <p>Одговора не би.</p> <p>— Ћутиш, а? ама проговорићеш, док те притегн 
 се и договарамо.{S} Мој Угљеша, кад не би било људских грехова више но што има врлина, сви би  
 охрабрио а многог подсетио, чега се не би мож’да сетио пред смрт.{S} Пошао сам сад с војском в 
 часова да смо доцније стигли, он се не би никако ни могао извршити.</p> <p>— Како? — питаше за 
еч, а Рајко мишљаше, да њему у опште не би требало ни да има места на таком збору и световању.< 
ља мутила душу, на небу његове среће не би било, мишљаше, никаквог облачка.</p> <p>На скоро пос 
ва Мари. — То је срећа за нас, иначе не би стигао добри монах до сутра у вече.</p> <p>Тако је и 
ке, Исаија шапуташе свете молитве, и не би ока, које не ороси суза.</p> <p>У тај мах стражар са 
ње наде.{S} Уједињеној снази српској не би још била страшна сила нових завојевача Турака, за ко 
ких грехова више но што има врлина, сви би се ти стекли с нама у једну заједницу противу страшн 
оремећено никаквим злобним гласом, који би осумњичио моје пријатеље, ни доставом, која би циљал 
богословских дела са грчког језика, или би са њом расправљао о старијим књижевницима и беседниц 
и: и по Божјим и по људским законима ти би сагрешила, ако ускратиш оцу на самрти да загрли сина 
ља за мирним животом и тишином, у којој би свој књижевни и преводнички рад могао продужити, оте 
ма Чрноменским Луговима.{S} Кад коњаник би крај ватре, одломи се комадић од пањића, који је дог 
ижевне забаве са деспотицом Љубом читао би јој одломке из свога превода богословских дела са гр 
сно, млади певачу! — рече Гојко — и ако би се истини твоје песме могло мало и приговорити.{S} А 
била привући сву пажњу Томину, само ако би била у опреци са његовим жељама.</p> <p>Тома је мисл 
/p> <p>— И овако је ишло тешко, а онако би било немогућно.{S} Плод би ђавољег труда био толико  
реме помаже лак поветарац, што се, реко би, одбија од високих бедема градских, па се разлива у  
постала љуба верна.{S} И ко зна, колико би душа моја више страдала да јој у часовима сумора нис 
 он није у ствари никад марио.{S} Тешко би у њу ступио, и да је остао у части, коју је до мало  
ном <pb n="170" /> свога превеса видело би се, да се барице од кишних капљица давно већ изгубиш 
лмошког места данас Томе Теологите било би незгодно из тих разлога.{S} Оно, што је Тому и довел 
> <p>Да Византија није тако јадна, тамо би му било понајпре места.{S} Али она не може њему дати 
мњиво иде у помоћ српској сили, радосно би се журила да обрадује свога војна.{S} А тада је опет 
вртом! — болно рече Угљеша.</p> <p>— То би био кобан дан!—додаде Вукашин.</p> <p>— Мож’да и ноћ 
је жалости, ни у чем не преухитриш, што би вређало њено частољубље.{S} Она ће, надам се, сву па 
ц се намерно на бегунца.</p> <p>Бегунцу би јасно, шта губи, буде ли стигнут.{S} Гониоцу није та 
брзо мач, и ако не знађаше зашто све то бива.</p> <p>— Варалице, прељубници погани! — грмну Гој 
, па ћемо удвојити бдење нада свим, што бива.{S} Вукашина устављати нећу и не могу.{S} Ал’ хоћу 
вно било — она ме није изневеравала.{S} Бивала је све сјајнија.{S} Пред најкрвавије битке сјала 
им био потпуно задовољан, јер је обично бивало, да у области наступи неред и расуло, чим нестан 
} А пијући у друштву са њиме, Љубоје је бивао све ређе са старим друговима својим.</p> <p>Међу  
Малој Азији.{S} Опсео је с војском град Бигу.{S} У Дренопољу је главни наш заповедник Лала-Шахи 
кад је победоносно улазио у бунтовничку Бигу, стиго̑ му је гласник наше победе.</p> <p>— Хвала  
дођох да се опростим.{S} Сунце већ косо бије са запада, морам се журити.</p> <p>Они га зачуђено 
ало смаћи, — рече он — али наше није да бијемо из заседе.{S} То је <pb n="88" /> његово.{S} А н 
ајати лево и десно у поједине гомилице, бијући непрестанце бој на <pb n="176" /> дугој линији д 
е.</p> <p>— Она је, златна јабука наша, била дете од десет, дванаест година, а зваше се — монах 
јужном путу за морску обалу и Крстопољ, била је стара нека црквица, посвећена светом Прокопу, и 
и што га је Угљеши вазда препоручивало, била је могућност да, добро посвећен у немоћ византиско 
лио је у себи — некаква сила помаже.{S} Била она часна или нечастива, добро ми је дошла!</p> <p 
 свога оца одлучност и постојанство.{S} Била је у шеснаестом лету, кад се у њу загледао Угљеша  
ада је у њеном друштву — више ради ње — била и Мара.</p> <p>Врло вешти познавачи планине и свих 
није надала, и с Исаијом, кога је једва била и запамтила, учинио је, те је од амазонке Јелене п 
"36" /></p> <p>Последња битка Момчилова била је његова погибија код Перитеориона, града недалек 
 јахала су два копљаника а по зади њега била је његова остала пратња, пред којом је био Тома Те 
— као што сам доцније чула — кад сам ја била у Водену.{S} Али му нико није знао казати шта је у 
на друга Мари, која је већ све од Гојка била сазнала, а добра Видосава осећаше се и сама ојачан 
/p> <p>Најпоузданија је Угљешина војска била она, што је још са њим дошла из северних крајева п 
те првих његових витешко-хајдучких дела била је планина Родопа.{S} За првих година свога витешт 
ја да се увелича друштво, већ је и сама била страсан ловац.{S} Сада је у њеном друштву — више р 
30_C4"> <head>IV</head> <p>Ћесарица Ана била је племенита госпођа и образована женска, која је  
лазећи њему.</p> <p>Од тога је дана она била срећнија, он веселији, а добра Видосава није одриц 
и Исаију У Руку.</p> <p>— Жива и срећна била, кћери моја, — благослови је Исаија.</p> <p>Јелена 
деспотовини браће Дејановића близо пута била је једна повећа колиба.{S} Уз неке старе рушевине  
оги други.{S} Јужно од браће Дејановића била је, Солуну понајближа, омања војводина њиховог стр 
а тичјим гнездом.{S} Мајка је младунаца била недалеко одлетела, мож’да је отишла у бризи да наб 
ари замак, подигнут у доба, кад је овде била међа гранична.</p> <p>— Води ме тамо, — рече Мара. 
:</p> <p>— Сад једну грчку.{S} И ова је била грчка, ал’ војвода Богдан хоће да му је певам српс 
>Био је момак од двадесет лета, када је била међусобна војна.{S} Рођена се браћа поделила на дв 
 седео је Љубоје у својој соби, која је била слабо осветљена.{S} Очекивао је Гојка.</p> <p>Борб 
у собу, Рајко устаде с Јеленом, која је била силно узбуђена.</p> <p>За Рајком приђе и она и пољ 
предусретљивошћу, <pb n="32" /> која је била напред прорачуњена.</p> <p>Једина је била Мара, пр 
 пуном сјају снага византиска, Драма је била често пута најкрвавије поприште за пробу оружја ср 
су лагано продужили разговор.{S} Ана је била изненађена.</p> <p>— Узвишена ћесарице, ја мислим  
ла напред прорачуњена.</p> <p>Једина је била Мара, према којој је био неусиљено пажљив, па ипак 
бела, изгледала старија.</p> <p>Мара је била тада у осамнаестој години.{S} Лепа, на супрот топл 
на ма и најмање основана сумња кадра је била привући сву пажњу Томину, само ако би била у опрец 
<p>— Хвала и срећном случају.{S} Кад је била највећа невоља јавио нам се у помоћ један непознат 
 новије драмске цркве.{S} До црквице је била капела са једном одајицом, у којој је становао нек 
 дане и Мара у Драми, а Видосава јој је била једина утеха, једина душа, којој се могла без усте 
ин!{S} Хе, хе, а ко јој је крив, што је била тако лепа!</p> <p>— А где си ти сада? — упита га Т 
еко мореуза пређу у Галипоље.{S} Ноћ је била мркла и врло ветровита.{S} Омање су се лађе прибој 
еки мали ратни савет.</p> <p>На пољу је била слаба месечина.</p> <p>Рајко изиђе из двора, па ме 
а.{S} Сам са својом војском, која му је била при руци напао је, а Јевренос-бег дошао му је посл 
ђу свима свих јужних државица.{S} Ту је била и Драма, друго знатно место у деспотовини; ту је и 
вши се мало, оставише коње, из којих је била читава магла од паре, па се почеше одвајати у омањ 
 <p>Ни Видосави а још мање другима није била тајна, да од доласка Томина чешће долазе њему неки 
сам је Мару одвео у друштво, из кога се била издвојила прилазећи њему.</p> <p>Од тога је дана о 
ead>V</head> <p>Прошлост Томе Теологите била је исто тако тамна и нејасна, као и његов карактер 
ка природа, каква Је у почетку Јелена и била.{S} Њој је живот био тежак и мучан, а стазе животн 
а привући сву пажњу Томину, само ако би била у опреци са његовим жељама.</p> <p>Тома је мислио, 
 тешку анатему, која је на народ српски била бачена, кад је српска црква постала самостална са  
Ал’ и да нема те погибли, доста би Томи била и сама помисао, да је и нехотице себи одмогао а Го 
ви ову пошалицу моју, она није за те ни била.{S} А ја ћу се бринути, да ти и делом докажем, да  
Марице.{S} Столица је целој деспотовини била у Серу, најзнатнијем граду међу свима свих јужних  
радала да јој у часовима сумора ниси ти била успешни видар непомућеном ведрином душе своје!{S}  
е Гојка.</p> <p>Борба је у души његовој била још већа.{S} Корео је себе, што није онда одлучно  
Ана. — Ја знам већ све!</p> <p>— Ја сам била, мила Маро, издајица за овај мах, — радосно се пож 
магач у рату...</p> <p>Те ноћи, кад сам била сама погружена крај мртвог поочима свога, ушли су  
 патио — од Маре.</p> <p>Она је сад већ била потпуно уверена, да јој је грануо дан среће и Божј 
рошло неколико дана, и деспотица је већ била, забаве ради, на позлаћеном ђерђеву своме почела н 
 двориште, и приђе ватри.{S} Она се већ била загасила, само је један крњадак лагано тињао.{S} С 
 могао спасти, али да су врата на граду била затворена. <pb n="37" /></p> <p>— Много сам сумњао 
, са које смо најслабији.{S} Док је још била у пуном сјају снага византиска, Драма је била чест 
.{S} Уједињеној снази српској не би још била страшна сила нових завојевача Турака, за које се в 
а да се сва крене пут Дренопоља.</p> <p>Била је већ половина месеца септембра, а блага јесен ка 
с аше оставила, више не враћаше.</p> <p>Била је бура са свима неприликама, које се на таком пут 
.{S} Међу њима је био пролаз, те су обе биле у вези.</p> <p>Старац уђе у предњи отворени део, к 
ако је било жупа удаљенијих које су већ биле стигле.</p> <p>Љубоје је довео на хиљаду ратника.< 
тепеницама и изиђе на горњи бој, где су биле две малене собе са једним предсобљем.</p> <p>— Ста 
г грања око двеју омањих клада, које су биле у преклад сложене, па уђе у покривену, праву, коли 
у пруживши једној групи звезда, које су биле источно од њих.</p> <p>— Познајем, ено је! — брзо  
ске руке. <pb n="19" /></p> <p>Тешке су биле прилике, ал’ опет није било нестало и последње над 
јајне успехе младога краља.{S} Војне су биле доста честе, али се на њих ишло весело.{S} Млади с 
Богме! — одговори други. — Ви, који сте били манастирски ђаци па побегли зато што не трпите мир 
овог друштва.{S} То су чули од Гојка, И били су мирни</p> <p>Кад је сав тај посао био свршен, ј 
гору синоћ.{S} У граду су многи од људи били поспали, а од женских нико будан не бејаше.{S} Сам 
у, и ћесарицу ћу уверити да су нападачи били најамници Гојкови.{S} Она ће и по оделу њиховом то 
ала Алаху и пророку, а како смо Пловдин били поново изгубили и како су се ђаури надали, могао ј 
горовала у пољу ниже подграђа, многи су били у самој вароши — подграђу, а неки и у граду.</p> < 
ранили старог краља Дечанског, други су били уз младог Душана, за кога је тада слушао да је њег 
зену, али <pb n="35" /> су они, који су били ближе Момчилу тврдили, да су у два маха затицали Т 
рајева па се и задржала овде.{S} Они су били лични чувари Угљешини, који их је добро пазио.{S}  
стао заповедник у Крстопољу, и с њим су били у Драми потпуно задовољни.{S} Гојко је пак вазда б 
вестио се.</p> <p>— Кад сам дошао себи, било је све већ свршено.{S} Градско је поље било општа  
јкова.</p> <p>Нападачима је, у осталом, било и то право, само кад су изнели главу.{S} Што се ти 
 мислио.</p> <p>— А не би, на послетку, било на одмет и да се једном скрасим после толиког лута 
е 1371 године.{S} У Драми је за то доба било мирно и прилично обично.{S} Стари је Властоје непр 
и чути ни речи од свега, што је до сада било.{S} Друго је, што су дани врло ровити.{S} Нама пре 
 је његов врсник.{S} Страшно ли је тада било!{S} Катуни и трла бејаху пуни бегунаца, немоћних с 
вечјег.{S} Не губимо времена.{S} Ма шта било — и Тома бацивши листак диже руку да такне Мару.</ 
ост његовог ума и јунаштво срца његовог било најпотребније.{S} Он је управљао драмским крајем г 
> <p>У Крстопољу је од доласка Гојковог било све мирно, па се и преплашено становништво по ново 
На моју душу грех, ал’ ја мислим, да је било довољно, — искрено одговори дворанин.</p> <p>— Ода 
који их је добро пазио.{S} Међу њима је било честитих јунака али људи, који нису имали ни куће  
чила и његове витезове.</p> <p>— Шта је било са Томом, не знам.{S} Доцније сам чуо, да се мој с 
ратима а са запада Овчим Пољем, које је било у Вукашиновој краљевини, где су и градови Прилип и 
 Са њима пође и ћефалија Рајко, коме је било тешко остављати Драму после свега што је ономад у  
ма у првом равнијем катуну.{S} Сунце је било већ зашло, а ветар је нагонио облаке, који су се с 
/p> <p>Сунце је нагињало западу, али је било још доста високо над заходом.</p> <p>Гојко, раздра 
граници са непријатељем.</p> <p>Томи је било мало неправо онако Угљешино истицање и одликовање  
, што је од Ане сазнала.</p> <p>Мари је било и сувише.{S} Она не бејаше далеко од постеље тешке 
томе немилом догађаЈу.{S} У души јој је било тешко, али је ипак увидела да није без заштите, и  
и у шумску хладовину.</p> <p>Друштво је било расположено, јер им скоро свима бејаше ово први ло 
еч о њему и његовом задоцњењу, и ако је било жупа удаљенијих које су већ биле стигле.</p> <p>Љу 
м све тек доцне сазнао.</p> <p>Тешко је било даље говорити.{S} Исаија је утонуо у тугу, а Рајку 
 <p>— Више ми нећеш умаћи !{S} Добро је било!</p> <p>За тим се окрете другу:</p> <p>— Хајдемо!{ 
а ова је узе и брзо изиђе.</p> <p>То је било једнога дана из јутра.{S} Још пре заранака истог д 
и!{S} Радо предајем забораву све што је било, — говораше после неколико тренутака Ана Гојку. —  
{S} Исаија је утонуо у тугу, а Рајку је било тешко као да се неке тужне успомене у души и пред  
е пуне кесе блага.</p> <p>Али Томи није било свеједно.{S} Највећа му је погибао сада грозила од 
шњем послу.{S} Али у души Гојковој није било мира.{S} Без поговора послушан покојном ћесару и њ 
е њих обратише Исаији.</p> <p>— То није било тако давно.{S} Тек је шеснаеста година наступила о 
<p>Тешке су биле прилике, ал’ опет није било нестало и последње наде.{S} Уједињеној снази српск 
ма, који вођаху своје жупе.</p> <p>Није било куће баштиничке и сеоске, која није послала бар по 
на с Турцима.{S} Између нас и Византије било је и прошло.{S} Деспот је рачунао на грчку помоћ.{ 
 овде на југу затекосмо.{S} Шта је даље било, познато ти је.</p> <p>Тома се лако поклони, а Угљ 
 је све већ свршено.{S} Градско је поље било општа гробница за Момчила и његове витезове.</p> < 
сјају једних очију и топлини душе једне било свуда добро и у вечитом леду топло!</p> <p>— Кажи  
 мисли Томе Теологите.</p> <p>У томе се било већ у велико зашло у јесен.{S} Деспотица Љуба очек 
ог велмошког места данас Томе Теологите било би незгодно из тих разлога.{S} Оно, што је Тому и  
р је био жив, пун, као што им је и срце било наде пуно.</p> <p>— Још ћу да ти говорим, витеже!  
ху око млина на пољу, и ако је већ јаче било захладнело.</p> <p>У сумрак се приступило вечери.< 
твар својим током развија.{S} Тако је и било и ми смо победиоци.{S} Хвала ти!</p> <p>Други пут  
монах до сутра у вече.</p> <p>Тако је и било.</p> <p>Видосава се саста на само са Исаијом, и ка 
 они, ту све живо.</p> <p>— А да шта би било, да се српска господа не заузеше против зла, што н 
се трже и сети да јој, без сумње, не би било право, па рече:</p> <p>— А име твога стрица, сестр 
 и договарамо.{S} Мој Угљеша, кад не би било људских грехова више но што има врлина, сви би се  
мутила душу, на небу његове среће не би било, мишљаше, никаквог облачка.</p> <p>На скоро после  
 <p>— И овако је ишло тешко, а онако би било немогућно.{S} Плод би ђавољег труда био толико саз 
обра два месеца.</p> <p>Зато је у Драми било још мирније.</p> <p>У једно се доба учинило доброј 
м ништа пропустио, што ми је у дужности било.{S} А овако —</p> <p>— Овако си урадио, како је тр 
весно увредио.</p> <p>То је души Аниној било доста.{S} Она се са скупоценим поклоном, који се с 
 се човек освести.{S} Тако је и са мном било.{S} Кад прође санак, дође грозница осећаја, а посл 
ако је Тома о себи мислио, нити је лако било завирити у његову душу и мисли па проценити, да ли 
ео отуд иза леђа напасти.{S} Је л’ тако било, несрећо грчка? — окрете се старац месту, где је в 
 Од како сам је запазио — а то је давно било — она ме није изневеравала.{S} Бивала је све сјајн 
о што треба већ онако, како није вредно било.</p> <p>— Слава нашем господару, што нам поврати м 
да био толико сазрео, да би тамо опасно било и приступити.{S} Ево погледајте! — и Тома повуче н 
ама мољаше разбојнике.</p> <p>Све је то било у једном тренутку.</p> <p>На мах се зачу бахат коњ 
т.</p> <pb n="1" /> <p>— Ево овде је то било, — показиваше старац — а зликовац је хтео отуд иза 
 скинуо и ослободио сиротане, али је то било са свим случајно.{S} Док се мајка бринула за добро 
е причао.{S} Зна он рећи и за што је то било.{S} Окупите га, да приповеда ако не све а оно бар  
јко вратио с Јеленом у Сер, овде је већ било отпочето купљење војске, која се и даље преко цело 
а Византија није тако јадна, тамо би му било понајпре места.{S} Али она не може њему дати оно,  
га мучилишта, ко зна шта би од мене још било.{S} Не говорах ја залуд да је с оружјем и молитва  
е остали.</p> <milestone unit="*" /> <p>Било је вече у велико, кад су код камена за сјахивање,  
м логору.</p> <milestone unit="*" /> <p>Било је са свим доцне под ноћ кад ћефалија Рајко изиђе  
l:id="SRP18930_C3"> <head>III</head> <p>Било је то знамените и тужне 1370 године, када је и Дре 
</p> <p>Његова је одлука готова.</p> <p>Било је пола ноћи, кад се споредна мала градска врата с 
оше на своје коње и пожурише се.</p> <p>Било је око заранака, кад пођоше, а у Драму стигоше доц 
ше због тога у страху и трепету.</p> <p>Било је пред вече 25 септембра 1371 године.</p> <p>Од в 
ким и дубровачким трговачким бродовима, био на далеко чувен.{S} Али Турцима је требао баш тај г 
одитеље.{S} Идем, певам веселој дружби, био сам и у многим логорима, многог охрабрио а многог п 
ојим.{S} Рајко је, и ако доста старији, био јунак, који слабо помишља на свијање гнезда свога,  
о поуздано разабрати.{S} Тома је, вели, био лако рањен у том боју.{S} Не знам.{S} Мож’да.</p> < 
ислим.{S} Гојко, млади војвода у Драми, био је старом Војихни десна рука у многом његовом преду 
н и срећан својим успехом поклисарским, био весео.{S} Частио се с господом у граду, па је слази 
убојев, где је осећај отео узде разуму, био је довољан да пробуди сумњу Томину.{S} А једна ма и 
 фијука стрела и узмахивања сабљама.{S} Био сам рањен у леву руку, али сам јездио за стрицем св 
сумње, не разумеш?{S} Добро, слушај.{S} Био сам сведок необично поверљивог и пријатељског разго 
у:</p> <p>— Ти си ми пријатељ?</p> <p>— Био и остајем! — одговори Рајко.</p> <p>— Бићеш ми и ка 
 служио у црквици.{S} Он је у исто доба био у целој ужој околини једина човечја прилика, јер цр 
е у самоћи одмарао.{S} Љубоје је некада био страсан ловац, а од неког је доба охладнео.{S} У ло 
> <p>— Буди витез, као што си и до сада био, па си ми брат а не млађи! — одговори му Угљеша.</p 
ре, а Исаија рече:</p> <p>— Ја сам тада био по пословима царским у Дубровнику, па сам све тек д 
отпуно задовољни.{S} Гојко је пак вазда био раздраган, и да му није извесна смрт честитога роди 
ило немогућно.{S} Плод би ђавољег труда био толико сазрео, да би тамо опасно било и приступити. 
један од њих не зна, у колико је битака био, колико пута рањен, па и колико је кад блага задоби 
 свршено.</p> <p>Међу тим Тома се збиља био у опште повукао.</p> <p>Кад му је играчка са ћесари 
 већим и мањим манастирима и богомољама био је у то доба најчувенији манастир Светог Јована Пре 
 <p>Рајко је за време причања монаховог био пребледео, дах му у грудима бејаше чисто застао, дв 
свој двор.</p> <p>Он је већ знао, да је био стао на последњу и највишу лествицу части, коју је  
тир Светог Јована Претече.{S} Исаија је био у њему сам.{S} Жеља за мирним животом и тишином, у  
} Још пре заранака истог дана Исаија је био већ у Драми.</p> <p>— Мора бити, да га је коњаник з 
а једном месту лагано канице, којима је био у квргу, али доста лабаво, везан.</p> <p>Искочивши, 
одаје у зиданој згради.{S} Међу њима је био пролаз, те су обе биле у вези.</p> <p>Старац уђе у  
ом код старе црквице осујећена, Тома је био ван себе од гњева.</p> <p>Не помишљајући да његовом 
о предузеће исклизнути из руку, Тома је био безбрижан с те стране.{S} Он се, напротив, бојао, д 
ечери са малог излета на коњима Тома је био добро расположен.{S} У друштву са Љубојем, заповедн 
и! — одговори му Угљеша.</p> <p>Тома је био од једа зелен.{S} Не рекавши ни речи, једва дочека  
с које се стране гомилају облаци, па је био безбрижан, Мрак се брзо спустио, а кад ветар поче д 
 Угљешине деспотовине.</p> <p>Угљеша је био у великом послу, примајући и сређујући војну силу с 
/p> <p>— Бог и његова милост!{S} Бог је био милостив нашој доброј мајци.{S} Он је њу примио пре 
ри друга.{S} Он то крије сада, а кад је био дете и сам је причао.{S} Зна он рећи и за што је то 
лија Рајко изиђе из двора Анина, где је био неки мали ратни савет.</p> <p>На пољу је била слаба 
ли на тужно место наше.</p> <p>Дотле је био живот.{S} Одатле настаје патња.</p> <p>Навезли смо  
ан области мога поочима.{S} Код мене је био тај туђин.{S} Говорио ми је лепо, ласкаво и позивао 
 за крвав и тужан пад Пловдина, који је био бедем против османске навале, није тога живота нест 
реведе преко малог уског моста, који је био мало више оног места, где је она хтела на чунићу пр 
е један од завереничке дружине, који је био код саме црквице, у шибљу код ограде, прикривен, зв 
зило у простран предњи њен део, који је био ограђен високом оградом од сламе, притврђене местим 
ребати! — говораше Тома Анђелу, који је био са њим дошао у Драму.</p> <p>— Готов сам на сваку у 
 Један заповеди нешто стражару, који је био на степеницама, и стражар оде.</p> <p>После неколик 
ову душу и мисли па проценити, да ли је био охол из уверења о великој вредности својој или је о 
дмоћније турске војске.</p> <p>— Бој је био страшан, — причао је Рајко. — Небо се проламало од  
ткиде ниску крупног бисера, који јој је био под вратом а испод огртача.{S} Бисер се просу по пу 
 <p>Једина је била Мара, према којој је био неусиљено пажљив, па ипак и ту са посебним својим р 
 у руци.</p> <pb n="45" /> <p>Са њим је био Тома Теологита и неколико војвода.</p> <p>Логотет с 
 је његова остала пратња, пред којом је био Тома Теологита.</p> <p>Кад пређе велики мост на јар 
а несрећног Галипоља.</p> <p>Пловдин је био још као оаза у пустињи заостао у рукама бугарским,  
чено и кога сам ја ту затекла.{S} Он је био моме поочиму више саветник у миру но помагач у рату 
ави и дугачком палицом у руци.{S} Он је био први пастир и старешина над осталим својим друговим 
 сам јездио за стрицем својим.{S} Он је био крвав и страшан.{S} Узвиком је, ужаснијим од крика  
 једног корака прићи у сусрет.{S} Он је био врло весео, па се и она раздрагала.</p> <p>— Дошао  
га је деспотица очекивала.</p> <p>Он је био јако потресен и изненађен добијеним гласовима, а он 
 речице.</p> <pb n="81" /> <p>Сјахао је био Лабуда и привео да га напоји, тапшући га по белом в 
орни је Лабуд летео.</p> <p>Превалио је био половину пута, кад уђе у један не много велики клан 
стаде на свагда надати.</p> <p>Рајко је био ведар и весео, надајући се бољим данима у својој бу 
ња љубавних снова Љубојевих.{S} А то је био главом препредени Тома Теологита.</p> <pb n="41" /> 
едан не бејаше таког срца.</p> <p>То је био неки туђин, који је живео повучено и кога сам ја ту 
неким ловцима не бејаше.</p> <p>Скуп је био одређен у једном пропланку са северне стране, а ода 
 су у врту Гојко и Мара.{S} Разговор је био жив, пун, као што им је и срце било наде пуно.</p>  
о.— Краљев зет Ђурђе Балшић, који му је био савезник против Алтомановића, као да је окренуо лис 
"60" /> мога брата.{S} Виноградар му је био неки Грк.{S} Плашљивица се препаде од Турака, па им 
есени лагано сабирала.</p> <p>У Серу је био главни логор јужне војске, коју је имао деспот Угље 
ано друштво на чилим коњицима.{S} Ту је био деспот Угљеша са оружјем и позлаћеним рогом ловачки 
а надму.{S} Очима је стрељао, у лицу је био црвено-црн, а левом је руком био подигао корице с м 
овину Дејанових синова.</p> <p>Монах је био зао пророк, а његове речи у вези с пловдинским дога 
ој и завађеној господи српској страх је био све моћнији непријатељ из Азије.{S} Јужни и северни 
 своју дужност савесно извршио.{S} Није био Србин али опет бејаше ваљан хришћанин.{S} Одликоваш 
 <p>Међу тим ни сам Тома Теологита није био слеп према сјају Мариних врлина, и ако његове мисли 
 нећу положити пред горима.{S} Цар није био подобан да одржи велико наслеђе.{S} Неко је морао в 
о што је.{S} Али ми је он за неко време био потребан баш за то што је туђин, јер у мојој деспот 
у тренутку највеће жалости ћесарице Ане био је примљен без икаквих већих знакова одликовања, ко 
 <p>Са уског прозора кроз дебеле зидине био је леп поглед.{S} Тамо преко провалије настаје нижи 
јаше, што ја престадох бити што сам пре био: пријатељ пријатељу и млађи старијем.{S} Једно се д 
 чуо ош један, који је у куту те собице био, он му се окрете и рече:</p> <p>„Хвала, Анђеле, ти  
а друкчије хтела.</p> <p>Млади је витез био отишао, кад је мој добри поочим пао у постељу, са к 
у младом витезу једном.{S} Тај је витез био из ових северних крајева, али је — причаше — поље њ 
е рачунао на грчку помоћ.{S} Отуда је и био толико заузет да се што пре сврши измирење наше црк 
ом! — болно рече Угљеша.</p> <p>— То би био кобан дан!—додаде Вукашин.</p> <p>— Мож’да и ноћ! — 
 се покаже веселији, но што је у ствари био.</p> <p>У таком се расположењу и кренуше рано из ју 
роговори опет амазонка:</p> <p>— Бог ти био у помоћи!</p> <p>— Не очајавај, надај се.{S} С Бого 
шта.{S} Они једва памте, који им је бој био први, а ни један од њих не зна, у колико је битака  
стелину Срдану.</p> <p>Добри поочим мој био је старац, самац, а ја га, кад ме мину прва туга, в 
оним делом краљеве војске, коју је краљ био повео на Николу Алтомановића.{S} Баш кад је Марко м 
заплакали, кад су чули да је стари краљ био жртва, али су њихов плач на брзо загушили радосни у 
та:</p> <p>—Ужасно! —викну он. — Ја сам био потпуно обманут. — Сада верујем да је туђинчев поса 
дим листак са стабла, на коме сам и сам био до сада једна и то по готову сува грана! — реко је  
адно а неке и немило дирнуо.{S} Није им био непознат, јер је са Угљешом више пута долазио у Дра 
стало.{S} А Хаџи-Ил-бег, који је са њим био појурио нашима, видећи да се ђаури не надају нападу 
есар Војихна издишући.{S} А он је и тим био потпуно задовољан, јер је обично бивало, да у облас 
ради Гојко је са својим коњицем Лабудом био готов срнути у пропаст.{S} Опомене старијих на поги 
ицу је био црвено-црн, а левом је руком био подигао корице с мачем, да му буде ближе десници.</ 
елија...{S} Како је красан растанак њен био!{S} Деспот се врло дуго задржао у логору синоћ.{S}  
ти погибија.{S} Старији деспот Костадин био је у Жегљигову, где је добијао знатно благо од заку 
и отац његов Властоје, друг је Војихнин Био му је саветник у ратним и државним пословима а такм 
S} Није му се вратио ни онда, кад је он био постигао тренутан успех, наметнувши се за намесника 
ли су мирни</p> <p>Кад је сав тај посао био свршен, јави се, неопажен, Томи неки Грк из Правист 
b n="38" /></p> <p>— Јесте — или управо био.{S} Радо признајем, да је у почетку још при првом п 
 просто и без кићења али лепо и дирљиво био испричао како је деспотица писнула од бола, када је 
ао једном у посету, Момчило је у велико био ученик младога Византинца, кога Рајко у једнодневно 
 /> <p>После трн дана, кад је већ Гојко био на путу, а други гласник одјездио Богдану, ушавши ј 
ко опомињао.</p> <p>Његов стриц Момчило био је на гласу јунак-левента, а земљиште првих његових 
 почетку Јелена и била.{S} Њој је живот био тежак и мучан, а стазе животне посуте трњем и невољ 
саву, да их обрадује, дотле је Тома већ био добио заповест, да одмах нареди, да се Гојко пусти  
ену, праву, колибу.</p> <p>Ветар је већ био престао, а крупна се киша спусти.</p> <p>— Одржаће  
ну. <pb n="21" /></p> <p>Војихна се већ био више пута окушао у биткама са Турцима, који олако д 
их година свога витештва Момчило се већ био прочуо на далеко.{S} Чувен јунак осећао је да му по 
е му краљевине.</p> <p>Угљеша је у Серу био задовољан бројем и ваљаношћу чета, што су пристизал 
 туђину мачем срце потражим, и онда бих био сигуран, да <pb n="87" /> нисам ништа пропустио, шт 
 некога Византинца, који је као бегунац био неко време у српском логору.</p> <p>Ево чега се Рај 
разлегали преко градских зидина.</p> <p>Био је већ крај месеца октобра, кад и издашна јужна при 
за.{S} Умро је војвода Властоје.</p> <p>Био је један од топлијих пролећних дана у месецу марту. 
 или тешки — догађаји наступити.</p> <p>Био је момак од двадесет лета, када је била међусобна в 
и се на крају завршавао шумицом.</p> <p>Био је сетан и забринут.</p> <p>Прође дугачком стазом д 
то.{S} За тим набаца на њ танког грања, бирајући са велике гомиле оно оздо, које киша није мног 
у своме и не виде.</p> <p>Лукави учитељ бирао је сваког дана по што шта необично, занимљиво, па 
ј је био под вратом а испод огртача.{S} Бисер се просу по путу, а она остатак пружаше шаком нап 
исташе у очима сузе, које се као крупан бисер скотрљаше низ образе.{S} Она их није крила, а оне 
ком зграби, трже и откиде ниску крупног бисера, који јој је био под вратом а испод огртача.{S}  
 родбинској вези али то није довољно да бисмо се могли на њих поуздати.</p> <pb n="95" /> <p>Мо 
а кад бисмо се ослободили погибли, онда бисмо могли опет продужити међу собом борбу да расправи 
г новог непријатеља свих нас.{S} Па кад бисмо се ослободили погибли, онда бисмо могли опет прод 
ја српских левената.{S} Струма и Места, Бистрица и Мутница и многе друге реке, што се у правцу  
 Врата; на северу је каменити Мелник на Бистрици; јужно се отвара поглед низа Струму све до њен 
, а ни један од њих не зна, у колико је битака био, колико пута рањен, па и колико је кад блага 
рзини и издржљивости.{S} Ти ћеш, дакле, бити гласник.{S} Ићи ћеш на доста велики пут, и до успе 
ром венчању!</p> <p>— Које неће, брате, бити без твога.</p> <p>И одоше даље у веселом разговору 
чно.</p> <p>— За то ће — доврши Гојко — бити у нашој војсци три јунака мање.{S} Али опет —-</p> 
де се купају, какву траву треба наћи па бити видовит.{S} Тражио је толиких лета ту травку, па ј 
саија је био већ у Драми.</p> <p>— Мора бити, да га је коњаник затекао још у млину, те није мор 
 <p>— Али ја ипак налазим, да тако мора бити.{S} Боље је, велим, да се делови спасу но да све з 
ем баш кад треба!{S} Велможо, овде може бити свему крај!</p> <p>— Не, настао је тек почетак! —  
етског господара Ђурђа Балшића, не може бити довољна залога за трајно пријатељство, и искрено с 
искреност и љубав нашу.{S} Тога не може бити, јер таким сумњама нема места у души <pb n="8" />  
на самртничкој постељи, али нам не може бити од помоћи.{S} Он је син ћесара Прељуба, али не и п 
<p>Док су се остали чудили, шта то може бити, Тома и вођа продужише на само разговор, лагано се 
похода на Османлије, и њихово ће оружје бити поред нашег.</p> <p>— Млади витезови!{S} Вукашине, 
купљали на небу.{S} Изгледало је, да ће бити бурне ноћи, али се старац није плашио.{S} Погледао 
већ гњеван часник турски тумачу — да ће бити доцне, кад се, бачен на коло, буде покајао.</p> <p 
придобити нових слугу.</p> <p>— И то ће бити.{S} Лала-Шахин жели да се и то вечерас почне.{S} П 
 али су се надали да његов заменик неће бити рђав, јер је из његовог друштва.{S} То су чули од  
е све а оно бар онолико, колико му неће бити зазорно.</p> <p>Орфанским јунацима чисто бејаше ми 
у баштиник и кућаник, ал’ не престајаше бити и даље војник, нити напушташе своје часно место у  
и ли она, ти више немаш снаге неће више бити тебе.{S} Не, не, све је то варка ока, обмана.{S} Н 
свога јединца.{S} Верује да ће му лакше бити.{S} И ја те, узвишена ћесарице, молим.</p> <p>Ана  
енцима милости моје.</p> <p>— Тако ће и бити! — одлучно рече Анђео.</p> </div> <div type="chapt 
тања.{S} Та ја бих се могао и оженити и бити ћесар у Драми.{S} Има у овим земљама и злата и бла 
н очи испије.</p> <p>— Баш ће му тако и бити.{S} Ал’ њега за ноћас ваља у подрум бацити — одгов 
тељи својој, те ћеш у толико слободнији бити у својим поступцима, а војском ћеш управљати само  
их завојевача.{S} Па или ћемо ја и моји бити први победиоци или — прве жртве!{S} Па ипак ми се  
— И стати брат уз брата па победити или бити побеђени! — одговори Вукашин, стиште руку Угљешину 
, ал’ ја говорах искрено.{S} Души ће ми бити лакше!</p> <p>— А шта је о твојим стрицем, сестро? 
S} Хе, колико да ти дам?{S} Доста ће ти бити и половина овога мога земљака Скопљанина.{S} Не до 
кашин — код таке љубе није тешко Угљеши бити велики!</p> <milestone unit="*" /> <p>После трн да 
дости послао златну сабљу, а шта ће тек бити кад султан стигне амо!{S} И велики га Лала-Шахин с 
јни, али није среће у њих.{S} Ја ћу вам бити на услузи.{S} Послушајте ме!</p> <p>Јевронос-бег р 
онесем стег у одбрани Српства, ја морам бити спреман.{S} Ја ћу први одлучно укрстити оружје са  
ла ноћи.{S} Браћо, страшно ли је морало бити, кад је обест агарјанска пала у домове верних!{S}  
ну мисао:</p> <p>— Ко зна, шта је могло бити ?</p> <p>Он проговори:</p> <p>— Реци ми: ко сам? з 
уба — па ћеш знати онда, и шта је могло бити с нападом на тебе, и шта је препатио племенити вит 
очену крв за ново бојиште, на коме ћемо бити — рекох ти једном — или први победиоци или прве жр 
 шта говори прошлост о њима?{S} Неће то бити зла намера Гојкова већ мало већа слобода, која дон 
ом.{S} Али свет то не зна, а ваља ти то бити и пред њим.{S} Не брини, бићеш.{S} Мој добри отац  
рпеза сиротињска.{S} Мож’да би могло то бити сутра?</p> <p>— Ако нареди узвишена ћесарица, — од 
товали, ипак је Угљеша налазио да ће ту бити и какве заслуге новог заповедника драмске војске Т 
ше сукобе.{S} Ђурађ Балшић ми хоћаше ту бити користан савезник, али — само ту.{S} О Лазару Хреб 
ре неколико тренутака нисам знао, да ћу бити путник.{S} Узвишена ћесарица ми је наложила да у м 
ој задаћи и великој милости.{S} А ја ћу бити први војник под том заставом.</p> <p>— Господару,— 
еограничено.</p> <p>— Надам се, да нећу бити без вредних помагача, — рече Тома.</p> <p>— И ја т 
ај за ово доба бејаше, што ја престадох бити што сам пре био: пријатељ пријатељу и млађи стариј 
оше тамо.</p> <pb n="64" /> <p>— Ти ћеш бити гласник, — рече Тома једном разборитом копљанику.{ 
запамтио. <pb n="36" /></p> <p>Последња битка Момчилова била је његова погибија код Перитеорион 
p>Војихна се већ био више пута окушао у биткама са Турцима, који олако дођоше до источних грани 
ла је све сјајнија.{S} Пред најкрвавије битке сјала ми је све јачом светлошћу, и ја сам знао да 
Кад је један пут у говору споменуо Тома битку код Перитеориона и неко мало своје учешће у тим к 
су и градови Прилип и Скопље, Качаник и Битољ и многи други.{S} Јужно од браће Дејановића била  
је рањен и полужив нађен на разбојишту, биће мио пророку.{S} Ђаур се мало опоравио, од великог  
раније, но што он и помишља.{S} А слава биће твоја!</p> <p>То поможе.</p> <p>Славољубивом Јевро 
а буде нападнут и убијен.{S} Други неко биће у исто доба само нападнут.</p> <p>Анђео гледаше То 
аља ти то бити и пред њим.{S} Не брини, бићеш.{S} Мој добри отац болује без пребола, али ја мол 
о и остајем! — одговори Рајко.</p> <p>— Бићеш ми и кад —</p> <p>— Не будеш овде.{S} Не брини.</ 
 као на најпоузданије стубове.</p> <p>— Бићу срећан, ако и ја своме деспоту узмогнем рећи о њим 
овом граду јунака, који ће учинити крај бићу његовом?</p> <p>— Има!</p> <p>— И руке, која ће се 
ађах за ову руменику, док тамо бејасмо, бих се и ја измолио да опсађујем Пловдин! — досети се д 
аном туђину мачем срце потражим, и онда бих био сигуран, да <pb n="87" /> нисам ништа пропустио 
о си, шта си и одакле си.{S} Истина, ја бих све то радо хтела знати више и опширније, јер си, в 
/p> <p>— Непознати ми брате, витеже, ја бих још радо с тобом разговарала.{S} Ево одавде настаје 
 скрасим после толиког лутања.{S} Та ја бих се могао и оженити и бити ћесар у Драми.{S} Има у о 
е мишљах, да је Гојко невера.{S} Волела бих, да сам друкчије гласе од вас чула.{S} Ах, то је ст 
то долазе, — рече један.</p> <p>— А шта бих ти знао, синко, и казивати!{S} Тешко ми је, кад ста 
 остати у Серу и на овоме, што имам, не бих се ни на ову лествицу земаљске части испео!{S} Даље 
еној исповести, узвишени деспоте.{S} Не бих се ногом макао из ових тврдих зидина, кад не бих ве 
гом макао из ових тврдих зидина, кад не бих веровао у успех посла, који ми ти повераваш.{S} Мен 
>— Хе, велможо, ал’ ја разумем, а волео бих да не разумем.{S} Него на што крити?{S} Добро се за 
ма, рече:</p> <p>— Останите.{S} Изгубио бих мож’да који тренут времена у вашој пратњи, а часови 
лонила се овамо, ал’ сва моја разбирања бише у залуд...</p> <p>Јелена ућута, а Гојко, који је н 
ила је већ половина месеца септембра, а блага јесен као да бејаше скупила сву драж својих дана  
 његове кћери, румене јабуке и највећег блага у нашој породици.{S} Сумње нема пали су или сагор 
, колико пута рањен, па и колико је кад блага задобио.{S} Своју главу и мишицу, светло оружје и 
 пута у животу предавао своје пуне кесе блага.</p> <p>Али Томи није било свеједно.{S} Највећа м 
 Драми.{S} Има у овим земљама и злата и блага свакојака, и вина и понуде, и господства — па опе 
релога ратника, створи меког љубавника, благе душе, тихих и срдачних жеља.{S} Па ипак остадох в 
ве су очи бескрајно небо Божје милости, благе и тихе ал’ сталне и неменљиве љубави.</p> <pb n=" 
а и снова, и ако си за њих какве лепе и благе ноћи мислио, да ће се сви испунити док сване дан  
х!</p> <pb n="184" /> <p>У немој тишини благе јесење ноћи страховито се разлегаше клетва фанати 
ледаше Угљеша као страсни покајник пред благим исповедником, стајаше узрујан пред мудром и добр 
Богдану. — Он неће жив видети Драме.{S} Благо њему!</p> <p>Ућуташе, а мало после Рајко додаде:< 
.{S} Још не могу да са тим раскинем.{S} Благо и уресе, знаке таштине земаљске, — дадох светој о 
а почаст, коју је истинито заслужно.{S} Благо мојих ризница стоји ти на расположењу.</p> <p>Гој 
она два сјајна црна ока Марина, која га благо испраћаху.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= 
по висоравнима бејаху обилати храном за благо многобројних пастира.</p> <p>Ни страшан глас о па 
а се руке његове маши Мара, а он јој се благо обрати.{S} После тога се поздрави са војводама, к 
 нисам ни вашу вољу прекршио, — рече им благо Угљеша. — Туђина Теологиту уклонио сам са досадаш 
дговори она смерно али јасно.</p> <p>Он благо наслони своју руку на њено раме:</p> <p>— Али у о 
нтинаца тога доба, трошио је нагомилано благо на скупоцене украсе себи, својим војницима и — уч 
 и брат и сестрица!{S} Она ми је једино благо!{S} Други — веле — имају отаџбину, а ја ни то.{S} 
о је у Жегљигову, где је добијао знатно благо од закупаца богатих рудника, нагонећи често пута  
роз град и подграђе, а звона ударише на благодарење и богомољу.{S} И после неколико тренутака и 
ука са становника Драме, деспот призива благодет Божју на се и своја грешна дела.</p> <p>Кад ло 
.{S} А једном зовну дворанина:</p> <p>— Благоје, је ли раздељена у подграђу сва храна, коју одр 
миле снове!</p> <p>— Ништа, ништа, чика Благоје.{S} Кажи сан, па ако ти не раскујем тајну без р 
а и само један пратилац, стари дворанин Благоје.</p> <p>Тома се једва одржао, да се не изда од  
. — Он ће нам помоћи.{S} Стари дворанин Благоје већ је опремио једног поузданог коњаника, који  
ете се и у чуду виде где стари дворанин Благоје дави некога, који се са земље отимао.{S} Брзо п 
убоко зашла, — рече Мари стари дворанин Благоје, који заостаде као једини пратилац њен. — Недал 
ораше под чадором својим стари дворанин Благоје једном младом грчком певачу, који држаше у рука 
 сада ја када ћеш! — додаваше онај друг Благојев, што му у врту помагаше против нападача Рајков 
 одакле им приђе Ана.</p> <p>— И ја вас благосиљам! — понови Ана. — Ја знам већ све!</p> <p>— Ј 
толико снаге, да може једнога дана дати благослов очински своме јединцу.{S} До сад не дочеках т 
они верују, како на Душану нема правога благослова.{S} Ни сам сјај царске круне ни скиптар српс 
 је са њим?{S} Он нема снаге — јер нема благослова!{S} А мож’да није више ни жив?{S} Потуца се  
браћо!{S} Пијмо пехаре руменике, Божјег благослова!{S} Пијмо, испијмо до дна, и живимо за част  
 и убили.{S} Ко зна!{S} Где нема Божјег благослова, нема ни живота!</p> <pb n="105" /> <p>Киша  
на, да јој је грануо дан среће и Божјег благослова...</p> <p>Мало после стајали су у врту Гојко 
ром и круном, кад на њој нема истинског благослова!{S} Господа се са свим оцепише од цара свога 
ровати у тиху срећу скромнога али пуног благослова огњишта свог, свога гнезда, које ће радо сви 
тупи корак испред браће своје:</p> <p>— Благословен од сада па до века Господ, који те, рабе Бо 
шапта старац, па за тим понови: — Да си благословен!</p> <p>То бејаше знак да говори из чистог  
пусти је на главу Гојку:</p> <p>— Да си благословен! — прошапта старац, па за тим понови: — Да  
ало после пустињак отвори очи:</p> <p>— Благословено име српско !...{S} Просте прве жртве проти 
атак.{S} Ваља ми летети.{S} С богом!{S} Благослови, свети оче!</p> <p>Они устадоше да га испрат 
 <p>— Жива и срећна била, кћери моја, — благослови је Исаија.</p> <p>Јелена не могаше више издр 
>Гојко пољуби Исаију у руку, а монах га благослови, па додаде:</p> <p>— Ама с таким јунаком хоћ 
 Гојкову...</p> <p>— Синко, нека те Бог благослови!{S} Радо предајем забораву све што је било,  
љаваш душу моју, обрадуј и срце моје, и благослови свога <pb n="92" /> сина, да сме с твојим бл 
у, кад они клекоше. — Боже, ти спој, ти благослови!</p> <p>Месец засија у пуној светлости, изиш 
<p>—- Маро, моја Маро!{S} Ти си моја са благословом Божјим —</p> <pb n="144" /> <p>— И мојим! — 
S} Сутра, прекосутра укрстићемо, Божјим благословом, оружје с непријатељем, и тада ћу видети, к 
 ми ћемо радо свуда са њим а под Божјим благословом.</p> <p>Ова се војска у гомилама или дугачк 
ога <pb n="92" /> сина, да сме с твојим благословом ступити пред свети олтар, кад томе буде вре 
уба је расла, црпући у души своје мајке благост и тихо суђење а у витешком карактеру свога оца  
арице Ане, о мудрости деспотице Љубе, о благости и доброти лепе рођаке дворске Маре.{S} Само су 
:</p> <p>— Али у ово доба? — понови још блаже своје питање.</p> <p>— У исто доба, кад и ти, све 
 доживљаја њених, Ана, а још више Љуба, блажила је тугу у мудрим речима ученога Исаије.</p> <p> 
та он Љубоја.</p> <p>Љубоје изнемогао и блед, држећи се усиљено у седлу, погледа Богдана, хтеде 
ко време, како звезде у моме јату трну, бледе и нестају, па и сама моја звезда гине, тамни.{S}  
г царства византиског.{S} Кантакузен је бледео у очима његовим.{S} Залуд се Тома трудио, да зад 
 приликама.</p> <p>Све је пролазно, све бледи и угине, па и некадашње одушевљење за великога ца 
је пут мало познат.{S} Гониоцу је тек у бледом сећању.</p> <p>Обојица ободоше коње.</p> <p>Бегу 
S} Она је све светлија, у колико је ова блеђа.{S} Слутио сам, ал’ од како је пре три месеца она 
почеше утрњивати.</p> <p>Небо постајаше блеђе.</p> <pb n="108" /> <p>Војвода се прену из мисли. 
 — рече Угљеша.{S} У лицу дође тренутно блеђи, али на мах устаде:</p> <p>— И деспотица ће поћи  
ства не наруши никаква жеља за сјајем и блеском сујетнога живљења.{S} Ти ме бар знаш!{S} Није с 
е :</p> <p>— Твоја је постојбина у пола ближа моме месту рођења и првога детињства но што је ме 
/p> <p>— И ево овде, у осами ових гора, ближе једином господу Богу, кунем се, да другог греха н 
 био подигао корице с мачем, да му буде ближе десници.</p> <p>Томи у један пут постаде све јасн 
опљем у руци право Гојку.{S} А кад дође ближе пусти оштро копље, и оно се пребацивши Гојка, кој 
 Прилип а одатле у Скопље, једно, да је ближе оном одељењу своје <pb n="118" /> војске, које је 
оше, потиснуте са остатком своје војске ближе средини бојишта.</p> <p>— Ко? — викну неко.</p> < 
тврђаве прелазећи и на леву обалу Месте ближе граници, Тома Теологита бејаше удвојио своју пажњ 
 али <pb n="35" /> су они, који су били ближе Момчилу тврдили, да су у два маха затицали Тому с 
 рећи, а Тома јој приђе још један корак ближе.{S} За тим се окрете, те једним погледом премери  
им гласом понови жена, ступајући му још ближе. <pb n="6" /></p> <p>Он се трже, окрену и, спазив 
зваћу у помоћ —</p> <p>— Нигде никога у близини нема.{S} Слушајте!</p> <pb n="54" /> <p>Слабљењ 
ипремити место и начин.{S} Наћи ћу се у близини нападнутих и спашћу их.{S} Тиме сам постигао дв 
реко ње се види далеко на југ.</p> <p>У близини се зачу рог.</p> <p>— Ако буде деспотица, кажи  
г крвавог поља код Чрноменских Лугова а близо пута, што води у Пловдин, недалеко од Српског Гум 
tone unit="*" /> <p>Недалеко од Драме а близо великог моста, што је на јужном путу за морску об 
Струмице у деспотовини браће Дејановића близо пута била је једна повећа колиба.{S} Уз неке стар 
, прилазећи Рајку с леђа.{S} А кад дође близо, притаја се, и непомичан ћуташе неколико тренутак 
и могао опазити неко лице, које стајаше близо храста, куда је Рајко имао да прође улазећи у сво 
а неопажено посматраше, а кад он бејаше близо, она упита Видосаву;</p> <p>— Како се зове овај в 
есам.</p> <p>— И ја.</p> <p>— Још су ми близо дани варљиве среће у људском животу, још су крвав 
сталих пратилаца својих.</p> <p>Дошавши близо драмског подграђа Тома и Љубоје пустише коње ходо 
ући их испод очију.{S} А кад би са свим близо, Јелена га јасно али презриво погледа па окрете г 
зе сестра јој Мара.</p> <p>Ана је имала близу шесет година, када је Војихна умро.{S} Али је суд 
дошла себи, нашла сам се у некој кућици близу пута за Солун а ван области мога поочима.{S} Код  
сподару.{S} Зар без разлога мисли твоје блуде у тренуцима, кад се у двору <pb n="7" /> нашем св 
тобом говорим.{S} Видела си, мож’да, да бо́ре с чела мога не слазе ни онда, кад слушам твоје ле 
 одговори војвода.</p> <p>— Умро?{S} Е, Бог да га прости! — рече старац и подиже шубару.</p> <p 
це, а они не престају.</p> <p>— Јунаци, Бог с вама! — приђе им један други са Струмице. — Зар н 
S} За њега сам слутио да је под земљом, Бог му дао у рају насеља! — тужно додаде Исаија па се п 
ни зевнути.{S} Да се само мало одоцних, Бог да прости ћефалију Рајка! — говораше старац, улазећ 
илост!</p> <p>— Бог и његова милост!{S} Бог је био милостив нашој доброј мајци.{S} Он је њу при 
ла и некуда отишла.</p> <p>— Мож’да.{S} Бог би дао да је бар она жива.{S} Робом икад ал’ гробом 
вој дух Господу!</p> <pb n="98" /> <p>— Бог да га прости! — с искреним болом рекоше Вукашин и У 
</p> <p>— Бог и његова милост!</p> <p>— Бог и његова милост!{S} Бог је био милостив нашој добро 
p>— До сада јесте, хвала Богу!</p> <p>— Бог ће дати, да и даље буде !</p> <p>— Не.{S} На прагу  
их очима и изразом свога лица.</p> <p>— Бог ми је дао срећу, да те обрадујем, добри оче!{S} Поз 
руком, а душа — душа још боли.</p> <p>— Бог и његова милост!</p> <p>— Бог и његова милост!{S} Б 
 га поведе ка уласку у колибу.</p> <p>— Бог ти добро дао, путниче и намерниче, — одговори стара 
елене проговори опет амазонка:</p> <p>— Бог ти био у помоћи!</p> <p>— Не очајавај, надај се.{S} 
 да нам помогне, ђаво или Бог?</p> <p>— Бог!</p> <p>— Можемо ли се и даље поуздати у стару срећ 
ћеш, деспоте, да поштујеш своју реч, да Бог да у скоро слушао туђу!</p> <p>То се по граду и под 
у томе часу — и ја желим да се два пута Бог не куша!</p> <p>Гојко је весело вратио свога Лабуда 
 да ипак не ћемо подлећи.</p> <p>— Тебе Бог штити, господару мој! — кликну деспотица.</p> <p>—  
 друге, па што у ноћној тмини даде коме Бог.</p> <p>У највећем окршају, што се на ивицама са св 
руку Гојкову...</p> <p>— Синко, нека те Бог благослови!{S} Радо предајем забораву све што је би 
сина јединца.{S} Чини, госпођо, како те Бог учи, али —</p> <p>Ана задрхта:</p> <pb n="76" /> <p 
ле је по ново чуо глас.</p> <p>— Помози Бог! — поздрави дошљак старца, и скочи с коња, па га по 
раљев град Призрен.</p> <p>— Помогне ли Бог нама, Балшић је свршио ! — рече Рајко одлучно.</p>  
у.{S} До сад не дочеках таког дана, али Бог је милостив.{S} А дотле не брини.</p> <p>Колико су  
бро.{S} Ал’ ко да нам помогне, ђаво или Бог?</p> <p>— Бог!</p> <p>— Можемо ли се и даље поуздат 
о?</p> <p>— Не крсте.</p> <p>— Дако нам Бог милостиви помогне!</p> <p>По том се старац мало зам 
/p> <p>— Хајдемо!{S} Хвала ти, а не дао Бог да будеш у невољи, знај да ћу ти се братски одужити 
— Не, не, оче, пустићу га, учинићу, што Бог заповеда.{S} Одмах ћу наредити, нека дође овамо.{S} 
ротив зла, што наступа!</p> <p>— Сам их Бог води!</p> <p>— Тако је.</p> <p>За силном коњицом на 
 небо и на њему Господа.</p> <p>— Тебе, Бога, хвалим! — оте му се из раздрагане душе његове.</p 
Вино и песма — то је њему све.{S} А то, Бога ми, лепо стоји његовом озбиљном изгледу, много леп 
грешних жеља људских пред лицем Господа Бога!</p> <pb n="145" /> <p>Све се, што бејаше за мегда 
шила сам руке, клечала, плакала, молила Бога да ми помогне, али — судбина гоњаше напред.</p> <p 
д ју је Гојко поздравио и кад му је она Бога прихватила.</p> <pb n="112" /> <p>Из првих речи са 
алим и народом, чујаше одушевљено „Тебе Бога хвалим“ и „Вазбраној војеводје“ Исаије, служитеља  
вара — атонски пустињик.</p> <p>— У име Бога и крста! — викну он и пружи Гојку го нож.</p> <p>Г 
и отац болује без пребола, али ја молим Бога, да му да толико снаге, да може једнога дана дати  
, попалили, порушили, а мој отац, дотле богат трговац, избеже са мном, да спасемо голу душу.</p 
от бујношћу придошле реке планинске.{S} Богати градови даваху у својим рудницима сребра и злата 
узе загледати на двоје пребијен мач.{S} Богати га украс бојна мача изненади, и он пусти поглед  
, натапаху плодне равнице међу тврдим и богатим градовима, на морску обалу наслоњене, деспотови 
где је добијао знатно благо од закупаца богатих рудника, нагонећи често пута рударе да преко уг 
вом војском, јахао је у златном руху на богато украшеном жераву деспот Угљеша, а око њега бејах 
у познате, грчке крчме један мали одред богато одевених коњаника турских.{S} Они се спремаху, д 
 и соколи и соколари траже одмора после богатога лова минулог дана.{S} Слуге су у граду уморне  
луге су у граду уморне од дневне службе богатој властели српској.{S} Властела су заморена од бр 
а Мрњавчевићи за каменити сто у великој богатој одаји Угљешина двора.{S} Ноћну таму разгањају у 
 челу витешког похода јахао је Љубоје у богатом злаћеном оделу војводском с високим калпаком, н 
чно времена како је у лаком оделу али у богатом огртачу изишао на кулу мотриљу.</p> <p>Чешће је 
 обавестити о њиховом одласку.</p> <p>У богатом манастирском млину добра вечера очекивала је из 
?{S} Зар без разлога често пута оставиш богату трпезу и госте наше за њом, па одлазиш узбуђен,  
р на зборно место.{S} Позван од Угљеше, Богдан је у место сваког одговора послао у Сер свога ст 
га ту код моста.</p> <p>Они стадоше.{S} Богдан узе мач, од кога се држак са горњом половином бе 
ку.{S} И ова је била грчка, ал’ војвода Богдан хоће да му је певам српским речима...</p> <p>Гој 
едишта, где се држаше Угљеша, а војвода Богдан тражећи везу са њима и сам се крвавим корацима п 
говораше мало после као за себе војвода Богдан мачу.{S} Али си се ти ипак саломио у борби за Ср 
и, за остале не брините, — рече војвода Богдан, кад са својима уђе у сечу на северозападној стр 
ране враћају кући.{S} То бејаше војвода Богдан с Рајком, Љубојем и још двојицом својих пратилац 
са њом Угљеша, деспотица Љуба и војвода Богдан, човек у најбољим годинама, осредњег раста, јаки 
а краљ Вукашин, деспот Угљеша и војвода Богдан разговарају се о ратном походу своме.</p> <p>— М 
гљеша, а око њега бејаху велики војвода Богдан, војвода Гојко и неколико старијих и млађих вите 
зрела воћка, — додаје безбрижно војвода Богдан.</p> <p>— Боже дај! — вели Угљеша. — Наша је вој 
остадин и Драгаш, и њихов стриц војвода Богдан.{S} На њих можемо рачунати?</p> <p>— Можемо.{S}  
<p>— Овамо долазе само јунаци! — додаде Богдан.</p> <p>— С Богом, војводо !{S} Опрошћавај! — та 
>— Моја је рана лака, — рече мало после Богдан. — А твоја, витеже? — упита он Љубоја.</p> <p>Љу 
<p>— Ја идем путем крстопољским, — рече Богдан. — Морам се журити да своју војводину <pb n="179 
ко тренутака настаде тишина, после рече Богдан:</p> <p>— Кажи остало.</p> <p>—Све истиче из тог 
Опростите, браћо!{S} Прости јуначе! — и Богдан загрли Љубоја.</p> <p>— Војводо — с Богом — војв 
ам почетак своје владе.</p> <p>Угљеша и Богдан, коме се указиваше свака част, сваког дана излаж 
0" /> <p>— Нек тако буде ! — пристаде и Богдан...</p> <p>У том се и мрак на земљу спусти.{S} Хи 
о одазвати нашем позиву.{S} Тако исто и Богдан.{S} Његова војводина може трајати само докле ниј 
е требало ни повести! — љутито одговори Богдан.</p> <pb n="173" /> <p>— Вараш се, узвишени војв 
ве одоше брзо једна за другом! — заврши Богдан.</p> <milestone unit="*" /> <p>Дан хода на запад 
а трећем —</p> <p>— Ја — не! — упаде му Богдан у реч одлучно.</p> <pb n="159" /> <p>— Онда ћемо 
 најљућу сечу.</p> <p>- За њим! — викну Богдан, па са осталима јурну на густи буљук Турака.</p> 
тај споразум не само да им не отежаваху Богдан и Дејановићи, већ га и сами помагаху, јер и сами 
жа, омања војводина њиховог стрица Југа Богдана.{S} Али се Угљешина деспотовина продужавала нај 
лед, држећи се усиљено у седлу, погледа Богдана, хтеде одговорити, али му речи засташе.{S} Глав 
какању.</p> <p>— Теби из Кукуша војводе Богдана ?{S} Хе, колико да ти дам?{S} Доста ће ти бити  
еље од боја — поклисари српског војводе Богдана и Дејановића, који напустише одмах Пловдин.{S}  
мрт.{S} Пошао сам сад с војском војводе Богдана.{S} И њему сам певао.{S} Ала је то витез!{S} Ви 
 Ја волим ове људе.{S} Ја ценим војводу Богдана.{S} А он је, мож’да давно већ отишао Богу на ис 
оја памет не признаје слабији разлог, а Богданова самосталност не слуша туђу вољу! — рече Вукаш 
 деспотовине Угљешине и омања војводина Богданова слала је своје чете у Сер на зборно место.{S} 
 је своје погледе преко границе суседне Богданове војводине с једне и низ пучину.{S} Орфанског  
војска деспотовине Угљешине и војводине Богданове изгуби за плавим бреговима, који је заклонише 
, нема још непријатеља, — рече један од Богданових стегоноша.</p> <p>— Тебе није требало ни пов 
је у име царевине а против царевине.{S} Богданово је војводство мало а и изложено је могућним н 
д један од пратилаца ободе коња и приђе Богдану.</p> <p>— Војводо, сумње нема, ово је мач какво 
о био на путу, а други гласник одјездио Богдану, ушавши једне вечери у собу Угљешину, деспотица 
е рана без пребола, — рече Рајко лагано Богдану. — Он неће жив видети Драме.{S} Благо њему!</p> 
иште? — упита војвода.</p> <p>— Мислим, Богме!</p> <p>Наложише по ново ватру, па ћутаху.{S} А к 
ари Анђео?</p> <p>— То јест ђаво!{S} Да Богме!</p> <p>— А јеси л’ тачан као пре?</p> <p>— Да!</ 
н пошто се добро поткрепио.</p> <p>— Да Богме! — одговори други. — Ви, који сте били манастирск 
м.</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Погинућеш да Богме, и то још данас ал’ од вина, старче!{S} Ха, ха, х 
ј људи, где гусле не гуде!{S} Ако си ти Богме без тога пошао ја нисам.{S} Незгодно ми је сад ић 
и држаше у рукама цитру.</p> <p>— Певај Богме, брајко, ако нећеш сада ја када ћеш! — додаваше о 
<p>Ана је са пуно побожности и истинске богобојажљивости одстојала вечерњу с Маром, а за тим се 
ро, — рече јој он — ти си већ моја пред Богом.{S} Али свет то не зна, а ваља ти то бити и пред  
исну:</p> <p>— Стани, заклињем те живим Богом, не даље!{S} Одбиј сумњу, што ти душу мори.{S} Ос 
евачу очи засузише.</p> <p>— Тако!{S} С Богом!</p> <p>Пољуби цитру, па је одбаци, а са мачем у  
и!</p> <p>— Не очајавај, надај се.{S} С Богом!</p> <p>И Рајка нестаде.</p> <milestone unit="*"  
, а рок кратак.{S} Ваља ми летети.{S} С богом!{S} Благослови, свети оче!</p> <p>Они устадоше да 
дан загрли Љубоја.</p> <p>— Војводо — с Богом — војводо... и Љубоје клону на коња.</p> <p>Рајко 
е могу замрзнути љубав моју!</p> <p>— С Богом, мили гласниче!</p> <p>И Мара, као и нехотице, ма 
/p> <p>— С Богом, господару!</p> <p>— С Богом, војно!</p> <p>Коњица у трку пролажаше.</p> <p>—  
 Угљеше непрестано савијаше.</p> <p>— С Богом, деснице моја! тешко јекну неко. — Више нећеш ник 
 да не изостане за деспотом.</p> <p>— С Богом, господару!</p> <p>— С Богом, војно!</p> <p>Коњиц 
амо јунаци! — додаде Богдан.</p> <p>— С Богом, војводо !{S} Опрошћавај! — таким прекором ожалош 
е војвода, пруживши му руку.</p> <p>— С Богом, војводо, срећа те пратила на путу! — одговори ст 
 одговорити своме господару.</p> <p>— С Богом, добри старче! — рече војвода, пруживши му руку.< 
це, кликну мушки и отворено:</p> <p>— С Богом! — па ободе коња.</p> <p>Гојко једва стиже да мах 
 различитим већим и мањим манастирима и богомољама био је у то доба најчувенији манастир Светог 
грађе, а звона ударише на благодарење и богомољу.{S} И после неколико тренутака из цркве се, у  
{S} Ту је на миру настављао свој превод богословске књиге грчкога писца Дионисија Ареопагита, п 
м читао би јој одломке из свога превода богословских дела са грчког језика, или би са њом распр 
>— Па да видиш, нисам баш ни рђав, јер, Богу хвала, таких у нас и нема.{S} А хоћеш ли да посвед 
а са свом љубављу материнском.</p> <p>— Богу хвала што ми је дао и трећу кћер ! — рече она, кад 
 твој отац.{S} Тамница је празна, слава Богу!...</p> <p>Други пут пак док је Мара тражила забав 
ена и невине дечице!{S} Али није, хвала Богу, дуго тако трајало.{S} Пре него што је запљуснуло  
 и добро?</p> <p>— До сада јесте, хвала Богу!</p> <p>— Бог ће дати, да и даље буде !</p> <p>— Н 
То није ни мене мимоишло.{S} Али, хвала Богу, дође тренутак, када се човек освести.{S} Тако је  
174" /> <p>— То је његов глас!{S} Хвала Богу! — рече гласно седи ратник, старац са Радовишта, п 
Па ипак —</p> <pb n="126" /> <p>— Хвала Богу! — рече Јелена.</p> <p>Гојку бејаше све јасно.</p> 
а стране, паде на земљу.</p> <p>— Хвала Богу, ја сину вратих, што оцу бејах дужан! — прошапта с 
 си ли тамницу отворила?</p> <p>— Хвала Богу и не бејаше никога за тамновање, дете моје, кад из 
који као полузависни господар Драме оде Богу на истину. <pb n="21" /></p> <p>Војихна се већ био 
на.{S} А он је, мож’да давно већ отишао Богу на истину!{S} Шта ће и мени живот!{S} Цитро моја!{ 
асак повуче у самоћу, помоли се по ново Богу, па уздахну а преко памети јој прелетаху најлепше  
</p> <p>— Нека је слава и хвала господу Богу горе и нашем милостивом деспоту на земљи, али ја м 
 осами ових гора, ближе једином господу Богу, кунем се, да другог греха немам нити ћу имати до  
Коњица у трку пролажаше.</p> <p>— Боже, Боже, — рече неко од оних што посматраху војску, — коли 
p>— Господе преблаги! — викну Исаија. — Боже!</p> <p>Полете напред и загрли Јелену, која му, ли 
стави руку на главу, кад они клекоше. — Боже, ти спој, ти благослови!</p> <p>Месец засија у пун 
 победи некрст.</p> <pb n="146" /> <p>— Боже дај!{S} Ал’ и мишице и памет витешких господара вр 
ах, ил-Алах!</p> <p>— Превара!</p> <p>— Боже, помози!</p> <p>— Жерава, жерава мог!</p> <p>— Вој 
ег!</p> <p>— Знак, какав знак!</p> <p>— Боже, опрости!</p> <p>— Узбуна!</p> <p>— Војвода!{S} Ст 
p> <p>Коњица у трку пролажаше.</p> <p>— Боже, Боже, — рече неко од оних што посматраху војску,  
даје безбрижно војвода Богдан.</p> <p>— Боже дај! — вели Угљеша. — Наша је војска снажна.{S} Бр 
оњаници у великом трку.</p> <p>— Помози Боже! — прошапта Гојко, намаче калпак на очи, прикупи д 
е други господари српски.{S} Ил’ бејаше Божја воља да стег одбране српске пређе у друге руке?{S 
де око Свете Горе.</p> <p>Али се милост Божја, која нас аше оставила, више не враћаше.</p> <p>Б 
упљала, па ће <pb n="135" /> онда у име Божје прећи границу непријатељску.{S} Али у тој војсци  
ан смо још овде, а после полазимо у име Божје! -</p> <p>— Живео !—радосно се одазваше војводе.< 
 јер они бејаху — нема сумње — гласници Божје казне над покорима, што се у Византији починише.{ 
на?</p> <p>„Плаве су очи бескрајно небо Божје милости, благе и тихе ал’ сталне и неменљиве љуба 
ако је браћо!{S} Пијмо пехаре руменике, Божјег благослова!{S} Пијмо, испијмо до дна, и живимо з 
<pb n="170" /> <p>Тада се смирени слуга божјег олтара разгњеви и плану:</p> <p>— Кад нећеш, дес 
„Вазбраној војеводје“ Исаије, служитеља Божјег олтара.</p> <milestone unit="*" /> <p>Тома је, и 
а су га и убили.{S} Ко зна!{S} Где нема Божјег благослова, нема ни живота!</p> <pb n="105" /> < 
помени, које су смирени служиоци олтара Божјег читали за покој душе старога ратника, а још више 
о уверена, да јој је грануо дан среће и Божјег благослова...</p> <p>Мало после стајали су у врт 
, браћо моја, тај посао рађен по закону Божјем и као што треба већ онако, како није вредно било 
д сада па до века Господ, који те, рабе Божји, посла к нама!</p> <p>Угљеша пољуби, прекрстивши  
} Хришћанском цару јавио се у сну анђео Божји, узео му из руку крваву сабљу и предао Турцима.{S 
анике.{S} Сутра, прекосутра укрстићемо, Божјим благословом, оружје с непријатељем, и тада ћу ви 
ве нас, ми ћемо радо свуда са њим а под Божјим благословом.</p> <p>Ова се војска у гомилама или 
моја Маро!{S} Ти си моја са благословом Божјим —</p> <pb n="144" /> <p>— И мојим! — огласи се А 
шу тишти.{S} Ти си сада у незгоди: и по Божјим и по људским законима ти би сагрешила, ако ускра 
ановника Драме, деспот призива благодет Божју на се и своја грешна дела.</p> <p>Кад логотет зав 
ного надмоћније турске војске.</p> <p>— Бој је био страшан, — причао је Рајко. — Небо се пролам 
ново на земљу, огрезао у крви.</p> <p>А бој се све јаче распаљује...</p> <p>— Да страшне ноћи,  
кућишта.{S} Они једва памте, који им је бој био први, а ни један од њих не зна, у колико је бит 
јој, да је преухитри, рече:</p> <p>— Не бој се.{S} Ма какве ми гласе поклисар донео, одмах ћу д 
у поједине гомилице, бијући непрестанце бој на <pb n="176" /> дугој линији док трајаше једнога  
т, опет — пољуби црне очи и крвав тражи бој, ако хоћеш да будеш витез прави и да те слави песма 
а пође тим степеницама и изиђе на горњи бој, где су биле две малене собе са једним предсобљем.< 
је имао деспот Угљеша лично да поведе у бој против Турака.</p> <p>Осем простране деспотовине Уг 
ад под окриљем звезде нашег рода поћи у бој за једну мисао! — одушевљено рече Угљеша, и устаде  
ежбаних коњаника, са којима је ступио у бој на отвореном пољу противу много надмоћније турске в 
еко од обала Белог Мора.{S} У очи самог боја дошао је у стан Момчилов Тома.{S} Дуго се на само  
већ стигли — и ако је тек две недеље од боја — поклисари српског војводе Богдана и Дејановића,  
стоницу Дренопоље, које ће мож’да и без боја заузети.</p> <p>Сви се јако обрадоваше, глас проле 
ену небу.</p> <p>— Господару, Угљеша! — бојажљивим ал’ доста снажним гласом понови жена, ступај 
брижан с те стране.{S} Он се, напротив, бојао, да нападачи не поступе и сувише зликовачки према 
рими, јер се свима <pb n="47" /> ваљало бојати сукоба на граници са непријатељем.</p> <p>Томи ј 
ли Томе није ту застао.</p> <p>У чешћим бојевима, које је дотле непобедни јунак Момчило водио п 
ик разбира што ње у последње доба нема, бојећи се да је није што и у чему несвесно увредио.</p> 
а, увек износи стање ствари у светлијој боји.{S} То његово, намерно удешено, ружичасто гледање  
 са остатком своје војске ближе средини бојишта.</p> <p>— Ко? — викну неко.</p> <p>— Ћефалија Р 
p>— А зар мислиш, старче, још једном па бојиште? — упита војвода.</p> <p>— Мислим, Богме!</p> < 
а штедети и сувише источену крв за ново бојиште, на коме ћемо бити — рекох ти једном — или први 
 двоје пребијен мач.{S} Богати га украс бојна мача изненади, и он пусти поглед низ мутну воду,  
а војска, једва четвртина укупне српске бојне силе, у дугим, местимице прекинутим, линијама брз 
лижи средини.</p> <p>Све се ту слеже, и бојни бео достиже врхунац свој.</p> <p>Али сад наста но 
 Гојком утону у сечу, која се у средини бојног поља све већом жестином обнављаше.</p> <p>Војске 
ржао је стегоноша у десници на дршку од бојнога копља.{S} За њим је ишла коњица, а за коњицом в 
лаве и величају, како односе мегдане на бојном и љубавничком пољу ?{S} Не!{S} У овим је крајеви 
сам у овим годинама, што год вредети на бојном пољу.</p> <p>— А зар мислиш, старче, још једном  
руги јунак, Рајко, а душу његову каквом бојом зна сликати тек прошлост добре девојке, Јелене!</ 
стекоше, да чују песме о светом краљу и боју на Велбужду, о смрти војводе Момчила и о другим ју 
{S} Тома је, вели, био лако рањен у том боју.{S} Не знам.{S} Мож’да.</p> <p>Толико је знао и пр 
са душом, неки се упиње да се дигне, да бол олакша и пада доле изнемогло, стотина издише снивај 
о испричао како је деспотица писнула од бола, када је улазећи у тврђаву видела породични грб Во 
ла...</p> <p>Гласник једва дође себи од бола:</p> <p>— Авај нама! — болно писну, па покри лице  
скрено рече да је стари Властоје знатно болан.</p> <p>Гојко сабра веђе:</p> <p>— Коса је смртна 
ине истинског осећања жалости, олакшаше боле и тугу њихову.{S} И после прве силне жалости насту 
} Она не бејаше далеко од постеље тешке болеснице.</p> <p>— Шта сад, добра Видо, да радимо ? —  
ше, како нема изгледа да ће и устати са болесничке постеље, па га искрено жаљаше.</p> <p>— Звао 
рављајући се а час опет падајући у тежу болест.{S} Монах Исаија обилажаше чешће драмску господу 
 Маре, и несавладљива љубав према њој и болећивост у тешком положају њеном пробудише у Видосави 
{S} Није ни чудо — туђин је, па га и не боли срце за овим народом, — рече Исаија.</p> <p>— Ја с 
>— Дошао сам сад к теби, да ме мину сви боли, свака туга, свако очајање.</p> <p>Па јој је онда  
} Али то дадох руком, а душа — душа још боли.</p> <p>— Бог и његова милост!</p> <p>— Бог и њего 
ође себи од бола:</p> <p>— Авај нама! — болно писну, па покри лице рукама, клече поред Угљеше и 
 <p>— Онда ћемо сва тројица четвртом! — болно рече Угљеша.</p> <p>— То би био кобан дан!—додаде 
ет, дванаест година, а зваше се — монах болно уздахну — Јелена.</p> <p>— Јелена? — понови Рајко 
оме буде време!</p> <p>И Гојко клече до болног оца, па саже главу.</p> <p>Властоје задрхта, по  
тац?</p> <p>— Умро је.{S} После толиког боловања ипак је подлегао. <pb n="12" /></p> <p>Деспоти 
а, па се упути одељењу, где је Властоје боловао.</p> <pb n="75" /> <p>После неког времена Исаиј 
 у тешку бољетицу, од које дуго времена боловах.</p> <p>Туђина је нестало, отишао је, без сумње 
 /> <p>— Бог да га прости! — с искреним болом рекоше Вукашин и Угљеша.</p> <p>— То бејаше чести 
.{S} Не брини, бићеш.{S} Мој добри отац болује без пребола, али ја молим Бога, да му да толико  
еба!</p> <p>— Добро.{S} За добру услугу боља награда.{S} Пред вече да ми се јавиш.{S} Иди.</p>  
у помоћ, јер разуме војну <pb n="17" /> боље но и сам законик.{S} Он је ваљан синовац ненадмашн 
— Не иди.{S} Тебе нема ко чути више.{S} Боље отиди у Драму, и кажи да си ти учинио последњу усл 
 ја ипак налазим, да тако мора бити.{S} Боље је, велим, да се делови спасу но да све за љубав ц 
ри дана, да почасти свога госта и да га боље увери о готовости одазвати се Угљешину позиву за о 
шао, мож’да да тражи витеза, који ће га боље разумети.{S} Али се вара.{S} Угљешина је душа упил 
м дају отпора.</p> <p>Ал’ турска војска боље знађаше место, на коме је, и краљ поче са својима  
 учини да чује топот коњски.{S} Послуша боље.{S} Мож’да су ђаури?{S} И он се брзо склони низ Ма 
p> <p>— Није наше вино тако.{S} Мало је боље, а ово је из Пловдина од лозе пловдинке.{S} Наточи 
 женска прилика, коју у мраку не могаше боље загледати, он заусти да гласно упита Гојка, па се  
} Ти си честитог покојника допратио или боље донео на рукама у мој дом.{S} Ти си ценио његово ј 
рата и пријатеља.{S} Не мишљаху ни мало боље ни Мрњавчевићи, Вукашин и Угљеша, о њима.{S} Измеђ 
 Томи:</p> <p>— Теби је све ово познато боље него другима.{S} Зато и назначих тебе за заповедни 
 а Тома лукаво додаде:</p> <p>— Или још боље: не мора Лала-Шахин о томе ништа ни знати.{S} Ми ћ 
сто одговора јекнух, и занех се у тешку бољетицу, од које дуго времена боловах.</p> <p>Туђина ј 
и, у коме је по ново синула мисао да су бољи и Турци него српска превласт.</p> <p>И тако су све 
Рајко је био ведар и весео, надајући се бољим данима у својој будућности.{S} Отклонила се сумња 
њаше, да је грешио што је мислио, да је бољка доброга му оца без пребола.{S} И тога се дана поч 
 су дани врло ровити.{S} Нама предстоји борба и ко зна колико дуга и мучна војна с Турцима.{S}  
осветљена.{S} Очекивао је Гојка.</p> <p>Борба је у души његовој била још већа.{S} Корео је себе 
антиског.{S} Данас, кад је у међусобној борби напукло или је мож’да и са свим већ скрхано оружј 
пске превласти на југу.{S} Није ли он у борби противу Матије Кантакузена изишао као савршени по 
ан мачу.{S} Али си се ти ипак саломио у борби за Српство.{S} Света десница, која те носила!{S}  
вши овога, Гојко се спремаше да продужи борбу са другим нападачима.{S} Али се они не појавише.{ 
а бисмо могли опет продужити међу собом борбу да расправимо на коме од нас ваља да остане царст 
е часове израдиле.{S} Чело јој испунише боре, а она тужно посматраше — жалосну врбу, лако обеле 
о и подерано.</p> <p>Многи се јунак још бори са душом, неки се упиње да се дигне, да бол олакша 
 а за коњицом војници, који су се пешке борили.{S} Цео поход завршаваху људи, који су водили то 
адости мојој нагонише ме, да се са њима борим, па да их и <pb n="74" /> побеђујем.{S} Да се бор 
 их и <pb n="74" /> побеђујем.{S} Да се боримо!{S} Причекај ме, и умири се.</p> <p>Видосава изи 
 — питаше Мара јецајући.</p> <p>— Да се боримо! — рече Видосава после малог размишљања.</p> <p> 
Исаија и остали.{S} Властоје се с душом борио.</p> <pb n="93" /> <p>Гојко клечећи држаше десном 
а разговор после неког ћутања.</p> <p>— Борисмо се неуморно и само знадосмо за победе! — додаде 
сина.{S} Јован пети Палеолог не може се борити против азијатских варвара.{S} На њему је право п 
ољу пред њим одиграше.</p> <p>У њему се борише с једне стране супарништво у љубави, уверење да  
ркве светог Прокопа, с крстом у левој и босиљком у десној руци ступи корак испред браће своје:< 
ма и шкрипа кључева у великој гвозденој брави на градским вратима.</p> <p>Деспотица погледа Угљ 
ом лицу не бејаше потребна густа и пуна брада, која само повећаваше суровост изгледа овога мож’ 
 превалила преко шесет лета, седе косе, браде и бркова ал’ румена лика и не помишљаше, да ће се 
 црномањаст младић подужих бркова а без браде, који у пуној ратној спреми уђе у њихову одају.</ 
е у рукама цитру.</p> <p>— Певај Богме, брајко, ако нећеш сада ја када ћеш! — додаваше онај дру 
 је то једна, српска вера.</p> <p>— Хе, брајко, има ту и Грка и Влаха!</p> <p>— Па ако!{S} Опет 
ина га радосно поздрави.</p> <p>— Мери, брајко, сад! — рече он поносито. — Види колико сам изос 
ању.</p> <p>— Колико ми копаља, незнани брајко, дајеш? — пита један, који се спрема да осветла  
не могу они чути моју цитру!{S} Падоше, бранећи свога војводу.{S} Вешти гуслар надметаше се син 
 обрадујемо, — рече деспотица. — Храбри бранилац и заповедник јакога Пловдина предао је свој ду 
аћа поделила на два логора.{S} Једни су бранили старог краља Дечанског, други су били уз младог 
и и приличи.{S} Али ја не говорим да га браним.{S} Друго је нешто, што ми душу тишти.{S} Ти си  
алипоље је мален али јак град.{S} Он је бранио прелаз из Азије овамо, па је у свако доба могао  
 приближи Мари.</p> <p>— Ја ћу се силом бранити — цикну Мара.</p> <p>— Али без успеха! прекиде  
ци цара Уроша, Лазар Хребељановић и Вук Бранковић, не мишљаху нити се надаху, да би у господари 
мо ту.{S} О Лазару Хребељановићу и Вуку Бранковићу не смемо ни помишљати.{S} Они су нам већи не 
ам живим од милости доброг господара, — брањаше се онај пола у шали.</p> <p>— Тако је, тако !{S 
 гусарских дружина и крсташких чета.{S} Брат наш Вукашин први је развио заставу одржања српске  
 је прошле године умро најстарији њихов брат Срацимир, плахе али витешке природе, нису више Бал 
 запита:</p> <p>— А, велиш оче, твој се брат зваше Матија?</p> <pb n="61" /> <p>— Јесте, — одго 
у песму!{S} Она ми је И отац и мајка, и брат и сестрица!{S} Она ми је једино благо!{S} Други —  
 противи реченој мисли, за коју се ја и брат ми заложисмо.{S} После свега тога ми нисмо могли д 
ј заветној мисли, у тренуцима, кад је и брат ми Вукашин долазио до клонућа — она ми је звезда к 
ло породично веће, па коме су само он и брат му краљ Вукашин</p> <p>Озбиљног лица засела су бра 
ну, а свет је знао чак и то да се млађи брат деспот Драгаш од тога доба непрестано налази на гр 
ем.{S} Ту у Галипољу живео је мој млађи брат Матија као трговац, који је због својих услуга, шт 
тез, као што си и до сада био, па си ми брат а не млађи! — одговори му Угљеша.</p> <p>Тома је б 
руживши руку Вукашину.</p> <p>— И стати брат уз брата па победити или бити побеђени! — одговори 
 казаћу ти шта је у њему!</p> <p>— Твој брат, оче'? — запита Рајко.</p> <p>— Да.</p> <p>— То ни 
ну јављати.{S} Ево немила гласа.{S} Мој брат краљ Вукашин спрема војну у савезу са Балшићем а п 
ла га силна војска турског цара Мурата, брата преминулог царевића Сулејмана, срећног освојача н 
} Још се мање смемо ослонити на млађега брата Балшу, господара северне Арбаније.{S} Од како је  
ах је дао пристанак у име своје и свога брата.</p> <p>Костадин је Гојка задржао три дана, да по 
 где бејаше виноград <pb n="60" /> мога брата.{S} Виноградар му је био неки Грк.{S} Плашљивица  
оклетник, наговараше да нападну на мога брата.{S} Пошто му царевић даде достојну награду — скид 
руку Вукашину.</p> <p>— И стати брат уз брата па победити или бити побеђени! — одговори Вукашин 
а, браћи Мрњавчевићима, икад могли наћи брата и пријатеља.{S} Не мишљаху ни мало боље ни Мрњавч 
шљати о судбини. <pb n="59" /> Имао сам брата Матију, који је увек говорио: док сутра постане ј 
 пред снажном одлуком и гвозденом вољом брата нам морао устукнути као побеђен и прогнат?{S} Ниј 
оме скором венчању!</p> <p>— Које неће, брате, бити без твога.</p> <p>И одоше даље у веселом ра 
стојанствено Угљеша. — Али не заборави, брате, да се тешка погрешка не може учинити два пута.{S 
/p> <p>— Теби, дакле, имам да захвалим, брате! — рече Рајко Гојку.</p> <p>Пружи му руку, па се  
ена с рамена.</p> <p>— Ха, ништа је то, брате са приморја.{S} Тебе је жарко сунце размазило, те 
раву а и вама, што сте ми га донели!{S} Брате Љубоје, хвала ти на замени!</p> <p>За час су војн 
ну левом руком и — склопи очи.</p> <p>— Брате! — писну Рајко и загрли Љубоја.</p> <p>— Ћефалијо 
 је! — одлучно додаде Вукашин.</p> <p>— Брате, ми ћемо и сад под окриљем звезде нашег рода поћи 
 могли већ знати.</p> <p>— Непознати ми брате, витеже, ја бих још радо с тобом разговарала.{S}  
естит јунак.{S} А деспот га, веле, зове братом својим.{S} Ти га знаш?</p> <pb n="107" /> <p>Вој 
и се и деспотица, — веруј са превисоким братом својим у победу твојих узвишених мисли, веруј и  
усто сабијеним редовима многи падоше од братске руке, а ноћна тмина прими тако проливену крв на 
 Не дођох да се одмарам, већ — на позив братски — да с вама послујем.</p> <pb n="99" /> <p>— Го 
 обрадовали су све у Серу.{S} Деспот је братски загрлио младога војводу, па га је онда пустио,  
ајко Гојку.</p> <p>Пружи му руку, па се братски опет пољубише.</p> <p>— Ти си, без сумње, уморн 
долази Гојко, похита му на сусрет па се братски са њим загрли и пољуби.{S} А кад виде, да је не 
Бог да будеш у невољи, знај да ћу ти се братски одужити!</p> <p>Они изиђоше из врта, па се стар 
се потпуно обавестише.</p> <p>За тим се братски куцнуше пехарима.</p> <p>У разговору дочекаше з 
> <p>Побратими су се искрено загрлили и братски ижљубили.</p> <p>— Хвала ти, од срца ти хвала!  
н поступаху у свему сложно, договорно и братски.{S} А тај споразум не само да им не отежаваху Б 
 деспоту Костадину Дејановићу и његовом брату деспоту Драгашу.{S} Ти ћеш их позвати на заједнич 
а је била међусобна војна.{S} Рођена се браћа поделила на два логора.{S} Једни су бранили старо 
 његовог!</p> <p>— Онда нам остају само браћа Дејановићи, Костадин и Драгаш, и њихов стриц војв 
 Вукашин</p> <p>Озбиљног лица засела су браћа Мрњавчевићи за каменити сто у великој богатој ода 
 стиште руку Угљешину, и устаде.</p> <p>Браћа се загрлише и пољубише.</p> <p>У дворану ступише  
ај студенца на једног војника, гласника браће Дејановића.</p> <p>Гласник поможе рањенику да сиђ 
озападу деспотовину Костадина и Драгаша браће Дејановића а право на западу преко великога Варда 
сиљком у десној руци ступи корак испред браће своје:</p> <p>— Благословен од сада па до века Го 
аник и Битољ и многи други.{S} Јужно од браће Дејановића била је, Солуну понајближа, омања војв 
енуо се са њом преко деспотовине светле браће Дејановића.{S} Он ће у Велбужду узети и њихову во 
 <p>— Можемо.{S} На вратима деспотовине браће Дејановића већ куца османлиска сила код Самокова  
 у области горње Струмице у деспотовини браће Дејановића близо пута била је једна повећа колиба 
C15"> <head>XV.</head> <p>У деспотовини браће Дејановића а особито у главним градовима њеним, у 
ослужи, да добаци моје муке и невоље до браће, која пролажаху недалеко од мога мучилишта, ко зн 
ху, да би у господарима јужних крајева, браћи Мрњавчевићима, икад могли наћи брата и пријатеља. 
му се многи.</p> <pb n="57" /> <p>— Не, браћо!{S} Није толико ни до јела колико до дела.{S} А м 
које је вазда најслабија.{S} Опростите, браћо!{S} Прости јуначе! — и Богдан загрли Љубоја.</p>  
јаршију али некако чудно.{S} Не бејаше, браћо моја, тај посао рађен по закону Божјем и као што  
 На Галипоље нападоше око пола ноћи.{S} Браћо, страшно ли је морало бити, кад је обест агарјанс 
 који долажаше из Анина двора.</p> <p>— Браћо, — рече он. — Тренутак је ту.</p> <p>За неки дан  
p>Сви ударише у смеј.</p> <p>— А, збиља браћо, шта мислите о оном сну, што се прича? — упита је 
ша, чисто срце, крепка воља.{S} Тако је браћо!{S} Пијмо пехаре руменике, Божјег благослова!{S}  
о је штета, велика штета!{S} Марко је с браћом морао остати пред оним делом краљеве војске, кој 
 најлепше слике најрадоснијих часова из брачног јој живота.{S} У очима јој заблисташе сузе и је 
принеше војсци поткрепе у добром вину и брашненицама — стан забруја од весеља и безбројних прич 
 стење, што обележава почетак каменитог брда и паде мртва.</p> <p>Бегунац се поведе, а оштри па 
узда.</p> <p>Хује столетни грмови, јече брда, разлежу се долови, таласају се Тунџа и Марица, а  
ерни!{S} Наша ће сила расти и поплавити брда и долине, реке и дубраве, отићи ће далеко у хришћа 
ена?{S} Да ли иду пољем? ил’ гором? ил’ брдом? ил’ водом? ил’ путем? ил’ странпутицом?</p> <p>С 
ину послу пошла у виноград, недалеко на брду с друге стране реке.</p> <p>Гојка њена отвореност  
а стрмен.{S} А кад сиђе доле између два брега наиђе под једном жалосном врбом крај студенца на  
лас.</p> <p>То бејаше Анђео, који се са брега залете с копљем у руци право Гојку.{S} А кад дође 
коју се лако спустио ка источној страни брега.{S} Ту, крај једног студенца, нађе Љубоја, који с 
нац.{S} Лево и десно дизали се каменити брегови, а међу њима је текла једна далека Струмина при 
 и војводине Богданове изгуби за плавим бреговима, који је заклонише од жељних погледа оних, шт 
, који се одбијаше у котлу, где је међу бреговима логориште, те се са јачом снагом враћаше оним 
а.</p> <p>На некој клади више млина под брегом хукну буљина.</p> <p>Неки се прекрстише, а један 
 недалеко од Српског Гумна појави се на брегу, који стрмо падаше, у крви и ранама огрезао витез 
ути.</p> <p>Лабуд се бејаше спустио низ брежуљак, и ношаше свога господара, летећи преко поља к 
.{S} Из даље сам запазио ватру на овоме брежуљку, па се упутих са правога пута у страну, — одго 
да сами на својим плећима изнесемо цело бреме брига о пространој царевини.{S} Ми стојимо међу њ 
је у последње време под теретом брига и бременом времена знатно клонула, а војна, о којој очеки 
 својих особитих чари, Мари срце закуца брже а груди јој се бурно шираху.{S} За очима јој чисто 
оново, у у пола устаде а срце му закуца брже.</p> <p>Ни одговора нити каквог знака.</p> <p>Он п 
егде жерав, који је негда летео од муње брже, стоји крај мртва ратника па тужно вришти, а за ти 
 <p>Ишао је без иједног пратиоца, да би брже путовао.{S} Одморни је Лабуд летео.</p> <p>Превали 
 ни с Маром, која је за његов ненадни и брзи полазак сазнала од Видосаве.{S} Једва је успела да 
ојом зваху на узбуну.</p> <p>Ти ситни и брзи звуци изазиваху и храброст и страх.{S} Они јечаху  
са твојим коњем не може мерити ничији у брзини и издржљивости.{S} Ти ћеш, дакле, бити гласник.{ 
то рећи, али се присети, пусти бегунца, брзо измахну ножем, па га забоде више од половине с дес 
ње монаха, који, такође узбуђен, скочи, брзо прибра:</p> <p>— Слушао сам од неких бродара о њим 
ања, које његово наименовање доноси.{S} Брзо је познао људе и проценио је.{S} Једне је више при 
ави некога, који се са земље отимао.{S} Брзо прискочи, ал’ старац бејаше већ савладао нападача, 
опази Рајка и виде, да он уђе у врт.{S} Брзо и опрезно као мачка пређе простор до ограде од врт 
но од њих.</p> <p>— Познајем, ено је! — брзо одговори деспотица Љуба — она је и сада онако сјај 
 да ти водим — твоју синовицу Јелену, — брзо изговори Гојко, показујући на њу.</p> <p>— Господе 
у дугим, местимице прекинутим, линијама брзо утапаше у логор српски.</p> <p>У првим редовима ча 
/p> <p>Мара приђе прозору.</p> <p>Очима брзо прелете нижи део Меникејских Гора и даље равницу,  
нади, па и са̑м одговори грчки.{S} Тома брзо притера свога коња ка вођи, који већ бејаше усео з 
></p> <p>Угљеша се мало намршти, а Тома брзо додаде:</p> <p>— Али ја ипак налазим, да тако мора 
 је, те је од амазонке Јелене почела на брзо постајати мека женска природа, каква Је у почетку  
 Свете Горе.{S} Ту <pb n="114" /> је на брзо склопио очи, а ја, тужно сироче од непуних дванаес 
ри краљ био жртва, али су њихов плач на брзо загушили радосни усклици оних, који су поздрављали 
пет година умро њен цар Александар, она брзо иде своме крају.{S} Три цара, три нова њена владар 
х.</p> <p>Он је значајно погледа, а она брзо настави:</p> <p>— Господару!{S} Није ноћас првина, 
ојихне раставити.{S} Ал’ кад је Војихна брзо и ненадно преминуо, старац се промени.{S} Издаде г 
браз и паде на руку.{S} Она се трже, па брзо, да је ко не затече, <pb n="147" /> обриса сузне о 
.</p> <pb n="84" /> <p>Ана и Мара доста брзо одмицаху.{S} А кад дођоше до места, где се савија  
аће се, и неће се загасити, јер ће киша брзо проћи, — рече старац за се, кад се наже, те из кол 
.</p> <p>Старац, мрмљајући нешто, изиђе брзо и оде да тражи помагача.</p> <p>Рајко познаде да з 
у хтела.</p> <p>Пуна тешке слутње изиђе брзо у двориште, где стајаху Ана, Мара, Јелена и Видоса 
е њиховом забуном, коњица турска продре брзо дубоко у логор, али до средишта ипак не доспе.</p> 
лена, моја Јелена! — рече Рајко, ал’ се брзо трже: — Ти си, мож’да, већ —</p> <p>— Девојка још! 
и, једва дочека крај већа.{S} А тада се брзо повуче у свој двор.</p> <p>Он је већ знао, да је б 
ступише већ у двориште црквено, Тома се брзо изгуби у шумарку, што се са западне стране пута пр 
м готовошћу пољуби ћесарици руку, па се брзо <pb n="65" /> удали, оставивши Ану збуњену немилим 
ске.</p> <p>Јелена сада задрхта, али се брзо прибра, и поносито диже главу.{S} Тома, идући лага 
 <p>Томи бејаше све јасно, плану али се брзо прибра:</p> <p>— Погребите га још пре сванућа, па  
ју облаци, па је био безбрижан, Мрак се брзо спустио, а кад ветар поче да шиба капљицама, које  
ша боље.{S} Мож’да су ђаури?{S} И он се брзо склони низ Марицу, бацивши преломљени мач.</p> <p> 
ром, а за тим се, забринуте што се вече брзо спушташе на земљу, пожурише граду.</p> <p>Кад се п 
p>— Шта је то ? ко је то доле? — питаше брзо Рајко.</p> <p>— Зликовац, неваљалац, најамник!{S}  
ч краљевом Марку и реци, да жртве одоше брзо једна за другом! — заврши Богдан.</p> <milestone u 
храбра!</p> <p>Она се трже, пребледе, и брзо упита:</p> <p>— Да није —</p> <p>— Отац твој —</p> 
>И на мах изиђе.{S} Рајко се присети, и брзо пође за њим, а остали продужише да, уз лагано срку 
> <pb n="82" /> <p>Гојко прекиде реч, и брзо скочи на Лабуда, јер спази, како у кланац ступише  
љуби је и даде Видосави, а ова је узе и брзо изиђе.</p> <p>То је било једнога дана из јутра.{S} 
 само на ову страну умаћи.</p> <p>И они брзо пођоше ка огради, заклоњеној врежама од купине.</p 
д и спази, како се један одвоји и врати брзо натраг путем ка Дренопољу, а други лагано продужав 
, Јелена! — викну Рајко радосно, па јој брзо приђе.</p> <p>— Војвода Рајко! — цикну Јелена, па  
 младом Византинцу.</p> <p>Вешти учитељ брзо је свикао навике свога јуначног ученика.{S} Ударао 
рећа нас издаје!"</p> <p>— Одјездио сам брзо.{S} Ушао сам у град Перитеорион, али сам свладан и 
milestone unit="*" /> <p>Стари дворанин брзо пробуди једног свог друга, па га, казавши му у чем 
твор ноћне стражаре киту поменка.{S} Он брзо узе, и руком мило отпоздрави она два сјајна црна о 
са свим изненађен, у забуни извади и он брзо мач, и ако не знађаше зашто све то бива.</p> <p>—  
једном лозинком.</p> <p>Тако се друштво брзо смањивало и на послетку ишчезе.{S} На дати знак ха 
ијеноме:</p> <p>— Нисам мислио, да тако брзо свршиш, неваљалче!{S} Али захвали за ту срећу овом 
дао да то спуштање не дође, бар не тако брзо.{S} Али сад је оно већ отпочело.{S} Уклоњен је с н 
о мрачној ноћи јездили су коњаници врло брзо.</p> <p>Сва тројица бејаху уверени да им се ваља ж 
извуче нож.{S} Трећи говораше Ани нешто брзо грчки али тако покварено и нејасно, да га она ни у 
ји већ бејаше усео зеленка, па му нешто брзо говораше.</p> <p>Вођа се све више чуђаше, па сумњи 
ста за тренутак на вратима, али се опет брзо прибра и уђе, затворивши врата за собом.</p> <p>—  
> <p>Толико, колико пута коњи крочише у брзом лету свом.</p> <p>Вихор — ал’ се опет нешто чује. 
и на својим плећима изнесемо цело бреме брига о пространој царевини.{S} Ми стојимо међу њима ка 
 <p>Ана је у последње време под теретом брига и бременом времена знатно клонула, а војна, о кој 
ш узбуђен, узнемирен, да те после, пуна бриге за тобом, нађем овде као и сада.{S} Деспоте, Угље 
ели српској.{S} Властела су заморена од бриге, коју им задају чести гласови са разних страна ра 
но доба ноћно пођеш из одаје своје сам, брижан.{S} Толико сам ти се пута хтела јавити овако ист 
лијих пролећних дана у месецу марту.{S} Брижни је Гојко веселије погледао, јер му се чињаше, да 
у из Крстопоља за Перитеорион, одрасла, брижно однегована, код тетке своје, ћесарице Ане — у ми 
а недалеко одлетела, мож’да је отишла у бризи да набави хране својој деци.{S} Док се она тамо б 
усти на меко седиште.</p> <p>За тим она бризну у плач.</p> <p>— Љубо! — рече јој Угљеша после н 
о си добра! — проговори Угљеша. — Ти се бринеш за ме.{S} Немаш разлога, верна моја љубо!</p> <p 
е.{S} А кад се после победе вратимо, не брини се, ако на мени буде рана с витешког мегдана —</p 
и и кад —</p> <p>— Не будеш овде.{S} Не брини.</p> <p>— Хвала ти!</p> <p>Стискоше један другом  
на, а ваља ти то бити и пред њим.{S} Не брини, бићеш.{S} Мој добри отац болује без пребола, али 
ана, али Бог је милостив.{S} А дотле не брини.</p> <p>Колико су год речи Гојкове о његовом стар 
шој заповести, узвишена ћесарице!{S} Не брините, јер је ваша ствар у поузданим рукама мојим, —  
 Нек наше крило дође себи, за остале не брините, — рече војвода Богдан, кад са својима уђе у се 
 било са свим случајно.{S} Док се мајка бринула за добро са једне стране, прилазило је зло са д 
 што иде уз нови положај твој, ја ћу се бринути.</p> <p>Тома Теологита три пута се дубоко покло 
, она није за те ни била.{S} А ја ћу се бринути, да ти и делом докажем, да није нестало у мени  
</p> <p>— Гле, сад, а од кад се ти поче бринути за мир душе, кад нити постиш ко што треба, нити 
<p>— Јадно дете! — уздахнула је, и сама бришући сузе.</p> <p>А ни Мара ни Видосава још и не слу 
ла преко шесет лета, седе косе, браде и бркова ал’ румена лика и не помишљаше, да ће се икад од 
рекиде Гојко, црномањаст младић подужих бркова а без браде, који у пуној ратној спреми уђе у њи 
{S} Ја сам и војник и видар и трговац и бродар.{S} Овамо чешће долазим.{S} Каква срећа што случ 
зо прибра:</p> <p>— Слушао сам од неких бродара о њима.{S} - За оца њеног рекоше да је пресвиск 
о те зависти!</p> <p>— Ждрале, поносити бродару неизмерне небеске пучине, ти што летиш југу да  
з Азије овамо, па је у свако доба могао бродове задржати и прекинути сваку везу међу Белим и Мр 
инио ђеновским и дубровачким трговачким бродовима, био на далеко чувен.{S} Али Турцима је треба 
 /> Зато у њеним редовима бејаше велики број и грчких становника Угљешине деспотовине.</p> <p>У 
уда становништво мешовито.{S} Није мали број оних, што су остали на своме дому, кад је византис 
>За час су војничка посада и онај мален број крстопољских становника знали, да су добили новог  
 пребаци!</p> <p>Приђоше други и почеше бројати стопе растојања.</p> <p>Па онда узеше и други О 
.</p> <p>Угљеша је у Серу био задовољан бројем и ваљаношћу чета, што су пристизале.{S} А кад јо 
ели Угљеша. — Наша је војска снажна.{S} Броји преко шездесет хиљада ратника.{S} Турска је сила  
е лагано стаде провлачити кроз вреже од бршљана и купине, прилазећи Рајку с леђа.{S} А кад дође 
ласи се Ана, која изиђе иза густе вреже бршљана, што се обавијаше око једног дрвета.{S} За њом  
Њих ћемо и позвати — и само њих, јер од Бугарске се немамо чему надати.{S} Од како је пре пет г 
још као оаза у пустињи заостао у рукама бугарским, захваљујући висини и јачини својих зидова и  
, најлепше тренутке, које је доживео, и будан снива, прелазећи с једне слике на другу и од једн 
од људи били поспали, а од женских нико будан не бејаше.{S} Само она очекиваше свога господара. 
нца.</p> <p>Бегунцу би јасно, шта губи, буде ли стигнут.{S} Гониоцу није тајна, шта бегунац доб 
а ће бити доцне, кад се, бачен на коло, буде покајао.</p> <pb n="183" /> <p>— Никад! — понови Г 
" /> обриса сузне очи, и труђаше се, да буде веселија...{S} Како је красан растанак њен био!{S} 
 јачега.{S} Она се још радије креће, да буде мио гост мудријем.</p> <p>— Надмудрио сам лукаве с 
} Данас је дужност најумнијој глави, да буде на своме заповедничком месту.{S} То место није мој 
 икада јаче осећао свети позив свој, да буде тумач мисли и грешних жеља људских пред лицем Госп 
Судбина ми је, видим, дала овај дан, да буде до краја мој! — топлином прекипеле страсти изусти  
 с небеса оснажи моју слабу десницу, да буде моћни заштитник свете цркве наше! — узвишеним глас 
з тога не би смео угазити у војну, а да буде ово што је.{S} Али ми је он за неко време био потр 
а путу.</p> <p>— Врло добро Он треба да буде нападнут и убијен.{S} Други неко биће у исто доба  
шће, крете да походи доброг старца и да буде на вечерњи.{S} С њом пође — по њеној жељи — Мара и 
ранин. <pb n="29" /></p> <p>— Онда нека буде.</p> <p>— А ја ћу, мајко, надгледати посао, — рече 
а Богу!</p> <p>— Бог ће дати, да и даље буде !</p> <p>— Не.{S} На прагу је војна.</p> <p>— Војн 
овом ступити пред свети олтар, кад томе буде време!</p> <p>И Гојко клече до болног оца, па саже 
гранчици са стабла његовог, нека у томе буде и утехе.</p> <p>— Ах, оче мој!</p> <p>— Глас је кр 
а, долази да на општи ужас и изненађење буде зао гласник, да је Пловдин — пао!</p> </div> <div  
обеде вратимо, не брини се, ако на мени буде рана с витешког мегдана —</p> <p>— Ја ћу их извида 
 <p>У близини се зачу рог.</p> <p>— Ако буде деспотица, кажи јој да сам овде, — рече Мара и ста 
 сумње на нас за то убиство.{S} Да тако буде, поступи овако: онда, кад погине Гојко, нека други 
 души.</p> <pb n="160" /> <p>— Нек тако буде ! — пристаде и Богдан...</p> <p>У том се и мрак на 
руком био подигао корице с мачем, да му буде ближе десници.</p> <p>Томи у један пут постаде све 
у долазе само искрице, које му у сећању буде прошлост.</p> <p>А једна засја мало јаче, и он на  
е остати у Драми, ако Тома Теологита ту буде.</p> <p>— Говориш из моје душе, — одговорио му је  
 наредити, нека дође овамо.{S} Нека оцу буде само син, а мени ће за тим одговарати као преступн 
оњићима, шале:</p> <p>— А како да ти не будем, синко, невесео — вели један од њих — кад сам ноћ 
— Разуме се, и можеш и ваља друкчија да будеш.{S} Зашто тужиш?{S} Ваљ’да зато што је млади војв 
— Хајдемо!{S} Хвала ти, а не дао Бог да будеш у невољи, знај да ћу ти се братски одужити!</p> < 
рне очи и крвав тражи бој, ако хоћеш да будеш витез прави и да те слави песма моја!”</p> <p>На  
.</p> <p>— Бићеш ми и кад —</p> <p>— Не будеш овде.{S} Не брини.</p> <p>— Хвала ти!</p> <p>Стис 
/p> <p>— Највише што ти могу допустити: буди уза ме!{S} Напред, јунаци!</p> <p>— Живео деспот!< 
м те, господару наш и мили зете мој!{S} Буди скромном дому нашем милостиви господар и драги гос 
њ душу ми загрева.</p> <p>— Тако је.{S} Буди безбрижна..{S} Мож’да још сутра полазимо —</p> <p> 
е:</p> <p>— Љубо, тебе се више тичу.{S} Буди храбра!</p> <p>Она се трже, пребледе, и брзо упита 
г одбране српске пређе у друге руке?{S} Буди воља његова!</p> <p>За тим све три лагано уђоше у  
 рече јој Угљеша после неког времена. — Буди храбра.{S} Ти си изгубила оца а ја првог помагача  
одару мој! — поздрави га Љуба.</p> <p>— Буди ми срећна и здрава, деспотице моја! — одговори јој 
а дворана од радосног клицања.</p> <p>— Буди витез, као што си и до сада био, па си ми брат а н 
односећи их Угљеши.</p> <p>— Здрава нам буди, узвишена ћесарице и драга нам мајко миле љубе наш 
 почетку још при првом познанству нашем будио у мени не само осећања љубави већ и поштовања.{S} 
га грло доноси:</p> <p>— Правоверни!{S} Будите се и устаните!{S} Највећи јунак наш Хаџи-Ил-бег  
бро, он нека га за сад и замени.{S} Али будите врло пажљиви према Гојку.{S} Његова породица има 
 је утонуло у сан.</p> <p>Само стражари будни сањају.{S} Сан им осваја трепавице, душа је помућ 
> <pb n="62" /> <p>У тузи својој бејаху будни само још Рајко и Исаија.{S} Обојица ћутаху и глед 
а.{S} Али се ипак сну не подају.</p> <p>Будни су стражари, а од њих је буднији — њихов господар 
.</p> <p>Будни су стражари, а од њих је буднији — њихов господар.</p> <p>Са високе куле мотриље 
и је настала да спреме за ловачки поход буду што свечаније.</p> <p>Соколови су, жељни плена, кл 
едем за одбрану твоју, кад груди њихове буду за то немоћне!</p> <p>— Војводо, опозови заклетву, 
а, нема много.{S} Ја сам наредио да они буду ту, да нас уморне прихвате, — рече Љубоје.</p> <p> 
новче, иди и нареди нека врата на граду буду отворена за нас.{S} Срећа нас издаје!"</p> <p>— Од 
е.{S} Чуј ме.{S} По њој сам вазда ценио будућност своју.{S} Од како сам је запазио — а то је да 
> <p>— Ко зна, шта се крије у најближој будућности!{S} Мож’да ће се Мара и велможа са мном и то 
есео, надајући се бољим данима у својој будућности.{S} Отклонила се сумња, која је његову душу  
ци!</p> <p>— Живео деспот!</p> <p>И као бујица грунуше густи редови крстопољске војске са деспо 
 логорске.{S} Јужну је страну граничила бујна Марица, а западна страна, од куда је дошла сила В 
 два велика потока, с истока и запада и бујне Марице с јужне стране простире се пространо и рав 
p> <p>Тако живот пође напред веселије и бујније...</p> <p>Војска из драмске области бејаше гото 
" /> Велбужду и Кратову, кипео је живот бујношћу придошле реке планинске.{S} Богати градови дав 
>Момци прихватише коње, а један осветли буктињом степенице, куда се иде у Гојков стан.</p> <p>Г 
некој клади више млина под брегом хукну буљина.</p> <p>Неки се прекрстише, а један полугласно р 
у Богдан, па са осталима јурну на густи буљук Турака.</p> <p>— Живео војвода!</p> <p>Ал’ Турци  
љу, Тома рече Љубоју:</p> <p>— Гојко је бунтовник, који спрема Крстопољ, да се +оцепи од драмск 
љан.{S} Баш кад је победоносно улазио у бунтовничку Бигу, стиго̑ му је гласник наше победе.</p> 
тавила, више не враћаше.</p> <p>Била је бура са свима неприликама, које се на таком путу могу д 
ече Мари.</p> <p>У Мариној души наступи бура.{S} Она се ломила, док је Гојко не ослободи неизве 
 и рзаху.</p> <p>Али тај живот прекрати бура, која отпоче јаким ветром, а за њим склопи силна к 
ицима Војихном и Властојем.{S} Године и буре живота навалише на њ, те саломише некадашњу његову 
ли на небу.{S} Изгледало је, да ће бити бурне ноћи, али се старац није плашио.{S} Погледао је,  
, очи јој светлије погледаше а груди се бурно надимаху.{S} Она одважно зађе у планину, вешто тр 
и, Мари срце закуца брже а груди јој се бурно шираху.{S} За очима јој чисто одоше и дах и осећа 
ратног стана, из средине се зачуше кроз бурну ноћ танки звуци убојних труба, које страховитом ц 
е испусти.{S} Нисам дуго летео озго, па бућнем у неку воду.{S} Кад тамо, а оно није то обична в 
 Рајко?</p> <pb n="140" /> <p> — Ја.{S} Важне ти гласе доносим.{S} Тома Теологита умаче са свим 
p> <p>— Војводо!{S} Док си ти тамновао, важни се догађаји збише.{S} Ти си и нехотице учесник у  
асти бејаше готово сва прикупљена, а од важнијих вођа очекиваше се само још Љубоје.{S} Он стиже 
вина, нагађају о приликама у Крстопољу, важној тачки према острву Тасу у Велом Мору. <pb n="25" 
ојим је очевидно уверавао вођу о нечему важном, вођа махну руком својима, да одседну, па и са̑м 
чујаше одушевљено „Тебе Бога хвалим“ и „Вазбраној војеводје“ Исаије, служитеља Божјег олтара.</ 
о, што одаваху црте лица а особито доња вазда притегнута усна.</p> <p>Угљеша га је очекивао, па 
заштитим са солунске стране, са које је вазда најслабија.{S} Опростите, браћо!{S} Прости јуначе 
</p> <p>— Певај, певај, синко, срећа ти вазда певала! — говораше под чадором својим стари двора 
е необично одликовао и што га је Угљеши вазда препоручивало, била је могућност да, добро посвећ 
рами потпуно задовољни.{S} Гојко је пак вазда био раздраган, и да му није извесна смрт честитог 
 Не, вараш се.{S} Чуј ме.{S} По њој сам вазда ценио будућност своју.{S} Од како сам је запазио  
она је и сада онако сјајна и чиста, као вазда до сада. <pb n="9" /></p> <p>— Не, вараш се.{S} Ч 
а свога, а Љубоје је и о томе размишљао вазда а у последње доба и више, но што његовој млађаној 
је тутњела од трке поузданих жерава.{S} Ваздух је пиштао од фијука стрела и узмахивања сабљама. 
</p> <p>— Живео деспот ! — проламаше се ваздух, разносећи далеко на све стране логора нове наде 
у се Тунџа и Марица, а врх свега фијуче ваздух као да пишти под клетвом столетних грешника.</p> 
 дрвеним крстом у руци, прекршташе кроз ваздух њега и непрегледне редове веселе војске.</p> <p> 
ост своје снаге, ври, тутњи земља, јечи ваздух.</p> <p>Безбројни чадори прекрилили поље као тиц 
уздиже стег па три пута завитла њиме по ваздуху, да види сва војска.{S} За тим сиђе с коња и по 
један пожутели лист.{S} Тома га руком у ваздуху ухвати, па силом савлађујући се, рече:</p> <p>— 
.{S} Поглед се њен пусти кроз бескрајни ваздушасти простор, и тражаше <pb n="52" /> да се зауст 
еће порицати ни Синиша.{S} Лазар нам је вајкадашњи противник, али ће и он исто рећи.{S} Упамтиш 
 ми је сад ићи чак до чадора нашег, ал’ вала не могу ти без гусала, кад ми само на ум падну.</p 
pb n="177" /> <p>Кад се склопише крвави вали Маричини над њом, један млади Турчин, који је стај 
.</p> <p>А после запита:</p> <p>— А он, ваљ’да, има и добрих војвода?{S} Има, има — ја сам чуо  
стоје?{S} Он је сада, свакако, стар.{S} Ваљ’да као и ја.{S} Он ми је, кад смо опсели једном Сер 
а друкчија да будеш.{S} Зашто тужиш?{S} Ваљ’да зато што је млади војвода Гојко отишао на крваву 
торбу на дивану у њој, додаде: — Ово је ваљ’да сада неко оставио!</p> <p>Са уског прозора кроз  
ха, кад треба на новој мисли радити.{S} Ваља штедети и сувише источену крв за ново бојиште, на  
ати.{S} Пут је велики, а рок кратак.{S} Ваља ми летети.{S} С богом!{S} Благослови, свети оче!</ 
ја пред Богом.{S} Али свет то не зна, а ваља ти то бити и пред њим.{S} Не брини, бићеш.{S} Мој  
ког вина остављаш у тренутку, кад ти га ваља испити у част витештва, у славу наших победа; са н 
 само тумач њихових жеља.</p> <p>— Онда ваља тамо на извору ту везу пресећи.</p> <p>Љубоје ћута 
 журити:{S} Тома, што је знао да гвожђе ваља ковати док је вруће, Љубоје — што му је Тома реко  
} О старом је Властоју мислио, да га не ваља вређати зато, што му није ни у ком случају ни мало 
сташе.{S} Знак да је скора зора, кад се ваља кретати натраг У Драму.</p> <pb n="62" /> <p>У туз 
 <p>Сва тројица бејаху уверени да им се ваља журити:{S} Тома, што је знао да гвожђе ваља ковати 
друкчије?</p> <p>— Разуме се, и можеш и ваља друкчија да будеш.{S} Зашто тужиш?{S} Ваљ’да зато  
наша, ћесарица Ана, али војсци драмској ваља накнадити старога ћесара Војихну.{S} Можеш ли се п 
лашени Турци могаху и помислити, шта им ваља радити — шикну крв из племенитог срца његовог.</p> 
дана.{S} Али и великом пророку Алаховом ваља придобити нових слугу.</p> <p>— И то ће бити.{S} Л 
обом борбу да расправимо на коме од нас ваља да остане царство!{S} Ал’ тога нема, а ја оружје с 
ће му тако и бити.{S} Ал’ њега за ноћас ваља у подрум бацити — одговори старац. — То ћу и да ур 
и и очима чисто тражаше правац, куда му ваља полетети кад га господар ободе.</p> <p>— Не умаче  
са серском и драмском господом.{S} Њему ваља помоћи, да победи, да њих саломи, уништи, а њега — 
је — рече —- што сте ме звали.{S} Одмах ваља настати.{S} А зна ли што о томе отац Гојков, Власт 
лах, ил-Алах! — понављаше се стократно, ваљајући читаве таласе забуне на логор, који се на мах  
се поколебаше.</p> <p>— Алах, ил-Алах!- ваљало се из даљине, али ови, који се стекоше у средини 
овора прими, јер се свима <pb n="47" /> ваљало бојати сукоба на граници са непријатељем.</p> <p 
>— Погрешио си.</p> <p>— Што ?</p> <p>— Ваљало је мало размислити.</p> <p>— Размислио сам и наш 
дајући посао с времена на време, кад је ваљало обилазити велико манастирско имање, даровано мно 
аница његове драмске области.{S} Сад је ваљало да га у ратничким пословима замени Угљешин војво 
ропланку са северне стране, а одатле је ваљало прилично ићи до манастирског млина, где се спрем 
 и учинио, утврдивши градове.{S} Али је ваљало и душу овога народа умирити.{S} Успео сам, те са 
Затекао сам много рушевина, из којих је ваљало стварати тврде бедеме и грудобране.{S} То сам и  
ти као побеђен и прогнат?{S} Није ли се ваљало спремати за све случајности, које могу лако и не 
реч о Томину уклањању.</p> <p>— Њега би ваљало смаћи, — рече он — али наше није да бијемо из за 
.</p> <p>Ућуташе и ободоше коње.</p> <p>Ваљало им је пуних десет часова јахати, зато у Крстопољ 
"17" /> боље но и сам законик.{S} Он је ваљан синовац ненадмашнога витеза Момчила.{S} На њих се 
ршио.{S} Није био Србин али опет бејаше ваљан хришћанин.{S} Одликоваше се од својих земљака.</p 
p> <p>— Да!</p> <p>— Колико можеш имати ваљаних помоћника?</p> <p>— Толико, колико треба!</p> < 
 и Љубоја, заповедника градске страже и ваљаног момка у војсци ћесаровој.{S} Лагано и неопажено 
И ја ћу сузу захвалности канути на одар ваљаног витеза!</p> <p>За тим се деспотица окрете Вукаш 
Угљеша је у Серу био задовољан бројем и ваљаношћу чета, што су пристизале.{S} А кад још тој вој 
</p> <p>— Овим ме је даривао ваш некада вам веран слуга, војвода Гојко, кад сам отишао да га у  
ас чула.{S} Ах, то је страшно!{S} Хвала вам!{S} Верујем.</p> <p>Међу тим је Мара непрестано туж 
а бејаше немило дирнута:</p> <p>— Хвала вам, велможо !{S} Али ја никад не мишљах, да је Гојко н 
е и полугласно додадоше:{S} Мир и покој вам, мученици!</p> <p>— Сестро, — рече мало после Јефим 
акле, ви у планини чувате стадо?{S} Ово вам је у помоћи! — нашали се један, куцкајући чутуру.</ 
обројни, али није среће у њих.{S} Ја ћу вам бити на услузи.{S} Послушајте ме!</p> <p>Јевронос-б 
а војска, па зато баш и хоће да се пред вама покаже овај са катуна више Радовишта.{S} Њега је в 
, изишавши иза облака.</p> <p>— Тако се вама рађа нови живот! — додаде Видосава.</p> </div> <di 
звишеној ћесарици на таком поздраву а и вама, што сте ми га донели!{S} Брате Љубоје, хвала ти н 
ше, но што неки мисле.{S} Па хајде да и вама што отпевам!</p> <p>Певач опроба цитру, па после с 
 одмарам, већ — на позив братски — да с вама послујем.</p> <pb n="99" /> <p>— Гојко, — рече за  
они не престају.</p> <p>— Јунаци, Бог с вама! — приђе им један други са Струмице. — Зар нађосте 
се у некој кућици близу пута за Солун а ван области мога поочима.{S} Код мене је био тај туђин. 
од старе црквице осујећена, Тома је био ван себе од гњева.</p> <p>Не помишљајући да његовом опа 
и ми ти повераваш.{S} Мене моја нада не вара! — прилично убедљивим гласом и са неком свечаношћу 
за, који ће га боље разумети.{S} Али се вара.{S} Угљешина је душа упила у се сву озбиљност њего 
елена.</p> <p>— А ако ме многи знаци не варају и крвника туђина наћи ћемо, — рече Гојко.</p> <p 
 свој гроб у Томи, који је обећавао и — варајући ћутао</p> <p>А турски се гвоздени ланац све ја 
 не знађаше зашто све то бива.</p> <p>— Варалице, прељубници погани! — грмну Гојко гласом раздр 
азда до сада. <pb n="9" /></p> <p>— Не, вараш се.{S} Чуј ме.{S} По њој сам вазда ценио будућнос 
дговори Богдан.</p> <pb n="173" /> <p>— Вараш се, узвишени војводо ! — увређен стегоноша рече.< 
лог не може се борити против азијатских варвара.{S} На њему је право проклество.{S} Он је сина  
новића а право на западу преко великога Вардара Вукашинову краљевину.{S} Али од неког доба дању 
{S} Прошао је први пут тада кроз красну вардарску долину, видео је и Струму и Струмицу, и многе 
ће више бити тебе.{S} Не, не, све је то варка ока, обмана.{S} Немој веровати звездарским тумаче 
p>— И ја.</p> <p>— Још су ми близо дани варљиве среће у људском животу, још су крваве ране на д 
 граду, па је слазио у подграђе, велику варош, што се око града населила недалеко од самог глав 
љу ниже подграђа, многи су били у самој вароши — подграђу, а неки и у граду.</p> <p>Најпоуздани 
</p> <p>— Опростите, али не долазимо да вас обрадујемо, — рече деспотица. — Храбри бранилац и з 
ани, одакле им приђе Ана.</p> <p>— И ја вас благосиљам! — понови Ана. — Ја знам већ све!</p> <p 
S} Волела бих, да сам друкчије гласе од вас чула.{S} Ах, то је страшно!{S} Хвала вам!{S} Верује 
> <p>Кад се ратници стадоше уклањати од ватара, жураше се од једног огња до другог неки крупан  
вци и хајкачи окупили су се око великих ватара у дворишту, те се у друштву залагаху погачом и м 
ак на земљу спусти.{S} Хиљаду логорских ватара плану за час и осветли мрклу ноћ, а живот у лого 
 не престајаше, одупираше се само једна ватра готово на самом јужном крају логора, где бејаше в 
 <p>У један мах Рајку се учини да поред ватре пролазе лагано двојица на коњима.{S} Напреже вид  
чадори Љубојеве војске.</p> <p>Логорске ватре плануше, свирка и песма насташе, а у том се и сут 
 а други лагано продужаваше покрај саме ватре навише уз поток према Чрноменским Луговима.{S} Ка 
>Помрчина.{S} Ни једне звезде, ни једне ватре, нигде огња, искре, светлости.</p> <p>Зна ли бегу 
ницу и разастре је по гомили грања крај ватре да се суши, па сам седе на велику једну главњу с  
рекрсти.</p> <p>За тим опет седоше крај ватре, а Исаија рече:</p> <p>— Ја сам тада био по посло 
енским Луговима.{S} Кад коњаник би крај ватре, одломи се комадић од пањића, који је догоревао,  
ром, а за њим склопи силна киша.</p> <p>Ватре се почеше нагло гасити, а многи се ратници склони 
хих и срдачних жеља.{S} Па ипак остадох ватрен у једној жељи, за коју се моја породица заложила 
никоме ни речи.</p> <p>У том приђоше ка ватри.</p> <p>Они устадоше, да им начине места, па онда 
навлачити.{S} Изиђе у двориште, и приђе ватри.{S} Она се већ била загасила, само је један крњад 
лин и унеше дивљач.</p> <p>Тада приђоше ватри Исаија и Рајко.{S} Ни они не бејаху веселији.</p> 
веза за један колац.</p> <p>Кад приђоше ватри, која се бејаше јако разгорела те пламеном осветљ 
и ситне гранчице, распаљујући само јаче ватру на дворишту.{S} Да одгоне студен, коју ноћ са соб 
с друге стране огња, а домаћин подстаче ватру.</p> <p>Тада старац познаде по оделу да је његов  
 Мислим, Богме!</p> <p>Наложише по ново ватру, па ћутаху.{S} А кад штогод особито у памети наиђ 
ти мало до тебе.{S} Из даље сам запазио ватру на овоме брежуљку, па се упутих са правога пута у 
ти капљицама.{S} Лежећи тако, гледаше у ватру, која се, у почетку јако, заложена, већ бејаше пр 
вишена ћесарице! — рекао јој је Тома. — Ваш је налог извршен.{S} Али само још неколико часова д 
дру белегу:</p> <p>— Овим ме је даривао ваш некада вам веран слуга, војвода Гојко, кад сам отиш 
звишена ћесарице!{S} Не брините, јер је ваша ствар у поузданим рукама мојим, — рече Тома, са пу 
јвода Гојко, кад сам отишао да га у име ваше сменим са дужности његове.{S} Није хтео пристати,  
 Властоја, који се поболео.</p> <p>— По вашој заповести, узвишена ћесарице!{S} Не брините, јер  
згубио бих мож’да који тренут времена у вашој пратњи, а часови лете.{S} Праштајте!</p> <p>И на  
 Угљеша већ куца тешком руком својом на вашу границу.{S} Он не иде овуда, и ви га нећете срести 
ам по жељи властеле, а знам да нисам ни вашу вољу прекршио, — рече им благо Угљеша. — Туђина Те 
један пут из мркле ноћи свануо сјајан и ведар сунчан дан.{S} И она се животу сада први пут посл 
е на свагда надати.</p> <p>Рајко је био ведар и весео, надајући се бољим данима у својој будућн 
пске снаге и јединства.{S} И то ти даје ведрине.{S} О, како сам се осетила срећном, кад си оном 
 ниси ти била успешни видар непомућеном ведрином душе своје!{S} Не бејах баш голобрадо момче, к 
ро за тим нагла смрт Војихнина помутила ведрину судбине њихове, кад је и Гојко морао на неодређ 
астоје знатно болан.</p> <p>Гојко сабра веђе:</p> <p>— Коса је смртна у велико ударила у његов  
, — рече он старом дворанину — тврдо га вежи за ону исту врбу и остави нека му гавран очи испиј 
 му ја судим.</p> <p>— Њему?{S} Њега ти вежи за ону исту врбу! — рече Рајко.</p> <p>— Па да гађ 
на позлаћеном ђерђеву своме почела неки вез.{S} Једног је дана <pb n="148" /> радила лагано, ми 
 уз врбу, уз ону исту врбу, где ти мене веза!</p> <p>Обиђоше клупу.</p> <p>— Разумеш ли, а? — г 
" /> <p>— Је ли војвода Гојко ослобођен веза? — упита га Љубоје.</p> <p>— По твојој заповести в 
амник!{S} Један од оних што су мене пре везали за врбу, кад су напали узвишену ћесарицу нашу, — 
ојима је био у квргу, али доста лабаво, везан.</p> <p>Искочивши, он нападне на старца, који врд 
раше старац, па се саже да рукама опипа везанога.</p> <p>Прође један тренутак, а старац викну и 
— Тако, гаде грчки! — додаде, гледајући везанога.</p> <p>— Ко си ти? шта ћеш овде? — оштро пита 
оји му старац заборави узети, кад га је везао.{S} Помоћу <pb n="129" /> тог ножа он је и пресек 
грчка? — окрете се старац месту, где је везао нападача.</p> <p>Одговора не би.</p> <p>— Ћутиш,  
меша се старац. — Њему? а? томе, што ме везао за врбу!{S} Пусти ме, да му ја судим.</p> <p>— Ње 
, па га <pb n="69" /> полусвесног тврдо везаше, и кренуше, да га кроз отвор на поду спусте у та 
 добио од Византије, раскинуло је сваке везе између њега и Кантакузена.{S} Они постадоше неприј 
прошлост Гојкова, дугогодишње другарске везе и сумња у правичност велможе Теологите.</p> <p>И п 
и смо истина, са Балшићима у родбинској вези али то није довољно да бисмо се могли на њих поузд 
ђу њима је био пролаз, те су обе биле у вези.</p> <p>Старац уђе у предњи отворени део, који је  
онах је био зао пророк, а његове речи у вези с пловдинским догађајем забринуше и народ у подгра 
авладао нападача, па му својим каницама везиваше руке и ноге.</p> <p>— Шта је то ? ко је то дол 
држаше Угљеша, а војвода Богдан тражећи везу са њима и сам се крвавим корацима приближи средини 
огао бродове задржати и прекинути сваку везу међу Белим и Мраморним Морем.{S} Ту у Галипољу жив 
а.</p> <p>— Онда ваља тамо на извору ту везу пресећи.</p> <p>Љубоје ћуташе, а Тома се нешто зам 
ко пута, што далеки Самоков код Балкана везује са Крстопољем на мору, па се, остављајући у лево 
лико и мост.{S} Што краћи мост, краћи и век.</p> <p>А куда ли прођоше за овај добар сахат време 
ац за цело не, гонилац још мање.</p> <p>Век је сад дуг колико и мост.{S} Што краћи мост, краћи  
гита, момче у двадесетим годинама свога века, живо и окретно, гдекад много говорљиво а гдешто и 
дске, доживео је да у пуној снази свога века прими управу над војском чувенога ћесара драмског  
оје:</p> <p>— Благословен од сада па до века Господ, који те, рабе Божји, посла к нама!</p> <p> 
е природа, да нас опомене на пролазност века човечјег.{S} Не губимо времена.{S} Ма шта било — и 
ли њој нема вечнога живота.{S} Проћи ће векови, па ће се згажени крст дићи, а потомци изгинулих 
проходних урвина, куда она пије никад у веку прошла, гледала је у мислима провалију, испод које 
 место војске Дејановића бејаше одређен Велбужд, место пуно поноса са недавне славне победе срп 
вима њеним, у Жегљигову, <pb n="109" /> Велбужду и Кратову, кипео је живот бујношћу придошле ре 
 да чују песме о светом краљу и боју на Велбужду, о смрти војводе Момчила и о другим јуначким д 
ине светле браће Дејановића.{S} Он ће у Велбужду узети и њихову војску, која се тамо летос саку 
ко, да је честит јунак.{S} А деспот га, веле, зове братом својим.{S} Ти га знаш?</p> <pb n="107 
акав је живот тежак, гроб је милији.{S} Веле чак, да су га и убили.{S} Ко зна!{S} Где нема Божј 
!{S} Она ми је једино благо!{S} Други — веле — имају отаџбину, а ја ни то.{S} Родио сам се на м 
м могао поуздано разабрати.{S} Тома је, вели, био лако рањен у том боју.{S} Не знам.{S} Мож’да. 
лах са својим моћним пророком радује! — вели један часник турски <pb n="181" /> у великом мерме 
но војвода Богдан.</p> <p>— Боже дај! — вели Угљеша. — Наша је војска снажна.{S} Броји преко ше 
зило, те не познајеш снаге планинске, — вели један са плачкавичких <pb n="153" /> катуна Дејано 
ити, па ћемо сутра поћи на Дренопоље, — вели краљ Вукашин.</p> <p>— И оно ће нам пасти у крило  
љеност.</p> <p>— Не рекох ружне речи, — вели достојанствено Угљеша. — Али не заборави, брате, д 
А како да ти не будем, синко, невесео — вели један од њих — кад сам ноћас снио немиле снове!</p 
еко је од добра, синко, — као забринуто вели старац. — Погинућу ти првом приликом.</p> <p>— Ха, 
ачкога му сина Марка.{S} А то је штета, велика штета!{S} Марко је с браћом морао остати пред он 
рати као преступник.</p> <p>— Хвала ти, велика госпођо!</p> <p>И док је Исаија опрезно тражио М 
 се примакла гнезду грдно <pb n="70" /> велика змијурина.{S} Ја сам је хитцем једним скинуо и о 
 исто, улива у Марицу.{S} Између та два велика потока, с истока и запада и бујне Марице с јужне 
естадоше, а весео се народ ухвати у два велика кола.{S} Држећи се за убрусе у колу запеваше пес 
кој, онде где кроз средину планине зија велика провалија, подигнута повећа сада готово опустела 
 <p>А кад се прочу, да се у Серу сабира велика војска, придружише се њој многи залутали витезов 
ог бедема огласи долазак високога госта велика се градска врата отворише широм а звона са градс 
ји, сестро моја!{S} Ал’ је и твоја душа велика, кад је све то поднела.{S} Ти се надај, твоји су 
саије добила.{S} То ће му казати, да је велика невоља.</p> <p>Мара скиде с груди амајлију, која 
..</p> <milestone unit="*" /> <p>Кад се велика војска деспотовине Угљешине и војводине Богданов 
 мишицу и мач, главу и живот, захори се велика дворана од радосног клицања.</p> <p>— Буди витез 
нце припремио!</p> <p>— Живео!</p> <p>И велика дрвена, у кожу омотана чутура непрестано кружаше 
ђе из собе Угљешине.{S} Али чим заклопи велика врата за собом, очи му севнуше пуним изразом суј 
алеко у облаку више њих вије нека грдно велика орлушина, па је показа јунацима.</p> <p>Тома узе 
рађана и градских занатлија, стегоноша, велике и мале властеле — бејаше задовољна, што ће се кр 
м набаца на њ танког грања, бирајући са велике гомиле оно оздо, које киша није много овлажила,  
уначки дереш матицом, расецајући таласе велике злобе људске, ја се и сама челичим, а неки свети 
вајало, у толико је пространо логориште велике драмске војске постајало све празније.{S} Густа  
Ходи са мном!</p> <p>Обојица сиђоше низ велике камене степенице, које се сјају на месечини.{S}  
а двора.{S} Ноћну таму разгањају у соби велике воштане свеће, које у позлаћеним светњацима стој 
зе се Чрноменски Лугови на левој страни велике реке Марице.{S} Лугови се са северне стране завр 
ратко време и доћи, почеле су се чинити велике припреме за његов дочек.</p> <milestone unit="*" 
 од састава Струме и Струмице па све до велике Марице.{S} Столица је целој деспотовини била у С 
лију, испод које је малени поток квасио велике стене, а на врху провалије указа се на коњу неки 
његове ћесарице.</p> <p>Исаија је монах велике учености и од гласа.{S} У Меникејској Гори, изме 
акле, бити гласник.{S} Ићи ћеш на доста велики пут, и до успеха твога поклисарства стоји много. 
је био Тома Теологита.</p> <p>Кад пређе велики мост на јарку, што са стране главних врата одвај 
 Војихне почеше узнемиравати.{S} Пут је велики, а рок кратак.{S} Ваља ми летети.{S} С богом!{S} 
n="120" /> Зато у њеним редовима бејаше велики број и грчких становника Угљешине деспотовине.</ 
ће тек бити кад султан стигне амо!{S} И велики га Лала-Шахин сада части.{S} Његова је заслуга,  
вима господу.{S} А недалеко је одатле и велики млин манастира светог Јована Претече са осталим  
рокопу, истом свецу, коме је посвећен и велики храм у Драми.{S} Стари су људи говорили да се се 
 — код таке љубе није тешко Угљеши бити велики!</p> <milestone unit="*" /> <p>После трн дана, к 
половину пута, кад уђе у један не много велики кланац.{S} Лево и десно дизали се каменити брего 
крете поред двора и на мала врата уђе у велики дворски врт, који се на крају завршавао шумицом. 
жераву деспот Угљеша, а око њега бејаху велики војвода Богдан, војвода Гојко и неколико старији 
предвечерја у доба сунчева заласка пред великим двором ћесаричиним искупило готово цело друштво 
з подграђа искупиле у просторијама пред великим двором, гласним клицањем поздравише господара с 
радског подграђа, Угљеша се упути право великим вратима, на којима је још стајао превес, што је 
S} Лугови се са северне стране завршују великим потоком, који мало ниже, пресецајући пут утиче  
иви према Гојку.{S} Његова породица има великих заслуга за наш дом.{S} Овде нико ништа не сме з 
стали ловци и хајкачи окупили су се око великих ватара у дворишту, те се у друштву залагаху пог 
у, али говораху сем тога Турцима, да је велико море српске силе, где они утонуше, а српској вој 
калпаком, на коме се лелујала челенка и велико шарено перо нојево.{S} О бедрима му је висио шир 
орима.{S} Цар није био подобан да одржи велико наслеђе.{S} Неко је морао владати и њим и царств 
емена на време, кад је ваљало обилазити велико манастирско имање, даровано многим царским повељ 
оже израђена обућа казује, да је ноћник велико лице у земљи.{S} Снажном, јуначном и здравом тел 
о сабра веђе:</p> <p>— Коса је смртна у велико ударила у његов појас.{S} Године су превалиле.{S 
ком дошао једном у посету, Момчило је у велико био ученик младога Византинца, кога Рајко у једн 
milestone unit="*" /> <p>Било је вече у велико, кад су код камена за сјахивање, усред дворишта, 
 Теологите.</p> <p>У томе се било већ у велико зашло у јесен.{S} Деспотица Љуба очекивала је Уг 
ло великог двора све до градског платна великог града Драме седели су за каменим столом, на ком 
 да све славље не прође без уобичајеног великог лова, те забаве најмилије и великој и малој гос 
 падом тврдог Галипоља дошао је ето пад великог Дренопоља.{S} За падом Пловдина <pb n="18" /> и 
о пророку.{S} Ђаур се мало опоравио, од великог је, без сумње, рода.{S} Понуђено му је, да прим 
nit="*" /> <p>Недалеко од Драме а близо великог моста, што је на јужном путу за морску обалу и  
 Азију и кад је страховао за успех тако великог предузећа, сруши се силно Дренопоље а у исто до 
ји малога двора, што се пружа као крило великог двора све до градског платна великог града Драм 
обојица ободоше коњиће.</p> <p>На утоку великог планинског потока у Мутницу, чекали су хајкачи  
и и угине, па и некадашње одушевљење за великога цара.{S} С тога, кад дође на ред љутња на мног 
раће Дејановића а право на западу преко великога Вардара Вукашинову краљевину.{S} Али од неког  
ног великог лова, те забаве најмилије и великој и малој госпоштини, и старим и младим.</p> <p>А 
озбори Гојко. — Хвала на такој задаћи и великој милости.{S} А ја ћу бити први војник под том за 
оценити, да ли је био охол из уверења о великој вредности својој или је охолошћу мислио да накн 
 /> мосту код бедема и шкрипа кључева у великој гвозденој брави на градским вратима.</p> <p>Дес 
ли.</p> <p>— Зато је Хаџи-Ил-бег сада у великој части код свакога.{S} Султан му је у радости по 
 су браћа Мрњавчевићи за каменити сто у великој богатој одаји Угљешина двора.{S} Ноћну таму раз 
олибом неки старац у пастирском руху са великом чупавом шубаром на глави и дугачком палицом у р 
ро!{S} Мачу смо нашли мегдана.{S} Али и великом пророку Алаховом ваља придобити нових слугу.</p 
> <p>— Тако је, деспоте.{S} Захваљујући великом поверењу твоме, није ми непознато стање, у коме 
ли један часник турски <pb n="181" /> у великом мермерном предсобљу, из кога воде широке камене 
, како у кланац ступише неки коњаници у великом трку.</p> <p>— Помози Боже! — прошапта Гојко, н 
ине деспотовине.</p> <p>Угљеша је био у великом послу, примајући и сређујући војну силу своју.{ 
ом разговору...</p> <pb n="158" /> <p>У великом свиленом чадору на средини логора краљ Вукашин, 
а са насладом читати приче о Александру Великом, — рече Исаија.</p> <p>— Читала сам већ и одист 
подом у граду, па је слазио у подграђе, велику варош, што се око града населила недалеко од сам 
љем — не смећи с ума ни једног тренутка велику мисао о јединству и снази нашој на југу.</p> <p> 
а крај ватре да се суши, па сам седе на велику једну главњу с друге стране огња, а домаћин подс 
p>Један војник изиђе из чадора и изнесе велику чутуру с вином.</p> <p>— Тако, дакле, ви у плани 
зе, које срце не штеђаше.{S} Ана држаше велику воштаницу а Исаија причести самртника.</p> <p>Вл 
налазим, да тако мора бити.{S} Боље је, велим, да се делови спасу но да све за љубав целине иде 
а и Влаха!</p> <p>— Па ако!{S} Опет је, велим ти, све једна вера.</p> <p>— Дабогме! — умеша се  
е не може мир искупити.</p> <p>— Не, ја велим не! — одговори му Тома — Деспот Угљеша већ куца т 
певања песника Манојла Филона, и ако он велича царски престо и скиптар.{S} У витешким делима и  
, како се они, који га отурише, славе и величају, како односе мегдане на бојном и љубавничком п 
рилика Угљешу је у почетку обмањивало о величини његове душе и ширини његових погледа.</p> <p>А 
еза, који је с минулим јунацима стварао величину и царство српско, утрну онда, кад заповедник н 
Исаија, он узбуђено запита:</p> <p>— А, велиш оче, твој се брат зваше Матија?</p> <pb n="61" /> 
 да си поштен човек.{S} Ти си прогоњен, велиш, с тога, што си наваљивао да се рат не почиње?</p 
цара Стефана, крив он сам.</p> <p>— Ко? велиш.</p> <p>— Цар Стефан.</p> <p>— Гле!</p> <p>— Са с 
а Љубо, — одговори Угљеша. — Али кад ти велиш, без сумње је тако.{S} А ти си, мож’да, опазила о 
ара онај други, младић.</p> <p>— Истину велиш?</p> <p>— Него?{S} Зар не знаш да је моја породиц 
овај војвода!</p> <p>— То је тај туђин, велможа Тома Теологита, — одговори јој лагано Видосава. 
ријатељ мој у драмској области данас је велможа Тома ! — Видосава се сети Маре, и несавладљива  
ижој будућности!{S} Мож’да ће се Мара и велможа са мном и тобом још и смејати свему томе!</p> < 
ожо! ја —</p> <p>— Не, кнегињице, нисам велможа, већ роб, роб свога срца и — твоје милости!</p> 
лина, нађи светлога деспота и реци му: „Велможа Тома и војвода Љубоје отишли су у Драму, куда и 
дех, како изиђе из <pb n="123" /> двора велможе Томе.{S} И тамо је нешто тражио.{S} Пратио сам  
до, сумње нема, ово је мач каквог нашег велможе.{S} Нађох га ту код моста.</p> <p>Они стадоше.{ 
шње другарске везе и сумња у правичност велможе Теологите.</p> <p>И први разлози попустише пред 
те, — притворно рече Тома.</p> <p>— Хе, велможо, ал’ ја разумем, а волео бих да не разумем.{S}  
 и почесмо по души говорити.{S} Ако си, велможо, кадгод имао нада, жеља и снова, и ако си за њи 
е: <pb n="39" /></p> <p>— А од куда ти, велможо, знаш, у чему је моја срећа?</p> <p>— Знам, јер 
баш тај његов поглед мене је — опрости, велможо —</p> <p>— Говори искрено.{S} Ми пријатељски ра 
аше немило дирнута:</p> <p>— Хвала вам, велможо !{S} Али ја никад не мишљах, да је Гојко невера 
прибор, да за њ дођем баш кад треба!{S} Велможо, овде може бити свему крај!</p> <p>— Не, настао 
ра викну:</p> <p>— Спасите ме!</p> <p>— Велможо! — загрме Рајко, — шта је то?</p> <p>— Ха, ха,  
г ловачки.{S} Мара се охрабри:</p> <p>— Велможо, то није лепо, да се витез користи случајем и ш 
м о ономе, кога овде — нађох —</p> <p>— Велможо! ја —</p> <p>— Не, кнегињице, нисам велможа, ве 
је. — Ти си постао заточеник, што си на велможу диго̑ руку?</p> <p>— А зашто дигох?</p> <p>— Не 
 на њихову снагу.{S} Уклањање с високог велмошког места данас Томе Теологите било би незгодно и 
опољу, важној тачки према острву Тасу у Велом Мору. <pb n="25" /></p> <p>Рајко стиже Гојка на м 
твојих услуга.{S} Ти ћеш се одмарати на венцима милости моје.</p> <p>— Тако ће и бити! — одлучн 
одговори Гојко.</p> <p>— И твоме скором венчању!</p> <p>— Које неће, брате, бити без твога.</p> 
поглед, којим хтеде продреди кроз танки вео зорине помрчине да прати врлог витеза.</p> </div> < 
додаде:</p> <p>— А она женска?</p> <p>— Веома добра душа, све ћеш сазнати, — одговори Гојко.</p 
господе, Тома се показиваше према свима веома љубазан а према Мари и сувише пажљив.</p> <p>За в 
За веру и полазе на неверника.</p> <p>— Вера ће и помоћи, да се победи некрст.</p> <pb n="146"  
говори други, — све је то једна, српска вера.</p> <p>— Хе, брајко, има ту и Грка и Влаха!</p> < 
 што посматраху војску, — колико ли има вера овде?</p> <p>— Колико ? — одговори други, — све је 
Па ако!{S} Опет је, велим ти, све једна вера.</p> <p>— Дабогме! — умеша се трећи. — За веру и п 
 победу твојих узвишених мисли, веруј и вера ће те твоја спасти!</p> <p>— Добра снахо, — осмехн 
 <p>— Овим ме је даривао ваш некада вам веран слуга, војвода Гојко, кад сам отишао да га у име  
— Ти се бринеш за ме.{S} Немаш разлога, верна моја љубо!</p> <p>— Имам, господару.{S} Зар без р 
етнаест година, како си ми постала љуба верна.{S} И ко зна, колико би душа моја више страдала д 
таде пријатељ пријатељу у невољи и оста верна слуга кад сазна да је господар мож’да обманут.</p 
ивица се препаде од Турака, па им поста верна слуга а издајица и свог рода и свога господара.{S 
вито лупи, звекну и јекну нешто.</p> <p>Верна животиња размрска теме о тврдо стење, што обележа 
вај свет његова десна рука, отац његове верне љубе, ћесар Војихна, који као полузависни господа 
 мојој деспотовини ништа друго, до само верне поданике.{S} Сутра, прекосутра укрстићемо, Божјим 
ња по врату, — хоћемо ли на пут?</p> <p>Верни се коњиц чисто освежи, и копаше ногом, као да би  
, кад је обест агарјанска пала у домове верних!{S} Исекли су, што је под нож пало, а што се спа 
 њих у службу своме господару искрено и верно.{S} А кад по неко од њих науми, да са свим прекин 
 гласове ако ни од кога другог а оно од вернога пријатеља Рајка.{S} Укаже ли се на <pb n="40" / 
ојко је тајну своје среће поверио своме верном Рајку.</p> <p>На витешком мегдану, један пут, за 
се на њих ишло весело.{S} Млади су људи веровали, да Душанову војску нико <pb n="104" /> не мож 
иродном отвореношћу и искреношћу својом веровао, много веровао младом Византинцу.</p> <p>Вешти  
ошћу и искреношћу својом веровао, много веровао младом Византинцу.</p> <p>Вешти учитељ брзо је  
макао из ових тврдих зидина, кад не бих веровао у успех посла, који ми ти повераваш.{S} Мене мо 
, све је то варка ока, обмана.{S} Немој веровати звездарским тумачењима, јер смо онда пропали.{ 
е обилате накнаде.{S} И он поче по ново веровати у тиху срећу скромнога али пуног благослова ог 
вољи прву радозналост.</p> <p>Ана једва вероваше, па се и сама поче досећати.</p> <p>— Сазнао с 
вића, као да је окренуо лист и преврнуо вером.</p> <p>— Гле, гле!</p> <p>— Он је тргао натраг с 
p> <p>— Дабогме! — умеша се трећи. — За веру и полазе на неверника.</p> <p>— Вера ће и помоћи,  
о после Јефимија, — сви они изгинуше за веру, за име и част.{S} Ал’ докле они гинуше, не кретош 
рода.{S} Понуђено му је, да прими свету веру нашу.{S} Он је одбио.{S} Ноћас ћемо употребити кол 
својим у победу твојих узвишених мисли, веруј и вера ће те твоја спасти!</p> <p>— Добра снахо,  
осном узбуђењу огласи се и деспотица, — веруј са превисоким братом својим у победу твојих узвиш 
ариград претворити у рушевине.</p> <p>— Веруј мојој искреној исповести, узвишени деспоте.{S} Не 
тари ратник да загрли свога јединца.{S} Верује да ће му лакше бити.{S} И ја те, узвишена ћесари 
азговору и шапутању, а данас Рајко и не верује да је Тома тада тек случајно дошао Момчилу за др 
наступио смак света, о коме се говори и верује.{S} Али кад Ана настави:</p> <p>— Једини искрени 
{S} Ах, то је страшно!{S} Хвала вам!{S} Верујем.</p> <p>Међу тим је Мара непрестано тужила у са 
мо.{S} А ти ми дајеш довољно разлога да верујем, да си поштен човек.{S} Ти си прогоњен, велиш,  
н. — Ја сам био потпуно обманут. — Сада верујем да је туђинчев посао и моје именовање за запове 
 — упита га тихо и озбиљно.</p> <p>— Не верујем.{S} Ја јој не могах јавити,— одговори Гојко.</p 
зантиским крајевима учинимо крај.{S} Ми верујемо у срећну звезду наше судбине!</p> <p>— Светли  
а срећном, кад си ономад рекао, да ипак верујеш у срећну звезду своју...</p> <p>— Ходи, љубо мо 
о су мислили, али се ипак знало, да они верују, како на Душану нема правога благослова.{S} Ни с 
не најамничке гарде Угљешине.</p> <p>Та весела и шарена војска, састављена од старих српских ра 
е кроз ваздух њега и непрегледне редове веселе војске.</p> <p>Угљеши очи севнуше још јачом свет 
мчило испијао пехаре руменике, певао је веселећи ученика-господара.{S} Момчило се одиста знатно 
тем глас турски:</p> <p>— Хаџи-Ил-беже! весели се, примиче ти се помоћ Јевренос-бега!</p> <p>А  
кружаше из руке у руку.</p> <p>— И вино весели срце човеково! — рече један пошто се добро поткр 
обриса сузне очи, и труђаше се, да буде веселија...{S} Како је красан растанак њен био!{S} Десп 
ријатеља.</p> <p>Тако живот пође напред веселије и бујније...</p> <p>Војска из драмске области  
ођен.{S} Гледаше друкчије, отвореније и веселије, а говораше отворено, незамишљено.</p> <p>Кад  
дана у месецу марту.{S} Брижни је Гојко веселије погледао, јер му се чињаше, да је грешио што ј 
сличне речи зарумени, очи јој погледају веселије, а мисли иду далеко, сликајући и оживљујући на 
тово се нико и не труђаше, да се покаже веселији, но што је у ствари био.</p> <p>У таком се рас 
p>Од тога је дана она била срећнија, он веселији, а добра Видосава није одрицала својих услуга  
три Исаија и Рајко.{S} Ни они не бејаху веселији.</p> <p>Силазећи низ степенице на кули, где ос 
морном расположењу.{S} После оних, мало веселијих, дана по доласку Угљешину у Драму дошло је до 
роламаше се небо и разлегаху се горе од веселих ратничких клицања, а Угљеша бејаше задовољан др 
ече 25 септембра 1371 године.</p> <p>Од веселих ратника, који знају вредност своје снаге, ври,  
лени — то онај витез?</p> <p>— Он је! — весело одговори Јелена.</p> <p>— Ти, дакле, знаш? — упи 
 спавам.</p> <p>— Врло добро, старче! — весело рече младић.</p> <p>— Далеко је од добра, синко, 
е два пута Бог не куша!</p> <p>Гојко је весело вратио свога Лабуда војнику, а сам је Мару одвео 
-— својим саветом и знањем.</p> <p>Веће весело прими ту новину, а кад Гојко одушевљеним речима  
 а монах Исаија причаше им нешто живо и весело...</p> <p>Ана је у последње време под теретом бр 
ник деспоту.{S} Све је здраво и мирно и весело нашој извесној победи, — одговори Гојко.</p> <p> 
су биле доста честе, али се на њих ишло весело.{S} Млади су људи веровали, да Душанову војску н 
ви на прозору с Аном и Љубом, а свет их весело поздрави, па, пијући и певајући, опет обнови кол 
то не запамтих родитеље.{S} Идем, певам веселој дружби, био сам и у многим логорима, многог охр 
..</p> <p>— Ал’ гусле, гусле овамо! — у веселој дружби једној довикује један.</p> <p>Где ћемо г 
, бити без твога.</p> <p>И одоше даље у веселом разговору...</p> <pb n="158" /> <p>У великом св 
стоје задрхта, по лицу му се разли нека веселост, диже руку, која се тресла, и спусти је на гла 
г и заборављеног, не допиру гласи овога весеља.</p> <pb n="46" /> <p>Видосава је тешаше, ал’ он 
 смрти Војихнине.</p> <p>Усред највећег весеља изиђе из двора логотет Угљешин с пергаментом у р 
м вину и брашненицама — стан забруја од весеља и безбројних прича, што се почеше низати крај ло 
 самац, а ја га, кад ме мину прва туга, весељах и оживех кућу његову.{S} Ту сам, витеже, расла  
двору Лала-Шахина у Дренопољу још траје весеље.</p> <p>— И сам се Алах са својим моћним пророко 
еса играча.</p> <p>То бејаше прво јавно весеље у граду после смрти Војихнине.</p> <p>Усред најв 
оспода ушла у двор, звона престадоше, а весео се народ ухвати у два велика кола.{S} Држећи се з 
гда надати.</p> <p>Рајко је био ведар и весео, надајући се бољим данима у својој будућности.{S} 
срећан својим успехом поклисарским, био весео.{S} Частио се с господом у граду, па је слазио у  
орака прићи у сусрет.{S} Он је био врло весео, па се и она раздрагала.</p> <p>— Дошао сам сад к 
м катуну.{S} Сунце је било већ зашло, а ветар је нагонио облаке, који су се скупљали на небу.{S 
 безбрижан, Мрак се брзо спустио, а кад ветар поче да шиба капљицама, које по мало промицаху, с 
је хтео да пркоси киши, која га, кад је ветар са стране нанесе, дохвати капљицама.{S} Лежећи та 
ј младости учили.{S} Он познаје који ће ветар донети добро и лепо а који зло и ружно време, кој 
ином манастирским.</p> <pb n="56" /> <p>Ветар је хујао и разносио увело лишће и ситне гранчице, 
главље и прекрсти га још једном.</p> <p>Ветар духну и суво лишће обнаженог дрвећа позне јесени  
 уђе у покривену, праву, колибу.</p> <p>Ветар је већ био престао, а крупна се киша спусти.</p>  
 <p>Нему тишину прекине покадшто хујање ветра.</p> <p>На некој клади више млина под брегом хукн 
непомичан ћуташе неколико тренутака.{S} Ветрић је ћарлијао, а зелено је лишће на дрвећу шумило. 
ло поче јаче освајати.</p> <p>Хладан је ветрић пиркао по разбојишту испуњеном хиљадама погинули 
задрхта, а Тома стаде непомичан.</p> <p>Ветрић, што је скидао лисни урес дрвљу, унесе кроз проз 
у Галипоље.{S} Ноћ је била мркла и врло ветровита.{S} Омање су се лађе прибојавале за се, али т 
p>Кад је киша престала, растерана јаким ветром, који се с нова подиже, са три стране непријатељ 
 живот прекрати бура, која отпоче јаким ветром, а за њим склопи силна киша.</p> <p>Ватре се поч 
 А ја ћу ти слати поздраве по облацима, ветру, уздаху, но лакој тици, сунцу и светлим зрацима њ 
јко, ал’ се брзо трже: — Ти си, мож’да, већ —</p> <p>— Девојка још! — одговори она.</p> <p>— Он 
</p> <p>— Не, кнегињице, нисам велможа, већ роб, роб свога срца и — твоје милости!</p> <p>Недал 
адати па ни на земље његових савезника, већ смо вољни признати му и старештво, па и данак плаћа 
тру, која се, у почетку јако, заложена, већ бејаше предала судбини да, као и остале, утрне.</p> 
> Угљеше, који нам зададе највеће јаде, већ ће се почети заузимати нашом војском.</p> <p>— Све  
ма, па, ако их не нађу, да не иду даље, већ да се врате у град.{S} Тиме је осигурао бегство сво 
>Деспот Костадин не само да не попусти, већ љуто прећаше и рударима и монаху.</p> <pb n="170" / 
да им не отежаваху Богдан и Дејановићи, већ га и сами помагаху, јер и сами бејаху у њиховом сав 
е, узвишена ћесарице!{S} Не заборављај, већ испитај и казни кривца, — рече Гојко одушевљено.</p 
ти на одмор.{S} Не дођох да се одмарам, већ — на позив братски — да с вама послујем.</p> <pb n= 
 само из обичаја да се увелича друштво, већ је и сама била страсан ловац.{S} Сада је у њеном др 
нож.</p> <p>— Нећу, да те убијем одмах, већ да те мучим, Грче неваљали! — викаше старац.</p> <p 
ну лепу поћерку.{S} Ја ћу <pb n="77" /> већ припремити место и начин.{S} Наћи ћу се у близини н 
ејасан одзив са другог врха планине.{S} Већ клонула природа чисто оживе.</p> <p>Деспотица Љуба  
стару срећу?</p> <p>— Не знам!</p> <p>— Већ?</p> <p>— У стару десницу!</p> <p>— А није ли она и 
икад и ништа не могах о њима дознати, а већ у Галипоље се није више могло ни одлазити.</p> <p>Р 
<p>Пљусак.</p> <p>Ал’ није киша са неба већ земље, киша, што је оба коњица готово у исти мах ди 
 рађен по закону Божјем и као што треба већ онако, како није вредно било.</p> <p>— Слава нашем  
а цела дружина сакупити, деспотица Љуба већ бејаше тамо стигла.{S} Али Угљеше и Томе Теологите  
му она рече, да није родом из Жегљигова већ далеко с мора и да је много путовала и још више пре 
има?{S} Неће то бити зла намера Гојкова већ мало већа слобода, која донекле младости и приличи. 
еним соколима на руци, а хајкачи мож’да већ <pb n="48" /> нестрпељиво изгледају на означеном ме 
гли дорин његов?{S} У почетку: да; сада већ: не.</p> <p>Гонилац ни онда ни сада.</p> <pb n="164 
.{S} Једна бејаше деспотица Љуба — сада већ монахиња Јефимија, а друга њена сестра Мара.{S} Са  
има честитог драмског господара, а сада већ више не могу они чути моју цитру!{S} Падоше, бранећ 
{S} Кад тамо, а оно није то обична вода већ неко море, по њему свуда сама пена ал’ црвена као с 
Видосаву, да их обрадује, дотле је Тома већ био добио заповест, да одмах нареди, да се Гојко пу 
 главним вратима првога бедема два пута већ променила, и кад је звоно са високог торња на истим 
На вратима деспотовине браће Дејановића већ куца османлиска сила код Самокова испод Рила.{S} Он 
 не! — одговори му Тома — Деспот Угљеша већ куца тешком руком својом на вашу границу.{S} Он не  
а поносници и друга послуга.</p> <p>Кад већ прилично бејаше измакао са својим пратиоцима, Угљеш 
 његов глас, — рече Рајко.</p> <p>— Сад већ доцне! — настави Гојко — не спремисмо ни њу ни њега 
више патио — од Маре.</p> <p>Она је сад већ била потпуно уверена, да јој је грануо дан среће и  
p> <p>— Кад сам дошао себи, било је све већ свршено.{S} Градско је поље било општа гробница за  
шевног мира.{S} Таман сам мислио, да је већ толико отпорне снаге прикупљено, да нас никакви дог 
постала нераздвојна друга Мари, која је већ све од Гојка била сазнала, а добра Видосава осећаше 
p> <p>Јелена чисто задрхта.{S} Знала је већ из обавештавања с Рајком, да је Тома узрок њене оно 
сва крене пут Дренопоља.</p> <p>Била је већ половина месеца септембра, а блага јесен као да беј 
је прошло неколико дана, и деспотица је већ била, забаве ради, на позлаћеном ђерђеву своме поче 
меном на дужност његову.</p> <p>Киша је већ попустила али се вихор снажи и обнавља.</p> <p>И ки 
e unit="*" /> <p>После трн дана, кад је већ Гојко био на путу, а други гласник одјездио Богдану 
, а деспотица прихвати:</p> <p>— Све је већ учињено, господару.{S} И ја ћу сузу захвалности кан 
е Гојко вратио с Јеленом у Сер, овде је већ било отпочето купљење војске, која се и даље преко  
ког времена стиже и Угљеша.{S} Сунце је већ нагињало западу, а Томе још нема.</p> <p>Они се кре 
>— А стража вечерас?</p> <p>— Ја сам је већ одредио.{S} Ноћ се спушта.</p> <pb n="68" /> <p>У т 
е брзо повуче у свој двор.</p> <p>Он је већ знао, да је био стао на последњу и највишу лествицу 
ли преко градских зидина.</p> <p>Био је већ крај месеца октобра, кад и издашна јужна природа по 
се одмараху око млина на пољу, и ако је већ јаче било захладнело.</p> <p>У сумрак се приступило 
длучност. <pb n="5" /></p> <p>Прошло је већ прилично времена како је у лаком оделу али у богато 
кривену, праву, колибу.</p> <p>Ветар је већ био престао, а крупна се киша спусти.</p> <p>— Одрж 
 Војихном заплака као дете.{S} Данас је већ седми дан, како је Војихна сахрањен у малој градско 
ма.</p> <p>Тома је мислио, да је Љубоје већ у његовим рукама.{S} И одиста се Љубоје све више ле 
е нам помоћи.{S} Стари дворанин Благоје већ је опремио једног поузданог коњаника, који зна шта  
е Гојко и иначе зрео.{S} О њему постоје већ читаве приче по Крстопољу.{S} Ми морамо још сада по 
м ступио пред олтар.{S} Доста сам дотле већ подносио, доста проживео.{S} Али ме ти сети младост 
ђе у двориште, и приђе ватри.{S} Она се већ била загасила, само је један крњадак лагано тињао.{ 
истину. <pb n="21" /></p> <p>Војихна се већ био више пута окушао у биткама са Турцима, који ола 
ана почеше свој посао.{S} За мало па се већ чује лајање паса, кликтање, одјекивање ловачких рог 
тало само у његовој души.</p> <p>Кад се већ приближио крај гостовању Угљешину, ћесарица Ана жељ 
ила нових завојевача Турака, за које се већ видело да се стално мисле на Балкану настанити.{S}  
Лагано устаде и протрља очи, на које се већ почео сан навлачити.{S} Изиђе у двориште, и приђе в 
 првих година свога витештва Момчило се већ био прочуо на далеко.{S} Чувен јунак осећао је да м 
души <pb n="8" /> мојој.{S} Навршило се већ петнаест година, како си ми постала љуба верна.{S}  
овде, па дођох да се опростим.{S} Сунце већ косо бије са запада, морам се журити.</p> <p>Они га 
одговор.</p> <p>— Кажи му, — заповедаше већ гњеван часник турски тумачу — да ће бити доцне, кад 
} Тома, идући лагано на коњу, пролажаше већ поред њих, гледајући их испод очију.{S} А кад би са 
ао.{S} Брзо прискочи, ал’ старац бејаше већ савладао нападача, па му својим каницама везиваше р 
, а кад оне са својим пратиоцем ступише већ у двориште црквено, Тома се брзо изгуби у шумарку,  
 — упита Тома Љубоја.</p> <p>— Јесам, и већ сам почео издавати заповести, — одговори Љубоје.</p 
шем будио у мени не само осећања љубави већ и поштовања.{S} Он је у речи мудар, умом окретан, њ 
да, скочи са њ, грмну на зликовце, који већ окренуше, и прихвати <pb n="85" /> онесвеслу Ану.{S 
а брзо притера свога коња ка вођи, који већ бејаше усео зеленка, па му нешто брзо говораше.</p> 
разговори? — упита старац војводу, који већ бејаше на коњу.</p> <p>— Војвода Гојко, син покојно 
толико, колико су и други у граду могли већ знати.</p> <p>— Непознати ми брате, витеже, ја бих  
90" /> <p>— Маро, — рече јој он — ти си већ моја пред Богом.{S} Али свет то не зна, а ваља ти т 
p> <p>Зна ли бегунац, куда га сада носи већ у пола изнемогли дорин његов?{S} У почетку: да; сад 
а Гојко дође у Драму али не ка ћесарици већ ка своме оцу, који је на самрти.</p> <p>Гојко се по 
вас благосиљам! — понови Ана. — Ја знам већ све!</p> <p>— Ја сам била, мила Маро, издајица за о 
ком, — рече Исаија.</p> <p>— Читала сам већ и одиста са пуном милином.</p> <p>— Ја сам тек неда 
ј борби напукло или је мож’да и са свим већ скрхано оружје српско и грчко, Драма је један од пр 
p> <p>Међу тим је и Тома Теологита имао већ свој суд о њима.</p> <p>Тешко је рећи, шта је и как 
p>— То је много!{S} Дакле, сад је дошао већ ред на мене.{S} Још сутра ћу стати ногом змији на г 
 нож.</p> <p>Гојкове очи севнуше поново већ изгубљеним сјајем.{S} Стеже десницом нож, и пре, не 
ш пре заранака истог дана Исаија је био већ у Драми.</p> <p>— Мора бити, да га је коњаник затек 
 <p>Киша је све непрестано падала и ако већ много слабије.{S} Небо се разведравало, још мало па 
 <p>— Ти? — изусти у чуду, али га Гојко већ не могаше чути.</p> <p>Лабуд се бејаше спустио низ  
првом равнијем катуну.{S} Сунце је било већ зашло, а ветар је нагонио облаке, који су се скупља 
и Томе Теологите.</p> <p>У томе се било већ у велико зашло у јесен.{S} Деспотица Љуба очекивала 
јводу Богдана.{S} А он је, мож’да давно већ отишао Богу на истину!{S} Шта ће и мени живот!{S} Ц 
е, да се барице од кишних капљица давно већ изгубише према поточићима јуначке крви...</p> <p>—  
ђе, бар не тако брзо.{S} Али сад је оно већ отпочело.{S} Уклоњен је с највиднијег места у источ 
витешким играма, као да не пође у војну већ на свадбу најбољега јунака свога...</p> <p>На једно 
, и ако је било жупа удаљенијих које су већ биле стигле.</p> <p>Љубоје је довео на хиљаду ратни 
ли главу.{S} Што се тиче новаца, они су већ у напред довољно добили од Анђела, коме је Тома чеш 
ада части.{S} Његова је заслуга, што су већ стигли — и ако је тек две недеље од боја — поклисар 
остане за њим, јер их и пратиоци бејаху већ сустигли у пролазу кроз подграђе Драме.</p> </div>  
ји својој, сеђаше Тома после вечерашњег већа.{S} Узнемирено очекиваше гласника о погибији Рајко 
е турска сила постајала сваког дана све већа а пловдинска се посада нагло смањиваше.</p> <p>Зап 
} Не рекавши ни речи, једва дочека крај већа.{S} А тада се брзо повуче у свој двор.</p> <p>Он ј 
еће то бити зла намера Гојкова већ мало већа слобода, која донекле младости и приличи.{S} Али ј 
ом збору и световању.</p> <p>Изишавши с већа, Рајко није при слабој месечевој светлости ни мога 
/p> <p>Борба је у души његовој била још већа.{S} Корео је себе, што није онда одлучно стао на с 
> <p>Једне вечери Угљеша сазва ратничко веће на коме одређиваше нове дужности војводама и издав 
d> <p>У Серу држи Угљеша мало породично веће, па коме су само он и брат му краљ Вукашин</p> <p> 
 крајева неразговетне звуке и лелек још веће беде и невоље.</p> <p>Први редови бејаху највише и 
пота -— својим саветом и знањем.</p> <p>Веће весело прими ту новину, а кад Гојко одушевљеним ре 
 <p>Кад су лагано прелазили преко првог већег моста, што долази кад се пређе трећина пута од Др 
<p>Љубоје оде у град, у коме је до сада већи део свога службовања провео.</p> <p>Он бејаше сад  
ћу не смемо ни помишљати.{S} Они су нам већи непријатељи од ових, ради којих се и договарамо.{S 
и, између Сера и Драме, међу различитим већим и мањим манастирима и богомољама био је у то доба 
арати Момчила, да се покаже као витез у већим државним делима.</p> <p>Нико није знао, шта је Мо 
Хаџи-Ил-бегова донела нам је победу.{S} Већина је, истина, од наших изгинула, али смо победили. 
антиски учитељи њени, дадиље и дворанке већином су се после тога разишли, а на дому Војихнину о 
у и воље за уживањем.{S} То је тражио и већином нашао.{S} Сад ће настати војна, за коју он није 
ћесарице Ане био је примљен без икаквих већих знакова одликовања, које његово наименовање донос 
сечу, која се у средини бојног поља све већом жестином обнављаше.</p> <p>Војске се измешаше, ло 
доводише своју војску заједно с осталом већом и мањом властелом и жупанима, који вођаху своје ж 
> <milestone unit="*" /> <p>По свршеном већу Угљеша с Гојком оде у Анине одаје.{S} Тамо бејаше  
и Тома Теологита.</p> <p>И вечерас је у већу Тома водио прву реч, а Рајко мишљаше, да њему у оп 
о.{S} Света десница, која те носила!{S} Вечан ти покој, јуначки краљу !</p> <p>Сузе му поново л 
} За добру услугу боља награда.{S} Пред вече да ми се јавиш.{S} Иди.</p> <p>Анђео оде, а мало п 
ана Претече сретоше се једног дана пред вече две монахиње.{S} Једна бејаше деспотица Љуба — сад 
у страху и трепету.</p> <p>Било је пред вече 25 септембра 1371 године.</p> <p>Од веселих ратник 
.</p> <milestone unit="*" /> <p>Било је вече у велико, кад су код камена за сјахивање, усред дв 
 с Маром, а за тим се, забринуте што се вече брзо спушташе на земљу, пожурише граду.</p> <p>Кад 
 запамтио.</p> <p>Тако је Гојко дочекао вече.</p> <p>Старац је ућутао, склопно очи, и лагано ис 
p>Тако је и учињено.</p> <p>Тога дана у вече седео је Љубоје у својој соби, која је била слабо  
аче не би стигао добри монах до сутра у вече.</p> <p>Тако је и било.</p> <p>Видосава се саста н 
> <p>У богатом манастирском млину добра вечера очекивала је изгладнеле ловце, а и сам монах Иса 
/p> <p>Госпоштина је са монахом Исаијом вечерала на кули а остали ловци и хајкачи окупили су се 
 тамо је нешто тражио.{S} Пратио сам га вечерас узастопце.{S} Чекао те је, ћефалијо, под храсто 
и, — одговори Љубоје.</p> <p>— А стража вечерас?</p> <p>— Ја сам је већ одредио.{S} Ноћ се спуш 
аше непоуздани Тома Теологита.</p> <p>И вечерас је у већу Тома водио прву реч, а Рајко мишљаше, 
г пута?</p> <p>— Ни то не.{S} И ако сам вечерас стигао из логора војске наше, што је недалеко о 
 ће бити.{S} Лала-Шахин жели да се и то вечерас почне.{S} Прво ће доћи на ред најплеменитији.{S 
етљеној одаји својој, сеђаше Тома после вечерашњег већа.{S} Узнемирено очекиваше гласника о пог 
м.{S} Ти га се сећаш, Љубо.{S} Једне је вечери ненадно пао у Сер.{S} Ја сам појмио његове речи. 
stone unit="*" /> <p>Враћајући се једне вечери са малог излета на коњима Тома је био добро расп 
 гласник одјездио Богдану, ушавши једне вечери у собу Угљешину, деспотица затече свога војна пр 
ад невесели и незадовољни.</p> <p>Једне вечери Угљеша сазва ратничко веће на коме одређиваше но 
 планине Плачкавице.</p> <p>Једне летње вечери седео је пред том колибом неки старац у пастирск 
 крај његовог одра и тужила.{S} Те исте вечери судба оде и даље.</p> <pb n="115" /> <p>Војводе  
хладнело.</p> <p>У сумрак се приступило вечери.</p> <p>Госпоштина је са монахом Исаијом вечерал 
="83" /> <p>Ту је Ана чешће долазила на вечерње или зором на јутрење.</p> <p>Један пут јој Тома 
те да походи доброг старца и да буде на вечерњи.{S} С њом пође — по њеној жељи — Мара и само је 
и и истинске богобојажљивости одстојала вечерњу с Маром, а за тим се, забринуте што се вече брз 
дске питомости и срца, које зна да није вечито.{S} То бејаше рика рањенога тигра или уздах подз 
n="103" /> <p>Готово од кад памти за се вечито је по катунима, па се свико̑ на самоћу по неколи 
клопи очи, као да би хтео оживелу слику вечито задржати пред собом.{S} А кад погледа поново, оч 
топлини душе једне било свуда добро и у вечитом леду топло!</p> <p>— Кажи да студен, што наступ 
мачеве.</p> <p>— Јунаци, овуда је пут у вечни живот.{S} Ко је витез, нека не опрашта!</p> <p>Та 
 далеко у хришћански свет, али њој нема вечнога живота.{S} Проћи ће векови, па ће се згажени кр 
у!{S} Падоше, бранећи свога војводу.{S} Вешти гуслар надметаше се синоћ са мном, а млада добрич 
ружише се њој многи залутали витезови и вешти ратници, који као добровољци стадоше у редове ода 
више ради ње — била и Мара.</p> <p>Врло вешти познавачи планине и свих долова и урвина у њој бе 
много веровао младом Византинцу.</p> <p>Вешти учитељ брзо је свикао навике свога јуначног учени 
ности и срчаности треба и више ратничке вештине па и господске углађености.{S} Кад је Момчило б 
а онога, да и њима повери тајну снаге и вештине своје...</p> <pb n="154" /> <p>Испред једног ча 
адимаху.{S} Она одважно зађе у планину, вешто трагајући дивљач.</p> <p>На једној коси она се, с 
ој, да поврати ред.</p> <p>Турци и овде вешто и одлучно нападоше.</p> <p>— Војводо, ти се можеш 
и други Орфанци.</p> <p>Снажно запињу и вешто одбацују али катуњанима не добацују.</p> <p>Зној  
} Старац зграби нападача за руку, па му вешто изби нож.{S} Тада се дохватише у коштац, а старац 
у чутуру с вином.</p> <p>— Тако, дакле, ви у планини чувате стадо?{S} Ово вам је у помоћи! — на 
</p> <p>— Да Богме! — одговори други. — Ви, који сте били манастирски ђаци па побегли зато што  
ете Мари па јој галантно рече:</p> <p>— Ви сте то желели, и само та помисао учинила је, те ми ј 
те да се са њим надбацујете?{S} Сви сте ви јунаци и врли витезови, зна то сва краљева и деспото 
 на вашу границу.{S} Он не иде овуда, и ви га нећете срести.{S} Са мном хајдете натраг у Дреноп 
дано држах, да ћу га овим путем, куда и ви дођосте, стићи, — говораше Рајко.</p> <p>— Ипак ћемо 
зе лагано двојица на коњима.{S} Напреже вид и спази, како се један одвоји и врати брзо натраг п 
х светој обитељи; дадох Јелени, да њиме вида раме храбрих ратника у дружини витешкога Рајка и М 
 расположењем.</p> <p>— Немој губити из вида, да Драма до скора бејаше као засебна област.{S} С 
је право занимање!{S} Ја сам и војник и видар и трговац и бродар.{S} Овамо чешће долазим.{S} Ка 
 у часовима сумора ниси ти била успешни видар непомућеном ведрином душе своје!{S} Не бејах баш  
 <pb n="4" /> се у бескрајност пружају; виде се на западу Гвоздена Врата; на северу је каменити 
 његово подграђе усташе и кренуше се да виде најкршније момке, најбољу опрему, најбољи део драм 
ратски са њим загрли и пољуби.{S} А кад виде, да је недалеко од њега нека женска прилика, коју  
 гласника о погибији Рајковој.{S} А кад виде, да га никако нема, Тома слућаше несрећу.</p> <p>У 
 Она себе до сада не познаваше, јер сад виде, да је мекша, много мекша, но што је мислила...</p 
Рајко у једнодневном бављењу своме и не виде.</p> <p>Лукави учитељ бирао је сваког дана по што  
оке куле мотриље у тврдоме Серу дању се виде безбројни планински ланци, како <pb n="4" /> се у  
свој стан.{S} Али то лице опази Рајка и виде, да он уђе у врт.{S} Брзо и опрезно као мачка пређ 
каше старац.</p> <p>Онај други дворанин виде, да ту више нема шале, прискочи у помоћ и стаде је 
а се за тим упути на више.</p> <p>Гојко виде, да се Рајко јако изненади.{S} За час му многе мис 
</p> <p>Рајко скочи, окрете се и у чуду виде где стари дворанин Благоје дави некога, који се са 
на засја мало јаче, и он на њеном сјају виде последњи преступ свој у највећем обиму.</p> <p>Беј 
 кад нагази на нападача.</p> <p>Бегунац виде да нема куд.{S} Искочи из вреже, држећи у руци сво 
овамо? — упита Мара, улазећи у собу, па видевши ловачку торбу на дивану у њој, додаде: — Ово је 
ал’ меких речи, кад с тобом говорим.{S} Видела си, мож’да, да бо́ре с чела мога не слазе ни онд 
р си заборавио, да је једна моја стрина видела, истина мало по из даље, и саму свету Софију цар 
 то на теби опазила.{S} Али јесам нешто видела, и то ћу ти радо казати.{S} Добри Угљеша мој!{S} 
нула од бола, када је улазећи у тврђаву видела породични грб Војихнин на главним вратима покрив 
p> <p>У том и зора забеле; за мало — па видело поче јаче освајати.</p> <p>Хладан је ветрић пирк 
ом црнином <pb n="170" /> свога превеса видело би се, да се барице од кишних капљица давно већ  
нових завојевача Турака, за које се већ видело да се стално мисле на Балкану настанити.{S} Али  
ог рамена мало спустио, те се у сумраку видело, како му мишица набрецује, кад му се груди од си 
 пут тада кроз красну вардарску долину, видео је и Струму и Струмицу, и многе тврде градове.{S} 
 да се не изда од силне радости, кад је видео да се његов план до краја извршује.{S} Он пође у  
а у Призрену пре четири године, кад сам видео, колико су се осилили наши противници под згодним 
 при отвореном прозору, са кога се лепо видео један део звезданог неба.</p> <p>— Господару, ти  
<p>За тим додаде:</p> <p>— Од кад се не видесмо!{S} Па ипак —</p> <pb n="126" /> <p>— Хвала Бог 
ече Рајко лагано Богдану. — Он неће жив видети Драме.{S} Благо њему!</p> <p>Ућуташе, а мало пос 
<pb n="137" /> <p>— Где сам их то могао видети?{S} Где?— па му преко памети прелажаху различите 
ловом, оружје с непријатељем, и тада ћу видети, колико сам добро учинио, тако радећи.</p> <p>Св 
знанству с покојним Властојем.</p> <p>— Видећеш, војводо, — заврши старац — хоћу ли и сада, ма  
вају и наши и општи послови.{S} Чућеш и видећеш.{S} Ти желиш кући покојног Војихне добра?</p> < 
бег, који је са њим био појурио нашима, видећи да се ђаури не надају нападу, није имао кад да и 
аменима па одговара грчки.{S} Један пут видех, како изиђе из <pb n="123" /> двора велможе Томе. 
 n="50" /> Таман се разданило, те ловци видеше да ће их послужити време једним од најлепших дан 
ери, брајко, сад! — рече он поносито. — Види колико сам изостао иза твога земљака, или је, чини 
па три пута завитла њиме по ваздуху, да види сва војска.{S} За тим сиђе с коња и пободе стег.{S 
 настаје нижи део планине а преко ње се види далеко на југ.</p> <p>У близини се зачу рог.</p> < 
исли да се тек шалим!{S} Судбина ми је, видим, дала овај дан, да буде до краја мој! — топлином  
о хтела знати више и опширније, јер си, видим, честит јунак, али ја теби за се не казах ни толи 
не страхујеш за ме?</p> <p>— Не.{S} Кад видим, како јуначки дереш матицом, расецајући таласе ве 
еша — погледај на оно звездано јато.{S} Видиш ли моју звезду?{S} Она је сада сјајнија.{S} Је ли 
а се Гојко пусти из Крстопоља.</p> <p>— Видиш, Анђеле, да сам имао право, што сам држао да ћеш  
даше Тому, тражећи обавештења.</p> <p>— Видиш, — рече му Тома. — Не сме пасти ни сенка сумње на 
за љубав целине иде у пропаст.</p> <p>— Видиш, — продужи Угљеша. — Лазар је отишао под закриље  
 — присети се Скопљанин.</p> <p>— Па да видиш, нисам баш ни рђав, јер, Богу хвала, таких у нас  
светла звезда до ње.{S} Ти то мож’да не видиш, ал’ је мојим очима јасно, како се сјај једне у д 
личица све јаче отимље од заборава, све видније искаче на површину, док се на послетку не забле 
више рећи, али само додаде:</p> <p>— О, Видо... па загушена јецањем спусти своју главу нај Видо 
досава после одласка Гојковог.</p> <p>— Видо, ти знаш моје мисли, моје осећаје.{S} Па могу ли д 
ешке болеснице.</p> <p>— Шта сад, добра Видо, да радимо ? — питаше Мара јецајући.</p> <p>— Да с 
 лила сузе, јадајући се:</p> <p>— Добра Видо!{S} Милост деспотова није захватила онога, који је 
 купају, какву траву треба наћи па бити видовит.{S} Тражио је толиких лета ту травку, па је не  
Гојко јасно казао шта мисли и смера.{S} Видосава није више наваљивала, па ни онда, кад се у Дра 
У место тога онај ми туђин досађује.{S} Видосава је, мало изненађена, запита:</p> <p>— А чим, ч 
или на путу од старе цркве ка граду.{S} Видосава се радовала Мариној срећи, а Мара је мање узди 
мској области данас је велможа Тома ! — Видосава се сети Маре, и несавладљива љубав према њој и 
 проводила своје дане и Мара у Драми, а Видосава јој је била једина утеха, једина душа, којој с 
ислити!</p> <p>После неколико тренутака Видосава је причала Мари све, што је од Ане сазнала.</p 
 сестра Мара.{S} Са њом иђаше погружена Видосава, која своје добре госпође ни сада не остављаше 
ну остала је само некадашња дојиља њена Видосава.{S} Њено место у дому Војихнином доцније заузе 
 већ све од Гојка била сазнала, а добра Видосава осећаше се и сама ојачана у добрим жељама свој 
она била срећнија, он веселији, а добра Видосава није одрицала својих услуга ради милих порука  
 Тако се вама рађа нови живот! — додаде Видосава.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP189 
јецајући.</p> <p>— Да се боримо! — рече Видосава после малог размишљања.</p> <p>— Како ?</p> <p 
:</p> <p>— Дозваћемо оца Исаију, — рече Видосава. — Он ће нам помоћи.{S} Стари дворанин Благоје 
јков, Властоје?</p> <p>— Ништа! -— рече Видосава.</p> <p>— Добро! — рече Исаија, па се упути од 
те није морао ићи манастиру, — говораше Видосава Мари. — То је срећа за нас, иначе не би стигао 
} Тамо бејаше Ана, Мара, Јелена, Љуба и Видосава.</p> <p>— Учинио сам по жељи властеле, а знам  
ориште, где стајаху Ана, Мара, Јелена и Видосава, а монах Исаија причаше им нешто живо и весело 
дворишта, стајале <pb n="1" /> Јелена и Видосава, разговарајући се о војни, која је на прагу</p 
 сама бришући сузе.</p> <p>А ни Мара ни Видосава још и не слућаху, шта се све у Крстопољу догод 
око једног дрвета.{S} За њом се појавни Видосава.</p> <p>Мара, преплашена, лако цикну, а Гојко  
дајица за овај мах, — радосно се пожури Видосава.</p> <p>— Ходите, децо, — рече Ана, па им став 
а Тома Теологита, — одговори јој лагано Видосава.</p> <p>Јелена чисто задрхта.{S} Знала је већ  
— Ти опет тугујеш? — питала би је често Видосава после одласка Гојковог.</p> <p>— Видо, ти знаш 
Гојку у Крстопољу.</p> <pb n="73" /> <p>Видосава бејаше пренеражена.{S} Чињаше јој се, да је на 
ласи овога весеља.</p> <pb n="46" /> <p>Видосава је тешаше, ал’ она продужи:</p> <p>— У место т 
 тобом још и смејати свему томе!</p> <p>Видосава разуме са ужасом, куда Ана циља, па јој упаде  
е ћесарице затегнуте и узбуђене.</p> <p>Видосава је имала сада два пута више посла у друштву с  
имо!{S} Причекај ме, и умири се.</p> <p>Видосава изиђе, па се после неког времена врати:</p> <p 
а у вече.</p> <p>Тако је и било.</p> <p>Видосава се саста на само са Исаијом, и каза му све.</p 
његов ненадни и брзи полазак сазнала од Видосаве.{S} Једва је успела да га причека при његовом  
ара је мање уздисала а више приповедала Видосави, како је она слутила, да ће се све ипак добро  
 у Крстопољ.</p> <p>— Ми смо — рече Ана Видосави — остављени од свих и свакога.{S} Најпоузданиј 
ти и издавати.</p> <p>Па за тим исприча Видосави оно, што је и сама знала о Гојку у Крстопољу.< 
а њега, нека отече.{S} Испричала је све Видосави, и ова се не могаше уздржати:</p> <p>— Јадно д 
ајтану висила о врату, пољуби је и даде Видосави, а ова је узе и брзо изиђе.</p> <p>То је било  
одмах и пред свима на дворишту не падне Видосави на груди и да јој у сузама све исприча.</p> <p 
 за домаћу несрећу и злу коб.</p> <p>Ни Видосави а још мање другима није била тајна, да од дола 
 сазнала је, па је казала доброј старој Видосави, а Гојко је тајну своје среће поверио своме ве 
.</p> <p>У једно се доба учинило доброј Видосави да не треба више тајити од Ане љубав између Ма 
ост у тешком положају њеном пробудише у Видосави толико смелости, да се усуди казати Ани, како  
загушена јецањем спусти своју главу нај Видосавине груди.</p> </div> <div type="chapter" xml:id 
 је међу тим у својој соби а на грудима Видосавиним лила сузе, јадајући се:</p> <p>— Добра Видо 
ги пут пак док је Мара тражила забаве у Видосавином приповедању чудноватих доживљаја њених, Ана 
ма све исприча.</p> <p>А кад је дошла у Видосавину собу, отворила је срце своје, да пусти тугу  
а је на прагу</p> <p>Јелена, говорећи с Видосавом, уочи неког коњаника, који уђе у двориште, па 
траше, а кад он бејаше близо, она упита Видосаву;</p> <p>— Како се зове овај војвода!</p> <p>—  
p>И док је Исаија опрезно тражио Мару и Видосаву, да их обрадује, дотле је Тома већ био добио з 
ко ради господске малвасије колико ради виђења са својим врсницима Војихном и Властојем.{S} Год 
еће остати.{S} Иде, ал’ куда?</p> <p>Да Византија није тако јадна, тамо би му било понајпре мес 
по Азији тражи плена још.{S} Данас ми и Византија имамо једног заједничког непријатеља.{S} То т 
вање чином деспотским, које је добио од Византије, раскинуло је сваке везе између њега и Кантак 
 мучна војна с Турцима.{S} Између нас и Византије било је и прошло.{S} Деспот је рачунао на грч 
ше у земљу, до скора под јаким утицајем Византије, са својим навикама српскога живота — наста д 
ници Божје казне над покорима, што се у Византији починише.{S} Они се извезоше на суво, а случа 
<p>— Туђин је, — рекоше једни.</p> <p>— Византинац рођењем, — додаваху други. <pb n="31" /></p> 
о, разбирао је за начин живљења у првих Византинаца тога доба, трошио је нагомилано благо на ск 
 Момчило је у велико био ученик младога Византинца, кога Рајко у једнодневном бављењу своме и н 
Рајку се обновила у сећању слика некога Византинца, који је као бегунац био неко време у српско 
ћу својом веровао, много веровао младом Византинцу.</p> <p>Вешти учитељ брзо је свикао навике с 
{S} Док је још била у пуном сјају снага византиска, Драма је била често пута најкрвавије поприш 
их, што су остали на своме дому, кад је византиска сила устукла испред наше.{S} Деспот рачуна и 
у родитеља својих радо пружила руку.{S} Византиски учитељи њени, дадиље и дворанке већином су с 
о о старијим књижевницима и беседницима византиским.</p> <p>Исаија се преко свега одушевљавао б 
мером, да турском господовању у нашим и византиским крајевима учинимо крај.{S} Ми верујемо у ср 
одине, када је и Дренопоље пало из руку византиских у турске руке. <pb n="19" /></p> <p>Тешке с 
вао са својим коњаницима против царства византиског, све га је више одушевљавао одблесак и ако  
улог ипак још много примамљивог царства византиског.{S} Кантакузен је бледео у очима његовим.{S 
ужи са својом војском отпаднику од цара византиског Јовану Кантакузену, али <pb n="35" /> су он 
реба да је водиља сваког рада и нашег и византиског.{S} Пази добро.{S} За падом тврдог Галипоља 
вије поприште за пробу оружја српског и византиског.{S} Данас, кад је у међусобној борби напукл 
је могућност да, добро посвећен у немоћ византиског царства, увек износи стање ствари у светлиј 
етнувши се за намесника малолетном цару византиском Јовану V.{S} И није се кајао за то.{S} Кант 
 опази како се далеко у облаку више њих вије нека грдно велика орлушина, па је показа јунацима. 
{S} Овај други хитац не промаши, и орао вијући се у ковитлац са раширеним крилима паде код најн 
у под теретом задобијених удара и рана; вика и писка, јаук и клетва, дозивања и одзивања, вришт 
и без успеха! прекиде је Тома.</p> <p>— Викаћу, зваћу у помоћ —</p> <p>— Нигде никога у близини 
е нема!{S} Он је морао први погинути! — викаху Рајкове стегоноше, потиснуте са остатком своје в 
најбољи јунак издише.{S} Осветимо га! — викаше Вукашин, кад уседе крајишникова вранца.</p> <p>— 
дмах, већ да те мучим, Грче неваљали! — викаше старац.</p> <p>Онај други дворанин виде, да ту в 
> <p>— Ху, једва се опростих напасти! — викаше старац, па се обрати убијеноме:</p> <p>— Нисам м 
врисак.</p> <p>— Она је, она, Јелена! — викну Рајко радосно, па јој брзо приђе.</p> <p>— Војвод 
крајишник до Вукашина.</p> <p>— Коња! — викну Вукашин.</p> <pb n="172" /> <p>— Ево, одговори кр 
устињик.</p> <p>— У име Бога и крста! — викну он и пружи Гојку го нож.</p> <p>Гојкове очи севну 
ући на њу.</p> <p>— Господе преблаги! — викну Исаија. — Боже!</p> <p>Полете напред и загрли Јел 
паде у најљућу сечу.</p> <p>- За њим! — викну Богдан, па са осталима јурну на густи буљук Турак 
е ближе средини бојишта.</p> <p>— Ко? — викну неко.</p> <p>— Ћефалија Рајко!</p> <p>— Жив је јо 
јко.</p> <p>Тома одступи натраг, а Мара викну:</p> <p>— Спасите ме!</p> <p>— Велможо! — загрме  
и сумњива звека, неко испод чадора јако викну:</p> <p>— Ко је то?</p> <p>Одговора нема.{S} У ме 
пред.</p> <p>— Ха, нећеш умаћи! — јетко викну кад нагази на нападача.</p> <p>Бегунац виде да не 
крити ненадну узбуђеност, готово гласно викну:</p> <p>— Она?</p> <pb n="125" /> <p>Јелена чу, п 
.</p> <p>Прође један тренутак, а старац викну и устаде пљеснувши рукама:</p> <p>— Крст и анђео! 
оје прочита и задрхта:</p> <p>—Ужасно! —викну он. — Ја сам био потпуно обманут. — Сада верујем  
о!</p> <p>И пође на Гојка, заповеднички викнувши Љубоју:</p> <p>— Војводо, напред!</p> <p>Љубој 
ај са катуна више Радовишта.{S} Њега је вила, кад још дете бејаше, у планини задојила, па му, о 
 Он зна, на којима се изворима скупљају виле, где се купају, какву траву треба наћи па бити вид 
<p>Кад се лукаво Грче напило најлепшега вина, напевало и науживало, стаде наговарати Момчила, д 
ева; скупоцени пехар најбољег кипарског вина остављаш у тренутку, кад ти га ваља испити у част  
да, уз лагано сркутање доброг кипарског вина, нагађају о приликама у Крстопољу, важној тачки пр 
гинућеш да Богме, и то још данас ал’ од вина, старче!{S} Ха, ха, ха!</p> <p>— Пожуримо мало ову 
 па побегли зато што не трпите мирис од вина, знате то најбоље!</p> <p>Сви ударише у смеј.</p>  
им земљама и злата и блага свакојака, и вина и понуде, и господства — па опет шта је све то!{S} 
.{S} А сада су гусле раслупане, и место вина честити је младић пролио племениту крв <pb n="175" 
 њему сам певао.{S} Ала је то витез!{S} Вино и песма — то је њему све.{S} А то, Бога ми, лепо с 
 руке до руке около.</p> <p>— Није наше вино тако.{S} Мало је боље, а ово је из Пловдина од лоз 
тано кружаше из руке у руку.</p> <p>— И вино весели срце човеково! — рече један пошто се добро  
лада добричина једна хваљаше пловдинско вино, кад им приђох.{S} А сада су гусле раслупане, и ме 
нак од мегдана, ти љуби црно око и црно вино пиј!</p> <p>„А ако душом певаш и шарне снове снива 
обом разговарала.{S} Ево одавде настаје виноград моје добре госпође, а ја имам само да га обиђе 
чај их намери баш на страну, где бејаше виноград <pb n="60" /> мога брата.{S} Виноградар му је  
вих, и да је по госпођину послу пошла у виноград, недалеко на брду с друге стране реке.</p> <p> 
е виноград <pb n="60" /> мога брата.{S} Виноградар му је био неки Грк.{S} Плашљивица се препаде 
агаху погачом и месом а запајаху добрим вином манастирским.</p> <pb n="56" /> <p>Ветар је хујао 
зиђе из чадора и изнесе велику чутуру с вином.</p> <p>— Тако, дакле, ви у планини чувате стадо? 
буд силно фркну, скочи па се као стрела вину.</p> <p>— Војвода! војвода! — кликнуше коњаници по 
 коње, принеше војсци поткрепе у добром вину и брашненицама — стан забруја од весеља и безбројн 
и старац Исаија, кад нам је овако добро винце припремио!</p> <p>— Живео!</p> <p>И велика дрвена 
го на што крити?{S} Добро се загрејасмо винцем, и почесмо по души говорити.{S} Ако си, велможо, 
ајлију, која јој је на свиленом гајтану висила о врату, пољуби је и даде Видосави, а ова је узе 
заостао у рукама бугарским, захваљујући висини и јачини својих зидова и опкопа.</p> <pb n="91"  
емља затутњи, суво лишће полеће са ње у висину, дружба кличе, и после неког времена витез се вр 
 шарено перо нојево.{S} О бедрима му је висио широки палош са позлаћеним балчаком, који се завр 
S} Пре него што је запљуснуло до њих на висовима, море се међусобне заваде стишало.{S} Истина,  
је се дубоко са севера завршује повећим висовима.</p> <p>Ту бејаше састанак Угљешине и Вукашино 
дужити пут у неодређену даљину.{S} Ипак висока, тешка и од црвене коже израђена обућа казује, д 
ако отићи с коњем у провалију, наићи на високе обале без моста, размрскати се о стење или онесв 
 је буднији — њихов господар.</p> <p>Са високе куле мотриље у тврдоме Серу дању се виде безброј 
е се отворене увијаху око спољне стране високе куле, као и нехотице погледа на звездано јато.</ 
а прилика успела уз стрмените степенице високе куле, нити је осетио, када му се приближила.</p> 
Љуба проводила је по неколико часова на високим градским бедемима или на кули мотриљи.{S} Изгле 
е у богатом злаћеном оделу војводском с високим калпаком, на коме се лелујала челенка и велико  
к поветарац, што се, реко би, одбија од високих бедема градских, па се разлива у ситне покрете  
ј корак, вихор зашуми кршећи суве гране високих грмова, а на вратима се те собе указа — Рајко.< 
жи Момчила у савезу против царевине.{S} Високо одликовање чином деспотским, које је добио од Ви 
 нагињало западу, али је било још доста високо над заходом.</p> <p>Гојко, раздраган у красној п 
ао улогорити своју војску.{S} Стегоноша високо уздиже стег па три пута завитла њиме по ваздуху, 
аници и народ слегоше се око њега, а он високо диже одвијени лист па стаде читати Угљешину пове 
аховао и за своју љубав.{S} Често је са високог бедема крстопољског погледао уз пут што води Др 
а пута већ променила, и кад је звоно са високог торња на истим вратима огласило подграђанима да 
рачуна и на њихову снагу.{S} Уклањање с високог велмошког места данас Томе Теологите било би не 
труба са градског бедема огласи долазак високога госта велика се градска врата отворише широм а 
спод подграђа серског тече — чини се на високој кули мотриљи, да се осећа, како се небесни свод 
ран предњи њен део, који је био ограђен високом оградом од сламе, притврђене местимичним препле 
ка драмске војске.</p> <p>— А ја примам високу милост твоју — одговори Тома — у нади, да ћу је  
лата господи, као што травни пашњаци по висоравнима бејаху обилати храном за благо многобројних 
 и дочека Исаију.</p> <p>— Добро дошо̑, витеже!</p> <p>Гојко пољуби Исаију у руку, а монах га б 
а, — рече мало после Богдан. — А твоја, витеже? — упита он Љубоја.</p> <p>Љубоје изнемогао и бл 
већ знати.</p> <p>— Непознати ми брате, витеже, ја бих још радо с тобом разговарала.{S} Ево ода 
 дани, што наступају!</p> <p>— Опрости, витеже, ал’ ја говорах искрено.{S} Души ће ми бити лакш 
есељах и оживех кућу његову.{S} Ту сам, витеже, расла и од детета постала девојка.{S} Ту сам сн 
де пуно.</p> <p>— Још ћу да ти говорим, витеже! — говораше Мара Гојку. — Душа се моја раскравил 
 Исаија?</p> <p>— Да.{S} Да га не знаш, витеже?</p> <p>—- Знам, сестро мила! — И он јој онда пр 
 врати ка јели.</p> <pb n="113" /> <p>— Витеже, — рече она Гојку — ти си мени казао ко си, шта  
 он ће погинути а она увенути.</p> <p>— Витеже, — рекла му је она пред свима гласом, који је из 
p> <p>Јелена бејаше потресена:</p> <p>— Витеже, хоћеш ли ме њему водити?</p> <pb n="117" /> <p> 
ну, дружба кличе, и после неког времена витез се враћа у ред са добро ознојеним и мало примирен 
е судба друкчије хтела.</p> <p>Млади је витез био отишао, кад је мој добри поочим пао у постељу 
азала у младом витезу једном.{S} Тај је витез био из ових северних крајева, али је — причаше —  
и, овуда је пут у вечни живот.{S} Ко је витез, нека не опрашта!</p> <p>Тако грмљаше Гојков глас 
:</p> <p>— Велможо, то није лепо, да се витез користи случајем и шали —</p> <p>— Душа моја стра 
!</p> <pb n="141" /> <p>— Па хоће ли се витез пожурити ?</p> <p>— Да!</p> <p>— А ко је он?</p>  
 Алах ускратити милости своје, кад први витез наш паде као жртва зависти!</p> <p>Дервиш клече и 
рана од радосног клицања.</p> <p>— Буди витез, као што си и до сада био, па си ми брат а не мла 
ом на тебе, и шта је препатио племенити витез — Љуба показа на Гојка — и други јунак, Рајко, а  
Да није — рече радосно Јелени — то онај витез?</p> <p>— Он је! — весело одговори Јелена.</p> <p 
и стрмо падаше, у крви и ранама огрезао витез.</p> <p>Једва се држао на коњу, који се лагано сп 
де наговарати Момчила, да се покаже као витез у већим државним делима.</p> <p>Нико није знао, ш 
дана.{S} И њему сам певао.{S} Ала је то витез!{S} Вино и песма — то је њему све.{S} А то, Бога  
и и крвав тражи бој, ако хоћеш да будеш витез прави и да те слави песма моја!”</p> <p>На вратим 
ојко.</p> <p>— Душа му проклета!{S} Ал’ витеза оног нигде ?</p> <p>— Без сумње — нигде!</p> </d 
ик.{S} Он је ваљан синовац ненадмашнога витеза Момчила.{S} На њих се све можеш ослонити као на  
p>То бејаше тужна ноћ: звезда последњег витеза, који је с минулим јунацима стварао величину и ц 
анки вео зорине помрчине да прати врлог витеза.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18930 
азим, без сумње је мач каквог погинулог витеза.{S} Јесте.{S} Он ће ми сада добро помоћи.</p> <p 
сузу захвалности канути на одар ваљаног витеза!</p> <p>За тим се деспотица окрете Вукашину:</p> 
ите девојке, увређена част беспрекорног витеза, понижен понос читаве земље.</p> <p>Он се припи  
 догађа, угасио се живот једнога старог витеза.{S} Умро је војвода Властоје.</p> <p>Био је једа 
вено ко што је и дошао, мож’да да тражи витеза, који ће га боље разумети.{S} Али се вара.{S} Уг 
мало зачуђена стала пред непознатог јој витеза, кад ју је Гојко поздравио и кад му је она Бога  
инуше — и издахну.</p> <p>Гојко зајеца, витези скидоше калпаке, Исаија шапуташе свете молитве,  
 може мерити с нашом снагом.{S} Овим се витезима нико одупрети не може.{S} А кад се после побед 
ко забринути, Тома.{S} Понеко од млађих витезова, кад му се досади држати непрестано на узди св 
вода Гојко и неколико старијих и млађих витезова.</p> <p>Деспотица и Ана са свитом својом поздр 
било општа гробница за Момчила и његове витезове.</p> <p>— Шта је било са Томом, не знам.{S} До 
ше смели покушај свој.</p> <p>— Напред, витезови! — кликну Угљеша а вихор прихвати његову реч</ 
њици, која с нова придолажаше.</p> <p>— Витезови, најбољи јунак издише.{S} Осветимо га! — викаш 
оружје бити поред нашег.</p> <p>— Млади витезови!{S} Вукашине, то је све на шта се ослонити мож 
ојска, придружише се њој многи залутали витезови и вешти ратници, који као добровољци стадоше у 
адбацујете?{S} Сви сте ви јунаци и врли витезови, зна то сва краљева и деспотова војска, па зат 
ачке среће, која ми се указала у младом витезу једном.{S} Тај је витез био из ових северних кра 
е његове.{S} Ти се побрини, да се врлом витезу ода последња почаст, коју је истинито заслужно.{ 
а што много ценим наше јунаке, чија сам витешка дела очима својим гледала. <pb n="30" /></p> <p 
ст ал’ и неверу.</p> <p>„А шта је друго витешка љубав и ратна судбина?</p> <p>„Плаве су очи бес 
јстарији њихов брат Срацимир, плахе али витешке природе, нису више Балшићи ни у колико поуздан  
у неко. — Више нећеш никоме пребацивати витешке белеге камене!</p> <p>— Још синоћ сам свакоме и 
и у груди.</p> <p>Стари ратници држе се витешки, а кад осете да су се проредили, поново се окуп 
.{S} А на нас он никада неће отворено и витешки напасти.</p> <p>— И сам тако мислим, — одговори 
војничким и логорским потребама.</p> <p>Витешки одред Љубојев ушао је у драмско логориште лаган 
еко од њих науми, да са свим прекине са витешким левентовањем и да остане на свагда код свога г 
им копљима, свилним стеговима, убијеним витешким коњицима од мегдана, а натопљеном потоцима људ 
он велича царски престо и скиптар.{S} У витешким делима и племенитости, коју певају наши певачи 
ови.{S} А јуначка војска пева и ужива у витешким играма, као да не пође у војну већ на свадбу н 
а Мари и сувише пажљив.</p> <p>За време витешких проба и пошалица забавних Мара опази како се д 
 <p>— Боже дај!{S} Ал’ и мишице и памет витешких господара вреде много.</p> <p>— Него шта мисли 
јунак-левента, а земљиште првих његових витешко-хајдучких дела била је планина Родопа.{S} За пр 
> <p>— Алах, ил-Алах!...</p> <p>— Нашег витешког ћефалије нема!{S} Он је морао први погинути! — 
о, не брини се, ако на мени буде рана с витешког мегдана —</p> <p>— Ја ћу их извидати!</p> <p>— 
довео на хиљаду ратника.</p> <p>Па челу витешког похода јахао је Љубоје у богатом злаћеном одел 
име вида раме храбрих ратника у дружини витешкога Рајка и Марка краљевог; дадох тужном гласнику 
p> <p>— Још синоћ сам свакоме измицао у витешкој игри и јуначком скакању, а сада чекам, да ме к 
S} Светли деспоти Дејановићи шаљу ме да витешком деспоту Угљеши и краљу Вукашину однесем радосн 
е поверио своме верном Рајку.</p> <p>На витешком мегдану, један пут, забаве ради Гојко је са св 
и своје мајке благост и тихо суђење а у витешком карактеру свога оца одлучност и постојанство.{ 
ланина Родопа.{S} За првих година свога витештва Момчило се већ био прочуо на далеко.{S} Чувен  
 тренутку, кад ти га ваља испити у част витештва, у славу наших победа; са небом и звездама њег 
вића, граничећи се на северу Козјаком и Витошем, на југу Гвозденим Вратима а са запада Овчим По 
о зида, Тома занесен учини и тај корак, вихор зашуми кршећи суве гране високих грмова, а на вра 
p>— Напред, витезови! — кликну Угљеша а вихор прихвати његову реч</p> <p>Трубе око деспота не п 
ву.</p> <p>Киша је већ попустила али се вихор снажи и обнавља.</p> <p>И киша стаде, а он се раз 
/p> <p>— Кажи да студен, што наступа, и вихор, што хита да обнажи лисно дрво, не могу замрзнути 
 од којих потече.</p> <pb n="169" /> <p>Вихор утишаваше по кад што својом јачином људске гласов 
 коњи крочише у брзом лету свом.</p> <p>Вихор — ал’ се опет нешто чује.</p> <p>Пљусак.</p> <p>А 
тклањаше.</p> <p>Једноме се учини одјек вихорова јаука, други мишљаше да је лепршање искислих с 
> <p>— Дај чутуру међедином опшивену! — виче испред једног чадора неко из дружине, што је у окр 
се милост Божја, која нас аше оставила, више не враћаше.</p> <p>Била је бура са свима неприлика 
у до схватања среће наше.{S} Ти, је ли, више не страхујеш за ме?</p> <p>— Не.{S} Кад видим, как 
аца.</p> <p>Они иђаху на коњима лагано, више у очајању него у опрезности.{S} Пређоше мост, па с 
а тражи маха само за један тренутак.{S} Више јој не треба, јер је своје постигла.</p> <p>— Па ш 
огом, деснице моја! тешко јекну неко. — Више нећеш никоме пребацивати витешке белеге камене!</p 
сан ловац.{S} Сада је у њеном друштву — више ради ње — била и Мара.</p> <p>Врло вешти познавачи 
па онда устаде:</p> <pb n="130" /> <p>— Више ми нећеш умаћи !{S} Добро је било!</p> <p>За тим с 
ариној срећи, а Мара је мање уздисала а више приповедала Видосави, како је она слутила, да ће с 
оба учинило доброј Видосави да не треба више тајити од Ане љубав између Маре и Гојка.</p> <p>И  
 Угљеша, кад не би било људских грехова више но што има врлина, сви би се ти стекли с нама у је 
Ни ми, — додадоше остали.</p> <p>— Њега више нема, по свој прилици.{S} Нестало га је, кад су Аз 
ло је све и свакога у граду, ал' никога више од онога, који је у души највише патио — од Маре.< 
сио најезду Азијата на наше крајеве, ја више не двоумим.{S} Ти га се сећаш, Љубо.{S} Једне је в 
верна.{S} И ко зна, колико би душа моја више страдала да јој у часовима сумора ниси ти била усп 
сам то чешће слушала — налази душа моја више уживања.{S} Мож’да то долази и отуда што много цен 
 ни после смрти свога мужа, па се могла више повући у се и са својом нећаком Маром, — која је,  
.{S} Ево погледајте! — и Тома повуче на више левом руком рукав са своје деснице показујући Ани  
S} Јелена?</p> <p>Па се за тим упути на више.</p> <p>Гојко виде, да се Рајко јако изненади.{S}  
е да се пред вама покаже овај са катуна више Радовишта.{S} Њега је вила, кад још дете бејаше, у 
</p> <p>Видосава је имала сада два пута више посла у друштву с деспотицом и Маром, а Јелена, на 
т чуше да су чак од Пловдина, али ништа више нико не сазна.</p> <p>Поклисари доиста бејаху од П 
/p> <p>„Јелена, кћери моја!{S} Ми ништа више немамо, јер моја тековина, ено погледај, пламти у  
спаду грчке војске.{S} Од тада се никад више не сретосмо.</p> <p>— Он је скоро умро, — лагано о 
енадни састанак с Рајком, коме се никад више није надала, и с Исаијом, кога је једва била и зап 
ротив Турака.</p> <pb n="111" /> <p>Сад више нико није сумњао о ратовању.{S} Гласници су летели 
говим рукама.{S} И одиста се Љубоје све више лепио уз тога, дотле немилог му, дошљака.{S} А пиј 
нешто брзо говораше.</p> <p>Вођа се све више чуђаше, па сумњиво махну главом.{S} А кад Тома про 
" /> радила лагано, мисли су јој се све више отимале и одлазиле преко неких непроходних урвина, 
о од свога захтева, али је продужио све више мрзети Тому.</p> <p>Још један пут је повео реч о Т 
казиваше да се та група ловаца опет све више удаљује од куле.</p> <p>Мара задрхта, а Тома стаде 
имао.{S} Овако — никако.</p> <p>Он овде више неће остати.{S} Иде, ал’ куда?</p> <p>Да Византија 
врбе или ми, ако волиш, копај гроб онде више, на оном обронку.{S} Поздрави све — ах — све — и д 
гунца, брзо измахну ножем, па га забоде више од половине с десне стране у врат Грку, који на ма 
а против царства византиског, све га је више одушевљавао одблесак и ако јако клонулог ипак још  
ра.{S} А њега јоште нема.{S} Тако га је више пута очекивала.{S} И зора је по кадшто затече, њег 
 познао људе и проценио је.{S} Једне је више призивао, друге избегавао.</p> <p>О њему се није п 
зао шта мисли и смера.{S} Видосава није више наваљивала, па ни онда, кад се у Драму вратио са с 
— јер нема благослова!{S} А мож’да није више ни жив?{S} Потуца се од немила до недрага.{S} А та 
чао Рајко.</p> <p>Међу тим Тома се није више враћао Кантакузену, за кога се могло знати да ће п 
и поочим пао у постељу, са које се није више +ни дигао.</p> <p>Кршила сам руке, клечала, плакал 
 њима дознати, а већ у Галипоље се није више могло ни одлазити.</p> <p>Рајко је за време причањ 
о у очи, и рече:</p> <p>— Љубо, тебе се више тичу.{S} Буди храбра!</p> <p>Она се трже, пребледе 
иљадама грла радосним клицањем, које се више никако и не прекидаше, па ни онда, кад се Љубоје з 
 коњица, скрене с пута па дохвативши се више простора ободе чилога коња свог.{S} Земља затутњи, 
дете, потоњу деспотицу Угљешину, још се више повукла себи и своме дому, одлично се старајући да 
>Други пут је Рајко реко Гојку, да неће више остати у Драми, ако Тома Теологита ту буде.</p> <p 
Освоји ли она, ти више немаш снаге неће више бити тебе.{S} Не, не, све је то варка ока, обмана. 
гранке Меникејскех гора, а што је сунце више освајало и они су све дубље залазили у шумску хлад 
лови је Исаија.</p> <p>Јелена не могаше више издржати.{S} Покри лице рукама па зајеца.</p> <p>И 
штрога мача.{S} Али се жртва не јављаше више.{S} А калпаци и челенке, што крвавом реком пливаху 
му поред одважности и срчаности треба и више ратничке вештине па и господске углађености.{S} Ка 
оме размишљао вазда а у последње доба и више, но што његовој млађаној плаховитости приличи.</p> 
што хујање ветра.</p> <p>На некој клади више млина под брегом хукну буљина.</p> <p>Неки се прек 
.{S} Не допада ти се?{S} Хајде, заслужи више!</p> <p>Онај се, мало љутит, крете и подвати ногам 
ајвећи противник његов.</p> <p>Вреди ли више остати овде?{S} Не, ни у ком случају не!{S} Он је  
хову.{S} Он као господар Срема не мисли више на одржање царевине.{S} Синиша, царев стриц, устао 
исао.{S} Изведи је тачно још сад, па ми више неће требати твојих услуга.{S} Ти ћеш се одмарати  
 пити очи моје!{S} Опрости, али — ти ми више нећеш требати!{S} Ево, ово, што ногама газим, без  
 што ти душу мори.{S} Освоји ли она, ти више немаш снаге неће више бити тебе.{S} Не, не, све је 
 Истина, ја бих све то радо хтела знати више и опширније, јер си, видим, честит јунак, али ја т 
!</p> <p>— Не иди.{S} Тебе нема ко чути више.{S} Боље отиди у Драму, и кажи да си ти учинио пос 
 овом уздржаном реду у области драмској више припомогла сама личност Анина, коју су сви необичн 
а господар ободе.</p> <p>— Не умаче нам више! — грмну нечији глас.</p> <p>То бејаше Анђео, који 
ушам твоје лековите речи.{S} Мож’да сам више дивљи а мање питом, мож’да и не личим више на <hi> 
међусобне.</p> <p>Бегунац извитла мачем више главе.</p> <p>Гонилац спреми тешки палош, држећи г 
е дивљи а мање питом, мож’да и не личим више на <hi>твога</hi>, Угљешу.{S} Али — опрости!</p> < 
Није им био непознат, јер је са Угљешом више пута долазио у Драму и ишао даље, али не бејаше ни 
</p> <p>Ал’ мртви — Тома Теологита за њ више не хајаше!</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" 
 доба охладнео.{S} У лов је сада изишао више од невоље, да се не замери, него што га је срце ву 
<pb n="21" /></p> <p>Војихна се већ био више пута окушао у биткама са Турцима, који олако дођош 
Глас је кратак и непотпун, али у толико више тужан.{S} Љубо, ти ћеш ми послати из Драме што пре 
еко малог уског моста, који је био мало више оног места, где је она хтела на чунићу прећи.</p>  
а окренуо ток ствари.{S} Што је Момчило више ратовао са својим коњаницима против царства визант 
<p>— Ево, отац Исаија ће нам казати што више о судбини дана, што долазе, — рече један.</p> <p>— 
је погледа право у очи, хтеде јој нешто више рећи, али само додаде:</p> <p>— О, Видо... па загу 
к је све уравњено и прокрчено.{S} Данас више не разликујем у мојој деспотовини ништа друго, до  
честитог драмског господара, а сада већ више не могу они чути моју цитру!{S} Падоше, бранећи св 
вних Мара опази како се далеко у облаку више њих вије нека грдно велика орлушина, па је показа  
етник!{S} Он не сме стићи никаквом циљу више.</p> <p>— Он одјезди да спреми нове замке нама-</p 
а ту затекла.{S} Он је био моме поочиму више саветник у миру но помагач у рату...</p> <p>Те ноћ 
ацимир, плахе али витешке природе, нису више Балшићи ни у колико поуздан стуб за извођење наших 
</p> <p>Онај други дворанин виде, да ту више нема шале, прискочи у помоћ и стаде једнога давити 
 сам се опет уздржала.{S} Сада не могах више.{S} Твоја душа пати, твоје срце страда, а ја не зн 
му свету Софију цариградску?{S} Шта ћеш више!</p> <p>— Добро, — осмехну се старац.{S} Ево сна,  
ли за покој душе старога ратника, а још више сузе, ливене из дубине истинског осећања жалости,  
 чудноватих доживљаја њених, Ана, а још више Љуба, блажила је тугу у мудрим речима ученога Исаи 
га рече кратко и нејасно.{S} Али је још више уби, кад Ана на то одговори :</p> <p>— Ко зна, шта 
еко с мора и да је много путовала и још више препатила, изгледаше му као нека племенита Амазонк 
е га она.</p> <p>Те га се њене речи још више неугодно такоше.</p> <p>Погледа је право у очи, и  
 реке.</p> <p>Гојка њена отвореност још више зачуди, а кад му она рече, да није родом из Жегљиг 
о га је Тома могао поздравити као свога владара, дочекао:</p> <p>— Звао сам те, војводо, да ти  
своме крају.{S} Три цара, три нова њена владара не осећају дужности своје.</p> <pb n="97" /> <p 
о сам дотле могао имати.{S} Савез туђих владара распао се пре, но што је ишта могао и предузети 
кад се чуло, да је судар са маћедонским владарима неизбежан.{S} Деспот Угљеша живи је страх за  
 одржи велико наслеђе.{S} Неко је морао владати и њим и царством.{S} Знао сам све, који су у ми 
х дана те их смести у сам почетак своје владе.</p> <p>Угљеша и Богдан, коме се указиваше свака  
{S} А кад погледа поново, очи му бејаху влажне.{S} Он диже руку и обриса — сузе.</p> <p>Уздахну 
ћесаром.{S} У црном руху са распуштеним власима оплакивале су смрт његову.</p> <p>Бдења, молитв 
аслугама преминулог Војихне, и даје јој власт ћесарскога сана.{S} А уз многобројне поклоне и да 
под закриље угарско, признао је врховну власт њихову.{S} Он као господар Срема не мисли више на 
вне службе богатој властели српској.{S} Властела су заморена од бриге, коју им задају чести гла 
ена гласовима, што случајно чуше кад се властела међу собом разговараху о тешким данима.{S} Али 
ких занатлија, стегоноша, велике и мале властеле — бејаше задовољна, што ће се кренути против т 
и Видосава.</p> <p>— Учинио сам по жељи властеле, а знам да нисам ни вашу вољу прекршио, — рече 
у граду уморне од дневне службе богатој властели српској.{S} Властела су заморена од бриге, кој 
<p>На место мога поочима дошао је други властелин, на кога су се сви жалили.{S} Несуђени војно  
ва на војничко збориште.</p> <p>— Нашег властелина зове његов господар, — говораху они — он зов 
оме добром пријатељу а моме другом оцу, властелину Срдану.</p> <p>Добри поочим мој био је стара 
 војску заједно с осталом већом и мањом властелом и жупанима, који вођаху своје жупе.</p> <p>Ни 
а на све стране деспотовине, позивајући властелу и градске ћефалије а крајишницима, господарима 
 леђа — одиста и не личаше на обичну ни властеоску ни нижега реда женску.</p> <p>А и она је мал 
ме знати, да не би глас допро до старог Властоја, који се поболео.</p> <p>— По вашој заповести, 
p>— Војвода Гојко, син покојног војводе Властоја! — одговори Гојко, и пусти Лабуда.</p> <p>Стар 
ти.{S} А зна ли што о томе отац Гојков, Властоје?</p> <p>— Ништа! -— рече Видосава.</p> <p>— До 
 бејаше Ана, Рајко, Исаија и остали.{S} Властоје се с душом борио.</p> <pb n="93" /> <p>Гојко к 
днога старог витеза.{S} Умро је војвода Властоје.</p> <p>Био је један од топлијих пролећних дан 
Знам.</p> <p>— А није ли тамо и војвода Властоје?{S} Он је сада, свакако, стар.{S} Ваљ’да као и 
уку Гојкову.</p> <p>После дужег времена Властоје тешко отвори очи, у лицу поплаве, нешто неразу 
жњу још првих дана.{S} Стари отац његов Властоје, друг је Војихнин Био му је саветник у ратним  
ече Исаија, па се упути одељењу, где је Властоје боловао.</p> <pb n="75" /> <p>После неког врем 
ло мирно и прилично обично.{S} Стари је Властоје непрестано лежао час опорављајући се а час опе 
разговору са њом Исаија помену, како је Властоје врло слаб.{S} Ана додаваше, како нема изгледа  
n="22" /> у знак захвалности, што му је Властоје једном код Крстопоља на обали Белог Мора спаса 
ушевним и спољним украсима.{S} Стари се Властоје слагао са добрим монахом Исаијом, да је она на 
 клицањем радости дочекаше.{S} Стари се Властоје пољуби са њим, па сви лаганим свечаним ходом п 
оме је стајао кондир са пехарима, стари Властоје, негда дворанин а доцније друг Војихнин, монах 
тпуно, само му искрено рече да је стари Властоје знатно болан.</p> <p>Гојко сабра веђе:</p> <p> 
ицу а Исаија причести самртника.</p> <p>Властоје их још једном погледа, заустави поглед на Гојк 
и, разговарајући се пријатељски.</p> <p>Властоје није у мирно доба ни имао другог задатка.{S} Т 
че до болног оца, па саже главу.</p> <p>Властоје задрхта, по лицу му се разли нека веселост, ди 
е, Томи Теологити. <pb n="24" /></p> <p>Властоје је таман просто и без кићења али лепо и дирљив 
азивати на груди.</p> <p>Гојко скочи, а Властојев слуга отрча.</p> <p>На мах се искупише сви.{S 
и виђења са својим врсницима Војихном и Властојем.{S} Године и буре живота навалише на њ, те са 
о причаше о своме познанству с покојним Властојем.</p> <p>— Видећеш, војводо, — заврши старац — 
у они искрени пријатељи.{S} О старом је Властоју мислио, да га не ваља вређати зато, што му ниј 
а почео надати.</p> <p>— Оче, — реко је Властоју — сад, кад се враћаш ка животу, кад развесељав 
а.</p> <p>— Хе, брајко, има ту и Грка и Влаха!</p> <p>— Па ако!{S} Опет је, велим ти, све једна 
воду.{S} Кад тамо, а оно није то обична вода већ неко море, по њему свуда сама пена ал’ црвена  
 у великом мермерном предсобљу, из кога воде широке камене степенице на поље.</p> <p>— Тако је, 
ече, преби о стеновит шиљак, који се из воде издизао.</p> <p>Лабуд страховито захрза, а Гојко д 
говом крвљу попрска песак и камење крај воде.</p> <p>Савладавши овога, Гојко се спремаше да про 
еца.</p> <p>— Јуначе, — додај ми — мало воде — прозбори Угљеша.</p> <p>Гласник захвати у липову 
гло, стотина издише снивајући једну кап воде.{S} А гдегде жерав, који је негда летео од муње бр 
а.</p> <p>Гласник захвати у липову кору воде и запоји деспота.{S} Он ћуташе, тешко дихаше и скл 
, поклоника гробу Спаситељеву, отишла у Воден, где сам се опорављала, негована добрим сестрама  
егована добрим сестрама у манастиру код Водена...</p> <p>На место мога поочима дошао је други в 
то сам доцније чула — кад сам ја била у Водену.{S} Али му нико није знао казати шта је у истини 
ад је овде била међа гранична.</p> <p>— Води ме тамо, — рече Мара.</p> <p>То бејаше на самој ив 
војој ташти ћесарици Ани, долазио је да води своме двору своју љубу, па је, на послетку, и као  
в зла, што наступа!</p> <p>— Сам их Бог води!</p> <p>— Тако је.</p> <p>За силном коњицом наиђош 
од Чрноменских Лугова а близо пута, што води у Пловдин, недалеко од Српског Гумна појави се на  
заповедницима, те се пуштаху путом, што води истоку преко границе за Дренопоље.</p> <p>Стари је 
бедема крстопољског погледао уз пут што води Драми, па је очекивао гласове ако ни од кога друго 
.{S} Цео поход завршаваху људи, који су водили товарне коње с војничким и логорским потребама.< 
едничког непријатеља.{S} То треба да је водиља сваког рада и нашег и византиског.{S} Пази добро 
а звезда прети да надсија моју звезду — водиљу.{S} Она је све светлија, у колико је ова блеђа.{ 
мах дођеш овамо, ал’ ти не рекох, да ти водим — твоју синовицу Јелену, — брзо изговори Гојко, п 
ека Струмина приточица.{S} Пут је Гојка водио поред речице.</p> <pb n="81" /> <p>Сјахао је био  
логита.</p> <p>И вечерас је у већу Тома водио прву реч, а Рајко мишљаше, да њему у опште не би  
што се на ивицама са свих страна логора водио, захватајући све јаче ка срцу ратног стана, из ср 
аником и окретоше јужним путем, који је водио право у Крстопољ.</p> <p>По мрачној ноћи јездили  
, које је дотле непобедни јунак Момчило водио противу Кантакузенове војске и његових савезника, 
</p> <p>Разговор се међу њима поглавито водио о паду Дренопоља па онда о приликама, које је ост 
сена:</p> <p>— Витеже, хоћеш ли ме њему водити?</p> <pb n="117" /> <p>— Радо од срца, сестро !{ 
права.</p> <p>А кад још поносници, који водише товарне коње, принеше војсци поткрепе у добром в 
ли иду пољем? ил’ гором? ил’ брдом? ил’ водом? ил’ путем? ил’ странпутицом?</p> <p>Свуда.{S} Ал 
говом.{S} Таман је жедни коњиц дохватио воду, кад се око њега и његовог господара стадоше укршт 
Нисам дуго летео озго, па бућнем у неку воду.{S} Кад тамо, а оно није то обична вода већ неко м 
а изненади, и он пусти поглед низ мутну воду, као да тражаше јунака, кога самртно рањена посече 
очевидно уверавао вођу о нечему важном, вођа махну руком својима, да одседну, па и са̑м сиђе с  
остали чудили, шта то може бити, Тома и вођа продужише на само разговор, лагано се удаљујући од 
се удаљујући од крчме путем.</p> <p>Тај вођа бејаше главом чувени Јевренос-бег, један од највеш 
ше готово сва прикупљена, а од важнијих вођа очекиваше се само још Љубоје.{S} Он стиже баш онда 
енка, па му нешто брзо говораше.</p> <p>Вођа се све више чуђаше, па сумњиво махну главом.{S} А  
ећом и мањом властелом и жупанима, који вођаху своје жупе.</p> <p>Није било куће баштиничке и с 
свесно занесе.</p> <p>А сва ова ломљава вођаше се на крајњој десној страни густе лесе, која се  
чки.{S} Тома брзо притера свога коња ка вођи, који већ бејаше усео зеленка, па му нешто брзо го 
одужи говор, којим је очевидно уверавао вођу о нечему важном, вођа махну руком својима, да одсе 
ад они уседаху на коље.{S} Загледа се у вођу њиховог и учини му се познат.</p> <p>Поздрави га г 
свему томе није ни мало прилике.</p> <p>Возари стадоше пред млин и унеше дивљач.</p> <p>Тада пр 
робрана, данас уловљена, дивљач.</p> <p>Возари, пролазећи туда, поздравише ловце, али нико не у 
а се као стрела вину.</p> <p>— Војвода! војвода! — кликнуше коњаници познавши Гојка и његовог Л 
 је даривао ваш некада вам веран слуга, војвода Гојко, кад сам отишао да га у име ваше сменим с 
 око њега бејаху велики војвода Богдан, војвода Гојко и неколико старијих и млађих витезова.</p 
вљам на расположење, да одмах пођем.{S} Војвода је Љубоје са мном.</p> <p>— Добро, он нека га з 
 тешки ланци, а у њима приђе први роб — војвода Гојко.</p> <p>Окружен јаком оружаном пратњом Го 
оже, опрости!</p> <p>— Узбуна!</p> <p>— Војвода!{S} Стегоноша!</p> <p>— Помоћ!</p> <p>— Деспот! 
!</p> <p>— Жерава, жерава мог!</p> <p>— Војвода!{S} Где је војвода!</p> <p>— Држимо се!</p> <p> 
ко радосно, па јој брзо приђе.</p> <p>— Војвода Рајко! — цикну Јелена, па се затресе.</p> <p>Ра 
, скочи па се као стрела вину.</p> <p>— Војвода! војвода! — кликнуше коњаници познавши Гојка и  
воду, који већ бејаше на коњу.</p> <p>— Војвода Гојко, син покојног војводе Властоја! — одговор 
мисли, па онда прекиде ћутање:</p> <p>— Војвода је Гојко и иначе зрео.{S} О њему постоје већ чи 
аточеник или слободан војвода?</p> <p>— Војвода Гојко, — одговори Љубоје одмах.</p> <p>— Нисам, 
едну грчку.{S} И ова је била грчка, ал’ војвода Богдан хоће да му је певам српским речима...</p 
но до средишта, где се држаше Угљеша, а војвода Богдан тражећи везу са њима и сам се крвавим ко 
ше раније прекинут разговор.</p> <p>— А војвода ти је Гојко добар пријатељ? — упита Тома Љубоја 
 старче, још једном па бојиште? — упита војвода.</p> <p>— Мислим, Богме!</p> <p>Наложише по нов 
пало, — говораше мало после као за себе војвода Богдан мачу.{S} Али си се ти ипак саломио у бор 
жерава мог!</p> <p>— Војвода!{S} Где је војвода!</p> <p>— Држимо се!</p> <p>— Алах, ил-Алах!</p 
живот једнога старог витеза.{S} Умро је војвода Властоје.</p> <p>Био је један од топлијих проле 
изнесе ражанице, скорупа и млека, да се војвода заложи.</p> <p>Војвода одиста бејаше гладан, па 
</p> <p>— С Богом, добри старче! — рече војвода, пруживши му руку.</p> <p>— С Богом, војводо, с 
 траву, дремао.</p> <p>— Лабуде, — рече војвода пљескајући коња по врату, — хоћемо ли на пут?</ 
дође себи, за остале не брините, — рече војвода Богдан, кад са својима уђе у сечу на северозапа 
рпске стране враћају кући.{S} То бејаше војвода Богдан с Рајком, Љубојем и још двојицом својих  
ојска а са њом Угљеша, деспотица Љуба и војвода Богдан, човек у најбољим годинама, осредњег рас 
> <p>У дворану ступише деспотица Љуба и војвода Гојко.</p> <p>— Опростите, али не долазимо да в 
лога деспота и реци му: „Велможа Тома и војвода Љубоје отишли су у Драму, куда их је узвишена ћ 
ни логора краљ Вукашин, деспот Угљеша и војвода Богдан разговарају се о ратном походу своме.</p 
p> <p>— Знам.</p> <p>— А није ли тамо и војвода Властоје?{S} Он је сада, свакако, стар.{S} Ваљ’ 
 <p>— И ја тако мислим.{S} Гојко, млади војвода у Драми, био је старом Војихни десна рука у мно 
ашто тужиш?{S} Ваљ’да зато што је млади војвода Гојко отишао на крваву војну?{S} Отишао је у по 
о оделу да је његов намерник неки млади војвода.</p> <p>Обојица ћутаху подуже, док старац, на п 
деспот Угљеша, а око њега бејаху велики војвода Богдан, војвода Гојко и неколико старијих и мла 
ке страже.</p> <pb n="78" /> <p>— Је ли војвода Гојко ослобођен веза? — упита га Љубоје.</p> <p 
p>— Он је скоро умро, — лагано одговори војвода.</p> <p>— Умро?{S} Е, Бог да га прости! — рече  
та Видосаву;</p> <p>— Како се зове овај војвода!</p> <p>— То је тај туђин, велможа Тома Теологи 
Реци ми: ко сам? заточеник или слободан војвода?</p> <p>— Војвода Гојко, — одговори Љубоје одма 
га у ратничким пословима замени Угљешин војвода Тома Теологита, док је ћесарица Ана и даље оста 
јко!{S} За мном, јунаци!</p> <p>— Живео војвода Гојко! — грмну охрабрена војска, па за Гојком у 
у на густи буљук Турака.</p> <p>— Живео војвода!</p> <p>Ал’ Турци и овде одговорише фанатично:< 
Са њим је био Тома Теологита и неколико војвода.</p> <p>Логотет се попе на камени наслон, који  
ило као зрела воћка, — додаје безбрижно војвода Богдан.</p> <p>— Боже дај! — вели Угљеша. — Наш 
 дан рано из јутра уђе у собу деспотову војвода Тома Теологита, човек лепа <pb n="13" /> лика,  
та:</p> <p>— А он, ваљ’да, има и добрих војвода?{S} Има, има — ја сам чуо за једног његовог вој 
овићи, Костадин и Драгаш, и њихов стриц војвода Богдан.{S} На њих можемо рачунати?</p> <p>— Мож 
м.{S} Ти га знаш?</p> <pb n="107" /> <p>Војвода одговори кратко:</p> <p>— Знам.</p> <p>— А није 
 постајаше блеђе.</p> <pb n="108" /> <p>Војвода се прену из мисли.{S} Скочи, огрну суву кабаниц 
а и млека, да се војвода заложи.</p> <p>Војвода одиста бејаше гладан, па радо прихвати понуду,  
го обрати.{S} После тога се поздрави са војводама, који га громогласним клицањем радости дочека 
о веће на коме одређиваше нове дужности војводама и издаваше налоге за претходну спрему пре пол 
у у одеждама а градска посада са својим војводама у ратној спреми свечанога изгледа.</p> <p>Угљ 
мам поузданијега гласника од тебе.{S} А војводе причају да се са твојим коњем не може мерити ни 
јима у скакању.</p> <p>— Теби из Кукуша војводе Богдана ?{S} Хе, колико да ти дам?{S} Доста ће  
 две недеље од боја — поклисари српског војводе Богдана и Дејановића, који напустише одмах Плов 
у.</p> <p>— Војвода Гојко, син покојног војводе Властоја! — одговори Гојко, и пусти Лабуда.</p> 
осподареве; ту су Рајко, Љубоје и друге војводе.{S} За њима а покадшто и поред њих јахали су со 
 -</p> <p>— Живео !—радосно се одазваше војводе.</p> <p>— Добар си гласник! — додадоше други.</ 
p>— Проклетник!{S} Издајица! — загрмеше војводе.</p> <p>— Ал’ нек се добро држи после наше побе 
ветом краљу и боју на Велбужду, о смрти војводе Момчила и о другим јуначким делима...</p> <p>—  
о пред смрт.{S} Пошао сам сад с војском војводе Богдана.{S} И њему сам певао.{S} Ала је то вите 
вића војске.{S} Он распитиваше за чадор војводе Гојка из Драме.</p> <p>Нико га не знаде по мрак 
судба оде и даље.</p> <pb n="115" /> <p>Војводе на двору мога поочима и они из жупе искрено жаљ 
а нада у јединцу Гојку, честитом младом војводи у служби драмског ћесара и његове ћесарице.</p> 
својих успомена о стрицу своме, чувеном војводи Момчилу.{S} Кад је један пут у говору споменуо  
озиву.{S} Тако исто и Богдан.{S} Његова војводина може трајати само докле није сама — без наших 
овића била је, Солуну понајближа, омања војводина њиховог стрица Југа Богдана.{S} Али се Угљеши 
 простране деспотовине Угљешине и омања војводина Богданова слала је своје чете у Сер на зборно 
погледе преко границе суседне Богданове војводине с једне и низ пучину.{S} Орфанског Залива с д 
разних крајева двеју деспотовина, једне војводине и краљевине, а нада свим шаренило накупљених  
се велика војска деспотовине Угљешине и војводине Богданове изгуби за плавим бреговима, који је 
рече Богдан. — Морам се журити да своју војводину <pb n="179" /> заштитим са солунске стране, с 
</p> <p>— Јелена? ти сада!</p> <p>— Да, војводо! — поврати се Јелена.</p> <p>— Јелена, моја Јел 
владара, дочекао:</p> <p>— Звао сам те, војводо, да ти саопштим једну своју одлуку, која се теб 
 мора дођоше.</p> <p>— Они се не крсте, војводо?</p> <p>— Не крсте.</p> <p>— Дако нам Бог милос 
 прекиде ћутање:</p> <p>— Из далека си, војводо?</p> <p>— Из далека, и идем доста далеко.{S} Ја 
аста, затече и Тома.</p> <p>— А зар ти, војводо, не тражиш лова? — упита Тома Љубоја, седнувши  
аци! — додаде Богдан.</p> <p>— С Богом, војводо !{S} Опрошћавај! — таким прекором ожалошћен пис 
да, пруживши му руку.</p> <p>— С Богом, војводо, срећа те пратила на путу! — одговори старац.</ 
с покојним Властојем.</p> <p>— Видећеш, војводо, — заврши старац — хоћу ли и сада, ма да сам у  
ли Љубоја.</p> <p>— Војводо — с Богом — војводо... и Љубоје клону на коња.</p> <p>Рајко га прих 
 Палош турски не дохвати тебе!</p> <p>— Војводо, ја хоћу напред да запливам у мутне таласе турс 
уди њихове буду за то немоћне!</p> <p>— Војводо, опозови заклетву, да ми не излети страшна реч, 
ема поточићима јуначке крви...</p> <p>— Војводо Љубоје! — грмљаше Угљешин глас с коња, — где је 
аче! — и Богдан загрли Љубоја.</p> <p>— Војводо — с Богом — војводо... и Љубоје клону на коња.< 
овде вешто и одлучно нападоше.</p> <p>— Војводо, ти се можеш склонити.{S} На страни, од куд дођ 
ца ободе коња и приђе Богдану.</p> <p>— Војводо, сумње нема, ово је мач каквог нашег велможе.{S 
 заповеднички викнувши Љубоју:</p> <p>— Војводо, напред!</p> <p>Љубоје крочи један корак напред 
ремена Угљеша се окрете Гојку:</p> <p>— Војводо!{S} Ти си честитог покојника допратио или боље  
иља отишао, Љубоје рече Гојку:</p> <p>— Војводо!{S} Док си ти тамновао, важни се догађаји збише 
 <pb n="173" /> <p>— Вараш се, узвишени војводо ! — увређен стегоноша рече.</p> <p>— Овамо дола 
га Љубоје.</p> <p>— По твојој заповести војводо, још јутрос рано, одговори старешина.</p> <p>—  
крстопољске војске са деспотом и својим војводом, те за час рашчистише простор око себе.</p> <p 
Добро.{S} А у граду се не зна, шта је с војводом Гојком учињено?</p> <p>— Тако је.</p> <p>— Кад 
послао у Сер свога стегоношу са главном војводском заставом и са стотином добрих коњаника, које 
ахао је Љубоје у богатом злаћеном оделу војводском с високим калпаком, на коме се лелујала челе 
вине а против царевине.{S} Богданово је војводство мало а и изложено је могућним нападајима и г 
а војске целе драмске области наименова војводу Гојка, а Тому позва да се нађе уз њега — деспот 
ти моју цитру!{S} Падоше, бранећи свога војводу.{S} Вешти гуслар надметаше се синоћ са мном, а  
у.{S} Деспот је братски загрлио младога војводу, па га је онда пустио, да се са својом лепом са 
лутио сам и наслутио, да она љуби Гојка војводу.</p> <p>— Али ја рекох, Рајко —</p> <p>— Он је  
Има, има — ја сам чуо за једног његовог војводу младог Гојка.{S} Хвале га на далеко, да је чест 
воју!{S} Ја волим ове људе.{S} Ја ценим војводу Богдана.{S} А он је, мож’да давно већ отишао Бо 
мца тако мило разговори? — упита старац војводу, који већ бејаше на коњу.</p> <p>— Војвода Гојк 
шевљено „Тебе Бога хвалим“ и „Вазбраној војеводје“ Исаије, служитеља Божјег олтара.</p> <milest 
на је имала близу шесет година, када је Војихна умро.{S} Али је судба њена, честа у доба државн 
кад од Војихне раставити.{S} Ал’ кад је Војихна брзо и ненадно преминуо, старац се промени.{S}  
 бејаше као засебна област.{S} Стари је Војихна и очи склопио, не хотећи никад изрично признати 
ете.{S} Данас је већ седми дан, како је Војихна сахрањен у малој градској капели, а он се тек п 
 које је оставио њихов покојни господар Војихна, и о деспотици Љуби, која је дошла на погреб св 
сна рука, отац његове верне љубе, ћесар Војихна, који као полузависни господар Драме оде Богу н 
бе тиче.{S} Дренопоље је пало.{S} Ћесар Војихна, господар Драме и таст наш, преминуо је.{S} Ост 
задатка.{S} Тако је желео покојни ћесар Војихна <pb n="22" /> у знак захвалности, што му је Вла 
 да је све опако, како је оставио ћесар Војихна издишући.{S} А он је и тим био потпуно задовоља 
де Богу на истину. <pb n="21" /></p> <p>Војихна се већ био више пута окушао у биткама са Турцим 
 части, коју јој је положај преминулога Војихне давао.{S} Ташта одважног и разборитог Угљеше ни 
је с мора гусари на глас о смрти ћесара Војихне почеше узнемиравати.{S} Пут је велики, а рок кр 
ву над војском чувенога ћесара драмског Војихне.</p> <milestone unit="*" /> <p>Враћајући се јед 
оје јој припада по заслугама преминулог Војихне, и даје јој власт ћесарскога сана.{S} А уз мног 
еш и видећеш.{S} Ти желиш кући покојног Војихне добра?</p> <p>— Као и себи самом! — искрено реч 
а лика и не помишљаше, да ће се икад од Војихне раставити.{S} Ал’ кад је Војихна брзо и ненадно 
о, млади војвода у Драми, био је старом Војихни десна рука у многом његовом предузећу.{S} Јунач 
дија, Трилиса нашег.{S} Њега сам придао Војихни у помоћ, јер разуме војну <pb n="17" /> боље но 
 улазећи у тврђаву видела породични грб Војихнин на главним вратима покривен црним превесом, и  
Властоје, негда дворанин а доцније друг Војихнин, монах Исаија из манастира Светог Јована Прете 
.{S} Стари отац његов Властоје, друг је Војихнин Био му је саветник у ратним и државним послови 
p> <p>Али је на скоро за тим нагла смрт Војихнина помутила ведрину судбине њихове, кад је и Гој 
 још стајао превес, што је покривао грб Војихнине куће.</p> <p>Ћесарица Ана држећи деспотицу Љу 
ша свечано походио Драму први пут после Војихнине смрти.</p> <p>Кад су господа ушла у двор, зво 
нарочито деспотице Љубе Угљешине, кћери Војихнине и Анине, која је часове туге своје разгаљивал 
 бејаше ово први лов од летос, од смрти Војихнине.</p> <p>Угљеша, Љуба и Мара измицаху у разгов 
е прво јавно весеље у граду после смрти Војихнине.</p> <p>Усред највећег весеља изиђе из двора  
, да примиш управу над драмском војском Војихнином?</p> <p>Тома Теологита се дубоко поклони:</p 
раму довела тужна свечаност при погребу Војихнином.{S} Ту се задржао и после тога неколико дана 
свога оца.{S} Говорило се о тузи у дому Војихнином, о старим данима ћесарице Ане, о мудрости де 
иља њена Видосава.{S} Њено место у дому Војихнином доцније заузе сестра јој Мара.</p> <p>Ана је 
ном су се после тога разишли, а на дому Војихнину остала је само некадашња дојиља њена Видосава 
 колико ради виђења са својим врсницима Војихном и Властојем.{S} Године и буре живота навалише  
о држање, освоји срце, па се над мртвим Војихном заплака као дете.{S} Данас је већ седми дан, к 
 драмској ваља накнадити старога ћесара Војихну.{S} Можеш ли се поуздати, да примиш управу над  
ти радо казати.{S} Добри Угљеша мој!{S} Војна је крвав носао, страшан и кобан.{S} А ти се ове в 
нцу и светлим зрацима његовим!</p> <p>— Војна неће дуго трајати.{S} Азијатска се сила не може м 
<p>— Не.{S} На прагу је војна.</p> <p>— Војна? с ким?</p> <p>— С нечастивом силом агарјанском,  
га и бременом времена знатно клонула, а војна, о којој очекиваху гласове свакога часа, држаше с 
 радосно би се журила да обрадује свога војна.{S} А тада је опет излазила с Угљешом и нагађала, 
у собу Угљешину, деспотица затече свога војна при отвореном прозору, са кога се лепо видео једа 
д двадесет лета, када је била међусобна војна.{S} Рођена се браћа поделила на два логора.{S} Је 
тоји борба и ко зна колико дуга и мучна војна с Турцима.{S} Између нас и Византије било је и пр 
даље буде !</p> <p>— Не.{S} На прагу је војна.</p> <p>— Војна? с ким?</p> <p>— С нечастивом сил 
ажио и већином нашао.{S} Сад ће настати војна, за коју он није у ствари никад марио.{S} Тешко б 
рављали сјајне успехе младога краља.{S} Војне су биле доста честе, али се на њих ишло весело.{S 
 носао, страшан и кобан.{S} А ти се ове војне не плашиш.{S} Ти си уверен да се крв мора пролити 
да учиним, да не заложи сву снагу у тој војни.</p> <p>— Добро, господару!</p> <p>— Ја не смећем 
> Јелена и Видосава, разговарајући се о војни, која је на прагу</p> <p>Јелена, говорећи с Видос 
 из логора, ипак до куће бејаше мисли о војни заменио другим мислима.</p> <p>— Те очи? — рече у 
ам себи, шта хоће сад са Гојком.{S} Он, војник и слуга деспота и ћесара свога, тражи тајне ноћн 
дног огња до другог неки крупан старац, војник из Дејановића војске.{S} Он распитиваше за чадор 
 кућаник, ал’ не престајаше бити и даље војник, нити напушташе своје часно место у редовима коњ 
, шта ми је право занимање!{S} Ја сам и војник и видар и трговац и бродар.{S} Овамо чешће долаз 
и великој милости.{S} А ја ћу бити први војник под том заставом.</p> <p>— Господару,— у радосно 
, што је у округ поседала.</p> <p>Један војник изиђе из чадора и изнесе велику чутуру с вином.< 
до у њу ступали.{S} Тада је и он постао војник.{S} Прошао је први пут тада кроз красну вардарск 
рене кораке.</p> <p>— Ко је то? — грмну војник поново, у у пола устаде а срце му закуца брже.</ 
 жалосном врбом крај студенца на једног војника, гласника браће Дејановића.</p> <p>Гласник помо 
сеоске, која није послала бар по једног војника, а из многих се кућа кренуше по неколико глава  
} Остали за њим.</p> <p>Наиђоше на чету војника.{S} Трубе огласише знак, а чета кликну:</p> <p> 
плавовима сам са непуном стотином првих војника.{S} На Галипоље нападоше око пола ноћи.{S} Браћ 
 <p>Гојко је весело вратио свога Лабуда војнику, а сам је Мару одвео у друштво, из кога се била 
" /> <p>Испред једног чадора надмећу се војници у скакању.</p> <p>— Колико ми копаља, незнани б 
{S} За њим је ишла коњица, а за коњицом војници, који су се пешке борили.{S} Цео поход завршава 
 благо на скупоцене украсе себи, својим војницима и — учитељу своме.</p> <p>Рајко није запамтио 
е, хвала ти на замени!</p> <p>За час су војничка посада и онај мален број крстопољских становни 
аху људи, који су водили товарне коње с војничким и логорским потребама.</p> <p>Витешки одред Љ 
их се кућа кренуше по неколико глава на војничко збориште.</p> <p>— Нашег властелина зове његов 
p>Сутра дан рано Тома се у јакој пратњи војничкој кренуо на источна крајишта.{S} Обилазећи крај 
— С Богом, господару!</p> <p>— С Богом, војно!</p> <p>Коњица у трку пролажаше.</p> <p>— Боже, Б 
, на кога су се сви жалили.{S} Несуђени војно мој долазио је у град Манастир <pb n="116" /> — к 
 гласа.{S} Мој брат краљ Вукашин спрема војну у савезу са Балшићем а против Николе Алтомановића 
ромније границе.</p> <p>Помишљало се на војну, а свет је знао чак и то да се млађи брат деспот  
 се не превари.{S} Радосна полети своме војну у загрљај.{S} Али је синоћ Угљеша дошао неопажен, 
 сам придао Војихни у помоћ, јер разуме војну <pb n="17" /> боље но и сам законик.{S} Он је ваљ 
 у великом послу, примајући и сређујући војну силу своју.{S} А деспотица Љуба проводила је по н 
ива у витешким играма, као да не пође у војну већ на свадбу најбољега јунака свога...</p> <p>На 
, да он и без тога не би смео угазити у војну, а да буде ово што је.{S} Али ми је он за неко вр 
је млади војвода Гојко отишао на крваву војну?{S} Отишао је у поверењу светле ћесарице наше, а  
ашу.{S} Ти ћеш их позвати на заједничку војну противу Турака.{S} Ми полазимо с намером, да турс 
ти одазвати се Угљешину позиву за општу војну против Турака.</p> <pb n="111" /> <p>Сад више ник 
S} За тим сиђе с коња и пободе стег.{S} Војска пристизаше и разређиваше се.{S} Пратиоци товарни 
 се осећао срећнијим и задовољнијим.{S} Војска је у Серу логоровала у пољу ниже подграђа, многи 
S} На страни, од куд дође данас краљева војска, нема још непријатеља, — рече један од Богданови 
смрт неминовно чекала...</p> <p>Краљева војска одступи лагано до средишта, где се држаше Угљеша 
 ишчезава, и да ће се за дан два његова војска састати с војском краља Вукашина, који је опсео  
итезови, зна то сва краљева и деспотова војска, па зато баш и хоће да се пред вама покаже овај  
та завитла њиме по ваздуху, да види сва војска.{S} За тим сиђе с коња и пободе стег.{S} Војска  
ад се прочу, да се у Серу сабира велика војска, придружише се њој многи залутали витезови и веш 
<milestone unit="*" /> <p>Кад се велика војска деспотовине Угљешине и војводине Богданове изгуб 
на лика.</p> <p>Кад се серска и драмска војска састаше, проламаше се небо и разлегаху се горе о 
м снагом дају отпора.</p> <p>Ал’ турска војска боље знађаше место, на коме је, и краљ поче са с 
 дуго трајало то утицање, јер се турска војска, једва четвртина укупне српске бојне силе, у дуг 
ли поље као тице лабудови.{S} А јуначка војска пева и ужива у витешким играма, као да не пође у 
гласнике по жупама, да се скупља остала војска, коју је он у Кукушу дочекивао и испраћао у Сер. 
е Угљешин глас с коња, — где је најбоља војска моја?</p> <p>— Овде је, деспоте; опасали су непр 
рде Угљешине.</p> <p>Та весела и шарена војска, састављена од старих српских ратника, од најамн 
 Живео војвода Гојко! — грмну охрабрена војска, па за Гојком утону у сечу, која се у средини бо 
граду.</p> <p>Најпоузданија је Угљешина војска била она, што је још са њим дошла из северних кр 
p>За мало дана стиже у Драму и Угљешина војска а са њом Угљеша, деспотица Љуба и војвода Богдан 
е у јуначкој невољи.{S} Опсела га силна војска турског цара Мурата, брата преминулог царевића С 
} Изгледала је иде ли још каква помоћна војска, па кад би далеко у магли или у облаку од прашин 
ли у облаку од прашине разабрала, да је војска, која несумњиво иде у помоћ српској сили, радосн 
 деспотове.</p> <pb n="119" /> <p>Та је војска Угљешина становала сада у самом граду, и она беј 
<p>— Боже дај! — вели Угљеша. — Наша је војска снажна.{S} Броји преко шездесет хиљада ратника.{ 
овољан драмским одељењима.</p> <p>Ту је војска имала да се одмори три дана, па да се сва крене  
а под Божјим благословом.</p> <p>Ова се војска у гомилама или дугачким редовима пешке стицала у 
та поганог вребам.{S} Дошао сад, кад се војска слеже, да га нико у овом метежу не опази.{S} Неш 
 предузећа, па су вртели главом, кад се војска победоносно враћала.{S} Нису смели говорити што  
а самом јужном крају логора, где бејаше војска трилиског ћефалије Рајка.</p> <p>Рајко не бејаше 
их господара.</p> <p>Одатле се спремаше војска српска да груне на зидине турскога Дренопоља, ко 
обедисте.{S} Јунаци, напред!{S} Није то војска силног Матије Кантакузена, коју с муком разбисте 
ође напред веселије и бујније...</p> <p>Војска из драмске области бејаше готово сва прикупљена, 
ближе оном одељењу своје <pb n="118" /> војске, које је под његовим Марком и зетом му Ђурђем Ба 
е главни наш заповедник Лала-Шахин, ал’ војске има врло мало.{S} Силан је страх овладао у Дрено 
} Угљеша на његово место за заповедника војске целе драмске области наименова војводу Гојка, а  
.{S} И ако сам вечерас стигао из логора војске наше, што је недалеко од Требиња, ипак не смем ј 
еки крупан старац, војник из Дејановића војске.{S} Он распитиваше за чадор војводе Гојка из Дра 
пољу забелеше нови лепи чадори Љубојеве војске.</p> <p>Логорске ватре плануше, свирка и песма н 
ом морао остати пред оним делом краљеве војске, коју је краљ био повео на Николу Алтомановића.{ 
за срећна пута српског деспота и његове војске.{S} Никада није старац тако појао, никада се ниј 
нак Момчило водио противу Кантакузенове војске и његових савезника, турских чета, и Рајко се из 
у бејаше састанак Угљешине и Вукашинове војске, ту и прво логориште удружене српско силе јужних 
што је Скопље означио за збориште своје војске из простране му краљевине.</p> <p>Угљеша је у Се 
 стегоноше, потиснуте са остатком своје војске ближе средини бојишта.</p> <p>— Ко? — викну неко 
бујица грунуше густи редови крстопољске војске са деспотом и својим војводом, те за час рашчист 
 и назначих тебе за заповедника драмске војске.</p> <p>— А ја примам високу милост твоју — одго 
какве заслуге новог заповедника драмске војске Томе Теологите.{S} А и сам гранични положај драм 
о је пространо логориште велике драмске војске постајало све празније.{S} Густа одељења одвајах 
а то је време и нови заповедник драмске војске Тома Теологита успео да сазна главни ток дневног 
ке, најбољу опрему, најбољи део драмске војске.</p> <p>Кад Љубоје уђе у логориште и поздрави ра 
авали говор о новом заповеднику драмске војске, Томи Теологити. <pb n="24" /></p> <p>Властоје ј 
крају и првим најближим чадорима српске војске.{S} Треће се одељење спусти низ поток чрноменски 
енос-бега!</p> <p>А густи редови српске војске почеше се разређивати и одвајати лево и десно у  
г бејаше пободен у средини своје жупске војске.</p> <p>А кад се прочу, да се у Серу сабира вели 
ом пољу противу много надмоћније турске војске.</p> <p>— Бој је био страшан, — причао је Рајко. 
и синови морадоше остати код савезничке војске моје и Балшићеве противу силе Алтомановића.{S} Р 
от спасо у једном ненадном испаду грчке војске.{S} Од тада се никад више не сретосмо.</p> <p>—  
ваздух њега и непрегледне редове веселе војске.</p> <p>Угљеши очи севнуше још јачом светлошћу,  
учи да учини своје још пре поласка целе војске.</p> <p>Јелена сада задрхта, али се брзо прибра, 
/p> <p>У Серу је био главни логор јужне војске, коју је имао деспот Угљеша лично да поведе у бо 
 Сер, овде је већ било отпочето купљење војске, која се и даље преко целог лета све до јесени л 
о је још неколико дана требало па да се војске наше сукобе.{S} Ђурађ Балшић ми хоћаше ту бити к 
аше, што још непрестано заповедником те војске бејаше непоуздани Тома Теологита.</p> <p>И вечер 
оје чете поведе.</p> <p>За зборно место војске Дејановића бејаше одређен Велбужд, место пуно по 
p>Костадин стаде размишљати о сакупљању војске.</p> <p>У том стиже у Жегљигово и поклисар Гојко 
у почетку се обрадовао гласу о скупљању војске.{S} Али кад се војсковође из појединих жупа са с 
ља све већом жестином обнављаше.</p> <p>Војске се измешаше, ломећи копља и кршећи мачеве.</p> < 
 гласу о скупљању војске.{S} Али кад се војсковође из појединих жупа са својим одељењима стадош 
 слободнији бити у својим поступцима, а војском ћеш управљати само у име моје слободно и неогра 
кад да иде до Јевренос-бега, који је са војском чекао на половини пута између Једрена и Чрномен 
пуној снази свога века прими управу над војском чувенога ћесара драмског Војихне.</p> <mileston 
угу и стараца.</p> <p>Напред, пред свом војском, јахао је у златном руху на богато украшеном же 
а и Драгаша Дејановића, да га са својом војском принуде на предају, а сам се крепу да се састан 
ласове.{S} Деспот јавља да је са својом војском прешао границу и ступио у турску земљу, да непр 
Момчила навело да се придружи са својом војском отпаднику од цара византиског Јовану Кантакузен 
ђу Једрена и Чрномена.{S} Сам са својом војском, која му је била при руци напао је, а Јевренос- 
ће ових дана стићи овамо са свом својом војском, а кад прими и наше јунаке, поћи ћемо право ка  
поуздати, да примиш управу над драмском војском Војихнином?</p> <p>Тома Теологита се дубоко пок 
 јаде, већ ће се почети заузимати нашом војском.</p> <p>— Све је добро!{S} Мачу смо нашли мегда 
’да сетио пред смрт.{S} Пошао сам сад с војском војводе Богдана.{S} И њему сам певао.{S} Ала је 
н Мурат је у Малој Азији.{S} Опсео је с војском град Бигу.{S} У Дренопољу је главни наш заповед 
е се за дан два његова војска састати с војском краља Вукашина, који је опсео Пловдин, и остави 
а.</p> <p>А сад, кад је деспот отишао с војском, око ње је мирно и тихо, па се и она нешто изме 
у из града, <pb n="138" /> те обилазише војску, и још се ни један пут не вратише у град невесел 
е треба узнемиривати светлу ћесарицу ни војску!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18930 
деспоту, а он нама — напао је на његову војску Алтомановић.{S} Он мисли, да се користи нашим ра 
Дренопоље.{S} Ја знам и Угљешу и његову војску.{S} Јесу храбри, јесу многобројни, али није срећ 
{S} Млади су људи веровали, да Душанову војску нико <pb n="104" /> не може победити, па су радо 
ића.{S} Он ће у Велбужду узети и њихову војску, која се тамо летос сакупљала, па ће <pb n="135" 
 гле!</p> <p>— Он је тргао натраг своју војску испред Алтомановића, и смера да нападне на краље 
а и њихових чета.{S} Они доводише своју војску заједно с осталом већом и мањом властелом и жупа 
азном пољу, где је имао улогорити своју војску.{S} Стегоноша високо уздиже стег па три пута зав 
езгода.{S} Краљ Вукашин је скупио своју војску у Скопљу, и кренуо се са њом преко деспотовине с 
итом својом поздрављаху на првом бедему војску, која поред њих пролажаше.{S} А много женскиње и 
оже, — рече неко од оних што посматраху војску, — колико ли има вера овде?</p> <p>— Колико ? —  
ници, који водише товарне коње, принеше војсци поткрепе у добром вину и брашненицама — стан заб 
 узвишена ташта наша, ћесарица Ана, али војсци драмској ваља накнадити старога ћесара Војихну.{ 
српске силе, где они утонуше, а српској војсци да је општа погибао и краљу и деспоту онака иста 
пота не престајаху давати знаке српској војсци.</p> <p>Угљеша ободе коња, и он као стрела полет 
ећи границу непријатељску.{S} Али у тој војсци нема краљевих синова, нема нарочито јуначкога му 
та, што су пристизале.{S} А кад још тој војсци дода јунаке из драмске области, у коју се много  
 За то ће — доврши Гојко — бити у нашој војсци три јунака мање.{S} Али опет —-</p> <p>— Доста с 
едника градске страже и ваљаног момка у војсци ћесаровој.{S} Лагано и неопажено љубав је осваја 
никад не мишљах, да је Гојко невера.{S} Волела бих, да сам друкчије гласе од вас чула.{S} Ах, т 
/p> <p>— Хе, велможо, ал’ ја разумем, а волео бих да не разумем.{S} Него на што крити?{S} Добро 
ше:</p> <p>— Далеко, далеко је он, кога волим и кога очи сада узалуд траже!</p> <p>— Завидим мо 
емениту крв <pb n="175" /> своју!{S} Ја волим ове људе.{S} Ја ценим војводу Богдана.{S} А он је 
сле стаде ударати и певати:</p> <p>„Ил’ волиш црне очи, ил’ су ти плаве милије?</p> <p>„Ако си  
овде испод ове жалосне врбе или ми, ако волиш, копај гроб онде више, на оном обронку.{S} Поздра 
и господари српски.{S} Ил’ бејаше Божја воља да стег одбране српске пређе у друге руке?{S} Буди 
ле ње — здрава душа, чисто срце, крепка воља.{S} Тако је браћо!{S} Пијмо пехаре руменике, Божје 
јко није без кривице и свикнутост да се воља старијега без поговора изврши, а с друге стране ст 
ране српске пређе у друге руке?{S} Буди воља његова!</p> <p>За тим све три лагано уђоше у ћелиј 
је могао.{S} Он је имао очи за лепоту и воље за уживањем.{S} То је тражио и већином нашао.{S} С 
о њега.{S} А та баш понуда не бејаше по вољи драмском заповеднику Томи, у коме је по ново синул 
 ни на земље његових савезника, већ смо вољни признати му и старештво, па и данак плаћати, ако  
ије ли пред снажном одлуком и гвозденом вољом брата нам морао устукнути као побеђен и прогнат?{ 
 а Богданова самосталност не слуша туђу вољу! — рече Вукашин.</p> <p>— Али не заборави, краљу,  
и грешном, ал’ ја мишљах да вршим твоју вољу...</p> <p>За тим се притаја и мирно склопи очи.{S} 
 жељи властеле, а знам да нисам ни вашу вољу прекршио, — рече им благо Угљеша. — Туђина Теологи 
>— И оно ће нам пасти у крило као зрела воћка, — додаје безбрижно војвода Богдан.</p> <p>— Боже 
.{S} Ноћну таму разгањају у соби велике воштане свеће, које у позлаћеним светњацима стоје на ст 
е срце не штеђаше.{S} Ана држаше велику воштаницу а Исаија причести самртника.</p> <p>Властоје  
а <pb n="49" /> и не растумачим сам без вражбина, ево моје русе главе, — одговара онај други, м 
 викаше Вукашин, кад уседе крајишникова вранца.</p> <p>— Живео краљ!</p> <p>— Алах, ил-Алах!</p 
p>— Ево, одговори крајишник — узми мога вранца.{S} То је последња услуга, коју краљу могу учини 
.{S} Левом је руком држао узде крупнога вранца без белеге а десну је спустио на колено.{S} За њ 
гунац се поведе, а оштри палош наиђе на врат и главу његову, и не заустави се.</p> <p>Гонилац с 
 ранама јуначки крајишник клону коњу на врат, па покуша да се скине, ал’ га снага издаде и он п 
абоде више од половине с десне стране у врат Грку, који на мах паде, а из ране шикну крв. .</p> 
ече:</p> <p>"Синовче, иди и нареди нека врата на граду буду отворена за нас.{S} Срећа нас издај 
обе Угљешине.{S} Али чим заклопи велика врата за собом, очи му севнуше пуним изразом сујетне ох 
пола ноћи, кад се споредна мала градска врата с јужне стране отворише, да пропусте -— бегунца Т 
олазак високога госта велика се градска врата отворише широм а звона са градске цркве зазвонише 
е стану он скрете поред двора и на мала врата уђе у велики дворски врт, који се на крају заврша 
о Јелени.</p> <p>Гојко бејаше изишао на врата, и дочека Исаију.</p> <p>— Добро дошо̑, витеже!</ 
 у мраку !</p> <p>Старац уђе и куцну на врата Томина.</p> <p>Тома, полубудан, скочи:</p> <p>— К 
ост пружају; виде се на западу Гвоздена Врата; на северу је каменити Мелник на Бистрици; јужно  
 почетак! — одговори Тома, докопавши се врата и степеница.</p> </div> <div type="chapter" xml:i 
слућаше несрећу.</p> <p>Устаде, забрави врата и у несаници очекиваше зору.</p> </div> <div type 
! — помисли Тома, па се маши да одбрави врата.</p> <p>— А је ли мртав?—питаше он отварајући.</p 
и се опет брзо прибра и уђе, затворивши врата за собом.</p> <p>— Извините, кнегињице, али мене  
да се мој стриц могао спасти, али да су врата на граду била затворена. <pb n="37" /></p> <p>— М 
ушта.</p> <pb n="68" /> <p>У тај се мах врата на њиховој соби отворише широм, а на њих ступи Го 
 бејаше заспао.{S} Он је лежао до самих врата од чадора, као даје хтео да пркоси киши, која га, 
ки мост на јарку, што са стране главних врата одваја цео град од западне стране градског подгра 
а, а у лицу се за часак промени.</p> <p>Врата се отворише и уђе Гојко са старешином градске стр 
који се све даље губише ка југу.</p> <p>Врата се на један мах отворише, и на њима се указа — То 
о их не нађу, да не иду даље, већ да се врате у град.{S} Тиме је осигурао бегство својим савезн 
досава изиђе, па се после неког времена врати:</p> <p>— Дозваћемо оца Исаију, — рече Видосава.  
спотица Љуба очекивала је Угљешу, да је врати у Сер.</p> <pb n="42" /> <p>А кад се чуло да ће У 
се нарочито задржавао и гледао да се не врати што дуже у Драму.{S} Он је сад желео само освете, 
75" /> <p>После неког времена Исаија се врати отуд, па се јави Ани.</p> <p>У разговору са њом И 
поверењу светле ћесарице наше, а кад се врати она ће му поверити и другу дужност.{S} Повериће м 
еже вид и спази, како се један одвоји и врати брзо натраг путем ка Дренопољу, а други лагано пр 
 непознату, познаницу, која се на скоро врати ка јели.</p> <pb n="113" /> <p>— Витеже, — рече о 
о.{S} Али ме ти сети младости, ти чисто врати моје године назад, и од мене, прилично окорелога  
а непрестано тужила у самоћи.{S} Кад се вратила у ловачкој свити деспотовој, Мара се једва уздр 
ине су превалиле.{S} Једва чекам, да се вратим у Драму. —</p> <p>— И дочекали сте, — рече му То 
можемо рачунати?</p> <p>— Можемо.{S} На вратима деспотовине браће Дејановића већ куца османлиск 
 кршећи суве гране високих грмова, а на вратима се те собе указа — Рајко.</p> <p>Тома одступи н 
а Тома, изненађен, заста за тренутак на вратима, али се опет брзо прибра и уђе, затворивши врат 
ви и да те слави песма моја!”</p> <p>На вратима од чадора појавише се Гојко и Рајко.</p> <p>— К 
подграђа, Угљеша се упути право великим вратима, на којима је још стајао превес, што је покрива 
а у великој гвозденој брави на градским вратима.</p> <p>Деспотица погледа Угљешу.</p> <p>— То ј 
 у позно доба, кад се стража на главним вратима првога бедема два пута већ променила, и кад је  
идела породични грб Војихнин на главним вратима покривен црним превесом, и како су јој се тужни 
у Козјаком и Витошем, на југу Гвозденим Вратима а са запада Овчим Пољем, које је било у Вукашин 
p> <p>У том се Рајко указа на отвореним вратима.</p> <p>— Ступи, Рајко! — позва га Гојко.</p> < 
<p>Прошавши и коњанике на претпоследњим вратима, дође Угљеша са осталима до последњих, где га д 
 кад је звоно са високог торња на истим вратима огласило подграђанима да је равно пола ноћи.{S} 
јачи разлог, и он рече:</p> <p>— Добро, вратимо се лагано у Дидимотику да доконамо.{S} А ти ми  
прети не може.{S} А кад се после победе вратимо, не брини се, ако на мени буде рана с витешког  
.</p> <p>На скоро после његовог доласка вратио се у Драму и трилиски ћефалија Рајко.</p> <p>Поб 
ко поремећен у својим намерама, Тома се вратио у Драму тога дана доцне по ноћи, па је, правећи  
гло знати да ће пропасти.{S} Није му се вратио ни онда, кад је он био постигао тренутан успех,  
C16"> <head>XVI.</head> <p>Кад се Гојко вратио с Јеленом у Сер, овде је већ било отпочето купље 
ута Бог не куша!</p> <p>Гојко је весело вратио свога Лабуда војнику, а сам је Мару одвео у друш 
 наваљивала, па ни онда, кад се у Драму вратио са свога дугог пута Тома Теологита, кога је она  
 јављено је у исто доба.{S} Ја ћу Гојка вратити у Драму, а ти ћеш га за време заменити.{S} Тако 
 на земљу.</p> <p>— Хвала Богу, ја сину вратих, што оцу бејах дужан! — прошапта старац, па се н 
лазише војску, и још се ни један пут не вратише у град невесели и незадовољни.</p> <p>Једне веч 
оју главу.</p> <p>Мало после зашкрипеше вратнице и заклопоташе точкови од двоколица.{S} То беја 
ску крупног бисера, који јој је био под вратом а испод огртача.{S} Бисер се просу по путу, а он 
ривео да га напоји, тапшући га по белом врату његовом.{S} Таман је жедни коњиц дохватио воду, к 
оја јој је на свиленом гајтану висила о врату, пољуби је и даде Видосави, а ова је узе и брзо и 
буде, — рече војвода пљескајући коња по врату, — хоћемо ли на пут?</p> <p>Верни се коњиц чисто  
ан га тешким гвозденим ступцем удари по врату тако, да Гојко посрну.{S} Тома прискочи, па га <p 
а кличе, и после неког времена витез се враћа у ред са добро ознојеним и мало примиреним жераво 
ж’да последњи, који се са српске стране враћају кући.{S} То бејаше војвода Богдан с Рајком, Љуб 
 Војихне.</p> <milestone unit="*" /> <p>Враћајући се једне вечери са малог излета на коњима Том 
 о Драми и својим милим у Драми.</p> <p>Враћајући се једном поред обале речне, Гојко срете једн 
ртели главом, кад се војска победоносно враћала.{S} Нису смели говорити што су мислили, али се  
рски логор, доходили у Драму и из ње се враћали.</p> <p>Пловдински је заповедник нудио свој гра 
Рајко додаде:</p> <p>— Ал’ са чим се ја враћам?{S} Тешко мени!{S} Доцне стигох из потере за крв 
ома сјаха и уђе унутра.</p> <p>И ако се враћао из логора, ипак до куће бејаше мисли о војни зам 
ајко.</p> <p>Међу тим Тома се није више враћао Кантакузену, за кога се могло знати да ће пропас 
— Оче, — реко је Властоју — сад, кад се враћаш ка животу, кад развесељаваш душу моју, обрадуј и 
т Божја, која нас аше оставила, више не враћаше.</p> <p>Била је бура са свима неприликама, које 
говима логориште, те се са јачом снагом враћаше онима, од којих потече.</p> <pb n="169" /> <p>В 
ржаваше и спусти на траву испод жалосне врбе.</p> <p>— Ти си гласник? — упита лагано рањеник.</ 
а овде сахранио, овде испод ове жалосне врбе или ми, ако волиш, копај гроб онде више, на оном о 
еђу два брега наиђе под једном жалосном врбом крај студенца на једног војника, гласника браће Д 
 — те ми мачевима угрожаваху, док ме за врбу привезаше, па одоше у шуму не рекавши ни речи.{S}  
Један од оних што су мене пре везали за врбу, кад су напали узвишену ћесарицу нашу, — говораше  
тарац. — Њему? а? томе, што ме везао за врбу!{S} Пусти ме, да му ја судим.</p> <p>— Њему?{S} Ње 
? ама проговорићеш, док те притегнем уз врбу, уз ону исту врбу, где ти мене веза!</p> <p>Обиђош 
 боре, а она тужно посматраше — жалосну врбу, лако обележену на ђерђеву у место маленог крина,  
м дворанину — тврдо га вежи за ону исту врбу и остави нека му гавран очи испије.</p> <p>— Баш ћ 
 <p>— Њему?{S} Њега ти вежи за ону исту врбу! — рече Рајко.</p> <p>— Па да гађам, је л’?{S} Ако 
, док те притегнем уз врбу, уз ону исту врбу, где ти мене веза!</p> <p>Обиђоше клупу.</p> <p>—  
p>Искочивши, он нападне на старца, који врдну мало у страну, те га нож дохвати по -одећи.{S} Ст 
у, ништа мање.{S} Од јуче скота поганог вребам.{S} Дошао сад, кад се војска слеже, да га нико у 
црквице и пошле путем, двојица су стали вребати старог дворанина. и ухватили су га, чим се раст 
Ал’ и мишице и памет витешких господара вреде много.</p> <p>— Него шта мислиш?{S} Куд они, ту с 
ада, ма да сам у овим годинама, што год вредети на бојном пољу.</p> <p>— А зар мислиш, старче,  
 њему.{S} Ређаше им све, што у Галипољу вреди, а нарочито их, проклетник, наговараше да нападну 
здигнут највећи противник његов.</p> <p>Вреди ли више остати овде?{S} Не, ни у ком случају не!{ 
="139" /> год ју је могао наћи, као што вредна чела не оставља у врту ни један цветак.{S} Није  
но.</p> <p>— Надам се, да нећу бити без вредних помагача, — рече Тома.</p> <p>— И ја тако мисли 
 накнаду.</p> <p>Монах се одазвао молби вредних рудара и учинио своје.</p> <p>Деспот Костадин н 
ем и као што треба већ онако, како није вредно било.</p> <p>— Слава нашем господару, што нам по 
.</p> <p>Од веселих ратника, који знају вредност своје снаге, ври, тутњи земља, јечи ваздух.</p 
 да ли је био охол из уверења о великој вредности својој или је охолошћу мислио да накнади недо 
жалости, ни у чем не преухитриш, што би вређало њено частољубље.{S} Она ће, надам се, сву пажњу 
таром је Властоју мислио, да га не ваља вређати зато, што му није ни у ком случају ни мало на п 
И они брзо пођоше ка огради, заклоњеној врежама од купине.</p> <p>— Овде је и ушао у врт, —- по 
! — огласи се Ана, која изиђе иза густе вреже бршљана, што се обавијаше око једног дрвета.{S} З 
>Бегунац виде да нема куд.{S} Искочи из вреже, држећи у руци свој нож, који му старац заборави  
еме, па се лагано стаде провлачити кроз вреже од бршљана и купине, прилазећи Рајку с леђа.{S} А 
у Гојка вратити у Драму, а ти ћеш га за време заменити.{S} Тако сам у споразуму са ћесарицом на 
е могло ни одлазити.</p> <p>Рајко је за време причања монаховог био пребледео, дах му у грудима 
/p> <p>Навезли смо се на море, да се за време склонимо негде око Свете Горе.</p> <p>Али се мило 
d="SRP18930_C7"> <head>VII</head> <p>За време док се Угљеша бавио у Драми и док је обилазио ома 
а према Мари и сувише пажљив.</p> <p>За време витешких проба и пошалица забавних Мара опази как 
еку нејасну звеку, која се с времена на време пажљиво отклањаше.</p> <p>Једноме се учини одјек  
опагита, прекидајући посао с времена на време, кад је ваљало обилазити велико манастирско имање 
ступила је хладовина, коју с времена на време помаже лак поветарац, што се, реко би, одбија од  
ступити пред свети олтар, кад томе буде време!</p> <p>И Гојко клече до болног оца, па саже глав 
</p> <milestone unit="*" /> <p>За то је време и нови заповедник драмске војске Тома Теологита у 
одбио, уверавајући га, да томе још није време.{S} Онда ми рече, да те замолим, да наредиш, мило 
во и весело...</p> <p>Ана је у последње време под теретом брига и бременом времена знатно клону 
ве то.</p> <p>— Хвала господару!{S} Али време је да ти кажем, да и ја не смећем с ума пророчке  
ило, те ловци видеше да ће их послужити време једним од најлепших дана позне јесени.</p> <p>Одм 
p>— Али има — продужаваше Угљеша — неко време, како звезде у моме јату трну, бледе и нестају, п 
 спасо̑ у Крстопољу, пустиће се за неко време слободан.{S} Он ће се одмах, чим се ослободи, кре 
уде ово што је.{S} Али ми је он за неко време био потребан баш за то што је туђин, јер у мојој  
а ноге, клецнувши.{S} Тако постоја неко време, па се лагано стаде провлачити кроз вреже од бршљ 
одлактио на колена.</p> <p>Тако је неко време ћутао и мислио.</p> <p>Опробан и срећан ратник, у 
 /></p> <p>Угљеша ућута, и гледаше неко време преда се, а онда диже главу, и рече Томи:</p> <p> 
изантинца, који је као бегунац био неко време у српском логору.</p> <p>Ево чега се Рајко опомињ 
мен одупире киши.</p> <p>Прође још неко време, а старац, наслоњен леђима на повећу камарицу сла 
бљених Грка извршио, морао сам још неко време попуштати, док је све уравњено и прокрчено.{S} Да 
<p>А кад се чуло да ће Угљеша за кратко време и доћи, почеле су се чинити велике припреме за ње 
 <p>Гојко предложи, да остане за кратко време у Крстопољу, док Љубоје не обавести ћесарицу о св 
, кад није ни Гојко ту.{S} Али је дошло време кад Рајко мора да обиђе Трилис.</p> <p>Кад је сут 
ове, кад је и Гојко морао на неодређено време отићи.</p> <p>Мара је истински тужила са Аном и Љ 
 донети добро и лепо а који зло и ружно време, који ће натерати мало лепе а који много штетне к 
капели, а он се тек први пут нађе за то време у друштву.{S} Говори, приповеда и пита, ал' све ј 
само освете, а знао је, да њој није још време.</p> <p>Тако је на путу провео добра два месеца.< 
пустио руку Гојкову.</p> <p>После дужег времена Властоје тешко отвори очи, у лицу поплаве, нешт 
/p> <p>Продужише ћутећи.{S} После неког времена Рајко рече:</p> <p>— Из Драме никаквог гласа?</ 
p>— Љубо! — рече јој Угљеша после неког времена. — Буди храбра.{S} Ти си изгубила оца а ја прво 
p> <p>Видосава изиђе, па се после неког времена врати:</p> <p>— Дозваћемо оца Исаију, — рече Ви 
еновим плановима.{S} Али се после неког времена окренуо ток ствари.{S} Што је Момчило више рато 
 ја, да дође к мени, — рече после неког времена старешини.</p> <p>Тако је и учињено.</p> <p>Тог 
е у висину, дружба кличе, и после неког времена витез се враћа у ред са добро ознојеним и мало  
ловао.</p> <pb n="75" /> <p>После неког времена Исаија се врати отуд, па се јави Ани.</p> <p>У  
е од својих земљака.</p> <p>После неког времена Угљеша се окрете Гојку:</p> <p>— Војводо!{S} Ти 
ене ловце и хајкаче.</p> <p>После неког времена стиже и Угљеша.{S} Сунце је већ нагињало западу 
њихове пратиоце.{S} Чувши после толиког времена кликтање и дозивање рогом ловачким, деспотица Љ 
<milestone unit="*" /> <p>После кратког времена Угљеша ступи у собу, где га је деспотица очекив 
едње време под теретом брига и бременом времена знатно клонула, а војна, о којој очекиваху глас 
занех се у тешку бољетицу, од које дуго времена боловах.</p> <p>Туђина је нестало, отишао је, б 
Даље грабе и лете.</p> <p>Ко зна колико времена језде?{S} Бегунац за цело не, гонилац још мање. 
 пролазност века човечјег.{S} Не губимо времена.{S} Ма шта било — и Тома бацивши листак диже ру 
 n="5" /></p> <p>Прошло је већ прилично времена како је у лаком оделу али у богатом огртачу изи 
топота, и неку нејасну звеку, која се с времена на време пажљиво отклањаше.</p> <p>Једноме се у 
онисија Ареопагита, прекидајући посао с времена на време, кад је ваљало обилазити велико манаст 
им даном наступила је хладовина, коју с времена на време помаже лак поветарац, што се, реко би, 
p>А куда ли прођоше за овај добар сахат времена?{S} Да ли иду пољем? ил’ гором? ил’ брдом? ил’  
ните.{S} Изгубио бих мож’да који тренут времена у вашој пратњи, а часови лете.{S} Праштајте!</p 
рви пут после толиких неприлика у дугом времену обрадова.{S} Радовала му се као дете што жељно  
тника, који знају вредност своје снаге, ври, тутњи земља, јечи ваздух.</p> <p>Безбројни чадори  
готове да одаду и смех и плач и уздах и врисак.</p> <p>— Она је, она, Јелена! — викну Рајко рад 
ка, јаук и клетва, дозивања и одзивања, вриштање коња, звека сабаља и штитова, фијукање џилита  
брже, стоји крај мртва ратника па тужно вришти, а за тим копа ногом и хрже, не би ли пробудио д 
њим надбацујете?{S} Сви сте ви јунаци и врли витезови, зна то сва краљева и деспотова војска, п 
би било људских грехова више но што има врлина, сви би се ти стекли с нама у једну заједницу пр 
ости и тихе среће своје, за јунаком без врлина, за осумњиченим издајицом!</p> <p>И добри мрков  
огита није био слеп према сјају Мариних врлина, и ако његове мисли не идоше нити+ могаху ићи та 
есрећа на деспотовину нашу навалити?{S} Врло лако може да дође са оне, од које се никад нисам н 
м, море ме љушка, а ја спавам.</p> <p>— Врло добро, старче! — весело рече младић.</p> <p>— Дале 
S} Погинуће од заседе на путу.</p> <p>— Врло добро Он треба да буде нападнут и убијен.{S} Други 
ш заповедник Лала-Шахин, ал’ војске има врло мало.{S} Силан је страх овладао у Дренопољу, од ка 
/> у српским земљама.{S} Па ипак се она врло мало мешала у управљање обласним и државним послов 
е српске.{S} Мишљење свога оца делио је врло радо и његов Гојко, па је у мислима и жељама и даљ 
 са њом Исаија помену, како је Властоје врло слаб.{S} Ана додаваше, како нема изгледа да ће и у 
е красан растанак њен био!{S} Деспот се врло дуго задржао у логору синоћ.{S} У граду су многи о 
 нека га за сад и замени.{S} Али будите врло пажљиви према Гојку.{S} Његова породица има велики 
ређу у Галипоље.{S} Ноћ је била мркла и врло ветровита.{S} Омање су се лађе прибојавале за се,  
етно, гдекад много говорљиво а гдешто и врло ћутљиво.</p> <p>Рајко се сећа, да се Момчило њиме  
 до сада било.{S} Друго је, што су дани врло ровити.{S} Нама предстоји борба и ко зна колико ду 
 <p>По мрачној ноћи јездили су коњаници врло брзо.</p> <p>Сва тројица бејаху уверени да им се в 
ног корака прићи у сусрет.{S} Он је био врло весео, па се и она раздрагала.</p> <p>— Дошао сам  
ву — више ради ње — била и Мара.</p> <p>Врло вешти познавачи планине и свих долова и урвина у њ 
кроз танки вео зорине помрчине да прати врлог витеза.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR 
постеље његове.{S} Ти се побрини, да се врлом витезу ода последња почаст, коју је истинито засл 
ана, за кога је тада слушао да је његов врсник.{S} Страшно ли је тада било!{S} Катуни и трла бе 
 малвасије колико ради виђења са својим врсницима Војихном и Властојем.{S} Године и буре живота 
које су се спуштале степенице у градски врт.</p> <p>Угљеша остаде у соби сам.</p> <p>Дуго је за 
ра и на мала врата уђе у велики дворски врт, који се на крају завршавао шумицом.</p> <p>Био је  
, који бејаху од студени клонули, уђе у врт Гојко, и приступи слободно Мари.</p> <pb n="90" />  
то лице опази Рајка и виде, да он уђе у врт.{S} Брзо и опрезно као мачка пређе простор до оград 
и му у чему је ствар, поведе са собом у врт.</p> <p>Ушавши, старац доведе друга до клупе, где ј 
ма од купине.</p> <p>— Овде је и ушао у врт, —- показиваше старац, кад дођоше до ограде.</p> <p 
но као мачка пређе простор до ограде од врта, ухвати се за зид и лако се на њ попе.{S} Леже по  
 братски одужити!</p> <p>Они изиђоше из врта, па се старац упути одељењу Томе Теологите, а онај 
тамо зликовца.</p> <p>Рајко се упути из врта на двориште и даље, од куд се глас стражарев чуо.< 
ећан свршетак свих тих предузећа, па су вртели главом, кад се војска победоносно враћала.{S} Ни 
p>Кад је један пут Мара сама у градском врту обилазила цветне садове, који бејаху од студени кл 
 наћи, као што вредна чела не оставља у врту ни један цветак.{S} Није се само дотакао онога — ч 
</p> <p>— Ко је? шта је?</p> <p>— Крв у врту, убијен човек! — одговори старац.</p> <p>— Дакле и 
е туге и жалости.{S} И Рајко, који се у врту зарече, да ће још сутра дан одмах раскрстити с Том 
екрете на страну, одгурну се рукама и у врту се дочека на ноге, клецнувши.{S} Тако постоја неко 
— додаваше онај друг Благојев, што му у врту помагаше против нападача Рајковог.</p> <p>— И хоћу 
слова...</p> <p>Мало после стајали су у врту Гојко и Мара.{S} Разговор је био жив, пун, као што 
то је знао да гвожђе ваља ковати док је вруће, Љубоје — што му је Тома реко да им треба хитати, 
е долови, таласају се Тунџа и Марица, а врх свега фијуче ваздух као да пишти под клетвом столет 
огова и по неки нејасан одзив са другог врха планине.{S} Већ клонула природа чисто оживе.</p> < 
вртога се јутра забелеше далеко у магли врхови тврде Драме.</p> <p>— Ја идем путем крстопољским 
у своју љубу, па је, на послетку, и као врховна поглавица обилазио потчињену му Драму и њену об 
 отишао под закриље угарско, признао је врховну власт њихову.{S} Он као господар Срема не мисли 
ржећи га, руком за балчак, на рамену са врхом далеко и право напред истуреним.</p> <p>Страховит 
 малени поток квасио велике стене, а на врху провалије указа се на коњу неки јунак, који је јур 
о са својим пратиоцима, Угљеша опази на врху стене, испод које је крај пута студенац, некога, к 
<p>Све се ту слеже, и бојни бео достиже врхунац свој.</p> <p>Али сад наста нова невоља.{S} У гу 
де, и опрости грешном, ал’ ја мишљах да вршим твоју вољу...</p> <p>За тим се притаја и мирно ск 
 превласт истичем, јер је он ипак одано вршио своју дужност.{S} Драмска је област на граници, а 
авници цара Уроша, Лазар Хребељановић и Вук Бранковић, не мишљаху нити се надаху, да би у госпо 
Не мишљаху ни мало боље ни Мрњавчевићи, Вукашин и Угљеша, о њима.{S} Између северних господара  
</p> <p>— Па шта хоћеш ти? — прекиде га Вукашин.</p> <p>— Не много.{S} Прво, нек се покоре двој 
p>— И сада!</p> <p>— И од сада? — упита Вукашин.</p> <p>— И од сада! — одлучно одговори Угљеша. 
рно и само знадосмо за победе! — додаде Вукашин.</p> <p>— А сада?</p> <p>Вукашин се замисли, а  
ну.</p> <p>— Доста је! — одлучно додаде Вукашин.</p> <p>— Брате, ми ћемо и сад под окриљем звез 
а.</p> <p>— То би био кобан дан!—додаде Вукашин.</p> <p>— Мож’да и ноћ! — заврши Угљеша.</p> <p 
{S} Што сам ја учинио у Серу, урадио је Вукашин у Прилипу.</p> <p>— Снажној руци твојој стао са 
сти!</p> <p>— Добра снахо, — осмехну се Вукашин — код таке љубе није тешко Угљеши бити велики!< 
самосталност не слуша туђу вољу! — рече Вукашин.</p> <p>— Али не заборави, краљу, да наши скипт 
 јунак издише.{S} Осветимо га! — викаше Вукашин, кад уседе крајишникова вранца.</p> <p>— Живео  
ме њено главе дигнемо! — оштро говораше Вукашин.</p> <p>— Она нас сада гони, да главе приклоним 
да га прости! — с искреним болом рекоше Вукашин и Угљеша.</p> <p>— То бејаше честит јунак! — до 
границама нигде не додириваху, Угљеша и Вукашин поступаху у свему сложно, договорно и братски.{ 
могу лако и ненадно наступити?{S} Је ли Вукашин оклевао?{S} За срећу наше отаџбине узео је част 
ој мисли, у тренуцима, кад је и брат ми Вукашин долазио до клонућа — она ми је звезда казивала, 
 победити или бити побеђени! — одговори Вукашин, стиште руку Угљешину, и устаде.</p> <p>Браћа с 
!</p> <p>— И ја тако мислим, — одговори Вукашин. — Руку ову не замори ни један непријатељ царст 
{S} Али има једна мала незгода.{S} Краљ Вукашин је скупио своју војску у Скопљу, и кренуо се са 
 свиленом чадору на средини логора краљ Вукашин, деспот Угљеша и војвода Богдан разговарају се  
је звезда над Прилипом! — кликташе краљ Вукашин, кад се сукоби на североисточној страни логора  
мо сутра поћи на Дренопоље, — вели краљ Вукашин.</p> <p>— И оно ће нам пасти у крило као зрела  
.{S} Ево немила гласа.{S} Мој брат краљ Вукашин спрема војну у савезу са Балшићем а против Нико 
веће, па коме су само он и брат му краљ Вукашин</p> <p>Озбиљног лица засела су браћа Мрњавчевић 
дочекивао и испраћао у Сер.</p> <p>Краљ Вукашин је одмах после споразума с Угљешом отишао у При 
 поводљивог цара — одговори мало осорно Вукашин. — Не заборави, Угљеша, да ми свет не уписа у г 
град најмање можемо мислити, — напомену Вукашин.</p> <p>— Да.{S} Тамо је на престолу убица свог 
ник до Вукашина.</p> <p>— Коња! — викну Вукашин.</p> <pb n="172" /> <p>— Ево, одговори крајишни 
без прекора. —</p> <p>— То нећу — грмну Вукашин.</p> <p>— Ни без клетве! — громко доврши Угљеша 
х дружина и крсташких чета.{S} Брат наш Вукашин први је развио заставу одржања српске превласти 
оворио јачином пророчкога гласа.</p> <p>Вукашин омекша:</p> <p>— Истина је.{S} Нек мине ова ноћ 
 мили девер мој да се уклонимо ?</p> <p>Вукашин се пожури:</p> <p>— Не, мила снахо моја!</p> <p 
додаде Вукашин.</p> <p>— А сада?</p> <p>Вукашин се замисли, а Угљеша сам себи одговори:</p> <p> 
 удвојити бдење нада свим, што бива.{S} Вукашина устављати нећу и не могу.{S} Ал’ хоћу и могу д 
а његова војска састати с војском краља Вукашина, који је опсео Пловдин, и оставио деспоте Кост 
, а он тужно додаде:</p> <p>— Мач краља Вукашина!{S} И он дакле!</p> <p>— И краљ?</p> <pb n="17 
заљуља на своме коњу један крајишник до Вукашина.</p> <p>— Коња! — викну Вукашин.</p> <pb n="17 
е и части српскога југа и — опомени се, Вукашине, — дома гоњених Мрњавчевића.</p> <p>Угљеша је  
оред нашег.</p> <p>— Млади витезови!{S} Вукашине, то је све на шта се ослонити можемо! — рече з 
а западна страна, од куда је дошла сила Вукашинова, бејаше отворена.</p> <p>Лагано, као што отр 
а.</p> <p>Ту бејаше састанак Угљешине и Вукашинове војске, ту и прво логориште удружене српско  
а са запада Овчим Пољем, које је било у Вукашиновој краљевини, где су и градови Прилип и Скопље 
 право на западу преко великога Вардара Вукашинову краљевину.{S} Али од неког доба дању управља 
бејаше општа лозинка њихова.</p> <p>Под Вукашином паде коњ, погођен копљем у груди.</p> <p>У ис 
теза!</p> <p>За тим се деспотица окрете Вукашину:</p> <p>— Заповеда ли превисоки краљ и мили де 
 значајно Угљеша, гледајући право у очи Вукашину.</p> <p>— Доста је! — одлучно додаде Вукашин.< 
ено рече Угљеша, и устаде пруживши руку Вукашину.</p> <p>— И стати брат уз брата па победити ил 
у ме да витешком деспоту Угљеши и краљу Вукашину однесем радосне гласе: јуче је пао Пловдин у н 
е, да се не замери, него што га је срце вукло.{S} А кад се нашао у планини, одаслао је своје ло 
 — само ту.{S} О Лазару Хребељановићу и Вуку Бранковићу не смемо ни помишљати.{S} Они су нам ве 
оњу на врат, па покуша да се скине, ал’ га снага издаде и он паде под ноге турској коњици, која 
вратима.</p> <p>— Ступи, Рајко! — позва га Гојко.</p> <p>Јелена се трже, погледа својим крупним 
поте Костадина и Драгаша Дејановића, да га са својом војском принуде на предају, а сам се крепу 
 о погибији Рајковој.{S} А кад виде, да га никако нема, Тома слућаше несрећу.</p> <p>Устаде, за 
.{S} Дошао сад, кад се војска слеже, да га нико у овом метежу не опази.{S} Нешто тражи, питам г 
свратио, — рече Исаија. — Тражио је, да га исповедам, али сам га одбио, уверавајући га, да томе 
полусвесног тврдо везаше, и кренуше, да га кроз отвор на поду спусте у тамницу.</p> <p>— Хвала  
био већ у Драми.</p> <p>— Мора бити, да га је коњаник затекао још у млину, те није морао ићи ма 
ељи.{S} О старом је Властоју мислио, да га не ваља вређати зато, што му није ни у ком случају н 
 грчки али тако покварено и нејасно, да га она ни у повољнијим приликама не би могла разумети.{ 
је се замисли.</p> <p>— Рећи ћеш му, да га позивам ја, да дође к мени, — рече после неког време 
пе:</p> <p>— Исаија?</p> <p>— Да.{S} Да га не знаш, витеже?</p> <p>—- Знам, сестро мила! — И он 
нала од Видосаве.{S} Једва је успела да га причека при његовом изласку из града и да му китом ц 
 да се +оцепи од драмске области, па да га преда гусарима.</p> <p>— То није могућно! није истин 
ри војвода.</p> <p>— Умро?{S} Е, Бог да га прости! — рече старац и подиже шубару.</p> <p>После  
 Господу!</p> <pb n="98" /> <p>— Бог да га прости! — с искреним болом рекоше Вукашин и Угљеша.< 
лови, свети оче!</p> <p>Они устадоше да га испрате, али он, здравећи се са њима, рече:</p> <p>— 
о три дана, да почасти свога госта и да га боље увери о готовости одазвати се Угљешину позиву з 
а је Угљеша чинио своју дужност, али да га је — звезда — звезда издала...</p> <p>Гласник једва  
огаху Гојка задржати.{S} Изјављујући да га само реч из једних уста може задржати, он је са Лабу 
ости и приличи.{S} Али ја не говорим да га браним.{S} Друго је нешто, што ми душу тишти.{S} Ти  
слуга, војвода Гојко, кад сам отишао да га у име ваше сменим са дужности његове.{S} Није хтео п 
 /> <p>Сјахао је био Лабуда и привео да га напоји, тапшући га по белом врату његовом.{S} Таман  
ве драмске области.{S} Сад је ваљало да га у ратничким пословима замени Угљешин војвода Тома Те 
д моје добре госпође, а ја имам само да га обиђем, јер се госпођа спрема да ових дана изиђе ова 
гибију.{S} Завидљив слави његовој, сада га на гозби отрова Лала-Шахин!{S} Правоверни!{S} Наша ћ 
оба из своје манастирске ћелије, а сада га је у Драму довела тужна свечаност при погребу Војихн 
 светлости.</p> <p>Зна ли бегунац, куда га сада носи већ у пола изнемогли дорин његов?{S} У поч 
Доцкан.{S} Ја одлазим с места, — задржа га Гојко, показујући му једнога копљаника, који им прив 
и поочим мој био је старац, самац, а ја га, кад ме мину прва туга, весељах и оживех кућу његову 
ви она два сјајна црна ока Марина, која га благо испраћаху.</p> </div> <div type="chapter" xml: 
ора, као даје хтео да пркоси киши, која га, кад је ветар са стране нанесе, дохвати капљицама.{S 
а свима својим греховима.</p> <p>— Нека га господ уклони далеко од ове куће, од нас и свих чест 
Љубоје са мном.</p> <p>— Добро, он нека га за сад и замени.{S} Али будите врло пажљиви према Го 
дин бејаше у јуначкој невољи.{S} Опсела га силна војска турског цара Мурата, брата преминулог ц 
 <p>И старац се прекрсти.</p> <p>— Нема га?</p> <p>— Нема, светога ми Петра!{S} У потеру за њим 
роз прозор један пожутели лист.{S} Тома га руком у ваздуху ухвати, па силом савлађујући се, реч 
чију.{S} А кад би са свим близо, Јелена га јасно али презриво погледа па окрете главу на страну 
крете и подвати ногама земљу, а дружина га радосно поздрави.</p> <p>— Мери, брајко, сад! — рече 
а.{S} Он пође у разговору са њом, а она га преведе преко малог уског моста, који је био мало ви 
да нагласи Ани догађај у лову.{S} И она га рече кратко и нејасно.{S} Али је још више уби, кад А 
анин брзо пробуди једног свог друга, па га, казавши му у чему је ствар, поведе са собом у врт.< 
ро, — осмехну се старац.{S} Ево сна, па га тумачи.{S} Љушкао сам се на облаку дуго, дуго, док т 
е у двориште, а путник уведе и коња, па га привеза за један колац.</p> <p>Кад приђоше ватри, ко 
сник поможе рањенику да сиђе с коња, па га придржаваше и спусти на траву испод жалосне врбе.</p 
драви дошљак старца, и скочи с коња, па га поведе ка уласку у колибу.</p> <p>— Бог ти добро дао 
ц је он.{S} Није ни чудо — туђин је, па га и не боли срце за овим народом, — рече Исаија.</p> < 
а ће и устати са болесничке постеље, па га искрено жаљаше.</p> <p>— Звао ме је, кад је чуо да с 
неког коњаника, који уђе у двориште, па га неопажено посматраше, а кад он бејаше близо, она упи 
е и одвео наше у стан непријатељски, па га је после нестало.{S} А Хаџи-Ил-бег, који је са њим б 
у на коња.</p> <p>Рајко га прихвати, па га скидоше, и спустише на земљу.</p> <p>Љубоју се лице  
, да Гојко посрну.{S} Тома прискочи, па га <pb n="69" /> полусвесног тврдо везаше, и кренуше, д 
, пусти бегунца, брзо измахну ножем, па га забоде више од половине с десне стране у врат Грку,  
 усна.</p> <p>Угљеша га је очекивао, па га је одмах, још пре но што га је Тома могао поздравити 
 је братски загрлио младога војводу, па га је онда пустио, да се са својом лепом сапутницом пож 
лпак на очи, прикупи дизгине Лабуду, па га ободе.{S} Лабуд силно фркну, скочи па се као стрела  
руку у своје обе, па, гладећи је, упита га:</p> <p>— А девојка, синко?</p> <p>— Кнегињица Мара, 
епа!</p> <p>— А где си ти сада? — упита га Тома.</p> <p>— Свуда и нигде.{S} Од неког сам доба у 
и војвода Гојко ослобођен веза? — упита га Љубоје.</p> <p>— По твојој заповести војводо, још ју 
и за твој ненадни одлазак Мара? — упита га тихо и озбиљно.</p> <p>— Не верујем.{S} Ја јој не мо 
лена.</p> <p>— Ти, дакле, знаш? — упита га Рајко.</p> <p>— И да и не до сада.{S} Сад знам све,  
му мач са свим избије из руке — двојица га нападоше с леђа, а један га тешким гвозденим ступцем 
ња вазда притегнута усна.</p> <p>Угљеша га је очекивао, па га је одмах, још пре но што га је То 
е на сусрет.</p> <pb n="66" /> <p>Њихов га долазак изненади али и обрадова, па и не запази како 
нож, који му старац заборави узети, кад га је везао.{S} Помоћу <pb n="129" /> тог ножа он је и  
ажаше правац, куда му ваља полетети кад га господар ободе.</p> <p>— Не умаче нам више! — грмну  
аницима против царства византиског, све га је више одушевљавао одблесак и ако јако клонулог ипа 
 преминуо, старац се промени.{S} Издаде га мушко држање, освоји срце, па се над мртвим Војихном 
ратког времена Угљеша ступи у собу, где га је деспотица очекивала.</p> <p>Он је био јако потрес 
 са мачем у десници похита ограшју, где га је хладна смрт неминовно чекала...</p> <p>Краљева во 
ђе Угљеша са осталима до последњих, где га дочекаше свештенство и духовници.</p> <p>Најстарији  
ла.</p> <p>— Па шта хоћеш ти? — прекиде га Вукашин.</p> <p>— Не много.{S} Прво, нек се покоре д 
у.</p> <p>Бејаше му јасно.</p> <p>Траже га разорена срећа честите девојке, увређена част беспре 
 његовог војводу младог Гојка.{S} Хвале га на далеко, да је честит јунак.{S} А деспот га, веле, 
етео на ров и прелетевши бездан, у коме га је очекивала готова смрт, пожњео је успех, праћен гр 
на старца, који врдну мало у страну, те га нож дохвати по -одећи.{S} Старац зграби нападача за  
очајавај! —- храбраше га она.</p> <p>Те га се њене речи још више неугодно такоше.</p> <p>Поглед 
 али се брзо прибра:</p> <p>— Погребите га још пре сванућа, па о томе догађају ни речи!{S} Не т 
он рећи и за што је то било.{S} Окупите га, да приповеда ако не све а оно бар онолико, колико м 
 дошао, мож’да да тражи витеза, који ће га боље разумети.{S} Али се вара.{S} Угљешина је душа у 
 без њега, а оставише гласнике, који ће га обавестити о њиховом одласку.</p> <p>У богатом манас 
 а он хоће да избегне.</p> <p>— Ипак ће га стићи ма кад.</p> <p>— Али он одлази да смишља и изв 
</p> <p>— Ипак не очајавај! —- храбраше га она.</p> <p>Те га се њене речи још више неугодно так 
 вашу границу.{S} Он не иде овуда, и ви га нећете срести.{S} Са мном хајдете натраг у Дренопоље 
и дошао, мили господару мој! — поздрави га Љуба.</p> <p>— Буди ми срећна и здрава, деспотице мо 
г и учини му се познат.</p> <p>Поздрави га грчки.</p> <p>Онај се изненади, па и са̑м одговори г 
 срећу овом мом пријатељу.</p> <p>Други га дворанин зачуђено погледа.</p> <p>— Јест, баш теби!{ 
ем скиде прстен са десне руке.{S} Пружи га гласнику, хтеде нешто рећи, очи му још једном живље  
сле тога се поздрави са војводама, који га громогласним клицањем радости дочекаше.{S} Стари се  
Зар да тамо слуша он, како се они, који га отурише, славе и величају, како односе мегдане на бо 
оје је!</p> <p>Гојко приђе Љубоју, који га ухвати за руку и посади до себе.</p> <p>— Најважнији 
бити кад султан стигне амо!{S} И велики га Лала-Шахин сада части.{S} Његова је заслуга, што су  
лине:</p> <p>— Ти? — изусти у чуду, али га Гојко већ не могаше чути.</p> <p>Лабуд се бејаше спу 
ати.</p> <p>Гојко је њу разумео.{S} Али га је мучила неизвесност послова у Драми, која је добил 
аваху други. <pb n="31" /></p> <p>— Али га је деспот послао, а он се мора слушати, — расправљах 
 на таком поздраву а и вама, што сте ми га донели!{S} Брате Љубоје, хвала ти на замени!</p> <p> 
ко стаде пред часнике.</p> <p>— Опомени га наше понуде, — заповеди један часник тумачу.</p> <p> 
а и свог рода и свога господара.{S} Они га преведоше натраг царевићу, коме плашљивац причаше св 
цима је требао баш тај градић.{S} И они га узеше.{S} Два повереника царевића Сулејмана седну у  
 са запада, морам се журити.</p> <p>Они га зачуђено погледаше.</p> <p>— До пре неколико тренута 
у услугу деспоту Угљеши.{S} Реци, да си га овде сахранио, овде испод ове жалосне врбе или ми, а 
пот га, веле, зове братом својим.{S} Ти га знаш?</p> <pb n="107" /> <p>Војвода одговори кратко: 
наше крајеве, ја више не двоумим.{S} Ти га се сећаш, Љубо.{S} Једне је вечери ненадно пао у Сер 
арског вина остављаш у тренутку, кад ти га ваља испити у част витештва, у славу наших победа; с 
ледати на двоје пребијен мач.{S} Богати га украс бојна мача изненади, и он пусти поглед низ мут 
 му спусти главу на узглавље и прекрсти га још једном.</p> <p>Ветар духну и суво лишће обнажено 
> <p>Гонилац спреми тешки палош, држећи га, руком за балчак, на рамену са врхом далеко и право  
дохватише у коштац, а старац, притежући га рукама, држаше у једној свој нож.</p> <p>— Нећу, да  
споведам, али сам га одбио, уверавајући га, да томе још није време.{S} Онда ми рече, да те замо 
 њега погледаше, а Исаија, посматрајући га чудновато, рече:</p> <p>— Да, Јелена!</p> <p>— Ах! т 
о Лабуда и привео да га напоји, тапшући га по белом врату његовом.{S} Таман је жедни коњиц дохв 
но љубав је освајала срце Љубојево, док га није потпуно освојила.{S} Али то није нико знао, јер 
. — Тражио је, да га исповедам, али сам га одбио, уверавајући га, да томе још није време.{S} Он 
} И тамо је нешто тражио.{S} Пратио сам га вечерас узастопце.{S} Чекао те је, ћефалијо, под хра 
 метежу не опази.{S} Нешто тражи, питам га српски, он слеже раменима па одговара грчки.{S} Једа 
ањеног лава, плашио непријатеља, сабљом га је тлачно, коњем газио.{S} У сред највећег окршаја о 
е — двојица га нападоше с леђа, а један га тешким гвозденим ступцем удари по врату тако, да Гој 
њим, — рече он старом дворанину — тврдо га вежи за ону исту врбу и остави нека му гавран очи ис 
аше звезду своју.{S} Она не опази, како га се тешко косну срца, што јој о сјају своје звезде не 
рече му Тома, па му онда испоручи: како га је ћесарица поздравила да управу у Крстопољу преда Љ 
осподара.{S} А њега јоште нема.{S} Тако га је више пута очекивала.{S} И зора је по кадшто затеч 
ачке проповеди противу некрста.{S} Нико га тако неће <pb n="10" /> схватити.{S} Ја у миру оштри 
дор војводе Гојка из Драме.</p> <p>Нико га не знаде по мраку право упутити, и он луташе и даље  
.. и Љубоје клону на коња.</p> <p>Рајко га прихвати, па га скидоше, и спустише на земљу.</p> <p 
догоди ономад а друго сад.</p> <p>Гојко га са свим разумеде.</p> <p>— Није тако, — додаде он. — 
 више нема, по свој прилици.{S} Нестало га је, кад су Азијати заузели Галипоље.</p> <p>— Реци н 
и, — говораше Рајко.</p> <p>— Ипак ћемо га стићи кад тад! — одговори Гојко.</p> <p>— И ја тако  
зови, најбољи јунак издише.{S} Осветимо га! — викаше Вукашин, кад уседе крајишникова вранца.</p 
{S} Оно, што је Тому и довело овамо, то га и сада јоште одржава!</p> <p>После тога је и Рајко о 
 право у двориште, па очајно цикну, што га грло доноси:</p> <p>— Правоверни!{S} Будите се и уст 
о пак, чиме се необично одликовао и што га је Угљеши вазда препоручивало, била је могућност да, 
ше од невоље, да се не замери, него што га је срце вукло.{S} А кад се нашао у планини, одаслао  
чекивао, па га је одмах, још пре но што га је Тома могао поздравити као свога владара, дочекао: 
далеко, да је честит јунак.{S} А деспот га, веле, зове братом својим.{S} Ти га знаш?</p> <pb n= 
м не отежаваху Богдан и Дејановићи, већ га и сами помагаху, јер и сами бејаху у њиховом савезу. 
жак, гроб је милији.{S} Веле чак, да су га и убили.{S} Ко зна!{S} Где нема Божјег благослова, н 
вребати старог дворанина. и ухватили су га, чим се растао од старца свештеника.{S} Остала су тр 
јаснијој звезди њено име онако, како су га старији пастири у његовој младости учили.{S} Он позн 
па је сам остао код студенца.</p> <p>Ту га, на положеном деблу једног скоро обаљеног храста, за 
Томе не стигох, а поуздано држах, да ћу га овим путем, куда и ви дођосте, стићи, — говораше Рај 
<pb n="76" /> <p>— Не, не, оче, пустићу га, учинићу, што Бог заповеда.{S} Одмах ћу наредити, не 
 <p>Гојко пољуби Исаију у руку, а монах га благослови, па додаде:</p> <p>— Ама с таким јунаком  
о је мач каквог нашег велможе.{S} Нађох га ту код моста.</p> <p>Они стадоше.{S} Богдан узе мач, 
 коњаник измахну на њ палошем, а старац га копљем скиде с коња, па и сам, прободен са стране, п 
} Ја ћу Гојка вратити у Драму, а ти ћеш га за време заменити.{S} Тако сам у споразуму са ћесари 
ла о црним и плавим очима, а сутра може гавран пити очи моје!{S} Опрости, али — ти ми више неће 
 вежи за ону исту врбу и остави нека му гавран очи испије.</p> <p>— Баш ће му тако и бити.{S} А 
их огранака жури непрегледно јато црних гавранова.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 
Е ПРОШЛОСТИ</p> <p>НАПИСАО</p> <p>АНДРА ГАВРИЛОВИЋ</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>ШТАМПАНО У ДРЖ.{S}  
, — говораше старац, па устаде. — Тако, гаде грчки! — додаде, гледајући везанога.</p> <p>— Ко с 
исту врбу! — рече Рајко.</p> <p>— Па да гађам, је л’?{S} Ако!{S} Баш ћу тако да радим, — одгово 
ма јурнуше лево и десно, напред и назад газећи и тлачећи све, на што наиђу, ударајући и убијају 
 нећеш требати!{S} Ево, ово, што ногама газим, без сумње је мач каквог погинулог витеза.{S} Јес 
непријатеља, сабљом га је тлачно, коњем газио.{S} У сред највећег окршаја окрете се мени и рече 
груди амајлију, која јој је на свиленом гајтану висила о врату, пољуби је и даде Видосави, а ов 
дема.</p> <p>Тома се окрете Мари па јој галантно рече:</p> <p>— Ви сте то желели, и само та пом 
ског.{S} Пази добро.{S} За падом тврдог Галипоља дошао је ето пад великог Дренопоља.{S} За падо 
а Сулејмана, срећног освојача несрећног Галипоља.</p> <p>Пловдин је био још као оаза у пустињи  
е место, на коме смо сада.{S} Ја сам из Галипоља у мореузу лепога Мраморног Мора.{S} Ту сам и о 
наеста година наступила од тог доба.{S} Галипоље је мален али јак град.{S} Он је бранио прелаз  
ер мајке, тужна, ни запамтила нисам.{S} Галипоље су Турци освојили, попалили, порушили, а мој о 
а непуном стотином првих војника.{S} На Галипоље нападоше око пола ноћи.{S} Браћо, страшно ли ј 
} Нестало га је, кад су Азијати заузели Галипоље.</p> <p>— Реци нам, оче, што.{S} Ми не знамо,  
 ништа не могах о њима дознати, а већ у Галипоље се није више могло ни одлазити.</p> <p>Рајко ј 
 па се навезу, да преко мореуза пређу у Галипоље.{S} Ноћ је била мркла и врло ветровита.{S} Ома 
, како један говораше, још тужне ноћи у Галипољу прекино̑, једва изнесе душу до Свете Горе.{S}  
 посади у њему.{S} Ређаше им све, што у Галипољу вреди, а нарочито их, проклетник, наговараше д 
у међу Белим и Мраморним Морем.{S} Ту у Галипољу живео је мој млађи брат Матија као трговац, ко 
ци стадоше у редове одабране најамничке гарде Угљешине.</p> <p>Та весела и шарена војска, саста 
ху и гледаху у пламен, који се поступно гасио.{S} Дрво плане, пуцка, топлином греје а пламеном  
илна киша.</p> <p>Ватре се почеше нагло гасити, а многи се ратници склонише у најближе им чадор 
се ваља журити:{S} Тома, што је знао да гвожђе ваља ковати док је вруће, Љубоје — што му је Том 
pb n="97" /> <p>— Поуздаћемо се у оштро гвожђе наших мачева и копаља, — поузданим гласом рече У 
 бескрајност пружају; виде се на западу Гвоздена Врата; на северу је каменити Мелник на Бистриц 
о и — варајући ћутао</p> <p>А турски се гвоздени ланац све јаче стезао око Пловдина....</p> <p> 
а га нападоше с леђа, а један га тешким гвозденим ступцем удари по врату тако, да Гојко посрну. 
е на северу Козјаком и Витошем, на југу Гвозденим Вратима а са запада Овчим Пољем, које је било 
у код бедема и шкрипа кључева у великој гвозденој брави на градским вратима.</p> <p>Деспотица п 
 страна, није ли пред снажном одлуком и гвозденом вољом брата нам морао устукнути као побеђен и 
е овај сатанским смехом — ја сам свуда, где знам да ћу ти требати.{S} Зар си заборавио на ону м 
ко иђаше за њом.</p> <p>На степеницама, где се савијају око мраморног стуба, Гојко се окрете и  
ало прилично ићи до манастирског млина, где се спремала поткрепа за утруђене ловце и хајкаче.</ 
ад ћефалија Рајко изиђе из двора Анина, где је био неки мали ратни савет.</p> <p>На пољу је бил 
продужити, отерала је и Исаију из Сера, где је служио у цркви истога манастира, у Меникејске Го 
ра готово на самом јужном крају логора, где бејаше војска трилиског ћефалије Рајка.</p> <p>Рајк 
оста, који је био мало више оног места, где је она хтела на чунићу прећи.</p> <p>Гојко јој о се 
/p> <p>Кад је са Рајком дошла до места, где се имала цела дружина сакупити, деспотица Љуба већ  
 Где смо сад?</p> <p>— Одавде до места, где нас очекују коњи са момцима, нема много.{S} Ја сам  
рзо одмицаху.{S} А кад дођоше до места, где се савија пут, те донекле иде кроз ту шумицу, пред  
љева војска одступи лагано до средишта, где се држаше Угљеша, а војвода Богдан тражећи везу са  
 <pb n="41" /> <p>Један поглед Љубојев, где је осећај отео узде разуму, био је довољан да пробу 
>У том као бесом гоњен излете из одаје, где су се гостили, један дервиш.</p> <p>Он се заустави  
исам, — рече Гојко. — Где ми је оружје, где су знаци мога чина?</p> <p>— Ето их, — рече Љубоје  
а, на којима се изворима скупљају виле, где се купају, какву траву треба наћи па бити видовит.{ 
Турцима, да је велико море српске силе, где они утонуше, а српској војсци да је општа погибао и 
p>Ушавши, старац доведе друга до клупе, где је Рајко требао да главом плати своју честитост.</p 
уна тешке слутње изиђе брзо у двориште, где стајаху Ана, Мара, Јелена и Видосава, а монах Исаиј 
је напредовање у служби деспота Угљеше, где се после дужег лутања по српским областима на после 
а оно нит’ је кућа, нит’ је у њој људи, где гусле не гуде!{S} Ако си ти Богме без тога пошао ја 
</p> <p>Силазећи низ степенице на кули, где оставише Угљешу са његовима да се сном крепе, нешто 
 Пловдина....</p> <p>У то доба у Драми, где нико други није знао нити је могао слутити шта се к 
, које је било у Вукашиновој краљевини, где су и градови Прилип и Скопље, Качаник и Битољ и мно 
е тим степеницама и изиђе на горњи бој, где су биле две малене собе са једним предсобљем.</p> < 
иљи? у ово доба?</p> <p>— Свуда и увек, где и кад ти.{S} Срдиш ли се, деспоте?{S} Опрости, али  
ника гробу Спаситељеву, отишла у Воден, где сам се опорављала, негована добрим сестрама у манас 
жаше <pb n="52" /> да се заустави тамо, где је држала да је Крстопољ.</p> <p>Нашавши се усамљен 
учају не!{S} Он је пажљиво сисао сласт, где <pb n="139" /> год ју је могао наћи, као што вредна 
ле кратког времена Угљеша ступи у собу, где га је деспотица очекивала.</p> <p>Он је био јако по 
те притегнем уз врбу, уз ону исту врбу, где ти мене веза!</p> <p>Обиђоше клупу.</p> <p>— Разуме 
ији деспот Костадин био је у Жегљигову, где је добијао знатно благо од закупаца богатих рудника 
но ухвати за леву руку и приведе крају, где је, наслоњен на малу ограду, мало пре стајао.</p> < 
и, а са мачем у десници похита ограшју, где га је хладна смрт неминовно чекала...</p> <p>Краљев 
раховит глас, који се одбијаше у котлу, где је међу бреговима логориште, те се са јачом снагом  
пољуби.</p> <p>Гојко их одведе на кулу, где је он становао и одакле је леп изглед на море.</p>  
кад се Љубоје заустави на празном пољу, где је имао улогорити своју војску.{S} Стегоноша високо 
суво, а случај их намери баш на страну, где бејаше виноград <pb n="60" /> мога брата.{S} Виногр 
ро! — рече Исаија, па се упути одељењу, где је Властоје боловао.</p> <pb n="75" /> <p>После нек 
есрећо грчка? — окрете се старац месту, где је везао нападача.</p> <p>Одговора не би.</p> <p>—  
, дође Угљеша са осталима до последњих, где га дочекаше свештенство и духовници.</p> <p>Најстар 
ерава, жерава мог!</p> <p>— Војвода!{S} Где је војвода!</p> <p>— Држимо се!</p> <p>— Алах, ил-А 
ле чак, да су га и убили.{S} Ко зна!{S} Где нема Божјег благослова, нема ни живота!</p> <pb n=" 
 тамни, наду одузима.{S} Ипак чућеш.{S} Где смо сад?</p> <p>— Одавде до места, где нас очекују  
 /> <p>— Где сам их то могао видети?{S} Где?— па му преко памети прелажаху различите слике и сц 
убоје! — грмљаше Угљешин глас с коња, — где је најбоља војска моја?</p> <p>— Овде је, деспоте;  
 одмах.</p> <p>— Нисам, — рече Гојко. — Где ми је оружје, где су знаци мога чина?</p> <p>— Ето  
уђе сам У собу.</p> <pb n="137" /> <p>— Где сам их то могао видети?{S} Где?— па му преко памети 
крив, што је била тако лепа!</p> <p>— А где си ти сада? — упита га Тома.</p> <p>— Свуда и нигде 
<p>Рајко скочи, окрете се и у чуду виде где стари дворанин Благоје дави некога, који се са земљ 
 бејаше на самој ивици планинској, онде где кроз средину планине зија велика провалија, подигну 
>Где ћемо гусле сад наћи?</p> <p>— Како где?{S} Та зар не знаш, јад те не знао, да оно нит’ је  
ој дружби једној довикује један.</p> <p>Где ћемо гусле сад наћи?</p> <p>— Како где?{S} Та зар н 
а издише снивајући једну кап воде.{S} А гдегде жерав, који је негда летео од муње брже, стоји к 
им годинама свога века, живо и окретно, гдекад много говорљиво а гдешто и врло ћутљиво.</p> <p> 
иво и окретно, гдекад много говорљиво а гдешто и врло ћутљиво.</p> <p>Рајко се сећа, да се Момч 
а свога ослепио.{S} Он није достојан да гине за свету мисао!</p> <p>— Моји синови морадоше оста 
 бледе и нестају, па и сама моја звезда гине, тамни.{S} А на супрот њој, ено погледај, мало даљ 
а веру, за име и част.{S} Ал’ докле они гинуше, не кретоше се други господари српски.{S} Ил’ бе 
еде одговорити, али му речи засташе.{S} Глава му клону на прса.</p> <p>— Његова је рана без пре 
а из многих се кућа кренуше по неколико глава на војничко збориште.</p> <p>— Нашег властелина з 
Вукашин.</p> <p>— Она нас сада гони, да главе приклонимо једној глави.{S} Данас је дужност нају 
тумачим сам без вражбина, ево моје русе главе, — одговара онај други, младић.</p> <p>— Истину в 
обне.</p> <p>Бегунац извитла мачем више главе.</p> <p>Гонилац спреми тешки палош, држећи га, ру 
Невоља државна нагони нас да у име њено главе дигнемо! — оштро говораше Вукашин.</p> <p>— Она н 
ском руху са великом чупавом шубаром на глави и дугачком палицом у руци.{S} Он је био први паст 
ј глави.{S} Данас је дужност најумнијој глави, да буде на своме заповедничком месту.{S} То мест 
с сада гони, да главе приклонимо једној глави.{S} Данас је дужност најумнијој глави, да буде на 
и су наслонили отесана дебла и утврдили главне делове скромнога обиталишта, које су после извод 
ке војске Тома Теологита успео да сазна главни ток дневнога живота и пословања у граду и подгра 
 с војском град Бигу.{S} У Дренопољу је главни наш заповедник Лала-Шахин, ал’ војске има врло м 
и лагано сабирала.</p> <p>У Серу је био главни логор јужне војске, коју је имао деспот Угљеша л 
кога сад у позно доба, кад се стража на главним вратима првога бедема два пута већ променила, и 
врђаву видела породични грб Војихнин на главним вратима покривен црним превесом, и како су јој  
еспотовини браће Дејановића а особито у главним градовима њеним, у Жегљигову, <pb n="109" /> Ве 
еђе велики мост на јарку, што са стране главних врата одваја цео град од западне стране градско 
се око града населила недалеко од самог главног окна рудничког.{S} Обилазио је и околину, лутао 
е свога господара, летећи преко поља ка главном путу, а старац се сав претвори у поглед, којим  
дговора послао у Сер свога стегоношу са главном војводском заставом и са стотином добрих коњани 
да се суши, па сам седе на велику једну главњу с друге стране огња, а домаћин подстаче ватру.</ 
 ови, који се стекоше у средини логора, главом платише смели покушај свој.</p> <p>— Напред, вит 
 друга до клупе, где је Рајко требао да главом плати своју честитост.</p> <pb n="1" /> <p>— Ево 
аните!{S} Највећи јунак наш Хаџи-Ил-бег главом је платио своје јунаштво, које нам је донело Срб 
 од крчме путем.</p> <p>Тај вођа бејаше главом чувени Јевренос-бег, један од највештијих ратник 
n="161" /> <p>Тај страшни ратник бејаше главом онај мирни старац пастир, код кога је Гојко неда 
ршетак свих тих предузећа, па су вртели главом, кад се војска победоносно враћала.{S} Нису смел 
> <p>— Знам.</p> <p>— Он треба да плати главом злочин према теби, према мени, Гојку, Мари, ћеса 
убавних снова Љубојевих.{S} А то је био главом препредени Тома Теологита.</p> <pb n="41" /> <p> 
у шумило.</p> <pb n="122" /> <p>Рајко с главом у рукама тоњаше све дубље у мисли.</p> <p>Непозн 
ђа се све више чуђаше, па сумњиво махну главом.{S} А кад Тома продужи говор, којим је очевидно  
а у Крстопољ.{S} Разборити деспот махну главом, и рече:</p> <p>— Сумњиво!</p> <p>Али ништа даље 
ку милости, проказали Турцима, и они су главом платили.{S} Други су поскапали на путу без игде  
 како му ставља на услугу мишицу и мач, главу и живот, захори се велика дворана од радосног кли 
же руку, која се тресла, и спусти је на главу Гојку:</p> <p>— Да си благословен! — прошапта ста 
е.{S} Још сутра ћу стати ногом змији на главу! — значајно рече Рајко.</p> <p>-— Је л’ овоме? —  
, децо, — рече Ана, па им стави руку на главу, кад они клекоше. — Боже, ти спој, ти благослови! 
<p>И Гојко клече до болног оца, па саже главу.</p> <p>Властоје задрхта, по лицу му се разли нек 
ни коњиц осети звук стрелина лета, диже главу, начуљи уши и очима чисто тражаше правац, куда му 
ледаше неко време преда се, а онда диже главу, и рече Томи:</p> <p>— Теби је све ово познато бо 
мах Исаија наже над самртником, па диже главу и рече монахињама:</p> <p>— Помолимо се Господу з 
та, али се брзо прибра, и поносито диже главу.{S} Тома, идући лагано на коњу, пролажаше већ пор 
 гладна чељуст змаја османског, који је главу своју пренео овамо а телом и репом по Азији тражи 
елатске торбе.{S} Гонилац иде, да метне главу у торбу.</p> <p>Змај гони ђавола.</p> <p>Бегунац  
рице деле.</p> <p>Бегунац иде, да спасе главу из џелатске торбе.{S} Гонилац иде, да метне главу 
га јасно али презриво погледа па окрете главу на страну.</p> <p>Тома стиже своме двору, а и оне 
е поведе, а оштри палош наиђе на врат и главу његову, и не заустави се.</p> <p>Гонилац се са ус 
ом, било и то право, само кад су изнели главу.{S} Што се тиче новаца, они су већ у напред довољ 
а се окрете на страну, а руком подлакти главу.</p> <p>...{S}Не, одиста су старци право говорили 
сом додавши: — кажи, молим те! — спусти главу на његова прса, да од саме себе сакрије — сузе св 
ериле на небесном своду, па онда спусти главу у обе шаке од руку, које бејаше подлактио на коле 
и мирно склопи очи.{S} Исаија му спусти главу на узглавље и прекрсти га још једном.</p> <p>Вета 
Гојко клечећи држаше десном руком очеву главу а левом покри лице и очи своје, да њоме заустави  
и колико је кад блага задобио.{S} Своју главу и мишицу, светло оружје и добра коња стављао је с 
, а он, држећи је на прсима, диже своју главу и очима гледаше горе, као да тражаше небо и на ње 
идо... па загушена јецањем спусти своју главу нај Видосавине груди.</p> </div> <div type="chapt 
ега старац. — А шта ће? питаш.{S} Твоју главу, ништа мање.{S} Од јуче скота поганог вребам.{S}  
о рече:</p> <pb n="58" /> <p>— На твоју главу.</p> <p>Мало после зашкрипеше вратнице и заклопот 
аревић даде достојну награду — скиде му главу са рамена, навезе се на сплавовима сам са непуном 
S} Угљеша — и она му наслони своју лепу главу са црном дугом косом на груди, које се снажно над 
да заложи.</p> <p>Војвода одиста бејаше гладан, па радо прихвати понуду, а старац му задовољно  
ц узе његову леву руку у своје обе, па, гладећи је, упита га:</p> <p>— А девојка, синко?</p> <p 
сарице!</p> <p>— Је ли која душа остала гладна после тога?</p> <p>— На моју душу грех, ал’ ја м 
и најлепших залогаја, на које је зинула гладна чељуст змаја османског, који је главу своју прен 
ина тужног и тихог размишљања.</p> <p>— Гладног нахрани! учи нас господ, — говораше Ана чешће.{ 
заузети.</p> <p>Сви се јако обрадоваше, глас пролете као муња кроз град и подграђе, а звона уда 
и утехе.</p> <p>— Ах, оче мој!</p> <p>— Глас је кратак и непотпун, али у толико више тужан.{S}  
овима, а она му пође у сусрет.</p> <p>— Глас, који ми је донео — рече јој он — ноћас гласник, н 
еђу становницима, које с мора гусари на глас о смрти ћесара Војихне почеше узнемиравати.{S} Пут 
оје деспотовине у часу, кад ми је његов глас, мудрост његовог ума и јунаштво срца његовог било  
ед.</p> <pb n="174" /> <p>— То је његов глас!{S} Хвала Богу! — рече гласно седи ратник, старац  
 дошао такав соко!</p> <p>— То је његов глас, — рече Рајко.</p> <p>— Сад већ доцне! — настави Г 
 не опрашта!</p> <p>Тако грмљаше Гојков глас, а Лабуд, крвљу окупан, завришта и скокну три копљ 
.</p> <p>— Ал’ није то све.{S} Други је глас да је — Дренопоље пало!</p> <p>Туга деспотице Љубе 
и из врта на двориште и даље, од куд се глас стражарев чуо.</p> <p>Старац, мрмљајући нешто, изи 
кља, нападач паде на земљу, а нечији се глас продра:</p> <p>— Зликовче, нећеш тамо!</p> <p>Рајк 
<p>— Алах, ил-Алах!</p> <p>То не бејаше глас људске питомости и срца, које зна да није вечито.{ 
та не сме за сад о томе знати, да не би глас допро до старог Властоја, који се поболео.</p> <p> 
p> <p>— Дакле дошао? — чујаше се нечији глас отуда. — Е, добро нам дошао такав соко!</p> <p>— Т 
 <p>— Не умаче нам више! — грмну нечији глас.</p> <p>То бејаше Анђео, који се са брега залете с 
p>Тада зачу старац хрзање коњско и неки глас, који као да дозиваше некога.{S} Лагано устаде и п 
говом доласку, дотле су други разносили глас, да је добри монах умро од туге, што је у срџби пр 
ушу.</p> <p>Тада се разлеже разбојиштем глас турски:</p> <p>— Хаџи-Ил-беже! весели се, примиче  
многобројних пастира.</p> <p>Ни страшан глас о паду Дренопоља није зауставио напредовање тих гр 
 <p>— Војводо Љубоје! — грмљаше Угљешин глас с коња, — где је најбоља војска моја?</p> <p>— Овд 
 додадоше други.</p> <p>— Сад је стигао глас од светлога и моћног деспота.{S} Он ће ових дана с 
упути се на поље, одакле је по ново чуо глас.</p> <p>— Помози Бог! — поздрави дошљак старца, и  
 копаља — помешаше се у један страховит глас, који се одбијаше у котлу, где је међу бреговима л 
<p>Угљеша је говорио јачином пророчкога гласа.</p> <p>Вукашин омекша:</p> <p>— Истина је.{S} Не 
преке томе стану јављати.{S} Ево немила гласа.{S} Мој брат краљ Вукашин спрема војну у савезу с 
 Рајко рече:</p> <p>— Из Драме никаквог гласа?</p> <p>— Стигао је гласник деспоту.{S} Све је зд 
<p>Исаија је монах велике учености и од гласа.{S} У Меникејској Гори, између Сера и Драме, међу 
се опет спустити, ал’ му се учини да чу гласан говор.</p> <p>Скочи и мало погнут пође ка излазу 
су се ђаури надали, могао је и друкчије гласе султан добити.</p> <p>— Хвала и срећном случају.{ 
 невера.{S} Волела бих, да сам друкчије гласе од вас чула.{S} Ах, то је страшно!{S} Хвала вам!{ 
њу примио пре но што је могла чути црне гласе са тужног разбојишта.</p> <pb n="185" /> <p>Обе с 
Угљеши и краљу Вукашину однесем радосне гласе: јуче је пао Пловдин у наше руке!</p> <p>— Не иди 
Сутра дан дође из Сера гласник и донесе гласе, којима се Угљеша ни мало не обрадова.</p> <p>Дуг 
ече:</p> <p>— Не бој се.{S} Ма какве ми гласе поклисар донео, одмах ћу доћи, да ти их саопштим. 
p> <pb n="140" /> <p> — Ја.{S} Важне ти гласе доносим.{S} Тома Теологита умаче са свима својим  
ка, забаченог и заборављеног, не допиру гласи овога весеља.</p> <pb n="46" /> <p>Видосава је те 
е жупа и који ли је стегоноша...</p> <p>Гласи, које је Гојко донео деспоту, обрадовали су све у 
и страда.</p> <p>Сутра дан дође из Сера гласник и донесе гласе, којима се Угљеша ни мало не обр 
раме никаквог гласа?</p> <p>— Стигао је гласник деспоту.{S} Све је здраво и мирно и весело нашо 
улазио у бунтовничку Бигу, стиго̑ му је гласник наше победе.</p> <p>— Хвала Алаху и пророку, а  
, кад је већ Гојко био на путу, а други гласник одјездио Богдану, ушавши једне вечери у собу Уг 
раву испод жалосне врбе.</p> <p>— Ти си гласник? — упита лагано рањеник.</p> <pb n="180" /> <p> 
 се одазваше војводе.</p> <p>— Добар си гласник! — додадоше други.</p> <p>— Сад је стигао глас  
 и издржљивости.{S} Ти ћеш, дакле, бити гласник.{S} Ићи ћеш на доста велики пут, и до успеха тв 
амо.</p> <pb n="64" /> <p>— Ти ћеш бити гласник, — рече Тома једном разборитом копљанику.{S} От 
 да на општи ужас и изненађење буде зао гласник, да је Пловдин — пао!</p> </div> <div type="cha 
ти са смелим монахом, дотле је дојездио гласник и јавно, да је Пловдин пао и да је дошао ред на 
 који ми је донео — рече јој он — ноћас гласник, није мио, није добар, далеко је од добра.</p>  
а је — звезда — звезда издала...</p> <p>Гласник једва дође себи од бола:</p> <p>— Авај нама! —  
ника, гласника браће Дејановића.</p> <p>Гласник поможе рањенику да сиђе с коња, па га придржава 
и — мало воде — прозбори Угљеша.</p> <p>Гласник захвати у липову кору воде и запоји деспота.{S} 
 врбом крај студенца на једног војника, гласника браће Дејановића.</p> <p>Гласник поможе рањени 
 за тим Угљеша, — ја немам поузданијега гласника од тебе.{S} А војводе причају да се са твојим  
 срце силније закуца и он жудно изгледа гласника из Драме.</p> <p>Тако је проводила своје дане  
ечерашњег већа.{S} Узнемирено очекиваше гласника о погибији Рајковој.{S} А кад виде, да га ника 
брадујем, добри оче!{S} Позвах те преко гласника из Сера, да одмах дођеш овамо, ал’ ти не рекох 
p>Они се кренуше и без њега, а оставише гласнике, који ће га обавестити о њиховом одласку.</p>  
је при себи имао.{S} За тим је разаслао гласнике по жупама, да се скупља остала војска, коју је 
скиде прстен са десне руке.{S} Пружи га гласнику, хтеде нешто рећи, очи му још једном живље сев 
га Рајка и Марка краљевог; дадох тужном гласнику са Српскога Гумна.{S} Али то дадох руком, а ду 
иле у просторијама пред великим двором, гласним клицањем поздравише господара свог.</p> <p>Тако 
ад више нико није сумњао о ратовању.{S} Гласници су летели из Жегљигова на све стране деспотови 
и таласи, јер они бејаху — нема сумње — гласници Божје казне над покорима, што се у Византији п 
Томина чешће долазе њему неки непознати гласници са далеког пута.</p> <p>Разабраше само толико, 
нути љубав моју!</p> <p>— С Богом, мили гласниче!</p> <p>И Мара, као и нехотице, махаше руком о 
 не могаше боље загледати, он заусти да гласно упита Гојка, па се трже и лагано додаде:</p> <p> 
То је његов глас!{S} Хвала Богу! — рече гласно седи ратник, старац са Радовишта, па са осталима 
ући прикрити ненадну узбуђеност, готово гласно викну:</p> <p>— Она?</p> <pb n="125" /> <p>Јелен 
шаваше по кад што својом јачином људске гласове, доносећи мало после са далеких крајева неразго 
 да <pb n="149" /> је донео прве, добре гласове.{S} Деспот јавља да је са својом војском прешао 
илских, утврђујући градиће и добијајући гласове од стране пловдинске, одакле и прети погибија.{ 
о уз пут што води Драми, па је очекивао гласове ако ни од кога другог а оно од вернога пријатељ 
тно клонула, а војна, о којој очекиваху гласове свакога часа, држаше слабе живце старе ћесарице 
заморена од бриге, коју им задају чести гласови са разних страна раскомадане српске царевине.{S 
н им осваја трепавице, душа је помућена гласовима, што случајно чуше кад се властела међу собом 
ећи се не могаше разабрати у разноликим гласовима, који долазише нејасно и неодређено.</p> <pb  
/> удали, оставивши Ану збуњену немилим гласовима, које јој је донео.</p> <p>После неколико тре 
био јако потресен и изненађен добијеним гласовима, а она му пође у сусрет.</p> <p>— Глас, који  
>— Витеже, — рекла му је она пред свима гласом, који је издавао свуколику неизвесност судбине њ 
моја нада не вара! — прилично убедљивим гласом и са неком свечаношћу рече Тома Теологита.</p> < 
ожђе наших мачева и копаља, — поузданим гласом рече Угљеша.</p> <p>— На Цариград најмање можемо 
частољубља, и она лаганим али поузданим гласом рече:</p> <p>— Господару, не чекај, спремај се и 
о душе моје поремећено никаквим злобним гласом, који би осумњичио моје пријатеље, ни доставом,  
ци ми — мож’да смем знати — и ражаљеним гласом додавши: — кажи, молим те! — спусти главу на њег 
заштитник свете цркве наше! — узвишеним гласом рече Угљеша примајући на дар поднесену икону.</p 
 Угљеша! — бојажљивим ал’ доста снажним гласом понови жена, ступајући му још ближе. <pb n="6" / 
алице, прељубници погани! — грмну Гојко гласом раздраженога лава. — Све сам сазнао!{S} Или зар  
о.</p> <p>Његов стриц Момчило био је на гласу јунак-левента, а земљиште првих његових витешко-х 
и срећан ратник, у почетку се обрадовао гласу о скупљању војске.{S} Али кад се војсковође из по 
, коме не бејаше лако.</p> <p>Кад се по гласу, који са степеница долажаше, познало, да је старе 
уо лист и преврнуо вером.</p> <p>— Гле, гле!</p> <p>— Он је тргао натраг своју војску испред Ал 
окренуо лист и преврнуо вером.</p> <p>— Гле, гле!</p> <p>— Он је тргао натраг своју војску испр 
ом цариградском! — рече један.</p> <p>— Гле, сад, а од кад се ти поче бринути за мир душе, кад  
о? велиш.</p> <p>— Цар Стефан.</p> <p>— Гле!</p> <p>— Са свим.{S} Основао је царство и подигао  
 своје.{S} И тада се старац загреје.{S} Гледа пред очима прошлост, најлепше тренутке, које је д 
 до тог атонског пустињика, и он у теби гледа спас!</p> <p>Кроз ноћну се тишину разлеже трубни  
слонити можемо! — рече значајно Угљеша, гледајући право у очи Вукашину.</p> <p>— Доста је! — од 
а устаде. — Тако, гаде грчки! — додаде, гледајући везанога.</p> <p>— Ко си ти? шта ћеш овде? —  
агано на коњу, пролажаше већ поред њих, гледајући их испод очију.{S} А кад би са свим близо, Је 
путниче и намерниче, — одговори старац, гледајући дошљака, његову дугачку искислу кабаницу и до 
ина, куда она пије никад у веку прошла, гледала је у мислима провалију, испод које је малени по 
аке, чија сам витешка дела очима својим гледала. <pb n="30" /></p> <p>— Онда ће деспотица са на 
спех, праћен громогласним клицањем свих гледалаца.{S} А кад је хтео да по ново куша судбину, Ма 
 Драми су, разуме се, о њој разбирали и гледали да из напабирчених делића саставе ма и непотпун 
о остављени сами себи, остављени смо да гледамо, како на очи наше расте нова сила, нова снага д 
, на небу.</p> <p>И сада је утонуо у то гледање, занео се очима питајући звезде тако, да није ч 
} То његово, намерно удешено, ружичасто гледање на тамне стране државних прилика Угљешу је у по 
в.{S} Није је опазио.{S} Али је, предан гледању сјајне звезде, пошао душом, оком, слухом за њом 
! огласила се жена.</p> <p>Он није чуо, гледао је звезду, све живљим очима, све немирнијом душо 
от је јунак!{S} То сам и слушао и очима гледао, — па продужи причати из своје прошлости.</p> <p 
само могао спуштати на ниже.{S} Зато је гледао да то спуштање не дође, бар не тако брзо.{S} Али 
чну границу, он се нарочито задржавао и гледао да се не врати што дуже у Драму.{S} Он је сад же 
и.{S} Обојица ћутаху.{S} Гојко је оштро гледао Љубоја, коме не бејаше лако.</p> <p>Кад се по гл 
још Рајко и Исаија.{S} Обојица ћутаху и гледаху у пламен, који се поступно гасио.{S} Дрво плане 
есе, дохвати капљицама.{S} Лежећи тако, гледаше у ватру, која се, у почетку јако, заложена, већ 
ео.</p> <p>Он бејаше сад препорођен.{S} Гледаше друкчије, отвореније и веселије, а говораше отв 
 је на прсима, диже своју главу и очима гледаше горе, као да тражаше небо и на њему Господа.</p 
а. <pb n="16" /></p> <p>Угљеша ућута, и гледаше неко време преда се, а онда диже главу, и рече  
у исто доба само нападнут.</p> <p>Анђео гледаше Тому, тражећи обавештења.</p> <p>— Видиш, — реч 
пу с леве стране.</p> <pb n="121" /> <p>Гледаше звезде, које су слабо трепериле на небесном сво 
ли пуног благослова огњишта свог, свога гнезда, које ће радо свити сада.</p> <pb n="132" /> <p> 
ио јунак, који слабо помишља на свијање гнезда свога, а Љубоје је и о томе размишљао вазда а у  
уче сам у лову наишао иа дрво са тичјим гнездом.{S} Мајка је младунаца била недалеко одлетела,  
на тамо бавила, за тренутак се примакла гнезду грдно <pb n="70" /> велика змијурина.{S} Ја сам  
вице осујећена, Тома је био ван себе од гњева.</p> <p>Не помишљајући да његовом опаком савезник 
вор.</p> <p>— Кажи му, — заповедаше већ гњеван часник турски тумачу — да ће бити доцне, кад се, 
ругу је подигла према ономе, што држаше го нож.{S} Мара клече до Ане и склопљеним рукама мољаше 
 Бога и крста! — викну он и пружи Гојку го нож.</p> <p>Гојкове очи севнуше поново већ изгубљени 
иво махну главом.{S} А кад Тома продужи говор, којим је очевидно уверавао вођу о нечему важном, 
дама његовим разговараш онда, кад сваки говор престаје, кад све живо тражи мира и покоја, да се 
аке дворске Маре.{S} Само су избегавали говор о новом заповеднику драмске војске, Томи Теологит 
 спустити, ал’ му се учини да чу гласан говор.</p> <p>Скочи и мало погнут пође ка излазу из чад 
упају!</p> <p>— Опрости, витеже, ал’ ја говорах искрено.{S} Души ће ми бити лакше!</p> <p>— А ш 
, ко зна шта би од мене још било.{S} Не говорах ја залуд да је с оружјем и молитва у светом хра 
Нашег властелина зове његов господар, — говораху они — он зове нас, ми ћемо радо свуда са њим а 
могаше ни речи проговорити.{S} Место ње говораху речитије топле сузе, што се из њених очију про 
 невољу и да се сви сложно одупиру, али говораху сем тога Турцима, да је велико море српске сил 
доцних, Бог да прости ћефалију Рајка! — говораше старац, улазећи у собу.</p> <p>Томи бејаше све 
 певај, синко, срећа ти вазда певала! — говораше под чадором својим стари дворанин Благоје једн 
p> <p>— Још ћу да ти говорим, витеже! — говораше Мара Гојку. — Душа се моја раскравила, <pb n=" 
то сам држао да ћеш ми и сад требати! — говораше Тома Анђелу, који је био са њим дошао у Драму. 
<p>— Гладног нахрани! учи нас господ, — говораше Ана чешће.{S} А једном зовну дворанина:</p> <p 
овим путем, куда и ви дођосте, стићи, — говораше Рајко.</p> <p>— Ипак ћемо га стићи кад тад! —  
p> <p>— Доста је клетве на тебе пало, — говораше мало после као за себе војвода Богдан мачу.{S} 
до предајем забораву све што је било, — говораше после неколико тренутака Ана Гојку. — Нећу да  
у млину, те није морао ићи манастиру, — говораше Видосава Мари. — То је срећа за нас, иначе не  
кад су напали узвишену ћесарицу нашу, — говораше старац, па устаде. — Тако, гаде грчки! — додад 
биђоше клупу.</p> <p>— Разумеш ли, а? — говораше старац, па се саже да рукама опипа везанога.</ 
поезију Дамаскинову.</p> <p>— Мени се — говораше деспотица — не свиђају певања песника Манојла  
даше друкчије, отвореније и веселије, а говораше отворено, незамишљено.</p> <p>Кад се мало посл 
ца, а један од њих извуче нож.{S} Трећи говораше Ани нешто брзо грчки али тако покварено и неја 
ачкаше, а мој отац, који се, како један говораше, још тужне ноћи у Галипољу прекино̑, једва изн 
их, потурица грчкога порекла.</p> <p>Он говораше Томи:</p> <p>— Султан Мурат је у Малој Азији.{ 
ћ бејаше усео зеленка, па му нешто брзо говораше.</p> <p>Вођа се све више чуђаше, па сумњиво ма 
ас да у име њено главе дигнемо! — оштро говораше Вукашин.</p> <p>— Она нас сада гони, да главе  
 војни, која је на прагу</p> <p>Јелена, говорећи с Видосавом, уочи неког коњаника, који уђе у д 
први пут нађе за то време у друштву.{S} Говори, приповеда и пита, ал' све је мање, краће и мирн 
д мене је — опрости, велможо —</p> <p>— Говори искрено.{S} Ми пријатељски разговарамо.{S} Зар н 
и благословен!</p> <p>То бејаше знак да говори из чистог уверења и истинских осећаја.</p> <p>Го 
S} Отац — самртник, син — роб.{S} А шта говори прошлост о њима?{S} Неће то бити зла намера Гојк 
</p> <p>— Али мени моја слутња друкчије говори, — рече Угљеша.{S} У лицу дође тренутно блеђи, а 
— упита Рајко Јелену.</p> <p>— О том не говори, — рече она.</p> <p>У том се са степеница зачула 
е, да је наступио смак света, о коме се говори и верује.{S} Али кад Ана настави:</p> <p>— Једин 
и велики храм у Драми.{S} Стари су људи говорили да се сећају како им је причано, да је ова црк 
/p> <p>...{S}Не, одиста су старци право говорили!{S} Па шта је од цареве тековине?{S} Господа с 
, која је дошла на погреб свога оца.{S} Говорило се о тузи у дому Војихнином, о старим данима ћ 
гавао.</p> <p>О њему се није првих дана говорило, и ако је његов долазак све изненадно а неке и 
 противником њиховим.</p> <p>Прво му је говорило осећање према Гојку, друго дужност према стари 
онекле младости и приличи.{S} Али ја не говорим да га браним.{S} Друго је нешто, што ми душу ти 
е било наде пуно.</p> <p>— Још ћу да ти говорим, витеже! — говораше Мара Гојку. — Душа се моја  
аје звучних ал’ меких речи, кад с тобом говорим.{S} Видела си, мож’да, да бо́ре с чела мога не  
 <p>Па јој је онда говорио дуго и живо, говорио је и као деспот и као муж, и као јунак и као чо 
очима.{S} Код мене је био тај туђин.{S} Говорио ми је лепо, ласкаво и позивао ме да са њим идем 
а, свако очајање.</p> <p>Па јој је онда говорио дуго и живо, говорио је и као деспот и као муж, 
а гоњених Мрњавчевића.</p> <p>Угљеша је говорио јачином пророчкога гласа.</p> <p>Вукашин омекша 
 /> Имао сам брата Матију, који је увек говорио: док сутра постане јуче казаћу ти шта је у њему 
80" /> <p>— Гојко, ми морамо отвореније говорити, — рече Љубоје. — Ти си постао заточеник, што  
доцне сазнао.</p> <p>Тешко је било даље говорити.{S} Исаија је утонуо у тугу, а Рајку је било т 
јска победоносно враћала.{S} Нису смели говорити што су мислили, али се ипак знало, да они веру 
се загрејасмо винцем, и почесмо по души говорити.{S} Ако си, велможо, кадгод имао нада, жеља и  
и, ако Тома Теологита ту буде.</p> <p>— Говориш из моје душе, — одговорио му је Гојко — али ипа 
ија забава, да с мислима својим и душом говориш!</p> <p>— Одиста ми је такав разговор најми лиј 
вога века, живо и окретно, гдекад много говорљиво а гдешто и врло ћутљиво.</p> <p>Рајко се сећа 
 Не, ја сам само своју дужност чинио, — говорно је Рајко — па мож’да сам пропустио што и од дуж 
>Гојко се необично обрадова таком њеном говору, замоли је, а она поче :</p> <p>— Твоја је посто 
 часове туге своје разгаљивала у ученом говору са старим монахом.</p> <p>Противно мирноћи ове д 
 војводи Момчилу.{S} Кад је један пут у говору споменуо Тома битку код Перитеориона и неко мало 
пажљиво сисао сласт, где <pb n="139" /> год ју је могао наћи, као што вредна чела не оставља у  
 на самом путу из Сера за Драму.{S} Кад год је дотле дошао, није жалио такнути и до Драме, не т 
 и сада, ма да сам у овим годинама, што год вредети на бојном пољу.</p> <p>— А зар мислиш, стар 
еша показа руком на Гојка.</p> <p>— Што год ти урадиш, добро је ! — одговори Ана.</p> <p>— А са 
.{S} А дотле не брини.</p> <p>Колико су год речи Гојкове о његовом старом оцу ожалостиле Мару,  
је било тако давно.{S} Тек је шеснаеста година наступила од тог доба.{S} Галипоље је мален али  
мамо чему надати.{S} Од како је пре пет година умро њен цар Александар, она брзо иде своме крај 
ј Мара.</p> <p>Ана је имала близу шесет година, када је Војихна умро.{S} Али је судба њена, чес 
бука наша, била дете од десет, дванаест година, а зваше се — монах болно уздахну — Јелена.</p>  
 а ја, тужно сироче од непуних дванаест година, остадох без игде ичега.</p> <p>Кад сам с очева  
" /> мојој.{S} Навршило се већ петнаест година, како си ми постала љуба верна.{S} И ко зна, кол 
таџбине узео је част краљевску пре шест година онда, кад и ја деспотску.{S} Ми бејасмо једини,  
ела била је планина Родопа.{S} За првих година свога витештва Момчило се већ био прочуо на дале 
 је она најлепши цвет, што је последњих година изникао на плодним, али често пута крвљу натапан 
арац — хоћу ли и сада, ма да сам у овим годинама, што год вредети на бојном пољу.</p> <p>— А за 
е свога таста Синише, који је у дубоким годинама на самртничкој постељи, али нам не може бити о 
Љуба и војвода Богдан, човек у најбољим годинама, осредњег раста, јаких мишица, добре душе ал’  
а сам тек недавно научио грчки у старим годинама својим.{S} Али не жалим за труд.{S} Имао сам с 
ше — Тома Теологита, момче у двадесетим годинама свога века, живо и окретно, гдекад много говор 
d> <p>Било је то знамените и тужне 1370 године, када је и Дренопоље пало из руку византиских у  
 <p>Било је пред вече 25 септембра 1371 године.</p> <p>Од веселих ратника, који знају вредност  
 зимских дана, па је дошло пролеће 1371 године.{S} У Драми је за то доба било мирно и прилично  
ојим врсницима Војихном и Властојем.{S} Године и буре живота навалише на њ, те саломише некадаш 
ртна у велико ударила у његов појас.{S} Године су превалиле.{S} Једва чекам, да се вратим у Дра 
е ти сети младости, ти чисто врати моје године назад, и од мене, прилично окорелога ратника, ст 
 северне Арбаније.{S} Од како је прошле године умро најстарији њихов брат Срацимир, плахе али в 
ога збора ја ни данас после пуне четири године, не могу признати.{S} Она се противи реченој мис 
 тешким приликама у Призрену пре четири године, кад сам видео, колико су се осилили наши против 
</p> <p>Мара је била тада у осамнаестој години.{S} Лепа, на супрот топлом сунцу свога завичаја, 
.{S} Завидљив слави његовој, сада га на гозби отрова Лала-Шахин!{S} Правоверни!{S} Наша ће сила 
ћесарице, да неко оде и замени његовога Гојка.{S} Жели стари ратник да загрли свога јединца.{S} 
 два оседлана и спремна коња: једног за Гојка а другог за себе.</p> <p>Тада Гојко ухвати Рајка  
 са отворености своје, није марио ни за Гојка, сазнавши да су они искрени пријатељи.{S} О старо 
епатио племенити витез — Љуба показа на Гојка — и други јунак, Рајко, а душу његову каквом бојо 
>— С тобом је свршено!</p> <p>И пође на Гојка, заповеднички викнувши Љубоју:</p> <p>— Војводо,  
ла часнијем, — и Угљеша показа руком на Гојка.</p> <p>— Што год ти урадиш, добро је ! — одговор 
ље загледати, он заусти да гласно упита Гојка, па се трже и лагано додаде:</p> <p>— А она женск 
један часник тумачу.</p> <p>Тумач упита Гојка, хоће ли се придружити застави моћнога пророка Ал 
ијени, љутито су се бацили на подбадача Гојка, и са њиме своје завереничке рачуне крвавим путем 
ам чуо за једног његовог војводу младог Гојка.{S} Хвале га на далеко, да је честит јунак.{S} А  
} Највећа му је погибао сада грозила од Гојка, који је <pb n="89" /> поред свих заседа ипак дош 
аздвојна друга Мари, која је већ све од Гојка била сазнала, а добра Видосава осећаше се и сама  
је из његовог друштва.{S} То су чули од Гојка, И били су мирни</p> <p>Кад је сав тај посао био  
ске.{S} Он распитиваше за чадор војводе Гојка из Драме.</p> <p>Нико га не знаде по мраку право  
 Мору. <pb n="25" /></p> <p>Рајко стиже Гојка на малим каменим степеницама.</p> <p>— А зна ли з 
своје и свога брата.</p> <p>Костадин је Гојка задржао три дана, да почасти свога госта и да га  
је била слабо осветљена.{S} Очекивао је Гојка.</p> <p>Борба је у души његовој била још већа.{S} 
на далека Струмина приточица.{S} Пут је Гојка водио поред речице.</p> <pb n="81" /> <p>Сјахао ј 
 више тајити од Ане љубав између Маре и Гојка.</p> <p>И она рече Мари.</p> <p>У Мариној души на 
сам, слутио сам и наслутио, да она љуби Гојка војводу.</p> <p>— Али ја рекох, Рајко —</p> <p>—  
и у лице целивам! — рашири руке, загрли Гојка па се срдачно пољубише.</p> <pb n="127" /> <p>Кад 
крштати стреле.{S} Једна окрзну по руци Гојка, који се на мах лати мача и узде коњске.{S} Науче 
! војвода! — кликнуше коњаници познавши Гојка и његовог Лабуда.</p> <p>То бејаху поуздани момци 
 пусти оштро копље, и оно се пребацивши Гојка, који на мах клече, преби о стеновит шиљак, који  
ога, који је ње највише заслужан.{S} До Гојка, забаченог и заборављеног, не допиру гласи овога  
оји их шаљу.{S} Сада је Костадин примио Гојка и с истинском радошћу, а кад је разабрао какве му 
кама па зајеца.</p> <p>Исаија погледа у Гојка па у Рајка, питајући их очима и изразом свога лиц 
 целе драмске области наименова војводу Гојка, а Тому позва да се нађе уз њега — деспота -— сво 
сарици јављено је у исто доба.{S} Ја ћу Гојка вратити у Драму, а ти ћеш га за време заменити.{S 
 погибао таког кушања судбине не могаху Гојка задржати.{S} Изјављујући да га само реч из једних 
еко на брду с друге стране реке.</p> <p>Гојка њена отвореност још више зачуди, а кад му она реч 
и, шта је Томо о другима мислио.</p> <p>Гојка је мало знао, али по Рајку, који му се не допадаш 
а, где се савијају око мраморног стуба, Гојко се окрете и Рајку, који је ишао за њим, ша’ну:</p 
ење крај воде.</p> <p>Савладавши овога, Гојко се спремаше да продужи борбу са другим нападачима 
тражар са тврђаве огласи долазак њихов, Гојко им пође на сусрет.</p> <pb n="66" /> <p>Њихов га  
>Враћајући се једном поред обале речне, Гојко срете једну женску, која је хтела у лаком чуну пр 
>Стискоше један другом јуначке деснице, Гојко скочи на коња, па се са пратиоцем изгуби погледу  
шан покојном ћесару и његовој жени Ани, Гојко је с места послушао њену наредбу и из Драме отиша 
јарак крај пута, па ишчезоше у шуми.{S} Гојко, збуњен неочекиваним сусретом, заустави Лабуда, с 
м су били у Драми потпуно задовољни.{S} Гојко је пак вазда био раздраган, и да му није извесна  
ече Тома.</p> <p>— И ја тако мислим.{S} Гојко, млади војвода у Драми, био је старом Војихни дес 
арешина се удали.{S} Обојица ћутаху.{S} Гојко је оштро гледао Љубоја, коме не бејаше лако.</p>  
 мож’да обманут.</p> <pb n="80" /> <p>— Гојко, ми морамо отвореније говорити, — рече Љубоје. —  
с вама послујем.</p> <pb n="99" /> <p>— Гојко, — рече за тим Угљеша, — ја немам поузданијега гл 
а Крстопољу, Тома рече Љубоју:</p> <p>— Гојко је бунтовник, који спрема Крстопољ, да се +оцепи  
изао.</p> <p>Лабуд страховито захрза, а Гојко дочека Анђела мачем, и његовом крвљу попрска песа 
 бише у залуд...</p> <p>Јелена ућута, а Гојко, који је неколико пута у узбуђењу задрхтао док је 
 па је казала доброј старој Видосави, а Гојко је тајну своје среће поверио своме верном Рајку.< 
а је онда пусти.{S} Она се поче пети, а Гојко иђаше за њом.</p> <p>На степеницама, где се савиј 
</p> <p>Мара, преплашена, лако цикну, а Гојко збуњен, окрете се страни, одакле им приђе Ана.</p 
тима.</p> <p>— Ступи, Рајко! — позва га Гојко.</p> <p>Јелена се трже, погледа својим крупним оч 
кан.{S} Ја одлазим с места, — задржа га Гојко, показујући му једнога копљаника, који им привођа 
е:</p> <p>— Ти? — изусти у чуду, али га Гојко већ не могаше чути.</p> <p>Лабуд се бејаше спусти 
озденим ступцем удари по врату тако, да Гојко посрну.{S} Тома прискочи, па га <pb n="69" /> пол 
ог дана Љубоје доби од Ане заповест, да Гојко дође у Драму али не ка ћесарици већ ка своме оцу, 
стране супарништво у љубави, уверење да Гојко није без кривице и свикнутост да се воља старијег 
 за Гојка а другог за себе.</p> <p>Тада Гојко ухвати Рајка за руку:</p> <p>— Ти си ми пријатељ? 
вао ваш некада вам веран слуга, војвода Гојко, кад сам отишао да га у име ваше сменим са дужнос 
а бејаху велики војвода Богдан, војвода Гојко и неколико старијих и млађих витезова.</p> <p>Дес 
анци, а у њима приђе први роб — војвода Гојко.</p> <p>Окружен јаком оружаном пратњом Гојко стад 
ји већ бејаше на коњу.</p> <p>— Војвода Гојко, син покојног војводе Властоја! — одговори Гојко, 
 или слободан војвода?</p> <p>— Војвода Гојко, — одговори Љубоје одмах.</p> <p>— Нисам, — рече  
ворану ступише деспотица Љуба и војвода Гојко.</p> <p>— Опростите, али не долазимо да вас обрад 
иш?{S} Ваљ’да зато што је млади војвода Гојко отишао на крваву војну?{S} Отишао је у поверењу с 
е.</p> <pb n="78" /> <p>— Је ли војвода Гојко ослобођен веза? — упита га Љубоје.</p> <p>— По тв 
За мном, јунаци!</p> <p>— Живео војвода Гојко! — грмну охрабрена војска, па за Гојком утону у с 
 трку.</p> <p>— Помози Боже! — прошапта Гојко, намаче калпак на очи, прикупи дизгине Лабуду, па 
ње свога оца делио је врло радо и његов Гојко, па је у мислима и жељама и даље <pb n="27" /> иш 
х изгуби смелост, и баш у тренутку, кад Гојко измахну да му мач са свим избије из руке — двојиц 
> <p>Веће весело прими ту новину, а кад Гојко одушевљеним речима понови Угљеши, како му ставља  
112" /> <p>Из првих речи са њом сазнаде Гојко, да је она у служби и милости госпође једног од н 
пила нема тишина.</p> <p>Тишину прекиде Гојко, црномањаст младић подужих бркова а без браде, ко 
промени.</p> <p>Врата се отворише и уђе Гојко са старешином градске страже.</p> <pb n="79" /> < 
м онај мирни старац пастир, код кога је Гојко недалеко од Радовишта преноћио на свом путу за Же 
можо !{S} Али ја никад не мишљах, да је Гојко невера.{S} Волела бих, да сам друкчије гласе од в 
нда прекиде ћутање:</p> <p>— Војвода је Гојко и иначе зрео.{S} О њему постоје већ читаве приче  
и је стегоноша...</p> <p>Гласи, које је Гојко донео деспоту, обрадовали су све у Серу.{S} Деспо 
ећних дана у месецу марту.{S} Брижни је Гојко веселије погледао, јер му се чињаше, да је грешио 
инут разговор.</p> <p>— А војвода ти је Гојко добар пријатељ? — упита Тома Љубоја. <pb n="38" / 
у је исто и умириле речи, којима јој је Гојко јасно казао шта мисли и смера.{S} Видосава није в 
 наступи бура.{S} Она се ломила, док је Гојко не ослободи неизвесности.</p> <p>Кад је један пут 
к увидела да није без заштите, и ако је Гојко далеко.</p> <p>Кад је са Рајком дошла до места, г 
 Гојко није ни запамтио.</p> <p>Тако је Гојко дочекао вече.</p> <p>Старац је ућутао, склопно оч 
а пред непознатог јој витеза, кад ју је Гојко поздравио и кад му је она Бога прихватила.</p> <p 
Говориш из моје душе, — одговорио му је Гојко — али ипак и ја и ти превиђамо две ствари.{S} Јед 
>— И сам тако мислим, — одговорио му је Гојко, и на томе је њихово разбирање о уклањању Томином 
о буде, поступи овако: онда, кад погине Гојко, нека други твоји људи нападну на ћесарицу Ану и  
 добио заповест, да одмах нареди, да се Гојко пусти из Крстопоља.</p> <p>— Видиш, Анђеле, да са 
18930_C16"> <head>XVI.</head> <p>Кад се Гојко вратио с Јеленом у Сер, овде је већ било отпочето 
/p> <p>На вратима од чадора појавише се Гојко и Рајко.</p> <p>— Красно, млади певачу! — рече Го 
.</p> <p>— Красно, млади певачу! — рече Гојко — и ако би се истини твоје песме могло мало и при 
>— Не знам.</p> <p>— Због овога, — рече Гојко, и из недара извади писмо, којим му Рајко јавља д 
љај, већ испитај и казни кривца, — рече Гојко одушевљено.</p> <p>— Све нек тоне у заборав! — за 
ри Љубоје одмах.</p> <p>— Нисам, — рече Гојко. — Где ми је оружје, где су знаци мога чина?</p>  
рају и крвника туђина наћи ћемо, — рече Гојко.</p> <p>— Душа му проклета!{S} Ал’ витеза оног ни 
а.</p> <p>— Беже кукавице, — јасно рече Гојко — кад најгора рђа међу њима паде.{S} Грче лукави, 
да неко долази У град.</p> <p>То бејаше Гојко с Јеленом...</p> <p>Тома Теологита још се не нада 
мутила ведрину судбине њихове, кад је и Гојко морао на неодређено време отићи.</p> <p>Мара је и 
p>— Онда је са њим лако!</p> <p>— Али и Гојко ми је добар пријатељ.</p> <p>— Који своме пријате 
ветљену собу, у коју она уђе а за њом и Гојко.</p> <p>Рајко застаде на степеницама.{S} Једва до 
 напред ево да ти платим труд!</p> <p>И Гојко је свим жаром пламене љубави своје загрли, притиш 
ти олтар, кад томе буде време!</p> <p>И Гојко клече до болног оца, па саже главу.</p> <p>Власто 
</p> <p>— Па ни то није све, —- настави Гојко.— Краљев зет Ђурђе Балшић, који му је био савезни 
ајко.</p> <p>— Сад већ доцне! — настави Гојко — не спремисмо ни њу ни њега.</p> <p>— Твој стриц 
/p> <pb n="183" /> <p>— Никад! — понови Гојко.</p> <p>— У мучионицу, на коло, нек му се раскину 
итешком мегдану, један пут, забаве ради Гојко је са својим коњицем Лабудом био готов срнути у п 
а.</p> <p>Рајко познаде да збиља долази Гојко, похита му на сусрет па се братски са њим загрли  
лову доживео а особито сад, кад није ни Гојко ту.{S} Али је дошло време кад Рајко мора да обиђе 
вој соби отворише широм, а на њих ступи Гојко страшног изгледа.{S} Огртач му се са десног рамен 
<p>— Светли деспоте! — радосно прозбори Гојко. — Хвала на такој задаћи и великој милости.{S} А  
н покојног војводе Властоја! — одговори Гојко, и пусти Лабуда.</p> <p>Старац задрхта од изненађ 
 Ипак ћемо га стићи кад тад! — одговори Гојко.</p> <p>— И ја тако мислим.</p> <p>Продужише ћуте 
не до сада.{S} Сад знам све, — одговори Гојко.</p> <p>Седоше, па у многобројним питањима и одго 
есело нашој извесној победи, — одговори Гојко.</p> <p>— И твоме скором венчању!</p> <p>— Које н 
добра душа, све ћеш сазнати, — одговори Гојко.</p> <p>Момци прихватише коње, а један осветли бу 
м.{S} Ја јој не могах јавити,— одговори Гојко.</p> <p>— Онда ћу ја, — пожури се Рајко.</p> <p>— 
 твоју синовицу Јелену, — брзо изговори Гојко, показујући на њу.</p> <p>— Господе преблаги! — в 
е нашој срџби на свагда умаћи! — заврши Гојко.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18930_ 
јко одлучно.</p> <p>— За то ће — доврши Гојко — бити у нашој војсци три јунака мање.{S} Али опе 
, али им жртве не дадосмо! — довикну им Гојко.</p> <p>— А ми једну и спасосмо! — одговорише они 
јко!</p> <p>— Жив је још његов побратим Гојко!{S} За мном, јунаци!</p> <p>— Живео војвода Гојко 
.</p> <p>Окружен јаком оружаном пратњом Гојко стаде пред часнике.</p> <p>— Опомени га наше пону 
не душе.</p> <p>Али не мисли о њој само Гојко.{S} Њена је лепота занела и Љубоја, заповедника г 
> <p>У том стиже у Жегљигово и поклисар Гојко.</p> <p>И док су једни причали о његовом доласку, 
ји бејаху од студени клонули, уђе у врт Гојко, и приступи слободно Мари.</p> <pb n="90" /> <p>— 
it="*" /> <p>После трн дана, кад је већ Гојко био на путу, а други гласник одјездио Богдану, уш 
 Здрави!</p> <p>Мало доцније уђе у собу Гојко, који долажаше из Анина двора.</p> <p>— Браћо, —  
 и у два скока стиже на знојавом Лабуду Гојко.{S} Нападачи, изненађени, пустише Ану и Мару, и,  
еговој мајци, која је рано умрла и коју Гојко није ни запамтио.</p> <p>Тако је Гојко дочекао ве 
д срца ти хвала! — реко је при састанку Гојко.</p> <p>— Не, ја сам само своју дужност чинио, —  
>— Варалице, прељубници погани! — грмну Гојко гласом раздраженога лава. — Све сам сазнао!{S} Ил 
...</p> <p>Мало после стајали су у врту Гојко и Мара.{S} Разговор је био жив, пун, као што им ј 
о клећи!{S} Тако —</p> <pb n="82" /> <p>Гојко прекиде реч, и брзо скочи на Лабуда, јер спази, к 
 се с душом борио.</p> <pb n="93" /> <p>Гојко клечећи држаше десном руком очеву главу а левом п 
, сестро?</p> <p>— Монах Исаија!</p> <p>Гојко изненађен скочи с клупе:</p> <p>— Исаија?</p> <p> 
елим да се два пута Бог не куша!</p> <p>Гојко је весело вратио свога Лабуда војнику, а сам је М 
у.</p> <p>— Добро дошо̑, витеже!</p> <p>Гојко пољуби Исаију у руку, а монах га благослови, па д 
ружје Гојково. — Узми, твоје је!</p> <p>Гојко приђе Љубоју, који га ухвати за руку и посади до  
да му је певам српским речима...</p> <p>Гојко и Рајко пролажаху редом поред чадора горе и доле, 
тог уверења и истинских осећаја.</p> <p>Гојко пољуби ту суву руку, а старац му даде знак да се  
е славне победе српскога оружја.</p> <p>Гојко је, задовољан и срећан својим успехом поклисарски 
> <p>— С Богом! — па ободе коња.</p> <p>Гојко једва стиже да махне руком, па се пусти да не изо 
но се догоди ономад а друго сад.</p> <p>Гојко га са свим разумеде.</p> <p>— Није тако, — додаде 
> <p>Па се за тим упути на више.</p> <p>Гојко виде, да се Рајко јако изненади.{S} За час му мно 
то устезаше да се са њим пољуби.</p> <p>Гојко их одведе на кулу, где је он становао и одакле је 
ати и руком показивати на груди.</p> <p>Гојко скочи, а Властојев слуга отрча.</p> <p>На мах се  
нах Исаија! — рече Рајко Јелени.</p> <p>Гојко бејаше изишао на врата, и дочека Исаију.</p> <p>— 
естано мислити и њему се надати.</p> <p>Гојко је њу разумео.{S} Али га је мучила неизвесност по 
кај на клупи, ја ћу се пожурити.</p> <p>Гојко без речи пристаде, а кад је остао сам под јелом,  
ка своме оцу, који је на самрти.</p> <p>Гојко се пожурио и одмах кренуо.</p> <p>Ишао је без ије 
де је она хтела на чунићу прећи.</p> <p>Гојко јој о себи рече, ко је и одакле је, толико, колик 
ло још доста високо над заходом.</p> <p>Гојко, раздраган у красној природи лепог летњег дана, о 
, па са осталима наже за Гојком.</p> <p>Гојко западе у најгушћу сечу.</p> <p>Један турски коњан 
 је стари Властоје знатно болан.</p> <p>Гојко сабра веђе:</p> <p>— Коса је смртна у велико удар 
нице, куда се иде у Гојков стан.</p> <p>Гојко поведе Јелену до степеница, па је онда пусти.{S}  
ред, али стаде и оста непомичан.</p> <p>Гојко дочека Тому тако силно, да Тома на мах изгуби сме 
х ни толико.{S} А то није право.</p> <p>Гојко се необично обрадова таком њеном говору, замоли ј 
у још једном синуше — и издахну.</p> <p>Гојко зајеца, витези скидоше калпаке, Исаија шапуташе с 
ризница стоји ти на расположењу.</p> <p>Гојко се поклони, а деспотица прихвати:</p> <p>— Све је 
p> <p>У разговору дочекаше зору.</p> <p>Гојко предложи, да остане за кратко време у Крстопољу,  
ад од тада не сретосмо у животу.</p> <p>Гојко заусти да запита о несуђеном заручнику њеном, ал’ 
ко се сети, да, мож’да, труба објављује Гојков повратак.</p> <pb n="124" /> <p>— Тако, тако ти  
з, нека не опрашта!</p> <p>Тако грмљаше Гојков глас, а Лабуд, крвљу окупан, завришта и скокну т 
ветли буктињом степенице, куда се иде у Гојков стан.</p> <p>Гојко поведе Јелену до степеница, п 
ља настати.{S} А зна ли што о томе отац Гојков, Властоје?</p> <p>— Ништа! -— рече Видосава.</p> 
помоћи ну све то поквари ненадна појава Гојкова.</p> <p>Нападачима је, у осталом, било и то пра 
лост о њима?{S} Неће то бити зла намера Гојкова већ мало већа слобода, која донекле младости и  
друге стране стајаше неокаљана прошлост Гојкова, дугогодишње другарске везе и сумња у правичнос 
ехотице учесник у њима.{S} Ходи.</p> <p>Гојкова праведна срџба попусти.{S} На мах му сину мисао 
тле не брини.</p> <p>Колико су год речи Гојкове о његовом старом оцу ожалостиле Мару, толико су 
— викну он и пружи Гојку го нож.</p> <p>Гојкове очи севнуше поново већ изгубљеним сјајем.{S} Ст 
ав! — заврши Ана.</p> <p>Тада стигоше и Гојкови пратиоци а са њима и стари дворанин.</p> <p>— Ј 
у уверити да су нападачи били најамници Гојкови.{S} Она ће и по оделу њиховом томе поверовати.{ 
 —</p> <p>Као авет проби се кроз редове Гојкових чувара — атонски пустињик.</p> <p>— У име Бога 
— који је о зиду покривао шлем и оружје Гојково. — Узми, твоје је!</p> <p>Гојко приђе Љубоју, к 
дећи.</p> <p>Свргнуће Томино и узвишење Гојково обрадовало је све и свакога у граду, ал' никога 
тала би је често Видосава после одласка Гојковог.</p> <p>— Видо, ти знаш моје мисли, моје осећа 
>VI</head> <p>У Крстопољу је од доласка Гојковог било све мирно, па се и преплашено становништв 
 своме свакидашњем послу.{S} Али у души Гојковој није било мира.{S} Без поговора послушан покој 
 шта се догодило.{S} Чуо је о неверству Гојкову и задаћи Томина путовања у Крстопољ.{S} Разбори 
, што се из њених очију пролише на руку Гојкову...</p> <p>— Синко, нека те Бог благослови!{S} Р 
ао, склопно очи, и лагано испустио руку Гојкову.</p> <p>После дужег времена Властоје тешко отво 
е, што није онда одлучно стао на страну Гојкову.{S} Пребацивао је у исто доба сам себи, шта хоћ 
 Гојко! — грмну охрабрена војска, па за Гојком утону у сечу, која се у средини бојног поља све  
ац са Радовишта, па са осталима наже за Гојком.</p> <p>Гојко западе у најгушћу сечу.</p> <p>Јед 
 су добили новог заповедника.</p> <p>За Гојком су сви жалили, али су се надали да његов заменик 
е у исто доба сам себи, шта хоће сад са Гојком.{S} Он, војник и слуга деспота и ћесара свога, т 
 А у граду се не зна, шта је с војводом Гојком учињено?</p> <p>— Тако је.</p> <p>— Кад се довеч 
nit="*" /> <p>По свршеном већу Угљеша с Гојком оде у Анине одаје.{S} Тамо бејаше Ана, Мара, Јел 
и главом злочин према теби, према мени, Гојку, Мари, ћесарици.{S} Све се бејаше скупило, да се  
омисао, да је и нехотице себи одмогао а Гојку помогао, да стече права на милост Анину и руку Ма 
p> <p>Прво му је говорило осећање према Гојку, друго дужност према старијима.</p> <p>Са степени 
амени.{S} Али будите врло пажљиви према Гојку.{S} Његова породица има великих заслуга за наш до 
 још једном погледа, заустави поглед на Гојку, очи му још једном синуше — и издахну.</p> <p>Гој 
— говораше после неколико тренутака Ана Гојку. — Нећу да се то икада преда мном спомене!</p> <p 
 <pb n="113" /> <p>— Витеже, — рече она Гојку — ти си мени казао ко си, шта си и одакле си.{S}  
 да ти говорим, витеже! — говораше Мара Гојку. — Душа се моја раскравила, <pb n="143" /> па туг 
<p>После неког времена Угљеша се окрете Гојку:</p> <p>— Војводо!{S} Ти си честитог покојника до 
решина страже збиља отишао, Љубоје рече Гојку:</p> <p>— Војводо!{S} Док си ти тамновао, важни с 
</p> <p>Тома Теологита још се не надаше Гојку, нити знађаше шта је са њим.{S} Јелену пак не оче 
 У име Бога и крста! — викну он и пружи Гојку го нож.</p> <p>Гојкове очи севнуше поново већ изг 
 па поче прекидајући на махове, причати Гојку о својој љуби а његовој мајци, која је рано умрла 
арила у својим очекивањима и датој речи Гојку.{S} Она себе до сада не познаваше, јер сад виде,  
ича Видосави оно, што је и сама знала о Гојку у Крстопољу.</p> <pb n="73" /> <p>Видосава бејаше 
е са брега залете с копљем у руци право Гојку.{S} А кад дође ближе пусти оштро копље, и оно се  
Исаија.</p> <p>— Ја сам одмах све јавио Гојку по поузданом момку, — шапну му Рајко.</p> <p>— По 
вала ти!</p> <p>Други пут је Рајко реко Гојку, да неће више остати у Драми, ако Тома Теологита  
, имам да захвалим, брате! — рече Рајко Гојку.</p> <p>Пружи му руку, па се братски опет пољубиш 
натога му Грка, послао да јуре у сусрет Гојку.</p> <p>Њих су опазили Анђелови људи, те се, поре 
у, која се тресла, и спусти је на главу Гојку:</p> <p>— Да си благословен! — прошапта старац, п 
ирније.{S} Још му је сва нада у јединцу Гојку, честитом младом војводи у служби драмског ћесара 
 Кад се довече са свим смркне, сићи ћеш Гојку, и отворићеш му слободан излаз.{S} Казаћеш, да чи 
 <p>— Хвала Богу! — рече Јелена.</p> <p>Гојку бејаше све јасно.</p> <p>— Да није — рече радосно 
убоју, јер је он потребан Драми.</p> <p>Гојку засија лице од радости:</p> <p>— Хвала узвишеној  
 крвним током, утицаше турска коњица са голим сабљама у рукама.{S} Свако се одељење раздели на  
ом ведрином душе своје!{S} Не бејах баш голобрадо момче, кад сам с тобом ступио пред олтар.{S}  
е спасло у ноћној тмини, изнело је само голу душу.{S} Па и то је готово све пропало.{S} Неке су 
гат трговац, избеже са мном, да спасемо голу душу.</p> <p>„Јелена, кћери моја!{S} Ми ништа више 
лашио.{S} Погледао је, с које се стране гомилају облаци, па је био безбрижан, Мрак се брзо спус 
јим благословом.</p> <p>Ова се војска у гомилама или дугачким редовима пешке стицала у градско  
не успомене у души и пред очима његовим гомилаху.</p> <p>Ловци се наслонише на руке подлактивши 
а на њ танког грања, бирајући са велике гомиле оно оздо, које киша није много овлажила, па уста 
римајући на дар поднесену икону.</p> <p>Гомиле народа, мушког и женског, старог и младог, које  
 путник скиде кабаницу и разастре је по гомили грања крај ватре да се суши, па сам седе на вели 
вати и одвајати лево и десно у поједине гомилице, бијући непрестанце бој на <pb n="176" /> дуго 
говораше Вукашин.</p> <p>— Она нас сада гони, да главе приклонимо једној глави.{S} Данас је дуж 
де, да метне главу у торбу.</p> <p>Змај гони ђавола.</p> <p>Бегунац ће у мрклој ноћи лако отићи 
пет наста.{S} Бегунац је сишао с моста, гонилац на њ наишао.</p> <p>Међу њима је, дакле, само т 
о времена језде?{S} Бегунац за цело не, гонилац још мање.</p> <p>Век је сад дуг колико и мост.{ 
агону.</p> <p>Бегунац осети гониоца.{S} Гонилац се намерно на бегунца.</p> <p>Бегунцу би јасно, 
е, да спасе главу из џелатске торбе.{S} Гонилац иде, да метне главу у торбу.</p> <p>Змај гони ђ 
<p>Бегунац гониоца не зна али слути.{S} Гонилац бегунца зна, ал’ грех му цео не слути.</p> <p>Б 
</p> <p>Али бегунцу није така трка прва Гонилац само њих и зна.</p> <pb n="163" /> <p>А какви г 
 n="165" /> <p>Ту Су.</p> <p>-Бегунац и гонилац чују један другоме дах, осећају пламен мржње ме 
ребрима доброг носиоца.</p> <p>Куд јури гонилац?</p> <p>За убицом прве радости и тихе среће сво 
егунац извитла мачем више главе.</p> <p>Гонилац спреми тешки палош, држећи га, руком за балчак, 
{S} У почетку: да; сада већ: не.</p> <p>Гонилац ни онда ни сада.</p> <pb n="164" /> <p>У дивљој 
 главу његову, и не заустави се.</p> <p>Гонилац се са услужним мрковом својим скрха преко побеђ 
ко!</p> <p>Он само толико мисли.</p> <p>Гонилац ни толико.</p> <p>Али бегунцу није така трка пр 
p> <p>Бегунац је наишао на мост.</p> <p>Гонилац напреже слух.</p> <p>Потмула лупа преста па опе 
се код Дренопоља улива у Марицу.</p> <p>Гонилац не изоста.</p> <p>Коњи се повише, земља тутњи,  
аље иде по нагону.</p> <p>Бегунац осети гониоца.{S} Гонилац се намерно на бегунца.</p> <p>Бегун 
унац добија, ако умакне.</p> <p>Бегунац гониоца не зна али слути.{S} Гонилац бегунца зна, ал’ г 
.</p> <p>Бегунцу је пут мало познат.{S} Гониоцу је тек у бледом сећању.</p> <p>Обојица ободоше  
би јасно, шта губи, буде ли стигнут.{S} Гониоцу није тајна, шта бегунац добија, ако умакне.</p> 
олила Бога да ми помогне, али — судбина гоњаше напред.</p> <p>Добри је поочим склопно своје очи 
ог срца његовог.</p> <p>У том као бесом гоњен излете из одаје, где су се гостили, један дервиш. 
а југа и — опомени се, Вукашине, — дома гоњених Мрњавчевића.</p> <p>Угљеша је говорио јачином п 
аме, знао да ће се свака претпоставка у гоњењу његову оснивати на уверењу, да је он ударио најк 
стигоше под источне огранке Меникејскех гора, а што је сунце више освајало и они су све дубље з 
љива!</p> <p>— И ево овде, у осами ових гора, ближе једином господу Богу, кунем се, да другог г 
Очима брзо прелете нижи део Меникејских Гора и даље равницу, кроз коју се пружао пут, што је сп 
 манастира светог Претече у Меникејским Горама.</p> <p>Јелена бејаше потресена:</p> <p>— Витеже 
 из кога су полазиле стрме степенице за горе.{S} Мара пође тим степеницама и изиђе на горњи бој 
ко и Рајко пролажаху редом поред чадора горе и доле, десно и лево.</p> <p>— И тако остаде у зал 
 у цркви истога манастира, у Меникејске Горе.{S} Ту је на миру настављао свој превод богословск 
сташе, проламаше се небо и разлегаху се горе од веселих ратничких клицања, а Угљеша бејаше задо 
љу прекино̑, једва изнесе душу до Свете Горе.{S} Ту <pb n="114" /> је на брзо склопио очи, а ја 
да се за време склонимо негде око Свете Горе.</p> <p>Али се милост Божја, која нас аше оставила 
рсима, диже своју главу и очима гледаше горе, као да тражаше небо и на њему Господа.</p> <p>— Т 
ије.{S} Ал’ те очи!</p> <p>Ходаше собом горе и доле.</p> <p>На један пут стаде и лупи руком о р 
<p>— Нека је слава и хвала господу Богу горе и нашем милостивом деспоту на земљи, али ја мислим 
њ, који је на сред тога дворишта лагано горео.{S} Намести ситнијег грања око двеју омањих клада 
е учености и од гласа.{S} У Меникејској Гори, између Сера и Драме, међу различитим већим и мањи 
а, а ја оружје своје нећу положити пред горима.{S} Цар није био подобан да одржи велико наслеђе 
} Два одељења заобиђоше српски логор са горње северне стране његове, па се једно примаче северо 
/> <p>Недалеко од Радовишта а у области горње Струмице у деспотовини браће Дејановића близо пут 
S} Мара пође тим степеницама и изиђе на горњи бој, где су биле две малене собе са једним предсо 
{S} Богдан узе мач, од кога се држак са горњом половином бејаше сачувао.{S} Рука му задрхта и к 
 сахат времена?{S} Да ли иду пољем? ил’ гором? ил’ брдом? ил’ водом? ил’ путем? ил’ странпутицо 
којим му Рајко јавља догађај са Маром у горској кули.</p> <p>Љубоје прочита и задрхта:</p> <p>— 
вима својим греховима.</p> <p>— Нека га господ уклони далеко од ове куће, од нас и свих честити 
/p> <p>— Благословен од сада па до века Господ, који те, рабе Божји, посла к нама!</p> <p>Угљеш 
а, заштитника Драме.</p> <p>— Нека јаки Господ с небеса оснажи моју слабу десницу, да буде моћн 
љања.</p> <p>— Гладног нахрани! учи нас господ, — говораше Ана чешће.{S} А једном зовну дворани 
ад на њој нема истинског благослова!{S} Господа се са свим оцепише од цара свога.{S} Шта је са  
ли!{S} Па шта је од цареве тековине?{S} Господа се царска завадила одмах по његовој смрти, а пр 
/p> <p>— А да шта би било, да се српска господа не заузеше против зла, што наступа!</p> <p>— Са 
мисли и грешних жеља људских пред лицем Господа Бога!</p> <pb n="145" /> <p>Све се, што бејаше  
аше горе, као да тражаше небо и на њему Господа.</p> <p>— Тебе, Бога, хвалим! — оте му се из ра 
ут после Војихнине смрти.</p> <p>Кад су господа ушла у двор, звона престадоше, а весео се народ 
S} Дренопоље је пало.{S} Ћесар Војихна, господар Драме и таст наш, преминуо је.{S} Оставио је н 
ше правац, куда му ваља полетети кад га господар ободе.</p> <p>— Не умаче нам више! — грмну неч 
е.</p> <p>— Нашег властелина зове његов господар, — говораху они — он зове нас, ми ћемо радо св 
у стражари, а од њих је буднији — њихов господар.</p> <p>Са високе куле мотриље у тврдоме Серу  
вољи и оста верна слуга кад сазна да је господар мож’да обманут.</p> <pb n="80" /> <p>— Гојко,  
подар, коме он није служио.{S} А тај је господар силан, крепак и млад.{S} Он ће за неки дан укр 
 и расудиш.{S} У Драми ће остати и даље господар ћесарица Ана.{S} Не треба ни једне речи да ти  
!{S} Буди скромном дому нашем милостиви господар и драги гост! — поздрави Ана Угљешу, па се окр 
риликама, које је оставио њихов покојни господар Војихна, и о деспотици Љуби, која је дошла на  
бе, ћесар Војихна, који као полузависни господар Драме оде Богу на истину. <pb n="21" /></p> <p 
знао је врховну власт њихову.{S} Он као господар Срема не мисли више на одржање царевине.{S} Си 
S} Не!{S} У овим је крајевима један још господар, коме он није служио.{S} А тај је господар сил 
 смемо ослонити на млађега брата Балшу, господара северне Арбаније.{S} Од како је прошле године 
товањем и да остане на свагда код свога господара, Угљеша му је радо давао проније за уживање.{ 
 не бејаше.{S} Само она очекиваше свога господара.{S} А њега јоште нема.{S} Тако га је више пут 
ше спустио низ брежуљак, и ношаше свога господара, летећи преко поља ка главном путу, а старац  
на слуга а издајица и свог рода и свога господара.{S} Они га преведоше натраг царевићу, коме пл 
е, што је у срџби проклео и уклео свога господара а са њим и домовину.</p> <p>Дејановићи су и д 
ногом и хрже, не би ли пробудио доброга господара.</p> <p>Марица тече мутна и крвава, и односи  
омовима изда за покој душе доброг нашег господара?</p> <p>— Јесте, узвишена ћесарице!</p> <p>—  
охватио воду, кад се око њега и његовог господара стадоше укрштати стреле.{S} Једна окрзну по р 
т послова у Драми, која је добила новог господара, па је страховао и за своју љубав.{S} Често ј 
брим старим дворанима честитог драмског господара, а сада већ више не могу они чути моју цитру! 
и а твоја синовица Милица, жена зетског господара Ђурђа Балшића, не може бити довољна залога за 
они из жупе искрено жаљаху свога доброг господара.{S} Али један не бејаше таког срца.</p> <p>То 
нити, кад и сам живим од милости доброг господара, — брањаше се онај пола у шали.</p> <p>— Тако 
ким двором, гласним клицањем поздравише господара свог.</p> <p>Тако је Угљеша свечано походио Д 
ште удружене српско силе јужних српских господара.</p> <p>Одатле се спремаше војска српска да г 
е дај!{S} Ал’ и мишице и памет витешких господара вреде много.</p> <p>— Него шта мислиш?{S} Куд 
ин и Угљеша, о њима.{S} Између северних господара и Угљеше простирала се деспотовина Костадина  
аре руменике, певао је веселећи ученика-господара.{S} Момчило се одиста знатно упитомио, разбир 
деси штогод, што ће му донети немилости господареве; ту су Рајко, Љубоје и друге војводе.{S} За 
’ докле они гинуше, не кретоше се други господари српски.{S} Ил’ бејаше Божја воља да стег одбр 
телу и градске ћефалије а крајишницима, господарима над крајиштима, носише заповести да свак св 
вић, не мишљаху нити се надаху, да би у господарима јужних крајева, браћи Мрњавчевићима, икад м 
и и настани у граду Ксантији, одакле је господарио равницом у приморју Белога Мора.{S} Тада је  
сли.{S} С Николом Алтомановићем, моћним господаром ужичким, ја сам у отвореном непријатељству.{ 
тао као укопан.</p> <p>— Поздрављам те, господару наш и мили зете мој!{S} Буди скромном дому на 
е што пре опширније.</p> <p>— Хвала ти, господару.</p> <p>— Ал’ није то све.{S} Други је глас д 
 ћемо подлећи.</p> <p>— Тебе Бог штити, господару мој! — кликну деспотица.</p> <p>— Али има — п 
азлога, верна моја љубо!</p> <p>— Имам, господару.{S} Зар без разлога мисли твоје блуде у трену 
ћи је за руку.</p> <p>— Дођох за тобом, господару! — одговори она смерно али јасно.</p> <p>Он б 
изостане за деспотом.</p> <p>— С Богом, господару!</p> <p>— С Богом, војно!</p> <p>Коњица у трк 
 прихвати:</p> <p>— Све је већ учињено, господару.{S} И ја ћу сузу захвалности канути на одар в 
 сву снагу у тој војни.</p> <p>— Добро, господару!</p> <p>— Ја не смећем с ума атонског пропове 
 покоја, да се окрепи у слатком сну!{S} Господару, шта је теби, души твојој? реци ми — мож’да с 
hi>, Угљешу.{S} Али — опрости!</p> <p>— Господару мој!{S} Не, нисам то мислила, нити сам то на  
идео један део звезданог неба.</p> <p>— Господару, ти си од силног посла данашњег уморан? — упи 
осетио, када му се приближила.</p> <p>— Господару! огласила се жена.</p> <p>Он није чуо, гледао 
 први војник под том заставом.</p> <p>— Господару,— у радосном узбуђењу огласи се и деспотица,  
шом, па јој није ни одговорио.</p> <p>— Господару!{S} Деспоте! понови жена.</p> <p>Он је опет о 
 дигнувши руку управљену небу.</p> <p>— Господару, Угљеша! — бојажљивим ал’ доста снажним гласо 
ним али поузданим гласом рече:</p> <p>— Господару, не чекај, спремај се и пођи на сусрет дужнос 
о погледа, а она брзо настави:</p> <p>— Господару!{S} Није ноћас првина, да те пратим, кад у по 
сти.{S} Заборави све то.</p> <p>— Хвала господару!{S} Али време је да ти кажем, да и ја не смећ 
 ногом, као да би хтео одговорити своме господару.</p> <p>— С Богом, добри старче! — рече војво 
 стављао је сваки од њих у службу своме господару искрено и верно.{S} А кад по неко од њих наум 
ајнија.{S} Је ли?</p> <p>— Јесте, драги господару!</p> <p>— Да, љубо моја, сјајнија ал’ само за 
а пољуби.</p> <p>— Добро ми дошао, мили господару мој! — поздрави га Љуба.</p> <p>— Буди ми сре 
 није вредно било.</p> <p>— Слава нашем господару, што нам поврати мир душама и измири нас са ц 
е жртве против некрста!...{S} Прими ме, Господе, и опрости грешном, ал’ ја мишљах да вршим твој 
овори Гојко, показујући на њу.</p> <p>— Господе преблаги! — викну Исаија. — Боже!</p> <p>Полете 
им искупило готово цело друштво градске господе, Тома се показиваше према свима веома љубазан а 
} Само се по мало одржава као свратиште господе, кад изиђу у лов.</p> <p>— А свраћа се овамо? — 
аваху у својим рудницима сребра и злата господи, као што травни пашњаци по висоравнима бејаху о 
} Али раздељеној, несложној и завађеној господи српској страх је био све моћнији непријатељ из  
а.{S} Ми полазимо с намером, да турском господовању у нашим и византиским крајевима учинимо кра 
тити оружје своје са серском и драмском господом.{S} Њему ваља помоћи, да победи, да њих саломи 
поклисарским, био весео.{S} Частио се с господом у граду, па је слазио у подграђе, велику варош 
ости треба и више ратничке вештине па и господске углађености.{S} Кад је Момчило баш размишљао  
алио такнути и до Драме, не толико ради господске малвасије колико ради виђења са својим врсниц 
p> <p>Повисока и крупна женска, с нечим господским и поношљивим на лику и у погледу, црних очиј 
лна изгледаше, као што ни његовом белом господском лицу не бејаше потребна густа и пуна брада,  
а и блага свакојака, и вина и понуде, и господства — па опет шта је све то!{S} Играчка, наивна  
ава. — Све сам сазнао!{S} Или зар твоје господство — стрељајући очима Тому — мисли, да су сви љ 
, Угљеша објављиваше, да Ану утврђује у господству, које јој припада по заслугама преминулог Во 
ца рече:</p> <p>— Нека је слава и хвала господу Богу горе и нашем милостивом деспоту на земљи,  
 Мутницу, чекали су хајкачи са хртовима господу.{S} А недалеко је одатле и велики млин манастир 
и рече монахињама:</p> <p>— Помолимо се Господу за душу његовог раба, доброг пустињака.</p> <p> 
огађајем забринуше и народ у подграђу и господу у граду.</p> <p>Костадин стаде размишљати о сак 
није тако дубоко душом посветио у молби Господу, нити је икада јаче осећао свети позив свој, да 
 овде, у осами ових гора, ближе једином господу Богу, кунем се, да другог греха немам нити ћу и 
S} Монах Исаија обилажаше чешће драмску господу, а Ана је још непрестано причала, како су их ра 
дник јакога Пловдина предао је свој дух Господу!</p> <pb n="98" /> <p>— Бог да га прости! — с и 
head> <p>Ћесарица Ана била је племенита госпођа и образована женска, која је знала схватити озб 
ђе, а ја имам само да га обиђем, јер се госпођа спрема да ових дана изиђе овамо на летовање.{S} 
ше погружена Видосава, која своје добре госпође ни сада не остављаше.</p> <p>— Сестро, ти си пл 
 Ево одавде настаје виноград моје добре госпође, а ја имам само да га обиђем, јер се госпођа сп 
аде Гојко, да је она у служби и милости госпође једног од највернијих дворана Костадинових, и д 
мени.{S} Заузимљивој мајци и разборитој госпођи то је и пошло за руком.{S} Љуба је расла, црпућ 
рнијих дворана Костадинових, и да је по госпођину послу пошла у виноград, недалеко на брду с др 
самрти да загрли сина јединца.{S} Чини, госпођо, како те Бог учи, али —</p> <p>Ана задрхта:</p> 
p> <p>— Саслушај ме, грешног, милостива госпођо.{S} Ствар онда, добија други изглед.{S} Отац —  
о преступник.</p> <p>— Хвала ти, велика госпођо!</p> <p>И док је Исаија опрезно тражио Мару и В 
p>У сумрак се приступило вечери.</p> <p>Госпоштина је са монахом Исаијом вечерала на кули а ост 
, те забаве најмилије и великој и малој госпоштини, и старим и младим.</p> <p>Ана сама није мог 
м дому нашем милостиви господар и драги гост! — поздрави Ана Угљешу, па се окрете и са сребрног 
ему огласи да граду долази неки ненадни гост...</p> <p>То бејаше тужна ноћ: звезда последњег ви 
S} Она се још радије креће, да буде мио гост мудријем.</p> <p>— Надмудрио сам лукаве саветнике  
ојка задржао три дана, да почасти свога госта и да га боље увери о готовости одазвати се Угљеши 
градског бедема огласи долазак високога госта велика се градска врата отворише широм а звона са 
лога често пута оставиш богату трпезу и госте наше за њом, па одлазиш узбуђен, узнемирен, да те 
 бесом гоњен излете из одаје, где су се гостили, један дервиш.</p> <p>Он се заустави на широким 
 души.</p> <p>Кад се већ приближио крај гостовању Угљешину, ћесарица Ана жељаше да све славље н 
 једним погледом премери собу, па онда, готов са одлуком, рече:</p> <p>— Сумње нема, кнегињице, 
и је био са њим дошао у Драму.</p> <p>— Готов сам на сваку услугу!</p> <p>— Добро, — рече Тома. 
 Гојко је са својим коњицем Лабудом био готов срнути у пропаст.{S} Опомене старијих на погибао  
а опет уздигне.</p> <p>Његова је одлука готова.</p> <p>Било је пола ноћи, кад се споредна мала  
елетевши бездан, у коме га је очекивала готова смрт, пожњео је успех, праћен громогласним клица 
е, а усне, мало отворене, размакоше се, готове да одаду и смех и плач и уздах и врисак.</p> <p> 
 не могући прикрити ненадну узбуђеност, готово гласно викну:</p> <p>— Она?</p> <pb n="125" /> < 
итавим низом сумњичења и суморности.{S} Готово се нико и не труђаше, да се покаже веселији, но  
велика провалија, подигнута повећа сада готово опустела каменита кула овалнога изгледа.</p> <p> 
естајаше, одупираше се само једна ватра готово на самом јужном крају логора, где бејаше војска  
неба већ земље, киша, што је оба коњица готово у исти мах дигоше јурећи преко расплинуте речице 
изнело је само голу душу.{S} Па и то је готово све пропало.{S} Неке су бездушници, који су изда 
ајка и Љубоја, честитих јунака, који се готово допуњаваху у карактерима својим.{S} Рајко је, и  
/p> <p>Војска из драмске области бејаше готово сва прикупљена, а од важнијих вођа очекиваше се  
није.{S} Он је управљао драмским крајем готово неограничено.{S} Ја нисам имао ни потребе ни раз 
b n="23" /> запад од Драме, са засеоком готово на самом путу из Сера за Драму.{S} Кад год је до 
ред великим двором ћесаричиним искупило готово цело друштво градске господе, Тома се показиваше 
спомене ка другој</p> <pb n="103" /> <p>Готово од кад памти за се вечито је по катунима, па се  
очасти свога госта и да га боље увери о готовости одазвати се Угљешину позиву за општу војну пр 
ним рукама мојим, — рече Тома, са пуном готовошћу пољуби ћесарици руку, па се брзо <pb n="65" / 
оме сам и сам био до сада једна и то по готову сува грана! — реко је тада Исаија.</p> <p>Ана је 
оњи сустају ал’ се напрежу.</p> <p>Даље грабе и лете.</p> <p>Ко зна колико времена језде?{S} Бе 
S} Поред свеколике опрезности ипак први грабљаху да што дубље уђу у стан српски неопажени.</p>  
њиченим издајицом!</p> <p>И добри мрков грабљаше напред под новом опоменом на дужност његову.</ 
дана прве јесени.</p> <p>Сав логор, сав град и његово подграђе усташе и кренуше се да виде најк 
омановића, и смера да нападне на краљев град Призрен.</p> <p>— Помогне ли Бог нама, Балшић је с 
 обрадоваше, глас пролете као муња кроз град и подграђе, а звона ударише на благодарење и богом 
 <p>Пловдински је заповедник нудио свој град Угљеши, ако дође и одагна Турке око њега.{S} А та  
 тог доба.{S} Галипоље је мален али јак град.{S} Он је бранио прелаз из Азије овамо, па је у св 
је у Малој Азији.{S} Опсео је с војском град Бигу.{S} У Дренопољу је главни наш заповедник Лала 
 што са стране главних врата одваја цео град од западне стране градског подграђа, Угљеша се упу 
а је са свитом својом до самог уласка у град.{S} Свештеници и духовници стајали су у одеждама а 
 моме стрицу монаху узе и после посла у град Манастир своме добром пријатељу а моме другом оцу, 
ати.</p> <pb n="134" /> <p>Љубоје оде у град, у коме је до сада већи део свога службовања прове 
аду своме о томе, јаве му слуге да је у град доведено неко сумњиво лице.{S} Радозналост нагна М 
или.{S} Несуђени војно мој долазио је у град Манастир <pb n="116" /> — као што сам доцније чула 
се мало позабависмо тамо, док Азијате у град сатерасмо.</p> <pb n="155" /> <p>— Хе, да знађах з 
нађу, да не иду даље, већ да се врате у град.{S} Тиме је осигурао бегство својим савезницима.</ 
ску, и још се ни један пут не вратише у град невесели и незадовољни.</p> <p>Једне вечери Угљеша 
 томе труба даде знак, да неко долази У град.</p> <p>То бејаше Гојко с Јеленом...</p> <p>Тома Т 
> <p>— Одјездио сам брзо.{S} Ушао сам у град Перитеорион, али сам свладан и другом раном пао и  
ла је његова погибија код Перитеориона, града недалеко од обала Белог Мора.{S} У очи самог боја 
о и моје именовање за заповедника овога града и краја.{S} Ха, сад ми је све јасно.</p> <p>Међу  
сари доиста бејаху од Пловдина, тврдога града на половини пута између Дренопоља и Средца.</p> < 
ог двора све до градског платна великог града Драме седели су за каменим столом, на коме је ста 
 <p>После неколико тренутака изиђоше из града на коњима Тома и Љубоје са једним пратиоцем коњан 
 ловаца.</p> <p>Друштво је, изишавши из града, прешло преко пута, што далеки Самоков код Балкан 
ла да га причека при његовом изласку из града и да му китом цвећа каже, да ће на њега непрестан 
аше свака част, сваког дана излажаху из града, <pb n="138" /> те обилазише војску, и још се ни  
ио у подграђе, велику варош, што се око града населила недалеко од самог главног окна рудничког 
чувен.{S} Али Турцима је требао баш тај градић.{S} И они га узеше.{S} Два повереника царевића С 
ници и око огранака рилских, утврђујући градиће и добијајући гласове од стране пловдинске, одак 
ренопоља није зауставио напредовање тих градова ни развијање живота у њима.{S} Па и сада, кад с 
о је и Струму и Струмицу, и многе тврде градове.{S} Стари су сумњали у срећан свршетак свих тих 
удобране.{S} То сам и учинио, утврдивши градове.{S} Али је ваљало и душу овога народа умирити.{ 
 било у Вукашиновој краљевини, где су и градови Прилип и Скопље, Качаник и Битољ и многи други. 
ошћу придошле реке планинске.{S} Богати градови даваху у својим рудницима сребра и злата господ 
ни браће Дејановића а особито у главним градовима њеним, у Жегљигову, <pb n="109" /> Велбужду и 
ху плодне равнице међу тврдим и богатим градовима, на морску обалу наслоњене, деспотовине Угљеш 
ици и духовници стајали су у одеждама а градска посада са својим војводама у ратној спреми свеч 
Било је пола ноћи, кад се споредна мала градска врата с јужне стране отворише, да пропусте -— б 
огласи долазак високога госта велика се градска врата отворише широм а звона са градске цркве з 
 је лепота занела и Љубоја, заповедника градске страже и ваљаног момка у војсци ћесаровој.{S} Л 
градска врата отворише широм а звона са градске цркве зазвонише.{S} У Драми наста свечан тренут 
ране деспотовине, позивајући властелу и градске ћефалије а крајишницима, господарима над крајиш 
ој и звезданој ноћи, кад месец посребри градске бедеме огледајући се у местимичној дубини речиц 
стира Светог Јована Претече, заповедник градске страже у Драми Љубоје и Рајко, трилиски ћефалиј 
.{S} У друштву са Љубојем, заповедником градске страже, Тома бејаше прилично измакао испред ост 
а се отворише и уђе Гојко са старешином градске страже.</p> <pb n="79" /> <p>Љубоје махну руком 
есаричиним искупило готово цело друштво градске господе, Тома се показиваше према свима веома љ 
м другим.</p> <p>Љубоје зовну старешину градске страже.</p> <pb n="78" /> <p>— Је ли војвода Го 
асу, од које су се спуштале степенице у градски врт.</p> <p>Угљеша остаде у соби сам.</p> <p>Ду 
а ступио на последњи мост међу бедемима градским једна му рука пружи кроз мален отвор ноћне стр 
па кључева у великој гвозденој брави на градским вратима.</p> <p>Деспотица погледа Угљешу.</p>  
водила је по неколико часова на високим градским бедемима или на кули мотриљи.{S} Изгледала је  
 пратиоцем изгуби погледу Рајковом међу градским платнима.</p> <p>Кад је излазећи из малог тамн 
о се, реко би, одбија од високих бедема градских, па се разлива у ситне покрете по мирном подгр 
вољаца, од тежака, баштиника, грађана и градских занатлија, стегоноша, велике и мале властеле — 
траном логору средишта појединих жупа и градских управа.</p> <p>А кад још поносници, који водиш 
су се рогови пробе ради разлегали преко градских зидина.</p> <p>Био је већ крај месеца октобра, 
дошао себи, било је све већ свршено.{S} Градско је поље било општа гробница за Момчила и његове 
а или дугачким редовима пешке стицала у градско поље под Сером.</p> <p>Деспотове стегоноше, кој 
 <milestone unit="*" /> <p>Кад труба са градског бедема огласи долазак високога госта велика се 
 са раширеним крилима паде код најнижег градског бедема.</p> <p>Тома се окрете Мари па јој гала 
врата одваја цео град од западне стране градског подграђа, Угљеша се упути право великим вратим 
се пружа као крило великог двора све до градског платна великог града Драме седели су за камени 
и дан, како је Војихна сахрањен у малој градској капели, а он се тек први пут нађе за то време  
ти.</p> <p>Кад је један пут Мара сама у градском врту обилазила цветне садове, који бејаху од с 
 жупама, развише своје стегове, те се у градском пољу лепршаху двоглави орлови на њима, а сваки 
мах стражар са куле на бедему огласи да граду долази неки ненадни гост...</p> <p>То бејаше тужн 
ци изненадили на путу од старе цркве ка граду.{S} Видосава се радовала Мариној срећи, а Мара је 
<p>"Синовче, иди и нареди нека врата на граду буду отворена за нас.{S} Срећа нас издаје!"</p> < 
 стриц могао спасти, али да су врата на граду била затворена. <pb n="37" /></p> <p>— Много сам  
е вече брзо спушташе на земљу, пожурише граду.</p> <p>Кад се појавише из црквице, зачу се јак п 
ј деспотовини била у Серу, најзнатнијем граду међу свима свих јужних државица.{S} Ту је била и  
ас дочека.</p> <p>— Али зар нема у овом граду јунака, који ће учинити крај бићу његовом?</p> <p 
p> <p>— Она је играчка за забаву у овом граду, међу овим дивљим створовима.</p> <p>Тако је кадш 
 војска Угљешина становала сада у самом граду, и она бејаше права лична снага Угљешина, који се 
љивац причаше све што се имало рећи и о граду и о посади у њему.{S} Ређаше им све, што у Галипо 
да у скоро слушао туђу!</p> <p>То се по граду и подграђу за час рашчуло.{S} И док су неки нагађ 
 врло дуго задржао у логору синоћ.{S} У граду су многи од људи били поспали, а од женских нико  
е се, што бејаше за мегдана, крете, а у граду остаде од мушких само нешто слугу и стараца.</p>  
овори старешина.</p> <p>— Добро.{S} А у граду се не зна, шта је с војводом Гојком учињено?</p>  
е Гојково обрадовало је све и свакога у граду, ал' никога више од онога, који је у души највише 
лавни ток дневнога живота и пословања у граду и подграђу драмском.</p> <p>Дошавши у тренутку на 
а.</p> <p>То бејаше прво јавно весеље у граду после смрти Војихнине.</p> <p>Усред највећег весе 
 Љубоје.{S} Он стиже баш онда, кад се у граду поведе реч о њему и његовом задоцњењу, и ако је б 
и у самој вароши — подграђу, а неки и у граду.</p> <p>Најпоузданија је Угљешина војска била она 
 одакле је, толико, колико су и други у граду могли већ знати.</p> <p>— Непознати ми брате, вит 
љи.</p> <p>Момчило се ожени и настани у граду Ксантији, одакле је господарио равницом у приморј 
м, био весео.{S} Частио се с господом у граду, па је слазио у подграђе, велику варош, што се ок 
ости.{S} Кад је Момчило баш размишљао у граду своме о томе, јаве му слуге да је у град доведено 
абринуше и народ у подграђу и господу у граду.</p> <p>Костадин стаде размишљати о сакупљању вој 
гатога лова минулог дана.{S} Слуге су у граду уморне од дневне службе богатој властели српској. 
ка и добровољаца, од тежака, баштиника, грађана и градских занатлија, стегоноша, велике и мале  
у пехара.{S} Тамо је и Рајко, ћефалија, грађански судија, Трилиса нашег.{S} Њега сам придао Вој 
м био до сада једна и то по готову сува грана! — реко је тада Исаија.</p> <p>Ана је Јелену прим 
и и тај корак, вихор зашуми кршећи суве гране високих грмова, а на вратима се те собе указа — Р 
{S} Нек мине ова ноћ, а кад сутра сунце гране наћи ће наше мисли у једном уму и жудње у једној  
 Турцима, који олако дођоше до источних граница његове драмске области.{S} Сад је ваљало да га  
, деспотовине Угљешине.</p> <p>И ако се границама нигде не додириваху, Угљеша и Вукашин поступа 
забраше само толико, да су поклисари од границе, а један пут чуше да су чак од Пловдина, али ни 
p>— То је какав поклисар, мож’да чак од границе — одговори Угљеша па, пошавши са деспотицом низ 
ло, и ако се знатно повукао у скромније границе.</p> <p>Помишљало се на војну, а свет је знао ч 
ењу, да је он ударио најкраћим путем до границе.</p> <p>За то пође путем, што иде јужно ка Крст 
 место.{S} Губио је своје погледе преко границе суседне Богданове војводине с једне и низ пучин 
се пуштаху путом, што води истоку преко границе за Дренопоље.</p> <p>Стари је монах Исаија одсл 
а <pb n="47" /> ваљало бојати сукоба на граници са непријатељем.</p> <p>Томи је било мало непра 
тресен губитком најпоузданијег крила на граници.</p> <p>— Једна са свим утрну! — рече скоро пол 
рагаш од тога доба непрестано налази на граници и око огранака рилских, утврђујући градиће и до 
 своју дужност.{S} Драмска је област на граници, а Драма је предстража Серу.{S} У Драми је оста 
е прелазећи и на леву обалу Месте ближе граници, Тома Теологита бејаше удвојио своју пажњу.{S}  
преко Мосинопоља и Перитеориона прелази границу па окрећући на север удара на Дидимотику до Дре 
е <pb n="135" /> онда у име Божје прећи границу непријатељску.{S} Али у тој војсци нема краљеви 
от јавља да је са својом војском прешао границу и ступио у турску земљу, да непријатељ у страху 
{S} Обилазећи крајишнике и целу источну границу, он се нарочито задржавао и гледао да се не вра 
ша већ куца тешком руком својом на вашу границу.{S} Он не иде овуда, и ви га нећете срести.{S}  
отовина Костадина и Драгаша Дејановића, граничећи се на северу Козјаком и Витошем, на југу Гвоз 
очне ивице логорске.{S} Јужну је страну граничила бујна Марица, а западна страна, од куда је до 
 подигнут у доба, кад је овде била међа гранична.</p> <p>— Води ме тамо, — рече Мара.</p> <p>То 
амске војске Томе Теологите.{S} А и сам гранични положај драмске области доста је учинио, да се 
на левој обали реке Мутнице.</p> <p>Кад грану зора и они стигоше под источне огранке Меникејске 
сад већ била потпуно уверена, да јој је грануо дан среће и Божјег благослова...</p> <p>Мало пос 
је хујао и разносио увело лишће и ситне гранчице, распаљујући само јаче ватру на дворишту.{S} Д 
акнадан.{S} У томе је и туга, али теби, гранчици са стабла његовог, нека у томе буде и утехе.</ 
ришта лагано горео.{S} Намести ситнијег грања око двеју омањих клада, које су биле у преклад сл 
уво место.{S} За тим набаца на њ танког грања, бирајући са велике гомиле оно оздо, које киша ни 
 скиде кабаницу и разастре је по гомили грања крај ватре да се суши, па сам седе на велику једн 
а је улазећи у тврђаву видела породични грб Војихнин на главним вратима покривен црним превесом 
а је још стајао превес, што је покривао грб Војихнине куће.</p> <p>Ћесарица Ана држећи деспотиц 
о се далеко у облаку више њих вије нека грдно велика орлушина, па је показа јунацима.</p> <p>То 
 бавила, за тренутак се примакла гнезду грдно <pb n="70" /> велика змијурина.{S} Ја сам је хитц 
о гасио.{S} Дрво плане, пуцка, топлином греје а пламеном светли далеко око себе, претвори се у  
их и зна.</p> <pb n="163" /> <p>А какви греси?</p> <p>Бегунцу долазе само искрице, које му у се 
 али слути.{S} Гонилац бегунца зна, ал’ грех му цео не слути.</p> <p>Бегунцу је пут мало познат 
заборави, Угљеша, да ми свет не уписа у грех до сада несмишљеност.</p> <p>— Не рекох ружне речи 
ладна после тога?</p> <p>— На моју душу грех, ал’ ја мислим, да је било довољно, — искрено одго 
дином господу Богу, кунем се, да другог греха немам нити ћу имати до само те зависти!</p> <p>—  
.{S} Мој Угљеша, кад не би било људских грехова више но што има врлина, сви би се ти стекли с н 
S} Тома Теологита умаче са свима својим греховима.</p> <p>— Нека га господ уклони далеко од ове 
, ти си плакала? — упита Мара.</p> <p>— Грехота је, али јесам.</p> <p>— И ја.</p> <p>— Још су м 
елије погледао, јер му се чињаше, да је грешио што је мислио, да је бољка доброга му оца без пр 
от призива благодет Божју на се и своја грешна дела.</p> <p>Кад логотет заврши читање, Угљеша с 
здух као да пишти под клетвом столетних грешника.</p> <p>Помрчина.{S} Ни једне звезде, ни једне 
свети позив свој, да буде тумач мисли и грешних жеља људских пред лицем Господа Бога!</p> <pb n 
г ћутања он рече:</p> <p>— Саслушај ме, грешног, милостива госпођо.{S} Ствар онда, добија други 
ста!...{S} Прими ме, Господе, и опрости грешном, ал’ ја мишљах да вршим твоју вољу...</p> <p>За 
ио свршен, јави се, неопажен, Томи неки Грк из Прависте, која је неколико часова на запад од Кр 
ога брата.{S} Виноградар му је био неки Грк.{S} Плашљивица се препаде од Турака, па им поста ве 
ска вера.</p> <p>— Хе, брајко, има ту и Грка и Влаха!</p> <p>— Па ако!{S} Опет је, велим ти, св 
асу, сумњајући на Тому и непознатога му Грка, послао да јуре у сусрет Гојку.</p> <p>Њих су опаз 
ирењем цркве, које сам преко посрбљених Грка извршио, морао сам још неко време попуштати, док ј 
{S} Ти у мраку нападе мене, стеже ме за гркљан, те у мало не зевнух.{S} У невољи измахнем ножем 
 више од половине с десне стране у врат Грку, који на мах паде, а из ране шикну крв. .</p> <p>У 
арицом и њеним двором, грмнуше хиљадама грла радосним клицањем, које се више никако и не прекид 
аво у двориште, па очајно цикну, што га грло доноси:</p> <p>— Правоверни!{S} Будите се и устани 
е у шуму не рекавши ни речи.{S} И да ме грло не послужи, да добаци моје муке и невоље до браће, 
амахну ножем, а Мара раскиде огртач под грлом, и руком зграби, трже и откиде ниску крупног бисе 
да прекине питањем Исаију, али му реч у грлу застајаше.{S} А кад стаде Исаија, он узбуђено запи 
ачке крви...</p> <p>— Војводо Љубоје! — грмљаше Угљешин глас с коња, — где је најбоља војска мо 
 је витез, нека не опрашта!</p> <p>Тако грмљаше Гојков глас, а Лабуд, крвљу окупан, завришта и  
 сусретом, заустави Лабуда, скочи са њ, грмну на зликовце, који већ окренуше, и прихвати <pb n= 
ар ободе.</p> <p>— Не умаче нам више! — грмну нечији глас.</p> <p>То бејаше Анђео, који се са б 
/p> <p>— Варалице, прељубници погани! — грмну Гојко гласом раздраженога лава. — Све сам сазнао! 
јунаци!</p> <p>— Живео војвода Гојко! — грмну охрабрена војска, па за Гојком утону у сечу, која 
е ускорене кораке.</p> <p>— Ко је то? — грмну војник поново, у у пола устаде а срце му закуца б 
 нису без прекора. —</p> <p>— То нећу — грмну Вукашин.</p> <p>— Ни без клетве! — громко доврши  
ике са старом ћесарицом и њеним двором, грмнуше хиљадама грла радосним клицањем, које се више н 
 вихор зашуми кршећи суве гране високих грмова, а на вратима се те собе указа — Рајко.</p> <p>Т 
аде.{S} Мамљена све дубље међу столетне грмове деспотица се и не сећаше да је Мара по жељи њено 
 стење или онесвеснути, лупивши о старе грмове.</p> <p>— Ако!</p> <p>Он само толико мисли.</p>  
, а он се разузда.</p> <p>Хује столетни грмови, јече брда, разлежу се долови, таласају се Тунџа 
 до недрага.{S} А такав је живот тежак, гроб је милији.{S} Веле чак, да су га и убили.{S} Ко зн 
деспотица ће поћи с тобом.{S} Ићи ће на гроб свога преминулог оца.{S} Поћи ћете још сутра у прв 
ци те у њој многи, тешко рањени, нађоше гроб свој.</p> <p>У том и зора забеле; за мало — па вид 
е жалосне врбе или ми, ако волиш, копај гроб онде више, на оном обронку.{S} Поздрави све — ах — 
клињања пловдинске посаде налазили свој гроб у Томи, који је обећавао и — варајући ћутао</p> <p 
 без игде ичега.</p> <p>Кад сам с очева гроба, на коме сам онесвешћена лежала, устала, прихвати 
монаху поручити.{S} Дај ону амајлију са гроба Спаситељева, што си од оца Исаије добила.{S} То ћ 
 свршено.{S} Градско је поље било општа гробница за Момчила и његове витезове.</p> <p>— Шта је  
о да је бар она жива.{S} Робом икад ал’ гробом никад!{S} За њега сам слутио да је под земљом, Б 
а сам помоћу једнога путника, поклоника гробу Спаситељеву, отишла у Воден, где сам се опорављал 
свеједно.{S} Највећа му је погибао сада грозила од Гојка, који је <pb n="89" /> поред свих засе 
 са мном било.{S} Кад прође санак, дође грозница осећаја, а после ње — здрава душа, чисто срце, 
рмну Вукашин.</p> <p>— Ни без клетве! — громко доврши Угљеша.</p> <p>— Невоља државна нагони на 
 тога се поздрави са војводама, који га громогласним клицањем радости дочекаше.{S} Стари се Вла 
ла готова смрт, пожњео је успех, праћен громогласним клицањем свих гледалаца.{S} А кад је хтео  
 особитих чари, Мари срце закуца брже а груди јој се бурно шираху.{S} За очима јој чисто одоше  
уба оживе, очи јој светлије погледаше а груди се бурно надимаху.{S} Она одважно зађе у планину, 
у, која му, лијући крупне сузе, паде на груди.</p> <p>Исаија је пољуби у чело и косу, очи му за 
ламене љубави своје загрли, притиште на груди, и на чело јој стави први, тако дуго жуђени, пољу 
 свима на дворишту не падне Видосави на груди и да јој у сузама све исприча.</p> <p>А кад је до 
во стаде шапутати и руком показивати на груди.</p> <p>Гојко скочи, а Властојев слуга отрча.</p> 
воју лепу главу са црном дугом косом на груди, које се снажно надимаху.</p> <p>— Љубо, кол’ко с 
тима створе бедем за одбрану твоју, кад груди њихове буду за то немоћне!</p> <p>— Војводо, опоз 
цањем спусти своју главу нај Видосавине груди.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18930_ 
ло, како му мишица набрецује, кад му се груди од силног узбуђења надму.{S} Очима је стрељао, у  
ах, ил-Алах!</p> <p>И поново се ударише груди у груди.</p> <p>Стари ратници држе се витешки, а  
а је велика невоља.</p> <p>Мара скиде с груди амајлију, која јој је на свиленом гајтану висила  
лах!</p> <p>И поново се ударише груди у груди.</p> <p>Стари ратници држе се витешки, а кад осет 
од Вукашином паде коњ, погођен копљем у груди.</p> <p>У исти мах се, дохваћен џилитом, заљуља н 
те; опасали су непробојни зид од својих груди и штитова око тебе.{S} Палош турски не дохвати те 
> <p>Она је међу тим у својој соби а на грудима Видосавиним лила сузе, јадајући се:</p> <p>— До 
ичања монаховог био пребледео, дах му у грудима бејаше чисто застао, два пута је хтео да прекин 
којих је ваљало стварати тврде бедеме и грудобране.{S} То сам и учинио, утврдивши градове.{S} А 
 <p>Одатле се спремаше војска српска да груне на зидине турскога Дренопоља, које бејаше због то 
 <p>— Живео деспот!</p> <p>И као бујица грунуше густи редови крстопољске војске са деспотом и с 
вука од ловачког рога казиваше да се та група ловаца опет све више удаљује од куле.</p> <p>Мара 
м логору.</p> <p>У тачном реду и густим групама коњица се турска раздели на три дела на северно 
, па се почеше одвајати у омање ловачке групе по уговореном плану и са једном лозинком.</p> <p> 
тас левом руком а десну пруживши једној групи звезда, које су биле источно од њих.</p> <p>— Поз 
 али ће и он исто рећи.{S} Упамтише нас Грци, нека нас не заборављају ни Турци.</p> <p>— Ствари 
у, да те убијем одмах, већ да те мучим, Грче неваљали! — викаше старац.</p> <p>Онај други двора 
ко — кад најгора рђа међу њима паде.{S} Грче лукави, то ти је плата за услугу, што си поганом т 
га стрица Момчила.</p> <p>Кад се лукаво Грче напило најлепшега вина, напевало и науживало, стад 
азумети.{S} Ана је очајнички и несвесно грчила руку, за коју је бејаше нападач ухватио, а другу 
 <p>— Сад једну грчку.{S} И ова је била грчка, ал’ војвода Богдан хоће да му је певам српским р 
ђа напасти.{S} Је л’ тако било, несрећо грчка? — окрете се старац месту, где је везао нападача. 
Тома срете код старе, добро му познате, грчке крчме један мали одред богато одевених коњаника т 
у Прависти, а спуштао сам се чак на дно Грчке.{S} Ђаво ме однео, ако знам, шта ми је право зани 
р, живот спасо у једном ненадном испаду грчке војске.{S} Од тада се никад више не сретосмо.</p> 
 учини му се познат.</p> <p>Поздрави га грчки.</p> <p>Онај се изненади, па и са̑м одговори грчк 
а српски, он слеже раменима па одговара грчки.{S} Један пут видех, како изиђе из <pb n="123" /> 
овораше старац, па устаде. — Тако, гаде грчки! — додаде, гледајући везанога.</p> <p>— Ко си ти? 
оћи, да силне жалости! — уздисаше млади грчки певач, држећи своју цитру. — Синоћ певах добрим с 
<p>Онај се изненади, па и са̑м одговори грчки.{S} Тома брзо притера свога коња ка вођи, који ве 
е нож.{S} Трећи говораше Ани нешто брзо грчки али тако покварено и нејасно, да га она ни у пово 
ном.</p> <p>— Ја сам тек недавно научио грчки у старим годинама својим.{S} Али не жалим за труд 
да су у два маха затицали Тому са неким грчким поклисарима у тајном разговору и шапутању, а дан 
о у њеним редовима бејаше велики број и грчких становника Угљешине деспотовине.</p> <p>Угљеша ј 
а и са свим већ скрхано оружје српско и грчко, Драма је један од првих и најлепших залогаја, на 
е из свога превода богословских дела са грчког језика, или би са њом расправљао о старијим књиж 
д највештијих ратника турских, потурица грчкога порекла.</p> <p>Он говораше Томи:</p> <p>— Султ 
настављао свој превод богословске књиге грчкога писца Дионисија Ареопагита, прекидајући посао с 
им стари дворанин Благоје једном младом грчком певачу, који држаше у рукама цитру.</p> <p>— Пев 
ло је и прошло.{S} Деспот је рачунао на грчку помоћ.{S} Отуда је и био толико заузет да се што  
ругу песму, рекавши:</p> <p>— Сад једну грчку.{S} И ова је била грчка, ал’ војвода Богдан хоће  
а бегунца.</p> <p>Бегунцу би јасно, шта губи, буде ли стигнут.{S} Гониоцу није тајна, шта бегун 
мене на пролазност века човечјег.{S} Не губимо времена.{S} Ма шта било — и Тома бацивши листак  
 и дању и ноћу излазио на ово место.{S} Губио је своје погледе преко границе суседне Богданове  
ог помагача свог.{S} Деспотовини је тај губитак ненакнадан.{S} У томе је и туга, али теби, гран 
притворним расположењем.</p> <p>— Немој губити из вида, да Драма до скора бејаше као засебна об 
гљеша се удали, очевидно и сам потресен губитком најпоузданијег крила на граници.</p> <p>— Једн 
ћи се са јатом ждрала, који се све даље губише ка југу.</p> <p>Врата се на један мах отворише,  
 кућа, нит’ је у њој људи, где гусле не гуде!{S} Ако си ти Богме без тога пошао ја нисам.{S} Не 
евог; дадох тужном гласнику са Српскога Гумна.{S} Али то дадох руком, а душа — душа још боли.</ 
што води у Пловдин, недалеко од Српског Гумна појави се на брегу, који стрмо падаше, у крви и р 
о чадора нашег, ал’ вала не могу ти без гусала, кад ми само на ум падну.</p> <p>— Хајде, пожури 
бали Белог Мора спасао живот од морских гусара.{S} Крупна јуначина, која је превалила преко шес 
века, који по свему подсећаху на морске гусаре с југа.</p> <p>Ана и Мара престрављене писнуше и 
које се на таком путу могу доживети.{S} Гусари нас опљачкаше, а мој отац, који се, како један г 
рујаност међу становницима, које с мора гусари на глас о смрти ћесара Војихне почеше узнемирава 
цепи од драмске области, па да га преда гусарима.</p> <p>— То није могућно! није истина! — одлу 
о а и изложено је могућним нападајима и гусарских дружина и крсташких чета.{S} Брат наш Вукашин 
Падоше, бранећи свога војводу.{S} Вешти гуслар надметаше се синоћ са мном, а млада добричина је 
 досети се други...</p> <p>— Ал’ гусле, гусле овамо! — у веселој дружби једној довикује један.< 
вдин! — досети се други...</p> <p>— Ал’ гусле, гусле овамо! — у веселој дружби једној довикује  
о нит’ је кућа, нит’ је у њој људи, где гусле не гуде!{S} Ако си ти Богме без тога пошао ја нис 
 једној довикује један.</p> <p>Где ћемо гусле сад наћи?</p> <p>— Како где?{S} Та зар не знаш, ј 
инско вино, кад им приђох.{S} А сада су гусле раслупане, и место вина честити је младић пролио  
амске војске постајало све празније.{S} Густа одељења одвајаху се са својим стеговима и заповед 
елом господском лицу не бејаше потребна густа и пуна брада, која само повећаваше суровост изгле 
 мојим! — огласи се Ана, која изиђе иза густе вреже бршљана, што се обавијаше око једног дрвета 
љава вођаше се на крајњој десној страни густе лесе, која се око Угљеше непрестано савијаше.</p> 
иче ти се помоћ Јевренос-бега!</p> <p>А густи редови српске војске почеше се разређивати и одва 
— викну Богдан, па са осталима јурну на густи буљук Турака.</p> <p>— Живео војвода!</p> <p>Ал’  
вео деспот!</p> <p>И као бујица грунуше густи редови крстопољске војске са деспотом и својим во 
 српском логору.</p> <p>У тачном реду и густим групама коњица се турска раздели на три дела на  
</p> <p>Али сад наста нова невоља.{S} У густо сабијеним редовима многи падоше од братске руке,  
ватисмо толико снаге, колико нам треба, да сами на својим плећима изнесемо цело бреме брига о п 
доласку Угљешину у Драму дошло је доба, да се за оне тренутке наде и радости плати читавим низо 
 и ако знам, да ти је најмилија забава, да с мислима својим и душом говориш!</p> <p>— Одиста ми 
ећи и за што је то било.{S} Окупите га, да приповеда ако не све а оно бар онолико, колико му не 
едам, али сам га одбио, уверавајући га, да томе још није време.{S} Онда ми рече, да те замолим, 
 болује без пребола, али ја молим Бога, да му да толико снаге, да може једнога дана дати благос 
ичан ратник, па радо навалише на онога, да и њима повери тајну снаге и вештине своје...</p> <pb 
 с тобом говорим.{S} Видела си, мож’да, да бо́ре с чела мога не слазе ни онда, кад слушам твоје 
о, што ја нисам.{S} Опазила си, мож’да, да ми нестаје звучних ал’ меких речи, кад с тобом говор 
ложењем.</p> <p>— Немој губити из вида, да Драма до скора бејаше као засебна област.{S} Стари ј 
е:</p> <p>— Овај нам лист шаље природа, да нас опомене на пролазност века човечјег.{S} Не губим 
/p> <p>— Рећи ћеш му, да га позивам ја, да дође к мени, — рече после неког времена старешини.</ 
таје, кад све живо тражи мира и покоја, да се окрепи у слатком сну!{S} Господару, шта је теби,  
бу, и изнесе ражанице, скорупа и млека, да се војвода заложи.</p> <p>Војвода одиста бејаше глад 
до клонућа — она ми је звезда казивала, да ипак не ћемо подлећи.</p> <p>— Тебе Бог штити, госпо 
ити деспотовој, Мара се једва уздржала, да одмах и пред свима на дворишту не падне Видосави на  
агли или у облаку од прашине разабрала, да је војска, која несумњиво иде у помоћ српској сили,  
пута дуже задржавао.{S} Ја сам мислила, да је моја срећа несумњива, али је судба друкчије хтела 
поведала Видосави, како је она слутила, да ће се све ипак добро свршити.</p> <p>Љубоје је и даљ 
ао.{S} А Мара се баш највише и паштила, да сазна његове мисли, за које јој је слатка слутња наг 
иво лице.{S} Радозналост нагна Момчила, да пусти преда се незнанога туђина.{S} У разговору са т 
 и науживало, стаде наговарати Момчила, да се покаже као витез у већим државним делима.</p> <p> 
чаху и довикиваху, да су сви на ногама, да сви знају за невољу и да се сви сложно одупиру, али  
 За тим је разаслао гласнике по жупама, да се скупља остала војска, коју је он у Кукушу дочекив 
ле успевао у својим скривеним намерама, да Момчило служи Кантакузеновим плановима.{S} Али се по 
ечему важном, вођа махну руком својима, да одседну, па и са̑м сиђе с коња.</p> <p>Док су се ост 
одупиру, али говораху сем тога Турцима, да је велико море српске силе, где они утонуше, а српск 
ми дајеш маха крилима осећаја и разума, да се лакше уздигну до схватања среће наше.{S} Ти, је л 
 <p>Костадин је Гојка задржао три дана, да почасти свога госта и да га боље увери о готовости о 
ми, незнани јуначе, казати свога имена, да знам ко ме у овој ноћи самца тако мило разговори? —  
<p>Она је сад већ била потпуно уверена, да јој је грануо дан среће и Божјег благослова...</p> < 
> <p>— Господару!{S} Није ноћас првина, да те пратим, кад у позно доба ноћно пођеш из одаје сво 
 и благослови свога <pb n="92" /> сина, да сме с твојим благословом ступити пред свети олтар, к 
ави а још мање другима није била тајна, да од доласка Томина чешће долазе њему неки непознати г 
е!{S} Позвах те преко гласника из Сера, да одмах дођеш овамо, ал’ ти не рекох, да ти водим — тв 
олим те! — спусти главу на његова прса, да од саме себе сакрије — сузе својих лепих очију.</p>  
 се осећа, како се небесни свод спушта, да својом милином задахне јаче земљу и њен свет.</p> <p 
о и врло ћутљиво.</p> <p>Рајко се сећа, да се Момчило њиме хвалио.{S} Кад му је Рајко са својом 
деспоте Костадина и Драгаша Дејановића, да га са својом војском принуде на предају, а сам се кр 
о.</p> <p>Ишао је без иједног пратиоца, да би брже путовао.{S} Одморни је Лабуд летео.</p> <p>П 
 осорно Вукашин. — Не заборави, Угљеша, да ми свет не уписа у грех до сада несмишљеност.</p> <p 
 што си сам.{S} Тражио си невину љубав, да канџама раскинеш.{S} Али си нашао судију!</p> <p>Том 
и ја молим Бога, да му да толико снаге, да може једнога дана дати благослов очински своме једин 
лаву из џелатске торбе.{S} Гонилац иде, да метне главу у торбу.</p> <p>Змај гони ђавола.</p> <p 
шне се барице деле.</p> <p>Бегунац иде, да спасе главу из џелатске торбе.{S} Гонилац иде, да ме 
 са њим загрли и пољуби.{S} А кад виде, да је недалеко од њега нека женска прилика, коју у мрак 
ика о погибији Рајковој.{S} А кад виде, да га никако нема, Тома слућаше несрећу.</p> <p>Устаде, 
ебе до сада не познаваше, јер сад виде, да је мекша, много мекша, но што је мислила...</p> <p>Д 
тан.{S} Али то лице опази Рајка и виде, да он уђе у врт.{S} Брзо и опрезно као мачка пређе прос 
тарац.</p> <p>Онај други дворанин виде, да ту више нема шале, прискочи у помоћ и стаде једнога  
а тим упути на више.</p> <p>Гојко виде, да се Рајко јако изненади.{S} За час му многе мисли сев 
ељењу Томе Теологите, а онај други оде, да продужи спавање, чудећи се:</p> <p>— Е, е!{S} А прст 
аску из града и да му китом цвећа каже, да ће на њега непрестано мислити и њему се надати.</p>  
бам.{S} Дошао сад, кад се војска слеже, да га нико у овом метежу не опази.{S} Нешто тражи, пита 
Он је сад желео само освете, а знао је, да њој није још време.</p> <p>Тако је на путу провео до 
мо свратио, — рече Исаија. — Тражио је, да га исповедам, али сам га одбио, уверавајући га, да т 
у се скупљали на небу.{S} Изгледало је, да ће бити бурне ноћи, али се старац није плашио.{S} По 
је, без сумње, рода.{S} Понуђено му је, да прими свету веру нашу.{S} Он је одбио.{S} Ноћас ћемо 
идосавину собу, отворила је срце своје, да пусти тугу са њега, нека отече.{S} Испричала је све  
у главу а левом покри лице и очи своје, да њоме заустави сузе, које срце не штеђаше.{S} Ана држ 
и од црвене коже израђена обућа казује, да је ноћник велико лице у земљи.{S} Снажном, јуначном  
овести Угљешиној уђоше к њима дворанке, да, и саме плачне, теше деспотицу, Угљеша се удали, оче 
и из Крстопоља.</p> <p>— Видиш, Анђеле, да сам имао право, што сам држао да ћеш ми и сад требат 
S} У лов је сада изишао више од невоље, да се не замери, него што га је срце вукло.{S} А кад се 
оље у раној младости мојој нагонише ме, да се са њима борим, па да их и <pb n="74" /> побеђујем 
оме, што ме везао за врбу!{S} Пусти ме, да му ја судим.</p> <p>— Њему?{S} Њега ти вежи за ону и 
ри са душом, неки се упиње да се дигне, да бол олакша и пада доле изнемогло, стотина издише сни 
</p> <p>— Ја се стављам на расположење, да одмах пођем.{S} Војвода је Љубоје са мном.</p> <p>—  
ик, нејаки Урош, моли, куне и преклиње, да се стишају.{S} Они се разлазе као непријатељи и деле 
е патња.</p> <p>Навезли смо се на море, да се за време склонимо негде око Свете Горе.</p> <p>Ал 
147" /> обриса сузне очи, и труђаше се, да буде веселија...{S} Како је красан растанак њен био! 
 n="170" /> свога превеса видело би се, да се барице од кишних капљица давно већ изгубише према 
ци се наслонише на руке подлактивши се, да мало продремају.{S} Певци учесташе.{S} Знак да је ск 
а бејаше пренеражена.{S} Чињаше јој се, да је наступио смак света, о коме се говори и верује.{S 
одно и неограничено.</p> <p>— Надам се, да нећу бити без вредних помагача, — рече Тома.</p> <p> 
, ближе једином господу Богу, кунем се, да другог греха немам нити ћу имати до само те зависти! 
твено Угљеша. — Али не заборави, брате, да се тешка погрешка не може учинити два пута.{S} Она т 
 једнога њиховог.{S} Али не заборавите, да победа није увек на страни јачега.{S} Она се још рад 
и и плану:</p> <p>— Кад нећеш, деспоте, да поштујеш своју реч, да Бог да у скоро слушао туђу!</ 
ани јачега.{S} Она се још радије креће, да буде мио гост мудријем.</p> <p>— Надмудрио сам лукав 
 сатерасмо.</p> <pb n="155" /> <p>— Хе, да знађах за ову руменику, док тамо бејасмо, бих се и ј 
амолим, да наредиш, милостива ћесарице, да неко оде и замени његовога Гојка.{S} Жели стари ратн 
ост још више зачуди, а кад му она рече, да није родом из Жегљигова већ далеко с мора и да је мн 
а томе још није време.{S} Онда ми рече, да те замолим, да наредиш, милостива ћесарице, да неко  
сти.{S} И Рајко, који се у врту зарече, да ће још сутра дан одмах раскрстити с Томом, занесен н 
оходе својој ташти, Угљеша објављиваше, да Ану утврђује у господству, које јој припада по заслу 
 њима.</p> <p>Монах Исаија приповедаше, да је дошао овог часа коњаник од деспота Угљеше, и да < 
рности.{S} Готово се нико и не труђаше, да се покаже веселији, но што је у ствари био.</p> <p>У 
ије камење падаше ка реци Јасно бејаше, да је одатле заседа на мах побегла.</p> <p>— Беже кукав 
у Тома водио прву реч, а Рајко мишљаше, да њему у опште не би требало ни да има места на таком  
 бркова ал’ румена лика и не помишљаше, да ће се икад од Војихне раставити.{S} Ал’ кад је Војих 
ица дочекали жртве, а Тома се спремаше, да се нападнутим нађе у помоћи ну све то поквари ненадн 
ко веселије погледао, јер му се чињаше, да је грешио што је мислио, да је бољка доброга му оца  
 градска врата с јужне стране отворише, да пропусте -— бегунца Тому Теологиту...</p> <p>Неколик 
 приђоше ка ватри.</p> <p>Они устадоше, да им начине места, па онда и сами седоше.</p> <p>— Ево 
о себе чету скушалаца, који се стекоше, да чују песме о светом краљу и боју на Велбужду, о смрт 
/> полусвесног тврдо везаше, и кренуше, да га кроз отвор на поду спусте у тамницу.</p> <p>— Хва 
драгала.</p> <p>— Дошао сам сад к теби, да ме мину сви боли, свака туга, свако очајање.</p> <p> 
ече Угљеша. — Све остало остављам теби, да добро размислиш и расудиш.{S} У Драми ће остати и да 
.{S} Данас је дужност најумнијој глави, да буде на своме заповедничком месту.{S} То место није  
 милост твоју — одговори Тома — у нади, да ћу је ма и накнадно заслужити.</p> <p>— Добро, — реч 
сподом.{S} Њему ваља помоћи, да победи, да њих саломи, уништи, а њега — помагача — да опет узди 
енише од чуда, кад Јевренос-бег нареди, да се коњи обрну натраг</p> </div> <div type="chapter"  
ећ био добио заповест, да одмах нареди, да се Гојко пусти из Крстопоља.</p> <p>— Видиш, Анђеле, 
у дочекаше зору.</p> <p>Гојко предложи, да остане за кратко време у Крстопољу, док Љубоје не об 
ши ни речи.{S} И да ме грло не послужи, да добаци моје муке и невоље до браће, која пролажаху н 
ишло весело.{S} Млади су људи веровали, да Душанову војску нико <pb n="104" /> не може победити 
лен број крстопољских становника знали, да су добили новог заповедника.</p> <p>За Гојком су сви 
ни, који су били ближе Момчилу тврдили, да су у два маха затицали Тому са неким грчким поклисар 
одство — стрељајући очима Тому — мисли, да су сви људи покварени, као што си сам.{S} Тражио си  
његову војску Алтомановић.{S} Он мисли, да се користи нашим ратом с Турцима.</p> <p>— Проклетни 
 сву пажњу своју усредсредио у помисли, да деспотицу Љубу непрестано обасипа хвалом, услужношћу 
тече — чини се на високој кули мотриљи, да се осећа, како се небесни свод спушта, да својом мил 
и верно.{S} А кад по неко од њих науми, да са свим прекине са витешким левентовањем и да остане 
, — дадох светој обитељи; дадох Јелени, да њиме вида раме храбрих ратника у дружини витешкога Р 
ао од постеље његове.{S} Ти се побрини, да се врлом витезу ода последња почаст, коју је истинит 
ше Вукашин.</p> <p>— Она нас сада гони, да главе приклонимо једној глави.{S} Данас је дужност н 
па ободе коња.</p> <p>Љубоје се пожури, да не изостане за њим, јер их и пратиоци бејаху већ сус 
урадио, како је требало.{S} Оставио си, да се ствар својим током развија.{S} Тако је и било и м 
есте, хвала Богу!</p> <p>— Бог ће дати, да и даље буде !</p> <p>— Не.{S} На прагу је војна.</p> 
есара Војихну.{S} Можеш ли се поуздати, да примиш управу над драмском војском Војихнином?</p> < 
 оца Исаије добила.{S} То ће му казати, да је велика невоља.</p> <p>Мара скиде с груди амајлију 
 нико ништа не сме за сад о томе знати, да не би глас допро до старог Властоја, који се поболео 
"> <head>XVII.</head> <p>Рајко се сети, да, мож’да, труба објављује Гојков повратак.</p> <pb n= 
је био већ у Драми.</p> <p>— Мора бити, да га је коњаник затекао још у млину, те није морао ићи 
ити у његову душу и мисли па проценити, да ли је био охол из уверења о великој вредности својој 
м пробудише у Видосави толико смелости, да се усуди казати Ани, како не треба судити пре, док с 
S} Чињаше им се, у насталој озбиљности, да свему томе није ни мало прилике.</p> <p>Возари стадо 
е за те ни била.{S} А ја ћу се бринути, да ти и делом докажем, да није нестало у мени снаге ни  
ми гласе поклисар донео, одмах ћу доћи, да ти их саопштим.{S} Чекај ме у ложници.</p> <mileston 
драмском господом.{S} Њему ваља помоћи, да победи, да њих саломи, уништи, а њега — помагача — д 
а неверника.</p> <p>— Вера ће и помоћи, да се победи некрст.</p> <pb n="146" /> <p>— Боже дај!{ 
 распаљује...</p> <p>— Да страшне ноћи, да силне жалости! — уздисаше млади грчки певач, држећи  
оследњу услугу деспоту Угљеши.{S} Реци, да си га овде сахранио, овде испод ове жалосне врбе или 
ај преломљен мач краљевом Марку и реци, да жртве одоше брзо једна за другом! — заврши Богдан.</ 
о каквом јој је испричао Тома — одлучи, да сече руку зарад спаса целога тела.{S} Прегореваше и  
о сваком не сазна.{S} На мах се одлучи, да нагласи Ани догађај у лову.{S} И она га рече кратко  
 је икада јаче осећао свети позив свој, да буде тумач мисли и грешних жеља људских пред лицем Г 
о јато.</p> <p>Љуба то спази, а он јој, да је преухитри, рече:</p> <p>— Не бој се.{S} Ма какве  
уша ли је, спасао је себе, и казао јој, да је љуби.{S} Не послуша ли — он ће погинути а она уве 
ечу на северозападној страни логорској, да поврати ред.</p> <p>Турци и овде вешто и одлучно нап 
 старац.</p> <p>У томе труба даде знак, да неко долази У град.</p> <p>То бејаше Гојко с Јеленом 
вот тежак, гроб је милији.{S} Веле чак, да су га и убили.{S} Ко зна!{S} Где нема Божјег благосл 
шти ужас и изненађење буде зао гласник, да је Пловдин — пао!</p> </div> <div type="chapter" xml 
јко је бунтовник, који спрема Крстопољ, да се +оцепи од драмске области, па да га преда гусарим 
S} Године су превалиле.{S} Једва чекам, да се вратим у Драму. —</p> <p>— И дочекали сте, — рече 
 игри и јуначком скакању, а сада чекам, да ме копите коњске разнесу, — уздахну мало даље неко.  
 осећа.{S} Чуј ме још мало, и ако знам, да ти је најмилија забава, да с мислима својим и душом  
господару!{S} Али време је да ти кажем, да и ја не смећем с ума пророчке речи чудног испосника. 
а ћу се бринути, да ти и делом докажем, да није нестало у мени снаге ни издржљивости.{S} Забора 
те — или управо био.{S} Радо признајем, да је у почетку још при првом познанству нашем будио у  
ти ми дајеш довољно разлога да верујем, да си поштен човек.{S} Ти си прогоњен, велиш, с тога, ш 
боје и самог себе обмањивао уверавањем, да је то тек само пошалица срца.{S} Па ипак је неко наи 
ом је руком био подигао корице с мачем, да му буде ближе десници.</p> <p>Томи у један пут поста 
о додаде:</p> <p>— Али ја ипак налазим, да тако мора бити.{S} Боље је, велим, да се делови спас 
, да тако мора бити.{S} Боље је, велим, да се делови спасу но да све за љубав целине иде у проп 
 време.{S} Онда ми рече, да те замолим, да наредиш, милостива ћесарице, да неко оде и замени ње 
 <p>— На моју душу грех, ал’ ја мислим, да је било довољно, — искрено одговори дворанин.</p> <p 
се, деспоте?{S} Опрости, али ја мислим, да те није тежак државни посао позвао ноћас овде.{S} За 
 не могу.{S} Ал’ хоћу и могу да учиним, да не заложи сву снагу у тој војни.</p> <p>— Добро, гос 
стоје слагао са добрим монахом Исаијом, да је она најлепши цвет, што је последњих година изника 
 Знала је већ из обавештавања с Рајком, да је Тома узрок њене онолике туге и жалости.{S} И Рајк 
ц, дотле богат трговац, избеже са мном, да спасемо голу душу.</p> <p>„Јелена, кћери моја!{S} Ми 
незнано куда под тешком мож’да слутњом, да сам му невера...</p> <p>Оставила сам југ и склонила  
отиву Турака.{S} Ми полазимо с намером, да турском господовању у нашим и византиским крајевима  
н и ако је, очевидно, толико приправан, да би могао с места продужити пут у неодређену даљину.{ 
S} Судбина ми је, видим, дала овај дан, да буде до краја мој! — топлином прекипеле страсти изус 
 срце потражим, и онда бих био сигуран, да <pb n="87" /> нисам ништа пропустио, што ми је у дуж 
 за њом, па одлазиш узбуђен, узнемирен, да те после, пуна бриге за тобом, нађем овде као и сада 
 нехотице себи одмогао а Гојку помогао, да стече права на милост Анину и руку Марину.</p> <p>Ја 
н Благоје.</p> <p>Тома се једва одржао, да се не изда од силне радости, кад је видео да се њего 
с те стране.{S} Он се, напротив, бојао, да нападачи не поступе и сувише зликовачки према нападн 
е осетила срећном, кад си ономад рекао, да ипак верујеш у срећну звезду своју...</p> <p>— Ходи, 
г обласног старешине.{S} И ако је знао, да је овом уздржаном реду у области драмској више припо 
где?{S} Та зар не знаш, јад те не знао, да оно нит’ је кућа, нит’ је у њој људи, где гусле не г 
е то и ја, — рече Угљеша — па сам знао, да он и без тога не би смео угазити у војну, а да буде  
— До пре неколико тренутака нисам знао, да ћу бити путник.{S} Узвишена ћесарица ми је наложила  
уче у свој двор.</p> <p>Он је већ знао, да је био стао на последњу и највишу лествицу части, ко 
бли, доста би Томи била и сама помисао, да је и нехотице себи одмогао а Гојку помогао, да стече 
ислити.</p> <p>— Размислио сам и нашао, да ми је дужност.</p> <p>— Онда, бар за сад, никоме ни  
Костадина на погодбу и ма њихово право, да само за себе копају а деспоту да дају уговорену накн 
олеснице.</p> <p>— Шта сад, добра Видо, да радимо ? — питаше Мара јецајући.</p> <p>— Да се бори 
дочекао:</p> <p>— Звао сам те, војводо, да ти саопштим једну своју одлуку, која се тебе тиче.{S 
едан се неће маћи.{S} Ја сам их заклео, да својим костима створе бедем за одбрану твоју, кад гр 
лод би ђавољег труда био толико сазрео, да би тамо опасно било и приступити.{S} Ево погледајте! 
 паде на руку.{S} Она се трже, па брзо, да је ко не затече, <pb n="147" /> обриса сузне очи, и  
 прикривен, звиждањем кроз прсте јавио, да су Ана и Мара изишле из црквице и пошле путем, двоји 
ја породица учена?{S} Зар си заборавио, да је једна моја стрина видела, истина мало по из даље, 
очима његовим.{S} Залуд се Тома трудио, да задржи Момчила у савезу против царевине.{S} Високо о 
 његовим жељама.</p> <p>Тома је мислио, да је Љубоје већ у његовим рукама.{S} И одиста се Љубој 
 се чињаше, да је грешио што је мислио, да је бољка доброга му оца без пребола.{S} И тога се да 
 за њих какве лепе и благе ноћи мислио, да ће се сви испунити док сване дан — онда ћеш разумети 
ног душевног мира.{S} Таман сам мислио, да је већ толико отпорне снаге прикупљено, да нас никак 
брати убијеноме:</p> <p>— Нисам мислио, да тако брзо свршиш, неваљалче!{S} Али захвали за ту ср 
јатељи.{S} О старом је Властоју мислио, да га не ваља вређати зато, што му није ни у ком случај 
оложај драмске области доста је учинио, да се ново стање без поговора прими, јер се свима <pb n 
 младога војводу, па га је онда пустио, да се са својом лепом сапутницом пожури Драми и њеном л 
> <p>— Ја јесам, слутио сам и наслутио, да она љуби Гојка војводу.</p> <p>— Али ја рекох, Рајко 
е, занео се очима питајући звезде тако, да није чуо, кад се женска једна прилика успела уз стрм 
.</p> <p>— Јелена? — понови Рајко тако, да сви у њега погледаше, а Исаија, посматрајући га чудн 
 гвозденим ступцем удари по врату тако, да Гојко посрну.{S} Тома прискочи, па га <pb n="69" />  
ду младог Гојка.{S} Хвале га на далеко, да је честит јунак.{S} А деспот га, веле, зове братом с 
ког пута.</p> <p>Разабраше само толико, да су поклисари од границе, а један пут чуше да су чак  
 <p>Из првих речи са њом сазнаде Гојко, да је она у служби и милости госпође једног од најверни 
отпуно задовољан, јер је обично бивало, да у области наступи неред и расуло, чим нестане правог 
рити што су мислили, али се ипак знало, да они верују, како на Душану нема правога благослова.{ 
у, који са степеница долажаше, познало, да је старешина страже збиља отишао, Љубоје рече Гојку: 
</p> <p>Све је тихо, све је живо легло, да се сном окрепи.{S} И хрти и жерави, и соколи и сокол 
ту све живо.</p> <p>— А да шта би било, да се српска господа не заузеше против зла, што наступа 
ри, ћесарици.{S} Све се бејаше скупило, да се сломи над њим, а он хоће да избегне.</p> <p>— Ипа 
ах овладао у Дренопољу, од кад се чуло, да је судар са маћедонским владарима неизбежан.{S} Десп 
ветлијих сунчаних зракова, причај тамо, да овде има једно срце, коме би на сјају једних очију и 
саветовања одлучили <pb n="151" /> смо, да понудимо мир деспоту.{S} Тога ради ја сам и пошао.{S 
ворили да се сећају како им је причано, да је ова црквица управо метропола новије драмске цркве 
хом, дотле је дојездио гласник и јавно, да је Пловдин пао и да је дошао ред на деспотовину Деја 
ишао у Прилип а одатле у Скопље, једно, да је ближе оном одељењу своје <pb n="118" /> војске, к 
је већ толико отпорне снаге прикупљено, да нас никакви догађаји не могу изненадити, а дође пад  
н.</p> <p>Гојко дочека Тому тако силно, да Тома на мах изгуби смелост, и баш у тренутку, кад Го 
рзо грчки али тако покварено и нејасно, да га она ни у повољнијим приликама не би могла разумет 
храбри:</p> <p>— Велможо, то није лепо, да се витез користи случајем и шали —</p> <p>— Душа мој 
 са Томом, не знам.{S} Доцније сам чуо, да се мој стриц могао спасти, али да су врата на граду  
ћа те овде оставих свој ловачки прибор, да за њ дођем баш кад треба!{S} Велможо, овде може бити 
доласку, дотле су други разносили глас, да је добри монах умро од туге, што је у срџби проклео  
неког дана Љубоје доби од Ане заповест, да Гојко дође у Драму али не ка ћесарици већ ка своме о 
, дотле је Тома већ био добио заповест, да одмах нареди, да се Гојко пусти из Крстопоља.</p> <p 
аси, али Рајку послужи његова светлост, да позна коњаника.</p> <p>— Он је! — задрхта Рајко, ско 
 Исаија опрезно тражио Мару и Видосаву, да их обрадује, дотле је Тома већ био добио заповест, д 
не!</p> <p>— Војводо, опозови заклетву, да ми не излети страшна реч, која жигоше издају.{S} Ја  
гати за злочинцима, па, ако их не нађу, да не иду даље, већ да се врате у град.{S} Тиме је осиг 
а Сулејмана седну у чамац па се навезу, да преко мореуза пређу у Галипоље.{S} Ноћ је била мркла 
!</p> <p>Други пут је Рајко реко Гојку, да неће више остати у Драми, ако Тома Теологита ту буде 
кашин.</p> <p>— Али не заборави, краљу, да наши скиптри и црвени сандали нису без прекора. —</p 
прешао границу и ступио у турску земљу, да непријатељ у страху ишчезава, и да ће се за дан два  
убоје се замисли.</p> <p>— Рећи ћеш му, да га позивам ја, да дође к мени, — рече после неког вр 
а!</p> <p>Задовољан је ступио пред Ану, да јој саопшти резултат свога поверенства.</p> <p>— Узв 
 тековина, ено погледај, пламти у огњу, да осветли пута некрсту, који преко мора, нашег мора, п 
ка у гоњењу његову оснивати на уверењу, да је он ударио најкраћим путем до границе.</p> <p>За т 
т обнови коло.</p> <p>Ана затражи Мару, да и она с њима изиђе, али ње не бејаше.</p> <p>Она је  
ного.{S} Ја сам наредио да они буду ту, да нас уморне прихвате, — рече Љубоје.</p> <p>— Добро,  
ржаше у једној свој нож.</p> <p>— Нећу, да те убијем одмах, већ да те мучим, Грче неваљали! — в 
ога лица.</p> <p>— Бог ми је дао срећу, да те обрадујем, добри оче!{S} Позвах те преко гласника 
ст и страх.{S} Они јечаху и довикиваху, да су сви на ногама, да сви знају за невољу и да се сви 
к Бранковић, не мишљаху нити се надаху, да би у господарима јужних крајева, браћи Мрњавчевићима 
х коњаника турских.{S} Они се спремаху, да продуже пут за Ипсалу и даље, па се могло опазити да 
ег па три пута завитла њиме по ваздуху, да види сва војска.{S} За тим сиђе с коња и пободе стег 
под с небеса оснажи моју слабу десницу, да буде моћни заштитник свете цркве наше! — узвишеним г 
е жупске војске.</p> <p>А кад се прочу, да се у Серу сабира велика војска, придружише се њој мн 
{S} Деспотица Љуба очекивала је Угљешу, да је врати у Сер.</p> <pb n="42" /> <p>А кад се чуло д 
а.{S} Томе не стигох, а поуздано држах, да ћу га овим путем, куда и ви дођосте, стићи, — говора 
м, велможо !{S} Али ја никад не мишљах, да је Гојко невера.{S} Волела бих, да сам друкчије глас 
љах, да је Гојко невера.{S} Волела бих, да сам друкчије гласе од вас чула.{S} Ах, то је страшно 
 да одмах дођеш овамо, ал’ ти не рекох, да ти водим — твоју синовицу Јелену, — брзо изговори Го 
 нећеш, деспоте, да поштујеш своју реч, да Бог да у скоро слушао туђу!</p> <p>То се по граду и  
творићеш му слободан излаз.{S} Казаћеш, да чиниш по моме одобрењу.</p> <p>— Учинићу, али ако он 
ла изнемогли дорин његов?{S} У почетку: да; сада већ: не.</p> <p>Гонилац ни онда ни сада.</p> < 
ушасти простор, и тражаше <pb n="52" /> да се заустави тамо, где је држала да је Крстопољ.</p>  
души мојој не да мира.{S} Деспотице!{S} Да сам мислио остати у Серу и на овоме, што имам, не би 
 стари Анђео?</p> <p>— То јест ђаво!{S} Да Богме!</p> <p>— А јеси л’ тачан као пре?</p> <p>— Да 
клупе:</p> <p>— Исаија?</p> <p>— Да.{S} Да га не знаш, витеже?</p> <p>—- Знам, сестро мила! — И 
да није?{S} Нисам му дао ни зевнути.{S} Да се само мало одоцних, Бог да прости ћефалију Рајка!  
 па да их и <pb n="74" /> побеђујем.{S} Да се боримо!{S} Причекај ме, и умири се.</p> <p>Видоса 
дговори старац. — То ћу и да урадим.{S} Да ми ко помогне убацити тамо зликовца.</p> <p>Рајко се 
ни сенка сумње на нас за то убиство.{S} Да тако буде, поступи овако: онда, кад погине Гојко, не 
аљујући само јаче ватру на дворишту.{S} Да одгоне студен, коју ноћ са собом донесе, ловци су пи 
прођоше за овај добар сахат времена?{S} Да ли иду пољем? ил’ гором? ил’ брдом? ил’ водом? ил’ п 
ке разнесу, — уздахну мало даље неко. — Да се још једном кренем, полако — ах! — и он се стропош 
 — прошапта старац, па за тим понови: — Да си благословен!</p> <p>То бејаше знак да говори из ч 
> <p>— Знао сам — рече после поздрава — да сте овде, па дођох да се опростим.{S} Сунце већ косо 
њих саломи, уништи, а њега — помагача — да опет уздигне.</p> <p>Његова је одлука готова.</p> <p 
да се одмарам, већ — на позив братски — да с вама послујем.</p> <pb n="99" /> <p>— Гојко, — реч 
едаше већ гњеван часник турски тумачу — да ће бити доцне, кад се, бачен на коло, буде покајао.< 
p> <p>— И краљ?</p> <pb n="178" /> <p>— Да, и он!</p> <p>Јунацима заблисташе сузе у очима.{S} У 
ржа:</p> <p>— Јелена? ти сада!</p> <p>— Да, војводо! — поврати се Јелена.</p> <p>— Јелена, моја 
> <p>— Јесте, драги господару!</p> <p>— Да, љубо моја, сјајнија ал’ само зато, што јој даје јач 
А бој се све јаче распаљује...</p> <p>— Да страшне ноћи, да силне жалости! — уздисаше млади грч 
тара мржња ! — рече деспотица.</p> <p>— Да, старој омрази даје маха, кад треба на новој мисли р 
та? —изненађено питаше Љубоје.</p> <p>— Да постигнеш срећу, за којом жудиш, — рече Тома.</p> <p 
димо ? — питаше Мара јецајући.</p> <p>— Да се боримо! — рече Видосава после малог размишљања.</ 
о мислити, — напомену Вукашин.</p> <p>— Да.{S} Тамо је на престолу убица свога сина.{S} Јован п 
едан пошто се добро поткрепио.</p> <p>— Да Богме! — одговори други. — Ви, који сте били манасти 
ој брат, оче'? — запита Рајко.</p> <p>— Да.</p> <p>— То нисам знао, — рече Рајко.</p> <p>- Ни м 
/p> <p>Гојку бејаше све јасно.</p> <p>— Да није — рече радосно Јелени — то онај витез?</p> <p>— 
 трже, пребледе, и брзо упита:</p> <p>— Да није —</p> <p>— Отац твој —</p> <p>— Отац?</p> <p>—  
сматрајући га чудновато, рече:</p> <p>— Да, Јелена!</p> <p>— Ах! то је она! — јекну Рајко, ал’  
а, и спусти је на главу Гојку:</p> <p>— Да си благословен! — прошапта старац, па за тим понови: 
Па хоће ли се витез пожурити ?</p> <p>— Да!</p> <p>— А ко је он?</p> <p>— Ја!</p> <p>Из Јелене  
кочи с клупе:</p> <p>— Исаија?</p> <p>— Да.{S} Да га не знаш, витеже?</p> <p>—- Знам, сестро ми 
наваљивао да се рат не почиње?</p> <p>— Да, честити пашо!</p> <p>Пратиоци се скаменише од чуда, 
 <p>— А јеси л’ тачан као пре?</p> <p>— Да!</p> <p>— И поуздан?</p> <p>— Да!</p> <p>— Колико мо 
> <p>— Да!</p> <p>— И поуздан?</p> <p>— Да!</p> <p>— Колико можеш имати ваљаних помоћника?</p>  
у ноћ са собом донесе, ловци су пили, а да даду одушке изазваним мислима својим у оваким прилик 
 без тога не би смео угазити у војну, а да буде ово што је.{S} Али ми је он за неко време био п 
иш?{S} Куд они, ту све живо.</p> <p>— А да шта би било, да се српска господа не заузеше против  
боди, кренути овамо.{S} Али он не треба да стигне у Драму никад.{S} Разумеш ли!</p> <p>— Потпун 
 тиме.</p> <p>— Знам.</p> <p>— Он треба да плати главом злочин према теби, према мени, Гојку, М 
е на путу.</p> <p>— Врло добро Он треба да буде нападнут и убијен.{S} Други неко биће у исто до 
ог заједничког непријатеља.{S} То треба да је водиља сваког рада и нашег и византиског.{S} Пази 
и наименова војводу Гојка, а Тому позва да се нађе уз њега — деспота -— својим саветом и знањем 
звршен.{S} Али само још неколико часова да смо доцније стигли, он се не би никако ни могао извр 
ан сусрет.{S} Уклонио сам се из друштва да у самоћи осећам тајну, што је у мојој души дубоко ур 
сам руке, клечала, плакала, молила Бога да ми помогне, али — судбина гоњаше напред.</p> <p>Добр 
{S} Ја нисам имао ни потребе ни разлога да своју превласт истичем, јер је он ипак одано вршио с 
онамо.{S} А ти ми дајеш довољно разлога да верујем, да си поштен човек.{S} Ти си прогоњен, вели 
е тајанствено ко што је и дошао, мож’да да тражи витеза, који ће га боље разумети.{S} Али се ва 
лаб.{S} Ана додаваше, како нема изгледа да ће и устати са болесничке постеље, па га искрено жаљ 
ба није ишла са ловцима само из обичаја да се увелича друштво, већ је и сама била страсан ловац 
<p>— Разуме се, и можеш и ваља друкчија да будеш.{S} Зашто тужиш?{S} Ваљ’да зато што је млади в 
/p> <p>Одатле се спремаше војска српска да груне на зидине турскога Дренопоља, које бејаше због 
а које јој је слатка слутња наглашавала да одговарају њеним жељама.</p> <p>И сазнала је, па је  
 зна, колико би душа моја више страдала да јој у часовима сумора ниси ти била успешни видар неп 
" /> да се заустави тамо, где је држала да је Крстопољ.</p> <p>Нашавши се усамљена у средини су 
 пријатеље, ни доставом, која би циљала да баци сенку на искреност и љубав нашу.{S} Тога не мож 
им одељењима.</p> <p>Ту је војска имала да се одмори три дана, па да се сва крене пут Дренопоља 
Приступила му је узбуђена, јер је знала да од одговора његовог зависи и срећа њена.{S} Послуша  
Ана сама није могла ићи, али је настала да спреме за ловачки поход буду што свечаније.</p> <p>С 
 јој је било тешко, али је ипак увидела да није без заштите, и ако је Гојко далеко.</p> <p>Кад  
сазнала од Видосаве.{S} Једва је успела да га причека при његовом изласку из града и да му кито 
споручи: како га је ћесарица поздравила да управу у Крстопољу преда Љубоју, јер је он потребан  
ик.{S} Узвишена ћесарица ми је наложила да у морској тврђави у Крстопољу осванем сутра, и да ут 
омоћ српској сили, радосно би се журила да обрадује свога војна.{S} А тада је опет излазила с У 
борбу да расправимо на коме од нас ваља да остане царство!{S} Ал’ тога нема, а ја оружје своје  
ео прве, добре гласове.{S} Деспот јавља да је са својом војском прешао границу и ступио у турск 
подари српски.{S} Ил’ бејаше Божја воља да стег одбране српске пређе у друге руке?{S} Буди воља 
о, — заврши старац — хоћу ли и сада, ма да сам у овим годинама, што год вредети на бојном пољу. 
амо да га обиђем, јер се госпођа спрема да ових дана изиђе овамо на летовање.{S} Ако ти није за 
ко, дајеш? — пита један, који се спрема да осветла образ себи и својима у скакању.</p> <p>— Теб 
а кули, где оставише Угљешу са његовима да се сном крепе, нешто шапутаху.</p> <p>— Неваљалац је 
 на истим вратима огласило подграђанима да је равно пола ноћи.{S} По оделу се мало може познати 
 глас људске питомости и срца, које зна да није вечито.{S} То бејаше рика рањенога тигра или уз 
у у невољи и оста верна слуга кад сазна да је господар мож’да обманут.</p> <pb n="80" /> <p>— Г 
 тим случајем, изаслао поједина одељења да прокрстаре по околини, не би ли наишли на нападаче и 
 војска имала да се одмори три дана, па да се сва крене пут Дренопоља.</p> <p>Била је већ полов 
ољ, да се +оцепи од драмске области, па да га преда гусарима.</p> <p>— То није могућно! није ис 
ој нагонише ме, да се са њима борим, па да их и <pb n="74" /> побеђујем.{S} Да се боримо!{S} Пр 
м се крепу да се састане са Угљешом, па да заједно нападну на турску престоницу Дренопоље, које 
каво и позивао ме да са њим идем.{S} Па да не би мој одговор чуо ош један, који је у куту те со 
ша? — присети се Скопљанин.</p> <p>— Па да видиш, нисам баш ни рђав, јер, Богу хвала, таких у н 
ну исту врбу! — рече Рајко.</p> <p>— Па да гађам, је л’?{S} Ако!{S} Баш ћу тако да радим, — одг 
S} Само је још неколико дана требало па да се војске наше сукобе.{S} Ђурађ Балшић ми хоћаше ту  
оју војску испред Алтомановића, и смера да нападне на краљев град Призрен.</p> <p>— Помогне ли  
>— И јесам путник, кога ова киша натера да сврати мало до тебе.{S} Из даље сам запазио ватру на 
ма, Љубоје причаше:</p> <p>— Сваки мора да одболује снове младости.{S} То није ни мене мимоишло 
у.{S} Али је дошло време кад Рајко мора да обиђе Трилис.</p> <p>Кад је сутра дан по њиховом одл 
 студен, што наступа, и вихор, што хита да обнажи лисно дрво, не могу замрзнути љубав моју!</p> 
својим навикама српскога живота — наста да измири и цркву српску са цариградском.{S} А кад и то 
ог и разборитог Угљеше није имала места да страхује за се ни после смрти свога мужа, па се могл 
крајишник клону коњу на врат, па покуша да се скине, ал’ га снага издаде и он паде под ноге тур 
овори војвода.</p> <p>— Умро?{S} Е, Бог да га прости! — рече старац и подиже шубару.</p> <p>Пос 
евнути.{S} Да се само мало одоцних, Бог да прости ћефалију Рајка! — говораше старац, улазећи у  
дух Господу!</p> <pb n="98" /> <p>— Бог да га прости! — с искреним болом рекоше Вукашин и Угљеш 
 деспоте, да поштујеш своју реч, да Бог да у скоро слушао туђу!</p> <p>То се по граду и подграђ 
<p>— Хајдемо!{S} Хвала ти, а не дао Бог да будеш у невољи, знај да ћу ти се братски одужити!</p 
е ђаури не надају нападу, није имао кад да иде до Јевренос-бега, који је са војском чекао на по 
 тебе!</p> <p>— Војводо, ја хоћу напред да запливам у мутне таласе турске крви.{S} Расклон’те с 
д мене још било.{S} Не говорах ја залуд да је с оружјем и молитва у светом храму поузданија!</p 
не, мало отворене, размакоше се, готове да одаду и смех и плач и уздах и врисак.</p> <p>— Она ј 
љао у граду своме о томе, јаве му слуге да је у град доведено неко сумњиво лице.{S} Радозналост 
да тражи помагача.</p> <p>Рајко познаде да збиља долази Гојко, похита му на сусрет па се братск 
а, поздравише ловце, али нико не устаде да разгледа лов.{S} Чињаше им се, у насталој озбиљности 
нагази на нападача.</p> <p>Бегунац виде да нема куд.{S} Искочи из вреже, држећи у руци свој нож 
о лепше, но што неки мисле.{S} Па хајде да и вама што отпевам!</p> <p>Певач опроба цитру, па по 
арац, мрмљајући нешто, изиђе брзо и оде да тражи помагача.</p> <p>Рајко познаде да збиља долази 
еш ли, а? — говораше старац, па се саже да рукама опипа везанога.</p> <p>Прође један тренутак,  
па ободе коња.</p> <p>Гојко једва стиже да махне руком, па се пусти да не изостане за деспотом. 
товину нашу навалити?{S} Врло лако може да дође са оне, од које се никад нисам надао !{S} Тешка 
> <p>— Хвала господару!{S} Али време је да ти кажем, да и ја не смећем с ума пророчке речи чудн 
чуо на далеко.{S} Чувен јунак осећао је да му поред одважности и срчаности треба и више ратничк 
 из обичне куће цариградске, доживео је да у пуној снази свога века прими управу над војском чу 
е својој ташти ћесарици Ани, долазио је да води своме двору своју љубу, па је, на послетку, и к 
</p> <p>— А то је —</p> <p>— Требало је да поганом туђину мачем срце потражим, и онда бих био с 
ваљало смаћи, — рече он — али наше није да бијемо из заседе.{S} То је <pb n="88" /> његово.{S}  
 ратне дане.{S} Кад судба мени намењује да понесем стег у одбрани Српства, ја морам бити спрема 
тник да загрли свога јединца.{S} Верује да ће му лакше бити.{S} И ја те, узвишена ћесарице, мол 
у и шапутању, а данас Рајко и не верује да је Тома тада тек случајно дошао Момчилу за друга и у 
 и неке јуначке поношљивости, па зажеле да с њом прозбори.</p> <p>Повисока и крупна женска, с н 
оворио ми је лепо, ласкаво и позивао ме да са њим идем.{S} Па да не би мој одговор чуо ош један 
м.{S} Светли деспоти Дејановићи шаљу ме да витешком деспоту Угљеши и краљу Вукашину однесем рад 
а за тим и јесте оно, што души мојој не да мира.{S} Деспотице!{S} Да сам мислио остати у Серу и 
— Деспоте, победио си ме Ал’ пусти мене да пре тебе погинем Отвор’те излаз, јунаци!</p> <p>— На 
продреди кроз танки вео зорине помрчине да прати врлог витеза.</p> </div> <div type="chapter" x 
не стране супарништво у љубави, уверење да Гојко није без кривице и свикнутост да се воља стари 
 јунак још бори са душом, неки се упиње да се дигне, да бол олакша и пада доле изнемогло, стоти 
тих рудника, нагонећи често пута рударе да преко уговора и за њега раде.</p> <p>Последњих дана  
 разастре је по гомили грања крај ватре да се суши, па сам седе на велику једну главњу с друге  
д и његово подграђе усташе и кренуше се да виде најкршније момке, најбољу опрему, најбољи део д 
 што ње у последње доба нема, бојећи се да је није што и у чему несвесно увредио.</p> <p>То је  
ликовачки према нападнутом женскињу, те да његова помоћ не дође касно.{S} Кад је један од завер 
м утварима потребним за причешће, крете да походи доброг старца и да буде на вечерњи.{S} С њом  
ри ратници држе се витешки, а кад осете да су се проредили, поново се окупе око краља, и новом  
 један други са Струмице. — Зар нађосте да се са њим надбацујете?{S} Сви сте ви јунаци и врли в 
 и деспотова војска, па зато баш и хоће да се пред вама покаже овај са катуна више Радовишта.{S 
 је била грчка, ал’ војвода Богдан хоће да му је певам српским речима...</p> <p>Гојко и Рајко п 
скупило, да се сломи над њим, а он хоће да избегне.</p> <p>— Ипак ће га стићи ма кад.</p> <p>—  
добру услугу боља награда.{S} Пред вече да ми се јавиш.{S} Иди.</p> <p>Анђео оде, а мало после  
рочке речи чудног испосника.{S} Он рече да Азијате ти потражиш, јер је све пропало, ако они нас 
овараше непотпуно, само му искрено рече да је стари Властоје знатно болан.</p> <p>Гојко сабра в 
 Мрак се брзо спустио, а кад ветар поче да шиба капљицама, које по мало промицаху, старац устад 
лабљење звука од ловачког рога казиваше да се та група ловаца опет све више удаљује од куле.</p 
не запази како се Љубоје чисто устезаше да се са њим пољуби.</p> <p>Гојко их одведе на кулу, гд 
гостовању Угљешину, ћесарица Ана жељаше да све славље не прође без уобичајеног великог лова, те 
ини одјек вихорова јаука, други мишљаше да је лепршање искислих стегова, а трећи се не могаше р 
 <p>Савладавши овога, Гојко се спремаше да продужи борбу са другим нападачима.{S} Али се они не 
, а нарочито их, проклетник, наговараше да нападну на мога брата.{S} Пошто му царевић даде дост 
толетне грмове деспотица се и не сећаше да је Мара по жељи њеној очекиваше.</p> <p>— Деспотица  
 /> Таман се разданило, те ловци видеше да ће их послужити време једним од најлепших дана позне 
 и брзо пође за њим, а остали продужише да, уз лагано сркутање доброг кипарског вина, нагађају  
гослови, свети оче!</p> <p>Они устадоше да га испрате, али он, здравећи се са њима, рече:</p> < 
родара о њима.{S} - За оца њеног рекоше да је пресвиско̑ од жалости, а она је остала и некуда о 
 поклисари од границе, а један пут чуше да су чак од Пловдина, али ништа више нико не сазна.</p 
мљу, да непријатељ у страху ишчезава, и да ће се за дан два његова војска састати с војском кра 
ој тврђави у Крстопољу осванем сутра, и да утишам узрујаност међу становницима, које с мора гус 
 овог часа коњаник од деспота Угљеше, и да <pb n="149" /> је донео прве, добре гласове.{S} Десп 
{S} Гојко је пак вазда био раздраган, и да му није извесна смрт честитога родитеља мутила душу, 
никад марио.{S} Тешко би у њу ступио, и да је остао у части, коју је до мало пре имао.{S} Овако 
се заче опште клање у свему простору, и да ноћ не крије непробојном црнином <pb n="170" /> свог 
 од највернијих дворана Костадинових, и да је по госпођину послу пошла у виноград, недалеко на  
а одоше у шуму не рекавши ни речи.{S} И да ме грло не послужи, да добаци моје муке и невоље до  
— У њих треба њега ухватити.</p> <p>— И да непријатеља српског имена, мож’да, припреми да нас д 
кле, знаш? — упита га Рајко.</p> <p>— И да и не до сада.{S} Сад знам све, — одговори Гојко.</p> 
х заседа ипак дошао здрав и читав Ал’ и да нема те погибли, доста би Томи била и сама помисао,  
 причека при његовом изласку из града и да му китом цвећа каже, да ће на њега непрестано мислит 
 родом из Жегљигова већ далеко с мора и да је много путовала и још више препатила, изгледаше му 
ржао три дана, да почасти свога госта и да га боље увери о готовости одазвати се Угљешину позив 
ичешће, крете да походи доброг старца и да буде на вечерњи.{S} С њом пође — по њеној жељи — Мар 
и бој, ако хоћеш да будеш витез прави и да те слави песма моја!”</p> <p>На вратима од чадора по 
а дворишту не падне Видосави на груди и да јој у сузама све исприча.</p> <p>А кад је дошла у Ви 
свим прекине са витешким левентовањем и да остане на свагда код свога господара, Угљеша му је р 
ио гласник и јавно, да је Пловдин пао и да је дошао ред на деспотовину Дејанових синова.</p> <p 
а сумњиве људе.{S} Али није заборавио и да им тачно означи места, до којих ће трагати за злочин 
— А не би, на послетку, било на одмет и да се једном скрасим после толиког лутања.{S} Та ја бих 
сви на ногама, да сви знају за невољу и да се сви сложно одупиру, али говораху сем тога Турцима 
рум бацити — одговори старац. — То ћу и да урадим.{S} Да ми ко помогне убацити тамо зликовца.</ 
У једно се доба учинило доброј Видосави да не треба више тајити од Ане љубав између Маре и Гојк 
никаквом циљу више.</p> <p>— Он одјезди да спреми нове замке нама-</p> <p>— У њих треба њега ух 
о и у вечитом леду топло!</p> <p>— Кажи да студен, што наступа, и вихор, што хита да обнажи лис 
ути више.{S} Боље отиди у Драму, и кажи да си ти учинио последњу услугу деспоту Угљеши.{S} Реци 
ви све — ах — све — и деспотицу, и кажи да је Угљеша чинио своју дужност, али да га је — звезда 
га стићи ма кад.</p> <p>— Али он одлази да смишља и извршује нова недела.</p> <p>— Шта?</p> <p> 
овдина, огрезао у крви и ранама, долази да на општи ужас и изненађење буде зао гласник, да је П 
леко одлетела, мож’да је отишла у бризи да набави хране својој деци.{S} Док се она тамо бавила, 
вала, таких у нас и нема.{S} А хоћеш ли да посведочим белегу?{S} Ја не бежим са мегдана!...</p> 
 чуо, да се мој стриц могао спасти, али да су врата на граду била затворена. <pb n="37" /></p>  
и да је Угљеша чинио своју дужност, али да га је — звезда — звезда издала...</p> <p>Гласник јед 
 Гојком су сви жалили, али су се надали да његов заменик неће бити рђав, јер је из његовог друш 
у, разуме се, о њој разбирали и гледали да из напабирчених делића саставе ма и непотпуну слику. 
> <p>— И то ће бити.{S} Лала-Шахин жели да се и то вечерас почне.{S} Прво ће доћи на ред најпле 
ке су бездушници, који су издајом хтели да стеку милости, проказали Турцима, и они су главом пл 
 и пошљу једног монаха, кога су умолили да подсети Костадина на погодбу и ма њихово право, да с 
храм у Драми.{S} Стари су људи говорили да се сећају како им је причано, да је ова црквица упра 
p>— Душа моја страда, а кнегињица мисли да се тек шалим!{S} Судбина ми је, видим, дала овај дан 
Истина, многи су заплакали, кад су чули да је стари краљ био жртва, али су њихов плач на брзо з 
ијатеља српског имена, мож’да, припреми да нас дочека.</p> <p>— Али зар нема у овом граду јунак 
/p> <p>Угљеша седе, и руком показа Томи да и он седне, али Тома оста стојећи.</p> <p>— Прилике  
шљаше, да њему у опште не би требало ни да има места на таком збору и световању.</p> <p>Изишавш 
брзо.</p> <p>Сва тројица бејаху уверени да им се ваља журити:{S} Тома, што је знао да гвожђе ва 
о, заложена, већ бејаше предала судбини да, као и остале, утрне.</p> <p>У један мах Рајку се уч 
или — прве жртве!{S} Па ипак ми се чини да се сјај моје звезде претапа у светлост нове звезде н 
сан, она на мах скочи, јер јој се учини да чује рог, који објављује Угљешин долазак.{S} И у том 
трне.</p> <p>У један мах Рајку се учини да поред ватре пролазе лагано двојица на коњима.{S} Нап 
Хтеде се опет спустити, ал’ му се учини да чу гласан говор.</p> <p>Скочи и мало погнут пође ка  
урчина.</p> <p>На један пут му се учини да чује топот коњски.{S} Послуша боље.{S} Мож’да су ђау 
а недела.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Одјури да тражи нове жртве, нову Јелену, Рајка —</p> <p>— Прок 
ај мах стражар са куле на бедему огласи да граду долази неки ненадни гост...</p> <p>То бејаше т 
ћао Кантакузену, за кога се могло знати да ће пропасти.{S} Није му се вратио ни онда, кад је он 
јато множи, а сјајна једна звезда прети да надсија моју звезду — водиљу.{S} Она је све светлија 
<pb n="125" /> <p>Јелена чу, па се сети да се то ње тиче.{S} Хтеде се окренути, ал’ јој у тај м 
ном заручнику њеном, ал’ се трже и сети да јој, без сумње, не би било право, па рече:</p> <p>—  
т за Ипсалу и даље, па се могло опазити да се журе.</p> <p>Тома стиже баш кад они уседаху на ко 
е и љубав њихову, и ћесарицу ћу уверити да су нападачи били најамници Гојкови.{S} Она ће и по о 
љским, — рече Богдан. — Морам се журити да своју војводину <pb n="179" /> заштитим са солунске  
и сагрешила, ако ускратиш оцу на самрти да загрли сина јединца.{S} Чини, госпођо, како те Бог у 
дарима над крајиштима, носише заповести да свак своје чете поведе.</p> <p>За зборно место војск 
аку не могаше боље загледати, он заусти да гласно упита Гојка, па се трже и лагано додаде:</p>  
 сретосмо у животу.</p> <p>Гојко заусти да запита о несуђеном заручнику њеном, ал’ се трже и се 
једва стиже да махне руком, па се пусти да не изостане за деспотом.</p> <p>— С Богом, господару 
ји је са њим био појурио нашима, видећи да се ђаури не надају нападу, није имао кад да иде до Ј 
ан себе од гњева.</p> <p>Не помишљајући да његовом опаком савезнику Анђелу може икада какво пре 
себи и своме дому, одлично се старајући да чедо своје подигне и оплемени.{S} Заузимљивој мајци  
е могаху Гојка задржати.{S} Изјављујући да га само реч из једних уста може задржати, он је са Л 
силе, где они утонуше, а српској војсци да је општа погибао и краљу и деспоту онака иста, каква 
ћесарица Ана.{S} Не треба ни једне речи да ти кажем о твоме поступању према њој.{S} Пазићеш уве 
да по ново куша судбину, Мара се одлучи да и она своју срећу проба.{S} Приступила му је узбуђен 
 и према Јелени, плану по ново и одлучи да учини своје још пре поласка целе војске.</p> <p>Јеле 
 ипак добро! — помисли Тома, па се маши да одбрави врата.</p> <p>— А је ли мртав?—питаше он отв 
своје, није марио ни за Гојка, сазнавши да су они искрени пријатељи.{S} О старом је Властоју ми 
ало за тим отишао је и Исаија, обећавши да ће чешће походити деспотицу, која ће у Драми остати  
и, а не дао Бог да будеш у невољи, знај да ћу ти се братски одужити!</p> <p>Они изиђоше из врта 
.</p> <p>— Ако буде деспотица, кажи јој да сам овде, — рече Мара и старац се удали.</p> <p>Мара 
веда ли превисоки краљ и мили девер мој да се уклонимо ?</p> <p>Вукашин се пожури:</p> <p>— Не, 
 продремају.{S} Певци учесташе.{S} Знак да је скора зора, кад се ваља кретати натраг У Драму.</ 
уби ту суву руку, а старац му даде знак да се дигне.{S} Он устаде, па седе до оца на постељу.{S 
а си благословен!</p> <p>То бејаше знак да говори из чистог уверења и истинских осећаја.</p> <p 
ме поступању према њој.{S} Пазићеш увек да је, остарелу и слабу, погружену и савладану под тере 
ни његовога Гојка.{S} Жели стари ратник да загрли свога јединца.{S} Верује да ће му лакше бити. 
бавештавање.</p> <p>— Теби, дакле, имам да захвалим, брате! — рече Рајко Гојку.</p> <p>Пружи му 
p>— Учинио сам по жељи властеле, а знам да нисам ни вашу вољу прекршио, — рече им благо Угљеша. 
танским смехом — ја сам свуда, где знам да ћу ти требати.{S} Зар си заборавио на ону моју услуг 
сам био потпуно обманут. — Сада верујем да је туђинчев посао и моје именовање за заповедника ов 
т судбине њене у томе часу — и ја желим да се два пута Бог не куша!</p> <p>Гојко је весело врат 
.</p> <p>— Узвишена ћесарице, ја мислим да не смемо оклевати.{S} Држећи све то у највећој тајно 
остивом деспоту на земљи, али ја мислим да је за све оно, што је наступило после смрти цара Сте 
ладости и приличи.{S} Али ја не говорим да га браним.{S} Друго је нешто, што ми душу тишти.{S}  
" /> па туга са ње отиче, а ја се журим да ти нејасним речима кажем што срце осећа.{S} Чуј ме ј 
и наши противници под згодним изговором да раде противу нас једино из оданости царској заветној 
ти пред горима.{S} Цар није био подобан да одржи велико наслеђе.{S} Неко је морао владати и њим 
сина свога ослепио.{S} Он није достојан да гине за свету мисао!</p> <p>— Моји синови морадоше о 
на.{S} Наишао сам на ову кулу, па жељан да се трајније склоним од ловаца, који могу на ме наићи 
осећај отео узде разуму, био је довољан да пробуди сумњу Томину.{S} А једна ма и најмање основа 
се ове војне не плашиш.{S} Ти си уверен да се крв мора пролити за свету мисао ускрснућа српске  
еде друга до клупе, где је Рајко требао да главом плати своју честитост.</p> <pb n="1" /> <p>—  
огоњен, велиш, с тога, што си наваљивао да се рат не почиње?</p> <p>— Да, честити пашо!</p> <p> 
 отишла.</p> <p>— Мож’да.{S} Бог би дао да је бар она жива.{S} Робом икад ал’ гробом никад!{S}  
гао спуштати на ниже.{S} Зато је гледао да то спуштање не дође, бар не тако брзо.{S} Али сад је 
ницу, он се нарочито задржавао и гледао да се не врати што дуже у Драму.{S} Он је сад желео сам 
нђеле, да сам имао право, што сам држао да ћеш ми и сад требати! — говораше Тома Анђелу, који ј 
ска пева и ужива у витешким играма, као да не пође у војну већ на свадбу најбољега јунака свога 
су испрекрштали пролазе око чадора, као да бејаху узнемирени толиком живошћу, те немирно копаху 
е био савезник против Алтомановића, као да је окренуо лист и преврнуо вером.</p> <p>— Гле, гле! 
е своју главу и очима гледаше горе, као да тражаше небо и на њему Господа.</p> <p>— Тебе, Бога, 
е не могаше наћи, а зна је описати, као да ју је небројено пута имао у рукама.{S} Он добро разу 
у права!</p> <p>Старац заклопи очи, као да би хтео оживелу слику вечито задржати пред собом.{S} 
коњиц чисто освежи, и копаше ногом, као да би хтео одговорити своме господару.</p> <p>— С Богом 
, и он пусти поглед низ мутну воду, као да тражаше јунака, кога самртно рањена посече на обали  
а, црних мало потуљених очију, које као да сакриваху лукавство, што одаваху црте лица а особито 
рац хрзање коњско и неки глас, који као да дозиваше некога.{S} Лагано устаде и протрља очи, на  
ина месеца септембра, а блага јесен као да бејаше скупила сву драж својих дана те их смести у с 
тонуо у тугу, а Рајку је било тешко као да се неке тужне успомене у души и пред очима његовим г 
и Марица, а врх свега фијуче ваздух као да пишти под клетвом столетних грешника.</p> <p>Помрчин 
и на Тому и непознатога му Грка, послао да јуре у сусрет Гојку.</p> <p>Њих су опазили Анђелови  
 а најмање деспоту Угљеши, који је имао да издржи прве ударце турских завојевача.</p> <p>Угљеша 
тајаше близо храста, куда је Рајко имао да прође улазећи у свој стан.{S} Али то лице опази Рајк 
> <p>Тома је, измакнувши из Драме, знао да ће се свака претпоставка у гоњењу његову оснивати на 
а Угљеши и деспотици Љуби, Тома је знао да та пажња иде само у корист његову.{S} Тако је Угљеша 
им се ваља журити:{S} Тома, што је знао да гвожђе ваља ковати док је вруће, Љубоје — што му је  
и је све јачом светлошћу, и ја сам знао да ћу изићи победиоцем.{S} У тешким приликама у Призрен 
треба хитати, а пратилац — што је морао да иде за њима.</p> <p>Кад су лагано прелазили преко пр 
ку Томи, у коме је по ново синула мисао да су бољи и Турци него српска превласт.</p> <p>И тако  
и победилац?{S} Кад је цар Синиша устао да задовољавајући своје личне прохтеве и ненасите жеље  
S} Тако је Угљеша све прегледао и нашао да је све опако, како је оставио ћесар Војихна издишући 
ан слуга, војвода Гојко, кад сам отишао да га у име ваше сменим са дужности његове.{S} Није хте 
з младог Душана, за кога је тада слушао да је његов врсник.{S} Страшно ли је тада било!{S} Кату 
а ћу их извидати!</p> <p>— У напред ево да ти платим труд!</p> <p>И Гојко је свим жаром пламене 
81" /> <p>Сјахао је био Лабуда и привео да га напоји, тапшући га по белом врату његовом.{S} Там 
 не изда од силне радости, кад је видео да се његов план до краја извршује.{S} Он пође у прилич 
ник драмске војске Тома Теологита успео да сазна главни ток дневнога живота и пословања у граду 
а бејаше чисто застао, два пута је хтео да прекине питањем Исаију, али му реч у грлу застајаше. 
ицањем свих гледалаца.{S} А кад је хтео да по ново куша судбину, Мара се одлучи да и она своју  
нак и као човек од срда, па кад је хтео да крунише речи своје, приђе ка прозору и очима тражаше 
до самих врата од чадора, као даје хтео да пркоси киши, која га, кад је ветар са стране нанесе, 
 момцима, нема много.{S} Ја сам наредио да они буду ту, да нас уморне прихвате, — рече Љубоје.< 
или и поштовали, ипак је Угљеша налазио да ће ту бити и какве заслуге новог заповедника драмске 
, док тамо бејасмо, бих се и ја измолио да опсађујем Пловдин! — досети се други...</p> <p>— Ал’ 
вредности својој или је охолошћу мислио да накнади недостатак, који у томе ни њему не беше непо 
ал’ гробом никад!{S} За њега сам слутио да је под земљом, Бог му дао у рају насеља! — тужно дод 
овори Угљеша.</p> <p>— Добро.{S} Ал’ ко да нам помогне, ђаво или Бог?</p> <p>— Бог!</p> <p>— Мо 
ав?—питаше он отварајући.</p> <p>— Како да није?{S} Нисам му дао ни зевнути.{S} Да се само мало 
 омањим коњићима, шале:</p> <p>— А како да ти не будем, синко, невесео — вели један од њих — ка 
да гађам, је л’?{S} Ако!{S} Баш ћу тако да радим, — одговори старац.</p> <p>У томе труба даде з 
 је вруће, Љубоје — што му је Тома реко да им треба хитати, а пратилац — што је морао да иде за 
 Кукуша војводе Богдана ?{S} Хе, колико да ти дам?{S} Доста ће ти бити и половина овога мога зе 
егове драмске области.{S} Сад је ваљало да га у ратничким пословима замени Угљешин војвода Тома 
p>Нико није знао, шта је Момчила навело да се придружи са својом војском отпаднику од цара виза 
авојевача Турака, за које се већ видело да се стално мисле на Балкану настанити.{S} Али раздеље 
Сер.</p> <pb n="42" /> <p>А кад се чуло да ће Угљеша за кратко време и доћи, почеле су се чинит 
но и братски.{S} А тај споразум не само да им не отежаваху Богдан и Дејановићи, већ га и сами п 
о своје.</p> <p>Деспот Костадин не само да не попусти, већ љуто прећаше и рударима и монаху.</p 
град моје добре госпође, а ја имам само да га обиђем, јер се госпођа спрема да ових дана изиђе  
ко.</p> <p>— Опростите, али не долазимо да вас обрадујемо, — рече деспотица. — Храбри бранилац  
 смо остављени сами себи, остављени смо да гледамо, како на очи наше расте нова сила, нова снаг 
 и не узима у руке са другом намером но да нас забави, а последња забава, коју нам може дати, т 
} Боље је, велим, да се делови спасу но да све за љубав целине иде у пропаст.</p> <p>— Видиш, — 
а у родбинској вези али то није довољно да бисмо се могли на њих поуздати.</p> <pb n="95" /> <p 
ојске, коју је имао деспот Угљеша лично да поведе у бој против Турака.</p> <p>Осем простране де 
ла.{S} Ипак - реци — није ништа страшно да би се светли деспот са својом свитом морао журити.</ 
ло се на војну, а свет је знао чак и то да се млађи брат деспот Драгаш од тога доба непрестано  
жаљаше.</p> <p>— Звао ме је, кад је чуо да сам амо свратио, — рече Исаија. — Тражио је, да га и 
ушити срећу његових непријатеља.{S} Зар да тамо слуша он, како се они, који га отурише, славе и 
 <p>— Ал’ није то све.{S} Други је глас да је — Дренопоље пало!</p> <p>Туга деспотице Љубе чист 
еша.</p> <p>— Невоља државна нагони нас да у име њено главе дигнемо! — оштро говораше Вукашин.< 
 помоћ.{S} Отуда је и био толико заузет да се што пре сврши измирење наше цркве са цариградском 
 вазда препоручивало, била је могућност да, добро посвећен у немоћ византиског царства, увек из 
 да Гојко није без кривице и свикнутост да се воља старијега без поговора изврши, а с друге стр 
 рамену; ту је Тома Теологита, забринут да се данас не деси штогод, што ће му донети немилости  
па, ако их не нађу, да не иду даље, већ да се врате у град.{S} Тиме је осигурао бегство својим  
</p> <p>— Нећу, да те убијем одмах, већ да те мучим, Грче неваљали! — викаше старац.</p> <p>Она 
о могли опет продужити међу собом борбу да расправимо на коме од нас ваља да остане царство!{S} 
ваве ране на души мојој.{S} Још не могу да са тим раскинем.{S} Благо и уресе, знаке таштине зем 
љати нећу и не могу.{S} Ал’ хоћу и могу да учиним, да не заложи сву снагу у тој војни.</p> <p>— 
мерне небеске пучине, ти што летиш југу да тражиш светлијих сунчаних зракова, причај тамо, да о 
су мира за њ повољне.{S} Нудимо обавезу да на његове земље нећемо нападати па ни на земље његов 
 гласника од тебе.{S} А војводе причају да се са твојим коњем не може мерити ничији у брзини и  
ановића.</p> <p>Гласник поможе рањенику да сиђе с коња, па га придржаваше и спусти на траву исп 
— Добро, вратимо се лагано у Дидимотику да доконамо.{S} А ти ми дајеш довољно разлога да верује 
 било — и Тома бацивши листак диже руку да такне Мару.</p> <p>У очима му је сијао огањ јужњачке 
ру.</p> <p>Тада старац познаде по оделу да је његов намерник неки млади војвода.</p> <p>Обојица 
е без пребола, али ја молим Бога, да му да толико снаге, да може једнога дана дати благослов оч 
ви се, измахну ножем у страну и замахну да Рајка удари са стране у десна ребра.</p> <p>Нож сину 
ст, и баш у тренутку, кад Гојко измахну да му мач са свим избије из руке — двојица га нападоше  
ском принуде на предају, а сам се крепу да се састане са Угљешом, па да заједно нападну на турс 
право, да само за себе копају а деспоту да дају уговорену накнаду.</p> <p>Монах се одазвао молб 
 и срце било наде пуно.</p> <p>— Још ћу да ти говорим, витеже! — говораше Мара Гојку. — Душа се 
ле неколико тренутака Ана Гојку. — Нећу да се то икада преда мном спомене!</p> <p>— Не, узвишен 
даде:</p> <p>— Ама с таким јунаком хоћу да се и у лице целивам! — рашири руке, загрли Гојка па  
ни скиптар српског патријарха не могаху да одушеве стара сумњала.{S} И одиста они имађаху права 
свеколике опрезности ипак први грабљаху да што дубље уђу у стан српски неопажени.</p> <p>Није д 
споде, и опрости грешном, ал’ ја мишљах да вршим твоју вољу...</p> <p>За тим се притаја и мирно 
е, велможо, ал’ ја разумем, а волео бих да не разумем.{S} Него на што крити?{S} Добро се загреј 
љена у подграђу сва храна, коју одредих да се сиромашним домовима изда за покој душе доброг наш 
 после поздрава — да сте овде, па дођох да се опростим.{S} Сунце већ косо бије са запада, морам 
 смем још мислити на одмор.{S} Не дођох да се одмарам, већ — на позив братски — да с вама послу 
на ме наићи, уђох у ове зидине.{S} Уђох да овде премишљам о ономе, кога овде — нађох —</p> <p>— 
ну велиш?</p> <p>— Него?{S} Зар не знаш да је моја породица учена?{S} Зар си заборавио, да је ј 
и црне очи и крвав тражи бој, ако хоћеш да будеш витез прави и да те слави песма моја!”</p> <p> 
иком.</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Погинућеш да Богме, и то још данас ал’ од вина, старче!{S} Ха, ха 
па стаде читати Угљешину повељу.</p> <p>Да би обележио и у трајнијем спомену сачувао свечаност  
е неће остати.{S} Иде, ал’ куда?</p> <p>Да Византија није тако јадна, тамо би му било понајпре  
>XVII.</head> <p>Рајко се сети, да, мож’да, труба објављује Гојков повратак.</p> <pb n="124" /> 
е младунаца била недалеко одлетела, мож’да је отишла у бризи да набави хране својој деци.{S} До 
p>— И да непријатеља српског имена, мож’да, припреми да нас дочека.</p> <p>— Али зар нема у ово 
 ценим војводу Богдана.{S} А он је, мож’да давно већ отишао Богу на истину!{S} Шта ће и мени жи 
 кад с тобом говорим.{S} Видела си, мож’да, да бо́ре с чела мога не слазе ни онда, кад слушам т 
а оно, што ја нисам.{S} Опазила си, мож’да, да ми нестаје звучних ал’ меких речи, кад с тобом г 
е Рајко, ал’ се брзо трже: — Ти си, мож’да, већ —</p> <p>— Девојка још! — одговори она.</p> <p> 
лиш, без сумње је тако.{S} А ти си, мож’да, опазила оно, што ја нисам.{S} Опазила си, мож’да, д 
Мож’да сам више дивљи а мање питом, мож’да и не личим више на <hi>твога</hi>, Угљешу.{S} Али —  
о је тајанствено ко што је и дошао, мож’да да тражи витеза, који ће га боље разумети.{S} Али се 
ешу.</p> <p>— То је какав поклисар, мож’да чак од границе — одговори Угљеша па, пошавши са десп 
се крије у најближој будућности!{S} Мож’да ће се Мара и велможа са мном и тобом још и смејати с 
p>— Тако је.{S} Буди безбрижна..{S} Мож’да још сутра полазимо —</p> <p>— А ја ћу ти слати поздр 
ас постављена трпеза сиротињска.{S} Мож’да би могло то бити сутра?</p> <p>— Ако нареди узвишена 
— налази душа моја више уживања.{S} Мож’да то долази и отуда што много ценим наше јунаке, чија  
е топот коњски.{S} Послуша боље.{S} Мож’да су ђаури?{S} И он се брзо склони низ Марицу, бацивши 
 кад слушам твоје лековите речи.{S} Мож’да сам више дивљи а мање питом, мож’да и не личим више  
ко рањен у том боју.{S} Не знам.{S} Мож’да.</p> <p>Толико је знао и пријатељима поверљиво прича 
шта је теби, души твојој? реци ми — мож’да смем знати — и ражаљеним гласом додавши: — кажи, мол 
је остала и некуда отишла.</p> <p>— Мож’да.{S} Бог би дао да је бар она жива.{S} Робом икад ал’ 
кобан дан!—додаде Вукашин.</p> <p>— Мож’да и ноћ! — заврши Угљеша.</p> <p>За неколико тренутака 
а снаге — јер нема благослова!{S} А мож’да није више ни жив?{S} Потуца се од немила до недрага. 
о повећаваше суровост изгледа овога мож’да у души племенитога човека.{S} Ал’ једно, што свака ц 
ко што завидим и неранџи, коју сада мож’да сише!</p> <p>— Сва се сада претварам у завист, јер ј 
ност чинио, — говорно је Рајко — па мож’да сам пропустио што и од дужности учинити!</p> <p>— А  
е, мила снахо моја!</p> <p>— Или је мож’да превисоки краљ уморан са дугог пута?</p> <p>— Ни то  
е у међусобној борби напукло или је мож’да и са свим већ скрхано оружје српско и грчко, Драма ј 
урску престоницу Дренопоље, које ће мож’да и без боја заузети.</p> <p>Сви се јако обрадоваше, г 
 неколико тренутака на мост ступише мож’да последњи, који се са српске стране враћају кући.{S}  
ио а многог подсетио, чега се не би мож’да сетио пред смрт.{S} Пошао сам сад с војском војводе  
зученим соколима на руци, а хајкачи мож’да већ <pb n="48" /> нестрпељиво изгледају на означеном 
отишао и он незнано куда под тешком мож’да слутњом, да сам му невера...</p> <p>Оставила сам југ 
а она светла звезда до ње.{S} Ти то мож’да не видиш, ал’ је мојим очима јасно, како се сјај јед 
ерна слуга кад сазна да је господар мож’да обманут.</p> <pb n="80" /> <p>— Гојко, ми морамо отв 
:</p> <p>— Останите.{S} Изгубио бих мож’да који тренут времена у вашој пратњи, а часови лете.{S 
> <p>А после запита:</p> <p>— А он, ваљ’да, има и добрих војвода?{S} Има, има — ја сам чуо за ј 
е?{S} Он је сада, свакако, стар.{S} Ваљ’да као и ја.{S} Он ми је, кад смо опсели једном Сер, жи 
укчија да будеш.{S} Зашто тужиш?{S} Ваљ’да зато што је млади војвода Гојко отишао на крваву вој 
у на дивану у њој, додаде: — Ово је ваљ’да сада неко оставио!</p> <p>Са уског прозора кроз дебе 
 је, велим ти, све једна вера.</p> <p>— Дабогме! — умеша се трећи. — За веру и полазе на неверн 
 кулу, која је млину и његовим зградама давала изглед неког утврђења, а остали се одмараху око  
ама Јована Златоуста, а деспотица му је давала за право, хвалећи са своје стране побожну поезиј 
коју јој је положај преминулога Војихне давао.{S} Ташта одважног и разборитог Угљеше није имала 
 код свога господара, Угљеша му је радо давао проније за уживање.{S} На тој земљи стари је ратн 
</p> <p>Трубе око деспота не престајаху давати знаке српској војсци.</p> <p>Угљеша ободе коња,  
дошле реке планинске.{S} Богати градови даваху у својим рудницима сребра и злата господи, као ш 
 у чуду виде где стари дворанин Благоје дави некога, који се са земље отимао.{S} Брзо прискочи, 
 шале, прискочи у помоћ и стаде једнога давити.</p> <p>Старац хтеде нешто рећи, али се присети, 
ним војводу Богдана.{S} А он је, мож’да давно већ отишао Богу на истину!{S} Шта ће и мени живот 
о би се, да се барице од кишних капљица давно већ изгубише према поточићима јуначке крви...</p> 
ју.{S} Од како сам је запазио — а то је давно било — она ме није изневеравала.{S} Бивала је све 
тише Исаији.</p> <p>— То није било тако давно.{S} Тек је шеснаеста година наступила од тог доба 
 — одговори старац.</p> <p>У томе труба даде знак, да неко долази У град.</p> <p>То бејаше Гојк 
ном гајтану висила о врату, пољуби је и даде Видосави, а ова је узе и брзо изиђе.</p> <p>То је  
е једни на друге, па што у ноћној тмини даде коме Бог.</p> <p>У највећем окршају, што се на иви 
адну на мога брата.{S} Пошто му царевић даде достојну награду — скиде му главу са рамена, навез 
>Гојко пољуби ту суву руку, а старац му даде знак да се дигне.{S} Он устаде, па седе до оца на  
ужила руку.{S} Византиски учитељи њени, дадиље и дворанке већином су се после тога разишли, а н 
, зликовци нам умакоше, али им жртве не дадосмо! — довикну им Гојко.</p> <p>— А ми једну и спас 
ужини витешкога Рајка и Марка краљевог; дадох тужном гласнику са Српскога Гумна.{S} Али то дадо 
штине земаљске, — дадох светој обитељи; дадох Јелени, да њиме вида раме храбрих ратника у дружи 
лаго и уресе, знаке таштине земаљске, — дадох светој обитељи; дадох Јелени, да њиме вида раме х 
м гласнику са Српскога Гумна.{S} Али то дадох руком, а душа — душа још боли.</p> <p>— Бог и њег 
оћ са собом донесе, ловци су пили, а да даду одушке изазваним мислима својим у оваким приликама 
{S} Па, најпосле, скидајући неке терете дажбина и деспотског кулука са становника Драме, деспот 
ка, који зна шта ће монаху поручити.{S} Дај ону амајлију са гроба Спаситељева, што си од оца Ис 
{S} Ја не бежим са мегдана!...</p> <p>— Дај чутуру међедином опшивену! — виче испред једног чад 
ди некрст.</p> <pb n="146" /> <p>— Боже дај!{S} Ал’ и мишице и памет витешких господара вреде м 
безбрижно војвода Богдан.</p> <p>— Боже дај! — вели Угљеша. — Наша је војска снажна.{S} Броји п 
пада по заслугама преминулог Војихне, и даје јој власт ћесарскога сана.{S} А уз многобројне пок 
е деспотица.</p> <p>— Да, старој омрази даје маха, кад треба на новој мисли радити.{S} Ваља ште 
ћа српске снаге и јединства.{S} И то ти даје ведрине.{S} О, како сам се осетила срећном, кад си 
о моја, сјајнија ал’ само зато, што јој даје јачег сјаја она светла звезда до ње.{S} Ти то мож’ 
 је лежао до самих врата од чадора, као даје хтео да пркоси киши, која га, кад је ветар са стра 
 <p>— Колико ми копаља, незнани брајко, дајеш? — пита један, који се спрема да осветла образ се 
но у Дидимотику да доконамо.{S} А ти ми дајеш довољно разлога да верујем, да си поштен човек.{S 
тебе!</p> <p>— А сада?</p> <p>— Само ми дајеш маха крилима осећаја и разума, да се лакше уздигн 
во, да само за себе копају а деспоту да дају уговорену накнаду.</p> <p>Монах се одазвао молби в 
ново се окупе око краља, и новом снагом дају отпора.</p> <p>Ал’ турска војска боље знађаше мест 
а пресвети храм светог Прокопа у Драми, дајући му неколика села у метохију.{S} Па, најпосле, ск 
нилац на њ наишао.</p> <p>Међу њима је, дакле, само толико растојања, колико је дугачак мост.</ 
е узајамно обавештавање.</p> <p>— Теби, дакле, имам да захвалим, брате! — рече Рајко Гојку.</p> 
 — весело одговори Јелена.</p> <p>— Ти, дакле, знаш? — упита га Рајко.</p> <p>— И да и не до са 
е велику чутуру с вином.</p> <p>— Тако, дакле, ви у планини чувате стадо?{S} Ово вам је у помоћ 
ији у брзини и издржљивости.{S} Ти ћеш, дакле, бити гласник.{S} Ићи ћеш на доста велики пут, и  
м — ја за њим.</p> <p>— То је много!{S} Дакле, сад је дошао већ ред на мене.{S} Још сутра ћу ст 
 степеница зачула неко долази.</p> <p>— Дакле дошао? — чујаше се нечији глас отуда. — Е, добро  
ијен човек! — одговори старац.</p> <p>— Дакле ипак добро! — помисли Тома, па се маши да одбрави 
е:</p> <p>— Мач краља Вукашина!{S} И он дакле!</p> <p>— И краљ?</p> <pb n="178" /> <p>— Да, и о 
е, војводо?</p> <p>— Не крсте.</p> <p>— Дако нам Бог милостиви помогне!</p> <p>По том се старац 
у Архипелагу.{S} Љубав ме, чиста љубав, дала свету, па зато не запамтих родитеље.{S} Идем, пева 
 се тек шалим!{S} Судбина ми је, видим, дала овај дан, да буде до краја мој! — топлином прекипе 
у планини задојила, па му, овако малом, дала снаге за четири друга.{S} Он то крије сада, а кад  
ити брегови, а међу њима је текла једна далека Струмина приточица.{S} Пут је Гојка водио поред  
а послетку, прекиде ћутање:</p> <p>— Из далека си, војводо?</p> <p>— Из далека, и идем доста да 
<p>— Из далека си, војводо?</p> <p>— Из далека, и идем доста далеко.{S} Ја сам од стране деспот 
 ми је отац, потресен, реко, кад смо из далека као бегунци погледали на тужно место наше.</p> < 
ишавши из града, прешло преко пута, што далеки Самоков код Балкана везује са Крстопољем на мору 
 људске гласове, доносећи мало после са далеких крајева неразговетне звуке и лелек још веће бед 
 а душа њена шапуташе:</p> <p>— Далеко, далеко је он, кога волим и кога очи сада узалуд траже!< 
 — ноћас гласник, није мио, није добар, далеко је од добра.</p> <p>— Ипак не очајавај! —- храбр 
 Рајка.{S} Укаже ли се на <pb n="40" /> далеко прамен магле и путне прашине, у њему срце силниј 
 старче! — весело рече младић.</p> <p>— Далеко је од добра, синко, — као забринуто вели старац. 
осећаји, а душа њена шапуташе:</p> <p>— Далеко, далеко је он, кога волим и кога очи сада узалуд 
ог војводу младог Гојка.{S} Хвале га на далеко, да је честит јунак.{S} А деспот га, веле, зове  
ко разгорела те пламеном осветљаваше на далеко, чисто позлаћујући жуту сламу унаоколо, <pb n="1 
убровачким трговачким бродовима, био на далеко чувен.{S} Али Турцима је требао баш тај градић.{ 
а витештва Момчило се већ био прочуо на далеко.{S} Чувен јунак осећао је да му поред одважности 
западне стране пута пружаше од Драме па далеко на југ иза црквице.</p> <p>Ана је са пуно побожн 
јводо?</p> <p>— Из далека, и идем доста далеко.{S} Ја сам од стране деспота Угљеше.</p> <p>— А, 
 и пошалица забавних Мара опази како се далеко у облаку више њих вије нека грдно велика орлушин 
брда и долине, реке и дубраве, отићи ће далеко у хришћански свет, али њој нема вечнога живота.{ 
Мари је било и сувише.{S} Она не бејаше далеко од постеље тешке болеснице.</p> <p>— Шта сад, до 
и...</p> <p>Четвртога се јутра забелеше далеко у магли врхови тврде Драме.</p> <p>— Ја идем пут 
 ли још каква помоћна војска, па кад би далеко у магли или у облаку од прашине разабрала, да је 
аје нижи део планине а преко ње се види далеко на југ.</p> <p>У близини се зачу рог.</p> <p>— А 
пуцка, топлином греје а пламеном светли далеко око себе, претвори се у жар па опет од њега оста 
еховима.</p> <p>— Нека га господ уклони далеко од ове куће, од нас и свих честитих, — одговори  
спот ! — проламаше се ваздух, разносећи далеко на све стране логора нове наде у срећан свршетак 
га, руком за балчак, на рамену са врхом далеко и право напред истуреним.</p> <p>Страховито лупи 
 па крочи напред, пови се и отури камен далеко напред, па задовољно додаде:</p> <p>— Не рекох л 
ве мисли не идоше нити+ могаху ићи тако далеко као сањалачке жудње Љубојеве.</p> <p>— Она је иг 
ела да није без заштите, и ако је Гојко далеко.</p> <p>Кад је са Рајком дошла до места, где се  
на рече, да није родом из Жегљигова већ далеко с мора и да је много путовала и још више препати 
очи јој погледају веселије, а мисли иду далеко, сликајући и оживљујући најлепше снове њене млађ 
 долазе њему неки непознати гласници са далеког пута.</p> <p>Разабраше само толико, да су покли 
ке части испео!{S} Даље иду моје мисли, даље жуди моја душа, јер без тога нема живота ни опстан 
а ову лествицу земаљске части испео!{S} Даље иду моје мисли, даље жуди моја душа, јер без тога  
ече:</p> <p>— Сумњиво!</p> <p>Али ништа даље не уради, савладан неким чудноватим осећајима.</p> 
штајући се са јатом ждрала, који се све даље губише ка југу.</p> <p>Врата се на један мах отвор 
 коју овде на југу затекосмо.{S} Шта је даље било, познато ти је.</p> <p>Тома се лако поклони,  
<p>— Стани, заклињем те живим Богом, не даље!{S} Одбиј сумњу, што ти душу мори.{S} Освоји ли он 
p>Певач се поклони, а кад они продужише даље по логору, он седе и запева другу песму, рекавши:< 
, брате, бити без твога.</p> <p>И одоше даље у веселом разговору...</p> <pb n="158" /> <p>У вел 
ша натера да сврати мало до тебе.{S} Из даље сам запазио ватру на овоме брежуљку, па се упутих  
а моја стрина видела, истина мало по из даље, и саму свету Софију цариградску?{S} Шта ћеш више! 
 хвала Богу!</p> <p>— Бог ће дати, да и даље буде !</p> <p>— Не.{S} На прагу је војна.</p> <p>— 
његов Гојко, па је у мислима и жељама и даље <pb n="27" /> ишао.{S} А Мара се баш највише и паш 
а Тома Теологита, док је ћесарица Ана и даље остала у части, коју јој је положај преминулога Во 
рзо прелете нижи део Меникејских Гора и даље равницу, кроз коју се пружао пут, што је спајао Др 
и тужила.{S} Те исте вечери судба оде и даље.</p> <pb n="115" /> <p>Војводе на двору мога поочи 
 ипак добро свршити.</p> <p>Љубоје је и даље остао заповедник у Крстопољу, и с њим су били у Др 
било отпочето купљење војске, која се и даље преко целог лета све до јесени лагано сабирала.</p 
?</p> <p>— Бог!</p> <p>— Можемо ли се и даље поуздати у стару срећу?</p> <p>— Не знам!</p> <p>— 
<p>Рајко се упути из врта на двориште и даље, од куд се глас стражарев чуо.</p> <p>Старац, мрмљ 
е по мраку право упутити, и он луташе и даље по логору с оштрим копљем и ножем у руци и штитом  
ислиш и расудиш.{S} У Драми ће остати и даље господар ћесарица Ана.{S} Не треба ни једне речи д 
ник и кућаник, ал’ не престајаше бити и даље војник, нити напушташе своје часно место у редовим 
се спремаху, да продуже пут за Ипсалу и даље, па се могло опазити да се журе.</p> <p>Тома стиже 
> <p>Хрт је наишао на зечји траг.{S} Он даље иде по нагону.</p> <p>Бегунац осети гониоца.{S} Го 
гљешом више пута долазио у Драму и ишао даље, али не бејаше никога, који се у почетку обрадовао 
ухвати орлов лет, како се бејаше упутио даље на запад.{S} Овај други хитац не промаши, и орао в 
{S} А на супрот њој, ено погледај, мало даље на истоку звездано се јато множи, а сјајна једна з 
е копите коњске разнесу, — уздахну мало даље неко. — Да се још једном кренем, полако — ах! — и  
 тек доцне сазнао.</p> <p>Тешко је било даље говорити.{S} Исаија је утонуо у тугу, а Рајку је б 
очинцима, па, ако их не нађу, да не иду даље, већ да се врате у град.{S} Тиме је осигурао бегст 
, пресецајући пут утиче у Марицу, а још даље на северу упоредо са њим тече још један поток, кој 
 <p>Коњи сустају ал’ се напрежу.</p> <p>Даље грабе и лете.</p> <p>Ко зна колико времена језде?{ 
у Анђеловом, склонише дубље не кушајући даљи напад.</p> <milestone unit="*" /> <p>Недалеко од Д 
.</p> <p>— Алах, ил-Алах!- ваљало се из даљине, али ови, који се стекоше у средини логора, глав 
 краја извршује.{S} Он пође у приличној даљини назорице за њима, а кад оне са својим пратиоцем  
огао с места продужити пут у неодређену даљину.{S} Ипак висока, тешка и од црвене коже израђена 
а војводе Богдана ?{S} Хе, колико да ти дам?{S} Доста ће ти бити и половина овога мога земљака  
хвалећи са своје стране побожну поезију Дамаскинову.</p> <p>— Мени се — говораше деспотица — не 
ијатељ у страху ишчезава, и да ће се за дан два његова војска састати с војском краља Вукашина, 
ра да обиђе Трилис.</p> <p>Кад је сутра дан по њиховом одласку дошао Тома, искрено се обрадовао 
а јахати, зато у Крстопољ стигоше сутра дан у јутру.</p> <p>Кад стражар са тврђаве огласи долаз 
 који се у врту зарече, да ће још сутра дан одмах раскрстити с Томом, занесен ненадном срећом с 
"SRP18930_C2"> <head>II</head> <p>Сутра дан рано из јутра уђе у собу деспотову војвода Тома Тео 
оју.{S} Она пати и страда.</p> <p>Сутра дан дође из Сера гласник и донесе гласе, којима се Угље 
егство својим савезницима.</p> <p>Сутра дан рано Тома се у јакој пратњи војничкој кренуо на ист 
мислио, да ће се сви испунити док сване дан — онда ћеш разумети јачину мојих надања.{S} А ако с 
 силан, крепак и млад.{S} Он ће за неки дан укрстити оружје своје са серском и драмском господо 
че он. — Тренутак је ту.</p> <p>За неки дан смо још овде, а после полазимо у име Божје! -</p> < 
заплака као дете.{S} Данас је већ седми дан, како је Војихна сахрањен у малој градској капели,  
лим!{S} Судбина ми је, видим, дала овај дан, да буде до краја мој! — топлином прекипеле страсти 
о рече Угљеша.</p> <p>— То би био кобан дан!—додаде Вукашин.</p> <p>— Мож’да и ноћ! — заврши Уг 
о си после тога дочекао мутан и облачан дан, који је однео собом и твоје добро расположење — он 
мркле ноћи свануо сјајан и ведар сунчан дан.{S} И она се животу сада први пут после толиких неп 
 била потпуно уверена, да јој је грануо дан среће и Божјег благослова...</p> <p>Мало после стај 
и Богдан.</p> <milestone unit="*" /> <p>Дан хода на запад од оног крвавог поља код Чрноменских  
1"> <head>XXI.</head> <pb n="152" /> <p>Дан хода од Дренопоља на северозапад ка Пловдину налазе 
оложењу.{S} После оних, мало веселијих, дана по доласку Угљешину у Драму дошло је доба, да се з 
 да му да толико снаге, да може једнога дана дати благослов очински своме јединцу.{S} До сад не 
и брзо изиђе.</p> <p>То је било једнога дана из јутра.{S} Још пре заранака истог дана Исаија је 
 лагано и свечано око заранака краснога дана прве јесени.</p> <p>Сав логор, сав град и његово п 
м намерама, Тома се вратио у Драму тога дана доцне по ноћи, па је, правећи се изненађен тим слу 
.</p> <p>Тако је и учињено.</p> <p>Тога дана у вече седео је Љубоје у својој соби, која је била 
аздраган у красној природи лепог летњег дана, очекиваше своју нову, још му непознату, познаницу 
н, коме се указиваше свака част, сваког дана излажаху из града, <pb n="138" /> те обилазише вој 
 <p>Али је турска сила постајала сваког дана све већа а пловдинска се посада нагло смањиваше.</ 
е.</p> <p>Лукави учитељ бирао је сваког дана по што шта необично, занимљиво, па је у шареним, и 
оме јединцу.{S} До сад не дочеках таког дана, али Бог је милостив.{S} А дотле не брини.</p> <p> 
 то не потраја дуго.</p> <p>После неког дана Љубоје доби од Ане заповест, да Гојко дође у Драму 
раже одмора после богатога лова минулог дана.{S} Слуге су у граду уморне од дневне службе богат 
светог Јована Претече сретоше се једног дана пред вече две монахиње.{S} Једна бејаше деспотица  
ана из јутра.{S} Још пре заранака истог дана Исаија је био већ у Драми.</p> <p>— Мора бити, да  
ојила прилазећи њему.</p> <p>Од тога је дана она била срећнија, он веселији, а добра Видосава н 
еву своме почела неки вез.{S} Једног је дана <pb n="148" /> радила лагано, мисли су јој се све  
оброга му оца без пребола.{S} И тога се дана почео надати.</p> <p>— Оче, — реко је Властоју — с 
Исаија ће нам казати што више о судбини дана, што долазе, — рече један.</p> <p>— А шта бих ти з 
 <p>Ту је војска имала да се одмори три дана, па да се сва крене пут Дренопоља.</p> <p>Била је  
а.</p> <p>Костадин је Гојка задржао три дана, да почасти свога госта и да га боље увери о готов 
/p> <milestone unit="*" /> <p>После трн дана, кад је већ Гојко био на путу, а други гласник одј 
{S} Ту се задржао и после тога неколико дана по жељи свих а нарочито деспотице Љубе Угљешине, к 
ја.{S} Онај, од кога си ме пре неколико дана спасо̑ у Крстопољу, пустиће се за неко време слобо 
шљена...</p> <p>Тако је прошло неколико дана, и деспотица је већ била, забаве ради, на позлаћен 
непријатељству.{S} Само је још неколико дана требало па да се војске наше сукобе.{S} Ђурађ Балш 
8930_C19"> <head>XIX.</head> <p>За мало дана стиже у Драму и Угљешина војска а са њом Угљеша, д 
а обиђем, јер се госпођа спрема да ових дана изиђе овамо на летовање.{S} Ако ти није зазорно, п 
ветлога и моћног деспота.{S} Он ће ових дана стићи овамо са свом својом војском, а кад прими и  
 избегавао.</p> <p>О њему се није првих дана говорило, и ако је његов долазак све изненадно а н 
творен привући ће твоју пажњу још првих дана.{S} Стари отац његов Властоје, друг је Војихнин Би 
н као да бејаше скупила сву драж својих дана те их смести у сам почетак своје владе.</p> <p>Угљ 
ба три, четири месеца хладнијих зимских дана, па је дошло пролеће 1371 године.{S} У Драми је за 
> <p>Био је један од топлијих пролећних дана у месецу марту.{S} Брижни је Гојко веселије поглед 
говора и за њега раде.</p> <p>Последњих дана договоре се рудари и пошљу једног монаха, кога су  
 их послужити време једним од најлепших дана позне јесени.</p> <p>Одморивши се мало, оставише к 
смо вољни признати му и старештво, па и данак плаћати, ако се друкчије не може мир искупити.</p 
ах Пловдин.{S} Сви они нуде покорност и данак.{S} А земља храброга <pb n="182" /> Угљеше, који  
ви од двоколица.{S} То бејаше пробрана, данас уловљена, дивљач.</p> <p>Возари, пролазећи туда,  
} Али, преухитрен, савладан и затворен, данас може размишљати дуго о своме неваљалству!</p> <pb 
 пробу оружја српског и византиског.{S} Данас, кад је у међусобној борби напукло или је мож’да  
ад мртвим Војихном заплака као дете.{S} Данас је већ седми дан, како је Војихна сахрањен у мало 
и, да главе приклонимо једној глави.{S} Данас је дужност најумнијој глави, да буде на своме зап 
ти, док је све уравњено и прокрчено.{S} Данас више не разликујем у мојој деспотовини ништа друг 
ом и репом по Азији тражи плена још.{S} Данас ми и Византија имамо једног заједничког непријате 
сарима у тајном разговору и шапутању, а данас Рајко и не верује да је Тома тада тек случајно до 
.{S} Уклањање с високог велмошког места данас Томе Теологите било би незгодно из тих разлога.{S 
жеш склонити.{S} На страни, од куд дође данас краљева војска, нема још непријатеља, — рече једа 
у; ту је Тома Теологита, забринут да се данас не деси штогод, што ће му донети немилости господ 
ред љутња на многе неугодности, које се данас осећају због метежа и раздвојености, један од лов 
/p> <p>— Радњу призренскога збора ја ни данас после пуне четири године, не могу признати.{S} Он 
искрени пријатељ мој у драмској области данас је велможа Тома ! — Видосава се сети Маре, и неса 
ха, ха!{S} Погинућеш да Богме, и то још данас ал’ од вина, старче!{S} Ха, ха, ха!</p> <p>— Пожу 
> <p>— Господару, ти си од силног посла данашњег уморан? — упита Љуба Угљешу.</p> <pb n="100" / 
з Драме.</p> <p>Тако је проводила своје дане и Мара у Драми, а Видосава јој је била једина утех 
атити.{S} Ја у миру оштрим мач за ратне дане.{S} Кад судба мени намењује да понесем стег у одбр 
 своје, ћесарице Ане — у миру проводити дане.</p> <p>Али се ипак догодило нешто, што је поремет 
 — додаде Исаија.</p> <p>Тако су прошли дани прве жалости у двору Анином, а мало за тим отишао  
ло је мило и радосно сазнање.{S} Празни дани минулог живота његовог добише обилате накнаде.{S}  
/p> <p>— И ја.</p> <p>— Још су ми близо дани варљиве среће у људском животу, још су крваве ране 
ве то поднела.{S} Ти се надај, твоји су дани, што наступају!</p> <p>— Опрости, витеже, ал’ ја г 
то је до сада било.{S} Друго је, што су дани врло ровити.{S} Нама предстоји борба и ко зна коли 
ластела међу собом разговараху о тешким данима.{S} Али се ипак сну не подају.</p> <p>Будни су с 
е разговоре и наставише приче о прошлим данима, лововима и ратним приликама.</p> <p>Све је прол 
је био ведар и весео, надајући се бољим данима у својој будућности.{S} Отклонила се сумња, која 
о се о тузи у дому Војихнином, о старим данима ћесарице Ане, о мудрости деспотице Љубе, о благо 
ла мирна и тиха летња ноћ.{S} За топлим даном наступила је хладовина, коју с времена на време п 
ашинову краљевину.{S} Али од неког доба дању управља погледе своје на исток путем крстопољским, 
ишао на кулу мотриљу.</p> <p>Чешће је и дању и ноћу излазио на ово место.{S} Губио је своје пог 
p>Са високе куле мотриље у тврдоме Серу дању се виде безбројни планински ланци, како <pb n="4"  
 изразом свога лица.</p> <p>— Бог ми је дао срећу, да те обрадујем, добри оче!{S} Позвах те пре 
еринском.</p> <p>— Богу хвала што ми је дао и трећу кћер ! — рече она, кад пољуби Јелену у чело 
у поруке шаље Угљеша с краљем, одмах је дао пристанак у име своје и свога брата.</p> <p>Костади 
гу:</p> <p>— Хајдемо!{S} Хвала ти, а не дао Бог да будеш у невољи, знај да ћу ти се братски оду 
куда отишла.</p> <p>— Мож’да.{S} Бог би дао да је бар она жива.{S} Робом икад ал’ гробом никад! 
 уласку у колибу.</p> <p>— Бог ти добро дао, путниче и намерниче, — одговори старац, гледајући  
ега сам слутио да је под земљом, Бог му дао у рају насеља! — тужно додаде Исаија па се прекрсти 
ући.</p> <p>— Како да није?{S} Нисам му дао ни зевнути.{S} Да се само мало одоцних, Бог да прос 
вишеним гласом рече Угљеша примајући на дар поднесену икону.</p> <p>Гомиле народа, мушког и жен 
рваво-модру белегу:</p> <p>— Овим ме је даривао ваш некада вам веран слуга, војвода Гојко, кад  
ало обилазити велико манастирско имање, даровано многим царским повељама.{S} Ту је спадао и јед 
ога сана.{S} А уз многобројне поклоне и дарове особито издашном милошћу обасипа пресвети храм с 
о смањивало и на послетку ишчезе.{S} На дати знак хајкачи са других страна почеше свој посао.{S 
у да толико снаге, да може једнога дана дати благослов очински своме јединцу.{S} До сад не доче 
абави, а последња забава, коју нам може дати, то је њено кршење.</p> <p>То је други пут мислио. 
сада јесте, хвала Богу!</p> <p>— Бог ће дати, да и даље буде !</p> <p>— Не.{S} На прагу је војн 
ме мисли о јачини српској, која ће моћи дати отпора свакој најезди на ове крајеве, ја сам узео  
оја је могла творити много зала па ипак дати користи, а не знати чиме и колико користи.{S} За и 
понајпре места.{S} Али она не може њему дати оно, што он тражи.{S} И још нешто.{S} Не може она  
е ипак преварила у својим очекивањима и датој речи Гојку.{S} Она себе до сада не познаваше, јер 
 време причања монаховог био пребледео, дах му у грудима бејаше чисто застао, два пута је хтео  
штем.{S} Капци се на окнима затресоше а дах прве зиме стаде на заповедничко место своје.</p> <p 
p>-Бегунац и гонилац чују један другоме дах, осећају пламен мржње међусобне.</p> <p>Бегунац изв 
о шираху.{S} За очима јој чисто одоше и дах и осећаји, а душа њена шапуташе:</p> <p>— Далеко, д 
, дах му у грудима бејаше чисто застао, два пута је хтео да прекине питањем Исаију, али му реч  
е тишину разлеже трубни знак један пут, два пут па онда и трећи пут, а мало после чу се звека л 
а северном крају Чрноменских Лугова.{S} Два одељења заобиђоше српски логор са горње северне стр 
о баш тај градић.{S} И они га узеше.{S} Два повереника царевића Сулејмана седну у чамац па се н 
покривен.{S} Из њега се улазило у друга два дела, који су, покривени, стајали један до другог к 
узбуђене.</p> <p>Видосава је имала сада два пута више посла у друштву с деспотицом и Маром, а Ј 
а њима свађају, а на крају целог похода два се дворанина, на омањим коњићима, шале:</p> <p>— А  
је спустио на колено.{S} За њим су ишла два часника а до њих трубач <pb n="133" /> на зеленку.{ 
стража на главним вратима првога бедема два пута већ променила, и кад је звоно са високог торња 
а војна.{S} Рођена се браћа поделила на два логора.{S} Једни су бранили старог краља Дечанског, 
н брзо узе, и руком мило отпоздрави она два сјајна црна ока Марина, која га благо испраћаху.</p 
ме.</p> <p>Тако је на путу провео добра два месеца.</p> <p>Зато је у Драми било још мирније.</p 
ње су се лађе прибојавале за се, али та два Турчина пређу на трошном чамцу.{S} Њих поштедеше мо 
тако исто, улива у Марицу.{S} Између та два велика потока, с истока и запада и бујне Марице с ј 
Ана држећи деспотицу Љубу за руку изиђе два, трн крока напред, а Угљеша скочи са свога коња.{S} 
</p> <p>— Ни крива ни дужна ухватише ме два напасника — причаше старац — те ми мачевима угрожав 
ине њене у томе часу — и ја желим да се два пута Бог не куша!</p> <p>Гојко је весело вратио сво 
му једнога копљаника, који им привођаше два оседлана и спремна коња: једног за Гојка а другог з 
е, да се тешка погрешка не може учинити два пута.{S} Она тражи маха само за један тренутак.{S}  
ељ у страху ишчезава, и да ће се за дан два његова војска састати с војском краља Вукашина, кој 
ане нападаше, зачуше неколико ратника у два, у три маха тутањ, налик коњског топота, и неку неј 
ових мегдана јужно приморје.{S} Он је у два маха долазио као поклисар на двор мога поочима, и о 
 око њене ограде.{S} Њему се одазваше у два маха слични знаци из шумарка.{S} Али то не опазише  
>У томе се тренутку иза шибља указа и у два скока стиже на знојавом Лабуду Гојко.{S} Нападачи,  
а престадоше, а весео се народ ухвати у два велика кола.{S} Држећи се за убрусе у колу запеваше 
 су били ближе Момчилу тврдили, да су у два маха затицали Тому са неким грчким поклисарима у та 
 низа стрмен.{S} А кад сиђе доле између два брега наиђе под једном жалосном врбом крај студенца 
притврђене местимичним преплетом између два повећа коца.{S} Овај део не бејаше покривен.{S} Из  
о на коњу сам.{S} Испред њега јахала су два копљаника а по зади њега била је његова остала прат 
ађаји наступити.</p> <p>Био је момак од двадесет лета, када је била међусобна војна.{S} Рођена  
{S} То бејаше — Тома Теологита, момче у двадесетим годинама свога века, живо и окретно, гдекад  
дрицала својих услуга ради милих порука двају заљубљених срдаца. <pb n="28" /></p> <p>Али је на 
златна јабука наша, била дете од десет, дванаест година, а зваше се — монах болно уздахну — Јел 
опио очи, а ја, тужно сироче од непуних дванаест година, остадох без игде ичега.</p> <p>Кад сам 
јали један до другог као <pb n="102" /> две одаје у зиданој згради.{S} Међу њима је био пролаз, 
ицама и изиђе на горњи бој, где су биле две малене собе са једним предсобљем.</p> <p>— Станује  
ретече сретоше се једног дана пред вече две монахиње.{S} Једна бејаше деспотица Љуба — сада већ 
слуга, што су већ стигли — и ако је тек две недеље од боја — поклисари српског војводе Богдана  
је Гојко — али ипак и ја и ти превиђамо две ствари.{S} Једно је, што ћесарица не жели чути ни р 
тари и млади ратници, са разних крајева двеју деспотовина, једне војводине и краљевине, а нада  
но горео.{S} Намести ситнијег грања око двеју омањих клада, које су биле у преклад сложене, па  
уђе у предњи отворени део, који је оним двема преградама служио и за ограду околног дворишта.{S 
стегове, те се у градском пољу лепршаху двоглави орлови на њима, а сваки стег бејаше пободен у  
ша.{S} Широки и златом извезени стег са двоглавим орлом и круном држао је стегоноша у десници н 
p>Сузе му поново линуше, он опет пољуби двоглавог орла на дршку, и крену коња.</p> <p>У силној  
ртва и предала Марици, узе загледати на двоје пребијен мач.{S} Богати га украс бојна мача изнен 
нутих и спашћу их.{S} Тиме сам постигао двоје: стекао сам права на неограничено поверење и љуба 
и Мара изишле из црквице и пошле путем, двојица су стали вребати старог дворанина. и ухватили с 
ахну да му мач са свим избије из руке — двојица га нападоше с леђа, а један га тешким гвозденим 
ухвати Ану за руку.{S} Прискочише и она двојица, а један од њих извуче нож.{S} Трећи говораше А 
> <p>— Не много.{S} Прво, нек се покоре двојица трећем —</p> <p>— Ја — не! — упаде му Богдан у  
 се учини да поред ватре пролазе лагано двојица на коњима.{S} Напреже вид и спази, како се једа 
им монахом.</p> <p>Противно мирноћи ове двојице стајала је снага Рајка и Љубоја, честитих јунак 
 војвода Богдан с Рајком, Љубојем и још двојицом својих пратилаца.</p> <p>Они иђаху на коњима л 
ипеше вратнице и заклопоташе точкови од двоколица.{S} То бејаше пробрана, данас уловљена, дивља 
н је у два маха долазио као поклисар на двор мога поочима, и оба се пута дуже задржавао.{S} Ја  
ј већа.{S} А тада се брзо повуче у свој двор.</p> <p>Он је већ знао, да је био стао на последњу 
ине смрти.</p> <p>Кад су господа ушла у двор, звона престадоше, а весео се народ ухвати у два в 
пут видех, како изиђе из <pb n="123" /> двора велможе Томе.{S} И тамо је нешто тражио.{S} Прати 
ne unit="*" /> <p>У једној одаји малога двора, што се пружа као крило великог двора све до град 
ђе у собу Гојко, који долажаше из Анина двора.</p> <p>— Браћо, — рече он. — Тренутак је ту.</p> 
ти сто у великој богатој одаји Угљешина двора.{S} Ноћну таму разгањају у соби велике воштане св 
а двора, што се пружа као крило великог двора све до градског платна великог града Драме седели 
а, па место своме стану он скрете поред двора и на мала врата уђе у велики дворски врт, који се 
.</p> <p>Усред највећег весеља изиђе из двора логотет Угљешин с пергаментом у руци.</p> <pb n=" 
цне под ноћ кад ћефалија Рајко изиђе из двора Анина, где је био неки мали ратни савет.</p> <p>Н 
а слаба месечина.</p> <p>Рајко изиђе из двора, па место своме стану он скрете поред двора и на  
 и мач, главу и живот, захори се велика дворана од радосног клицања.</p> <p>— Буди витез, као ш 
и милости госпође једног од највернијих дворана Костадинових, и да је по госпођину послу пошла  
воју цитру. — Синоћ певах добрим старим дворанима честитог драмског господара, а сада већ више  
ећу овом мом пријатељу.</p> <p>Други га дворанин зачуђено погледа.</p> <p>— Јест, баш теби!{S}  
ндир са пехарима, стари Властоје, негда дворанин а доцније друг Војихнин, монах Исаија из манас 
али! — викаше старац.</p> <p>Онај други дворанин виде, да ту више нема шале, прискочи у помоћ и 
ељи — Мара и само један пратилац, стари дворанин Благоје.</p> <p>Тома се једва одржао, да се не 
 Видосава. — Он ће нам помоћи.{S} Стари дворанин Благоје већ је опремио једног поузданог коњани 
кочи, окрете се и у чуду виде где стари дворанин Благоје дави некога, који се са земље отимао.{ 
пазише ни Ана ни Мара, а још мање стари дворанин, који бејаше прилично заостао у разговору са с 
ше и Гојкови пратиоци а са њима и стари дворанин.</p> <p>— Јунаци, зликовци нам умакоше, али им 
тица је дубоко зашла, — рече Мари стари дворанин Благоје, који заостаде као једини пратилац њен 
ла! — говораше под чадором својим стари дворанин Благоје једном младом грчком певачу, који држа 
ве.</p> <milestone unit="*" /> <p>Стари дворанин брзо пробуди једног свог друга, па га, казавши 
ко нареди узвишена ћесарица, — одговори дворанин. <pb n="29" /></p> <p>— Онда нека буде.</p> <p 
 да је било довољно, — искрено одговори дворанин.</p> <p>— Одавно — рече мало после Ана — није  
сребрног служавника, који принесе један дворанин, узе со и хлеб, подносећи их Угљеши.</p> <p>—  
 каменита кула овалнога изгледа.</p> <p>Дворанин уведе Мару у доњи део из кога су полазиле стрм 
>— Станује ли когод овде ? — упита Мара дворанина.</p> <p>— Нико.{S} Само се по мало одржава ка 
 — одговорише они, показујући на старог дворанина.</p> <p>— Ни крива ни дужна ухватише ме два н 
 путем, двојица су стали вребати старог дворанина. и ухватили су га, чим се растао од старца св 
свађају, а на крају целог похода два се дворанина, на омањим коњићима, шале:</p> <p>— А како да 
— говораше Ана чешће.{S} А једном зовну дворанина:</p> <p>— Благоје, је ли раздељена у подграђу 
 тако ти учини са њим, — рече он старом дворанину — тврдо га вежи за ону исту врбу и остави нек 
Кад по заповести Угљешиној уђоше к њима дворанке, да, и саме плачне, теше деспотицу, Угљеша се  
у.{S} Византиски учитељи њени, дадиље и дворанке већином су се после тога разишли, а на дому Во 
>Браћа се загрлише и пољубише.</p> <p>У дворану ступише деспотица Љуба и војвода Гојко.</p> <p> 
е и подстаче огањ, који је на сред тога дворишта лагано горео.{S} Намести ситнијег грања око дв 
а преградама служио и за ограду околног дворишта.{S} Прегледа још једном, колико се могло разаб 
на камени наслон, који је стајао у сред дворишта служећи као степеница ради лакшег узјахивања и 
, кад су код камена за сјахивање, усред дворишта, стајале <pb n="1" /> Јелена и Видосава, разго 
ковца.</p> <p>Рајко се упути из врта на двориште и даље, од куд се глас стражарев чуо.</p> <p>С 
 се већ почео сан навлачити.{S} Изиђе у двориште, и приђе ватри.{S} Она се већ била загасила, с 
осавом, уочи неког коњаника, који уђе у двориште, па га неопажено посматраше, а кад он бејаше б 
— Добро ми дошао !</p> <p>И они уђоше у двориште, а путник уведе и коња, па га привеза за један 
им степеницама, што се спуштају право у двориште, па очајно цикну, што га грло доноси:</p> <p>— 
.</p> <p>Пуна тешке слутње изиђе брзо у двориште, где стајаху Ана, Мара, Јелена и Видосава, а м 
д оне са својим пратиоцем ступише већ у двориште црквено, Тома се брзо изгуби у шумарку, што се 
ћа позне јесени зашушта, разлетајући се двориштем.{S} Капци се на окнима затресоше а дах прве з 
едва уздржала, да одмах и пред свима на дворишту не падне Видосави на груди и да јој у сузама с 
p>Соколови су, жељни плена, кликтали на дворишту, кад су осетили час поласка.{S} Хртови су цича 
ранчице, распаљујући само јаче ватру на дворишту.{S} Да одгоне студен, коју ноћ са собом донесе 
качи окупили су се око великих ватара у дворишту, те се у друштву залагаху погачом и месом а за 
="SRP18930_C25"> <head>XXV.</head> <p>У дворишту манастира светог Јована Претече сретоше се јед 
рја у доба сунчева заласка пред великим двором ћесаричиним искупило готово цело друштво градске 
ђа искупиле у просторијама пред великим двором, гласним клицањем поздравише господара свог.</p> 
ави ратнике са старом ћесарицом и њеним двором, грмнуше хиљадама грла радосним клицањем, које с 
 Љубе, о благости и доброти лепе рођаке дворске Маре.{S} Само су избегавали говор о новом запов 
оред двора и на мала врата уђе у велики дворски врт, који се на крају завршавао шумицом.</p> <p 
 даље.</p> <pb n="115" /> <p>Војводе на двору мога поочима и они из жупе искрено жаљаху свога д 
лаву на страну.</p> <p>Тома стиже своме двору, а и оне одоше Ани.</p> <p>Тома сјаха и уђе унутр 
 ћесарици Ани, долазио је да води своме двору своју љубу, па је, на послетку, и као врховна пог 
2" /> <p>Јелену је ћесарици Ани и њеном двору приказао монах Исаија.</p> <p>— Узвишена ћесарице 
one unit="*" /> <p>Прошла је поноћ, а у двору Лала-Шахина у Дренопољу још траје весеље.</p> <p> 
мисли твоје блуде у тренуцима, кад се у двору <pb n="7" /> нашем свако добро стани?{S} Зар без  
> <p>Тако су прошли дани прве жалости у двору Анином, а мало за тим отишао је и Исаија, обећавш 
зду Азијата на наше крајеве, ја више не двоумим.{S} Ти га се сећаш, Љубо.{S} Једне је вечери не 
о оставио!</p> <p>Са уског прозора кроз дебеле зидине био је леп поглед.{S} Тамо преко провалиј 
е рушевине пастири су наслонили отесана дебла и утврдили главне делове скромнога обиталишта, ко 
од студенца.</p> <p>Ту га, на положеном деблу једног скоро обаљеног храста, затече и Тома.</p>  
 <p>— Заповеда ли превисоки краљ и мили девер мој да се уклонимо ?</p> <p>Вукашин се пожури:</p 
јка.{S} Ту сам снивала прве снове своје девојачке среће, која ми се указала у младом витезу јед 
о трже: — Ти си, мож’да, већ —</p> <p>— Девојка још! — одговори она.</p> <p>— Онда ипак: моја Ј 
е, па, гладећи је, упита га:</p> <p>— А девојка, синко?</p> <p>— Кнегињица Мара, оче!</p> <p>Ст 
 сам, витеже, расла и од детета постала девојка.{S} Ту сам снивала прве снове своје девојачке с 
у моју услугу?{S} А бејаше, збиља, лепа девојка!{S} Као пупољак ружин!{S} Хе, хе, а ко јој је к 
> <p>— Овај туђин има очи за лепоту ове девојке!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1893 
ом бојом зна сликати тек прошлост добре девојке, Јелене!</p> <pb n="142" /> <p>Ана од чуда клон 
</p> <p>Траже га разорена срећа честите девојке, увређена част беспрекорног витеза, понижен пон 
рала се деспотовина Костадина и Драгаша Дејановића, граничећи се на северу Козјаком и Витошем,  
, и оставио деспоте Костадина и Драгаша Дејановића, да га са својом војском принуде на предају, 
е поведе.</p> <p>За зборно место војске Дејановића бејаше одређен Велбужд, место пуно поноса са 
денца на једног војника, гласника браће Дејановића.</p> <p>Гласник поможе рањенику да сиђе с ко 
у деспотовину Костадина и Драгаша браће Дејановића а право на западу преко великога Вардара Вук 
 Битољ и многи други.{S} Јужно од браће Дејановића била је, Солуну понајближа, омања војводина  
е са њом преко деспотовине светле браће Дејановића.{S} Он ће у Велбужду узети и њихову војску,  
Можемо.{S} На вратима деспотовине браће Дејановића већ куца османлиска сила код Самокова испод  
асти горње Струмице у деспотовини браће Дејановића близо пута била је једна повећа колиба.{S} У 
<head>XV.</head> <p>У деспотовини браће Дејановића а особито у главним градовима њеним, у Жегљи 
до другог неки крупан старац, војник из Дејановића војске.{S} Он распитиваше за чадор војводе Г 
а — поклисари српског војводе Богдана и Дејановића, који напустише одмах Пловдин.{S} Сви они ну 
н са плачкавичких <pb n="153" /> катуна Дејановићевих младом ратнику с обале Орфанскога Залива. 
ог!</p> <p>— Онда нам остају само браћа Дејановићи, Костадин и Драгаш, и њихов стриц војвода Бо 
зум не само да им не отежаваху Богдан и Дејановићи, већ га и сами помагаху, јер и сами бејаху у 
="180" /> <p>— Јесам.{S} Светли деспоти Дејановићи шаљу ме да витешком деспоту Угљеши и краљу В 
а господара а са њим и домовину.</p> <p>Дејановићи су и до сад дочекивали поклисаре од Мрњавчев 
 Однећеш од нас књигу деспоту Костадину Дејановићу и његовом брату деспоту Драгашу.{S} Ти ћеш и 
ин пао и да је дошао ред на деспотовину Дејанових синова.</p> <p>Монах је био зао пророк, а њег 
ивен.{S} Из њега се улазило у друга два дела, који су, покривени, стајали један до другог као < 
ого ценим наше јунаке, чија сам витешка дела очима својим гледала. <pb n="30" /></p> <p>— Онда  
ива благодет Божју на се и своја грешна дела.</p> <p>Кад логотет заврши читање, Угљеша се појав 
бу.</p> <p>Цела се колиба делила на три дела.{S} С поља се улазило у простран предњи њен део, к 
групама коњица се турска раздели на три дела на северном крају Чрноменских Лугова.{S} Два одеље 
ћо!{S} Није толико ни до јела колико до дела.{S} А милостиње не могу чинити, кад и сам живим од 
ј одломке из свога превода богословских дела са грчког језика, или би са њом расправљао о стари 
емљиште првих његових витешко-хајдучких дела била је планина Родопа.{S} За првих година свога в 
се повише, земља тутњи, кишне се барице деле.</p> <p>Бегунац иде, да спасе главу из џелатске то 
ју.{S} Они се разлазе као непријатељи и деле у таборе.{S} Залуд је ту Урош са царским скиптром  
е и уђе у колибу.</p> <p>Цела се колиба делила на три дела.{S} С поља се улазило у простран пре 
рти војводе Момчила и о другим јуначким делима...</p> <p>— Певај, певај, синко, срећа ти вазда  
 царски престо и скиптар.{S} У витешким делима и племенитости, коју певају наши певачи — а ја с 
да се покаже као витез у већим државним делима.</p> <p>Нико није знао, шта је Момчила навело да 
еспотовине српске.{S} Мишљење свога оца делио је врло радо и његов Гојко, па је у мислима и жељ 
 разбирали и гледали да из напабирчених делића саставе ма и непотпуну слику.</p> <p>Највише је  
слонили отесана дебла и утврдили главне делове скромнога обиталишта, које су после изводили у м 
ако мора бити.{S} Боље је, велим, да се делови спасу но да све за љубав целине иде у пропаст.</ 
 ми непознато стање, у коме се поједини делови српске државе налазе. <pb n="14" /></p> <p>Угљеш 
непријатељ из Азије.{S} Јужни и северни делови српских земаља стајаху једни према другима као о 
ни била.{S} А ја ћу се бринути, да ти и делом докажем, да није нестало у мени снаге ни издржљив 
арко је с браћом морао остати пред оним делом краљеве војске, коју је краљ био повео на Николу  
д.{S} Тамо преко провалије настаје нижи део планине а преко ње се види далеко на југ.</p> <p>У  
прозору.</p> <p>Очима брзо прелете нижи део Меникејских Гора и даље равницу, кроз коју се пружа 
јкршније момке, најбољу опрему, најбољи део драмске војске.</p> <p>Кад Љубоје уђе у логориште и 
зи.</p> <p>Старац уђе у предњи отворени део, који је оним двема преградама служио и за ограду о 
леда.</p> <p>Дворанин уведе Мару у доњи део из кога су полазиле стрме степенице за горе.{S} Мар 
боје оде у град, у коме је до сада већи део свога службовања провео.</p> <p>Он бејаше сад препо 
еплетом између два повећа коца.{S} Овај део не бејаше покривен.{S} Из њега се улазило у друга д 
ом прозору, са кога се лепо видео један део звезданог неба.</p> <p>— Господару, ти си од силног 
С поља се улазило у простран предњи њен део, који је био ограђен високом оградом од сламе, прит 
лете из одаје, где су се гостили, један дервиш.</p> <p>Он се заустави на широким мермерним степ 
итез наш паде као жртва зависти!</p> <p>Дервиш клече и диже руке према месецу:</p> <p>— Заклони 
раховито се разлегаше клетва фанатичног дервиша.</p> <p>Месец зађе за облаке, а правоверни чуше 
/p> <p>— Не.{S} Кад видим, како јуначки дереш матицом, расецајући таласе велике злобе људске, ј 
на је, златна јабука наша, била дете од десет, дванаест година, а зваше се — монах болно уздахн 
ободоше коње.</p> <p>Ваљало им је пуних десет часова јахати, зато у Крстопољ стигоше сутра дан  
Тома Теологита, забринут да се данас не деси штогод, што ће му донети немилости господареве; ту 
е а у исто доба остави овај свет његова десна рука, отац његове верне љубе, ћесар Војихна, који 
 војвода у Драми, био је старом Војихни десна рука у многом његовом предузећу.{S} Јуначан, смео 
дговори јој он.</p> <p>За тим узе Ану с десна и Љубу с лева од себе и пође с њима.{S} Кад приђе 
ну и замахну да Рајка удари са стране у десна ребра.</p> <p>Нож сину, нешто закркља, нападач па 
 отвори и са напрезањем скиде прстен са десне руке.{S} Пружи га гласнику, хтеде нешто рећи, очи 
 ножем, па га забоде више од половине с десне стране у врат Грку, који на мах паде, а из ране ш 
ак саломио у борби за Српство.{S} Света десница, која те носила!{S} Вечан ти покој, јуначки кра 
 непрестано савијаше.</p> <p>— С Богом, деснице моја! тешко јекну неко. — Више нећеш никоме пре 
вуче на више левом руком рукав са своје деснице показујући Ани још крваво-модру белегу:</p> <p> 
и!</p> <p>Стискоше један другом јуначке деснице, Гојко скочи на коња, па се са пратиоцем изгуби 
одигао корице с мачем, да му буде ближе десници.</p> <p>Томи у један пут постаде све јасно.{S}  
вим орлом и круном држао је стегоноша у десници на дршку од бојнога копља.{S} За њим је ишла ко 
ољуби цитру, па је одбаци, а са мачем у десници похита ограшју, где га је хладна смрт неминовно 
 поново већ изгубљеним сјајем.{S} Стеже десницом нож, и пре, него што преплашени Турци могаху и 
 јаки Господ с небеса оснажи моју слабу десницу, да буде моћни заштитник свете цркве наше! — уз 
Не знам!</p> <p>— Већ?</p> <p>— У стару десницу!</p> <p>— А није ли она изнемогла?</p> <p>— Не! 
олажаху редом поред чадора горе и доле, десно и лево.</p> <p>— И тако остаде у залуд моја журба 
један не много велики кланац.{S} Лево и десно дизали се каменити брегови, а међу њима је текла  
длима и спуштеним уздама јурнуше лево и десно, напред и назад газећи и тлачећи све, на што наиђ 
почеше се разређивати и одвајати лево и десно у поједине гомилице, бијући непрестанце бој на <p 
ко страшног изгледа.{S} Огртач му се са десног рамена мало спустио, те се у сумраку видело, как 
>А сва ова ломљава вођаше се на крајњој десној страни густе лесе, која се око Угљеше непрестано 
<p>Непознати лагано устаде, и, држећи у десној руци нож, приђе, мало погнут, на један корак до  
 Прокопа, с крстом у левој и босиљком у десној руци ступи корак испред браће своје:</p> <p>— Бл 
> <pb n="93" /> <p>Гојко клечећи држаше десном руком очеву главу а левом покри лице и очи своје 
е крвавога разбојишта прелази на другу, десну страну њену, још једна жртва тужнога покоља.</p>  
држао узде крупнога вранца без белеге а десну је спустио на колено.{S} За њим су ишла два часни 
отицу, обгрливши јој стас левом руком а десну пруживши једној групи звезда, које су биле источн 
и руке! — рече као у шали, дижући своју десну руку.</p> <p>— Зашта? —изненађено питаше Љубоје.< 
{S} А за тим, осетивши и сам њене сузе, деспот је нежно ухвати за леву руку и приведе крају, гд 
 деспотског кулука са становника Драме, деспот призива благодет Божју на се и своја грешна дела 
 чадору на средини логора краљ Вукашин, деспот Угљеша и војвода Богдан разговарају се о ратном  
{S} Како је красан растанак њен био!{S} Деспот се врло дуго задржао у логору синоћ.{S} У граду  
49" /> је донео прве, добре гласове.{S} Деспот јавља да је са својом војском прешао границу и с 
византиска сила устукла испред наше.{S} Деспот рачуна и на њихову снагу.{S} Уклањање с високог  
 са маћедонским владарима неизбежан.{S} Деспот Угљеша живи је страх за наше.{S} После дужег раз 
ђу нас и Византије било је и прошло.{S} Деспот је рачунао на грчку помоћ.{S} Отуда је и био тол 
о деспоту, обрадовали су све у Серу.{S} Деспот је братски загрлио младога војводу, па га је онд 
— Не, ја велим не! — одговори му Тома — Деспот Угљеша већ куца тешком руком својом на вашу гран 
{S} Стегоноша!</p> <p>— Помоћ!</p> <p>— Деспот!{S} Краљ!</p> <p>— Алах, ил-Алах!</p> <p>У мору  
 замисли, па као за себе рече:</p> <p>— Деспот је јунак!{S} То сам и слушао и очима гледао, — п 
 га на далеко, да је честит јунак.{S} А деспот га, веле, зове братом својим.{S} Ти га знаш?</p> 
други. <pb n="31" /></p> <p>— Али га је деспот послао, а он се мора слушати, — расправљаху трећ 
 њима се заносила.</p> <p>А сад, кад је деспот отишао с војском, око ње је мирно и тихо, па се  
 и снази нашој на југу.</p> <p>— Мој се деспот неће покајати, што ме је обасуо милошћу, — рече  
ке, одакле и прети погибија.{S} Старији деспот Костадин био је у Жегљигову, где је добијао знат 
ци — није ништа страшно да би се светли деспот са својом свитом морао журити.</p> <p>За тим Том 
омина путовања у Крстопољ.{S} Разборити деспот махну главом, и рече:</p> <p>— Сумњиво!</p> <p>А 
а говорио дуго и живо, говорио је и као деспот и као муж, и као јунак и као човек од срда, па к 
главни логор јужне војске, коју је имао деспот Угљеша лично да поведе у бој против Турака.</p>  
а ме!{S} Напред, јунаци!</p> <p>— Живео деспот!</p> <p>И као бујица грунуше густи редови крстоп 
истише простор око себе.</p> <p>— Живео деспот ! — проламаше се ваздух, разносећи далеко на све 
ише знак, а чета кликну:</p> <p>— Живео деспот !</p> <p>— Алах, ил-Алах ! — рикну нови талас ту 
друштво на чилим коњицима.{S} Ту је био деспот Угљеша са оружјем и позлаћеним рогом ловачким; т 
 свет је знао чак и то да се млађи брат деспот Драгаш од тога доба непрестано налази на граници 
златном руху на богато украшеном жераву деспот Угљеша, а око њега бејаху велики војвода Богдан, 
и вредних рудара и учинио своје.</p> <p>Деспот Костадин не само да не попусти, већ љуто прећаше 
} У Драми наста свечан тренутак.</p> <p>Деспот Угљеша долазио је у походе својој ташти ћесарици 
ојка, а Тому позва да се нађе уз њега — деспота -— својим саветом и знањем.</p> <p>Веће весело  
ловачког стана код млина, нађи светлога деспота и реци му: „Велможа Тома и војвода Љубоје отишл 
ће сад са Гојком.{S} Он, војник и слуга деспота и ћесара свога, тражи тајне ноћне састанке са о 
ну нови талас турске силе и сломи се на деспота и његов одред.</p> <p>У крваву сечу утону све.. 
о свечану службу за срећна пута српског деспота и његове војске.{S} Никада није старац тако пој 
Сад је стигао глас од светлога и моћног деспота.{S} Он ће ових дана стићи овамо са свом својом  
едаше, да је дошао овог часа коњаник од деспота Угљеше, и да <pb n="149" /> је донео прве, добр 
деспоту узмогнем рећи о њима то, што од деспота чујем, — рече Тома притворним расположењем.</p> 
 идем доста далеко.{S} Ја сам од стране деспота Угљеше.</p> <p>— А, тако! — протеже старац. — А 
 продужио је своје напредовање у служби деспота Угљеше, где се после дужег лутања по српским об 
ник захвати у липову кору воде и запоји деспота.{S} Он ћуташе, тешко дихаше и склопи очи.{S} По 
ор прихвати његову реч</p> <p>Трубе око деспота не престајаху давати знаке српској војсци.</p>  
 најбоља војска моја?</p> <p>— Овде је, деспоте; опасали су непробојни зид од својих груди и шт 
љне — продужи Угљеша.</p> <p>— Тако је, деспоте.{S} Захваљујући великом поверењу твоме, није ми 
а и увек, где и кад ти.{S} Срдиш ли се, деспоте?{S} Опрости, али ја мислим, да те није тежак др 
а разгњеви и плану:</p> <p>— Кад нећеш, деспоте, да поштујеш своју реч, да Бог да у скоро слуша 
је ни одговорио.</p> <p>— Господару!{S} Деспоте! понови жена.</p> <p>Он је опет оћутао на њен п 
иге за тобом, нађем овде као и сада.{S} Деспоте, Угљеша!{S} Има неко доба, како остављаш певача 
 све пропало, ако они нас први нађу.{S} Деспоте, твоја је слава допрла и до тог атонског пустињ 
Ја хоћу спаса свима а не себи!</p> <p>— Деспоте, победио си ме Ал’ пусти мене да пре тебе погин 
рви.{S} Расклон’те се, јунаци!</p> <p>— Деспоте, ни један се неће маћи.{S} Ја сам их заклео, да 
</p> <p>— У исто доба, кад и ти, светли деспоте! — одговори Љуба.</p> <p>— Овде на кули мотриљи 
ну звезду наше судбине!</p> <p>— Светли деспоте! — радосно прозбори Гојко. — Хвала на такој зад 
гита се дубоко поклони:</p> <p>— Светли деспоте!{S} Заповедај и ја ћу слушати без поговора.</p> 
еруј мојој искреној исповести, узвишени деспоте.{S} Не бих се ногом макао из ових тврдих зидина 
ашина, који је опсео Пловдин, и оставио деспоте Костадина и Драгаша Дејановића, да га са својом 
p> <pb n="180" /> <p>— Јесам.{S} Светли деспоти Дејановићи шаљу ме да витешком деспоту Угљеши и 
раму и Угљешина војска а са њом Угљеша, деспотица Љуба и војвода Богдан, човек у најбољим годин 
та, где се имала цела дружина сакупити, деспотица Љуба већ бејаше тамо стигла.{S} Али Угљеше и  
ена кликтање и дозивање рогом ловачким, деспотица Љуба оживе, очи јој светлије погледаше а груд 
у, ушавши једне вечери у собу Угљешину, деспотица затече свога војна при отвореном прозору, са  
 се било већ у велико зашло у јесен.{S} Деспотица Љуба очекивала је Угљешу, да је врати у Сер.< 
 Мара по жељи њеној очекиваше.</p> <p>— Деспотица је дубоко зашла, — рече Мари стари дворанин Б 
душевљавао беседама Јована Златоуста, а деспотица му је давала за право, хвалећи са своје стран 
расположењу.</p> <p>Гојко се поклони, а деспотица прихвати:</p> <p>— Све је већ учињено, господ 
јући и сређујући војну силу своју.{S} А деспотица Љуба проводила је по неколико часова на висок 
 Мамљена све дубље међу столетне грмове деспотица се и не сећаше да је Мара по жељи њеној очеки 
а.</p> <p>— А сада и најбоље ! — додаде деспотица Љуба, па продужи: — Добра мајко!{S} Није једн 
 близини се зачу рог.</p> <p>— Ако буде деспотица, кажи јој да сам овде, — рече Мара и старац с 
 времена Угљеша ступи у собу, где га је деспотица очекивала.</p> <p>Он је био јако потресен и и 
али лепо и дирљиво био испричао како је деспотица писнула од бола, када је улазећи у тврђаву ви 
а Маром.</p> <p>— Али, мајко, — сети се деспотица — је си ли тамницу отворила?</p> <p>— Хвала Б 
а одар ваљаног витеза!</p> <p>За тим се деспотица окрете Вукашину:</p> <p>— Заповеда ли превисо 
гледала. <pb n="30" /></p> <p>— Онда ће деспотица са насладом читати приче о Александру Великом 
ћа.</p> <p>— То је стара мржња ! — рече деспотица.</p> <p>— Да, старој омрази даје маха, кад тр 
 ја ћу, мајко, надгледати посао, — рече деспотица Љуба.</p> <p>— Заједно ћемо са Маром.</p> <p> 
и не долазимо да вас обрадујемо, — рече деспотица. — Храбри бранилац и заповедник јакога Пловди 
пред вече две монахиње.{S} Једна бејаше деспотица Љуба — сада већ монахиња Јефимија, а друга ње 
амаскинову.</p> <p>— Мени се — говораше деспотица — не свиђају певања песника Манојла Филона, и 
ше и пољубише.</p> <p>У дворану ступише деспотица Љуба и војвода Гојко.</p> <p>— Опростите, али 
</p> <p>Тако је прошло неколико дана, и деспотица је већ била, забаве ради, на позлаћеном ђерђе 
но блеђи, али на мах устаде:</p> <p>— И деспотица ће поћи с тобом.{S} Ићи ће на гроб свога прем 
одару,— у радосном узбуђењу огласи се и деспотица, — веруј са превисоким братом својим у победу 
 <p>— Познајем, ено је! — брзо одговори деспотица Љуба — она је и сада онако сјајна и чиста, ка 
Тебе Бог штити, господару мој! — кликну деспотица.</p> <p>— Али има — продужаваше Угљеша — неко 
оружјем и позлаћеним рогом ловачким; ту деспотица Љуба и лепа Мара на обученим коњима својим са 
о тренутака из цркве се, у којој бејаху деспотица и ћесарица с осталим и народом, чујаше одушев 
ного мекша, но што је мислила...</p> <p>Деспотица Љуба приђе ка њима.</p> <p>Монах Исаија припо 
лико старијих и млађих витезова.</p> <p>Деспотица и Ана са свитом својом поздрављаху на првом б 
деној брави на градским вратима.</p> <p>Деспотица погледа Угљешу.</p> <p>— То је какав поклисар 
Већ клонула природа чисто оживе.</p> <p>Деспотица Љуба није ишла са ловцима само из обичаја да  
 остадоше пусти, тихи и нечујни.</p> <p>Деспотица се Љуба за часак повуче у самоћу, помоли се п 
 ипак је подлегао. <pb n="12" /></p> <p>Деспотица цикну, а Угљеша је изнемоглу прихвати и спуст 
езде нових завојевача.{S} Знам —</p> <p>Деспотица писну:</p> <p>— Стани, заклињем те живим Бого 
Љуба.</p> <p>— Буди ми срећна и здрава, деспотице моја! — одговори јој он.</p> <p>За тим узе Ан 
есте оно, што души мојој не да мира.{S} Деспотице!{S} Да сам мислио остати у Серу и на овоме, ш 
ју драгу Љубу, пружи јој руке.</p> <p>— Деспотице, од куда ти овде и у ово доба? — рече јој, др 
лас да је — Дренопоље пало!</p> <p>Туга деспотице Љубе чисто стаде.{S} У њој плану жар свеснога 
адве стране.</p> <p>Кад Угљеша би поред деспотице, кликну мушки и отворено:</p> <p>— С Богом! — 
 старим данима ћесарице Ане, о мудрости деспотице Љубе, о благости и доброти лепе рођаке дворск 
а неколико дана по жељи свих а нарочито деспотице Љубе Угљешине, кћери Војихнине и Анине, која  
ажњу.{S} До краја пажљив према Угљеши и деспотици Љуби, Тома је знао да та пажња иде само у кор 
.</p> <p>— Љубо! — рече у име исповести деспотици — јуче сам у лову наишао иа дрво са тичјим гн 
вио њихов покојни господар Војихна, и о деспотици Љуби, која је дошла на погреб свога оца.{S} Г 
ах Исаија у часовима књижевне забаве са деспотицом Љубом читао би јој одломке из свога превода  
ка Љуби.{S} Тада пусти старицу па се са деспотицом од срца пољуби.</p> <p>— Добро ми дошао, мил 
ранице — одговори Угљеша па, пошавши са деспотицом низа степенице, које се отворене увијаху око 
м, стајаше узрујан пред мудром и добром деспотицом Љубом.</p> <p>— Познајеш ли још у оном звезд 
ла сада два пута више посла у друштву с деспотицом и Маром, а Јелена, навикнута на невољу, трпе 
у пажњу своју усредсредио у помисли, да деспотицу Љубу непрестано обасипа хвалом, услужношћу ко 
ном звезданом јату моју звезду? — упита деспотицу, обгрливши јој стас левом руком а десну пружи 
 њима дворанке, да, и саме плачне, теше деспотицу, Угљеша се удали, очевидно и сам потресен губ 
обронку.{S} Поздрави све — ах — све — и деспотицу, и кажи да је Угљеша чинио своју дужност, али 
и Исаија, обећавши да ће чешће походити деспотицу, која ће у Драми остати до јесени.</p> <miles 
ихнине куће.</p> <p>Ћесарица Ана држећи деспотицу Љубу за руку изиђе два, трн крока напред, а У 
<p>Дуго је сам размишљао, па онда зовну деспотицу.</p> <p>— Љубо, — рече јој он — ти знаш, о че 
{S} А кад је добила женско дете, потоњу деспотицу Угљешину, још се више повукла себи и своме до 
и и врли витезови, зна то сва краљева и деспотова војска, па зато баш и хоће да се пред вама по 
јући се:</p> <p>— Добра Видо!{S} Милост деспотова није захватила онога, који је ње највише засл 
аше своје часно место у редовима коњице деспотове.</p> <pb n="119" /> <p>Та је војска Угљешина  
тицала у градско поље под Сером.</p> <p>Деспотове стегоноше, које бејаху по појединим жупама, р 
стрица Југа Богдана.{S} Али се Угљешина деспотовина продужавала највише на исток, од састава Ст 
верних господара и Угљеше простирала се деспотовина Костадина и Драгаша Дејановића, граничећи с 
 млади ратници, са разних крајева двеју деспотовина, једне војводине и краљевине, а нада свим ш 
м градовима, на морску обалу наслоњене, деспотовине Угљешине.</p> <p>И ако се границама нигде н 
one unit="*" /> <p>Кад се велика војска деспотовине Угљешине и војводине Богданове изгуби за пл 
ачунати?</p> <p>— Можемо.{S} На вратима деспотовине браће Дејановића већ куца османлиска сила к 
ности између многих староседелаца своје деспотовине, којом је самостално завладао 1366 кад је о 
е.{S} Оставио је најважнију страну моје деспотовине у часу, кад ми је његов глас, мудрост његов 
 продужи Угљеша — најважнија тачка целе деспотовине и то баш са оне стране, са које смо најслаб 
ци су летели из Жегљигова на све стране деспотовине, позивајући властелу и градске ћефалије а к 
ој против Турака.</p> <p>Осем простране деспотовине Угљешине и омања војводина Богданова слала  
то пута крвљу натапаним, долинама јужне деспотовине српске.{S} Мишљење свога оца делио је врло  
елики број и грчких становника Угљешине деспотовине.</p> <p>Угљеша је био у великом послу, прим 
ијег места у источној половини Угљешине деспотовине, а на њ је уздигнут највећи противник његов 
јску у Скопљу, и кренуо се са њом преко деспотовине светле браће Дејановића.{S} Он ће у Велбужд 
губила оца а ја првог помагача свог.{S} Деспотовини је тај губитак ненакнадан.{S} У томе је и т 
но.{S} Данас више не разликујем у мојој деспотовини ништа друго, до само верне поданике.{S} Сут 
бан баш за то што је туђин, јер у мојој деспотовини има много туђина његовога рода.{S} Многу са 
е до велике Марице.{S} Столица је целој деспотовини била у Серу, најзнатнијем граду међу свима  
 Радовишта а у области горње Струмице у деспотовини браће Дејановића близо пута била је једна п 
у је била и Драма, друго знатно место у деспотовини; ту је и каменита тврђава Мелник, и Крстопо 
d="SRP18930_C15"> <head>XV.</head> <p>У деспотовини браће Дејановића а особито у главним градов 
же казати, са које ће стране несрећа на деспотовину нашу навалити?{S} Врло лако може да дође са 
 да је Пловдин пао и да је дошао ред на деспотовину Дејанових синова.</p> <p>Монах је био зао п 
ане.{S} Очима је тражио на северозападу деспотовину Костадина и Драгаша браће Дејановића а прав 
оћи.{S} Кад се вратила у ловачкој свити деспотовој, Мара се једва уздржала, да одмах и пред сви 
> <p>Сутра дан рано из јутра уђе у собу деспотову војвода Тома Теологита, човек лепа <pb n="13" 
не руком, па се пусти да не изостане за деспотом.</p> <p>— С Богом, господару!</p> <p>— С Богом 
нуше густи редови крстопољске војске са деспотом и својим војводом, те за час рашчистише просто 
ив царевине.{S} Високо одликовање чином деспотским, које је добио од Византије, раскинуло је св 
јпосле, скидајући неке терете дажбина и деспотског кулука са становника Драме, деспот призива б 
раљевску пре шест година онда, кад и ја деспотску.{S} Ми бејасмо једини, који се одушевљавасмо  
 њихово право, да само за себе копају а деспоту да дају уговорену накнаду.</p> <p>Монах се одаз 
е.</p> <p>— Бићу срећан, ако и ја своме деспоту узмогнем рећи о њима то, што од деспота чујем,  
пак не бејаше лако ни једноме а најмање деспоту Угљеши, који је имао да издржи прве ударце турс 
ој војсци да је општа погибао и краљу и деспоту онака иста, каква је и простом пешаку и скромно 
аквог гласа?</p> <p>— Стигао је гласник деспоту.{S} Све је здраво и мирно и весело нашој извесн 
слио поћи овамо — тако јавља краљ нашем деспоту, а он нама — напао је на његову војску Алтомано 
ла господу Богу горе и нашем милостивом деспоту на земљи, али ја мислим да је за све оно, што ј 
 деспоти Дејановићи шаљу ме да витешком деспоту Угљеши и краљу Вукашину однесем радосне гласе:  
ша...</p> <p>Гласи, које је Гојко донео деспоту, обрадовали су све у Серу.{S} Деспот је братски 
или <pb n="151" /> смо, да понудимо мир деспоту.{S} Тога ради ја сам и пошао.{S} А погодбе су м 
ва стоји много.{S} Однећеш од нас књигу деспоту Костадину Дејановићу и његовом брату деспоту Др 
 и кажи да си ти учинио последњу услугу деспоту Угљеши.{S} Реци, да си га овде сахранио, овде и 
ту Костадину Дејановићу и његовом брату деспоту Драгашу.{S} Ти ћеш их позвати на заједничку вој 
а Богу и не бејаше никога за тамновање, дете моје, кад издахну твој отац.{S} Тамница је празна, 
> <p>— Она је, златна јабука наша, била дете од десет, дванаест година, а зваше се — монах болн 
, па се над мртвим Војихном заплака као дете.{S} Данас је већ седми дан, како је Војихна сахрањ 
времену обрадова.{S} Радовала му се као дете што жељно пружа руке за мирисним цветом и шареним  
руга.{S} Он то крије сада, а кад је био дете и сам је причао.{S} Зна он рећи и за што је то бил 
им пословима.{S} А кад је добила женско дете, потоњу деспотицу Угљешину, још се више повукла се 
а се не могаше уздржати:</p> <p>— Јадно дете! — уздахнула је, и сама бришући сузе.</p> <p>А ни  
ише Радовишта.{S} Њега је вила, кад још дете бејаше, у планини задојила, па му, овако малом, да 
у његову.{S} Ту сам, витеже, расла и од детета постала девојка.{S} Ту сам снивала прве снове св 
у пола ближа моме месту рођења и првога детињства но што је место, на коме смо сада.{S} Ја сам  
таром се Исаији обновише у памети слике детињства и младости, а томе бејаше узрок Јелена и срећ 
е отишла у бризи да набави хране својој деци.{S} Док се она тамо бавила, за тренутак се примакл 
но се пожури Видосава.</p> <p>— Ходите, децо, — рече Ана, па им стави руку на главу, кад они кл 
огора.{S} Једни су бранили старог краља Дечанског, други су били уз младог Душана, за кога је т 
 немоћних стараца, слабих жена и невине дечице!{S} Али није, хвала Богу, дуго тако трајало.{S}  
енскиње из подграђа и околине с нејаком дечицом и заосталим старцима стајаху покрај пута с обад 
ећи у собу, па видевши ловачку торбу на дивану у њој, додаде: — Ово је ваљ’да сада неко оставио 
{S} То бејаше пробрана, данас уловљена, дивљач.</p> <p>Возари, пролазећи туда, поздравише ловце 
/p> <p>Возари стадоше пред млин и унеше дивљач.</p> <p>Тада приђоше ватри Исаија и Рајко.{S} Ни 
одважно зађе у планину, вешто трагајући дивљач.</p> <p>На једној коси она се, слутећи плен, одв 
твоје лековите речи.{S} Мож’да сам више дивљи а мање питом, мож’да и не личим више на <hi>твога 
рачка за забаву у овом граду, међу овим дивљим створовима.</p> <p>Тако је кадшто мислио Тома.</ 
суморне ал’ још доста крепке природе, у дивљини, која није ни без својих особитих чари, Мари ср 
на очи наше расте нова сила, нова снага дивљих Азијата, Турака. <pb n="16" /></p> <p>Угљеша ућу 
и онда ни сада.</p> <pb n="164" /> <p>У дивљој хуци узбуњене природе зачу се топот потмулом луп 
иградскога патријарха ублажио.{S} Он је дигао тешку анатему, која је на народ српски била бачен 
пао у постељу, са које се није више +ни дигао.</p> <p>Кршила сам руке, клечала, плакала, молила 
 још бори са душом, неки се упиње да се дигне, да бол олакша и пада доле изнемогло, стотина изд 
 суву руку, а старац му даде знак да се дигне.{S} Он устаде, па седе до оца на постељу.{S} Отац 
 државна нагони нас да у име њено главе дигнемо! — оштро говораше Вукашин.</p> <p>— Она нас сад 
шао душом, оком, слухом за њом, ка њој, дигнувши руку управљену небу.</p> <p>— Господару, Угљеш 
ховита сеча</p> <p>Чадори за тренут ока дигнути, погажени, покрхани и поломљени; коњи, што су о 
 си постао заточеник, што си на велможу диго̑ руку?</p> <p>— А зашто дигох?</p> <p>— Не знам.</ 
на велможу диго̑ руку?</p> <p>— А зашто дигох?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Због овога, — рече Го 
ша, што је оба коњица готово у исти мах дигоше јурећи преко расплинуте речице!</p> <p>А први кв 
 <pb n="150" /> <p>На путу из Ипсале за Дидимотику Тома срете код старе, добро му познате, грчк 
и границу па окрећући на север удара на Дидимотику до Дренопоља.</p> <p>Кад се осетио довољно з 
че:</p> <p>— Добро, вратимо се лагано у Дидимотику да доконамо.{S} А ти ми дајеш довољно разлог 
сташе сузом, а он, држећи је на прсима, диже своју главу и очима гледаше горе, као да тражаше н 
Научени коњиц осети звук стрелина лета, диже главу, начуљи уши и очима чисто тражаше правац, ку 
хта, по лицу му се разли нека веселост, диже руку, која се тресла, и спусти је на главу Гојку:< 
, и гледаше неко време преда се, а онда диже главу, и рече Томи:</p> <p>— Теби је све ово позна 
ј се мах Исаија наже над самртником, па диже главу и рече монахињама:</p> <p>— Помолимо се Госп 
ао жртва зависти!</p> <p>Дервиш клече и диже руке према месецу:</p> <p>— Заклони лице своје од  
{S} Ма шта било — и Тома бацивши листак диже руку да такне Мару.</p> <p>У очима му је сијао ога 
еда поново, очи му бејаху влажне.{S} Он диже руку и обриса — сузе.</p> <p>Уздахну, па се окрете 
 народ слегоше се око њега, а он високо диже одвијени лист па стаде читати Угљешину повељу.</p> 
задрхта, али се брзо прибра, и поносито диже главу.{S} Тома, идући лагано на коњу, пролажаше ве 
тани, мила љубо моја — зваше је Угљеша, дижући је. — Заборави ову пошалицу моју, она није за те 
p> <p>— Ево ти руке! — рече као у шали, дижући своју десну руку.</p> <p>— Зашта? —изненађено пи 
не много велики кланац.{S} Лево и десно дизали се каменити брегови, а међу њима је текла једна  
та Гојко, намаче калпак на очи, прикупи дизгине Лабуду, па га ободе.{S} Лабуд силно фркну, скоч 
 превод богословске књиге грчкога писца Дионисија Ареопагита, прекидајући посао с времена на вр 
је таман просто и без кићења али лепо и дирљиво био испричао како је деспотица писнула од бола, 
в долазак све изненадно а неке и немило дирнуо.{S} Није им био непознат, јер је са Угљешом више 
</p> <pb n="72" /> <p>Ана бејаше немило дирнута:</p> <p>— Хвала вам, велможо !{S} Али ја никад  
 Проћи ће векови, па ће се згажени крст дићи, а потомци изгинулих Срба на Срб-синдигију љуто ће 
е и запоји деспота.{S} Он ћуташе, тешко дихаше и склопи очи.{S} После их полако отвори и са нап 
Божјег благослова!{S} Пијмо, испијмо до дна, и живимо за част и име своје и своје отаџбине!{S}  
лог дана.{S} Слуге су у граду уморне од дневне службе богатој властели српској.{S} Властела су  
ома Теологита успео да сазна главни ток дневнога живота и пословања у граду и подграђу драмском 
оба у Прависти, а спуштао сам се чак на дно Грчке.{S} Ђаво ме однео, ако знам, шта ми је право  
е заборавио и да им тачно означи места, до којих ће трагати за злочинцима, па, ако их не нађу,  
 кроз ту шумицу, пред њих искочише три, до зуба наоружана, човека, који по свему подсећаху на м 
икујем у мојој деспотовини ништа друго, до само верне поданике.{S} Сутра, прекосутра укрстићемо 
бледе, руком се прихвати за камени сто, до кога стајаше, а усне, мало отворене, размакоше се, г 
ни, и својих људи, који дођоше у земљу, до скора под јаким утицајем Византије, са својим навика 
раво метропола новије драмске цркве.{S} До црквице је била капела са једном одајицом, у којој ј 
 онога, који је ње највише заслужан.{S} До Гојка, забаченог и заборављеног, не допиру гласи ово 
еологита бејаше удвојио своју пажњу.{S} До краја пажљив према Угљеши и деспотици Љуби, Тома је  
ати благослов очински своме јединцу.{S} До сад не дочеках таког дана, али Бог је милостив.{S} А 
 <p>Они га зачуђено погледаше.</p> <p>— До пре неколико тренутака нисам знао, да ћу бити путник 
 је ли тамо све мирно и добро?</p> <p>— До сада јесте, хвала Богу!</p> <p>— Бог ће дати, да и д 
колено.{S} За њим су ишла два часника а до њих трубач <pb n="133" /> на зеленку.{S} На челу коњ 
врт.</p> <p>Ушавши, старац доведе друга до клупе, где је Рајко требао да главом плати своју чес 
 и сада онако сјајна и чиста, као вазда до сада. <pb n="9" /></p> <p>— Не, вараш се.{S} Чуј ме. 
 јој даје јачег сјаја она светла звезда до ње.{S} Ти то мож’да не видиш, ал’ је мојим очима јас 
ије више ни жив?{S} Потуца се од немила до недрага.{S} А такав је живот тежак, гроб је милији.{ 
о далеко.</p> <p>Кад је са Рајком дошла до места, где се имала цела дружина сакупити, деспотица 
/p> <p>— Немој губити из вида, да Драма до скора бејаше као засебна област.{S} Стари је Војихна 
ледњим вратима, дође Угљеша са осталима до последњих, где га дочекаше свештенство и духовници.< 
ати од ватара, жураше се од једног огња до другог неки крупан старац, војник из Дејановића војс 
 своје:</p> <p>— Благословен од сада па до века Господ, који те, рабе Божји, посла к нама!</p>  
ивањима и датој речи Гојку.{S} Она себе до сада не познаваше, јер сад виде, да је мекша, много  
ок, од састава Струме и Струмице па све до велике Марице.{S} Столица је целој деспотовини била  
то се пружа као крило великог двора све до градског платна великог града Драме седели су за кам 
ке, која се и даље преко целог лета све до јесени лагано сабирала.</p> <p>У Серу је био главни  
 јужно се отвара поглед низа Струму све до њеног ушћа у широком Орфанском Заливу Белога Мора.</ 
 чућеш.{S} Где смо сад?</p> <p>— Одавде до места, где нас очекују коњи са момцима, нема много.{ 
знак да се дигне.{S} Он устаде, па седе до оца на постељу.{S} Отац узе његову леву руку у своје 
 не надају нападу, није имао кад да иде до Јевренос-бега, који је са војском чекао на половини  
на ми је, видим, дала овај дан, да буде до краја мој! — топлином прекипеле страсти изусти Тома, 
134" /> <p>Љубоје оде у град, у коме је до сада већи део свога службовања провео.</p> <p>Он беј 
а не жели чути ни речи од свега, што је до сада било.{S} Друго је, што су дани врло ровити.{S}  
ема живота ни опстанка ни овоме, што је до сад створено.</p> <p>У тихој звезданој поћи изгледаш 
 ступио, и да је остао у части, коју је до мало пре имао.{S} Овако — никако.</p> <p>Он овде виш 
цкајући чутуру.</p> <p>Она пође од руке до руке около.</p> <p>— Није наше вино тако.{S} Мало је 
е послужи, да добаци моје муке и невоље до браће, која пролажаху недалеко од мога мучилишта, ко 
ш? — упита га Рајко.</p> <p>— И да и не до сада.{S} Сад знам све, — одговори Гојко.</p> <p>Седо 
} А ти пролази одводише са сваке стране до саме средине логорске.{S} Поред свеколике опрезности 
ономе, што држаше го нож.{S} Мара клече до Ане и склопљеним рукама мољаше разбојнике.</p> <p>Св 
д томе буде време!</p> <p>И Гојко клече до болног оца, па саже главу.</p> <p>Властоје задрхта,  
у врт, —- показиваше старац, кад дођоше до ограде.</p> <p>Нешто затресе купине.</p> <p>Они стад 
ра доста брзо одмицаху.{S} А кад дођоше до места, где се савија пут, те донекле иде кроз ту шум 
у биткама са Турцима, који олако дођоше до источних граница његове драмске области.{S} Сад је в 
сник.{S} Ићи ћеш на доста велики пут, и до успеха твога поклисарства стоји много.{S} Однећеш од 
ђу.{S} Деспоте, твоја је слава допрла и до тог атонског пустињика, и он у теби гледа спас!</p>  
p> <p>Али Томине ласкаве речи допреше и до опрезнога Рајка.{S} Он оштро премери Тому очима, па  
цања.</p> <p>— Буди витез, као што си и до сада био, па си ми брат а не млађи! — одговори му Уг 
од је дотле дошао, није жалио такнути и до Драме, не толико ради господске малвасије колико рад 
 њим и домовину.</p> <p>Дејановићи су и до сад дочекивали поклисаре од Мрњавчевића с пуно пошто 
Љубоју, који га ухвати за руку и посади до себе.</p> <p>— Најважнији догађај за ово доба бејаше 
 турска продре брзо дубоко у логор, али до средишта ипак не доспе.</p> <p>Многи не бејаху заноћ 
7" /> <p>— Не, браћо!{S} Није толико ни до јела колико до дела.{S} А милостиње не могу чинити,  
се, да другог греха немам нити ћу имати до само те зависти!</p> <p>— Ждрале, поносити бродару н 
 тога ми нисмо могли друкчије поступати до онако, како смо и учинили.{S} У име мисли о јачини с 
одити деспотицу, која ће у Драми остати до јесени.</p> <milestone unit="*" /> <p>За то је време 
стране, а одатле је ваљало прилично ићи до манастирског млина, где се спремала поткрепа за утру 
жиш лова? — упита Тома Љубоја, седнувши до њега.</p> <p>— Слабо.</p> <p>— Ни ја не тражих — про 
</p> <p>И ако се враћао из логора, ипак до куће бејаше мисли о војни заменио другим мислима.</p 
на ловачком ножу одступи последњи корак до зида, Тома занесен учини и тај корак, вихор зашуми к 
нож, приђе, мало погнут, на један корак до Рајка, исправи се, измахну ножем у страну и замахну  
ја нисам.{S} Незгодно ми је сад ићи чак до чадора нашег, ал’ вала не могу ти без гусала, кад ми 
м, заљуља на своме коњу један крајишник до Вукашина.</p> <p>— Коња! — викну Вукашин.</p> <pb n= 
верењу, да је он ударио најкраћим путем до границе.</p> <p>За то пође путем, што иде јужно ка К 
 забринут.</p> <p>Прође дугачком стазом до половине, па седе на камену клупу с леве стране.</p> 
Ћесарица Ана изишла је са свитом својом до самог уласка у град.{S} Свештеници и духовници стаја 
е.{S} Ако ти није зазорно, пођи са мном до оне јеле, па ме причекај на клупи, ја ћу се пожурити 
дела, који су, покривени, стајали један до другог као <pb n="102" /> две одаје у зиданој згради 
 радости, кад је видео да се његов план до краја извршује.{S} Он пође у приличној даљини назори 
>Рајко не бејаше заспао.{S} Он је лежао до самих врата од чадора, као даје хтео да пркоси киши, 
 у његову стану.</p> <p>Момчило је имао до четири хиљаде извежбаних коњаника, са којима је ступ 
листак са стабла, на коме сам и сам био до сада једна и то по готову сува грана! — реко је тада 
уцима, кад је и брат ми Вукашин долазио до клонућа — она ми је звезда казивала, да ипак не ћемо 
браћо!{S} Није толико ни до јела колико до дела.{S} А милостиње не могу чинити, кад и сам живим 
ик, кога ова киша натера да сврати мало до тебе.{S} Из даље сам запазио ватру на овоме брежуљку 
 трајало.{S} Пре него што је запљуснуло до њих на висовима, море се међусобне заваде стишало.{S 
е, Божјег благослова!{S} Пијмо, испијмо до дна, и живимо за част и име своје и своје отаџбине!{ 
столу.</p> <pb n="94" /> <p>— Ми идосмо до сада одважно за звездом судбине своје! — обнови Угље 
..</p> <p>Краљева војска одступи лагано до средишта, где се држаше Угљеша, а војвода Богдан тра 
а сад о томе знати, да не би глас допро до старог Властоја, који се поболео.</p> <p>— По вашој  
 Брзо и опрезно као мачка пређе простор до ограде од врта, ухвати се за зид и лако се на њ попе 
а окрећући на север удара на Дидимотику до Дренопоља.</p> <p>Кад се осетио довољно заштићен у о 
а осећаја и разума, да се лакше уздигну до схватања среће наше.{S} Ти, је ли, више не страхујеш 
Гојков стан.</p> <p>Гојко поведе Јелену до степеница, па је онда пусти.{S} Она се поче пети, а  
ом копљанику.{S} Отићи ћеш на свом коњу до нашег ловачког стана код млина, нађи светлога деспот 
 у Галипољу прекино̑, једва изнесе душу до Свете Горе.{S} Ту <pb n="114" /> је на брзо склопио  
 за нас, иначе не би стигао добри монах до сутра у вече.</p> <p>Тако је и било.</p> <p>Видосава 
ави, Угљеша, да ми свет не уписа у грех до сада несмишљеност.</p> <p>— Не рекох ружне речи, — в 
 начин живљења у првих Византинаца тога доба, трошио је нагомилано благо на скупоцене украсе се 
 да се млађи брат деспот Драгаш од тога доба непрестано налази на граници и око огранака рилски 
а Вукашинову краљевину.{S} Али од неког доба дању управља погледе своје на исток путем крстопољ 
хватити озбиљност прилика, што од неког доба насташе <pb n="26" /> у српским земљама.{S} Па ипа 
ек је шеснаеста година наступила од тог доба.{S} Галипоље је мален али јак град.{S} Он је брани 
head> <pb n="86" /> <p>Прошло је од тог доба три, четири месеца хладнијих зимских дана, па је д 
некада био страсан ловац, а од неког је доба охладнео.{S} У лов је сада изишао више од невоље,  
на по доласку Угљешину у Драму дошло је доба, да се за оне тренутке наде и радости плати читави 
е и о томе размишљао вазда а у последње доба и више, но што његовој млађаној плаховитости прили 
ари свештеник разбира што ње у последње доба нема, бојећи се да је није што и у чему несвесно у 
 дурашност.{S} Ређе се креће у последње доба из своје манастирске ћелије, а сада га је у Драму  
ами било још мирније.</p> <p>У једно се доба учинило доброј Видосави да не треба више тајити од 
/p> <p>— Свуда и нигде.{S} Од неког сам доба у Прависти, а спуштао сам се чак на дно Грчке.{S}  
ебе.</p> <p>— Најважнији догађај за ово доба бејаше, што ја престадох бити што сам пре био: при 
а.</p> <p>— Овде на кули мотриљи? у ово доба?</p> <p>— Свуда и увек, где и кад ти.{S} Срдиш ли  
<p>— Деспотице, од куда ти овде и у ово доба? — рече јој, држећи је за руку.</p> <p>— Дођох за  
јавити овако исто на овом месту и у ово доба, али сам се опет уздржала.{S} Сада не могах више.{ 
у руку на њено раме:</p> <p>— Али у ово доба? — понови још блаже своје питање.</p> <p>— У исто  
ио прелаз из Азије овамо, па је у свако доба могао бродове задржати и прекинути сваку везу међу 
и сада.{S} Деспоте, Угљеша!{S} Има неко доба, како остављаш певача у тренутку кад у песми стане 
ноћас првина, да те пратим, кад у позно доба ноћно пођеш из одаје своје сам, брижан.{S} Толико  
<p>И на тој кули има некога сад у позно доба, кад се стража на главним вратима првога бедема дв 
ијатељски.</p> <p>Властоје није у мирно доба ни имао другог задатка.{S} Тако је желео покојни ћ 
ролеће 1371 године.{S} У Драми је за то доба било мирно и прилично обично.{S} Стари је Властоје 
им манастирима и богомољама био је у то доба најчувенији манастир Светог Јована Претече.{S} Иса 
аче стезао око Пловдина....</p> <p>У то доба у Драми, где нико други није знао нити је могао сл 
још блаже своје питање.</p> <p>— У исто доба, кад и ти, светли деспоте! — одговори Љуба.</p> <p 
зећа, сруши се силно Дренопоље а у исто доба остави овај свет његова десна рука, отац његове ве 
ји је служио у црквици.{S} Он је у исто доба био у целој ужој околини једина човечја прилика, ј 
страну Гојкову.{S} Пребацивао је у исто доба сам себи, шта хоће сад са Гојком.{S} Он, војник и  
p>— И мени и ћесарици јављено је у исто доба.{S} Ја ћу Гојка вратити у Драму, а ти ћеш га за вр 
нут и убијен.{S} Други неко биће у исто доба само нападнут.</p> <p>Анђео гледаше Тому, тражећи  
гом.</p> <p>Кад се једног предвечерја у доба сунчева заласка пред великим двором ћесаричиним ис 
хна умро.{S} Али је судба њена, честа у доба државне несталности, учинила, те је, ислабела, изг 
 /> он — одавде стари замак, подигнут у доба, кад је овде била међа гранична.</p> <p>— Води ме  
!—радосно се одазваше војводе.</p> <p>— Добар си гласник! — додадоше други.</p> <p>— Сад је сти 
са њим лако!</p> <p>— Али и Гојко ми је добар пријатељ.</p> <p>— Који своме пријатељу срећу уби 
 јој он — ноћас гласник, није мио, није добар, далеко је од добра.</p> <p>— Ипак не очајавај! — 
и век.</p> <p>А куда ли прођоше за овај добар сахат времена?{S} Да ли иду пољем? ил’ гором? ил’ 
азговор.</p> <p>— А војвода ти је Гојко добар пријатељ? — упита Тома Љубоја. <pb n="38" /></p>  
ни речи.{S} И да ме грло не послужи, да добаци моје муке и невоље до браће, која пролажаху неда 
де:</p> <p>— Не рекох ли?{S} Нит’ ме ко добаци а камо ли пребаци!</p> <p>Приђоше други и почеше 
пињу и вешто одбацују али катуњанима не добацују.</p> <p>Зној им се цеди низ лице, а они не пре 
ја дуго.</p> <p>После неког дана Љубоје доби од Ане заповест, да Гојко дође у Драму али не ка ћ 
шног, милостива госпођо.{S} Ствар онда, добија други изглед.{S} Отац — самртник, син — роб.{S}  
нут.{S} Гониоцу није тајна, шта бегунац добија, ако умакне.</p> <p>Бегунац гониоца не зна али с 
 огранака рилских, утврђујући градиће и добијајући гласове од стране пловдинске, одакле и прети 
пот Костадин био је у Жегљигову, где је добијао знатно благо од закупаца богатих рудника, нагон 
 <p>Он је био јако потресен и изненађен добијеним гласовима, а она му пође у сусрет.</p> <p>— Г 
ла неизвесност послова у Драми, која је добила новог господара, па је страховао и за своју љуба 
асним и државним пословима.{S} А кад је добила женско дете, потоњу деспотицу Угљешину, још се в 
гроба Спаситељева, што си од оца Исаије добила.{S} То ће му казати, да је велика невоља.</p> <p 
иче новаца, они су већ у напред довољно добили од Анђела, коме је Тома чешће пута у животу пред 
ој крстопољских становника знали, да су добили новог заповедника.</p> <p>За Гојком су сви жалил 
ко одликовање чином деспотским, које је добио од Византије, раскинуло је сваке везе између њега 
, да их обрадује, дотле је Тома већ био добио заповест, да одмах нареди, да се Гојко пусти из К 
адали, могао је и друкчије гласе султан добити.</p> <p>— Хвала и срећном случају.{S} Кад је бил 
.{S} Празни дани минулог живота његовог добише обилате накнаде.{S} И он поче по ново веровати у 
теље тешке болеснице.</p> <p>— Шта сад, добра Видо, да радимо ? — питаше Мара јецајући.</p> <p> 
гљешу.</p> <pb n="100" /> <p>— Не знам, добра моја Љубо, — одговори Угљеша. — Али кад ти велиш, 
 — додаде деспотица Љуба, па продужи: — Добра мајко!{S} Није једна суза канула у твојој кући зб 
руј и вера ће те твоја спасти!</p> <p>— Добра снахо, — осмехну се Вукашин — код таке љубе није  
авиним лила сузе, јадајући се:</p> <p>— Добра Видо!{S} Милост деспотова није захватила онога, к 
оја је већ све од Гојка била сазнала, а добра Видосава осећаше се и сама ојачана у добрим жељам 
 дана она била срећнија, он веселији, а добра Видосава није одрицала својих услуга ради милих п 
:</p> <p>— А она женска?</p> <p>— Веома добра душа, све ћеш сазнати, — одговори Гојко.</p> <p>М 
ник, није мио, није добар, далеко је од добра.</p> <p>— Ипак не очајавај! —- храбраше га она.</ 
село рече младић.</p> <p>— Далеко је од добра, синко, — као забринуто вели старац. — Погинућу т 
ећеш.{S} Ти желиш кући покојног Војихне добра?</p> <p>— Као и себи самом! — искрено рече Љубоје 
} Своју главу и мишицу, светло оружје и добра коња стављао је сваки од њих у службу своме госпо 
ажно надимаху.</p> <p>— Љубо, кол’ко си добра! — проговори Угљеша. — Ти се бринеш за ме.{S} Нем 
ош време.</p> <p>Тако је на путу провео добра два месеца.</p> <p>Зато је у Драми било још мирни 
ку.</p> <p>У богатом манастирском млину добра вечера очекивала је изгладнеле ловце, а и сам мон 
годинама, осредњег раста, јаких мишица, добре душе ал’ намрштена лика.</p> <p>Кад се серска и д 
еше, и да <pb n="149" /> је донео прве, добре гласове.{S} Деспот јавља да је са својом војском  
ом иђаше погружена Видосава, која своје добре госпође ни сада не остављаше.</p> <p>— Сестро, ти 
ла.{S} Ево одавде настаје виноград моје добре госпође, а ја имам само да га обиђем, јер се госп 
у каквом бојом зна сликати тек прошлост добре девојке, Јелене!</p> <pb n="142" /> <p>Ана од чуд 
— Бог ми је дао срећу, да те обрадујем, добри оче!{S} Позвах те преко гласника из Сера, да одма 
рити своме господару.</p> <p>— С Богом, добри старче! — рече војвода, пруживши му руку.</p> <p> 
ешто видела, и то ћу ти радо казати.{S} Добри Угљеша мој!{S} Војна је крвав носао, страшан и ко 
у, дотле су други разносили глас, да је добри монах умро од туге, што је у срџби проклео и укле 
ина, за осумњиченим издајицом!</p> <p>И добри мрков грабљаше напред под новом опоменом на дужно 
 и пред њим.{S} Не брини, бићеш.{S} Мој добри отац болује без пребола, али ја молим Бога, да му 
p>Млади је витез био отишао, кад је мој добри поочим пао у постељу, са које се није више +ни ди 
 То је срећа за нас, иначе не би стигао добри монах до сутра у вече.</p> <p>Тако је и било.</p> 
/p> <p>— Тако је, тако !{S} Е, па живео добри старац Исаија, кад нам је овако добро винце припр 
чеше низати крај логорског огња.</p> <p>Добри коњици, који су испрекрштали пролазе око чадора,  
не, али — судбина гоњаше напред.</p> <p>Добри је поочим склопно своје очи, а ја сам сама стајал 
е другом оцу, властелину Срдану.</p> <p>Добри поочим мој био је старац, самац, а ја га, кад ме  
 Воден, где сам се опорављала, негована добрим сестрама у манастиру код Водена...</p> <p>На мес 
красима.{S} Стари се Властоје слагао са добрим монахом Исаијом, да је она најлепши цвет, што је 
ра Видосава осећаше се и сама ојачана у добрим жељама својим према кући ћесарице и њених пријат 
тву залагаху погачом и месом а запајаху добрим вином манастирским.</p> <pb n="56" /> <p>Ветар ј 
евач, држећи своју цитру. — Синоћ певах добрим старим дворанима честитог драмског господара, а  
ле запита:</p> <p>— А он, ваљ’да, има и добрих војвода?{S} Има, има — ја сам чуо за једног њего 
авном војводском заставом и са стотином добрих коњаника, које је при себи имао.{S} За тим је ра 
ци а многи се не могаху дочепати својих добрих коња.{S} Али таки не бејаху сви.{S} Докопавши се 
лар надметаше се синоћ са мном, а млада добричина једна хваљаше пловдинско вино, кад им приђох. 
омаже.{S} Била она часна или нечастива, добро ми је дошла!</p> <p>Задовољан је ступио пред Ану, 
да препоручивало, била је могућност да, добро посвећен у немоћ византиског царства, увек износи 
ао? — чујаше се нечији глас отуда. — Е, добро нам дошао такав соко!</p> <p>— То је његов глас,  
о чуду начудити.</p> <p>Старац се саже, добро разгледа убијенога, па онда устаде:</p> <pb n="13 
Рајко, скочи и притрча мркову, који је, добро покривен, киснуо на пољу.</p> <p>У том и последњи 
але за Дидимотику Тома срете код старе, добро му познате, грчке крчме један мали одред богато о 
м на Гојка.</p> <p>— Што год ти урадиш, добро је ! — одговори Ана.</p> <p>— А сада и најбоље !  
="130" /> <p>— Више ми нећеш умаћи !{S} Добро је било!</p> <p>За тим се окрете другу:</p> <p>—  
да не разумем.{S} Него на што крити?{S} Добро се загрејасмо винцем, и почесмо по души говорити. 
це!{S} Ти ме, без сумње, не разумеш?{S} Добро, слушај.{S} Био сам сведок необично поверљивог и  
/p> <p>— Толико, колико треба!</p> <p>— Добро.{S} За добру услугу боља награда.{S} Пред вече да 
 цариградску?{S} Шта ћеш више!</p> <p>— Добро, — осмехну се старац.{S} Ево сна, па га тумачи.{S 
p>— Готов сам на сваку услугу!</p> <p>— Добро, — рече Тома. — Она ми је сада најпотребнија.{S}  
 <p>— Ништа! -— рече Видосава.</p> <p>— Добро! — рече Исаија, па се упути одељењу, где је Власт 
трос рано, одговори старешина.</p> <p>— Добро.{S} А у граду се не зна, шта је с војводом Гојком 
од силног и тешког изненађења.</p> <p>— Добро је — рече —- што сте ме звали.{S} Одмах ваља наст 
да! — одлучно одговори Угљеша.</p> <p>— Добро.{S} Ал’ ко да нам помогне, ђаво или Бог?</p> <p>— 
морне прихвате, — рече Љубоје.</p> <p>— Добро, хајдемо.</p> <p>И они обојица пођоше, а после не 
 са деспотицом од срца пољуби.</p> <p>— Добро ми дошао, мили господару мој! — поздрави га Љуба. 
 заложи сву снагу у тој војни.</p> <p>— Добро, господару!</p> <p>— Ја не смећем с ума атонског  
ћу је ма и накнадно заслужити.</p> <p>— Добро, — рече Угљеша. — Све остало остављам теби, да до 
а у страну, — одговори путник.</p> <p>— Добро ми дошао !</p> <p>И они уђоше у двориште, а путни 
{S} Војвода је Љубоје са мном.</p> <p>— Добро, он нека га за сад и замени.{S} Али будите врло п 
шао на врата, и дочека Исаију.</p> <p>— Добро дошо̑, витеже!</p> <p>Гојко пољуби Исаију у руку, 
аше најјачи разлог, и он рече:</p> <p>— Добро, вратимо се лагано у Дидимотику да доконамо.{S} А 
 Угљеша. — Све остало остављам теби, да добро размислиш и расудиш.{S} У Драми ће остати и даље  
улог витеза.{S} Јесте.{S} Он ће ми сада добро помоћи.</p> <p>Млади певач оштрим мачем пресече ж 
х очију и топлини душе једне било свуда добро и у вечитом леду топло!</p> <p>— Кажи да студен,  
им случајно.{S} Док се мајка бринула за добро са једне стране, прилазило је зло са друге.{S} Ко 
е неког времена витез се враћа у ред са добро ознојеним и мало примиреним жеравом.</p> <p>Сокол 
аузимати нашом војском.</p> <p>— Све је добро!{S} Мачу смо нашли мегдана.{S} Али и великом прор 
 били лични чувари Угљешини, који их је добро пазио.{S} Међу њима је било честитих јунака али љ 
блачан дан, који је однео собом и твоје добро расположење — онда ћеш појмити и мене сада.</p> < 
едбу и из Драме отишао не опростивши се добро ни с Маром, која је за његов ненадни и брзи полаз 
— загрмеше војводе.</p> <p>— Ал’ нек се добро држи после наше победе над Турцима! — додадоше не 
ли срце човеково! — рече један пошто се добро поткрепио.</p> <p>— Да Богме! — одговори други. — 
теже старац. — А је ли тамо све мирно и добро?</p> <p>— До сада јесте, хвала Богу!</p> <p>— Бог 
ког рада и нашег и византиског.{S} Пази добро.{S} За падом тврдог Галипоља дошао је ето пад вел 
еде ка уласку у колибу.</p> <p>— Бог ти добро дао, путниче и намерниче, — одговори старац, глед 
или.{S} Он познаје који ће ветар донети добро и лепо а који зло и ружно време, који ће натерати 
 како је она слутила, да ће се све ипак добро свршити.</p> <p>Љубоје је и даље остао заповедник 
 — одговори старац.</p> <p>— Дакле ипак добро! — помисли Тома, па се маши да одбрави врата.</p> 
ријатељем, и тада ћу видети, колико сам добро учинио, тако радећи.</p> <p>Свргнуће Томино и узв 
 је небројено пута имао у рукама.{S} Он добро разуме и тичји језик, зна и по лету њиховом наслу 
и са малог излета на коњима Тома је био добро расположен.{S} У друштву са Љубојем, заповедником 
о добри старац Исаија, кад нам је овако добро винце припремио!</p> <p>— Живео!</p> <p>И велика  
кад се у двору <pb n="7" /> нашем свако добро стани?{S} Зар без разлога често пута оставиш бога 
ре ме љушка, а ја спавам.</p> <p>— Врло добро, старче! — весело рече младић.</p> <p>— Далеко је 
гинуће од заседе на путу.</p> <p>— Врло добро Он треба да буде нападнут и убијен.{S} Други неко 
 старих српских ратника, од најамника и добровољаца, од тежака, баштиника, грађана и градских з 
љевине, а нада свим шаренило накупљених добровољних ратника и левената.</p> <p>Само још пободен 
тали витезови и вешти ратници, који као добровољци стадоше у редове одабране најамничке гарде У 
молимо се Господу за душу његовог раба, доброг пустињака.</p> <p>(КРАЈ)</p> </div> </body> </te 
 Мора.{S} Ту сам и одрасла у нези свога доброг оца, јер мајке, тужна, ни запамтила нисам.{S} Га 
чима и они из жупе искрено жаљаху свога доброг господара.{S} Али један не бејаше таког срца.</p 
з коња, а оструге се изгубише у ребрима доброг носиоца.</p> <p>Куд јури гонилац?</p> <p>За убиц 
остали продужише да, уз лагано сркутање доброг кипарског вина, нагађају о приликама у Крстопољу 
 сиромашним домовима изда за покој душе доброг нашег господара?</p> <p>— Јесте, узвишена ћесари 
својим скрха преко побеђенога бегунца и доброг коњица његовог.</p> <p>Ал’ мртви — Тома Теологит 
 потребним за причешће, крете да походи доброг старца и да буде на вечерњи.{S} С њом пође — по  
могу чинити, кад и сам живим од милости доброг господара, — брањаше се онај пола у шали.</p> <p 
да је грешио што је мислио, да је бољка доброга му оца без пребола.{S} И тога се дана почео над 
љака, његову дугачку искислу кабаницу и доброга коња.</p> <p>— И јесам путник, кога ова киша на 
им копа ногом и хрже, не би ли пробудио доброга господара.</p> <p>Марица тече мутна и крвава, и 
љама.</p> <p>И сазнала је, па је казала доброј старој Видосави, а Гојко је тајну своје среће по 
ва милост!{S} Бог је био милостив нашој доброј мајци.{S} Он је њу примио пре но што је могла чу 
мирније.</p> <p>У једно се доба учинило доброј Видосави да не треба више тајити од Ане љубав из 
узе и после посла у град Манастир своме добром пријатељу а моме другом оцу, властелину Срдану.< 
ведником, стајаше узрујан пред мудром и добром деспотицом Љубом.</p> <p>— Познајеш ли још у оно 
товарне коње, принеше војсци поткрепе у добром вину и брашненицама — стан забруја од весеља и б 
м и правилном поретку ишли, јахао је на доброме белцу стегоноша.{S} Широки и златом извезени ст 
о мудрости деспотице Љубе, о благости и доброти лепе рођаке дворске Маре.{S} Само су избегавали 
ко, колико треба!</p> <p>— Добро.{S} За добру услугу боља награда.{S} Пред вече да ми се јавиш. 
е са собом у врт.</p> <p>Ушавши, старац доведе друга до клупе, где је Рајко требао да главом пл 
воме о томе, јаве му слуге да је у град доведено неко сумњиво лице.{S} Радозналост нагна Момчил 
анастирске ћелије, а сада га је у Драму довела тужна свечаност при погребу Војихнином.{S} Ту се 
о из тих разлога.{S} Оно, што је Тому и довело овамо, то га и сада јоште одржава!</p> <p>После  
је су већ биле стигле.</p> <p>Љубоје је довео на хиљаду ратника.</p> <p>Па челу витешког похода 
лена и срећни случај, који ју је к њему довео онда, кад јој се он престаде на свагда надати.</p 
њено?</p> <p>— Тако је.</p> <p>— Кад се довече са свим смркне, сићи ћеш Гојку, и отворићеш му с 
аху и храброст и страх.{S} Они јечаху и довикиваху, да су сви на ногама, да сви знају за невољу 
нам умакоше, али им жртве не дадосмо! — довикну им Гојко.</p> <p>— А ми једну и спасосмо! — одг 
 гусле овамо! — у веселој дружби једној довикује један.</p> <p>Где ћемо гусле сад наћи?</p> <p> 
ногих крајишника и њихових чета.{S} Они доводише своју војску заједно с осталом већом и мањом в 
 где је осећај отео узде разуму, био је довољан да пробуди сумњу Томину.{S} А једна ма и најмањ 
г господара Ђурђа Балшића, не може бити довољна залога за трајно пријатељство, и искрено савезн 
Што се тиче новаца, они су већ у напред довољно добили од Анђела, коме је Тома чешће пута у жив 
Балшићима у родбинској вези али то није довољно да бисмо се могли на њих поуздати.</p> <pb n="9 
ад је остао сам под јелом, не могаше се довољно разабрати од утисака које на њ учини та женска. 
им целу ствар.</p> <p>Онај се не могаше довољно чуду начудити.</p> <p>Старац се саже, добро раз 
тику до Дренопоља.</p> <p>Кад се осетио довољно заштићен у области турског царства, Тома успори 
ју душу грех, ал’ ја мислим, да је било довољно, — искрено одговори дворанин.</p> <p>— Одавно — 
идимотику да доконамо.{S} А ти ми дајеш довољно разлога да верујем, да си поштен човек.{S} Ти с 
она.</p> <p>— Онда ипак: моја Јелена! — доврши Рајко.</p> <p>За тим додаде:</p> <p>— Од кад се  
рече Рајко одлучно.</p> <p>— За то ће — доврши Гојко — бити у нашој војсци три јунака мање.{S}  
кашин.</p> <p>— Ни без клетве! — громко доврши Угљеша.</p> <p>— Невоља државна нагони нас да у  
ти је могао слутити шта се код Пловдина догађа, угасио се живот једнога старог витеза.{S} Умро  
дара извади писмо, којим му Рајко јавља догађај са Маром у горској кули.</p> <p>Љубоје прочита  
у и посади до себе.</p> <p>— Најважнији догађај за ово доба бејаше, што ја престадох бити што с 
на.{S} На мах се одлучи, да нагласи Ани догађај у лову.{S} И она га рече кратко и нејасно.{S} А 
ао први потрес и туга због крстопољског догађаја — онаког, о каквом јој је испричао Тома — одлу 
рок, а његове речи у вези с пловдинским догађајем забринуше и народ у подграђу и господу у град 
 наслутити, какви ће — мили или тешки — догађаји наступити.</p> <p>Био је момак од двадесет лет 
ојводо!{S} Док си ти тамновао, важни се догађаји збише.{S} Ти си и нехотице учесник у њима.{S}  
тпорне снаге прикупљено, да нас никакви догађаји не могу изненадити, а дође пад Дренопоља.{S} О 
она причала прихвати:</p> <p>— Необични догађаји, сестро моја!{S} Ал’ је и твоја душа велика, к 
 и неко мало своје учешће у тим крвавим догађајима, Рајку се обновила у сећању слика некога Виз 
Љубоје се повуче и размишљаше о немилим догађајима, што се у Крстопољу пред њим одиграше.</p> < 
Погребите га још пре сванућа, па о томе догађају ни речи!{S} Не треба узнемиривати светлу ћесар 
55" /> <p>Мара је ћутала о томе немилом догађаЈу.{S} У души јој је било тешко, али је ипак увид 
а као отворени непријатељски логори.{S} Доглавници цара Уроша, Лазар Хребељановић и Вук Бранков 
ћи непријатељи од ових, ради којих се и договарамо.{S} Мој Угљеша, кад не би било људских грехо 
а и за њега раде.</p> <p>Последњих дана договоре се рудари и пошљу једног монаха, кога су умоли 
еша и Вукашин поступаху у свему сложно, договорно и братски.{S} А тај споразум не само да им не 
пријатељу и млађи старијем.{S} Једно се догоди ономад а друго сад.</p> <p>Гојко га са свим разу 
p>Угљеша је одмах сазнао од Ане, шта се догодило.{S} Чуо је о неверству Гојкову и задаћи Томина 
миру проводити дане.</p> <p>Али се ипак догодило нешто, што је пореметило мир, тако потребан и  
ош и не слућаху, шта се све у Крстопољу догодило.</p> <p>Кад је Ану прошао први потрес и туга з 
е, одломи се комадић од пањића, који је догоревао, распламте се за тренут и мало после угаси, а 
 су пристизале.{S} А кад још тој војсци дода јунаке из драмске области, у коју се много надао,  
е једни.</p> <p>— Византинац рођењем, — додаваху други. <pb n="31" /></p> <p>— Али га је деспот 
, брајко, ако нећеш сада ја када ћеш! — додаваше онај друг Благојев, што му у врту помагаше про 
ену, како је Властоје врло слаб.{S} Ана додаваше, како нема изгледа да ће и устати са болесничк 
 мож’да смем знати — и ражаљеним гласом додавши: — кажи, молим те! — спусти главу на његова прс 
 видевши ловачку торбу на дивану у њој, додаде: — Ово је ваљ’да сада неко оставио!</p> <p>Са ус 
вори Ана.</p> <p>— А сада и најбоље ! — додаде деспотица Љуба, па продужи: — Добра мајко!{S} Ни 
е неуморно и само знадосмо за победе! — додаде Вукашин.</p> <p>— А сада?</p> <p>Вукашин се зами 
пољубише.</p> <p>— Његово је знамење! — додаде Рајко.</p> <p>— Доста је клетве на тебе пало, —  
тарац, па устаде. — Тако, гаде грчки! — додаде, гледајући везанога.</p> <p>— Ко си ти? шта ћеш  
е.</p> <p>— Овамо долазе само јунаци! — додаде Богдан.</p> <p>— С Богом, војводо !{S} Опрошћава 
еша.</p> <p>— То бејаше честит јунак! — додаде Угљеша. — Он је своју дужност савесно извршио.{S 
p> <p>— Тако се вама рађа нови живот! — додаде Видосава.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= 
.{S} Имао сам се око чега и намучити, — додаде Исаија.</p> <p>Тако су прошли дани прве жалости  
са свим разумеде.</p> <p>— Није тако, — додаде он. — Ти остаде пријатељ пријатељу у невољи и ос 
ице.</p> <p>Љубоја текну у срце, а Тома додаде:</p> <p>— Нисам се надао —</p> <p>— Ја јесам, сл 
саију у руку, а монах га благослови, па додаде:</p> <p>— Ама с таким јунаком хоћу да се и у лиц 
а Јелена! — доврши Рајко.</p> <p>За тим додаде:</p> <p>— Од кад се не видесмо!{S} Па ипак —</p> 
>Јевронос-бег размишљаше, а Тома лукаво додаде:</p> <p>— Или још боље: не мора Лала-Шахин о том 
 <p>Угљеша се мало намршти, а Тома брзо додаде:</p> <p>— Али ја ипак налазим, да тако мора бити 
ему!</p> <p>Ућуташе, а мало после Рајко додаде:</p> <p>— Ал’ са чим се ја враћам?{S} Тешко мени 
чи, хтеде јој нешто више рећи, али само додаде:</p> <p>— О, Видо... па загушена јецањем спусти  
гласно упита Гојка, па се трже и лагано додаде:</p> <p>— А она женска?</p> <p>— Веома добра душ 
мљом, Бог му дао у рају насеља! — тужно додаде Исаија па се прекрсти.</p> <p>За тим опет седоше 
{S} Рука му задрхта и клону, а он тужно додаде:</p> <p>— Мач краља Вукашина!{S} И он дакле!</p> 
отури камен далеко напред, па задовољно додаде:</p> <p>— Не рекох ли?{S} Нит’ ме ко добаци а ка 
 Вукашину.</p> <p>— Доста је! — одлучно додаде Вукашин.</p> <p>— Брате, ми ћемо и сад под окриљ 
е Угљеша.</p> <p>— То би био кобан дан!—додаде Вукашин.</p> <p>— Мож’да и ноћ! — заврши Угљеша. 
о држи после наше победе над Турцима! — додадоше неки.</p> <p>— Па ни то није све, —- настави Г 
е војводе.</p> <p>— Добар си гласник! — додадоше други.</p> <p>— Сад је стигао глас од светлога 
м знао, — рече Рајко.</p> <p>- Ни ми, — додадоше остали.</p> <p>— Њега више нема, по свој прили 
5" /> <p>Обе се прекрстише и полугласно додадоше:{S} Мир и покој вам, мученици!</p> <p>— Сестро 
ше и од срца зајеца.</p> <p>— Јуначе, — додај ми — мало воде — прозбори Угљеша.</p> <p>Гласник  
ће нам пасти у крило као зрела воћка, — додаје безбрижно војвода Богдан.</p> <p>— Боже дај! — в 
ине.</p> <p>И ако се границама нигде не додириваху, Угљеша и Вукашин поступаху у свему сложно,  
ши и коњанике на претпоследњим вратима, дође Угљеша са осталима до последњих, где га дочекаше с 
 је и са мном било.{S} Кад прође санак, дође грозница осећаја, а после ње — здрава душа, чисто  
е ни мене мимоишло.{S} Али, хвала Богу, дође тренутак, када се човек освести.{S} Тако је и са м 
 никакви догађаји не могу изненадити, а дође пад Дренопоља.{S} Од тога часа немам мира ни толик 
>Рајко застаде на степеницама.{S} Једва дође себи, а онда понови:</p> <p>— Она?{S} Јелена?</p>  
— звезда издала...</p> <p>Гласник једва дође себи од бола:</p> <p>— Авај нама! — болно писну, п 
 <p>— Рећи ћеш му, да га позивам ја, да дође к мени, — рече после неког времена старешини.</p>  
ину нашу навалити?{S} Врло лако може да дође са оне, од које се никад нисам надао !{S} Тешка је 
ог заповеда.{S} Одмах ћу наредити, нека дође овамо.{S} Нека оцу буде само син, а мени ће за тим 
евљење за великога цара.{S} С тога, кад дође на ред љутња на многе неугодности, које се данас о 
упине, прилазећи Рајку с леђа.{S} А кад дође близо, притаја се, и непомичан ћуташе неколико тре 
е с копљем у руци право Гојку.{S} А кад дође ближе пусти оштро копље, и оно се пребацивши Гојка 
се можеш склонити.{S} На страни, од куд дође данас краљева војска, нема још непријатеља, — рече 
же.{S} Зато је гледао да то спуштање не дође, бар не тако брзо.{S} Али сад је оно већ отпочело. 
аднутом женскињу, те да његова помоћ не дође касно.{S} Кад је један од завереничке дружине, кој 
{S} Она пати и страда.</p> <p>Сутра дан дође из Сера гласник и донесе гласе, којима се Угљеша н 
 заповедник нудио свој град Угљеши, ако дође и одагна Турке око њега.{S} А та баш понуда не беј 
а Љубоје доби од Ане заповест, да Гојко дође у Драму али не ка ћесарици већ ка своме оцу, који  
убље у логор...</p> <p>— Нек наше крило дође себи, за остале не брините, — рече војвода Богдан, 
укчије говори, — рече Угљеша.{S} У лицу дође тренутно блеђи, али на мах устаде:</p> <p>— И десп 
де оставих свој ловачки прибор, да за њ дођем баш кад треба!{S} Велможо, овде може бити свему к 
вах те преко гласника из Сера, да одмах дођеш овамо, ал’ ти не рекох, да ти водим — твоју синов 
о држах, да ћу га овим путем, куда и ви дођосте, стићи, — говораше Рајко.</p> <p>— Ипак ћемо га 
— рече јој, држећи је за руку.</p> <p>— Дођох за тобом, господару! — одговори она смерно али ја 
— рече после поздрава — да сте овде, па дођох да се опростим.{S} Сунце већ косо бије са запада, 
пак не смем још мислити на одмор.{S} Не дођох да се одмарам, већ — на позив братски — да с вама 
ће долазим.{S} Каква срећа што случајно дођох, кад и ти стиже!</p> <p>— Шалу на страну, али ти  
ржавни посао позвао ноћас овде.{S} Зато дођох.</p> <p>Он је значајно погледа, а она брзо настав 
 агарјанском, с Турцима, што преко мора дођоше.</p> <p>— Они се не крсте, војводо?</p> <p>— Не  
и ушао у врт, —- показиваше старац, кад дођоше до ограде.</p> <p>Нешто затресе купине.</p> <p>О 
на и Мара доста брзо одмицаху.{S} А кад дођоше до места, где се савија пут, те донекле иде кроз 
рици матери Јелени, и својих људи, који дођоше у земљу, до скора под јаким утицајем Византије,  
окушао у биткама са Турцима, који олако дођоше до источних граница његове драмске области.{S} С 
натног рода из обичне куће цариградске, доживео је да у пуној снази свога века прими управу над 
ма прошлост, најлепше тренутке, које је доживео, и будан снива, прелазећи с једне слике на друг 
 Драму после свега што је ономад у лову доживео а особито сад, кад није ни Гојко ту.{S} Али је  
неприликама, које се на таком путу могу доживети.{S} Гусари нас опљачкаше, а мој отац, који се, 
ве у Видосавином приповедању чудноватих доживљаја њених, Ана, а још више Љуба, блажила је тугу  
 се после неког времена врати:</p> <p>— Дозваћемо оца Исаију, — рече Видосава. — Он ће нам помо 
ра и рана; вика и писка, јаук и клетва, дозивања и одзивања, вриштање коња, звека сабаља и штит 
 Чувши после толиког времена кликтање и дозивање рогом ловачким, деспотица Љуба оживе, очи јој  
 хрзање коњско и неки глас, који као да дозиваше некога.{S} Лагано устаде и протрља очи, на кој 
 дома.{S} Никад и ништа не могах о њима дознати, а већ у Галипоље се није више могло ни одлазит 
та више нико не сазна.</p> <p>Поклисари доиста бејаху од Пловдина, тврдога града на половини пу 
дин урадити са смелим монахом, дотле је дојездио гласник и јавно, да је Пловдин пао и да је дош 
дому Војихнину остала је само некадашња дојиља њена Видосава.{S} Њено место у дому Војихнином д 
ој души наступи бура.{S} Она се ломила, док је Гојко не ослободи неизвесности.</p> <p>Кад је је 
сада се јуначки држала неколико недеља, док су поклисари, провлачећи се кроз турски логор, дохо 
то наиђу, ударајући и убијајући ногама, док и сами не падну под теретом задобијених удара и ран 
 замени Угљешин војвода Тома Теологита, док је ћесарица Ана и даље остала у части, коју јој је  
 војвода.</p> <p>Обојица ћутаху подуже, док старац, на послетку, прекиде ћутање:</p> <p>— Из да 
и казати Ани, како не треба судити пре, док се све о сваком не сазна.{S} На мах се одлучи, да н 
ио, морао сам још неко време попуштати, док је све уравњено и прокрчено.{S} Данас више не разли 
пажено љубав је освајала срце Љубојево, док га није потпуно освојила.{S} Али то није нико знао, 
{S} Љушкао сам се на облаку дуго, дуго, док ти се облак као провали или развуче, не знам ни ја, 
} Наточих кад се мало позабависмо тамо, док Азијате у град сатерасмо.</p> <pb n="155" /> <p>— Х 
 /> <p>— Хе, да знађах за ову руменику, док тамо бејасмо, бих се и ја измолио да опсађујем Плов 
 да остане за кратко време у Крстопољу, док Љубоје не обавести ћесарицу о свему.</p> <p>Али то  
борава, све видније искаче на површину, док се на послетку не заблешти цела слика у пуном сјају 
аше старац — те ми мачевима угрожаваху, док ме за врбу привезаше, па одоше у шуму не рекавши ни 
и.</p> <p>— Ћутиш, а? ама проговорићеш, док те притегнем уз врбу, уз ону исту врбу, где ти мене 
сам брата Матију, који је увек говорио: док сутра постане јуче казаћу ти шта је у њему!</p> <p> 
Љубоје рече Гојку:</p> <p>— Војводо!{S} Док си ти тамновао, важни се догађаји збише.{S} Ти си и 
 оне стране, са које смо најслабији.{S} Док је још била у пуном сјају снага византиска, Драма ј 
у бризи да набави хране својој деци.{S} Док се она тамо бавила, за тренутак се примакла гнезду  
не, али је то било са свим случајно.{S} Док се мајка бринула за добро са једне стране, прилазил 
18930_C7"> <head>VII</head> <p>За време док се Угљеша бавио у Драми и док је обилазио омање твр 
о граду и подграђу за час рашчуло.{S} И док су неки нагађали, шта ће љутити Костадин урадити са 
>За време док се Угљеша бавио у Драми и док је обилазио омање тврђаве прелазећи и на леву обалу 
<p>— Хвала ти, велика госпођо!</p> <p>И док је Исаија опрезно тражио Мару и Видосаву, да их обр 
 у Жегљигово и поклисар Гојко.</p> <p>И док су једни причали о његовом доласку, дотле су други  
анце бој на <pb n="176" /> дугој линији док трајаше једнога ратника.{S} Поједине се чете повлач 
Тома, што је знао да гвожђе ваља ковати док је вруће, Љубоје — што му је Тома реко да им треба  
лаге ноћи мислио, да ће се сви испунити док сване дан — онда ћеш разумети јачину мојих надања.{ 
на, слава Богу!...</p> <p>Други пут пак док је Мара тражила забаве у Видосавином приповедању чу 
ји је неколико пута у узбуђењу задрхтао док је она причала прихвати:</p> <p>— Необични догађаји 
 одседну, па и са̑м сиђе с коња.</p> <p>Док су се остали чудили, шта то може бити, Тома и вођа  
а.{S} А ја ћу се бринути, да ти и делом докажем, да није нестало у мени снаге ни издржљивости.{ 
изгинуше за веру, за име и част.{S} Ал’ докле они гинуше, не кретоше се други господари српски. 
.{S} Његова војводина може трајати само докле није сама — без наших држава.</p> <p>— Њих ћемо и 
обро, вратимо се лагано у Дидимотику да доконамо.{S} А ти ми дајеш довољно разлога да верујем,  
настао је тек почетак! — одговори Тома, докопавши се врата и степеница.</p> </div> <div type="c 
рих коња.{S} Али таки не бејаху сви.{S} Докопавши се коња и оружја, други за часак знадоше са к 
> <p>Кад се по гласу, који са степеница долажаше, познало, да је старешина страже збиља отишао, 
 <p>Мало доцније уђе у собу Гојко, који долажаше из Анина двора.</p> <p>— Браћо, — рече он. — Т 
а сусрет.</p> <pb n="66" /> <p>Њихов га долазак изненади али и обрадова, па и не запази како се 
ије првих дана говорило, и ако је његов долазак све изненадно а неке и немило дирнуо.{S} Није и 
 <p>Кад труба са градског бедема огласи долазак високога госта велика се градска врата отворише 
у.</p> <p>Кад стражар са тврђаве огласи долазак њихов, Гојко им пође на сусрет.</p> <pb n="66"  
ини да чује рог, који објављује Угљешин долазак.{S} И у томе се не превари.{S} Радосна полети с 
естрпељиво изгледају на означеном месту долазак ловаца.</p> <p>Друштво је, изишавши из града, п 
 била тајна, да од доласка Томина чешће долазе њему неки непознати гласници са далеког пута.</p 
 увређен стегоноша рече.</p> <p>— Овамо долазе само јунаци! — додаде Богдан.</p> <p>— С Богом,  
нам казати што више о судбини дана, што долазе, — рече један.</p> <p>— А шта бих ти знао, синко 
63" /> <p>А какви греси?</p> <p>Бегунцу долазе само искрице, које му у сећању буде прошлост.</p 
дног Пловдина, огрезао у крви и ранама, долази да на општи ужас и изненађење буде зао гласник,  
помагача.</p> <p>Рајко познаде да збиља долази Гојко, похита му на сусрет па се братски са њим  
> <p>Са степеница се чу шкрипа.{S} Неко долази.{S} Љубоју срце јаче закуца, а у лицу се за часа 
</p> <p>У томе труба даде знак, да неко долази У град.</p> <p>То бејаше Гојко с Јеленом...</p>  
p> <p>У том се са степеница зачула неко долази.</p> <p>— Дакле дошао? — чујаше се нечији глас о 
зи душа моја више уживања.{S} Мож’да то долази и отуда што много ценим наше јунаке, чија сам ви 
 прелазили преко првог већег моста, што долази кад се пређе трећина пута од Драме ка Крстопољу, 
ражар са куле на бедему огласи да граду долази неки ненадни гост...</p> <p>То бејаше тужна ноћ: 
а.</p> <pb n="83" /> <p>Ту је Ана чешће долазила на вечерње или зором на јутрење.</p> <p>Један  
идар и трговац и бродар.{S} Овамо чешће долазим.{S} Каква срећа што случајно дођох, кад и ти ст 
јвода Гојко.</p> <p>— Опростите, али не долазимо да вас обрадујемо, — рече деспотица. — Храбри  
 је у походе својој ташти ћесарици Ани, долазио је да води своме двору своју љубу, па је, на по 
о непознат, јер је са Угљешом више пута долазио у Драму и ишао даље, али не бејаше никога, који 
ана јужно приморје.{S} Он је у два маха долазио као поклисар на двор мога поочима, и оба се пут 
а свечан тренутак.</p> <p>Деспот Угљеша долазио је у походе својој ташти ћесарици Ани, долазио  
 из црквице, зачу се јак писак, који је долазио недалеко од цркве, негде око њене ограде.{S} Ње 
су се сви жалили.{S} Несуђени војно мој долазио је у град Манастир <pb n="116" /> — као што сам 
, у тренуцима, кад је и брат ми Вукашин долазио до клонућа — она ми је звезда казивала, да ипак 
 разабрати у разноликим гласовима, који долазише нејасно и неодређено.</p> <pb n="167" /> <p>Ал 
 облачка.</p> <p>На скоро после његовог доласка вратио се у Драму и трилиски ћефалија Рајко.</p 
још мање другима није била тајна, да од доласка Томина чешће долазе њему неки непознати гласниц 
"> <head>VI</head> <p>У Крстопољу је од доласка Гојковог било све мирно, па се и преплашено ста 
ага Угљешина, који се снажио непрестано доласком многих крајишника и њихових чета.{S} Они довод 
/p> <p>И док су једни причали о његовом доласку, дотле су други разносили глас, да је добри мон 
га, који се у почетку обрадовао његовом доласку.</p> <p>— Туђин је, — рекоше једни.</p> <p>— Ви 
{S} После оних, мало веселијих, дана по доласку Угљешину у Драму дошло је доба, да се за оне тр 
упиње да се дигне, да бол олакша и пада доле изнемогло, стотина издише снивајући једну кап воде 
ано спушташе низа стрмен.{S} А кад сиђе доле између два брега наиђе под једном жалосном врбом к 
јко пролажаху редом поред чадора горе и доле, десно и лево.</p> <p>— И тако остаде у залуд моја 
 Ал’ те очи!</p> <p>Ходаше собом горе и доле.</p> <p>На један пут стаде и лупи руком о руку:</p 
е и ноге.</p> <p>— Шта је то ? ко је то доле? — питаше брзо Рајко.</p> <p>— Зликовац, неваљалац 
{S} Снажном, јуначном и здравом телу не доликоваше очајна збиља, што му на лицу стална изгледаш 
лодним, али често пута крвљу натапаним, долинама јужне деспотовине српске.{S} Мишљење свога оца 
} Наша ће сила расти и поплавити брда и долине, реке и дубраве, отићи ће далеко у хришћански св 
 је први пут тада кроз красну вардарску долину, видео је и Струму и Струмицу, и многе тврде гра 
 <p>Врло вешти познавачи планине и свих долова и урвина у њој бејаху одређени за њихове пратиоц 
 столетни грмови, јече брда, разлежу се долови, таласају се Тунџа и Марица, а врх свега фијуче  
допратио или боље донео на рукама у мој дом.{S} Ти си ценио његово јунаштво и његову племенитос 
ова породица има великих заслуга за наш дом.{S} Овде нико ништа не сме за сад о томе знати, да  
пскога југа и — опомени се, Вукашине, — дома гоњених Мрњавчевића.</p> <p>Угљеша је говорио јачи 
пали су или сагорели у пламену њиховога дома.{S} Никад и ништа не могах о њима дознати, а већ у 
ику једну главњу с друге стране огња, а домаћин подстаче ватру.</p> <p>Тада старац познаде по о 
а Тома Теологита, кога је она држала за домаћу несрећу и злу коб.</p> <p>Ни Видосави а још мање 
ло бити, кад је обест агарјанска пала у домове верних!{S} Исекли су, што је под нож пало, а што 
ва храна, коју одредих да се сиромашним домовима изда за покој душе доброг нашег господара?</p> 
клео и уклео свога господара а са њим и домовину.</p> <p>Дејановићи су и до сад дочекивали покл 
 већином су се после тога разишли, а на дому Војихнину остала је само некадашња дојиља њена Вид 
 мали број оних, што су остали на своме дому, кад је византиска сила устукла испред наше.{S} Де 
ешину, још се више повукла себи и своме дому, одлично се старајући да чедо своје подигне и опле 
 што је пореметило мир, тако потребан и дому и души старе ћесарице.</p> <milestone unit="*" />  
у наш и мили зете мој!{S} Буди скромном дому нашем милостиви господар и драги гост! — поздрави  
греб свога оца.{S} Говорило се о тузи у дому Војихнином, о старим данима ћесарице Ане, о мудрос 
а дојиља њена Видосава.{S} Њено место у дому Војихнином доцније заузе сестра јој Мара.</p> <p>А 
ера Гојкова већ мало већа слобода, која донекле младости и приличи.{S} Али ја не говорим да га  
 дођоше до места, где се савија пут, те донекле иде кроз ту шумицу, пред њих искочише три, до з 
ле у помоћ.{S} Одважност Хаџи-Ил-бегова донела нам је победу.{S} Већина је, истина, од наших из 
 таком поздраву а и вама, што сте ми га донели!{S} Брате Љубоје, хвала ти на замени!</p> <p>За  
м је платио своје јунаштво, које нам је донело Срб-синдиги, српску погибију.{S} Завидљив слави  
тална са својим патријархом.{S} И то је донело потребног душевног мира.{S} Таман сам мислио, да 
 деспота Угљеше, и да <pb n="149" /> је донео прве, добре гласове.{S} Деспот јавља да је са сво 
ође у сусрет.</p> <p>— Глас, који ми је донео — рече јој он — ноћас гласник, није мио, није доб 
 збуњену немилим гласовима, које јој је донео.</p> <p>После неколико тренутака изиђоше из града 
си честитог покојника допратио или боље донео на рукама у мој дом.{S} Ти си ценио његово јунашт 
тегоноша...</p> <p>Гласи, које је Гојко донео деспоту, обрадовали су све у Серу.{S} Деспот је б 
е бој се.{S} Ма какве ми гласе поклисар донео, одмах ћу доћи, да ти их саопштим.{S} Чекај ме у  
/p> <p>Сутра дан дође из Сера гласник и донесе гласе, којима се Угљеша ни мало не обрадова.</p> 
{S} Да одгоне студен, коју ноћ са собом донесе, ловци су пили, а да даду одушке изазваним мисли 
ости учили.{S} Он познаје који ће ветар донети добро и лепо а који зло и ружно време, који ће н 
т да се данас не деси штогод, што ће му донети немилости господареве; ту су Рајко, Љубоје и дру 
 кад што својом јачином људске гласове, доносећи мало после са далеких крајева неразговетне зву 
ова одликовања, које његово наименовање доноси.{S} Брзо је познао људе и проценио је.{S} Једне  
 двориште, па очајно цикну, што га грло доноси:</p> <p>— Правоверни!{S} Будите се и устаните!{S 
 n="140" /> <p> — Ја.{S} Важне ти гласе доносим.{S} Тома Теологита умаче са свима својим грехов 
авство, што одаваху црте лица а особито доња вазда притегнута усна.</p> <p>Угљеша га је очекива 
а изгледа.</p> <p>Дворанин уведе Мару у доњи део из кога су полазиле стрме степенице за горе.{S 
на овога мога земљака Скопљанина.{S} Не допада ти се?{S} Хајде, заслужи више!</p> <p>Онај се, м 
 мало знао, али по Рајку, који му се не допадаше ни мало са отворености своје, није марио ни за 
оше прикупљати, Рајку се ни у колико не допадаше, што још непрестано заповедником те војске беј 
 До Гојка, забаченог и заборављеног, не допиру гласи овога весеља.</p> <pb n="46" /> <p>Видосав 
>— Војводо!{S} Ти си честитог покојника допратио или боље донео на рукама у мој дом.{S} Ти си ц 
 страну.</p> <p>Али Томине ласкаве речи допреше и до опрезнога Рајка.{S} Он оштро премери Тому  
с први нађу.{S} Деспоте, твоја је слава допрла и до тог атонског пустињика, и он у теби гледа с 
 сме за сад о томе знати, да не би глас допро до старог Властоја, који се поболео.</p> <p>— По  
Љубоја, честитих јунака, који се готово допуњаваху у карактерима својим.{S} Рајко је, и ако дос 
з, јунаци!</p> <p>— Највише што ти могу допустити: буди уза ме!{S} Напред, јунаци!</p> <p>— Жив 
 куда га сада носи већ у пола изнемогли дорин његов?{S} У почетку: да; сада већ: не.</p> <p>Гон 
љеша. — Туђина Теологиту уклонио сам са досадашње му части, која је припала часнијем, — и Угљеш 
S} Понеко од млађих витезова, кад му се досади држати непрестано на узди свога коњица, скрене с 
жи:</p> <p>— У место тога онај ми туђин досађује.{S} Видосава је, мало изненађена, запита:</p>  
се и ја измолио да опсађујем Пловдин! — досети се други...</p> <p>— Ал’ гусле, гусле овамо! — у 
p>Ана једва вероваше, па се и сама поче досећати.</p> <p>— Сазнао сам све то и ја, — рече Угљеш 
дубоко у логор, али до средишта ипак не доспе.</p> <p>Многи не бејаху заноћили под својим чадор 
здрав и читав Ал’ и да нема те погибли, доста би Томи била и сама помисао, да је и нехотице себ 
олтар.{S} Доста сам дотле већ подносио, доста проживео.{S} Али ме ти сети младости, ти чисто вр 
, кад сам с тобом ступио пред олтар.{S} Доста сам дотле већ подносио, доста проживео.{S} Али ме 
е Богдана ?{S} Хе, колико да ти дам?{S} Доста ће ти бити и половина овога мога земљака Скопљани 
ри јунака мање.{S} Али опет —-</p> <p>— Доста смо и ми Турцима! — одазваше се остали.</p> <mile 
во је знамење! — додаде Рајко.</p> <p>— Доста је клетве на тебе пало, — говораше мало после као 
ледајући право у очи Вукашину.</p> <p>— Доста је! — одлучно додаде Вукашин.</p> <p>— Брате, ми  
p>— Господару, Угљеша! — бојажљивим ал’ доста снажним гласом понови жена, ступајући му још ближ 
ћеш, дакле, бити гласник.{S} Ићи ћеш на доста велики пут, и до успеха твога поклисарства стоји  
еником.</p> <pb n="84" /> <p>Ана и Мара доста брзо одмицаху.{S} А кад дођоше до места, где се с 
 успехе младога краља.{S} Војне су биле доста честе, али се на њих ишло весело.{S} Млади су људ 
гано канице, којима је био у квргу, али доста лабаво, везан.</p> <p>Искочивши, он нападне на ст 
 и сам гранични положај драмске области доста је учинио, да се ново стање без поговора прими, ј 
си, војводо?</p> <p>— Из далека, и идем доста далеко.{S} Ја сам од стране деспота Угљеше.</p> < 
 карактерима својим.{S} Рајко је, и ако доста старији, био јунак, који слабо помишља на свијање 
 увредио.</p> <p>То је души Аниној било доста.{S} Она се са скупоценим поклоном, који се састој 
и се усамљена у средини суморне ал’ још доста крепке природе, у дивљини, која није ни без своји 
нце је нагињало западу, али је било још доста високо над заходом.</p> <p>Гојко, раздраган у кра 
м, који би осумњичио моје пријатеље, ни доставом, која би циљала да баци сенку на искреност и љ 
ни.</p> <p>Све се ту слеже, и бојни бео достиже врхунац свој.</p> <p>Али сад наста нова невоља. 
S} Он је сина свога ослепио.{S} Он није достојан да гине за свету мисао!</p> <p>— Моји синови м 
т.</p> <p>— Не рекох ружне речи, — вели достојанствено Угљеша. — Али не заборави, брате, да се  
на мога брата.{S} Пошто му царевић даде достојну награду — скиде му главу са рамена, навезе се  
у врту ни један цветак.{S} Није се само дотакао онога — чега није могао.{S} Он је имао очи за л 
ки ћефалија.</p> <p>Другови су се чешће дотицали пехарима, празнили их и наливали, разговарајућ 
диста се Љубоје све више лепио уз тога, дотле немилог му, дошљака.{S} А пијући у друштву са њим 
тражио Мару и Видосаву, да их обрадује, дотле је Тома већ био добио заповест, да одмах нареди,  
ити Костадин урадити са смелим монахом, дотле је дојездио гласник и јавно, да је Пловдин пао и  
док су једни причали о његовом доласку, дотле су други разносили глас, да је добри монах умро о 
војили, попалили, порушили, а мој отац, дотле богат трговац, избеже са мном, да спасемо голу ду 
х таког дана, али Бог је милостив.{S} А дотле не брини.</p> <p>Колико су год речи Гојкове о њег 
 Момчилова пошла са њим.</p> <p>Тома је дотле успевао у својим скривеним намерама, да Момчило с 
ом путу из Сера за Драму.{S} Кад год је дотле дошао, није жалио такнути и до Драме, не толико р 
стао.</p> <p>У чешћим бојевима, које је дотле непобедни јунак Момчило водио противу Кантакузено 
с тобом ступио пред олтар.{S} Доста сам дотле већ подносио, доста проживео.{S} Али ме ти сети м 
а часа немам мира ни толико, колико сам дотле могао имати.{S} Савез туђих владара распао се пре 
и погледали на тужно место наше.</p> <p>Дотле је био живот.{S} Одатле настаје патња.</p> <p>Нав 
За падом Пловдина <pb n="18" /> и Драме доћи ће пропаст Сера, а са њом ће се и Цариград претвор 
ли да се и то вечерас почне.{S} Прво ће доћи на ред најплеменитији.{S} Онај јуначни ђаур, што ј 
 се чуло да ће Угљеша за кратко време и доћи, почеле су се чинити велике припреме за његов доче 
какве ми гласе поклисар донео, одмах ћу доћи, да ти их саопштим.{S} Чекај ме у ложници.</p> <mi 
која га, кад је ветар са стране нанесе, дохвати капљицама.{S} Лежећи тако, гледаше у ватру, кој 
 што иде јужно ка Крстопољу, па се онда дохвати пута, што се одваја на исток и преко Мосинопоља 
 и штитова око тебе.{S} Палош турски не дохвати тебе!</p> <p>— Војводо, ја хоћу напред да запли 
ца, који врдну мало у страну, те га нож дохвати по -одећи.{S} Старац зграби нападача за руку, п 
 на узди свога коњица, скрене с пута па дохвативши се више простора ободе чилога коња свог.{S}  
, па се, остављајући у лево пут за Сер, дохватило кратке равнице на левој обали реке Мутнице.</ 
 врату његовом.{S} Таман је жедни коњиц дохватио воду, кад се око њега и његовог господара стад 
 руку, па му вешто изби нож.{S} Тада се дохватише у коштац, а старац, притежући га рукама, држа 
н копљем у груди.</p> <p>У исти мах се, дохваћен џилитом, заљуља на своме коњу један крајишник  
исари, провлачећи се кроз турски логор, доходили у Драму и из ње се враћали.</p> <p>Пловдински  
Онда ћу ја, — пожури се Рајко.</p> <p>— Доцкан.{S} Ја одлазим с места, — задржа га Гојко, показ 
 са чим се ја враћам?{S} Тешко мени!{S} Доцне стигох из потере за крвником.{S} Ја сам дужан крв 
ерама, Тома се вратио у Драму тога дана доцне по ноћи, па је, правећи се изненађен тим случајем 
заранака, кад пођоше, а у Драму стигоше доцне.</p> <p>Ћесарица се изненади, кад јој се јави Том 
њеван часник турски тумачу — да ће бити доцне, кад се, бачен на коло, буде покајао.</p> <pb n=" 
ма царским у Дубровнику, па сам све тек доцне сазнао.</p> <p>Тешко је било даље говорити.{S} Ис 
ilestone unit="*" /> <p>Било је са свим доцне под ноћ кад ћефалија Рајко изиђе из двора Анина,  
ов глас, — рече Рајко.</p> <p>— Сад већ доцне! — настави Гојко — не спремисмо ни њу ни њега.</p 
 <p>— Шта је било са Томом, не знам.{S} Доцније сам чуо, да се мој стриц могао спасти, али да с 
арима, стари Властоје, негда дворанин а доцније друг Војихнин, монах Исаија из манастира Светог 
д Манастир <pb n="116" /> — као што сам доцније чула — кад сам ја била у Водену.{S} Али му нико 
досава.{S} Њено место у дому Војихнином доцније заузе сестра јој Мара.</p> <p>Ана је имала близ 
 своје отаџбине!{S} Здрави!</p> <p>Мало доцније уђе у собу Гојко, који долажаше из Анина двора. 
{S} Али само још неколико часова да смо доцније стигли, он се не би никако ни могао извршити.</ 
е су се чинити велике припреме за његов дочек.</p> <milestone unit="*" /> <p>Кад труба са градс 
еда зелен.{S} Не рекавши ни речи, једва дочека крај већа.{S} А тада се брзо повуче у свој двор. 
а страну, одгурну се рукама и у врту се дочека на ноге, клецнувши.{S} Тако постоја неко време,  
</p> <p>Гојко бејаше изишао на врата, и дочека Исаију.</p> <p>— Добро дошо̑, витеже!</p> <p>Гој 
/p> <p>Лабуд страховито захрза, а Гојко дочека Анђела мачем, и његовом крвљу попрска песак и ка 
ли стаде и оста непомичан.</p> <p>Гојко дочека Тому тако силно, да Тома на мах изгуби смелост,  
 српског имена, мож’да, припреми да нас дочека.</p> <p>— Али зар нема у овом граду јунака, који 
старца свештеника.{S} Остала су тројица дочекали жртве, а Тома се спремаше, да се нападнутим на 
кам, да се вратим у Драму. —</p> <p>— И дочекали сте, — рече му Тома, па му онда испоручи: како 
ома могао поздравити као свога владара, дочекао:</p> <p>— Звао сам те, војводо, да ти саопштим  
ну мојих надања.{S} А ако си после тога дочекао мутан и облачан дан, који је однео собом и твој 
 није ни запамтио.</p> <p>Тако је Гојко дочекао вече.</p> <p>Старац је ућутао, склопно очи, и л 
лов очински своме јединцу.{S} До сад не дочеках таког дана, али Бог је милостив.{S} А дотле не  
Угљеша са осталима до последњих, где га дочекаше свештенство и духовници.</p> <p>Најстарији међ 
, који га громогласним клицањем радости дочекаше.{S} Стари се Властоје пољуби са њим, па сви ла 
ки куцнуше пехарима.</p> <p>У разговору дочекаше зору.</p> <p>Гојко предложи, да остане за крат 
домовину.</p> <p>Дејановићи су и до сад дочекивали поклисаре од Мрњавчевића с пуно поштовања пр 
упља остала војска, коју је он у Кукушу дочекивао и испраћао у Сер.</p> <p>Краљ Вукашин је одма 
 се:</p> <p>— Е, е!{S} А прсти се пусти дочепали мекоте па не умеју пустити!{S} Шта сам ја мога 
не бејаше при руци а многи се не могаху дочепати својих добрих коња.{S} Али таки не бејаху сви. 
ања у граду и подграђу драмском.</p> <p>Дошавши у тренутку највеће жалости ћесарице Ане био је  
испред осталих пратилаца својих.</p> <p>Дошавши близо драмског подграђа Тома и Љубоје пустише к 
ње.{S} Од јуче скота поганог вребам.{S} Дошао сад, кад се војска слеже, да га нико у овом метеж 
весео, па се и она раздрагала.</p> <p>— Дошао сам сад к теби, да ме мину сви боли, свака туга,  
д обала Белог Мора.{S} У очи самог боја дошао је у стан Момчилов Тома.{S} Дуго се на само разго 
Пази добро.{S} За падом тврдог Галипоља дошао је ето пад великог Дренопоља.{S} За падом Пловдин 
 Водена...</p> <p>На место мога поочима дошао је други властелин, на кога су се сви жалили.{S}  
војну у загрљај.{S} Али је синоћ Угљеша дошао неопажен, те му није могла ни једног корака прићи 
 била при руци напао је, а Јевренос-бег дошао му је после у помоћ.{S} Одважност Хаџи-Ил-бегова  
</p> <p>Монах Исаија приповедаше, да је дошао овог часа коњаник од деспота Угљеше, и да <pb n=" 
сник и јавно, да је Пловдин пао и да је дошао ред на деспотовину Дејанових синова.</p> <p>Монах 
</p> <p>— То је много!{S} Дакле, сад је дошао већ ред на мене.{S} Још сутра ћу стати ногом змиј 
ница зачула неко долази.</p> <p>— Дакле дошао? — чујаше се нечији глас отуда. — Е, добро нам до 
у из Сера за Драму.{S} Кад год је дотле дошао, није жалио такнути и до Драме, не толико ради го 
тало, отишао је тајанствено ко што је и дошао, мож’да да тражи витеза, који ће га боље разумети 
вце, а и сам монах Исаија потрудио се и дошао из свога манастира.</p> <p>Угљеша, Љуба и Мара од 
тицом од срца пољуби.</p> <p>— Добро ми дошао, мили господару мој! — поздрави га Љуба.</p> <p>— 
у, — одговори путник.</p> <p>— Добро ми дошао !</p> <p>И они уђоше у двориште, а путник уведе и 
је <pb n="89" /> поред свих заседа ипак дошао здрав и читав Ал’ и да нема те погибли, доста би  
ше се нечији глас отуда. — Е, добро нам дошао такав соко!</p> <p>— То је његов глас, — рече Рај 
м пао и онесвестио се.</p> <p>— Кад сам дошао себи, било је све већ свршено.{S} Градско је поље 
овораше Тома Анђелу, који је био са њим дошао у Драму.</p> <p>— Готов сам на сваку услугу!</p>  
ио.{S} Кад му је Рајко са својом мајком дошао једном у посету, Момчило је у велико био ученик м 
 не верује да је Тома тада тек случајно дошао Момчилу за друга и учитеља.</p> <p>Ипак је сва од 
 <p>Кад је сутра дан по њиховом одласку дошао Тома, искрено се обрадовао рашчишћеним приликама, 
приморју Белога Мора.{S} Тада је к њему дошао и Рајко али Томе није ту застао.</p> <p>У чешћим  
на Марица, а западна страна, од куда је дошла сила Вукашинова, бејаше отворена.</p> <p>Лагано,  
ар Војихна, и о деспотици Љуби, која је дошла на погреб свога оца.{S} Говорило се о тузи у дому 
ј у сузама све исприча.</p> <p>А кад је дошла у Видосавину собу, отворила је срце своје, да пус 
ла она часна или нечастива, добро ми је дошла!</p> <p>Задовољан је ступио пред Ану, да јој саоп 
несвеслу, однеше некуда.</p> <p>Кад сам дошла себи, нашла сам се у некој кућици близу пута за С 
шина војска била она, што је још са њим дошла из северних крајева па се и задржала овде.{S} Они 
е Гојко далеко.</p> <p>Кад је са Рајком дошла до места, где се имала цела дружина сакупити, дес 
ри месеца хладнијих зимских дана, па је дошло пролеће 1371 године.{S} У Драми је за то доба бил 
то сад, кад није ни Гојко ту.{S} Али је дошло време кад Рајко мора да обиђе Трилис.</p> <p>Кад  
гову душу често морила, а на место њено дошло је мило и радосно сазнање.{S} Празни дани минулог 
лијих, дана по доласку Угљешину у Драму дошло је доба, да се за оне тренутке наде и радости пла 
вору са тим дошљаком, Момчилу па4"/&gt; Дошљак радо пристаде.{S} То бејаше — Тома Теологита, мо 
о глас.</p> <p>— Помози Бог! — поздрави дошљак старца, и скочи с коња, па га поведе ка уласку у 
е више лепио уз тога, дотле немилог му, дошљака.{S} А пијући у друштву са њиме, Љубоје је бивао 
намерниче, — одговори старац, гледајући дошљака, његову дугачку искислу кабаницу и доброга коња 
незнанога туђина.{S} У разговору са тим дошљаком, Момчилу па4"/&gt; Дошљак радо пристаде.{S} То 
 врата, и дочека Исаију.</p> <p>— Добро дошо̑, витеже!</p> <p>Гојко пољуби Исаију у руку, а мон 
>— Здрава нам буди, узвишена ћесарице и драга нам мајко миле љубе наше! — отпоздрави је Угљеша  
стају само браћа Дејановићи, Костадин и Драгаш, и њихов стриц војвода Богдан.{S} На њих можемо  
е знао чак и то да се млађи брат деспот Драгаш од тога доба непрестано налази на граници и око  
е простирала се деспотовина Костадина и Драгаша Дејановића, граничећи се на северу Козјаком и В 
 Пловдин, и оставио деспоте Костадина и Драгаша Дејановића, да га са својом војском принуде на  
на северозападу деспотовину Костадина и Драгаша браће Дејановића а право на западу преко велико 
дину Дејановићу и његовом брату деспоту Драгашу.{S} Ти ћеш их позвати на заједничку војну проти 
ада сјајнија.{S} Је ли?</p> <p>— Јесте, драги господару!</p> <p>— Да, љубо моја, сјајнија ал’ с 
кромном дому нашем милостиви господар и драги гост! — поздрави Ана Угљешу, па се окрете и са ср 
<p>Он се трже, окрену и, спазивши своју драгу Љубу, пружи јој руке.</p> <p>— Деспотице, од куда 
а блага јесен као да бејаше скупила сву драж својих дана те их смести у сам почетак своје владе 
ало примиреним жеравом.</p> <p>Соколари драже соколе, па се онда са њима свађају, а на крају це 
ош била у пуном сјају снага византиска, Драма је била често пута најкрвавије поприште за пробу  
свим већ скрхано оружје српско и грчко, Драма је један од првих и најлепших залогаја, на које ј 
е обасуо милошћу, — рече Тома.</p> <p>— Драма је — продужи Угљеша — најважнија тачка целе деспо 
ост.{S} Драмска је област на граници, а Драма је предстража Серу.{S} У Драми је остала узвишена 
— престадоше звонити звона са звоника а Драма и логориште остадоше пусти, тихи и нечујни.</p> < 
ењем.</p> <p>— Немој губити из вида, да Драма до скора бејаше као засебна област.{S} Стари је В 
а свих јужних државица.{S} Ту је била и Драма, друго знатно место у деспотовини; ту је и камени 
ра све до градског платна великог града Драме седели су за каменим столом, на коме је стајао ко 
жбина и деспотског кулука са становника Драме, деспот призива благодет Божју на се и своја греш 
ном, иконом светога Прокопа, заштитника Драме.</p> <p>— Нека јаки Господ с небеса оснажи моју с 
што долази кад се пређе трећина пута од Драме ка Крстопољу, Тома рече Љубоју:</p> <p>— Гојко је 
чици недалеко на <pb n="23" /> запад од Драме, са засеоком готово на самом путу из Сера за Драм 
то се са западне стране пута пружаше од Драме па далеко на југ иза црквице.</p> <p>Ана је са пу 
> <milestone unit="*" /> <p>Недалеко од Драме а близо великог моста, што је на јужном путу за м 
ра забелеше далеко у магли врхови тврде Драме.</p> <p>— Ја идем путем крстопољским, — рече Богд 
ху већ сустигли у пролазу кроз подграђе Драме.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18930_ 
е неког времена Рајко рече:</p> <p>— Из Драме никаквог гласа?</p> <p>— Стигао је гласник деспот 
е закуца и он жудно изгледа гласника из Драме.</p> <p>Тако је проводила своје дане и Мара у Дра 
н распитиваше за чадор војводе Гојка из Драме.</p> <p>Нико га не знаде по мраку право упутити,  
о је с места послушао њену наредбу и из Драме отишао не опростивши се добро ни с Маром, која је 
ше тужан.{S} Љубо, ти ћеш ми послати из Драме што пре опширније.</p> <p>— Хвала ти, господару.< 
e unit="*" /> <p>Тома је, измакнувши из Драме, знао да ће се свака претпоставка у гоњењу његову 
а.{S} За падом Пловдина <pb n="18" /> и Драме доћи ће пропаст Сера, а са њом ће се и Цариград п 
а.{S} У Меникејској Гори, између Сера и Драме, међу различитим већим и мањим манастирима и бого 
ко лагано Богдану. — Он неће жив видети Драме.{S} Благо њему!</p> <p>Ућуташе, а мало после Рајк 
је дотле дошао, није жалио такнути и до Драме, не толико ради господске малвасије колико ради в 
оље је пало.{S} Ћесар Војихна, господар Драме и таст наш, преминуо је.{S} Оставио је најважнију 
 Војихна, који као полузависни господар Драме оде Богу на истину. <pb n="21" /></p> <p>Војихна  
хотећи никад изрично признати зависност Драме од Сера.{S} Али — а тебе зато баш и шаљем — не см 
а крстопољског погледао уз пут што води Драми, па је очекивао гласове ако ни од кога другог а о 
да се са својом лепом сапутницом пожури Драми и њеном логору.</p> <milestone unit="*" /> <p>Бил 
топољу преда Љубоју, јер је он потребан Драми.</p> <p>Гојку засија лице од радости:</p> <p>— Хв 
реке, посматрао њено ушће, и — мислио о Драми и својим милим у Драми.</p> <p>Враћајући се једно 
, па је дошло пролеће 1371 године.{S} У Драми је за то доба било мирно и прилично обично.{S} Ст 
 звона са градске цркве зазвонише.{S} У Драми наста свечан тренутак.</p> <p>Деспот Угљеша долаз 
а и нејасна, као и његов карактер.{S} У Драми су, разуме се, о њој разбирали и гледали да из на 
аници, а Драма је предстража Серу.{S} У Драми је остала узвишена ташта наша, ћесарица Ана, али  
еби, да добро размислиш и расудиш.{S} У Драми ће остати и даље господар ћесарица Ана.{S} Не тре 
зао око Пловдина....</p> <p>У то доба у Драми, где нико други није знао нити је могао слутити ш 
 Али га је мучила неизвесност послова у Драми, која је добила новог господара, па је страховао  
 тако мислим.{S} Гојко, млади војвода у Драми, био је старом Војихни десна рука у многом његово 
 обасипа пресвети храм светог Прокопа у Драми, дајући му неколика села у метохију.{S} Па, најпо 
p>Тако је проводила своје дане и Мара у Драми, а Видосава јој је била једина утеха, једина душа 
на Претече, заповедник градске страже у Драми Љубоје и Рајко, трилиски ћефалија.</p> <p>Другови 
довао рашчишћеним приликама, какве је у Драми затекао.</p> <p>— Мени — помислио је у себи — нек 
овео добра два месеца.</p> <p>Зато је у Драми било још мирније.</p> <p>У једно се доба учинило  
 ће чешће походити деспотицу, која ће у Драми остати до јесени.</p> <milestone unit="*" /> <p>З 
ше од жељних погледа оних, што осташе у Драми — престадоше звонити звона са звоника а Драма и л 
поведник у Крстопољу, и с њим су били у Драми потпуно задовољни.{S} Гојко је пак вазда био разд 
Рајко реко Гојку, да неће више остати у Драми, ако Тома Теологита ту буде.</p> <p>— Говориш из  
свецу, коме је посвећен и велики храм у Драми.{S} Стари су људи говорили да се сећају како им ј 
ће, и — мислио о Драми и својим милим у Драми.</p> <p>Враћајући се једном поред обале речне, Го 
head> <p>За време док се Угљеша бавио у Драми и док је обилазио омање тврђаве прелазећи и на ле 
а бих се могао и оженити и бити ћесар у Драми.{S} Има у овим земљама и злата и блага свакојака, 
заранака истог дана Исаија је био већ у Драми.</p> <p>— Мора бити, да га је коњаник затекао још 
е он ипак одано вршио своју дужност.{S} Драмска је област на граници, а Драма је предстража Сер 
 намрштена лика.</p> <p>Кад се серска и драмска војска састаше, проламаше се небо и разлегаху с 
{S} Зато и назначих тебе за заповедника драмске војске.</p> <p>— А ја примам високу милост твој 
 бити и какве заслуге новог заповедника драмске војске Томе Теологите.{S} А и сам гранични поло 
, који спрема Крстопољ, да се +оцепи од драмске области, па да га преда гусарима.</p> <p>— То н 
олако дођоше до источних граница његове драмске области.{S} Сад је ваљало да га у ратничким пос 
 је ова црквица управо метропола новије драмске цркве.{S} До црквице је била капела са једном о 
 у толико је пространо логориште велике драмске војске постајало све празније.{S} Густа одељења 
његово место за заповедника војске целе драмске области наименова војводу Гојка, а Тому позва д 
 веселије и бујније...</p> <p>Војска из драмске области бејаше готово сва прикупљена, а од важн 
{S} А кад још тој војсци дода јунаке из драмске области, у коју се много надао, онда се осећао  
 Теологите.{S} А и сам гранични положај драмске области доста је учинио, да се ново стање без п 
 /> <p>За то је време и нови заповедник драмске војске Тома Теологита успео да сазна главни ток 
није момке, најбољу опрему, најбољи део драмске војске.</p> <p>Кад Љубоје уђе у логориште и поз 
су избегавали говор о новом заповеднику драмске војске, Томи Теологити. <pb n="24" /></p> <p>Вл 
чких клицања, а Угљеша бејаше задовољан драмским одељењима.</p> <p>Ту је војска имала да се одм 
г било најпотребније.{S} Он је управљао драмским крајем готово неограничено.{S} Ја нисам имао н 
</p> <p>Витешки одред Љубојев ушао је у драмско логориште лагано и свечано око заранака красног 
рими управу над војском чувенога ћесара драмског Војихне.</p> <milestone unit="*" /> <p>Враћају 
 певах добрим старим дворанима честитог драмског господара, а сада већ више не могу они чути мо 
Гојку, честитом младом војводи у служби драмског ћесара и његове ћесарице.</p> <p>Исаија је мон 
 пратилаца својих.</p> <p>Дошавши близо драмског подграђа Тома и Љубоје пустише коње ходом, па  
ао, да је овом уздржаном реду у области драмској више припомогла сама личност Анина, коју су св 
на ташта наша, ћесарица Ана, али војсци драмској ваља накнадити старога ћесара Војихну.{S} Може 
</p> <p>— Једини искрени пријатељ мој у драмској области данас је велможа Тома ! — Видосава се  
еш ли се поуздати, да примиш управу над драмском војском Војихнином?</p> <p>Тома Теологита се д 
 дан укрстити оружје своје са серском и драмском господом.{S} Њему ваља помоћи, да победи, да њ 
а.{S} А та баш понуда не бејаше по вољи драмском заповеднику Томи, у коме је по ново синула мис 
а живота и пословања у граду и подграђу драмском.</p> <p>Дошавши у тренутку највеће жалости ћес 
болест.{S} Монах Исаија обилажаше чешће драмску господу, а Ана је још непрестано причала, како  
асеоком готово на самом путу из Сера за Драму.{S} Кад год је дотле дошао, није жалио такнути и  
 расположењу и кренуше рано из јутра за Драму, а кад овамо стигоше, наиђоше на још хладније и з 
ија Рајко, коме је било тешко остављати Драму после свега што је ономад у лову доживео а особит 
 кроз коју се пружао пут, што је спајао Драму са Сером.{S} Али се ни на томе не заустави.{S} По 
.</p> <p>Тако је Угљеша свечано походио Драму први пут после Војихнине смрти.</p> <p>Кад су гос 
p>Било је око заранака, кад пођоше, а у Драму стигоше доцне.</p> <p>Ћесарица се изненади, кад ј 
кора зора, кад се ваља кретати натраг У Драму.</p> <pb n="62" /> <p>У тузи својој бејаху будни  
е доби од Ане заповест, да Гојко дође у Драму али не ка ћесарици већ ка своме оцу, који је на с 
ead>XIX.</head> <p>За мало дана стиже у Драму и Угљешина војска а са њом Угљеша, деспотица Љуба 
авао и гледао да се не врати што дуже у Драму.{S} Он је сад желео само освете, а знао је, да њо 
воје манастирске ћелије, а сада га је у Драму довела тужна свечаност при погребу Војихнином.{S} 
и овамо.{S} Али он не треба да стигне у Драму никад.{S} Разумеш ли!</p> <p>— Потпуно!</p> <p>—  
е више наваљивала, па ни онда, кад се у Драму вратио са свога дугог пута Тома Теологита, кога ј 
скоро после његовог доласка вратио се у Драму и трилиски ћефалија Рајко.</p> <p>Побратими су се 
Тебе нема ко чути више.{S} Боље отиди у Драму, и кажи да си ти учинио последњу услугу деспоту У 
лачећи се кроз турски логор, доходили у Драму и из ње се враћали.</p> <p>Пловдински је заповедн 
е у исто доба.{S} Ја ћу Гојка вратити у Драму, а ти ћеш га за време заменити.{S} Тако сам у спо 
Крстопољу.{S} Ми морамо још сада поћи у Драму.</p> <p>— Зашто? — зачуђено упита Љубоје.</p> <p> 
евалиле.{S} Једва чекам, да се вратим у Драму. —</p> <p>— И дочекали сте, — рече му Тома, па му 
Тома Анђелу, који је био са њим дошао у Драму.</p> <p>— Готов сам на сваку услугу!</p> <p>— Доб 
, јер је са Угљешом више пута долазио у Драму и ишао даље, али не бејаше никога, који се у поче 
ћен у својим намерама, Тома се вратио у Драму тога дана доцне по ноћи, па је, правећи се изнена 
о веселијих, дана по доласку Угљешину у Драму дошло је доба, да се за оне тренутке наде и радос 
лможа Тома и војвода Љубоје отишли су у Драму, куда их је узвишена ћесарица ненадно позвала.{S} 
врховна поглавица обилазио потчињену му Драму и њену област.</p> <p>Ћесарица Ана изишла је са с 
премио!</p> <p>— Живео!</p> <p>И велика дрвена, у кожу омотана чутура непрестано кружаше из рук 
 је крај пута студенац, некога, који, с дрвеним крстом у руци, прекршташе кроз ваздух њега и не 
же бршљана, што се обавијаше око једног дрвета.{S} За њом се појавни Видосава.</p> <p>Мара, пре 
лагано тињао.{S} Старац се саже, једним дрветом разгрну покисли пепео и пухор, па оно мало огња 
> <p>Ветар духну и суво лишће обнаженог дрвећа позне јесени зашушта, разлетајући се двориштем.{ 
етрић је ћарлијао, а зелено је лишће на дрвећу шумило.</p> <pb n="122" /> <p>Рајко с главом у р 
/p> <p>Ветрић, што је скидао лисни урес дрвљу, унесе кроз прозор један пожутели лист.{S} Тома г 
ху у пламен, који се поступно гасио.{S} Дрво плане, пуцка, топлином греје а пламеном светли дал 
и деспотици — јуче сам у лову наишао иа дрво са тичјим гнездом.{S} Мајка је младунаца била неда 
тупа, и вихор, што хита да обнажи лисно дрво, не могу замрзнути љубав моју!</p> <p>— С Богом, м 
љени; коњи, што су око чадора привезани дремали, поплашени се откидоше и са изврнутим седлима и 
, који је, оставивши набацану му траву, дремао.</p> <p>— Лабуде, — рече војвода пљескајући коња 
јска српска да груне на зидине турскога Дренопоља, које бејаше због тога у страху и трепету.</p 
врдог Галипоља дошао је ето пад великог Дренопоља.{S} За падом Пловдина <pb n="18" /> и Драме д 
догађаји не могу изненадити, а дође пад Дренопоља.{S} Од тога часа немам мира ни толико, колико 
I.</head> <pb n="152" /> <p>Дан хода од Дренопоља на северозапад ка Пловдину налазе се Чрноменс 
пути североистоку ка Тунџи, која се код Дренопоља улива у Марицу.</p> <p>Гонилац не изоста.</p> 
крећући на север удара на Дидимотику до Дренопоља.</p> <p>Кад се осетио довољно заштићен у обла 
одмори три дана, па да се сва крене пут Дренопоља.</p> <p>Била је већ половина месеца септембра 
вор се међу њима поглавито водио о паду Дренопоља па онда о приликама, које је оставио њихов по 
 пастира.</p> <p>Ни страшан глас о паду Дренопоља није зауставио напредовање тих градова ни раз 
, тврдога града на половини пута између Дренопоља и Средца.</p> <p>Пловдин бејаше у јуначкој не 
дну своју одлуку, која се тебе тиче.{S} Дренопоље је пало.{S} Ћесар Војихна, господар Драме и т 
’ није то све.{S} Други је глас да је — Дренопоље пало!</p> <p>Туга деспотице Љубе чисто стаде. 
путом, што води истоку преко границе за Дренопоље.</p> <p>Стари је монах Исаија одслужио свечан 
ас овде одморити, па ћемо сутра поћи на Дренопоље, — вели краљ Вукашин.</p> <p>— И оно ће нам п 
намените и тужне 1370 године, када је и Дренопоље пало из руку византиских у турске руке. <pb n 
 тако великог предузећа, сруши се силно Дренопоље а у исто доба остави овај свет његова десна р 
ете срести.{S} Са мном хајдете натраг у Дренопоље.{S} Ја знам и Угљешу и његову војску.{S} Јесу 
да заједно нападну на турску престоницу Дренопоље, које ће мож’да и без боја заузети.</p> <p>Св 
дан одвоји и врати брзо натраг путем ка Дренопољу, а други лагано продужаваше покрај саме ватре 
прими и наше јунаке, поћи ћемо право ка Дренопољу.{S} Али има једна мала незгода.{S} Краљ Вукаш 
.{S} Опсео је с војском град Бигу.{S} У Дренопољу је главни наш заповедник Лала-Шахин, ал’ војс 
рошла је поноћ, а у двору Лала-Шахина у Дренопољу још траје весеље.</p> <p>— И сам се Алах са с 
 врло мало.{S} Силан је страх овладао у Дренопољу, од кад се чуло, да је судар са маћедонским в 
ВИЋ</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>ШТАМПАНО У ДРЖ.{S} ШТАМПАРИЈИ КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ</p> <p>1893</p> </d 
рајати само докле није сама — без наших држава.</p> <p>— Њих ћемо и позвати — и само њих, јер о 
стање, у коме се поједини делови српске државе налазе. <pb n="14" /></p> <p>Угљеша се мало намр 
јзнатнијем граду међу свима свих јужних државица.{S} Ту је била и Драма, друго знатно место у д 
— громко доврши Угљеша.</p> <p>— Невоља државна нагони нас да у име њено главе дигнемо! — оштро 
мро.{S} Али је судба њена, честа у доба државне несталности, учинила, те је, ислабела, изгледал 
прости, али ја мислим, да те није тежак државни посао позвао ноћас овде.{S} Зато дођох.</p> <p> 
врло мало мешала у управљање обласним и државним пословима.{S} А кад је добила женско дете, пот 
 Војихнин Био му је саветник у ратним и државним пословима а такмац уз звеку пехара.{S} Тамо је 
Момчила, да се покаже као витез у већим државним делима.</p> <p>Нико није знао, шта је Момчила  
шено, ружичасто гледање на тамне стране државних прилика Угљешу је у почетку обмањивало о велич 
 стадоше.{S} Богдан узе мач, од кога се држак са горњом половином бејаше сачувао.{S} Рука му за 
 дугог пута Тома Теологита, кога је она држала за домаћу несрећу и злу коб.</p> <p>Ни Видосави  
b n="52" /> да се заустави тамо, где је држала да је Крстопољ.</p> <p>Нашавши се усамљена у сре 
ти српској страни.{S} Посада се јуначки држала неколико недеља, док су поклисари, провлачећи се 
кога.{S} Најпоузданији стубови, који су држали кућу нашу, почињу се рушити и издавати.</p> <p>П 
, старац се промени.{S} Издаде га мушко држање, освоји срце, па се над мртвим Војихном заплака  
и ранама огрезао витез.</p> <p>Једва се држао на коњу, који се лагано спушташе низа стрмен.{S}  
диш, Анђеле, да сам имао право, што сам држао да ћеш ми и сад требати! — говораше Тома Анђелу,  
шавао златним крстом.{S} Левом је руком држао узде крупнога вранца без белеге а десну је спусти 
везени стег са двоглавим орлом и круном држао је стегоноша у десници на дршку од бојнога копља. 
ко од млађих витезова, кад му се досади држати непрестано на узди свога коњица, скрене с пута п 
ја журба.{S} Томе не стигох, а поуздано држах, да ћу га овим путем, куда и ви дођосте, стићи, — 
 коштац, а старац, притежући га рукама, држаше у једној свој нож.</p> <p>— Нећу, да те убијем о 
о којој очекиваху гласове свакога часа, држаше слабе живце старе ћесарице затегнуте и узбуђене. 
аза му све.</p> <p>Стари се монах једва држаше на ногама од силног и тешког изненађења.</p> <p> 
тави сузе, које срце не штеђаше.{S} Ана држаше велику воштаницу а Исаија причести самртника.</p 
јска одступи лагано до средишта, где се држаше Угљеша, а војвода Богдан тражећи везу са њима и  
агоје једном младом грчком певачу, који држаше у рукама цитру.</p> <p>— Певај Богме, брајко, ак 
рио.</p> <pb n="93" /> <p>Гојко клечећи држаше десном руком очеву главу а левом покри лице и оч 
ио, а другу је подигла према ономе, што држаше го нож.{S} Мара клече до Ане и склопљеним рукама 
ише груди у груди.</p> <p>Стари ратници држе се витешки, а кад осете да су се проредили, поново 
Љубоја.</p> <p>Љубоје изнемогао и блед, држећи се усиљено у седлу, погледа Богдана, хтеде одгов 
ц виде да нема куд.{S} Искочи из вреже, држећи у руци свој нож, који му старац заборави узети,  
сли.</p> <p>Непознати лагано устаде, и, држећи у десној руци нож, приђе, мало погнут, на један  
 куда ти овде и у ово доба? — рече јој, држећи је за руку.</p> <p>— Дођох за тобом, господару!  
 и косу, очи му заблисташе сузом, а он, држећи је на прсима, диже своју главу и очима гледаше г 
 жалости! — уздисаше млади грчки певач, држећи своју цитру. — Синоћ певах добрим старим дворани 
аве.</p> <p>Гонилац спреми тешки палош, држећи га, руком за балчак, на рамену са врхом далеко и 
о се народ ухвати у два велика кола.{S} Држећи се за убрусе у колу запеваше песму, па се по њој 
ице, ја мислим да не смемо оклевати.{S} Држећи све то у највећој тајности, ипак се морамо журит 
грб Војихнине куће.</p> <p>Ћесарица Ана држећи деспотицу Љубу за руку изиђе два, трн крока напр 
ти ожалошћенога лика старичиног.</p> <p>Држећи за руку Ану, Угљеша се окрете и пође са њом ка Љ 
меше војводе.</p> <p>— Ал’ нек се добро држи после наше победе над Турцима! — додадоше неки.</p 
8930_C13"> <head>XIII.</head> <p>У Серу држи Угљеша мало породично веће, па коме су само он и б 
>— Војвода!{S} Где је војвода!</p> <p>— Држимо се!</p> <p>— Алах, ил-Алах!</p> <p>— Наш стег!</ 
вих дана.{S} Стари отац његов Властоје, друг је Војихнин Био му је саветник у ратним и државним 
тари Властоје, негда дворанин а доцније друг Војихнин, монах Исаија из манастира Светог Јована  
нећеш сада ја када ћеш! — додаваше онај друг Благојев, што му у врту помагаше против нападача Р 
ца Љуба — сада већ монахиња Јефимија, а друга њена сестра Мара.{S} Са њом иђаше погружена Видос 
Тома тада тек случајно дошао Момчилу за друга и учитеља.</p> <p>Ипак је сва одабрана дружина Мо 
 <p>Јелена је одмах постала нераздвојна друга Мари, која је већ све од Гојка била сазнала, а до 
Стари дворанин брзо пробуди једног свог друга, па га, казавши му у чему је ствар, поведе са соб 
јко није запамтио ни име тога необичног друга његовога стрица Момчила.</p> <p>Кад се лукаво Грч 
бом у врт.</p> <p>Ушавши, старац доведе друга до клупе, где је Рајко требао да главом плати сво 
м наиђоше пешаци, а за њима поносници и друга послуга.</p> <p>Кад већ прилично бејаше измакао с 
а му, овако малом, дала снаге за четири друга.{S} Он то крије сада, а кад је био дете и сам је  
ејаше покривен.{S} Из њега се улазило у друга два дела, који су, покривени, стајали један до др 
.</p> <p>— Тако је, — одговара му његов другар. — И султан је задовољан.{S} Баш кад је победоно 
неокаљана прошлост Гојкова, дугогодишње другарске везе и сумња у правичност велможе Теологите.< 
проценио је.{S} Једне је више призивао, друге избегавао.</p> <p>О њему се није првих дана говор 
р.</p> <p>Ратници се устремише једни на друге, па што у ноћној тмини даде коме Бог.</p> <p>У на 
} Али се они не појавише.{S} Само се са друге стране реке један повећи камен одвали и одроњавај 
ро са једне стране, прилазило је зло са друге.{S} Ко мени може казати, са које ће стране несрећ 
ума и Места, Бистрица и Мутница и многе друге реке, што се у правцу од севера ка југу, за Бело  
ости господареве; ту су Рајко, Љубоје и друге војводе.{S} За њима а покадшто и поред њих јахали 
воља старијега без поговора изврши, а с друге стране стајаше неокаљана прошлост Гојкова, дугого 
дне и низ пучину.{S} Орфанског Залива с друге стране.{S} Очима је тражио на северозападу деспот 
лу пошла у виноград, недалеко на брду с друге стране реке.</p> <p>Гојка њена отвореност још виш 
и, па сам седе на велику једну главњу с друге стране огња, а домаћин подстаче ватру.</p> <p>Тад 
жја воља да стег одбране српске пређе у друге руке?{S} Буди воља његова!</p> <p>За тим све три  
аху сви.{S} Докопавши се коња и оружја, други за часак знадоше са које стране непријатељ улази  
>Једноме се учини одјек вихорова јаука, други мишљаше да је лепршање искислих стегова, а трећи  
едни су бранили старог краља Дечанског, други су били уз младог Душана, за кога је тада слушао  
сестрица!{S} Она ми је једино благо!{S} Други — веле — имају отаџбину, а ја ни то.{S} Родио сам 
господару.</p> <p>— Ал’ није то све.{S} Други је глас да је — Дренопоље пало!</p> <p>Туга деспо 
ли Турцима, и они су главом платили.{S} Други су поскапали на путу без игде ичега.{S} Тада је н 
 Он треба да буде нападнут и убијен.{S} Други неко биће у исто доба само нападнут.</p> <p>Анђео 
врати брзо натраг путем ка Дренопољу, а други лагано продужаваше покрај саме ватре навише уз по 
н дана, кад је већ Гојко био на путу, а други гласник одјездио Богдану, ушавши једне вечери у с 
илостива госпођо.{S} Ствар онда, добија други изглед.{S} Отац — самртник, син — роб.{S} А шта г 
упи овако: онда, кад погине Гојко, нека други твоји људи нападну на ћесарицу Ану и њену лепу по 
.</p> <p>На место мога поочима дошао је други властелин, на кога су се сви жалили.{S} Несуђени  
е дати, то је њено кршење.</p> <p>То је други пут мислио.</p> <p>— А не би, на послетку, било н 
{S} Ал’ докле они гинуше, не кретоше се други господари српски.{S} Ил’ бејаше Божја воља да сте 
молио да опсађујем Пловдин! — досети се други...</p> <p>— Ал’ гусле, гусле овамо! — у веселој д 
.</p> <p>— Добар си гласник! — додадоше други.</p> <p>— Сад је стигао глас од светлога и моћног 
обаци а камо ли пребаци!</p> <p>Приђоше други и почеше бројати стопе растојања.</p> <p>Па онда  
менити витез — Љуба показа на Гојка — и други јунак, Рајко, а душу његову каквом бојом зна слик 
стопе растојања.</p> <p>Па онда узеше и други Орфанци.</p> <p>Снажно запињу и вешто одбацују ал 
 ко је и одакле је, толико, колико су и други у граду могли већ знати.</p> <p>— Непознати ми бр 
рилип и Скопље, Качаник и Битољ и многи други.{S} Јужно од браће Дејановића била је, Солуну пон 
открепио.</p> <p>— Да Богме! — одговори други. — Ви, који сте били манастирски ђаци па побегли  
вера овде?</p> <p>— Колико ? — одговори други, — све је то једна, српска вера.</p> <p>— Хе, бра 
се бејаше упутио даље на запад.{S} Овај други хитац не промаши, и орао вијући се у ковитлац са  
ац упути одељењу Томе Теологите, а онај други оде, да продужи спавање, чудећи се:</p> <p>— Е, е 
а, ево моје русе главе, — одговара онај други, младић.</p> <p>— Истину велиш?</p> <p>— Него?{S} 
 неваљали! — викаше старац.</p> <p>Онај други дворанин виде, да ту више нема шале, прискочи у п 
>— Јунаци, Бог с вама! — приђе им један други са Струмице. — Зар нађосте да се са њим надбацује 
....</p> <p>У то доба у Драми, где нико други није знао нити је могао слутити шта се код Пловди 
дни причали о његовом доласку, дотле су други разносили глас, да је добри монах умро од туге, ш 
/p> <p>— Византинац рођењем, — додаваху други. <pb n="31" /></p> <p>— Али га је деспот послао,  
и ми смо победиоци.{S} Хвала ти!</p> <p>Други пут је Рајко реко Гојку, да неће више остати у Др 
амница је празна, слава Богу!...</p> <p>Други пут пак док је Мара тражила забаве у Видосавином  
 за ту срећу овом мом пријатељу.</p> <p>Други га дворанин зачуђено погледа.</p> <p>— Јест, баш  
, Гојко се спремаше да продужи борбу са другим нападачима.{S} Али се они не појавише.{S} Само с 
> <p>И први разлози попустише пред овим другим.</p> <p>Љубоје зовну старешину градске страже.</ 
а Велбужду, о смрти војводе Момчила и о другим јуначким делима...</p> <p>— Певај, певај, синко, 
ак до куће бејаше мисли о војни заменио другим мислима.</p> <p>— Те очи? — рече у себи, кад уђе 
лови српских земаља стајаху једни према другима као отворени непријатељски логори.{S} Доглавниц 
 злу коб.</p> <p>Ни Видосави а још мање другима није била тајна, да од доласка Томина чешће дол 
и је у толико лакше рећи, шта је Томо о другима мислио.</p> <p>Гојка је мало знао, али по Рајку 
 <p>— Теби је све ово познато боље него другима.{S} Зато и назначих тебе за заповедника драмске 
етку ишчезе.{S} На дати знак хајкачи са других страна почеше свој посао.{S} За мало па се већ ч 
јужних државица.{S} Ту је била и Драма, друго знатно место у деспотовини; ту је и каменита тврђ 
рво му је говорило осећање према Гојку, друго дужност према старијима.</p> <p>Са степеница се ч 
.{S} Али ја не говорим да га браним.{S} Друго је нешто, што ми душу тишти.{S} Ти си сада у незг 
 речи од свега, што је до сада било.{S} Друго је, што су дани врло ровити.{S} Нама предстоји бо 
ајало према сили Николе Алтомановића, а друго, што је Скопље означио за збориште своје војске и 
и старијем.{S} Једно се догоди ономад а друго сад.</p> <p>Гојко га са свим разумеде.</p> <p>— Н 
е, па се једно примаче североисточном а друго северозападном крају и првим најближим чадорима с 
не разликујем у мојој деспотовини ништа друго, до само верне поданике.{S} Сутра, прекосутра укр 
у страст ал’ и неверу.</p> <p>„А шта је друго витешка љубав и ратна судбина?</p> <p>„Плаве су о 
боје и Рајко, трилиски ћефалија.</p> <p>Другови су се чешће дотицали пехарима, празнили их и на 
и пастир и старешина над осталим својим друговима у првом равнијем катуну.{S} Сунце је било већ 
име, Љубоје је бивао све ређе са старим друговима својим.</p> <p>Међу тим ни сам Тома Теологита 
о после куцну пехарима са својим старим друговима и пријатељима, Љубоје причаше:</p> <p>— Сваки 
длана и спремна коња: једног за Гојка а другог за себе.</p> <p>Тада Гојко ухвати Рајка за руку: 
, па је очекивао гласове ако ни од кога другог а оно од вернога пријатеља Рајка.{S} Укаже ли се 
лиже једином господу Богу, кунем се, да другог греха немам нити ћу имати до само те зависти!</p 
ачких рогова и по неки нејасан одзив са другог врха планине.{S} Већ клонула природа чисто оживе 
> <p>Властоје није у мирно доба ни имао другог задатка.{S} Тако је желео покојни ћесар Војихна  
 од ватара, жураше се од једног огња до другог неки крупан старац, војник из Дејановића војске. 
а, који су, покривени, стајали један до другог као <pb n="102" /> две одаје у зиданој згради.{S 
те речице!</p> <p>А први кваси копитама другога.</p> <pb n="165" /> <p>Ту Су.</p> <p>-Бегунац и 
е слике на другу и од једне успомене ка другој</p> <pb n="103" /> <p>Готово од кад памти за се  
ку и реци, да жртве одоше брзо једна за другом! — заврши Богдан.</p> <milestone unit="*" /> <p> 
p> <p>— Играчка се и не узима у руке са другом намером но да нас забави, а последња забава, кој 
 Манастир своме добром пријатељу а моме другом оцу, властелину Срдану.</p> <p>Добри поочим мој  
м у град Перитеорион, али сам свладан и другом раном пао и онесвестио се.</p> <p>— Кад сам доша 
p> <p>— Хвала ти!</p> <p>Стискоше један другом јуначке деснице, Гојко скочи на коња, па се са п 
у.</p> <p>-Бегунац и гонилац чују један другоме дах, осећају пламен мржње међусобне.</p> <p>Бег 
у, за коју је бејаше нападач ухватио, а другу је подигла према ономе, што држаше го нож.{S} Мар 
дужише даље по логору, он седе и запева другу песму, рекавши:</p> <p>— Сад једну грчку.{S} И ов 
будан снива, прелазећи с једне слике на другу и од једне успомене ка другој</p> <pb n="103" />  
што ниже крвавога разбојишта прелази на другу, десну страну њену, још једна жртва тужнога покољ 
ку, која је хтела у лаком чуну прећи на другу страну.{S} Он се загледа у ту женску, која му се  
вши, пусти.{S} Па не часећи ни часа узе другу стрелу и оком ухвати орлов лет, како се бејаше уп 
 Добро је било!</p> <p>За тим се окрете другу:</p> <p>— Хајдемо!{S} Хвала ти, а не дао Бог да б 
ше, а кад се врати она ће му поверити и другу дужност.{S} Повериће му — тебе и твоју срећу.</p> 
мојим очима јасно, како се сјај једне у другу прелива.{S} То је твоја звезда.{S} Моја је звезда 
утњи, суво лишће полеће са ње у висину, дружба кличе, и после неког времена витез се враћа у ре 
памтих родитеље.{S} Идем, певам веселој дружби, био сам и у многим логорима, многог охрабрио а  
p>— Ал’ гусле, гусле овамо! — у веселој дружби једној довикује један.</p> <p>Где ћемо гусле сад 
а.</p> <p>Стигнувши на уговорено место, дружина се поскида са коња, које прихватише копљаници.  
 љутит, крете и подвати ногама земљу, а дружина га радосно поздрави.</p> <p>— Мери, брајко, сад 
ајком дошла до места, где се имала цела дружина сакупити, деспотица Љуба већ бејаше тамо стигла 
 и учитеља.</p> <p>Ипак је сва одабрана дружина Момчилова пошла са њим.</p> <p>Тома је дотле ус 
жено је могућним нападајима и гусарских дружина и крсташких чета.{S} Брат наш Вукашин први је р 
е касно.{S} Кад је један од завереничке дружине, који је био код саме црквице, у шибљу код огра 
ну! — виче испред једног чадора неко из дружине, што је у округ поседала.</p> <p>Један војник и 
ни, да њиме вида раме храбрих ратника у дружини витешкога Рајка и Марка краљевог; дадох тужном  
ије?</p> <p>— Разуме се, и можеш и ваља друкчија да будеш.{S} Зашто тужиш?{S} Ваљ’да зато што ј 
а је моја срећа несумњива, али је судба друкчије хтела.</p> <p>Млади је витез био отишао, кад ј 
еологита.</p> <p>— Али мени моја слутња друкчије говори, — рече Угљеша.{S} У лицу дође тренутно 
и старештво, па и данак плаћати, ако се друкчије не може мир искупити.</p> <p>— Не, ја велим не 
<p>Он бејаше сад препорођен.{S} Гледаше друкчије, отвореније и веселије, а говораше отворено, н 
и и како су се ђаури надали, могао је и друкчије гласе султан добити.</p> <p>— Хвала и срећном  
моје мисли, моје осећаје.{S} Па могу ли друкчије?</p> <p>— Разуме се, и можеш и ваља друкчија д 
смо.{S} После свега тога ми нисмо могли друкчије поступати до онако, како смо и учинили.{S} У и 
 је Гојко невера.{S} Волела бих, да сам друкчије гласе од вас чула.{S} Ах, то је страшно!{S} Хв 
меник неће бити рђав, јер је из његовог друштва.{S} То су чули од Гојка, И били су мирни</p> <p 
је Фаталан сусрет.{S} Уклонио сам се из друштва да у самоћи осећам тајну, што је у мојој души д 
а ловцима само из обичаја да се увелича друштво, већ је и сама била страсан ловац.{S} Сада је у 
ну и са једном лозинком.</p> <p>Тако се друштво брзо смањивало и на послетку ишчезе.{S} На дати 
ком тешке и непријатне јаве, ловачко се друштво Угљешино и пробудило у суморном расположењу.{S} 
двором ћесаричиним искупило готово цело друштво градске господе, Тома се показиваше према свима 
.</p> <p>У празорје се кренуло одабрано друштво на чилим коњицима.{S} Ту је био деспот Угљеша с 
а Лабуда војнику, а сам је Мару одвео у друштво, из кога се била издвојила прилазећи њему.</p>  
 означеном месту долазак ловаца.</p> <p>Друштво је, изишавши из града, прешло преко пута, што д 
бље залазили у шумску хладовину.</p> <p>Друштво је било расположено, јер им скоро свима бејаше  
е мајка и сестра Мара — па је у њиховом друштву наступила нема тишина.</p> <p>Тишину прекиде Го 
 била страсан ловац.{S} Сада је у њеном друштву — више ради ње — била и Мара.</p> <p>Врло вешти 
њима Тома је био добро расположен.{S} У друштву са Љубојем, заповедником градске страже, Тома б 
ава је имала сада два пута више посла у друштву с деспотицом и Маром, а Јелена, навикнута на не 
а он се тек први пут нађе за то време у друштву.{S} Говори, приповеда и пита, ал' све је мање,  
 око великих ватара у дворишту, те се у друштву залагаху погачом и месом а запајаху добрим вино 
отле немилог му, дошљака.{S} А пијући у друштву са њиме, Љубоје је бивао све ређе са старим дру 
инуше, он опет пољуби двоглавог орла на дршку, и крену коња.</p> <p>У силној тузи пођоше за њим 
 круном држао је стегоноша у десници на дршку од бојнога копља.{S} За њим је ишла коњица, а за  
подај све!</p> <p>„Јер црне очи, морска дубина, казују страст ал’ и неверу.</p> <p>„А шта је др 
ога ратника, а још више сузе, ливене из дубине истинског осећања жалости, олакшаше боле и тугу  
дске бедеме огледајући се у местимичној дубини речице, што испод подграђа серског тече — чини с 
 лаком је скоку нестаде.{S} Мамљена све дубље међу столетне грмове деспотица се и не сећаше да  
> <p>Рајко с главом у рукама тоњаше све дубље у мисли.</p> <p>Непознати лагано устаде, и, држећ 
 као што отров улази у крв залазећи све дубље у тело ношен крвним током, утицаше турска коњица  
што је сунце више освајало и они су све дубље залазили у шумску хладовину.</p> <p>Друштво је би 
ремећени и пропашћу Анђеловом, склонише дубље не кушајући даљи напад.</p> <milestone unit="*" / 
оче са својима корак по корак одступати дубље у логор...</p> <p>— Нек наше крило дође себи, за  
ке опрезности ипак први грабљаху да што дубље уђу у стан српски неопажени.</p> <p>Није дуго тра 
ном у име свога таста Синише, који је у дубоким годинама на самртничкој постељи, али нам не мож 
 њеној очекиваше.</p> <p>— Деспотица је дубоко зашла, — рече Мари стари дворанин Благоје, који  
ом Војихнином?</p> <p>Тома Теологита се дубоко поклони:</p> <p>— Светли деспоте!{S} Заповедај и 
нути.</p> <p>Тома Теологита три пута се дубоко поклони и пун скромности изиђе из собе Угљешине. 
 пространо и равно красно поље, које се дубоко са севера завршује повећим висовима.</p> <p>Ту б 
амоћи осећам тајну, што је у мојој души дубоко урезана.{S} Наишао сам на ову кулу, па жељан да  
овом забуном, коњица турска продре брзо дубоко у логор, али до средишта ипак не доспе.</p> <p>М 
 старац тако појао, никада се није тако дубоко душом посветио у молби Господу, нити је икада ја 
расти и поплавити брда и долине, реке и дубраве, отићи ће далеко у хришћански свет, али њој нем 
јих услуга, што их је чинио ђеновским и дубровачким трговачким бродовима, био на далеко чувен.{ 
 Ја сам тада био по пословима царским у Дубровнику, па сам све тек доцне сазнао.</p> <p>Тешко ј 
не, гонилац још мање.</p> <p>Век је сад дуг колико и мост.{S} Што краћи мост, краћи и век.</p>  
S} Нама предстоји борба и ко зна колико дуга и мучна војна с Турцима.{S} Између нас и Византије 
дакле, само толико растојања, колико је дугачак мост.</p> <p>То знају сад обојица.</p> <p>Коњи  
 у један пут стадоше пажљиво испуњавати дугачке празне просторе међу поређаним чадорима.{S} А т 
ом.</p> <p>Ова се војска у гомилама или дугачким редовима пешке стицала у градско поље под Серо 
p>Био је сетан и забринут.</p> <p>Прође дугачком стазом до половине, па седе на камену клупу с  
у са великом чупавом шубаром на глави и дугачком палицом у руци.{S} Он је био први пастир и ста 
овори старац, гледајући дошљака, његову дугачку искислу кабаницу и доброга коња.</p> <p>— И јес 
а четвртина укупне српске бојне силе, у дугим, местимице прекинутим, линијама брзо утапаше у ло 
умачи.{S} Љушкао сам се на облаку дуго, дуго, док ти се облак као провали или развуче, не знам  
невине дечице!{S} Али није, хвала Богу, дуго тако трајало.{S} Пре него што је запљуснуло до њих 
 боја дошао је у стан Момчилов Тома.{S} Дуго се на само разговарао са МомчилОм, и остао је у ње 
арицу о свему.</p> <p>Али то не потраја дуго.</p> <p>После неког дана Љубоје доби од Ане запове 
ђу у стан српски неопажени.</p> <p>Није дуго трајало то утицање, јер се турска војска, једва че 
х, и занех се у тешку бољетицу, од које дуго времена боловах.</p> <p>Туђина је нестало, отишао  
им зрацима његовим!</p> <p>— Војна неће дуго трајати.{S} Азијатска се сила не може мерити с наш 
ладан и затворен, данас може размишљати дуго о своме неваљалству!</p> <pb n="72" /> <p>Ана беја 
 не знам ни ја, па ме испусти.{S} Нисам дуго летео озго, па бућнем у неку воду.{S} Кад тамо, а  
 очајање.</p> <p>Па јој је онда говорио дуго и живо, говорио је и као деспот и као муж, и као ј 
а груди, и на чело јој стави први, тако дуго жуђени, пољубац...</p> <p>—- Маро, моја Маро!{S} Т 
сан растанак њен био!{S} Деспот се врло дуго задржао у логору синоћ.{S} У граду су многи од људ 
а га тумачи.{S} Љушкао сам се на облаку дуго, дуго, док ти се облак као провали или развуче, не 
а се Угљеша ни мало не обрадова.</p> <p>Дуго је сам размишљао, па онда зовну деспотицу.</p> <p> 
/p> <p>Угљеша остаде у соби сам.</p> <p>Дуго је замишљено ходао по соби крупним корацима.</p> < 
ни онда, кад се у Драму вратио са свога дугог пута Тома Теологита, кога је она држала за домаћу 
 Или је мож’да превисоки краљ уморан са дугог пута?</p> <p>— Ни то не.{S} И ако сам вечерас сти 
ане стајаше неокаљана прошлост Гојкова, дугогодишње другарске везе и сумња у правичност велможе 
ијући непрестанце бој на <pb n="176" /> дугој линији док трајаше једнога ратника.{S} Поједине с 
на му наслони своју лепу главу са црном дугом косом на груди, које се снажно надимаху.</p> <p>— 
сада први пут после толиких неприлика у дугом времену обрадова.{S} Радовала му се као дете што  
стигох из потере за крвником.{S} Ја сам дужан крви српском. роду!</p> <p>Лагано су тако одмицал 
ала Богу, ја сину вратих, што оцу бејах дужан! — прошапта старац, па се несвесно занесе.</p> <p 
сар на двор мога поочима, и оба се пута дуже задржавао.{S} Ја сам мислила, да је моја срећа нес 
о задржавао и гледао да се не врати што дуже у Драму.{S} Он је сад желео само освете, а знао је 
 Угљеша живи је страх за наше.{S} После дужег размишљања и саветовања одлучили <pb n="151" /> с 
е у служби деспота Угљеше, где се после дужег лутања по српским областима на послетку скрасио.< 
ано испустио руку Гојкову.</p> <p>После дужег времена Властоје тешко отвори очи, у лицу поплаве 
 старог дворанина.</p> <p>— Ни крива ни дужна ухватише ме два напасника — причаше старац — те м 
в грабљаше напред под новом опоменом на дужност његову.</p> <p>Киша је већ попустила али се вих 
p> <p>— Размислио сам и нашао, да ми је дужност.</p> <p>— Онда, бар за сад, никоме ни речи.</p> 
ве приклонимо једној глави.{S} Данас је дужност најумнијој глави, да буде на своме заповедничко 
 је говорило осећање према Гојку, друго дужност према старијима.</p> <p>Са степеница се чу шкри 
кад се врати она ће му поверити и другу дужност.{S} Повериће му — тебе и твоју срећу.</p> <p>Ма 
т јунак! — додаде Угљеша. — Он је своју дужност савесно извршио.{S} Није био Србин али опет беј 
потицу, и кажи да је Угљеша чинио своју дужност, али да га је — звезда — звезда издала...</p> < 
тичем, јер је он ипак одано вршио своју дужност.{S} Драмска је област на граници, а Драма је пр 
у Гојко.</p> <p>— Не, ја сам само своју дужност чинио, — говорно је Рајко — па мож’да сам пропу 
д сам отишао да га у име ваше сменим са дужности његове.{S} Није хтео пристати, покушао је побу 
ајко — па мож’да сам пропустио што и од дужности учинити!</p> <p>— А то је —</p> <p>— Требало ј 
а ратничко веће на коме одређиваше нове дужности војводама и издаваше налоге за претходну спрем 
, не чекај, спремај се и пођи на сусрет дужности.{S} Ја ћу ти помоћи!....</p> <p>Кад по заповес 
" /> нисам ништа пропустио, што ми је у дужности било.{S} А овако —</p> <p>— Овако си урадио, к 
 цара, три нова њена владара не осећају дужности своје.</p> <pb n="97" /> <p>— Поуздаћемо се у  
лише на њ, те саломише некадашњу његову дурашност.{S} Ређе се креће у последње доба из своје ма 
поведник јакога Пловдина предао је свој дух Господу!</p> <pb n="98" /> <p>— Бог да га прости! — 
 син ћесара Прељуба, али не и прејамник духа његовог!</p> <p>— Онда нам остају само браћа Дејан 
 и прекрсти га још једном.</p> <p>Ветар духну и суво лишће обнаженог дрвећа позне јесени зашушт 
до самог уласка у град.{S} Свештеници и духовници стајали су у одеждама а градска посада са сво 
оследњих, где га дочекаше свештенство и духовници.</p> <p>Најстарији међу њима, настојник цркве 
дни сањају.{S} Сан им осваја трепавице, душа је помућена гласовима, што случајно чуше кад се вл 
ти чисту истину, и ако ми је немила.{S} Душа моја нема мира.{S} Али светињу њенога спокојства н 
ворим, витеже! — говораше Мара Гојку. — Душа се моја раскравила, <pb n="143" /> па туга са ње о 
 Гумна.{S} Али то дадох руком, а душа — душа још боли.</p> <p>— Бог и његова милост!</p> <p>— Б 
уђина наћи ћемо, — рече Гојко.</p> <p>— Душа му проклета!{S} Ал’ витеза оног нигде ?</p> <p>— Б 
итез користи случајем и шали —</p> <p>— Душа моја страда, а кнегињица мисли да се тек шалим!{S} 
чима јој чисто одоше и дах и осећаји, а душа њена шапуташе:</p> <p>— Далеко, далеко је он, кога 
рпскога Гумна.{S} Али то дадох руком, а душа — душа још боли.</p> <p>— Бог и његова милост!</p> 
е грозница осећаја, а после ње — здрава душа, чисто срце, крепка воља.{S} Тако је браћо!{S} Пиј 
држала.{S} Сада не могах више.{S} Твоја душа пати, твоје срце страда, а ја не знам узрока.{S} У 
огађаји, сестро моја!{S} Ал’ је и твоја душа велика, кад је све то поднела.{S} Ти се надај, тво 
 узвишена ћесарице!</p> <p>— Је ли која душа остала гладна после тога?</p> <p>— На моју душу гр 
{S} Даље иду моје мисли, даље жуди моја душа, јер без тога нема живота ни опстанка ни овоме, шт 
досава јој је била једина утеха, једина душа, којој се могла без устезања поверити.</p> <p>— Ти 
<p>— А она женска?</p> <p>— Веома добра душа, све ћеш сазнати, — одговори Гојко.</p> <p>Момци п 
азумети.{S} Али се вара.{S} Угљешина је душа упила у се сву озбиљност његове занесењачке пропов 
тала љуба верна.{S} И ко зна, колико би душа моја више страдала да јој у часовима сумора ниси т 
чи — а ја сам то чешће слушала — налази душа моја више уживања.{S} Мож’да то долази и отуда што 
ва нашем господару, што нам поврати мир душама и измири нас са црквом цариградском! — рече једа 
раља Дечанског, други су били уз младог Душана, за кога је тада слушао да је његов врсник.{S} С 
о весело.{S} Млади су људи веровали, да Душанову војску нико <pb n="104" /> не може победити, п 
и се ипак знало, да они верују, како на Душану нема правога благослова.{S} Ни сам сјај царске к 
 у почетку обмањивало о величини његове душе и ширини његових погледа.</p> <p>Али је у толико л 
 ратника, створи меког љубавника, благе душе, тихих и срдачних жеља.{S} Па ипак остадох ватрен  
огита ту буде.</p> <p>— Говориш из моје душе, — одговорио му је Гојко — али ипак и ја и ти прев 
Бога, хвалим! — оте му се из раздрагане душе његове.</p> <milestone unit="*" /> <p>Стари дворан 
 оживљујући најлепше снове њене млађане душе.</p> <p>Али не мисли о њој само Гојко.{S} Њена је  
ма, осредњег раста, јаких мишица, добре душе ал’ намрштена лика.</p> <p>Кад се серска и драмска 
коме би на сјају једних очију и топлини душе једне било свуда добро и у вечитом леду топло!</p> 
да се сиромашним домовима изда за покој душе доброг нашег господара?</p> <p>— Јесте, узвишена ћ 
 служиоци олтара Божјег читали за покој душе старога ратника, а још више сузе, ливене из дубине 
била успешни видар непомућеном ведрином душе своје!{S} Не бејах баш голобрадо момче, кад сам с  
.{S} Ти ме бар знаш!{S} Није спокојство душе моје поремећено никаквим злобним гласом, који би о 
сад, а од кад се ти поче бринути за мир душе, кад нити постиш ко што треба, нити што приложи цр 
а, плавојка привлачила је на се пажњу и душевним и спољним украсима.{S} Стари се Властоје слага 
атријархом.{S} И то је донело потребног душевног мира.{S} Таман сам мислио, да је већ толико от 
слатком сну!{S} Господару, шта је теби, души твојој? реци ми — мож’да смем знати — и ражаљеним  
сти, витеже, ал’ ја говорах искрено.{S} Души ће ми бити лакше!</p> <p>— А шта је о твојим стриц 
у људском животу, још су крваве ране на души мојој.{S} Још не могу да са тим раскинем.{S} Благо 
и у чему несвесно увредио.</p> <p>То је души Аниној било доста.{S} Она се са скупоценим поклоно 
 пореметило мир, тако потребан и дому и души старе ћесарице.</p> <milestone unit="*" /> <p>У је 
це Ане, али је то остало само у његовој души.</p> <p>Кад се већ приближио крај гостовању Угљеши 
а у самоћи осећам тајну, што је у мојој души дубоко урезана.{S} Наишао сам на ову кулу, па жеља 
аше мисли у једном уму и жудње у једној души.</p> <pb n="160" /> <p>— Нек тако буде ! — пристад 
p> <p>И она рече Мари.</p> <p>У Мариној души наступи бура.{S} Она се ломила, док је Гојко не ос 
обро се загрејасмо винцем, и почесмо по души говорити.{S} Ако си, велможо, кадгод имао нада, же 
оме.{S} А тежња за тим и јесте оно, што души мојој не да мира.{S} Деспотице!{S} Да сам мислио о 
је ћутала о томе немилом догађаЈу.{S} У души јој је било тешко, али је ипак увидела да није без 
ећаваше суровост изгледа овога мож’да у души племенитога човека.{S} Ал’ једно, што свака црта л 
же бити, јер таким сумњама нема места у души <pb n="8" /> мојој.{S} Навршило се већ петнаест го 
S} Очекивао је Гојка.</p> <p>Борба је у души његовој била још већа.{S} Корео је себе, што није  
ду, ал' никога више од онога, који је у души највише патио — од Маре.</p> <p>Она је сад већ бил 
о тешко као да се неке тужне успомене у души и пред очима његовим гомилаху.</p> <p>Ловци се нас 
одало своме свакидашњем послу.{S} Али у души Гојковој није било мира.{S} Без поговора послушан  
ло за руком.{S} Љуба је расла, црпући у души своје мајке благост и тихо суђење а у витешком кар 
ањ и његово поступно слабљење.</p> <p>У души и сећању његовом лагано ницаху једна по једна успо 
рано.</p> <p>Многи се јунак још бори са душом, неки се упиње да се дигне, да бол олакша и пада  
најмилија забава, да с мислима својим и душом говориш!</p> <p>— Одиста ми је такав разговор нај 
везду, све живљим очима, све немирнијом душом, па јој није ни одговорио.</p> <p>— Господару!{S} 
је, предан гледању сјајне звезде, пошао душом, оком, слухом за њом, ка њој, дигнувши руку управ 
црно око и црно вино пиј!</p> <p>„А ако душом певаш и шарне снове сниваш, за плаве очи подај св 
 тако појао, никада се није тако дубоко душом посветио у молби Господу, нити је икада јаче осећ 
ајко, Исаија и остали.{S} Властоје се с душом борио.</p> <pb n="93" /> <p>Гојко клечећи држаше  
 <p>— Који своме пријатељу срећу убија, душу тамни, наду одузима.{S} Ипак чућеш.{S} Где смо сад 
каза на Гојка — и други јунак, Рајко, а душу његову каквом бојом зна сликати тек прошлост добре 
хињама:</p> <p>— Помолимо се Господу за душу његовог раба, доброг пустињака.</p> <p>(КРАЈ)</p>  
 извесна смрт честитога родитеља мутила душу, на небу његове среће не би било, мишљаше, никакво 
адао !{S} Тешка је неизвесност притисла душу моју.{S} Она пати и страда.</p> <p>Сутра дан дође  
</p> <p>Тешка слутња паде и осталима на душу.{S} Ућуташе и замислише се.</p> <p>Нему тишину пре 
 ноћи у Галипољу прекино̑, једва изнесе душу до Свете Горе.{S} Ту <pb n="114" /> је на брзо скл 
, утврдивши градове.{S} Али је ваљало и душу овога народа умирити.{S} Успео сам, те сам царигра 
да га браним.{S} Друго је нешто, што ми душу тишти.{S} Ти си сада у незгоди: и по Божјим и по љ 
 Богом, не даље!{S} Одбиј сумњу, што ти душу мори.{S} Освоји ли она, ти више немаш снаге неће в 
ја се и сама челичим, а неки свети огањ душу ми загрева.</p> <p>— Тако је.{S} Буди безбрижна..{ 
.{S} Отклонила се сумња, која је његову душу често морила, а на место њено дошло је мило и радо 
ио, нити је лако било завирити у његову душу и мисли па проценити, да ли је био охол из уверења 
о његово продире, чини ми се, у свачију душу.{S} Ал’ баш тај његов поглед мене је — опрости, ве 
тмина прими тако проливену крв на своју душу.</p> <p>Тада се разлеже разбојиштем глас турски:</ 
ала гладна после тога?</p> <p>— На моју душу грех, ал’ ја мислим, да је било довољно, — искрено 
сло у ноћној тмини, изнело је само голу душу.{S} Па и то је готово све пропало.{S} Неке су безд 
рговац, избеже са мном, да спасемо голу душу.</p> <p>„Јелена, кћери моја!{S} Ми ништа више нема 
д се враћаш ка животу, кад развесељаваш душу моју, обрадуј и срце моје, и благослови свога <pb  
> <p>— Добро.{S} Ал’ ко да нам помогне, ђаво или Бог?</p> <p>— Бог!</p> <p>— Можемо ли се и даљ 
, а спуштао сам се чак на дно Грчке.{S} Ђаво ме однео, ако знам, шта ми је право занимање!{S} Ј 
 још онај стари Анђео?</p> <p>— То јест ђаво!{S} Да Богме!</p> <p>— А јеси л’ тачан као пре?</p 
а метне главу у торбу.</p> <p>Змај гони ђавола.</p> <p>Бегунац ће у мрклој ноћи лако отићи с ко 
, а онако би било немогућно.{S} Плод би ђавољег труда био толико сазрео, да би тамо опасно било 
пољуби, прекрстивши се, злаћени крст, а ђакон настојников изиђе пред Угљешом са осредњом, у зла 
ђен на разбојишту, биће мио пророку.{S} Ђаур се мало опоравио, од великог је, без сумње, рода.{ 
 нам се у помоћ један непознати туђин — ђаур.{S} Он је и одвео наше у стан непријатељски, па га 
 на ред најплеменитији.{S} Онај јуначни ђаур, што је рањен и полужив нађен на разбојишту, биће  
са њим био појурио нашима, видећи да се ђаури не надају нападу, није имао кад да иде до Јеврено 
овдин били поново изгубили и како су се ђаури надали, могао је и друкчије гласе султан добити.< 
т коњски.{S} Послуша боље.{S} Мож’да су ђаури?{S} И он се брзо склони низ Марицу, бацивши прело 
 други. — Ви, који сте били манастирски ђаци па побегли зато што не трпите мирис од вина, знате 
 је због својих услуга, што их је чинио ђеновским и дубровачким трговачким бродовима, био на да 
 право у пропаст...{S} Она скочи, отури ђерђев, прекрсти се, погледа около себе па приђе те пог 
траше — жалосну врбу, лако обележену на ђерђеву у место маленог крина, који је у почетку хтела. 
је већ била, забаве ради, на позлаћеном ђерђеву своме почела неки вез.{S} Једног је дана <pb n= 
требало па да се војске наше сукобе.{S} Ђурађ Балшић ми хоћаше ту бити користан савезник, али — 
синовица Милица, жена зетског господара Ђурђа Балшића, не може бити довољна залога за трајно пр 
није све, —- настави Гојко.— Краљев зет Ђурђе Балшић, који му је био савезник против Алтоманови 
, које је под његовим Марком и зетом му Ђурђем Балшићем стајало према сили Николе Алтомановића, 
продужи спавање, чудећи се:</p> <p>— Е, е!{S} А прсти се пусти дочепали мекоте па не умеју пуст 
ола у шали.</p> <p>— Тако је, тако !{S} Е, па живео добри старац Исаија, кад нам је овако добро 
ано одговори војвода.</p> <p>— Умро?{S} Е, Бог да га прости! — рече старац и подиже шубару.</p> 
дошао? — чујаше се нечији глас отуда. — Е, добро нам дошао такав соко!</p> <p>— То је његов гла 
да продужи спавање, чудећи се:</p> <p>— Е, е!{S} А прсти се пусти дочепали мекоте па не умеју п 
9" /> и не растумачим сам без вражбина, ево моје русе главе, — одговара онај други, младић.</p> 
нах Исаија.</p> <p>— Узвишена ћесарице, ево твојој милости и закриљу приводим листак са стабла, 
сти, али — ти ми више нећеш требати!{S} Ево, ово, што ногама газим, без сумње је мач каквог пог 
ја бих још радо с тобом разговарала.{S} Ево одавде настаје виноград моје добре госпође, а ја им 
им тумачењима, јер смо онда пропали.{S} Ево — и она се лако спусти на колена — преклињем те —</ 
 кад се препреке томе стану јављати.{S} Ево немила гласа.{S} Мој брат краљ Вукашин спрема војну 
да би тамо опасно било и приступити.{S} Ево погледајте! — и Тома повуче на више левом руком рук 
/p> <p>— Добро, — осмехну се старац.{S} Ево сна, па га тумачи.{S} Љушкао сам се на облаку дуго, 
 своју честитост.</p> <pb n="1" /> <p>— Ево овде је то било, — показиваше старац — а зликовац ј 
 викну Вукашин.</p> <pb n="172" /> <p>— Ево, одговори крајишник — узми мога вранца.{S} То је по 
 места, па онда и сами седоше.</p> <p>— Ево, отац Исаија ће нам казати што више о судбини дана, 
 сада.</p> <p>Тома се осмехну:</p> <p>— Ево ти руке! — рече као у шали, дижући своју десну руку 
>— Ја ћу их извидати!</p> <p>— У напред ево да ти платим труд!</p> <p>И Гојко је свим жаром пла 
ка завист — љубав неодољива!</p> <p>— И ево овде, у осами ових гора, ближе једином господу Богу 
био неко време у српском логору.</p> <p>Ево чега се Рајко опомињао.</p> <p>Његов стриц Момчило  
и ништа више немамо, јер моја тековина, ено погледај, пламти у огњу, да осветли пута некрсту, к 
звезда гине, тамни.{S} А на супрот њој, ено погледај, мало даље на истоку звездано се јато множ 
биле источно од њих.</p> <p>— Познајем, ено је! — брзо одговори деспотица Љуба — она је и сада  
/p> <p>— Он је истина примио управу над епирско-тесалском краљевином у име свога таста Синише,  
ружје, где су знаци мога чина?</p> <p>— Ето их, — рече Љубоје показујући на застор — који је о  
о.{S} За падом тврдог Галипоља дошао је ето пад великог Дренопоља.{S} За падом Пловдина <pb n=" 
о је други властелин, на кога су се сви жалили.{S} Несуђени војно мој долазио је у град Манасти 
ог заповедника.</p> <p>За Гојком су сви жалили, али су се надали да његов заменик неће бити рђа 
чки у старим годинама својим.{S} Али не жалим за труд.{S} Имао сам се око чега и намучити, — до 
 Драму.{S} Кад год је дотле дошао, није жалио такнути и до Драме, не толико ради господске малв 
 га придржаваше и спусти на траву испод жалосне врбе.</p> <p>— Ти си гласник? — упита лагано ра 
 да си га овде сахранио, овде испод ове жалосне врбе или ми, ако волиш, копај гроб онде више, н 
 доле између два брега наиђе под једном жалосном врбом крај студенца на једног војника, гласник 
испунише боре, а она тужно посматраше — жалосну врбу, лако обележену на ђерђеву у место маленог 
узе, ливене из дубине истинског осећања жалости, олакшаше боле и тугу њихову.{S} И после прве с 
За оца њеног рекоше да је пресвиско̑ од жалости, а она је остала и некуда отишла.</p> <p>— Мож’ 
Исаија.</p> <p>Тако су прошли дани прве жалости у двору Анином, а мало за тим отишао је и Исаиј 
ужену и савладану под теретом најновије жалости, ни у чем не преухитриш, што би вређало њено ча 
е...</p> <p>— Да страшне ноћи, да силне жалости! — уздисаше млади грчки певач, држећи своју цит 
ле и тугу њихову.{S} И после прве силне жалости наступи мајина тужног и тихог размишљања.</p> < 
ском.</p> <p>Дошавши у тренутку највеће жалости ћесарице Ане био је примљен без икаквих већих з 
м, да је Тома узрок њене онолике туге и жалости.{S} И Рајко, који се у врту зарече, да ће још с 
вору мога поочима и они из жупе искрено жаљаху свога доброг господара.{S} Али један не бејаше т 
ти са болесничке постеље, па га искрено жаљаше.</p> <p>— Звао ме је, кад је чуо да сам амо свра 
м светли далеко око себе, претвори се у жар па опет од њега остаје само угљен и пепео....</p> < 
потице Љубе чисто стаде.{S} У њој плану жар свеснога частољубља, и она лаганим али поузданим гл 
та је то, брате са приморја.{S} Тебе је жарко сунце размазило, те не познајеш снаге планинске,  
 ти платим труд!</p> <p>И Гојко је свим жаром пламене љубави своје загрли, притиште на груди, и 
е, махаше руком опраштајући се са јатом ждрала, који се све даље губише ка југу.</p> <p>Врата с 
и ћу имати до само те зависти!</p> <p>— Ждрале, поносити бродару неизмерне небеске пучине, ти ш 
ао о ратовању.{S} Гласници су летели из Жегљигова на све стране деспотовине, позивајући властел 
ди, а кад му она рече, да није родом из Жегљигова већ далеко с мора и да је много путовала и јо 
о од Радовишта преноћио на свом путу за Жегљигово.</p> <p>Он луташе и онда, кад у логору све сп 
 сакупљању војске.</p> <p>У том стиже у Жегљигово и поклисар Гојко.</p> <p>И док су једни прича 
Обилазио је и околину, лутао по обалама жегљиговске реке, посматрао њено ушће, и — мислио о Дра 
 а особито у главним градовима њеним, у Жегљигову, <pb n="109" /> Велбужду и Кратову, кипео је  
ја.{S} Старији деспот Костадин био је у Жегљигову, где је добијао знатно благо од закупаца бога 
 га по белом врату његовом.{S} Таман је жедни коњиц дохватио воду, кад се око њега и његовог го 
а јој галантно рече:</p> <p>— Ви сте то желели, и само та помисао учинила је, те ми је рука, пу 
не врати што дуже у Драму.{S} Он је сад желео само освете, а знао је, да њој није још време.</p 
доба ни имао другог задатка.{S} Тако је желео покојни ћесар Војихна <pb n="22" /> у знак захвал 
да неко оде и замени његовога Гојка.{S} Жели стари ратник да загрли свога јединца.{S} Верује да 
ве ствари.{S} Једно је, што ћесарица не жели чути ни речи од свега, што је до сада било.{S} Дру 
у.</p> <p>— И то ће бити.{S} Лала-Шахин жели да се и то вечерас почне.{S} Прво ће доћи на ред н 
весност судбине њене у томе часу — и ја желим да се два пута Бог не куша!</p> <p>Гојко је весел 
пшти послови.{S} Чућеш и видећеш.{S} Ти желиш кући покојног Војихне добра?</p> <p>— Као и себи  
.{S} Ако си, велможо, кадгод имао нада, жеља и снова, и ако си за њих какве лепе и благе ноћи м 
ретече.{S} Исаија је био у њему сам.{S} Жеља за мирним животом и тишином, у којој би свој књиже 
ињу њенога спокојства не наруши никаква жеља за сјајем и блеском сујетнога живљења.{S} Ти ме ба 
, отишао је, без сумње љутит, што му се жеља ни у колико није остварила.</p> <p>Ја сам помоћу ј 
јко —</p> <p>— Он је само тумач њихових жеља.</p> <p>— Онда ваља тамо на извору ту везу пресећи 
љубавника, благе душе, тихих и срдачних жеља.{S} Па ипак остадох ватрен у једној жељи, за коју  
зив свој, да буде тумач мисли и грешних жеља људских пред лицем Господа Бога!</p> <pb n="145" / 
о радо и његов Гојко, па је у мислима и жељама и даље <pb n="27" /> ишао.{S} А Мара се баш најв 
у, само ако би била у опреци са његовим жељама.</p> <p>Тома је мислио, да је Љубоје већ у његов 
 слутња наглашавала да одговарају њеним жељама.</p> <p>И сазнала је, па је казала доброј старој 
сава осећаше се и сама ојачана у добрим жељама својим према кући ћесарице и њених пријатеља.</p 
 урезана.{S} Наишао сам на ову кулу, па жељан да се трајније склоним од ловаца, који могу на ме 
о крај гостовању Угљешину, ћесарица Ана жељаше да све славље не прође без уобичајеног великог л 
авајући своје личне прохтеве и ненасите жеље удари клин у јединство српске отпорне моћи са ових 
еља.{S} Па ипак остадох ватрен у једној жељи, за коју се моја породица заложила, остадох непоко 
де на вечерњи.{S} С њом пође — по њеној жељи — Мара и само један пратилац, стари дворанин Благо 
е задржао и после тога неколико дана по жељи свих а нарочито деспотице Љубе Угљешине, кћери Вој 
 деспотица се и не сећаше да је Мара по жељи њеној очекиваше.</p> <p>— Деспотица је дубоко зашл 
Љуба и Видосава.</p> <p>— Учинио сам по жељи властеле, а знам да нисам ни вашу вољу прекршио, — 
буду што свечаније.</p> <p>Соколови су, жељни плена, кликтали на дворишту, кад су осетили час п 
 плавим бреговима, који је заклонише од жељних погледа оних, што осташе у Драми — престадоше зв 
брадова.{S} Радовала му се као дете што жељно пружа руке за мирисним цветом и шареним лептирком 
/> <p>Моја кћи а твоја синовица Милица, жена зетског господара Ђурђа Балшића, не може бити дово 
лижила.</p> <p>— Господару! огласила се жена.</p> <p>Он није чуо, гледао је звезду, све живљим  
</p> <p>— Господару!{S} Деспоте! понови жена.</p> <p>Он је опет оћутао на њен поздрав.{S} Није  
ажљивим ал’ доста снажним гласом понови жена, ступајући му још ближе. <pb n="6" /></p> <p>Он се 
пуни бегунаца, немоћних стараца, слабих жена и невине дечице!{S} Али није, хвала Богу, дуго так 
вора послушан покојном ћесару и његовој жени Ани, Гојко је с места послушао њену наредбу и из Д 
ке Јелене почела на брзо постајати мека женска природа, каква Је у почетку Јелена и била.{S} Њо 
А кад виде, да је недалеко од њега нека женска прилика, коју у мраку не могаше боље загледати,  
 била је племенита госпођа и образована женска, која је знала схватити озбиљност прилика, што о 
се трже и лагано додаде:</p> <p>— А она женска?</p> <p>— Веома добра душа, све ћеш сазнати, — о 
 њом прозбори.</p> <p>Повисока и крупна женска, с нечим господским и поношљивим на лику и у пог 
разабрати од утисака које на њ учини та женска.</p> <p>Сунце је нагињало западу, али је било јо 
тајући звезде тако, да није чуо, кад се женска једна прилика успела уз стрмените степенице висо 
у, која поред њих пролажаше.{S} А много женскиње из подграђа и околине с нејаком дечицом и заос 
пе и сувише зликовачки према нападнутом женскињу, те да његова помоћ не дође касно.{S} Кад је ј 
аду су многи од људи били поспали, а од женских нико будан не бејаше.{S} Само она очекиваше сво 
 државним пословима.{S} А кад је добила женско дете, потоњу деспотицу Угљешину, још се више пов 
у икону.</p> <p>Гомиле народа, мушког и женског, старог и младог, које се бејаху из подграђа ис 
 на обичну ни властеоску ни нижега реда женску.</p> <p>А и она је мало зачуђена стала пред непо 
ом поред обале речне, Гојко срете једну женску, која је хтела у лаком чуну прећи на другу стран 
 на другу страну.{S} Он се загледа у ту женску, која му се учини нешто необична са свога слобод 
е снивајући једну кап воде.{S} А гдегде жерав, који је негда летео од муње брже, стоји крај мрт 
/p> <p>— Боже, помози!</p> <p>— Жерава, жерава мог!</p> <p>— Војвода!{S} Где је војвода!</p> <p 
ревара!</p> <p>— Боже, помози!</p> <p>— Жерава, жерава мог!</p> <p>— Војвода!{S} Где је војвода 
 се посветити?</p> <p>— Има!</p> <p>— И жерава, који ће стићи његовога коња?</p> <p>— Има !</p> 
.{S} Земља је тутњела од трке поузданих жерава.{S} Ваздух је пиштао од фијука стрела и узмахива 
о легло, да се сном окрепи.{S} И хрти и жерави, и соколи и соколари траже одмора после богатога 
ед са добро ознојеним и мало примиреним жеравом.</p> <p>Соколари драже соколе, па се онда са њи 
о је у златном руху на богато украшеном жераву деспот Угљеша, а око њега бејаху велики војвода  
која се у средини бојног поља све већом жестином обнављаше.</p> <p>Војске се измешаше, ломећи к 
неко.</p> <p>— Ћефалија Рајко!</p> <p>— Жив је још његов побратим Гојко!{S} За мном, јунаци!</p 
 — рече Рајко лагано Богдану. — Он неће жив видети Драме.{S} Благо њему!</p> <p>Ућуташе, а мало 
ма благослова!{S} А мож’да није више ни жив?{S} Потуца се од немила до недрага.{S} А такав је ж 
у врту Гојко и Мара.{S} Разговор је био жив, пун, као што им је и срце било наде пуно.</p> <p>— 
 и она и пољуби Исаију У Руку.</p> <p>— Жива и срећна била, кћери моја, — благослови је Исаија. 
p>— Мож’да.{S} Бог би дао да је бар она жива.{S} Робом икад ал’ гробом никад!{S} За њега сам сл 
уди уза ме!{S} Напред, јунаци!</p> <p>— Живео деспот!</p> <p>И као бујица грунуше густи редови  
тим Гојко!{S} За мном, јунаци!</p> <p>— Живео војвода Гојко! — грмну охрабрена војска, па за Го 
е овако добро винце припремио!</p> <p>— Живео!</p> <p>И велика дрвена, у кожу омотана чутура не 
 после полазимо у име Божје! -</p> <p>— Живео !—радосно се одазваше војводе.</p> <p>— Добар си  
а јурну на густи буљук Турака.</p> <p>— Живео војвода!</p> <p>Ал’ Турци и овде одговорише фанат 
кад уседе крајишникова вранца.</p> <p>— Живео краљ!</p> <p>— Алах, ил-Алах!</p> <p>И поново се  
с рашчистише простор око себе.</p> <p>— Живео деспот ! — проламаше се ваздух, разносећи далеко  
 огласише знак, а чета кликну:</p> <p>— Живео деспот !</p> <p>— Алах, ил-Алах ! — рикну нови та 
шали.</p> <p>— Тако је, тако !{S} Е, па живео добри старац Исаија, кад нам је овако добро винце 
а.</p> <p>То је био неки туђин, који је живео повучено и кога сам ја ту затекла.{S} Он је био м 
лим и Мраморним Морем.{S} Ту у Галипољу живео је мој млађи брат Матија као трговац, који је збо 
м владарима неизбежан.{S} Деспот Угљеша живи је страх за наше.{S} После дужег размишљања и саве 
тица писну:</p> <p>— Стани, заклињем те живим Богом, не даље!{S} Одбиј сумњу, што ти душу мори. 
} А милостиње не могу чинити, кад и сам живим од милости доброг господара, — брањаше се онај по 
благослова!{S} Пијмо, испијмо до дна, и живимо за част и име своје и своје отаџбине!{S} Здрави! 
их узвика, од писке рањеника од поклича живих ратника.{S} Земља је тутњела од трке поузданих же 
ку, хтеде нешто рећи, очи му још једном живље севнуше па се склопише, и — угасише на свагда!</p 
аква жеља за сјајем и блеском сујетнога живљења.{S} Ти ме бар знаш!{S} Није спокојство душе мој 
а знатно упитомио, разбирао је за начин живљења у првих Византинаца тога доба, трошио је нагоми 
и мрклу ноћ, а живот у логору поста још живљи.{S} Измешаше се стари и млади ратници, са разних  
> <p>Он није чуо, гледао је звезду, све живљим очима, све немирнијом душом, па јој није ни одго 
момче у двадесетим годинама свога века, живо и окретно, гдекад много говорљиво а гдешто и врло  
онда, кад сваки говор престаје, кад све живо тражи мира и покоја, да се окрепи у слатком сну!{S 
p>— Него шта мислиш?{S} Куд они, ту све живо.</p> <p>— А да шта би било, да се српска господа н 
ом подграђу.</p> <p>Све је тихо, све је живо легло, да се сном окрепи.{S} И хрти и жерави, и со 
е.</p> <p>Па јој је онда говорио дуго и живо, говорио је и као деспот и као муж, и као јунак и  
досава, а монах Исаија причаше им нешто живо и весело...</p> <p>Ана је у последње време под тер 
реће око земље и њој служи, тако и моје живовање не може се замислити без ове моје миле цитре.{ 
S} Он ми је, кад смо опсели једном Сер, живот спасо у једном ненадном испаду грчке војске.{S} О 
ара плану за час и осветли мрклу ноћ, а живот у логору поста још живљи.{S} Измешаше се стари и  
 се од немила до недрага.{S} А такав је живот тежак, гроб је милији.{S} Веле чак, да су га и уб 
а Је у почетку Јелена и била.{S} Њој је живот био тежак и мучан, а стазе животне посуте трњем и 
n="109" /> Велбужду и Кратову, кипео је живот бујношћу придошле реке планинске.{S} Богати градо 
и шта се код Пловдина догађа, угасио се живот једнога старог витеза.{S} Умро је војвода Властој 
 ставља на услугу мишицу и мач, главу и живот, захори се велика дворана од радосног клицања.</p 
облака.</p> <p>— Тако се вама рађа нови живот! — додаде Видосава.</p> </div> <div type="chapter 
отишао Богу на истину!{S} Шта ће и мени живот!{S} Цитро моја!{S} Синоћ си још певала о црним и  
.</p> <p>— Јунаци, овуда је пут у вечни живот.{S} Ко је витез, нека не опрашта!</p> <p>Тако грм 
о копаху ногама и рзаху.</p> <p>Али тај живот прекрати бура, која отпоче јаким ветром, а за њим 
јао за то.{S} Кантакузен је свршио свој живот као збачени царски намесник у манастиру, а лукави 
од Крстопоља на обали Белог Мора спасао живот од морских гусара.{S} Крупна јуначина, која је пр 
а тужно место наше.</p> <p>Дотле је био живот.{S} Одатле настаје патња.</p> <p>Навезли смо се н 
ћесарице и њених пријатеља.</p> <p>Тако живот пође напред веселије и бујније...</p> <p>Војска и 
 Византије, са својим навикама српскога живота — наста да измири и цркву српску са цариградском 
гита успео да сазна главни ток дневнога живота и пословања у граду и подграђу драмском.</p> <p> 
у хришћански свет, али њој нема вечнога живота.{S} Проћи ће векови, па ће се згажени крст дићи, 
бедем против османске навале, није тога живота нестало, и ако се знатно повукао у скромније гра 
 даље жуди моја душа, јер без тога нема живота ни опстанка ни овоме, што је до сад створено.</p 
радосно сазнање.{S} Празни дани минулог живота његовог добише обилате накнаде.{S} И он поче по  
ио напредовање тих градова ни развијање живота у њима.{S} Па и сада, кад се сазнало за крвав и  
 Војихном и Властојем.{S} Године и буре живота навалише на њ, те саломише некадашњу његову дура 
{S} Где нема Божјег благослова, нема ни живота!</p> <pb n="105" /> <p>Киша је све непрестано па 
ике најрадоснијих часова из брачног јој живота.{S} У очима јој заблисташе сузе и једна се скотр 
 различите слике и сцене из шаренога му живота.</p> <p>— Све јесте и опет — није.{S} Ал’ те очи 
упи, звекну и јекну нешто.</p> <p>Верна животиња размрска теме о тврдо стење, што обележава поч 
Њој је живот био тежак и мучан, а стазе животне посуте трњем и невољама.{S} Таком се животу ниј 
ја је био у њему сам.{S} Жеља за мирним животом и тишином, у којој би свој књижевни и преводнич 
еко је Властоју — сад, кад се враћаш ка животу, кад развесељаваш душу моју, обрадуј и срце моје 
 сјајан и ведар сунчан дан.{S} И она се животу сада први пут после толиких неприлика у дугом вр 
n="156" /> ми је нектар сладила; кад се животу зарадујем, она је тумач моје радости; кад смрт п 
не посуте трњем и невољама.{S} Таком се животу није радовала, и само смеона и издржљива њена пр 
у ми близо дани варљиве среће у људском животу, још су крваве ране на души мојој.{S} Још не мог 
ли од Анђела, коме је Тома чешће пута у животу предавао своје пуне кесе блага.</p> <p>Али Томи  
љива њена природа могла ју је одржати у животу.{S} Али је сад Јелени на један пут из мркле ноћи 
аше, јер се никад од тада не сретосмо у животу.</p> <p>Гојко заусти да запита о несуђеном заруч 
адора, као да бејаху узнемирени толиком живошћу, те немирно копаху ногама и рзаху.</p> <p>Али т 
ваху гласове свакога часа, држаше слабе живце старе ћесарице затегнуте и узбуђене.</p> <p>Видос 
н је свргнут.</p> <p>— Знам.</p> <p>— И жигосан тиме.</p> <p>— Знам.</p> <p>— Он треба да плати 
етву, да ми не излети страшна реч, која жигоше издају.{S} Ја хоћу спаса свима а не себи!</p> <p 
 оштрим мачем пресече жице на цитри.{S} Жице тужно писнуше, а певачу очи засузише.</p> <p>— Так 
/p> <p>Млади певач оштрим мачем пресече жице на цитри.{S} Жице тужно писнуше, а певачу очи засу 
је тај његов поглед, канда, стао скупих жртава.</p> <p>— Не разумем те, — притворно рече Тома.< 
 на другу, десну страну њену, још једна жртва тужнога покоља.</p> <pb n="177" /> <p>Кад се скло 
рчин, који је стајао на обали одакле се жртва и предала Марици, узе загледати на двоје пребијен 
евши му остатак оштрога мача.{S} Али се жртва не јављаше више.{S} А калпаци и челенке, што крва 
ости своје, кад први витез наш паде као жртва зависти!</p> <p>Дервиш клече и диже руке према ме 
акали, кад су чули да је стари краљ био жртва, али су њихов плач на брзо загушили радосни ускли 
преломљен мач краљевом Марку и реци, да жртве одоше брзо једна за другом! — заврши Богдан.</p>  
<p>— Шта?</p> <p>— Одјури да тражи нове жртве, нову Јелену, Рајка —</p> <p>— Проклетник!{S} Он  
а и моји бити први победиоци или — прве жртве!{S} Па ипак ми се чини да се сјај моје звезде пре 
ословено име српско !...{S} Просте прве жртве против некрста!...{S} Прими ме, Господе, и опрост 
ти једном — или први победиоци или прве жртве!</p> <p>— Па шта си смислио предузети?</p> <p>— П 
</front> <body> <pb n="1" /> <head>ПРВЕ ЖРТВЕ</head> <pb n="2" /> <pb n="3" /> <div type="chapt 
 СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА 12</p> <p>ПРВЕ ЖРТВЕ</p> <p>ПРИПОВЕТКА ИЗ СРПСКЕ ПРОШЛОСТИ</p> <p>НАПИ 
ештеника.{S} Остала су тројица дочекали жртве, а Тома се спремаше, да се нападнутим нађе у помо 
>— Јунаци, зликовци нам умакоше, али им жртве не дадосмо! — довикну им Гојко.</p> <p>— А ми јед 
спусти се рука сваког коњика турског на жртву, која му бејаше најближа.</p> <p>— Алах, ил-Алах! 
сти испео!{S} Даље иду моје мисли, даље жуди моја душа, јер без тога нема живота ни опстанка ни 
.</p> <p>— Да постигнеш срећу, за којом жудиш, — рече Тома.</p> <p>Љубоје се зарумене: <pb n="3 
рашине, у њему срце силније закуца и он жудно изгледа гласника из Драме.</p> <p>Тако је проводи 
и+ могаху ићи тако далеко као сањалачке жудње Љубојеве.</p> <p>— Она је играчка за забаву у ово 
гране наћи ће наше мисли у једном уму и жудње у једној души.</p> <pb n="160" /> <p>— Нек тако б 
ди, и на чело јој стави први, тако дуго жуђени, пољубац...</p> <p>—- Маро, моја Маро!{S} Ти си  
лазила с Угљешом и нагађала, чија ли је жупа и који ли је стегоноша...</p> <p>Гласи, које је Го 
њему и његовом задоцњењу, и ако је било жупа удаљенијих које су већ биле стигле.</p> <p>Љубоје  
по пространом логору средишта појединих жупа и градских управа.</p> <p>А кад још поносници, кој 
.{S} Али кад се војсковође из појединих жупа са својим одељењима стадоше прикупљати, Рајку се н 
ове стегоноше, које бејаху по појединим жупама, развише своје стегове, те се у градском пољу ле 
имао.{S} За тим је разаслао гласнике по жупама, да се скупља остала војска, коју је он у Кукушу 
дно с осталом већом и мањом властелом и жупанима, који вођаху своје жупе.</p> <p>Није било куће 
властелом и жупанима, који вођаху своје жупе.</p> <p>Није било куће баштиничке и сеоске, која н 
>Војводе на двору мога поочима и они из жупе искрено жаљаху свога доброг господара.{S} Али једа 
аки стег бејаше пободен у средини своје жупске војске.</p> <p>А кад се прочу, да се у Серу саби 
 се ратници стадоше уклањати од ватара, жураше се од једног огња до другог неки крупан старац,  
во.</p> <p>— И тако остаде у залуд моја журба.{S} Томе не стигох, а поуздано држах, да ћу га ов 
псалу и даље, па се могло опазити да се журе.</p> <p>Тома стиже баш кад они уседаху на коље.{S} 
p>А са севера се од планинских огранака жури непрегледно јато црних гавранова.</p> </div> <div  
иде у помоћ српској сили, радосно би се журила да обрадује свога војна.{S} А тада је опет излаз 
n="143" /> па туга са ње отиче, а ја се журим да ти нејасним речима кажем што срце осећа.{S} Чу 
мицаху у разговору напред, а за њима се журио, још једнако забринути, Тома.{S} Понеко од млађих 
ва тројица бејаху уверени да им се ваља журити:{S} Тома, што је знао да гвожђе ваља ковати док  
Сунце већ косо бије са запада, морам се журити.</p> <p>Они га зачуђено погледаше.</p> <p>— До п 
крстопољским, — рече Богдан. — Морам се журити да своју војводину <pb n="179" /> заштитим са со 
се светли деспот са својом свитом морао журити.</p> <p>За тим Тома и Љубоје седоше на своје коњ 
 то у највећој тајности, ипак се морамо журити.</p> <p>После неколико тренутака Тома јој рече : 
светљаваше на далеко, чисто позлаћујући жуту сламу унаоколо, <pb n="106" /> путник скиде кабани 
а страшна сила нових завојевача Турака, за које се већ видело да се стално мисле на Балкану нас 
својој деци.{S} Док се она тамо бавила, за тренутак се примакла гнезду грдно <pb n="70" /> вели 
анског, други су били уз младог Душана, за кога је тада слушао да је његов врсник.{S} Страшно л 
ихе среће своје, за јунаком без врлина, за осумњиченим издајицом!</p> <p>И добри мрков грабљаше 
већином нашао.{S} Сад ће настати војна, за коју он није у ствари никад марио.{S} Тешко би у њу  
убицом прве радости и тихе среће своје, за јунаком без врлина, за осумњиченим издајицом!</p> <p 
леда, шта су руке, саме себи остављене, за те часове израдиле.{S} Чело јој испунише боре, а она 
р...</p> <p>— Нек наше крило дође себи, за остале не брините, — рече војвода Богдан, кад са сво 
јвише и паштила, да сазна његове мисли, за које јој је слатка слутња наглашавала да одговарају  
знати.{S} Она се противи реченој мисли, за коју се ја и брат ми заложисмо.{S} После свега тога  
} Па ипак остадох ватрен у једној жељи, за коју се моја породица заложила, остадох непоколебљив 
 се зачу бахат коњски, али се нападачи, за чудо, и не освртоше.</p> <p>Онај замахну ножем, а Ма 
еке, што се у правцу од севера ка југу, за Бело Море, крећу, натапаху плодне равнице међу тврди 
на је очајнички и несвесно грчила руку, за коју је бејаше нападач ухватио, а другу је подигла п 
м Тома се није више враћао Кантакузену, за кога се могло знати да ће пропасти.{S} Није му се вр 
е Јефимија, — сви они изгинуше за веру, за име и част.{S} Ал’ докле они гинуше, не кретоше се д 
ше Љубоје.</p> <p>— Да постигнеш срећу, за којом жудиш, — рече Тома.</p> <p>Љубоје се зарумене: 
А ако душом певаш и шарне снове сниваш, за плаве очи подај све!</p> <p>„Јер црне очи, морска ду 
лушао сам од неких бродара о њима.{S} - За оца њеног рекоше да је пресвиско̑ од жалости, а она  
 коња и западе у најљућу сечу.</p> <p>- За њим! — викну Богдан, па са осталима јурну на густи б 
 гроб свој.</p> <p>У том и зора забеле; за мало — па видело поче јаче освајати.</p> <p>Хладан ј 
ива.{S} Робом икад ал’ гробом никад!{S} За њега сам слутио да је под земљом, Бог му дао у рају  
p>— Жив је још његов побратим Гојко!{S} За мном, јунаци!</p> <p>— Живео војвода Гојко! — грмну  
њиме по ваздуху, да види сва војска.{S} За тим сиђе с коња и пободе стег.{S} Војска пристизаше  
 дошао је ето пад великог Дренопоља.{S} За падом Пловдина <pb n="18" /> и Драме доћи ће пропаст 
у десници на дршку од бојнога копља.{S} За њим је ишла коњица, а за коњицом војници, који су се 
јдучких дела била је планина Родопа.{S} За првих година свога витештва Момчило се већ био прочу 
 што се обавијаше око једног дрвета.{S} За њом се појавни Видосава.</p> <p>Мара, преплашена, ла 
е окрајке неког потопљеног предмета.{S} За тим се једна по једна црта и сличица све јаче отимље 
ту су Рајко, Љубоје и друге војводе.{S} За њима а покадшто и поред њих јахали су соколари са из 
ома јој приђе још један корак ближе.{S} За тим се окрете, те једним погледом премери собу, па о 
 ћете још сутра у први освитак зоре.{S} За све остало, што иде уз нови положај твој, ја ћу се б 
јко виде, да се Рајко јако изненади.{S} За час му многе мисли севнуше у памети, ал’ не могаше к 
реплашена скочи.{S} Али је он умири.{S} За тим су лагано продужили разговор.{S} Ана је била изн 
и, а не знати чиме и колико користи.{S} За измирењем цркве, које сам преко посрбљених Грка извр 
рих коњаника, које је при себи имао.{S} За тим је разаслао гласнике по жупама, да се скупља ост 
 са других страна почеше свој посао.{S} За мало па се већ чује лајање паса, кликтање, одјекивањ 
белеге а десну је спустио на колено.{S} За њим су ишла два часника а до њих трубач <pb n="133"  
олико, колико треба!</p> <p>— Добро.{S} За добру услугу боља награда.{S} Пред вече да ми се јав 
 нашег и византиског.{S} Пази добро.{S} За падом тврдог Галипоља дошао је ето пад великог Дрено 
а оно мало огња метну на суво место.{S} За тим набаца на њ танког грања, бирајући са велике гом 
 своја крила мирна и тиха летња ноћ.{S} За топлим даном наступила је хладовина, коју с времена  
ца брже а груди јој се бурно шираху.{S} За очима јој чисто одоше и дах и осећаји, а душа њена ш 
наступити?{S} Је ли Вукашин оклевао?{S} За срећу наше отаџбине узео је част краљевску пре шест  
.</p> <p>— Дабогме! — умеша се трећи. — За веру и полазе на неверника.</p> <p>— Вера ће и помоћ 
свршио ! — рече Рајко одлучно.</p> <p>— За то ће — доврши Гојко — бити у нашој војсци три јунак 
нога копља.{S} За њим је ишла коњица, а за коњицом војници, који су се пешке борили.{S} Цео пох 
а и Мара измицаху у разговору напред, а за њима се журио, још једнако забринути, Тома.{S} Понек 
и крај мртва ратника па тужно вришти, а за тим копа ногом и хрже, не би ли пробудио доброга гос 
 <p>За силном коњицом наиђоше пешаци, а за њима поносници и друга послуга.</p> <p>Кад већ прили 
јажљивости одстојала вечерњу с Маром, а за тим се, забринуте што се вече брзо спушташе на земљу 
крати бура, која отпоче јаким ветром, а за њим склопи силна киша.</p> <p>Ватре се почеше нагло  
/p> <p>За тренутак настаде тишина.{S} А за тим, осетивши и сам њене сузе, деспот је нежно ухват 
показа осветљену собу, у коју она уђе а за њом и Гојко.</p> <p>Рајко застаде на степеницама.{S} 
ихи и нечујни.</p> <p>Деспотица се Љуба за часак повуче у самоћу, помоли се по ново Богу, па уз 
оје са мном.</p> <p>— Добро, он нека га за сад и замени.{S} Али будите врло пажљиви према Гојку 
а ћу Гојка вратити у Драму, а ти ћеш га за време заменити.{S} Тако сам у споразуму са ћесарицом 
<p>— Баш ће му тако и бити.{S} Ал’ њега за ноћас ваља у подрум бацити — одговори старац. — То ћ 
</p> <p>— Хвала Богу и не бејаше никога за тамновање, дете моје, кад издахну твој отац.{S} Тамн 
ђа Балшића, не може бити довољна залога за трајно пријатељство, и искрено савезништво између на 
{S} Његова породица има великих заслуга за наш дом.{S} Овде нико ништа не сме за сад о томе зна 
те овде оставих свој ловачки прибор, да за њ дођем баш кад треба!{S} Велможо, овде може бити св 
 одредих да се сиромашним домовима изда за покој душе доброг нашег господара?</p> <p>— Јесте, у 
о те је, ћефалијо, под храстом, па онда за тобом овамо.{S} Он за тобом — ја за њим.</p> <p>— То 
е, а путник уведе и коња, па га привеза за један колац.</p> <p>Кад приђоше ватри, која се бејаш 
нда за тобом овамо.{S} Он за тобом — ја за њим.</p> <p>— То је много!{S} Дакле, сад је дошао ве 
за себе.</p> <p>Тада Гојко ухвати Рајка за руку:</p> <p>— Ти си ми пријатељ?</p> <p>— Био и ост 
жудње Љубојеве.</p> <p>— Она је играчка за забаву у овом граду, међу овим дивљим створовима.</p 
ана Златоуста, а деспотица му је давала за право, хвалећи са своје стране побожну поезију Дамас 
пута Тома Теологита, кога је она држала за домаћу несрећу и злу коб.</p> <p>Ни Видосави а још м 
 свим случајно.{S} Док се мајка бринула за добро са једне стране, прилазило је зло са друге.{S} 
е.{S} Исаија је био у њему сам.{S} Жеља за мирним животом и тишином, у којој би свој књижевни и 
енога спокојства не наруши никаква жеља за сјајем и блеском сујетнога живљења.{S} Ти ме бар зна 
 Мосинопоља, места на путу из Крстопоља за Перитеорион, одрасла, брижно однегована, код тетке с 
Марку и реци, да жртве одоше брзо једна за другом! — заврши Богдан.</p> <milestone unit="*" />  
ило је вече у велико, кад су код камена за сјахивање, усред дворишта, стајале <pb n="1" /> Јеле 
ареди нека врата на граду буду отворена за нас.{S} Срећа нас издаје!"</p> <p>— Одјездио сам брз 
ј мисли, једном узору своме.{S} А тежња за тим и јесте оно, што души мојој не да мира.{S} Деспо 
ода Гојко! — грмну охрабрена војска, па за Гојком утону у сечу, која се у средини бојног поља с 
јка.{S} Он оштро премери Тому очима, па за се прошапта:</p> <p>— Овај туђин има очи за лепоту о 
а си благословен! — прошапта старац, па за тим понови: — Да си благословен!</p> <p>То бејаше зн 
 почињу се рушити и издавати.</p> <p>Па за тим исприча Видосави оно, што је и сама знала о Гојк 
тирског млина, где се спремала поткрепа за утруђене ловце и хајкаче.</p> <p>После неког времена 
а засеоком готово на самом путу из Сера за Драму.{S} Кад год је дотле дошао, није жалио такнути 
ди ја сам и пошао.{S} А погодбе су мира за њ повољне.{S} Нудимо обавезу да на његове земље неће 
 се расположењу и кренуше рано из јутра за Драму, а кад овамо стигоше, наиђоше на још хладније  
ма паде.{S} Грче лукави, то ти је плата за услугу, што си поганом туђину учинио, и зато што сам 
љешине.{S} Али чим заклопи велика врата за собом, очи му севнуше пуним изразом сујетне охолости 
пет брзо прибра и уђе, затворивши врата за собом.</p> <p>— Извините, кнегињице, али мене је ова 
овог.</p> <p>Ал’ мртви — Тома Теологита за њ више не хајаше!</p> </div> <div type="chapter" xml 
Мара пребледе, а Тома, изненађен, заста за тренутак на вратима, али се опет брзо прибра и уђе,  
 нашла сам се у некој кућици близу пута за Солун а ван области мога поочима.{S} Код мене је био 
— говораше Видосава Мари. — То је срећа за нас, иначе не би стигао добри монах до сутра у вече. 
> <p>— Ја сам била, мила Маро, издајица за овај мах, — радосно се пожури Видосава.</p> <p>— Ход 
{S} Градско је поље било општа гробница за Момчила и његове витезове.</p> <p>— Шта је било са Т 
ти по -одећи.{S} Старац зграби нападача за руку, па му вешто изби нож.{S} Тада се дохватише у к 
n="42" /> <p>А кад се чуло да ће Угљеша за кратко време и доћи, почеле су се чинити велике прип 
у више Балшићи ни у колико поуздан стуб за извођење наших мисли.{S} С Николом Алтомановићем, мо 
.{S} Ваља штедети и сувише источену крв за ново бојиште, на коме ћемо бити — рекох ти једном —  
 спремна коња: једног за Гојка а другог за себе.</p> <p>Тада Гојко ухвати Рајка за руку:</p> <p 
аше два оседлана и спремна коња: једног за Гојка а другог за себе.</p> <p>Тада Гојко ухвати Рај 
е него другима.{S} Зато и назначих тебе за заповедника драмске војске.</p> <p>— А ја примам вис 
је, велим, да се делови спасу но да све за љубав целине иде у пропаст.</p> <p>— Видиш, — продуж 
адојила, па му, овако малом, дала снаге за четири друга.{S} Он то крије сада, а кад је био дете 
ђен, узнемирен, да те после, пуна бриге за тобом, нађем овде као и сада.{S} Деспоте, Угљеша!{S} 
ве дужности војводама и издаваше налоге за претходну спрему пре поласка.</p> <p>Највише бејаше  
итати, а пратилац — што је морао да иде за њима.</p> <p>Кад су лагано прелазили преко првог већ 
а фанатичног дервиша.</p> <p>Месец зађе за облаке, а правоверни чуше клетву и задрхташе од стра 
дској капели, а он се тек први пут нађе за то време у друштву.{S} Говори, приповеда и пита, ал' 
изиђе.{S} Рајко се присети, и брзо пође за њим, а остали продужише да, уз лагано сркутање добро 
тарац са Радовишта, па са осталима наже за Гојком.</p> <p>Гојко западе у најгушћу сечу.</p> <p> 
м деспоту на земљи, али ја мислим да је за све оно, што је наступило после смрти цара Стефана,  
опростивши се добро ни с Маром, која је за његов ненадни и брзи полазак сазнала од Видосаве.{S} 
ошло пролеће 1371 године.{S} У Драми је за то доба било мирно и прилично обично.{S} Стари је Вл 
вде и у ово доба? — рече јој, држећи је за руку.</p> <p>— Дођох за тобом, господару! — одговори 
 се одиста знатно упитомио, разбирао је за начин живљења у првих Византинаца тога доба, трошио  
више могло ни одлазити.</p> <p>Рајко је за време причања монаховог био пребледео, дах му у груд 
 — Заборави ову пошалицу моју, она није за те ни била.{S} А ја ћу се бринути, да ти и делом док 
подара, Угљеша му је радо давао проније за уживање.{S} На тој земљи стари је ратник постајао у  
тог Угљеше није имала места да страхује за се ни после смрти свога мужа, па се могла више повућ 
ала му се као дете што жељно пружа руке за мирисним цветом и шареним лептирком.</p> <p>Старом с 
срећно постиже, имао је слободније руке за спремање на отпор Турцима.{S} Али баш у часовима, ка 
ровита.{S} Омање су се лађе прибојавале за се, али та два Турчина пређу на трошном чамцу.{S} Њи 
/p> <pb n="150" /> <p>На путу из Ипсале за Дидимотику Тома срете код старе, добро му познате, г 
гао.{S} Он је имао очи за лепоту и воље за уживањем.{S} То је тражио и већином нашао.{S} Сад ће 
би!{S} Ти у мраку нападе мене, стеже ме за гркљан, те у мало не зевнух.{S} У невољи измахнем но 
рац — те ми мачевима угрожаваху, док ме за врбу привезаше, па одоше у шуму не рекавши ни речи.{ 
ћи, почеле су се чинити велике припреме за његов дочек.</p> <milestone unit="*" /> <p>Кад труба 
ије могла ићи, али је настала да спреме за ловачки поход буду што свечаније.</p> <p>Соколови су 
а за наш дом.{S} Овде нико ништа не сме за сад о томе знати, да не би глас допро до старог Влас 
 зору.</p> <p>Гојко предложи, да остане за кратко време у Крстопољу, док Љубоје не обавести ћес 
/p> <p>Љубоје се пожури, да не изостане за њим, јер их и пратиоци бејаху већ сустигли у пролазу 
махне руком, па се пусти да не изостане за деспотом.</p> <p>— С Богом, господару!</p> <p>— С Бо 
га ослепио.{S} Он није достојан да гине за свету мисао!</p> <p>— Моји синови морадоше остати ко 
м да је туђинчев посао и моје именовање за заповедника овога града и краја.{S} Ха, сад ми је св 
леди и угине, па и некадашње одушевљење за великога цара.{S} С тога, кад дође на ред љутња на м 
} Тешко мени!{S} Доцне стигох из потере за крвником.{S} Ја сам дужан крви српском. роду!</p> <p 
у Угљешину у Драму дошло је доба, да се за оне тренутке наде и радости плати читавим низом сумњ 
а.</p> <p>Навезли смо се на море, да се за време склонимо негде око Свете Горе.</p> <p>Али се м 
:</p> <p>— Она?{S} Јелена?</p> <p>Па се за тим упути на више.</p> <p>Гојко виде, да се Рајко ја 
пањића, који је догоревао, распламте се за тренут и мало после угаси, али Рајку послужи његова  
епријатељ у страху ишчезава, и да ће се за дан два његова војска састати с војском краља Вукаши 
ико дана спасо̑ у Крстопољу, пустиће се за неко време слободан.{S} Он ће се одмах, чим се ослоб 
.{S} Пратиоци товарних коња пожурише се за њима, и за часак се у пољу забелеше нови лепи чадори 
ђе простор до ограде од врта, ухвати се за зид и лако се на њ попе.{S} Леже по њему, послуша ма 
 ухвати у два велика кола.{S} Држећи се за убрусе у колу запеваше песму, па се по њој стаде кре 
 постигао тренутан успех, наметнувши се за намесника малолетном цару византиском Јовану V.{S} И 
S} Љубоју срце јаче закуца, а у лицу се за часак промени.</p> <p>Врата се отворише и уђе Гојко  
ојске са деспотом и својим војводом, те за час рашчистише простор око себе.</p> <p>— Живео десп 
је била често пута најкрвавије поприште за пробу оружја српског и византиског.{S} Данас, кад је 
о.{S} Нека оцу буде само син, а мени ће за тим одговарати као преступник.</p> <p>— Хвала ти, ве 
господар силан, крепак и млад.{S} Он ће за неки дан укрстити оружје своје са серском и драмском 
ху путом, што води истоку преко границе за Дренопоље.</p> <p>Стари је монах Исаија одслужио све 
део из кога су полазиле стрме степенице за горе.{S} Мара пође тим степеницама и изиђе на горњи  
{S} Он пође у приличној даљини назорице за њима, а кад оне са својим пратиоцем ступише већ у дв 
и чудо — туђин је, па га и не боли срце за овим народом, — рече Исаија.</p> <p>— Ја сам одмах с 
м.</p> <pb n="99" /> <p>— Гојко, — рече за тим Угљеша, — ја немам поузданијега гласника од тебе 
из Дејановића војске.{S} Он распитиваше за чадор војводе Гојка из Драме.</p> <p>Нико га не знад 
сти.{S} Она се поче пети, а Гојко иђаше за њом.</p> <p>На степеницама, где се савијају око мрам 
p> <pb n="145" /> <p>Све се, што бејаше за мегдана, крете, а у граду остаде од мушких само нешт 
пута оставиш богату трпезу и госте наше за њом, па одлазиш узбуђен, узнемирен, да те после, пун 
крену коња.</p> <p>У силној тузи пођоше за њим и остали.</p> <p>— Моја је рана лака, — рече мал 
, краћи и век.</p> <p>А куда ли прођоше за овај добар сахат времена?{S} Да ли иду пољем? ил’ го 
мало после Јефимија, — сви они изгинуше за веру, за име и част.{S} Ал’ докле они гинуше, не кре 
ци товарних коња пожурише се за њима, и за часак се у пољу забелеше нови лепи чадори Љубојеве в 
ћи често пута рударе да преко уговора и за њега раде.</p> <p>Последњих дана договоре се рудари  
 дете и сам је причао.{S} Зна он рећи и за што је то било.{S} Окупите га, да приповеда ако не с 
била новог господара, па је страховао и за своју љубав.{S} Често је са високог бедема крстопољс 
 који је оним двема преградама служио и за ограду околног дворишта.{S} Прегледа још једном, кол 
ер си, видим, честит јунак, али ја теби за се не казах ни толико.{S} А то није право.</p> <p>Го 
у.{S} Али си се ти ипак саломио у борби за Српство.{S} Света десница, која те носила!{S} Вечан  
е Угљешине и војводине Богданове изгуби за плавим бреговима, који је заклонише од жељних поглед 
и.{S} Докопавши се коња и оружја, други за часак знадоше са које стране непријатељ улази у лого 
ече он старом дворанину — тврдо га вежи за ону исту врбу и остави нека му гавран очи испије.</p 
а судим.</p> <p>— Њему?{S} Њега ти вежи за ону исту врбу! — рече Рајко.</p> <p>— Па да гађам, ј 
 каменим степеницама.</p> <p>— А зна ли за твој ненадни одлазак Мара? — упита га тихо и озбиљно 
 брзо свршиш, неваљалче!{S} Али захвали за ту срећу овом мом пријатељу.</p> <p>Други га дворани 
S} Један од оних што су мене пре везали за врбу, кад су напали узвишену ћесарицу нашу, — говора 
у смирени служиоци олтара Божјег читали за покој душе старога ратника, а још више сузе, ливене  
рела полете кроз ноћну тмину.{S} Остали за њим.</p> <p>Наиђоше на чету војника.{S} Трубе огласи 
ало са отворености своје, није марио ни за Гојка, сазнавши да су они искрени пријатељи.{S} О ст 
х долова и урвина у њој бејаху одређени за њихове пратиоце.{S} Чувши после толиког времена клик 
— настаде страховита сеча</p> <p>Чадори за тренут ока дигнути, погажени, покрхани и поломљени;  
адгод имао нада, жеља и снова, и ако си за њих какве лепе и благе ноћи мислио, да ће се сви исп 
чима Рајка, пребледе, руком се прихвати за камени сто, до кога стајаше, а усне, мало отворене,  
> <p>Гојко приђе Љубоју, који га ухвати за руку и посади до себе.</p> <p>— Најважнији догађај з 
, па се затресе.</p> <p>Рајко је ухвати за руку и придржа:</p> <p>— Јелена? ти сада!</p> <p>— Д 
и сам њене сузе, деспот је нежно ухвати за леву руку и приведе крају, где је, наслоњен на малу  
тачно означи места, до којих ће трагати за злочинцима, па, ако их не нађу, да не иду даље, већ  
 прогнат?{S} Није ли се ваљало спремати за све случајности, које могу лако и ненадно наступити? 
{S} Ти си уверен да се крв мора пролити за свету мисао ускрснућа српске снаге и јединства.{S} И 
> <pb n="103" /> <p>Готово од кад памти за се вечито је по катунима, па се свико̑ на самоћу по  
— Гле, сад, а од кад се ти поче бринути за мир душе, кад нити постиш ко што треба, нити што при 
ошћенога лика старичиног.</p> <p>Држећи за руку Ану, Угљеша се окрете и пође са њом ка Љуби.{S} 
биљног лица засела су браћа Мрњавчевићи за каменити сто у великој богатој одаји Угљешина двора. 
едан повећи камен одвали и одроњавајући за собом земљу и потискујући ситније камење падаше ка р 
е прошапта:</p> <p>— Овај туђин има очи за лепоту ове девојке!</p> </div> <div type="chapter" x 
га — чега није могао.{S} Он је имао очи за лепоту и воље за уживањем.{S} То је тражио и већином 
ди до себе.</p> <p>— Најважнији догађај за ово доба бејаше, што ја престадох бити што сам пре б 
од окриљем звезде нашег рода поћи у бој за једну мисао! — одушевљено рече Угљеша, и устаде пруж 
 заклео, да својим костима створе бедем за одбрану твоју, кад груди њихове буду за то немоћне!< 
старим годинама својим.{S} Али не жалим за труд.{S} Имао сам се око чега и намучити, — додаде И 
ог путира са осталим утварима потребним за причешће, крете да походи доброг старца и да буде на 
Мара је истински тужила са Аном и Љубом за преминулим ћесаром.{S} У црном руху са распуштеним в 
ац спреми тешки палош, држећи га, руком за балчак, на рамену са врхом далеко и право напред ист 
ци по висоравнима бејаху обилати храном за благо многобројних пастира.</p> <p>Ни страшан глас о 
јајне звезде, пошао душом, оком, слухом за њом, ка њој, дигнувши руку управљену небу.</p> <p>—  
 храстом, па онда за тобом овамо.{S} Он за тобом — ја за њим.</p> <p>— То је много!{S} Дакле, с 
, а да буде ово што је.{S} Али ми је он за неко време био потребан баш за то што је туђин, јер  
ству турском у Азију и кад је страховао за успех тако великог предузећа, сруши се силно Дренопо 
е старац. — Њему? а? томе, што ме везао за врбу!{S} Пусти ме, да му ја судим.</p> <p>— Њему?{S} 
изантиском Јовану V.{S} И није се кајао за то.{S} Кантакузен је свршио свој живот као збачени ц 
p>По том се старац мало замисли, па као за себе рече:</p> <p>— Деспот је јунак!{S} То сам и слу 
на тебе пало, — говораше мало после као за себе војвода Богдан мачу.{S} Али си се ти ипак салом 
м, заборави на то.{S} Тек кад је сазнао за Томино злочинство и према Јелени, плану по ново и од 
Тако сам у споразуму са ћесарицом нашао за најбоље.</p> <p>Ућуташе и ободоше коње.</p> <p>Ваљал 
, Гојко се окрете и Рајку, који је ишао за њим, ша’ну:</p> <p>— Синовица монаха Исаије!</p> <p> 
о сам рањен у леву руку, али сам јездио за стрицем својим.{S} Он је био крвав и страшан.{S} Узв 
ановића, а друго, што је Скопље означио за збориште своје војске из простране му краљевине.</p> 
ани прве жалости у двору Анином, а мало за тим отишао је и Исаија, обећавши да ће чешће походит 
та у њима.{S} Па и сада, кад се сазнало за крвав и тужан пад Пловдина, који је био бедем против 
ајци и разборитој госпођи то је и пошло за руком.{S} Љуба је расла, црпући у души своје мајке б 
а на погодбу и ма њихово право, да само за себе копају а деспоту да дају уговорену накнаду.</p> 
чинити два пута.{S} Она тражи маха само за један тренутак.{S} Више јој не треба, јер је своје п 
ова!{S} Пијмо, испијмо до дна, и живимо за част и име своје и своје отаџбине!{S} Здрави!</p> <p 
p>— Борисмо се неуморно и само знадосмо за победе! — додаде Вукашин.</p> <p>— А сада?</p> <p>Ву 
="94" /> <p>— Ми идосмо до сада одважно за звездом судбине своје! — обнови Угљеша разговор посл 
а. <pb n="28" /></p> <p>Али је на скоро за тим нагла смрт Војихнина помутила ведрину судбине њи 
ма Теологита.{S} Угљеша на његово место за заповедника војске целе драмске области наименова во 
обрих војвода?{S} Има, има — ја сам чуо за једног његовог војводу младог Гојка.{S} Хвале га на  
о, да ми је дужност.</p> <p>— Онда, бар за сад, никоме ни речи.</p> <p>У том приђоше ка ватри.< 
а. — Не сме пасти ни сенка сумње на нас за то убиство.{S} Да тако буде, поступи овако: онда, ка 
ких.{S} Они се спремаху, да продуже пут за Ипсалу и даље, па се могло опазити да се журе.</p> < 
 на мору, па се, остављајући у лево пут за Сер, дохватило кратке равнице на левој обали реке Му 
је монах Исаија одслужио свечану службу за срећна пута српског деспота и његове војске.{S} Ника 
> <p>Ћесарица Ана држећи деспотицу Љубу за руку изиђе два, трн крока напред, а Угљеша скочи са  
о готовости одазвати се Угљешину позиву за општу војну против Турака.</p> <pb n="111" /> <p>Сад 
онахињама:</p> <p>— Помолимо се Господу за душу његовог раба, доброг пустињака.</p> <p>(КРАЈ)</ 
за одбрану твоју, кад груди њихове буду за то немоћне!</p> <p>— Војводо, опозови заклетву, да м 
 туђу!</p> <p>То се по граду и подграђу за час рашчуло.{S} И док су неки нагађали, шта ће љутит 
ваху, да су сви на ногама, да сви знају за невољу и да се сви сложно одупиру, али говораху сем  
је Тома тада тек случајно дошао Момчилу за друга и учитеља.</p> <p>Ипак је сва одабрана дружина 
дан од оне тројице притрча и ухвати Ану за руку.{S} Прискочише и она двојица, а један од њих из 
пусти.{S} Хиљаду логорских ватара плану за час и осветли мрклу ноћ, а живот у логору поста још  
p>— Нема, светога ми Петра!{S} У потеру за њим!{S} Он је могао само на ову страну умаћи.</p> <p 
ог платна великог града Драме седели су за каменим столом, на коме је стајао кондир са пехарима 
леко од Радовишта преноћио на свом путу за Жегљигово.</p> <p>Он луташе и онда, кад у логору све 
зо великог моста, што је на јужном путу за морску обалу и Крстопољ, била је стара нека црквица, 
.</p> <pb n="155" /> <p>— Хе, да знађах за ову руменику, док тамо бејасмо, бих се и ја измолио  
избежан.{S} Деспот Угљеша живи је страх за наше.{S} После дужег размишљања и саветовања одлучил 
 јој, држећи је за руку.</p> <p>— Дођох за тобом, господару! — одговори она смерно али јасно.</ 
Ко зна колико времена језде?{S} Бегунац за цело не, гонилац још мање.</p> <p>Век је сад дуг кол 
, јер ће киша брзо проћи, — рече старац за се, кад се наже, те из колибе погледа, како се пламе 
0" /> схватити.{S} Ја у миру оштрим мач за ратне дане.{S} Кад судба мени намењује да понесем ст 
ми је он за неко време био потребан баш за то што је туђин, јер у мојој деспотовини има много т 
е наше.{S} Ти, је ли, више не страхујеш за ме?</p> <p>— Не.{S} Кад видим, како јуначки дереш ма 
бра! — проговори Угљеша. — Ти се бринеш за ме.{S} Немаш разлога, верна моја љубо!</p> <p>— Имам 
о јесени.</p> <milestone unit="*" /> <p>За то је време и нови заповедник драмске војске Тома Те 
id="SRP18930_C19"> <head>XIX.</head> <p>За мало дана стиже у Драму и Угљешина војска а са њом У 
l:id="SRP18930_C7"> <head>VII</head> <p>За време док се Угљеша бавио у Драми и док је обилазио  
друге руке?{S} Буди воља његова!</p> <p>За тим све три лагано уђоше у ћелију старог Исаије.</p> 
и канути на одар ваљаног витеза!</p> <p>За тим се деспотица окрете Вукашину:</p> <p>— Заповеда  
рате Љубоје, хвала ти на замени!</p> <p>За час су војничка посада и онај мален број крстопољски 
 нећеш умаћи !{S} Добро је било!</p> <p>За тим се окрете другу:</p> <p>— Хајдемо!{S} Хвала ти,  
ја мишљах да вршим твоју вољу...</p> <p>За тим се притаја и мирно склопи очи.{S} Исаија му спус 
 да су добили новог заповедника.</p> <p>За Гојком су сви жалили, али су се надали да његов заме 
ом, која је била силно узбуђена.</p> <p>За Рајком приђе и она и пољуби Исаију У Руку.</p> <p>—  
— Мож’да и ноћ! — заврши Угљеша.</p> <p>За неколико тренутака настаде тишина, после рече Богдан 
ан а према Мари и сувише пажљив.</p> <p>За време витешких проба и пошалица забавних Мара опази  
вести да свак своје чете поведе.</p> <p>За зборно место војске Дејановића бејаше одређен Велбуж 
м их Бог води!</p> <p>— Тако је.</p> <p>За силном коњицом наиђоше пешаци, а за њима поносници и 
ихвати и спусти на меко седиште.</p> <p>За тим она бризну у плач.</p> <p>— Љубо! — рече јој Угљ 
арио најкраћим путем до границе.</p> <p>За то пође путем, што иде јужно ка Крстопољу, па се онд 
} Обојица се потпуно обавестише.</p> <p>За тим се братски куцнуше пехарима.</p> <p>У разговору  
т са својом свитом морао журити.</p> <p>За тим Тома и Љубоје седоше на своје коње и пожурише се 
но додаде Исаија па се прекрсти.</p> <p>За тим опет седоше крај ватре, а Исаија рече:</p> <p>—  
спотице моја! — одговори јој он.</p> <p>За тим узе Ану с десна и Љубу с лева од себе и пође с њ 
ак: моја Јелена! — доврши Рајко.</p> <p>За тим додаде:</p> <p>— Од кад се не видесмо!{S} Па ипа 
рави је Угљеша узевши хлеб и со.</p> <p>За тим се са њом загрли, па се пољубише у лице, а кад ј 
крије — сузе својих лепих очију.</p> <p>За тренутак настаде тишина.{S} А за тим, осетивши и сам 
ћо, — рече он. — Тренутак је ту.</p> <p>За неки дан смо још овде, а после полазимо у име Божје! 
осиоца.</p> <p>Куд јури гонилац?</p> <p>За убицом прве радости и тихе среће своје, за јунаком б 
ош мало, и ако знам, да ти је најмилија забава, да с мислима својим и душом говориш!</p> <p>— О 
ом намером но да нас забави, а последња забава, коју нам може дати, то је њено кршење.</p> <p>Т 
неколико дана, и деспотица је већ била, забаве ради, на позлаћеном ђерђеву своме почела неки ве 
</p> <p>На витешком мегдану, један пут, забаве ради Гојко је са својим коњицем Лабудом био гото 
p> <p>Други пут пак док је Мара тражила забаве у Видосавином приповедању чудноватих доживљаја њ 
/p> <p>Монах Исаија у часовима књижевне забаве са деспотицом Љубом читао би јој одломке из свог 
 прође без уобичајеног великог лова, те забаве најмилије и великој и малој госпоштини, и старим 
зима у руке са другом намером но да нас забави, а последња забава, коју нам може дати, то је ње 
> <p>За време витешких проба и пошалица забавних Мара опази како се далеко у облаку више њих ви 
ње Љубојеве.</p> <p>— Она је играчка за забаву у овом граду, међу овим дивљим створовима.</p> < 
ји је ње највише заслужан.{S} До Гојка, забаченог и заборављеног, не допиру гласи овога весеља. 
, нађоше гроб свој.</p> <p>У том и зора забеле; за мало — па видело поче јаче освајати.</p> <p> 
о одмицали...</p> <p>Четвртога се јутра забелеше далеко у магли врхови тврде Драме.</p> <p>— Ја 
журише се за њима, и за часак се у пољу забелеше нови лепи чадори Љубојеве војске.</p> <p>Логор 
каче на површину, док се на послетку не заблешти цела слика у пуном сјају миле светлости своје. 
"178" /> <p>— Да, и он!</p> <p>Јунацима заблисташе сузе у очима.{S} Узеше мач и пољубише.</p> < 
уку и она њега у чело — старој ћесарици заблисташе у очима сузе, које се као крупан бисер скотр 
а из брачног јој живота.{S} У очима јој заблисташе сузе и једна се скотрља па јој овлажи образ  
>Исаија је пољуби у чело и косу, очи му заблисташе сузом, а он, држећи је на прсима, диже своју 
усти бегунца, брзо измахну ножем, па га забоде више од половине с десне стране у врат Грку, кој 
јко одушевљено.</p> <p>— Све нек тоне у заборав! — заврши Ана.</p> <p>Тада стигоше и Гојкови пр 
једна црта и сличица све јаче отимље од заборава, све видније искаче на површину, док се на пос 
 Томом, занесен ненадном срећом својом, заборави на то.{S} Тек кад је сазнао за Томино злочинст 
естало у мени снаге ни издржљивости.{S} Заборави све то.</p> <p>— Хвала господару!{S} Али време 
бо моја — зваше је Угљеша, дижући је. — Заборави ову пошалицу моју, она није за те ни била.{S}  
ра — одговори мало осорно Вукашин. — Не заборави, Угљеша, да ми свет не уписа у грех до сада не 
 — вели достојанствено Угљеша. — Али не заборави, брате, да се тешка погрешка не може учинити д 
у вољу! — рече Вукашин.</p> <p>— Али не заборави, краљу, да наши скиптри и црвени сандали нису  
 држећи у руци свој нож, који му старац заборави узети, кад га је везао.{S} Помоћу <pb n="129"  
 и у опште на сумњиве људе.{S} Али није заборавио и да им тачно означи места, до којих ће трага 
а, где знам да ћу ти требати.{S} Зар си заборавио на ону моју услугу?{S} А бејаше, збиља, лепа  
аш да је моја породица учена?{S} Зар си заборавио, да је једна моја стрина видела, истина мало  
четворица на једнога њиховог.{S} Али не заборавите, да победа није увек на страни јачега.{S} Он 
!</p> <p>— Не, узвишена ћесарице!{S} Не заборављај, већ испитај и казни кривца, — рече Гојко од 
рећи.{S} Упамтише нас Грци, нека нас не заборављају ни Турци.</p> <p>— Ствари стоје чудновато.{ 
рад спаса целога тела.{S} Прегореваше и заборављаше прошлост, о којој је сама наглашавала Томи  
више заслужан.{S} До Гојка, забаченог и заборављеног, не допиру гласи овога весеља.</p> <pb n=" 
ека те Бог благослови!{S} Радо предајем забораву све што је било, — говораше после неколико тре 
а, Тома слућаше несрећу.</p> <p>Устаде, забрави врата и у несаници очекиваше зору.</p> </div> < 
и тулом о рамену; ту је Тома Теологита, забринут да се данас не деси штогод, што ће му донети н 
авршавао шумицом.</p> <p>Био је сетан и забринут.</p> <p>Прође дугачком стазом до половине, па  
одстојала вечерњу с Маром, а за тим се, забринуте што се вече брзо спушташе на земљу, пожурише  
напред, а за њима се журио, још једнако забринути, Тома.{S} Понеко од млађих витезова, кад му с 
> <p>— Далеко је од добра, синко, — као забринуто вели старац. — Погинућу ти првом приликом.</p 
ове речи у вези с пловдинским догађајем забринуше и народ у подграђу и господу у граду.</p> <p> 
епе у добром вину и брашненицама — стан забруја од весеља и безбројних прича, што се почеше низ 
 различитих узвика, страха, изненађења, забуне и очајања, јунаштва и прегоревања, у часу извесн 
ше се стократно, ваљајући читаве таласе забуне на логор, који се на мах прену из кобнога сна.</ 
.{S} Љубоје бејаше са свим изненађен, у забуни извади и он брзо мач, и ако не знађаше зашто све 
јвише изненађени и користећи се њиховом забуном, коњица турска продре брзо дубоко у логор, али  
о до њих на висовима, море се међусобне заваде стишало.{S} Истина, многи су заплакали, кад су ч 
д цареве тековине?{S} Господа се царска завадила одмах по његовој смрти, а прави наследник, неј 
станити.{S} Али раздељеној, несложној и завађеној господи српској страх је био све моћнији непр 
помоћ не дође касно.{S} Кад је један од завереничке дружине, који је био код саме црквице, у ши 
или на подбадача Гојка, и са њиме своје завереничке рачуне крвавим путем пречистили.{S} То је м 
 противу нас једино из оданости царској заветној мисли, у тренуцима, кад је и брат ми Вукашин д 
 и кога очи сада узалуд траже!</p> <p>— Завидим мору, које запљускује обалу на којој се он одма 
ује обалу на којој се он одмара, ко што завидим и неранџи, коју сада мож’да сише!</p> <p>— Сва  
донело Срб-синдиги, српску погибију.{S} Завидљив слави његовој, сада га на гозби отрова Лала-Ша 
е Тома о себи мислио, нити је лако било завирити у његову душу и мисли па проценити, да ли је б 
на, јер је знала да од одговора његовог зависи и срећа њена.{S} Послуша ли је, спасао је себе,  
лопио, не хотећи никад изрично признати зависност Драме од Сера.{S} Али — а тебе зато баш и шаљ 
се сада претварам у завист, јер је така завист — љубав неодољива!</p> <p>— И ево овде, у осами  
 сише!</p> <p>— Сва се сада претварам у завист, јер је така завист — љубав неодољива!</p> <p>—  
воје, кад први витез наш паде као жртва зависти!</p> <p>Дервиш клече и диже руке према месецу:< 
ог греха немам нити ћу имати до само те зависти!</p> <p>— Ждрале, поносити бродару неизмерне не 
тегоноша високо уздиже стег па три пута завитла њиме по ваздуху, да види сва војска.{S} За тим  
.{S} Лепа, на супрот топлом сунцу свога завичаја, плавојка привлачила је на се пажњу и душевним 
 своје деспотовине, којом је самостално завладао 1366 кад је одрекао покорност царици матери Је 
пској не би још била страшна сила нових завојевача Турака, за које се већ видело да се стално м 
де претапа у светлост нове звезде нових завојевача.{S} Знам —</p> <p>Деспотица писну:</p> <p>—  
и је имао да издржи прве ударце турских завојевача.</p> <p>Угљеша, измиривши противности између 
 укрстити оружје са новом силом турских завојевача.{S} Па или ћемо ја и моји бити први победиоц 
аше Гојков глас, а Лабуд, крвљу окупан, завришта и скокну три копља у напред.</p> <pb n="174" / 
и палош са позлаћеним балчаком, који се завршавао златним крстом.{S} Левом је руком држао узде  
 у велики дворски врт, који се на крају завршавао шумицом.</p> <p>Био је сетан и забринут.</p>  
, који су се пешке борили.{S} Цео поход завршаваху људи, који су водили товарне коње с војнички 
ено.</p> <p>— Све нек тоне у заборав! — заврши Ана.</p> <p>Тада стигоше и Гојкови пратиоци а са 
пак неће нашој срџби на свагда умаћи! — заврши Гојко.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR 
 да жртве одоше брзо једна за другом! — заврши Богдан.</p> <milestone unit="*" /> <p>Дан хода н 
одаде Вукашин.</p> <p>— Мож’да и ноћ! — заврши Угљеша.</p> <p>За неколико тренутака настаде тиш 
Властојем.</p> <p>— Видећеш, војводо, — заврши старац — хоћу ли и сада, ма да сам у овим година 
и своја грешна дела.</p> <p>Кад логотет заврши читање, Угљеша се појави на прозору с Аном и Љуб 
о красно поље, које се дубоко са севера завршује повећим висовима.</p> <p>Ту бејаше састанак Уг 
 Марице.{S} Лугови се са северне стране завршују великим потоком, који мало ниже, пресецајући п 
иште, и приђе ватри.{S} Она се већ била загасила, само је један крњадак лагано тињао.{S} Старац 
 спусти.</p> <p>— Одржаће се, и неће се загасити, јер ће киша брзо проћи, — рече старац за се,  
на земљу.</p> <p>Љубоју се лице смрачи, загледа се у Рајка непомично, махну левом руком и — скл 
а стиже баш кад они уседаху на коље.{S} Загледа се у вођу њиховог и учини му се познат.</p> <p> 
ом чуну прећи на другу страну.{S} Он се загледа у ту женску, која му се учини нешто необична са 
 Била је у шеснаестом лету, кад се у њу загледао Угљеша Мрњавчевић, па је и запросио.{S} Она му 
и одакле се жртва и предала Марици, узе загледати на двоје пребијен мач.{S} Богати га украс бој 
ка прилика, коју у мраку не могаше боље загледати, он заусти да гласно упита Гојка, па се трже  
сама челичим, а неки свети огањ душу ми загрева.</p> <p>— Тако је.{S} Буди безбрижна..{S} Мож’д 
умем.{S} Него на што крити?{S} Добро се загрејасмо винцем, и почесмо по души говорити.{S} Ако с 
ле светлости своје.{S} И тада се старац загреје.{S} Гледа пред очима прошлост, најлепше тренутк 
 да се и у лице целивам! — рашири руке, загрли Гојка па се срдачно пољубише.</p> <pb n="127" /> 
агрешила, ако ускратиш оцу на самрти да загрли сина јединца.{S} Чини, госпођо, како те Бог учи, 
његовога Гојка.{S} Жели стари ратник да загрли свога јединца.{S} Верује да ће му лакше бити.{S} 
ојко је свим жаром пламене љубави своје загрли, притиште на груди, и на чело јој стави први, та 
 Исаија. — Боже!</p> <p>Полете напред и загрли Јелену, која му, лијући крупне сузе, паде на гру 
пи очи.</p> <p>— Брате! — писну Рајко и загрли Љубоја.</p> <p>— Ћефалијо, носи овај преломљен м 
охита му на сусрет па се братски са њим загрли и пољуби.{S} А кад виде, да је недалеко од њега  
евши хлеб и со.</p> <p>За тим се са њом загрли, па се пољубише у лице, а кад је Угљеша са искре 
те, браћо!{S} Прости јуначе! — и Богдан загрли Љубоја.</p> <p>— Војводо — с Богом — војводо...  
а Рајко.</p> <p>Побратими су се искрено загрлили и братски ижљубили.</p> <p>— Хвала ти, од срца 
али су све у Серу.{S} Деспот је братски загрлио младога војводу, па га је онда пустио, да се са 
уку Угљешину, и устаде.</p> <p>Браћа се загрлише и пољубише.</p> <p>У дворану ступише деспотица 
ревари.{S} Радосна полети своме војну у загрљај.{S} Али је синоћ Угљеша дошао неопажен, те му н 
p> <p>— Спасите ме!</p> <p>— Велможо! — загрме Рајко, — шта је то?</p> <p>— Ха, ха, ха! — усиље 
ма.</p> <p>— Проклетник!{S} Издајица! — загрмеше војводе.</p> <p>— Ал’ нек се добро држи после  
али само додаде:</p> <p>— О, Видо... па загушена јецањем спусти своју главу нај Видосавине груд 
аљ био жртва, али су њихов плач на брзо загушили радосни усклици оних, који су поздрављали сјај 
раброга <pb n="182" /> Угљеше, који нам зададе највеће јаде, већ ће се почети заузимати нашом в 
 Властела су заморена од бриге, коју им задају чести гласови са разних страна раскомадане српск 
астоје није у мирно доба ни имао другог задатка.{S} Тако је желео покојни ћесар Војихна <pb n=" 
годило.{S} Чуо је о неверству Гојкову и задаћи Томина путовања у Крстопољ.{S} Разборити деспот  
адосно прозбори Гојко. — Хвала на такој задаћи и великој милости.{S} А ја ћу бити први војник п 
 небесни свод спушта, да својом милином задахне јаче земљу и њен свет.</p> <p>И на тој кули има 
спред њега јахала су два копљаника а по зади њега била је његова остала пратња, пред којом је б 
ногама, док и сами не падну под теретом задобијених удара и рана; вика и писка, јаук и клетва,  
ко пута рањен, па и колико је кад блага задобио.{S} Своју главу и мишицу, светло оружје и добра 
обедилац?{S} Кад је цар Синиша устао да задовољавајући своје личне прохтеве и ненасите жеље уда 
обеде српскога оружја.</p> <p>Гојко је, задовољан и срећан својим успехом поклисарским, био вес 
одговара му његов другар. — И султан је задовољан.{S} Баш кад је победоносно улазио у бунтовнич 
елих ратничких клицања, а Угљеша бејаше задовољан драмским одељењима.</p> <p>Ту је војска имала 
 краљевине.</p> <p>Угљеша је у Серу био задовољан бројем и ваљаношћу чета, што су пристизале.{S 
 издишући.{S} А он је и тим био потпуно задовољан, јер је обично бивало, да у области наступи н 
ли нечастива, добро ми је дошла!</p> <p>Задовољан је ступио пред Ану, да јој саопшти резултат с 
<p>Ана од чуда клону и седе, а Љуба јој задовољи прву радозналост.</p> <p>Ана једва вероваше, п 
гоноша, велике и мале властеле — бејаше задовољна, што ће се кренути против туђина и заједничко 
топољу, и с њим су били у Драми потпуно задовољни.{S} Гојко је пак вазда био раздраган, и да му 
много надао, онда се осећао срећнијим и задовољнијим.{S} Војска је у Серу логоровала у пољу ниж 
пови се и отури камен далеко напред, па задовољно додаде:</p> <p>— Не рекох ли?{S} Нит’ ме ко д 
— Кнегињица Мара, оче!</p> <p>Старац се задовољно осмехну, па поче прекидајући на махове, прича 
н, па радо прихвати понуду, а старац му задовољно причаше о своме познанству с покојним Властој 
је вила, кад још дете бејаше, у планини задојила, па му, овако малом, дала снаге за четири друг 
 се у граду поведе реч о њему и његовом задоцњењу, и ако је било жупа удаљенијих које су већ би 
> <p>— Доцкан.{S} Ја одлазим с места, — задржа га Гојко, показујући му једнога копљаника, који  
а двор мога поочима, и оба се пута дуже задржавао.{S} Ја сам мислила, да је моја срећа несумњив 
 и целу источну границу, он се нарочито задржавао и гледао да се не врати што дуже у Драму.{S}  
а њим дошла из северних крајева па се и задржала овде.{S} Они су били лични чувари Угљешини, ко 
и свога брата.</p> <p>Костадин је Гојка задржао три дана, да почасти свога госта и да га боље у 
чаност при погребу Војихнином.{S} Ту се задржао и после тога неколико дана по жељи свих а нароч 
астанак њен био!{S} Деспот се врло дуго задржао у логору синоћ.{S} У граду су многи од људи бил 
ао таког кушања судбине не могаху Гојка задржати.{S} Изјављујући да га само реч из једних уста  
овамо, па је у свако доба могао бродове задржати и прекинути сваку везу међу Белим и Мраморним  
јући да га само реч из једних уста може задржати, он је са Лабудом налетео на ров и прелетевши  
чи, као да би хтео оживелу слику вечито задржати пред собом.{S} А кад погледа поново, очи му бе 
ма његовим.{S} Залуд се Тома трудио, да задржи Момчила у савезу против царевине.{S} Високо одли 
type="titlepage"> <p>12 СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА 12</p> <p>ПРВЕ ЖРТВЕ</p> <p>ПРИПОВЕТКА ИЗ СРПСК 
т, да позна коњаника.</p> <p>— Он је! — задрхта Рајко, скочи и притрча мркову, који је, добро п 
поласка целе војске.</p> <p>Јелена сада задрхта, али се брзо прибра, и поносито диже главу.{S}  
пођо, како те Бог учи, али —</p> <p>Ана задрхта:</p> <pb n="76" /> <p>— Не, не, оче, пустићу га 
т све више удаљује од куле.</p> <p>Мара задрхта, а Тома стаде непомичан.</p> <p>Ветрић, што је  
ног оца, па саже главу.</p> <p>Властоје задрхта, по лицу му се разли нека веселост, диже руку,  
у горској кули.</p> <p>Љубоје прочита и задрхта:</p> <p>—Ужасно! —викну он. — Ја сам био потпун 
ој лагано Видосава.</p> <p>Јелена чисто задрхта.{S} Знала је већ из обавештавања с Рајком, да ј 
ом половином бејаше сачувао.{S} Рука му задрхта и клону, а он тужно додаде:</p> <p>— Мач краља  
ри Гојко, и пусти Лабуда.</p> <p>Старац задрхта од изненађења и милине:</p> <p>— Ти? — изусти у 
, те ми је рука, пуштајући прву стрелу, задрхтала.</p> <p>Љубоје, чувши те речи, мрко окрете ли 
Гојко, који је неколико пута у узбуђењу задрхтао док је она причала прихвати:</p> <p>— Необични 
е за облаке, а правоверни чуше клетву и задрхташе од страха...</p> </div> <div type="chapter" x 
груди се бурно надимаху.{S} Она одважно зађе у планину, вешто трагајући дивљач.</p> <p>На једно 
клетва фанатичног дервиша.</p> <p>Месец зађе за облаке, а правоверни чуше клетву и задрхташе од 
ле Алтомановића.{S} Расправи ли се и та зађевица пре нашег похода на Османлије, и њихово ће ору 
кретања и неке јуначке поношљивости, па зажеле да с њом прозбори.</p> <p>Повисока и крупна женс 
ар оде.</p> <p>После неколико тренутака зазвекташе тешки ланци, а у њима приђе први роб — војво 
отворише широм а звона са градске цркве зазвонише.{S} У Драми наста свечан тренутак.</p> <p>Дес 
изиђе овамо на летовање.{S} Ако ти није зазорно, пођи са мном до оне јеле, па ме причекај на кл 
 а оно бар онолико, колико му неће бити зазорно.</p> <p>Орфанским јунацима чисто бејаше мило, ш 
ина, сви би се ти стекли с нама у једну заједницу противу страшног новог непријатеља свих нас.{ 
ш.{S} Данас ми и Византија имамо једног заједничког непријатеља.{S} То треба да је водиља свако 
ољна, што ће се кренути против туђина и заједничког непријатеља. <pb n="120" /> Зато у њеним ре 
еспоту Драгашу.{S} Ти ћеш их позвати на заједничку војну противу Турака.{S} Ми полазимо с намер 
 посао, — рече деспотица Љуба.</p> <p>— Заједно ћемо са Маром.</p> <p>— Али, мајко, — сети се д 
е крепу да се састане са Угљешом, па да заједно нападну на турску престоницу Дренопоље, које ће 
ових чета.{S} Они доводише своју војску заједно с осталом већом и мањом властелом и жупанима, к 
 више издржати.{S} Покри лице рукама па зајеца.</p> <p>Исаија погледа у Гојка па у Рајка, питај 
це рукама, клече поред Угљеше и од срца зајеца.</p> <p>— Јуначе, — додај ми — мало воде — прозб 
једном синуше — и издахну.</p> <p>Гојко зајеца, витези скидоше калпаке, Исаија шапуташе свете м 
те, ни један се неће маћи.{S} Ја сам их заклео, да својим костима створе бедем за одбрану твоју 
а то немоћне!</p> <p>— Војводо, опозови заклетву, да ми не излети страшна реч, која жигоше изда 
/p> <p>Деспотица писну:</p> <p>— Стани, заклињем те живим Богом, не даље!{S} Одбиј сумњу, што т 
лече и диже руке према месецу:</p> <p>— Заклони лице своје од нас проклетих!</p> <pb n="184" /> 
ове изгуби за плавим бреговима, који је заклонише од жељних погледа оних, што осташе у Драми —  
ћи.</p> <p>И они брзо пођоше ка огради, заклоњеној врежама од купине.</p> <p>— Овде је и ушао у 
ости изиђе из собе Угљешине.{S} Али чим заклопи велика врата за собом, очи му севнуше пуним изр 
одиста они имађаху права!</p> <p>Старац заклопи очи, као да би хтео оживелу слику вечито задржа 
/p> <p>Мало после зашкрипеше вратнице и заклопоташе точкови од двоколица.{S} То бејаше пробрана 
азуме војну <pb n="17" /> боље но и сам законик.{S} Он је ваљан синовац ненадмашнога витеза Мом 
ада у незгоди: и по Божјим и по људским законима ти би сагрешила, ако ускратиш оцу на самрти да 
 бејаше, браћо моја, тај посао рађен по закону Божјем и као што треба већ онако, како није вред 
— продужи Угљеша. — Лазар је отишао под закриље угарско, признао је врховну власт њихову.{S} Он 
Узвишена ћесарице, ево твојој милости и закриљу приводим листак са стабла, на коме сам и сам би 
е у десна ребра.</p> <p>Нож сину, нешто закркља, нападач паде на земљу, а нечији се глас продра 
гљигову, где је добијао знатно благо од закупаца богатих рудника, нагонећи често пута рударе да 
ле и путне прашине, у њему срце силније закуца и он жудно изгледа гласника из Драме.</p> <p>Так 
 ни без својих особитих чари, Мари срце закуца брже а груди јој се бурно шираху.{S} За очима јо 
па.{S} Неко долази.{S} Љубоју срце јаче закуца, а у лицу се за часак промени.</p> <p>Врата се о 
ојник поново, у у пола устаде а срце му закуца брже.</p> <p>Ни одговора нити каквог знака.</p>  
ну личност, која је могла творити много зала па ипак дати користи, а не знати чиме и колико кор 
иких ватара у дворишту, те се у друштву залагаху погачом и месом а запајаху добрим вином манаст 
p> <p>Лагано, као што отров улази у крв залазећи све дубље у тело ношен крвним током, утицаше т 
 сунце више освајало и они су све дубље залазили у шумску хладовину.</p> <p>Друштво је било рас 
ад се једног предвечерја у доба сунчева заласка пред великим двором ћесаричиним искупило готово 
p> <p>То бејаше Анђео, који се са брега залете с копљем у руци право Гојку.{S} А кад дође ближе 
ћевих младом ратнику с обале Орфанскога Залива.</p> <p>Па онда узима и са̑м тежак камен од петн 
дине с једне и низ пучину.{S} Орфанског Залива с друге стране.{S} Очима је тражио на северозапа 
у све до њеног ушћа у широком Орфанском Заливу Белога Мора.</p> <p>У мирној и звезданој ноћи, к 
ара Ђурђа Балшића, не може бити довољна залога за трајно пријатељство, и искрено савезништво из 
ко, Драма је један од првих и најлепших залогаја, на које је зинула гладна чељуст змаја османск 
едаше у ватру, која се, у почетку јако, заложена, већ бејаше предала судбини да, као и остале,  
ажанице, скорупа и млека, да се војвода заложи.</p> <p>Војвода одиста бејаше гладан, па радо пр 
гу.{S} Ал’ хоћу и могу да учиним, да не заложи сву снагу у тој војни.</p> <p>— Добро, господару 
у једној жељи, за коју се моја породица заложила, остадох непоколебљиво одан једној мисли, једн 
 реченој мисли, за коју се ја и брат ми заложисмо.{S} После свега тога ми нисмо могли друкчије  
азе као непријатељи и деле у таборе.{S} Залуд је ту Урош са царским скиптром и круном, кад на њ 
антакузен је бледео у очима његовим.{S} Залуд се Тома трудио, да задржи Момчила у савезу против 
а би од мене још било.{S} Не говорах ја залуд да је с оружјем и молитва у светом храму поуздани 
 десно и лево.</p> <p>— И тако остаде у залуд моја журба.{S} Томе не стигох, а поуздано држах,  
се овамо, ал’ сва моја разбирања бише у залуд...</p> <p>Јелена ућута, а Гојко, који је неколико 
 велика војска, придружише се њој многи залутали витезови и вешти ратници, који као добровољци  
а својих услуга ради милих порука двају заљубљених срдаца. <pb n="28" /></p> <p>Али је на скоро 
/p> <p>У исти мах се, дохваћен џилитом, заљуља на своме коњу један крајишник до Вукашина.</p> < 
продужи <pb n="51" /> он — одавде стари замак, подигнут у доба, кад је овде била међа гранична. 
а, исправи се, измахну ножем у страну и замахну да Рајка удари са стране у десна ребра.</p> <p> 
чи, за чудо, и не освртоше.</p> <p>Онај замахну ножем, а Мара раскиде огртач под грлом, и руком 
д је ваљало да га у ратничким пословима замени Угљешин војвода Тома Теологита, док је ћесарица  
га донели!{S} Брате Љубоје, хвала ти на замени!</p> <p>За час су војничка посада и онај мален б 
ом.</p> <p>— Добро, он нека га за сад и замени.{S} Али будите врло пажљиви према Гојку.{S} Њего 
едиш, милостива ћесарице, да неко оде и замени његовога Гојка.{S} Жели стари ратник да загрли с 
у сви жалили, али су се надали да његов заменик неће бити рђав, јер је из његовог друштва.{S} Т 
гора, ипак до куће бејаше мисли о војни заменио другим мислима.</p> <p>— Те очи? — рече у себи, 
а вратити у Драму, а ти ћеш га за време заменити.{S} Тако сам у споразуму са ћесарицом нашао за 
је сада изишао више од невоље, да се не замери, него што га је срце вукло.{S} А кад се нашао у  
/p> <p>Стојећи тако неколико тренутака, замисли се по ново, па опет рече:</p> <p>— Она!</p> <p> 
о он не хтедне бежати?</p> <p>Љубоје се замисли.</p> <p>— Рећи ћеш му, да га позивам ја, да дођ 
шин.</p> <p>— А сада?</p> <p>Вукашин се замисли, а Угљеша сам себи одговори:</p> <p>— И сада!</ 
и помогне!</p> <p>По том се старац мало замисли, па као за себе рече:</p> <p>— Деспот је јунак! 
.</p> <p>Љубоје ћуташе, а Тома се нешто замисли, па онда прекиде ћутање:</p> <p>— Војвода је Го 
 служи, тако и моје живовање не може се замислити без ове моје миле цитре.{S} Кад сам љубио, он 
а паде и осталима на душу.{S} Ућуташе и замислише се.</p> <p>Нему тишину прекине покадшто хујањ 
 изменила.{S} Постала је расејана, јако замишљена...</p> <p>Тако је прошло неколико дана, и дес 
гљеша остаде у соби сам.</p> <p>Дуго је замишљено ходао по соби крупним корацима.</p> <p>— Па и 
ише.</p> <p>— Он одјезди да спреми нове замке нама-</p> <p>— У њих треба њега ухватити.</p> <p> 
е необично обрадова таком њеном говору, замоли је, а она поче :</p> <p>— Твоја је постојбина у  
 још није време.{S} Онда ми рече, да те замолим, да наредиш, милостива ћесарице, да неко оде и  
огатој властели српској.{S} Властела су заморена од бриге, коју им задају чести гласови са разн 
слим, — одговори Вукашин. — Руку ову не замори ни један непријатељ царства или куће наше.</p> < 
 што хита да обнажи лисно дрво, не могу замрзнути љубав моју!</p> <p>— С Богом, мили гласниче!< 
д тежака, баштиника, грађана и градских занатлија, стегоноша, велике и мале властеле — бејаше з 
сли о њој само Гојко.{S} Њена је лепота занела и Љубоја, заповедника градске страже и ваљаног м 
.</p> <p>И сада је утонуо у то гледање, занео се очима питајући звезде тако, да није чуо, кад с 
ужан! — прошапта старац, па се несвесно занесе.</p> <p>А сва ова ломљава вођаше се на крајњој д 
још сутра дан одмах раскрстити с Томом, занесен ненадном срећом својом, заборави на то.{S} Тек  
жу одступи последњи корак до зида, Тома занесен учини и тај корак, вихор зашуми кршећи суве гра 
је душа упила у се сву озбиљност његове занесењачке проповеди противу некрста.{S} Нико га тако  
 изиђе, а ја у место одговора јекнух, и занех се у тешку бољетицу, од које дуго времена боловах 
аво ме однео, ако знам, шта ми је право занимање!{S} Ја сам и војник и видар и трговац и бродар 
рао је сваког дана по што шта необично, занимљиво, па је у шареним, искићеним сликама причао св 
а је слушала само његове речи и њима се заносила.</p> <p>А сад, кад је деспот отишао с војском, 
а ипак не доспе.</p> <p>Многи не бејаху заноћили под својим чадорима, многима оружје не бејаше  
лази да на општи ужас и изненађење буде зао гласник, да је Пловдин — пао!</p> </div> <div type= 
у Дејанових синова.</p> <p>Монах је био зао пророк, а његове речи у вези с пловдинским догађаје 
рају Чрноменских Лугова.{S} Два одељења заобиђоше српски логор са горње северне стране његове,  
 <p>И они обојица пођоше, а после неког заобилажења и стигоше тамо.</p> <pb n="64" /> <p>— Ти ћ 
 рече Мари стари дворанин Благоје, који заостаде као једини пратилац њен. — Недалеко је — проду 
мо мало ову нашу кљусад, јер смо. много заостали, — рече старац, и обојица ободоше коњиће.</p>  
 подграђа и околине с нејаком дечицом и заосталим старцима стајаху покрај пута с обадве стране. 
p>Пловдин је био још као оаза у пустињи заостао у рукама бугарским, захваљујући висини и јачини 
ње стари дворанин, који бејаше прилично заостао у разговору са свештеником.</p> <pb n="84" /> < 
тници, речици недалеко на <pb n="23" /> запад од Драме, са засеоком готово на самом путу из Сер 
из Прависте, која је неколико часова на запад од Крстопоља.</p> <p>— Од куда ти овде, Анђеле? — 
> <milestone unit="*" /> <p>Дан хода на запад од оног крвавог поља код Чрноменских Лугова а бли 
рлов лет, како се бејаше упутио даље на запад.{S} Овај други хитац не промаши, и орао вијући се 
Витошем, на југу Гвозденим Вратима а са запада Овчим Пољем, које је било у Вукашиновој краљевин 
 се опростим.{S} Сунце већ косо бије са запада, морам се журити.</p> <p>Они га зачуђено погледа 
Између та два велика потока, с истока и запада и бујне Марице с јужне стране простире се простр 
лошћен писну стегоноша, па ободе коња и западе у најљућу сечу.</p> <p>- За њим! — викну Богдан, 
а осталима наже за Гојком.</p> <p>Гојко западе у најгушћу сечу.</p> <p>Један турски коњаник изм 
жну је страну граничила бујна Марица, а западна страна, од куда је дошла сила Вукашинова, бејаш 
ома се брзо изгуби у шумарку, што се са западне стране пута пружаше од Драме па далеко на југ и 
стране главних врата одваја цео град од западне стране градског подграђа, Угљеша се упути право 
/> се у бескрајност пружају; виде се на западу Гвоздена Врата; на северу је каменити Мелник на  
а и Драгаша браће Дејановића а право на западу преко великога Вардара Вукашинову краљевину.{S}  
ини та женска.</p> <p>Сунце је нагињало западу, али је било још доста високо над заходом.</p> < 
тиже и Угљеша.{S} Сунце је већ нагињало западу, а Томе још нема.</p> <p>Они се кренуше и без ње 
олазак изненади али и обрадова, па и не запази како се Љубоје чисто устезаше да се са њим пољуб 
енио будућност своју.{S} Од како сам је запазио — а то је давно било — она ме није изневеравала 
 да сврати мало до тебе.{S} Из даље сам запазио ватру на овоме брежуљку, па се упутих са правог 
се у друштву залагаху погачом и месом а запајаху добрим вином манастирским.</p> <pb n="56" /> < 
дала, и с Исаијом, кога је једва била и запамтила, учинио је, те је од амазонке Јелене почела н 
 свога доброг оца, јер мајке, тужна, ни запамтила нисам.{S} Галипоље су Турци освојили, попалил 
ма и — учитељу своме.</p> <p>Рајко није запамтио ни име тога необичног друга његовога стрица Мо 
син уз оца, јер Рајко није свога оца ии запамтио. <pb n="36" /></p> <p>Последња битка Момчилова 
која је рано умрла и коју Гојко није ни запамтио.</p> <p>Тако је Гојко дочекао вече.</p> <p>Ста 
ме, чиста љубав, дала свету, па зато не запамтих родитеље.{S} Идем, певам веселој дружби, био с 
они продужише даље по логору, он седе и запева другу песму, рекавши:</p> <p>— Сад једну грчку.{ 
ика кола.{S} Држећи се за убрусе у колу запеваше песму, па се по њој стаде кретати леса играча. 
да узеше и други Орфанци.</p> <p>Снажно запињу и вешто одбацују али катуњанима не добацују.</p> 
ађује.{S} Видосава је, мало изненађена, запита:</p> <p>— А чим, чедо моје?</p> <p>Мара је погле 
 је у њему!</p> <p>— Твој брат, оче'? — запита Рајко.</p> <p>— Да.</p> <p>— То нисам знао, — ре 
етосмо у животу.</p> <p>Гојко заусти да запита о несуђеном заручнику њеном, ал’ се трже и сети  
чати из своје прошлости.</p> <p>А после запита:</p> <p>— А он, ваљ’да, има и добрих војвода?{S} 
аше.{S} А кад стаде Исаија, он узбуђено запита:</p> <p>— А, велиш оче, твој се брат зваше Матиј 
 освоји срце, па се над мртвим Војихном заплака као дете.{S} Данас је већ седми дан, како је Во 
бне заваде стишало.{S} Истина, многи су заплакали, кад су чули да је стари краљ био жртва, али  
бе!</p> <p>— Војводо, ја хоћу напред да запливам у мутне таласе турске крви.{S} Расклон’те се,  
алуд траже!</p> <p>— Завидим мору, које запљускује обалу на којој се он одмара, ко што завидим  
, дуго тако трајало.{S} Пре него што је запљуснуло до њих на висовима, море се међусобне заваде 
 се деспотица окрете Вукашину:</p> <p>— Заповеда ли превисоки краљ и мили девер мој да се уклон 
, не, оче, пустићу га, учинићу, што Бог заповеда.{S} Одмах ћу наредити, нека дође овамо.{S} Нек 
ко поклони:</p> <p>— Светли деспоте!{S} Заповедај и ја ћу слушати без поговора.</p> <p>Угљеша с 
ли одлучан одговор.</p> <p>— Кажи му, — заповедаше већ гњеван часник турски тумачу — да ће бити 
ике.</p> <p>— Опомени га наше понуде, — заповеди један часник тумачу.</p> <p>Тумач упита Гојка, 
це, које се сјају на месечини.{S} Један заповеди нешто стражару, који је био на степеницама, и  
ија из манастира Светог Јована Претече, заповедник градске страже у Драми Љубоје и Рајко, трили 
ичину и царство српско, утрну онда, кад заповедник непобедног Пловдина, огрезао у крви и ранама 
 из ње се враћали.</p> <p>Пловдински је заповедник нудио свој град Угљеши, ако дође и одагна Ту 
, — рече деспотица. — Храбри бранилац и заповедник јакога Пловдина предао је свој дух Господу!< 
ne unit="*" /> <p>За то је време и нови заповедник драмске војске Тома Теологита успео да сазна 
 свршити.</p> <p>Љубоје је и даље остао заповедник у Крстопољу, и с њим су били у Драми потпуно 
град Бигу.{S} У Дренопољу је главни наш заповедник Лала-Шахин, ал’ војске има врло мало.{S} Сил 
инска се посада нагло смањиваше.</p> <p>Заповедник се Пловдина уздаше једино у српску помоћ.{S} 
јко.{S} Њена је лепота занела и Љубоја, заповедника градске страже и ваљаног момка у војсци ћес 
его другима.{S} Зато и назначих тебе за заповедника драмске војске.</p> <p>— А ја примам високу 
а је туђинчев посао и моје именовање за заповедника овога града и краја.{S} Ха, сад ми је све ј 
Теологита.{S} Угљеша на његово место за заповедника војске целе драмске области наименова војво 
зио да ће ту бити и какве заслуге новог заповедника драмске војске Томе Теологите.{S} А и сам г 
их становника знали, да су добили новог заповедника.</p> <p>За Гојком су сви жалили, али су се  
ро расположен.{S} У друштву са Љубојем, заповедником градске страже, Тома бејаше прилично измак 
 колико не допадаше, што још непрестано заповедником те војске бејаше непоуздани Тома Теологита 
ре.{S} Само су избегавали говор о новом заповеднику драмске војске, Томи Теологити. <pb n="24"  
а баш понуда не бејаше по вољи драмском заповеднику Томи, у коме је по ново синула мисао да су  
ељења одвајаху се са својим стеговима и заповедницима, те се пуштаху путом, што води истоку пре 
бом је свршено!</p> <p>И пође на Гојка, заповеднички викнувши Љубоју:</p> <p>— Војводо, напред! 
нима затресоше а дах прве зиме стаде на заповедничко место своје.</p> <p>У тај се мах Исаија на 
ност најумнијој глави, да буде на своме заповедничком месту.{S} То место није моје ил’ твоје ил 
аде са Љубојем.</p> <p>— Јеси ли примио заповедништво? — упита Тома Љубоја.</p> <p>— Јесам, и в 
 <p>После неког дана Љубоје доби од Ане заповест, да Гојко дође у Драму али не ка ћесарици већ  
х обрадује, дотле је Тома већ био добио заповест, да одмах нареди, да се Гојко пусти из Крстопо 
има, господарима над крајиштима, носише заповести да свак своје чете поведе.</p> <p>За зборно м 
p> <p>— Јесам, и већ сам почео издавати заповести, — одговори Љубоје.</p> <p>— А стража вечерас 
? — упита га Љубоје.</p> <p>— По твојој заповести војводо, још јутрос рано, одговори старешина. 
оја, који се поболео.</p> <p>— По вашој заповести, узвишена ћесарице!{S} Не брините, јер је ваш 
.{S} Ја ћу ти помоћи!....</p> <p>Кад по заповести Угљешиној уђоше к њима дворанке, да, и саме п 
<p>Гласник захвати у липову кору воде и запоји деспота.{S} Он ћуташе, тешко дихаше и склопи очи 
 њу загледао Угљеша Мрњавчевић, па је и запросио.{S} Она му је по пристанку родитеља својих рад 
а срушити срећу његових непријатеља.{S} Зар да тамо слуша он, како се они, који га отурише, сла 
ам свуда, где знам да ћу ти требати.{S} Зар си заборавио на ону моју услугу?{S} А бејаше, збиља 
рено.{S} Ми пријатељски разговарамо.{S} Зар није?</p> <p>— Тако је.{S} Мене је тај његов поглед 
моја љубо!</p> <p>— Имам, господару.{S} Зар без разлога мисли твоје блуде у тренуцима, кад се у 
р не знаш да је моја породица учена?{S} Зар си заборавио, да је једна моја стрина видела, истин 
pb n="7" /> нашем свако добро стани?{S} Зар без разлога често пута оставиш богату трпезу и гост 
p> <p>— Истину велиш?</p> <p>— Него?{S} Зар не знаш да је моја породица учена?{S} Зар си забора 
— А шта је о твојим стрицем, сестро?{S} Зар ти се он не могаше наћи у помоћи?</p> <p>— Не могаш 
! — приђе им један други са Струмице. — Зар нађосте да се са њим надбацујете?{S} Сви сте ви јун 
љеног храста, затече и Тома.</p> <p>— А зар ти, војводо, не тражиш лова? — упита Тома Љубоја, с 
 год вредети на бојном пољу.</p> <p>— А зар мислиш, старче, још једном па бојиште? — упита војв 
усле сад наћи?</p> <p>— Како где?{S} Та зар не знаш, јад те не знао, да оно нит’ је кућа, нит’  
а, припреми да нас дочека.</p> <p>— Али зар нема у овом граду јунака, који ће учинити крај бићу 
раженога лава. — Све сам сазнао!{S} Или зар твоје господство — стрељајући очима Тому — мисли, д 
је испричао Тома — одлучи, да сече руку зарад спаса целога тела.{S} Прегореваше и заборављаше п 
 /> ми је нектар сладила; кад се животу зарадујем, она је тумач моје радости; кад смрт пожелим, 
 било једнога дана из јутра.{S} Још пре заранака истог дана Исаија је био већ у Драми.</p> <p>— 
 коње и пожурише се.</p> <p>Било је око заранака, кад пођоше, а у Драму стигоше доцне.</p> <p>Ћ 
 драмско логориште лагано и свечано око заранака краснога дана прве јесени.</p> <p>Сав логор, с 
е и жалости.{S} И Рајко, који се у врту зарече, да ће још сутра дан одмах раскрстити с Томом, з 
ом жудиш, — рече Тома.</p> <p>Љубоје се зарумене: <pb n="39" /></p> <p>— А од куда ти, велможо, 
<p>Мара се обично на таке и сличне речи зарумени, очи јој погледају веселије, а мисли иду далек 
> <p>Гојко заусти да запита о несуђеном заручнику њеном, ал’ се трже и сети да јој, без сумње,  
и из вида, да Драма до скора бејаше као засебна област.{S} Стари је Војихна и очи склопио, не х 
даше ка реци Јасно бејаше, да је одатле заседа на мах побегла.</p> <p>— Беже кукавице, — јасно  
Гојка, који је <pb n="89" /> поред свих заседа ипак дошао здрав и читав Ал’ и да нема те погибл 
 извршити?</p> <p>— Све!{S} Погинуће од заседе на путу.</p> <p>— Врло добро Он треба да буде на 
 — рече он — али наше није да бијемо из заседе.{S} То је <pb n="88" /> његово.{S} А на нас он н 
х — продужи Тома — али наиђох на читаву заседу љубавничку.{S} Похватао сам тичице!{S} Ти ме, бе 
ат му краљ Вукашин</p> <p>Озбиљног лица засела су браћа Мрњавчевићи за каменити сто у великој б 
еко на <pb n="23" /> запад од Драме, са засеоком готово на самом путу из Сера за Драму.{S} Кад  
 јер је он потребан Драми.</p> <p>Гојку засија лице од радости:</p> <p>— Хвала узвишеној ћесари 
е, ти спој, ти благослови!</p> <p>Месец засија у пуној светлости, изишавши иза облака.</p> <p>— 
 у сећању буде прошлост.</p> <p>А једна засја мало јаче, и он на њеном сјају виде последњи прес 
 га Лала-Шахин сада части.{S} Његова је заслуга, што су већ стигли — и ако је тек две недеље од 
а Гојку.{S} Његова породица има великих заслуга за наш дом.{S} Овде нико ништа не сме за сад о  
рђује у господству, које јој припада по заслугама преминулог Војихне, и даје јој власт ћесарско 
је Угљеша налазио да ће ту бити и какве заслуге новог заповедника драмске војске Томе Теологите 
ије захватила онога, који је ње највише заслужан.{S} До Гојка, забаченог и заборављеног, не доп 
опљанина.{S} Не допада ти се?{S} Хајде, заслужи више!</p> <p>Онај се, мало љутит, крете и подва 
и Тома — у нади, да ћу је ма и накнадно заслужити.</p> <p>— Добро, — рече Угљеша. — Све остало  
у ода последња почаст, коју је истинито заслужно.{S} Благо мојих ризница стоји ти на расположењ 
 ћефалије Рајка.</p> <p>Рајко не бејаше заспао.{S} Он је лежао до самих врата од чадора, као да 
/> <p>Мара пребледе, а Тома, изненађен, заста за тренутак на вратима, али се опет брзо прибра и 
умач упита Гојка, хоће ли се придружити застави моћнога пророка Алахова.</p> <p>— Никад! — беја 
р свога стегоношу са главном војводском заставом и са стотином добрих коњаника, које је при себ 
ти.{S} А ја ћу бити први војник под том заставом.</p> <p>— Господару,— у радосном узбуђењу огла 
ета.{S} Брат наш Вукашин први је развио заставу одржања српске превласти на југу.{S} Није ли он 
 она уђе а за њом и Гојко.</p> <p>Рајко застаде на степеницама.{S} Једва дође себи, а онда поно 
екине питањем Исаију, али му реч у грлу застајаше.{S} А кад стаде Исаија, он узбуђено запита:</ 
ребледео, дах му у грудима бејаше чисто застао, два пута је хтео да прекине питањем Исаију, али 
е к њему дошао и Рајко али Томе није ту застао.</p> <p>У чешћим бојевима, које је дотле непобед 
 Богдана, хтеде одговорити, али му речи засташе.{S} Глава му клону на прса.</p> <p>— Његова је  
p>— Ето их, — рече Љубоје показујући на застор — који је о зиду покривао шлем и оружје Гојково. 
ри.{S} Жице тужно писнуше, а певачу очи засузише.</p> <p>— Тако!{S} С Богом!</p> <p>Пољуби цитр 
 побуну.{S} Али, преухитрен, савладан и затворен, данас може размишљати дуго о своме неваљалств 
о спасти, али да су врата на граду била затворена. <pb n="37" /></p> <p>— Много сам сумњао, али 
вратима, али се опет брзо прибра и уђе, затворивши врата за собом.</p> <p>— Извините, кнегињице 
исам их ни опазила.{S} Они ме ухватише, затворише уста, и, од страха онесвеслу, однеше некуда.< 
часа, држаше слабе живце старе ћесарице затегнуте и узбуђене.</p> <p>Видосава је имала сада два 
вамо стигоше, наиђоше на још хладније и затегнутије прилике.</p> <p>Угљеша је одмах сазнао од А 
, пажљиво посматрајући Угљешу.</p> <p>— Затекао сам много рушевина, из којих је ваљало стварати 
рашчишћеним приликама, какве је у Драми затекао.</p> <p>— Мени — помислио је у себи — некаква с 
и.</p> <p>— Мора бити, да га је коњаник затекао још у млину, те није морао ићи манастиру, — гов 
који је живео повучено и кога сам ја ту затекла.{S} Он је био моме поочиму више саветник у миру 
 о одржању оне снаге, коју овде на југу затекосмо.{S} Шта је даље било, познато ти је.</p> <p>Т 
ном деблу једног скоро обаљеног храста, затече и Тома.</p> <p>— А зар ти, војводо, не тражиш ло 
једне вечери у собу Угљешину, деспотица затече свога војна при отвореном прозору, са кога се ле 
у.{S} Она се трже, па брзо, да је ко не затече, <pb n="147" /> обриса сузне очи, и труђаше се,  
 пута очекивала.{S} И зора је по кадшто затече, њега нема, ал’ и она не трене.{S} А кад је умор 
ближе Момчилу тврдили, да су у два маха затицали Тому са неким грчким поклисарима у тајном разг 
Ваљало им је пуних десет часова јахати, зато у Крстопољ стигоше сутра дан у јутру.</p> <p>Кад с 
заједничког непријатеља. <pb n="120" /> Зато у њеним редовима бејаше велики број и грчких стано 
е све ово познато боље него другима.{S} Зато и назначих тебе за заповедника драмске војске.</p> 
жак државни посао позвао ноћас овде.{S} Зато дођох.</p> <p>Он је значајно погледа, а она брзо н 
атле се само могао спуштати на ниже.{S} Зато је гледао да то спуштање не дође, бар не тако брзо 
овдина уздаше једино у српску помоћ.{S} Зато се и обрати српској страни.{S} Посада се јуначки д 
их изгинула, али смо победили.</p> <p>— Зато је Хаџи-Ил-бег сада у великој части код свакога.{S 
ија да будеш.{S} Зашто тужиш?{S} Ваљ’да зато што је млади војвода Гојко отишао на крваву војну? 
а то сва краљева и деспотова војска, па зато баш и хоће да се пред вама покаже овај са катуна в 
} Љубав ме, чиста љубав, дала свету, па зато не запамтих родитеље.{S} Идем, певам веселој дружб 
 могло мало и приговорити.{S} Ал’ ништа зато, певај!</p> <p>Певач се поклони, а кад они продужи 
ависност Драме од Сера.{S} Али — а тебе зато баш и шаљем — не смећи с ума ни једног тренутка ве 
услугу, што си поганом туђину учинио, и зато што сам испред твога копља морао клећи!{S} Тако —< 
ји сте били манастирски ђаци па побегли зато што не трпите мирис од вина, знате то најбоље!</p> 
 Властоју мислио, да га не ваља вређати зато, што му није ни у ком случају ни мало на путу.{S}  
> <p>— Да, љубо моја, сјајнија ал’ само зато, што јој даје јачег сјаја она светла звезда до ње. 
да.{S} Многу сам беду срећно минуо само зато, што сам у тренутку употребио погодну личност, кој 
на путу провео добра два месеца.</p> <p>Зато је у Драми било још мирније.</p> <p>У једно се доб 
Он проговори:</p> <p>— Реци ми: ко сам? заточеник или слободан војвода?</p> <p>— Војвода Гојко, 
говорити, — рече Љубоје. — Ти си постао заточеник, што си на велможу диго̑ руку?</p> <p>— А заш 
 певајући, опет обнови коло.</p> <p>Ана затражи Мару, да и она с њима изиђе, али ње не бејаше.< 
>— Војвода Рајко! — цикну Јелена, па се затресе.</p> <p>Рајко је ухвати за руку и придржа:</p>  
рац, кад дођоше до ограде.</p> <p>Нешто затресе купине.</p> <p>Они стадоше.</p> <p>— Ту је злик 
ући се двориштем.{S} Капци се на окнима затресоше а дах прве зиме стаде на заповедничко место с 
остора ободе чилога коња свог.{S} Земља затутњи, суво лишће полеће са ње у висину, дружба кличе 
S} Њено место у дому Војихнином доцније заузе сестра јој Мара.</p> <p>Ана је имала близу шесет  
илици.{S} Нестало га је, кад су Азијати заузели Галипоље.</p> <p>— Реци нам, оче, што.{S} Ми не 
а грчку помоћ.{S} Отуда је и био толико заузет да се што пре сврши измирење наше цркве са цариг 
цу Дренопоље, које ће мож’да и без боја заузети.</p> <p>Сви се јако обрадоваше, глас пролете ка 
да шта би било, да се српска господа не заузеше против зла, што наступа!</p> <p>— Сам их Бог во 
м зададе највеће јаде, већ ће се почети заузимати нашом војском.</p> <p>— Све је добро!{S} Мачу 
ћи да чедо своје подигне и оплемени.{S} Заузимљивој мајци и разборитој госпођи то је и пошло за 
</p> <p>Властоје их још једном погледа, заустави поглед на Гојку, очи му још једном синуше — и  
S} Гојко, збуњен неочекиваним сусретом, заустави Лабуда, скочи са њ, грмну на зликовце, који ве 
не прекидаше, па ни онда, кад се Љубоје заустави на празном пољу, где је имао улогорити своју в 
а левом покри лице и очи своје, да њоме заустави сузе, које срце не штеђаше.{S} Ана држаше вели 
Драму са Сером.{S} Али се ни на томе не заустави.{S} Поглед се њен пусти кроз бескрајни ваздуша 
алош наиђе на врат и главу његову, и не заустави се.</p> <p>Гонилац се са услужним мрковом свој 
 простор, и тражаше <pb n="52" /> да се заустави тамо, где је држала да је Крстопољ.</p> <p>Наш 
поред <pb n="166" /> самог логора па се заустави на половини источне ивице логорске.{S} Јужну ј 
 се гостили, један дервиш.</p> <p>Он се заустави на широким мермерним степеницама, што се спушт 
p>Ни страшан глас о паду Дренопоља није зауставио напредовање тих градова ни развијање живота у 
чекиваше никада.</p> <p>Његове се мисли заустављаху на новом предузећу.{S} Сам, у неосветљеној  
ју у мраку не могаше боље загледати, он заусти да гласно упита Гојка, па се трже и лагано додад 
тада не сретосмо у животу.</p> <p>Гојко заусти да запита о несуђеном заручнику њеном, ал’ се тр 
 да тако брзо свршиш, неваљалче!{S} Али захвали за ту срећу овом мом пријатељу.</p> <p>Други га 
ештавање.</p> <p>— Теби, дакле, имам да захвалим, брате! — рече Рајко Гојку.</p> <p>Пружи му ру 
ојни ћесар Војихна <pb n="22" /> у знак захвалности, што му је Властоје једном код Крстопоља на 
већ учињено, господару.{S} И ја ћу сузу захвалности канути на одар ваљаног витеза!</p> <p>За ти 
а у пустињи заостао у рукама бугарским, захваљујући висини и јачини својих зидова и опкопа.</p> 
и Угљеша.</p> <p>— Тако је, деспоте.{S} Захваљујући великом поверењу твоме, није ми непознато с 
на ивицама са свих страна логора водио, захватајући све јаче ка срцу ратног стана, из средине с 
 воде — прозбори Угљеша.</p> <p>Гласник захвати у липову кору воде и запоји деспота.{S} Он ћута 
>— Добра Видо!{S} Милост деспотова није захватила онога, који је ње највише заслужан.{S} До Гој 
> <pb n="96" /> <p>Победисмо.{S} Али не захватисмо толико снаге, колико нам треба, да сами на с 
о млина на пољу, и ако је већ јаче било захладнело.</p> <p>У сумрак се приступило вечери.</p> < 
ападу, али је било још доста високо над заходом.</p> <p>Гојко, раздраган у красној природи лепо 
 на услугу мишицу и мач, главу и живот, захори се велика дворана од радосног клицања.</p> <p>—  
енутку са свих страна око његова чадора захори:</p> <p>— Алах, ил-Алах!</p> <p>То не бејаше гла 
з воде издизао.</p> <p>Лабуд страховито захрза, а Гојко дочека Анђела мачем, и његовом крвљу по 
>После тога је и Рајко одустао од свога захтева, али је продужио све више мрзети Тому.</p> <p>Ј 
 — зачуђено упита Љубоје.</p> <p>— Тако захтевају и наши и општи послови.{S} Чућеш и видећеш.{S 
 и скромном поноснику.</p> <p>А тада се заче опште клање у свему простору, и да ноћ не крије не 
аду.</p> <p>Кад се појавише из црквице, зачу се јак писак, који је долазио недалеко од цркве, н 
почеше и звезде показивати.</p> <p>Тада зачу старац хрзање коњско и неки глас, који као да дози 
4" /> <p>У дивљој хуци узбуњене природе зачу се топот потмулом лупом</p> <p>Бегунац је наишао н 
 твоје милости!</p> <p>Недалеко од куле зачу се рог ловачки.{S} Мара се охрабри:</p> <p>— Велмо 
види далеко на југ.</p> <p>У близини се зачу рог.</p> <p>— Ако буде деспотица, кажи јој да сам  
ило у једном тренутку.</p> <p>На мах се зачу бахат коњски, али се нападачи, за чудо, и не осврт 
аша мила Мара—</p> <p>— Шта?{S} Мара? — зачуди се Ана.</p> <p>— Јест, она ће ти много причати,  
.</p> <p>Гојка њена отвореност још више зачуди, а кад му она рече, да није родом из Жегљигова в 
ега реда женску.</p> <p>А и она је мало зачуђена стала пред непознатог јој витеза, кад ју је Го 
ош сада поћи у Драму.</p> <p>— Зашто? — зачуђено упита Љубоје.</p> <p>— Тако захтевају и наши и 
 запада, морам се журити.</p> <p>Они га зачуђено погледаше.</p> <p>— До пре неколико тренутака  
могао извршити.</p> <p>— Како? — питаше зачуђено Ана.</p> <p>— И овако је ишло тешко, а онако б 
мом пријатељу.</p> <p>Други га дворанин зачуђено погледа.</p> <p>— Јест, баш теби!{S} Ти у мрак 
 рече она.</p> <p>У том се са степеница зачула неко долази.</p> <p>— Дакле дошао? — чујаше се н 
 одреда што са источне стране нападаше, зачуше неколико ратника у два, у три маха тутањ, налик  
аче ка срцу ратног стана, из средине се зачуше кроз бурну ноћ танки звуци убојних труба, које с 
 <p>— На твоју главу.</p> <p>Мало после зашкрипеше вратнице и заклопоташе точкови од двоколица. 
очекиваше.</p> <p>— Деспотица је дубоко зашла, — рече Мари стари дворанин Благоје, који заостад 
ите.</p> <p>У томе се било већ у велико зашло у јесен.{S} Деспотица Љуба очекивала је Угљешу, д 
м равнијем катуну.{S} Сунце је било већ зашло, а ветар је нагонио облаке, који су се скупљали н 
шали, дижући своју десну руку.</p> <p>— Зашта? —изненађено питаше Љубоје.</p> <p>— Да постигнеш 
 тешко, али је ипак увидела да није без заштите, и ако је Гојко далеко.</p> <p>Кад је са Рајком 
урити да своју војводину <pb n="179" /> заштитим са солунске стране, са које је вазда најслабиј 
снажи моју слабу десницу, да буде моћни заштитник свете цркве наше! — узвишеним гласом рече Угљ 
ато уоквиреном, иконом светога Прокопа, заштитника Драме.</p> <p>— Нека јаки Господ с небеса ос 
Дренопоља.</p> <p>Кад се осетио довољно заштићен у области турског царства, Тома успори бежање, 
е, и можеш и ваља друкчија да будеш.{S} Зашто тужиш?{S} Ваљ’да зато што је млади војвода Гојко  
 морамо још сада поћи у Драму.</p> <p>— Зашто? — зачуђено упита Љубоје.</p> <p>— Тако захтевају 
то си на велможу диго̑ руку?</p> <p>— А зашто дигох?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Због овога, — р 
 извади и он брзо мач, и ако не знађаше зашто све то бива.</p> <p>— Варалице, прељубници погани 
, Тома занесен учини и тај корак, вихор зашуми кршећи суве гране високих грмова, а на вратима с 
уво лишће обнаженог дрвећа позне јесени зашушта, разлетајући се двориштем.{S} Капци се на окним 
{S} Кантакузен је свршио свој живот као збачени царски намесник у манастиру, а лукави Тома Теол 
</p> <p>Сви ударише у смеј.</p> <p>— А, збиља браћо, шта мислите о оном сну, што се прича? — уп 
оравио на ону моју услугу?{S} А бејаше, збиља, лепа девојка!{S} Као пупољак ружин!{S} Хе, хе, а 
тражи помагача.</p> <p>Рајко познаде да збиља долази Гојко, похита му на сусрет па се братски с 
ном и здравом телу не доликоваше очајна збиља, што му на лицу стална изгледаше, као што ни њего 
лажаше, познало, да је старешина страже збиља отишао, Љубоје рече Гојку:</p> <p>— Војводо!{S} Д 
омином свршено.</p> <p>Међу тим Тома се збиља био у опште повукао.</p> <p>Кад му је играчка са  
} Док си ти тамновао, важни се догађаји збише.{S} Ти си и нехотице учесник у њима.{S} Ходи.</p> 
зашто дигох?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Због овога, — рече Гојко, и из недара извади писмо, кој 
<p>Кад је Ану прошао први потрес и туга због крстопољског догађаја — онаког, о каквом јој је ис 
 млађи брат Матија као трговац, који је због својих услуга, што их је чинио ђеновским и дуброва 
 зидине турскога Дренопоља, које бејаше због тога у страху и трепету.</p> <p>Било је пред вече  
S} Није једна суза канула у твојој кући због тог туђина, а ти ниси ни знала.{S} Наша мила Мара— 
ноге неугодности, које се данас осећају због метежа и раздвојености, један од ловаца рече:</p>  
b n="15" /></p> <p>— Радњу призренскога збора ја ни данас после пуне четири године, не могу при 
вића, а друго, што је Скопље означио за збориште своје војске из простране му краљевине.</p> <p 
а кренуше по неколико глава на војничко збориште.</p> <p>— Нашег властелина зове његов господар 
ти да свак своје чете поведе.</p> <p>За зборно место војске Дејановића бејаше одређен Велбужд,  
 Богданова слала је своје чете у Сер на зборно место.{S} Позван од Угљеше, Богдан је у место св 
 не би требало ни да има места на таком збору и световању.</p> <p>Изишавши с већа, Рајко није п 
рај пута, па ишчезоше у шуми.{S} Гојко, збуњен неочекиваним сусретом, заустави Лабуда, скочи са 
p>Мара, преплашена, лако цикну, а Гојко збуњен, окрете се страни, одакле им приђе Ана.</p> <p>— 
брзо <pb n="65" /> удали, оставивши Ану збуњену немилим гласовима, које јој је донео.</p> <p>По 
</p> <p>— Добро је — рече —- што сте ме звали.{S} Одмах ваља настати.{S} А зна ли што о томе от 
постеље, па га искрено жаљаше.</p> <p>— Звао ме је, кад је чуо да сам амо свратио, — рече Исаиј 
ти као свога владара, дочекао:</p> <p>— Звао сам те, војводо, да ти саопштим једну своју одлуку 
пеха! прекиде је Тома.</p> <p>— Викаћу, зваћу у помоћ —</p> <p>— Нигде никога у близини нема.{S 
их труба, које страховитом циком својом зваху на узбуну.</p> <p>Ти ситни и брзи звуци изазиваху 
 те —</p> <p>— Устани, мила љубо моја — зваше је Угљеша, дижући је. — Заборави ову пошалицу мој 
 била дете од десет, дванаест година, а зваше се — монах болно уздахну — Јелена.</p> <p>— Јелен 
та:</p> <p>— А, велиш оче, твој се брат зваше Матија?</p> <pb n="61" /> <p>— Јесте, — одговори  
дни гост...</p> <p>То бејаше тужна ноћ: звезда последњег витеза, који је с минулим јунацима ств 
 своју дужност, али да га је — звезда — звезда издала...</p> <p>Гласник једва дође себи од бола 
еша чинио своју дужност, али да га је — звезда — звезда издала...</p> <p>Гласник једва дође себ 
ј једне у другу прелива.{S} То је твоја звезда.{S} Моја је звезда нестална — то је звезда проме 
у трну, бледе и нестају, па и сама моја звезда гине, тамни.{S} А на супрот њој, ено погледај, м 
то, што јој даје јачег сјаја она светла звезда до ње.{S} Ти то мож’да не видиш, ал’ је мојим оч 
 звездано се јато множи, а сјајна једна звезда прети да надсија моју звезду — водиљу.{S} Она је 
лива.{S} То је твоја звезда.{S} Моја је звезда нестална — то је звезда променљиве ратне судбине 
е; твоја је стална у сјајности — она је звезда мира и љубави!</p> </div> <div type="chapter" xm 
 Вукашин долазио до клонућа — она ми је звезда казивала, да ипак не ћемо подлећи.</p> <p>— Тебе 
зда.{S} Моја је звезда нестална — то је звезда променљиве ратне судбине; твоја је стална у сјај 
ву сечу утону све...</p> <p>— Још сјаје звезда над Прилипом! — кликташе краљ Вукашин, кад се су 
вом руком а десну пруживши једној групи звезда, које су биле источно од њих.</p> <p>— Познајем, 
ештва, у славу наших победа; са небом и звездама његовим разговараш онда, кад сваки говор прест 
 високе куле, као и нехотице погледа на звездано јато.</p> <p>Љуба то спази, а он јој, да је пр 
а — прекиде је Угљеша — погледај на оно звездано јато.{S} Видиш ли моју звезду?{S} Она је сада  
 њој, ено погледај, мало даље на истоку звездано се јато множи, а сјајна једна звезда прети да  
розору, са кога се лепо видео један део звезданог неба.</p> <p>— Господару, ти си од силног пос 
м Заливу Белога Мора.</p> <p>У мирној и звезданој ноћи, кад месец посребри градске бедеме оглед 
 што је до сад створено.</p> <p>У тихој звезданој поћи изгледаше Угљеша као страсни покајник пр 
 Љубом.</p> <p>— Познајеш ли још у оном звезданом јату моју звезду? — упита деспотицу, обгрливш 
то варка ока, обмана.{S} Немој веровати звездарским тумачењима, јер смо онда пропали.{S} Ево —  
ао своју светлост на успавану земљу.{S} Звезде трепташе па онда почеше утрњивати.</p> <p>Небо п 
јај моје звезде претапа у светлост нове звезде нових завојевача.{S} Знам —</p> <p>Деспотица пис 
тешко косну срца, што јој о сјају своје звезде не могаше ништа рећи.{S} Она је слушала само њег 
!{S} Па ипак ми се чини да се сјај моје звезде претапа у светлост нове звезде нових завојевача. 
 грешника.</p> <p>Помрчина.{S} Ни једне звезде, ни једне ватре, нигде огња, искре, светлости.</ 
пазио.{S} Али је, предан гледању сјајне звезде, пошао душом, оком, слухом за њом, ка њој, дигну 
е стране.</p> <pb n="121" /> <p>Гледаше звезде, које су слабо трепериле на небесном своду, па о 
 још мало па се с једног краја почеше и звезде показивати.</p> <p>Тада зачу старац хрзање коњск 
ћу по неколико недеља.{S} Он уме читати звезде, зна свакој јаснијој звезди њено име онако, како 
о у то гледање, занео се очима питајући звезде тако, да није чуо, кад се женска једна прилика у 
> <p>— Брате, ми ћемо и сад под окриљем звезде нашег рода поћи у бој за једну мисао! — одушевље 
— продужаваше Угљеша — неко време, како звезде у моме јату трну, бледе и нестају, па и сама мој 
 уме читати звезде, зна свакој јаснијој звезди њено име онако, како су га старији пастири у њег 
4" /> <p>— Ми идосмо до сада одважно за звездом судбине своје! — обнови Угљеша разговор после н 
 се жена.</p> <p>Он није чуо, гледао је звезду, све живљим очима, све немирнијом душом, па јој  
своје, приђе ка прозору и очима тражаше звезду своју.{S} Она не опази, како га се тешко косну с 
 а ноћу, опет тамо окренут, очима мотри звезду једну, необично сјајну, на небу.</p> <p>И сада ј 
ајна једна звезда прети да надсија моју звезду — водиљу.{S} Она је све светлија, у колико је ов 
 на оно звездано јато.{S} Видиш ли моју звезду?{S} Она је сада сјајнија.{S} Је ли?</p> <p>— Јес 
најеш ли још у оном звезданом јату моју звезду? — упита деспотицу, обгрливши јој стас левом рук 
а учинимо крај.{S} Ми верујемо у срећну звезду наше судбине!</p> <p>— Светли деспоте! — радосно 
 ономад рекао, да ипак верујеш у срећну звезду своју...</p> <p>— Ходи, љубо моја — прекиде је У 
ва, дозивања и одзивања, вриштање коња, звека сабаља и штитова, фијукање џилита и копаља — поме 
<p>Ал’ кад се још једном понови сумњива звека, неко испод чадора јако викну:</p> <p>— Ко је то? 
па онда и трећи пут, а мало после чу се звека ланаца на покретном <pb n="11" /> мосту код бедем 
пред истуреним.</p> <p>Страховито лупи, звекну и јекну нешто.</p> <p>Верна животиња размрска те 
ратним и државним пословима а такмац уз звеку пехара.{S} Тамо је и Рајко, ћефалија, грађански с 
њ, налик коњског топота, и неку нејасну звеку, која се с времена на време пажљиво отклањаше.</p 
црквице, у шибљу код ограде, прикривен, звиждањем кроз прсте јавио, да су Ана и Мара изишле из  
рти.</p> <p>Кад су господа ушла у двор, звона престадоше, а весео се народ ухвати у два велика  
ролете као муња кроз град и подграђе, а звона ударише на благодарење и богомољу.{S} И после нек 
елика се градска врата отворише широм а звона са градске цркве зазвонише.{S} У Драми наста свеч 
што осташе у Драми — престадоше звонити звона са звоника а Драма и логориште остадоше пусти, ти 
е у Драми — престадоше звонити звона са звоника а Драма и логориште остадоше пусти, тихи и нечу 
а оних, што осташе у Драми — престадоше звонити звона са звоника а Драма и логориште остадоше п 
бедема два пута већ променила, и кад је звоно са високог торња на истим вратима огласило подгра 
а и узде коњске.{S} Научени коњиц осети звук стрелина лета, диже главу, начуљи уши и очима чист 
Слушајте!</p> <pb n="54" /> <p>Слабљење звука од ловачког рога казиваше да се та група ловаца о 
о после са далеких крајева неразговетне звуке и лелек још веће беде и невоље.</p> <p>Први редов 
зваху на узбуну.</p> <p>Ти ситни и брзи звуци изазиваху и храброст и страх.{S} Они јечаху и дов 
 средине се зачуше кроз бурну ноћ танки звуци убојних труба, које страховитом циком својом звах 
м.{S} Опазила си, мож’да, да ми нестаје звучних ал’ меких речи, кад с тобом говорим.{S} Видела  
га живота.{S} Проћи ће векови, па ће се згажени крст дићи, а потомци изгинулих Срба на Срб-синд 
олико су се осилили наши противници под згодним изговором да раде противу нас једино из оданост 
 Мара раскиде огртач под грлом, и руком зграби, трже и откиде ниску крупног бисера, који јој је 
 те га нож дохвати по -одећи.{S} Старац зграби нападача за руку, па му вешто изби нож.{S} Тада  
 одоше на кулу, која је млину и његовим зградама давала изглед неког утврђења, а остали се одма 
астира светог Јована Претече са осталим зградама.</p> <p>Стигнувши на уговорено место, дружина  
 као <pb n="102" /> две одаје у зиданој згради.{S} Међу њима је био пролаз, те су обе биле у ве 
 n="89" /> поред свих заседа ипак дошао здрав и читав Ал’ и да нема те погибли, доста би Томи б 
ак, дође грозница осећаја, а после ње — здрава душа, чисто срце, крепка воља.{S} Тако је браћо! 
о и хлеб, подносећи их Угљеши.</p> <p>— Здрава нам буди, узвишена ћесарице и драга нам мајко ми 
рави га Љуба.</p> <p>— Буди ми срећна и здрава, деспотице моја! — одговори јој он.</p> <p>За ти 
 <p>Они устадоше да га испрате, али он, здравећи се са њима, рече:</p> <p>— Останите.{S} Изгуби 
а част и име своје и своје отаџбине!{S} Здрави!</p> <p>Мало доцније уђе у собу Гојко, који дола 
>— Стигао је гласник деспоту.{S} Све је здраво и мирно и весело нашој извесној победи, — одгово 
ко лице у земљи.{S} Снажном, јуначном и здравом телу не доликоваше очајна збиља, што му на лицу 
> <p>— Како да није?{S} Нисам му дао ни зевнути.{S} Да се само мало одоцних, Бог да прости ћефа 
 мене, стеже ме за гркљан, те у мало не зевнух.{S} У невољи измахнем ножем, и прекратим целу ст 
и му Угљеша.</p> <p>Тома је био од једа зелен.{S} Не рекавши ни речи, једва дочека крај већа.{S 
} Али си нашао судију!</p> <p>Тома, сав зелен, шкрипну зубима:</p> <p>— С тобом је свршено!</p> 
вога коња ка вођи, који већ бејаше усео зеленка, па му нешто брзо говораше.</p> <p>Вођа се све  
сника а до њих трубач <pb n="133" /> на зеленку.{S} На челу коњаника, који су у лепом и правилн 
ико тренутака.{S} Ветрић је ћарлијао, а зелено је лишће на дрвећу шумило.</p> <pb n="122" /> <p 
зије.{S} Јужни и северни делови српских земаља стајаху једни према другима као отворени неприја 
скинем.{S} Благо и уресе, знаке таштине земаљске, — дадох светој обитељи; дадох Јелени, да њиме 
 што имам, не бих се ни на ову лествицу земаљске части испео!{S} Даље иду моје мисли, даље жуди 
нилац не изоста.</p> <p>Коњи се повише, земља тутњи, кишне се барице деле.</p> <p>Бегунац иде,  
е рањеника од поклича живих ратника.{S} Земља је тутњела од трке поузданих жерава.{S} Ваздух је 
ише простора ободе чилога коња свог.{S} Земља затутњи, суво лишће полеће са ње у висину, дружба 
S} Сви они нуде покорност и данак.{S} А земља храброга <pb n="182" /> Угљеше, који нам зададе н 
 знају вредност своје снаге, ври, тутњи земља, јечи ваздух.</p> <p>Безбројни чадори прекрилили  
то. — Види колико сам изостао иза твога земљака, или је, чини ми се, он од мене.</p> <p>— Ал’ т 
 Доста ће ти бити и половина овога мога земљака Скопљанина.{S} Не допада ти се?{S} Хајде, заслу 
н хришћанин.{S} Одликоваше се од својих земљака.</p> <p>После неког времена Угљеша се окрете Го 
ити и бити ћесар у Драми.{S} Има у овим земљама и злата и блага свакојака, и вина и понуде, и г 
ог доба насташе <pb n="26" /> у српским земљама.{S} Па ипак се она врло мало мешала у управљање 
а његове земље нећемо нападати па ни на земље његових савезника, већ смо вољни признати му и ст 
воранин Благоје дави некога, који се са земље отимао.{S} Брзо прискочи, ал’ старац бејаше већ с 
спрекорног витеза, понижен понос читаве земље.</p> <p>Он се припи уз коња, а оструге се изгубиш 
повољне.{S} Нудимо обавезу да на његове земље нећемо нападати па ни на земље његових савезника, 
 што имам.{S} Као што се све окреће око земље и њој служи, тако и моје живовање не може се зами 
љусак.</p> <p>Ал’ није киша са неба већ земље, киша, што је оба коњица готово у исти мах дигоше 
Богу горе и нашем милостивом деспоту на земљи, али ја мислим да је за све оно, што је наступило 
адо давао проније за уживање.{S} На тој земљи стари је ратник постајао у неку руку баштиник и к 
бућа казује, да је ноћник велико лице у земљи.{S} Снажном, јуначном и здравом телу не доликоваш 
омчило био је на гласу јунак-левента, а земљиште првих његових витешко-хајдучких дела била је п 
 никад!{S} За њега сам слутио да је под земљом, Бог му дао у рају насеља! — тужно додаде Исаија 
 се, мало љутит, крете и подвати ногама земљу, а дружина га радосно поздрави.</p> <p>— Мери, бр 
, па и сам, прободен са стране, паде на земљу.</p> <p>— Хвала Богу, ја сину вратих, што оцу беј 
ож сину, нешто закркља, нападач паде на земљу, а нечији се глас продра:</p> <p>— Зликовче, неће 
 забринуте што се вече брзо спушташе на земљу, пожурише граду.</p> <p>Кад се појавише из црквиц 
 прихвати, па га скидоше, и спустише на земљу.</p> <p>Љубоју се лице смрачи, загледа се у Рајка 
е и Богдан...</p> <p>У том се и мрак на земљу спусти.{S} Хиљаду логорских ватара плану за час и 
ако — ах! — и он се стропошта поново на земљу, огрезао у крви.</p> <p>А бој се све јаче распаљу 
 спушта, да својом милином задахне јаче земљу и њен свет.</p> <p>И на тој кули има некога сад у 
ћи камен одвали и одроњавајући за собом земљу и потискујући ситније камење падаше ка реци Јасно 
ри Јелени, и својих људи, који дођоше у земљу, до скора под јаким утицајем Византије, са својим 
ојском прешао границу и ступио у турску земљу, да непријатељ у страху ишчезава, и да ће се за д 
сец, и бацао своју светлост на успавану земљу.{S} Звезде трепташе па онда почеше утрњивати.</p> 
 то није све, —- настави Гојко.— Краљев зет Ђурђе Балшић, који му је био савезник против Алтома 
p>— Поздрављам те, господару наш и мили зете мој!{S} Буди скромном дому нашем милостиви господа 
/> војске, које је под његовим Марком и зетом му Ђурђем Балшићем стајало према сили Николе Алто 
>Моја кћи а твоја синовица Милица, жена зетског господара Ђурђа Балшића, не може бити довољна з 
ead> <pb n="162" /> <p>Хрт је наишао на зечји траг.{S} Он даље иде по нагону.</p> <p>Бегунац ос 
простор до ограде од врта, ухвати се за зид и лако се на њ попе.{S} Леже по њему, послуша мало, 
Овде је, деспоте; опасали су непробојни зид од својих груди и штитова око тебе.{S} Палош турски 
ловачком ножу одступи последњи корак до зида, Тома занесен учини и тај корак, вихор зашуми крше 
о другог као <pb n="102" /> две одаје у зиданој згради.{S} Међу њима је био пролаз, те су обе б 
S} Не бих се ногом макао из ових тврдих зидина, кад не бих веровао у успех посла, који ми ти по 
ови пробе ради разлегали преко градских зидина.</p> <p>Био је већ крај месеца октобра, кад и из 
е се спремаше војска српска да груне на зидине турскога Дренопоља, које бејаше због тога у стра 
ваца, који могу на ме наићи, уђох у ове зидине.{S} Уђох да овде премишљам о ономе, кога овде —  
ио!</p> <p>Са уског прозора кроз дебеле зидине био је леп поглед.{S} Тамо преко провалије наста 
ким, захваљујући висини и јачини својих зидова и опкопа.</p> <pb n="91" /> <p>Али је турска сил 
Љубоје показујући на застор — који је о зиду покривао шлем и оружје Гојково. — Узми, твоје је!< 
анинској, онде где кроз средину планине зија велика провалија, подигнута повећа сада готово опу 
гано уступати пред првим јачим корацима зиме.</p> <p>У празорје се кренуло одабрано друштво на  
Капци се на окнима затресоше а дах прве зиме стаде на заповедничко место своје.</p> <p>У тај се 
д тог доба три, четири месеца хладнијих зимских дана, па је дошло пролеће 1371 године.{S} У Дра 
 првих и најлепших залогаја, на које је зинула гладна чељуст змаја османског, који је главу сво 
 руку крваву сабљу и предао Турцима.{S} Зла коб!</p> <p>Тешка слутња паде и осталима на душу.{S 
 да се српска господа не заузеше против зла, што наступа!</p> <p>— Сам их Бог води!</p> <p>— Та 
говори прошлост о њима?{S} Неће то бити зла намера Гојкова већ мало већа слобода, која донекле  
 ћесар у Драми.{S} Има у овим земљама и злата и блага свакојака, и вина и понуде, и господства  
дови даваху у својим рудницима сребра и злата господи, као што травни пашњаци по висоравнима бе 
ајко и немирно устаде.</p> <p>— Она је, златна јабука наша, била дете од десет, дванаест година 
 позлаћеним балчаком, који се завршавао златним крстом.{S} Левом је руком држао узде крупнога в 
лоном, који се састојао из једног чисто златног путира са осталим утварима потребним за причешћ 
p>Напред, пред свом војском, јахао је у златном руху на богато украшеном жераву деспот Угљеша,  
акога.{S} Султан му је у радости послао златну сабљу, а шта ће тек бити кад султан стигне амо!{ 
ников изиђе пред Угљешом са осредњом, у злато уоквиреном, иконом светога Прокопа, заштитника Др 
на доброме белцу стегоноша.{S} Широки и златом извезени стег са двоглавим орлом и круном држао  
преко свега одушевљавао беседама Јована Златоуста, а деспотица му је давала за право, хвалећи с 
!</p> <p>Угљеша пољуби, прекрстивши се, злаћени крст, а ђакон настојников изиђе пред Угљешом са 
тешког похода јахао је Љубоје у богатом злаћеном оделу војводском с високим калпаком, на коме с 
 то доле? — питаше брзо Рајко.</p> <p>— Зликовац, неваљалац, најамник!{S} Један од оних што су  
вде је то било, — показиваше старац — а зликовац је хтео отуд иза леђа напасти.{S} Је л’ тако б 
ине.</p> <p>Они стадоше.</p> <p>— Ту је зликовац! — рече старац и извади нож, па корачи напред. 
 бојао, да нападачи не поступе и сувише зликовачки према нападнутом женскињу, те да његова помо 
радим.{S} Да ми ко помогне убацити тамо зликовца.</p> <p>Рајко се упути из врта на двориште и д 
, заустави Лабуда, скочи са њ, грмну на зликовце, који већ окренуше, и прихвати <pb n="85" /> о 
њима и стари дворанин.</p> <p>— Јунаци, зликовци нам умакоше, али им жртве не дадосмо! — довикн 
емљу, а нечији се глас продра:</p> <p>— Зликовче, нећеш тамо!</p> <p>Рајко скочи, окрете се и у 
 за добро са једне стране, прилазило је зло са друге.{S} Ко мени може казати, са које ће стране 
оји ће ветар донети добро и лепо а који зло и ружно време, који ће натерати мало лепе а који мн 
дереш матицом, расецајући таласе велике злобе људске, ја се и сама челичим, а неки свети огањ д 
т шта је све то!{S} Играчка, наивна или злобна игра — свеједно !</p> <p>На то су се сводиле мис 
покојство душе моје поремећено никаквим злобним гласом, који би осумњичио моје пријатеље, ни до 
Знам.</p> <p>— Он треба да плати главом злочин према теби, према мени, Гојку, Мари, ћесарици.{S 
и на то.{S} Тек кад је сазнао за Томино злочинство и према Јелени, плану по ново и одлучи да уч 
но означи места, до којих ће трагати за злочинцима, па, ако их не нађу, да не иду даље, већ да  
 кога је она држала за домаћу несрећу и злу коб.</p> <p>Ни Видосави а још мање другима није бил 
лац иде, да метне главу у торбу.</p> <p>Змај гони ђавола.</p> <p>Бегунац ће у мрклој ноћи лако  
логаја, на које је зинула гладна чељуст змаја османског, који је главу своју пренео овамо а тел 
ед на мене.{S} Још сутра ћу стати ногом змији на главу! — значајно рече Рајко.</p> <p>-— Је л’  
макла гнезду грдно <pb n="70" /> велика змијурина.{S} Ја сам је хитцем једним скинуо и ослободи 
колико недеља.{S} Он уме читати звезде, зна свакој јаснијој звезди њено име онако, како су га с 
?{S} Сви сте ви јунаци и врли витезови, зна то сва краљева и деспотова војска, па зато баш и хо 
кама.{S} Он добро разуме и тичји језик, зна и по лету њиховом наслутити, какви ће — мили или те 
, а кад је био дете и сам је причао.{S} Зна он рећи и за што је то било.{S} Окупите га, да прип 
лета ту травку, па је не могаше наћи, а зна је описати, као да ју је небројено пута имао у рука 
е ме звали.{S} Одмах ваља настати.{S} А зна ли што о томе отац Гојков, Властоје?</p> <p>— Ништа 
а малим каменим степеницама.</p> <p>— А зна ли за твој ненадни одлазак Мара? — упита га тихо и  
ца не зна али слути.{S} Гонилац бегунца зна, ал’ грех му цео не слути.</p> <p>Бегунцу је пут ма 
јаше глас људске питомости и срца, које зна да није вечито.{S} То бејаше рика рањенога тигра ил 
, ако умакне.</p> <p>Бегунац гониоца не зна али слути.{S} Гонилац бегунца зна, ал’ грех му цео  
ина.</p> <p>— Добро.{S} А у граду се не зна, шта је с војводом Гојком учињено?</p> <p>— Тако је 
 већ моја пред Богом.{S} Али свет то не зна, а ваља ти то бити и пред њим.{S} Не брини, бићеш.{ 
м је бој био први, а ни један од њих не зна, у колико је битака био, колико пута рањен, па и ко 
 није така трка прва Гонилац само њих и зна.</p> <pb n="163" /> <p>А какви греси?</p> <p>Бегунц 
опремио једног поузданог коњаника, који зна шта ће монаху поручити.{S} Дај ону амајлију са гроб 
унак, Рајко, а душу његову каквом бојом зна сликати тек прошлост добре девојке, Јелене!</p> <pb 
ло лепе а који много штетне кише.{S} Он зна, на којима се изворима скупљају виле, где се купају 
ролажаху недалеко од мога мучилишта, ко зна шта би од мене још било.{S} Не говорах ја залуд да  
и.{S} Веле чак, да су га и убили.{S} Ко зна!{S} Где нема Божјег благослова, нема ни живота!</p> 
и, кад Ана на то одговори :</p> <p>— Ко зна, шта се крије у најближој будућности!{S} Мож’да ће  
и.{S} На мах му сину мисао:</p> <p>— Ко зна, шта је могло бити ?</p> <p>Он проговори:</p> <p>—  
 како си ми постала љуба верна.{S} И ко зна, колико би душа моја више страдала да јој у часовим 
ло ровити.{S} Нама предстоји борба и ко зна колико дуга и мучна војна с Турцима.{S} Између нас  
жу.</p> <p>Даље грабе и лете.</p> <p>Ко зна колико времена језде?{S} Бегунац за цело не, гонила 
е, нигде огња, искре, светлости.</p> <p>Зна ли бегунац, куда га сада носи већ у пола изнемогли  
јводе Гојка из Драме.</p> <p>Нико га не знаде по мраку право упутити, и он луташе и даље по лог 
ња.</p> <p>— Борисмо се неуморно и само знадосмо за победе! — додаде Вукашин.</p> <p>— А сада?< 
опавши се коња и оружја, други за часак знадоше са које стране непријатељ улази у логор.</p> <p 
терасмо.</p> <pb n="155" /> <p>— Хе, да знађах за ову руменику, док тамо бејасмо, бих се и ја и 
у отпора.</p> <p>Ал’ турска војска боље знађаше место, на коме је, и краљ поче са својима корак 
у забуни извади и он брзо мач, и ако не знађаше зашто све то бива.</p> <p>— Варалице, прељубниц 
 Теологита још се не надаше Гојку, нити знађаше шта је са њим.{S} Јелену пак не очекиваше никад 
ала ти, а не дао Бог да будеш у невољи, знај да ћу ти се братски одужити!</p> <p>Они изиђоше из 
довикиваху, да су сви на ногама, да сви знају за невољу и да се сви сложно одупиру, али говорах 
године.</p> <p>Од веселих ратника, који знају вредност своје снаге, ври, тутњи земља, јечи вазд 
јања, колико је дугачак мост.</p> <p>То знају сад обојица.</p> <p>Коњи сустају ал’ се напрежу.< 
тници склонише у најближе им чадоре, не знајући по помрчини наћи своје.</p> <p>Кад се ратници с 
 мало продремају.{S} Певци учесташе.{S} Знак да је скора зора, кад се ваља кретати натраг У Дра 
х, ил-Алах!</p> <p>— Наш стег!</p> <p>— Знак, какав знак!</p> <p>— Боже, опрости!</p> <p>— Узбу 
/p> <p>— Наш стег!</p> <p>— Знак, какав знак!</p> <p>— Боже, опрости!</p> <p>— Узбуна!</p> <p>— 
говори старац.</p> <p>У томе труба даде знак, да неко долази У град.</p> <p>То бејаше Гојко с Ј 
о пољуби ту суву руку, а старац му даде знак да се дигне.{S} Он устаде, па седе до оца на посте 
: — Да си благословен!</p> <p>То бејаше знак да говори из чистог уверења и истинских осећаја.</ 
ђоше на чету војника.{S} Трубе огласише знак, а чета кликну:</p> <p>— Живео деспот !</p> <p>— А 
 <p>Кроз ноћну се тишину разлеже трубни знак један пут, два пут па онда и трећи пут, а мало пос 
њивало и на послетку ишчезе.{S} На дати знак хајкачи са других страна почеше свој посао.{S} За  
о покојни ћесар Војихна <pb n="22" /> у знак захвалности, што му је Властоје једном код Крстопо 
ца брже.</p> <p>Ни одговора нити каквог знака.</p> <p>Он поћута и ослушну.</p> <p>Не чу ништа.{ 
у да са тим раскинем.{S} Благо и уресе, знаке таштине земаљске, — дадох светој обитељи; дадох Ј 
>Трубе око деспота не престајаху давати знаке српској војсци.</p> <p>Угљеша ободе коња, и он ка 
це Ане био је примљен без икаквих већих знакова одликовања, које његово наименовање доноси.{S}  
досава.</p> <p>Јелена чисто задрхта.{S} Знала је већ из обавештавања с Рајком, да је Тома узрок 
тим исприча Видосави оно, што је и сама знала о Гојку у Крстопољу.</p> <pb n="73" /> <p>Видосав 
та госпођа и образована женска, која је знала схватити озбиљност прилика, што од неког доба нас 
а.{S} Приступила му је узбуђена, јер је знала да од одговора његовог зависи и срећа њена.{S} По 
ојој кући због тог туђина, а ти ниси ни знала.{S} Наша мила Мара—</p> <p>— Шта?{S} Мара? — зачу 
онај мален број крстопољских становника знали, да су добили новог заповедника.</p> <p>За Гојком 
ли говорити што су мислили, али се ипак знало, да они верују, како на Душану нема правога благо 
Да.{S} Да га не знаш, витеже?</p> <p>—- Знам, сестро мила! — И он јој онда причаше о Исаији, мо 
етлост нове звезде нових завојевача.{S} Знам —</p> <p>Деспотица писну:</p> <p>— Стани, заклињем 
Знам.</p> <p>— И жигосан тиме.</p> <p>— Знам.</p> <p>— Он треба да плати главом злочин према те 
, није тако.{S} Он је свргнут.</p> <p>— Знам.</p> <p>— И жигосан тиме.</p> <p>— Знам.</p> <p>—  
/> <p>Војвода одговори кратко:</p> <p>— Знам.</p> <p>— А није ли тамо и војвода Властоје?{S} Он 
о, знаш, у чему је моја срећа?</p> <p>— Знам, јер умем читати људска срца.{S} Ти си ме чудно по 
/p> <p>— Учинио сам по жељи властеле, а знам да нисам ни вашу вољу прекршио, — рече им благо Уг 
 незнани јуначе, казати свога имена, да знам ко ме у овој ноћи самца тако мило разговори? — упи 
 мном хајдете натраг у Дренопоље.{S} Ја знам и Угљешу и његову војску.{S} Јесу храбри, јесу мно 
И ја вас благосиљам! — понови Ана. — Ја знам већ све!</p> <p>— Ја сам била, мила Маро, издајица 
јко.</p> <p>— И да и не до сада.{S} Сад знам све, — одговори Гојко.</p> <p>Седоше, па у многобр 
ај сатанским смехом — ја сам свуда, где знам да ћу ти требати.{S} Зар си заборавио на ону моју  
ти се облак као провали или развуче, не знам ни ја, па ме испусти.{S} Нисам дуго летео озго, па 
зове.</p> <p>— Шта је било са Томом, не знам.{S} Доцније сам чуо, да се мој стриц могао спасти, 
/p> <p>-— Неко пророчанство, шта ли? не знам ни ја, али сам тако чуо.{S} Хришћанском цару јавио 
 вели, био лако рањен у том боју.{S} Не знам.{S} Мож’да.</p> <p>Толико је знао и пријатељима по 
Љуба Угљешу.</p> <pb n="100" /> <p>— Не знам, добра моја Љубо, — одговори Угљеша. — Али кад ти  
аље поуздати у стару срећу?</p> <p>— Не знам!</p> <p>— Већ?</p> <p>— У стару десницу!</p> <p>—  
ку?</p> <p>— А зашто дигох?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Због овога, — рече Гојко, и из недара из 
а душа пати, твоје срце страда, а ја не знам узрока.{S} Угљеша — и она му наслони своју лепу гл 
чак на дно Грчке.{S} Ђаво ме однео, ако знам, шта ми је право занимање!{S} Ја сам и војник и ви 
о срце осећа.{S} Чуј ме још мало, и ако знам, да ти је најмилија забава, да с мислима својим и  
930_C3"> <head>III</head> <p>Било је то знамените и тужне 1370 године, када је и Дренопоље пало 
зеше мач и пољубише.</p> <p>— Његово је знамење! — додаде Рајко.</p> <p>— Доста је клетве на те 
.</p> <p>— Реци нам, оче, што.{S} Ми не знамо, — неколицина се њих обратише Исаији.</p> <p>— То 
е уз њега — деспота -— својим саветом и знањем.</p> <p>Веће весело прими ту новину, а кад Гојко 
"*" /> <p>Тома је, измакнувши из Драме, знао да ће се свака претпоставка у гоњењу његову оснива 
о је морао владати и њим и царством.{S} Знао сам све, који су у милости код цара.{S} Проценио с 
ној спреми уђе у њихову одају.</p> <p>— Знао сам — рече после поздрава — да сте овде, па дођох  
раму.{S} Он је сад желео само освете, а знао је, да њој није још време.</p> <p>Тако је на путу  
 према Угљеши и деспотици Љуби, Тома је знао да та пажња иде само у корист његову.{S} Тако је У 
 правог обласног старешине.{S} И ако је знао, да је овом уздржаном реду у области драмској више 
S} Не знам.{S} Мож’да.</p> <p>Толико је знао и пријатељима поверљиво причао Рајко.</p> <p>Међу  
и да им се ваља журити:{S} Тома, што је знао да гвожђе ваља ковати док је вруће, Љубоје — што м 
/p> <p>Помишљало се на војну, а свет је знао чак и то да се млађи брат деспот Драгаш од тога до 
>У то доба у Драми, где нико други није знао нити је могао слутити шта се код Пловдина догађа,  
м ја била у Водену.{S} Али му нико није знао казати шта је у истини, те је отишао и он незнано  
већим државним делима.</p> <p>Нико није знао, шта је Момчила навело да се придружи са својом во 
 Како где?{S} Та зар не знаш, јад те не знао, да оно нит’ је кућа, нит’ је у њој људи, где гусл 
зе, — рече један.</p> <p>— А шта бих ти знао, синко, и казивати!{S} Тешко ми је, кад станем раз 
ала ми је све јачом светлошћу, и ја сам знао да ћу изићи победиоцем.{S} У тешким приликама у Пр 
сам све то и ја, — рече Угљеша — па сам знао, да он и без тога не би смео угазити у војну, а да 
p> <p>— До пре неколико тренутака нисам знао, да ћу бити путник.{S} Узвишена ћесарица ми је нал 
а Рајко.</p> <p>— Да.</p> <p>— То нисам знао, — рече Рајко.</p> <p>- Ни ми, — додадоше остали.< 
е потпуно освојила.{S} Али то није нико знао, јер је Љубоје и самог себе обмањивао уверавањем,  
 о другима мислио.</p> <p>Гојка је мало знао, али по Рајку, који му се не допадаше ни мало са о 
зо повуче у свој двор.</p> <p>Он је већ знао, да је био стао на последњу и највишу лествицу час 
бегли зато што не трпите мирис од вина, знате то најбоље!</p> <p>Сви ударише у смеј.</p> <p>— А 
си.{S} Истина, ја бих све то радо хтела знати више и опширније, јер си, видим, честит јунак, ал 
S} Овде нико ништа не сме за сад о томе знати, да не би глас допро до старог Властоја, који се  
и много зала па ипак дати користи, а не знати чиме и колико користи.{S} За измирењем цркве, кој 
оље: не мора Лала-Шахин о томе ништа ни знати.{S} Ми ћемо свршити посао срећно и раније, но што 
еби, души твојој? реци ми — мож’да смем знати — и ражаљеним гласом додавши: — кажи, молим те! — 
а не умеју пустити!{S} Шта сам ја могао знати у мраку !</p> <p>Старац уђе и куцну на врата Томи 
ше враћао Кантакузену, за кога се могло знати да ће пропасти.{S} Није му се вратио ни онда, кад 
ко, колико су и други у граду могли већ знати.</p> <p>— Непознати ми брате, витеже, ја бих још  
 много причати, — продужи Љуба — па ћеш знати онда, и шта је могло бити с нападом на тебе, и шт 
ме под теретом брига и бременом времена знатно клонула, а војна, о којој очекиваху гласове свак 
ученика-господара.{S} Момчило се одиста знатно упитомио, разбирао је за начин живљења у првих В 
мо му искрено рече да је стари Властоје знатно болан.</p> <p>Гојко сабра веђе:</p> <p>— Коса је 
але, није тога живота нестало, и ако се знатно повукао у скромније границе.</p> <p>Помишљало се 
адин био је у Жегљигову, где је добијао знатно благо од закупаца богатих рудника, нагонећи чест 
 државица.{S} Ту је била и Драма, друго знатно место у деспотовини; ту је и каменита тврђава Ме 
но рече Јелена.</p> <p>— А ако ме многи знаци не варају и крвника туђина наћи ћемо, — рече Гојк 
.{S} Њему се одазваше у два маха слични знаци из шумарка.{S} Али то не опазише ни Ана ни Мара,  
 рече Гојко. — Где ми је оружје, где су знаци мога чина?</p> <p>— Ето их, — рече Љубоје показуј 
 сутра ћу стати ногом змији на главу! — значајно рече Рајко.</p> <p>-— Је л’ овоме? — умеша се  
ноћас овде.{S} Зато дођох.</p> <p>Он је значајно погледа, а она брзо настави:</p> <p>— Господар 
е све на шта се ослонити можемо! — рече значајно Угљеша, гледајући право у очи Вукашину.</p> <p 
ло одговори Јелена.</p> <p>— Ти, дакле, знаш? — упита га Рајко.</p> <p>— И да и не до сада.{S}  
"39" /></p> <p>— А од куда ти, велможо, знаш, у чему је моја срећа?</p> <p>— Знам, јер умем чит 
 га, веле, зове братом својим.{S} Ти га знаш?</p> <pb n="107" /> <p>Војвода одговори кратко:</p 
> <p>— Исаија?</p> <p>— Да.{S} Да га не знаш, витеже?</p> <p>—- Знам, сестро мила! — И он јој о 
 Истину велиш?</p> <p>— Него?{S} Зар не знаш да је моја породица учена?{S} Зар си заборавио, да 
д наћи?</p> <p>— Како где?{S} Та зар не знаш, јад те не знао, да оно нит’ је кућа, нит’ је у њо 
сле одласка Гојковог.</p> <p>— Видо, ти знаш моје мисли, моје осећаје.{S} Па могу ли друкчије?< 
 знаш, о чему се мисли моје баве.{S} Ти знаш, како ми је тешко, кад се препреке томе стану јављ 
тицу.</p> <p>— Љубо, — рече јој он — ти знаш, о чему се мисли моје баве.{S} Ти знаш, како ми је 
блеском сујетнога живљења.{S} Ти ме бар знаш!{S} Није спокојство душе моје поремећено никаквим  
цују али катуњанима не добацују.</p> <p>Зној им се цеди низ лице, а они не престају.</p> <p>— Ј 
 иза шибља указа и у два скока стиже на знојавом Лабуду Гојко.{S} Нападачи, изненађени, пустише 
 је честит јунак.{S} А деспот га, веле, зове братом својим.{S} Ти га знаш?</p> <pb n="107" /> < 
чко збориште.</p> <p>— Нашег властелина зове његов господар, — говораху они — он зове нас, ми ћ 
о, она упита Видосаву;</p> <p>— Како се зове овај војвода!</p> <p>— То је тај туђин, велможа То 
ове његов господар, — говораху они — он зове нас, ми ћемо радо свуда са њим а под Божјим благос 
.</p> <p>Дуго је сам размишљао, па онда зовну деспотицу.</p> <p>— Љубо, — рече јој он — ти знаш 
пустише пред овим другим.</p> <p>Љубоје зовну старешину градске страже.</p> <pb n="78" /> <p>—  
спод, — говораше Ана чешће.{S} А једном зовну дворанина:</p> <p>— Благоје, је ли раздељена у по 
{S} Певци учесташе.{S} Знак да је скора зора, кад се ваља кретати натраг У Драму.</p> <pb n="62 
S} Тако га је више пута очекивала.{S} И зора је по кадшто затече, њега нема, ал’ и она не трене 
ањени, нађоше гроб свој.</p> <p>У том и зора забеле; за мало — па видело поче јаче освајати.</p 
ој обали реке Мутнице.</p> <p>Кад грану зора и они стигоше под источне огранке Меникејскех гора 
.{S} Поћи ћете још сутра у први освитак зоре.{S} За све остало, што иде уз нови положај твој, ј 
ед, којим хтеде продреди кроз танки вео зорине помрчине да прати врлог витеза.</p> </div> <div  
Ту је Ана чешће долазила на вечерње или зором на јутрење.</p> <p>Један пут јој Тома Теологита п 
е, забрави врата и у несаници очекиваше зору.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18930_C 
е пехарима.</p> <p>У разговору дочекаше зору.</p> <p>Гојко предложи, да остане за кратко време  
летиш југу да тражиш светлијих сунчаних зракова, причај тамо, да овде има једно срце, коме би н 
 уздаху, но лакој тици, сунцу и светлим зрацима његовим!</p> <p>— Војна неће дуго трајати.{S} А 
/p> <p>— И оно ће нам пасти у крило као зрела воћка, — додаје безбрижно војвода Богдан.</p> <p> 
тање:</p> <p>— Војвода је Гојко и иначе зрео.{S} О њему постоје већ читаве приче по Крстопољу.{ 
оз ту шумицу, пред њих искочише три, до зуба наоружана, човека, који по свему подсећаху на морс 
судију!</p> <p>Тома, сав зелен, шкрипну зубима:</p> <p>— С тобом је свршено!</p> <p>И пође на Г 
ара.</p> <p>Марица тече мутна и крвава, и односи коње и јунаке, токе и челенке.</p> <p>А са сев 
земљу, да непријатељ у страху ишчезава, и да ће се за дан два његова војска састати с војском к 
 одељење раздели на по неколико редова, и сви у један пут стадоше пажљиво испуњавати дугачке пр 
елможо, кадгод имао нада, жеља и снова, и ако си за њих какве лепе и благе ноћи мислио, да ће с 
ти Угљешиној уђоше к њима дворанке, да, и саме плачне, теше деспотицу, Угљеша се удали, очевидн 
p>— И краљ?</p> <pb n="178" /> <p>— Да, и он!</p> <p>Јунацима заблисташе сузе у очима.{S} Узеше 
ти, — продужи Љуба — па ћеш знати онда, и шта је могло бити с нападом на тебе, и шта је препати 
ом на вашу границу.{S} Он не иде овуда, и ви га нећете срести.{S} Са мном хајдете натраг у Дрен 
овим земљама и злата и блага свакојака, и вина и понуде, и господства — па опет шта је све то!{ 
далека си, војводо?</p> <p>— Из далека, и идем доста далеко.{S} Ја сам од стране деспота Угљеше 
ава допрла и до тог атонског пустињика, и он у теби гледа спас!</p> <p>Кроз ноћну се тишину раз 
бну песму!{S} Она ми је И отац и мајка, и брат и сестрица!{S} Она ми је једино благо!{S} Други  
љутито су се бацили на подбадача Гојка, и са њиме своје завереничке рачуне крвавим путем пречис 
еговог друштва.{S} То су чули од Гојка, И били су мирни</p> <p>Кад је сав тај посао био свршен, 
љама.{S} Таком се животу није радовала, и само смеона и издржљива њена природа могла ју је одрж 
Рајком, коме се никад више није надала, и с Исаијом, кога је једва била и запамтила, учинио је, 
еби опазила.{S} Али јесам нешто видела, и то ћу ти радо казати.{S} Добри Угљеша мој!{S} Војна ј 
а првога бедема два пута већ променила, и кад је звоно са високог торња на истим вратима огласи 
ка веселост, диже руку, која се тресла, и спусти је на главу Гојку:</p> <p>— Да си благословен! 
е проредили, поново се окупе око краља, и новом снагом дају отпора.</p> <p>Ал’ турска војска бо 
S} У њој плану жар свеснога частољубља, и она лаганим али поузданим гласом рече:</p> <p>— Госпо 
о стражару, који је био на степеницама, и стражар оде.</p> <p>После неколико тренутака зазвекта 
иоци товарних коња пожурише се за њима, и за часак се у пољу забелеше нови лепи чадори Љубојеве 
ли да стеку милости, проказали Турцима, и они су главом платили.{S} Други су поскапали на путу  
азио као поклисар на двор мога поочима, и оба се пута дуже задржавао.{S} Ја сам мислила, да је  
топлином прекипеле страсти изусти Тома, и са свим се приближи Мари.</p> <p>— Ја ћу се силом бра 
..</p> <p>Тако је прошло неколико дана, и деспотица је већ била, забаве ради, на позлаћеном ђер 
г благослова!{S} Пијмо, испијмо до дна, и живимо за част и име своје и своје отаџбине!{S} Здрав 
је био слеп према сјају Мариних врлина, и ако његове мисли не идоше нити+ могаху ићи тако далек 
 свиђају певања песника Манојла Филона, и ако он велича царски престо и скиптар.{S} У витешким  
оставио њихов покојни господар Војихна, и о деспотици Љуби, која је дошла на погреб свога оца.{ 
пској војсци.</p> <p>Угљеша ободе коња, и он као стрела полете кроз ноћну тмину.{S} Остали за њ 
!</p> <p>— Кажи да студен, што наступа, и вихор, што хита да обнажи лисно дрво, не могу замрзну 
елена сада задрхта, али се брзо прибра, и поносито диже главу.{S} Тома, идући лагано на коњу, п 
ској тврђави у Крстопољу осванем сутра, и да утишам узрујаност међу становницима, које с мора г 
и.</p> <p>Гојко бејаше изишао на врата, и дочека Исаију.</p> <p>— Добро дошо̑, витеже!</p> <p>Г 
јске и његових савезника, турских чета, и Рајко се извештио ратничким пословима и очеличио срце 
у три маха тутањ, налик коњског топота, и неку нејасну звеку, која се с времена на време пажљив 
ла.{S} Они ме ухватише, затворише уста, и, од страха онесвеслу, однеше некуда.</p> <p>Кад сам д 
ака. <pb n="16" /></p> <p>Угљеша ућута, и гледаше неко време преда се, а онда диже главу, и реч 
атраг своју војску испред Алтомановића, и смера да нападне на краљев град Призрен.</p> <p>— Пом 
— Помози Бог! — поздрави дошљак старца, и скочи с коња, па га поведе ка уласку у колибу.</p> <p 
 једну мисао! — одушевљено рече Угљеша, и устаде пруживши руку Вукашину.</p> <p>— И стати брат  
Јевронос-бегу то бејаше најјачи разлог, и он рече:</p> <p>— Добро, вратимо се лагано у Дидимоти 
ости, ти чисто врати моје године назад, и од мене, прилично окорелога ратника, створи меког љуб 
њена.{S} Послуша ли је, спасао је себе, и казао јој, да је љуби.{S} Не послуша ли — он ће погин 
 и шта је могло бити с нападом на тебе, и шта је препатио племенити витез — Љуба показа на Гојк 
калпаке, Исаија шапуташе свете молитве, и не би ока, које не ороси суза.</p> <p>У тај мах страж 
 мисли.</p> <p>Непознати лагано устаде, и, држећи у десној руци нож, приђе, мало погнут, на јед 
и храбра!</p> <p>Она се трже, пребледе, и брзо упита:</p> <p>— Да није —</p> <p>— Отац твој —</ 
ушати без поговора.</p> <p>Угљеша седе, и руком показа Томи да и он седне, али Тома оста стојећ 
ротив некрста!...{S} Прими ме, Господе, и опрости грешном, ал’ ја мишљах да вршим твоју вољу... 
ата и блага свакојака, и вина и понуде, и господства — па опет шта је све то!{S} Играчка, наивн 
иближи средини.</p> <p>Све се ту слеже, и бојни бео достиже врхунац свој.</p> <p>Али сад наста  
ога, срце му убрза, крв јурну У образе, и он, не могући прикрити ненадну узбуђеност, готово гла 
 стражаре киту поменка.{S} Он брзо узе, и руком мило отпоздрави она два сјајна црна ока Марина, 
и:</p> <p>— Јадно дете! — уздахнула је, и сама бришући сузе.</p> <p>А ни Мара ни Видосава још и 
 војска боље знађаше место, на коме је, и краљ поче са својима корак по корак одступати дубље у 
ваху у карактерима својим.{S} Рајко је, и ако доста старији, био јунак, који слабо помишља на с 
зађевица пре нашег похода на Османлије, и њихово ће оружје бити поред нашег.</p> <p>— Млади вит 
сељаваш душу моју, обрадуј и срце моје, и благослови свога <pb n="92" /> сина, да сме с твојим  
 мегдана, а натопљеном потоцима људске, и српске и турске, крви.{S} Пусто чадорје стоји развуче 
 стрина видела, истина мало по из даље, и саму свету Софију цариградску?{S} Шта ћеш више!</p> < 
{S} А кад дође ближе пусти оштро копље, и оно се пребацивши Гојка, који на мах клече, преби о с 
ђујем.{S} Да се боримо!{S} Причекај ме, и умири се.</p> <p>Видосава изиђе, па се после неког вр 
<p>— Ха, ха, ха!{S} Погинућеш да Богме, и то још данас ал’ од вина, старче!{S} Ха, ха, ха!</p>  
м приђох.{S} А сада су гусле раслупане, и место вина честити је младић пролио племениту крв <pb 
рипада по заслугама преминулог Војихне, и даје јој власт ћесарскога сана.{S} А уз многобројне п 
велможа Тома ! — Видосава се сети Маре, и несавладљива љубав према њој и болећивост у тешком по 
 леђа.{S} А кад дође близо, притаја се, и непомичан ћуташе неколико тренутака.{S} Ветрић је ћар 
а могу ли друкчије?</p> <p>— Разуме се, и можеш и ваља друкчија да будеш.{S} Зашто тужиш?{S} Ва 
на се киша спусти.</p> <p>— Одржаће се, и неће се загасити, јер ће киша брзо проћи, — рече стар 
ошћу која не би ломила његове интересе, и предусретљивошћу, <pb n="32" /> која је била напред п 
ли је ипак увидела да није без заштите, и ако је Гојко далеко.</p> <p>Кад је са Рајком дошла до 
чео сан навлачити.{S} Изиђе у двориште, и приђе ватри.{S} Она се већ била загасила, само је јед 
 жегљиговске реке, посматрао њено ушће, и — мислио о Драми и својим милим у Драми.</p> <p>Враћа 
ошлост.</p> <p>А једна засја мало јаче, и он на њеном сјају виде последњи преступ свој у највећ 
ће полеће са ње у висину, дружба кличе, и после неког времена витез се враћа у ред са добро озн 
<pb n="69" /> полусвесног тврдо везаше, и кренуше, да га кроз отвор на поду спусте у тамницу.</ 
ао овог часа коњаник од деспота Угљеше, и да <pb n="149" /> је донео прве, добре гласове.{S} Де 
ош једном живље севнуше па се склопише, и — угасише на свагда!</p> <milestone unit="*" /> <p>Пр 
</p> <p>Врата се на један мах отворише, и на њима се указа — Тома Теологита.</p> <pb n="53" />  
p> <p>Рајко га прихвати, па га скидоше, и спустише на земљу.</p> <p>Љубоју се лице смрачи, загл 
, грмну на зликовце, који већ окренуше, и прихвати <pb n="85" /> онесвеслу Ану.{S} Мара не мога 
губљеним сјајем.{S} Стеже десницом нож, и пре, него што преплашени Турци могаху и помислити, шт 
иво, говорио је и као деспот и као муж, и као јунак и као човек од срда, па кад је хтео да крун 
 да се сном окрепи.{S} И хрти и жерави, и соколи и соколари траже одмора после богатога лова ми 
ка отече.{S} Испричала је све Видосави, и ова се не могаше уздржати:</p> <p>— Јадно дете! — узд 
S} Богати га украс бојна мача изненади, и он пусти поглед низ мутну воду, као да тражаше јунака 
љубави своје загрли, притиште на груди, и на чело јој стави први, тако дуго жуђени, пољубац...< 
ут?</p> <p>Верни се коњиц чисто освежи, и копаше ногом, као да би хтео одговорити своме господа 
лантно рече:</p> <p>— Ви сте то желели, и само та помисао учинила је, те ми је рука, пуштајући  
одрекао покорност царици матери Јелени, и својих људи, који дођоше у земљу, до скора под јаким  
најмилије и великој и малој госпоштини, и старим и младим.</p> <p>Ана сама није могла ићи, али  
<p>И на мах изиђе.{S} Рајко се присети, и брзо пође за њим, а остали продужише да, уз лагано ср 
ико га не знаде по мраку право упутити, и он луташе и даље по логору с оштрим копљем и ножем у  
севнуше пуним изразом сујетне охолости, и он охоло изиђе из ходника на терасу, од које су се сп 
атече, <pb n="147" /> обриса сузне очи, и труђаше се, да буде веселија...{S} Како је красан рас 
.</p> <p>Старац је ућутао, склопно очи, и лагано испустио руку Гојкову.</p> <p>После дужег врем 
 такоше.</p> <p>Погледа је право у очи, и рече:</p> <p>— Љубо, тебе се више тичу.{S} Буди храбр 
 запад.{S} Овај други хитац не промаши, и орао вијући се у ковитлац са раширеним крилима паде к 
p>Лабуд се бејаше спустио низ брежуљак, и ношаше свога господара, летећи преко поља ка главном  
овини; ту је и каменита тврђава Мелник, и Крстопољ на Беломе Мору, и Перитеорион, <pb n="20" /> 
о? — упита Тома Љубоја.</p> <p>— Јесам, и већ сам почео издавати заповести, — одговори Љубоје.< 
 не зевнух.{S} У невољи измахнем ножем, и прекратим целу ствар.</p> <p>Онај се не могаше довољн 
јим благословом, оружје с непријатељем, и тада ћу видети, колико сам добро учинио, тако радећи. 
о крити?{S} Добро се загрејасмо винцем, и почесмо по души говорити.{S} Ако си, велможо, кадгод  
то захрза, а Гојко дочека Анђела мачем, и његовом крвљу попрска песак и камење крај воде.</p> < 
 да поганом туђину мачем срце потражим, и онда бих био сигуран, да <pb n="87" /> нисам ништа пр 
опољ.{S} Разборити деспот махну главом, и рече:</p> <p>— Сумњиво!</p> <p>Али ништа даље не урад 
p>Видосава се саста на само са Исаијом, и каза му све.</p> <p>Стари се монах једва држаше на но 
Дуго се на само разговарао са МомчилОм, и остао је у његову стану.</p> <p>Момчило је имао до че 
ножем, а Мара раскиде огртач под грлом, и руком зграби, трже и откиде ниску крупног бисера, кој 
лавним вратима покривен црним превесом, и како су јој се тужним писком одазвале мајка и сестра  
и.{S} Гојко је пак вазда био раздраган, и да му није извесна смрт честитога родитеља мутила душ 
 краља Вукашина, који је опсео Пловдин, и оставио деспоте Костадина и Драгаша Дејановића, да га 
 довољна залога за трајно пријатељство, и искрено савезништво између нас и Балшића.{S} Још се м 
бахат коњски, али се нападачи, за чудо, и не освртоше.</p> <p>Онај замахну ножем, а Мара раскид 
ст, најлепше тренутке, које је доживео, и будан снива, прелазећи с једне слике на другу и од је 
а услугу, што си поганом туђину учинио, и зато што сам испред твога копља морао клећи!{S} Тако  
и никад марио.{S} Тешко би у њу ступио, и да је остао у части, коју је до мало пре имао.{S} Ова 
м тако мислим, — одговорио му је Гојко, и на томе је њихово разбирање о уклањању Томином свршен 
нам.</p> <p>— Због овога, — рече Гојко, и из недара извади писмо, којим му Рајко јавља догађај  
ног војводе Властоја! — одговори Гојко, и пусти Лабуда.</p> <p>Старац задрхта од изненађења и м 
ху од студени клонули, уђе у врт Гојко, и приступи слободно Мари.</p> <pb n="90" /> <p>— Маро,  
дан.</p> <p>— А шта бих ти знао, синко, и казивати!{S} Тешко ми је, кад станем размишљати о суд 
жем што срце осећа.{S} Чуј ме још мало, и ако знам, да ти је најмилија забава, да с мислима сво 
анске навале, није тога живота нестало, и ако се знатно повукао у скромније границе.</p> <p>Пом 
 <p>О њему се није првих дана говорило, и ако је његов долазак све изненадно а неке и немило ди 
усти кроз бескрајни ваздушасти простор, и тражаше <pb n="52" /> да се заустави тамо, где је држ 
о силно, да Тома на мах изгуби смелост, и баш у тренутку, кад Гојко измахну да му мач са свим и 
ласник.{S} Ићи ћеш на доста велики пут, и до успеха твога поклисарства стоји много.{S} Однећеш  
/p> <p>После тога устаде, уђе у колибу, и изнесе ражанице, скорупа и млека, да се војвода залож 
неко време преда се, а онда диже главу, и рече Томи:</p> <p>— Теби је све ово познато боље него 
три палош наиђе на врат и главу његову, и не заустави се.</p> <p>Гонилац се са услужним мрковом 
а неограничено поверење и љубав њихову, и ћесарицу ћу уверити да су нападачи били најамници Гој 
 Угљешина становала сада у самом граду, и она бејаше права лична снага Угљешина, који се снажио 
 довече са свим смркне, сићи ћеш Гојку, и отворићеш му слободан излаз.{S} Казаћеш, да чиниш по  
да, <pb n="138" /> те обилазише војску, и још се ни један пут не вратише у град невесели и неза 
е двору своју љубу, па је, на послетку, и као врховна поглавица обилазио потчињену му Драму и њ 
он опет пољуби двоглавог орла на дршку, и крену коња.</p> <p>У силној тузи пођоше за њим и оста 
а остали се одмараху око млина на пољу, и ако је већ јаче било захладнело.</p> <p>У сумрак се п 
је и даље остао заповедник у Крстопољу, и с њим су били у Драми потпуно задовољни.{S} Гојко је  
укашин је скупио своју војску у Скопљу, и кренуо се са њом преко деспотовине светле браће Дејан 
ма ко чути више.{S} Боље отиди у Драму, и кажи да си ти учинио последњу услугу деспоту Угљеши.{ 
а љубо моја!{S} Казаћу ти чисту истину, и ако ми је немила.{S} Душа моја нема мира.{S} Али свет 
одговори Вукашин, стиште руку Угљешину, и устаде.</p> <p>Браћа се загрлише и пољубише.</p> <p>У 
 поведе реч о њему и његовом задоцњењу, и ако је било жупа удаљенијих које су већ биле стигле.< 
падачи, изненађени, пустише Ану и Мару, и, преплашени, прескочише јарак крај пута, па ишчезоше  
ђава Мелник, и Крстопољ на Беломе Мору, и Перитеорион, <pb n="20" /> негда крваво разбојиште и  
а се заче опште клање у свему простору, и да ноћ не крије непробојном црнином <pb n="170" /> св 
 битке сјала ми је све јачом светлошћу, и ја сам знао да ћу изићи победиоцем.{S} У тешким прили 
у долину, видео је и Струму и Струмицу, и многе тврде градове.{S} Стари су сумњали у срећан свр 
з мисли.{S} Скочи, огрну суву кабаницу, и приђе коњу, који је, оставивши набацану му траву, дре 
 Поздрави све — ах — све — и деспотицу, и кажи да је Угљеша чинио своју дужност, али да га је — 
ог од највернијих дворана Костадинових, и да је по госпођину послу пошла у виноград, недалеко н 
ај изиђе, а ја у место одговора јекнух, и занех се у тешку бољетицу, од које дуго времена болов 
јер смо. много заостали, — рече старац, и обојица ободоше коњиће.</p> <p>На утоку великог плани 
 у мисли.</p> <p>Небом је пловио месец, и бацао своју светлост на успавану земљу.{S} Звезде тре 
ненађен, у забуни извади и он брзо мач, и ако не знађаше зашто све то бива.</p> <p>— Варалице,  
/p> <pb n="82" /> <p>Гојко прекиде реч, и брзо скочи на Лабуда, јер спази, како у кланац ступиш 
мо браћа Дејановићи, Костадин и Драгаш, и њихов стриц војвода Богдан.{S} На њих можемо рачунати 
/p> <p>— Војводо — с Богом — војводо... и Љубоје клону на коња.</p> <p>Рајко га прихвати, па га 
јица су стали вребати старог дворанина. и ухватили су га, чим се растао од старца свештеника.{S 
ми душу тишти.{S} Ти си сада у незгоди: и по Божјим и по људским законима ти би сагрешила, ако  
оља.{S} За падом Пловдина <pb n="18" /> и Драме доћи ће пропаст Сера, а са њом ће се и Цариград 
ујем тајну без расковника <pb n="49" /> и не растумачим сам без вражбина, ево моје русе главе,  
додаде:</p> <p>— Мач краља Вукашина!{S} И он дакле!</p> <p>— И краљ?</p> <pb n="178" /> <p>— Да 
а ће тек бити кад султан стигне амо!{S} И велики га Лала-Шахин сада части.{S} Његова је заслуга 
 ускрснућа српске снаге и јединства.{S} И то ти даје ведрине.{S} О, како сам се осетила срећном 
.{S} Тако га је више пута очекивала.{S} И зора је по кадшто затече, њега нема, ал’ и она не тре 
 не могаху да одушеве стара сумњала.{S} И одиста они имађаху права!</p> <p>Старац заклопи очи,  
је бољка доброга му оца без пребола.{S} И тога се дана почео надати.</p> <p>— Оче, — реко је Вл 
, да је Љубоје већ у његовим рукама.{S} И одиста се Љубоје све више лепио уз тога, дотле немило 
о сам сад с војском војводе Богдана.{S} И њему сам певао.{S} Ала је то витез!{S} Вино и песма — 
дина, како си ми постала љуба верна.{S} И ко зна, колико би душа моја више страдала да јој у ча 
вота његовог добише обилате накнаде.{S} И он поче по ново веровати у тиху срећу скромнога али п 
 у пуном сјају миле светлости своје.{S} И тада се старац загреје.{S} Гледа пред очима прошлост, 
з <pb n="123" /> двора велможе Томе.{S} И тамо је нешто тражио.{S} Пратио сам га вечерас узасто 
ан са дугог пута?</p> <p>— Ни то не.{S} И ако сам вечерас стигао из логора војске наше, што је  
м нестане правог обласног старешине.{S} И ако је знао, да је овом уздржаном реду у области драм 
не може њему дати оно, што он тражи.{S} И још нешто.{S} Не може она срушити срећу његових непри 
 нађох онога што царству нудисмо ми.{S} И ми устасмо против њих.{S} Цар стаде уз њих.{S} Ми беј 
ве је живо легло, да се сном окрепи.{S} И хрти и жерави, и соколи и соколари траже одмора после 
инца.{S} Верује да ће му лакше бити.{S} И ја те, узвишена ћесарице, молим.</p> <p>Ана бејаше у  
а узрок њене онолике туге и жалости.{S} И Рајко, који се у врту зарече, да ће још сутра дан одм 
 па одоше у шуму не рекавши ни речи.{S} И да ме грло не послужи, да добаци моје муке и невоље д 
рог, који објављује Угљешин долазак.{S} И у томе се не превари.{S} Радосна полети своме војну у 
ла самостална са својим патријархом.{S} И то је донело потребног душевног мира.{S} Таман сам ми 
ћи свануо сјајан и ведар сунчан дан.{S} И она се животу сада први пут после толиких неприлика у 
 по граду и подграђу за час рашчуло.{S} И док су неки нагађали, шта ће љутити Костадин урадити  
ли Турцима је требао баш тај градић.{S} И они га узеше.{S} Два повереника царевића Сулејмана се 
лучи, да нагласи Ани догађај у лову.{S} И она га рече кратко и нејасно.{S} Али је још више уби, 
алости, олакшаше боле и тугу њихову.{S} И после прве силне жалости наступи мајина тужног и тихо 
, рекавши:</p> <p>— Сад једну грчку.{S} И ова је била грчка, ал’ војвода Богдан хоће да му је п 
а ударише на благодарење и богомољу.{S} И после неколико тренутака из цркве се, у којој бејаху  
 <p>— Све је већ учињено, господару.{S} И ја ћу сузу захвалности канути на одар ваљаног витеза! 
алолетном цару византиском Јовану V.{S} И није се кајао за то.{S} Кантакузен је свршио свој жив 
S} Послуша боље.{S} Мож’да су ђаури?{S} И он се брзо склони низ Марицу, бацивши преломљени мач. 
 витеже?</p> <p>—- Знам, сестро мила! — И он јој онда причаше о Исаији, монаху манастира светог 
било и приступити.{S} Ево погледајте! — и Тома повуче на више левом руком рукав са своје десниц 
} Опростите, браћо!{S} Прости јуначе! — и Богдан загрли Љубоја.</p> <p>— Војводо — с Богом — во 
Да се још једном кренем, полако — ах! — и он се стропошта поново на земљу, огрезао у крви.</p>  
е му части, која је припала часнијем, — и Угљеша показа руком на Гојка.</p> <p>— Што год ти ура 
 Тако је, — одговара му његов другар. — И султан је задовољан.{S} Баш кад је победоносно улазио 
леменити витез — Љуба показа на Гојка — и други јунак, Рајко, а душу његову каквом бојом зна сл 
трада, а ја не знам узрока.{S} Угљеша — и она му наслони своју лепу главу са црном дугом косом  
м обронку.{S} Поздрави све — ах — све — и деспотицу, и кажи да је Угљеша чинио своју дужност, а 
ед на Гојку, очи му још једном синуше — и издахну.</p> <p>Гојко зајеца, витези скидоше калпаке, 
ичином љубимицом.{S} Не плаши се, али — и повери ми се, — рече Тома, смешећи се, па ободе коња. 
 Његова је заслуга, што су већ стигли — и ако је тек две недеље од боја — поклисари српског вој 
х држава.</p> <p>— Њих ћемо и позвати — и само њих, јер од Бугарске се немамо чему надати.{S} О 
и твојој? реци ми — мож’да смем знати — и ражаљеним гласом додавши: — кажи, молим те! — спусти  
ачењима, јер смо онда пропали.{S} Ево — и она се лако спусти на колена — преклињем те —</p> <p> 
>— Красно, млади певачу! — рече Гојко — и ако би се истини твоје песме могло мало и приговорити 
{S} Не губимо времена.{S} Ма шта било — и Тома бацивши листак диже руку да такне Мару.</p> <p>У 
 неизвесност судбине њене у томе часу — и ја желим да се два пута Бог не куша!</p> <p>Гојко је  
словом Божјим —</p> <pb n="144" /> <p>— И мојим! — огласи се Ана, која изиђе иза густе вреже бр 
така завист — љубав неодољива!</p> <p>— И ево овде, у осами ових гора, ближе једином господу Бо 
л’ тачан као пре?</p> <p>— Да!</p> <p>— И поуздан?</p> <p>— Да!</p> <p>— Колико можеш имати ваљ 
еби одговори:</p> <p>— И сада!</p> <p>— И од сада? — упита Вукашин.</p> <p>— И од сада! — одлуч 
ће се посветити?</p> <p>— Има!</p> <p>— И жерава, који ће стићи његовога коња?</p> <p>— Има !</ 
ај бићу његовом?</p> <p>— Има!</p> <p>— И руке, која ће се посветити?</p> <p>— Има!</p> <p>— И  
краља Вукашина!{S} И он дакле!</p> <p>— И краљ?</p> <pb n="178" /> <p>— Да, и он!</p> <p>Јунаци 
ли она изнемогла?</p> <p>— Не!</p> <p>— И ја тако мислим, — одговори Вукашин. — Руку ову не зам 
вредних помагача, — рече Тома.</p> <p>— И ја тако мислим.{S} Гојко, млади војвода у Драми, био  
е страни, одакле им приђе Ана.</p> <p>— И ја вас благосиљам! — понови Ана. — Ја знам већ све!</ 
— Како? — питаше зачуђено Ана.</p> <p>— И овако је ишло тешко, а онако би било немогућно.{S} Пл 
кислу кабаницу и доброга коња.</p> <p>— И јесам путник, кога ова киша натера да сврати мало до  
гаше против нападача Рајковог.</p> <p>— И хоћу! — одушевљено прихвати млади певач. — То ми је с 
 у Дренопољу још траје весеље.</p> <p>— И сам се Алах са својим моћним пророком радује! — вели  
p>— У њих треба њега ухватити.</p> <p>— И да непријатеља српског имена, мож’да, припреми да нас 
ће отворено и витешки напасти.</p> <p>— И сам тако мислим, — одговорио му је Гојко, и на томе ј 
 Он је свргнут.</p> <p>— Знам.</p> <p>— И жигосан тиме.</p> <p>— Знам.</p> <p>— Он треба да пла 
p> <p>— Грехота је, али јесам.</p> <p>— И ја.</p> <p>— Још су ми близо дани варљиве среће у људ 
 сестро !{S} Ја сутра полазим.</p> <p>— И ја ћу с тобом! — одлучно рече Јелена.</p> <p>— А ако  
>— И од сада? — упита Вукашин.</p> <p>— И од сада! — одлучно одговори Угљеша.</p> <p>— Добро.{S 
ренопоље, — вели краљ Вукашин.</p> <p>— И оно ће нам пасти у крило као зрела воћка, — додаје бе 
ора горе и доле, десно и лево.</p> <p>— И тако остаде у залуд моја журба.{S} Томе не стигох, а  
дакле, знаш? — упита га Рајко.</p> <p>— И да и не до сада.{S} Сад знам све, — одговори Гојко.</ 
ићи кад тад! — одговори Гојко.</p> <p>— И ја тако мислим.</p> <p>Продужише ћутећи.{S} После нек 
сној победи, — одговори Гојко.</p> <p>— И твоме скором венчању!</p> <p>— Које неће, брате, бити 
ом ваља придобити нових слугу.</p> <p>— И то ће бити.{S} Лала-Шахин жели да се и то вечерас поч 
естано кружаше из руке у руку.</p> <p>— И вино весели срце човеково! — рече један пошто се добр 
устаде пруживши руку Вукашину.</p> <p>— И стати брат уз брата па победити или бити побеђени! —  
 а Тома чисто уплашено похита:</p> <p>— И мени и ћесарици јављено је у исто доба.{S} Ја ћу Гојк 
утно блеђи, али на мах устаде:</p> <p>— И деспотица ће поћи с тобом.{S} Ићи ће на гроб свога пр 
и, а Угљеша сам себи одговори:</p> <p>— И сада!</p> <p>— И од сада? — упита Вукашин.</p> <p>— И 
чекам, да се вратим у Драму. —</p> <p>— И дочекали сте, — рече му Тома, па му онда испоручи: ка 
ора је по кадшто затече, њега нема, ал’ и она не трене.{S} А кад је уморну савлада и преваром о 
у њима као јачи од сваког посебице, ал’ и као слабији од њих свих скупа.{S} Сад се јавља нов не 
p> <pb n="146" /> <p>— Боже дај!{S} Ал’ и мишице и памет витешких господара вреде много.</p> <p 
вих заседа ипак дошао здрав и читав Ал’ и да нема те погибли, доста би Томи била и сама помисао 
е очи, морска дубина, казују страст ал’ и неверу.</p> <p>„А шта је друго витешка љубав и ратна  
м, чујаше одушевљено „Тебе Бога хвалим“ и „Вазбраној војеводје“ Исаије, служитеља Божјег олтара 
вечера очекивала је изгладнеле ловце, а и сам монах Исаија потрудио се и дошао из свога манасти 
трану.</p> <p>Тома стиже своме двору, а и оне одоше Ани.</p> <p>Тома сјаха и уђе унутра.</p> <p 
ика драмске војске Томе Теологите.{S} А и сам гранични положај драмске области доста је учинио, 
вине.{S} Богданово је војводство мало а и изложено је могућним нападајима и гусарских дружина и 
 узвишеној ћесарици на таком поздраву а и вама, што сте ми га донели!{S} Брате Љубоје, хвала ти 
стеоску ни нижега реда женску.</p> <p>А и она је мало зачуђена стала пред непознатог јој витеза 
а му поред одважности и срчаности треба и више ратничке вештине па и господске углађености.{S}  
 томе размишљао вазда а у последње доба и више, но што његовој млађаној плаховитости приличи.</ 
 пажљив.</p> <p>За време витешких проба и пошалица забавних Мара опази како се далеко у облаку  
ни врло ровити.{S} Нама предстоји борба и ко зна колико дуга и мучна војна с Турцима.{S} Између 
{S} Тамо бејаше Ана, Мара, Јелена, Љуба и Видосава.</p> <p>— Учинио сам по жељи властеле, а зна 
из свога манастира.</p> <p>Угљеша, Љуба и Мара одоше на кулу, која је млину и његовим зградама  
од смрти Војихнине.</p> <p>Угљеша, Љуба и Мара измицаху у разговору напред, а за њима се журио, 
 војска а са њом Угљеша, деспотица Љуба и војвода Богдан, човек у најбољим годинама, осредњег р 
/p> <p>У дворану ступише деспотица Љуба и војвода Гојко.</p> <p>— Опростите, али не долазимо да 
ћеним рогом ловачким; ту деспотица Љуба и лепа Мара на обученим коњима својим са лаком стрелом  
 од ловаца рече:</p> <p>— Нека је слава и хвала господу Богу горе и нашем милостивом деспоту на 
аци и врли витезови, зна то сва краљева и деспотова војска, па зато баш и хоће да се пред вама  
тице лабудови.{S} А јуначка војска пева и ужива у витешким играма, као да не пође у војну већ н 
уздаћемо се у оштро гвожђе наших мачева и копаља, — поузданим гласом рече Угљеша.</p> <p>— На Ц 
а и пољуби Исаију У Руку.</p> <p>— Жива и срећна била, кћери моја, — благослови је Исаија.</p>  
а, кликтање, одјекивање ловачких рогова и по неки нејасан одзив са другог врха планине.{S} Већ  
хваљујући висини и јачини својих зидова и опкопа.</p> <pb n="91" /> <p>Али је турска сила поста 
о вешти познавачи планине и свих долова и урвина у њој бејаху одређени за њихове пратиоце.{S} Ч 
који је стајао на обали одакле се жртва и предала Марици, узе загледати на двоје пребијен мач.{ 
саији обновише у памети слике детињства и младости, а томе бејаше узрок Јелена и срећни случај, 
 изненађења, забуне и очајања, јунаштва и прегоревања, у часу извесне смрти — настаде страховит 
е он.{S} Није ни чудо — туђин је, па га и не боли срце за овим народом, — рече Исаија.</p> <p>— 
 Оно, што је Тому и довело овамо, то га и сада јоште одржава!</p> <p>После тога је и Рајко одус 
е отежаваху Богдан и Дејановићи, већ га и сами помагаху, јер и сами бејаху у њиховом савезу.{S} 
, гроб је милији.{S} Веле чак, да су га и убили.{S} Ко зна!{S} Где нема Божјег благослова, нема 
ни коњиц дохватио воду, кад се око њега и његовог господара стадоше укрштати стреле.{S} Једна о 
је, раскинуло је сваке везе између њега и Кантакузена.{S} Они постадоше непријатељи.</p> <p>Мом 
том у руци, прекршташе кроз ваздух њега и непрегледне редове веселе војске.</p> <p>Угљеши очи с 
 жалим за труд.{S} Имао сам се око чега и намучити, — додаде Исаија.</p> <p>Тако су прошли дани 
а је у последње време под теретом брига и бременом времена знатно клонула, а војна, о којој оче 
— атонски пустињик.</p> <p>— У име Бога и крста! — викну он и пружи Гојку го нож.</p> <p>Гојков 
/p> <p>— Сад је стигао глас од светлога и моћног деспота.{S} Он ће ових дана стићи овамо са сво 
ма предстоји борба и ко зна колико дуга и мучна војна с Турцима.{S} Између нас и Византије било 
 је својина среће и части српскога југа и — опомени се, Вукашине, — дома гоњених Мрњавчевића.</ 
ада тек случајно дошао Момчилу за друга и учитеља.</p> <p>Ипак је сва одабрана дружина Момчилов 
н ратник, па радо навалише на онога, да и њима повери тајну снаге и вештине своје...</p> <pb n= 
е, хвала Богу!</p> <p>— Бог ће дати, да и даље буде !</p> <p>— Не.{S} На прагу је војна.</p> <p 
подару!{S} Али време је да ти кажем, да и ја не смећем с ума пророчке речи чудног испосника.{S} 
бнови коло.</p> <p>Ана затражи Мару, да и она с њима изиђе, али ње не бејаше.</p> <p>Она је међ 
епше, но што неки мисле.{S} Па хајде да и вама што отпевам!</p> <p>Певач опроба цитру, па после 
, знаш? — упита га Рајко.</p> <p>— И да и не до сада.{S} Сад знам све, — одговори Гојко.</p> <p 
 <p>Угљеша седе, и руком показа Томи да и он седне, али Тома оста стојећи.</p> <p>— Прилике су  
по ново куша судбину, Мара се одлучи да и она своју срећу проба.{S} Приступила му је узбуђена,  
’да сам више дивљи а мање питом, мож’да и не личим више на <hi>твога</hi>, Угљешу.{S} Али — опр 
ан дан!—додаде Вукашин.</p> <p>— Мож’да и ноћ! — заврши Угљеша.</p> <p>За неколико тренутака на 
 међусобној борби напукло или је мож’да и са свим већ скрхано оружје српско и грчко, Драма је ј 
ку престоницу Дренопоље, које ће мож’да и без боја заузети.</p> <p>Сви се јако обрадоваше, глас 
на не трене.{S} А кад је уморну савлада и преваром освоји сан, она на мах скочи, јер јој се учи 
та два велика потока, с истока и запада и бујне Марице с јужне стране простире се пространо и р 
а.{S} То треба да је водиља сваког рада и нашег и византиског.{S} Пази добро.{S} За падом тврдо 
је именовање за заповедника овога града и краја.{S} Ха, сад ми је све јасно.</p> <p>Међу њима н 
га причека при његовом изласку из града и да му китом цвећа каже, да ће на њега непрестано мисл 
ро је ! — одговори Ана.</p> <p>— А сада и најбоље ! — додаде деспотица Љуба, па продужи: — Добр 
амени!</p> <p>За час су војничка посада и онај мален број крстопољских становника знали, да су  
S} Цар стаде уз њих.{S} Ми бејасмо тада и против цара.{S} Успесмо.</p> <pb n="96" /> <p>Победис 
о време у друштву.{S} Говори, приповеда и пита, ал' све је мање, краће и мирније.{S} Још му је  
и устадоше, да им начине места, па онда и сами седоше.</p> <p>— Ево, отац Исаија ће нам казати  
 трубни знак један пут, два пут па онда и трећи пут, а мало после чу се звека ланаца на покретн 
оста верна слуга а издајица и свог рода и свога господара.{S} Они га преведоше натраг царевићу, 
е, што обележава почетак каменитог брда и паде мртва.</p> <p>Бегунац се поведе, а оштри палош н 
{S} Наша ће сила расти и поплавити брда и долине, реке и дубраве, отићи ће далеко у хришћански  
> <pb n="81" /> <p>Сјахао је био Лабуда и привео да га напоји, тапшући га по белом врату његово 
и сада? — упита га Тома.</p> <p>— Свуда и нигде.{S} Од неког сам доба у Прависти, а спуштао сам 
ули мотриљи? у ово доба?</p> <p>— Свуда и увек, где и кад ти.{S} Срдиш ли се, деспоте?{S} Опрос 
уздано држах, да ћу га овим путем, куда и ви дођосте, стићи, — говораше Рајко.</p> <p>— Ипак ће 
лажаше.{S} А много женскиње из подграђа и околине с нејаком дечицом и заосталим старцима стајах 
>Ћесарица Ана била је племенита госпођа и образована женска, која је знала схватити озбиљност п 
ости, које се данас осећају због метежа и раздвојености, један од ловаца рече:</p> <p>— Нека је 
> <p>У томе се тренутку иза шибља указа и у два скока стиже на знојавом Лабуду Гојко.{S} Напада 
се противи реченој мисли, за коју се ја и брат ми заложисмо.{S} После свега тога ми нисмо могли 
— одговорио му је Гојко — али ипак и ја и ти превиђамо две ствари.{S} Једно је, што ћесарица не 
м турских завојевача.{S} Па или ћемо ја и моји бити први победиоци или — прве жртве!{S} Па ипак 
 твоју вољу...</p> <p>За тим се притаја и мирно склопи очи.{S} Исаија му спусти главу на узглав 
<p>— Само ми дајеш маха крилима осећаја и разума, да се лакше уздигну до схватања среће наше.{S 
ше сви.{S} Ту бејаше Ана, Рајко, Исаија и остали.{S} Властоје се с душом борио.</p> <pb n="93"  
ивљач.</p> <p>Тада приђоше ватри Исаија и Рајко.{S} Ни они не бејаху веселији.</p> <p>Силазећи  
ео....</p> <p>А то баш и мишљаху Исаија и Рајко о судбини човечјој!</p> </div> <div type="chapt 
 теретом задобијених удара и рана; вика и писка, јаук и клетва, дозивања и одзивања, вриштање к 
де косе, браде и бркова ал’ румена лика и не помишљаше, да ће се икад од Војихне раставити.{S}  
од старих српских ратника, од најамника и добровољаца, од тежака, баштиника, грађана и градских 
шаренило накупљених добровољних ратника и левената.</p> <p>Само још пободени стегови означаваху 
о непрестано доласком многих крајишника и њихових чета.{S} Они доводише своју војску заједно с  
 су јој се тужним писком одазвале мајка и сестра Мара — па је у њиховом друштву наступила нема  
ноћи ове двојице стајала је снага Рајка и Љубоја, честитих јунака, који се готово допуњаваху у  
абрих ратника у дружини витешкога Рајка и Марка краљевог; дадох тужном гласнику са Српскога Гум 
логита онако непријатно растао од Рајка и Маре, ударио је косом, низ коју се лако спустио ка ис 
у свој стан.{S} Али то лице опази Рајка и виде, да он уђе у врт.{S} Брзо и опрезно као мачка пр 
ода! — кликнуше коњаници познавши Гојка и његовог Лабуда.</p> <p>То бејаху поуздани момци, које 
 шаљу.{S} Сада је Костадин примио Гојка и с истинском радошћу, а кад је разабрао какве му порук 
м калпаком, на коме се лелујала челенка и велико шарено перо нојево.{S} О бедрима му је висио ш 
зима и са̑м тежак камен од петнаест ока и њиме проба подбацивање.{S} Измаче се корак назад, па  
желе да с њом прозбори.</p> <p>Повисока и крупна женска, с нечим господским и поношљивим на лик 
} Између та два велика потока, с истока и запада и бујне Марице с јужне стране простире се прос 
ера.</p> <p>— Хе, брајко, има ту и Грка и Влаха!</p> <p>— Па ако!{S} Опет је, велим ти, све јед 
.</p> <p>Логорске ватре плануше, свирка и песма насташе, а у том се и сутон ухвати.</p> <pb n=" 
л’ намрштена лика.</p> <p>Кад се серска и драмска војска састаше, проламаше се небо и разлегаху 
еодређену даљину.{S} Ипак висока, тешка и од црвене коже израђена обућа казује, да је ноћник ве 
ећ далеко с мора и да је много путовала и још више препатила, изгледаше му као нека племенита А 
ије гласе султан добити.</p> <p>— Хвала и срећном случају.{S} Кад је била највећа невоља јавио  
05" /> <p>Киша је све непрестано падала и ако већ много слабије.{S} Небо се разведравало, још м 
 пресвиско̑ од жалости, а она је остала и некуда отишла.</p> <p>— Мож’да.{S} Бог би дао да је б 
вине пастири су наслонили отесана дебла и утврдили главне делове скромнога обиталишта, које су  
ој само Гојко.{S} Њена је лепота занела и Љубоја, заповедника градске страже и ваљаног момка у  
а.{S} Ваздух је пиштао од фијука стрела и узмахивања сабљама.{S} Био сам рањен у леву руку, али 
мничке гарде Угљешине.</p> <p>Та весела и шарена војска, састављена од старих српских ратника,  
е у њеном друштву — више ради ње — била и Мара.</p> <p>Врло вешти познавачи планине и свих доло 
надала, и с Исаијом, кога је једва била и запамтила, учинио је, те је од амазонке Јелене почела 
има свих јужних државица.{S} Ту је била и Драма, друго знатно место у деспотовини; ту је и каме 
 да нема те погибли, доста би Томи била и сама помисао, да је и нехотице себи одмогао а Гојку п 
 је поље било општа гробница за Момчила и његове витезове.</p> <p>— Шта је било са Томом, не зн 
ју на Велбужду, о смрти војводе Момчила и о другим јуначким делима...</p> <p>— Певај, певај, си 
 пређу у Галипоље.{S} Ноћ је била мркла и врло ветровита.{S} Омање су се лађе прибојавале за се 
уби а његовој мајци, која је рано умрла и коју Гојко није ни запамтио.</p> <p>Тако је Гојко доч 
нађу.{S} Деспоте, твоја је слава допрла и до тог атонског пустињика, и он у теби гледа спас!</p 
х кућу његову.{S} Ту сам, витеже, расла и од детета постала девојка.{S} Ту сам снивала прве сно 
и одзивања, вриштање коња, звека сабаља и штитова, фијукање џилита и копаља — помешаше се у јед 
Ако си, велможо, кадгод имао нада, жеља и снова, и ако си за њих какве лепе и благе ноћи мислио 
и брашненицама — стан забруја од весеља и безбројних прича, што се почеше низати крај логорског 
града на половини пута између Дренопоља и Средца.</p> <p>Пловдин бејаше у јуначкој невољи.{S} О 
о се одваја на исток и преко Мосинопоља и Перитеориона прелази границу па окрећући на север уда 
/p> <p>Војске се измешаше, ломећи копља и кршећи мачеве.</p> <p>— Јунаци, овуда је пут у вечни  
а кад.</p> <p>— Али он одлази да смишља и извршује нова недела.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Одјури д 
 да пробуди сумњу Томину.{S} А једна ма и најмање основана сумња кадра је била привући сву пажњ 
ли да из напабирчених делића саставе ма и непотпуну слику.</p> <p>Највише је пак светлости на Т 
у — одговори Тома — у нади, да ћу је ма и накнадно заслужити.</p> <p>— Добро, — рече Угљеша. —  
ликом живошћу, те немирно копаху ногама и рзаху.</p> <p>Али тај живот прекрати бура, која отпоч 
коме одређиваше нове дужности војводама и издаваше налоге за претходну спрему пре поласка.</p>  
е прекрете на страну, одгурну се рукама и у врту се дочека на ноге, клецнувши.{S} Тако постоја  
и његов Гојко, па је у мислима и жељама и даље <pb n="27" /> ишао.{S} А Мара се баш највише и п 
ти ћесар у Драми.{S} Има у овим земљама и злата и блага свакојака, и вина и понуде, и господств 
тадоше звонити звона са звоника а Драма и логориште остадоше пусти, тихи и нечујни.</p> <p>Десп 
е за горе.{S} Мара пође тим степеницама и изиђе на горњи бој, где су биле две малене собе са је 
м господару, што нам поврати мир душама и измири нас са црквом цариградском! — рече један.</p>  
окретном <pb n="11" /> мосту код бедема и шкрипа кључева у великој гвозденој брави на градским  
осле запита:</p> <p>— А он, ваљ’да, има и добрих војвода?{S} Има, има — ја сам чуо за једног ње 
тавише приче о прошлим данима, лововима и ратним приликама.</p> <p>Све је пролазно, све бледи и 
одељења одвајаху се са својим стеговима и заповедницима, те се пуштаху путом, што води истоку п 
цну пехарима са својим старим друговима и пријатељима, Љубоје причаше:</p> <p>— Сваки мора да о 
и Рајко се извештио ратничким пословима и очеличио срце своје.{S} Приљубио се уз Момчила као си 
Орфанскога Залива.</p> <p>Па онда узима и са̑м тежак камен од петнаест ока и њиме проба подбаци 
ало а и изложено је могућним нападајима и гусарских дружина и крсташких чета.{S} Брат наш Вукаш 
шени се откидоше и са изврнутим седлима и спуштеним уздама јурнуше лево и десно, напред и назад 
 престо и скиптар.{S} У витешким делима и племенитости, коју певају наши певачи — а ја сам то ч 
рло радо и његов Гојко, па је у мислима и жељама и даље <pb n="27" /> ишао.{S} А Мара се баш на 
да стигоше и Гојкови пратиоци а са њима и стари дворанин.</p> <p>— Јунаци, зликовци нам умакоше 
, а војвода Богдан тражећи везу са њима и сам се крвавим корацима приближи средини.</p> <p>Све  
 се ипак преварила у својим очекивањима и датој речи Гојку.{S} Она себе до сада не познаваше, ј 
> <p>Седоше, па у многобројним питањима и одговорима настаде узајамно обавештавање.</p> <p>— Те 
не попусти, већ љуто прећаше и рударима и монаху.</p> <pb n="170" /> <p>Тада се смирени слуга б 
ђу различитим већим и мањим манастирима и богомољама био је у то доба најчувенији манастир Свет 
 њом расправљао о старијим књижевницима и беседницима византиским.</p> <p>Исаија се преко свега 
скупоцене украсе себи, својим војницима и — учитељу своме.</p> <p>Рајко није запамтио ни име то 
а у Гојка па у Рајка, питајући их очима и изразом свога лица.</p> <p>— Бог ми је дао срећу, да  
15" /> <p>Војводе на двору мога поочима и они из жупе искрено жаљаху свога доброг господара.{S} 
е остали чудили, шта то може бити, Тома и вођа продужише на само разговор, лагано се удаљујући  
<p>Дошавши близо драмског подграђа Тома и Љубоје пустише коње ходом, па наставише раније прекин 
етлога деспота и реци му: „Велможа Тома и војвода Љубоје отишли су у Драму, куда их је узвишена 
енутака изиђоше из града на коњима Тома и Љубоје са једним пратиоцем коњаником и окретоше јужни 
свитом морао журити.</p> <p>За тим Тома и Љубоје седоше на своје коње и пожурише се.</p> <p>Бил 
д ми је његов глас, мудрост његовог ума и јунаштво срца његовог било најпотребније.{S} Он је уп 
 и погибија српских левената.{S} Струма и Места, Бистрица и Мутница и многе друге реке, што се  
ода Тома Теологита, док је ћесарица Ана и даље остала у части, коју јој је положај преминулога  
, звиждањем кроз прсте јавио, да су Ана и Мара изишле из црквице и пошле путем, двојица су стал 
а свештеником.</p> <pb n="84" /> <p>Ана и Мара доста брзо одмицаху.{S} А кад дођоше до места, г 
аху на морске гусаре с југа.</p> <p>Ана и Мара престрављене писнуше и стадоше, а један од оне т 
оја — поклисари српског војводе Богдана и Дејановића, који напустише одмах Пловдин.{S} Сви они  
ровољаца, од тежака, баштиника, грађана и градских занатлија, стегоноша, велике и мале властеле 
пљаника, који им привођаше два оседлана и спремна коња: једног за Гојка а другог за себе.</p> < 
 стаде провлачити кроз вреже од бршљана и купине, прилазећи Рајку с леђа.{S} А кад дође близо,  
ла, на коме сам и сам био до сада једна и то по готову сува грана! — реко је тада Исаија.</p> < 
бегунаца, немоћних стараца, слабих жена и невине дечице!{S} Али није, хвала Богу, дуго тако тра 
двориште, где стајаху Ана, Мара, Јелена и Видосава, а монах Исаија причаше им нешто живо и весе 
д дворишта, стајале <pb n="1" /> Јелена и Видосава, разговарајући се о војни, која је на прагу< 
 и младости, а томе бејаше узрок Јелена и срећни случај, који ју је к њему довео онда, кад јој  
нска природа, каква Је у почетку Јелена и била.{S} Њој је живот био тежак и мучан, а стазе живо 
м чекао на половини пута између Једрена и Чрномена.{S} Сам са својом војском, која му је била п 
.{S} Он добро разуме и тичји језик, зна и по лету њиховом наслутити, какви ће — мили или тешки  
најпосле, скидајући неке терете дажбина и деспотског кулука са становника Драме, деспот призива 
мљама и злата и блага свакојака, и вина и понуде, и господства — па опет шта је све то!{S} Игра 
еше простирала се деспотовина Костадина и Драгаша Дејановића, граничећи се на северу Козјаком и 
ео Пловдин, и оставио деспоте Костадина и Драгаша Дејановића, да га са својом војском принуде н 
о на северозападу деспотовину Костадина и Драгаша браће Дејановића а право на западу преко вели 
овољна, што ће се кренути против туђина и заједничког непријатеља. <pb n="120" /> Зато у њеним  
могућним нападајима и гусарских дружина и крсташких чета.{S} Брат наш Вукашин први је развио за 
отица Љуба — она је и сада онако сјајна и чиста, као вазда до сада. <pb n="9" /></p> <p>— Не, в 
 Томе Теологите била је исто тако тамна и нејасна, као и његов карактер.{S} У Драми су, разуме  
 узбуђена.</p> <p>За Рајком приђе и она и пољуби Исаију У Руку.</p> <p>— Жива и срећна била, кћ 
 се животу није радовала, и само смеона и издржљива њена природа могла ју је одржати у животу.{ 
ру споменуо Тома битку код Перитеориона и неко мало своје учешће у тим крвавим догађајима, Рајк 
итим Сером развила је своја крила мирна и тиха летња ноћ.{S} За топлим даном наступила је хладо 
и јој он.</p> <p>За тим узе Ану с десна и Љубу с лева од себе и пође с њима.{S} Кад приђе остал 
ога господара.</p> <p>Марица тече мутна и крвава, и односи коње и јунаке, токе и челенке.</p> < 
здрави га Љуба.</p> <p>— Буди ми срећна и здрава, деспотице моја! — одговори јој он.</p> <p>За  
а устукла испред наше.{S} Деспот рачуна и на њихову снагу.{S} Уклањање с високог велмошког мест 
као засебна област.{S} Стари је Војихна и очи склопио, не хотећи никад изрично признати зависно 
; вика и писка, јаук и клетва, дозивања и одзивања, вриштање коња, звека сабаља и штитова, фију 
ћи као степеница ради лакшег узјахивања и сјахивања с коња, па одви пергаменат.</p> <p>Копљаниц 
трах за наше.{S} После дужег размишљања и саветовања одлучили <pb n="151" /> смо, да понудимо м 
што необична са свога слободног кретања и неке јуначке поношљивости, па зажеле да с њом прозбор 
да.</p> <p>Старац задрхта од изненађења и милине:</p> <p>— Ти? — изусти у чуду, али га Гојко ве 
стојбина у пола ближа моме месту рођења и првога детињства но што је место, на коме смо сада.{S 
ојица пођоше, а после неког заобилажења и стигоше тамо.</p> <pb n="64" /> <p>— Ти ћеш бити глас 
бејаше знак да говори из чистог уверења и истинских осећаја.</p> <p>Гојко пољуби ту суву руку,  
и радости плати читавим низом сумњичења и суморности.{S} Готово се нико и не труђаше, да се пок 
жалошћен писну стегоноша, па ободе коња и западе у најљућу сечу.</p> <p>- За њим! — викну Богда 
ољем, кад један од пратилаца ободе коња и приђе Богдану.</p> <p>— Војводо, сумње нема, ово је м 
аки не бејаху сви.{S} Докопавши се коња и оружја, други за часак знадоше са које стране неприја 
 види сва војска.{S} За тим сиђе с коња и пободе стег.{S} Војска пристизаше и разређиваше се.{S 
бодоше коње.</p> <p>Бегунац окрену коња и прескочи поток, па се упути североистоку ка Тунџи, ко 
 га долазак изненади али и обрадова, па и не запази како се Љубоје чисто устезаше да се са њим  
ем, а старац га копљем скиде с коња, па и сам, прободен са стране, паде на земљу.</p> <p>— Хвал 
>Све је пролазно, све бледи и угине, па и некадашње одушевљење за великога цара.{S} С тога, кад 
и га грчки.</p> <p>Онај се изненади, па и са̑м одговори грчки.{S} Тома брзо притера свога коња  
ко је битака био, колико пута рањен, па и колико је кад блага задобио.{S} Своју главу и мишицу, 
ћ смо вољни признати му и старештво, па и данак плаћати, ако се друкчије не може мир искупити.< 
е у моме јату трну, бледе и нестају, па и сама моја звезда гине, тамни.{S} А на супрот њој, ено 
ођа махну руком својима, да одседну, па и са̑м сиђе с коња.</p> <p>Док су се остали чудили, шта 
адова ни развијање живота у њима.{S} Па и сада, кад се сазнало за крвав и тужан пад Пловдина, к 
 тмини, изнело је само голу душу.{S} Па и то је готово све пропало.{S} Неке су бездушници, који 
аности треба и више ратничке вештине па и господске углађености.{S} Кад је Момчило баш размишља 
а с Угљешом и нагађала, чија ли је жупа и који ли је стегоноша...</p> <p>Гласи, које је Гојко д 
остраном логору средишта појединих жупа и градских управа.</p> <p>А кад још поносници, који вод 
ђе у колибу, и изнесе ражанице, скорупа и млека, да се војвода заложи.</p> <p>Војвода одиста бе 
а, о њима.{S} Између северних господара и Угљеше простирала се деспотовина Костадина и Драгаша  
 не падну под теретом задобијених удара и рана; вика и писка, јаук и клетва, дозивања и одзивањ 
p>Монах се одазвао молби вредних рудара и учинио своје.</p> <p>Деспот Костадин не само да не по 
и.{S} С њом пође — по њеној жељи — Мара и само један пратилац, стари дворанин Благоје.</p> <p>Т 
ближој будућности!{S} Мож’да ће се Мара и велможа са мном и тобом још и смејати свему томе!</p> 
тица, кажи јој да сам овде, — рече Мара и старац се удали.</p> <p>Мара приђе прозору.</p> <p>Оч 
младом војводи у служби драмског ћесара и његове ћесарице.</p> <p>Исаија је монах велике ученос 
радови даваху у својим рудницима сребра и злата господи, као што травни пашњаци по висоравнима  
так на вратима, али се опет брзо прибра и уђе, затворивши врата за собом.</p> <p>— Извините, кн 
а ја сам сама стајала крај његовог одра и тужила.{S} Те исте вечери судба оде и даље.</p> <pb n 
аса.{S} У Меникејској Гори, између Сера и Драме, међу различитим већим и мањим манастирима и бо 
стална у сјајности — она је звезда мира и љубави!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP189 
говор престаје, кад све живо тражи мира и покоја, да се окрепи у слатком сну!{S} Господару, шта 
место своме стану он скрете поред двора и на мала врата уђе у велики дворски врт, који се на кр 
нећи често пута рударе да преко уговора и за њега раде.</p> <p>Последњих дана договоре се рудар 
 брзо прелете нижи део Меникејских Гора и даље равницу, кроз коју се пружао пут, што је спајао  
ла.</p> <p>Један војник изиђе из чадора и изнесе велику чутуру с вином.</p> <p>— Тако, дакле, в 
али реке Мутнице.</p> <p>Кад грану зора и они стигоше под источне огранке Меникејскех гора, а ш 
је родом из Жегљигова већ далеко с мора и да је много путовала и још више препатила, изгледаше  
 у Драми.{S} Има у овим земљама и злата и блага свакојака, и вина и понуде, и господства — па о 
ћи Мрњавчевићима, икад могли наћи брата и пријатеља.{S} Не мишљаху ни мало боље ни Мрњавчевићи, 
ак! — одговори Тома, докопавши се врата и степеница.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP 
е несрећу.</p> <p>Устаде, забрави врата и у несаници очекиваше зору.</p> </div> <div type="chap 
"45" /> <p>Са њим је био Тома Теологита и неколико војвода.</p> <p>Логотет се попе на камени на 
звека сабаља и штитова, фијукање џилита и копаља — помешаше се у један страховит глас, који се  
м у горској кули.</p> <p>Љубоје прочита и задрхта:</p> <p>—Ужасно! —викну он. — Ја сам био потп 
пео да сазна главни ток дневнога живота и пословања у граду и подграђу драмском.</p> <p>Дошавши 
 стана код млина, нађи светлога деспота и реци му: „Велможа Тома и војвода Љубоје отишли су у Д 
а Гојком.{S} Он, војник и слуга деспота и ћесара свога, тражи тајне ноћне састанке са оглашеним 
талас турске силе и сломи се на деспота и његов одред.</p> <p>У крваву сечу утону све...</p> <p 
у службу за срећна пута српског деспота и његове војске.{S} Никада није старац тако појао, ника 
дмета.{S} За тим се једна по једна црта и сличица све јаче отимље од заборава, све видније иска 
е, која јој је падала низ леђа — одиста и не личаше на обичну ни властеоску ни нижега реда женс 
адржао три дана, да почасти свога госта и да га боље увери о готовости одазвати се Угљешину поз 
осподском лицу не бејаше потребна густа и пуна брада, која само повећаваше суровост изгледа ово 
ора нити каквог знака.</p> <p>Он поћута и ослушну.</p> <p>Не чу ништа.{S} Хтеде се опет спустит 
ином бејаше сачувао.{S} Рука му задрхта и клону, а он тужно додаде:</p> <p>— Мач краља Вукашина 
в глас, а Лабуд, крвљу окупан, завришта и скокну три копља у напред.</p> <pb n="174" /> <p>— То 
у, а и оне одоше Ани.</p> <p>Тома сјаха и уђе унутра.</p> <p>И ако се враћао из логора, ипак до 
ака, па им поста верна слуга а издајица и свог рода и свога господара.{S} Они га преведоше натр 
.{S} Струма и Места, Бистрица и Мутница и многе друге реке, што се у правцу од севера ка југу,  
х левената.{S} Струма и Места, Бистрица и Мутница и многе друге реке, што се у правцу од севера 
а из цркве се, у којој бејаху деспотица и ћесарица с осталим и народом, чујаше одушевљено „Тебе 
јих и млађих витезова.</p> <p>Деспотица и Ана са свитом својом поздрављаху на првом бедему војс 
м својим скрха преко побеђенога бегунца и доброг коњица његовог.</p> <p>Ал’ мртви — Тома Теолог 
ћаком Маром, — која је, изгубивши и оца и мајку у једној опсади Мосинопоља, места на путу из Кр 
причешће, крете да походи доброг старца и да буде на вечерњи.{S} С њом пође — по њеној жељи — М 
 нисам велможа, већ роб, роб свога срца и — твоје милости!</p> <p>Недалеко од куле зачу се рог  
тне прашине, у њему срце силније закуца и он жудно изгледа гласника из Драме.</p> <p>Тако је пр 
по руци Гојка, који се на мах лати мача и узде коњске.{S} Научени коњиц осети звук стрелина лет 
стадоше, а један од оне тројице притрча и ухвати Ану за руку.{S} Прискочише и она двојица, а је 
а, разлежу се долови, таласају се Тунџа и Марица, а врх свега фијуче ваздух као да пишти под кл 
е границама нигде не додириваху, Угљеша и Вукашин поступаху у свему сложно, договорно и братски 
дини логора краљ Вукашин, деспот Угљеша и војвода Богдан разговарају се о ратном походу своме.< 
 сам почетак своје владе.</p> <p>Угљеша и Богдан, коме се указиваше свака част, сваког дана изл 
еки се упиње да се дигне, да бол олакша и пада доле изнемогло, стотина издише снивајући једну к 
аше! — отпоздрави је Угљеша узевши хлеб и со.</p> <p>За тим се са њом загрли, па се пољубише у  
у.</p> <p>„А шта је друго витешка љубав и ратна судбина?</p> <p>„Плаве су очи бескрајно небо Бо 
.{S} Па и сада, кад се сазнало за крвав и тужан пад Пловдина, који је био бедем против османске 
о за стрицем својим.{S} Он је био крвав и страшан.{S} Узвиком је, ужаснијим од крика рањеног ла 
" /> поред свих заседа ипак дошао здрав и читав Ал’ и да нема те погибли, доста би Томи била и  
држати, он је са Лабудом налетео на ров и прелетевши бездан, у коме га је очекивала готова смрт 
 треба да је водиља сваког рада и нашег и византиског.{S} Пази добро.{S} За падом тврдог Галипо 
 <p>— Бог и његова милост!</p> <p>— Бог и његова милост!{S} Бог је био милостив нашој доброј ма 
м, а душа — душа још боли.</p> <p>— Бог и његова милост!</p> <p>— Бог и његова милост!{S} Бог ј 
.{S} Био сам сведок необично поверљивог и пријатељског разговора <pb n="63" /> између ћефалије  
у на коље.{S} Загледа се у вођу њиховог и учини му се познат.</p> <p>Поздрави га грчки.</p> <p> 
<pb n="63" /> између ћефалије трилиског и наше лепе кнегињице.</p> <p>Љубоја текну у срце, а То 
вавије поприште за пробу оружја српског и византиског.{S} Данас, кад је у међусобној борби напу 
ену икону.</p> <p>Гомиле народа, мушког и женског, старог и младог, које се бејаху из подграђа  
ајвише заслужан.{S} До Гојка, забаченог и заборављеног, не допиру гласи овога весеља.</p> <pb n 
нулога Војихне давао.{S} Ташта одважног и разборитог Угљеше није имала места да страхује за се  
рве силне жалости наступи мајина тужног и тихог размишљања.</p> <p>— Гладног нахрани! учи нас г 
 монах једва држаше на ногама од силног и тешког изненађења.</p> <p>— Добро је — рече —- што ст 
Надмудрио сам лукаве саветнике немоћног и поводљивог цара — одговори мало осорно Вукашин. — Не  
Гомиле народа, мушког и женског, старог и младог, које се бејаху из подграђа искупиле у простор 
ам му невера...</p> <p>Оставила сам југ и склонила се овамо, ал’ сва моја разбирања бише у залу 
своје питање.</p> <p>— У исто доба, кад и ти, светли деспоте! — одговори Љуба.</p> <p>— Овде на 
аст краљевску пре шест година онда, кад и ја деспотску.{S} Ми бејасмо једини, који се одушевљав 
 <p>Био је већ крај месеца октобра, кад и издашна јужна природа почиње лагано уступати пред прв 
ела.{S} А милостиње не могу чинити, кад и сам живим од милости доброг господара, — брањаше се о 
{S} Каква срећа што случајно дођох, кад и ти стиже!</p> <p>— Шалу на страну, али ти си ми одист 
 цркву српску са цариградском.{S} А кад и то срећно постиже, имао је слободније руке за спремањ 
орели у пламену њиховога дома.{S} Никад и ништа не могах о њима дознати, а већ у Галипоље се ни 
прве јесени.</p> <p>Сав логор, сав град и његово подграђе усташе и кренуше се да виде најкршниј 
доваше, глас пролете као муња кроз град и подграђе, а звона ударише на благодарење и богомољу.{ 
мном.</p> <p>— Добро, он нека га за сад и замени.{S} Али будите врло пажљиви према Гојку.{S} Ње 
ично бивало, да у области наступи неред и расуло, чим нестане правог обласног старешине.{S} И а 
ним уздама јурнуше лево и десно, напред и назад газећи и тлачећи све, на што наиђу, ударајући и 
ну Исаија. — Боже!</p> <p>Полете напред и загрли Јелену, која му, лијући крупне сузе, паде на г 
агано двојица на коњима.{S} Напреже вид и спази, како се један одвоји и врати брзо натраг путем 
тор до ограде од врта, ухвати се за зид и лако се на њ попе.{S} Леже по њему, послуша мало, па  
стају ал’ се напрежу.</p> <p>Даље грабе и лете.</p> <p>Ко зна колико времена језде?{S} Бегунац  
м узе Ану с десна и Љубу с лева од себе и пође с њима.{S} Кад приђе осталима, прва се руке њего 
 и другу дужност.{S} Повериће му — тебе и твоју срећу.</p> <p>Мара се обично на таке и сличне р 
ка превласт.</p> <p>И тако су све молбе и сва преклињања пловдинске посаде налазили свој гроб у 
он, како се они, који га отурише, славе и величају, како односе мегдане на бојном и љубавничком 
 да задовољавајући своје личне прохтеве и ненасите жеље удари клин у јединство српске отпорне м 
но и узвишење Гојково обрадовало је све и свакога у граду, ал' никога више од онога, који је у  
е су смрт његову.</p> <p>Бдења, молитве и помени, које су смирени служиоци олтара Божјег читали 
очи бескрајно небо Божје милости, благе и тихе ал’ сталне и неменљиве љубави.</p> <pb n="157" / 
и за свету мисао ускрснућа српске снаге и јединства.{S} И то ти даје ведрине.{S} О, како сам се 
 на онога, да и њима повери тајну снаге и вештине своје...</p> <pb n="154" /> <p>Испред једног  
ком, да је Тома узрок њене онолике туге и жалости.{S} И Рајко, који се у врту зарече, да ће још 
покуша да се скине, ал’ га снага издаде и он паде под ноге турској коњици, која с нова придолаж 
шло је доба, да се за оне тренутке наде и радости плати читавим низом сумњичења и суморности.{S 
а.{S} Зла коб!</p> <p>Тешка слутња паде и осталима на душу.{S} Ућуташе и замислише се.</p> <p>Н 
лила преко шесет лета, седе косе, браде и бркова ал’ румена лика и не помишљаше, да ће се икад  
оје крочи један корак напред, али стаде и оста непомичан.</p> <p>Гојко дочека Тому тако силно,  
 горе и доле.</p> <p>На један пут стаде и лупи руком о руку:</p> <p>— Она је!</p> <p>Стојећи та 
160" /> <p>— Нек тако буде ! — пристаде и Богдан...</p> <p>У том се и мрак на земљу спусти.{S}  
 на прозор Јеленине собе.{S} Она устаде и приђе прозору.{S} На пољу је месечина, те могаше одма 
оје киша није много овлажила, па устаде и упути се на поље, одакле је по ново чуо глас.</p> <p> 
ао да дозиваше некога.{S} Лагано устаде и протрља очи, на које се већ почео сан навлачити.{S} И 
, које по мало промицаху, старац устаде и уђе у колибу.</p> <p>Цела се колиба делила на три дел 
ке.</p> <p>— Деспотице, од куда ти овде и у ово доба? — рече јој, држећи је за руку.</p> <p>— Д 
 у ово доба?</p> <p>— Свуда и увек, где и кад ти.{S} Срдиш ли се, деспоте?{S} Опрости, али ја м 
еразговетне звуке и лелек још веће беде и невоље.</p> <p>Први редови бејаху највише изненађени  
>И они уђоше у двориште, а путник уведе и коња, па га привеза за један колац.</p> <p>Кад приђош 
ме, како звезде у моме јату трну, бледе и нестају, па и сама моја звезда гине, тамни.{S} А на с 
д они продужише даље по логору, он седе и запева другу песму, рекавши:</p> <p>— Сад једну грчку 
а и тужила.{S} Те исте вечери судба оде и даље.</p> <pb n="115" /> <p>Војводе на двору мога поо 
аредиш, милостива ћесарице, да неко оде и замени његовога Гојка.{S} Жели стари ратник да загрли 
> <p>Гласник захвати у липову кору воде и запоји деспота.{S} Он ћуташе, тешко дихаше и склопи о 
ици са стабла његовог, нека у томе буде и утехе.</p> <p>— Ах, оче мој!</p> <p>— Глас је кратак  
меновање доноси.{S} Брзо је познао људе и проценио је.{S} Једне је више призивао, друге избегав 
 силно узбуђена.</p> <p>За Рајком приђе и она и пољуби Исаију У Руку.</p> <p>— Жива и срећна би 
ведник нудио свој град Угљеши, ако дође и одагна Турке око њега.{S} А та баш понуда не бејаше п 
е кретоше натраг у Сер.{S} Са њима пође и ћефалија Рајко, коме је било тешко остављати Драму по 
могао знати у мраку !</p> <p>Старац уђе и куцну на врата Томина.</p> <p>Тома, полубудан, скочи: 
ла и Љубоја, заповедника градске страже и ваљаног момка у војсци ћесаровој.{S} Лагано и неопаже 
се могло разабрати, по небу, па се саже и подстаче огањ, који је на сред тога дворишта лагано г 
јкаче.</p> <p>После неког времена стиже и Угљеша.{S} Сунце је већ нагињало западу, а Томе још н 
 огртач под грлом, и руком зграби, трже и откиде ниску крупног бисера, који јој је био под врат 
 несуђеном заручнику њеном, ал’ се трже и сети да јој, без сумње, не би било право, па рече:</p 
аусти да гласно упита Гојка, па се трже и лагано додаде:</p> <p>— А она женска?</p> <p>— Веома  
ост Гојкова, дугогодишње другарске везе и сумња у правичност велможе Теологите.</p> <p>И први р 
пољуби је и даде Видосави, а ова је узе и брзо изиђе.</p> <p>То је било једнога дана из јутра.{ 
 поштовања према моме стрицу монаху узе и после посла у град Манастир своме добром пријатељу а  
 живота.{S} У очима јој заблисташе сузе и једна се скотрља па јој овлажи образ и паде на руку.{ 
обични догађаји, сестро моја!{S} Ал’ је и твоја душа велика, кад је све то поднела.{S} Ти се на 
 и краљу и деспоту онака иста, каква је и простом пешаку и скромном поноснику.</p> <p>А тада се 
ада јоште одржава!</p> <p>После тога је и Рајко одустао од свога захтева, али је продужио све в 
оста би Томи била и сама помисао, да је и нехотице себи одмогао а Гојку помогао, да стече права 
 знамените и тужне 1370 године, када је и Дренопоље пало из руку византиских у турске руке. <pb 
ти, па су радо у њу ступали.{S} Тада је и он постао војник.{S} Прошао је први пут тада кроз кра 
 је рачунао на грчку помоћ.{S} Отуда је и био толико заузет да се што пре сврши измирење наше ц 
однички рад могао продужити, отерала је и Исаију из Сера, где је служио у цркви истога манастир 
— брзо одговори деспотица Љуба — она је и сада онако сјајна и чиста, као вазда до сада. <pb n=" 
 у њу загледао Угљеша Мрњавчевић, па је и запросио.{S} Она му је по пристанку родитеља својих р 
уд о њима.</p> <p>Тешко је рећи, шта је и како је Тома о себи мислио, нити је лако било завирит 
кој заветној мисли, у тренуцима, кад је и брат ми Вукашин долазио до клонућа — она ми је звезда 
помутила ведрину судбине њихове, кад је и Гојко морао на неодређено време отићи.</p> <p>Мара је 
ној врежама од купине.</p> <p>— Овде је и ушао у врт, —- показиваше старац, кад дођоше до оград 
ља на свијање гнезда свога, а Љубоје је и о томе размишљао вазда а у последње доба и више, но ш 
ве ипак добро свршити.</p> <p>Љубоје је и даље остао заповедник у Крстопољу, и с њим су били у  
је тај губитак ненакнадан.{S} У томе је и туга, али теби, гранчици са стабла његовог, нека у то 
изишао на кулу мотриљу.</p> <p>Чешће је и дању и ноћу излазио на ово место.{S} Губио је своје п 
леном гајтану висила о врату, пољуби је и даде Видосави, а ова је узе и брзо изиђе.</p> <p>То ј 
на ми пева погребну песму!{S} Она ми је И отац и мајка, и брат и сестрица!{S} Она ми је једино  
Разговор је био жив, пун, као што им је и срце било наде пуно.</p> <p>— Још ћу да ти говорим, в 
се обично свршивало.</p> <p>Међу тим је и Тома Теологита имао већ свој суд о њима.</p> <p>Тешко 
 један непознати туђин — ђаур.{S} Он је и одвео наше у стан непријатељски, па га је после неста 
авио ћесар Војихна издишући.{S} А он је и тим био потпуно задовољан, јер је обично бивало, да у 
S} Помоћу <pb n="129" /> тог ножа он је и пресекао на једном месту лагано канице, којима је био 
или и како су се ђаури надали, могао је и друкчије гласе султан добити.</p> <p>— Хвала и срећно 
у двору Анином, а мало за тим отишао је и Исаија, обећавши да ће чешће походити деспотицу, која 
 кроз красну вардарску долину, видео је и Струму и Струмицу, и многе тврде градове.{S} Стари су 
 главног окна рудничког.{S} Обилазио је и околину, лутао по обалама жегљиговске реке, посматрао 
је онда говорио дуго и живо, говорио је и као деспот и као муж, и као јунак и као човек од срда 
ћи.</p> <p>Гојко јој о себи рече, ко је и одакле је, толико, колико су и други у граду могли ве 
 ствар својим током развија.{S} Тако је и било и ми смо победиоци.{S} Хвала ти!</p> <p>Други пу 
утак, када се човек освести.{S} Тако је и са мном било.{S} Кад прође санак, дође грозница осећа 
и монах до сутра у вече.</p> <p>Тако је и било.</p> <p>Видосава се саста на само са Исаијом, и  
неког времена старешини.</p> <p>Тако је и учињено.</p> <p>Тога дана у вече седео је Љубоје у св 
цима.{S} Између нас и Византије било је и прошло.{S} Деспот је рачунао на грчку помоћ.{S} Отуда 
ма а такмац уз звеку пехара.{S} Тамо је и Рајко, ћефалија, грађански судија, Трилиса нашег.{S}  
мљивој мајци и разборитој госпођи то је и пошло за руком.{S} Љуба је расла, црпући у души своје 
>Па за тим исприча Видосави оно, што је и сама знала о Гојку у Крстопољу.</p> <pb n="73" /> <p> 
естало, отишао је тајанствено ко што је и дошао, мож’да да тражи витеза, који ће га боље разуме 
з обичаја да се увелича друштво, већ је и сама била страсан ловац.{S} Сада је у њеном друштву — 
друго знатно место у деспотовини; ту је и каменита тврђава Мелник, и Крстопољ на Беломе Мору, и 
 Издаја!</p> <p>— Коња!</p> <p>— Оружје и коња!</p> <pb n="168" /> <p>— Алах, ил-Алах!</p> <p>— 
{S} Своју главу и мишицу, светло оружје и добра коња стављао је сваки од њих у службу своме гос 
</p> <p>Тако живот пође напред веселије и бујније...</p> <p>Војска из драмске области бејаше го 
јеног великог лова, те забаве најмилије и великој и малој госпоштини, и старим и младим.</p> <p 
 овамо стигоше, наиђоше на још хладније и затегнутије прилике.</p> <p>Угљеша је одмах сазнао од 
орођен.{S} Гледаше друкчије, отвореније и веселије, а говораше отворено, незамишљено.</p> <p>Ка 
з игде ичега.{S} Тада је нестало Матије и његове кћери, румене јабуке и највећег блага у нашој  
илости господареве; ту су Рајко, Љубоје и друге војводе.{S} За њима а покадшто и поред њих јаха 
S} Али то није нико знао, јер је Љубоје и самог себе обмањивао уверавањем, да је то тек само по 
аповедник градске страже у Драми Љубоје и Рајко, трилиски ћефалија.</p> <p>Другови су се чешће  
мо до дна, и живимо за част и име своје и своје отаџбине!{S} Здрави!</p> <p>Мало доцније уђе у  
љем, одмах је дао пристанак у име своје и свога брата.</p> <p>Костадин је Гојка задржао три дан 
адоше остати код савезничке војске моје и Балшићеве противу силе Алтомановића.{S} Расправи ли с 
ју срећу.</p> <p>Мара се обично на таке и сличне речи зарумени, очи јој погледају веселије, а м 
о је његов долазак све изненадно а неке и немило дирнуо.{S} Није им био непознат, јер је са Угљ 
а расти и поплавити брда и долине, реке и дубраве, отићи ће далеко у хришћански свет, али њој н 
и градских занатлија, стегоноша, велике и мале властеле — бејаше задовољна, што ће се кренути п 
 преко памети прелажаху различите слике и сцене из шаренога му живота.</p> <p>— Све јесте и опе 
точна крајишта.{S} Обилазећи крајишнике и целу источну границу, он се нарочито задржавао и глед 
 и крвава, и односи коње и јунаке, токе и челенке.</p> <p>А са севера се од планинских огранака 
чило водио противу Кантакузенове војске и његових савезника, турских чета, и Рајко се извештио  
 а натопљеном потоцима људске, и српске и турске, крви.{S} Пусто чадорје стоји развучено, покрх 
ло Матије и његове кћери, румене јабуке и највећег блага у нашој породици.{S} Сумње нема пали с 
е са далеких крајева неразговетне звуке и лелек још веће беде и невоље.</p> <p>Први редови беја 
ме грло не послужи, да добаци моје муке и невоље до браће, која пролажаху недалеко од мога мучи 
ча, па му својим каницама везиваше руке и ноге.</p> <p>— Шта је то ? ко је то доле? — питаше бр 
 жупе.</p> <p>Није било куће баштиничке и сеоске, која није послала бар по једног војника, а из 
ано немилом слутњом а под утиском тешке и непријатне јаве, ловачко се друштво Угљешино и пробуд 
оста стојећи.</p> <p>— Прилике су тешке и неповољне — продужи Угљеша.</p> <p>— Тако је, деспоте 
агано, мисли су јој се све више отимале и одлазиле преко неких непроходних урвина, куда она пиј 
се на <pb n="40" /> далеко прамен магле и путне прашине, у њему срце силније закуца и он жудно  
л-Алах ! — рикну нови талас турске силе и сломи се на деспота и његов одред.</p> <p>У крваву се 
ћи гласове од стране пловдинске, одакле и прети погибија.{S} Старији деспот Костадин био је у Ж 
стинског осећања жалости, олакшаше боле и тугу њихову.{S} И после прве силне жалости наступи ма 
{S} Иди.</p> <p>Анђео оде, а мало после и Тома се састаде са Љубојем.</p> <p>— Јеси ли примио з 
товима господу.{S} А недалеко је одатле и велики млин манастира светог Јована Претече са остали 
.{S} Исаија му спусти главу на узглавље и прекрсти га још једном.</p> <p>Ветар духну и суво лиш 
уку.{S} Византиски учитељи њени, дадиље и дворанке већином су се после тога разишли, а на дому  
мам.{S} Као што се све окреће око земље и њој служи, тако и моје живовање не може се замислити  
аслоњен леђима на повећу камарицу сламе и седећи на некој кожној простирци, мирно посматраше ог 
 пало.{S} Ћесар Војихна, господар Драме и таст наш, преминуо је.{S} Оставио је најважнију стран 
з којих је ваљало стварати тврде бедеме и грудобране.{S} То сам и учинио, утврдивши градове.{S} 
milestone unit="*" /> <p>За то је време и нови заповедник драмске војске Тома Теологита успео д 
ад се чуло да ће Угљеша за кратко време и доћи, почеле су се чинити велике припреме за његов до 
ија, — сви они изгинуше за веру, за име и част.{S} Ал’ докле они гинуше, не кретоше се други го 
а па ипак дати користи, а не знати чиме и колико користи.{S} За измирењем цркве, које сам преко 
кога Рајко у једнодневном бављењу своме и не виде.</p> <p>Лукави учитељ бирао је сваког дана по 
 пута имао у рукама.{S} Он добро разуме и тичји језик, зна и по лету њиховом наслутити, какви ћ 
ала највише на исток, од састава Струме и Струмице па све до велике Марице.{S} Столица је целој 
ћи.{S} Он је син ћесара Прељуба, али не и прејамник духа његовог!</p> <p>— Онда нам остају само 
што држаше го нож.{S} Мара клече до Ане и склопљеним рукама мољаше разбојнике.</p> <p>Све је то 
ме.</p> <p>Тако је проводила своје дане и Мара у Драми, а Видосава јој је била једина утеха, је 
ично се старајући да чедо своје подигне и оплемени.{S} Заузимљивој мајци и разборитој госпођи т 
ице суседне Богданове војводине с једне и низ пучину.{S} Орфанског Залива с друге стране.{S} Оч 
еша — најважнија тачка целе деспотовине и то баш са оне стране, са које смо најслабији.{S} Док  
јева двеју деспотовина, једне војводине и краљевине, а нада свим шаренило накупљених добровољни 
сницима Војихном и Властојем.{S} Године и буре живота навалише на њ, те саломише некадашњу њего 
ра.</p> <p>Врло вешти познавачи планине и свих долова и урвина у њој бејаху одређени за њихове  
еспотице Љубе Угљешине, кћери Војихнине и Анине, која је часове туге своје разгаљивала у ученом 
д се велика војска деспотовине Угљешине и војводине Богданове изгуби за плавим бреговима, који  
 <p>Осем простране деспотовине Угљешине и омања војводина Богданова слала је своје чете у Сер н 
има.</p> <p>Ту бејаше састанак Угљешине и Вукашинове војске, ту и прво логориште удружене српск 
 Божје милости, благе и тихе ал’ сталне и неменљиве љубави.</p> <pb n="157" /> <p>„Па опет, опе 
скога сана.{S} А уз многобројне поклоне и дарове особито издашном милошћу обасипа пресвети храм 
итих узвика, страха, изненађења, забуне и очајања, јунаштва и прегоревања, у часу извесне смрти 
рави наследник, нејаки Урош, моли, куне и преклиње, да се стишају.{S} Они се разлазе као неприј 
S} Чувши после толиког времена кликтање и дозивање рогом ловачким, деспотица Љуба оживе, очи јо 
ло мало неправо онако Угљешино истицање и одликовање ћесарице Ане, али је то остало само у њего 
одграђе, а звона ударише на благодарење и богомољу.{S} И после неколико тренутака из цркве се,  
екао сам права на неограничено поверење и љубав њихову, и ћесарицу ћу уверити да су нападачи би 
 тим Тома и Љубоје седоше на своје коње и пожурише се.</p> <p>Било је око заранака, кад пођоше, 
рица тече мутна и крвава, и односи коње и јунаке, токе и челенке.</p> <p>А са севера се од план 
еља и снова, и ако си за њих какве лепе и благе ноћи мислио, да ће се сви испунити док сване да 
напротив, бојао, да нападачи не поступе и сувише зликовачки према нападнутом женскињу, те да ње 
си она се, слутећи плен, одвоји од Маре и у лаком је скоку нестаде.{S} Мамљена све дубље међу с 
ба више тајити од Ане љубав између Маре и Гојка.</p> <p>И она рече Мари.</p> <p>У Мариној души  
јим у оваким приликама почеше разговоре и наставише приче о прошлим данима, лововима и ратним п 
Рајко пролажаху редом поред чадора горе и доле, десно и лево.</p> <p>— И тако остаде у залуд мо 
S} Ал’ те очи!</p> <p>Ходаше собом горе и доле.</p> <p>На један пут стаде и лупи руком о руку:< 
Нека је слава и хвала господу Богу горе и нашем милостивом деспоту на земљи, али ја мислим да ј 
 И то ће бити.{S} Лала-Шахин жели да се и то вечерас почне.{S} Прво ће доћи на ред најплеменити 
/p> <p>— Ама с таким јунаком хоћу да се и у лице целивам! — рашири руке, загрли Гојка па се срд 
ајући таласе велике злобе људске, ја се и сама челичим, а неки свети огањ душу ми загрева.</p>  
ћ било отпочето купљење војске, која се и даље преко целог лета све до јесени лагано сабирала.< 
кадшто мислио Тома.</p> <p>— Играчка се и не узима у руке са другом намером но да нас забави, а 
ме, деспот призива благодет Божју на се и своја грешна дела.</p> <p>Кад логотет заврши читање,  
алост.</p> <p>Ана једва вероваше, па се и сама поче досећати.</p> <p>— Сазнао сам све то и ја,  
 сусрет.{S} Он је био врло весео, па се и она раздрагала.</p> <p>— Дошао сам сад к теби, да ме  
 доласка Гојковог било све мирно, па се и преплашено становништво по ново одало своме свакидашњ 
 војском, око ње је мирно и тихо, па се и она нешто изменила.{S} Постала је расејана, јако зами 
 са њим дошла из северних крајева па се и задржала овде.{S} Они су били лични чувари Угљешини,  
дубље међу столетне грмове деспотица се и не сећаше да је Мара по жељи њеној очекиваше.</p> <p> 
ћеш тамо!</p> <p>Рајко скочи, окрете се и у чуду виде где стари дворанин Благоје дави некога, к 
носи:</p> <p>— Правоверни!{S} Будите се и устаните!{S} Највећи јунак наш Хаџи-Ил-бег главом је  
ме доћи ће пропаст Сера, а са њом ће се и Цариград претворити у рушевине.</p> <p>— Веруј мојој  
ла сазнала, а добра Видосава осећаше се и сама ојачана у добрим жељама својим према кући ћесари 
е корак назад, па крочи напред, пови се и отури камен далеко напред, па задовољно додаде:</p> < 
ву силе Алтомановића.{S} Расправи ли се и та зађевица пре нашег похода на Османлије, и њихово ћ 
ог?</p> <p>— Бог!</p> <p>— Можемо ли се и даље поуздати у стару срећу?</p> <p>— Не знам!</p> <p 
 невољу, трпељиво сношаше терет, али се и надаше.</p> <p>Мара се ипак преварила у својим очекив 
сподару,— у радосном узбуђењу огласи се и деспотица, — веруј са превисоким братом својим у побе 
p> <p>— Господару, не чекај, спремај се и пођи на сусрет дужности.{S} Ја ћу ти помоћи!....</p>  
уше, свирка и песма насташе, а у том се и сутон ухвати.</p> <pb n="134" /> <p>Љубоје оде у град 
 — пристаде и Богдан...</p> <p>У том се и мрак на земљу спусти.{S} Хиљаду логорских ватара план 
ловце, а и сам монах Исаија потрудио се и дошао из свога манастира.</p> <p>Угљеша, Љуба и Мара  
здаше једино у српску помоћ.{S} Зато се и обрати српској страни.{S} Посада се јуначки држала не 
вога мужа, па се могла више повући у се и са својом нећаком Маром, — која је, изгубивши и оца и 
 ову руменику, док тамо бејасмо, бих се и ја измолио да опсађујем Пловдин! — досети се други... 
већи непријатељи од ових, ради којих се и договарамо.{S} Мој Угљеша, кад не би било људских гре 
{S} Он то крије сада, а кад је био дете и сам је причао.{S} Зна он рећи и за што је то било.{S} 
више!</p> <p>Онај се, мало љутит, крете и подвати ногама земљу, а дружина га радосно поздрави.< 
ст! — поздрави Ана Угљешу, па се окрете и са сребрног служавника, који принесе један дворанин,  
<p>Држећи за руку Ану, Угљеша се окрете и пође са њом ка Љуби.{S} Тада пусти старицу па се са д 
ју око мраморног стуба, Гојко се окрете и Рајку, који је ишао за њим, ша’ну:</p> <p>— Синовица  
е у куту те собице био, он му се окрете и рече:</p> <p>„Хвала, Анђеле, ти си своје учинио!"</p> 
head>III</head> <p>Било је то знамените и тужне 1370 године, када је и Дренопоље пало из руку в 
 шаренога му живота.</p> <p>— Све јесте и опет — није.{S} Ал’ те очи!</p> <p>Ходаше собом горе  
ше слабе живце старе ћесарице затегнуте и узбуђене.</p> <p>Видосава је имала сада два пута више 
, <pb n="20" /> негда крваво разбојиште и погибија српских левената.{S} Струма и Места, Бистриц 
> <p>Рајко се упути из врта на двориште и даље, од куд се глас стражарев чуо.</p> <p>Старац, мр 
јске.</p> <p>Кад Љубоје уђе у логориште и поздрави ратнике са старом ћесарицом и њеним двором,  
} Ана додаваше, како нема изгледа да ће и устати са болесничке постеље, па га искрено жаљаше.</ 
адачи били најамници Гојкови.{S} Она ће и по оделу њиховом томе поверовати.{S} А ти нападачи, с 
и полазе на неверника.</p> <p>— Вера ће и помоћи, да се победи некрст.</p> <pb n="146" /> <p>—  
но већ отишао Богу на истину!{S} Шта ће и мени живот!{S} Цитро моја!{S} Синоћ си још певала о ц 
зар нам је вајкадашњи противник, али ће и он исто рећи.{S} Упамтише нас Грци, нека нас не забор 
 венцима милости моје.</p> <p>— Тако ће и бити! — одлучно рече Анђео.</p> </div> <div type="cha 
риповеда и пита, ал' све је мање, краће и мирније.{S} Још му је сва нада у јединцу Гојку, чести 
твоје ил’ његово — оно је својина среће и части српскога југа и — опомени се, Вукашине, — дома  
уно уверена, да јој је грануо дан среће и Божјег благослова...</p> <p>Мало после стајали су у в 
ко огранака рилских, утврђујући градиће и добијајући гласове од стране пловдинске, одакле и пре 
арства, Тома успори бежање, па се чешће и одмараше.</p> <pb n="150" /> <p>На путу из Ипсале за  
p>Ветар је хујао и разносио увело лишће и ситне гранчице, распаљујући само јаче ватру на двориш 
 се спремала поткрепа за утруђене ловце и хајкаче.</p> <p>После неког времена стиже и Угљеша.{S 
бави, уверење да Гојко није без кривице и свикнутост да се воља старијега без поговора изврши,  
вио, да су Ана и Мара изишле из црквице и пошле путем, двојица су стали вребати старог дворанин 
ом руком очеву главу а левом покри лице и очи своје, да њоме заустави сузе, које срце не штеђаш 
.</p> <p>Мало после зашкрипеше вратнице и заклопоташе точкови од двоколица.{S} То бејаше пробра 
<p>— Здрава нам буди, узвишена ћесарице и драга нам мајко миле љубе наше! — отпоздрави је Угљеш 
обрим жељама својим према кући ћесарице и њених пријатеља.</p> <p>Тако живот пође напред весели 
"146" /> <p>— Боже дај!{S} Ал’ и мишице и памет витешких господара вреде много.</p> <p>— Него ш 
по околини, не би ли наишли на нападаче и у опште на сумњиве људе.{S} Али није заборавио и да и 
 као жртва зависти!</p> <p>Дервиш клече и диже руке према месецу:</p> <p>— Заклони лице своје о 
лу једног скоро обаљеног храста, затече и Тома.</p> <p>— А зар ти, војводо, не тражиш лова? — у 
ибу.</p> <p>— Бог ти добро дао, путниче и намерниче, — одговори старац, гледајући дошљака, њего 
отишао Тома Теологита, Љубоје се повуче и размишљаше о немилим догађајима, што се у Крстопољу п 
енику да сиђе с коња, па га придржаваше и спусти на траву испод жалосне врбе.</p> <p>— Ти си гл 
зарад спаса целога тела.{S} Прегореваше и заборављаше прошлост, о којој је сама наглашавала Том 
оња и пободе стег.{S} Војска пристизаше и разређиваше се.{S} Пратиоци товарних коња пожурише се 
огор, сав град и његово подграђе усташе и кренуше се да виде најкршније момке, најбољу опрему,  
аде по мраку право упутити, и он луташе и даље по логору с оштрим копљем и ножем у руци и штито 
вом путу за Жегљигово.</p> <p>Он луташе и онда, кад у логору све спаваше тврдим сном.</p> <p>Си 
тња паде и осталима на душу.{S} Ућуташе и замислише се.</p> <p>Нему тишину прекине покадшто хуј 
арицом нашао за најбоље.</p> <p>Ућуташе и ободоше коње.</p> <p>Ваљало им је пуних десет часова  
не само да не попусти, већ љуто прећаше и рударима и монаху.</p> <pb n="170" /> <p>Тада се смир 
оји деспота.{S} Он ћуташе, тешко дихаше и склопи очи.{S} После их полако отвори и са напрезањем 
и стопе растојања.</p> <p>Па онда узеше и други Орфанци.</p> <p>Снажно запињу и вешто одбацују  
а покри лице рукама, клече поред Угљеше и од срца зајеца.</p> <p>— Јуначе, — додај ми — мало во 
а већ бејаше тамо стигла.{S} Али Угљеше и Томе Теологите са још неким ловцима не бејаше.</p> <p 
</p> <p>Али Томине ласкаве речи допреше и до опрезнога Рајка.{S} Он оштро премери Тому очима, п 
о, још мало па се с једног краја почеше и звезде показивати.</p> <p>Тада зачу старац хрзање коњ 
на, ја бих све то радо хтела знати више и опширније, јер си, видим, честит јунак, али ја теби з 
="27" /> ишао.{S} А Мара се баш највише и паштила, да сазна његове мисли, за које јој је слатка 
ину, и устаде.</p> <p>Браћа се загрлише и пољубише.</p> <p>У дворану ступише деспотица Љуба и в 
часак промени.</p> <p>Врата се отворише и уђе Гојко са старешином градске страже.</p> <pb n="79 
/p> <pb n="185" /> <p>Обе се прекрстише и полугласно додадоше:{S} Мир и покој вам, мученици!</p 
рча и ухвати Ану за руку.{S} Прискочише и она двојица, а један од њих извуче нож.{S} Трећи гово 
орав! — заврши Ана.</p> <p>Тада стигоше и Гојкови пратиоци а са њима и стари дворанин.</p> <p>— 
ривезани дремали, поплашени се откидоше и са изврнутим седлима и спуштеним уздама јурнуше лево  
рно шираху.{S} За очима јој чисто одоше и дах и осећаји, а душа њена шапуташе:</p> <p>— Далеко, 
ести њихове.</p> <p>Колико пута наиђоше и обиђоше смрт ?</p> <p>Толико, колико пута коњи крочиш 
онски пустињак.</p> <p>Монахиње приђоше и клекоше, а Исаија продужи тихо свете молитве.</p> <p> 
четку обмањивало о величини његове душе и ширини његових погледа.</p> <p>Али је у толико лакше  
 а Томе још нема.</p> <p>Они се кренуше и без њега, а оставише гласнике, који ће га обавестити  
 вези с пловдинским догађајем забринуше и народ у подграђу и господу у граду.</p> <p>Костадин с 
</p> <p>Ана и Мара престрављене писнуше и стадоше, а један од оне тројице притрча и ухвати Ану  
 и једна се скотрља па јој овлажи образ и паде на руку.{S} Она се трже, па брзо, да је ко не за 
тицу Угљешину, још се више повукла себи и своме дому, одлично се старајући да чедо своје подигн 
н, који се спрема да осветла образ себи и својима у скакању.</p> <p>— Теби из Кукуша војводе Бо 
а њом сазнаде Гојко, да је она у служби и милости госпође једног од највернијих дворана Костади 
уху са великом чупавом шубаром на глави и дугачком палицом у руци.{S} Он је био први пастир и с 
ажи бој, ако хоћеш да будеш витез прави и да те слави песма моја!”</p> <p>На вратима од чадора  
се смирени слуга божјег олтара разгњеви и плану:</p> <p>— Кад нећеш, деспоте, да поштујеш своју 
идружише се њој многи залутали витезови и вешти ратници, који као добровољци стадоше у редове о 
 се на брегу, који стрмо падаше, у крви и ранама огрезао витез.</p> <p>Једва се држао на коњу,  
ник непобедног Пловдина, огрезао у крви и ранама, долази да на општи ужас и изненађење буде зао 
а камо ли пребаци!</p> <p>Приђоше други и почеше бројати стопе растојања.</p> <p>Па онда узеше  
јаше са свим изненађен, у забуни извади и он брзо мач, и ако не знађаше зашто све то бива.</p>  
кама.</p> <p>Све је пролазно, све бледи и угине, па и некадашње одушевљење за великога цара.{S} 
те се мени и рече:</p> <p>"Синовче, иди и нареди нека врата на граду буду отворена за нас.{S} С 
 на дворишту не падне Видосави на груди и да јој у сузама све исприча.</p> <p>А кад је дошла у  
асали су непробојни зид од својих груди и штитова око тебе.{S} Палош турски не дохвати тебе!</p 
иша је већ попустила али се вихор снажи и обнавља.</p> <p>И киша стаде, а он се разузда.</p> <p 
 моја више уживања.{S} Мож’да то долази и отуда што много ценим наше јунаке, чија сам витешка д 
преже вид и спази, како се један одвоји и врати брзо натраг путем ка Дренопољу, а други лагано  
 били у самој вароши — подграђу, а неки и у граду.</p> <p>Најпоузданија је Угљешина војска била 
е на доброме белцу стегоноша.{S} Широки и златом извезени стег са двоглавим орлом и круном држа 
 би могла разумети.{S} Ана је очајнички и несвесно грчила руку, за коју је бејаше нападач ухват 
Угљеша би поред деспотице, кликну мушки и отворено:</p> <p>— С Богом! — па ободе коња.</p> <p>Г 
ћеш, војводо, — заврши старац — хоћу ли и сада, ма да сам у овим годинама, што год вредети на б 
обро!{S} Мачу смо нашли мегдана.{S} Али и великом пророку Алаховом ваља придобити нових слугу.< 
 <p>— Онда је са њим лако!</p> <p>— Али и Гојко ми је добар пријатељ.</p> <p>— Који своме прија 
66" /> <p>Њихов га долазак изненади али и обрадова, па и не запази како се Љубоје чисто устезаш 
е стране реке један повећи камен одвали и одроњавајући за собом земљу и потискујући ситније кам 
 У Драми су, разуме се, о њој разбирали и гледали да из напабирчених делића саставе ма и непотп 
сетили час поласка.{S} Хртови су цичали и отимали се, а ловачки су се рогови пробе ради разлега 
ни један пут не вратише у град невесели и незадовољни.</p> <p>Једне вечери Угљеша сазва ратничк 
а како смо Пловдин били поново изгубили и како су се ђаури надали, могао је и друкчије гласе су 
/p> <p>Побратими су се искрено загрлили и братски ижљубили.</p> <p>— Хвала ти, од срца ти хвала 
ност Анина, коју су сви необично ценили и поштовали, ипак је Угљеша налазио да ће ту бити и как 
ом окрепи.{S} И хрти и жерави, и соколи и соколари траже одмора после богатога лова минулог дан 
у на сусрет па се братски са њим загрли и пољуби.{S} А кад виде, да је недалеко од њега нека же 
јима јој је Гојко јасно казао шта мисли и смера.{S} Видосава није више наваљивала, па ни онда,  
о свети позив свој, да буде тумач мисли и грешних жеља људских пред лицем Господа Бога!</p> <pb 
шају.{S} Они се разлазе као непријатељи и деле у таборе.{S} Залуд је ту Урош са царским скиптро 
коме је по ново синула мисао да су бољи и Турци него српска превласт.</p> <p>И тако су све молб 
— Ти остаде пријатељ пријатељу у невољи и оста верна слуга кад сазна да је господар мож’да обма 
м по Азији тражи плена још.{S} Данас ми и Византија имамо једног заједничког непријатеља.{S} То 
сам имао право, што сам држао да ћеш ми и сад требати! — говораше Тома Анђелу, који је био са њ 
ем! — одговори Рајко.</p> <p>— Бићеш ми и кад —</p> <p>— Не будеш овде.{S} Не брини.</p> <p>— Х 
са својом лепом сапутницом пожури Драми и њеном логору.</p> <milestone unit="*" /> <p>Било је с 
посматрао њено ушће, и — мислио о Драми и својим милим у Драми.</p> <p>Враћајући се једном поре 
<p>За време док се Угљеша бавио у Драми и док је обилазио омање тврђаве прелазећи и на леву оба 
амо са свом својом војском, а кад прими и наше јунаке, поћи ћемо право ка Дренопољу.{S} Али има 
pb n="132" /> <p>Јелену је ћесарици Ани и њеном двору приказао монах Исаија.</p> <p>— Узвишена  
 тренут ока дигнути, погажени, покрхани и поломљени; коњи, што су око чадора привезани дремали, 
том и тишином, у којој би свој књижевни и преводнички рад могао продужити, отерала је и Исаију  
ро ни с Маром, која је за његов ненадни и брзи полазак сазнала од Видосаве.{S} Једва је успела  
p>Први редови бејаху највише изненађени и користећи се њиховом забуном, коњица турска продре бр 
ше непријатељи.</p> <p>Момчило се ожени и настани у граду Ксантији, одакле је господарио равниц 
 У сред највећег окршаја окрете се мени и рече:</p> <p>"Синовче, иди и нареди нека врата на гра 
 чисто уплашено похита:</p> <p>— И мени и ћесарици јављено је у исто доба.{S} Ја ћу Гојка врати 
пазили Анђелови људи, те се, поремећени и пропашћу Анђеловом, склонише дубље не кушајући даљи н 
е моћнији непријатељ из Азије.{S} Јужни и северни делови српских земаља стајаху једни према дру 
им коњем не може мерити ничији у брзини и издржљивости.{S} Ти ћеш, дакле, бити гласник.{S} Ићи  
 у рукама бугарским, захваљујући висини и јачини својих зидова и опкопа.</p> <pb n="91" /> <p>А 
ледњи корак до зида, Тома занесен учини и тај корак, вихор зашуми кршећи суве гране високих грм 
ма Теологита три пута се дубоко поклони и пун скромности изиђе из собе Угљешине.{S} Али чим зак 
својом зваху на узбуну.</p> <p>Ти ситни и брзи звуци изазиваху и храброст и страх.{S} Они јечах 
.{S} Страшно ли је тада било!{S} Катуни и трла бејаху пуни бегунаца, немоћних стараца, слабих ж 
ном.{S} Од те колибе почињали су катуни и трла, који су се продужавали северно и преко првих ог 
p> <p>Последњих дана договоре се рудари и пошљу једног монаха, кога су умолили да подсети Коста 
 према свима веома љубазан а према Мари и сувише пажљив.</p> <p>За време витешких проба и пошал 
у поста још живљи.{S} Измешаше се стари и млади ратници, са разних крајева двеју деспотовина, ј 
ноћ сам свакоме измицао у витешкој игри и јуначком скакању, а сада чекам, да ме копите коњске р 
икама српскога живота — наста да измири и цркву српску са цариградском.{S} А кад и то срећно по 
е наступио смак света, о коме се говори и верује.{S} Али кад Ана настави:</p> <p>— Једини искре 
и склопи очи.{S} После их полако отвори и са напрезањем скиде прстен са десне руке.{S} Пружи га 
Али не заборави, краљу, да наши скиптри и црвени сандали нису без прекора. —</p> <p>— То нећу — 
 Гојку — ти си мени казао ко си, шта си и одакле си.{S} Истина, ја бих све то радо хтела знати  
овао, важни се догађаји збише.{S} Ти си и нехотице учесник у њима.{S} Ходи.</p> <p>Гојкова прав 
лицања.</p> <p>— Буди витез, као што си и до сада био, па си ми брат а не млађи! — одговори му  
 је знала да од одговора његовог зависи и срећа њена.{S} Послуша ли је, спасао је себе, и казао 
е ни била.{S} А ја ћу се бринути, да ти и делом докажем, да није нестало у мени снаге ни издржљ 
ови српске војске почеше се разређивати и одвајати лево и десно у поједине гомилице, бијући неп 
а цикну, а Угљеша је изнемоглу прихвати и спусти на меко седиште.</p> <p>За тим она бризну у пл 
елико наслеђе.{S} Неко је морао владати и њим и царством.{S} Знао сам све, који су у милости ко 
 је у свако доба могао бродове задржати и прекинути сваку везу међу Белим и Мраморним Морем.{S} 
весност притисла душу моју.{S} Она пати и страда.</p> <p>Сутра дан дође из Сера гласник и донес 
ач опроба цитру, па после стаде ударати и певати:</p> <p>„Ил’ волиш црне очи, ил’ су ти плаве м 
змислиш и расудиш.{S} У Драми ће остати и даље господар ћесарица Ана.{S} Не треба ни једне речи 
плаве, нешто неразумљиво стаде шапутати и руком показивати на груди.</p> <p>Гојко скочи, а Влас 
 на новој мисли радити.{S} Ваља штедети и сувише источену крв за ново бојиште, на коме ћемо бит 
е Дејановића.{S} Он ће у Велбужду узети и њихову војску, која се тамо летос сакупљала, па ће <p 
тиник и кућаник, ал’ не престајаше бити и даље војник, нити напушташе своје часно место у редов 
, колико да ти дам?{S} Доста ће ти бити и половина овога мога земљака Скопљанина.{S} Не допада  
} Али свет то не зна, а ваља ти то бити и пред њим.{S} Не брини, бићеш.{S} Мој добри отац болуј 
и, ипак је Угљеша налазио да ће ту бити и какве заслуге новог заповедника драмске војске Томе Т 
 каже, да ће на њега непрестано мислити и њему се надати.</p> <p>Гојко је њу разумео.{S} Али га 
је добро расположење — онда ћеш појмити и мене сада.</p> <p>Тома се осмехну:</p> <p>— Ево ти ру 
лутања.{S} Та ја бих се могао и оженити и бити ћесар у Драми.{S} Има у овим земљама и злата и б 
наше, а кад се врати она ће му поверити и другу дужност.{S} Повериће му — тебе и твоју срећу.</ 
и су држали кућу нашу, почињу се рушити и издавати.</p> <p>Па за тим исприча Видосави оно, што  
иво легло, да се сном окрепи.{S} И хрти и жерави, и соколи и соколари траже одмора после богато 
н!{S} Правоверни!{S} Наша ће сила расти и поплавити брда и долине, реке и дубраве, отићи ће дал 
, о мудрости деспотице Љубе, о благости и доброти лепе рођаке дворске Маре.{S} Само су избегава 
ало већа слобода, која донекле младости и приличи.{S} Али ја не говорим да га браним.{S} Друго  
 гонилац?</p> <p>За убицом прве радости и тихе среће своје, за јунаком без врлина, за осумњичен 
— Узвишена ћесарице, ево твојој милости и закриљу приводим листак са стабла, на коме сам и сам  
> <p>То не бејаше глас људске питомости и срца, које зна да није вечито.{S} То бејаше рика рање 
</p> <p>Исаија је монах велике учености и од гласа.{S} У Меникејској Гори, између Сера и Драме, 
 јунак осећао је да му поред одважности и срчаности треба и више ратничке вештине па и господск 
квице.</p> <p>Ана је са пуно побожности и истинске богобојажљивости одстојала вечерњу с Маром,  
 год је дотле дошао, није жалио такнути и до Драме, не толико ради господске малвасије колико р 
прозбори Гојко. — Хвала на такој задаћи и великој милости.{S} А ја ћу бити први војник под том  
колико и мост.{S} Што краћи мост, краћи и век.</p> <p>А куда ли прођоше за овај добар сахат вре 
уше лево и десно, напред и назад газећи и тлачећи све, на што наиђу, ударајући и убијајући нога 
док је обилазио омање тврђаве прелазећи и на леву обалу Месте ближе граници, Тома Теологита беј 
ио дете и сам је причао.{S} Зна он рећи и за што је то било.{S} Окупите га, да приповеда ако не 
плашљивац причаше све што се имало рећи и о граду и о посади у њему.{S} Ређаше им све, што у Га 
веселије, а мисли иду далеко, сликајући и оживљујући најлепше снове њене млађане душе.</p> <p>А 
гљеша је био у великом послу, примајући и сређујући војну силу своју.{S} А деспотица Љуба прово 
 и тлачећи све, на што наиђу, ударајући и убијајући ногама, док и сами не падну под теретом зад 
, а свет их весело поздрави, па, пијући и певајући, опет обнови коло.</p> <p>Ана затражи Мару,  
 Драма и логориште остадоше пусти, тихи и нечујни.</p> <p>Деспотица се Љуба за часак повуче у с 
а њим надбацујете?{S} Сви сте ви јунаци и врли витезови, зна то сва краљева и деспотова војска, 
 се жртва не јављаше више.{S} А калпаци и челенке, што крвавом реком пливаху, не привлачише паж 
Исаијом вечерала на кули а остали ловци и хајкачи окупили су се око великих ватара у дворишту,  
а, па одви пергаменат.</p> <p>Копљаници и народ слегоше се око њега, а он високо диже одвијени  
 тога доба непрестано налази на граници и око огранака рилских, утврђујући градиће и добијајући 
м до самог уласка у град.{S} Свештеници и духовници стајали су у одеждама а градска посада са с 
цом наиђоше пешаци, а за њима поносници и друга послуга.</p> <p>Кад већ прилично бејаше измакао 
одигне и оплемени.{S} Заузимљивој мајци и разборитој госпођи то је и пошло за руком.{S} Љуба је 
p> <p>— Живео војвода!</p> <p>Ал’ Турци и овде одговорише фанатично:</p> <p>— Алах, ил-Алах!... 
логорској, да поврати ред.</p> <p>Турци и овде вешто и одлучно нападоше.</p> <p>— Војводо, ти с 
о логору с оштрим копљем и ножем у руци и штитом о левом рамену.</p> <pb n="161" /> <p>Тај стра 
ећи.{S} Она је слушала само његове речи и њима се заносила.</p> <p>А сад, кад је деспот отишао  
 /> <p>„Па опет, опет — пољуби црне очи и крвав тражи бој, ако хоћеш да будеш витез прави и да  
</p> <p>— Он је! — задрхта Рајко, скочи и притрча мркову, који је, добро покривен, киснуо на по 
 учини да чу гласан говор.</p> <p>Скочи и мало погнут пође ка излазу из чадора.</p> <p>У том се 
 Љубоје.</p> <p>— Тако захтевају и наши и општи послови.{S} Чућеш и видећеш.{S} Ти желиш кући п 
е напред.</p> <pb n="44" /> <p>Прошавши и коњанике на претпоследњим вратима, дође Угљеша са ост 
јом нећаком Маром, — која је, изгубивши и оца и мајку у једној опсади Мосинопоља, места на путу 
к настаде тишина.{S} А за тим, осетивши и сам њене сузе, деспот је нежно ухвати за леву руку и  
 пажњу.{S} До краја пажљив према Угљеши и деспотици Љуби, Тома је знао да та пажња иде само у к 
вићи шаљу ме да витешком деспоту Угљеши и краљу Вукашину однесем радосне гласе: јуче је пао Пло 
к стрелина лета, диже главу, начуљи уши и очима чисто тражаше правац, куда му ваља полетети кад 
ко као да се неке тужне успомене у души и пред очима његовим гомилаху.</p> <p>Ловци се наслониш 
његово поступно слабљење.</p> <p>У души и сећању његовом лагано ницаху једна по једна успомена. 
:</p> <p>— Светли деспоте!{S} Заповедај и ја ћу слушати без поговора.</p> <p>Угљеша седе, и рук 
ћесарице!{S} Не заборављај, већ испитај и казни кривца, — рече Гојко одушевљено.</p> <p>— Све н 
 цркве светог Прокопа, с крстом у левој и босиљком у десној руци ступи корак испред браће своје 
ког лова, те забаве најмилије и великој и малој госпоштини, и старим и младим.</p> <p>Ана сама  
настанити.{S} Али раздељеној, несложној и завађеној господи српској страх је био све моћнији не 
ком Заливу Белога Мора.</p> <p>У мирној и звезданој ноћи, кад месец посребри градске бедеме огл 
ти Маре, и несавладљива љубав према њој и болећивост у тешком положају њеном пробудише у Видоса 
ато у њеним редовима бејаше велики број и грчких становника Угљешине деспотовине.</p> <p>Угљеша 
ту, кад развесељаваш душу моју, обрадуј и срце моје, и благослови свога <pb n="92" /> сина, да  
 у победу твојих узвишених мисли, веруј и вера ће те твоја спасти!</p> <p>— Добра снахо, — осме 
елена и била.{S} Њој је живот био тежак и мучан, а стазе животне посуте трњем и невољама.{S} Та 
 је и као деспот и као муж, и као јунак и као човек од срда, па кад је хтео да крунише речи сво 
жио.{S} А тај је господар силан, крепак и млад.{S} Он ће за неки дан укрстити оружје своје са с 
 којој је био неусиљено пажљив, па ипак и ту са посебним својим разлогом.</p> <p>Кад се једног  
уше, — одговорио му је Гојко — али ипак и ја и ти превиђамо две ствари.{S} Једно је, што ћесари 
ог, све га је више одушевљавао одблесак и ако јако клонулог ипак још много примамљивог царства  
ла мачем, и његовом крвљу попрска песак и камење крај воде.</p> <p>Савладавши овога, Гојко се с 
>— Ах, оче мој!</p> <p>— Глас је кратак и непотпун, али у толико више тужан.{S} Љубо, ти ћеш ми 
мишљало се на војну, а свет је знао чак и то да се млађи брат деспот Драгаш од тога доба непрес 
е су и градови Прилип и Скопље, Качаник и Битољ и многи други.{S} Јужно од браће Дејановића бил 
је ратник постајао у неку руку баштиник и кућаник, ал’ не престајаше бити и даље војник, нити н 
, шта хоће сад са Гојком.{S} Он, војник и слуга деспота и ћесара свога, тражи тајне ноћне саста 
и је право занимање!{S} Ја сам и војник и видар и трговац и бродар.{S} Овамо чешће долазим.{S}  
.</p> <p>Сутра дан дође из Сера гласник и донесе гласе, којима се Угљеша ни мало не обрадова.</ 
елим монахом, дотле је дојездио гласник и јавно, да је Пловдин пао и да је дошао ред на деспото 
аиђу, ударајући и убијајући ногама, док и сами не падну под теретом задобијених удара и рана; в 
да дохвати пута, што се одваја на исток и преко Мосинопоља и Перитеориона прелази границу па ок 
ијених удара и рана; вика и писка, јаук и клетва, дозивања и одзивања, вриштање коња, звека саб 
је показа јунацима.</p> <p>Тома узе лук и тетиву и, нанишанивши, пусти.{S} Па не часећи ни часа 
ну:</p> <p>— Заповеда ли превисоки краљ и мили девер мој да се уклонимо ?</p> <p>Вукашин се пож 
радови Прилип и Скопље, Качаник и Битољ и многи други.{S} Јужно од браће Дејановића била је, Со 
 хајдете натраг у Дренопоље.{S} Ја знам и Угљешу и његову војску.{S} Јесу храбри, јесу многобро 
ам, шта ми је право занимање!{S} Ја сам и војник и видар и трговац и бродар.{S} Овамо чешће дол 
нудимо мир деспоту.{S} Тога ради ја сам и пошао.{S} А погодбе су мира за њ повољне.{S} Нудимо о 
 приводим листак са стабла, на коме сам и сам био до сада једна и то по готову сува грана! — ре 
{S} Идем, певам веселој дружби, био сам и у многим логорима, многог охрабрио а многог подсетио, 
мало размислити.</p> <p>— Размислио сам и нашао, да ми је дужност.</p> <p>— Онда, бар за сад, н 
е надао —</p> <p>— Ја јесам, слутио сам и наслутио, да она љуби Гојка војводу.</p> <p>— Али ја  
че:</p> <p>— Деспот је јунак!{S} То сам и слушао и очима гледао, — па продужи причати из своје  
ти тврде бедеме и грудобране.{S} То сам и учинио, утврдивши градове.{S} Али је ваљало и душу ов 
ореузу лепога Мраморног Мора.{S} Ту сам и одрасла у нези свога доброг оца, јер мајке, тужна, ни 
ојства не наруши никаква жеља за сјајем и блеском сујетнога живљења.{S} Ти ме бар знаш!{S} Није 
није лепо, да се витез користи случајем и шали —</p> <p>— Душа моја страда, а кнегињица мисли д 
 моја, тај посао рађен по закону Божјем и као што треба већ онако, како није вредно било.</p> < 
.{S} Ту је био деспот Угљеша са оружјем и позлаћеним рогом ловачким; ту деспотица Љуба и лепа М 
{S} Не говорах ја залуд да је с оружјем и молитва у светом храму поузданија!</p> <p>— На ипак н 
бејаше војвода Богдан с Рајком, Љубојем и још двојицом својих пратилаца.</p> <p>Они иђаху на ко 
p>Угљеша је у Серу био задовољан бројем и ваљаношћу чета, што су пристизале.{S} А кад још тој в 
а застор — који је о зиду покривао шлем и оружје Гојково. — Узми, твоје је!</p> <p>Гојко приђе  
луташе и даље по логору с оштрим копљем и ножем у руци и штитом о левом рамену.</p> <pb n="161" 
а свим прекине са витешким левентовањем и да остане на свагда код свога господара, Угљеша му је 
к и мучан, а стазе животне посуте трњем и невољама.{S} Таком се животу није радовала, и само см 
у на којој се он одмара, ко што завидим и неранџи, коју сада мож’да сише!</p> <p>— Сва се сада  
18930_C1"> <head>I</head> <p>Над тврдим и поноситим Сером развила је своја крила мирна и тиха л 
ћу, натапаху плодне равнице међу тврдим и богатим градовима, на морску обалу наслоњене, деспото 
и.{S} Ти си сада у незгоди: и по Божјим и по људским законима ти би сагрешила, ако ускратиш оцу 
е много надао, онда се осећао срећнијим и задовољнијим.{S} Војска је у Серу логоровала у пољу н 
е најмилија забава, да с мислима својим и душом говориш!</p> <p>— Одиста ми је такав разговор н 
војих услуга, што их је чинио ђеновским и дубровачким трговачким бродовима, био на далеко чувен 
ока и крупна женска, с нечим господским и поношљивим на лику и у погледу, црних очију и расплет 
који су водили товарне коње с војничким и логорским потребама.</p> <p>Витешки одред Љубојев уша 
ј бејаху деспотица и ћесарица с осталим и народом, чујаше одушевљено „Тебе Бога хвалим“ и „Вазб 
ржати и прекинути сваку везу међу Белим и Мраморним Морем.{S} Ту у Галипољу живео је мој млађи  
> <p>— Далеко, далеко је он, кога волим и кога очи сада узалуд траже!</p> <p>— Завидим мору, ко 
ка привлачила је на се пажњу и душевним и спољним украсима.{S} Стари се Властоје слагао са добр 
витез се враћа у ред са добро ознојеним и мало примиреним жеравом.</p> <p>Соколари драже соколе 
ро моја!{S} Синоћ си још певала о црним и плавим очима, а сутра може гавран пити очи моје!{S} О 
а врло мало мешала у управљање обласним и државним пословима.{S} А кад је добила женско дете, п 
је Војихнин Био му је саветник у ратним и државним пословима а такмац уз звеку пехара.{S} Тамо  
оња.</p> <p>У силној тузи пођоше за њим и остали.</p> <p>— Моја је рана лака, — рече мало после 
роклео и уклео свога господара а са њим и домовину.</p> <p>Дејановићи су и до сад дочекивали по 
наслеђе.{S} Неко је морао владати и њим и царством.{S} Знао сам све, који су у милости код цара 
 и великој и малој госпоштини, и старим и младим.</p> <p>Ана сама није могла ићи, али је настал 
, једном узору своме.{S} А тежња за тим и јесте оно, што души мојој не да мира.{S} Деспотице!{S 
еђу Сера и Драме, међу различитим већим и мањим манастирима и богомољама био је у то доба најчу 
намером, да турском господовању у нашим и византиским крајевима учинимо крај.{S} Ми верујемо у  
итештва, у славу наших победа; са небом и звездама његовим разговараш онда, кад сваки говор пре 
утан и облачан дан, који је однео собом и твоје добро расположење — онда ћеш појмити и мене сад 
тегоношу са главном војводском заставом и са стотином добрих коњаника, које је при себи имао.{S 
ка па тужно вришти, а за тим копа ногом и хрже, не би ли пробудио доброга господара.</p> <p>Мар 
новића, граничећи се на северу Козјаком и Витошем, на југу Гвозденим Вратима а са запада Овчим  
 и Љубоје са једним пратиоцем коњаником и окретоше јужним путем, који је водио право у Крстопољ 
" /> војске, које је под његовим Марком и зетом му Ђурђем Балшићем стајало према сили Николе Ал 
ки дан укрстити оружје своје са серском и драмском господом.{S} Њему ваља помоћи, да победи, да 
их страна, није ли пред снажном одлуком и гвозденом вољом брата нам морао устукнути као побеђен 
се у Рајка непомично, махну левом руком и — склопи очи.</p> <p>— Брате! — писну Рајко и загрли  
/p> <pb n="79" /> <p>Љубоје махну руком и старешина се удали.{S} Обојица ћутаху.{S} Гојко је ош 
обученим коњима својим са лаком стрелом и тулом о рамену; ту је Тома Теологита, забринут да се  
оји је главу своју пренео овамо а телом и репом по Азији тражи плена још.{S} Данас ми и Византи 
једно с осталом већом и мањом властелом и жупанима, који вођаху своје жупе.</p> <p>Није било ку 
златом извезени стег са двоглавим орлом и круном држао је стегоноша у десници на дршку од бојно 
ање преграде, покривајући све то сламом и кровином.{S} Од те колибе почињали су катуни и трла,  
</p> <p>Мара је истински тужила са Аном и Љубом за преминулим ћесаром.{S} У црном руху са распу 
ање, Угљеша се појави на прозору с Аном и Љубом, а свет их весело поздрави, па, пијући и певају 
величају, како односе мегдане на бојном и љубавничком пољу ?{S} Не!{S} У овим је крајевима једа 
{S} Мож’да ће се Мара и велможа са мном и тобом још и смејати свему томе!</p> <p>Видосава разум 
ади виђења са својим врсницима Војихном и Властојем.{S} Године и буре живота навалише на њ, те  
лико лице у земљи.{S} Снажном, јуначном и здравом телу не доликоваше очајна збиља, што му на ли 
осветљену собу, у коју она уђе а за њом и Гојко.</p> <p>Рајко застаде на степеницама.{S} Једва  
у.{S} На челу коњаника, који су у лепом и правилном поретку ишли, јахао је на доброме белцу сте 
поведником, стајаше узрујан пред мудром и добром деспотицом Љубом.</p> <p>— Познајеш ли још у о 
S} Залуд је ту Урош са царским скиптром и круном, кад на њој нема истинског благослова!{S} Госп 
да не вара! — прилично убедљивим гласом и са неком свечаношћу рече Тома Теологита.</p> <p>— Али 
де, а из ране шикну крв. .</p> <p>У том и месец са свим изгреја.</p> <p>— Ху, једва се опростих 
 рањени, нађоше гроб свој.</p> <p>У том и зора забеле; за мало — па видело поче јаче освајати.< 
 покривен, киснуо на пољу.</p> <p>У том и последњи пламичак огња утрну.</p> </div> <div type="c 
ађе уз њега — деспота -— својим саветом и знањем.</p> <p>Веће весело прими ту новину, а кад Гој 
што жељно пружа руке за мирисним цветом и шареним лептирком.</p> <p>Старом се Исаији обновише у 
о у њему сам.{S} Жеља за мирним животом и тишином, у којој би свој књижевни и преводнички рад м 
и редови крстопољске војске са деспотом и својим војводом, те за час рашчистише простор око себ 
ше своју војску заједно с осталом већом и мањом властелом и жупанима, који вођаху своје жупе.</ 
.</p> <p>Кад му је играчка са ћесарицом и Маром код старе црквице осујећена, Тома је био ван се 
 и поздрави ратнике са старом ћесарицом и њеним двором, грмнуше хиљадама грла радосним клицањем 
 пута више посла у друштву с деспотицом и Маром, а Јелена, навикнута на невољу, трпељиво сношаш 
из подграђа и околине с нејаком дечицом и заосталим старцима стајаху покрај пута с обадве стран 
ришту, те се у друштву залагаху погачом и месом а запајаху добрим вином манастирским.</p> <pb n 
а.{S} А тада је опет излазила с Угљешом и нагађала, чија ли је жупа и који ли је стегоноша...</ 
о, што је пореметило мир, тако потребан и дому и души старе ћесарице.</p> <milestone unit="*" / 
ко време ћутао и мислио.</p> <p>Опробан и срећан ратник, у почетку се обрадовао гласу о скупљањ 
је побуну.{S} Али, преухитрен, савладан и затворен, данас може размишљати дуго о своме неваљалс 
сам у град Перитеорион, али сам свладан и другом раном пао и онесвестио се.</p> <p>— Кад сам до 
разум не само да им не отежаваху Богдан и Дејановићи, већ га и сами помагаху, јер и сами бејаху 
а један пут из мркле ноћи свануо сјајан и ведар сунчан дан.{S} И она се животу сада први пут по 
кога оружја.</p> <p>Гојко је, задовољан и срећан својим успехом поклисарским, био весео.{S} Час 
 завршавао шумицом.</p> <p>Био је сетан и забринут.</p> <p>Прође дугачком стазом до половине, п 
а.{S} А ако си после тога дочекао мутан и облачан дан, који је однео собом и твоје добро распол 
а мој!{S} Војна је крвав носао, страшан и кобан.{S} А ти се ове војне не плашиш.{S} Ти си увере 
м брата нам морао устукнути као побеђен и прогнат?{S} Није ли се ваљало спремати за све случајн 
у жар па опет од њега остаје само угљен и пепео....</p> <p>А то баш и мишљаху Исаија и Рајко о  
ији.{S} Онај јуначни ђаур, што је рањен и полужив нађен на разбојишту, биће мио пророку.{S} Ђау 
екивала.</p> <p>Он је био јако потресен и изненађен добијеним гласовима, а она му пође у сусрет 
 Прокопу, истом свецу, коме је посвећен и велики храм у Драми.{S} Стари су људи говорили да се  
езнани ноћник, јер је тек у пола обучен и ако је, очевидно, толико приправан, да би могао с мес 
 остају само браћа Дејановићи, Костадин и Драгаш, и њихов стриц војвода Богдан.{S} На њих можем 
рилике.</p> <p>Возари стадоше пред млин и унеше дивљач.</p> <p>Тада приђоше ватри Исаија и Рајк 
ху ни мало боље ни Мрњавчевићи, Вукашин и Угљеша, о њима.{S} Између северних господара и Угљеше 
ости! — с искреним болом рекоше Вукашин и Угљеша.</p> <p>— То бејаше честит јунак! — додаде Угљ 
 ја, — рече Угљеша — па сам знао, да он и без тога не би смео угазити у војну, а да буде ово шт 
мало породично веће, па коме су само он и брат му краљ Вукашин</p> <p>Озбиљног лица засела су б 
вршити посао срећно и раније, но што он и помишља.{S} А слава биће твоја!</p> <p>То поможе.</p> 
/p> <p>— У име Бога и крста! — викну он и пружи Гојку го нож.</p> <p>Гојкове очи севнуше поново 
кожној простирци, мирно посматраше огањ и његово поступно слабљење.</p> <p>У души и сећању њего 
е, а српској војсци да је општа погибао и краљу и деспоту онака иста, каква је и простом пешаку 
точну границу, он се нарочито задржавао и гледао да се не врати што дуже у Драму.{S} Он је сад  
зили свој гроб у Томи, који је обећавао и — варајући ћутао</p> <p>А турски се гвоздени ланац св 
а војска, коју је он у Кукушу дочекивао и испраћао у Сер.</p> <p>Краљ Вукашин је одмах после сп 
} Једно пак, чиме се необично одликовао и што га је Угљеши вазда препоручивало, била је могућно 
о их одведе на кулу, где је он становао и одакле је леп изглед на море.</p> <p>На питања његова 
добила новог господара, па је страховао и за своју љубав.{S} Често је са високог бедема крстопо 
ара распао се пре, но што је ишта могао и предузети.{S} Ми смо остављени сами себи, остављени с 
е толиког лутања.{S} Та ја бих се могао и оженити и бити ћесар у Драми.{S} Има у овим земљама и 
пита он Љубоја.</p> <p>Љубоје изнемогао и блед, држећи се усиљено у седлу, погледа Богдана, хте 
ском.</p> <p>— Богу хвала што ми је дао и трећу кћер ! — рече она, кад пољуби Јелену у чело.</p 
ногим царским повељама.{S} Ту је спадао и један млин на Мутници, речици недалеко на <pb n="23"  
његову.{S} Тако је Угљеша све прегледао и нашао да је све опако, како је оставио ћесар Војихна  
ри погребу Војихнином.{S} Ту се задржао и после тога неколико дана по жељи свих а нарочито десп 
им.</p> <pb n="56" /> <p>Ветар је хујао и разносио увело лишће и ситне гранчице, распаљујући са 
ена, већ бејаше предала судбини да, као и остале, утрне.</p> <p>У један мах Рајку се учини да п 
 била је исто тако тамна и нејасна, као и његов карактер.{S} У Драми су, разуме се, о њој разби 
огом, мили гласниче!</p> <p>И Мара, као и нехотице, махаше руком опраштајући се са јатом ждрала 
јаху око спољне стране високе куле, као и нехотице погледа на звездано јато.</p> <p>Љуба то спа 
ћи покојног Војихне добра?</p> <p>— Као и себи самом! — искрено рече Љубоје.</p> <p>— Онда је с 
н је сада, свакако, стар.{S} Ваљ’да као и ја.{S} Он ми је, кад смо опсели једном Сер, живот спа 
ле, пуна бриге за тобом, нађем овде као и сада.{S} Деспоте, Угљеша!{S} Има неко доба, како оста 
 знам.{S} Мож’да.</p> <p>Толико је знао и пријатељима поверљиво причао Рајко.</p> <p>Међу тим Т 
ион, али сам свладан и другом раном пао и онесвестио се.</p> <p>— Кад сам дошао себи, било је с 
здио гласник и јавно, да је Пловдин пао и да је дошао ред на деспотовину Дејанових синова.</p>  
ут. — Сада верујем да је туђинчев посао и моје именовање за заповедника овога града и краја.{S} 
колена.</p> <p>Тако је неко време ћутао и мислио.</p> <p>Опробан и срећан ратник, у почетку се  
ошалица срца.{S} Па ипак је неко наишао и на ту тајну стазу сазнања љубавних снова Љубојевих.{S 
ао казати шта је у истини, те је отишао и он незнано куда под тешком мож’да слутњом, да сам му  
ју Белога Мора.{S} Тада је к њему дошао и Рајко али Томе није ту застао.</p> <p>У чешћим бојеви 
p>— Деспот је јунак!{S} То сам и слушао и очима гледао, — па продужи причати из своје прошлости 
амска војска састаше, проламаше се небо и разлегаху се горе од веселих ратничких клицања, а Угљ 
очима гледаше горе, као да тражаше небо и на њему Господа.</p> <p>— Тебе, Бога, хвалим! — оте м 
ј туђин.{S} Говорио ми је лепо, ласкаво и позивао ме да са њим идем.{S} Па да не би мој одговор 
ао је гласник деспоту.{S} Све је здраво и мирно и весело нашој извесној победи, — одговори Гојк 
у један не много велики кланац.{S} Лево и десно дизали се каменити брегови, а међу њима је текл 
седлима и спуштеним уздама јурнуше лево и десно, напред и назад газећи и тлачећи све, на што на 
е почеше се разређивати и одвајати лево и десно у поједине гомилице, бијући непрестанце бој на  
 у двадесетим годинама свога века, живо и окретно, гдекад много говорљиво а гдешто и врло ћутљи 
а, а монах Исаија причаше им нешто живо и весело...</p> <p>Ана је у последње време под теретом  
 војске.</p> <p>У том стиже у Жегљигово и поклисар Гојко.</p> <p>И док су једни причали о његов 
лочинство и према Јелени, плану по ново и одлучи да учини своје још пре поласка целе војске.</p 
 последњих, где га дочекаше свештенство и духовници.</p> <p>Најстарији међу њима, настојник црк 
 Тек кад је сазнао за Томино злочинство и према Јелени, плану по ново и одлучи да учини своје ј 
/p> <p>— Са свим.{S} Основао је царство и подигао патријаршију али некако чудно.{S} Не бејаше,  
мој дом.{S} Ти си ценио његово јунаштво и његову племенитост, па се ниси одмицао од постеље њег 
ош не могу да са тим раскинем.{S} Благо и уресе, знаке таштине земаљске, — дадох светој обитељи 
ање.</p> <p>Па јој је онда говорио дуго и живо, говорио је и као деспот и као муж, и као јунак  
S} Мишљење свога оца делио је врло радо и његов Гојко, па је у мислима и жељама и даље <pb n="2 
ах умро од туге, што је у срџби проклео и уклео свога господара а са њим и домовину.</p> <p>Деј 
е, једним дрветом разгрну покисли пепео и пухор, па оно мало огња метну на суво место.{S} За ти 
 Рајка и виде, да он уђе у врт.{S} Брзо и опрезно као мачка пређе простор до ограде од врта, ух 
е раставити.{S} Ал’ кад је Војихна брзо и ненадно преминуо, старац се промени.{S} Издаде га муш 
 <p>Старац, мрмљајући нешто, изиђе брзо и оде да тражи помагача.</p> <p>Рајко познаде да збиља  
p> <p>— Ти си ми пријатељ?</p> <p>— Био и остајем! — одговори Рајко.</p> <p>— Бићеш ми и кад —< 
г јој витеза, кад ју је Гојко поздравио и кад му је она Бога прихватила.</p> <pb n="112" /> <p> 
 на сумњиве људе.{S} Али није заборавио и да им тачно означи места, до којих ће трагати за злоч 
оту и воље за уживањем.{S} То је тражио и већином нашао.{S} Сад ће настати војна, за коју он ни 
 Угљешину повељу.</p> <p>Да би обележио и у трајнијем спомену сачувао свечаност походе својој т 
о, који је оним двема преградама служио и за ограду околног дворишта.{S} Прегледа још једном, к 
и је на самрти.</p> <p>Гојко се пожурио и одмах кренуо.</p> <p>Ишао је без иједног пратиоца, да 
није стубове.</p> <p>— Бићу срећан, ако и ја своме деспоту узмогнем рећи о њима то, што од десп 
 радосним клицањем, које се више никако и не прекидаше, па ни онда, кад се Љубоје заустави на п 
мати за све случајности, које могу лако и ненадно наступити?{S} Је ли Вукашин оклевао?{S} За ср 
 све окреће око земље и њој служи, тако и моје живовање не може се замислити без ове моје миле  
ран очи испије.</p> <p>— Баш ће му тако и бити.{S} Ал’ њега за ноћас ваља у подрум бацити — одг 
ом за балчак, на рамену са врхом далеко и право напред истуреним.</p> <p>Страховито лупи, звекн 
 још мање.</p> <p>Век је сад дуг колико и мост.{S} Што краћи мост, краћи и век.</p> <p>А куда л 
мњичења и суморности.{S} Готово се нико и не труђаше, да се покаже веселији, но што је у ствари 
ном разговору и шапутању, а данас Рајко и не верује да је Тома тада тек случајно дошао Момчилу  
 <p>— А кћи његова? —- упита опет Рајко и немирно устаде.</p> <p>— Она је, златна јабука наша,  
лопи очи.</p> <p>— Брате! — писну Рајко и загрли Љубоја.</p> <p>— Ћефалијо, носи овај преломљен 
тузи својој бејаху будни само још Рајко и Исаија.{S} Обојица ћутаху и гледаху у пламен, који се 
ху велики војвода Богдан, војвода Гојко и неколико старијих и млађих витезова.</p> <p>Деспотица 
екиде ћутање:</p> <p>— Војвода је Гојко и иначе зрео.{S} О њему постоје већ читаве приче по Крс 
>На вратима од чадора појавише се Гојко и Рајко.</p> <p>— Красно, млади певачу! — рече Гојко —  
> <p>Мало после стајали су у врту Гојко и Мара.{S} Разговор је био жив, пун, као што им је и ср 
је певам српским речима...</p> <p>Гојко и Рајко пролажаху редом поред чадора горе и доле, десно 
о си јунак од мегдана, ти љуби црно око и црно вино пиј!</p> <p>„А ако душом певаш и шарне снов 
.</p> <p>Тада зачу старац хрзање коњско и неки глас, који као да дозиваше некога.{S} Лагано уст 
’да и са свим већ скрхано оружје српско и грчко, Драма је један од првих и најлепших залогаја,  
догађај у лову.{S} И она га рече кратко и нејасно.{S} Али је још више уби, кад Ана на то одгово 
о Грче напило најлепшега вина, напевало и науживало, стаде наговарати Момчила, да се покаже као 
.</p> <p>Тако се друштво брзо смањивало и на послетку ишчезе.{S} На дати знак хајкачи са других 
скех гора, а што је сунце више освајало и они су све дубље залазили у шумску хладовину.</p> <p> 
ио, утврдивши градове.{S} Али је ваљало и душу овога народа умирити.{S} Успео сам, те сам цариг 
ако би се истини твоје песме могло мало и приговорити.{S} Ал’ ништа зато, певај!</p> <p>Певач с 
иле прилике, ал’ опет није било нестало и последње наде.{S} Уједињеној снази српској не би још  
а груди.</p> <p>Исаија је пољуби у чело и косу, очи му заблисташе сузом, а он, држећи је на прс 
ће ветар донети добро и лепо а који зло и ружно време, који ће натерати мало лепе а који много  
.</p> <p>Нападачима је, у осталом, било и то право, само кад су изнели главу.{S} Што се тиче но 
 је од Ане сазнала.</p> <p>Мари је било и сувише.{S} Она не бејаше далеко од постеље тешке боле 
својим током развија.{S} Тако је и било и ми смо победиоци.{S} Хвала ти!</p> <p>Други пут је Ра 
о толико сазрео, да би тамо опасно било и приступити.{S} Ево погледајте! — и Тома повуче на виш 
о морила, а на место њено дошло је мило и радосно сазнање.{S} Празни дани минулог живота његово 
</p> <p>— Знам.</p> <p>— А није ли тамо и војвода Властоје?{S} Он је сада, свакако, стар.{S} Ва 
додаде Вукашин.</p> <p>— Брате, ми ћемо и сад под окриљем звезде нашег рода поћи у бој за једну 
а — без наших држава.</p> <p>— Њих ћемо и позвати — и само њих, јер од Бугарске се немамо чему  
мање.{S} Али опет —-</p> <p>— Доста смо и ми Турцима! — одазваше се остали.</p> <milestone unit 
и друкчије поступати до онако, како смо и учинили.{S} У име мисли о јачини српској, која ће моћ 
 јер разуме војну <pb n="17" /> боље но и сам законик.{S} Он је ваљан синовац ненадмашнога вите 
ног момка у војсци ћесаровој.{S} Лагано и неопажено љубав је освајала срце Љубојево, док га ниј 
ојев ушао је у драмско логориште лагано и свечано око заранака краснога дана прве јесени.</p> < 
це с јужне стране простире се пространо и равно красно поље, које се дубоко са севера завршује  
Пусто чадорје стоји развучено, покрхано и подерано.</p> <p>Многи се јунак још бори са душом, не 
ше деспотицу, Угљеша се удали, очевидно и сам потресен губитком најпоузданијег крила на граници 
 ћеш управљати само у име моје слободно и неограничено.</p> <p>— Надам се, да нећу бити без вре 
ко време попуштати, док је све уравњено и прокрчено.{S} Данас више не разликујем у мојој деспот 
Ани нешто брзо грчки али тако покварено и нејасно, да га она ни у повољнијим приликама не би мо 
од њих у службу своме господару искрено и верно.{S} А кад по неко од њих науми, да са свим прек 
во.{S} А на нас он никада неће отворено и витешки напасти.</p> <p>— И сам тако мислим, — одгово 
 био неки туђин, који је живео повучено и кога сам ја ту затекла.{S} Он је био моме поочиму виш 
 сам певао.{S} Ала је то витез!{S} Вино и песма — то је њему све.{S} А то, Бога ми, лепо стоји  
ио, тако радећи.</p> <p>Свргнуће Томино и узвишење Гојково обрадовало је све и свакога у граду, 
јатне јаве, ловачко се друштво Угљешино и пробудило у суморном расположењу.{S} После оних, мало 
 и трла, који су се продужавали северно и преко првих огранака планине Плачкавице.</p> <p>Једне 
ротеже старац. — А је ли тамо све мирно и добро?</p> <p>— До сада јесте, хвала Богу!</p> <p>— Б 
еспот отишао с војском, око ње је мирно и тихо, па се и она нешто изменила.{S} Постала је расеј 
асник деспоту.{S} Све је здраво и мирно и весело нашој извесној победи, — одговори Гојко.</p> < 
не.{S} У Драми је за то доба било мирно и прилично обично.{S} Стари је Властоје непрестано лежа 
шин поступаху у свему сложно, договорно и братски.{S} А тај споразум не само да им не отежаваху 
ог ћутања.</p> <p>— Борисмо се неуморно и само знадосмо за победе! — додаде Вукашин.</p> <p>— А 
оликим гласовима, који долазише нејасно и неодређено.</p> <pb n="167" /> <p>Ал’ кад се још једн 
у редом поред чадора горе и доле, десно и лево.</p> <p>— И тако остаде у залуд моја журба.{S} Т 
 знати.{S} Ми ћемо свршити посао срећно и раније, но што он и помишља.{S} А слава биће твоја!</ 
е је таман просто и без кићења али лепо и дирљиво био испричао како је деспотица писнула од бол 
у и топлини душе једне било свуда добро и у вечитом леду топло!</p> <p>— Кажи да студен, што на 
} Он познаје који ће ветар донети добро и лепо а који зло и ружно време, који ће натерати мало  
ка, који принесе један дворанин, узе со и хлеб, подносећи их Угљеши.</p> <p>— Здрава нам буди,  
че досећати.</p> <p>— Сазнао сам све то и ја, — рече Угљеша — па сам знао, да он и без тога не  
 ово познато боље него другима.{S} Зато и назначих тебе за заповедника драмске војске.</p> <p>— 
а ћу <pb n="77" /> већ припремити место и начин.{S} Наћи ћу се у близини нападнутих и спашћу их 
а Филона, и ако он велича царски престо и скиптар.{S} У витешким делима и племенитости, коју пе 
 оцу ожалостиле Мару, толико су је исто и умириле речи, којима јој је Гојко јасно казао шта мис 
адо одазвати нашем позиву.{S} Тако исто и Богдан.{S} Његова војводина може трајати само докле н 
"24" /></p> <p>Властоје је таман просто и без кићења али лепо и дирљиво био испричао како је де 
дње доба нема, бојећи се да је није што и у чему несвесно увредио.</p> <p>То је души Аниној бил 
 је Рајко — па мож’да сам пропустио што и од дужности учинити!</p> <p>— А то је —</p> <p>— Треб 
 и друге војводе.{S} За њима а покадшто и поред њих јахали су соколари са изученим соколима на  
 поврати ред.</p> <p>Турци и овде вешто и одлучно нападоше.</p> <p>— Војводо, ти се можеш склон 
кретно, гдекад много говорљиво а гдешто и врло ћутљиво.</p> <p>Рајко се сећа, да се Момчило њим 
рина.{S} Ја сам је хитцем једним скинуо и ослободио сиротане, али је то било са свим случајно.{ 
ј ненадни одлазак Мара? — упита га тихо и озбиљно.</p> <p>— Не верујем.{S} Ја јој не могах јави 
овој краљевини, где су и градови Прилип и Скопље, Качаник и Битољ и многи други.{S} Јужно од бр 
вагда надати.</p> <p>Рајко је био ведар и весео, надајући се бољим данима у својој будућности.{ 
во занимање!{S} Ја сам и војник и видар и трговац и бродар.{S} Овамо чешће долазим.{S} Каква ср 
 скромном дому нашем милостиви господар и драги гост! — поздрави Ана Угљешу, па се окрете и са  
Дејановићи, већ га и сами помагаху, јер и сами бејаху у њиховом савезу.{S} Па ипак не бејаше ла 
рекрстише и полугласно додадоше:{S} Мир и покој вам, мученици!</p> <p>— Сестро, — рече мало пос 
алицом у руци.{S} Он је био први пастир и старешина над осталим својим друговима у првом равниј 
 крви и ранама, долази да на општи ужас и изненађење буде зао гласник, да је Пловдин — пао!</p> 
оспод уклони далеко од ове куће, од нас и свих честитих, — одговори Јелена.</p> <p>— Не, није т 
ш ни рђав, јер, Богу хвала, таких у нас и нема.{S} А хоћеш ли да посведочим белегу?{S} Ја не бе 
 и мучна војна с Турцима.{S} Између нас и Византије било је и прошло.{S} Деспот је рачунао на г 
љство, и искрено савезништво између нас и Балшића.{S} Још се мање смемо ослонити на млађега бра 
S} Хиљаду логорских ватара плану за час и осветли мрклу ноћ, а живот у логору поста још живљи.{ 
о.</p> <p>Кад је Ану прошао први потрес и туга због крстопољског догађаја — онаког, о каквом јо 
му!{S} Она ми је И отац и мајка, и брат и сестрица!{S} Она ми је једино благо!{S} Други — веле  
 се поведе, а оштри палош наиђе на врат и главу његову, и не заустави се.</p> <p>Гонилац се са  
p>— А не би, на послетку, било на одмет и да се једном скрасим после толиког лутања.{S} Та ја б 
м предузећу.{S} Јуначан, смео, племенит и отворен привући ће твоју пажњу још првих дана.{S} Ста 
ио дуго и живо, говорио је и као деспот и као муж, и као јунак и као човек од срда, па кад је х 
Пијмо, испијмо до дна, и живимо за част и име своје и своје отаџбине!{S} Здрави!</p> <p>Мало до 
ив Алтомановића, као да је окренуо лист и преврнуо вером.</p> <p>— Гле, гле!</p> <p>— Он је трг 
асла, црпући у души своје мајке благост и тихо суђење а у витешком карактеру свога оца одлучнос 
ја би циљала да баци сенку на искреност и љубав нашу.{S} Тога не може бити, јер таким сумњама н 
дмах Пловдин.{S} Сви они нуде покорност и данак.{S} А земља храброга <pb n="182" /> Угљеше, кој 
 витешком карактеру свога оца одлучност и постојанство.{S} Била је у шеснаестом лету, кад се у  
ситни и брзи звуци изазиваху и храброст и страх.{S} Они јечаху и довикиваху, да су сви на ногам 
 устаде пљеснувши рукама:</p> <p>— Крст и анђео! њега је однео нечастиви!</p> <p>И старац се пр 
>— Врло добро Он треба да буде нападнут и убијен.{S} Други неко биће у исто доба само нападнут. 
ји је догоревао, распламте се за тренут и мало после угаси, али Рајку послужи његова светлост,  
будио у мени не само осећања љубави већ и поштовања.{S} Он је у речи мудар, умом окретан, његов 
 — рече Исаија.</p> <p>— Читала сам већ и одиста са пуном милином.</p> <p>— Ја сам тек недавно  
главници цара Уроша, Лазар Хребељановић и Вук Бранковић, не мишљаху нити се надаху, да би у гос 
 да ту више нема шале, прискочи у помоћ и стаде једнога давити.</p> <p>Старац хтеде нешто рећи, 
 Гојко је с места послушао њену наредбу и из Драме отишао не опростивши се добро ни с Маром, ко 
умолили да подсети Костадина на погодбу и ма њихово право, да само за себе копају а деспоту да  
ранину — тврдо га вежи за ону исту врбу и остави нека му гавран очи испије.</p> <p>— Баш ће му  
му ставља на услугу мишицу и мач, главу и живот, захори се велика дворана од радосног клицања.< 
аија наже над самртником, па диже главу и рече монахињама:</p> <p>— Помолимо се Господу за душу 
ко је кад блага задобио.{S} Своју главу и мишицу, светло оружје и добра коња стављао је сваки о 
, држећи је на прсима, диже своју главу и очима гледаше горе, као да тражаше небо и на њему Гос 
 јунацима.</p> <p>Тома узе лук и тетиву и, нанишанивши, пусти.{S} Па не часећи ни часа узе друг 
догодило.{S} Чуо је о неверству Гојкову и задаћи Томина путовања у Крстопољ.{S} Разборити деспо 
ађе за облаке, а правоверни чуше клетву и задрхташе од страха...</p> </div> <div type="chapter" 
едног тренутка велику мисао о јединству и снази нашој на југу.</p> <p>— Мој се деспот неће пока 
и тамницу отворила?</p> <p>— Хвала Богу и не бејаше никога за тамновање, дете моје, кад издахну 
граду остаде од мушких само нешто слугу и стараца.</p> <p>Напред, пред свом војском, јахао је у 
снива, прелазећи с једне слике на другу и од једне успомене ка другој</p> <pb n="103" /> <p>Гот 
отворене, размакоше се, готове да одаду и смех и плач и уздах и врисак.</p> <p>— Она је, она, Ј 
причаше све што се имало рећи и о граду и о посади у њему.{S} Ређаше им све, што у Галипољу вре 
коро слушао туђу!</p> <p>То се по граду и подграђу за час рашчуло.{S} И док су неки нагађали, ш 
ток дневнога живота и пословања у граду и подграђу драмском.</p> <p>Дошавши у тренутку највеће  
ђе српском логору.</p> <p>У тачном реду и густим групама коњица се турска раздели на три дела н 
м, у Жегљигову, <pb n="109" /> Велбужду и Кратову, кипео је живот бујношћу придошле реке планин 
 догађајем забринуше и народ у подграђу и господу у граду.</p> <p>Костадин стаде размишљати о с 
азлога често пута оставиш богату трпезу и госте наше за њом, па одлазиш узбуђен, узнемирен, да  
о упита Љубоје.</p> <p>— Тако захтевају и наши и општи послови.{S} Чућеш и видећеш.{S} Ти желиш 
/p> <p>— А ако ме многи знаци не варају и крвника туђина наћи ћемо, — рече Гојко.</p> <p>— Душа 
роисточном а друго северозападном крају и првим најближим чадорима српске војске.{S} Треће се о 
у о потпуном изгнанству турском у Азију и кад је страховао за успех тако великог предузећа, сру 
дно срце, коме би на сјају једних очију и топлини душе једне било свуда добро и у вечитом леду  
шљивим на лику и у погледу, црних очију и расплетене косе, која јој је падала низ леђа — одиста 
у онака иста, каква је и простом пешаку и скромном поноснику.</p> <p>А тада се заче опште клање 
с нечим господским и поношљивим на лику и у погледу, црних очију и расплетене косе, која јој је 
 носи овај преломљен мач краљевом Марку и реци, да жртве одоше брзо једна за другом! — заврши Б 
ко приђе Љубоју, који га ухвати за руку и посади до себе.</p> <p>— Најважнији догађај за ово до 
затресе.</p> <p>Рајко је ухвати за руку и придржа:</p> <p>— Јелена? ти сада!</p> <p>— Да, војво 
, очи му бејаху влажне.{S} Он диже руку и обриса — сузе.</p> <p>Уздахну, па се окрете на страну 
ша са искреним поштовањем пољуби у руку и она њега у чело — старој ћесарици заблисташе у очима  
зе, деспот је нежно ухвати за леву руку и приведе крају, где је, наслоњен на малу ограду, мало  
, што је на јужном путу за морску обалу и Крстопољ, била је стара нека црквица, посвећена свето 
и се спремаху, да продуже пут за Ипсалу и даље, па се могло опазити да се журе.</p> <p>Тома сти 
ма њој.{S} Пазићеш увек да је, остарелу и слабу, погружену и савладану под теретом најновије жа 
} Па не часећи ни часа узе другу стрелу и оком ухвати орлов лет, како се бејаше упутио даље на  
стране деспотовине, позивајући властелу и градске ћефалије а крајишницима, господарима над крај 
ској војсци да је општа погибао и краљу и деспоту онака иста, каква је и простом пешаку и скром 
е стекоше, да чују песме о светом краљу и боју на Велбужду, о смрти војводе Момчила и о другим  
ђео Божји, узео му из руку крваву сабљу и предао Турцима.{S} Зла коб!</p> <p>Тешка слутња паде  
ити што сам пре био: пријатељ пријатељу и млађи старијем.{S} Једно се догоди ономад а друго сад 
а, да својом милином задахне јаче земљу и њен свет.</p> <p>И на тој кули има некога сад у позно 
ен одвали и одроњавајући за собом земљу и потискујући ситније камење падаше ка реци Јасно бејаш 
у сви на ногама, да сви знају за невољу и да се сви сложно одупиру, али говораху сем тога Турци 
их савезника, већ смо вољни признати му и старештво, па и данак плаћати, ако се друкчије не мож 
X.</head> <p>За мало дана стиже у Драму и Угљешина војска а са њом Угљеша, деспотица Љуба и вој 
после његовог доласка вратио се у Драму и трилиски ћефалија Рајко.</p> <p>Побратими су се искре 
 се кроз турски логор, доходили у Драму и из ње се враћали.</p> <p>Пловдински је заповедник нуд 
је са Угљешом више пута долазио у Драму и ишао даље, али не бејаше никога, који се у почетку об 
а поглавица обилазио потчињену му Драму и њену област.</p> <p>Ћесарица Ана изишла је са свитом  
 онда, кад се у граду поведе реч о њему и његовом задоцњењу, и ако је било жупа удаљенијих које 
је пореметило мир, тако потребан и дому и души старе ћесарице.</p> <milestone unit="*" /> <p>У  
ија у последњем часу, сумњајући на Тому и непознатога му Грка, послао да јуре у сусрет Гојку.</ 
дно из тих разлога.{S} Оно, што је Тому и довело овамо, то га и сада јоште одржава!</p> <p>Посл 
е гране наћи ће наше мисли у једном уму и жудње у једној души.</p> <pb n="160" /> <p>— Нек тако 
сну вардарску долину, видео је и Струму и Струмицу, и многе тврде градове.{S} Стари су сумњали  
о.{S} Нападачи, изненађени, пустише Ану и Мару, и, преплашени, прескочише јарак крај пута, па и 
руги твоји људи нападну на ћесарицу Ану и њену лепу поћерку.{S} Ја ћу <pb n="77" /> већ припрем 
омање ловачке групе по уговореном плану и са једном лозинком.</p> <p>Тако се друштво брзо смањи 
јка, исправи се, измахну ножем у страну и замахну да Рајка удари са стране у десна ребра.</p> < 
— довикну им Гојко.</p> <p>— А ми једну и спасосмо! — одговорише они, показујући на старог двор 
увек да је, остарелу и слабу, погружену и савладану под теретом најновије жалости, ни у чем не  
 <pb n="6" /></p> <p>Он се трже, окрену и, спазивши своју драгу Љубу, пружи јој руке.</p> <p>—  
, принеше војсци поткрепе у добром вину и брашненицама — стан забруја од весеља и безбројних пр 
уба и Мара одоше на кулу, која је млину и његовим зградама давала изглед неког утврђења, а оста 
помогао, да стече права на милост Анину и руку Марину.</p> <p>Јако поремећен у својим намерама, 
 је с минулим јунацима стварао величину и царство српско, утрну онда, кад заповедник непобедног 
туреним.</p> <p>Страховито лупи, звекну и јекну нешто.</p> <p>Верна животиња размрска теме о тв 
<p>Прође један тренутак, а старац викну и устаде пљеснувши рукама:</p> <p>— Крст и анђео! њега  
/p> <pb n="142" /> <p>Ана од чуда клону и седе, а Љуба јој задовољи прву радозналост.</p> <p>Ан 
крсти га још једном.</p> <p>Ветар духну и суво лишће обнаженог дрвећа позне јесени зашушта, раз 
на кулу мотриљу.</p> <p>Чешће је и дању и ноћу излазио на ово место.{S} Губио је своје погледе  
је већ знао, да је био стао на последњу и највишу лествицу части, коју је могао овде имати.{S}  
вари био.</p> <p>У таком се расположењу и кренуше рано из јутра за Драму, а кад овамо стигоше,  
аја, плавојка привлачила је на се пажњу и душевним и спољним украсима.{S} Стари се Властоје сла 
е и други Орфанци.</p> <p>Снажно запињу и вешто одбацују али катуњанима не добацују.</p> <p>Зно 
 <p>И док је Исаија опрезно тражио Мару и Видосаву, да их обрадује, дотле је Тома већ био добио 
} Без поговора послушан покојном ћесару и његовој жени Ани, Гојко је с места послушао њену наре 
>— Дабогме! — умеша се трећи. — За веру и полазе на неверника.</p> <p>— Вера ће и помоћи, да се 
спотице!{S} Да сам мислио остати у Серу и на овоме, што имам, не бих се ни на ову лествицу зема 
 требало ни да има места на таком збору и световању.</p> <p>Изишавши с већа, Рајко није при сла 
м грчким поклисарима у тајном разговору и шапутању, а данас Рајко и не верује да је Тома тада т 
да крунише речи своје, приђе ка прозору и очима тражаше звезду своју.{S} Она не опази, како га  
је било у Вукашиновој краљевини, где су и градови Прилип и Скопље, Качаник и Битољ и многи друг 
са њим и домовину.</p> <p>Дејановићи су и до сад дочекивали поклисаре од Мрњавчевића с пуно пош 
е, ко је и одакле је, толико, колико су и други у граду могли већ знати.</p> <p>— Непознати ми  
станак Угљешине и Вукашинове војске, ту и прво логориште удружене српско силе јужних српских го 
рпска вера.</p> <p>— Хе, брајко, има ту и Грка и Влаха!</p> <p>— Па ако!{S} Опет је, велим ти,  
није могао.{S} Он је имао очи за лепоту и воље за уживањем.{S} То је тражио и већином нашао.{S} 
а хтела јавити овако исто на овом месту и у ово доба, али сам се опет уздржала.{S} Сада не мога 
одрум бацити — одговори старац. — То ћу и да урадим.{S} Да ми ко помогне убацити тамо зликовца. 
м, што бива.{S} Вукашина устављати нећу и не могу.{S} Ал’ хоћу и могу да учиним, да не заложи с 
а, кога је она држала за домаћу несрећу и злу коб.</p> <p>Ни Видосави а још мање другима није б 
 нас књигу деспоту Костадину Дејановићу и његовом брату деспоту Драгашу.{S} Ти ћеш их позвати н 
ли — само ту.{S} О Лазару Хребељановићу и Вуку Бранковићу не смемо ни помишљати.{S} Они су нам  
а устављати нећу и не могу.{S} Ал’ хоћу и могу да учиним, да не заложи сву снагу у тој војни.</ 
ику.{S} А овај је природном отвореношћу и искреношћу својом веровао, много веровао младом Визан 
</p> <p>Ти ситни и брзи звуци изазиваху и храброст и страх.{S} Они јечаху и довикиваху, да су с 
и пре, него што преплашени Турци могаху и помислити, шта им ваља радити — шикну крв из племенит 
асник наше победе.</p> <p>— Хвала Алаху и пророку, а како смо Пловдин били поново изгубили и ка 
енопоља, које бејаше због тога у страху и трепету.</p> <p>Било је пред вече 25 септембра 1371 г 
о још Рајко и Исаија.{S} Обојица ћутаху и гледаху у пламен, који се поступно гасио.{S} Дрво пла 
иваху и храброст и страх.{S} Они јечаху и довикиваху, да су сви на ногама, да сви знају за нево 
о, <pb n="106" /> путник скиде кабаницу и разастре је по гомили грања крај ватре да се суши, па 
ошљака, његову дугачку искислу кабаницу и доброга коња.</p> <p>— И јесам путник, кога ова киша  
 да је са својом војском прешао границу и ступио у турску земљу, да непријатељ у страху ишчезав 
Угљеши, како му ставља на услугу мишицу и мач, главу и живот, захори се велика дворана од радос 
ма, ветру, уздаху, но лакој тици, сунцу и светлим зрацима његовим!</p> <p>— Војна неће дуго тра 
натраг у Дренопоље.{S} Ја знам и Угљешу и његову војску.{S} Јесу храбри, јесу многобројни, али  
ити је лако било завирити у његову душу и мисли па проценити, да ли је био охол из уверења о ве 
раху.{S} За очима јој чисто одоше и дах и осећаји, а душа њена шапуташе:</p> <p>— Далеко, далек 
, готове да одаду и смех и плач и уздах и врисак.</p> <p>— Она је, она, Јелена! — викну Рајко р 
а ја га, кад ме мину прва туга, весељах и оживех кућу његову.{S} Ту сам, витеже, расла и од дет 
товој, Мара се једва уздржала, да одмах и пред свима на дворишту не падне Видосави на груди и д 
е, размакоше се, готове да одаду и смех и плач и уздах и врисак.</p> <p>— Она је, она, Јелена!  
онише ме, да се са њима борим, па да их и <pb n="74" /> побеђујем.{S} Да се боримо!{S} Причекај 
се чешће дотицали пехарима, празнили их и наливали, разговарајући се пријатељски.</p> <p>Власто 
е пожури, да не изостане за њим, јер их и пратиоци бејаху већ сустигли у пролазу кроз подграђе  
српско и грчко, Драма је један од првих и најлепших залогаја, на које је зинула гладна чељуст з 
— рече Ана Видосави — остављени од свих и свакога.{S} Најпоузданији стубови, који су држали кућ 
гдан, војвода Гојко и неколико старијих и млађих витезова.</p> <p>Деспотица и Ана са свитом сво 
у милости код цара.{S} Проценио сам њих и њихову силу, па не нађох онога што царству нудисмо ми 
цу није така трка прва Гонилац само њих и зна.</p> <pb n="163" /> <p>А какви греси?</p> <p>Бегу 
чин.{S} Наћи ћу се у близини нападнутих и спашћу их.{S} Тиме сам постигао двоје: стекао сам пра 
вори меког љубавника, благе душе, тихих и срдачних жеља.{S} Па ипак остадох ватрен у једној жељ 
е!{S} Ја сам и војник и видар и трговац и бродар.{S} Овамо чешће долазим.{S} Каква срећа што сл 
мо, — рече деспотица. — Храбри бранилац и заповедник јакога Пловдина предао је свој дух Господу 
pb n="165" /> <p>Ту Су.</p> <p>-Бегунац и гонилац чују један другоме дах, осећају пламен мржње  
?{S} Е, Бог да га прости! — рече старац и подиже шубару.</p> <p>После тога устаде, уђе у колибу 
</p> <p>— Ту је зликовац! — рече старац и извади нож, па корачи напред.</p> <p>— Ха, нећеш умаћ 
ева погребну песму!{S} Она ми је И отац и мајка, и брат и сестрица!{S} Она ми је једино благо!{ 
акоше се, готове да одаду и смех и плач и уздах и врисак.</p> <p>— Она је, она, Јелена! — викну 
едан пут постаде све јасно.{S} Трже мач и ступи корак назад.{S} Љубоје бејаше са свим изненађен 
а заблисташе сузе у очима.{S} Узеше мач и пољубише.</p> <p>— Његово је знамење! — додаде Рајко. 
 само угљен и пепео....</p> <p>А то баш и мишљаху Исаија и Рајко о судбини човечјој!</p> </div> 
краљева и деспотова војска, па зато баш и хоће да се пред вама покаже овај са катуна више Радов 
Драме од Сера.{S} Али — а тебе зато баш и шаљем — не смећи с ума ни једног тренутка велику миса 
рно вино пиј!</p> <p>„А ако душом певаш и шарне снове сниваш, за плаве очи подај све!</p> <p>„Ј 
.</p> <p>— Поздрављам те, господару наш и мили зете мој!{S} Буди скромном дому нашем милостиви  
ника.</p> <pb n="71" /> <p>— Тако мораш и чинити, јер си ти прва стража српској слободи на овој 
и друкчије?</p> <p>— Разуме се, и можеш и ваља друкчија да будеш.{S} Зашто тужиш?{S} Ваљ’да зат 
тевају и наши и општи послови.{S} Чућеш и видећеш.{S} Ти желиш кући покојног Војихне добра?</p> 
стало остављам теби, да добро размислиш и расудиш.{S} У Драми ће остати и даље господар ћесариц 
 сузе.</p> <p>А ни Мара ни Видосава још и не слућаху, шта се све у Крстопољу догодило.</p> <p>К 
е се Мара и велможа са мном и тобом још и смејати свему томе!</p> <p>Видосава разуме са ужасом, 
утник.</p> <p>— Добро ми дошао !</p> <p>И они уђоше у двориште, а путник уведе и коња, па га пр 
ово, па опет рече:</p> <p>— Она!</p> <p>И он се јако стресе...</p> <p>Погодио је!</p> </div> <d 
 У напред ево да ти платим труд!</p> <p>И Гојко је свим жаром пламене љубави своје загрли, прит 
вети олтар, кад томе буде време!</p> <p>И Гојко клече до болног оца, па саже главу.</p> <p>Влас 
адну.</p> <p>— Хајде, пожури се!</p> <p>И мало после, а певач окупио око себе чету скушалаца, к 
њи, а часови лете.{S} Праштајте!</p> <p>И на мах изиђе.{S} Рајко се присети, и брзо пође за њим 
/p> <p>— С Богом, мили гласниче!</p> <p>И Мара, као и нехотице, махаше руком опраштајући се са  
 анђео! њега је однео нечастиви!</p> <p>И старац се прекрсти.</p> <p>— Нема га?</p> <p>— Нема,  
 српској слободи на овој страни!</p> <p>И они се кретоше натраг у Сер.{S} Са њима пође и ћефали 
 очајавај, надај се.{S} С Богом!</p> <p>И Рајка нестаде.</p> <milestone unit="*" /> <p>По сврше 
рлина, за осумњиченим издајицом!</p> <p>И добри мрков грабљаше напред под новом опоменом на дуж 
> <p>— Хвала ти, велика госпођо!</p> <p>И док је Исаија опрезно тражио Мару и Видосаву, да их о 
винце припремио!</p> <p>— Живео!</p> <p>И велика дрвена, у кожу омотана чутура непрестано кружа 
ма:</p> <p>— С тобом је свршено!</p> <p>И пође на Гојка, заповеднички викнувши Љубоју:</p> <p>— 
, јунаци!</p> <p>— Живео деспот!</p> <p>И као бујица грунуше густи редови крстопољске војске са 
ео краљ!</p> <p>— Алах, ил-Алах!</p> <p>И поново се ударише груди у груди.</p> <p>Стари ратници 
оје неће, брате, бити без твога.</p> <p>И одоше даље у веселом разговору...</p> <pb n="158" />  
д Ане љубав између Маре и Гојка.</p> <p>И она рече Мари.</p> <p>У Мариној души наступи бура.{S} 
ла али се вихор снажи и обнавља.</p> <p>И киша стаде, а он се разузда.</p> <p>Хује столетни грм 
вала да одговарају њеним жељама.</p> <p>И сазнала је, па је казала доброј старој Видосави, а Го 
</p> <p>Тома сјаха и уђе унутра.</p> <p>И ако се враћао из логора, ипак до куће бејаше мисли о  
игра или уздах подземнога света.</p> <p>И као туча на родну њиву спусти се рука сваког коњика т 
ејаше непоуздани Тома Теологита.</p> <p>И вечерас је у већу Тома водио прву реч, а Рајко мишљаш 
наслоњене, деспотовине Угљешине.</p> <p>И ако се границама нигде не додириваху, Угљеша и Вукаши 
 у правичност велможе Теологите.</p> <p>И први разлози попустише пред овим другим.</p> <p>Љубој 
услуга, коју краљу могу учинити.</p> <p>И свладан тешким ранама јуначки крајишник клону коњу на 
 могао само на ову страну умаћи.</p> <p>И они брзо пођоше ка огради, заклоњеној врежама од купи 
ра слушати, — расправљаху трећи.</p> <p>И на томе се обично свршивало.</p> <p>Међу тим је и Том 
же у Жегљигово и поклисар Гојко.</p> <p>И док су једни причали о његовом доласку, дотле су друг 
Љубоје.</p> <p>— Добро, хајдемо.</p> <p>И они обојица пођоше, а после неког заобилажења и стиго 
м задахне јаче земљу и њен свет.</p> <p>И на тој кули има некога сад у позно доба, кад се страж 
љи и Турци него српска превласт.</p> <p>И тако су све молбе и сва преклињања пловдинске посаде  
једну, необично сјајну, на небу.</p> <p>И сада је утонуо у то гледање, занео се очима питајући  
ести деспотици — јуче сам у лову наишао иа дрво са тичјим гнездом.{S} Мајка је младунаца била н 
г.</p> <p>У највећем окршају, што се на ивицама са свих страна логора водио, захватајући све ја 
гора па се заустави на половини источне ивице логорске.{S} Јужну је страну граничила бујна Мари 
 — рече Мара.</p> <p>То бејаше на самој ивици планинској, онде где кроз средину планине зија ве 
тили.{S} Други су поскапали на путу без игде ичега.{S} Тада је нестало Матије и његове кћери, р 
од непуних дванаест година, остадох без игде ичега.</p> <p>Кад сам с очева гроба, на коме сам о 
е све то!{S} Играчка, наивна или злобна игра — свеједно !</p> <p>На то су се сводиле мисли Томе 
 јуначка војска пева и ужива у витешким играма, као да не пође у војну већ на свадбу најбољега  
 песму, па се по њој стаде кретати леса играча.</p> <p>То бејаше прво јавно весеље у граду посл 
 господства — па опет шта је све то!{S} Играчка, наивна или злобна игра — свеједно !</p> <p>На  
<p>Тако је кадшто мислио Тома.</p> <p>— Играчка се и не узима у руке са другом намером но да на 
њалачке жудње Љубојеве.</p> <p>— Она је играчка за забаву у овом граду, међу овим дивљим створо 
а био у опште повукао.</p> <p>Кад му је играчка са ћесарицом и Маром код старе црквице осујећен 
ош синоћ сам свакоме измицао у витешкој игри и јуначком скакању, а сада чекам, да ме копите коњ 
една милостива рука.{S} То бејаше стари игуман хилендарски, који ме из поштовања према моме стр 
ко.</p> <p>Он овде више неће остати.{S} Иде, ал’ куда?</p> <p>Да Византија није тако јадна, там 
аури не надају нападу, није имао кад да иде до Јевренос-бега, који је са војском чекао на полов 
ба хитати, а пратилац — што је морао да иде за њима.</p> <p>Кад су лагано прелазили преко првог 
еспотици Љуби, Тома је знао да та пажња иде само у корист његову.{S} Тако је Угљеша све преглед 
ма или на кули мотриљи.{S} Изгледала је иде ли још каква помоћна војска, па кад би далеко у маг 
до места, где се савија пут, те донекле иде кроз ту шумицу, пред њих искочише три, до зуба наор 
Хрт је наишао на зечји траг.{S} Он даље иде по нагону.</p> <p>Бегунац осети гониоца.{S} Гонилац 
 руком својом на вашу границу.{S} Он не иде овуда, и ви га нећете срести.{S} Са мном хајдете на 
 делови спасу но да све за љубав целине иде у пропаст.</p> <p>— Видиш, — продужи Угљеша. — Лаза 
дан осветли буктињом степенице, куда се иде у Гојков стан.</p> <p>Гојко поведе Јелену до степен 
разабрала, да је војска, која несумњиво иде у помоћ српској сили, радосно би се журила да обрад 
одина умро њен цар Александар, она брзо иде своме крају.{S} Три цара, три нова њена владара не  
о границе.</p> <p>За то пође путем, што иде јужно ка Крстопољу, па се онда дохвати пута, што се 
рви освитак зоре.{S} За све остало, што иде уз нови положај твој, ја ћу се бринути.</p> <p>Тома 
асе главу из џелатске торбе.{S} Гонилац иде, да метне главу у торбу.</p> <p>Змај гони ђавола.</ 
и, кишне се барице деле.</p> <p>Бегунац иде, да спасе главу из џелатске торбе.{S} Гонилац иде,  
свету, па зато не запамтих родитеље.{S} Идем, певам веселој дружби, био сам и у многим логорима 
у магли врхови тврде Драме.</p> <p>— Ја идем путем крстопољским, — рече Богдан. — Морам се жури 
лека си, војводо?</p> <p>— Из далека, и идем доста далеко.{S} Ја сам од стране деспота Угљеше.< 
је лепо, ласкаво и позивао ме да са њим идем.{S} Па да не би мој одговор чуо ош један, који је  
окрете се мени и рече:</p> <p>"Синовче, иди и нареди нека врата на граду буду отворена за нас.{ 
аграда.{S} Пред вече да ми се јавиш.{S} Иди.</p> <p>Анђео оде, а мало после и Тома се састаде с 
је пао Пловдин у наше руке!</p> <p>— Не иди.{S} Тебе нема ко чути више.{S} Боље отиди у Драму,  
оје на столу.</p> <pb n="94" /> <p>— Ми идосмо до сада одважно за звездом судбине своје! — обно 
у Мариних врлина, и ако његове мисли не идоше нити+ могаху ићи тако далеко као сањалачке жудње  
 лествицу земаљске части испео!{S} Даље иду моје мисли, даље жуди моја душа, јер без тога нема  
а злочинцима, па, ако их не нађу, да не иду даље, већ да се врате у град.{S} Тиме је осигурао б 
е за овај добар сахат времена?{S} Да ли иду пољем? ил’ гором? ил’ брдом? ил’ водом? ил’ путем?  
ни, очи јој погледају веселије, а мисли иду далеко, сликајући и оживљујући најлепше снове њене  
прибра, и поносито диже главу.{S} Тома, идући лагано на коњу, пролажаше већ поред њих, гледајућ 
ш двојицом својих пратилаца.</p> <p>Они иђаху на коњима лагано, више у очајању него у опрезност 
ја, а друга њена сестра Мара.{S} Са њом иђаше погружена Видосава, која своје добре госпође ни с 
нда пусти.{S} Она се поче пети, а Гојко иђаше за њом.</p> <p>На степеницама, где се савијају ок 
ратими су се искрено загрлили и братски ижљубили.</p> <p>— Хвала ти, од срца ти хвала! — реко ј 
ватајући све јаче ка срцу ратног стана, из средине се зачуше кроз бурну ноћ танки звуци убојних 
у.</p> <p>— Затекао сам много рушевина, из којих је ваљало стварати тврде бедеме и грудобране.{ 
p> <p>Одморивши се мало, оставише коње, из којих је била читава магла од паре, па се почеше одв 
војнику, а сам је Мару одвео у друштво, из кога се била издвојила прилазећи њему.</p> <p>Од тог 
"181" /> у великом мермерном предсобљу, из кога воде широке камене степенице на поље.</p> <p>—  
 киша натера да сврати мало до тебе.{S} Из даље сам запазио ватру на овоме брежуљку, па се упут 
оца.{S} Овај део не бејаше покривен.{S} Из њега се улазило у друга два дела, који су, покривени 
, на послетку, прекиде ћутање:</p> <p>— Из далека си, војводо?</p> <p>— Из далека, и идем доста 
осле неког времена Рајко рече:</p> <p>— Из Драме никаквог гласа?</p> <p>— Стигао је гласник дес 
p> <p>— Из далека си, војводо?</p> <p>— Из далека, и идем доста далеко.{S} Ја сам од стране дес 
а није послала бар по једног војника, а из многих се кућа кренуше по неколико глава на војничко 
стране у врат Грку, који на мах паде, а из ране шикну крв. .</p> <p>У том и месец са свим изгре 
шност.{S} Ређе се креће у последње доба из своје манастирске ћелије, а сада га је у Драму довел 
аху најлепше слике најрадоснијих часова из брачног јој живота.{S} У очима јој заблисташе сузе и 
разуме се, о њој разбирали и гледали да из напабирчених делића саставе ма и непотпуну слику.</p 
 скрасио.</p> <p>Са свим незнатног рода из обичне куће цариградске, доживео је да у пуној снази 
н а доцније друг Војихнин, монах Исаија из манастира Светог Јована Претече, заповедник градске  
богомољу.{S} И после неколико тренутака из цркве се, у којој бејаху деспотица и ћесарица с оста 
није закуца и он жудно изгледа гласника из Драме.</p> <p>Тако је проводила своје дане и Мара у  
 добри оче!{S} Позвах те преко гласника из Сера, да одмах дођеш овамо, ал’ ти не рекох, да ти в 
} Он распитиваше за чадор војводе Гојка из Драме.</p> <p>Нико га не знаде по мраку право упутит 
ред веселије и бујније...</p> <p>Војска из драмске области бејаше готово сва прикупљена, а од в 
 12</p> <p>ПРВЕ ЖРТВЕ</p> <p>ПРИПОВЕТКА ИЗ СРПСКЕ ПРОШЛОСТИ</p> <p>НАПИСАО</p> <p>АНДРА ГАВРИЛО 
ојска била она, што је још са њим дошла из северних крајева па се и задржала овде.{S} Они су би 
’ ти си, без сумње најбољи међу својима из Кукуша? — присети се Скопљанин.</p> <p>— Па да видиш 
о изиђе.</p> <p>То је било једнога дана из јутра.{S} Још пре заранака истог дана Исаија је био  
мислити, шта им ваља радити — шикну крв из племенитог срца његовог.</p> <p>У том као бесом гоње 
ине.</p> <p>Усред највећег весеља изиђе из двора логотет Угљешин с пергаментом у руци.</p> <pb  
е дубоко поклони и пун скромности изиђе из собе Угљешине.{S} Али чим заклопи велика врата за со 
руг поседала.</p> <p>Један војник изиђе из чадора и изнесе велику чутуру с вином.</p> <p>— Тако 
а грчки.{S} Један пут видех, како изиђе из <pb n="123" /> двора велможе Томе.{S} И тамо је нешт 
 доцне под ноћ кад ћефалија Рајко изиђе из двора Анина, где је био неки мали ратни савет.</p> < 
била слаба месечина.</p> <p>Рајко изиђе из двора, па место своме стану он скрете поред двора и  
азом сујетне охолости, и он охоло изиђе из ходника на терасу, од које су се спуштале степенице  
упљању војске.{S} Али кад се војсковође из појединих жупа са својим одељењима стадоше прикупљат 
на пати и страда.</p> <p>Сутра дан дође из Сера гласник и донесе гласе, којима се Угљеша ни мал 
ше вино тако.{S} Мало је боље, а ово је из Пловдина од лозе пловдинке.{S} Наточих кад се мало п 
да његов заменик неће бити рђав, јер је из његовог друштва.{S} То су чули од Гојка, И били су м 
 Гојко измахну да му мач са свим избије из руке — двојица га нападоше с леђа, а један га тешким 
ле.{S} А кад још тој војсци дода јунаке из драмске области, у коју се много надао, онда се осећ 
сми стане ређати најлепше јуначке слике из скоре прошлости наших крајева; скупоцени пехар најбо 
а деспотицом Љубом читао би јој одломке из свога превода богословских дела са грчког језика, ил 
Скопље означио за збориште своје војске из простране му краљевине.</p> <p>Угљеша је у Серу био  
оз прсте јавио, да су Ана и Мара изишле из црквице и пошле путем, двојица су стали вребати стар 
ејаше стари игуман хилендарски, који ме из поштовања према моме стрицу монаху узе и после посла 
тарога ратника, а још више сузе, ливене из дубине истинског осећања жалости, олакшаше боле и ту 
амети прелажаху различите слике и сцене из шаренога му живота.</p> <p>— Све јесте и опет — није 
оред њих пролажаше.{S} А много женскиње из подграђа и околине с нејаком дечицом и заосталим ста 
 клече, преби о стеновит шиљак, који се из воде издизао.</p> <p>Лабуд страховито захрза, а Гојк 
во је Фаталан сусрет.{S} Уклонио сам се из друштва да у самоћи осећам тајну, што је у мојој душ 
аше.</p> <p>— Алах, ил-Алах!- ваљало се из даљине, али ови, који се стекоше у средини логора, г 
ње говораху речитије топле сузе, што се из њених очију пролише на руку Гојкову...</p> <p>— Синк 
p> <p>— Тебе, Бога, хвалим! — оте му се из раздрагане душе његове.</p> <milestone unit="*" /> < 
и, — рече старац за се, кад се наже, те из колибе погледа, како се пламен одупире киши.</p> <p> 
ог.</p> <p>У том као бесом гоњен излете из одаје, где су се гостили, један дервиш.</p> <p>Он се 
p> <p>— Кажи остало.</p> <p>—Све истиче из тога, — одговори Угљеша.</p> <p>— Моја круна не трпи 
доцније уђе у собу Гојко, који долажаше из Анина двора.</p> <p>— Браћо, — рече он. — Тренутак ј 
 кожу омотана чутура непрестано кружаше из руке у руку.</p> <p>— И вино весели срце човеково! — 
 пожурише граду.</p> <p>Кад се појавише из црквице, зачу се јак писак, који је долазио недалеко 
/p> <p>После неколико тренутака изиђоше из града на коњима Тома и Љубоје са једним пратиоцем ко 
 се братски одужити!</p> <p>Они изиђоше из врта, па се старац упути одељењу Томе Теологите, а о 
ен али јак град.{S} Он је бранио прелаз из Азије овамо, па је у свако доба могао бродове задржа 
м.</p> <p>— Због овога, — рече Гојко, и из недара извади писмо, којим му Рајко јавља догађај са 
ојко је с места послушао њену наредбу и из Драме отишао не опростивши се добро ни с Маром, која 
е кроз турски логор, доходили у Драму и из ње се враћали.</p> <p>Пловдински је заповедник нудио 
себи и својима у скакању.</p> <p>— Теби из Кукуша војводе Богдана ?{S} Хе, колико да ти дам?{S} 
умњао о ратовању.{S} Гласници су летели из Жегљигова на све стране деспотовине, позивајући влас 
 <p>Војводе на двору мога поочима и они из жупе искрено жаљаху свога доброг господара.{S} Али ј 
словен!</p> <p>То бејаше знак да говори из чистог уверења и истинских осећаја.</p> <p>Гојко пољ 
 више тужан.{S} Љубо, ти ћеш ми послати из Драме што пре опширније.</p> <p>— Хвала ти, господар 
ао и очима гледао, — па продужи причати из своје прошлости.</p> <p>А после запита:</p> <p>— А о 
ним расположењем.</p> <p>— Немој губити из вида, да Драма до скора бејаше као засебна област.{S 
ест, да одмах нареди, да се Гојко пусти из Крстопоља.</p> <p>— Видиш, Анђеле, да сам имао право 
у може икада какво предузеће исклизнути из руку, Тома је био безбрижан с те стране.{S} Он се, н 
ти тамо зликовца.</p> <p>Рајко се упути из врта на двориште и даље, од куд се глас стражарев чу 
адским платнима.</p> <p>Кад је излазећи из малог тамника ступио на последњи мост међу бедемима  
ему се одазваше у два маха слични знаци из шумарка.{S} Али то не опазише ни Ана ни Мара, а још  
 <p>Бегунац виде да нема куд.{S} Искочи из вреже, држећи у руци свој нож, који му старац забора 
зак ловаца.</p> <p>Друштво је, изишавши из града, прешло преко пута, што далеки Самоков код Бал 
tone unit="*" /> <p>Тома је, измакнувши из Драме, знао да ће се свака претпоставка у гоњењу њег 
 скочи са свога коња.{S} Један копљаник из пратње <pb n="43" /> прихвати узде од Угљешиног коња 
ња до другог неки крупан старац, војник из Дејановића војске.{S} Он распитиваше за чадор војвод 
вршен, јави се, неопажен, Томи неки Грк из Прависте, која је неколико часова на запад од Крстоп 
и мисли па проценити, да ли је био охол из уверења о великој вредности својој или је охолошћу м 
кој страх је био све моћнији непријатељ из Азије.{S} Јужни и северни делови српских земаља стај 
о је место, на коме смо сада.{S} Ја сам из Галипоља у мореузу лепога Мраморног Мора.{S} Ту сам  
ачуди, а кад му она рече, да није родом из Жегљигова већ далеко с мора и да је много путовала и 
— Ни то не.{S} И ако сам вечерас стигао из логора војске наше, што је недалеко од Требиња, ипак 
а скупоценим поклоном, који се састојао из једног чисто златног путира са осталим утварима потр 
ишени деспоте.{S} Не бих се ногом макао из ових тврдих зидина, кад не бих веровао у успех посла 
ха и уђе унутра.</p> <p>И ако се враћао из логора, ипак до куће бејаше мисли о војни заменио др 
 и сам монах Исаија потрудио се и дошао из свога манастира.</p> <p>Угљеша, Љуба и Мара одоше на 
.</p> <p>Дворанин уведе Мару у доњи део из кога су полазиле стрме степенице за горе.{S} Мара по 
адом витезу једном.{S} Тај је витез био из ових северних крајева, али је — причаше — поље његов 
ивену! — виче испред једног чадора неко из дружине, што је у округ поседала.</p> <p>Један војни 
е 1370 године, када је и Дренопоље пало из руку византиских у турске руке. <pb n="19" /></p> <p 
еспотица Љуба није ишла са ловцима само из обичаја да се увелича друштво, већ је и сама била ст 
ћи, — рече он — али наше није да бијемо из заседе.{S} То је <pb n="88" /> његово.{S} А на нас о 
ако ми је отац, потресен, реко, кад смо из далека као бегунци погледали на тужно место наше.</p 
p>У таком се расположењу и кренуше рано из јутра за Драму, а кад овамо стигоше, наиђоше на још  
_C2"> <head>II</head> <p>Сутра дан рано из јутра уђе у собу деспотову војвода Тома Теологита, ч 
а данас Томе Теологите било би незгодно из тих разлога.{S} Оно, што је Тому и довело овамо, то  
им изговором да раде противу нас једино из оданости царској заветној мисли, у тренуцима, кад је 
една моја стрина видела, истина мало по из даље, и саму свету Софију цариградску?{S} Шта ћеш ви 
воту.{S} Али је сад Јелени на један пут из мркле ноћи свануо сјајан и ведар сунчан дан.{S} И он 
p>Јелена чисто задрхта.{S} Знала је већ из обавештавања с Рајком, да је Тома узрок њене онолике 
еле.</p> <p>Бегунац иде, да спасе главу из џелатске торбе.{S} Гонилац иде, да метне главу у тор 
> <p>Скочи и мало погнут пође ка излазу из чадора.</p> <p>У том се тренутку са свих страна око  
ад могао продужити, отерала је и Исаију из Сера, где је служио у цркви истога манастира, у Мени 
спела да га причека при његовом изласку из града и да му китом цвећа каже, да ће на њега непрес 
ару јавио се у сну анђео Божји, узео му из руку крваву сабљу и предао Турцима.{S} Зла коб!</p>  
</p> <pb n="108" /> <p>Војвода се прену из мисли.{S} Скочи, огрну суву кабаницу, и приђе коњу,  
е забуне на логор, који се на мах прену из кобнога сна.</p> <p>— Оружје!</p> <p>— Јунаци на ног 
једној опсади Мосинопоља, места на путу из Крстопоља за Перитеорион, одрасла, брижно однегована 
одмараше.</p> <pb n="150" /> <p>На путу из Ипсале за Дидимотику Тома срете код старе, добро му  
Драме, са засеоком готово на самом путу из Сера за Драму.{S} Кад год је дотле дошао, није жалио 
зиваше свака част, сваког дана излажаху из града, <pb n="138" /> те обилазише војску, и још се  
енског, старог и младог, које се бејаху из подграђа искупиле у просторијама пред великим двором 
 враћам?{S} Тешко мени!{S} Доцне стигох из потере за крвником.{S} Ја сам дужан крви српском. ро 
задржати.{S} Изјављујући да га само реч из једних уста може задржати, он је са Лабудом налетео  
те пратим, кад у позно доба ноћно пођеш из одаје своје сам, брижан.{S} Толико сам ти се пута хт 
ома Теологита ту буде.</p> <p>— Говориш из моје душе, — одговорио му је Гојко — али ипак и ја и 
 Бога прихватила.</p> <pb n="112" /> <p>Из првих речи са њом сазнаде Гојко, да је она у служби  
p> <p>— А ко је он?</p> <p>— Ја!</p> <p>Из Јелене проговори опет амазонка:</p> <p>— Бог ти био  
 пута пружаше од Драме па далеко на југ иза црквице.</p> <p>Ана је са пуно побожности и истинск 
зиваше старац — а зликовац је хтео отуд иза леђа напасти.{S} Је л’ тако било, несрећо грчка? —  
>— И мојим! — огласи се Ана, која изиђе иза густе вреже бршљана, што се обавијаше око једног др 
есец засија у пуној светлости, изишавши иза облака.</p> <p>— Тако се вама рађа нови живот! — до 
 он поносито. — Види колико сам изостао иза твога земљака, или је, чини ми се, он од мене.</p>  
ком нападачу.</p> <p>У томе се тренутку иза шибља указа и у два скока стиже на знојавом Лабуду  
донесе, ловци су пили, а да даду одушке изазваним мислима својим у оваким приликама почеше разг 
на узбуну.</p> <p>Ти ситни и брзи звуци изазиваху и храброст и страх.{S} Они јечаху и довикивах 
 је, правећи се изненађен тим случајем, изаслао поједина одељења да прокрстаре по околини, не б 
ти лепе рођаке дворске Маре.{S} Само су избегавали говор о новом заповеднику драмске војске, То 
ио је.{S} Једне је више призивао, друге избегавао.</p> <p>О њему се није првих дана говорило, и 
пило, да се сломи над њим, а он хоће да избегне.</p> <p>— Ипак ће га стићи ма кад.</p> <p>— Али 
ушили, а мој отац, дотле богат трговац, избеже са мном, да спасемо голу душу.</p> <p>„Јелена, к 
ац зграби нападача за руку, па му вешто изби нож.{S} Тада се дохватише у коштац, а старац, прит 
ку, кад Гојко измахну да му мач са свим избије из руке — двојица га нападоше с леђа, а један га 
— Због овога, — рече Гојко, и из недара извади писмо, којим му Рајко јавља догађај са Маром у г 
p> <p>— Ту је зликовац! — рече старац и извади нож, па корачи напред.</p> <p>— Ха, нећеш умаћи! 
боје бејаше са свим изненађен, у забуни извади и он брзо мач, и ако не знађаше зашто све то бив 
тем пречистили.{S} То је моја мисао.{S} Изведи је тачно још сад, па ми више неће требати твојих 
/p> <p>Момчило је имао до четири хиљаде извежбаних коњаника, са којима је ступио у бој на отвор 
оме белцу стегоноша.{S} Широки и златом извезени стег са двоглавим орлом и круном држао је стег 
 што се у Византији починише.{S} Они се извезоше на суво, а случај их намери баш на страну, где 
е пак вазда био раздраган, и да му није извесна смрт честитога родитеља мутила душу, на небу ње 
очајања, јунаштва и прегоревања, у часу извесне смрти — настаде страховита сеча</p> <p>Чадори з 
S} Све је здраво и мирно и весело нашој извесној победи, — одговори Гојко.</p> <p>— И твоме ско 
вих савезника, турских чета, и Рајко се извештио ратничким пословима и очеличио срце своје.{S}  
 с витешког мегдана —</p> <p>— Ја ћу их извидати!</p> <p>— У напред ево да ти платим труд!</p>  
ђе, затворивши врата за собом.</p> <p>— Извините, кнегињице, али мене је овамо пуки случај нане 
 пламен мржње међусобне.</p> <p>Бегунац извитла мачем више главе.</p> <p>Гонилац спреми тешки п 
ове скромнога обиталишта, које су после изводили у мање преграде, покривајући све то сламом и к 
ише Балшићи ни у колико поуздан стуб за извођење наших мисли.{S} С Николом Алтомановићем, моћни 
го штетне кише.{S} Он зна, на којима се изворима скупљају виле, где се купају, какву траву треб 
ихових жеља.</p> <p>— Онда ваља тамо на извору ту везу пресећи.</p> <p>Љубоје ћуташе, а Тома се 
ани дремали, поплашени се откидоше и са изврнутим седлима и спуштеним уздама јурнуше лево и дес 
це! — рекао јој је Тома. — Ваш је налог извршен.{S} Али само још неколико часова да смо доцније 
утост да се воља старијега без поговора изврши, а с друге стране стајаше неокаљана прошлост Гој 
м цркве, које сам преко посрбљених Грка извршио, морао сам још неко време попуштати, док је све 
е Угљеша. — Он је своју дужност савесно извршио.{S} Није био Србин али опет бејаше ваљан хришћа 
ли!</p> <p>— Потпуно!</p> <p>— Можеш ли извршити?</p> <p>— Све!{S} Погинуће од заседе на путу.< 
ије стигли, он се не би никако ни могао извршити.</p> <p>— Како? — питаше зачуђено Ана.</p> <p> 
 кад је видео да се његов план до краја извршује.{S} Он пође у приличној даљини назорице за њим 
кад.</p> <p>— Али он одлази да смишља и извршује нова недела.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Одјури да  
рискочише и она двојица, а један од њих извуче нож.{S} Трећи говораше Ани нешто брзо грчки али  
 победу.{S} Већина је, истина, од наших изгинула, али смо победили.</p> <p>— Зато је Хаџи-Ил-бе 
, па ће се згажени крст дићи, а потомци изгинулих Срба на Срб-синдигију љуто ће нас казнити.{S} 
, — рече мало после Јефимија, — сви они изгинуше за веру, за име и част.{S} Ал’ докле они гинуш 
тирском млину добра вечера очекивала је изгладнеле ловце, а и сам монах Исаија потрудио се и до 
која је млину и његовим зградама давала изглед неког утврђења, а остали се одмараху око млина н 
ва госпођо.{S} Ствар онда, добија други изглед.{S} Отац — самртник, син — роб.{S} А шта говори  
улу, где је он становао и одакле је леп изглед на море.</p> <p>На питања његова Тома одговараше 
јим војводама у ратној спреми свечанога изгледа.</p> <p>Угљеша је ишао на коњу сам.{S} Испред њ 
 готово опустела каменита кула овалнога изгледа.</p> <p>Дворанин уведе Мару у доњи део из кога  
е врло слаб.{S} Ана додаваше, како нема изгледа да ће и устати са болесничке постеље, па га иск 
ше широм, а на њих ступи Гојко страшног изгледа.{S} Огртач му се са десног рамена мало спустио, 
, у њему срце силније закуца и он жудно изгледа гласника из Драме.</p> <p>Тако је проводила сво 
на брада, која само повећаваше суровост изгледа овога мож’да у души племенитога човека.{S} Ал’  
чи мож’да већ <pb n="48" /> нестрпељиво изгледају на означеном месту долазак ловаца.</p> <p>Дру 
 несталности, учинила, те је, ислабела, изгледала старија.</p> <p>Мара је била тада у осамнаест 
адским бедемима или на кули мотриљи.{S} Изгледала је иде ли још каква помоћна војска, па кад би 
облаке, који су се скупљали на небу.{S} Изгледало је, да ће бити бурне ноћи, али се старац није 
је много путовала и још више препатила, изгледаше му као нека племенита Амазонка.{S} Он пође у  
аше очајна збиља, што му на лицу стална изгледаше, као што ни његовом белом господском лицу не  
створено.</p> <p>У тихој звезданој поћи изгледаше Угљеша као страсни покајник пред благим испов 
о, Бога ми, лепо стоји његовом озбиљном изгледу, много лепше, но што неки мисле.{S} Па хајде да 
ма, кад се одушевљавао мишљу о потпуном изгнанству турском у Азију и кад је страховао за успех  
и водим — твоју синовицу Јелену, — брзо изговори Гојко, показујући на њу.</p> <p>— Господе преб 
 се осилили наши противници под згодним изговором да раде противу нас једино из оданости царско 
кну крв. .</p> <p>У том и месец са свим изгреја.</p> <p>— Ху, једва се опростих напасти! — вика 
потовине Угљешине и војводине Богданове изгуби за плавим бреговима, који је заклонише од жељних 
Гојко скочи на коња, па се са пратиоцем изгуби погледу Рајковом међу градским платнима.</p> <p> 
ше већ у двориште црквено, Тома се брзо изгуби у шумарку, што се са западне стране пута пружаше 
 дочека Тому тако силно, да Тома на мах изгуби смелост, и баш у тренутку, кад Гојко измахну да  
е и са својом нећаком Маром, — која је, изгубивши и оца и мајку у једној опсади Мосинопоља, мес 
 неког времена. — Буди храбра.{S} Ти си изгубила оца а ја првог помагача свог.{S} Деспотовини ј 
пророку, а како смо Пловдин били поново изгубили и како су се ђаури надали, могао је и друкчије 
се са њима, рече:</p> <p>— Останите.{S} Изгубио бих мож’да који тренут времена у вашој пратњи,  
p> <p>Он се припи уз коња, а оструге се изгубише у ребрима доброг носиоца.</p> <p>Куд јури гони 
а се барице од кишних капљица давно већ изгубише према поточићима јуначке крви...</p> <p>— Војв 
.</p> <p>Гојкове очи севнуше поново већ изгубљеним сјајем.{S} Стеже десницом нож, и пре, него ш 
 коју одредих да се сиромашним домовима изда за покој душе доброг нашег господара?</p> <p>— Јес 
.</p> <p>Тома се једва одржао, да се не изда од силне радости, кад је видео да се његов план до 
ла му је она пред свима гласом, који је издавао свуколику неизвесност судбине њене у томе часу  
су држали кућу нашу, почињу се рушити и издавати.</p> <p>Па за тим исприча Видосави оно, што је 
Љубоја.</p> <p>— Јесам, и већ сам почео издавати заповести, — одговори Љубоје.</p> <p>— А страж 
ме одређиваше нове дужности војводама и издаваше налоге за претходну спрему пре поласка.</p> <p 
ненадно преминуо, старац се промени.{S} Издаде га мушко држање, освоји срце, па се над мртвим В 
ат, па покуша да се скине, ал’ га снага издаде и он паде под ноге турској коњици, која с нова п 
аци на ноге!</p> <p>— Азијати!</p> <p>— Издаја!</p> <p>— Коња!</p> <p>— Оружје и коња!</p> <pb  
раду буду отворена за нас.{S} Срећа нас издаје!"</p> <p>— Одјездио сам брзо.{S} Ушао сам у град 
ћ све!</p> <p>— Ја сам била, мила Маро, издајица за овај мах, — радосно се пожури Видосава.</p> 
атом с Турцима.</p> <p>— Проклетник!{S} Издајица! — загрмеше војводе.</p> <p>— Ал’ нек се добро 
де од Турака, па им поста верна слуга а издајица и свог рода и свога господара.{S} Они га преве 
, за јунаком без врлина, за осумњиченим издајицом!</p> <p>И добри мрков грабљаше напред под нов 
пропало.{S} Неке су бездушници, који су издајом хтели да стеку милости, проказали Турцима, и он 
а ми не излети страшна реч, која жигоше издају.{S} Ја хоћу спаса свима а не себи!</p> <p>— Десп 
дужност, али да га је — звезда — звезда издала...</p> <p>Гласник једва дође себи од бола:</p> < 
аше никога за тамновање, дете моје, кад издахну твој отац.{S} Тамница је празна, слава Богу!... 
 на Гојку, очи му још једном синуше — и издахну.</p> <p>Гојко зајеца, витези скидоше калпаке, И 
p>Био је већ крај месеца октобра, кад и издашна јужна природа почиње лагано уступати пред првим 
уз многобројне поклоне и дарове особито издашном милошћу обасипа пресвети храм светог Прокопа у 
е Мару одвео у друштво, из кога се била издвојила прилазећи њему.</p> <p>Од тога је дана она би 
преби о стеновит шиљак, који се из воде издизао.</p> <p>Лабуд страховито захрза, а Гојко дочека 
старог Исаије.</p> <p>На рукама његовим издисао је — атонски пустињак.</p> <p>Монахиње приђоше  
л олакша и пада доле изнемогло, стотина издише снивајући једну кап воде.{S} А гдегде жерав, кој 
ажаше.</p> <p>— Витезови, најбољи јунак издише.{S} Осветимо га! — викаше Вукашин, кад уседе кра 
ве опако, како је оставио ћесар Војихна издишући.{S} А он је и тим био потпуно задовољан, јер ј 
је Исаија.</p> <p>Јелена не могаше више издржати.{S} Покри лице рукама па зајеца.</p> <p>Исаија 
најмање деспоту Угљеши, који је имао да издржи прве ударце турских завојевача.</p> <p>Угљеша, и 
е животу није радовала, и само смеона и издржљива њена природа могла ју је одржати у животу.{S} 
 коњем не може мерити ничији у брзини и издржљивости.{S} Ти ћеш, дакле, бити гласник.{S} Ићи ће 
окажем, да није нестало у мени снаге ни издржљивости.{S} Заборави све то.</p> <p>— Хвала господ 
ев чуо.</p> <p>Старац, мрмљајући нешто, изиђе брзо и оде да тражи помагача.</p> <p>Рајко познад 
 на које се већ почео сан навлачити.{S} Изиђе у двориште, и приђе ватри.{S} Она се већ била заг 
ричекај ме, и умири се.</p> <p>Видосава изиђе, па се после неког времена врати:</p> <p>— Дозваћ 
 /> <p>— И мојим! — огласи се Ана, која изиђе иза густе вреже бршљана, што се обавијаше око јед 
Војихнине.</p> <p>Усред највећег весеља изиђе из двора логотет Угљешин с пергаментом у руци.</p 
p> <p>Ана затражи Мару, да и она с њима изиђе, али ње не бејаше.</p> <p>Она је међу тим у својо 
ђем, јер се госпођа спрема да ових дана изиђе овамо на летовање.{S} Ако ти није зазорно, пођи с 
и се, злаћени крст, а ђакон настојников изиђе пред Угљешом са осредњом, у злато уоквиреном, ико 
почетку хтела.</p> <p>Пуна тешке слутње изиђе брзо у двориште, где стајаху Ана, Мара, Јелена и  
за горе.{S} Мара пође тим степеницама и изиђе на горњи бој, где су биле две малене собе са једн 
пута се дубоко поклони и пун скромности изиђе из собе Угљешине.{S} Али чим заклопи велика врата 
Анђеле, ти си своје учинио!"</p> <p>Тај изиђе, а ја у место одговора јекнух, и занех се у тешку 
е у округ поседала.</p> <p>Један војник изиђе из чадора и изнесе велику чутуру с вином.</p> <p> 
је и даде Видосави, а ова је узе и брзо изиђе.</p> <p>То је било једнога дана из јутра.{S} Још  
дговара грчки.{S} Један пут видех, како изиђе из <pb n="123" /> двора велможе Томе.{S} И тамо ј 
а свим доцне под ноћ кад ћефалија Рајко изиђе из двора Анина, где је био неки мали ратни савет. 
љу је била слаба месечина.</p> <p>Рајко изиђе из двора, па место своме стану он скрете поред дв 
им изразом сујетне охолости, и он охоло изиђе из ходника на терасу, од које су се спуштале степ 
арица Ана држећи деспотицу Љубу за руку изиђе два, трн крока напред, а Угљеша скочи са свога ко 
ови лете.{S} Праштајте!</p> <p>И на мах изиђе.{S} Рајко се присети, и брзо пође за њим, а остал 
 донео.</p> <p>После неколико тренутака изиђоше из града на коњима Тома и Љубоје са једним прат 
да ћу ти се братски одужити!</p> <p>Они изиђоше из врта, па се старац упути одељењу Томе Теолог 
мало одржава као свратиште господе, кад изиђу у лов.</p> <p>— А свраћа се овамо? — упита Мара,  
м положају.</p> <p>— А сме ли његов син изићи оцу на очи?</p> <p>Па онда исприча све.</p> <p>Ис 
ве јачом светлошћу, и ја сам знао да ћу изићи победиоцем.{S} У тешким приликама у Призрену пре  
есту долазак ловаца.</p> <p>Друштво је, изишавши из града, прешло преко пута, што далеки Самоко 
</p> <p>Месец засија у пуној светлости, изишавши иза облака.</p> <p>— Тако се вама рађа нови жи 
еста на таком збору и световању.</p> <p>Изишавши с већа, Рајко није при слабој месечевој светло 
еког је доба охладнео.{S} У лов је сада изишао више од невоље, да се не замери, него што га је  
и он у борби противу Матије Кантакузена изишао као савршени победилац?{S} Кад је цар Синиша уст 
 рече Рајко Јелени.</p> <p>Гојко бејаше изишао на врата, и дочека Исаију.</p> <p>— Добро дошо̑, 
 је у лаком оделу али у богатом огртачу изишао на кулу мотриљу.</p> <p>Чешће је и дању и ноћу и 
раму и њену област.</p> <p>Ћесарица Ана изишла је са свитом својом до самог уласка у град.{S} С 
ањем кроз прсте јавио, да су Ана и Мара изишле из црквице и пошле путем, двојица су стали вреба 
ња судбине не могаху Гојка задржати.{S} Изјављујући да га само реч из једних уста може задржати 
ме се указиваше свака част, сваког дана излажаху из града, <pb n="138" /> те обилазише војску,  
пусти мене да пре тебе погинем Отвор’те излаз, јунаци!</p> <p>— Највише што ти могу допустити:  
сићи ћеш Гојку, и отворићеш му слободан излаз.{S} Казаћеш, да чиниш по моме одобрењу.</p> <p>—  
м међу градским платнима.</p> <p>Кад је излазећи из малог тамника ступио на последњи мост међу  
 са свим утрну! — рече скоро полугласно излазећи.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP189 
обрадује свога војна.{S} А тада је опет излазила с Угљешом и нагађала, чија ли је жупа и који л 
 мотриљу.</p> <p>Чешће је и дању и ноћу излазио на ово место.{S} Губио је своје погледе преко г 
вор.</p> <p>Скочи и мало погнут пође ка излазу из чадора.</p> <p>У том се тренутку са свих стра 
два је успела да га причека при његовом изласку из града и да му китом цвећа каже, да ће на њег 
> <p>Враћајући се једне вечери са малог излета на коњима Тома је био добро расположен.{S} У дру 
а његовог.</p> <p>У том као бесом гоњен излете из одаје, где су се гостили, један дервиш.</p> < 
p>— Војводо, опозови заклетву, да ми не излети страшна реч, која жигоше издају.{S} Ја хоћу спас 
не.{S} Богданово је војводство мало а и изложено је могућним нападајима и гусарских дружина и к 
послуга.</p> <p>Кад већ прилично бејаше измакао са својим пратиоцима, Угљеша опази на врху стен 
ом градске страже, Тома бејаше прилично измакао испред осталих пратилаца својих.</p> <p>Дошавши 
</p> <milestone unit="*" /> <p>Тома је, измакнувши из Драме, знао да ће се свака претпоставка у 
ркљан, те у мало не зевнух.{S} У невољи измахнем ножем, и прекратим целу ствар.</p> <p>Онај се  
т, на један корак до Рајка, исправи се, измахну ножем у страну и замахну да Рајка удари са стра 
гушћу сечу.</p> <p>Један турски коњаник измахну на њ палошем, а старац га копљем скиде с коња,  
ћи, али се присети, пусти бегунца, брзо измахну ножем, па га забоде више од половине с десне ст 
би смелост, и баш у тренутку, кад Гојко измахну да му мач са свим избије из руке — двојица га н 
тнаест ока и њиме проба подбацивање.{S} Измаче се корак назад, па крочи напред, пови се и отури 
ости и од гласа.{S} У Меникејској Гори, између Сера и Драме, међу различитим већим и мањим мана 
 и пријатељског разговора <pb n="63" /> између ћефалије трилиског и наше лепе кнегињице.</p> <p 
њавчевићи, Вукашин и Угљеша, о њима.{S} Између северних господара и Угљеше простирала се деспот 
колико дуга и мучна војна с Турцима.{S} Између нас и Византије било је и прошло.{S} Деспот је р 
 који се, тако исто, улива у Марицу.{S} Између та два велика потока, с истока и запада и бујне  
ловдина, тврдога града на половини пута између Дренопоља и Средца.</p> <p>Пловдин бејаше у јуна 
ји је са војском чекао на половини пута између Једрена и Чрномена.{S} Сам са својом војском, ко 
ви да не треба више тајити од Ане љубав између Маре и Гојка.</p> <p>И она рече Мари.</p> <p>У М 
о од Византије, раскинуло је сваке везе између њега и Кантакузена.{S} Они постадоше непријатељи 
пушташе низа стрмен.{S} А кад сиђе доле између два брега наиђе под једном жалосном врбом крај с 
а.</p> <p>Угљеша, измиривши противности између многих староседелаца своје деспотовине, којом је 
сламе, притврђене местимичним преплетом између два повећа коца.{S} Овај део не бејаше покривен. 
јно пријатељство, и искрено савезништво између нас и Балшића.{S} Још се мање смемо ослонити на  
о ње је мирно и тихо, па се и она нешто изменила.{S} Постала је расејана, јако замишљена...</p> 
ћ, а живот у логору поста још живљи.{S} Измешаше се стари и млади ратници, са разних крајева дв 
ом жестином обнављаше.</p> <p>Војске се измешаше, ломећи копља и кршећи мачеве.</p> <p>— Јунаци 
и био толико заузет да се што пре сврши измирење наше цркве са цариградском.{S} Овуда је свуда  
а не знати чиме и колико користи.{S} За измирењем цркве, које сам преко посрбљених Грка извршио 
јим навикама српскога живота — наста да измири и цркву српску са цариградском.{S} А кад и то ср 
господару, што нам поврати мир душама и измири нас са црквом цариградском! — рече један.</p> <p 
арце турских завојевача.</p> <p>Угљеша, измиривши противности између многих староседелаца своје 
 камене!</p> <p>— Још синоћ сам свакоме измицао у витешкој игри и јуначком скакању, а сада чека 
и Војихнине.</p> <p>Угљеша, Љуба и Мара измицаху у разговору напред, а за њима се журио, још је 
руменику, док тамо бејасмо, бих се и ја измолио да опсађујем Пловдин! — досети се други...</p>  
азио — а то је давно било — она ме није изневеравала.{S} Бивала је све сјајнија.{S} Пред најкрв 
у осталом, било и то право, само кад су изнели главу.{S} Што се тиче новаца, они су већ у напре 
ж пало, а што се спасло у ноћној тмини, изнело је само голу душу.{S} Па и то је готово све проп 
итеже? — упита он Љубоја.</p> <p>Љубоје изнемогао и блед, држећи се усиљено у седлу, погледа Бо 
У стару десницу!</p> <p>— А није ли она изнемогла?</p> <p>— Не!</p> <p>— И ја тако мислим, — од 
и бегунац, куда га сада носи већ у пола изнемогли дорин његов?{S} У почетку: да; сада већ: не.< 
 да се дигне, да бол олакша и пада доле изнемогло, стотина издише снивајући једну кап воде.{S}  
 /></p> <p>Деспотица цикну, а Угљеша је изнемоглу прихвати и спусти на меко седиште.</p> <p>За  
ља.</p> <p>— Од куда ти овде, Анђеле? — изненади се Тома.</p> <pb n="67" /> <p>— Хе, хе! — смеј 
ијен мач.{S} Богати га украс бојна мача изненади, и он пусти поглед низ мутну воду, као да траж 
Драму стигоше доцне.</p> <p>Ћесарица се изненади, кад јој се јави Тома, па преплашена скочи.{S} 
p> <p>Поздрави га грчки.</p> <p>Онај се изненади, па и са̑м одговори грчки.{S} Тома брзо притер 
.</p> <pb n="66" /> <p>Њихов га долазак изненади али и обрадова, па и не запази како се Љубоје  
ше.</p> <p>Гојко виде, да се Рајко јако изненади.{S} За час му многе мисли севнуше у памети, ал 
 исприча све.</p> <p>Исаија се привидно изненади.</p> <p>После кратког ћутања он рече:</p> <p>— 
престано причала, како су их разбојници изненадили на путу од старе цркве ка граду.{S} Видосава 
упљено, да нас никакви догађаји не могу изненадити, а дође пад Дренопоља.{S} Од тога часа немам 
на говорило, и ако је његов долазак све изненадно а неке и немило дирнуо.{S} Није им био непозн 
<pb n="53" /> <p>Мара пребледе, а Тома, изненађен, заста за тренутак на вратима, али се опет бр 
а дана доцне по ноћи, па је, правећи се изненађен тим случајем, изаслао поједина одељења да про 
рему пре поласка.</p> <p>Највише бејаше изненађен — Тома Теологита.{S} Угљеша на његово место з 
ивала.</p> <p>Он је био јако потресен и изненађен добијеним гласовима, а она му пође у сусрет.< 
и корак назад.{S} Љубоје бејаше са свим изненађен, у забуни извади и он брзо мач, и ако не знађ 
ро?</p> <p>— Монах Исаија!</p> <p>Гојко изненађен скочи с клупе:</p> <p>— Исаија?</p> <p>— Да.{ 
гано продужили разговор.{S} Ана је била изненађена.</p> <p>— Узвишена ћесарице, ја мислим да не 
ми туђин досађује.{S} Видосава је, мало изненађена, запита:</p> <p>— А чим, чедо моје?</p> <p>М 
 на знојавом Лабуду Гојко.{S} Нападачи, изненађени, пустише Ану и Мару, и, преплашени, прескочи 
воље.</p> <p>Први редови бејаху највише изненађени и користећи се њиховом забуном, коњица турск 
жући своју десну руку.</p> <p>— Зашта? —изненађено питаше Љубоје.</p> <p>— Да постигнеш срећу,  
p> <p>У мору различитих узвика, страха, изненађења, забуне и очајања, јунаштва и прегоревања, у 
два држаше на ногама од силног и тешког изненађења.</p> <p>— Добро је — рече —- што сте ме звал 
 пусти Лабуда.</p> <p>Старац задрхта од изненађења и милине:</p> <p>— Ти? — изусти у чуду, али  
рви и ранама, долази да на општи ужас и изненађење буде зао гласник, да је Пловдин — пао!</p> < 
ш тужне ноћи у Галипољу прекино̑, једва изнесе душу до Свете Горе.{S} Ту <pb n="114" /> је на б 
> <p>После тога устаде, уђе у колибу, и изнесе ражанице, скорупа и млека, да се војвода заложи. 
.</p> <p>Један војник изиђе из чадора и изнесе велику чутуру с вином.</p> <p>— Тако, дакле, ви  
ко нам треба, да сами на својим плећима изнесемо цело бреме брига о пространој царевини.{S} Ми  
 најлепши цвет, што је последњих година изникао на плодним, али често пута крвљу натапаним, дол 
већен у немоћ византиског царства, увек износи стање ствари у светлијој боји.{S} То његово, нам 
опоља улива у Марицу.</p> <p>Гонилац не изоста.</p> <p>Коњи се повише, земља тутњи, кишне се ба 
де коња.</p> <p>Љубоје се пожури, да не изостане за њим, јер их и пратиоци бејаху већ сустигли  
стиже да махне руком, па се пусти да не изостане за деспотом.</p> <p>— С Богом, господару!</p>  
! — рече он поносито. — Види колико сам изостао иза твога земљака, или је, чини ми се, он од ме 
руке, саме себи остављене, за те часове израдиле.{S} Чело јој испунише боре, а она тужно посмат 
{S} Ипак висока, тешка и од црвене коже израђена обућа казује, да је ноћник велико лице у земљи 
у Гојка па у Рајка, питајући их очима и изразом свога лица.</p> <p>— Бог ми је дао срећу, да те 
ка врата за собом, очи му севнуше пуним изразом сујетне охолости, и он охоло изиђе из ходника н 
 Војихна и очи склопио, не хотећи никад изрично признати зависност Драме од Сера.{S} Али — а те 
 од изненађења и милине:</p> <p>— Ти? — изусти у чуду, али га Гојко већ не могаше чути.</p> <p> 
краја мој! — топлином прекипеле страсти изусти Тома, и са свим се приближи Мари.</p> <p>— Ја ћу 
адшто и поред њих јахали су соколари са изученим соколима на руци, а хајкачи мож’да већ <pb n=" 
ао син уз оца, јер Рајко није свога оца ии запамтио. <pb n="36" /></p> <p>Последња битка Момчил 
урио и одмах кренуо.</p> <p>Ишао је без иједног пратиоца, да би брже путовао.{S} Одморни је Лаб 
ма јужних крајева, браћи Мрњавчевићима, икад могли наћи брата и пријатеља.{S} Не мишљаху ни мал 
л’ румена лика и не помишљаше, да ће се икад од Војихне раставити.{S} Ал’ кад је Војихна брзо и 
Бог би дао да је бар она жива.{S} Робом икад ал’ гробом никад!{S} За њега сам слутио да је под  
да његовом опаком савезнику Анђелу може икада какво предузеће исклизнути из руку, Тома је био б 
душом посветио у молби Господу, нити је икада јаче осећао свети позив свој, да буде тумач мисли 
ко тренутака Ана Гојку. — Нећу да се то икада преда мном спомене!</p> <p>— Не, узвишена ћесариц 
жалости ћесарице Ане био је примљен без икаквих већих знакова одликовања, које његово наименова 
гљешом са осредњом, у злато уоквиреном, иконом светога Прокопа, заштитника Драме.</p> <p>— Нека 
 рече Угљеша примајући на дар поднесену икону.</p> <p>Гомиле народа, мушког и женског, старог и 
и и певати:</p> <p>„Ил’ волиш црне очи, ил’ су ти плаве милије?</p> <p>„Ако си јунак од мегдана 
е и коња!</p> <pb n="168" /> <p>— Алах, ил-Алах!</p> <p>— Превара!</p> <p>— Боже, помози!</p> < 
</p> <p>— Живео деспот !</p> <p>— Алах, ил-Алах ! — рикну нови талас турске силе и сломи се на  
ода!</p> <p>— Држимо се!</p> <p>— Алах, ил-Алах!</p> <p>— Наш стег!</p> <p>— Знак, какав знак!< 
p> <p>— Деспот!{S} Краљ!</p> <p>— Алах, ил-Алах!</p> <p>У мору различитих узвика, страха, изнен 
ца.</p> <p>— Живео краљ!</p> <p>— Алах, ил-Алах!</p> <p>И поново се ударише груди у груди.</p>  
која му бејаше најближа.</p> <p>— Алах, ил-Алах! — понављаше се стократно, ваљајући читаве тала 
 <p>Турци се поколебаше.</p> <p>— Алах, ил-Алах!- ваљало се из даљине, али ови, који се стекоше 
ко његова чадора захори:</p> <p>— Алах, ил-Алах!</p> <p>То не бејаше глас људске питомости и ср 
говараху једним узвиком:</p> <p>— Алах, ил-Алах!</p> <p>То бејаше општа лозинка њихова.</p> <p> 
де одговорише фанатично:</p> <p>— Алах, ил-Алах!...</p> <p>— Нашег витешког ћефалије нема!{S} О 
обар сахат времена?{S} Да ли иду пољем? ил’ гором? ил’ брдом? ил’ водом? ил’ путем? ил’ странпу 
гором? ил’ брдом? ил’ водом? ил’ путем? ил’ странпутицом?</p> <p>Свуда.{S} Ал' то је сакривено  
пољем? ил’ гором? ил’ брдом? ил’ водом? ил’ путем? ил’ странпутицом?</p> <p>Свуда.{S} Ал' то је 
 Да ли иду пољем? ил’ гором? ил’ брдом? ил’ водом? ил’ путем? ил’ странпутицом?</p> <p>Свуда.{S 
времена?{S} Да ли иду пољем? ил’ гором? ил’ брдом? ил’ водом? ил’ путем? ил’ странпутицом?</p>  
е кретоше се други господари српски.{S} Ил’ бејаше Божја воља да стег одбране српске пређе у др 
 месту.{S} То место није моје ил’ твоје ил’ његово — оно је својина среће и части српскога југа 
оведничком месту.{S} То место није моје ил’ твоје ил’ његово — оно је својина среће и части срп 
 разбојиштем глас турски:</p> <p>— Хаџи-Ил-беже! весели се, примиче ти се помоћ Јевренос-бега!< 
љски, па га је после нестало.{S} А Хаџи-Ил-бег, који је са њим био појурио нашима, видећи да се 
али смо победили.</p> <p>— Зато је Хаџи-Ил-бег сада у великој части код свакога.{S} Султан му ј 
 му је после у помоћ.{S} Одважност Хаџи-Ил-бегова донела нам је победу.{S} Већина је, истина, о 
е и устаните!{S} Највећи јунак наш Хаџи-Ил-бег главом је платио своје јунаштво, које нам је дон 
а после стаде ударати и певати:</p> <p>„Ил’ волиш црне очи, ил’ су ти плаве милије?</p> <p>„Ако 
и колико сам изостао иза твога земљака, или је, чини ми се, он од мене.</p> <p>— Ал’ ти си, без 
ода богословских дела са грчког језика, или би са њом расправљао о старијим књижевницима и бесе 
раздраженога лава. — Све сам сазнао!{S} Или зар твоје господство — стрељајући очима Тому — мисл 
 Љубоја. <pb n="38" /></p> <p>— Јесте — или управо био.{S} Радо признајем, да је у почетку још  
, на коме ћемо бити — рекох ти једном — или први победиоци или прве жртве!</p> <p>— Па шта си с 
</p> <p>— Не, мила снахо моја!</p> <p>— Или је мож’да превисоки краљ уморан са дугог пута?</p>  
мишљаше, а Тома лукаво додаде:</p> <p>— Или још боље: не мора Лала-Шахин о томе ништа ни знати. 
у не замори ни један непријатељ царства или куће наше.</p> <p>— Тако је.{S} Матија Кантакузен ј 
словом.</p> <p>Ова се војска у гомилама или дугачким редовима пешке стицала у градско поље под  
ико часова на високим градским бедемима или на кули мотриљи.{S} Изгледала је иде ли још каква п 
 опет шта је све то!{S} Играчка, наивна или злобна игра — свеједно !</p> <p>На то су се сводиле 
 некаква сила помаже.{S} Била она часна или нечастива, добро ми је дошла!</p> <p>Задовољан је с 
а новом силом турских завојевача.{S} Па или ћемо ја и моји бити први победиоци или — прве жртве 
ечито.{S} То бејаше рика рањенога тигра или уздах подземнога света.</p> <p>И као туча на родну  
е сахранио, овде испод ове жалосне врбе или ми, ако волиш, копај гроб онде више, на оном обронк 
 обале без моста, размрскати се о стење или онесвеснути, лупивши о старе грмове.</p> <p>— Ако!< 
 <p>Ту је Ана чешће долазила на вечерње или зором на јутрење.</p> <p>Један пут јој Тома Теологи 
дуго, дуго, док ти се облак као провали или развуче, не знам ни ја, па ме испусти.{S} Нисам дуг 
омоћна војска, па кад би далеко у магли или у облаку од прашине разабрала, да је војска, која н 
лету њиховом наслутити, какви ће — мили или тешки — догађаји наступити.</p> <p>Био је момак од  
 <p>— И стати брат уз брата па победити или бити побеђени! — одговори Вукашин, стиште руку Угље 
 — рекох ти једном — или први победиоци или прве жртве!</p> <p>— Па шта си смислио предузети?</ 
 или ћемо ја и моји бити први победиоци или — прве жртве!{S} Па ипак ми се чини да се сјај моје 
л из уверења о великој вредности својој или је охолошћу мислио да накнади недостатак, који у то 
ри:</p> <p>— Реци ми: ко сам? заточеник или слободан војвода?</p> <p>— Војвода Гојко, — одговор 
— Добро.{S} Ал’ ко да нам помогне, ђаво или Бог?</p> <p>— Бог!</p> <p>— Можемо ли се и даље поу 
о!{S} Ти си честитог покојника допратио или боље донео на рукама у мој дом.{S} Ти си ценио њего 
анас, кад је у међусобној борби напукло или је мож’да и са свим већ скрхано оружје српско и грч 
у нашој породици.{S} Сумње нема пали су или сагорели у пламену њиховога дома.{S} Никад и ништа  
иђоше ка ватри.</p> <p>Они устадоше, да им начине места, па онда и сами седоше.</p> <p>— Ево, о 
умњиве људе.{S} Али није заборавио и да им тачно означи места, до којих ће трагати за злочинцим 
о.</p> <p>Сва тројица бејаху уверени да им се ваља журити:{S} Тома, што је знао да гвожђе ваља  
 вруће, Љубоје — што му је Тома реко да им треба хитати, а пратилац — што је морао да иде за њи 
и братски.{S} А тај споразум не само да им не отежаваху Богдан и Дејановићи, већ га и сами пома 
{S} Плашљивица се препаде од Турака, па им поста верна слуга а издајица и свог рода и свога гос 
.</p> <p>— Ходите, децо, — рече Ана, па им стави руку на главу, кад они клекоше. — Боже, ти спо 
реплашени Турци могаху и помислити, шта им ваља радити — шикну крв из племенитог срца његовог.< 
чина једна хваљаше пловдинско вино, кад им приђох.{S} А сада су гусле раслупане, и место вина ч 
у.</p> <p>— Јунаци, Бог с вама! — приђе им један други са Струмице. — Зар нађосте да се са њим  
 а многи се ратници склонише у најближе им чадоре, не знајући по помрчини наћи своје.</p> <p>Ка 
ненадно а неке и немило дирнуо.{S} Није им био непознат, јер је са Угљешом више пута долазио у  
 Гојко збуњен, окрете се страни, одакле им приђе Ана.</p> <p>— И ја вас благосиљам! — понови Ан 
 да нисам ни вашу вољу прекршио, — рече им благо Угљеша. — Туђина Теологиту уклонио сам са доса 
 и о граду и о посади у њему.{S} Ређаше им све, што у Галипољу вреди, а нарочито их, проклетник 
ко не устаде да разгледа лов.{S} Чињаше им се, у насталој озбиљности, да свему томе није ни мал 
лена и Видосава, а монах Исаија причаше им нешто живо и весело...</p> <p>Ана је у последње врем 
, показујући му једнога копљаника, који им привођаше два оседлана и спремна коња: једног за Гој 
ће ни кућишта.{S} Они једва памте, који им је бој био први, а ни један од њих не зна, у колико  
 <p>— Јунаци, зликовци нам умакоше, али им жртве не дадосмо! — довикну им Гојко.</p> <p>— А ми  
али катуњанима не добацују.</p> <p>Зној им се цеди низ лице, а они не престају.</p> <p>— Јунаци 
> <p>Само стражари будни сањају.{S} Сан им осваја трепавице, душа је помућена гласовима, што сл 
тари су људи говорили да се сећају како им је причано, да је ова црквица управо метропола новиј 
 са тврђаве огласи долазак њихов, Гојко им пође на сусрет.</p> <pb n="66" /> <p>Њихов га долаза 
p>Ућуташе и ободоше коње.</p> <p>Ваљало им је пуних десет часова јахати, зато у Крстопољ стигош 
а.{S} Разговор је био жив, пун, као што им је и срце било наде пуно.</p> <p>— Још ћу да ти гово 
/p> <p>Друштво је било расположено, јер им скоро свима бејаше ово први лов од летос, од смрти В 
{S} Властела су заморена од бриге, коју им задају чести гласови са разних страна раскомадане ср 
оше, али им жртве не дадосмо! — довикну им Гојко.</p> <p>— А ми једну и спасосмо! — одговорише  
>А после запита:</p> <p>— А он, ваљ’да, има и добрих војвода?{S} Има, има — ја сам чуо за једно 
, ваљ’да, има и добрих војвода?{S} Има, има — ја сам чуо за једног његовог војводу младог Гојка 
една, српска вера.</p> <p>— Хе, брајко, има ту и Грка и Влаха!</p> <p>— Па ако!{S} Опет је, вел 
овде као и сада.{S} Деспоте, Угљеша!{S} Има неко доба, како остављаш певача у тренутку кад у пе 
ада ратника.{S} Турска је сила мања.{S} Има нас по четворица на једнога њиховог.{S} Али не забо 
огао и оженити и бити ћесар у Драми.{S} Има у овим земљама и злата и блага свакојака, и вина и  
 А он, ваљ’да, има и добрих војвода?{S} Има, има — ја сам чуо за једног његовог војводу младог  
, који ће стићи његовога коња?</p> <p>— Има !</p> <pb n="141" /> <p>— Па хоће ли се витез пожур 
 И руке, која ће се посветити?</p> <p>— Има!</p> <p>— И жерава, који ће стићи његовога коња?</p 
 ће учинити крај бићу његовом?</p> <p>— Има!</p> <p>— И руке, која ће се посветити?</p> <p>— Им 
ше, да њему у опште не би требало ни да има места на таком збору и световању.</p> <p>Изишавши с 
пажљиви према Гојку.{S} Његова породица има великих заслуга за наш дом.{S} Овде нико ништа не с 
 сунчаних зракова, причај тамо, да овде има једно срце, коме би на сјају једних очију и топлини 
и наш заповедник Лала-Шахин, ал’ војске има врло мало.{S} Силан је страх овладао у Дренопољу, о 
оних што посматраху војску, — колико ли има вера овде?</p> <p>— Колико ? — одговори други, — св 
е, поћи ћемо право ка Дренопољу.{S} Али има једна мала незгода.{S} Краљ Вукашин је скупио своју 
у мој! — кликну деспотица.</p> <p>— Али има — продужаваше Угљеша — неко време, како звезде у мо 
 земљу и њен свет.</p> <p>И на тој кули има некога сад у позно доба, кад се стража на главним в 
о што је туђин, јер у мојој деспотовини има много туђина његовога рода.{S} Многу сам беду срећн 
 па за се прошапта:</p> <p>— Овај туђин има очи за лепоту ове девојке!</p> </div> <div type="ch 
 не би било људских грехова више но што има врлина, сви би се ти стекли с нама у једну заједниц 
 одушеве стара сумњала.{S} И одиста они имађаху права!</p> <p>Старац заклопи очи, као да би хте 
а ми је једино благо!{S} Други — веле — имају отаџбину, а ја ни то.{S} Родио сам се на малом ос 
драмским одељењима.</p> <p>Ту је војска имала да се одмори три дана, па да се сва крене пут Дре 
атегнуте и узбуђене.</p> <p>Видосава је имала сада два пута више посла у друштву с деспотицом и 
је заузе сестра јој Мара.</p> <p>Ана је имала близу шесет година, када је Војихна умро.{S} Али  
Ташта одважног и разборитог Угљеше није имала места да страхује за се ни после смрти свога мужа 
Кад је са Рајком дошла до места, где се имала цела дружина сакупити, деспотица Љуба већ бејаше  
ило честитих јунака али људи, који нису имали ни куће ни кућишта.{S} Они једва памте, који им ј 
вићу, коме плашљивац причаше све што се имало рећи и о граду и о посади у њему.{S} Ређаше им св 
мно обавештавање.</p> <p>— Теби, дакле, имам да захвалим, брате! — рече Рајко Гојку.</p> <p>Пру 
емаш разлога, верна моја љубо!</p> <p>— Имам, господару.{S} Зар без разлога мисли твоје блуде у 
стаје виноград моје добре госпође, а ја имам само да га обиђем, јер се госпођа спрема да ових д 
ихвати млади певач. — То ми је све, што имам.{S} Као што се све окреће око земље и њој служи, т 
ам мислио остати у Серу и на овоме, што имам, не бих се ни на ову лествицу земаљске части испео 
ражи плена још.{S} Данас ми и Византија имамо једног заједничког непријатеља.{S} То треба да је 
 је ваљало обилазити велико манастирско имање, даровано многим царским повељама.{S} Ту је спада 
градском.{S} А кад и то срећно постиже, имао је слободније руке за спремање на отпор Турцима.{S 
нем размишљати о судбини. <pb n="59" /> Имао сам брата Матију, који је увек говорио: док сутра  
ама својим.{S} Али не жалим за труд.{S} Имао сам се око чега и намучити, — додаде Исаија.</p> < 
ло.</p> <p>Међу тим је и Тома Теологита имао већ свој суд о њима.</p> <p>Тешко је рећи, шта је  
је описати, као да ју је небројено пута имао у рукама.{S} Он добро разуме и тичји језик, зна и  
ши говорити.{S} Ако си, велможо, кадгод имао нада, жеља и снова, и ако си за њих какве лепе и б 
Љубоје заустави на празном пољу, где је имао улогорити своју војску.{S} Стегоноша високо уздиже 
дноме а најмање деспоту Угљеши, који је имао да издржи прве ударце турских завојевача.</p> <p>У 
такао онога — чега није могао.{S} Он је имао очи за лепоту и воље за уживањем.{S} То је тражио  
ао је у његову стану.</p> <p>Момчило је имао до четири хиљаде извежбаних коњаника, са којима је 
 био главни логор јужне војске, коју је имао деспот Угљеша лично да поведе у бој против Турака. 
дећи да се ђаури не надају нападу, није имао кад да иде до Јевренос-бега, који је са војском че 
а је остао у части, коју је до мало пре имао.{S} Овако — никако.</p> <p>Он овде више неће остат 
тином добрих коњаника, које је при себи имао.{S} За тим је разаслао гласнике по жупама, да се с 
и.</p> <p>Властоје није у мирно доба ни имао другог задатка.{S} Тако је желео покојни ћесар Вој 
стопоља.</p> <p>— Видиш, Анђеле, да сам имао право, што сам држао да ћеш ми и сад требати! — го 
крајем готово неограничено.{S} Ја нисам имао ни потребе ни разлога да своју превласт истичем, ј 
оје стајаше близо храста, куда је Рајко имао да прође улазећи у свој стан.{S} Али то лице опази 
вишу лествицу части, коју је могао овде имати.{S} Одатле се само могао спуштати на ниже.{S} Зат 
 мира ни толико, колико сам дотле могао имати.{S} Савез туђих владара распао се пре, но што је  
кунем се, да другог греха немам нити ћу имати до само те зависти!</p> <p>— Ждрале, поносити бро 
дан?</p> <p>— Да!</p> <p>— Колико можеш имати ваљаних помоћника?</p> <p>— Толико, колико треба! 
 једина човечја прилика, јер црквица не имаше чак ни свога клисара.</p> <pb n="83" /> <p>Ту је  
, не би било право, па рече:</p> <p>— А име твога стрица, сестро?</p> <p>— Монах Исаија!</p> <p 
ефимија, — сви они изгинуше за веру, за име и част.{S} Ал’ докле они гинуше, не кретоше се друг 
јмо, испијмо до дна, и живимо за част и име своје и своје отаџбине!{S} Здрави!</p> <p>Мало доцн 
љу своме.</p> <p>Рајко није запамтио ни име тога необичног друга његовога стрица Момчила.</p> < 
тињак отвори очи:</p> <p>— Благословено име српско !...{S} Просте прве жртве против некрста!... 
звезде, зна свакој јаснијој звезди њено име онако, како су га старији пастири у његовој младост 
пати до онако, како смо и учинили.{S} У име мисли о јачини српској, која ће моћи дати отпора св 
х чувара — атонски пустињик.</p> <p>— У име Бога и крста! — викну он и пружи Гојку го нож.</p>  
, војвода Гојко, кад сам отишао да га у име ваше сменим са дужности његове.{S} Није хтео приста 
/p> <p>— Невоља државна нагони нас да у име њено главе дигнемо! — оштро говораше Вукашин.</p> < 
 сакупљала, па ће <pb n="135" /> онда у име Божје прећи границу непријатељску.{S} Али у тој вој 
ине.{S} Синиша, царев стриц, устао је у име царевине а против царевине.{S} Богданово је војводс 
атим осећајима.</p> <p>— Љубо! — рече у име исповести деспотици — јуче сам у лову наишао иа дрв 
љеша с краљем, одмах је дао пристанак у име своје и свога брата.</p> <p>Костадин је Гојка задрж 
раву над епирско-тесалском краљевином у име свога таста Синише, који је у дубоким годинама на с 
тупцима, а војском ћеш управљати само у име моје слободно и неограничено.</p> <p>— Надам се, да 
ки дан смо још овде, а после полазимо у име Божје! -</p> <p>— Живео !—радосно се одазваше војво 
ћеш ли ми, незнани јуначе, казати свога имена, да знам ко ме у овој ноћи самца тако мило разгов 
тити.</p> <p>— И да непријатеља српског имена, мож’да, припреми да нас дочека.</p> <p>— Али зар 
ада верујем да је туђинчев посао и моје именовање за заповедника овога града и краја.{S} Ха, са 
ше Видосава Мари. — То је срећа за нас, иначе не би стигао добри монах до сутра у вече.</p> <p> 
иде ћутање:</p> <p>— Војвода је Гојко и иначе зрео.{S} О њему постоје већ читаве приче по Крсто 
ом, услужношћу која не би ломила његове интересе, и предусретљивошћу, <pb n="32" /> која је бил 
ојске наше, што је недалеко од Требиња, ипак не смем још мислити на одмор.{S} Не дођох да се од 
утра.</p> <p>И ако се враћао из логора, ипак до куће бејаше мисли о војни заменио другим мислим 
оју су сви необично ценили и поштовали, ипак је Угљеша налазио да ће ту бити и какве заслуге но 
.{S} Држећи све то у највећој тајности, ипак се морамо журити.</p> <p>После неколико тренутака  
е узвишена ћесарица ненадно позвала.{S} Ипак - реци — није ништа страшно да би се светли деспот 
ећу убија, душу тамни, наду одузима.{S} Ипак чућеш.{S} Где смо сад?</p> <p>— Одавде до места, г 
а продужити пут у неодређену даљину.{S} Ипак висока, тешка и од црвене коже израђена обућа казу 
ије добар, далеко је од добра.</p> <p>— Ипак не очајавај! —- храбраше га она.</p> <p>Те га се њ 
над њим, а он хоће да избегне.</p> <p>— Ипак ће га стићи ма кад.</p> <p>— Али он одлази да смиш 
осте, стићи, — говораше Рајко.</p> <p>— Ипак ћемо га стићи кад тад! — одговори Гојко.</p> <p>—  
пред!{S} Није то сила цара Синише, кога ипак победисте.{S} Јунаци, напред!{S} Није то војска си 
клонућа — она ми је звезда казивала, да ипак не ћемо подлећи.</p> <p>— Тебе Бог штити, господар 
сетила срећном, кад си ономад рекао, да ипак верујеш у срећну звезду своју...</p> <p>— Ходи, љу 
који је <pb n="89" /> поред свих заседа ипак дошао здрав и читав Ал’ и да нема те погибли, дост 
ојка још! — одговори она.</p> <p>— Онда ипак: моја Јелена! — доврши Рајко.</p> <p>За тим додаде 
ти, а Тома брзо додаде:</p> <p>— Али ја ипак налазим, да тако мора бити.{S} Боље је, велим, да  
 у светом храму поузданија!</p> <p>— На ипак неће нашој срџби на свагда умаћи! — заврши Гојко.< 
<p>— Умро је.{S} После толиког боловања ипак је подлегао. <pb n="12" /></p> <p>Деспотица цикну, 
према којој је био неусиљено пажљив, па ипак и ту са посебним својим разлогом.</p> <p>Кад се је 
 први победиоци или — прве жртве!{S} Па ипак ми се чини да се сјај моје звезде претапа у светло 
е:</p> <p>— Од кад се не видесмо!{S} Па ипак —</p> <pb n="126" /> <p>— Хвала Богу! — рече Јелен 
лаге душе, тихих и срдачних жеља.{S} Па ипак остадох ватрен у једној жељи, за коју се моја поро 
 <pb n="26" /> у српским земљама.{S} Па ипак се она врло мало мешала у управљање обласним и држ 
 да је то тек само пошалица срца.{S} Па ипак је неко наишао и на ту тајну стазу сазнања љубавни 
р и сами бејаху у њиховом савезу.{S} Па ипак не бејаше лако ни једноме а најмање деспоту Угљеши 
о по соби крупним корацима.</p> <p>— Па ипак се руши, лагано руши! — рече полугласно.</p> </div 
ст, која је могла творити много зала па ипак дати користи, а не знати чиме и колико користи.{S} 
ре брзо дубоко у логор, али до средишта ипак не доспе.</p> <p>Многи не бејаху заноћили под свој 
душевљавао одблесак и ако јако клонулог ипак још много примамљивог царства византиског.{S} Кант 
сави, како је она слутила, да ће се све ипак добро свршити.</p> <p>Љубоје је и даље остао запов 
Ју.{S} У души јој је било тешко, али је ипак увидела да није без заштите, и ако је Гојко далеко 
овек! — одговори старац.</p> <p>— Дакле ипак добро! — помисли Тома, па се маши да одбрави врата 
 терет, али се и надаше.</p> <p>Мара се ипак преварила у својим очекивањима и датој речи Гојку. 
у смели говорити што су мислили, али се ипак знало, да они верују, како на Душану нема правога  
 разговараху о тешким данима.{S} Али се ипак сну не подају.</p> <p>Будни су стражари, а од њих  
 — у миру проводити дане.</p> <p>Али се ипак догодило нешто, што је пореметило мир, тако потреб 
оје душе, — одговорио му је Гојко — али ипак и ја и ти превиђамо две ствари.{S} Једно је, што ћ 
бе војвода Богдан мачу.{S} Али си се ти ипак саломио у борби за Српство.{S} Света десница, која 
логорске.{S} Поред свеколике опрезности ипак први грабљаху да што дубље уђу у стан српски неопа 
га да своју превласт истичем, јер је он ипак одано вршио своју дужност.{S} Драмска је област на 
ошао Момчилу за друга и учитеља.</p> <p>Ипак је сва одабрана дружина Момчилова пошла са њим.</p 
араше.</p> <pb n="150" /> <p>На путу из Ипсале за Дидимотику Тома срете код старе, добро му поз 
.{S} Они се спремаху, да продуже пут за Ипсалу и даље, па се могло опазити да се журе.</p> <p>Т 
p>Гојко зајеца, витези скидоше калпаке, Исаија шапуташе свете молитве, и не би ока, које не оро 
 искупише сви.{S} Ту бејаше Ана, Рајко, Исаија и остали.{S} Властоје се с душом борио.</p> <pb  
нији манастир Светог Јована Претече.{S} Исаија је био у њему сам.{S} Жеља за мирним животом и т 
</p> <p>Тешко је било даље говорити.{S} Исаија је утонуо у тугу, а Рајку је било тешко као да с 
а тим се притаја и мирно склопи очи.{S} Исаија му спусти главу на узглавље и прекрсти га још је 
Гојко изненађен скочи с клупе:</p> <p>— Исаија?</p> <p>— Да.{S} Да га не знаш, витеже?</p> <p>— 
/p> <p>За тим опет седоше крај ватре, а Исаија рече:</p> <p>— Ја сам тада био по пословима царс 
 Рајко тако, да сви у њега погледаше, а Исаија, посматрајући га чудновато, рече:</p> <p>— Да, Ј 
к.</p> <p>Монахиње приђоше и клекоше, а Исаија продужи тихо свете молитве.</p> <p>Мало после пу 
еђаше.{S} Ана држаше велику воштаницу а Исаија причести самртника.</p> <p>Властоје их још једно 
то по готову сува грана! — реко је тада Исаија.</p> <p>Ана је Јелену примила са свом љубављу ма 
з јутра.{S} Још пре заранака истог дана Исаија је био већ у Драми.</p> <p>— Мора бити, да га је 
p> <pb n="75" /> <p>После неког времена Исаија се врати отуд, па се јави Ани.</p> <p>У разговор 
ао сам се око чега и намучити, — додаде Исаија.</p> <p>Тако су прошли дани прве жалости у двору 
ог му дао у рају насеља! — тужно додаде Исаија па се прекрсти.</p> <p>За тим опет седоше крај в 
му реч у грлу застајаше.{S} А кад стаде Исаија, он узбуђено запита:</p> <p>— А, велиш оче, твој 
рећна била, кћери моја, — благослови је Исаија.</p> <p>Јелена не могаше више издржати.{S} Покри 
ала ти, велика госпођо!</p> <p>И док је Исаија опрезно тражио Мару и Видосаву, да их обрадује,  
— рече Видосава.</p> <p>— Добро! — рече Исаија, па се упути одељењу, где је Властоје боловао.</ 
 и не боли срце за овим народом, — рече Исаија.</p> <p>— Ја сам одмах све јавио Гојку по поузда 
тати приче о Александру Великом, — рече Исаија.</p> <p>— Читала сам већ и одиста са пуном милин 
, кад је чуо да сам амо свратио, — рече Исаија. — Тражио је, да га исповедам, али сам га одбио, 
двору Анином, а мало за тим отишао је и Исаија, обећавши да ће чешће походити деспотицу, која ћ 
зи својој бејаху будни само још Рајко и Исаија.{S} Обојица ћутаху и гледаху у пламен, који се п 
 бејаху поуздани момци, које је опрезни Исаија у последњем часу, сумњајући на Тому и непознатог 
p> <pb n="61" /> <p>— Јесте, — одговори Исаија.</p> <p>— А кћи његова? —- упита опет Рајко и не 
унеше дивљач.</p> <p>Тада приђоше ватри Исаија и Рајко.{S} Ни они не бејаху веселији.</p> <p>Си 
 се јави Ани.</p> <p>У разговору са њом Исаија помену, како је Властоје врло слаб.{S} Ана додав 
 њу.</p> <p>— Господе преблаги! — викну Исаија. — Боже!</p> <p>Полете напред и загрли Јелену, к 
н и пепео....</p> <p>А то баш и мишљаху Исаија и Рајко о судбини човечјој!</p> </div> <div type 
дничко место своје.</p> <p>У тај се мах Исаија наже над самртником, па диже главу и рече монахи 
дворанин а доцније друг Војихнин, монах Исаија из манастира Светог Јована Претече, заповедник г 
 њу ни њега.</p> <p>— Твој стриц, монах Исаија! — рече Рајко Јелени.</p> <p>Гојко бејаше изишао 
с опет падајући у тежу болест.{S} Монах Исаија обилажаше чешће драмску господу, а Ана је још не 
ме твога стрица, сестро?</p> <p>— Монах Исаија!</p> <p>Гојко изненађен скочи с клупе:</p> <p>—  
у Ана, Мара, Јелена и Видосава, а монах Исаија причаше им нешто живо и весело...</p> <p>Ана је  
ице за Дренопоље.</p> <p>Стари је монах Исаија одслужио свечану службу за срећна пута српског д 
вала је изгладнеле ловце, а и сам монах Исаија потрудио се и дошао из свога манастира.</p> <p>У 
сарици Ани и њеном двору приказао монах Исаија.</p> <p>— Узвишена ћесарице, ево твојој милости  
потица Љуба приђе ка њима.</p> <p>Монах Исаија приповедаше, да је дошао овог часа коњаник од де 
рим речима ученога Исаије.</p> <p>Монах Исаија у часовима књижевне забаве са деспотицом Љубом ч 
 је, тако !{S} Е, па живео добри старац Исаија, кад нам је овако добро винце припремио!</p> <p> 
 онда и сами седоше.</p> <p>— Ево, отац Исаија ће нам казати што више о судбини дана, што долаз 
{S} Покри лице рукама па зајеца.</p> <p>Исаија погледа у Гојка па у Рајка, питајући их очима и  
очи?</p> <p>Па онда исприча све.</p> <p>Исаија се привидно изненади.</p> <p>После кратког ћутањ 
амског ћесара и његове ћесарице.</p> <p>Исаија је монах велике учености и од гласа.{S} У Менике 
јући крупне сузе, паде на груди.</p> <p>Исаија је пољуби у чело и косу, очи му заблисташе сузом 
ицима и беседницима византиским.</p> <p>Исаија се преко свега одушевљавао беседама Јована Злато 
бе Бога хвалим“ и „Вазбраној војеводје“ Исаије, служитеља Божјег олтара.</p> <milestone unit="* 
блажила је тугу у мудрим речима ученога Исаије.</p> <p>Монах Исаија у часовима књижевне забаве  
за њим, ша’ну:</p> <p>— Синовица монаха Исаије!</p> <p>Рајку клецну нога, срце му убрза, крв ју 
ију са гроба Спаситељева, што си од оца Исаије добила.{S} То ће му казати, да је велика невоља. 
им све три лагано уђоше у ћелију старог Исаије.</p> <p>На рукама његовим издисао је — атонски п 
м и шареним лептирком.</p> <p>Старом се Исаији обновише у памети слике детињства и младости, а  
 не знамо, — неколицина се њих обратише Исаији.</p> <p>— То није било тако давно.{S} Тек је шес 
 сестро мила! — И он јој онда причаше о Исаији, монаху манастира светог Претече у Меникејским Г 
ло.</p> <p>Видосава се саста на само са Исаијом, и каза му све.</p> <p>Стари се монах једва држ 
вечери.</p> <p>Госпоштина је са монахом Исаијом вечерала на кули а остали ловци и хајкачи окупи 
ри се Властоје слагао са добрим монахом Исаијом, да је она најлепши цвет, што је последњих годи 
ом, коме се никад више није надала, и с Исаијом, кога је једва била и запамтила, учинио је, те  
>Гојко бејаше изишао на врата, и дочека Исаију.</p> <p>— Добро дошо̑, витеже!</p> <p>Гојко пољу 
г времена врати:</p> <p>— Дозваћемо оца Исаију, — рече Видосава. — Он ће нам помоћи.{S} Стари д 
нички рад могао продужити, отерала је и Исаију из Сера, где је служио у цркви истога манастира, 
.</p> <p>За Рајком приђе и она и пољуби Исаију У Руку.</p> <p>— Жива и срећна била, кћери моја, 
обро дошо̑, витеже!</p> <p>Гојко пољуби Исаију у руку, а монах га благослови, па додаде:</p> <p 
ао, два пута је хтео да прекине питањем Исаију, али му реч у грлу застајаше.{S} А кад стаде Иса 
ест агарјанска пала у домове верних!{S} Исекли су, што је под нож пало, а што се спасло у ноћно 
ве јаче отимље од заборава, све видније искаче на површину, док се на послетку не заблешти цела 
ова јаука, други мишљаше да је лепршање искислих стегова, а трећи се не могаше разабрати у разн 
арац, гледајући дошљака, његову дугачку искислу кабаницу и доброга коња.</p> <p>— И јесам путни 
а необично, занимљиво, па је у шареним, искићеним сликама причао своме необичном ученику.{S} А  
знику Анђелу може икада какво предузеће исклизнути из руку, Тома је био безбрижан с те стране.{ 
ча.</p> <p>Бегунац виде да нема куд.{S} Искочи из вреже, држећи у руци свој нож, који му старац 
 квргу, али доста лабаво, везан.</p> <p>Искочивши, он нападне на старца, који врдну мало у стра 
те донекле иде кроз ту шумицу, пред њих искочише три, до зуба наоружана, човека, који по свему  
дне звезде, ни једне ватре, нигде огња, искре, светлости.</p> <p>Зна ли бегунац, куда га сада н 
S} Али кад Ана настави:</p> <p>— Једини искрени пријатељ мој у драмској области данас је велмож 
е марио ни за Гојка, сазнавши да су они искрени пријатељи.{S} О старом је Властоју мислио, да г 
 се пољубише у лице, а кад је Угљеша са искреним поштовањем пољуби у руку и она њега у чело — с 
pb n="98" /> <p>— Бог да га прости! — с искреним болом рекоше Вукашин и Угљеша.</p> <p>— То беј 
утра дан по њиховом одласку дошао Тома, искрено се обрадовао рашчишћеним приликама, какве је у  
хне добра?</p> <p>— Као и себи самом! — искрено рече Љубоје.</p> <p>— Онда је са њим лако!</p>  
х, ал’ ја мислим, да је било довољно, — искрено одговори дворанин.</p> <p>— Одавно — рече мало  
е и устати са болесничке постеље, па га искрено жаљаше.</p> <p>— Звао ме је, кад је чуо да сам  
оде на двору мога поочима и они из жупе искрено жаљаху свога доброг господара.{S} Али један не  
 ћефалија Рајко.</p> <p>Побратими су се искрено загрлили и братски ижљубили.</p> <p>— Хвала ти, 
овољна залога за трајно пријатељство, и искрено савезништво између нас и Балшића.{S} Још се мањ 
је — опрости, велможо —</p> <p>— Говори искрено.{S} Ми пријатељски разговарамо.{S} Зар није?</p 
гова Тома одговараше непотпуно, само му искрено рече да је стари Властоје знатно болан.</p> <p> 
е сваки од њих у службу своме господару искрено и верно.{S} А кад по неко од њих науми, да са с 
p> <p>— Опрости, витеже, ал’ ја говорах искрено.{S} Души ће ми бити лакше!</p> <p>— А шта је о  
ворити у рушевине.</p> <p>— Веруј мојој искреној исповести, узвишени деспоте.{S} Не бих се ного 
ставом, која би циљала да баци сенку на искреност и љубав нашу.{S} Тога не може бити, јер таким 
у.{S} А овај је природном отвореношћу и искреношћу својом веровао, много веровао младом Византи 
какви греси?</p> <p>Бегунцу долазе само искрице, које му у сећању буде прошлост.</p> <p>А једна 
ог и младог, које се бејаху из подграђа искупиле у просторијама пред великим двором, гласним кл 
заласка пред великим двором ћесаричиним искупило готово цело друштво градске господе, Тома се п 
ак плаћати, ако се друкчије не може мир искупити.</p> <p>— Не, ја велим не! — одговори му Тома  
Властојев слуга отрча.</p> <p>На мах се искупише сви.{S} Ту бејаше Ана, Рајко, Исаија и остали. 
ба државне несталности, учинила, те је, ислабела, изгледала старија.</p> <p>Мара је била тада у 
дном Сер, живот спасо у једном ненадном испаду грчке војске.{S} Од тада се никад више не сретос 
их се ни на ову лествицу земаљске части испео!{S} Даље иду моје мисли, даље жуди моја душа, јер 
а.{S} Ударао је у цитру, кад је Момчило испијао пехаре руменике, певао је веселећи ученика-госп 
у исту врбу и остави нека му гавран очи испије.</p> <p>— Баш ће му тако и бити.{S} Ал’ њега за  
 руменике, Божјег благослова!{S} Пијмо, испијмо до дна, и живимо за част и име своје и своје от 
звишена ћесарице!{S} Не заборављај, већ испитај и казни кривца, — рече Гојко одушевљено.</p> <p 
ина остављаш у тренутку, кад ти га ваља испити у част витештва, у славу наших победа; са небом  
атио, — рече Исаија. — Тражио је, да га исповедам, али сам га одбио, уверавајући га, да томе јо 
Угљеша као страсни покајник пред благим исповедником, стајаше узрујан пред мудром и добром десп 
 осећајима.</p> <p>— Љубо! — рече у име исповести деспотици — јуче сам у лову наишао иа дрво са 
рушевине.</p> <p>— Веруј мојој искреној исповести, узвишени деспоте.{S} Не бих се ногом макао и 
пратиоцима, Угљеша опази на врху стене, испод које је крај пута студенац, некога, који, с дрвен 
прошла, гледала је у мислима провалију, испод које је малени поток квасио велике стене, а на вр 
ог бисера, који јој је био под вратом а испод огртача.{S} Бисер се просу по путу, а она остатак 
а већ куца османлиска сила код Самокова испод Рила.{S} Они морају с нама.{S} Они ће се радо ода 
.{S} Реци, да си га овде сахранио, овде испод ове жалосне врбе или ми, ако волиш, копај гроб он 
е још једном понови сумњива звека, неко испод чадора јако викну:</p> <p>— Ко је то?</p> <p>Одго 
ући се у местимичној дубини речице, што испод подграђа серског тече — чини се на високој кули м 
ња, па га придржаваше и спусти на траву испод жалосне врбе.</p> <p>— Ти си гласник? — упита лаг 
, пролажаше већ поред њих, гледајући их испод очију.{S} А кад би са свим близо, Јелена га јасно 
очекали сте, — рече му Тома, па му онда испоручи: како га је ћесарица поздравила да управу у Кр 
д како је пре три месеца онај чудновати испосник пророчки нагласио најезду Азијата на наше крај 
ја не смећем с ума пророчке речи чудног испосника.{S} Он рече да Азијате ти потражиш, јер је св 
, мало погнут, на један корак до Рајка, исправи се, измахну ножем у страну и замахну да Рајка у 
и, свети оче!</p> <p>Они устадоше да га испрате, али он, здравећи се са њима, рече:</p> <p>— Ос 
војска, коју је он у Кукушу дочекивао и испраћао у Сер.</p> <p>Краљ Вукашин је одмах после спор 
а сјајна црна ока Марина, која га благо испраћаху.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 
.</p> <p>Угљеша је ишао на коњу сам.{S} Испред њега јахала су два копљаника а по зади њега била 
ме дому, кад је византиска сила устукла испред наше.{S} Деспот рачуна и на њихову снагу.{S} Укл 
— Дај чутуру међедином опшивену! — виче испред једног чадора неко из дружине, што је у округ по 
ој и босиљком у десној руци ступи корак испред браће своје:</p> <p>— Благословен од сада па до  
и поганом туђину учинио, и зато што сам испред твога копља морао клећи!{S} Тако —</p> <pb n="82 
ке страже, Тома бејаше прилично измакао испред осталих пратилаца својих.</p> <p>Дошавши близо д 
p> <p>— Он је тргао натраг своју војску испред Алтомановића, и смера да нападне на краљев град  
 вештине своје...</p> <pb n="154" /> <p>Испред једног чадора надмећу се војници у скакању.</p>  
ског огња.</p> <p>Добри коњици, који су испрекрштали пролазе око чадора, као да бејаху узнемире 
ов син изићи оцу на очи?</p> <p>Па онда исприча све.</p> <p>Исаија се привидно изненади.</p> <p 
Видосави на груди и да јој у сузама све исприча.</p> <p>А кад је дошла у Видосавину собу, отвор 
 се рушити и издавати.</p> <p>Па за тим исприча Видосави оно, што је и сама знала о Гојку у Крс 
, да пусти тугу са њега, нека отече.{S} Испричала је све Видосави, и ова се не могаше уздржати: 
ског догађаја — онаког, о каквом јој је испричао Тома — одлучи, да сече руку зарад спаса целога 
сто и без кићења али лепо и дирљиво био испричао како је деспотица писнула од бола, када је ула 
 лепе и благе ноћи мислио, да ће се сви испунити док сване дан — онда ћеш разумети јачину мојих 
ене, за те часове израдиле.{S} Чело јој испунише боре, а она тужно посматраше — жалосну врбу, л 
дова, и сви у један пут стадоше пажљиво испуњавати дугачке празне просторе међу поређаним чадор 
p>Хладан је ветрић пиркао по разбојишту испуњеном хиљадама погинулих ратника, поломљеним копљим 
овали или развуче, не знам ни ја, па ме испусти.{S} Нисам дуго летео озго, па бућнем у неку вод 
Старац је ућутао, склопно очи, и лагано испустио руку Гојкову.</p> <p>После дужег времена Власт 
е општа погибао и краљу и деспоту онака иста, каква је и простом пешаку и скромном поноснику.</ 
ајала крај његовог одра и тужила.{S} Те исте вечери судба оде и даље.</p> <pb n="115" /> <p>Вој 
земље, киша, што је оба коњица готово у исти мах дигоше јурећи преко расплинуте речице!</p> <p> 
е коњ, погођен копљем у груди.</p> <p>У исти мах се, дохваћен џилитом, заљуља на своме коњу јед 
ила, и кад је звоно са високог торња на истим вратима огласило подграђанима да је равно пола но 
оравио, да је једна моја стрина видела, истина мало по из даље, и саму свету Софију цариградску 
ова донела нам је победу.{S} Већина је, истина, од наших изгинула, али смо победили.</p> <p>— З 
ени казао ко си, шта си и одакле си.{S} Истина, ја бих све то радо хтела знати више и опширније 
а, море се међусобне заваде стишало.{S} Истина, многи су заплакали, кад су чули да је стари кра 
 гласа.</p> <p>Вукашин омекша:</p> <p>— Истина је.{S} Нек мине ова ноћ, а кад сутра сунце гране 
а Прељубовић у Јањини? _</p> <p>— Он је истина примио управу над епирско-тесалском краљевином у 
усарима.</p> <p>— То није могућно! није истина! — одлучно рече Љубоје, а Тома чисто уплашено по 
 <p>— Ствари стоје чудновато.{S} Ми смо истина, са Балшићима у родбинској вези али то није дово 
лади певачу! — рече Гојко — и ако би се истини твоје песме могло мало и приговорити.{S} Ал’ ниш 
} Али му нико није знао казати шта је у истини, те је отишао и он незнано куда под тешком мож’д 
лом витезу ода последња почаст, коју је истинито заслужно.{S} Благо мојих ризница стоји ти на р 
ице.</p> <p>Ана је са пуно побожности и истинске богобојажљивости одстојала вечерњу с Маром, а  
 неодређено време отићи.</p> <p>Мара је истински тужила са Аном и Љубом за преминулим ћесаром.{ 
јаше знак да говори из чистог уверења и истинских осећаја.</p> <p>Гојко пољуби ту суву руку, а  
ским скиптром и круном, кад на њој нема истинског благослова!{S} Господа се са свим оцепише од  
ника, а још више сузе, ливене из дубине истинског осећања жалости, олакшаше боле и тугу њихову. 
у.{S} Сада је Костадин примио Гојка и с истинском радошћу, а кад је разабрао какве му поруке ша 
— одговара онај други, младић.</p> <p>— Истину велиш?</p> <p>— Него?{S} Зар не знаш да је моја  
 полузависни господар Драме оде Богу на истину. <pb n="21" /></p> <p>Војихна се већ био више пу 
 он је, мож’да давно већ отишао Богу на истину!{S} Шта ће и мени живот!{S} Цитро моја!{S} Синоћ 
<p>— Мила љубо моја!{S} Казаћу ти чисту истину, и ако ми је немила.{S} Душа моја нема мира.{S}  
оми је било мало неправо онако Угљешино истицање и одликовање ћесарице Ане, али је то остало са 
гдан:</p> <p>— Кажи остало.</p> <p>—Све истиче из тога, — одговори Угљеша.</p> <p>— Моја круна  
ни потребе ни разлога да своју превласт истичем, јер је он ипак одано вршио своју дужност.{S} Д 
ead> <p>Прошлост Томе Теологите била је исто тако тамна и нејасна, као и његов карактер.{S} У Д 
таром оцу ожалостиле Мару, толико су је исто и умириле речи, којима јој је Гојко јасно казао шт 
ам је вајкадашњи противник, али ће и он исто рећи.{S} Упамтише нас Грци, нека нас не заборављај 
олико сам ти се пута хтела јавити овако исто на овом месту и у ово доба, али сам се опет уздржа 
њим тече још један поток, који се, тако исто, улива у Марицу.{S} Између та два велика потока, с 
 се радо одазвати нашем позиву.{S} Тако исто и Богдан.{S} Његова војводина може трајати само до 
нови још блаже своје питање.</p> <p>— У исто доба, кад и ти, светли деспоте! — одговори Љуба.</ 
предузећа, сруши се силно Дренопоље а у исто доба остави овај свет његова десна рука, отац њего 
к, који је служио у црквици.{S} Он је у исто доба био у целој ужој околини једина човечја прили 
о на страну Гојкову.{S} Пребацивао је у исто доба сам себи, шта хоће сад са Гојком.{S} Он, војн 
/p> <p>— И мени и ћесарици јављено је у исто доба.{S} Ја ћу Гојка вратити у Драму, а ти ћеш га  
нападнут и убијен.{S} Други неко биће у исто доба само нападнут.</p> <p>Анђео гледаше Тому, тра 
нога дана из јутра.{S} Још пре заранака истог дана Исаија је био већ у Драми.</p> <p>— Мора бит 
и Исаију из Сера, где је служио у цркви истога манастира, у Меникејске Горе.{S} Ту је на миру н 
 се онда дохвати пута, што се одваја на исток и преко Мосинопоља и Перитеориона прелази границу 
еког доба дању управља погледе своје на исток путем крстопољским, а ноћу, опет тамо окренут, оч 
шина деспотовина продужавала највише на исток, од састава Струме и Струмице па све до велике Ма 
рицу.{S} Између та два велика потока, с истока и запада и бујне Марице с јужне стране простире  
 супрот њој, ено погледај, мало даље на истоку звездано се јато множи, а сјајна једна звезда пр 
едницима, те се пуштаху путом, што води истоку преко границе за Дренопоље.</p> <p>Стари је мона 
нека црквица, посвећена светом Прокопу, истом свецу, коме је посвећен и велики храм у Драми.{S} 
 мисли радити.{S} Ваља штедети и сувише источену крв за ново бојиште, на коме ћемо бити — рекох 
а се у јакој пратњи војничкој кренуо на источна крајишта.{S} Обилазећи крајишнике и целу источн 
 бејаше па ударцу турског одреда што са источне стране нападаше, зачуше неколико ратника у два, 
/p> <p>Кад грану зора и они стигоше под источне огранке Меникејскех гора, а што је сунце више о 
самог логора па се заустави на половини источне ивице логорске.{S} Јужну је страну граничила бу 
иткама са Турцима, који олако дођоше до источних граница његове драмске области.{S} Сад је ваља 
живши једној групи звезда, које су биле источно од њих.</p> <p>— Познајем, ено је! — брзо одгов 
о је косом, низ коју се лако спустио ка источној страни брега.{S} Ту, крај једног студенца, нађ 
ло.{S} Уклоњен је с највиднијег места у источној половини Угљешине деспотовине, а на њ је уздиг 
рајишта.{S} Обилазећи крајишнике и целу источну границу, он се нарочито задржавао и гледао да с 
старом дворанину — тврдо га вежи за ону исту врбу и остави нека му гавран очи испије.</p> <p>—  
.</p> <p>— Њему?{S} Њега ти вежи за ону исту врбу! — рече Рајко.</p> <p>— Па да гађам, је л’?{S 
рићеш, док те притегнем уз врбу, уз ону исту врбу, где ти мене веза!</p> <p>Обиђоше клупу.</p>  
а рамену са врхом далеко и право напред истуреним.</p> <p>Страховито лупи, звекну и јекну нешто 
сти.{S} Ти ћеш, дакле, бити гласник.{S} Ићи ћеш на доста велики пут, и до успеха твога поклисар 
p> <p>— И деспотица ће поћи с тобом.{S} Ићи ће на гроб свога преминулог оца.{S} Поћи ћете још с 
им и младим.</p> <p>Ана сама није могла ићи, али је настала да спреме за ловачки поход буду што 
а пошао ја нисам.{S} Незгодно ми је сад ићи чак до чадора нашег, ал’ вала не могу ти без гусала 
аник затекао још у млину, те није морао ићи манастиру, — говораше Видосава Мари. — То је срећа  
рне стране, а одатле је ваљало прилично ићи до манастирског млина, где се спремала поткрепа за  
 ако његове мисли не идоше нити+ могаху ићи тако далеко као сањалачке жудње Љубојеве.</p> <p>—  
аија опрезно тражио Мару и Видосаву, да их обрадује, дотле је Тома већ био добио заповест, да о 
нагонише ме, да се са њима борим, па да их и <pb n="74" /> побеђујем.{S} Да се боримо!{S} Приче 
 војвода Љубоје отишли су у Драму, куда их је узвишена ћесарица ненадно позвала.{S} Ипак - реци 
упан бисер скотрљаше низ образе.{S} Она их није крила, а оне, необрисане, сијаху као најлепши у 
ија причести самртника.</p> <p>Властоје их још једном погледа, заустави поглед на Гојку, очи му 
ше, тешко дихаше и склопи очи.{S} После их полако отвори и са напрезањем скиде прстен са десне  
 бејаше скупила сву драж својих дана те их смести у сам почетак своје владе.</p> <p>Угљеша и Бо 
ман се разданило, те ловци видеше да ће их послужити време једним од најлепших дана позне јесен 
вића с пуно поштовања према онима, који их шаљу.{S} Сада је Костадин примио Гојка и с истинском 
Они су били лични чувари Угљешини, који их је добро пазио.{S} Међу њима је било честитих јунака 
су се чешће дотицали пехарима, празнили их и наливали, разговарајући се пријатељски.</p> <p>Вла 
се поклисар донео, одмах ћу доћи, да ти их саопштим.{S} Чекај ме у ложници.</p> <milestone unit 
едан дворанин, узе со и хлеб, подносећи их Угљеши.</p> <p>— Здрава нам буди, узвишена ћесарице  
оњу, пролажаше већ поред њих, гледајући их испод очију.{S} А кад би са свим близо, Јелена га ја 
ја погледа у Гојка па у Рајка, питајући их очима и изразом свога лица.</p> <p>— Бог ми је дао с 
е.{S} Они се извезоше на суво, а случај их намери баш на страну, где бејаше виноград <pb n="60" 
е против зла, што наступа!</p> <p>— Сам их Бог води!</p> <p>— Тако је.</p> <p>За силном коњицом 
споте, ни један се неће маћи.{S} Ја сам их заклео, да својим костима створе бедем за одбрану тв 
У собу.</p> <pb n="137" /> <p>— Где сам их то могао видети?{S} Где?— па му преко памети прелажа 
 одају неки непознати ми људи.{S} Нисам их ни опазила.{S} Они ме ухватише, затворише уста, и, о 
којих ће трагати за злочинцима, па, ако их не нађу, да не иду даље, већ да се врате у град.{S}  
езаше да се са њим пољуби.</p> <p>Гојко их одведе на кулу, где је он становао и одакле је леп и 
е, где су знаци мога чина?</p> <p>— Ето их, — рече Љубоје показујући на застор — који је о зиду 
м све, што у Галипољу вреди, а нарочито их, проклетник, наговараше да нападну на мога брата.{S} 
рговац, који је због својих услуга, што их је чинио ђеновским и дубровачким трговачким бродовим 
фанским јунацима чисто бејаше мило, што их не победи какав обичан ратник, па радо навалише на о 
е се пожури, да не изостане за њим, јер их и пратиоци бејаху већ сустигли у пролазу кроз подгра 
ојави на прозору с Аном и Љубом, а свет их весело поздрави, па, пијући и певајући, опет обнови  
 Ана је још непрестано причала, како су их разбојници изненадили на путу од старе цркве ка град 
ана с витешког мегдана —</p> <p>— Ја ћу их извидати!</p> <p>— У напред ево да ти платим труд!</ 
аћи ћу се у близини нападнутих и спашћу их.{S} Тиме сам постигао двоје: стекао сам права на нео 
еговом брату деспоту Драгашу.{S} Ти ћеш их позвати на заједничку војну противу Турака.{S} Ми по 
{S} Други су поскапали на путу без игде ичега.{S} Тада је нестало Матије и његове кћери, румене 
пуних дванаест година, остадох без игде ичега.</p> <p>Кад сам с очева гроба, на коме сам онесве 
у мислима и жељама и даље <pb n="27" /> ишао.{S} А Мара се баш највише и паштила, да сазна њего 
еми свечанога изгледа.</p> <p>Угљеша је ишао на коњу сам.{S} Испред њега јахала су два копљаник 
стуба, Гојко се окрете и Рајку, који је ишао за њим, ша’ну:</p> <p>— Синовица монаха Исаије!</p 
 са Угљешом више пута долазио у Драму и ишао даље, али не бејаше никога, који се у почетку обра 
Гојко се пожурио и одмах кренуо.</p> <p>Ишао је без иједног пратиоца, да би брже путовао.{S} Од 
на дршку од бојнога копља.{S} За њим је ишла коњица, а за коњицом војници, који су се пешке бор 
чисто оживе.</p> <p>Деспотица Љуба није ишла са ловцима само из обичаја да се увелича друштво,  
есну је спустио на колено.{S} За њим су ишла два часника а до њих трубач <pb n="133" /> на зеле 
ка, који су у лепом и правилном поретку ишли, јахао је на доброме белцу стегоноша.{S} Широки и  
иташе зачуђено Ана.</p> <p>— И овако је ишло тешко, а онако би било немогућно.{S} Плод би ђавољ 
ојне су биле доста честе, али се на њих ишло весело.{S} Млади су људи веровали, да Душанову вој 
 туђих владара распао се пре, но што је ишта могао и предузети.{S} Ми смо остављени сами себи,  
 у турску земљу, да непријатељ у страху ишчезава, и да ће се за дан два његова војска састати с 
се друштво брзо смањивало и на послетку ишчезе.{S} На дати знак хајкачи са других страна почеше 
плашени, прескочише јарак крај пута, па ишчезоше у шуми.{S} Гојко, збуњен неочекиваним сусретом 
, кога овде — нађох —</p> <p>— Велможо! ја —</p> <p>— Не, кнегињице, нисам велможа, већ роб, ро 
њује да понесем стег у одбрани Српства, ја морам бити спреман.{S} Ја ћу први одлучно укрстити о 
о ко си, шта си и одакле си.{S} Истина, ја бих све то радо хтела знати више и опширније, јер си 
и отпора свакој најезди на ове крајеве, ја сам узео управу над овом облашћу у своје руке, незав 
гласио најезду Азијата на наше крајеве, ја више не двоумим.{S} Ти га се сећаш, Љубо.{S} Једне ј 
и.</p> <p>— Непознати ми брате, витеже, ја бих још радо с тобом разговарала.{S} Ево одавде наст 
 расецајући таласе велике злобе људске, ја се и сама челичим, а неки свети огањ душу ми загрева 
чије не може мир искупити.</p> <p>— Не, ја велим не! — одговори му Тома — Деспот Угљеша већ куц 
еко је при састанку Гојко.</p> <p>— Не, ја сам само своју дужност чинио, — говорно је Рајко — п 
изненађена.</p> <p>— Узвишена ћесарице, ја мислим да не смемо оклевати.{S} Држећи све то у најв 
м до оне јеле, па ме причекај на клупи, ја ћу се пожурити.</p> <p>Гојко без речи пристаде, а ка 
е остало, што иде уз нови положај твој, ја ћу се бринути.</p> <p>Тома Теологита три пута се дуб 
томановићем, моћним господаром ужичким, ја сам у отвореном непријатељству.{S} Само је још некол 
рски не дохвати тебе!</p> <p>— Војводо, ја хоћу напред да запливам у мутне таласе турске крви.{ 
не, паде на земљу.</p> <p>— Хвала Богу, ја сину вратих, што оцу бејах дужан! — прошапта старац, 
"117" /> <p>— Радо од срца, сестро !{S} Ја сутра полазим.</p> <p>— И ја ћу с тобом! — одлучно р 
 ако знам, шта ми је право занимање!{S} Ја сам и војник и видар и трговац и бродар.{S} Овамо че 
 племениту крв <pb n="175" /> своју!{S} Ја волим ове људе.{S} Ја ценим војводу Богдана.{S} А он 
и и ћесарици јављено је у исто доба.{S} Ја ћу Гојка вратити у Драму, а ти ћеш га за време замен 
а но што је место, на коме смо сада.{S} Ја сам из Галипоља у мореузу лепога Мраморног Мора.{S}  
рдно <pb n="70" /> велика змијурина.{S} Ја сам је хитцем једним скинуо и ослободио сиротане, ал 
175" /> своју!{S} Ја волим ове људе.{S} Ја ценим војводу Богдана.{S} А он је, мож’да давно већ  
 Са мном хајдете натраг у Дренопоље.{S} Ја знам и Угљешу и његову војску.{S} Јесу храбри, јесу  
га тако неће <pb n="10" /> схватити.{S} Ја у миру оштрим мач за ратне дане.{S} Кад судба мени н 
премај се и пођи на сусрет дужности.{S} Ја ћу ти помоћи!....</p> <p>Кад по заповести Угљешиној  
<p>— Деспоте, ни један се неће маћи.{S} Ја сам их заклео, да својим костима створе бедем за одб 
тихо и озбиљно.</p> <p>— Не верујем.{S} Ја јој не могах јавити,— одговори Гојко.</p> <p>— Онда  
 Доцне стигох из потере за крвником.{S} Ја сам дужан крви српском. роду!</p> <p>Лагано су тако  
 — пожури се Рајко.</p> <p>— Доцкан.{S} Ја одлазим с места, — задржа га Гојко, показујући му је 
рани Српства, ја морам бити спреман.{S} Ја ћу први одлучно укрстити оружје са новом силом турск 
очима, и оба се пута дуже задржавао.{S} Ја сам мислила, да је моја срећа несумњива, али је судб 
очекују коњи са момцима, нема много.{S} Ја сам наредио да они буду ту, да нас уморне прихвате,  
<p>— Из далека, и идем доста далеко.{S} Ја сам од стране деспота Угљеше.</p> <p>— А, тако! — пр 
драмским крајем готово неограничено.{S} Ја нисам имао ни потребе ни разлога да своју превласт и 
} Једне је вечери ненадно пао у Сер.{S} Ја сам појмио његове речи.{S} Њега је нестало, отишао ј 
ети страшна реч, која жигоше издају.{S} Ја хоћу спаса свима а не себи!</p> <p>— Деспоте, победи 
на ћесарицу Ану и њену лепу поћерку.{S} Ја ћу <pb n="77" /> већ припремити место и начин.{S} На 
у многобројни, али није среће у њих.{S} Ја ћу вам бити на услузи.{S} Послушајте ме!</p> <p>Јевр 
{S} А хоћеш ли да посведочим белегу?{S} Ја не бежим са мегдана!...</p> <p>— Дај чутуру међедино 
 /> <p>— Гојко, — рече за тим Угљеша, — ја немам поузданијега гласника од тебе.{S} А војводе пр 
>— И ја вас благосиљам! — понови Ана. — Ја знам већ све!</p> <p>— Ја сам била, мила Маро, издај 
и задрхта:</p> <p>—Ужасно! —викну он. — Ја сам био потпуно обманут. — Сада верујем да је туђинч 
 Ти си, Рајко?</p> <pb n="140" /> <p> — Ја.{S} Важне ти гласе доносим.{S} Тома Теологита умаче  
да, има и добрих војвода?{S} Има, има — ја сам чуо за једног његовог војводу младог Гојка.{S} Х 
а онда за тобом овамо.{S} Он за тобом — ја за њим.</p> <p>— То је много!{S} Дакле, сад је дошао 
е! — смејаше се овај сатанским смехом — ја сам свуда, где знам да ћу ти требати.{S} Зар си забо 
понови Ана. — Ја знам већ све!</p> <p>— Ја сам била, мила Маро, издајица за овај мах, — радосно 
ни.</p> <p>— Добро, господару!</p> <p>— Ја не смећем с ума атонског проповедника.</p> <pb n="71 
а овим народом, — рече Исаија.</p> <p>— Ја сам одмах све јавио Гојку по поузданом момку, — шапн 
ко у магли врхови тврде Драме.</p> <p>— Ја идем путем крстопољским, — рече Богдан. — Морам се ж 
а, и са свим се приближи Мари.</p> <p>— Ја ћу се силом бранити — цикну Мара.</p> <p>— Али без у 
већ и одиста са пуном милином.</p> <p>— Ја сам тек недавно научио грчки у старим годинама своји 
лико тренутака Тома јој рече :</p> <p>— Ја се стављам на расположење, да одмах пођем.{S} Војвод 
оше крај ватре, а Исаија рече:</p> <p>— Ја сам тада био по пословима царским у Дубровнику, па с 
 <p>— Да!</p> <p>— А ко је он?</p> <p>— Ја!</p> <p>Из Јелене проговори опет амазонка:</p> <p>—  
је.</p> <p>— А стража вечерас?</p> <p>— Ја сам је већ одредио.{S} Ноћ се спушта.</p> <pb n="68" 
буде рана с витешког мегдана —</p> <p>— Ја ћу их извидати!</p> <p>— У напред ево да ти платим т 
нек се покоре двојица трећем —</p> <p>— Ја — не! — упаде му Богдан у реч одлучно.</p> <pb n="15 
аде:</p> <p>— Нисам се надао —</p> <p>— Ја јесам, слутио сам и наслутио, да она љуби Гојка војв 
аступају!</p> <p>— Опрости, витеже, ал’ ја говорах искрено.{S} Души ће ми бити лакше!</p> <p>—  
ими ме, Господе, и опрости грешном, ал’ ја мишљах да вршим твоју вољу...</p> <p>За тим се прита 
но рече Тома.</p> <p>— Хе, велможо, ал’ ја разумем, а волео бих да не разумем.{S} Него на што к 
е тога?</p> <p>— На моју душу грех, ал’ ја мислим, да је било довољно, — искрено одговори двора 
} Твоја душа пати, твоје срце страда, а ја не знам узрока.{S} Угљеша — и она му наслони своју л 
, а ја ту пену хватам, море ме љушка, а ја спавам.</p> <p>— Врло добро, старче! — весело рече м 
 да остане царство!{S} Ал’ тога нема, а ја оружје своје нећу положити пред горима.{S} Цар није  
а сама пена ал’ црвена као сушта крв, а ја ту пену хватам, море ме љушка, а ја спавам.</p> <p>— 
и си своје учинио!"</p> <p>Тај изиђе, а ја у место одговора јекнух, и занех се у тешку бољетицу 
 настаје виноград моје добре госпође, а ја имам само да га обиђем, јер се госпођа спрема да ови 
, <pb n="143" /> па туга са ње отиче, а ја се журим да ти нејасним речима кажем што срце осећа. 
<p>Добри је поочим склопно своје очи, а ја сам сама стајала крај његовог одра и тужила.{S} Те и 
pb n="114" /> је на брзо склопио очи, а ја, тужно сироче од непуних дванаест година, остадох бе 
го!{S} Други — веле — имају отаџбину, а ја ни то.{S} Родио сам се на малом острву у Архипелагу. 
обри поочим мој био је старац, самац, а ја га, кад ме мину прва туга, весељах и оживех кућу њег 
лицу моју, она није за те ни била.{S} А ја ћу се бринути, да ти и делом докажем, да није нестал 
на такој задаћи и великој милости.{S} А ја ћу бити први војник под том заставом.</p> <p>— Госпо 
еменитости, коју певају наши певачи — а ја сам то чешће слушала — налази душа моја више уживања 
 /></p> <p>— Онда нека буде.</p> <p>— А ја ћу, мајко, надгледати посао, — рече деспотица Љуба.< 
 заповедника драмске војске.</p> <p>— А ја примам високу милост твоју — одговори Тома — у нади, 
 Мож’да још сутра полазимо —</p> <p>— А ја ћу ти слати поздраве по облацима, ветру, уздаху, но  
 — Буди храбра.{S} Ти си изгубила оца а ја првог помагача свог.{S} Деспотовини је тај губитак н 
p>— Певај Богме, брајко, ако нећеш сада ја када ћеш! — додаваше онај друг Благојев, што му у вр 
5" /></p> <p>— Радњу призренскога збора ја ни данас после пуне четири године, не могу признати. 
ном скрасим после толиког лутања.{S} Та ја бих се могао и оженити и бити ћесар у Драми.{S} Има  
ле Рајко додаде:</p> <p>— Ал’ са чим се ја враћам?{S} Тешко мени!{S} Доцне стигох из потере за  
на се противи реченој мисли, за коју се ја и брат ми заложисмо.{S} После свега тога ми нисмо мо 
итке сјала ми је све јачом светлошћу, и ја сам знао да ћу изићи победиоцем.{S} У тешким прилика 
ца.{S} Верује да ће му лакше бити.{S} И ја те, узвишена ћесарице, молим.</p> <p>Ана бејаше у не 
p>— Све је већ учињено, господару.{S} И ја ћу сузу захвалности канути на одар ваљаног витеза!</ 
еизвесност судбине њене у томе часу — и ја желим да се два пута Бог не куша!</p> <p>Гојко је ве 
 она изнемогла?</p> <p>— Не!</p> <p>— И ја тако мислим, — одговори Вукашин. — Руку ову не замор 
едних помагача, — рече Тома.</p> <p>— И ја тако мислим.{S} Гојко, млади војвода у Драми, био је 
страни, одакле им приђе Ана.</p> <p>— И ја вас благосиљам! — понови Ана. — Ја знам већ све!</p> 
 <p>— Грехота је, али јесам.</p> <p>— И ја.</p> <p>— Још су ми близо дани варљиве среће у људск 
естро !{S} Ја сутра полазим.</p> <p>— И ја ћу с тобом! — одлучно рече Јелена.</p> <p>— А ако ме 
и кад тад! — одговори Гојко.</p> <p>— И ја тако мислим.</p> <p>Продужише ћутећи.{S} После неког 
дару!{S} Али време је да ти кажем, да и ја не смећем с ума пророчке речи чудног испосника.{S} О 
т краљевску пре шест година онда, кад и ја деспотску.{S} Ми бејасмо једини, који се одушевљавас 
ву руменику, док тамо бејасмо, бих се и ја измолио да опсађујем Пловдин! — досети се други...</ 
/p> <p>— Светли деспоте!{S} Заповедај и ја ћу слушати без поговора.</p> <p>Угљеша седе, и руком 
е, — одговорио му је Гојко — али ипак и ја и ти превиђамо две ствари.{S} Једно је, што ћесарица 
је сада, свакако, стар.{S} Ваљ’да као и ја.{S} Он ми је, кад смо опсели једном Сер, живот спасо 
је стубове.</p> <p>— Бићу срећан, ако и ја своме деспоту узмогнем рећи о њима то, што од деспот 
 досећати.</p> <p>— Сазнао сам све то и ја, — рече Угљеша — па сам знао, да он и без тога не би 
, да понудимо мир деспоту.{S} Тога ради ја сам и пошао.{S} А погодбе су мира за њ повољне.{S} Н 
 Мој добри отац болује без пребола, али ја молим Бога, да му да толико снаге, да може једнога д 
 нашем милостивом деспоту на земљи, али ја мислим да је за све оно, што је наступило после смрт 
} Срдиш ли се, деспоте?{S} Опрости, али ја мислим, да те није тежак државни посао позвао ноћас  
рније, јер си, видим, честит јунак, али ја теби за се не казах ни толико.{S} А то није право.</ 
а:</p> <p>— Хвала вам, велможо !{S} Али ја никад не мишљах, да је Гојко невера.{S} Волела бих,  
која донекле младости и приличи.{S} Али ја не говорим да га браним.{S} Друго је нешто, што ми д 
да она љуби Гојка војводу.</p> <p>— Али ја рекох, Рајко —</p> <p>— Он је само тумач њихових жељ 
мршти, а Тома брзо додаде:</p> <p>— Али ја ипак налазим, да тако мора бити.{S} Боље је, велим,  
ши до њега.</p> <p>— Слабо.</p> <p>— Ни ја не тражих — продужи Тома — али наиђох на читаву засе 
лак као провали или развуче, не знам ни ја, па ме испусти.{S} Нисам дуго летео озго, па бућнем  
— Неко пророчанство, шта ли? не знам ни ја, али сам тако чуо.{S} Хришћанском цару јавио се у сн 
ли.</p> <p>— Рећи ћеш му, да га позивам ја, да дође к мени, — рече после неког времена старешин 
уђин, који је живео повучено и кога сам ја ту затекла.{S} Он је био моме поочиму више саветник  
 мекоте па не умеју пустити!{S} Шта сам ја могао знати у мраку !</p> <p>Старац уђе и куцну на в 
/> — као што сам доцније чула — кад сам ја била у Водену.{S} Али му нико није знао казати шта ј 
 независно од царице Јелене.{S} Што сам ја учинио у Серу, урадио је Вукашин у Прилипу.</p> <p>— 
гуде!{S} Ако си ти Богме без тога пошао ја нисам.{S} Незгодно ми је сад ићи чак до чадора нашег 
илом турских завојевача.{S} Па или ћемо ја и моји бити први победиоци или — прве жртве!{S} Па и 
важнији догађај за ово доба бејаше, што ја престадох бити што сам пре био: пријатељ пријатељу и 
о.{S} А ти си, мож’да, опазила оно, што ја нисам.{S} Опазила си, мож’да, да ми нестаје звучних  
то ме везао за врбу!{S} Пусти ме, да му ја судим.</p> <p>— Њему?{S} Њега ти вежи за ону исту вр 
вити,— одговори Гојко.</p> <p>— Онда ћу ја, — пожури се Рајко.</p> <p>— Доцкан.{S} Ја одлазим с 
 шта би од мене још било.{S} Не говорах ја залуд да је с оружјем и молитва у светом храму поузд 
жеља ни у колико није остварила.</p> <p>Ја сам помоћу једнога путника, поклоника гробу Спаситељ 
немирно устаде.</p> <p>— Она је, златна јабука наша, била дете од десет, дванаест година, а зва 
е нестало Матије и његове кћери, румене јабуке и највећег блага у нашој породици.{S} Сумње нема 
ило баш размишљао у граду своме о томе, јаве му слуге да је у град доведено неко сумњиво лице.{ 
лутњом а под утиском тешке и непријатне јаве, ловачко се друштво Угљешино и пробудило у суморно 
/p> <p>Кад је сав тај посао био свршен, јави се, неопажен, Томи неки Грк из Прависте, која је н 
ког времена Исаија се врати отуд, па се јави Ани.</p> <p>У разговору са њом Исаија помену, како 
/p> <p>Ћесарица се изненади, кад јој се јави Тома, па преплашена скочи.{S} Али је он умири.{S}  
 случају.{S} Кад је била највећа невоља јавио нам се у помоћ један непознати туђин — ђаур.{S} О 
 рече Исаија.</p> <p>— Ја сам одмах све јавио Гојку по поузданом момку, — шапну му Рајко.</p> < 
ограде, прикривен, звиждањем кроз прсте јавио, да су Ана и Мара изишле из црквице и пошле путем 
, али сам тако чуо.{S} Хришћанском цару јавио се у сну анђео Божји, узео му из руку крваву сабљ 
 брижан.{S} Толико сам ти се пута хтела јавити овако исто на овом месту и у ово доба, али сам с 
/p> <p>— Не верујем.{S} Ја јој не могах јавити,— одговори Гојко.</p> <p>— Онда ћу ја, — пожури  
угу боља награда.{S} Пред вече да ми се јавиш.{S} Иди.</p> <p>Анђео оде, а мало после и Тома се 
ао слабији од њих свих скупа.{S} Сад се јавља нов непријатељ.{S} Ми нећемо одступити пред њим,  
ш кад је Марко мислио поћи овамо — тако јавља краљ нашем деспоту, а он нама — напао је на његов 
 из недара извади писмо, којим му Рајко јавља догађај са Маром у горској кули.</p> <p>Љубоје пр 
је донео прве, добре гласове.{S} Деспот јавља да је са својом војском прешао границу и ступио у 
ми је тешко, кад се препреке томе стану јављати.{S} Ево немила гласа.{S} Мој брат краљ Вукашин  
статак оштрога мача.{S} Али се жртва не јављаше више.{S} А калпаци и челенке, што крвавом реком 
шено похита:</p> <p>— И мени и ћесарици јављено је у исто доба.{S} Ја ћу Гојка вратити у Драму, 
им монахом, дотле је дојездио гласник и јавно, да је Пловдин пао и да је дошао ред на деспотови 
тати леса играча.</p> <p>То бејаше прво јавно весеље у граду после смрти Војихнине.</p> <p>Усре 
?</p> <p>— Како где?{S} Та зар не знаш, јад те не знао, да оно нит’ је кућа, нит’ је у њој људи 
оби а на грудима Видосавиним лила сузе, јадајући се:</p> <p>— Добра Видо!{S} Милост деспотова н 
182" /> Угљеше, који нам зададе највеће јаде, већ ће се почети заузимати нашом војском.</p> <p> 
ал’ куда?</p> <p>Да Византија није тако јадна, тамо би му било понајпре места.{S} Али она не мо 
, и ова се не могаше уздржати:</p> <p>— Јадно дете! — уздахнула је, и сама бришући сузе.</p> <p 
 <p>Кад се појавише из црквице, зачу се јак писак, који је долазио недалеко од цркве, негде око 
а од тог доба.{S} Галипоље је мален али јак град.{S} Он је бранио прелаз из Азије овамо, па је  
рокопа, заштитника Драме.</p> <p>— Нека јаки Господ с небеса оснажи моју слабу десницу, да буде 
ead> <p>Кад је киша престала, растерана јаким ветром, који се с нова подиже, са три стране непр 
људи, који дођоше у земљу, до скора под јаким утицајем Византије, са својим навикама српскога ж 
ли тај живот прекрати бура, која отпоче јаким ветром, а за њим склопи силна киша.</p> <p>Ватре  
ек у најбољим годинама, осредњег раста, јаких мишица, добре душе ал’ намрштена лика.</p> <p>Кад 
нешто изменила.{S} Постала је расејана, јако замишљена...</p> <p>Тако је прошло неколико дана,  
понови сумњива звека, неко испод чадора јако викну:</p> <p>— Ко је то?</p> <p>Одговора нема.{S} 
ож’да и без боја заузети.</p> <p>Сви се јако обрадоваше, глас пролете као муња кроз град и подг 
опет рече:</p> <p>— Она!</p> <p>И он се јако стресе...</p> <p>Погодио је!</p> </div> <div type= 
p> <p>Кад приђоше ватри, која се бејаше јако разгорела те пламеном осветљаваше на далеко, чисто 
е деспотица очекивала.</p> <p>Он је био јако потресен и изненађен добијеним гласовима, а она му 
е га је више одушевљавао одблесак и ако јако клонулог ипак још много примамљивог царства визант 
на више.</p> <p>Гојко виде, да се Рајко јако изненади.{S} За час му многе мисли севнуше у памет 
ко, гледаше у ватру, која се, у почетку јако, заложена, већ бејаше предала судбини да, као и ос 
а на милост Анину и руку Марину.</p> <p>Јако поремећен у својим намерама, Тома се вратио у Драм 
спотица. — Храбри бранилац и заповедник јакога Пловдина предао је свој дух Господу!</p> <pb n=" 
ницима.</p> <p>Сутра дан рано Тома се у јакој пратњи војничкој кренуо на источна крајишта.{S} О 
рви роб — војвода Гојко.</p> <p>Окружен јаком оружаном пратњом Гојко стаде пред часнике.</p> <p 
— Тако је!</p> <p>— А Тома Прељубовић у Јањини? _</p> <p>— Он је истина примио управу над епирс 
е Ану и Мару, и, преплашени, прескочише јарак крај пута, па ишчезоше у шуми.{S} Гојко, збуњен н 
логита.</p> <p>Кад пређе велики мост на јарку, што са стране главних врата одваја цео град од з 
ља.{S} Он уме читати звезде, зна свакој јаснијој звезди њено име онако, како су га старији паст 
 мах побегла.</p> <p>— Беже кукавице, — јасно рече Гојко — кад најгора рђа међу њима паде.{S} Г 
у.{S} А кад би са свим близо, Јелена га јасно али презриво погледа па окрете главу на страну.</ 
 то мож’да не видиш, ал’ је мојим очима јасно, како се сјај једне у другу прелива.{S} То је тво 
ци.</p> <p>Томи у један пут постаде све јасно.{S} Трже мач и ступи корак назад.{S} Љубоје бејаш 
ога града и краја.{S} Ха, сад ми је све јасно.</p> <p>Међу њима настадоше опширна причања.{S} О 
 улазећи у собу.</p> <p>Томи бејаше све јасно, плану али се брзо прибра:</p> <p>— Погребите га  
 — рече Јелена.</p> <p>Гојку бејаше све јасно.</p> <p>— Да није — рече радосно Јелени — то онај 
е намерно на бегунца.</p> <p>Бегунцу би јасно, шта губи, буде ли стигнут.{S} Гониоцу није тајна 
м, господару! — одговори она смерно али јасно.</p> <p>Он благо наслони своју руку на њено раме: 
тискујући ситније камење падаше ка реци Јасно бејаше, да је одатле заседа на мах побегла.</p> < 
сто и умириле речи, којима јој је Гојко јасно казао шта мисли и смера.{S} Видосава није више на 
свој у највећем обиму.</p> <p>Бејаше му јасно.</p> <p>Траже га разорена срећа честите девојке,  
гледај, мало даље на истоку звездано се јато множи, а сјајна једна звезда прети да надсија моју 
уле, као и нехотице погледа на звездано јато.</p> <p>Љуба то спази, а он јој, да је преухитри,  
де је Угљеша — погледај на оно звездано јато.{S} Видиш ли моју звезду?{S} Она је сада сјајнија. 
од планинских огранака жури непрегледно јато црних гавранова.</p> </div> <div type="chapter" xm 
ехотице, махаше руком опраштајући се са јатом ждрала, који се све даље губише ка југу.</p> <p>В 
Угљеша — неко време, како звезде у моме јату трну, бледе и нестају, па и сама моја звезда гине, 
> <p>— Познајеш ли још у оном звезданом јату моју звезду? — упита деспотицу, обгрливши јој стас 
задобијених удара и рана; вика и писка, јаук и клетва, дозивања и одзивања, вриштање коња, звек 
</p> <p>Једноме се учини одјек вихорова јаука, други мишљаше да је лепршање искислих стегова, а 
еша је ишао на коњу сам.{S} Испред њега јахала су два копљаника а по зади њега била је његова о 
воде.{S} За њима а покадшто и поред њих јахали су соколари са изученим соколима на руци, а хајк 
ји су у лепом и правилном поретку ишли, јахао је на доброме белцу стегоноша.{S} Широки и златом 
раца.</p> <p>Напред, пред свом војском, јахао је у златном руху на богато украшеном жераву десп 
ратника.</p> <p>Па челу витешког похода јахао је Љубоје у богатом злаћеном оделу војводском с в 
</p> <p>Ваљало им је пуних десет часова јахати, зато у Крстопољ стигоше сутра дан у јутру.</p>  
посветио у молби Господу, нити је икада јаче осећао свети позив свој, да буде тумач мисли и гре 
им се једна по једна црта и сличица све јаче отимље од заборава, све видније искаче на површину 
љу, огрезао у крви.</p> <p>А бој се све јаче распаљује...</p> <p>— Да страшне ноћи, да силне жа 
их страна логора водио, захватајући све јаче ка срцу ратног стана, из средине се зачуше кроз бу 
о</p> <p>А турски се гвоздени ланац све јаче стезао око Пловдина....</p> <p>У то доба у Драми,  
 свод спушта, да својом милином задахне јаче земљу и њен свет.</p> <p>И на тој кули има некога  
> <head>XX.</head> <p>У колико је сунце јаче освајало, у толико је пространо логориште велике д 
 шкрипа.{S} Неко долази.{S} Љубоју срце јаче закуца, а у лицу се за часак промени.</p> <p>Врата 
и зора забеле; за мало — па видело поче јаче освајати.</p> <p>Хладан је ветрић пиркао по разбој 
уде прошлост.</p> <p>А једна засја мало јаче, и он на њеном сјају виде последњи преступ свој у  
ишће и ситне гранчице, распаљујући само јаче ватру на дворишту.{S} Да одгоне студен, коју ноћ с 
дмараху око млина на пољу, и ако је већ јаче било захладнело.</p> <p>У сумрак се приступило веч 
а, сјајнија ал’ само зато, што јој даје јачег сјаја она светла звезда до ње.{S} Ти то мож’да не 
боравите, да победа није увек на страни јачега.{S} Она се још радије креће, да буде мио гост му 
ј царевини.{S} Ми стојимо међу њима као јачи од сваког посебице, ал’ и као слабији од њих свих  
ирода почиње лагано уступати пред првим јачим корацима зиме.</p> <p>У празорје се кренуло одабр 
 рукама бугарским, захваљујући висини и јачини својих зидова и опкопа.</p> <pb n="91" /> <p>Али 
о, како смо и учинили.{S} У име мисли о јачини српској, која ће моћи дати отпора свакој најезди 
/> <p>Вихор утишаваше по кад што својом јачином људске гласове, доносећи мало после са далеких  
х Мрњавчевића.</p> <p>Угљеша је говорио јачином пророчкога гласа.</p> <p>Вукашин омекша:</p> <p 
унити док сване дан — онда ћеш разумети јачину мојих надања.{S} А ако си после тога дочекао мут 
е је међу бреговима логориште, те се са јачом снагом враћаше онима, од којих потече.</p> <pb n= 
 Пред најкрвавије битке сјала ми је све јачом светлошћу, и ја сам знао да ћу изићи победиоцем.{ 
е војске.</p> <p>Угљеши очи севнуше још јачом светлошћу, а румен му поли образе.{S} Познао је — 
дном зовну дворанина:</p> <p>— Благоје, је ли раздељена у подграђу сва храна, коју одредих да с 
 уздигну до схватања среће наше.{S} Ти, је ли, више не страхујеш за ме?</p> <p>— Не.{S} Кад вид 
бу! — рече Рајко.</p> <p>— Па да гађам, је л’?{S} Ако!{S} Баш ћу тако да радим, — одговори стар 
ушу до Свете Горе.{S} Ту <pb n="114" /> је на брзо склопио очи, а ја, тужно сироче од непуних д 
 од деспота Угљеше, и да <pb n="149" /> је донео прве, добре гласове.{S} Деспот јавља да је са  
оју звезду?{S} Она је сада сјајнија.{S} Је ли?</p> <p>— Јесте, драги господару!</p> <p>— Да, љу 
ковац је хтео отуд иза леђа напасти.{S} Је л’ тако било, несрећо грчка? — окрете се старац мест 
 које могу лако и ненадно наступити?{S} Је ли Вукашин оклевао?{S} За срећу наше отаџбине узео ј 
 <p>— Али, мајко, — сети се деспотица — је си ли тамницу отворила?</p> <p>— Хвала Богу и не беј 
главу! — значајно рече Рајко.</p> <p>-— Је л’ овоме? — умеша се старац. — Њему? а? томе, што ме 
 градске страже.</p> <pb n="78" /> <p>— Је ли војвода Гојко ослобођен веза? — упита га Љубоје.< 
<p>— Јесте, узвишена ћесарице!</p> <p>— Је ли која душа остала гладна после тога?</p> <p>— На м 
да до ње.{S} Ти то мож’да не видиш, ал’ је мојим очима јасно, како се сјај једне у другу прелив 
 Необични догађаји, сестро моја!{S} Ал’ је и твоја душа велика, кад је све то поднела.{S} Ти се 
д те не знао, да оно нит’ је кућа, нит’ је у њој људи, где гусле не гуде!{S} Ако си ти Богме бе 
ар не знаш, јад те не знао, да оно нит’ је кућа, нит’ је у њој људи, где гусле не гуде!{S} Ако  
/p> <p>— А, тако! — протеже старац. — А је ли тамо све мирно и добро?</p> <p>— До сада јесте, х 
па се маши да одбрави врата.</p> <p>— А је ли мртав?—питаше он отварајући.</p> <p>— Како да ниј 
ена.{S} Очекивао је Гојка.</p> <p>Борба је у души његовој била још већа.{S} Корео је себе, што  
госпођи то је и пошло за руком.{S} Љуба је расла, црпући у души своје мајке благост и тихо суђе 
ога онај ми туђин досађује.{S} Видосава је, мало изненађена, запита:</p> <p>— А чим, чедо моје? 
p> <p>После неколико тренутака Видосава је причала Мари све, што је од Ане сазнала.</p> <p>Мари 
а весеља.</p> <pb n="46" /> <p>Видосава је тешаше, ал’ она продужи:</p> <p>— У место тога онај  
е затегнуте и узбуђене.</p> <p>Видосава је имала сада два пута више посла у друштву с деспотицо 
и полазак сазнала од Видосаве.{S} Једва је успела да га причека при његовом изласку из града и  
зо постајати мека женска природа, каква Је у почетку Јелена и била.{S} Њој је живот био тежак и 
бао и краљу и деспоту онака иста, каква је и простом пешаку и скромном поноснику.</p> <p>А тада 
врату, пољуби је и даде Видосави, а ова је узе и брзо изиђе.</p> <p>То је било једнога дана из  
вши:</p> <p>— Сад једну грчку.{S} И ова је била грчка, ал’ војвода Богдан хоће да му је певам с 
ики га Лала-Шахин сада части.{S} Његова је заслуга, што су већ стигли — и ако је тек две недеље 
Глава му клону на прса.</p> <p>— Његова је рана без пребола, — рече Рајко лагано Богдану. — Он  
магача — да опет уздигне.</p> <p>Његова је одлука готова.</p> <p>Било је пола ноћи, кад се спор 
 већ у Драми.</p> <p>— Мора бити, да га је коњаник затекао још у млину, те није морао ићи манас 
е Угљеша чинио своју дужност, али да га је — звезда — звезда издала...</p> <p>Гласник једва дођ 
 из своје манастирске ћелије, а сада га је у Драму довела тужна свечаност при погребу Војихнино 
 одвео наше у стан непријатељски, па га је после нестало.{S} А Хаџи-Ил-бег, који је са њим био  
на.</p> <p>Угљеша га је очекивао, па га је одмах, још пре но што га је Тома могао поздравити ка 
 братски загрлио младога војводу, па га је онда пустио, да се са својом лепом сапутницом пожури 
вазда притегнута усна.</p> <p>Угљеша га је очекивао, па га је одмах, још пре но што га је Тома  
, који му старац заборави узети, кад га је везао.{S} Помоћу <pb n="129" /> тог ножа он је и пре 
цима против царства византиског, све га је више одушевљавао одблесак и ако јако клонулог ипак ј 
ког времена Угљеша ступи у собу, где га је деспотица очекивала.</p> <p>Он је био јако потресен  
 мачем у десници похита ограшју, где га је хладна смрт неминовно чекала...</p> <p>Краљева војск 
о на ров и прелетевши бездан, у коме га је очекивала готова смрт, пожњео је успех, праћен громо 
.</p> <p>Гојко је њу разумео.{S} Али га је мучила неизвесност послова у Драми, која је добила н 
ху други. <pb n="31" /></p> <p>— Али га је деспот послао, а он се мора слушати, — расправљаху т 
ног лава, плашио непријатеља, сабљом га је тлачно, коњем газио.{S} У сред највећег окршаја окре 
е му Тома, па му онда испоручи: како га је ћесарица поздравила да управу у Крстопољу преда Љубо 
одара.{S} А њега јоште нема.{S} Тако га је више пута очекивала.{S} И зора је по кадшто затече,  
ше нема, по свој прилици.{S} Нестало га је, кад су Азијати заузели Галипоље.</p> <p>— Реци нам, 
ак, чиме се необично одликовао и што га је Угљеши вазда препоручивало, била је могућност да, до 
од невоље, да се не замери, него што га је срце вукло.{S} А кад се нашао у планини, одаслао је  
ивао, па га је одмах, још пре но што га је Тома могао поздравити као свога владара, дочекао:</p 
вши рукама:</p> <p>— Крст и анђео! њега је однео нечастиви!</p> <p>И старац се прекрсти.</p> <p 
 овај са катуна више Радовишта.{S} Њега је вила, кад још дете бејаше, у планини задојила, па му 
.{S} Ја сам појмио његове речи.{S} Њега је нестало, отишао је тајанствено ко што је и дошао, мо 
а свога дугог пута Тома Теологита, кога је она држала за домаћу несрећу и злу коб.</p> <p>Ни Ви 
кад више није надала, и с Исаијом, кога је једва била и запамтила, учинио је, те је од амазонке 
други су били уз младог Душана, за кога је тада слушао да је његов врсник.{S} Страшно ли је тад 
авом онај мирни старац пастир, код кога је Гојко недалеко од Радовишта преноћио на свом путу за 
здвојила прилазећи њему.</p> <p>Од тога је дана она била срећнија, он веселији, а добра Видосав 
и сада јоште одржава!</p> <p>После тога је и Рајко одустао од свога захтева, али је продужио св 
и или у облаку од прашине разабрала, да је војска, која несумњиво иде у помоћ српској сили, рад 
а дуже задржавао.{S} Ја сам мислила, да је моја срећа несумњива, али је судба друкчије хтела.</ 
пиру, али говораху сем тога Турцима, да је велико море српске силе, где они утонуше, а српској  
 њим загрли и пољуби.{S} А кад виде, да је недалеко од њега нека женска прилика, коју у мраку н 
 до сада не познаваше, јер сад виде, да је мекша, много мекша, но што је мислила...</p> <p>Десп 
д црвене коже израђена обућа казује, да је ноћник велико лице у земљи.{S} Снажном, јуначном и з 
ејаше пренеражена.{S} Чињаше јој се, да је наступио смак света, о коме се говори и верује.{S} А 
ма.</p> <p>Монах Исаија приповедаше, да је дошао овог часа коњаник од деспота Угљеше, и да <pb  
 камење падаше ка реци Јасно бејаше, да је одатле заседа на мах побегла.</p> <p>— Беже кукавице 
веселије погледао, јер му се чињаше, да је грешио што је мислио, да је бољка доброга му оца без 
а Исаије добила.{S} То ће му казати, да је велика невоља.</p> <p>Мара скиде с груди амајлију, к 
ато.</p> <p>Љуба то спази, а он јој, да је преухитри, рече:</p> <p>— Не бој се.{S} Ма какве ми  
 ли је, спасао је себе, и казао јој, да је љуби.{S} Не послуша ли — он ће погинути а она увенут 
 ужас и изненађење буде зао гласник, да је Пловдин — пао!</p> </div> <div type="chapter" xml:id 
— или управо био.{S} Радо признајем, да је у почетку још при првом познанству нашем будио у мен 
е и самог себе обмањивао уверавањем, да је то тек само пошалица срца.{S} Па ипак је неко наишао 
>— На моју душу грех, ал’ ја мислим, да је било довољно, — искрено одговори дворанин.</p> <p>—  
је слагао са добрим монахом Исаијом, да је она најлепши цвет, што је последњих година изникао н 
ала је већ из обавештавања с Рајком, да је Тома узрок њене онолике туге и жалости.{S} И Рајко,  
бласног старешине.{S} И ако је знао, да је овом уздржаном реду у области драмској више припомог 
 у свој двор.</p> <p>Он је већ знао, да је био стао на последњу и највишу лествицу части, коју  
, доста би Томи била и сама помисао, да је и нехотице себи одмогао а Гојку помогао, да стече пр 
де на руку.{S} Она се трже, па брзо, да је ко не затече, <pb n="147" /> обриса сузне очи, и тру 
породица учена?{S} Зар си заборавио, да је једна моја стрина видела, истина мало по из даље, и  
говим жељама.</p> <p>Тома је мислио, да је Љубоје већ у његовим рукама.{S} И одиста се Љубоје с 
 чињаше, да је грешио што је мислио, да је бољка доброга му оца без пребола.{S} И тога се дана  
 душевног мира.{S} Таман сам мислио, да је већ толико отпорне снаге прикупљено, да нас никакви  
младог Гојка.{S} Хвале га на далеко, да је честит јунак.{S} А деспот га, веле, зове братом свој 
>Из првих речи са њом сазнаде Гојко, да је она у служби и милости госпође једног од највернијих 
који са степеница долажаше, познало, да је старешина страже збиља отишао, Љубоје рече Гојку:</p 
овладао у Дренопољу, од кад се чуло, да је судар са маћедонским владарима неизбежан.{S} Деспот  
или да се сећају како им је причано, да је ова црквица управо метропола новије драмске цркве.{S 
, дотле је дојездио гласник и јавно, да је Пловдин пао и да је дошао ред на деспотовину Дејанов 
о у Прилип а одатле у Скопље, једно, да је ближе оном одељењу своје <pb n="118" /> војске, које 
аску, дотле су други разносили глас, да је добри монах умро од туге, што је у срџби проклео и у 
у гоњењу његову оснивати на уверењу, да је он ударио најкраћим путем до границе.</p> <p>За то п 
 Деспотица Љуба очекивала је Угљешу, да је врати у Сер.</p> <pb n="42" /> <p>А кад се чуло да ћ 
велможо !{S} Али ја никад не мишљах, да је Гојко невера.{S} Волела бих, да сам друкчије гласе о 
заједничког непријатеља.{S} То треба да је водиља сваког рада и нашег и византиског.{S} Пази до 
> да се заустави тамо, где је држала да је Крстопољ.</p> <p>Нашавши се усамљена у средини сумор 
прве, добре гласове.{S} Деспот јавља да је са својом војском прешао границу и ступио у турску з 
 истим вратима огласило подграђанима да је равно пола ноћи.{S} По оделу се мало може познати не 
 невољи и оста верна слуга кад сазна да је господар мож’да обманут.</p> <pb n="80" /> <p>— Гојк 
ене још било.{S} Не говорах ја залуд да је с оружјем и молитва у светом храму поузданија!</p> < 
 у граду своме о томе, јаве му слуге да је у град доведено неко сумњиво лице.{S} Радозналост на 
 шапутању, а данас Рајко и не верује да је Тома тада тек случајно дошао Момчилу за друга и учит 
о ње у последње доба нема, бојећи се да је није што и у чему несвесно увредио.</p> <p>То је душ 
раше непотпуно, само му искрено рече да је стари Властоје знатно болан.</p> <p>Гојко сабра веђе 
 одјек вихорова јаука, други мишљаше да је лепршање искислих стегова, а трећи се не могаше раза 
етне грмове деспотица се и не сећаше да је Мара по жељи њеној очекиваше.</p> <p>— Деспотица је  
ара о њима.{S} - За оца њеног рекоше да је пресвиско̑ од жалости, а она је остала и некуда отиш 
ад марио.{S} Тешко би у њу ступио, и да је остао у части, коју је до мало пре имао.{S} Овако —  
 највернијих дворана Костадинових, и да је по госпођину послу пошла у виноград, недалеко на брд 
дом из Жегљигова већ далеко с мора и да је много путовала и још више препатила, изгледаше му ка 
гласник и јавно, да је Пловдин пао и да је дошао ред на деспотовину Дејанових синова.</p> <p>Мо 
све — ах — све — и деспотицу, и кажи да је Угљеша чинио своју дужност, али да га је — звезда —  
ина, многи су заплакали, кад су чули да је стари краљ био жртва, али су њихов плач на брзо загу 
е, где они утонуше, а српској војсци да је општа погибао и краљу и деспоту онака иста, каква је 
одремају.{S} Певци учесташе.{S} Знак да је скора зора, кад се ваља кретати натраг У Драму.</p>  
поступању према њој.{S} Пазићеш увек да је, остарелу и слабу, погружену и савладану под теретом 
 био потпуно обманут. — Сада верујем да је туђинчев посао и моје именовање за заповедника овога 
ивом деспоту на земљи, али ја мислим да је за све оно, што је наступило после смрти цара Стефан 
ишла.</p> <p>— Мож’да.{S} Бог би дао да је бар она жива.{S} Робом икад ал’ гробом никад!{S} За  
ио савезник против Алтомановића, као да је окренуо лист и преврнуо вером.</p> <p>— Гле, гле!</p 
Тако је Угљеша све прегледао и нашао да је све опако, како је оставио ћесар Војихна издишући.{S 
ладог Душана, за кога је тада слушао да је његов врсник.{S} Страшно ли је тада било!{S} Катуни  
 гробом никад!{S} За њега сам слутио да је под земљом, Бог му дао у рају насеља! — тужно додаде 
>— Ал’ није то све.{S} Други је глас да је — Дренопоље пало!</p> <p>Туга деспотице Љубе чисто с 
</p> <p>Тада старац познаде по оделу да је његов намерник неки млади војвода.</p> <p>Обојица ћу 
велиш?</p> <p>— Него?{S} Зар не знаш да је моја породица учена?{S} Зар си заборавио, да је једн 
ладунаца била недалеко одлетела, мож’да је отишла у бризи да набави хране својој деци.{S} Док с 
како је деспотица писнула од бола, када је улазећи у тврђаву видела породични грб Војихнин на г 
p>Ана је имала близу шесет година, када је Војихна умро.{S} Али је судба њена, честа у доба држ 
 <p>Био је момак од двадесет лета, када је била међусобна војна.{S} Рођена се браћа поделила на 
 то знамените и тужне 1370 године, када је и Дренопоље пало из руку византиских у турске руке.  
вања према онима, који их шаљу.{S} Сада је Костадин примио Гојка и с истинском радошћу, а кад ј 
ћ је и сама била страсан ловац.{S} Сада је у њеном друштву — више ради ње — била и Мара.</p> <p 
необично сјајну, на небу.</p> <p>И сада је утонуо у то гледање, занео се очима питајући звезде  
скапали на путу без игде ичега.{S} Тада је нестало Матије и његове кћери, румене јабуке и најве 
авницом у приморју Белога Мора.{S} Тада је к њему дошао и Рајко али Томе није ту застао.</p> <p 
едити, па су радо у њу ступали.{S} Тада је и он постао војник.{S} Прошао је први пут тада кроз  
рила да обрадује свога војна.{S} А тада је опет излазила с Угљешом и нагађала, чија ли је жупа  
ош више неугодно такоше.</p> <p>Погледа је право у очи, и рече:</p> <p>— Љубо, тебе се више тич 
м! — искрено рече Љубоје.</p> <p>— Онда је са њим лако!</p> <p>— Али и Гојко ми је добар пријат 
расположење, да одмах пођем.{S} Војвода је Љубоје са мном.</p> <p>— Добро, он нека га за сад и  
а онда прекиде ћутање:</p> <p>— Војвода је Гојко и иначе зрео.{S} О њему постоје већ читаве при 
и кршећи мачеве.</p> <p>— Јунаци, овуда је пут у вечни живот.{S} Ко је витез, нека не опрашта!< 
ње наше цркве са цариградском.{S} Овуда је свуда становништво мешовито.{S} Није мали број оних, 
о лице, које стајаше близо храста, куда је Рајко имао да прође улазећи у свој стан.{S} Али то л 
бујна Марица, а западна страна, од куда је дошла сила Вукашинова, бејаше отворена.</p> <p>Лаган 
пот је рачунао на грчку помоћ.{S} Отуда је и био толико заузет да се што пре сврши измирење наш 
настир Светог Јована Претече.{S} Исаија је био у њему сам.{S} Жеља за мирним животом и тишином, 
>Тешко је било даље говорити.{S} Исаија је утонуо у тугу, а Рајку је било тешко као да се неке  
.{S} Још пре заранака истог дана Исаија је био већ у Драми.</p> <p>— Мора бити, да га је коњани 
ћесара и његове ћесарице.</p> <p>Исаија је монах велике учености и од гласа.{S} У Меникејској Г 
упне сузе, паде на груди.</p> <p>Исаија је пољуби у чело и косу, очи му заблисташе сузом, а он, 
 а неки и у граду.</p> <p>Најпоузданија је Угљешина војска била она, што је још са њим дошла из 
ко они нас први нађу.{S} Деспоте, твоја је слава допрла и до тог атонског пустињика, и он у теб 
 звезда променљиве ратне судбине; твоја је стална у сјајности — она је звезда мира и љубави!</p 
 замоли је, а она поче :</p> <p>— Твоја је постојбина у пола ближа моме месту рођења и првога д 
енита госпођа и образована женска, која је знала схватити озбиљност прилика, што од неког доба  
орских гусара.{S} Крупна јуначина, која је превалила преко шесет лета, седе косе, браде и брков 
будућности.{S} Отклонила се сумња, која је његову душу често морила, а на место њено дошло је м 
Угљешине, кћери Војихнине и Анине, која је часове туге своје разгаљивала у ученом говору са ста 
опажен, Томи неки Грк из Прависте, која је неколико часова на запад од Крстопоља.</p> <p>— Од к 
ече седео је Љубоје у својој соби, која је била слабо осветљена.{S} Очекивао је Гојка.</p> <p>Б 
подар Војихна, и о деспотици Љуби, која је дошла на погреб свога оца.{S} Говорило се о тузи у д 
учила неизвесност послова у Драми, која је добила новог господара, па је страховао и за своју љ 
идосава, разговарајући се о војни, која је на прагу</p> <p>Јелена, говорећи с Видосавом, уочи н 
ах постала нераздвојна друга Мари, која је већ све од Гојка била сазнала, а добра Видосава осећ 
уклонио сам са досадашње му части, која је припала часнијем, — и Угљеша показа руком на Гојка.< 
јку о својој љуби а његовој мајци, која је рано умрла и коју Гојко није ни запамтио.</p> <p>Так 
ше у собу, Рајко устаде с Јеленом, која је била силно узбуђена.</p> <p>За Рајком приђе и она и  
не опростивши се добро ни с Маром, која је за његов ненадни и брзи полазак сазнала од Видосаве. 
ренутку употребио погодну личност, која је могла творити много зала па ипак дати користи, а не  
е речне, Гојко срете једну женску, која је хтела у лаком чуну прећи на другу страну.{S} Он се з 
Угљеша, Љуба и Мара одоше на кулу, која је млину и његовим зградама давала изглед неког утврђењ 
жио.{S} Он је дигао тешку анатему, која је на народ српски била бачена, кад је српска црква пос 
 и предусретљивошћу, <pb n="32" /> која је била напред прорачуњена.</p> <p>Једина је била Мара, 
 у се и са својом нећаком Маром, — која је, изгубивши и оца и мајку у једној опсади Мосинопоља, 
прелива.{S} То је твоја звезда.{S} Моја је звезда нестална — то је звезда променљиве ратне судб 
и пођоше за њим и остали.</p> <p>— Моја је рана лака, — рече мало после Богдан. — А твоја, вите 
ти, један од ловаца рече:</p> <p>— Нека је слава и хвала господу Богу горе и нашем милостивом д 
шао иа дрво са тичјим гнездом.{S} Мајка је младунаца била недалеко одлетела, мож’да је отишла у 
 је Томо о другима мислио.</p> <p>Гојка је мало знао, али по Рајку, који му се не допадаше ни м 
ћао срећнијим и задовољнијим.{S} Војска је у Серу логоровала у пољу ниже подграђа, многи су бил 
к одано вршио своју дужност.{S} Драмска је област на граници, а Драма је предстража Серу.{S} У  
реко шездесет хиљада ратника.{S} Турска је сила мања.{S} Има нас по четворица на једнога њихово 
од које се никад нисам надао !{S} Тешка је неизвесност притисла душу моју.{S} Она пати и страда 
де Богдана.{S} И њему сам певао.{S} Ала је то витез!{S} Вино и песма — то је њему све.{S} А то, 
о — она ме није изневеравала.{S} Бивала је све сјајнија.{S} Пред најкрвавије битке сјала ми је  
ло у јесен.{S} Деспотица Љуба очекивала је Угљешу, да је врати у Сер.</p> <pb n="42" /> <p>А ка 
настирском млину добра вечера очекивала је изгладнеле ловце, а и сам монах Исаија потрудио се и 
а она пије никад у веку прошла, гледала је у мислима провалију, испод које је малени поток квас 
емима или на кули мотриљи.{S} Изгледала је иде ли још каква помоћна војска, па кад би далеко у  
<p>Противно мирноћи ове двојице стајала је снага Рајка и Љубоја, честитих јунака, који се готов 
ешине и омања војводина Богданова слала је своје чете у Сер на зборно место.{S} Позван од Угљеш 
.</p> <p>Јелена чисто задрхта.{S} Знала је већ из обавештавања с Рајком, да је Тома узрок њене  
говарају њеним жељама.</p> <p>И сазнала је, па је казала доброј старој Видосави, а Гојко је тај 
реводнички рад могао продужити, отерала је и Исаију из Сера, где је служио у цркви истога манас 
ога разишли, а на дому Војихнину остала је само некадашња дојиља њена Видосава.{S} Њено место у 
 па се и она нешто изменила.{S} Постала је расејана, јако замишљена...</p> <p>Тако је прошло не 
 тугу са њега, нека отече.{S} Испричала је све Видосави, и ова се не могаше уздржати:</p> <p>—  
м путу за морску обалу и Крстопољ, била је стара нека црквица, посвећена светом Прокопу, истом  
 га је Угљеши вазда препоручивало, била је могућност да, добро посвећен у немоћ византиског цар 
а оца одлучност и постојанство.{S} Била је у шеснаестом лету, кад се у њу загледао Угљеша Мрњав 
/></p> <p>Последња битка Момчилова била је његова погибија код Перитеориона, града недалеко од  
ла су два копљаника а по зади њега била је његова остала пратња, пред којом је био Тома Теологи 
вих његових витешко-хајдучких дела била је планина Родопа.{S} За првих година свога витештва Мо 
"> <head>IV</head> <p>Ћесарица Ана била је племенита госпођа и образована женска, која је знала 
товини браће Дејановића близо пута била је једна повећа колиба.{S} Уз неке старе рушевине пасти 
руги.{S} Јужно од браће Дејановића била је, Солуну понајближа, омања војводина њиховог стрица Ј 
</head> <p>Прошлост Томе Теологите била је исто тако тамна и нејасна, као и његов карактер.{S}  
се сва крене пут Дренопоља.</p> <p>Била је већ половина месеца септембра, а блага јесен као да  
 оставила, више не враћаше.</p> <p>Била је бура са свима неприликама, које се на таком путу мог 
<p>Над тврдим и поноситим Сером развила је своја крила мирна и тиха летња ноћ.{S} За топлим дан 
лу своју.{S} А деспотица Љуба проводила је по неколико часова на високим градским бедемима или  
ја њених, Ана, а још више Љуба, блажила је тугу у мудрим речима ученога Исаије.</p> <p>Монах Ис 
те то желели, и само та помисао учинила је, те ми је рука, пуштајући прву стрелу, задрхтала.</p 
летња ноћ.{S} За топлим даном наступила је хладовина, коју с времена на време помаже лак повета 
ад је дошла у Видосавину собу, отворила је срце своје, да пусти тугу са њега, нека отече.{S} Ис 
нцу свога завичаја, плавојка привлачила је на се пажњу и душевним и спољним украсима.{S} Стари  
ржати:</p> <p>— Јадно дете! — уздахнула је, и сама бришући сузе.</p> <p>А ни Мара ни Видосава ј 
њену област.</p> <p>Ћесарица Ана изишла је са свитом својом до самог уласка у град.{S} Свештени 
а!</p> <milestone unit="*" /> <p>Прошла је поноћ, а у двору Лала-Шахина у Дренопољу још траје в 
ника од поклича живих ратника.{S} Земља је тутњела од трке поузданих жерава.{S} Ваздух је пишта 
а у пуном сјају снага византиска, Драма је била често пута најкрвавије поприште за пробу оружја 
ећ скрхано оружје српско и грчко, Драма је један од првих и најлепших залогаја, на које је зину 
уо милошћу, — рече Тома.</p> <p>— Драма је — продужи Угљеша — најважнија тачка целе деспотовине 
} Драмска је област на граници, а Драма је предстража Серу.{S} У Драми је остала узвишена ташта 
о на једном месту лагано канице, којима је био у квргу, али доста лабаво, везан.</p> <p>Искочив 
 упути право великим вратима, на којима је још стајао превес, што је покривао грб Војихнине кућ 
и хиљаде извежбаних коњаника, са којима је ступио у бој на отвореном пољу противу много надмоћн 
ве одаје у зиданој згради.{S} Међу њима је био пролаз, те су обе биле у вези.</p> <p>Старац уђе 
и, који их је добро пазио.{S} Међу њима је било честитих јунака али људи, који нису имали ни ку 
дизали се каменити брегови, а међу њима је текла једна далека Струмина приточица.{S} Пут је Гој 
, гонилац на њ наишао.</p> <p>Међу њима је, дакле, само толико растојања, колико је дугачак мос 
ма, био на далеко чувен.{S} Али Турцима је требао баш тај градић.{S} И они га узеше.{S} Два пов 
надна појава Гојкова.</p> <p>Нападачима је, у осталом, било и то право, само кад су изнели глав 
фанског Залива с друге стране.{S} Очима је тражио на северозападу деспотовину Костадина и Драга 
руди од силног узбуђења надму.{S} Очима је стрељао, у лицу је био црвено-црн, а левом је руком  
Маром код старе црквице осујећена, Тома је био ван себе од гњева.</p> <p>Не помишљајући да њего 
љив према Угљеши и деспотици Љуби, Тома је знао да та пажња иде само у корист његову.{S} Тако ј 
акво предузеће исклизнути из руку, Тома је био безбрижан с те стране.{S} Он се, напротив, бојао 
нисам могао поуздано разабрати.{S} Тома је, вели, био лако рањен у том боју.{S} Не знам.{S} Мож 
е вечери са малог излета на коњима Тома је био добро расположен.{S} У друштву са Љубојем, запов 
ара.</p> <milestone unit="*" /> <p>Тома је, измакнувши из Драме, знао да ће се свака претпостав 
у опреци са његовим жељама.</p> <p>Тома је мислио, да је Љубоје већ у његовим рукама.{S} И одис 
лађи! — одговори му Угљеша.</p> <p>Тома је био од једа зелен.{S} Не рекавши ни речи, једва доче 
ина Момчилова пошла са њим.</p> <p>Тома је дотле успевао у својим скривеним намерама, да Момчил 
 приликама не би могла разумети.{S} Ана је очајнички и несвесно грчила руку, за коју је бејаше  
им су лагано продужили разговор.{S} Ана је била изненађена.</p> <p>— Узвишена ћесарице, ја мисл 
 обилажаше чешће драмску господу, а Ана је још непрестано причала, како су их разбојници изнена 
ше им нешто живо и весело...</p> <p>Ана је у последње време под теретом брига и бременом времен 
рана! — реко је тада Исаија.</p> <p>Ана је Јелену примила са свом љубављу материнском.</p> <p>— 
цније заузе сестра јој Мара.</p> <p>Ана је имала близу шесет година, када је Војихна умро.{S} А 
а далеко на југ иза црквице.</p> <p>Ана је са пуно побожности и истинске богобојажљивости одсто 
кад пољуби Јелену у чело.</p> <p>Јелена је одмах постала нераздвојна друга Мари, која је већ св 
>Али не мисли о њој само Гојко.{S} Њена је лепота занела и Љубоја, заповедника градске страже и 
 ту травку, па је не могаше наћи, а зна је описати, као да ју је небројено пута имао у рукама.{ 
 била напред прорачуњена.</p> <p>Једина је била Мара, према којој је био неусиљено пажљив, па и 
оје дуго времена боловах.</p> <p>Туђина је нестало, отишао је, без сумње љутит, што му се жеља  
</p> <p>Вукашин омекша:</p> <p>— Истина је.{S} Нек мине ова ноћ, а кад сутра сунце гране наћи ћ 
се приступило вечери.</p> <p>Госпоштина је са монахом Исаијом вечерала на кули а остали ловци и 
-бегова донела нам је победу.{S} Већина је, истина, од наших изгинула, али смо победили.</p> <p 
е разумети.{S} Али се вара.{S} Угљешина је душа упила у се сву озбиљност његове занесењачке про 
о казати.{S} Добри Угљеша мој!{S} Војна је крвав носао, страшан и кобан.{S} А ти се ове војне н 
р сладила; кад се животу зарадујем, она је тумач моје радости; кад смрт пожелим, она ми пева по 
 славила; кад сам са љубави плакао, она је јецала; кад сам пехаре празнио, она <pb n="156" /> м 
 моје миле цитре.{S} Кад сам љубио, она је љубав славила; кад сам са љубави плакао, она је јеца 
оје звезде не могаше ништа рећи.{S} Она је слушала само његове речи и њима се заносила.</p> <p> 
да надсија моју звезду — водиљу.{S} Она је све светлија, у колико је ова блеђа.{S} Слутио сам,  
о јато.{S} Видиш ли моју звезду?{S} Она је сада сјајнија.{S} Је ли?</p> <p>— Јесте, драги госпо 
е! — брзо одговори деспотица Љуба — она је и сада онако сјајна и чиста, као вазда до сада. <pb  
бине; твоја је стална у сјајности — она је звезда мира и љубави!</p> </div> <div type="chapter" 
 сањалачке жудње Љубојеве.</p> <p>— Она је играчка за забаву у овом граду, међу овим дивљим ств 
ет Рајко и немирно устаде.</p> <p>— Она је, златна јабука наша, била дете од десет, дванаест го 
х и плач и уздах и врисак.</p> <p>— Она је, она, Јелена! — викну Рајко радосно, па јој брзо при 
стаде и лупи руком о руку:</p> <p>— Она је!</p> <p>Стојећи тако неколико тренутака, замисли се  
коше да је пресвиско̑ од жалости, а она је остала и некуда отишла.</p> <p>— Мож’да.{S} Бог би д 
у ни нижега реда женску.</p> <p>А и она је мало зачуђена стала пред непознатог јој витеза, кад  
уши највише патио — од Маре.</p> <p>Она је сад већ била потпуно уверена, да јој је грануо дан с 
има изиђе, али ње не бејаше.</p> <p>Она је међу тим у својој соби а на грудима Видосавиним лила 
етири месеца хладнијих зимских дана, па је дошло пролеће 1371 године.{S} У Драми је за то доба  
њих вије нека грдно велика орлушина, па је показа јунацима.</p> <p>Тома узе лук и тетиву и, нан 
ами, која је добила новог господара, па је страховао и за своју љубав.{S} Често је са високог б 
<p>Гојко поведе Јелену до степеница, па је онда пусти.{S} Она се поче пети, а Гојко иђаше за њо 
у њеним жељама.</p> <p>И сазнала је, па је казала доброј старој Видосави, а Гојко је тајну свој 
, одаслао је своје ловачке помагаче, па је сам остао код студенца.</p> <p>Ту га, на положеном д 
ског погледао уз пут што води Драми, па је очекивао гласове ако ни од кога другог а оно од верн 
тио у Драму тога дана доцне по ноћи, па је, правећи се изненађен тим случајем, изаслао поједина 
е, с које се стране гомилају облаци, па је био безбрижан, Мрак се брзо спустио, а кад ветар поч 
дана по што шта необично, занимљиво, па је у шареним, искићеним сликама причао своме необичном  
ца делио је врло радо и његов Гојко, па је у мислима и жељама и даље <pb n="27" /> ишао.{S} А М 
 Он је бранио прелаз из Азије овамо, па је у свако доба могао бродове задржати и прекинути свак 
 се у њу загледао Угљеша Мрњавчевић, па је и запросио.{S} Она му је по пристанку родитеља своји 
о је да води своме двору своју љубу, па је, на послетку, и као врховна поглавица обилазио потчи 
ео.{S} Частио се с господом у граду, па је слазио у подграђе, велику варош, што се око града на 
S} Тражио је толиких лета ту травку, па је не могаше наћи, а зна је описати, као да ју је небро 
ко!{S} С Богом!</p> <p>Пољуби цитру, па је одбаци, а са мачем у десници похита ограшју, где га  
иском одазвале мајка и сестра Мара — па је у њиховом друштву наступила нема тишина.</p> <p>Тиши 
осава се радовала Мариној срећи, а Мара је мање уздисала а више приповедала Видосави, како је о 
<head>VIII</head> <pb n="55" /> <p>Мара је ћутала о томе немилом догађаЈу.{S} У души јој је бил 
слабела, изгледала старија.</p> <p>Мара је била тада у осамнаестој години.{S} Лепа, на супрот т 
 на неодређено време отићи.</p> <p>Мара је истински тужила са Аном и Љубом за преминулим ћесаро 
</p> <p>— А чим, чедо моје?</p> <p>Мара је погледа право у очи, хтеде јој нешто више рећи, али  
једна ма и најмање основана сумња кадра је била привући сву пажњу Томину, само ако би била у оп 
ко га је више пута очекивала.{S} И зора је по кадшто затече, њега нема, ал’ и она не трене.{S}  
</p> <p>Гојко сабра веђе:</p> <p>— Коса је смртна у велико ударила у његов појас.{S} Године су  
ице деспотове.</p> <pb n="119" /> <p>Та је војска Угљешина становала сада у самом граду, и она  
плакала? — упита Мара.</p> <p>— Грехота је, али јесам.</p> <p>— И ја.</p> <p>— Још су ми близо  
знамење! — додаде Рајко.</p> <p>— Доста је клетве на тебе пало, — говораше мало после као за се 
ћи право у очи Вукашину.</p> <p>— Доста је! — одлучно додаде Вукашин.</p> <p>— Брате, ми ћемо и 
 гранични положај драмске области доста је учинио, да се ново стање без поговора прими, јер се  
у грудима бејаше чисто застао, два пута је хтео да прекине питањем Исаију, али му реч у грлу за 
<p>— Добро.{S} А у граду се не зна, шта је с војводом Гојком учињено?</p> <p>— Тако је.</p> <p> 
мах му сину мисао:</p> <p>— Ко зна, шта је могло бити ?</p> <p>Он проговори:</p> <p>— Реци ми:  
ј суд о њима.</p> <p>Тешко је рећи, шта је и како је Тома о себи мислио, нити је лако било зави 
</p> <p>Али је у толико лакше рећи, шта је Томо о другима мислио.</p> <p>Гојка је мало знао, ал 
вним делима.</p> <p>Нико није знао, шта је Момчила навело да се придружи са својом војском отпа 
окрепи у слатком сну!{S} Господару, шта је теби, души твојој? реци ми — мож’да смем знати — и р 
, полубудан, скочи:</p> <p>— Ко је? шта је?</p> <p>— Крв у врту, убијен човек! — одговори стара 
е са свим оцепише од цара свога.{S} Шта је са њим?{S} Он нема снаге — јер нема благослова!{S} А 
ге, коју овде на југу затекосмо.{S} Шта је даље било, познато ти је.</p> <p>Тома се лако поклон 
/p> <p>— Велможо! — загрме Рајко, — шта је то?</p> <p>— Ха, ха, ха! — усиљено се насмеја Тома.  
Момчила и његове витезове.</p> <p>— Шта је било са Томом, не знам.{S} Доцније сам чуо, да се мо 
цама везиваше руке и ноге.</p> <p>— Шта је то ? ко је то доле? — питаше брзо Рајко.</p> <p>— Зл 
} Души ће ми бити лакше!</p> <p>— А шта је о твојим стрицем, сестро?{S} Зар ти се он не могаше  
зују страст ал’ и неверу.</p> <p>„А шта је друго витешка љубав и ратна судбина?</p> <p>„Плаве с 
ста су старци право говорили!{S} Па шта је од цареве тековине?{S} Господа се царска завадила од 
ош се не надаше Гојку, нити знађаше шта је са њим.{S} Јелену пак не очекиваше никада.</p> <p>Ње 
продужи Љуба — па ћеш знати онда, и шта је могло бити с нападом на тебе, и шта је препатио плем 
 је могло бити с нападом на тебе, и шта је препатио племенити витез — Љуба показа на Гојка — и  
о: док сутра постане јуче казаћу ти шта је у њему!</p> <p>— Твој брат, оче'? — запита Рајко.</p 
ну.{S} Али му нико није знао казати шта је у истини, те је отишао и он незнано куда под тешком  
на и понуде, и господства — па опет шта је све то!{S} Играчка, наивна или злобна игра — свеједн 
ици камена с рамена.</p> <p>— Ха, ништа је то, брате са приморја.{S} Тебе је жарко сунце размаз 
ице па све до велике Марице.{S} Столица је целој деспотовини била у Серу, најзнатнијем граду ме 
моје, кад издахну твој отац.{S} Тамница је празна, слава Богу!...</p> <p>Други пут пак док је М 
ељи њеној очекиваше.</p> <p>— Деспотица је дубоко зашла, — рече Мари стари дворанин Благоје, ко 
ко је прошло неколико дана, и деспотица је већ била, забаве ради, на позлаћеном ђерђеву своме п 
p> <p>— Боже дај! — вели Угљеша. — Наша је војска снажна.{S} Броји преко шездесет хиљада ратник 
12" /></p> <p>Деспотица цикну, а Угљеша је изнемоглу прихвати и спусти на меко седиште.</p> <p> 
спреми свечанога изгледа.</p> <p>Угљеша је ишао на коњу сам.{S} Испред њега јахала су два копља 
дома гоњених Мрњавчевића.</p> <p>Угљеша је говорио јачином пророчкога гласа.</p> <p>Вукашин оме 
је и затегнутије прилике.</p> <p>Угљеша је одмах сазнао од Ане, шта се догодило.{S} Чуо је о не 
з простране му краљевине.</p> <p>Угљеша је у Серу био задовољан бројем и ваљаношћу чета, што су 
ика Угљешине деспотовине.</p> <p>Угљеша је био у великом послу, примајући и сређујући војну сил 
а ни живота!</p> <pb n="105" /> <p>Киша је све непрестано падала и ако већ много слабије.{S} Не 
опоменом на дужност његову.</p> <p>Киша је већ попустила али се вихор снажи и обнавља.</p> <p>И 
ањају.{S} Сан им осваја трепавице, душа је помућена гласовима, што случајно чуше кад се властел 
едрага.{S} А такав је живот тежак, гроб је милији.{S} Веле чак, да су га и убили.{S} Ко зна!{S} 
 ћесаровој.{S} Лагано и неопажено љубав је освајала срце Љубојево, док га није потпуно освојила 
упита један озбиљније.</p> <p>— А какав је то сан? — навалише неки са питањима.</p> <p>-— Неко  
уца се од немила до недрага.{S} А такав је живот тежак, гроб је милији.{S} Веле чак, да су га и 
.</p> <p>— Ћефалија Рајко!</p> <p>— Жив је још његов побратим Гојко!{S} За мном, јунаци!</p> <p 
, а од неког је доба охладнео.{S} У лов је сада изишао више од невоље, да се не замери, него шт 
т!</p> <p>— Бог и његова милост!{S} Бог је био милостив нашој доброј мајци.{S} Он је њу примио  
} До сад не дочеках таког дана, али Бог је милостив.{S} А дотле не брини.</p> <p>Колико су год  
је некада био страсан ловац, а од неког је доба охладнео.{S} У лов је сада изишао више од невољ 
у.{S} Ђаур се мало опоравио, од великог је, без сумње, рода.{S} Понуђено му је, да прими свету  
ерђеву своме почела неки вез.{S} Једног је дана <pb n="148" /> радила лагано, мисли су јој се с 
ана.{S} Стари отац његов Властоје, друг је Војихнин Био му је саветник у ратним и државним посл 
давде стари замак, подигнут у доба, кад је овде била међа гранична.</p> <p>— Води ме тамо, — ре 
 даје хтео да пркоси киши, која га, кад је ветар са стране нанесе, дохвати капљицама.{S} Лежећи 
асти.{S} Није му се вратио ни онда, кад је он био постигао тренутан успех, наметнувши се за нам 
оја!{S} Ал’ је и твоја душа велика, кад је све то поднела.{S} Ти се надај, твоји су дани, што н 
арској заветној мисли, у тренуцима, кад је и брат ми Вукашин долазио до клонућа — она ми је зве 
tone unit="*" /> <p>После трн дана, кад је већ Гојко био на путу, а други гласник одјездио Богд 
оја је на народ српски била бачена, кад је српска црква постала самостална са својим патријархо 
и и њима се заносила.</p> <p>А сад, кад је деспот отишао с војском, око ње је мирно и тихо, па  
на помутила ведрину судбине њихове, кад је и Гојко морао на неодређено време отићи.</p> <p>Мара 
скрено жаљаше.</p> <p>— Звао ме је, кад је чуо да сам амо свратио, — рече Исаија. — Тражио је,  
екидајући посао с времена на време, кад је ваљало обилазити велико манастирско имање, даровано  
} Браћо, страшно ли је морало бити, кад је обест агарјанска пала у домове верних!{S} Исекли су, 
ао, да се не изда од силне радости, кад је видео да се његов план до краја извршује.{S} Он пође 
.</p> <p>Млади је витез био отишао, кад је мој добри поочим пао у постељу, са које се није више 
ја српског и византиског.{S} Данас, кад је у међусобној борби напукло или је мож’да и са свим в 
 оних, што су остали на своме дому, кад је византиска сила устукла испред наше.{S} Деспот рачун 
чног ученика.{S} Ударао је у цитру, кад је Момчило испијао пехаре руменике, певао је веселећи у 
, којом је самостално завладао 1366 кад је одрекао покорност царици матери Јелени, и својих људ 
тине па и господске углађености.{S} Кад је Момчило баш размишљао у граду своме о томе, јаве му  
е да његова помоћ не дође касно.{S} Кад је један од завереничке дружине, који је био код саме ц 
p> <p>— Хвала и срећном случају.{S} Кад је била највећа невоља јавио нам се у помоћ један непоз 
 своме, чувеном војводи Момчилу.{S} Кад је један пут у говору споменуо Тома битку код Перитеори 
а изишао као савршени победилац?{S} Кад је цар Синиша устао да задовољавајући своје личне прохт 
е икад од Војихне раставити.{S} Ал’ кад је Војихна брзо и ненадно преминуо, старац се промени.{ 
етири друга.{S} Он то крије сада, а кад је био дете и сам је причао.{S} Зна он рећи и за што је 
.</p> <p>Гојко без речи пристаде, а кад је остао сам под јелом, не могаше се довољно разабрати  
ом загрли, па се пољубише у лице, а кад је Угљеша са искреним поштовањем пољуби у руку и она ње 
имио Гојка и с истинском радошћу, а кад је разабрао какве му поруке шаље Угљеша с краљем, одмах 
обласним и државним пословима.{S} А кад је добила женско дете, потоњу деспотицу Угљешину, још с 
асним клицањем свих гледалаца.{S} А кад је хтео да по ново куша судбину, Мара се одлучи да и он 
њега нема, ал’ и она не трене.{S} А кад је уморну савлада и преваром освоји сан, она на мах ско 
 јој у сузама све исприча.</p> <p>А кад је дошла у Видосавину собу, отворила је срце своје, да  
и као јунак и као човек од срда, па кад је хтео да крунише речи своје, приђе ка прозору и очима 
га бедема два пута већ променила, и кад је звоно са високог торња на истим вратима огласило под 
тпуном изгнанству турском у Азију и кад је страховао за успех тако великог предузећа, сруши се  
ећом својом, заборави на то.{S} Тек кад је сазнао за Томино злочинство и према Јелени, плану по 
овео на Николу Алтомановића.{S} Баш кад је Марко мислио поћи овамо — тако јавља краљ нашем десп 
ар. — И султан је задовољан.{S} Баш кад је победоносно улазио у бунтовничку Бигу, стиго̑ му је  
P18930_C23"> <head>XXIII.</head> <p>Кад је киша престала, растерана јаким ветром, који се с нов 
овом међу градским платнима.</p> <p>Кад је излазећи из малог тамника ступио на последњи мост ме 
ко не ослободи неизвесности.</p> <p>Кад је један пут Мара сама у градском врту обилазила цветне 
тите, и ако је Гојко далеко.</p> <p>Кад је са Рајком дошла до места, где се имала цела дружина  
се све у Крстопољу догодило.</p> <p>Кад је Ану прошао први потрес и туга због крстопољског дога 
 Рајко мора да обиђе Трилис.</p> <p>Кад је сутра дан по њиховом одласку дошао Тома, искрено се  
ли од Гојка, И били су мирни</p> <p>Кад је сав тај посао био свршен, јави се, неопажен, Томи не 
им.</p> <p>— То је много!{S} Дакле, сад је дошао већ ред на мене.{S} Још сутра ћу стати ногом з 
 граница његове драмске области.{S} Сад је ваљало да га у ратничким пословима замени Угљешин во 
гласник! — додадоше други.</p> <p>— Сад је стигао глас од светлога и моћног деспота.{S} Он ће о 
е не дође, бар не тако брзо.{S} Али сад је оно већ отпочело.{S} Уклоњен је с највиднијег места  
самом путу из Сера за Драму.{S} Кад год је дотле дошао, није жалио такнути и до Драме, не толик 
о непријатељи и деле у таборе.{S} Залуд је ту Урош са царским скиптром и круном, кад на њој нем 
ништа је то, брате са приморја.{S} Тебе је жарко сунце размазило, те не познајеш снаге планинск 
 обрадовао рашчишћеним приликама, какве је у Драми затекао.</p> <p>— Мени — помислио је у себи  
у.{S} Говори, приповеда и пита, ал' све је мање, краће и мирније.{S} Још му је сва нада у једин 
аге неће више бити тебе.{S} Не, не, све је то варка ока, обмана.{S} Немој веровати звездарским  
ирном подграђу.</p> <p>Све је тихо, све је живо легло, да се сном окрепи.{S} И хрти и жерави, и 
царевине.{S} Све се предало одмору, све је утонуло у сан.</p> <p>Само стражари будни сањају.{S} 
 <p>— Стигао је гласник деспоту.{S} Све је здраво и мирно и весело нашој извесној победи, — одг 
> <p>— Колико ? — одговори други, — све је то једна, српска вера.</p> <p>— Хе, брајко, има ту и 
и заузимати нашом војском.</p> <p>— Све је добро!{S} Мачу смо нашли мегдана.{S} Али и великом п 
они, а деспотица прихвати:</p> <p>— Све је већ учињено, господару.{S} И ја ћу сузу захвалности  
лововима и ратним приликама.</p> <p>Све је пролазно, све бледи и угине, па и некадашње одушевље 
им рукама мољаше разбојнике.</p> <p>Све је то било у једном тренутку.</p> <p>На мах се зачу бах 
 покрете по мирном подграђу.</p> <p>Све је тихо, све је живо легло, да се сном окрепи.{S} И хрт 
д се Гојко вратио с Јеленом у Сер, овде је већ било отпочето купљење војске, која се и даље пре 
оњеној врежама од купине.</p> <p>— Овде је и ушао у врт, —- показиваше старац, кад дођоше до ог 
е је најбоља војска моја?</p> <p>— Овде је, деспоте; опасали су непробојни зид од својих груди  
ститост.</p> <pb n="1" /> <p>— Ево овде је то било, — показиваше старац — а зликовац је хтео от 
ефалија Рајко изиђе из двора Анина, где је био неки мали ратни савет.</p> <p>На пољу је била сл 
ужити, отерала је и Исаију из Сера, где је служио у цркви истога манастира, у Меникејске Горе.{ 
, који је био мало више оног места, где је она хтела на чунићу прећи.</p> <p>Гојко јој о себи р 
 n="41" /> <p>Један поглед Љубојев, где је осећај отео узде разуму, био је довољан да пробуди с 
авши, старац доведе друга до клупе, где је Рајко требао да главом плати своју честитост.</p> <p 
 <pb n="52" /> да се заустави тамо, где је држала да је Крстопољ.</p> <p>Нашавши се усамљена у  
деспот Костадин био је у Жегљигову, где је добијао знатно благо од закупаца богатих рудника, на 
хвати за леву руку и приведе крају, где је, наслоњен на малу ограду, мало пре стајао.</p> <p>—  
вит глас, који се одбијаше у котлу, где је међу бреговима логориште, те се са јачом снагом враћ 
би.</p> <p>Гојко их одведе на кулу, где је он становао и одакле је леп изглед на море.</p> <p>Н 
се Љубоје заустави на празном пољу, где је имао улогорити своју војску.{S} Стегоноша високо узд 
— рече Исаија, па се упути одељењу, где је Властоје боловао.</p> <pb n="75" /> <p>После неког в 
ћо грчка? — окрете се старац месту, где је везао нападача.</p> <p>Одговора не би.</p> <p>— Ћути 
а, жерава мог!</p> <p>— Војвода!{S} Где је војвода!</p> <p>— Држимо се!</p> <p>— Алах, ил-Алах! 
е! — грмљаше Угљешин глас с коња, — где је најбоља војска моја?</p> <p>— Овде је, деспоте; опас 
 Мара.</p> <p>— Али без успеха! прекиде је Тома.</p> <p>— Викаћу, зваћу у помоћ —</p> <p>— Нигд 
у...</p> <p>— Ходи, љубо моја — прекиде је Угљеша — погледај на оно звездано јато.{S} Видиш ли  
 је опет оћутао на њен поздрав.{S} Није је опазио.{S} Али је, предан гледању сјајне звезде, пош 
.{S} А пијући у друштву са њиме, Љубоје је бивао све ређе са старим друговима својим.</p> <p>Ме 
ја, који се у самоћи одмарао.{S} Љубоје је некада био страсан ловац, а од неког је доба охладне 
мишља на свијање гнезда свога, а Љубоје је и о томе размишљао вазда а у последње доба и више, н 
 које су већ биле стигле.</p> <p>Љубоје је довео на хиљаду ратника.</p> <p>Па челу витешког пох 
е све ипак добро свршити.</p> <p>Љубоје је и даље остао заповедник у Крстопољу, и с њим су били 
ао шлем и оружје Гојково. — Узми, твоје је!</p> <p>Гојко приђе Љубоју, који га ухвати за руку и 
вом и са стотином добрих коњаника, које је при себи имао.{S} За тим је разаслао гласнике по жуп 
аду Дренопоља па онда о приликама, које је оставио њихов покојни господар Војихна, и о деспотиц 
 застао.</p> <p>У чешћим бојевима, које је дотле непобедни јунак Момчило водио противу Кантакуз 
ељењу своје <pb n="118" /> војске, које је под његовим Марком и зетом му Ђурђем Балшићем стајал 
очима прошлост, најлепше тренутке, које је доживео, и будан снива, прелазећи с једне слике на д 
и ли је стегоноша...</p> <p>Гласи, које је Гојко донео деспоту, обрадовали су све у Серу.{S} Де 
.</p> <p>То бејаху поуздани момци, које је опрезни Исаија у последњем часу, сумњајући на Тому и 
м Вратима а са запада Овчим Пољем, које је било у Вукашиновој краљевини, где су и градови Прили 
исоко одликовање чином деспотским, које је добио од Византије, раскинуло је сваке везе између њ 
 од првих и најлепших залогаја, на које је зинула гладна чељуст змаја османског, који је главу  
/> заштитим са солунске стране, са које је вазда најслабија.{S} Опростите, браћо!{S} Прости јун 
 Угљеша опази на врху стене, испод које је крај пута студенац, некога, који, с дрвеним крстом у 
дала је у мислима провалију, испод које је малени поток квасио велике стене, а на врху провалиј 
еологити. <pb n="24" /></p> <p>Властоје је таман просто и без кићења али лепо и дирљиво био исп 
а, па устаде и упути се на поље, одакле је по ново чуо глас.</p> <p>— Помози Бог! — поздрави до 
жени и настани у граду Ксантији, одакле је господарио равницом у приморју Белога Мора.{S} Тада  
p>Гојко јој о себи рече, ко је и одакле је, толико, колико су и други у граду могли већ знати.< 
де на кулу, где је он становао и одакле је леп изглед на море.</p> <p>На питања његова Тома одг 
м пропланку са северне стране, а одатле је ваљало прилично ићи до манастирског млина, где се сп 
 Мару и Видосаву, да их обрадује, дотле је Тома већ био добио заповест, да одмах нареди, да се  
стадин урадити са смелим монахом, дотле је дојездио гласник и јавно, да је Пловдин пао и да је  
едали на тужно место наше.</p> <p>Дотле је био живот.{S} Одатле настаје патња.</p> <p>Навезли с 
пак налазим, да тако мора бити.{S} Боље је, велим, да се делови спасу но да све за љубав целине 
дина наступила од тог доба.{S} Галипоље је мален али јак град.{S} Он је бранио прелаз из Азије  
одлуку, која се тебе тиче.{S} Дренопоље је пало.{S} Ћесар Војихна, господар Драме и таст наш, п 
есвешћена лежала, устала, прихватила ме је једна милостива рука.{S} То бејаше стари игуман хиле 
ш крваво-модру белегу:</p> <p>— Овим ме је даривао ваш некада вам веран слуга, војвода Гојко, к 
 па га искрено жаљаше.</p> <p>— Звао ме је, кад је чуо да сам амо свратио, — рече Исаија. — Тра 
p>— Мој се деспот неће покајати, што ме је обасуо милошћу, — рече Тома.</p> <p>— Драма је — про 
</p> <p>— Хвала господару!{S} Али време је да ти кажем, да и ја не смећем с ума пророчке речи ч 
у даље, већ да се врате у град.{S} Тиме је осигурао бегство својим савезницима.</p> <p>Сутра да 
у напред довољно добили од Анђела, коме је Тома чешће пута у животу предавао своје пуне кесе бл 
{S} Са њима пође и ћефалија Рајко, коме је било тешко остављати Драму после свега што је ономад 
ећена светом Прокопу, истом свецу, коме је посвећен и велики храм у Драми.{S} Стари су људи гов 
ме седели су за каменим столом, на коме је стајао кондир са пехарима, стари Властоје, негда дво 
рска војска боље знађаше место, на коме је, и краљ поче са својима корак по корак одступати дуб 
n="134" /> <p>Љубоје оде у град, у коме је до сада већи део свога службовања провео.</p> <p>Он  
 вољи драмском заповеднику Томи, у коме је по ново синула мисао да су бољи и Турци него српска  
лим, — одговорио му је Гојко, и на томе је њихово разбирање о уклањању Томином свршено.</p> <p> 
ни је тај губитак ненакнадан.{S} У томе је и туга, али теби, гранчици са стабла његовог, нека у 
 је познао људе и проценио је.{S} Једне је више призивао, друге избегавао.</p> <p>О њему се ниј 
умим.{S} Ти га се сећаш, Љубо.{S} Једне је вечери ненадно пао у Сер.{S} Ја сам појмио његове ре 
{S} Зар није?</p> <p>— Тако је.{S} Мене је тај његов поглед, канда, стао скупих жртава.</p> <p> 
 душу.{S} Ал’ баш тај његов поглед мене је — опрости, велможо —</p> <p>— Говори искрено.{S} Ми  
а ван области мога поочима.{S} Код мене је био тај туђин.{S} Говорио ми је лепо, ласкаво и пози 
</p> <p>— Извините, кнегињице, али мене је овамо пуки случај нанео.</p> <p>Мара не могаше ни је 
 кад је деспот отишао с војском, око ње је мирно и тихо, па се и она нешто изменила.{S} Постала 
} Ево, ово, што ногама газим, без сумње је мач каквог погинулог витеза.{S} Јесте.{S} Он ће ми с 
и Угљеша. — Али кад ти велиш, без сумње је тако.{S} А ти си, мож’да, опазила оно, што ја нисам. 
06" /> путник скиде кабаницу и разастре је по гомили грања крај ватре да се суши, па сам седе н 
у доба државне несталности, учинила, те је, ислабела, изгледала старија.</p> <p>Мара је била та 
е једва била и запамтила, учинио је, те је од амазонке Јелене почела на брзо постајати мека жен 
ко није знао казати шта је у истини, те је отишао и он незнано куда под тешком мож’да слутњом,  
о сам га вечерас узастопце.{S} Чекао те је, ћефалијо, под храстом, па онда за тобом овамо.{S} О 
чу изишао на кулу мотриљу.</p> <p>Чешће је и дању и ноћу излазио на ово место.{S} Губио је свој 
ола новије драмске цркве.{S} До црквице је била капела са једном одајицом, у којој је становао  
 неког времена стиже и Угљеша.{S} Сунце је већ нагињало западу, а Томе још нема.</p> <p>Они се  
овима у првом равнијем катуну.{S} Сунце је било већ зашло, а ветар је нагонио облаке, који су с 
које на њ учини та женска.</p> <p>Сунце је нагињало западу, али је било још доста високо над за 
љу Вукашину однесем радосне гласе: јуче је пао Пловдин у наше руке!</p> <p>— Не иди.{S} Тебе не 
/p> <p>— Устани, мила љубо моја — зваше је Угљеша, дижући је. — Заборави ову пошалицу моју, она 
ве ма и непотпуну слику.</p> <p>Највише је пак светлости на Томину прошлост бацио Рајко причање 
.</p> <p>— Ти опет тугујеш? — питала би је често Видосава после одласка Гојковог.</p> <p>— Видо 
 диже главу, и рече Томи:</p> <p>— Теби је све ово познато боље него другима.{S} Зато и назначи 
свиленом гајтану висила о врату, пољуби је и даде Видосави, а ова је узе и брзо изиђе.</p> <p>Т 
 нам мајко миле љубе наше! — отпоздрави је Угљеша узевши хлеб и со.</p> <p>За тим се са њом заг 
дарима неизбежан.{S} Деспот Угљеша живи је страх за наше.{S} После дужег размишљања и саветовањ 
и срећна била, кћери моја, — благослови је Исаија.</p> <p>Јелена не могаше више издржати.{S} По 
рсташких чета.{S} Брат наш Вукашин први је развио заставу одржања српске превласти на југу.{S}  
ару.</p> <p>— Ал’ није то све.{S} Други је глас да је — Дренопоље пало!</p> <p>Туга деспотице Љ 
и је судба друкчије хтела.</p> <p>Млади је витез био отишао, кад је мој добри поочим пао у пост 
чистили.{S} То је моја мисао.{S} Изведи је тачно још сад, па ми више неће требати твојих услуга 
 имао кад да иде до Јевренос-бега, који је са војском чекао на половини пута између Једрена и Ч 
ст деспотова није захватила онога, који је ње највише заслужан.{S} До Гојка, забаченог и забора 
у граду, ал' никога више од онога, који је у души највише патио — од Маре.</p> <p>Она је сад ве 
ужна ноћ: звезда последњег витеза, који је с минулим јунацима стварао величину и царство српско 
 је погибао сада грозила од Гојка, који је <pb n="89" /> поред свих заседа ипак дошао здрав и ч 
данове изгуби за плавим бреговима, који је заклонише од жељних погледа оних, што осташе у Драми 
ало за крвав и тужан пад Пловдина, који је био бедем против османске навале, није тога живота н 
 на ђерђеву у место маленог крина, који је у почетку хтела.</p> <p>Пуна тешке слутње изиђе брзо 
 састати с војском краља Вукашина, који је опсео Пловдин, и оставио деспоте Костадина и Драгаша 
> прихвати узде од Угљешиног коња, који је на мах стао као укопан.</p> <p>— Поздрављам те, госп 
а преведе преко малог уског моста, који је био мало више оног места, где је она хтела на чунићу 
атре, одломи се комадић од пањића, који је догоревао, распламте се за тренут и мало после угаси 
 у сећању слика некога Византинца, који је као бегунац био неко време у српском логору.</p> <p> 
једну кап воде.{S} А гдегде жерав, који је негда летео од муње брже, стоји крај мртва ратника п 
е после нестало.{S} А Хаџи-Ил-бег, који је са њим био појурио нашима, видећи да се ђаури не над 
ула гладна чељуст змаја османског, који је главу своју пренео овамо а телом и репом по Азији тр 
д је један од завереничке дружине, који је био код саме црквице, у шибљу код ограде, прикривен, 
аљевином у име свога таста Синише, који је у дубоким годинама на самртничкој постељи, али нам н 
 посаде налазили свој гроб у Томи, који је обећавао и — варајући ћутао</p> <p>А турски се гвозд 
 једноме а најмање деспоту Угљеши, који је имао да издржи прве ударце турских завојевача.</p> < 
алије указа се на коњу неки јунак, који је јурио право у пропаст...{S} Она скочи, отури ђерђев, 
ише из црквице, зачу се јак писак, који је долазио недалеко од цркве, негде око њене ограде.{S} 
амдесетогодишњи старац, свештеник, који је служио у црквици.{S} Он је у исто доба био у целој у 
коњаником и окретоше јужним путем, који је водио право у Крстопољ.</p> <p>По мрачној ноћи језди 
рекла му је она пред свима гласом, који је издавао свуколику неизвесност судбине њене у томе ча 
 тога дочекао мутан и облачан дан, који је однео собом и твоје добро расположење — онда ћеш пој 
да не би мој одговор чуо ош један, који је у куту те собице био, он му се окрете и рече:</p> <p 
срца.</p> <p>То је био неки туђин, који је живео повучено и кога сам ја ту затекла.{S} Он је би 
ичини над њом, један млади Турчин, који је стајао на обали одакле се жртва и предала Марици, уз 
>Логотет се попе на камени наслон, који је стајао у сред дворишта служећи као степеница ради ла 
 небу, па се саже и подстаче огањ, који је на сред тога дворишта лагано горео.{S} Намести ситни 
>Старац уђе у предњи отворени део, који је оним двема преградама служио и за ограду околног дво 
улазило у простран предњи њен део, који је био ограђен високом оградом од сламе, притврђене мес 
д...</p> <p>Јелена ућута, а Гојко, који је неколико пута у узбуђењу задрхтао док је она причала 
хта Рајко, скочи и притрча мркову, који је, добро покривен, киснуо на пољу.</p> <p>У том и посл 
b n="59" /> Имао сам брата Матију, који је увек говорио: док сутра постане јуче казаћу ти шта ј 
ог стуба, Гојко се окрете и Рајку, који је ишао за њим, ша’ну:</p> <p>— Синовица монаха Исаије! 
д требати! — говораше Тома Анђелу, који је био са њим дошао у Драму.</p> <p>— Готов сам на свак 
огрну суву кабаницу, и приђе коњу, који је, оставивши набацану му траву, дремао.</p> <p>— Лабуд 
{S} Један заповеди нешто стражару, који је био на степеницама, и стражар оде.</p> <p>После неко 
и не ка ћесарици већ ка своме оцу, који је на самрти.</p> <p>Гојко се пожурио и одмах кренуо.</ 
мој млађи брат Матија као трговац, који је због својих услуга, што их је чинио ђеновским и дубр 
рече Љубоје показујући на застор — који је о зиду покривао шлем и оружје Гојково. — Узми, твоје 
у и из ње се враћали.</p> <p>Пловдински је заповедник нудио свој град Угљеши, ако дође и одагна 
његову душу и мисли па проценити, да ли је био охол из уверења о великој вредности својој или ј 
 излазила с Угљешом и нагађала, чија ли је жупа и који ли је стегоноша...</p> <p>Гласи, које је 
овог зависи и срећа њена.{S} Послуша ли је, спасао је себе, и казао јој, да је љуби.{S} Не посл 
м и нагађала, чија ли је жупа и који ли је стегоноша...</p> <p>Гласи, које је Гојко донео деспо 
оше око пола ноћи.{S} Браћо, страшно ли је морало бити, кад је обест агарјанска пала у домове в 
лушао да је његов врсник.{S} Страшно ли је тада било!{S} Катуни и трла бејаху пуни бегунаца, не 
витез био из ових северних крајева, али је — причаше — поље његових мегдана јужно приморје.{S}  
е и Рајко одустао од свога захтева, али је продужио све више мрзети Тому.</p> <p>Још један пут  
ислила, да је моја срећа несумњива, али је судба друкчије хтела.</p> <p>Млади је витез био отиш 
истицање и одликовање ћесарице Ане, али је то остало само у његовој души.</p> <p>Кад се већ при 
једним скинуо и ослободио сиротане, али је то било са свим случајно.{S} Док се мајка бринула за 
им.</p> <p>Ана сама није могла ићи, али је настала да спреме за ловачки поход буду што свечаниј 
путу.{S} Ани се привидно покоравао, али је сву пажњу своју усредсредио у помисли, да деспотицу  
ађаЈу.{S} У души јој је било тешко, али је ипак увидела да није без заштите, и ако је Гојко дал 
а.</p> <p>Сунце је нагињало западу, али је било још доста високо над заходом.</p> <p>Гојко, раз 
сам и учинио, утврдивши градове.{S} Али је ваљало и душу овога народа умирити.{S} Успео сам, те 
 јави Тома, па преплашена скочи.{S} Али је он умири.{S} За тим су лагано продужили разговор.{S} 
на полети своме војну у загрљај.{S} Али је синоћ Угљеша дошао неопажен, те му није могла ни јед 
 њен поздрав.{S} Није је опазио.{S} Али је, предан гледању сјајне звезде, пошао душом, оком, сл 
 И она га рече кратко и нејасно.{S} Али је још више уби, кад Ана на то одговори :</p> <p>— Ко з 
ет година, када је Војихна умро.{S} Али је судба њена, честа у доба државне несталности, учинил 
обито сад, кад није ни Гојко ту.{S} Али је дошло време кад Рајко мора да обиђе Трилис.</p> <p>К 
да могла ју је одржати у животу.{S} Али је сад Јелени на један пут из мркле ноћи свануо сјајан  
дова и опкопа.</p> <pb n="91" /> <p>Али је турска сила постајала сваког дана све већа а пловдин 
ше и ширини његових погледа.</p> <p>Али је у толико лакше рећи, шта је Томо о другима мислио.</ 
бљених срдаца. <pb n="28" /></p> <p>Али је на скоро за тим нагла смрт Војихнина помутила ведрин 
лико сам изостао иза твога земљака, или је, чини ми се, он од мене.</p> <p>— Ал’ ти си, без сум 
 <p>— Не, мила снахо моја!</p> <p>— Или је мож’да превисоки краљ уморан са дугог пута?</p> <p>— 
 уверења о великој вредности својој или је охолошћу мислио да накнади недостатак, који у томе н 
, кад је у међусобној борби напукло или је мож’да и са свим већ скрхано оружје српско и грчко,  
чно обрадова таком њеном говору, замоли је, а она поче :</p> <p>— Твоја је постојбина у пола бл 
м пехаре празнио, она <pb n="156" /> ми је нектар сладила; кад се животу зарадујем, она је тума 
.</p> <p>— Размислио сам и нашао, да ми је дужност.</p> <p>— Онда, бар за сад, никоме ни речи.< 
ија.{S} Пред најкрвавије битке сјала ми је све јачом светлошћу, и ја сам знао да ћу изићи побед 
ца мисли да се тек шалим!{S} Судбина ми је, видим, дала овај дан, да буде до краја мој! — топли 
ц и мајка, и брат и сестрица!{S} Она ми је једино благо!{S} Други — веле — имају отаџбину, а ја 
, она ми пева погребну песму!{S} Она ми је И отац и мајка, и брат и сестрица!{S} Она ми је једи 
!</p> <p>— Добро, — рече Тома. — Она ми је сада најпотребнија.{S} Онај, од кога си ме пре некол 
 ми Вукашин долазио до клонућа — она ми је звезда казивала, да ипак не ћемо подлећи.</p> <p>— Т 
јим и душом говориш!</p> <p>— Одиста ми је такав разговор најми лији, кад сам без тебе!</p> <p> 
чке.{S} Ђаво ме однео, ако знам, шта ми је право занимање!{S} Ја сам и војник и видар и трговац 
ћу бити путник.{S} Узвишена ћесарица ми је наложила да у морској тврђави у Крстопољу осванем су 
а и изразом свога лица.</p> <p>— Бог ми је дао срећу, да те обрадујем, добри оче!{S} Позвах те  
 страну моје деспотовине у часу, кад ми је његов глас, мудрост његовог ума и јунаштво срца њего 
ника овога града и краја.{S} Ха, сад ми је све јасно.</p> <p>Међу њима настадоше опширна причањ 
</p> <p>— Нисам, — рече Гојко. — Где ми је оружје, где су знаци мога чина?</p> <p>— Ето их, — р 
ли, и само та помисао учинила је, те ми је рука, пуштајући прву стрелу, задрхтала.</p> <p>Љубој 
у пође у сусрет.</p> <p>— Глас, који ми је донео — рече јој он — ноћас гласник, није мио, није  
 војну, а да буде ово што је.{S} Али ми је он за неко време био потребан баш за то што је туђин 
ако, стар.{S} Ваљ’да као и ја.{S} Он ми је, кад смо опсели једном Сер, живот спасо у једном нен 
од мене је био тај туђин.{S} Говорио ми је лепо, ласкаво и позивао ме да са њим идем.{S} Па да  
ја!{S} Казаћу ти чисту истину, и ако ми је немила.{S} Душа моја нема мира.{S} Али светињу њеног 
се мисли моје баве.{S} Ти знаш, како ми је тешко, кад се препреке томе стану јављати.{S} Ево не 
ег мора, прелази овамо!"</p> <p>Тако ми је отац, потресен, реко, кад смо из далека као бегунци  
је са њим лако!</p> <p>— Али и Гојко ми је добар пријатељ.</p> <p>— Који своме пријатељу срећу  
ти знао, синко, и казивати!{S} Тешко ми је, кад станем размишљати о судбини. <pb n="59" /> Имао 
без тога пошао ја нисам.{S} Незгодно ми је сад ићи чак до чадора нашег, ал’ вала не могу ти без 
 Била она часна или нечастива, добро ми је дошла!</p> <p>Задовољан је ступио пред Ану, да јој с 
душевљено прихвати млади певач. — То ми је све, што имам.{S} Као што се све окреће око земље и  
n="87" /> нисам ништа пропустио, што ми је у дужности било.{S} А овако —</p> <p>— Овако си урад 
материнском.</p> <p>— Богу хвала што ми је дао и трећу кћер ! — рече она, кад пољуби Јелену у ч 
е дошло пролеће 1371 године.{S} У Драми је за то доба било мирно и прилично обично.{S} Стари је 
 а Драма је предстража Серу.{S} У Драми је остала узвишена ташта наша, ћесарица Ана, али војсци 
на граници са непријатељем.</p> <p>Томи је било мало неправо онако Угљешино истицање и одликова 
ролећних дана у месецу марту.{S} Брижни је Гојко веселије погледао, јер му се чињаше, да је гре 
 ја првог помагача свог.{S} Деспотовини је тај губитак ненакнадан.{S} У томе је и туга, али теб 
ратиоца, да би брже путовао.{S} Одморни је Лабуд летео.</p> <p>Превалио је био половину пута, к 
све, што је од Ане сазнала.</p> <p>Мари је било и сувише.{S} Она не бејаше далеко од постеље те 
 било мирно и прилично обично.{S} Стари је Властоје непрестано лежао час опорављајући се а час  
ора бејаше као засебна област.{S} Стари је Војихна и очи склопио, не хотећи никад изрично призн 
оније за уживање.{S} На тој земљи стари је ратник постајао у неку руку баштиник и кућаник, ал’  
реко границе за Дренопоље.</p> <p>Стари је монах Исаија одслужио свечану службу за срећна пута  
и — судбина гоњаше напред.</p> <p>Добри је поочим склопно своје очи, а ја сам сама стајала крај 
.{S} Чуј ме још мало, и ако знам, да ти је најмилија забава, да с мислима својим и душом говори 
рекинут разговор.</p> <p>— А војвода ти је Гојко добар пријатељ? — упита Тома Љубоја. <pb n="38 
а међу њима паде.{S} Грче лукави, то ти је плата за услугу, што си поганом туђину учинио, и зат 
екосмо.{S} Шта је даље било, познато ти је.</p> <p>Тома се лако поклони, а Угљеша продужи: <pb  
з стрмените степенице високе куле, нити је осетио, када му се приближила.</p> <p>— Господару! о 
а је и како је Тома о себи мислио, нити је лако било завирити у његову душу и мисли па проценит 
ко душом посветио у молби Господу, нити је икада јаче осећао свети позив свој, да буде тумач ми 
 у Драми, где нико други није знао нити је могао слутити шта се код Пловдина догађа, угасио се  
у гусле раслупане, и место вина честити је младић пролио племениту крв <pb n="175" /> своју!{S} 
ст, диже руку, која се тресла, и спусти је на главу Гојку:</p> <p>— Да си благословен! — прошап 
гову леву руку у своје обе, па, гладећи је, упита га:</p> <p>— А девојка, синко?</p> <p>— Кнеги 
и овде и у ово доба? — рече јој, држећи је за руку.</p> <p>— Дођох за тобом, господару! — одгов 
, очи му заблисташе сузом, а он, држећи је на прсима, диже своју главу и очима гледаше горе, ка 
ила љубо моја — зваше је Угљеша, дижући је. — Заборави ову пошалицу моју, она није за те ни бил 
ичао своме необичном ученику.{S} А овај је природном отвореношћу и искреношћу својом веровао, м 
 указала у младом витезу једном.{S} Тај је витез био из ових северних крајева, али је — причаше 
господар, коме он није служио.{S} А тај је господар силан, крепак и млад.{S} Он ће за неки дан  
 надмоћније турске војске.</p> <p>— Бој је био страшан, — причао је Рајко. — Небо се проламало  
оје дане и Мара у Драми, а Видосава јој је била једина утеха, једина душа, којој се могла без у 
је сад већ била потпуно уверена, да јој је грануо дан среће и Божјег благослова...</p> <p>Мало  
црних очију и расплетене косе, која јој је падала низ леђа — одиста и не личаше на обичну ни вл 
p>Мара скиде с груди амајлију, која јој је на свиленом гајтану висила о врату, пољуби је и даде 
о су је исто и умириле речи, којима јој је Гојко јасно казао шта мисли и смера.{S} Видосава ниј 
вака туга, свако очајање.</p> <p>Па јој је онда говорио дуго и живо, говорио је и као деспот и  
Ану збуњену немилим гласовима, које јој је донео.</p> <p>После неколико тренутака изиђоше из гр 
ила, да сазна његове мисли, за које јој је слатка слутња наглашавала да одговарају њеним жељама 
и откиде ниску крупног бисера, који јој је био под вратом а испод огртача.{S} Бисер се просу по 
 о томе немилом догађаЈу.{S} У души јој је било тешко, али је ипак увидела да није без заштите, 
пољског догађаја — онаког, о каквом јој је испричао Тома — одлучи, да сече руку зарад спаса цел 
/p> <p>— Узвишена ћесарице! — рекао јој је Тома. — Ваш је налог извршен.{S} Али само још неколи 
 Као пупољак ружин!{S} Хе, хе, а ко јој је крив, што је била тако лепа!</p> <p>— А где си ти са 
ица Ана и даље остала у части, коју јој је положај преминулога Војихне давао.{S} Ташта одважног 
/p> <p>Једина је била Мара, према којој је био неусиљено пажљив, па ипак и ту са посебним своји 
ореваше и заборављаше прошлост, о којој је сама наглашавала Томи при његовом поласку у Крстопољ 
била капела са једном одајицом, у којој је становао неки осамдесетогодишњи старац, свештеник, к 
аква Је у почетку Јелена и била.{S} Њој је живот био тежак и мучан, а стазе животне посуте трње 
у сви необично ценили и поштовали, ипак је Угљеша налазио да ће ту бити и какве заслуге новог з 
Умро је.{S} После толиког боловања ипак је подлегао. <pb n="12" /></p> <p>Деспотица цикну, а Уг 
е то тек само пошалица срца.{S} Па ипак је неко наишао и на ту тајну стазу сазнања љубавних сно 
Момчилу за друга и учитеља.</p> <p>Ипак је сва одабрана дружина Момчилова пошла са њим.</p> <p> 
.</p> <p>— Браћо, — рече он. — Тренутак је ту.</p> <p>За неки дан смо још овде, а после полазим 
а цело не, гонилац још мање.</p> <p>Век је сад дуг колико и мост.{S} Што краћи мост, краћи и ве 
p> <p>— То није било тако давно.{S} Тек је шеснаеста година наступила од тог доба.{S} Галипоље  
уши наступи бура.{S} Она се ломила, док је Гојко не ослободи неизвесности.</p> <p>Кад је један  
ени Угљешин војвода Тома Теологита, док је ћесарица Ана и даље остала у части, коју јој је поло 
морао сам још неко време попуштати, док је све уравњено и прокрчено.{S} Данас више не разликује 
 стране, са које смо најслабији.{S} Док је још била у пуном сјају снага византиска, Драма је би 
време док се Угљеша бавио у Драми и док је обилазио омање тврђаве прелазећи и на леву обалу Мес 
 Хвала ти, велика госпођо!</p> <p>И док је Исаија опрезно тражио Мару и Видосаву, да их обрадуј 
, што је знао да гвожђе ваља ковати док је вруће, Љубоје — што му је Тома реко да им треба хита 
слава Богу!...</p> <p>Други пут пак док је Мара тражила забаве у Видосавином приповедању чуднов 
е неколико пута у узбуђењу задрхтао док је она причала прихвати:</p> <p>— Необични догађаји, се 
, ви у планини чувате стадо?{S} Ово вам је у помоћи! — нашали се један, куцкајући чутуру.</p> < 
{S} Одважност Хаџи-Ил-бегова донела нам је победу.{S} Већина је, истина, од наших изгинула, али 
, па живео добри старац Исаија, кад нам је овако добро винце припремио!</p> <p>— Живео!</p> <p> 
авом је платио своје јунаштво, које нам је донело Срб-синдиги, српску погибију.{S} Завидљив сла 
} Неће порицати ни Синиша.{S} Лазар нам је вајкадашњи противник, али ће и он исто рећи.{S} Упам 
село вратио свога Лабуда војнику, а сам је Мару одвео у друштво, из кога се била издвојила прил 
b n="70" /> велика змијурина.{S} Ја сам је хитцем једним скинуо и ослободио сиротане, али је то 
 <p>— А стража вечерас?</p> <p>— Ја сам је већ одредио.{S} Ноћ се спушта.</p> <pb n="68" /> <p> 
 то крије сада, а кад је био дете и сам је причао.{S} Зна он рећи и за што је то било.{S} Окупи 
а ценио будућност своју.{S} Од како сам је запазио — а то је давно било — она ме није изневерав 
ни кућишта.{S} Они једва памте, који им је бој био први, а ни један од њих не зна, у колико је  
и су људи говорили да се сећају како им је причано, да је ова црквица управо метропола новије д 
ћуташе и ободоше коње.</p> <p>Ваљало им је пуних десет часова јахати, зато у Крстопољ стигоше с 
S} Разговор је био жив, пун, као што им је и срце било наде пуно.</p> <p>— Још ћу да ти говорим 
м и љубавничком пољу ?{S} Не!{S} У овим је крајевима један још господар, коме он није служио.{S 
вом.{S} А кад Тома продужи говор, којим је очевидно уверавао вођу о нечему важном, вођа махну р 
ци на дршку од бојнога копља.{S} За њим је ишла коњица, а за коњицом војници, који су се пешке  
том у руци.</p> <pb n="45" /> <p>Са њим је био Тома Теологита и неколико војвода.</p> <p>Логоте 
аника, које је при себи имао.{S} За тим је разаслао гласнике по жупама, да се скупља остала вој 
 Хвала вам!{S} Верујем.</p> <p>Међу тим је Мара непрестано тужила у самоћи.{S} Кад се вратила у 
ме се обично свршивало.</p> <p>Међу тим је и Тома Теологита имао већ свој суд о њима.</p> <p>Те 
"> <head>XI.</head> <p>Оставши сам, чим је отишао Тома Теологита, Љубоје се повуче и размишљаше 
ко, па опет утону у мисли.</p> <p>Небом је пловио месец, и бацао своју светлост на успавану зем 
зелен, шкрипну зубима:</p> <p>— С тобом је свршено!</p> <p>И пође на Гојка, заповеднички викнув 
S} Највећи јунак наш Хаџи-Ил-бег главом је платио своје јунаштво, које нам је донело Срб-синдиг 
и се завршавао златним крстом.{S} Левом је руком држао узде крупнога вранца без белеге а десну  
ељао, у лицу је био црвено-црн, а левом је руком био подигао корице с мачем, да му буде ближе д 
 староседелаца своје деспотовине, којом је самостално завладао 1366 кад је одрекао покорност ца 
ила је његова остала пратња, пред којом је био Тома Теологита.</p> <p>Кад пређе велики мост на  
 слутећи плен, одвоји од Маре и у лаком је скоку нестаде.{S} Мамљена све дубље међу столетне гр 
} Он је био крвав и страшан.{S} Узвиком је, ужаснијим од крика рањеног лава, плашио непријатеља 
а су они искрени пријатељи.{S} О старом је Властоју мислио, да га не ваља вређати зато, што му  
ироде, у њему је кипела страст, а разум је лако уступио своје место осећајима.</p> <p>Мара са р 
идело поче јаче освајати.</p> <p>Хладан је ветрић пиркао по разбојишту испуњеном хиљадама погин 
орно место.{S} Позван од Угљеше, Богдан је у место сваког одговора послао у Сер свога стегоношу 
хин, ал’ војске има врло мало.{S} Силан је страх овладао у Дренопољу, од кад се чуло, да је суд 
ва, добро ми је дошла!</p> <p>Задовољан је ступио пред Ану, да јој саопшти резултат свога повер 
ући га по белом врату његовом.{S} Таман је жедни коњиц дохватио воду, кад се око њега и његовог 
 — одговара му његов другар. — И султан је задовољан.{S} Баш кад је победоносно улазио у бунтов 
ивог царства византиског.{S} Кантакузен је бледео у очима његовим.{S} Залуд се Тома трудио, да  
S} И није се кајао за то.{S} Кантакузен је свршио свој живот као збачени царски намесник у мана 
</p> <p>— Тако је.{S} Матија Кантакузен је томе сведок.{S} Неће порицати ни Синиша.{S} Лазар на 
Али сад је оно већ отпочело.{S} Уклоњен је с највиднијег места у источној половини Угљешине дес 
ме своје и свога брата.</p> <p>Костадин је Гојка задржао три дана, да почасти свога госта и да  
јача несрећног Галипоља.</p> <p>Пловдин је био још као оаза у пустињи заостао у рукама бугарски 
еваљалац је он.{S} Није ни чудо — туђин је, па га и не боли срце за овим народом, — рече Исаија 
радовао његовом доласку.</p> <p>— Туђин је, — рекоше једни.</p> <p>— Византинац рођењем, — дода 
има једна мала незгода.{S} Краљ Вукашин је скупио своју војску у Скопљу, и кренуо се са њом пре 
о и испраћао у Сер.</p> <p>Краљ Вукашин је одмах после споразума с Угљешом отишао у Прилип а од 
мо реч из једних уста може задржати, он је са Лабудом налетео на ров и прелетевши бездан, у ком 
p>— Нашег витешког ћефалије нема!{S} Он је морао први погинути! — викаху Рајкове стегоноше, пот 
овде?{S} Не, ни у ком случају не!{S} Он је пажљиво сисао сласт, где <pb n="139" /> год ју је мо 
ога ми Петра!{S} У потеру за њим!{S} Он је могао само на ову страну умаћи.</p> <p>И они брзо по 
овучено и кога сам ја ту затекла.{S} Он је био моме поочиму више саветник у миру но помагач у р 
о осећања љубави већ и поштовања.{S} Он је у речи мудар, умом окретан, његови су одговори пуни, 
} Галипоље је мален али јак град.{S} Он је бранио прелаз из Азије овамо, па је у свако доба мог 
 срца његовог било најпотребније.{S} Он је управљао драмским крајем готово неограничено.{S} Ја  
е његових мегдана јужно приморје.{S} Он је у два маха долазио као поклисар на двор мога поочима 
, али нам не може бити од помоћи.{S} Он је син ћесара Прељуба, али не и прејамник духа његовог! 
штеник, који је служио у црквици.{S} Он је у исто доба био у целој ужој околини једина човечја  
 био милостив нашој доброј мајци.{S} Он је њу примио пре но што је могла чути црне гласе са туж 
 глави и дугачком палицом у руци.{S} Он је био први пастир и старешина над осталим својим друго 
 n="17" /> боље но и сам законик.{S} Он је ваљан синовац ненадмашнога витеза Момчила.{S} На њих 
али сам јездио за стрицем својим.{S} Он је био крвав и страшан.{S} Узвиком је, ужаснијим од кри 
 дотакао онога — чега није могао.{S} Он је имао очи за лепоту и воље за уживањем.{S} То је траж 
а.</p> <p>Рајко не бејаше заспао.{S} Он је лежао до самих врата од чадора, као даје хтео да прк 
.{S} На њему је право проклество.{S} Он је сина свога ослепио.{S} Он није достојан да гине за с 
цариградскога патријарха ублажио.{S} Он је дигао тешку анатему, која је на народ српски била ба 
и Јелена.</p> <p>— Не, није тако.{S} Он је свргнут.</p> <p>— Знам.</p> <p>— И жигосан тиме.</p> 
моћ један непознати туђин — ђаур.{S} Он је и одвео наше у стан непријатељски, па га је после не 
 ни једног корака прићи у сусрет.{S} Он је био врло весео, па се и она раздрагала.</p> <p>— Дош 
 да се не врати што дуже у Драму.{S} Он је сад желео само освете, а знао је, да њој није још вр 
 му је, да прими свету веру нашу.{S} Он је одбио.{S} Ноћас ћемо употребити коло.{S} Оно ће помо 
 није ли тамо и војвода Властоје?{S} Он је сада, свакако, стар.{S} Ваљ’да као и ја.{S} Он ми је 
аше честит јунак! — додаде Угљеша. — Он је своју дужност савесно извршио.{S} Није био Србин али 
о вером.</p> <p>— Гле, гле!</p> <p>— Он је тргао натраг своју војску испред Алтомановића, и сме 
ветлост, да позна коњаника.</p> <p>— Он је! — задрхта Рајко, скочи и притрча мркову, који је, д 
 се никад више не сретосмо.</p> <p>— Он је скоро умро, — лагано одговори војвода.</p> <p>— Умро 
сно Јелени — то онај витез?</p> <p>— Он је! — весело одговори Јелена.</p> <p>— Ти, дакле, знаш? 
Тома Прељубовић у Јањини? _</p> <p>— Он је истина примио управу над епирско-тесалском краљевино 
 <p>— Али ја рекох, Рајко —</p> <p>— Он је само тумач њихових жеља.</p> <p>— Онда ваља тамо на  
е.{S} Ја ценим војводу Богдана.{S} А он је, мож’да давно већ отишао Богу на истину!{S} Шта ће и 
оставио ћесар Војихна издишући.{S} А он је и тим био потпуно задовољан, јер је обично бивало, д 
о.{S} Помоћу <pb n="129" /> тог ножа он је и пресекао на једном месту лагано канице, којима је  
де га је деспотица очекивала.</p> <p>Он је био јако потресен и изненађен добијеним гласовима, а 
ару!{S} Деспоте! понови жена.</p> <p>Он је опет оћутао на њен поздрав.{S} Није је опазио.{S} Ал 
а се брзо повуче у свој двор.</p> <p>Он је већ знао, да је био стао на последњу и највишу леств 
ао ноћас овде.{S} Зато дођох.</p> <p>Он је значајно погледа, а она брзо настави:</p> <p>— Госпо 
ј половини Угљешине деспотовине, а на њ је уздигнут највећи противник његов.</p> <p>Вреди ли ви 
 Момчило испијао пехаре руменике, певао је веселећи ученика-господара.{S} Момчило се одиста зна 
ја је била слабо осветљена.{S} Очекивао је Гојка.</p> <p>Борба је у души његовој била још већа. 
о стао на страну Гојкову.{S} Пребацивао је у исто доба сам себи, шта хоће сад са Гојком.{S} Он, 
 <p>— Гле!</p> <p>— Са свим.{S} Основао је царство и подигао патријаршију али некако чудно.{S}  
з Драме никаквог гласа?</p> <p>— Стигао је гласник деспоту.{S} Све је здраво и мирно и весело н 
губили и како су се ђаури надали, могао је и друкчије гласе султан добити.</p> <p>— Хвала и сре 
ила се жена.</p> <p>Он није чуо, гледао је звезду, све живљим очима, све немирнијом душом, па ј 
 али се старац није плашио.{S} Погледао је, с које се стране гомилају облаци, па је био безбриж 
лац и заповедник јакога Пловдина предао је свој дух Господу!</p> <pb n="98" /> <p>— Бог да га п 
 стег са двоглавим орлом и круном држао је стегоноша у десници на дршку од бојнога копља.{S} За 
о.{S} А кад се нашао у планини, одаслао је своје ловачке помагаче, па је сам остао код студенца 
ицу, светло оружје и добра коња стављао је сваки од њих у службу своме господару искрено и верн 
ком.{S} А кад и то срећно постиже, имао је слободније руке за спремање на отпор Турцима.{S} Али 
{S} Он је сад желео само освете, а знао је, да њој није још време.</p> <p>Тако је на путу прове 
 је отишао под закриље угарско, признао је врховну власт њихову.{S} Он као господар Срема не ми 
ошћу, а румен му поли образе.{S} Познао је — атонског пустињака...</p> <milestone unit="*" /> < 
а краљ нашем деспоту, а он нама — напао је на његову војску Алтомановић.{S} Он мисли, да се кор 
војском, која му је била при руци напао је, а Јевренос-бег дошао му је после у помоћ.{S} Одважн 
авике свога јуначног ученика.{S} Ударао је у цитру, кад је Момчило испијао пехаре руменике, пев 
е и не виде.</p> <p>Лукави учитељ бирао је сваког дана по што шта необично, занимљиво, па је у  
ило се одиста знатно упитомио, разбирао је за начин живљења у првих Византинаца тога доба, трош 
 и срећа њена.{S} Послуша ли је, спасао је себе, и казао јој, да је љуби.{S} Не послуша ли — он 
саије.</p> <p>На рукама његовим издисао је — атонски пустињак.</p> <p>Монахиње приђоше и клекош 
же бити свему крај!</p> <p>— Не, настао је тек почетак! — одговори Тома, докопавши се врата и с 
на само разговарао са МомчилОм, и остао је у његову стану.</p> <p>Момчило је имао до четири хиљ 
царевине.{S} Синиша, царев стриц, устао је у име царевине а против царевине.{S} Богданово је во 
прочуо на далеко.{S} Чувен јунак осећао је да му поред одважности и срчаности треба и више ратн 
у лепом и правилном поретку ишли, јахао је на доброме белцу стегоноша.{S} Широки и златом извез 
/p> <p>Напред, пред свом војском, јахао је у златном руху на богато украшеном жераву деспот Угљ 
а.</p> <p>Па челу витешког похода јахао је Љубоје у богатом злаћеном оделу војводском с високим 
ред речице.</p> <pb n="81" /> <p>Сјахао је био Лабуда и привео да га напоји, тапшући га по бело 
.</p> <p>— Бој је био страшан, — причао је Рајко. — Небо се проламало од убојних узвика, од пис 
 се пожурио и одмах кренуо.</p> <p>Ишао је без иједног пратиоца, да би брже путовао.{S} Одморни 
његове речи.{S} Њега је нестало, отишао је тајанствено ко што је и дошао, мож’да да тражи витез 
ловах.</p> <p>Туђина је нестало, отишао је, без сумње љутит, што му се жеља ни у колико није ос 
Гојко отишао на крваву војну?{S} Отишао је у поверењу светле ћесарице наше, а кад се врати она  
ти у двору Анином, а мало за тим отишао је и Исаија, обећавши да ће чешће походити деспотицу, к 
а Белог Мора.{S} У очи самог боја дошао је у стан Момчилов Тома.{S} Дуго се на само разговарао  
обро.{S} За падом тврдог Галипоља дошао је ето пад великог Дренопоља.{S} За падом Пловдина <pb  
а...</p> <p>На место мога поочима дошао је други властелин, на кога су се сви жалили.{S} Несуђе 
} Тада је и он постао војник.{S} Прошао је први пут тада кроз красну вардарску долину, видео је 
бама.</p> <p>Витешки одред Љубојев ушао је у драмско логориште лагано и свечано око заранака кр 
 његове.{S} Није хтео пристати, покушао је побуну.{S} Али, преухитрен, савладан и затворен, дан 
дану.</p> <p>— Војводо, сумње нема, ово је мач каквог нашег велможе.{S} Нађох га ту код моста.< 
че:</p> <p>— Сумње нема, кнегињице, ово је Фаталан сусрет.{S} Уклонио сам се из друштва да у са 
ку торбу на дивану у њој, додаде: — Ово је ваљ’да сада неко оставио!</p> <p>Са уског прозора кр 
 наше вино тако.{S} Мало је боље, а ово је из Пловдина од лозе пловдинке.{S} Наточих кад се мал 
} Узеше мач и пољубише.</p> <p>— Његово је знамење! — додаде Рајко.</p> <p>— Доста је клетве на 
аревине а против царевине.{S} Богданово је војводство мало а и изложено је могућним нападајима  
ом месту долазак ловаца.</p> <p>Друштво је, изишавши из града, прешло преко пута, што далеки Са 
зили у шумску хладовину.</p> <p>Друштво је било расположено, јер им скоро свима бејаше ово први 
Угљеша ни мало не обрадова.</p> <p>Дуго је сам размишљао, па онда зовну деспотицу.</p> <p>— Љуб 
p>Угљеша остаде у соби сам.</p> <p>Дуго је замишљено ходао по соби крупним корацима.</p> <p>— П 
ли ја не говорим да га браним.{S} Друго је нешто, што ми душу тишти.{S} Ти си сада у незгоди: и 
од свега, што је до сада било.{S} Друго је, што су дани врло ровити.{S} Нама предстоји борба и  
Мраморним Морем.{S} Ту у Галипољу живео је мој млађи брат Матија као трговац, који је због свој 
ода из обичне куће цариградске, доживео је да у пуној снази свога века прими управу над војском 
 учињено.</p> <p>Тога дана у вече седео је Љубоје у својој соби, која је била слабо осветљена.{ 
кавице.</p> <p>Једне летње вечери седео је пред том колибом неки старац у пастирском руху са ве 
ада кроз красну вардарску долину, видео је и Струму и Струмицу, и многе тврде градове.{S} Стари 
оклевао?{S} За срећу наше отаџбине узео је част краљевску пре шест година онда, кад и ја деспот 
оме га је очекивала готова смрт, пожњео је успех, праћен громогласним клицањем свих гледалаца.{ 
pb n="109" /> Велбужду и Кратову, кипео је живот бујношћу придошле реке планинске.{S} Богати гр 
 у души његовој била још већа.{S} Корео је себе, што није онда одлучно стао на страну Гојкову.{ 
Султан Мурат је у Малој Азији.{S} Опсео је с војском град Бигу.{S} У Дренопољу је главни наш за 
које његово наименовање доноси.{S} Брзо је познао људе и проценио је.{S} Једне је више призивао 
ом Византинцу.</p> <p>Вешти учитељ брзо је свикао навике свога јуначног ученика.{S} Ударао је у 
м.{S} Гојко, млади војвода у Драми, био је старом Војихни десна рука у многом његовом предузећу 
ев, где је осећај отео узде разуму, био је довољан да пробуди сумњу Томину.{S} А једна ма и нај 
им и мањим манастирима и богомољама био је у то доба најчувенији манастир Светог Јована Претече 
енутку највеће жалости ћесарице Ане био је примљен без икаквих већих знакова одликовања, које њ 
Са уског прозора кроз дебеле зидине био је леп поглед.{S} Тамо преко провалије настаје нижи део 
ину Срдану.</p> <p>Добри поочим мој био је старац, самац, а ја га, кад ме мину прва туга, весељ 
огибија.{S} Старији деспот Костадин био је у Жегљигову, где је добијао знатно благо од закупаца 
помињао.</p> <p>Његов стриц Момчило био је на гласу јунак-левента, а земљиште првих његових вит 
егали преко градских зидина.</p> <p>Био је већ крај месеца октобра, кад и издашна јужна природа 
S} Умро је војвода Властоје.</p> <p>Био је један од топлијих пролећних дана у месецу марту.{S}  
 тешки — догађаји наступити.</p> <p>Био је момак од двадесет лета, када је била међусобна војна 
 на крају завршавао шумицом.</p> <p>Био је сетан и забринут.</p> <p>Прође дугачком стазом до по 
у и ноћу излазио на ово место.{S} Губио је своје погледе преко границе суседне Богданове војвод 
аме и таст наш, преминуо је.{S} Оставио је најважнију страну моје деспотовине у часу, кад ми је 
не.{S} Што сам ја учинио у Серу, урадио је Вукашин у Прилипу.</p> <p>— Снажној руци твојој стао 
p>И он се јако стресе...</p> <p>Погодио је!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18930_C19 
у треба наћи па бити видовит.{S} Тражио је толиких лета ту травку, па је не могаше наћи, а зна  
ам амо свратио, — рече Исаија. — Тражио је, да га исповедам, али сам га одбио, уверавајући га,  
стиру, а лукави Тома Теологита продужио је своје напредовање у служби деспота Угљеше, где се по 
мог главног окна рудничког.{S} Обилазио је и околину, лутао по обалама жегљиговске реке, посмат 
ходе својој ташти ћесарици Ани, долазио је да води своме двору своју љубу, па је, на послетку,  
 тренутак.</p> <p>Деспот Угљеша долазио је у походе својој ташти ћесарици Ани, долазио је да во 
и жалили.{S} Несуђени војно мој долазио је у град Манастир <pb n="116" /> — као што сам доцније 
Одморни је Лабуд летео.</p> <p>Превалио је био половину пута, кад уђе у један не много велики к 
вине српске.{S} Мишљење свога оца делио је врло радо и његов Гојко, па је у мислима и жељама и  
Драми затекао.</p> <p>— Мени — помислио је у себи — некаква сила помаже.{S} Била она часна или  
носи.{S} Брзо је познао људе и проценио је.{S} Једне је више призивао, друге избегавао.</p> <p> 
 кога је једва била и запамтила, учинио је, те је од амазонке Јелене почела на брзо постајати м 
пријатно растао од Рајка и Маре, ударио је косом, низ коју се лако спустио ка источној страни б 
ој је онда говорио дуго и живо, говорио је и као деспот и као муж, и као јунак и као човек од с 
а у првих Византинаца тога доба, трошио је нагомилано благо на скупоцене украсе себи, својим во 
прећи.</p> <p>Гојко јој о себи рече, ко је и одакле је, толико, колико су и други у граду могли 
 <p>Он само стењаше.</p> <p>— Рекох, ко је, — одговараше место њега старац. — А шта ће? питаш.{ 
ше руке и ноге.</p> <p>— Шта је то ? ко је то доле? — питаше брзо Рајко.</p> <p>— Зликовац, нев 
наци, овуда је пут у вечни живот.{S} Ко је витез, нека не опрашта!</p> <p>Тако грмљаше Гојков г 
он чу неке ускорене кораке.</p> <p>— Ко је то? — грмну војник поново, у у пола устаде а срце му 
 <p>Тома, полубудан, скочи:</p> <p>— Ко је? шта је?</p> <p>— Крв у врту, убијен човек! — одгово 
ко испод чадора јако викну:</p> <p>— Ко је то?</p> <p>Одговора нема.{S} У место њега он чу неке 
з пожурити ?</p> <p>— Да!</p> <p>— А ко је он?</p> <p>— Ја!</p> <p>Из Јелене проговори опет ама 
ипак увидела да није без заштите, и ако је Гојко далеко.</p> <p>Кад је са Рајком дошла до места 
њему се није првих дана говорило, и ако је његов долазак све изненадно а неке и немило дирнуо.{ 
ли се одмараху око млина на пољу, и ако је већ јаче било захладнело.</p> <p>У сумрак се приступ 
е реч о њему и његовом задоцњењу, и ако је било жупа удаљенијих које су већ биле стигле.</p> <p 
ане правог обласног старешине.{S} И ако је знао, да је овом уздржаном реду у области драмској в 
а је заслуга, што су већ стигли — и ако је тек две недеље од боја — поклисари српског војводе Б 
 ноћник, јер је тек у пола обучен и ако је, очевидно, толико приправан, да би могао с места про 
— питаше зачуђено Ана.</p> <p>— И овако је ишло тешко, а онако би било немогућно.{S} Плод би ђа 
исала а више приповедала Видосави, како је она слутила, да ће се све ипак добро свршити.</p> <p 
о дете.{S} Данас је већ седми дан, како је Војихна сахрањен у малој градској капели, а он се те 
 овако —</p> <p>— Овако си урадио, како је требало.{S} Оставио си, да се ствар својим током раз 
прегледао и нашао да је све опако, како је оставио ћесар Војихна издишући.{S} А он је и тим био 
>У разговору са њом Исаија помену, како је Властоје врло слаб.{S} Ана додаваше, како нема изгле 
труђаше се, да буде веселија...{S} Како је красан растанак њен био!{S} Деспот се врло дуго задр 
 <p>Прошло је већ прилично времена како је у лаком оделу али у богатом огртачу изишао на кулу м 
 господара северне Арбаније.{S} Од како је прошле године умро најстарији њихов брат Срацимир, п 
арске се немамо чему надати.{S} Од како је пре пет година умро њен цар Александар, она брзо иде 
е ова блеђа.{S} Слутио сам, ал’ од како је пре три месеца онај чудновати испосник пророчки нагл 
ма.</p> <p>Тешко је рећи, шта је и како је Тома о себи мислио, нити је лако било завирити у њег 
ња али лепо и дирљиво био испричао како је деспотица писнула од бола, када је улазећи у тврђаву 
 се ствар својим током развија.{S} Тако је и било и ми смо победиоци.{S} Хвала ти!</p> <p>Други 
но доба ни имао другог задатка.{S} Тако је желео покојни ћесар Војихна <pb n="22" /> у знак зах 
 душа, чисто срце, крепка воља.{S} Тако је браћо!{S} Пијмо пехаре руменике, Божјег благослова!{ 
ренутак, када се човек освести.{S} Тако је и са мном било.{S} Кад прође санак, дође грозница ос 
пажња иде само у корист његову.{S} Тако је Угљеша све прегледао и нашао да је све опако, како ј 
 не поклонисмо пред њима!</p> <p>— Тако је!</p> <p>— А Тома Прељубовић у Јањини? _</p> <p>— Он  
/p> <p>— Сам их Бог води!</p> <p>— Тако је.</p> <p>За силном коњицом наиђоше пешаци, а за њима  
ети огањ душу ми загрева.</p> <p>— Тако је.{S} Буди безбрижна..{S} Мож’да још сутра полазимо —< 
повољне — продужи Угљеша.</p> <p>— Тако је, деспоте.{S} Захваљујући великом поверењу твоме, ниј 
камене степенице на поље.</p> <p>— Тако је, — одговара му његов другар. — И султан је задовољан 
ељ царства или куће наше.</p> <p>— Тако је.{S} Матија Кантакузен је томе сведок.{S} Неће порица 
њаше се онај пола у шали.</p> <p>— Тако је, тако !{S} Е, па живео добри старац Исаија, кад нам  
разговарамо.{S} Зар није?</p> <p>— Тако је.{S} Мене је тај његов поглед, канда, стао скупих жрт 
 војводом Гојком учињено?</p> <p>— Тако је.</p> <p>— Кад се довече са свим смркне, сићи ћеш Гој 
расејана, јако замишљена...</p> <p>Тако је прошло неколико дана, и деспотица је већ била, забав 
еђу овим дивљим створовима.</p> <p>Тако је кадшто мислио Тома.</p> <p>— Играчка се и не узима у 
бејаше подлактио на колена.</p> <p>Тако је неко време ћутао и мислио.</p> <p>Опробан и срећан р 
 поздравише господара свог.</p> <p>Тако је Угљеша свечано походио Драму први пут после Војихнин 
 изгледа гласника из Драме.</p> <p>Тако је проводила своје дане и Мара у Драми, а Видосава јој  
 је, да њој није још време.</p> <p>Тако је на путу провео добра два месеца.</p> <p>Зато је у Др 
обри монах до сутра у вече.</p> <p>Тако је и било.</p> <p>Видосава се саста на само са Исаијом, 
ле неког времена старешини.</p> <p>Тако је и учињено.</p> <p>Тога дана у вече седео је Љубоје у 
оју Гојко није ни запамтио.</p> <p>Тако је Гојко дочекао вече.</p> <p>Старац је ућутао, склопно 
 њена шапуташе:</p> <p>— Далеко, далеко је он, кога волим и кога очи сада узалуд траже!</p> <p> 
с гласник, није мио, није добар, далеко је од добра.</p> <p>— Ипак не очајавај! —- храбраше га  
! — весело рече младић.</p> <p>— Далеко је од добра, синко, — као забринуто вели старац. — Поги 
аде као једини пратилац њен. — Недалеко је — продужи <pb n="51" /> он — одавде стари замак, под 
качи са хртовима господу.{S} А недалеко је одатле и велики млин манастира светог Јована Претече 
одобан да одржи велико наслеђе.{S} Неко је морао владати и њим и царством.{S} Знао сам све, кој 
<p>— Хвала ти, од срца ти хвала! — реко је при састанку Гојко.</p> <p>— Не, ја сам само своју д 
једна и то по готову сува грана! — реко је тада Исаија.</p> <p>Ана је Јелену примила са свом љу 
дана почео надати.</p> <p>— Оче, — реко је Властоју — сад, кад се враћаш ка животу, кад развесе 
е, дакле, само толико растојања, колико је дугачак мост.</p> <p>То знају сад обојица.</p> <p>Ко 
ака био, колико пута рањен, па и колико је кад блага задобио.{S} Своју главу и мишицу, светло о 
одиљу.{S} Она је све светлија, у колико је ова блеђа.{S} Слутио сам, ал’ од како је пре три мес 
рви, а ни један од њих не зна, у колико је битака био, колико пута рањен, па и колико је кад бл 
8930_C20"> <head>XX.</head> <p>У колико је сунце јаче освајало, у толико је пространо логориште 
колико је сунце јаче освајало, у толико је пространо логориште велике драмске војске постајало  
у.{S} Не знам.{S} Мож’да.</p> <p>Толико је знао и пријатељима поверљиво причао Рајко.</p> <p>Ме 
пуњаваху у карактерима својим.{S} Рајко је, и ако доста старији, био јунак, који слабо помишља  
кну Јелена, па се затресе.</p> <p>Рајко је ухвати за руку и придржа:</p> <p>— Јелена? ти сада!< 
престаде на свагда надати.</p> <p>Рајко је био ведар и весео, надајући се бољим данима у својој 
је више могло ни одлазити.</p> <p>Рајко је за време причања монаховог био пребледео, дах му у г 
којном ћесару и његовој жени Ани, Гојко је с места послушао њену наредбу и из Драме отишао не о 
или у Драми потпуно задовољни.{S} Гојко је пак вазда био раздраган, и да му није извесна смрт ч 
а се удали.{S} Обојица ћутаху.{S} Гојко је оштро гледао Љубоја, коме не бејаше лако.</p> <p>Кад 
опољу, Тома рече Љубоју:</p> <p>— Гојко је бунтовник, који спрема Крстопољ, да се +оцепи од дра 
 казала доброј старој Видосави, а Гојко је тајну своје среће поверио своме верном Рајку.</p> <p 
д ево да ти платим труд!</p> <p>И Гојко је свим жаром пламене љубави своје загрли, притиште на  
м мегдану, један пут, забаве ради Гојко је са својим коњицем Лабудом био готов срнути у пропаст 
а се два пута Бог не куша!</p> <p>Гојко је весело вратио свога Лабуда војнику, а сам је Мару од 
не победе српскога оружја.</p> <p>Гојко је, задовољан и срећан својим успехом поклисарским, био 
 мислити и њему се надати.</p> <p>Гојко је њу разумео.{S} Али га је мучила неизвесност послова  
} А то је штета, велика штета!{S} Марко је с браћом морао остати пред оним делом краљеве војске 
би, било је све већ свршено.{S} Градско је поље било општа гробница за Момчила и његове витезов 
 имао већ свој суд о њима.</p> <p>Тешко је рећи, шта је и како је Тома о себи мислио, нити је л 
 сам све тек доцне сазнао.</p> <p>Тешко је било даље говорити.{S} Исаија је утонуо у тугу, а Ра 
ти!</p> <p>— А то је —</p> <p>— Требало је да поганом туђину мачем срце потражим, и онда бих би 
ће Томино и узвишење Гојково обрадовало је све и свакога у граду, ал' никога више од онога, кој 
ји су се скупљали на небу.{S} Изгледало је, да ће бити бурне ноћи, али се старац није плашио.{S 
ешио си.</p> <p>— Што ?</p> <p>— Ваљало је мало размислити.</p> <p>— Размислио сам и нашао, да  
.</p> <p>— Није наше вино тако.{S} Мало је боље, а ово је из Пловдина од лозе пловдинке.{S} Нат 
 а што се спасло у ноћној тмини, изнело је само голу душу.{S} Па и то је готово све пропало.{S} 
о се.</p> <p>— Кад сам дошао себи, било је све већ свршено.{S} Градско је поље било општа гробн 
Турцима.{S} Између нас и Византије било је и прошло.{S} Деспот је рачунао на грчку помоћ.{S} От 
али.</p> <milestone unit="*" /> <p>Било је вече у велико, кад су код камена за сјахивање, усред 
ору.</p> <milestone unit="*" /> <p>Било је са свим доцне под ноћ кад ћефалија Рајко изиђе из дв 
"SRP18930_C3"> <head>III</head> <p>Било је то знамените и тужне 1370 године, када је и Дренопољ 
<p>Његова је одлука готова.</p> <p>Било је пола ноћи, кад се споредна мала градска врата с јужн 
а своје коње и пожурише се.</p> <p>Било је око заранака, кад пођоше, а у Драму стигоше доцне.</ 
ог тога у страху и трепету.</p> <p>Било је пред вече 25 септембра 1371 године.</p> <p>Од весели 
ула за добро са једне стране, прилазило је зло са друге.{S} Ко мени може казати, са које ће стр 
м мајком дошао једном у посету, Момчило је у велико био ученик младога Византинца, кога Рајко у 
остао је у његову стану.</p> <p>Момчило је имао до четири хиљаде извежбаних коњаника, са којима 
, које је добио од Византије, раскинуло је сваке везе између њега и Кантакузена.{S} Они постадо 
ушу често морила, а на место њено дошло је мило и радосно сазнање.{S} Празни дани минулог живот 
 дана по доласку Угљешину у Драму дошло је доба, да се за оне тренутке наде и радости плати чит 
ead>XII.</head> <pb n="86" /> <p>Прошло је од тог доба три, четири месеца хладнијих зимских дан 
а одлучност. <pb n="5" /></p> <p>Прошло је већ прилично времена како је у лаком оделу али у бог 
атри.{S} Она се већ била загасила, само је један крњадак лагано тињао.{S} Старац се саже, једни 
сам у отвореном непријатељству.{S} Само је још неколико дана требало па да се војске наше сукоб 
 напомену Вукашин.</p> <p>— Да.{S} Тамо је на престолу убица свога сина.{S} Јован пети Палеолог 
овима а такмац уз звеку пехара.{S} Тамо је и Рајко, ћефалија, грађански судија, Трилиса нашег.{ 
="123" /> двора велможе Томе.{S} И тамо је нешто тражио.{S} Пратио сам га вечерас узастопце.{S} 
 ја и ти превиђамо две ствари.{S} Једно је, што ћесарица не жели чути ни речи од свега, што је  
 источно од њих.</p> <p>— Познајем, ено је! — брзо одговори деспотица Љуба — она је и сада онак 
гданово је војводство мало а и изложено је могућним нападајима и гусарских дружина и крсташких  
нутака.{S} Ветрић је ћарлијао, а зелено је лишће на дрвећу шумило.</p> <pb n="122" /> <p>Рајко  
ита:</p> <p>— И мени и ћесарици јављено је у исто доба.{S} Ја ћу Гојка вратити у Драму, а ти ће 
то није моје ил’ твоје ил’ његово — оно је својина среће и части српскога југа и — опомени се,  
сам само своју дужност чинио, — говорно је Рајко — па мож’да сам пропустио што и од дужности уч 
ојка.</p> <p>— Што год ти урадиш, добро је ! — одговори Ана.</p> <p>— А сада и најбоље ! — дода 
 /> <p>— Више ми нећеш умаћи !{S} Добро је било!</p> <p>За тим се окрете другу:</p> <p>— Хајдем 
ног и тешког изненађења.</p> <p>— Добро је — рече —- што сте ме звали.{S} Одмах ваља настати.{S 
се живот једнога старог витеза.{S} Умро је војвода Властоје.</p> <p>Био је један од топлијих пр 
тац твој —</p> <p>— Отац?</p> <p>— Умро је.{S} После толиког боловања ипак је подлегао. <pb n=" 
е:</p> <p>— Да, Јелена!</p> <p>— Ах! то је она! — јекну Рајко, ал’ се на питање монаха, који, т 
’ странпутицом?</p> <p>Свуда.{S} Ал' то је сакривено од свести њихове.</p> <p>Колико пута наиђо 
p> <p>— Млади витезови!{S} Вукашине, то је све на шта се ослонити можемо! — рече значајно Угљеш 
последња забава, коју нам може дати, то је њено кршење.</p> <p>То је други пут мислио.</p> <p>— 
м друкчије гласе од вас чула.{S} Ах, то је страшно!{S} Хвала вам!{S} Верујем.</p> <p>Међу тим ј 
ко се сјај једне у другу прелива.{S} То је твоја звезда.{S} Моја је звезда нестална — то је зве 
ори крајишник — узми мога вранца.{S} То је последња услуга, коју краљу могу учинити.</p> <p>И с 
ли наше није да бијемо из заседе.{S} То је <pb n="88" /> његово.{S} А на нас он никада неће отв 
 рачуне крвавим путем пречистили.{S} То је моја мисао.{S} Изведи је тачно још сад, па ми више н 
очи за лепоту и воље за уживањем.{S} То је тражио и већином нашао.{S} Сад ће настати војна, за  
настиру, — говораше Видосава Мари. — То је срећа за нас, иначе не би стигао добри монах до сутр 
} Ала је то витез!{S} Вино и песма — то је њему све.{S} А то, Бога ми, лепо стоји његовом озбиљ 
звезда.{S} Моја је звезда нестална — то је звезда променљиве ратне судбине; твоја је стална у с 
ља у напред.</p> <pb n="174" /> <p>— То је његов глас!{S} Хвала Богу! — рече гласно седи ратник 
 Како се зове овај војвода!</p> <p>— То је тај туђин, велможа Тома Теологита, — одговори јој ла 
добро нам дошао такав соко!</p> <p>— То је његов глас, — рече Рајко.</p> <p>— Сад већ доцне! —  
против Николе Алтомановића.</p> <p>— То је стара мржња ! — рече деспотица.</p> <p>— Да, старој  
S} Он за тобом — ја за њим.</p> <p>— То је много!{S} Дакле, сад је дошао већ ред на мене.{S} Јо 
p>Деспотица погледа Угљешу.</p> <p>— То је какав поклисар, мож’да чак од границе — одговори Угљ 
рочито јуначкога му сина Марка.{S} А то је штета, велика штета!{S} Марко је с браћом морао оста 
знања љубавних снова Љубојевих.{S} А то је био главом препредени Тома Теологита.</p> <pb n="41" 
своју.{S} Од како сам је запазио — а то је давно било — она ме није изневеравала.{S} Бивала је  
то и од дужности учинити!</p> <p>— А то је —</p> <p>— Требало је да поганом туђину мачем срце п 
ни.</p> <milestone unit="*" /> <p>За то је време и нови заповедник драмске војске Тома Теологит 
мостална са својим патријархом.{S} И то је донело потребног душевног мира.{S} Таман сам мислио, 
и, изнело је само голу душу.{S} Па и то је готово све пропало.{S} Неке су бездушници, који су и 
узимљивој мајци и разборитој госпођи то је и пошло за руком.{S} Љуба је расла, црпући у души св 
и један не бејаше таког срца.</p> <p>То је био неки туђин, који је живео повучено и кога сам ја 
и, а ова је узе и брзо изиђе.</p> <p>То је било једнога дана из јутра.{S} Још пре заранака исто 
може дати, то је њено кршење.</p> <p>То је други пут мислио.</p> <p>— А не би, на послетку, бил 
то и у чему несвесно увредио.</p> <p>То је души Аниној било доста.{S} Она се са скупоценим покл 
се само могао спуштати на ниже.{S} Зато је гледао да то спуштање не дође, бар не тако брзо.{S}  
гинула, али смо победили.</p> <p>— Зато је Хаџи-Ил-бег сада у великој части код свакога.{S} Сул 
ту провео добра два месеца.</p> <p>Зато је у Драми било још мирније.</p> <p>У једно се доба учи 
 /> <p>Готово од кад памти за се вечито је по катунима, па се свико̑ на самоћу по неколико неде 
је страховао и за своју љубав.{S} Често је са високог бедема крстопољског погледао уз пут што в 
рица не жели чути ни речи од свега, што је до сада било.{S} Друго је, што су дани врло ровити.{ 
рени да им се ваља журити:{S} Тома, што је знао да гвожђе ваља ковати док је вруће, Љубоје — шт 
данија је Угљешина војска била она, што је још са њим дошла из северних крајева па се и задржал 
еко од Драме а близо великог моста, што је на јужном путу за морску обалу и Крстопољ, била је с 
 није киша са неба већ земље, киша, што је оба коњица готово у исти мах дигоше јурећи преко рас 
ружин!{S} Хе, хе, а ко јој је крив, што је била тако лепа!</p> <p>— А где си ти сада? — упита г 
утака Видосава је причала Мари све, што је од Ане сазнала.</p> <p>Мари је било и сувише.{S} Она 
ас, да је добри монах умро од туге, што је у срџби проклео и уклео свога господара а са њим и д 
а нема живота ни опстанка ни овоме, што је до сад створено.</p> <p>У тихој звезданој поћи изгле 
пред једног чадора неко из дружине, што је у округ поседала.</p> <p>Један војник изиђе из чадор 
черас стигао из логора војске наше, што је недалеко од Требиња, ипак не смем још мислити на одм 
 сили Николе Алтомановића, а друго, што је Скопље означио за збориште своје војске из простране 
би незгодно из тих разлога.{S} Оно, што је Тому и довело овамо, то га и сада јоште одржава!</p> 
љи, али ја мислим да је за све оно, што је наступило после смрти цара Стефана, крив он сам.</p> 
 <p>Па за тим исприча Видосави оно, што је и сама знала о Гојку у Крстопољу.</p> <pb n="73" />  
</p> <p>Али се ипак догодило нешто, што је пореметило мир, тако потребан и дому и души старе ће 
јплеменитији.{S} Онај јуначни ђаур, што је рањен и полужив нађен на разбојишту, биће мио пророк 
ма, на којима је још стајао превес, што је покривао грб Војихнине куће.</p> <p>Ћесарица Ана држ 
м Исаијом, да је она најлепши цвет, што је последњих година изникао на плодним, али често пута  
е равницу, кроз коју се пружао пут, што је спајао Драму са Сером.{S} Али се ни на томе не зауст 
ома стаде непомичан.</p> <p>Ветрић, што је скидао лисни урес дрвљу, унесе кроз прозор један пож 
з друштва да у самоћи осећам тајну, што је у мојој души дубоко урезана.{S} Наишао сам на ову ку 
пала у домове верних!{S} Исекли су, што је под нож пало, а што се спасло у ноћној тмини, изнело 
еког времена окренуо ток ствари.{S} Што је Момчило више ратовао са својим коњаницима против цар 
ко да им треба хитати, а пратилац — што је морао да иде за њима.</p> <p>Кад су лагано прелазили 
источне огранке Меникејскех гора, а што је сунце више освајало и они су све дубље залазили у шу 
о тешко остављати Драму после свега што је ономад у лову доживео а особито сад, кад није ни Гој 
 сам је причао.{S} Зна он рећи и за што је то било.{S} Окупите га, да приповеда ако не све а он 
лови!{S} Радо предајем забораву све што је било, — говораше после неколико тренутака Ана Гојку. 
смео угазити у војну, а да буде ово што је.{S} Али ми је он за неко време био потребан баш за т 
огу, дуго тако трајало.{S} Пре него што је запљуснуло до њих на висовима, море се међусобне зав 
дао, јер му се чињаше, да је грешио што је мислио, да је бољка доброга му оца без пребола.{S} И 
е нестало, отишао је тајанствено ко што је и дошао, мож’да да тражи витеза, који ће га боље раз 
 виде, да је мекша, много мекша, но што је мислила...</p> <p>Деспотица Љуба приђе ка њима.</p>  
вез туђих владара распао се пре, но што је ишта могао и предузети.{S} Ми смо остављени сами себ 
 труђаше, да се покаже веселији, но што је у ствари био.</p> <p>У таком се расположењу и кренуш 
 месту рођења и првога детињства но што је место, на коме смо сада.{S} Ја сам из Галипоља у мор 
ој мајци.{S} Он је њу примио пре но што је могла чути црне гласе са тужног разбојишта.</p> <pb  
а неко време био потребан баш за то што је туђин, јер у мојој деспотовини има много туђина њего 
деш.{S} Зашто тужиш?{S} Ваљ’да зато што је млади војвода Гојко отишао на крваву војну?{S} Отиша 
на, господар Драме и таст наш, преминуо је.{S} Оставио је најважнију страну моје деспотовине у  
 сазнао од Ане, шта се догодило.{S} Чуо је о неверству Гојкову и задаћи Томина путовања у Крсто 
ош неким ловцима не бејаше.</p> <p>Скуп је био одређен у једном пропланку са северне стране, а  
> <p>— Видиш, — продужи Угљеша. — Лазар је отишао под закриље угарско, признао је врховну власт 
ну.{S} Сунце је било већ зашло, а ветар је нагонио облаке, који су се скупљали на небу.{S} Изгл 
анастирским.</p> <pb n="56" /> <p>Ветар је хујао и разносио увело лишће и ситне гранчице, распа 
 покривену, праву, колибу.</p> <p>Ветар је већ био престао, а крупна се киша спусти.</p> <p>— О 
дан тренутак.{S} Више јој не треба, јер је своје постигла.</p> <p>— Па шта хоћеш ти? — прекиде  
роба.{S} Приступила му је узбуђена, јер је знала да од одговора његовог зависи и срећа њена.{S} 
ли да његов заменик неће бити рђав, јер је из његовог друштва.{S} То су чули од Гојка, И били с 
, узвишена ћесарице!{S} Не брините, јер је ваша ствар у поузданим рукама мојим, — рече Тома, са 
е мало може познати незнани ноћник, јер је тек у пола обучен и ако је, очевидно, толико приправ 
 разлога да своју превласт истичем, јер је он ипак одано вршио своју дужност.{S} Драмска је обл 
 он је и тим био потпуно задовољан, јер је обично бивало, да у области наступи неред и расуло,  
освојила.{S} Али то није нико знао, јер је Љубоје и самог себе обмањивао уверавањем, да је то т 
ло дирнуо.{S} Није им био непознат, јер је са Угљешом више пута долазио у Драму и ишао даље, ал 
p>— Сва се сада претварам у завист, јер је така завист — љубав неодољива!</p> <p>— И ево овде,  
да управу у Крстопољу преда Љубоју, јер је он потребан Драми.</p> <p>Гојку засија лице од радос 
{S} Он рече да Азијате ти потражиш, јер је све пропало, ако они нас први нађу.{S} Деспоте, твој 
али су у врту Гојко и Мара.{S} Разговор је био жив, пун, као што им је и срце било наде пуно.</ 
хе.</p> <p>— Ах, оче мој!</p> <p>— Глас је кратак и непотпун, али у толико више тужан.{S} Љубо, 
вим Војихном заплака као дете.{S} Данас је већ седми дан, како је Војихна сахрањен у малој град 
главе приклонимо једној глави.{S} Данас је дужност најумнијој глави, да буде на своме заповедни 
и пријатељ мој у драмској области данас је велможа Тома ! — Видосава се сети Маре, и несавладљи 
уздани Тома Теологита.</p> <p>И вечерас је у већу Тома водио прву реч, а Рајко мишљаше, да њему 
Он говораше Томи:</p> <p>— Султан Мурат је у Малој Азији.{S} Опсео је с војском град Бигу.{S} У 
е.</p> <p>Помишљало се на војну, а свет је знао чак и то да се млађи брат деспот Драгаш од тога 
 Грка и Влаха!</p> <p>— Па ако!{S} Опет је, велим ти, све једна вера.</p> <p>— Дабогме! — умеша 
а тим, осетивши и сам њене сузе, деспот је нежно ухвати за леву руку и приведе крају, где је, н 
и Византије било је и прошло.{S} Деспот је рачунао на грчку помоћ.{S} Отуда је и био толико зау 
ту, обрадовали су све у Серу.{S} Деспот је братски загрлио младога војводу, па га је онда пусти 
и, па као за себе рече:</p> <p>— Деспот је јунак!{S} То сам и слушао и очима гледао, — па проду 
head>XXII.</head> <pb n="162" /> <p>Хрт је наишао на зечји траг.{S} Он даље иде по нагону.</p>  
једна далека Струмина приточица.{S} Пут је Гојка водио поред речице.</p> <pb n="81" /> <p>Сјаха 
ара Војихне почеше узнемиравати.{S} Пут је велики, а рок кратак.{S} Ваља ми летети.{S} С богом! 
обедиоци.{S} Хвала ти!</p> <p>Други пут је Рајко реко Гојку, да неће више остати у Драми, ако Т 
 више мрзети Тому.</p> <p>Још један пут је повео реч о Томину уклањању.</p> <p>— Њега би ваљало 
о из обичаја да се увелича друштво, већ је и сама била страсан ловац.{S} Сада је у њеном друштв 
м помоћи.{S} Стари дворанин Благоје већ је опремио једног поузданог коњаника, који зна шта ће м 
ан ћуташе неколико тренутака.{S} Ветрић је ћарлијао, а зелено је лишће на дрвећу шумило.</p> <p 
н.</p> <p>— Помогне ли Бог нама, Балшић је свршио ! — рече Рајко одлучно.</p> <p>— За то ће — д 
 преко мореуза пређу у Галипоље.{S} Ноћ је била мркла и врло ветровита.{S} Омање су се лађе при 
 и даље буде !</p> <p>— Не.{S} На прагу је војна.</p> <p>— Војна? с ким?</p> <p>— С нечастивом  
коју је бејаше нападач ухватио, а другу је подигла према ономе, што држаше го нож.{S} Мара клеч 
огаше наћи, а зна је описати, као да ју је небројено пута имао у рукама.{S} Он добро разуме и т 
меона и издржљива њена природа могла ју је одржати у животу.{S} Али је сад Јелени на један пут  
тала пред непознатог јој витеза, кад ју је Гојко поздравио и кад му је она Бога прихватила.</p> 
 сисао сласт, где <pb n="139" /> год ју је могао наћи, као што вредна чела не оставља у врту ни 
е узрок Јелена и срећни случај, који ју је к њему довео онда, кад јој се он престаде на свагда  
упама, да се скупља остала војска, коју је он у Кукушу дочекивао и испраћао у Сер.</p> <p>Краљ  
ти пред оним делом краљеве војске, коју је краљ био повео на Николу Алтомановића.{S} Баш кад је 
 је био главни логор јужне војске, коју је имао деспот Угљеша лично да поведе у бој против Тура 
 њу ступио, и да је остао у части, коју је до мало пре имао.{S} Овако — никако.</p> <p>Он овде  
последњу и највишу лествицу части, коју је могао овде имати.{S} Одатле се само могао спуштати н 
 врлом витезу ода последња почаст, коју је истинито заслужно.{S} Благо мојих ризница стоји ти н 
ајнички и несвесно грчила руку, за коју је бејаше нападач ухватио, а другу је подигла према оно 
ти.{S} Исаија је утонуо у тугу, а Рајку је било тешко као да се неке тужне успомене у души и пр 
 Она устаде и приђе прозору.{S} На пољу је месечина, те могаше одмах познати Рајка.</p> <p>— Ти 
о неки мали ратни савет.</p> <p>На пољу је била слаба месечина.</p> <p>Рајко изиђе из двора, па 
 је с војском град Бигу.{S} У Дренопољу је главни наш заповедник Лала-Шахин, ал’ војске има врл 
930_C6"> <head>VI</head> <p>У Крстопољу је од доласка Гојковог било све мирно, па се и преплаше 
но улазио у бунтовничку Бигу, стиго̑ му је гласник наше победе.</p> <p>— Хвала Алаху и пророку, 
ла грчка, ал’ војвода Богдан хоће да му је певам српским речима...</p> <p>Гојко и Рајко пролажа 
мена.{S} Сам са својом војском, која му је била при руци напао је, а Јевренос-бег дошао му је п 
она своју срећу проба.{S} Приступила му је узбуђена, јер је знала да од одговора његовог зависи 
на увенути.</p> <p>— Витеже, — рекла му је она пред свима гласом, који је издавао свуколику неи 
ико шарено перо нојево.{S} О бедрима му је висио широки палош са позлаћеним балчаком, који се з 
е руку да такне Мару.</p> <p>У очима му је сијао огањ јужњачке природе, у њему је кипела страст 
Мрњавчевић, па је и запросио.{S} Она му је по пристанку родитеља својих радо пружила руку.{S} В 
 Томи није било свеједно.{S} Највећа му је погибао сада грозила од Гојка, који је <pb n="89" /> 
седама Јована Златоуста, а деспотица му је давала за право, хвалећи са своје стране побожну пое 
а свагда код свога господара, Угљеша му је радо давао проније за уживање.{S} На тој земљи стари 
а, да се Момчило њиме хвалио.{S} Кад му је Рајко са својом мајком дошао једном у посету, Момчил 
еза, кад ју је Гојко поздравио и кад му је она Бога прихватила.</p> <pb n="112" /> <p>Из првих  
биља био у опште повукао.</p> <p>Кад му је играчка са ћесарицом и Маром код старе црквице осује 
ојко.— Краљев зет Ђурђе Балшић, који му је био савезник против Алтомановића, као да је окренуо  
 кратки али смишљени.{S} А нада свим му је мио поглед.{S} Око његово продире, чини ми се, у сва 
великој части код свакога.{S} Султан му је у радости послао златну сабљу, а шта ће тек бити кад 
 руци напао је, а Јевренос-бег дошао му је после у помоћ.{S} Одважност Хаџи-Ил-бегова донела на 
ним противником њиховим.</p> <p>Прво му је говорило осећање према Гојку, друго дужност према ст 
његов Властоје, друг је Војихнин Био му је саветник у ратним и државним пословима а такмац уз з 
>— Говориш из моје душе, — одговорио му је Гојко — али ипак и ја и ти превиђамо две ствари.{S}  
 <p>— И сам тако мислим, — одговорио му је Гојко, и на томе је њихово разбирање о уклањању Томи 
ког је, без сумње, рода.{S} Понуђено му је, да прими свету веру нашу.{S} Он је одбио.{S} Ноћас  
pb n="22" /> у знак захвалности, што му је Властоје једном код Крстопоља на обали Белог Мора сп 
ља ковати док је вруће, Љубоје — што му је Тома реко да им треба хитати, а пратилац — што је мо 
 n="60" /> мога брата.{S} Виноградар му је био неки Грк.{S} Плашљивица се препаде од Турака, па 
све је мање, краће и мирније.{S} Још му је сва нада у јединцу Гојку, честитом младом војводи у  
и против азијатских варвара.{S} На њему је право проклество.{S} Он је сина свога ослепио.{S} Он 
 је сијао огањ јужњачке природе, у њему је кипела страст, а разум је лако уступио своје место о 
p>— А од куда ти, велможо, знаш, у чему је моја срећа?</p> <p>— Знам, јер умем читати људска ср 
ог свог друга, па га, казавши му у чему је ствар, поведе са собом у врт.</p> <p>Ушавши, старац  
вити сада.</p> <pb n="132" /> <p>Јелену је ћесарици Ани и њеном двору приказао монах Исаија.</p 
ловини источне ивице логорске.{S} Јужну је страну граничила бујна Марица, а западна страна, од  
узде крупнога вранца без белеге а десну је спустио на колено.{S} За њим су ишла два часника а д 
 се на западу Гвоздена Врата; на северу је каменити Мелник на Бистрици; јужно се отвара поглед  
о јесени лагано сабирала.</p> <p>У Серу је био главни логор јужне војске, коју је имао деспот У 
м старом оцу ожалостиле Мару, толико су је исто и умириле речи, којима јој је Гојко јасно казао 
а, друго знатно место у деспотовини; ту је и каменита тврђава Мелник, и Крстопољ на Беломе Мору 
м са лаком стрелом и тулом о рамену; ту је Тома Теологита, забринут да се данас не деси штогод, 
даровано многим царским повељама.{S} Ту је спадао и један млин на Мутници, речици недалеко на < 
абрано друштво на чилим коњицима.{S} Ту је био деспот Угљеша са оружјем и позлаћеним рогом лова 
 међу свима свих јужних државица.{S} Ту је била и Драма, друго знатно место у деспотовини; ту ј 
ога манастира, у Меникејске Горе.{S} Ту је на миру настављао свој превод богословске књиге грчк 
купине.</p> <p>Они стадоше.</p> <p>— Ту је зликовац! — рече старац и извади нож, па корачи напр 
 свога клисара.</p> <pb n="83" /> <p>Ту је Ана чешће долазила на вечерње или зором на јутрење.< 
задовољан драмским одељењима.</p> <p>Ту је војска имала да се одмори три дана, па да се сва кре 
т твоју — одговори Тома — у нади, да ћу је ма и накнадно заслужити.</p> <p>— Добро, — рече Угље 
ђења надму.{S} Очима је стрељао, у лицу је био црвено-црн, а левом је руком био подигао корице  
л’ грех му цео не слути.</p> <p>Бегунцу је пут мало познат.{S} Гониоцу је тек у бледом сећању.< 
>Бегунцу је пут мало познат.{S} Гониоцу је тек у бледом сећању.</p> <p>Обојица ободоше коње.</p 
на тамне стране државних прилика Угљешу је у почетку обмањивало о величини његове душе и ширини 
е му поруке шаље Угљеша с краљем, одмах је дао пристанак у име своје и свога брата.</p> <p>Кост 
потовину Дејанових синова.</p> <p>Монах је био зао пророк, а његове речи у вези с пловдинским д 
ожној и завађеној господи српској страх је био све моћнији непријатељ из Азије.{S} Јужни и севе 
јвода Љубоје отишли су у Драму, куда их је узвишена ћесарица ненадно позвала.{S} Ипак - реци —  
 су били лични чувари Угљешини, који их је добро пазио.{S} Међу њима је било честитих јунака ал 
вац, који је због својих услуга, што их је чинио ђеновским и дубровачким трговачким бродовима,  
>— Затекао сам много рушевина, из којих је ваљало стварати тврде бедеме и грудобране.{S} То сам 
оривши се мало, оставише коње, из којих је била читава магла од паре, па се почеше одвајати у о 
ају.</p> <p>Будни су стражари, а од њих је буднији — њихов господар.</p> <p>Са високе куле мотр 
ела од трке поузданих жерава.{S} Ваздух је пиштао од фијука стрела и узмахивања сабљама.{S} Био 
 било, — показиваше старац — а зликовац је хтео отуд иза леђа напасти.{S} Је л’ тако било, неср 
епе, нешто шапутаху.</p> <p>— Неваљалац је он.{S} Није ни чудо — туђин је, па га и не боли срце 
а лупа преста па опет наста.{S} Бегунац је сишао с моста, гонилац на њ наишао.</p> <p>Међу њима 
 се топот потмулом лупом</p> <p>Бегунац је наишао на мост.</p> <p>Гонилац напреже слух.</p> <p> 
ко је Гојко дочекао вече.</p> <p>Старац је ућутао, склопно очи, и лагано испустио руку Гојкову. 
на ћесарице! — рекао јој је Тома. — Ваш је налог извршен.{S} Али само још неколико часова да см 
м, која му је била при руци напао је, а Јевренос-бег дошао му је после у помоћ.{S} Одважност Ха 
> <p>Пратиоци се скаменише од чуда, кад Јевренос-бег нареди, да се коњи обрну натраг</p> </div> 
м.</p> <p>Тај вођа бејаше главом чувени Јевренос-бег, један од највештијих ратника турских, пот 
 надају нападу, није имао кад да иде до Јевренос-бега, који је са војском чекао на половини пут 
Ил-беже! весели се, примиче ти се помоћ Јевренос-бега!</p> <p>А густи редови српске војске поче 
!</p> <p>То поможе.</p> <p>Славољубивом Јевронос-бегу то бејаше најјачи разлог, и он рече:</p>  
ити на услузи.{S} Послушајте ме!</p> <p>Јевронос-бег размишљаше, а Тома лукаво додаде:</p> <p>— 
говори му Угљеша.</p> <p>Тома је био од једа зелен.{S} Не рекавши ни речи, једва дочека крај ве 
вођа бејаше главом чувени Јевренос-бег, један од највештијих ратника турских, потурица грчкога  
њен излете из одаје, где су се гостили, један дервиш.</p> <p>Он се заустави на широким мермерни 
ас осећају због метежа и раздвојености, један од ловаца рече:</p> <p>— Нека је слава и хвала го 
 склопише крвави вали Маричини над њом, један млади Турчин, који је стајао на обали одакле се ж 
рном Рајку.</p> <p>На витешком мегдану, један пут, забаве ради Гојко је са својим коњицем Лабуд 
 <p>— Зликовац, неваљалац, најамник!{S} Један од оних што су мене пре везали за врбу, кад су на 
апред, а Угљеша скочи са свога коња.{S} Један копљаник из пратње <pb n="43" /> прихвати узде од 
он слеже раменима па одговара грчки.{S} Један пут видех, како изиђе из <pb n="123" /> двора вел 
тепенице, које се сјају на месечини.{S} Један заповеди нешто стражару, који је био на степеница 
из руке — двојица га нападоше с леђа, а један га тешким гвозденим ступцем удари по врату тако,  
за руку.{S} Прискочише и она двојица, а један од њих извуче нож.{S} Трећи говораше Ани нешто бр 
 Гојко.</p> <p>Момци прихватише коње, а један осветли буктињом степенице, куда се иде у Гојков  
о толико, да су поклисари од границе, а један пут чуше да су чак од Пловдина, али ништа више ни 
ну буљина.</p> <p>Неки се прекрстише, а један полугласно рече:</p> <pb n="58" /> <p>— На твоју  
 Мара престрављене писнуше и стадоше, а један од оне тројице притрча и ухвати Ану за руку.{S} П 
а путник уведе и коња, па га привеза за један колац.</p> <p>Кад приђоше ватри, која се бејаше ј 
ити два пута.{S} Она тражи маха само за један тренутак.{S} Више јој не треба, јер је своје пост 
ом пољу ?{S} Не!{S} У овим је крајевима један још господар, коме он није служио.{S} А тај је го 
десној руци нож, приђе, мало погнут, на један корак до Рајка, исправи се, измахну ножем у стран 
даље губише ка југу.</p> <p>Врата се на један мах отворише, и на њима се указа — Тома Теологита 
ржати у животу.{S} Али је сад Јелени на један пут из мркле ноћи свануо сјајан и ведар сунчан да 
лачише пажњу младога Турчина.</p> <p>На један пут му се учини да чује топот коњски.{S} Послуша  
 <p>Ходаше собом горе и доле.</p> <p>На један пут стаде и лупи руком о руку:</p> <p>— Она је!</ 
и копаља, незнани брајко, дајеш? — пита један, који се спрема да осветла образ себи и својима у 
слите о оном сну, што се прича? — упита један озбиљније.</p> <p>— А какав је то сан? — навалише 
ше мост, па се упутише право пољем, кад један од пратилаца ободе коња и приђе Богдану.</p> <p>— 
 да рукама опипа везанога.</p> <p>Прође један тренутак, а старац викну и устаде пљеснувши рукам 
скрхано оружје српско и грчко, Драма је један од првих и најлепших залогаја, на које је зинула  
а његова помоћ не дође касно.{S} Кад је један од завереничке дружине, који је био код саме цркв 
оме, чувеном војводи Момчилу.{S} Кад је један пут у говору споменуо Тома битку код Перитеориона 
не ослободи неизвесности.</p> <p>Кад је један пут Мара сама у градском врту обилазила цветне са 
Умро је војвода Властоје.</p> <p>Био је један од топлијих пролећних дана у месецу марту.{S} Бри 
и.{S} Она се већ била загасила, само је један крњадак лагано тињао.{S} Старац се саже, једним д 
амо! — у веселој дружби једној довикује један.</p> <p>Где ћемо гусле сад наћи?</p> <p>— Како гд 
јавише.{S} Само се са друге стране реке један повећи камен одвали и одроњавајући за собом земљу 
од старе, добро му познате, грчке крчме један мали одред богато одевених коњаника турских.{S} О 
до?{S} Ово вам је у помоћи! — нашали се један, куцкајући чутуру.</p> <p>Она пође од руке до рук 
коњима.{S} Напреже вид и спази, како се један одвоји и врати брзо натраг путем ка Дренопољу, а  
 и са сребрног служавника, који принесе један дворанин, узе со и хлеб, подносећи их Угљеши.</p> 
мири нас са црквом цариградском! — рече један.</p> <p>— Гле, сад, а од кад се ти поче бринути з 
p>— И вино весели срце човеково! — рече један пошто се добро поткрепио.</p> <p>— Да Богме! — од 
ва војска, нема још непријатеља, — рече један од Богданових стегоноша.</p> <p>— Тебе није треба 
више о судбини дана, што долазе, — рече један.</p> <p>— А шта бих ти знао, синко, и казивати!{S 
ини.</p> <p>— Хвала ти!</p> <p>Стискоше један другом јуначке деснице, Гојко скочи на коња, па с 
гим царским повељама.{S} Ту је спадао и један млин на Мутници, речици недалеко на <pb n="23" /> 
<p>— Опомени га наше понуде, — заповеди један часник тумачу.</p> <p>Тумач упита Гојка, хоће ли  
о жаљаху свога доброг господара.{S} Али један не бејаше таког срца.</p> <p>То је био неки туђин 
а два дела, који су, покривени, стајали један до другог као <pb n="102" /> две одаје у зиданој  
а својим моћним пророком радује! — вели један часник турски <pb n="181" /> у великом мермерном  
 те не познајеш снаге планинске, — вели један са плачкавичких <pb n="153" /> катуна Дејановићев 
о да ти не будем, синко, невесео — вели један од њих — кад сам ноћас снио немиле снове!</p> <p> 
лон’те се, јунаци!</p> <p>— Деспоте, ни један се неће маћи.{S} Ја сам их заклео, да својим кост 
ва памте, који им је бој био први, а ни један од њих не зна, у колико је битака био, колико пут 
38" /> те обилазише војску, и још се ни један пут не вратише у град невесели и незадовољни.</p> 
говори Вукашин. — Руку ову не замори ни један непријатељ царства или куће наше.</p> <p>— Тако ј 
ао што вредна чела не оставља у врту ни један цветак.{S} Није се само дотакао онога — чега није 
>— Војводо, напред!</p> <p>Љубоје крочи један корак напред, али стаде и оста непомичан.</p> <p> 
роз ноћну се тишину разлеже трубни знак један пут, два пут па онда и трећи пут, а мало после чу 
/p> <p>— Јунаци, Бог с вама! — приђе им један други са Струмице. — Зар нађосте да се са њим над 
твореном прозору, са кога се лепо видео један део звезданог неба.</p> <p>— Господару, ти си од  
ас опљачкаше, а мој отац, који се, како један говораше, још тужне ноћи у Галипољу прекино̑, јед 
 њом пође — по њеној жељи — Мара и само један пратилац, стари дворанин Благоје.</p> <p>Тома се  
дао лисни урес дрвљу, унесе кроз прозор један пожутели лист.{S} Тома га руком у ваздуху ухвати, 
ила највећа невоља јавио нам се у помоћ један непознати туђин — ђаур.{S} Он је и одвео наше у с 
ревалио је био половину пута, кад уђе у један не много велики кланац.{S} Лево и десно дизали се 
ијукање џилита и копаља — помешаше се у један страховит глас, који се одбијаше у котлу, где је  
 раздели на по неколико редова, и сви у један пут стадоше пажљиво испуњавати дугачке празне про 
да му буде ближе десници.</p> <p>Томи у један пут постаде све јасно.{S} Трже мач и ступи корак  
дбини да, као и остале, утрне.</p> <p>У један мах Рајку се учини да поред ватре пролазе лагано  
p>Ту Су.</p> <p>-Бегунац и гонилац чују један другоме дах, осећају пламен мржње међусобне.</p>  
 дохваћен џилитом, заљуља на своме коњу један крајишник до Вукашина.</p> <p>— Коња! — викну Вук 
идем.{S} Па да не би мој одговор чуо ош један, који је у куту те собице био, он му се окрете и  
и једне речи рећи, а Тома јој приђе још један корак ближе.{S} За тим се окрете, те једним погле 
 даље на северу упоредо са њим тече још један поток, који се, тако исто, улива у Марицу.{S} Изм 
одужио све више мрзети Тому.</p> <p>Још један пут је повео реч о Томину уклањању.</p> <p>— Њега 
ни Тома Теологита.</p> <pb n="41" /> <p>Један поглед Љубојев, где је осећај отео узде разуму, б 
ружине, што је у округ поседала.</p> <p>Један војник изиђе из чадора и изнесе велику чутуру с в 
на вечерње или зором на јутрење.</p> <p>Један пут јој Тома Теологита причаше како стари свештен 
<p>Гојко западе у најгушћу сечу.</p> <p>Један турски коњаник измахну на њ палошем, а старац га  
ше, још тужне ноћи у Галипољу прекино̑, једва изнесе душу до Свете Горе.{S} Ту <pb n="114" /> ј 
ајало то утицање, јер се турска војска, једва четвртина укупне српске бојне силе, у дугим, мест 
о од једа зелен.{S} Не рекавши ни речи, једва дочека крај већа.{S} А тада се брзо повуче у свој 
м и месец са свим изгреја.</p> <p>— Ху, једва се опростих напасти! — викаше старац, па се обрат 
/p> <p>Рајко застаде на степеницама.{S} Једва дође себи, а онда понови:</p> <p>— Она?{S} Јелена 
 и брзи полазак сазнала од Видосаве.{S} Једва је успела да га причека при његовом изласку из гр 
његов појас.{S} Године су превалиле.{S} Једва чекам, да се вратим у Драму. —</p> <p>— И дочекал 
ј задовољи прву радозналост.</p> <p>Ана једва вероваше, па се и сама поче досећати.</p> <p>— Са 
 више није надала, и с Исаијом, кога је једва била и запамтила, учинио је, те је од амазонке Је 
 стари дворанин Благоје.</p> <p>Тома се једва одржао, да се не изда од силне радости, кад је ви 
ла у ловачкој свити деспотовој, Мара се једва уздржала, да одмах и пред свима на дворишту не па 
и нису имали ни куће ни кућишта.{S} Они једва памте, који им је бој био први, а ни један од њих 
везда — звезда издала...</p> <p>Гласник једва дође себи од бола:</p> <p>— Авај нама! — болно пи 
 С Богом! — па ободе коња.</p> <p>Гојко једва стиже да махне руком, па се пусти да не изостане  
м, и каза му све.</p> <p>Стари се монах једва држаше на ногама од силног и тешког изненађења.</ 
, у крви и ранама огрезао витез.</p> <p>Једва се држао на коњу, који се лагано спушташе низа ст 
и, а Видосава јој је била једина утеха, једина душа, којој се могла без устезања поверити.</p>  
 и Мара у Драми, а Видосава јој је била једина утеха, једина душа, којој се могла без устезања  
је у исто доба био у целој ужој околини једина човечја прилика, јер црквица не имаше чак ни сво 
која је била напред прорачуњена.</p> <p>Једина је била Мара, према којој је био неусиљено пажљи 
ерује.{S} Али кад Ана настави:</p> <p>— Једини искрени пријатељ мој у драмској области данас је 
ари дворанин Благоје, који заостаде као једини пратилац њен. — Недалеко је — продужи <pb n="51" 
онда, кад и ја деспотску.{S} Ми бејасмо једини, који се одушевљавасмо мишљу о одржању оне снаге 
 мајка, и брат и сестрица!{S} Она ми је једино благо!{S} Други — веле — имају отаџбину, а ја ни 
е.</p> <p>Заповедник се Пловдина уздаше једино у српску помоћ.{S} Зато се и обрати српској стра 
д згодним изговором да раде противу нас једино из оданости царској заветној мисли, у тренуцима, 
>— И ево овде, у осами ових гора, ближе једином господу Богу, кунем се, да другог греха немам н 
за свету мисао ускрснућа српске снаге и јединства.{S} И то ти даје ведрине.{S} О, како сам се о 
е прохтеве и ненасите жеље удари клин у јединство српске отпорне моћи са ових страна, није ли п 
с ума ни једног тренутка велику мисао о јединству и снази нашој на југу.</p> <p>— Мој се деспот 
а.{S} Жели стари ратник да загрли свога јединца.{S} Верује да ће му лакше бити.{S} И ја те, узв 
о ускратиш оцу на самрти да загрли сина јединца.{S} Чини, госпођо, како те Бог учи, али —</p> < 
днога дана дати благослов очински своме јединцу.{S} До сад не дочеках таког дана, али Бог је ми 
раће и мирније.{S} Још му је сва нада у јединцу Гојку, честитом младом војводи у служби драмско 
г господара стадоше укрштати стреле.{S} Једна окрзну по руци Гојка, који се на мах лати мача и  
 једног дана пред вече две монахиње.{S} Једна бејаше деспотица Љуба — сада већ монахиња Јефимиј 
јпоузданијег крила на граници.</p> <p>— Једна са свим утрну! — рече скоро полугласно излазећи.< 
е довољан да пробуди сумњу Томину.{S} А једна ма и најмање основана сумња кадра је била привући 
оје му у сећању буде прошлост.</p> <p>А једна засја мало јаче, и он на њеном сјају виде последњ 
а стабла, на коме сам и сам био до сада једна и то по готову сува грана! — реко је тада Исаија. 
звезде тако, да није чуо, кад се женска једна прилика успела уз стрмените степенице високе куле 
 каменити брегови, а међу њима је текла једна далека Струмина приточица.{S} Пут је Гојка водио  
оћи ћемо право ка Дренопољу.{S} Али има једна мала незгода.{S} Краљ Вукашин је скупио своју вој 
аше се синоћ са мном, а млада добричина једна хваљаше пловдинско вино, кад им приђох.{S} А сада 
истоку звездано се јато множи, а сјајна једна звезда прети да надсија моју звезду — водиљу.{S}  
 <p>— Па ако!{S} Опет је, велим ти, све једна вера.</p> <p>— Дабогме! — умеша се трећи. — За ве 
одица учена?{S} Зар си заборавио, да је једна моја стрина видела, истина мало по из даље, и сам 
ини браће Дејановића близо пута била је једна повећа колиба.{S} Уз неке старе рушевине пастири  
ешћена лежала, устала, прихватила ме је једна милостива рука.{S} То бејаше стари игуман хиленда 
уба, па продужи: — Добра мајко!{S} Није једна суза канула у твојој кући због тог туђина, а ти н 
неког потопљеног предмета.{S} За тим се једна по једна црта и сличица све јаче отимље од забора 
ивота.{S} У очима јој заблисташе сузе и једна се скотрља па јој овлажи образ и паде на руку.{S} 
на последњи мост међу бедемима градским једна му рука пружи кроз мален отвор ноћне стражаре кит 
љевом Марку и реци, да жртве одоше брзо једна за другом! — заврши Богдан.</p> <milestone unit=" 
никако не престајаше, одупираше се само једна ватра готово на самом јужном крају логора, где бе 
опљеног предмета.{S} За тим се једна по једна црта и сличица све јаче отимље од заборава, све в 
и сећању његовом лагано ницаху једна по једна успомена.{S} Прво се појави само нејасна контура  
 Колико ? — одговори други, — све је то једна, српска вера.</p> <p>— Хе, брајко, има ту и Грка  
p>У души и сећању његовом лагано ницаху једна по једна успомена.{S} Прво се појави само нејасна 
релази на другу, десну страну њену, још једна жртва тужнога покоља.</p> <pb n="177" /> <p>Кад с 
зговору напред, а за њима се журио, још једнако забринути, Тома.{S} Понеко од млађих витезова,  
и, са разних крајева двеју деспотовина, једне војводине и краљевине, а нада свим шаренило накуп 
} Брзо је познао људе и проценио је.{S} Једне је више призивао, друге избегавао.</p> <p>О њему  
не двоумим.{S} Ти га се сећаш, Љубо.{S} Једне је вечери ненадно пао у Сер.{S} Ја сам појмио њег 
но.{S} Док се мајка бринула за добро са једне стране, прилазило је зло са друге.{S} Ко мени мож 
, прелазећи с једне слике на другу и од једне успомене ка другој</p> <pb n="103" /> <p>Готово о 
 <milestone unit="*" /> <p>Враћајући се једне вечери са малог излета на коњима Тома је био добр 
би на сјају једних очију и топлини душе једне било свуда добро и у вечитом леду топло!</p> <p>— 
/p> <p>Помрчина.{S} Ни једне звезде, ни једне ватре, нигде огња, искре, светлости.</p> <p>Зна л 
летних грешника.</p> <p>Помрчина.{S} Ни једне звезде, ни једне ватре, нигде огња, искре, светло 
е господар ћесарица Ана.{S} Не треба ни једне речи да ти кажем о твоме поступању према њој.{S}  
 случај нанео.</p> <p>Мара не могаше ни једне речи рећи, а Тома јој приђе још један корак ближе 
 други гласник одјездио Богдану, ушавши једне вечери у собу Угљешину, деспотица затече свога во 
 ал’ је мојим очима јасно, како се сјај једне у другу прелива.{S} То је твоја звезда.{S} Моја ј 
о границе суседне Богданове војводине с једне и низ пучину.{S} Орфанског Залива с друге стране. 
њим одиграше.</p> <p>У њему се борише с једне стране супарништво у љубави, уверење да Гојко ниј 
 је доживео, и будан снива, прелазећи с једне слике на другу и од једне успомене ка другој</p>  
вих огранака планине Плачкавице.</p> <p>Једне летње вечери седео је пред том колибом неки стара 
е у град невесели и незадовољни.</p> <p>Једне вечери Угљеша сазва ратничко веће на коме одређив 
ена се браћа поделила на два логора.{S} Једни су бранили старог краља Дечанског, други су били  
зи у логор.</p> <p>Ратници се устремише једни на друге, па што у ноћној тмини даде коме Бог.</p 
ом доласку.</p> <p>— Туђин је, — рекоше једни.</p> <p>— Византинац рођењем, — додаваху други. < 
игово и поклисар Гојко.</p> <p>И док су једни причали о његовом доласку, дотле су други разноси 
и северни делови српских земаља стајаху једни према другима као отворени непријатељски логори.{ 
рњадак лагано тињао.{S} Старац се саже, једним дрветом разгрну покисли пепео и пухор, па оно ма 
рњи бој, где су биле две малене собе са једним предсобљем.</p> <p>— Станује ли когод овде ? — у 
оше из града на коњима Тома и Љубоје са једним пратиоцем коњаником и окретоше јужним путем, кој 
е ловци видеше да ће их послужити време једним од најлепших дана позне јесени.</p> <p>Одморивши 
ан корак ближе.{S} За тим се окрете, те једним погледом премери собу, па онда, готов са одлуком 
> велика змијурина.{S} Ја сам је хитцем једним скинуо и ослободио сиротане, али је то било са с 
муком разбисте.</p> <p>Турци одговараху једним узвиком:</p> <p>— Алах, ил-Алах!</p> <p>То бејаш 
ржати.{S} Изјављујући да га само реч из једних уста може задржати, он је са Лабудом налетео на  
а овде има једно срце, коме би на сјају једних очију и топлини душе једне било свуда добро и у  
ешом отишао у Прилип а одатле у Скопље, једно, да је ближе оном одељењу своје <pb n="118" /> во 
ипак и ја и ти превиђамо две ствари.{S} Једно је, што ћесарица не жели чути ни речи од свега, ш 
пријатељ пријатељу и млађи старијем.{S} Једно се догоди ономад а друго сад.</p> <p>Гојко га са  
оји у томе ни њему не беше непознат.{S} Једно пак, чиме се необично одликовао и што га је Угљеш 
ож’да у души племенитога човека.{S} Ал’ једно, што свака црта лица, сваки покрет тела казиваше, 
чаних зракова, причај тамо, да овде има једно срце, коме би на сјају једних очију и топлини душ 
р са горње северне стране његове, па се једно примаче североисточном а друго северозападном кра 
о је у Драми било још мирније.</p> <p>У једно се доба учинило доброј Видосави да не треба више  
 привођаше два оседлана и спремна коња: једног за Гојка а другог за себе.</p> <p>Тада Гојко ухв 
ћеном ђерђеву своме почела неки вез.{S} Једног је дана <pb n="148" /> радила лагано, мисли су ј 
их војвода?{S} Има, има — ја сам чуо за једног његовог војводу младог Гојка.{S} Хвале га на дал 
 једном жалосном врбом крај студенца на једног војника, гласника браће Дејановића.</p> <p>Гласн 
утуру међедином опшивену! — виче испред једног чадора неко из дружине, што је у округ поседала. 
е своје...</p> <pb n="154" /> <p>Испред једног чадора надмећу се војници у скакању.</p> <p>— Ко 
тадоше уклањати од ватара, жураше се од једног огња до другог неки крупан старац, војник из Деј 
о, да је она у служби и милости госпође једног од највернијих дворана Костадинових, и да је по  
посебним својим разлогом.</p> <p>Кад се једног предвечерја у доба сунчева заласка пред великим  
астира светог Јована Претече сретоше се једног дана пред вече две монахиње.{S} Једна бејаше дес 
купоценим поклоном, који се састојао из једног чисто златног путира са осталим утварима потребн 
t="*" /> <p>Стари дворанин брзо пробуди једног свог друга, па га, казавши му у чему је ствар, п 
еша дошао неопажен, те му није могла ни једног корака прићи у сусрет.{S} Он је био врло весео,  
бе зато баш и шаљем — не смећи с ума ни једног тренутка велику мисао о јединству и снази нашој  
о ка источној страни брега.{S} Ту, крај једног студенца, нађе Љубоја, који се у самоћи одмарао. 
} Стари дворанин Благоје већ је опремио једног поузданог коњаника, који зна шта ће монаху поруч 
сте вреже бршљана, што се обавијаше око једног дрвета.{S} За њом се појавни Видосава.</p> <p>Ма 
лена још.{S} Данас ми и Византија имамо једног заједничког непријатеља.{S} То треба да је водиљ 
ичке и сеоске, која није послала бар по једног војника, а из многих се кућа кренуше по неколико 
 Небо се разведравало, још мало па се с једног краја почеше и звезде показивати.</p> <p>Тада за 
денца.</p> <p>Ту га, на положеном деблу једног скоро обаљеног храста, затече и Тома.</p> <p>— А 
следњих дана договоре се рудари и пошљу једног монаха, кога су умолили да подсети Костадина на  
е сила мања.{S} Има нас по четворица на једнога њиховог.{S} Али не заборавите, да победа није у 
ише нема шале, прискочи у помоћ и стаде једнога давити.</p> <p>Старац хтеде нешто рећи, али се  
им Бога, да му да толико снаге, да може једнога дана дати благослов очински своме јединцу.{S} Д 
<pb n="176" /> дугој линији док трајаше једнога ратника.{S} Поједине се чете повлачише југу ка  
 је узе и брзо изиђе.</p> <p>То је било једнога дана из јутра.{S} Још пре заранака истог дана И 
се код Пловдина догађа, угасио се живот једнога старог витеза.{S} Умро је војвода Властоје.</p> 
места, — задржа га Гојко, показујући му једнога копљаника, који им привођаше два оседлана и спр 
ко није остварила.</p> <p>Ја сам помоћу једнога путника, поклоника гробу Спаситељеву, отишла у  
ученик младога Византинца, кога Рајко у једнодневном бављењу своме и не виде.</p> <p>Лукави учи 
нину, вешто трагајући дивљач.</p> <p>На једној коси она се, слутећи плен, одвоји од Маре и у ла 
 гусле, гусле овамо! — у веселој дружби једној довикује један.</p> <p>Где ћемо гусле сад наћи?< 
и јој стас левом руком а десну пруживши једној групи звезда, које су биле источно од њих.</p> < 
ца заложила, остадох непоколебљиво одан једној мисли, једном узору своме.{S} А тежња за тим и ј 
 Она нас сада гони, да главе приклонимо једној глави.{S} Данас је дужност најумнијој глави, да  
ћи ће наше мисли у једном уму и жудње у једној души.</p> <pb n="160" /> <p>— Нек тако буде ! —  
а старац, притежући га рукама, држаше у једној свој нож.</p> <p>— Нећу, да те убијем одмах, већ 
ачних жеља.{S} Па ипак остадох ватрен у једној жељи, за коју се моја породица заложила, остадох 
м, — која је, изгубивши и оца и мајку у једној опсади Мосинопоља, места на путу из Крстопоља за 
сарице.</p> <milestone unit="*" /> <p>У једној одаји малога двора, што се пружа као крило велик 
стадох непоколебљиво одан једној мисли, једном узору своме.{S} А тежња за тим и јесте оно, што  
 нас господ, — говораше Ана чешће.{S} А једном зовну дворанина:</p> <p>— Благоје, је ли раздеље 
ицу.</p> <p>— Хвала Анђеле! — рече Тома једном. — Ти увек стижеш, кад треба!</p> </div> <div ty 
> <p>— Ти ћеш бити гласник, — рече Тома једном разборитом копљанику.{S} Отићи ћеш на свом коњу  
n="129" /> тог ножа он је и пресекао на једном месту лагано канице, којима је био у квргу, али  
дбу најбољега јунака свога...</p> <p>На једном се месту бацају ратници камена с рамена.</p> <p> 
 цркве.{S} До црквице је била капела са једном одајицом, у којој је становао неки осамдесетогод 
 ловачке групе по уговореном плану и са једном лозинком.</p> <p>Тако се друштво брзо смањивало  
ад сиђе доле између два брега наиђе под једном жалосном врбом крај студенца на једног војника,  
д чадором својим стари дворанин Благоје једном младом грчком певачу, који држаше у рукама цитру 
 у знак захвалности, што му је Властоје једном код Крстопоља на обали Белог Мора спасао живот о 
 би, на послетку, било на одмет и да се једном скрасим после толиког лутања.{S} Та ја бих се мо 
ојим милим у Драми.</p> <p>Враћајући се једном поред обале речне, Гојко срете једну женску, кој 
а као и ја.{S} Он ми је, кад смо опсели једном Сер, живот спасо у једном ненадном испаду грчке  
о бојиште, на коме ћемо бити — рекох ти једном — или први победиоци или прве жртве!</p> <p>— Па 
 Кад му је Рајко са својом мајком дошао једном у посету, Момчило је у велико био ученик младога 
 сутра сунце гране наћи ће наше мисли у једном уму и жудње у једној души.</p> <pb n="160" /> <p 
не бејаше.</p> <p>Скуп је био одређен у једном пропланку са северне стране, а одатле је ваљало  
дска срца.{S} Ти си ме чудно погледао у једном тренутку, кад сам стрељао орла пред ћесаричином  
аше разбојнике.</p> <p>Све је то било у једном тренутку.</p> <p>На мах се зачу бахат коњски, ал 
ад смо опсели једном Сер, живот спасо у једном ненадном испаду грчке војске.{S} Од тада се ника 
еће, која ми се указала у младом витезу једном.{S} Тај је витез био из ових северних крајева, а 
ољу.</p> <p>— А зар мислиш, старче, још једном па бојиште? — упита војвода.</p> <p>— Мислим, Бо 
сти главу на узглавље и прекрсти га још једном.</p> <p>Ветар духну и суво лишће обнаженог дрвећ 
граду околног дворишта.{S} Прегледа још једном, колико се могло разабрати, по небу, па се саже  
, — уздахну мало даље неко. — Да се још једном кренем, полако — ах! — и он се стропошта поново  
о.</p> <pb n="167" /> <p>Ал’ кад се још једном понови сумњива звека, неко испод чадора јако вик 
 гласнику, хтеде нешто рећи, очи му још једном живље севнуше па се склопише, и — угасише на сва 
а, заустави поглед на Гојку, очи му још једном синуше — и издахну.</p> <p>Гојко зајеца, витези  
чести самртника.</p> <p>Властоје их још једном погледа, заустави поглед на Гојку, очи му још је 
ом савезу.{S} Па ипак не бејаше лако ни једноме а најмање деспоту Угљеши, који је имао да издрж 
мена на време пажљиво отклањаше.</p> <p>Једноме се учини одјек вихорова јаука, други мишљаше да 
окриљем звезде нашег рода поћи у бој за једну мисао! — одушевљено рече Угљеша, и устаде пруживш 
пева другу песму, рекавши:</p> <p>— Сад једну грчку.{S} И ова је била грчка, ал’ војвода Богдан 
е једном поред обале речне, Гојко срете једну женску, која је хтела у лаком чуну прећи на другу 
осмо! — довикну им Гојко.</p> <p>— А ми једну и спасосмо! — одговорише они, показујући на старо 
оле изнемогло, стотина издише снивајући једну кап воде.{S} А гдегде жерав, који је негда летео  
>— Звао сам те, војводо, да ти саопштим једну своју одлуку, која се тебе тиче.{S} Дренопоље је  
ма врлина, сви би се ти стекли с нама у једну заједницу противу страшног новог непријатеља свих 
, опет тамо окренут, очима мотри звезду једну, необично сјајну, на небу.</p> <p>И сада је утону 
ватре да се суши, па сам седе на велику једну главњу с друге стране огња, а домаћин подстаче ва 
а војском чекао на половини пута између Једрена и Чрномена.{S} Сам са својом војском, која му ј 
бе и лете.</p> <p>Ко зна колико времена језде?{S} Бегунац за цело не, гонилац још мање.</p> <p> 
раво у Крстопољ.</p> <p>По мрачној ноћи јездили су коњаници врло брзо.</p> <p>Сва тројица бејах 
.{S} Био сам рањен у леву руку, али сам јездио за стрицем својим.{S} Он је био крвав и страшан. 
ао у рукама.{S} Он добро разуме и тичји језик, зна и по лету њиховом наслутити, какви ће — мили 
ога превода богословских дела са грчког језика, или би са њом расправљао о старијим књижевницим 
— Да, Јелена!</p> <p>— Ах! то је она! — јекну Рајко, ал’ се на питање монаха, који, такође узбу 
реним.</p> <p>Страховито лупи, звекну и јекну нешто.</p> <p>Верна животиња размрска теме о тврд 
.</p> <p>— С Богом, деснице моја! тешко јекну неко. — Више нећеш никоме пребацивати витешке бел 
/p> <p>Тај изиђе, а ја у место одговора јекнух, и занех се у тешку бољетицу, од које дуго време 
/> <p>— Не, браћо!{S} Није толико ни до јела колико до дела.{S} А милостиње не могу чинити, кад 
ко ти није зазорно, пођи са мном до оне јеле, па ме причекај на клупи, ја ћу се пожурити.</p> < 
рајући га чудновато, рече:</p> <p>— Да, Јелена!</p> <p>— Ах! то је она! — јекну Рајко, ал’ се н 
и уздах и врисак.</p> <p>— Она је, она, Јелена! — викну Рајко радосно, па јој брзо приђе.</p> < 
 Анине одаје.{S} Тамо бејаше Ана, Мара, Јелена, Љуба и Видосава.</p> <p>— Учинио сам по жељи вл 
брзо у двориште, где стајаху Ана, Мара, Јелена и Видосава, а монах Исаија причаше им нешто живо 
испод очију.{S} А кад би са свим близо, Јелена га јасно али презриво погледа па окрете главу на 
е, усред дворишта, стајале <pb n="1" /> Јелена и Видосава, разговарајући се о војни, која је на 
е себи, а онда понови:</p> <p>— Она?{S} Јелена?</p> <p>Па се за тим упути на више.</p> <p>Гојко 
ина, а зваше се — монах болно уздахну — Јелена.</p> <p>— Јелена? — понови Рајко тако, да сви у  
 монах болно уздахну — Јелена.</p> <p>— Јелена? — понови Рајко тако, да сви у њега погледаше, а 
 војводо! — поврати се Јелена.</p> <p>— Јелена, моја Јелена! — рече Рајко, ал’ се брзо трже: —  
о је ухвати за руку и придржа:</p> <p>— Јелена? ти сада!</p> <p>— Да, војводо! — поврати се Јел 
посла у друштву с деспотицом и Маром, а Јелена, навикнута на невољу, трпељиво сношаше терет, ал 
оврати се Јелена.</p> <p>— Јелена, моја Јелена! — рече Рајко, ал’ се брзо трже: — Ти си, мож’да 
 одговори она.</p> <p>— Онда ипак: моја Јелена! — доврши Рајко.</p> <p>За тим додаде:</p> <p>—  
ада!</p> <p>— Да, војводо! — поврати се Јелена.</p> <p>— Јелена, моја Јелена! — рече Рајко, ал’ 
 <pb n="126" /> <p>— Хвала Богу! — рече Јелена.</p> <p>Гојку бејаше све јасно.</p> <p>— Да није 
p> <p>— И ја ћу с тобом! — одлучно рече Јелена.</p> <p>— А ако ме многи знаци не варају и крвни 
уће, од нас и свих честитих, — одговори Јелена.</p> <p>— Не, није тако.{S} Он је свргнут.</p> < 
итез?</p> <p>— Он је! — весело одговори Јелена.</p> <p>— Ти, дакле, знаш? — упита га Рајко.</p> 
тињства и младости, а томе бејаше узрок Јелена и срећни случај, који ју је к њему довео онда, к 
мека женска природа, каква Је у почетку Јелена и била.{S} Њој је живот био тежак и мучан, а ста 
 приђе.</p> <p>— Војвода Рајко! — цикну Јелена, па се затресе.</p> <p>Рајко је ухвати за руку и 
ну:</p> <p>— Она?</p> <pb n="125" /> <p>Јелена чу, па се сети да се то ње тиче.{S} Хтеде се окр 
а моја разбирања бише у залуд...</p> <p>Јелена ућута, а Гојко, који је неколико пута у узбуђењу 
 — одговори јој лагано Видосава.</p> <p>Јелена чисто задрхта.{S} Знала је већ из обавештавања с 
ри моја, — благослови је Исаија.</p> <p>Јелена не могаше више издржати.{S} Покри лице рукама па 
ог Претече у Меникејским Горама.</p> <p>Јелена бејаше потресена:</p> <p>— Витеже, хоћеш ли ме њ 
оје још пре поласка целе војске.</p> <p>Јелена сада задрхта, али се брзо прибра, и поносито диж 
 Ступи, Рајко! — позва га Гојко.</p> <p>Јелена се трже, погледа својим крупним очима Рајка, пре 
е она, кад пољуби Јелену у чело.</p> <p>Јелена је одмах постала нераздвојна друга Мари, која је 
ући се о војни, која је на прагу</p> <p>Јелена, говорећи с Видосавом, уочи неког коњаника, који 
 са мном, да спасемо голу душу.</p> <p>„Јелена, кћери моја!{S} Ми ништа више немамо, јер моја т 
зна сликати тек прошлост добре девојке, Јелене!</p> <pb n="142" /> <p>Ана од чуда клону и седе, 
запамтила, учинио је, те је од амазонке Јелене почела на брзо постајати мека женска природа, ка 
лашћу у своје руке, независно од царице Јелене.{S} Што сам ја учинио у Серу, урадио је Вукашин  
<p>— А ко је он?</p> <p>— Ја!</p> <p>Из Јелене проговори опет амазонка:</p> <p>— Бог ти био у п 
 је сазнао за Томино злочинство и према Јелени, плану по ново и одлучи да учини своје још пре п 
а ју је одржати у животу.{S} Али је сад Јелени на један пут из мркле ноћи свануо сјајан и ведар 
 кад је одрекао покорност царици матери Јелени, и својих људи, који дођоше у земљу, до скора по 
 Твој стриц, монах Исаија! — рече Рајко Јелени.</p> <p>Гојко бејаше изишао на врата, и дочека И 
 јасно.</p> <p>— Да није — рече радосно Јелени — то онај витез?</p> <p>— Он је! — весело одгово 
земаљске, — дадох светој обитељи; дадох Јелени, да њиме вида раме храбрих ратника у дружини вит 
енутака после тога неко куцну на прозор Јеленине собе.{S} Она устаде и приђе прозору.{S} На пољ 
> <p>Кад ступише у собу, Рајко устаде с Јеленом, која је била силно узбуђена.</p> <p>За Рајком  
ad>XVI.</head> <p>Кад се Гојко вратио с Јеленом у Сер, овде је већ било отпочето купљење војске 
долази У град.</p> <p>То бејаше Гојко с Јеленом...</p> <p>Тома Теологита још се не надаше Гојку 
е Гојку, нити знађаше шта је са њим.{S} Јелену пак не очекиваше никада.</p> <p>Његове се мисли  
 иде у Гојков стан.</p> <p>Гојко поведе Јелену до степеница, па је онда пусти.{S} Она се поче п 
а! — реко је тада Исаија.</p> <p>Ана је Јелену примила са свом љубављу материнском.</p> <p>— Бо 
о и трећу кћер ! — рече она, кад пољуби Јелену у чело.</p> <p>Јелена је одмах постала нераздвој 
. — Боже!</p> <p>Полете напред и загрли Јелену, која му, лијући крупне сузе, паде на груди.</p> 
умње, уморна од путовања? — упита Рајко Јелену.</p> <p>— О том не говори, — рече она.</p> <p>У  
> <p>— Одјури да тражи нове жртве, нову Јелену, Рајка —</p> <p>— Проклетник!{S} Он не сме стићи 
 не рекох, да ти водим — твоју синовицу Јелену, — брзо изговори Гојко, показујући на њу.</p> <p 
 радо свити сада.</p> <pb n="132" /> <p>Јелену је ћесарици Ани и њеном двору приказао монах Иса 
у, познаницу, која се на скоро врати ка јели.</p> <pb n="113" /> <p>— Витеже, — рече она Гојку  
з речи пристаде, а кад је остао сам под јелом, не могаше се довољно разабрати од утисака које н 
а један тренутак.{S} Више јој не треба, јер је своје постигла.</p> <p>— Па шта хоћеш ти? — прек 
ко прекиде реч, и брзо скочи на Лабуда, јер спази, како у кланац ступише неки коњаници у велико 
ој ужој околини једина човечја прилика, јер црквица не имаше чак ни свога клисара.</p> <pb n="8 
 Немој веровати звездарским тумачењима, јер смо онда пропали.{S} Ево — и она се лако спусти на  
ћу проба.{S} Приступила му је узбуђена, јер је знала да од одговора његовог зависи и срећа њена 
 сам и одрасла у нези свога доброг оца, јер мајке, тужна, ни запамтила нисам.{S} Галипоље су Ту 
 Приљубио се уз Момчила као син уз оца, јер Рајко није свога оца ии запамтио. <pb n="36" /></p> 
ље иду моје мисли, даље жуди моја душа, јер без тога нема живота ни опстанка ни овоме, што је д 
p> <p>— Па да видиш, нисам баш ни рђав, јер, Богу хвала, таких у нас и нема.{S} А хоћеш ли да п 
надали да његов заменик неће бити рђав, јер је из његовог друштва.{S} То су чули од Гојка, И би 
/p> <p>— Пожуримо мало ову нашу кљусад, јер смо. много заостали, — рече старац, и обојица ободо 
е то радо хтела знати више и опширније, јер си, видим, честит јунак, али ја теби за се не казах 
и.</p> <p>Није дуго трајало то утицање, јер се турска војска, једва четвртина укупне српске бој 
ести, узвишена ћесарице!{S} Не брините, јер је ваша ствар у поузданим рукама мојим, — рече Тома 
ојку.{S} Она себе до сада не познаваше, јер сад виде, да је мекша, много мекша, но што је мисли 
гаше наћи у помоћи?</p> <p>— Не могаше, јер се никад од тада не сретосмо у животу.</p> <p>Гојко 
о, да се ново стање без поговора прими, јер се свима <pb n="47" /> ваљало бојати сукоба на гран 
 чамцу.{S} Њих поштедеше морски таласи, јер они бејаху — нема сумње — гласници Божје казне над  
ост и љубав нашу.{S} Тога не може бити, јер таким сумњама нема места у души <pb n="8" /> мојој. 
<pb n="71" /> <p>— Тако мораш и чинити, јер си ти прва стража српској слободи на овој страни!</ 
p> <p>— Одржаће се, и неће се загасити, јер ће киша брзо проћи, — рече старац за се, кад се наж 
 преваром освоји сан, она на мах скочи, јер јој се учини да чује рог, који објављује Угљешин до 
лу се мало може познати незнани ноћник, јер је тек у пола обучен и ако је, очевидно, толико при 
ш, у чему је моја срећа?</p> <p>— Знам, јер умем читати људска срца.{S} Ти си ме чудно погледао 
е госпође, а ја имам само да га обиђем, јер се госпођа спрема да ових дана изиђе овамо на летов 
е ни разлога да своју превласт истичем, јер је он ипак одано вршио своју дужност.{S} Драмска је 
убоје се пожури, да не изостане за њим, јер их и пратиоци бејаху већ сустигли у пролазу кроз по 
S} А он је и тим био потпуно задовољан, јер је обично бивало, да у области наступи неред и расу 
ме био потребан баш за то што је туђин, јер у мојој деспотовини има много туђина његовога рода. 
.{S} Брижни је Гојко веселије погледао, јер му се чињаше, да је грешио што је мислио, да је бољ 
уно освојила.{S} Али то није нико знао, јер је Љубоје и самог себе обмањивао уверавањем, да је  
а, кћери моја!{S} Ми ништа више немамо, јер моја тековина, ено погледај, пламти у огњу, да осве 
ну.</p> <p>Друштво је било расположено, јер им скоро свима бејаше ово први лов од летос, од смр 
немило дирнуо.{S} Није им био непознат, јер је са Угљешом више пута долазио у Драму и ишао даље 
p> <p>— Сва се сада претварам у завист, јер је така завист — љубав неодољива!</p> <p>— И ево ов 
ег.{S} Њега сам придао Војихни у помоћ, јер разуме војну <pb n="17" /> боље но и сам законик.{S 
ила да управу у Крстопољу преда Љубоју, јер је он потребан Драми.</p> <p>Гојку засија лице од р 
н и Дејановићи, већ га и сами помагаху, јер и сами бејаху у њиховом савезу.{S} Па ипак не бејаш 
> <p>— Њих ћемо и позвати — и само њих, јер од Бугарске се немамо чему надати.{S} Од како је пр 
ика.{S} Он рече да Азијате ти потражиш, јер је све пропало, ако они нас први нађу.{S} Деспоте,  
а.{S} Шта је са њим?{S} Он нема снаге — јер нема благослова!{S} А мож’да није више ни жив?{S} П 
сниваш, за плаве очи подај све!</p> <p>„Јер црне очи, морска дубина, казују страст ал’ и неверу 
лагано рањеник.</p> <pb n="180" /> <p>— Јесам.{S} Светли деспоти Дејановићи шаљу ме да витешком 
едништво? — упита Тома Љубоја.</p> <p>— Јесам, и већ сам почео издавати заповести, — одговори Љ 
:</p> <p>— Нисам се надао —</p> <p>— Ја јесам, слутио сам и наслутио, да она љуби Гојка војводу 
слу кабаницу и доброга коња.</p> <p>— И јесам путник, кога ова киша натера да сврати мало до те 
 — упита Мара.</p> <p>— Грехота је, али јесам.</p> <p>— И ја.</p> <p>— Још су ми близо дани вар 
ла, нити сам то на теби опазила.{S} Али јесам нешто видела, и то ћу ти радо казати.{S} Добри Уг 
 већ половина месеца септембра, а блага јесен као да бејаше скупила сву драж својих дана те их  
 <p>У томе се било већ у велико зашло у јесен.{S} Деспотица Љуба очекивала је Угљешу, да је вра 
свечано око заранака краснога дана прве јесени.</p> <p>Сав логор, сав град и његово подграђе ус 
ти време једним од најлепших дана позне јесени.</p> <p>Одморивши се мало, оставише коње, из кој 
хну и суво лишће обнаженог дрвећа позне јесени зашушта, разлетајући се двориштем.{S} Капци се н 
 која се и даље преко целог лета све до јесени лагано сабирала.</p> <p>У Серу је био главни лог 
ти деспотицу, која ће у Драми остати до јесени.</p> <milestone unit="*" /> <p>За то је време и  
 <pb n="184" /> <p>У немој тишини благе јесење ноћи страховито се разлегаше клетва фанатичног д 
трану, али ти си ми одиста потребан.{S} Јеси ли ти још онај стари Анђео?</p> <p>— То јест ђаво! 
 и Тома се састаде са Љубојем.</p> <p>— Јеси ли примио заповедништво? — упита Тома Љубоја.</p>  
— То јест ђаво!{S} Да Богме!</p> <p>— А јеси л’ тачан као пре?</p> <p>— Да!</p> <p>— И поуздан? 
 га дворанин зачуђено погледа.</p> <p>— Јест, баш теби!{S} Ти у мраку нападе мене, стеже ме за  
Шта?{S} Мара? — зачуди се Ана.</p> <p>— Јест, она ће ти много причати, — продужи Љуба — па ћеш  
ли ти још онај стари Анђео?</p> <p>— То јест ђаво!{S} Да Богме!</p> <p>— А јеси л’ тачан као пр 
умње је мач каквог погинулог витеза.{S} Јесте.{S} Он ће ми сада добро помоћи.</p> <p>Млади пева 
ат зваше Матија?</p> <pb n="61" /> <p>— Јесте, — одговори Исаија.</p> <p>— А кћи његова? —- упи 
ита Тома Љубоја. <pb n="38" /></p> <p>— Јесте — или управо био.{S} Радо признајем, да је у поче 
ј душе доброг нашег господара?</p> <p>— Јесте, узвишена ћесарице!</p> <p>— Је ли која душа оста 
на је сада сјајнија.{S} Је ли?</p> <p>— Јесте, драги господару!</p> <p>— Да, љубо моја, сјајниј 
амо све мирно и добро?</p> <p>— До сада јесте, хвала Богу!</p> <p>— Бог ће дати, да и даље буде 
ене из шаренога му живота.</p> <p>— Све јесте и опет — није.{S} Ал’ те очи!</p> <p>Ходаше собом 
једном узору своме.{S} А тежња за тим и јесте оно, што души мојој не да мира.{S} Деспотице!{S}  
Угљешу и његову војску.{S} Јесу храбри, јесу многобројни, али није среће у њих.{S} Ја ћу вам би 
S} Ја знам и Угљешу и његову војску.{S} Јесу храбри, јесу многобројни, али није среће у њих.{S} 
ачи напред.</p> <p>— Ха, нећеш умаћи! — јетко викну кад нагази на нападача.</p> <p>Бегунац виде 
јаше деспотица Љуба — сада већ монахиња Јефимија, а друга њена сестра Мара.{S} Са њом иђаше пог 
ици!</p> <p>— Сестро, — рече мало после Јефимија, — сви они изгинуше за веру, за име и част.{S} 
, добра Видо, да радимо ? — питаше Мара јецајући.</p> <p>— Да се боримо! — рече Видосава после  
авила; кад сам са љубави плакао, она је јецала; кад сам пехаре празнио, она <pb n="156" /> ми ј 
додаде:</p> <p>— О, Видо... па загушена јецањем спусти своју главу нај Видосавине груди.</p> </ 
ци изазиваху и храброст и страх.{S} Они јечаху и довикиваху, да су сви на ногама, да сви знају  
е разузда.</p> <p>Хује столетни грмови, јече брда, разлежу се долови, таласају се Тунџа и Мариц 
вредност своје снаге, ври, тутњи земља, јечи ваздух.</p> <p>Безбројни чадори прекрилили поље ка 
амо је на престолу убица свога сина.{S} Јован пети Палеолог не може се борити против азијатских 
ија се преко свега одушевљавао беседама Јована Златоуста, а деспотица му је давала за право, хв 
ихнин, монах Исаија из манастира Светог Јована Претече, заповедник градске страже у Драми Љубој 
е одатле и велики млин манастира светог Јована Претече са осталим зградама.</p> <p>Стигнувши на 
.</head> <p>У дворишту манастира светог Јована Претече сретоше се једног дана пред вече две мон 
е у то доба најчувенији манастир Светог Јована Претече.{S} Исаија је био у њему сам.{S} Жеља за 
м војском отпаднику од цара византиског Јовану Кантакузену, али <pb n="35" /> су они, који су б 
а намесника малолетном цару византиском Јовану V.{S} И није се кајао за то.{S} Кантакузен је св 
е то ње тиче.{S} Хтеде се окренути, ал’ јој у тај мах слуга показа осветљену собу, у коју она у 
 /> <p>Ана од чуда клону и седе, а Љуба јој задовољи прву радозналост.</p> <p>Ана једва вероваш 
а своје дане и Мара у Драми, а Видосава јој је била једина утеха, једина душа, којој се могла б 
Она је сад већ била потпуно уверена, да јој је грануо дан среће и Божјег благослова...</p> <p>М 
/p> <p>Задовољан је ступио пред Ану, да јој саопшти резултат свога поверенства.</p> <p>— Узвише 
а, колико би душа моја више страдала да јој у часовима сумора ниси ти била успешни видар непому 
воришту не падне Видосави на груди и да јој у сузама све исприча.</p> <p>А кад је дошла у Видос 
 заручнику њеном, ал’ се трже и сети да јој, без сумње, не би било право, па рече:</p> <p>— А и 
о и озбиљно.</p> <p>— Не верујем.{S} Ја јој не могах јавити,— одговори Гојко.</p> <p>— Онда ћу  
ду, црних очију и расплетене косе, која јој је падала низ леђа — одиста и не личаше на обичну н 
p> <p>Мара скиде с груди амајлију, која јој је на свиленом гајтану висила о врату, пољуби је и  
олико су је исто и умириле речи, којима јој је Гојко јасно казао шта мисли и смера.{S} Видосава 
 груди јој се бурно шираху.{S} За очима јој чисто одоше и дах и осећаји, а душа њена шапуташе:< 
асова из брачног јој живота.{S} У очима јој заблисташе сузе и једна се скотрља па јој овлажи об 
ра не могаше ни једне речи рећи, а Тома јој приђе још један корак ближе.{S} За тим се окрете, т 
и.</p> <p>После неколико тренутака Тома јој рече :</p> <p>— Ја се стављам на расположење, да од 
ава разуме са ужасом, куда Ана циља, па јој упаде у реч:</p> <p>— Не, ћесарице милостива!{S} Са 
 живљим очима, све немирнијом душом, па јој није ни одговорио.</p> <p>— Господару!{S} Деспоте!  
 она, Јелена! — викну Рајко радосно, па јој брзо приђе.</p> <p>— Војвода Рајко! — цикну Јелена, 
ј заблисташе сузе и једна се скотрља па јој овлажи образ и паде на руку.{S} Она се трже, па брз 
г бедема.</p> <p>Тома се окрете Мари па јој галантно рече:</p> <p>— Ви сте то желели, и само та 
и, свака туга, свако очајање.</p> <p>Па јој је онда говорио дуго и живо, говорио је и као деспо 
 у дому Војихнином доцније заузе сестра јој Мара.</p> <p>Ана је имала близу шесет година, када  
е слике најрадоснијих часова из брачног јој живота.{S} У очима јој заблисташе сузе и једна се с 
 је мало зачуђена стала пред непознатог јој витеза, кад ју је Гојко поздравио и кад му је она Б 
учај, који ју је к њему довео онда, кад јој се он престаде на свагда надати.</p> <p>Рајко је би 
доцне.</p> <p>Ћесарица се изненади, кад јој се јави Тома, па преплашена скочи.{S} Али је он уми 
> <p>Мара је погледа право у очи, хтеде јој нешто више рећи, али само додаде:</p> <p>— О, Видо. 
по заслугама преминулог Војихне, и даје јој власт ћесарскога сана.{S} А уз многобројне поклоне  
вши Ану збуњену немилим гласовима, које јој је донео.</p> <p>После неколико тренутака изиђоше и 
аше, да Ану утврђује у господству, које јој припада по заслугама преминулог Војихне, и даје јој 
паштила, да сазна његове мисли, за које јој је слатка слутња наглашавала да одговарају њеним же 
на бризну у плач.</p> <p>— Љубо! — рече јој Угљеша после неког времена. — Буди храбра.{S} Ти си 
 зовну деспотицу.</p> <p>— Љубо, — рече јој он — ти знаш, о чему се мисли моје баве.{S} Ти знаш 
ри.</p> <pb n="90" /> <p>— Маро, — рече јој он — ти си већ моја пред Богом.{S} Али свет то не з 
е, од куда ти овде и у ово доба? — рече јој, држећи је за руку.</p> <p>— Дођох за тобом, господ 
</p> <p>— Глас, који ми је донео — рече јој он — ноћас гласник, није мио, није добар, далеко је 
>Видосава бејаше пренеражена.{S} Чињаше јој се, да је наступио смак света, о коме се говори и в 
жи маха само за један тренутак.{S} Више јој не треба, јер је своје постигла.</p> <p>— Па шта хо 
вне забаве са деспотицом Љубом читао би јој одломке из свога превода богословских дела са грчко 
тих чари, Мари срце закуца брже а груди јој се бурно шираху.{S} За очима јој чисто одоше и дах  
 рог.</p> <p>— Ако буде деспотица, кажи јој да сам овде, — рече Мара и старац се удали.</p> <p> 
ену и, спазивши своју драгу Љубу, пружи јој руке.</p> <p>— Деспотице, од куда ти овде и у ово д 
рже и откиде ниску крупног бисера, који јој је био под вратом а испод огртача.{S} Бисер се прос 
на и здрава, деспотице моја! — одговори јој он.</p> <p>За тим узе Ану с десна и Љубу с лева од  
ђин, велможа Тома Теологита, — одговори јој лагано Видосава.</p> <p>Јелена чисто задрхта.{S} Зн 
по ново Богу, па уздахну а преко памети јој прелетаху најлепше слике најрадоснијих часова из бр 
гом ловачким, деспотица Љуба оживе, очи јој светлије погледаше а груди се бурно надимаху.{S} Он 
чно на таке и сличне речи зарумени, очи јој погледају веселије, а мисли иду далеко, сликајући и 
ју звезду? — упита деспотицу, обгрливши јој стас левом руком а десну пруживши једној групи звез 
тала о томе немилом догађаЈу.{S} У души јој је било тешко, али је ипак увидела да није без зашт 
рстопољског догађаја — онаког, о каквом јој је испричао Тома — одлучи, да сече руку зарад спаса 
ма, прва се руке његове маши Мара, а он јој се благо обрати.{S} После тога се поздрави са војво 
ездано јато.</p> <p>Љуба то спази, а он јој, да је преухитри, рече:</p> <p>— Не бој се.{S} Ма к 
же?</p> <p>—- Знам, сестро мила! — И он јој онда причаше о Исаији, монаху манастира светог Прет 
 Послуша ли је, спасао је себе, и казао јој, да је љуби.{S} Не послуша ли — он ће погинути а он 
ва.</p> <p>— Узвишена ћесарице! — рекао јој је Тома. — Ваш је налог извршен.{S} Али само још не 
!{S} Као пупољак ружин!{S} Хе, хе, а ко јој је крив, што је била тако лепа!</p> <p>— А где си т 
она хтела на чунићу прећи.</p> <p>Гојко јој о себи рече, ко је и одакле је, толико, колико су и 
тављене, за те часове израдиле.{S} Чело јој испунише боре, а она тужно посматраше — жалосну врб 
је загрли, притиште на груди, и на чело јој стави први, тако дуго жуђени, пољубац...</p> <p>—-  
опази, како га се тешко косну срца, што јој о сјају своје звезде не могаше ништа рећи.{S} Она ј 
 љубо моја, сјајнија ал’ само зато, што јој даје јачег сјаја она светла звезда до ње.{S} Ти то  
варом освоји сан, она на мах скочи, јер јој се учини да чује рог, који објављује Угљешин долаза 
 или зором на јутрење.</p> <p>Један пут јој Тома Теологита причаше како стари свештеник разбира 
есарица Ана и даље остала у части, коју јој је положај преминулога Војихне давао.{S} Ташта одва 
 <pb n="148" /> радила лагано, мисли су јој се све више отимале и одлазиле преко неких непроход 
тима покривен црним превесом, и како су јој се тужним писком одазвале мајка и сестра Мара — па  
ом пољу.</p> <p>— А зар мислиш, старче, још једном па бојиште? — упита војвода.</p> <p>— Мислим 
мој отац, који се, како један говораше, још тужне ноћи у Галипољу прекино̑, једва изнесе душу д 
.</p> <p>— По твојој заповести војводо, још јутрос рано, одговори старешина.</p> <p>— Добро.{S} 
у разговору напред, а за њима се журио, још једнако забринути, Тома.{S} Понеко од млађих витезо 
много слабије.{S} Небо се разведравало, још мало па се с једног краја почеше и звезде показиват 
епог летњег дана, очекиваше своју нову, још му непознату, познаницу, која се на скоро врати ка  
та прелази на другу, десну страну њену, још једна жртва тужнога покоља.</p> <pb n="177" /> <p>К 
женско дете, потоњу деспотицу Угљешину, још се више повукла себи и своме дому, одлично се стара 
зо дани варљиве среће у људском животу, још су крваве ране на души мојој.{S} Још не могу да са  
>Угљеша га је очекивао, па га је одмах, још пре но што га је Тома могао поздравити као свога вл 
<p>То је било једнога дана из јутра.{S} Још пре заранака истог дана Исаија је био већ у Драми.< 
но савезништво између нас и Балшића.{S} Још се мање смемо ослонити на млађега брата Балшу, госп 
а, ал' све је мање, краће и мирније.{S} Још му је сва нада у јединцу Гојку, честитом младом вој 
Дакле, сад је дошао већ ред на мене.{S} Још сутра ћу стати ногом змији на главу! — значајно реч 
у, још су крваве ране на души мојој.{S} Још не могу да са тим раскинем.{S} Благо и уресе, знаке 
ацивати витешке белеге камене!</p> <p>— Још синоћ сам свакоме измицао у витешкој игри и јуначко 
 <p>У крваву сечу утону све...</p> <p>— Још сјаје звезда над Прилипом! — кликташе краљ Вукашин, 
 је, али јесам.</p> <p>— И ја.</p> <p>— Још су ми близо дани варљиве среће у људском животу, јо 
о им је и срце било наде пуно.</p> <p>— Још ћу да ти говорим, витеже! — говораше Мара Гојку. —  
шавши се усамљена у средини суморне ал’ још доста крепке природе, у дивљини, која није ни без с 
читали за покој душе старога ратника, а још више сузе, ливене из дубине истинског осећања жалос 
дању чудноватих доживљаја њених, Ана, а још више Љуба, блажила је тугу у мудрим речима ученога  
{S} Али то не опазише ни Ана ни Мара, а још мање стари дворанин, који бејаше прилично заостао у 
ниже, пресецајући пут утиче у Марицу, а још даље на северу упоредо са њим тече још један поток, 
несрећу и злу коб.</p> <p>Ни Видосави а још мање другима није била тајна, да од доласка Томина  
шући сузе.</p> <p>А ни Мара ни Видосава још и не слућаху, шта се све у Крстопољу догодило.</p>  
и се брзо прибра:</p> <p>— Погребите га још пре сванућа, па о томе догађају ни речи!{S} Не треб 
 спусти главу на узглавље и прекрсти га још једном.</p> <p>Ветар духну и суво лишће обнаженог д 
 Тако је.{S} Буди безбрижна..{S} Мож’да још сутра полазимо —</p> <p>— А ја ћу ти слати поздраве 
за ограду околног дворишта.{S} Прегледа још једном, колико се могло разабрати, по небу, па се с 
— Ти си, мож’да, већ —</p> <p>— Девојка још! — одговори она.</p> <p>— Онда ипак: моја Јелена! — 
ка.</p> <p>Борба је у души његовој била још већа.{S} Корео је себе, што није онда одлучно стао  
 од куд дође данас краљева војска, нема још непријатеља, — рече један од Богданових стегоноша.< 
 Драму, а кад овамо стигоше, наиђоше на још хладније и затегнутије прилике.</p> <p>Угљеша је од 
мо а телом и репом по Азији тражи плена још.{S} Данас ми и Византија имамо једног заједничког н 
игла.{S} Али Угљеше и Томе Теологите са још неким ловцима не бејаше.</p> <p>Скуп је био одређен 
ојко с Јеленом...</p> <p>Тома Теологита још се не надаше Гојку, нити знађаше шта је са њим.{S}  
ветли мрклу ноћ, а живот у логору поста још живљи.{S} Измешаше се стари и млади ратници, са раз 
а.{S} Али то дадох руком, а душа — душа још боли.</p> <p>— Бог и његова милост!</p> <p>— Бог и  
на више Радовишта.{S} Њега је вила, кад још дете бејаше, у планини задојила, па му, овако малом 
ношћу чета, што су пристизале.{S} А кад још тој војсци дода јунаке из драмске области, у коју с 
их жупа и градских управа.</p> <p>А кад још поносници, који водише товарне коње, принеше војсци 
ше ни једне речи рећи, а Тома јој приђе још један корак ближе.{S} За тим се окрете, те једним п 
ко се пламен одупире киши.</p> <p>Прође још неко време, а старац, наслоњен леђима на повећу кам 
ути право великим вратима, на којима је још стајао превес, што је покривао грб Војихнине куће.< 
илажаше чешће драмску господу, а Ана је још непрестано причала, како су их разбојници изненадил 
p> <p>— Ћефалија Рајко!</p> <p>— Жив је још његов побратим Гојко!{S} За мном, јунаци!</p> <p>—  
она га рече кратко и нејасно.{S} Али је још више уби, кад Ана на то одговори :</p> <p>— Ко зна, 
ране, са које смо најслабији.{S} Док је још била у пуном сјају снага византиска, Драма је била  
 у отвореном непријатељству.{S} Само је још неколико дана требало па да се војске наше сукобе.{ 
ија је Угљешина војска била она, што је још са њим дошла из северних крајева па се и задржала о 
лео само освете, а знао је, да њој није још време.</p> <p>Тако је на путу провео добра два месе 
, плану по ново и одлучи да учини своје још пре поласка целе војске.</p> <p>Јелена сада задрхта 
 речима кажем што срце осећа.{S} Чуј ме још мало, и ако знам, да ти је најмилија забава, да с м 
S} Сунце је већ нагињало западу, а Томе још нема.</p> <p>Они се кренуше и без њега, а оставише  
и сам га одбио, уверавајући га, да томе још није време.{S} Онда ми рече, да те замолим, да наре 
д мога мучилишта, ко зна шта би од мене још било.{S} Не говорах ја залуд да је с оружјем и моли 
несу, — уздахну мало даље неко. — Да се још једном кренем, полако — ах! — и он се стропошта пон 
а није увек на страни јачега.{S} Она се још радије креће, да буде мио гост мудријем.</p> <p>— Н 
еђено.</p> <pb n="167" /> <p>Ал’ кад се још једном понови сумњива звека, неко испод чадора јако 
атном походу своме.</p> <p>— Ми ћемо се још ноћас овде одморити, па ћемо сутра поћи на Дренопољ 
гроб свога преминулог оца.{S} Поћи ћете још сутра у први освитак зоре.{S} За све остало, што ид 
} И Рајко, који се у врту зарече, да ће још сутра дан одмах раскрстити с Томом, занесен ненадно 
 још даље на северу упоредо са њим тече још један поток, који се, тако исто, улива у Марицу.{S} 
еселе војске.</p> <p>Угљеши очи севнуше још јачом светлошћу, а румен му поли образе.{S} Познао  
, <pb n="138" /> те обилазише војску, и још се ни један пут не вратише у град невесели и незадо 
 може њему дати оно, што он тражи.{S} И још нешто.{S} Не може она срушити срећу његових неприја 
 далеко с мора и да је много путовала и још више препатила, изгледаше му као нека племенита Ама 
јаше војвода Богдан с Рајком, Љубојем и још двојицом својих пратилаца.</p> <p>Они иђаху на коњи 
наде.{S} Уједињеној снази српској не би још била страшна сила нових завојевача Турака, за које  
раме:</p> <p>— Али у ово доба? — понови још блаже своје питање.</p> <p>— У исто доба, кад и ти, 
на кули мотриљи.{S} Изгледала је иде ли још каква помоћна војска, па кад би далеко у магли или  
 деспотицом Љубом.</p> <p>— Познајеш ли још у оном звезданом јату моју звезду? — упита деспотиц 
аше, а Тома лукаво додаде:</p> <p>— Или још боље: не мора Лала-Шахин о томе ништа ни знати.{S}  
м рукав са своје деснице показујући Ани још крваво-модру белегу:</p> <p>— Овим ме је даривао ва 
 мени живот!{S} Цитро моја!{S} Синоћ си још певала о црним и плавим очима, а сутра може гавран  
ти си ми одиста потребан.{S} Јеси ли ти још онај стари Анђео?</p> <p>— То јест ђаво!{S} Да Богм 
браше га она.</p> <p>Те га се њене речи још више неугодно такоше.</p> <p>Погледа је право у очи 
рхано и подерано.</p> <p>Многи се јунак још бори са душом, неки се упиње да се дигне, да бол ол 
љавао одблесак и ако јако клонулог ипак још много примамљивог царства византиског.{S} Кантакузе 
еких крајева неразговетне звуке и лелек још веће беде и невоље.</p> <p>Први редови бејаху најви 
реко посрбљених Грка извршио, морао сам још неко време попуштати, док је све уравњено и прокрче 
то је недалеко од Требиња, ипак не смем још мислити на одмор.{S} Не дођох да се одмарам, већ —  
да ће се Мара и велможа са мном и тобом још и смејати свему томе!</p> <p>Видосава разуме са ужа 
у ?{S} Не!{S} У овим је крајевима један још господар, коме он није служио.{S} А тај је господар 
p>— Мора бити, да га је коњаник затекао још у млину, те није морао ићи манастиру, — говораше Ви 
срећног Галипоља.</p> <p>Пловдин је био још као оаза у пустињи заостао у рукама бугарским, захв 
p>Сунце је нагињало западу, али је било још доста високо над заходом.</p> <p>Гојко, раздраган у 
два месеца.</p> <p>Зато је у Драми било још мирније.</p> <p>У једно се доба учинило доброј Видо 
читаве приче по Крстопољу.{S} Ми морамо још сада поћи у Драму.</p> <p>— Зашто? — зачуђено упита 
а, а од важнијих вођа очекиваше се само још Љубоје.{S} Он стиже баш онда, кад се у граду поведе 
ма. — Ваш је налог извршен.{S} Али само још неколико часова да смо доцније стигли, он се не би  
" /> <p>У тузи својој бејаху будни само још Рајко и Исаија.{S} Обојица ћутаху и гледаху у пламе 
овољних ратника и левената.</p> <p>Само још пободени стегови означаваху по пространом логору ср 
 Тренутак је ту.</p> <p>За неки дан смо још овде, а после полазимо у име Божје! -</p> <p>— Живе 
S} То је моја мисао.{S} Изведи је тачно још сад, па ми више неће требати твојих услуга.{S} Ти ћ 
Ха, ха, ха!{S} Погинућеш да Богме, и то још данас ал’ од вина, старче!{S} Ха, ха, ха!</p> <p>—  
, Рајку се ни у колико не допадаше, што још непрестано заповедником те војске бејаше непоуздани 
ране реке.</p> <p>Гојка њена отвореност још више зачуди, а кад му она рече, да није родом из Же 
био.{S} Радо признајем, да је у почетку још при првом познанству нашем будио у мени не само осе 
оноћ, а у двору Лала-Шахина у Дренопољу још траје весеље.</p> <p>— И сам се Алах са својим моћн 
нажним гласом понови жена, ступајући му још ближе. <pb n="6" /></p> <p>Он се трже, окрену и, сп 
и га гласнику, хтеде нешто рећи, очи му још једном живље севнуше па се склопише, и — угасише на 
гледа, заустави поглед на Гојку, очи му још једном синуше — и издахну.</p> <p>Гојко зајеца, вит 
еменит и отворен привући ће твоју пажњу још првих дана.{S} Стари отац његов Властоје, друг је В 
 причести самртника.</p> <p>Властоје их још једном погледа, заустави поглед на Гојку, очи му јо 
<p>— Непознати ми брате, витеже, ја бих још радо с тобом разговарала.{S} Ево одавде настаје вин 
а језде?{S} Бегунац за цело не, гонилац још мање.</p> <p>Век је сад дуг колико и мост.{S} Што к 
е продужио све више мрзети Тому.</p> <p>Још један пут је повео реч о Томину уклањању.</p> <p>—  
на очекиваше свога господара.{S} А њега јоште нема.{S} Тако га је више пута очекивала.{S} И зор 
то је Тому и довело овамо, то га и сада јоште одржава!</p> <p>После тога је и Рајко одустао од  
е могаше наћи, а зна је описати, као да ју је небројено пута имао у рукама.{S} Он добро разуме  
о смеона и издржљива њена природа могла ју је одржати у животу.{S} Али је сад Јелени на један п 
а стала пред непознатог јој витеза, кад ју је Гојко поздравио и кад му је она Бога прихватила.< 
иво сисао сласт, где <pb n="139" /> год ју је могао наћи, као што вредна чела не оставља у врту 
јаше узрок Јелена и срећни случај, који ју је к њему довео онда, кад јој се он престаде на сваг 
ране пута пружаше од Драме па далеко на југ иза црквице.</p> <p>Ана је са пуно побожности и ист 
ео планине а преко ње се види далеко на југ.</p> <p>У близини се зачу рог.</p> <p>— Ако буде де 
да сам му невера...</p> <p>Оставила сам југ и склонила се овамо, ал’ сва моја разбирања бише у  
— оно је својина среће и части српскога југа и — опомени се, Вукашине, — дома гоњених Мрњавчеви 
ајближа, омања војводина њиховог стрица Југа Богдана.{S} Али се Угљешина деспотовина продужавал 
и по свему подсећаху на морске гусаре с југа.</p> <p>Ана и Мара престрављене писнуше и стадоше, 
руге реке, што се у правцу од севера ка југу, за Бело Море, крећу, натапаху плодне равнице међу 
атом ждрала, који се све даље губише ка југу.</p> <p>Врата се на један мах отворише, и на њима  
ећи се на северу Козјаком и Витошем, на југу Гвозденим Вратима а са запада Овчим Пољем, које је 
мишљу о одржању оне снаге, коју овде на југу затекосмо.{S} Шта је даље било, познато ти је.</p> 
вио заставу одржања српске превласти на југу.{S} Није ли он у борби противу Матије Кантакузена  
лику мисао о јединству и снази нашој на југу.</p> <p>— Мој се деспот неће покајати, што ме је о 
 ратника.{S} Поједине се чете повлачише југу ка Марици те у њој многи, тешко рањени, нађоше гро 
 неизмерне небеске пучине, ти што летиш југу да тражиш светлијих сунчаних зракова, причај тамо, 
 већ крај месеца октобра, кад и издашна јужна природа почиње лагано уступати пред првим јачим к 
ли често пута крвљу натапаним, долинама јужне деспотовине српске.{S} Мишљење свога оца делио је 
рала.</p> <p>У Серу је био главни логор јужне војске, коју је имао деспот Угљеша лично да повед 
и, кад се споредна мала градска врата с јужне стране отворише, да пропусте -— бегунца Тому Теол 
ока, с истока и запада и бујне Марице с јужне стране простире се пространо и равно красно поље, 
био све моћнији непријатељ из Азије.{S} Јужни и северни делови српских земаља стајаху једни пре 
а једним пратиоцем коњаником и окретоше јужним путем, који је водио право у Крстопољ.</p> <p>По 
аху нити се надаху, да би у господарима јужних крајева, браћи Мрњавчевићима, икад могли наћи бр 
у и прво логориште удружене српско силе јужних српских господара.</p> <p>Одатле се спремаше вој 
еру, најзнатнијем граду међу свима свих јужних државица.{S} Ту је била и Драма, друго знатно ме 
 северу је каменити Мелник на Бистрици; јужно се отвара поглед низа Струму све до њеног ушћа у  
опље, Качаник и Битољ и многи други.{S} Јужно од браће Дејановића била је, Солуну понајближа, о 
али је — причаше — поље његових мегдана јужно приморје.{S} Он је у два маха долазио као поклиса 
анице.</p> <p>За то пође путем, што иде јужно ка Крстопољу, па се онда дохвати пута, што се одв 
 Драме а близо великог моста, што је на јужном путу за морску обалу и Крстопољ, била је стара н 
аше се само једна ватра готово на самом јужном крају логора, где бејаше војска трилиског ћефали 
 на половини источне ивице логорске.{S} Јужну је страну граничила бујна Марица, а западна стран 
е Мару.</p> <p>У очима му је сијао огањ јужњачке природе, у њему је кипела страст, а разум је л 
па као за себе рече:</p> <p>— Деспот је јунак!{S} То сам и слушао и очима гледао, — па продужи  
о, покрхано и подерано.</p> <p>Многи се јунак још бори са душом, неки се упиње да се дигне, да  
 витез — Љуба показа на Гојка — и други јунак, Рајко, а душу његову каквом бојом зна сликати те 
на врху провалије указа се на коњу неки јунак, који је јурио право у пропаст...{S} Она скочи, о 
придолажаше.</p> <p>— Витезови, најбољи јунак издише.{S} Осветимо га! — викаше Вукашин, кад усе 
ешћим бојевима, које је дотле непобедни јунак Момчило водио противу Кантакузенове војске и њего 
 ил’ су ти плаве милије?</p> <p>„Ако си јунак од мегдана, ти љуби црно око и црно вино пиј!</p> 
ни!{S} Будите се и устаните!{S} Највећи јунак наш Хаџи-Ил-бег главом је платио своје јунаштво,  
о се већ био прочуо на далеко.{S} Чувен јунак осећао је да му поред одважности и срчаности треб 
оворио је и као деспот и као муж, и као јунак и као човек од срда, па кад је хтео да крунише ре 
.{S} Рајко је, и ако доста старији, био јунак, који слабо помишља на свијање гнезда свога, а Љу 
више и опширније, јер си, видим, честит јунак, али ја теби за се не казах ни толико.{S} А то ни 
ка.{S} Хвале га на далеко, да је честит јунак.{S} А деспот га, веле, зове братом својим.{S} Ти  
шин и Угљеша.</p> <p>— То бејаше честит јунак! — додаде Угљеша. — Он је своју дужност савесно и 
 <p>Његов стриц Момчило био је на гласу јунак-левента, а земљиште првих његових витешко-хајдучк 
не пође у војну већ на свадбу најбољега јунака свога...</p> <p>На једном се месту бацају ратниц 
и поглед низ мутну воду, као да тражаше јунака, кога самртно рањена посече на обали узевши му о 
 доврши Гојко — бити у нашој војсци три јунака мање.{S} Али опет —-</p> <p>— Доста смо и ми Тур 
ека.</p> <p>— Али зар нема у овом граду јунака, који ће учинити крај бићу његовом?</p> <p>— Има 
ајала је снага Рајка и Љубоја, честитих јунака, који се готово допуњаваху у карактерима својим. 
ро пазио.{S} Међу њима је било честитих јунака али људи, који нису имали ни куће ни кућишта.{S} 
ристизале.{S} А кад још тој војсци дода јунаке из драмске области, у коју се много надао, онда  
свом својом војском, а кад прими и наше јунаке, поћи ћемо право ка Дренопољу.{S} Али има једна  
 то долази и отуда што много ценим наше јунаке, чија сам витешка дела очима својим гледала. <pb 
ца тече мутна и крвава, и односи коње и јунаке, токе и челенке.</p> <p>А са севера се од планин 
цом прве радости и тихе среће своје, за јунаком без врлина, за осумњиченим издајицом!</p> <p>И  
ослови, па додаде:</p> <p>— Ама с таким јунаком хоћу да се и у лице целивам! — рашири руке, заг 
могу допустити: буди уза ме!{S} Напред, јунаци!</p> <p>— Живео деспот!</p> <p>И као бујица грун 
е таласе турске крви.{S} Расклон’те се, јунаци!</p> <p>— Деспоте, ни један се неће маћи.{S} Ја  
ене да пре тебе погинем Отвор’те излаз, јунаци!</p> <p>— Највише што ти могу допустити: буди уз 
е још његов побратим Гојко!{S} За мном, јунаци!</p> <p>— Живео војвода Гојко! — грмну охрабрена 
ла цара Синише, кога ипак победисте.{S} Јунаци, напред!{S} Није то војска силног Матије Кантаку 
 кобнога сна.</p> <p>— Оружје!</p> <p>— Јунаци на ноге!</p> <p>— Азијати!</p> <p>— Издаја!</p>  
чној страни логора са Турцима.</p> <p>— Јунаци, смело напред!{S} Није то сила цара Синише, кога 
 ломећи копља и кршећи мачеве.</p> <p>— Јунаци, овуда је пут у вечни живот.{S} Ко је витез, нек 
ци а са њима и стари дворанин.</p> <p>— Јунаци, зликовци нам умакоше, али им жртве не дадосмо!  
и низ лице, а они не престају.</p> <p>— Јунаци, Бог с вама! — приђе им један други са Струмице. 
да се са њим надбацујете?{S} Сви сте ви јунаци и врли витезови, зна то сва краљева и деспотова  
гоноша рече.</p> <p>— Овамо долазе само јунаци! — додаде Богдан.</p> <p>— С Богом, војводо !{S} 
ека грдно велика орлушина, па је показа јунацима.</p> <p>Тома узе лук и тетиву и, нанишанивши,  
 му неће бити зазорно.</p> <p>Орфанским јунацима чисто бејаше мило, што их не победи какав обич 
зда последњег витеза, који је с минулим јунацима стварао величину и царство српско, утрну онда, 
p> <pb n="178" /> <p>— Да, и он!</p> <p>Јунацима заблисташе сузе у очима.{S} Узеше мач и пољуби 
сна рука у многом његовом предузећу.{S} Јуначан, смео, племенит и отворен привући ће твоју пажњ 
поред Угљеше и од срца зајеца.</p> <p>— Јуначе, — додај ми — мало воде — прозбори Угљеша.</p> < 
рисети:</p> <p>— А хоћеш ли ми, незнани јуначе, казати свога имена, да знам ко ме у овој ноћи с 
слабија.{S} Опростите, браћо!{S} Прости јуначе! — и Богдан загрли Љубоја.</p> <p>— Војводо — с  
асао живот од морских гусара.{S} Крупна јуначина, која је превалила преко шесет лета, седе косе 
прекрилили поље као тице лабудови.{S} А јуначка војска пева и ужива у витешким играма, као да н 
ица давно већ изгубише према поточићима јуначке крви...</p> <p>— Војводо Љубоје! — грмљаше Угље 
бична са свога слободног кретања и неке јуначке поношљивости, па зажеле да с њом прозбори.</p>  
нутку кад у песми стане ређати најлепше јуначке слике из скоре прошлости наших крајева; скупоце 
 Хвала ти!</p> <p>Стискоше један другом јуначке деснице, Гојко скочи на коња, па се са пратиоце 
ица, која те носила!{S} Вечан ти покој, јуначки краљу !</p> <p>Сузе му поново линуше, он опет п 
учинити.</p> <p>И свладан тешким ранама јуначки крајишник клону коњу на врат, па покуша да се с 
е и обрати српској страни.{S} Посада се јуначки држала неколико недеља, док су поклисари, провл 
 за ме?</p> <p>— Не.{S} Кад видим, како јуначки дереш матицом, расецајући таласе велике злобе љ 
жду, о смрти војводе Момчила и о другим јуначким делима...</p> <p>— Певај, певај, синко, срећа  
сци нема краљевих синова, нема нарочито јуначкога му сина Марка.{S} А то је штета, велика штета 
опоља и Средца.</p> <p>Пловдин бејаше у јуначкој невољи.{S} Опсела га силна војска турског цара 
ћ сам свакоме измицао у витешкој игри и јуначком скакању, а сада чекам, да ме копите коњске раз 
 ће доћи на ред најплеменитији.{S} Онај јуначни ђаур, што је рањен и полужив нађен на разбојишт 
ешти учитељ брзо је свикао навике свога јуначног ученика.{S} Ударао је у цитру, кад је Момчило  
ноћник велико лице у земљи.{S} Снажном, јуначном и здравом телу не доликоваше очајна збиља, што 
, страха, изненађења, забуне и очајања, јунаштва и прегоревања, у часу извесне смрти — настаде  
 наш Хаџи-Ил-бег главом је платио своје јунаштво, које нам је донело Срб-синдиги, српску погиби 
ми је његов глас, мудрост његовог ума и јунаштво срца његовог било најпотребније.{S} Он је упра 
рукама у мој дом.{S} Ти си ценио његово јунаштво и његову племенитост, па се ниси одмицао од по 
а Тому и непознатога му Грка, послао да јуре у сусрет Гојку.</p> <p>Њих су опазили Анђелови људ 
 је оба коњица готово у исти мах дигоше јурећи преко расплинуте речице!</p> <p>А први кваси коп 
ше у ребрима доброг носиоца.</p> <p>Куд јури гонилац?</p> <p>За убицом прве радости и тихе срећ 
је указа се на коњу неки јунак, који је јурио право у пропаст...{S} Она скочи, отури ђерђев, пр 
 За њим! — викну Богдан, па са осталима јурну на густи буљук Турака.</p> <p>— Живео војвода!</p 
p>Рајку клецну нога, срце му убрза, крв јурну У образе, и он, не могући прикрити ненадну узбуђе 
са изврнутим седлима и спуштеним уздама јурнуше лево и десно, напред и назад газећи и тлачећи с 
су тако одмицали...</p> <p>Четвртога се јутра забелеше далеко у магли врхови тврде Драме.</p> < 
зиђе.</p> <p>То је било једнога дана из јутра.{S} Још пре заранака истог дана Исаија је био већ 
 таком се расположењу и кренуше рано из јутра за Драму, а кад овамо стигоше, наиђоше на још хла 
"> <head>II</head> <p>Сутра дан рано из јутра уђе у собу деспотову војвода Тома Теологита, чове 
 чешће долазила на вечерње или зором на јутрење.</p> <p>Један пут јој Тома Теологита причаше ка 
> <p>— По твојој заповести војводо, још јутрос рано, одговори старешина.</p> <p>— Добро.{S} А у 
ти, зато у Крстопољ стигоше сутра дан у јутру.</p> <p>Кад стражар са тврђаве огласи долазак њих 
и краљу Вукашину однесем радосне гласе: јуче је пао Пловдин у наше руке!</p> <p>— Не иди.{S} Те 
убо! — рече у име исповести деспотици — јуче сам у лову наишао иа дрво са тичјим гнездом.{S} Ма 
иташ.{S} Твоју главу, ништа мање.{S} Од јуче скота поганог вребам.{S} Дошао сад, кад се војска  
који је увек говорио: док сутра постане јуче казаћу ти шта је у њему!</p> <p>— Твој брат, оче'? 
века Господ, који те, рабе Божји, посла к нама!</p> <p>Угљеша пољуби, прекрстивши се, злаћени к 
 она раздрагала.</p> <p>— Дошао сам сад к теби, да ме мину сви боли, свака туга, свако очајање. 
 Рећи ћеш му, да га позивам ја, да дође к мени, — рече после неког времена старешини.</p> <p>Та 
ицом у приморју Белога Мора.{S} Тада је к њему дошао и Рајко али Томе није ту застао.</p> <p>У  
зрок Јелена и срећни случај, који ју је к њему довео онда, кад јој се он престаде на свагда над 
/p> <p>Кад по заповести Угљешиној уђоше к њима дворанке, да, и саме плачне, теше деспотицу, Угљ 
езде, пошао душом, оком, слухом за њом, ка њој, дигнувши руку управљену небу.</p> <p>— Господар 
шаше свога господара, летећи преко поља ка главном путу, а старац се сав претвори у поглед, кој 
 грчки.{S} Тома брзо притера свога коња ка вођи, који већ бејаше усео зеленка, па му нешто брзо 
е друге реке, што се у правцу од севера ка југу, за Бело Море, крећу, натапаху плодне равнице м 
<p>Дан хода од Дренопоља на северозапад ка Пловдину налазе се Чрноменски Лугови на левој страни 
јници изненадили на путу од старе цркве ка граду.{S} Видосава се радовала Мариној срећи, а Мара 
ак старца, и скочи с коња, па га поведе ка уласку у колибу.</p> <p>— Бог ти добро дао, путниче  
ад је хтео да крунише речи своје, приђе ка прозору и очима тражаше звезду своју.{S} Она не опаз 
 мислила...</p> <p>Деспотица Љуба приђе ка њима.</p> <p>Монах Исаија приповедаше, да је дошао о 
 говор.</p> <p>Скочи и мало погнут пође ка излазу из чадора.</p> <p>У том се тренутку са свих с 
лази кад се пређе трећина пута од Драме ка Крстопољу, Тома рече Љубоју:</p> <p>— Гојко је бунто 
 заповест, да Гојко дође у Драму али не ка ћесарици већ ка своме оцу, који је на самрти.</p> <p 
едне слике на другу и од једне успомене ка другој</p> <pb n="103" /> <p>Готово од кад памти за  
рана логора водио, захватајући све јаче ка срцу ратног стана, из средине се зачуше кроз бурну н 
мљу и потискујући ситније камење падаше ка реци Јасно бејаше, да је одатле заседа на мах побегл 
а јатом ждрала, који се све даље губише ка југу.</p> <p>Врата се на један мах отворише, и на њи 
д, никоме ни речи.</p> <p>У том приђоше ка ватри.</p> <p>Они устадоше, да им начине места, па о 
 страну умаћи.</p> <p>И они брзо пођоше ка огради, заклоњеној врежама од купине.</p> <p>— Овде  
нату, познаницу, која се на скоро врати ка јели.</p> <pb n="113" /> <p>— Витеже, — рече она Гој 
 један одвоји и врати брзо натраг путем ка Дренопољу, а други лагано продужаваше покрај саме ва 
уку Ану, Угљеша се окрете и пође са њом ка Љуби.{S} Тада пусти старицу па се са деспотицом од с 
ад прими и наше јунаке, поћи ћемо право ка Дренопољу.{S} Али има једна мала незгода.{S} Краљ Ву 
арио је косом, низ коју се лако спустио ка источној страни брега.{S} Ту, крај једног студенца,  
</p> <p>За то пође путем, што иде јужно ка Крстопољу, па се онда дохвати пута, што се одваја на 
јко дође у Драму али не ка ћесарици већ ка своме оцу, који је на самрти.</p> <p>Гојко се пожури 
ика.{S} Поједине се чете повлачише југу ка Марици те у њој многи, тешко рањени, нађоше гроб сво 
рескочи поток, па се упути североистоку ка Тунџи, која се код Дренопоља улива у Марицу.</p> <p> 
— реко је Властоју — сад, кад се враћаш ка животу, кад развесељаваш душу моју, обрадуј и срце м 
у унаоколо, <pb n="106" /> путник скиде кабаницу и разастре је по гомили грања крај ватре да се 
се прену из мисли.{S} Скочи, огрну суву кабаницу, и приђе коњу, који је, оставивши набацану му  
едајући дошљака, његову дугачку искислу кабаницу и доброга коња.</p> <p>— И јесам путник, кога  
а тој кули има некога сад у позно доба, кад се стража на главним вратима првога бедема два пута 
аже своје питање.</p> <p>— У исто доба, кад и ти, светли деспоте! — одговори Љуба.</p> <p>— Овд 
 — одавде стари замак, подигнут у доба, кад је овде била међа гранична.</p> <p>— Води ме тамо,  
ти, Тома.{S} Понеко од млађих витезова, кад му се досади држати непрестано на узди свога коњица 
очим мој био је старац, самац, а ја га, кад ме мину прва туга, весељах и оживех кућу његову.{S} 
 као даје хтео да пркоси киши, која га, кад је ветар са стране нанесе, дохвати капљицама.{S} Ле 
одушевљење за великога цара.{S} С тога, кад дође на ред љутња на многе неугодности, које се дан 
 развијање живота у њима.{S} Па и сада, кад се сазнало за крвав и тужан пад Пловдина, који је б 
.{S} Да тако буде, поступи овако: онда, кад погине Гојко, нека други твоји људи нападну на ћеса 
је част краљевску пре шест година онда, кад и ја деспотску.{S} Ми бејасмо једини, који се одуше 
 за Жегљигово.</p> <p>Он луташе и онда, кад у логору све спаваше тврдим сном.</p> <p>Силној киш 
осава није више наваљивала, па ни онда, кад се у Драму вратио са свога дугог пута Тома Теологит 
више никако и не прекидаше, па ни онда, кад се Љубоје заустави на празном пољу, где је имао уло 
 да бо́ре с чела мога не слазе ни онда, кад слушам твоје лековите речи.{S} Мож’да сам више дивљ 
пропасти.{S} Није му се вратио ни онда, кад је он био постигао тренутан успех, наметнувши се за 
и случај, који ју је к њему довео онда, кад јој се он престаде на свагда надати.</p> <p>Рајко ј 
 величину и царство српско, утрну онда, кад заповедник непобедног Пловдина, огрезао у крви и ра 
 само још Љубоје.{S} Он стиже баш онда, кад се у граду поведе реч о њему и његовом задоцњењу, и 
бом и звездама његовим разговараш онда, кад сваки говор престаје, кад све живо тражи мира и пок 
!</p> <p>Пратиоци се скаменише од чуда, кад Јевренос-бег нареди, да се коњи обрну натраг</p> </ 
уђена стала пред непознатог јој витеза, кад ју је Гојко поздравио и кад му је она Бога прихвати 
о !{S} Е, па живео добри старац Исаија, кад нам је овако добро винце припремио!</p> <p>— Живео! 
журише се.</p> <p>Било је око заранака, кад пођоше, а у Драму стигоше доцне.</p> <p>Ћесарица се 
ро моја!{S} Ал’ је и твоја душа велика, кад је све то поднела.{S} Ти се надај, твоји су дани, ш 
 нашег, ал’ вала не могу ти без гусала, кад ми само на ум падну.</p> <p>— Хајде, пожури се!</p> 
катуна више Радовишта.{S} Њега је вила, кад још дете бејаше, у планини задојила, па му, овако м 
а отпор Турцима.{S} Али баш у часовима, кад се одушевљавао мишљу о потпуном изгнанству турском  
ти царској заветној мисли, у тренуцима, кад је и брат ми Вукашин долазио до клонућа — она ми је 
 разлога мисли твоје блуде у тренуцима, кад се у двору <pb n="7" /> нашем свако добро стани?{S} 
ilestone unit="*" /> <p>После трн дана, кад је већ Гојко био на путу, а други гласник одјездио  
у, која је на народ српски била бачена, кад је српска црква постала самостална са својим патриј 
х се ногом макао из ових тврдих зидина, кад не бих веровао у успех посла, који ми ти повераваш. 
то ми је дао и трећу кћер ! — рече она, кад пољуби Јелену у чело.</p> <p>Јелена је одмах постал 
</p> <p>Био је већ крај месеца октобра, кад и издашна јужна природа почиње лагано уступати пред 
вци учесташе.{S} Знак да је скора зора, кад се ваља кретати натраг У Драму.</p> <pb n="62" /> < 
.</p> <p>Превалио је био половину пута, кад уђе у један не много велики кланац.{S} Лево и десно 
.</p> <p>— Да, старој омрази даје маха, кад треба на новој мисли радити.{S} Ваља штедети и суви 
и којих се и договарамо.{S} Мој Угљеша, кад не би било људских грехова више но што има врлина,  
/p> <p>— Оче, — реко је Властоју — сад, кад се враћаш ка животу, кад развесељаваш душу моју, об 
 речи и њима се заносила.</p> <p>А сад, кад је деспот отишао с војском, око ње је мирно и тихо, 
уче скота поганог вребам.{S} Дошао сад, кад се војска слеже, да га нико у овом метежу не опази. 
је ономад у лову доживео а особито сад, кад није ни Гојко ту.{S} Али је дошло време кад Рајко м 
ихнина помутила ведрину судбине њихове, кад је и Гојко морао на неодређено време отићи.</p> <p> 
 по мало одржава као свратиште господе, кад изиђу у лов.</p> <p>— А свраћа се овамо? — упита Ма 
ема, по свој прилици.{S} Нестало га је, кад су Азијати заузели Галипоље.</p> <p>— Реци нам, оче 
га искрено жаљаше.</p> <p>— Звао ме је, кад је чуо да сам амо свратио, — рече Исаија. — Тражио  
 стар.{S} Ваљ’да као и ја.{S} Он ми је, кад смо опсели једном Сер, живот спасо у једном ненадно 
нао, синко, и казивати!{S} Тешко ми је, кад станем размишљати о судбини. <pb n="59" /> Имао сам 
говараш онда, кад сваки говор престаје, кад све живо тражи мира и покоја, да се окрепи у слатко 
} Нама ће Алах ускратити милости своје, кад први витез наш паде као жртва зависти!</p> <p>Дерви 
 бејаше никога за тамновање, дете моје, кад издахну твој отац.{S} Тамница је празна, слава Богу 
мраку видело, како му мишица набрецује, кад му се груди од силног узбуђења надму.{S} Очима је с 
, прекидајући посао с времена на време, кад је ваљало обилазити велико манастирско имање, даров 
приликама у Призрену пре четири године, кад сам видео, колико су се осилили наши противници под 
асник турски тумачу — да ће бити доцне, кад се, бачен на коло, буде покајао.</p> <pb n="183" /> 
е киша брзо проћи, — рече старац за се, кад се наже, те из колибе погледа, како се пламен одупи 
своје!{S} Не бејах баш голобрадо момче, кад сам с тобом ступио пред олтар.{S} Доста сам дотле в 
 од кад се ти поче бринути за мир душе, кад нити постиш ко што треба, нити што приложи цркви? — 
ислима.</p> <p>— Те очи? — рече у себи, кад уђе сам У собу.</p> <pb n="137" /> <p>— Где сам их  
атко и нејасно.{S} Али је још више уби, кад Ана на то одговори :</p> <p>— Ко зна, шта се крије  
оше доцне.</p> <p>Ћесарица се изненади, кад јој се јави Тома, па преплашена скочи.{S} Али је он 
Одиста ми је такав разговор најми лији, кад сам без тебе!</p> <p>— А сада?</p> <p>— Само ми дај 
стишало.{S} Истина, многи су заплакали, кад су чули да је стари краљ био жртва, али су њихов пл 
вој нож, који му старац заборави узети, кад га је везао.{S} Помоћу <pb n="129" /> тог ножа он ј 
и.{S} Браћо, страшно ли је морало бити, кад је обест агарјанска пала у домове верних!{S} Исекли 
до дела.{S} А милостиње не могу чинити, кад и сам живим од милости доброг господара, — брањаше  
одржао, да се не изда од силне радости, кад је видео да се његов план до краја извршује.{S} Он  
длука готова.</p> <p>Било је пола ноћи, кад се споредна мала градска врата с јужне стране отвор 
ру но помагач у рату...</p> <p>Те ноћи, кад сам била сама погружена крај мртвог поочима свога,  
Мора.</p> <p>У мирној и звезданој ноћи, кад месец посребри градске бедеме огледајући се у мести 
, да ми нестаје звучних ал’ меких речи, кад с тобом говорим.{S} Видела си, мож’да, да бо́ре с ч 
ређоше мост, па се упутише право пољем, кад један од пратилаца ободе коња и приђе Богдану.</p>  
ру!{S} Није ноћас првина, да те пратим, кад у позно доба ноћно пођеш из одаје своје сам, брижан 
вих тих предузећа, па су вртели главом, кад се војска победоносно враћала.{S} Нису смели говори 
ине.{S} О, како сам се осетила срећном, кад си ономад рекао, да ипак верујеш у срећну звезду св 
е ту Урош са царским скиптром и круном, кад на њој нема истинског благослова!{S} Господа се са  
тале не брините, — рече војвода Богдан, кад са својима уђе у сечу на северозападној страни лого 
дише.{S} Осветимо га! — викаше Вукашин, кад уседе крајишникова вранца.</p> <p>— Живео краљ!</p> 
 над Прилипом! — кликташе краљ Вукашин, кад се сукоби на североисточној страни логора са Турцим 
тела.</p> <p>Млади је витез био отишао, кад је мој добри поочим пао у постељу, са које се није  
/p> <p>Тако ми је отац, потресен, реко, кад смо из далека као бегунци погледали на тужно место  
e unit="*" /> <p>Било је вече у велико, кад су код камена за сјахивање, усред дворишта, стајале 
 некада вам веран слуга, војвода Гојко, кад сам отишао да га у име ваше сменим са дужности њего 
оје баве.{S} Ти знаш, како ми је тешко, кад се препреке томе стану јављати.{S} Ево немила гласа 
обричина једна хваљаше пловдинско вино, кад им приђох.{S} А сада су гусле раслупане, и место ви 
чима питајући звезде тако, да није чуо, кад се женска једна прилика успела уз стрмените степени 
м благословом ступити пред свети олтар, кад томе буде време!</p> <p>И Гојко клече до болног оца 
оружја српског и византиског.{S} Данас, кад је у међусобној борби напукло или је мож’да и са св 
од оних што су мене пре везали за врбу, кад су напали узвишену ћесарицу нашу, — говораше старац 
 — рече Ана, па им стави руку на главу, кад они клекоше. — Боже, ти спој, ти благослови!</p> <p 
{S} Таман је жедни коњиц дохватио воду, кад се око њега и његовог господара стадоше укрштати ст 
 костима створе бедем за одбрану твоју, кад груди њихове буду за то немоћне!</p> <p>— Војводо,  
си ме чудно погледао у једном тренутку, кад сам стрељао орла пред ћесаричином љубимицом.{S} Не  
а мах изгуби смелост, и баш у тренутку, кад Гојко измахну да му мач са свим избије из руке — дв 
љег кипарског вина остављаш у тренутку, кад ти га ваља испити у част витештва, у славу наших по 
број оних, што су остали на своме дому, кад је византиска сила устукла испред наше.{S} Деспот р 
јуначног ученика.{S} Ударао је у цитру, кад је Момчило испијао пехаре руменике, певао је веселе 
важнију страну моје деспотовине у часу, кад ми је његов глас, мудрост његовог ума и јунаштво ср 
ојанство.{S} Била је у шеснаестом лету, кад се у њу загледао Угљеша Мрњавчевић, па је и запроси 
ластоју — сад, кад се враћаш ка животу, кад развесељаваш душу моју, обрадуј и срце моје, и благ 
 су, жељни плена, кликтали на дворишту, кад су осетили час поласка.{S} Хртови су цичали и отима 
зим.{S} Каква срећа што случајно дођох, кад и ти стиже!</p> <p>— Шалу на страну, али ти си ми о 
 је и ушао у врт, —- показиваше старац, кад дођоше до ограде.</p> <p>Нешто затресе купине.</p>  
! — рече Тома једном. — Ти увек стижеш, кад треба!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 
вине, којом је самостално завладао 1366 кад је одрекао покорност царици матери Јелени, и својих 
ад сам са љубави плакао, она је јецала; кад сам пехаре празнио, она <pb n="156" /> ми је нектар 
S} Кад сам љубио, она је љубав славила; кад сам са љубави плакао, она је јецала; кад сам пехаре 
на <pb n="156" /> ми је нектар сладила; кад се животу зарадујем, она је тумач моје радости; кад 
у зарадујем, она је тумач моје радости; кад смрт пожелим, она ми пева погребну песму!{S} Она ми 
уз поток према Чрноменским Луговима.{S} Кад коњаник би крај ватре, одломи се комадић од пањића, 
и Љубу с лева од себе и пође с њима.{S} Кад приђе осталима, прва се руке његове маши Мара, а он 
ише не страхујеш за ме?</p> <p>— Не.{S} Кад видим, како јуначки дереш матицом, расецајући талас 
 Ја у миру оштрим мач за ратне дане.{S} Кад судба мени намењује да понесем стег у одбрани Српст 
е замислити без ове моје миле цитре.{S} Кад сам љубио, она је љубав славила; кад сам са љубави  
 вештине па и господске углађености.{S} Кад је Момчило баш размишљао у граду своме о томе, јаве 
 је Мара непрестано тужила у самоћи.{S} Кад се вратила у ловачкој свити деспотовој, Мара се јед 
 се сећа, да се Момчило њиме хвалио.{S} Кад му је Рајко са својом мајком дошао једном у посету, 
 освести.{S} Тако је и са мном било.{S} Кад прође санак, дође грозница осећаја, а после ње — зд 
у, те да његова помоћ не дође касно.{S} Кад је један од завереничке дружине, који је био код са 
о летео озго, па бућнем у неку воду.{S} Кад тамо, а оно није то обична вода већ неко море, по њ 
и.</p> <p>— Хвала и срећном случају.{S} Кад је била највећа невоља јавио нам се у помоћ један н 
рицу своме, чувеном војводи Момчилу.{S} Кад је један пут у говору споменуо Тома битку код Перит 
тово на самом путу из Сера за Драму.{S} Кад год је дотле дошао, није жалио такнути и до Драме,  
узена изишао као савршени победилац?{S} Кад је цар Синиша устао да задовољавајући своје личне п 
n="116" /> — као што сам доцније чула — кад сам ја била у Водену.{S} Али му нико није знао каза 
p>— Беже кукавице, — јасно рече Гојко — кад најгора рђа међу њима паде.{S} Грче лукави, то ти ј 
м, синко, невесео — вели један од њих — кад сам ноћас снио немиле снове!</p> <p>— Ништа, ништа, 
ком учињено?</p> <p>— Тако је.</p> <p>— Кад се довече са свим смркне, сићи ћеш Гојку, и отворић 
гом раном пао и онесвестио се.</p> <p>— Кад сам дошао себи, било је све већ свршено.{S} Градско 
ожјег олтара разгњеви и плану:</p> <p>— Кад нећеш, деспоте, да поштујеш своју реч, да Бог да у  
ће се икад од Војихне раставити.{S} Ал’ кад је Војихна брзо и ненадно преминуо, старац се проме 
и неодређено.</p> <pb n="167" /> <p>Ал’ кад се још једном понови сумњива звека, неко испод чадо 
за четири друга.{S} Он то крије сада, а кад је био дете и сам је причао.{S} Зна он рећи и за шт 
 у приличној даљини назорице за њима, а кад оне са својим пратиоцем ступише већ у двориште цркв 
рити.</p> <p>Гојко без речи пристаде, а кад је остао сам под јелом, не могаше се довољно разабр 
са њом загрли, па се пољубише у лице, а кад је Угљеша са искреним поштовањем пољуби у руку и он 
о је у поверењу светле ћесарице наше, а кад се врати она ће му поверити и другу дужност.{S} Пов 
двориште, па га неопажено посматраше, а кад он бејаше близо, она упита Видосаву;</p> <p>— Како  
ојка њена отвореност још више зачуди, а кад му она рече, да није родом из Жегљигова већ далеко  
/p> <p>Стари ратници држе се витешки, а кад осете да су се проредили, поново се окупе око краља 
зато, певај!</p> <p>Певач се поклони, а кад они продужише даље по логору, он седе и запева друг 
а стићи овамо са свом својом војском, а кад прими и наше јунаке, поћи ћемо право ка Дренопољу.{ 
 био безбрижан, Мрак се брзо спустио, а кад ветар поче да шиба капљицама, које по мало промицах 
 <p>— Истина је.{S} Нек мине ова ноћ, а кад сутра сунце гране наћи ће наше мисли у једном уму и 
ењу и кренуше рано из јутра за Драму, а кад овамо стигоше, наиђоше на још хладније и затегнутиј 
.</p> <p>Веће весело прими ту новину, а кад Гојко одушевљеним речима понови Угљеши, како му ста 
н примио Гојка и с истинском радошћу, а кад је разабрао какве му поруке шаље Угљеша с краљем, о 
 и купине, прилазећи Рајку с леђа.{S} А кад дође близо, притаја се, и непомичан ћуташе неколико 
ање обласним и државним пословима.{S} А кад је добила женско дете, потоњу деспотицу Угљешину, ј 
могласним клицањем свих гледалаца.{S} А кад је хтео да по ново куша судбину, Мара се одлучи да  
се витезима нико одупрети не може.{S} А кад се после победе вратимо, не брини се, ако на мени б 
ваљаношћу чета, што су пристизале.{S} А кад још тој војсци дода јунаке из драмске области, у ко 
че, њега нема, ал’ и она не трене.{S} А кад је уморну савлада и преваром освоји сан, она на мах 
аију, али му реч у грлу застајаше.{S} А кад стаде Исаија, он узбуђено запита:</p> <p>— А, велиш 
се братски са њим загрли и пољуби.{S} А кад виде, да је недалеко од њега нека женска прилика, к 
ваше гласника о погибији Рајковој.{S} А кад виде, да га никако нема, Тома слућаше несрећу.</p>  
 слику вечито задржати пред собом.{S} А кад погледа поново, очи му бејаху влажне.{S} Он диже ру 
е чуђаше, па сумњиво махну главом.{S} А кад Тома продужи говор, којим је очевидно уверавао вођу 
ри и цркву српску са цариградском.{S} А кад и то срећно постиже, имао је слободније руке за спр 
ји се лагано спушташе низа стрмен.{S} А кад сиђе доле између два брега наиђе под једном жалосно 
замери, него што га је срце вукло.{S} А кад се нашао у планини, одаслао је своје ловачке помага 
у своме господару искрено и верно.{S} А кад по неко од њих науми, да са свим прекине са витешки 
ред њих, гледајући их испод очију.{S} А кад би са свим близо, Јелена га јасно али презриво погл 
алете с копљем у руци право Гојку.{S} А кад дође ближе пусти оштро копље, и оно се пребацивши Г 
Наложише по ново ватру, па ћутаху.{S} А кад штогод особито у памети наиђе, напомену кратко, па  
<p>Ана и Мара доста брзо одмицаху.{S} А кад дођоше до места, где се савија пут, те донекле иде  
 је врати у Сер.</p> <pb n="42" /> <p>А кад се чуло да ће Угљеша за кратко време и доћи, почеле 
единих жупа и градских управа.</p> <p>А кад још поносници, који водише товарне коње, принеше во 
и да јој у сузама све исприча.</p> <p>А кад је дошла у Видосавину собу, отворила је срце своје, 
у средини своје жупске војске.</p> <p>А кад се прочу, да се у Серу сабира велика војска, придру 
љ пријатељу у невољи и оста верна слуга кад сазна да је господар мож’да обманут.</p> <pb n="80" 
а избегне.</p> <p>— Ипак ће га стићи ма кад.</p> <p>— Али он одлази да смишља и извршује нова н 
уж, и као јунак и као човек од срда, па кад је хтео да крунише речи своје, приђе ка прозору и о 
 је иде ли још каква помоћна војска, па кад би далеко у магли или у облаку од прашине разабрала 
ашног новог непријатеља свих нас.{S} Па кад бисмо се ослободили погибли, онда бисмо могли опет  
 Силан је страх овладао у Дренопољу, од кад се чуло, да је судар са маћедонским владарима неизб 
ајко.</p> <p>За тим додаде:</p> <p>— Од кад се не видесмо!{S} Па ипак —</p> <pb n="126" /> <p>— 
! — рече један.</p> <p>— Гле, сад, а од кад се ти поче бринути за мир душе, кад нити постиш ко  
 другој</p> <pb n="103" /> <p>Готово од кад памти за се вечито је по катунима, па се свико̑ на  
 био, колико пута рањен, па и колико је кад блага задобио.{S} Своју главу и мишицу, светло оруж 
није ни Гојко ту.{S} Али је дошло време кад Рајко мора да обиђе Трилис.</p> <p>Кад је сутра дан 
е помућена гласовима, што случајно чуше кад се властела међу собом разговараху о тешким данима. 
првога бедема два пута већ променила, и кад је звоно са високог торња на истим вратима огласило 
 ово доба?</p> <p>— Свуда и увек, где и кад ти.{S} Срдиш ли се, деспоте?{S} Опрости, али ја мис 
! — одговори Рајко.</p> <p>— Бићеш ми и кад —</p> <p>— Не будеш овде.{S} Не брини.</p> <p>— Хва 
јој витеза, кад ју је Гојко поздравио и кад му је она Бога прихватила.</p> <pb n="112" /> <p>Из 
о потпуном изгнанству турском у Азију и кад је страховао за успех тако великог предузећа, сруши 
или преко првог већег моста, што долази кад се пређе трећина пута од Драме ка Крстопољу, Тома р 
вета, о коме се говори и верује.{S} Али кад Ана настави:</p> <p>— Једини искрени пријатељ мој у 
радовао гласу о скупљању војске.{S} Али кад се војсковође из појединих жупа са својим одељењима 
бра моја Љубо, — одговори Угљеша. — Али кад ти велиш, без сумње је тако.{S} А ти си, мож’да, оп 
о тражаше правац, куда му ваља полетети кад га господар ободе.</p> <p>— Не умаче нам више! — гр 
 послао златну сабљу, а шта ће тек бити кад султан стигне амо!{S} И велики га Лала-Шахин сада ч 
раше Рајко.</p> <p>— Ипак ћемо га стићи кад тад! — одговори Гојко.</p> <p>— И ја тако мислим.</ 
м срећом својом, заборави на то.{S} Тек кад је сазнао за Томино злочинство и према Јелени, план 
Прво се појави само нејасна контура као кад таласи помоле окрајке неког потопљеног предмета.{S} 
да се ђаури не надају нападу, није имао кад да иде до Јевренос-бега, који је са војском чекао н 
ма је, у осталом, било и то право, само кад су изнели главу.{S} Што се тиче новаца, они су већ  
p> <pb n="169" /> <p>Вихор утишаваше по кад што својом јачином људске гласове, доносећи мало по 
"*" /> <p>Било је са свим доцне под ноћ кад ћефалија Рајко изиђе из двора Анина, где је био нек 
о доба, како остављаш певача у тренутку кад у песми стане ређати најлепше јуначке слике из скор 
/p> <p>— Ха, нећеш умаћи! — јетко викну кад нагази на нападача.</p> <p>Бегунац виде да нема куд 
 Пловдина од лозе пловдинке.{S} Наточих кад се мало позабависмо тамо, док Азијате у град сатера 
ио повео на Николу Алтомановића.{S} Баш кад је Марко мислио поћи овамо — тако јавља краљ нашем  
другар. — И султан је задовољан.{S} Баш кад је победоносно улазио у бунтовничку Бигу, стиго̑ му 
азити да се журе.</p> <p>Тома стиже баш кад они уседаху на коље.{S} Загледа се у вођу њиховог и 
 свој ловачки прибор, да за њ дођем баш кад треба!{S} Велможо, овде може бити свему крај!</p> < 
тињака...</p> <milestone unit="*" /> <p>Кад се велика војска деспотовине Угљешине и војводине Б 
ов дочек.</p> <milestone unit="*" /> <p>Кад труба са градског бедема огласи долазак високога го 
срдачно пољубише.</p> <pb n="127" /> <p>Кад ступише у собу, Рајко устаде с Јеленом, која је бил 
а тужнога покоља.</p> <pb n="177" /> <p>Кад се склопише крвави вали Маричини над њом, један мла 
="SRP18930_C23"> <head>XXIII.</head> <p>Кад је киша престала, растерана јаким ветром, који се с 
id="SRP18930_C16"> <head>XVI.</head> <p>Кад се Гојко вратио с Јеленом у Сер, овде је већ било о 
ml:id="SRP18930_C9"> <head>IX</head> <p>Кад се Тома Теологита онако непријатно растао од Рајка  
ужности.{S} Ја ћу ти помоћи!....</p> <p>Кад по заповести Угљешиној уђоше к њима дворанке, да, и 
 година, остадох без игде ичега.</p> <p>Кад сам с очева гроба, на коме сам онесвешћена лежала,  
 њима поносници и друга послуга.</p> <p>Кад већ прилично бејаше измакао са својим пратиоцима, У 
страха онесвеслу, однеше некуда.</p> <p>Кад сам дошла себи, нашла сам се у некој кућици близу п 
, добре душе ал’ намрштена лика.</p> <p>Кад се серска и драмска војска састаше, проламаше се не 
Божју на се и своја грешна дела.</p> <p>Кад логотет заврши читање, Угљеша се појави на прозору  
г друга његовога стрица Момчила.</p> <p>Кад се лукаво Грче напило најлепшега вина, напевало и н 
дара на Дидимотику до Дренопоља.</p> <p>Кад се осетио довољно заштићен у области турског царств 
Рајковом међу градским платнима.</p> <p>Кад је излазећи из малог тамника ступио на последњи мос 
ц — што је морао да иде за њима.</p> <p>Кад су лагано прелазили преко првог већег моста, што до 
ред којом је био Тома Теологита.</p> <p>Кад пређе велики мост на јарку, што са стране главних в 
 знајући по помрчини наћи своје.</p> <p>Кад се ратници стадоше уклањати од ватара, жураше се од 
ему, најбољи део драмске војске.</p> <p>Кад Љубоје уђе у логориште и поздрави ратнике са старом 
аху покрај пута с обадве стране.</p> <p>Кад Угљеша би поред деспотице, кликну мушки и отворено: 
ице на левој обали реке Мутнице.</p> <p>Кад грану зора и они стигоше под источне огранке Менике 
 први пут после Војихнине смрти.</p> <p>Кад су господа ушла у двор, звона престадоше, а весео с 
 Гојко не ослободи неизвесности.</p> <p>Кад је један пут Мара сама у градском врту обилазила цв 
е то остало само у његовој души.</p> <p>Кад се већ приближио крај гостовању Угљешину, ћесарица  
 ту са посебним својим разлогом.</p> <p>Кад се једног предвечерја у доба сунчева заласка пред в 
ма се збиља био у опште повукао.</p> <p>Кад му је играчка са ћесарицом и Маром код старе црквиц 
дао Љубоја, коме не бејаше лако.</p> <p>Кад се по гласу, који са степеница долажаше, познало, д 
 заштите, и ако је Гојко далеко.</p> <p>Кад је са Рајком дошла до места, где се имала цела друж 
шта се све у Крстопољу догодило.</p> <p>Кад је Ану прошао први потрес и туга због крстопољског  
 говораше отворено, незамишљено.</p> <p>Кад се мало после куцну пехарима са својим старим друго 
 кад Рајко мора да обиђе Трилис.</p> <p>Кад је сутра дан по њиховом одласку дошао Тома, искрено 
ушташе на земљу, пожурише граду.</p> <p>Кад се појавише из црквице, зачу се јак писак, који је  
топољ стигоше сутра дан у јутру.</p> <p>Кад стражар са тврђаве огласи долазак њихов, Гојко им п 
а, па га привеза за један колац.</p> <p>Кад приђоше ватри, која се бејаше јако разгорела те пла 
у чули од Гојка, И били су мирни</p> <p>Кад је сав тај посао био свршен, јави се, неопажен, Том 
ичао како је деспотица писнула од бола, када је улазећи у тврђаву видела породични грб Војихнин 
/p> <p>Ана је имала близу шесет година, када је Војихна умро.{S} Али је судба њена, честа у доб 
.</p> <p>Био је момак од двадесет лета, када је била међусобна војна.{S} Рођена се браћа подели 
ло је то знамените и тужне 1370 године, када је и Дренопоље пало из руку византиских у турске р 
шло.{S} Али, хвала Богу, дође тренутак, када се човек освести.{S} Тако је и са мном било.{S} Ка 
 степенице високе куле, нити је осетио, када му се приближила.</p> <p>— Господару! огласила се  
 Певај Богме, брајко, ако нећеш сада ја када ћеш! — додаваше онај друг Благојев, што му у врту  
о по души говорити.{S} Ако си, велможо, кадгод имао нада, жеља и снова, и ако си за њих какве л 
{S} А једна ма и најмање основана сумња кадра је била привући сву пажњу Томину, само ако би бил 
 овим дивљим створовима.</p> <p>Тако је кадшто мислио Тома.</p> <p>— Играчка се и не узима у ру 
је више пута очекивала.{S} И зора је по кадшто затече, њега нема, ал’ и она не трене.{S} А кад  
ом изласку из града и да му китом цвећа каже, да ће на њега непрестано мислити и њему се надати 
че, а ја се журим да ти нејасним речима кажем што срце осећа.{S} Чуј ме још мало, и ако знам, д 
 Хвала господару!{S} Али време је да ти кажем, да и ја не смећем с ума пророчке речи чудног исп 
ца Ана.{S} Не треба ни једне речи да ти кажем о твоме поступању према њој.{S} Пазићеш увек да ј 
 зачу рог.</p> <p>— Ако буде деспотица, кажи јој да сам овде, — рече Мара и старац се удали.</p 
/p> <p>— Ништа, ништа, чика Благоје.{S} Кажи сан, па ако ти не раскујем тајну без расковника <p 
м знати — и ражаљеним гласом додавши: — кажи, молим те! — спусти главу на његова прса, да од са 
 добро и у вечитом леду топло!</p> <p>— Кажи да студен, што наступа, и вихор, што хита да обнаж 
аше лаган али одлучан одговор.</p> <p>— Кажи му, — заповедаше већ гњеван часник турски тумачу — 
аде тишина, после рече Богдан:</p> <p>— Кажи остало.</p> <p>—Све истиче из тога, — одговори Угљ 
 ко чути више.{S} Боље отиди у Драму, и кажи да си ти учинио последњу услугу деспоту Угљеши.{S} 
оздрави све — ах — све — и деспотицу, и кажи да је Угљеша чинио своју дужност, али да га је — з 
Видосава се саста на само са Исаијом, и каза му све.</p> <p>Стари се монах једва држаше на нога 
 брзо пробуди једног свог друга, па га, казавши му у чему је ствар, поведе са собом у врт.</p>  
еним жељама.</p> <p>И сазнала је, па је казала доброј старој Видосави, а Гојко је тајну своје с 
на.{S} Послуша ли је, спасао је себе, и казао јој, да је љуби.{S} Не послуша ли — он ће погинут 
— Витеже, — рече она Гојку — ти си мени казао ко си, шта си и одакле си.{S} Истина, ја бих све  
умириле речи, којима јој је Гојко јасно казао шта мисли и смера.{S} Видосава није више наваљива 
/p> <p>— А хоћеш ли ми, незнани јуначе, казати свога имена, да знам ко ме у овој ноћи самца так 
лазило је зло са друге.{S} Ко мени може казати, са које ће стране несрећа на деспотовину нашу н 
у Видосави толико смелости, да се усуди казати Ани, како не треба судити пре, док се све о свак 
едоше.</p> <p>— Ево, отац Исаија ће нам казати што више о судбини дана, што долазе, — рече једа 
била у Водену.{S} Али му нико није знао казати шта је у истини, те је отишао и он незнано куда  
Али јесам нешто видела, и то ћу ти радо казати.{S} Добри Угљеша мој!{S} Војна је крвав носао, с 
то си од оца Исаије добила.{S} То ће му казати, да је велика невоља.</p> <p>Мара скиде с груди  
ојку, и отворићеш му слободан излаз.{S} Казаћеш, да чиниш по моме одобрењу.</p> <p>— Учинићу, а 
пре стајао.</p> <p>— Мила љубо моја!{S} Казаћу ти чисту истину, и ако ми је немила.{S} Душа мој 
је увек говорио: док сутра постане јуче казаћу ти шта је у њему!</p> <p>— Твој брат, оче'? — за 
дим, честит јунак, али ја теби за се не казах ни толико.{S} А то није право.</p> <p>Гојко се не 
н долазио до клонућа — она ми је звезда казивала, да ипак не ћемо подлећи.</p> <p>— Тебе Бог шт 
н.</p> <p>— А шта бих ти знао, синко, и казивати!{S} Тешко ми је, кад станем размишљати о судби 
" /> <p>Слабљење звука од ловачког рога казиваше да се та група ловаца опет све више удаљује од 
 што свака црта лица, сваки покрет тела казиваше, бејаше неисцрпна одлучност. <pb n="5" /></p>  
ни бејаху — нема сумње — гласници Божје казне над покорима, што се у Византији починише.{S} Они 
сарице!{S} Не заборављај, већ испитај и казни кривца, — рече Гојко одушевљено.</p> <p>— Све нек 
нулих Срба на Срб-синдигију љуто ће нас казнити.{S} Нама ће Алах ускратити милости своје, кад п 
, тешка и од црвене коже израђена обућа казује, да је ноћник велико лице у земљи.{S} Снажном, ј 
е!</p> <p>„Јер црне очи, морска дубина, казују страст ал’ и неверу.</p> <p>„А шта је друго вите 
цару византиском Јовану V.{S} И није се кајао за то.{S} Кантакузен је свршио свој живот као зба 
Алах!</p> <p>— Наш стег!</p> <p>— Знак, какав знак!</p> <p>— Боже, опрости!</p> <p>— Узбуна!</p 
ча? — упита један озбиљније.</p> <p>— А какав је то сан? — навалише неки са питањима.</p> <p>-— 
еспотица погледа Угљешу.</p> <p>— То је какав поклисар, мож’да чак од границе — одговори Угљеша 
има чисто бејаше мило, што их не победи какав обичан ратник, па радо навалише на онога, да и њи 
 на брзо постајати мека женска природа, каква Је у почетку Јелена и била.{S} Њој је живот био т 
а погибао и краљу и деспоту онака иста, каква је и простом пешаку и скромном поноснику.</p> <p> 
ац и бродар.{S} Овамо чешће долазим.{S} Каква срећа што случајно дођох, кад и ти стиже!</p> <p> 
ла.</p> <p>Рајко севаше очима:</p> <p>— Каква срећа те овде оставих свој ловачки прибор, да за  
ули мотриљи.{S} Изгледала је иде ли још каква помоћна војска, па кад би далеко у магли или у об 
ено се обрадовао рашчишћеним приликама, какве је у Драми затекао.</p> <p>— Мени — помислио је у 
ухитри, рече:</p> <p>— Не бој се.{S} Ма какве ми гласе поклисар донео, одмах ћу доћи, да ти их  
 ипак је Угљеша налазио да ће ту бити и какве заслуге новог заповедника драмске војске Томе Тео 
 с истинском радошћу, а кад је разабрао какве му поруке шаље Угљеша с краљем, одмах је дао прис 
мао нада, жеља и снова, и ако си за њих какве лепе и благе ноћи мислио, да ће се сви испунити д 
језик, зна и по лету њиховом наслутити, какви ће — мили или тешки — догађаји наступити.</p> <p> 
само њих и зна.</p> <pb n="163" /> <p>А какви греси?</p> <p>Бегунцу долазе само искрице, које м 
овом опаком савезнику Анђелу може икада какво предузеће исклизнути из руку, Тома је био безбриж 
му закуца брже.</p> <p>Ни одговора нити каквог знака.</p> <p>Он поћута и ослушну.</p> <p>Не чу  
ово, што ногама газим, без сумње је мач каквог погинулог витеза.{S} Јесте.{S} Он ће ми сада доб 
p> <p>— Војводо, сумње нема, ово је мач каквог нашег велможе.{S} Нађох га ту код моста.</p> <p> 
 због крстопољског догађаја — онаког, о каквом јој је испричао Тома — одлучи, да сече руку зара 
а — и други јунак, Рајко, а душу његову каквом бојом зна сликати тек прошлост добре девојке, Је 
 изворима скупљају виле, где се купају, какву траву треба наћи па бити видовит.{S} Тражио је то 
.{S} Деспоте, Угљеша!{S} Има неко доба, како остављаш певача у тренутку кад у песми стане ређат 
 се, кад се наже, те из колибе погледа, како се пламен одупире киши.</p> <p>Прође још неко врем 
споду, а Ана је још непрестано причала, како су их разбојници изненадили на путу од старе цркве 
ој.{S} Навршило се већ петнаест година, како си ми постала љуба верна.{S} И ко зна, колико би д 
е на високој кули мотриљи, да се осећа, како се небесни свод спушта, да својом милином задахне  
 има — продужаваше Угљеша — неко време, како звезде у моме јату трну, бледе и нестају, па и сам 
ари нас опљачкаше, а мој отац, који се, како један говораше, још тужне ноћи у Галипољу прекино̑ 
је Властоје врло слаб.{S} Ана додаваше, како нема изгледа да ће и устати са болесничке постеље, 
е уздисала а више приповедала Видосави, како је она слутила, да ће се све ипак добро свршити.</ 
 тражаше звезду своју.{S} Она не опази, како га се тешко косну срца, што јој о сјају своје звез 
јица на коњима.{S} Напреже вид и спази, како се један одвоји и врати брзо натраг путем ка Дрено 
реч, и брзо скочи на Лабуда, јер спази, како у кланац ступише неки коњаници у великом трку.</p> 
олико смелости, да се усуди казати Ани, како не треба судити пре, док се све о сваком не сазна. 
дању се виде безбројни планински ланци, како <pb n="4" /> се у бескрајност пружају; виде се на  
Гојко одушевљеним речима понови Угљеши, како му ставља на услугу мишицу и мач, главу и живот, з 
хујеш за ме?</p> <p>— Не.{S} Кад видим, како јуначки дереш матицом, расецајући таласе велике зл 
ка као дете.{S} Данас је већ седми дан, како је Војихна сахрањен у малој градској капели, а он  
х непријатеља.{S} Зар да тамо слуша он, како се они, који га отурише, славе и величају, како од 
динства.{S} И то ти даје ведрине.{S} О, како сам се осетила срећном, кад си ономад рекао, да ип 
 загрли сина јединца.{S} Чини, госпођо, како те Бог учи, али —</p> <p>Ана задрхта:</p> <pb n="7 
{S} А овако —</p> <p>— Овако си урадио, како је требало.{S} Оставио си, да се ствар својим токо 
 свакој јаснијој звезди њено име онако, како су га старији пастири у његовој младости учили.{S} 
исмо могли друкчије поступати до онако, како смо и учинили.{S} У име мисли о јачини српској, ко 
акону Божјем и као што треба већ онако, како није вредно било.</p> <p>— Слава нашем господару,  
 све прегледао и нашао да је све опако, како је оставио ћесар Војихна издишући.{S} А он је и ти 
а мало спустио, те се у сумраку видело, како му мишица набрецује, кад му се груди од силног узб 
ни сами себи, остављени смо да гледамо, како на очи наше расте нова сила, нова снага дивљих Ази 
’да не видиш, ал’ је мојим очима јасно, како се сјај једне у другу прелива.{S} То је твоја звез 
е другу стрелу и оком ухвати орлов лет, како се бејаше упутио даље на запад.{S} Овај други хита 
они, који га отурише, славе и величају, како односе мегдане на бојном и љубавничком пољу ?{S} Н 
лили, али се ипак знало, да они верују, како на Душану нема правога благослова.{S} Ни сам сјај  
p> <p>У разговору са њом Исаија помену, како је Властоје врло слаб.{S} Ана додаваше, како нема  
 па одговара грчки.{S} Један пут видех, како изиђе из <pb n="123" /> двора велможе Томе.{S} И т 
 о чему се мисли моје баве.{S} Ти знаш, како ми је тешко, кад се препреке томе стану јављати.{S 
е, — рече му Тома, па му онда испоручи: како га је ћесарица поздравила да управу у Крстопољу пр 
и, и труђаше се, да буде веселија...{S} Како је красан растанак њен био!{S} Деспот се врло дуго 
досава после малог размишљања.</p> <p>— Како ?</p> <p>— Невоље у раној младости мојој нагонише  
е би никако ни могао извршити.</p> <p>— Како? — питаше зачуђено Ана.</p> <p>— И овако је ишло т 
и мртав?—питаше он отварајући.</p> <p>— Како да није?{S} Нисам му дао ни зевнути.{S} Да се само 
аше близо, она упита Видосаву;</p> <p>— Како се зове овај војвода!</p> <p>— То је тај туђин, ве 
p> <p>Где ћемо гусле сад наћи?</p> <p>— Како где?{S} Та зар не знаш, јад те не знао, да оно нит 
беде.</p> <p>— Хвала Алаху и пророку, а како смо Пловдин били поново изгубили и како су се ђаур 
а, на омањим коњићима, шале:</p> <p>— А како да ти не будем, синко, невесео — вели један од њих 
></p> <p>Прошло је већ прилично времена како је у лаком оделу али у богатом огртачу изишао на к 
алшу, господара северне Арбаније.{S} Од како је прошле године умро најстарији њихов брат Срацим 
д Бугарске се немамо чему надати.{S} Од како је пре пет година умро њен цар Александар, она брз 
 сам вазда ценио будућност своју.{S} Од како сам је запазио — а то је давно било — она ме није  
ико је ова блеђа.{S} Слутио сам, ал’ од како је пре три месеца онај чудновати испосник пророчки 
<p>Један пут јој Тома Теологита причаше како стари свештеник разбира што ње у последње доба нем 
вним вратима покривен црним превесом, и како су јој се тужним писком одазвале мајка и сестра Ма 
 о њима.</p> <p>Тешко је рећи, шта је и како је Тома о себи мислио, нити је лако било завирити  
како смо Пловдин били поново изгубили и како су се ђаури надали, могао је и друкчије гласе султ 
изненади али и обрадова, па и не запази како се Љубоје чисто устезаше да се са њим пољуби.</p>  
их проба и пошалица забавних Мара опази како се далеко у облаку више њих вије нека грдно велика 
 кићења али лепо и дирљиво био испричао како је деспотица писнула од бола, када је улазећи у тв 
{S} Стари су људи говорили да се сећају како им је причано, да је ова црквица управо метропола  
— Помози Боже! — прошапта Гојко, намаче калпак на очи, прикупи дизгине Лабуду, па га ободе.{S}  
ну.</p> <p>Гојко зајеца, витези скидоше калпаке, Исаија шапуташе свете молитве, и не би ока, ко 
том злаћеном оделу војводском с високим калпаком, на коме се лелујала челенка и велико шарено п 
.{S} Али се жртва не јављаше више.{S} А калпаци и челенке, што крвавом реком пливаху, не привла 
ме, а старац, наслоњен леђима на повећу камарицу сламе и седећи на некој кожној простирци, мирн 
назад, па крочи напред, пови се и отури камен далеко напред, па задовољно додаде:</p> <p>— Не р 
мо се са друге стране реке један повећи камен одвали и одроњавајући за собом земљу и потискујућ 
лива.</p> <p>Па онда узима и са̑м тежак камен од петнаест ока и њиме проба подбацивање.{S} Изма 
/> <p>Било је вече у велико, кад су код камена за сјахивање, усред дворишта, стајале <pb n="1"  
p> <p>На једном се месту бацају ратници камена с рамена.</p> <p>— Ха, ништа је то, брате са при 
нећеш никоме пребацивати витешке белеге камене!</p> <p>— Још синоћ сам свакоме измицао у витешк 
 мном!</p> <p>Обојица сиђоше низ велике камене степенице, које се сјају на месечини.{S} Један з 
ермерном предсобљу, из кога воде широке камене степенице на поље.</p> <p>— Тако је, — одговара  
а Рајка, пребледе, руком се прихвати за камени сто, до кога стајаше, а усне, мало отворене, раз 
лико војвода.</p> <p>Логотет се попе на камени наслон, који је стајао у сред дворишта служећи к 
платна великог града Драме седели су за каменим столом, на коме је стајао кондир са пехарима, с 
5" /></p> <p>Рајко стиже Гојка на малим каменим степеницама.</p> <p>— А зна ли за твој ненадни  
, подигнута повећа сада готово опустела каменита кула овалнога изгледа.</p> <p>Дворанин уведе М 
уго знатно место у деспотовини; ту је и каменита тврђава Мелник, и Крстопољ на Беломе Мору, и П 
ног лица засела су браћа Мрњавчевићи за каменити сто у великој богатој одаји Угљешина двора.{S} 
 на западу Гвоздена Врата; на северу је каменити Мелник на Бистрици; јужно се отвара поглед низ 
елики кланац.{S} Лево и десно дизали се каменити брегови, а међу њима је текла једна далека Стр 
ме о тврдо стење, што обележава почетак каменитог брда и паде мртва.</p> <p>Бегунац се поведе,  
дугачком стазом до половине, па седе на камену клупу с леве стране.</p> <pb n="121" /> <p>Гледа 
ћи за собом земљу и потискујући ситније камење падаше ка реци Јасно бејаше, да је одатле заседа 
 мачем, и његовом крвљу попрска песак и камење крај воде.</p> <p>Савладавши овога, Гојко се спр 
p>— Не рекох ли?{S} Нит’ ме ко добаци а камо ли пребаци!</p> <p>Приђоше други и почеше бројати  
— Тако је.{S} Мене је тај његов поглед, канда, стао скупих жртава.</p> <p>— Не разумем те, — пр 
аше већ савладао нападача, па му својим каницама везиваше руке и ноге.</p> <p>— Шта је то ? ко  
он је и пресекао на једном месту лагано канице, којима је био у квргу, али доста лабаво, везан. 
ого примамљивог царства византиског.{S} Кантакузен је бледео у очима његовим.{S} Залуд се Тома  
 Јовану V.{S} И није се кајао за то.{S} Кантакузен је свршио свој живот као збачени царски наме 
 куће наше.</p> <p>— Тако је.{S} Матија Кантакузен је томе сведок.{S} Неће порицати ни Синиша.{ 
напред!{S} Није то војска силног Матије Кантакузена, коју с муком разбисте.</p> <p>Турци одгова 
у.{S} Није ли он у борби противу Матије Кантакузена изишао као савршени победилац?{S} Кад је ца 
, раскинуло је сваке везе између њега и Кантакузена.{S} Они постадоше непријатељи.</p> <p>Момчи 
е непобедни јунак Момчило водио противу Кантакузенове војске и његових савезника, турских чета, 
им скривеним намерама, да Момчило служи Кантакузеновим плановима.{S} Али се после неког времена 
p> <p>Међу тим Тома се није више враћао Кантакузену, за кога се могло знати да ће пропасти.{S}  
ом отпаднику од цара византиског Јовану Кантакузену, али <pb n="35" /> су они, који су били бли 
дужи: — Добра мајко!{S} Није једна суза канула у твојој кући због тог туђина, а ти ниси ни знал 
 господару.{S} И ја ћу сузу захвалности канути на одар ваљаног витеза!</p> <p>За тим се деспоти 
о си сам.{S} Тражио си невину љубав, да канџама раскинеш.{S} Али си нашао судију!</p> <p>Тома,  
аложена, већ бејаше предала судбини да, као и остале, утрне.</p> <p>У један мах Рајку се учини  
 војска пева и ужива у витешким играма, као да не пође у војну већ на свадбу најбољега јунака с 
гите била је исто тако тамна и нејасна, као и његов карактер.{S} У Драми су, разуме се, о њој р 
 С Богом, мили гласниче!</p> <p>И Мара, као и нехотице, махаше руком опраштајући се са јатом жд 
} Он је лежао до самих врата од чадора, као даје хтео да пркоси киши, која га, кад је ветар са  
оји су испрекрштали пролазе око чадора, као да бејаху узнемирени толиком живошћу, те немирно ко 
а — она је и сада онако сјајна и чиста, као вазда до сада. <pb n="9" /></p> <p>— Не, вараш се.{ 
му је био савезник против Алтомановића, као да је окренуо лист и преврнуо вером.</p> <p>— Гле,  
 увијаху око спољне стране високе куле, као и нехотице погледа на звездано јато.</p> <p>Љуба то 
 диже своју главу и очима гледаше горе, као да тражаше небо и на њему Господа.</p> <p>— Тебе, Б 
збиља, што му на лицу стална изгледаше, као што ни његовом белом господском лицу не бејаше потр 
 радосног клицања.</p> <p>— Буди витез, као што си и до сада био, па си ми брат а не млађи! — о 
војим рудницима сребра и злата господи, као што травни пашњаци по висоравнима бејаху обилати хр 
Тому — мисли, да су сви људи покварени, као што си сам.{S} Тражио си невину љубав, да канџама р 
па је не могаше наћи, а зна је описати, као да ју је небројено пута имао у рукама.{S} Он добро  
де <pb n="139" /> год ју је могао наћи, као што вредна чела не оставља у врту ни један цветак.{ 
ађаху права!</p> <p>Старац заклопи очи, као да би хтео оживелу слику вечито задржати пред собом 
јатељ.{S} Ми нећемо одступити пред њим, као што се не поклонисмо пред њима!</p> <p>— Тако је!</ 
 се коњиц чисто освежи, и копаше ногом, као да би хтео одговорити своме господару.</p> <p>— С Б 
ко и Мара.{S} Разговор је био жив, пун, као што им је и срце било наде пуно.</p> <p>— Још ћу да 
шинова, бејаше отворена.</p> <p>Лагано, као што отров улази у крв залазећи све дубље у тело нош 
нади, и он пусти поглед низ мутну воду, као да тражаше јунака, кога самртно рањена посече на об 
у?{S} А бејаше, збиља, лепа девојка!{S} Као пупољак ружин!{S} Хе, хе, а ко јој је крив, што је  
ади певач. — То ми је све, што имам.{S} Као што се све окреће око земље и њој служи, тако и мој 
.</p> <p>— Далеко је од добра, синко, — као забринуто вели старац. — Погинућу ти првом приликом 
зио је у град Манастир <pb n="116" /> — као што сам доцније чула — кад сам ја била у Водену.{S} 
ш кући покојног Војихне добра?</p> <p>— Као и себи самом! — искрено рече Љубоје.</p> <p>— Онда  
> <p>— Нико.{S} Само се по мало одржава као свратиште господе, кад изиђу у лов.</p> <p>— А свра 
S} Он је сада, свакако, стар.{S} Ваљ’да као и ја.{S} Он ми је, кад смо опсели једном Сер, живот 
једној одаји малога двора, што се пружа као крило великог двора све до градског платна великог  
Галипољу живео је мој млађи брат Матија као трговац, који је због својих услуга, што их је чини 
срце, па се над мртвим Војихном заплака као дете.{S} Данас је већ седми дан, како је Војихна са 
отац, потресен, реко, кад смо из далека као бегунци погледали на тужно место наше.</p> <p>Дотле 
о срце своје.{S} Приљубио се уз Момчила као син уз оца, јер Рајко није свога оца ии запамтио. < 
ских земаља стајаху једни према другима као отворени непријатељски логори.{S} Доглавници цара У 
раној царевини.{S} Ми стојимо међу њима као јачи од сваког посебице, ал’ и као слабији од њих с 
оре, по њему свуда сама пена ал’ црвена као сушта крв, а ја ту пену хватам, море ме љушка, а ја 
p> <p>По том се старац мало замисли, па као за себе рече:</p> <p>— Деспот је јунак!{S} То сам и 
{S} Прво се појави само нејасна контура као кад таласи помоле окрајке неког потопљеног предмета 
У тихој звезданој поћи изгледаше Угљеша као страсни покајник пред благим исповедником, стајаше  
 су, покривени, стајали један до другог као <pb n="102" /> две одаје у зиданој згради.{S} Међу  
 милости своје, кад први витез наш паде као жртва зависти!</p> <p>Дервиш клече и диже руке прем 
и стари дворанин Благоје, који заостаде као једини пратилац њен. — Недалеко је — продужи <pb n= 
 после, пуна бриге за тобом, нађем овде као и сада.{S} Деспоте, Угљеша!{S} Има неко доба, како  
 стаде наговарати Момчила, да се покаже као витез у већим државним делима.</p> <p>Нико није зна 
клиње, да се стишају.{S} Они се разлазе као непријатељи и деле у таборе.{S} Залуд је ту Урош са 
сећању слика некога Византинца, који је као бегунац био неко време у српском логору.</p> <p>Ево 
 лика, црних мало потуљених очију, које као да сакриваху лукавство, што одаваху црте лица а осо 
тве на тебе пало, — говораше мало после као за себе војвода Богдан мачу.{S} Али си се ти ипак с 
/p> <p>Безбројни чадори прекрилили поље као тице лабудови.{S} А јуначка војска пева и ужива у в 
боде.{S} Лабуд силно фркну, скочи па се као стрела вину.</p> <p>— Војвода! војвода! — кликнуше  
сарици заблисташе у очима сузе, које се као крупан бисер скотрљаше низ образе.{S} Она их није к 
гом времену обрадова.{S} Радовала му се као дете што жељно пружа руке за мирисним цветом и шаре 
<p>Сви се јако обрадоваше, глас пролете као муња кроз град и подграђе, а звона ударише на благо 
е осмехну:</p> <p>— Ево ти руке! — рече као у шали, дижући своју десну руку.</p> <p>— Зашта? —и 
убити из вида, да Драма до скора бејаше као засебна област.{S} Стари је Војихна и очи склопио,  
о, говорио је и као деспот и као муж, и као јунак и као човек од срда, па кад је хтео да круниш 
двору своју љубу, па је, на послетку, и као врховна поглавица обилазио потчињену му Драму и њен 
њима као јачи од сваког посебице, ал’ и као слабији од њих свих скупа.{S} Сад се јавља нов непр 
 онда говорио дуго и живо, говорио је и као деспот и као муж, и као јунак и као човек од срда,  
е и као деспот и као муж, и као јунак и као човек од срда, па кад је хтео да крунише речи своје 
оја, тај посао рађен по закону Божјем и као што треба већ онако, како није вредно било.</p> <p> 
 дуго и живо, говорио је и као деспот и као муж, и као јунак и као човек од срда, па кад је хте 
јунаци!</p> <p>— Живео деспот!</p> <p>И као бујица грунуше густи редови крстопољске војске са д 
ра или уздах подземнога света.</p> <p>И као туча на родну њиву спусти се рука сваког коњика тур 
 његове верне љубе, ћесар Војихна, који као полузависни господар Драме оде Богу на истину. <pb  
залутали витезови и вешти ратници, који као добровољци стадоше у редове одабране најамничке гар 
 старац хрзање коњско и неки глас, који као да дозиваше некога.{S} Лагано устаде и протрља очи, 
е само син, а мени ће за тим одговарати као преступник.</p> <p>— Хвала ти, велика госпођо!</p>  
 пре но што га је Тома могао поздравити као свога владара, дочекао:</p> <p>— Звао сам те, војво 
омчила.{S} На њих се све можеш ослонити као на најпоузданије стубове.</p> <p>— Бићу срећан, ако 
озденом вољом брата нам морао устукнути као побеђен и прогнат?{S} Није ли се ваљало спремати за 
 који је стајао у сред дворишта служећи као степеница ради лакшег узјахивања и сјахивања с коња 
е на облаку дуго, дуго, док ти се облак као провали или развуче, не знам ни ја, па ме испусти.{ 
з племенитог срца његовог.</p> <p>У том као бесом гоњен излете из одаје, где су се гостили, јед 
!{S} Да Богме!</p> <p>— А јеси л’ тачан као пре?</p> <p>— Да!</p> <p>— И поуздан?</p> <p>— Да!< 
оловина месеца септембра, а блага јесен као да бејаше скупила сву драж својих дана те их смести 
 признао је врховну власт њихову.{S} Он као господар Срема не мисли више на одржање царевине.{S 
 војсци.</p> <p>Угљеша ободе коња, и он као стрела полете кроз ноћну тмину.{S} Остали за њим.</ 
 од Угљешиног коња, који је на мах стао као укопан.</p> <p>— Поздрављам те, господару наш и мил 
борби противу Матије Кантакузена изишао као савршени победилац?{S} Кад је цар Синиша устао да з 
о приморје.{S} Он је у два маха долазио као поклисар на двор мога поочима, и оба се пута дуже з 
и не идоше нити+ могаху ићи тако далеко као сањалачке жудње Љубојеве.</p> <p>— Она је играчка з 
је утонуо у тугу, а Рајку је било тешко као да се неке тужне успомене у души и пред очима његов 
ин.</p> <p>— И оно ће нам пасти у крило као зрела воћка, — додаје безбрижно војвода Богдан.</p> 
иде, да он уђе у врт.{S} Брзо и опрезно као мачка пређе простор до ограде од врта, ухвати се за 
 то.{S} Кантакузен је свршио свој живот као збачени царски намесник у манастиру, а лукави Тома  
вала и још више препатила, изгледаше му као нека племенита Амазонка.{S} Он пође у разговору са  
х није крила, а оне, необрисане, сијаху као најлепши урес у часу радости ожалошћенога лика стар 
нџа и Марица, а врх свега фијуче ваздух као да пишти под клетвом столетних грешника.</p> <p>Пом 
ног Галипоља.</p> <p>Пловдин је био још као оаза у пустињи заостао у рукама бугарским, захваљуј 
оло, нек му се раскину пркосни —</p> <p>Као авет проби се кроз редове Гојкових чувара — атонски 
немогло, стотина издише снивајући једну кап воде.{S} А гдегде жерав, који је негда летео од муњ 
је драмске цркве.{S} До црквице је била капела са једном одајицом, у којој је становао неки оса 
ко је Војихна сахрањен у малој градској капели, а он се тек први пут нађе за то време у друштву 
са видело би се, да се барице од кишних капљица давно већ изгубише према поточићима јуначке крв 
 брзо спустио, а кад ветар поче да шиба капљицама, које по мало промицаху, старац устаде и уђе  
 кад је ветар са стране нанесе, дохвати капљицама.{S} Лежећи тако, гледаше у ватру, која се, у  
и зашушта, разлетајући се двориштем.{S} Капци се на окнима затресоше а дах прве зиме стаде на з 
 исто тако тамна и нејасна, као и његов карактер.{S} У Драми су, разуме се, о њој разбирали и г 
тих јунака, који се готово допуњаваху у карактерима својим.{S} Рајко је, и ако доста старији, б 
ајке благост и тихо суђење а у витешком карактеру свога оца одлучност и постојанство.{S} Била ј 
ом женскињу, те да његова помоћ не дође касно.{S} Кад је један од завереничке дружине, који је  
ли један са плачкавичких <pb n="153" /> катуна Дејановићевих младом ратнику с обале Орфанскога  
ш и хоће да се пред вама покаже овај са катуна више Радовишта.{S} Њега је вила, кад још дете бе 
 врсник.{S} Страшно ли је тада било!{S} Катуни и трла бејаху пуни бегунаца, немоћних стараца, с 
и кровином.{S} Од те колибе почињали су катуни и трла, који су се продужавали северно и преко п 
>Готово од кад памти за се вечито је по катунима, па се свико̑ на самоћу по неколико недеља.{S} 
талим својим друговима у првом равнијем катуну.{S} Сунце је било већ зашло, а ветар је нагонио  
> <p>Снажно запињу и вешто одбацују али катуњанима не добацују.</p> <p>Зној им се цеди низ лице 
вини, где су и градови Прилип и Скопље, Качаник и Битољ и многи други.{S} Јужно од браће Дејано 
 преко расплинуте речице!</p> <p>А први кваси копитама другога.</p> <pb n="165" /> <p>Ту Су.</p 
а провалију, испод које је малени поток квасио велике стене, а на врху провалије указа се на ко 
ом месту лагано канице, којима је био у квргу, али доста лабаво, везан.</p> <p>Искочивши, он на 
чешће пута у животу предавао своје пуне кесе блага.</p> <p>Али Томи није било свеједно.{S} Најв 
S} На прагу је војна.</p> <p>— Војна? с ким?</p> <p>— С нечастивом силом агарјанском, с Турцима 
наших крајева; скупоцени пехар најбољег кипарског вина остављаш у тренутку, кад ти га ваља испи 
продужише да, уз лагано сркутање доброг кипарског вина, нагађају о приликама у Крстопољу, важно 
 сијао огањ јужњачке природе, у њему је кипела страст, а разум је лако уступио своје место осећ 
ову, <pb n="109" /> Велбужду и Кратову, кипео је живот бујношћу придошле реке планинске.{S} Бог 
ритрча мркову, који је, добро покривен, киснуо на пољу.</p> <p>У том и последњи пламичак огња у 
ка при његовом изласку из града и да му китом цвећа каже, да ће на њега непрестано мислити и ње 
а пружи кроз мален отвор ноћне стражаре киту поменка.{S} Он брзо узе, и руком мило отпоздрави о 
></p> <p>Властоје је таман просто и без кићења али лепо и дирљиво био испричао како је деспотиц 
/p> <p>Ал’ није киша са неба већ земље, киша, што је оба коњица готово у исти мах дигоше јурећи 
коња.</p> <p>— И јесам путник, кога ова киша натера да сврати мало до тебе.{S} Из даље сам запа 
оче јаким ветром, а за њим склопи силна киша.</p> <p>Ватре се почеше нагло гасити, а многи се р 
930_C23"> <head>XXIII.</head> <p>Кад је киша престала, растерана јаким ветром, који се с нова п 
то чује.</p> <p>Пљусак.</p> <p>Ал’ није киша са неба већ земље, киша, што је оба коњица готово  
ирајући са велике гомиле оно оздо, које киша није много овлажила, па устаде и упути се на поље, 
p>Ветар је већ био престао, а крупна се киша спусти.</p> <p>— Одржаће се, и неће се загасити, ј 
 Одржаће се, и неће се загасити, јер ће киша брзо проћи, — рече старац за се, кад се наже, те и 
 али се вихор снажи и обнавља.</p> <p>И киша стаде, а он се разузда.</p> <p>Хује столетни грмов 
, нема ни живота!</p> <pb n="105" /> <p>Киша је све непрестано падала и ако већ много слабије.{ 
овом опоменом на дужност његову.</p> <p>Киша је већ попустила али се вихор снажи и обнавља.</p> 
 натерати мало лепе а који много штетне кише.{S} Он зна, на којима се изворима скупљају виле, г 
 колибе погледа, како се пламен одупире киши.</p> <p>Прође још неко време, а старац, наслоњен л 
рата од чадора, као даје хтео да пркоси киши, која га, кад је ветар са стране нанесе, дохвати к 
 све спаваше тврдим сном.</p> <p>Силној киши, која никако не престајаше, одупираше се само једн 
та.</p> <p>Коњи се повише, земља тутњи, кишне се барице деле.</p> <p>Бегунац иде, да спасе глав 
а превеса видело би се, да се барице од кишних капљица давно већ изгубише према поточићима јуна 
Намести ситнијег грања око двеју омањих клада, које су биле у преклад сложене, па уђе у покриве 
 покадшто хујање ветра.</p> <p>На некој клади више млина под брегом хукну буљина.</p> <p>Неки с 
у пута, кад уђе у један не много велики кланац.{S} Лево и десно дизали се каменити брегови, а м 
брзо скочи на Лабуда, јер спази, како у кланац ступише неки коњаници у великом трку.</p> <p>— П 
 поноснику.</p> <p>А тада се заче опште клање у свему простору, и да ноћ не крије непробојном ц 
ски пустињак.</p> <p>Монахиње приђоше и клекоше, а Исаија продужи тихо свете молитве.</p> <p>Ма 
Ана, па им стави руку на главу, кад они клекоше. — Боже, ти спој, ти благослови!</p> <p>Месец з 
аге јесење ноћи страховито се разлегаше клетва фанатичног дервиша.</p> <p>Месец зађе за облаке, 
ених удара и рана; вика и писка, јаук и клетва, дозивања и одзивања, вриштање коња, звека сабаљ 
мење! — додаде Рајко.</p> <p>— Доста је клетве на тебе пало, — говораше мало после као за себе  
о нећу — грмну Вукашин.</p> <p>— Ни без клетве! — громко доврши Угљеша.</p> <p>— Невоља државна 
рх свега фијуче ваздух као да пишти под клетвом столетних грешника.</p> <p>Помрчина.{S} Ни једн 
Месец зађе за облаке, а правоверни чуше клетву и задрхташе од страха...</p> </div> <div type="c 
и зато што сам испред твога копља морао клећи!{S} Тако —</p> <pb n="82" /> <p>Гојко прекиде реч 
>— Синовица монаха Исаије!</p> <p>Рајку клецну нога, срце му убрза, крв јурну У образе, и он, н 
у се рукама и у врту се дочека на ноге, клецнувши.{S} Тако постоја неко време, па се лагано ста 
више +ни дигао.</p> <p>Кршила сам руке, клечала, плакала, молила Бога да ми помогне, али — судб 
а! — болно писну, па покри лице рукама, клече поред Угљеше и од срца зајеца.</p> <p>— Јуначе, — 
према ономе, што држаше го нож.{S} Мара клече до Ане и склопљеним рукама мољаше разбојнике.</p> 
ар, кад томе буде време!</p> <p>И Гојко клече до болног оца, па саже главу.</p> <p>Властоје зад 
 и оно се пребацивши Гојка, који на мах клече, преби о стеновит шиљак, који се из воде издизао. 
ш паде као жртва зависти!</p> <p>Дервиш клече и диже руке према месецу:</p> <p>— Заклони лице с 
душом борио.</p> <pb n="93" /> <p>Гојко клечећи држаше десном руком очеву главу а левом покри л 
.</p> <p>Кад Угљеша би поред деспотице, кликну мушки и отворено:</p> <p>— С Богом! — па ободе к 
ушај свој.</p> <p>— Напред, витезови! — кликну Угљеша а вихор прихвати његову реч</p> <p>Трубе  
> <p>— Тебе Бог штити, господару мој! — кликну деспотица.</p> <p>— Али има — продужаваше Угљеша 
војника.{S} Трубе огласише знак, а чета кликну:</p> <p>— Живео деспот !</p> <p>— Алах, ил-Алах  
рела вину.</p> <p>— Војвода! војвода! — кликнуше коњаници познавши Гојка и његовог Лабуда.</p>  
аније.</p> <p>Соколови су, жељни плена, кликтали на дворишту, кад су осетили час поласка.{S} Хр 
{S} За мало па се већ чује лајање паса, кликтање, одјекивање ловачких рогова и по неки нејасан  
ратиоце.{S} Чувши после толиког времена кликтање и дозивање рогом ловачким, деспотица Љуба ожив 
> <p>— Још сјаје звезда над Прилипом! — кликташе краљ Вукашин, кад се сукоби на североисточној  
је личне прохтеве и ненасите жеље удари клин у јединство српске отпорне моћи са ових страна, ни 
лика, јер црквица не имаше чак ни свога клисара.</p> <pb n="83" /> <p>Ту је Ана чешће долазила  
т, захори се велика дворана од радосног клицања.</p> <p>— Буди витез, као што си и до сада био, 
 разлегаху се горе од веселих ратничких клицања, а Угљеша бејаше задовољан драмским одељењима.< 
осторијама пред великим двором, гласним клицањем поздравише господара свог.</p> <p>Тако је Угље 
рави са војводама, који га громогласним клицањем радости дочекаше.{S} Стари се Властоје пољуби  
т, пожњео је успех, праћен громогласним клицањем свих гледалаца.{S} А кад је хтео да по ново ку 
 двором, грмнуше хиљадама грла радосним клицањем, које се више никако и не прекидаше, па ни онд 
уво лишће полеће са ње у висину, дружба кличе, и после неког времена витез се враћа у ред са до 
лене!</p> <pb n="142" /> <p>Ана од чуда клону и седе, а Љуба јој задовољи прву радозналост.</p> 
Војводо — с Богом — војводо... и Љубоје клону на коња.</p> <p>Рајко га прихвати, па га скидоше, 
ом бејаше сачувао.{S} Рука му задрхта и клону, а он тужно додаде:</p> <p>— Мач краља Вукашина!{ 
свладан тешким ранама јуначки крајишник клону коњу на врат, па покуша да се скине, ал’ га снага 
орити, али му речи засташе.{S} Глава му клону на прса.</p> <p>— Његова је рана без пребола, — р 
теретом брига и бременом времена знатно клонула, а војна, о којој очекиваху гласове свакога час 
ан одзив са другог врха планине.{S} Већ клонула природа чисто оживе.</p> <p>Деспотица Љуба није 
а цветне садове, који бејаху од студени клонули, уђе у врт Гојко, и приступи слободно Мари.</p> 
је више одушевљавао одблесак и ако јако клонулог ипак још много примамљивог царства византиског 
ма, кад је и брат ми Вукашин долазио до клонућа — она ми је звезда казивала, да ипак не ћемо по 
.</p> <p>Ушавши, старац доведе друга до клупе, где је Рајко требао да главом плати своју честит 
 Исаија!</p> <p>Гојко изненађен скочи с клупе:</p> <p>— Исаија?</p> <p>— Да.{S} Да га не знаш,  
 са мном до оне јеле, па ме причекај на клупи, ја ћу се пожурити.</p> <p>Гојко без речи пристад 
 врбу, где ти мене веза!</p> <p>Обиђоше клупу.</p> <p>— Разумеш ли, а? — говораше старац, па се 
м стазом до половине, па седе на камену клупу с леве стране.</p> <pb n="121" /> <p>Гледаше звез 
ха, ха!</p> <p>— Пожуримо мало ову нашу кљусад, јер смо. много заостали, — рече старац, и обоји 
<pb n="11" /> мосту код бедема и шкрипа кључева у великој гвозденој брави на градским вратима.< 
а, ха, ха! — усиљено се насмеја Тома. — Кнегињица се без разлога преплашила.</p> <p>Рајко севаш 
га:</p> <p>— А девојка, синко?</p> <p>— Кнегињица Мара, оче!</p> <p>Старац се задовољно осмехну 
м и шали —</p> <p>— Душа моја страда, а кнегињица мисли да се тек шалим!{S} Судбина ми је, види 
 са одлуком, рече:</p> <p>— Сумње нема, кнегињице, ово је Фаталан сусрет.{S} Уклонио сам се из  
х —</p> <p>— Велможо! ја —</p> <p>— Не, кнегињице, нисам велможа, већ роб, роб свога срца и — т 
ивши врата за собом.</p> <p>— Извините, кнегињице, али мене је овамо пуки случај нанео.</p> <p> 
> између ћефалије трилиског и наше лепе кнегињице.</p> <p>Љубоја текну у срце, а Тома додаде:</ 
 миру настављао свој превод богословске књиге грчкога писца Дионисија Ареопагита, прекидајући п 
исарства стоји много.{S} Однећеш од нас књигу деспоту Костадину Дејановићу и његовом брату десп 
nt> <div type="titlepage"> <p>12 СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА 12</p> <p>ПРВЕ ЖРТВЕ</p> <p>ПРИПОВЕТКА 
 Исаије.</p> <p>Монах Исаија у часовима књижевне забаве са деспотицом Љубом читао би јој одломк 
рним животом и тишином, у којој би свој књижевни и преводнички рад могао продужити, отерала је  
ка, или би са њом расправљао о старијим књижевницима и беседницима византиским.</p> <p>Исаија с 
запљускује обалу на којој се он одмара, ко што завидим и неранџи, коју сада мож’да сише!</p> <p 
а пролажаху недалеко од мога мучилишта, ко зна шта би од мене још било.{S} Не говорах ја залуд  
ћу прећи.</p> <p>Гојко јој о себи рече, ко је и одакле је, толико, колико су и други у граду мо 
/p> <p>Он само стењаше.</p> <p>— Рекох, ко је, — одговараше место њега старац. — А шта ће? пита 
</p> <p>Он проговори:</p> <p>— Реци ми: ко сам? заточеник или слободан војвода?</p> <p>— Војвод 
иваше руке и ноге.</p> <p>— Шта је то ? ко је то доле? — питаше брзо Рајко.</p> <p>— Зликовац,  
е стране, прилазило је зло са друге.{S} Ко мени може казати, са које ће стране несрећа на деспо 
лији.{S} Веле чак, да су га и убили.{S} Ко зна!{S} Где нема Божјег благослова, нема ни живота!< 
 Јунаци, овуда је пут у вечни живот.{S} Ко је витез, нека не опрашта!</p> <p>Тако грмљаше Гојко 
 — додаде, гледајући везанога.</p> <p>— Ко си ти? шта ћеш овде? — оштро питаше Рајко овога.</p> 
 војске ближе средини бојишта.</p> <p>— Ко? — викну неко.</p> <p>— Ћефалија Рајко!</p> <p>— Жив 
га он чу неке ускорене кораке.</p> <p>— Ко је то? — грмну војник поново, у у пола устаде а срце 
рти цара Стефана, крив он сам.</p> <p>— Ко? велиш.</p> <p>— Цар Стефан.</p> <p>— Гле!</p> <p>—  
 уби, кад Ана на то одговори :</p> <p>— Ко зна, шта се крије у најближој будућности!{S} Мож’да  
/p> <p>Тома, полубудан, скочи:</p> <p>— Ко је? шта је?</p> <p>— Крв у врту, убијен човек! — одг 
усти.{S} На мах му сину мисао:</p> <p>— Ко зна, шта је могло бити ?</p> <p>Он проговори:</p> <p 
 неко испод чадора јако викну:</p> <p>— Ко је то?</p> <p>Одговора нема.{S} У место њега он чу н 
одговори Угљеша.</p> <p>— Добро.{S} Ал’ ко да нам помогне, ђаво или Бог?</p> <p>— Бог!</p> <p>— 
јка!{S} Као пупољак ружин!{S} Хе, хе, а ко јој је крив, што је била тако лепа!</p> <p>— А где с 
итез пожурити ?</p> <p>— Да!</p> <p>— А ко је он?</p> <p>— Ја!</p> <p>Из Јелене проговори опет  
аше руке!</p> <p>— Не иди.{S} Тебе нема ко чути више.{S} Боље отиди у Драму, и кажи да си ти уч 
на руку.{S} Она се трже, па брзо, да је ко не затече, <pb n="147" /> обриса сузне очи, и труђаш 
одаде:</p> <p>— Не рекох ли?{S} Нит’ ме ко добаци а камо ли пребаци!</p> <p>Приђоше други и поч 
на, како си ми постала љуба верна.{S} И ко зна, колико би душа моја више страдала да јој у часо 
 врло ровити.{S} Нама предстоји борба и ко зна колико дуга и мучна војна с Турцима.{S} Између н 
и старац. — То ћу и да урадим.{S} Да ми ко помогне убацити тамо зликовца.</p> <p>Рајко се упути 
ани јуначе, казати свога имена, да знам ко ме у овој ноћи самца тако мило разговори? — упита ст 
же, — рече она Гојку — ти си мени казао ко си, шта си и одакле си.{S} Истина, ја бих све то рад 
 Њега је нестало, отишао је тајанствено ко што је и дошао, мож’да да тражи витеза, који ће га б 
че бринути за мир душе, кад нити постиш ко што треба, нити што приложи цркви? — насмејаше му се 
прежу.</p> <p>Даље грабе и лете.</p> <p>Ко зна колико времена језде?{S} Бегунац за цело не, гон 
 се снажно надимаху.</p> <p>— Љубо, кол’ко си добра! — проговори Угљеша. — Ти се бринеш за ме.{ 
у крваву сабљу и предао Турцима.{S} Зла коб!</p> <p>Тешка слутња паде и осталима на душу.{S} Ућ 
а је она држала за домаћу несрећу и злу коб.</p> <p>Ни Видосави а још мање другима није била та 
мој!{S} Војна је крвав носао, страшан и кобан.{S} А ти се ове војне не плашиш.{S} Ти си уверен  
— болно рече Угљеша.</p> <p>— То би био кобан дан!—додаде Вукашин.</p> <p>— Мож’да и ноћ! — зав 
абуне на логор, који се на мах прену из кобнога сна.</p> <p>— Оружје!</p> <p>— Јунаци на ноге!< 
ти:{S} Тома, што је знао да гвожђе ваља ковати док је вруће, Љубоје — што му је Тома реко да им 
ги хитац не промаши, и орао вијући се у ковитлац са раширеним крилима паде код најнижег градско 
 низ мутну воду, као да тражаше јунака, кога самртно рањена посече на обали узевши му остатак о 
тио са свога дугог пута Тома Теологита, кога је она држала за домаћу несрећу и злу коб.</p> <p> 
говоре се рудари и пошљу једног монаха, кога су умолили да подсети Костадина на погодбу и ма њи 
у велико био ученик младога Византинца, кога Рајко у једнодневном бављењу своме и не виде.</p>  
ине.{S} Уђох да овде премишљам о ономе, кога овде — нађох —</p> <p>— Велможо! ја —</p> <p>— Не, 
ло напред!{S} Није то сила цара Синише, кога ипак победисте.{S} Јунаци, напред!{S} Није то војс 
 доброга коња.</p> <p>— И јесам путник, кога ова киша натера да сврати мало до тебе.{S} Из даље 
се никад више није надала, и с Исаијом, кога је једва била и запамтила, учинио је, те је од ама 
апуташе:</p> <p>— Далеко, далеко је он, кога волим и кога очи сада узалуд траже!</p> <p>— Завид 
ког, други су били уз младог Душана, за кога је тада слушао да је његов врсник.{S} Страшно ли ј 
ома се није више враћао Кантакузену, за кога се могло знати да ће пропасти.{S} Није му се врати 
га поочима дошао је други властелин, на кога су се сви жалили.{S} Несуђени војно мој долазио је 
е свога војна при отвореном прозору, са кога се лепо видео један део звезданог неба.</p> <p>— Г 
а ми је сада најпотребнија.{S} Онај, од кога си ме пре неколико дана спасо̑ у Крстопољу, пустић 
> <p>Они стадоше.{S} Богдан узе мач, од кога се држак са горњом половином бејаше сачувао.{S} Ру 
Драми, па је очекивао гласове ако ни од кога другог а оно од вернога пријатеља Рајка.{S} Укаже  
ше главом онај мирни старац пастир, код кога је Гојко недалеко од Радовишта преноћио на свом пу 
нику, а сам је Мару одвео у друштво, из кога се била издвојила прилазећи њему.</p> <p>Од тога ј 
1" /> у великом мермерном предсобљу, из кога воде широке камене степенице на поље.</p> <p>— Так 
p> <p>Дворанин уведе Мару у доњи део из кога су полазиле стрме степенице за горе.{S} Мара пође  
<p>— Далеко, далеко је он, кога волим и кога очи сада узалуд траже!</p> <p>— Завидим мору, које 
ио неки туђин, који је живео повучено и кога сам ја ту затекла.{S} Он је био моме поочиму више  
де, руком се прихвати за камени сто, до кога стајаше, а усне, мало отворене, размакоше се, гото 
 једним предсобљем.</p> <p>— Станује ли когод овде ? — упита Мара дворанина.</p> <p>— Нико.{S}  
еритеорион, одрасла, брижно однегована, код тетке своје, ћесарице Ане — у миру проводити дане.< 
бејаше главом онај мирни старац пастир, код кога је Гојко недалеко од Радовишта преноћио на сво 
за Солун а ван области мога поочима.{S} Код мене је био тај туђин.{S} Говорио ми је лепо, ласка 
p>— Добра снахо, — осмехну се Вукашин — код таке љубе није тешко Угљеши бити велики!</p> <miles 
шким левентовањем и да остане на свагда код свога господара, Угљеша му је радо давао проније за 
битка Момчилова била је његова погибија код Перитеориона, града недалеко од обала Белог Мора.{S 
аће Дејановића већ куца османлиска сила код Самокова испод Рила.{S} Они морају с нама.{S} Они ћ 
>Дан хода на запад од оног крвавог поља код Чрноменских Лугова а близо пута, што води у Пловдин 
еш на свом коњу до нашег ловачког стана код млина, нађи светлога деспота и реци му: „Велможа То 
, прешло преко пута, што далеки Самоков код Балкана везује са Крстопољем на мору, па се, остављ 
се у ковитлац са раширеним крилима паде код најнижег градског бедема.</p> <p>Тома се окрете Мар 
се упути североистоку ка Тунџи, која се код Дренопоља улива у Марицу.</p> <p>Гонилац не изоста. 
 није знао нити је могао слутити шта се код Пловдина догађа, угасио се живот једнога старог вит 
путу из Ипсале за Дидимотику Тома срете код старе, добро му познате, грчке крчме један мали одр 
о!</p> <p>— Моји синови морадоше остати код савезничке војске моје и Балшићеве противу силе Алт 
ато је Хаџи-Ил-бег сада у великој части код свакога.{S} Султан му је у радости послао златну са 
вом.{S} Знао сам све, који су у милости код цара.{S} Проценио сам њих и њихову силу, па не нађо 
 захвалности, што му је Властоје једном код Крстопоља на обали Белог Мора спасао живот од морск 
>Кад му је играчка са ћесарицом и Маром код старе црквице осујећена, Тома је био ван себе од гњ 
своје ловачке помагаче, па је сам остао код студенца.</p> <p>Ту га, на положеном деблу једног с 
дан од завереничке дружине, који је био код саме црквице, у шибљу код ограде, прикривен, звижда 
 један пут у говору споменуо Тома битку код Перитеориона и неко мало своје учешће у тим крвавим 
, који је био код саме црквице, у шибљу код ограде, прикривен, звиждањем кроз прсте јавио, да с 
а, негована добрим сестрама у манастиру код Водена...</p> <p>На место мога поочима дошао је дру 
"*" /> <p>Било је вече у велико, кад су код камена за сјахивање, усред дворишта, стајале <pb n= 
ач каквог нашег велможе.{S} Нађох га ту код моста.</p> <p>Они стадоше.{S} Богдан узе мач, од ко 
ланаца на покретном <pb n="11" /> мосту код бедема и шкрипа кључева у великој гвозденој брави н 
XIV.</head> <p>У празорје паде у Марицу код самог моста, што ниже крвавога разбојишта прелази н 
љину.{S} Ипак висока, тешка и од црвене коже израђена обућа казује, да је ноћник велико лице у  
повећу камарицу сламе и седећи на некој кожној простирци, мирно посматраше огањ и његово поступ 
> <p>— Живео!</p> <p>И велика дрвена, у кожу омотана чутура непрестано кружаше из руке у руку.< 
гаша Дејановића, граничећи се на северу Козјаком и Витошем, на југу Гвозденим Вратима а са запа 
ра.{S} Са њом иђаше погружена Видосава, која своје добре госпође ни сада не остављаше.</p> <p>— 
 не бејаше потребна густа и пуна брада, која само повећаваше суровост изгледа овога мож’да у ду 
а намера Гојкова већ мало већа слобода, која донекле младости и приличи.{S} Али ја не говорим д 
Свете Горе.</p> <p>Али се милост Божја, која нас аше оставила, више не враћаше.</p> <p>Била је  
аку од прашине разабрала, да је војска, која несумњиво иде у помоћ српској сили, радосно би се  
 племенита госпођа и образована женска, која је знала схватити озбиљност прилика, што од неког  
"144" /> <p>— И мојим! — огласи се Ана, која изиђе иза густе вреже бршљана, што се обавијаше ок 
оздрави она два сјајна црна ока Марина, која га благо испраћаху.</p> </div> <div type="chapter" 
 од морских гусара.{S} Крупна јуначина, која је превалила преко шесет лета, седе косе, браде и  
ојој будућности.{S} Отклонила се сумња, која је његову душу често морила, а на место њено дошло 
ху.</p> <p>Али тај живот прекрати бура, која отпоче јаким ветром, а за њим склопи силна киша.</ 
о у борби за Српство.{S} Света десница, која те носила!{S} Вечан ти покој, јуначки краљу !</p>  
де је већ било отпочето купљење војске, која се и даље преко целог лета све до јесени лагано са 
 <p>Није било куће баштиничке и сеоске, која није послала бар по једног војника, а из многих се 
његовом?</p> <p>— Има!</p> <p>— И руке, која ће се посветити?</p> <p>— Има!</p> <p>— И жерава,  
Љубе Угљешине, кћери Војихнине и Анине, која је часове туге своје разгаљивала у ученом говору с 
се на крајњој десној страни густе лесе, која се око Угљеше непрестано савијаше.</p> <p>— С Бого 
погледу, црних очију и расплетене косе, која јој је падала низ леђа — одиста и не личаше на оби 
е, неопажен, Томи неки Грк из Прависте, која је неколико часова на запад од Крстопоља.</p> <p>— 
 да добаци моје муке и невоље до браће, која пролажаху недалеко од мога мучилишта, ко зна шта б 
ивала прве снове своје девојачке среће, која ми се указала у младом витезу једном.{S} Тај је ви 
а у вече седео је Љубоје у својој соби, која је била слабо осветљена.{S} Очекивао је Гојка.</p> 
и господар Војихна, и о деспотици Љуби, која је дошла на погреб свога оца.{S} Говорило се о туз 
 је мучила неизвесност послова у Драми, која је добила новог господара, па је страховао и за св 
л’ још доста крепке природе, у дивљини, која није ни без својих особитих чари, Мари срце закуца 
а и Видосава, разговарајући се о војни, која је на прагу</p> <p>Јелена, говорећи с Видосавом, у 
е одмах постала нераздвојна друга Мари, која је већ све од Гојка била сазнала, а добра Видосава 
 један колац.</p> <p>Кад приђоше ватри, која се бејаше јако разгорела те пламеном осветљаваше н 
гиту уклонио сам са досадашње му части, која је припала часнијем, — и Угљеша показа руком на Го 
даде и он паде под ноге турској коњици, која с нова придолажаше.</p> <p>— Витезови, најбољи јун 
ти Гојку о својој љуби а његовој мајци, која је рано умрла и коју Гојко није ни запамтио.</p> < 
ток, па се упути североистоку ка Тунџи, која се код Дренопоља улива у Марицу.</p> <p>Гонилац не 
д чадора, као даје хтео да пркоси киши, која га, кад је ветар са стране нанесе, дохвати капљица 
паваше тврдим сном.</p> <p>Силној киши, која никако не престајаше, одупираше се само једна ватр 
инили.{S} У име мисли о јачини српској, која ће моћи дати отпора свакој најезди на ове крајеве, 
 осумњичио моје пријатеље, ни доставом, која би циљала да баци сенку на искреност и љубав нашу. 
а и Чрномена.{S} Сам са својом војском, која му је била при руци напао је, а Јевренос-бег дошао 
ступише у собу, Рајко устаде с Јеленом, која је била силно узбуђена.</p> <p>За Рајком приђе и о 
ишао не опростивши се добро ни с Маром, која је за његов ненадни и брзи полазак сазнала од Видо 
м у тренутку употребио погодну личност, која је могла творити много зала па ипак дати користи,  
се рука сваког коњика турског на жртву, која му бејаше најближа.</p> <p>— Алах, ил-Алах! — пона 
ља.</p> <p>Мара скиде с груди амајлију, која јој је на свиленом гајтану висила о врату, пољуби  
к коњског топота, и неку нејасну звеку, која се с времена на време пажљиво отклањаше.</p> <p>Је 
Он ће у Велбужду узети и њихову војску, која се тамо летос сакупљала, па ће <pb n="135" /> онда 
јом поздрављаху на првом бедему војску, која поред њих пролажаше.{S} А много женскиње из подгра 
 обале речне, Гојко срете једну женску, која је хтела у лаком чуну прећи на другу страну.{S} Он 
у страну.{S} Он се загледа у ту женску, која му се учини нешто необична са свога слободног крет 
одо, да ти саопштим једну своју одлуку, која се тебе тиче.{S} Дренопоље је пало.{S} Ћесар Војих 
у му се разли нека веселост, диже руку, која се тресла, и спусти је на главу Гојку:</p> <p>— Да 
> <p>Угљеша, Љуба и Мара одоше на кулу, која је млину и његовим зградама давала изглед неког ут 
 ублажио.{S} Он је дигао тешку анатему, која је на народ српски била бачена, кад је српска цркв 
!</p> <p>Полете напред и загрли Јелену, која му, лијући крупне сузе, паде на груди.</p> <p>Исаи 
ицама.{S} Лежећи тако, гледаше у ватру, која се, у почетку јако, заложена, већ бејаше предала с 
воју нову, још му непознату, познаницу, која се на скоро врати ка јели.</p> <pb n="113" /> <p>— 
бећавши да ће чешће походити деспотицу, која ће у Драми остати до јесени.</p> <milestone unit=" 
рена војска, па за Гојком утону у сечу, која се у средини бојног поља све већом жестином обнављ 
 заклетву, да ми не излети страшна реч, која жигоше издају.{S} Ја хоћу спаса свима а не себи!</ 
ресе, и предусретљивошћу, <pb n="32" /> која је била напред прорачуњена.</p> <p>Једина је била  
овући у се и са својом нећаком Маром, — која је, изгубивши и оца и мајку у једној опсади Мосино 
есте, узвишена ћесарице!</p> <p>— Је ли која душа остала гладна после тога?</p> <p>— На моју ду 
у непрестано обасипа хвалом, услужношћу која не би ломила његове интересе, и предусретљивошћу,  
оз бурну ноћ танки звуци убојних труба, које страховитом циком својом зваху на узбуну.</p> <p>Т 
 ситнијег грања око двеју омањих клада, које су биле у преклад сложене, па уђе у покривену, пра 
м а десну пруживши једној групи звезда, које су биле источно од њих.</p> <p>— Познајем, ено је! 
 благослова огњишта свог, свога гнезда, које ће радо свити сада.</p> <pb n="132" /> <p>Јелену ј 
заставом и са стотином добрих коњаника, које је при себи имао.{S} За тим је разаслао гласнике п 
ја шапуташе свете молитве, и не би ока, које не ороси суза.</p> <p>У тај мах стражар са куле на 
 да груне на зидине турскога Дренопоља, које бејаше због тога у страху и трепету.</p> <p>Било ј 
о о паду Дренопоља па онда о приликама, које је оставио њихов покојни господар Војихна, и о дес 
> <p>Била је бура са свима неприликама, које се на таком путу могу доживети.{S} Гусари нас опља 
ио, а кад ветар поче да шиба капљицама, које по мало промицаху, старац устаде и уђе у колибу.</ 
је ту застао.</p> <p>У чешћим бојевима, које је дотле непобедни јунак Момчило водио противу Кан 
ставивши Ану збуњену немилим гласовима, које јој је донео.</p> <p>После неколико тренутака изиђ 
да утишам узрујаност међу становницима, које с мора гусари на глас о смрти ћесара Војихне почеш 
н без икаквих већих знакова одликовања, које његово наименовање доноси.{S} Брзо је познао људе  
рвим редовима чадора трилиског одељења, које бејаше па ударцу турског одреда што са источне стр 
рено место, дружина се поскида са коња, које прихватише копљаници. <pb n="50" /> Таман се разда 
или главне делове скромнога обиталишта, које су после изводили у мање преграде, покривајући све 
не бејаше глас људске питомости и срца, које зна да није вечито.{S} То бејаше рика рањенога тиг 
ода, мушког и женског, старог и младог, које се бејаху из подграђа искупиле у просторијама пред 
 колико користи.{S} За измирењем цркве, које сам преко посрбљених Грка извршио, морао сам још н 
.</p> <pb n="121" /> <p>Гледаше звезде, које су слабо трепериле на небесном своду, па онда спус 
тарој ћесарици заблисташе у очима сузе, које се као крупан бисер скотрљаше низ образе.{S} Она и 
ице и очи своје, да њоме заустави сузе, које срце не штеђаше.{S} Ана држаше велику воштаницу а  
ом одељењу своје <pb n="118" /> војске, које је под његовим Марком и зетом му Ђурђем Балшићем с 
пред очима прошлост, најлепше тренутке, које је доживео, и будан снива, прелазећи с једне слике 
стире се пространо и равно красно поље, које се дубоко са севера завршује повећим висовима.</p> 
нападну на турску престоницу Дренопоље, које ће мож’да и без боја заузети.</p> <p>Сви се јако о 
 разгањају у соби велике воштане свеће, које у позлаћеним светњацима стоје на столу.</p> <pb n= 
ј светлости ни могао опазити неко лице, које стајаше близо храста, куда је Рајко имао да прође  
, пошавши са деспотицом низа степенице, које се отворене увијаху око спољне стране високе куле, 
ица сиђоше низ велике камене степенице, које се сјају на месечини.{S} Један заповеди нешто стра 
си?</p> <p>Бегунцу долазе само искрице, које му у сећању буде прошлост.</p> <p>А једна засја ма 
 под Сером.</p> <p>Деспотове стегоноше, које бејаху по појединим жупама, развише своје стегове, 
пу главу са црном дугом косом на груди, које се снажно надимаху.</p> <p>— Љубо, кол’ко си добра 
његову.</p> <p>Бдења, молитве и помени, које су смирени служиоци олтара Божјег читали за покој  
и који ли је стегоноша...</p> <p>Гласи, које је Гојко донео деспоту, обрадовали су све у Серу.{ 
дође на ред љутња на многе неугодности, које се данас осећају због метежа и раздвојености, једа 
 се ваљало спремати за све случајности, које могу лако и ненадно наступити?{S} Је ли Вукашин ок 
абуда.</p> <p>То бејаху поуздани момци, које је опрезни Исаија у последњем часу, сумњајући на Т 
зденим Вратима а са запада Овчим Пољем, које је било у Вукашиновој краљевини, где су и градови  
рмнуше хиљадама грла радосним клицањем, које се више никако и не прекидаше, па ни онда, кад се  
{S} Високо одликовање чином деспотским, које је добио од Византије, раскинуло је сваке везе изм 
Ил-бег главом је платио своје јунаштво, које нам је донело Срб-синдиги, српску погибију.{S} Зав 
ња, бирајући са велике гомиле оно оздо, које киша није много овлажила, па устаде и упути се на  
ављиваше, да Ану утврђује у господству, које јој припада по заслугама преминулог Војихне, и дај 
3" /> лика, црних мало потуљених очију, које као да сакриваху лукавство, што одаваху црте лица  
а онда спусти главу у обе шаке од руку, које бејаше подлактио на колена.</p> <p>Тако је неко вр 
да узалуд траже!</p> <p>— Завидим мору, које запљускује обалу на којој се он одмара, ко што зав 
> <p>— И твоме скором венчању!</p> <p>— Које неће, брате, бити без твога.</p> <p>И одоше даље у 
трашна сила нових завојевача Турака, за које се већ видело да се стално мисле на Балкану настан 
ше и паштила, да сазна његове мисли, за које јој је слатка слутња наглашавала да одговарају њен 
 могаше се довољно разабрати од утисака које на њ учини та женска.</p> <p>Сунце је нагињало зап 
један од првих и најлепших залогаја, на које је зинула гладна чељуст змаја османског, који је г 
ога.{S} Лагано устаде и протрља очи, на које се већ почео сан навлачити.{S} Изиђе у двориште, и 
179" /> заштитим са солунске стране, са које је вазда најслабија.{S} Опростите, браћо!{S} Прост 
 деспотовине и то баш са оне стране, са које смо најслабији.{S} Док је још била у пуном сјају с 
ло са друге.{S} Ко мени може казати, са које ће стране несрећа на деспотовину нашу навалити?{S} 
д је мој добри поочим пао у постељу, са које се није више +ни дигао.</p> <p>Кршила сам руке, кл 
оња и оружја, други за часак знадоше са које стране непријатељ улази у логор.</p> <p>Ратници се 
и?{S} Врло лако може да дође са оне, од које се никад нисам надао !{S} Тешка је неизвесност при 
он охоло изиђе из ходника на терасу, од које су се спуштале степенице у градски врт.</p> <p>Угљ 
јекнух, и занех се у тешку бољетицу, од које дуго времена боловах.</p> <p>Туђина је нестало, от 
цима, Угљеша опази на врху стене, испод које је крај пута студенац, некога, који, с дрвеним крс 
, гледала је у мислима провалију, испод које је малени поток квасио велике стене, а на врху про 
е старац није плашио.{S} Погледао је, с које се стране гомилају облаци, па је био безбрижан, Мр 
адоцњењу, и ако је било жупа удаљенијих које су већ биле стигле.</p> <p>Љубоје је довео на хиља 
етити?</p> <p>— Има!</p> <p>— И жерава, који ће стићи његовога коња?</p> <p>— Има !</p> <pb n=" 
 није имао кад да иде до Јевренос-бега, који је са војском чекао на половини пута између Једрен 
под које је крај пута студенац, некога, који, с дрвеним крстом у руци, прекршташе кроз ваздух њ 
где стари дворанин Благоје дави некога, који се са земље отимао.{S} Брзо прискочи, ал’ старац б 
раму и ишао даље, али не бејаше никога, који се у почетку обрадовао његовом доласку.</p> <p>— Т 
 Милост деспотова није захватила онога, који је ње највише заслужан.{S} До Гојка, забаченог и з 
кога у граду, ал' никога више од онога, који је у души највише патио — од Маре.</p> <p>Она је с 
аше тужна ноћ: звезда последњег витеза, који је с минулим јунацима стварао величину и царство с 
што је и дошао, мож’да да тражи витеза, који ће га боље разумети.{S} Али се вара.{S} Угљешина ј 
 Ту, крај једног студенца, нађе Љубоја, који се у самоћи одмарао.{S} Љубоје је некада био страс 
да не би глас допро до старог Властоја, који се поболео.</p> <p>— По вашој заповести, узвишена  
 <p>— Али зар нема у овом граду јунака, који ће учинити крај бићу његовом?</p> <p>— Има!</p> <p 
 снага Рајка и Љубоја, честитих јунака, који се готово допуњаваху у карактерима својим.{S} Рајк 
скочише три, до зуба наоружана, човека, који по свему подсећаху на морске гусаре с југа.</p> <p 
Гојко, показујући му једнога копљаника, који им привођаше два оседлана и спремна коња: једног з 
орећи с Видосавом, уочи неког коњаника, који уђе у двориште, па га неопажено посматраше, а кад  
ћ је опремио једног поузданог коњаника, који зна шта ће монаху поручити.{S} Дај ону амајлију са 
33" /> на зеленку.{S} На челу коњаника, који су у лепом и правилном поретку ишли, јахао је на д 
 па се окрете и са сребрног служавника, који принесе један дворанин, узе со и хлеб, подносећи и 
1371 године.</p> <p>Од веселих ратника, који знају вредност своје снаге, ври, тутњи земља, јечи 
ћа му је погибао сада грозила од Гојка, који је <pb n="89" /> поред свих заседа ипак дошао здра 
 стреле.{S} Једна окрзну по руци Гојка, који се на мах лати мача и узде коњске.{S} Научени коњи 
оштро копље, и оно се пребацивши Гојка, који на мах клече, преби о стеновит шиљак, који се из в 
е руком опраштајући се са јатом ждрала, који се све даље губише ка југу.</p> <p>Врата се на јед 
S} Из њега се улазило у друга два дела, који су, покривени, стајали један до другог као <pb n=" 
Од те колибе почињали су катуни и трла, који су се продужавали северно и преко првих огранака п 
дина, кад не бих веровао у успех посла, који ми ти повераваш.{S} Мене моја нада не вара! — прил 
S} После тога се поздрави са војводама, који га громогласним клицањем радости дочекаше.{S} Стар 
е Богданове изгуби за плавим бреговима, који је заклонише од жељних погледа оних, што осташе у  
огаше разабрати у разноликим гласовима, који долазише нејасно и неодређено.</p> <pb n="167" />  
лом већом и мањом властелом и жупанима, који вођаху своје жупе.</p> <p>Није било куће баштиничк 
њавчевића с пуно поштовања према онима, који их шаљу.{S} Сада је Костадин примио Гојка и с исти 
 више пута окушао у биткама са Турцима, који олако дођоше до источних граница његове драмске об 
 сазнало за крвав и тужан пад Пловдина, који је био бедем против османске навале, није тога жив 
ежену на ђерђеву у место маленог крина, који је у почетку хтела.</p> <p>Пуна тешке слутње изиђе 
ојска састати с војском краља Вукашина, који је опсео Пловдин, и оставио деспоте Костадина и Др 
 она бејаше права лична снага Угљешина, који се снажио непрестано доласком многих крајишника и  
 отац његове верне љубе, ћесар Војихна, који као полузависни господар Драме оде Богу на истину. 
43" /> прихвати узде од Угљешиног коња, који је на мах стао као укопан.</p> <p>— Поздрављам те, 
би, трже и откиде ниску крупног бисера, који јој је био под вратом а испод огртача.{S} Бисер се 
она га преведе преко малог уског моста, који је био мало више оног места, где је она хтела на ч 
и српског војводе Богдана и Дејановића, који напустише одмах Пловдин.{S} Сви они нуде покорност 
рај ватре, одломи се комадић од пањића, који је догоревао, распламте се за тренут и мало после  
— јекну Рајко, ал’ се на питање монаха, који, такође узбуђен, скочи, брзо прибра:</p> <p>— Слуш 
жељан да се трајније склоним од ловаца, који могу на ме наићи, уђох у ове зидине.{S} Уђох да ов 
а певач окупио око себе чету скушалаца, који се стекоше, да чују песме о светом краљу и боју на 
овила у сећању слика некога Византинца, који је као бегунац био неко време у српском логору.</p 
/p> <p>Искочивши, он нападне на старца, који врдну мало у страну, те га нож дохвати по -одећи.{ 
јући једну кап воде.{S} А гдегде жерав, који је негда летео од муње брже, стоји крај мртва ратн 
 га је после нестало.{S} А Хаџи-Ил-бег, који је са њим био појурио нашима, видећи да се ђаури н 
е зинула гладна чељуст змаја османског, који је главу своју пренео овамо а телом и репом по Ази 
ах скочи, јер јој се учини да чује рог, који објављује Угљешин долазак.{S} И у томе се не прева 
 Благословен од сада па до века Господ, који те, рабе Божји, посла к нама!</p> <p>Угљеша пољуби 
 градском врту обилазила цветне садове, који бејаху од студени клонули, уђе у врт Гојко, и прис 
дати и њим и царством.{S} Знао сам све, који су у милости код цара.{S} Проценио сам њих и њихов 
њаст младић подужих бркова а без браде, који у пуној ратној спреми уђе у њихову одају.</p> <p>— 
ла, — рече Мари стари дворанин Благоје, који заостаде као једини пратилац њен. — Недалеко је —  
о већ зашло, а ветар је нагонио облаке, који су се скупљали на небу.{S} Изгледало је, да ће бит 
ренуше и без њега, а оставише гласнике, који ће га обавестити о њиховом одласку.</p> <p>У богат 
 добро и лепо а који зло и ружно време, који ће натерати мало лепе а који много штетне кише.{S} 
S} Кад је један од завереничке дружине, који је био код саме црквице, у шибљу код ограде, прикр 
ни куће ни кућишта.{S} Они једва памте, који им је бој био први, а ни један од њих не зна, у ко 
 Лабуда, скочи са њ, грмну на зликовце, који већ окренуше, и прихвати <pb n="85" /> онесвеслу А 
А земља храброга <pb n="182" /> Угљеше, који нам зададе највеће јаде, већ ће се почети заузимат 
ом краљевином у име свога таста Синише, који је у дубоким годинама на самртничкој постељи, али  
скочи из вреже, држећи у руци свој нож, који му старац заборави узети, кад га је везао.{S} Помо 
 <p>— Да Богме! — одговори други. — Ви, који сте били манастирски ђаци па побегли зато што не т 
ил-Алах!- ваљало се из даљине, али ови, који се стекоше у средини логора, главом платише смели  
их и свакога.{S} Најпоузданији стубови, који су држали кућу нашу, почињу се рушити и издавати.< 
 њима је било честитих јунака али људи, који нису имали ни куће ни кућишта.{S} Они једва памте, 
е борили.{S} Цео поход завршаваху људи, који су водили товарне коње с војничким и логорским пот 
ст царици матери Јелени, и својих људи, који дођоше у земљу, до скора под јаким утицајем Визант 
} Тома брзо притера свога коња ка вођи, који већ бејаше усео зеленка, па му нешто брзо говораше 
{S} То бејаше стари игуман хилендарски, који ме из поштовања према моме стрицу монаху узе и пос 
инске посаде налазили свој гроб у Томи, који је обећавао и — варајући ћутао</p> <p>А турски се  
д и ја деспотску.{S} Ми бејасмо једини, који се одушевљавасмо мишљу о одржању оне снаге, коју о 
.{S} Они су били лични чувари Угљешини, који их је добро пазио.{S} Међу њима је било честитих ј 
.{S} Зар да тамо слуша он, како се они, који га отурише, славе и величају, како односе мегдане  
 Кантакузену, али <pb n="35" /> су они, који су били ближе Момчилу тврдили, да су у два маха за 
нутака на мост ступише мож’да последњи, који се са српске стране враћају кући.{S} То бејаше вој 
м је ишла коњица, а за коњицом војници, који су се пешке борили.{S} Цео поход завршаваху људи,  
ких управа.</p> <p>А кад још поносници, који водише товарне коње, принеше војсци поткрепе у доб 
ноги залутали витезови и вешти ратници, који као добровољци стадоше у редове одабране најамничк 
ово све пропало.{S} Неке су бездушници, који су издајом хтели да стеку милости, проказали Турци 
ај логорског огња.</p> <p>Добри коњици, који су испрекрштали пролазе око чадора, као да бејаху  
ко ни једноме а најмање деспоту Угљеши, који је имао да издржи прве ударце турских завојевача.< 
ме бејаше узрок Јелена и срећни случај, који ју је к њему довео онда, кад јој се он престаде на 
и на мах клече, преби о стеновит шиљак, који се из воде издизао.</p> <p>Лабуд страховито захрза 
 провалије указа се на коњу неки јунак, који је јурио право у пропаст...{S} Она скочи, отури ђе 
јко је, и ако доста старији, био јунак, који слабо помишља на свијање гнезда свога, а Љубоје је 
појавише из црквице, зачу се јак писак, који је долазио недалеко од цркве, негде око њене оград 
 охолошћу мислио да накнади недостатак, који у томе ни њему не беше непознат.{S} Једно пак, чим 
че Љубоју:</p> <p>— Гојко је бунтовник, који спрема Крстопољ, да се +оцепи од драмске области,  
ки осамдесетогодишњи старац, свештеник, који је служио у црквици.{S} Он је у исто доба био у це 
ру упоредо са њим тече још један поток, који се, тако исто, улива у Марицу.{S} Између та два ве 
оцем коњаником и окретоше јужним путем, који је водио право у Крстопољ.</p> <p>По мрачној ноћи  
ио широки палош са позлаћеним балчаком, који се завршавао златним крстом.{S} Левом је руком држ 
еверне стране завршују великим потоком, који мало ниже, пресецајући пут утиче у Марицу, а још д 
оста.{S} Она се са скупоценим поклоном, који се састојао из једног чисто златног путира са оста 
 киша престала, растерана јаким ветром, који се с нова подиже, са три стране непријатељ приђе с 
е, — рекла му је она пред свима гласом, који је издавао свуколику неизвесност судбине њене у то 
оје поремећено никаквим злобним гласом, који би осумњичио моје пријатеље, ни доставом, која би  
после тога дочекао мутан и облачан дан, који је однео собом и твоје добро расположење — онда ће 
а, незнани брајко, дајеш? — пита један, који се спрема да осветла образ себи и својима у скакањ 
} Па да не би мој одговор чуо ош један, који је у куту те собице био, он му се окрете и рече:</ 
.{S} Обојица ћутаху и гледаху у пламен, који се поступно гасио.{S} Дрво плане, пуцка, топлином  
аког срца.</p> <p>То је био неки туђин, који је живео повучено и кога сам ја ту затекла.{S} Он  
Ана ни Мара, а још мање стари дворанин, који бејаше прилично заостао у разговору са свештеником 
и Маричини над њом, један млади Турчин, који је стајао на обали одакле се жртва и предала Мариц 
p> <p>Логотет се попе на камени наслон, који је стајао у сред дворишта служећи као степеница ра 
и, по небу, па се саже и подстаче огањ, који је на сред тога дворишта лагано горео.{S} Намести  
p> <p>Старац уђе у предњи отворени део, који је оним двема преградама служио и за ограду околно 
а се улазило у простран предњи њен део, који је био ограђен високом оградом од сламе, притврђен 
ну нечији глас.</p> <p>То бејаше Анђео, који се са брега залете с копљем у руци право Гојку.{S} 
ене онолике туге и жалости.{S} И Рајко, који се у врту зарече, да ће још сутра дан одмах раскрс 
 залуд...</p> <p>Јелена ућута, а Гојко, који је неколико пута у узбуђењу задрхтао док је она пр 
!</p> <p>Мало доцније уђе у собу Гојко, који долажаше из Анина двора.</p> <p>— Браћо, — рече он 
ваљајући читаве таласе забуне на логор, који се на мах прену из кобнога сна.</p> <p>— Оружје!</ 
 а она му пође у сусрет.</p> <p>— Глас, који ми је донео — рече јој он — ноћас гласник, није ми 
 зачу старац хрзање коњско и неки глас, који као да дозиваше некога.{S} Лагано устаде и протрља 
а — помешаше се у један страховит глас, који се одбијаше у котлу, где је међу бреговима логориш 
на мала врата уђе у велики дворски врт, који се на крају завршавао шумицом.</p> <p>Био је сетан 
астави Гојко.— Краљев зет Ђурђе Балшић, који му је био савезник против Алтомановића, као да је  
 задрхта Рајко, скочи и притрча мркову, који је, добро покривен, киснуо на пољу.</p> <p>У том и 
ко од Српског Гумна појави се на брегу, који стрмо падаше, у крви и ранама огрезао витез.</p> < 
мило разговори? — упита старац војводу, који већ бејаше на коњу.</p> <p>— Војвода Гојко, син по 
и. <pb n="59" /> Имао сам брата Матију, који је увек говорио: док сутра постане јуче казаћу ти  
и, твоје је!</p> <p>Гојко приђе Љубоју, који га ухвати за руку и посади до себе.</p> <p>— Најва 
аморног стуба, Гојко се окрете и Рајку, који је ишао за њим, ша’ну:</p> <p>— Синовица монаха Ис 
p> <p>Гојка је мало знао, али по Рајку, који му се не допадаше ни мало са отворености своје, ни 
од половине с десне стране у врат Грку, који на мах паде, а из ране шикну крв. .</p> <p>У том и 
 и сад требати! — говораше Тома Анђелу, који је био са њим дошао у Драму.</p> <p>— Готов сам на 
о витез.</p> <p>Једва се држао на коњу, који се лагано спушташе низа стрмен.{S} А кад сиђе доле 
очи, огрну суву кабаницу, и приђе коњу, који је, оставивши набацану му траву, дремао.</p> <p>—  
чини.{S} Један заповеди нешто стражару, који је био на степеницама, и стражар оде.</p> <p>После 
не бејаше лако.</p> <p>Кад се по гласу, који са степеница долажаше, познало, да је старешина ст 
пламти у огњу, да осветли пута некрсту, који преко мора, нашег мора, прелази овамо!"</p> <p>Так 
му али не ка ћесарици већ ка своме оцу, који је на самрти.</p> <p>Гојко се пожурио и одмах крен 
ин Благоје једном младом грчком певачу, који држаше у рукама цитру.</p> <p>— Певај Богме, брајк 
 на брзо загушили радосни усклици оних, који су поздрављали сјајне успехе младога краља.{S} Вој 
о је мој млађи брат Матија као трговац, који је због својих услуга, што их је чинио ђеновским и 
и.{S} Гусари нас опљачкаше, а мој отац, који се, како један говораше, још тужне ноћи у Галипољу 
х, — рече Љубоје показујући на застор — који је о зиду покривао шлем и оружје Гојково. — Узми,  
 и Гојко ми је добар пријатељ.</p> <p>— Који своме пријатељу срећу убија, душу тамни, наду одуз 
жно време, који ће натерати мало лепе а који много штетне кише.{S} Он зна, на којима се изворим 
аје који ће ветар донети добро и лепо а који зло и ружно време, који ће натерати мало лепе а ко 
p> <p>— Останите.{S} Изгубио бих мож’да који тренут времена у вашој пратњи, а часови лете.{S} П 
у његовој младости учили.{S} Он познаје који ће ветар донети добро и лепо а који зло и ружно вр 
с Угљешом и нагађала, чија ли је жупа и који ли је стегоноша...</p> <p>Гласи, које је Гојко дон 
уту, а старац се сав претвори у поглед, којим хтеде продреди кроз танки вео зорине помрчине да  
— рече Гојко, и из недара извади писмо, којим му Рајко јавља догађај са Маром у горској кули.</ 
ну главом.{S} А кад Тома продужи говор, којим је очевидно уверавао вођу о нечему важном, вођа м 
ан дође из Сера гласник и донесе гласе, којима се Угљеша ни мало не обрадова.</p> <p>Дуго је са 
пресекао на једном месту лагано канице, којима је био у квргу, али доста лабаво, везан.</p> <p> 
Мару, толико су је исто и умириле речи, којима јој је Гојко јасно казао шта мисли и смера.{S} В 
љеша се упути право великим вратима, на којима је још стајао превес, што је покривао грб Војихн 
а који много штетне кише.{S} Он зна, на којима се изворима скупљају виле, где се купају, какву  
о четири хиљаде извежбаних коњаника, са којима је ступио у бој на отвореном пољу противу много  
те се са јачом снагом враћаше онима, од којих потече.</p> <pb n="169" /> <p>Вихор утишаваше по  
/p> <p>— Затекао сам много рушевина, из којих је ваљало стварати тврде бедеме и грудобране.{S}  
<p>Одморивши се мало, оставише коње, из којих је била читава магла од паре, па се почеше одваја 
и су нам већи непријатељи од ових, ради којих се и договарамо.{S} Мој Угљеша, кад не би било љу 
аборавио и да им тачно означи места, до којих ће трагати за злочинцима, па, ако их не нађу, да  
 јој је била једина утеха, једина душа, којој се могла без устезања поверити.</p> <p>— Ти опет  
њена.</p> <p>Једина је била Мара, према којој је био неусиљено пажљив, па ипак и ту са посебним 
 Завидим мору, које запљускује обалу на којој се он одмара, ко што завидим и неранџи, коју сада 
еном времена знатно клонула, а војна, о којој очекиваху гласове свакога часа, држаше слабе живц 
} Прегореваше и заборављаше прошлост, о којој је сама наглашавала Томи при његовом поласку у Кр 
после неколико тренутака из цркве се, у којој бејаху деспотица и ћесарица с осталим и народом,  
{S} Жеља за мирним животом и тишином, у којој би свој књижевни и преводнички рад могао продужит 
це је била капела са једном одајицом, у којој је становао неки осамдесетогодишњи старац, свеште 
многих староседелаца своје деспотовине, којом је самостално завладао 1366 кад је одрекао покорн 
Љубоје.</p> <p>— Да постигнеш срећу, за којом жудиш, — рече Тома.</p> <p>Љубоје се зарумене: <p 
њега била је његова остала пратња, пред којом је био Тома Теологита.</p> <p>Кад пређе велики мо 
ом но да нас забави, а последња забава, коју нам може дати, то је њено кршење.</p> <p>То је дру 
 мога вранца.{S} То је последња услуга, коју краљу могу учинити.</p> <p>И свладан тешким ранама 
е недалеко од њега нека женска прилика, коју у мраку не могаше боље загледати, он заусти да гла 
 по жупама, да се скупља остала војска, коју је он у Кукушу дочекивао и испраћао у Сер.</p> <p> 
, је ли раздељена у подграђу сва храна, коју одредих да се сиромашним домовима изда за покој ду 
је то војска силног Матије Кантакузена, коју с муком разбисте.</p> <p>Турци одговараху једним у 
За топлим даном наступила је хладовина, коју с времена на време помаже лак поветарац, што се, р 
кој више припомогла сама личност Анина, коју су сви необично ценили и поштовали, ипак је Угљеша 
душевљавасмо мишљу о одржању оне снаге, коју овде на југу затекосмо.{S} Шта је даље било, позна 
ској.{S} Властела су заморена од бриге, коју им задају чести гласови са разних страна раскомада 
 остати пред оним делом краљеве војске, коју је краљ био повео на Николу Алтомановића.{S} Баш к 
 Серу је био главни логор јужне војске, коју је имао деспот Угљеша лично да поведе у бој против 
 је ћесарица Ана и даље остала у части, коју јој је положај преминулога Војихне давао.{S} Ташта 
 би у њу ступио, и да је остао у части, коју је до мало пре имао.{S} Овако — никако.</p> <p>Он  
о на последњу и највишу лествицу части, коју је могао овде имати.{S} Одатле се само могао спушт 
р.{S} У витешким делима и племенитости, коју певају наши певачи — а ја сам то чешће слушала — н 
се он одмара, ко што завидим и неранџи, коју сада мож’да сише!</p> <p>— Сва се сада претварам у 
ватру на дворишту.{S} Да одгоне студен, коју ноћ са собом донесе, ловци су пили, а да даду одуш 
да се врлом витезу ода последња почаст, коју је истинито заслужно.{S} Благо мојих ризница стоји 
ином нашао.{S} Сад ће настати војна, за коју он није у ствари никад марио.{S} Тешко би у њу сту 
ти.{S} Она се противи реченој мисли, за коју се ја и брат ми заложисмо.{S} После свега тога ми  
а ипак остадох ватрен у једној жељи, за коју се моја породица заложила, остадох непоколебљиво о 
је очајнички и несвесно грчила руку, за коју је бејаше нападач ухватио, а другу је подигла прем 
о од Рајка и Маре, ударио је косом, низ коју се лако спустио ка источној страни брега.{S} Ту, к 
о Меникејских Гора и даље равницу, кроз коју се пружао пут, што је спајао Драму са Сером.{S} Ал 
и а његовој мајци, која је рано умрла и коју Гојко није ни запамтио.</p> <p>Тако је Гојко дочек 
ојсци дода јунаке из драмске области, у коју се много надао, онда се осећао срећнијим и задовољ 
 тај мах слуга показа осветљену собу, у коју она уђе а за њом и Гојко.</p> <p>Рајко застаде на  
које се снажно надимаху.</p> <p>— Љубо, кол’ко си добра! — проговори Угљеша. — Ти се бринеш за  
е, а весео се народ ухвати у два велика кола.{S} Држећи се за убрусе у колу запеваше песму, па  
ик уведе и коња, па га привеза за један колац.</p> <p>Кад приђоше ватри, која се бејаше јако ра 
опали.{S} Ево — и она се лако спусти на колена — преклињем те —</p> <p>— Устани, мила љубо моја 
 шаке од руку, које бејаше подлактио на колена.</p> <p>Тако је неко време ћутао и мислио.</p> < 
вранца без белеге а десну је спустио на колено.{S} За њим су ишла два часника а до њих трубач < 
ановића близо пута била је једна повећа колиба.{S} Уз неке старе рушевине пастири су наслонили  
ц устаде и уђе у колибу.</p> <p>Цела се колиба делила на три дела.{S} С поља се улазило у прост 
јући све то сламом и кровином.{S} Од те колибе почињали су катуни и трла, који су се продужавал 
— рече старац за се, кад се наже, те из колибе погледа, како се пламен одупире киши.</p> <p>Про 
<p>Једне летње вечери седео је пред том колибом неки старац у пастирском руху са великом чупаво 
лад сложене, па уђе у покривену, праву, колибу.</p> <p>Ветар је већ био престао, а крупна се ки 
шубару.</p> <p>После тога устаде, уђе у колибу, и изнесе ражанице, скорупа и млека, да се војво 
о мало промицаху, старац устаде и уђе у колибу.</p> <p>Цела се колиба делила на три дела.{S} С  
 скочи с коња, па га поведе ка уласку у колибу.</p> <p>— Бог ти добро дао, путниче и намерниче, 
 си ми постала љуба верна.{S} И ко зна, колико би душа моја више страдала да јој у часовима сум 
 њима је, дакле, само толико растојања, колико је дугачак мост.</p> <p>То знају сад обојица.</p 
смо.{S} Али не захватисмо толико снаге, колико нам треба, да сами на својим плећима изнесемо це 
Теби из Кукуша војводе Богдана ?{S} Хе, колико да ти дам?{S} Доста ће ти бити и половина овога  
ружје с непријатељем, и тада ћу видети, колико сам добро учинио, тако радећи.</p> <p>Свргнуће Т 
олног дворишта.{S} Прегледа још једном, колико се могло разабрати, по небу, па се саже и подста 
зрену пре четири године, кад сам видео, колико су се осилили наши противници под згодним изгово 
 од њих не зна, у колико је битака био, колико пута рањен, па и колико је кад блага задобио.{S} 
приповеда ако не све а оно бар онолико, колико му неће бити зазорно.</p> <p>Орфанским јунацима  
о себи рече, ко је и одакле је, толико, колико су и други у граду могли већ знати.</p> <p>— Неп 
ати ваљаних помоћника?</p> <p>— Толико, колико треба!</p> <p>— Добро.{S} За добру услугу боља н 
.{S} Од тога часа немам мира ни толико, колико сам дотле могао имати.{S} Савез туђих владара ра 
наиђоше и обиђоше смрт ?</p> <p>Толико, колико пута коњи крочише у брзом лету свом.</p> <p>Вихо 
е неко од оних што посматраху војску, — колико ли има вера овде?</p> <p>— Колико ? — одговори д 
> <p>— И поуздан?</p> <p>— Да!</p> <p>— Колико можеш имати ваљаних помоћника?</p> <p>— Толико,  
 надмећу се војници у скакању.</p> <p>— Колико ми копаља, незнани брајко, дајеш? — пита један,  
ку, — колико ли има вера овде?</p> <p>— Колико ? — одговори други, — све је то једна, српска ве 
>— Не, браћо!{S} Није толико ни до јела колико до дела.{S} А милостиње не могу чинити, кад и са 
овити.{S} Нама предстоји борба и ко зна колико дуга и мучна војна с Турцима.{S} Између нас и Ви 
/p> <p>Даље грабе и лете.</p> <p>Ко зна колико времена језде?{S} Бегунац за цело не, гонилац јо 
гонилац још мање.</p> <p>Век је сад дуг колико и мост.{S} Што краћи мост, краћи и век.</p> <p>А 
аме, не толико ради господске малвасије колико ради виђења са својим врсницима Војихном и Власт 
 је битака био, колико пута рањен, па и колико је кад блага задобио.{S} Своју главу и мишицу, с 
па ипак дати користи, а не знати чиме и колико користи.{S} За измирењем цркве, које сам преко п 
брајко, сад! — рече он поносито. — Види колико сам изостао иза твога земљака, или је, чини ми с 
зду — водиљу.{S} Она је све светлија, у колико је ова блеђа.{S} Слутио сам, ал’ од како је пре  
ј био први, а ни један од њих не зна, у колико је битака био, колико пута рањен, па и колико је 
е, без сумње љутит, што му се жеља ни у колико није остварила.</p> <p>Ја сам помоћу једнога пут 
ењима стадоше прикупљати, Рајку се ни у колико не допадаше, што још непрестано заповедником те  
витешке природе, нису више Балшићи ни у колико поуздан стуб за извођење наших мисли.{S} С Никол 
d="SRP18930_C20"> <head>XX.</head> <p>У колико је сунце јаче освајало, у толико је пространо ло 
о је сакривено од свести њихове.</p> <p>Колико пута наиђоше и обиђоше смрт ?</p> <p>Толико, кол 
е милостив.{S} А дотле не брини.</p> <p>Колико су год речи Гојкове о његовом старом оцу ожалост 
 понови Гојко.</p> <p>— У мучионицу, на коло, нек му се раскину пркосни —</p> <p>Као авет проби 
чу — да ће бити доцне, кад се, бачен на коло, буде покајао.</p> <pb n="183" /> <p>— Никад! — по 
ави, па, пијући и певајући, опет обнови коло.</p> <p>Ана затражи Мару, да и она с њима изиђе, а 
} Он је одбио.{S} Ноћас ћемо употребити коло.{S} Оно ће помоћи.{S} Ходи са мном!</p> <p>Обојица 
а велика кола.{S} Држећи се за убрусе у колу запеваше песму, па се по њој стаде кретати леса иг 
p> <p>Тома стиже баш кад они уседаху на коље.{S} Загледа се у вођу њиховог и учини му се познат 
>Вреди ли више остати овде?{S} Не, ни у ком случају не!{S} Он је пажљиво сисао сласт, где <pb n 
 не ваља вређати зато, што му није ни у ком случају ни мало на путу.{S} Ани се привидно покорав 
S} Кад коњаник би крај ватре, одломи се комадић од пањића, који је догоревао, распламте се за т 
утаху.{S} Гојко је оштро гледао Љубоја, коме не бејаше лако.</p> <p>Кад се по гласу, који са ст 
 већ у напред довољно добили од Анђела, коме је Тома чешће пута у животу предавао своје пуне ке 
а, причај тамо, да овде има једно срце, коме би на сјају једних очију и топлини душе једне било 
="131" /> <p>Ненадни састанак с Рајком, коме се никад више није надала, и с Исаијом, кога је је 
ак своје владе.</p> <p>Угљеша и Богдан, коме се указиваше свака част, сваког дана излажаху из г 
 Сер.{S} Са њима пође и ћефалија Рајко, коме је било тешко остављати Драму после свега што је о 
У овим је крајевима један још господар, коме он није служио.{S} А тај је господар силан, крепак 
а.{S} Они га преведоше натраг царевићу, коме плашљивац причаше све што се имало рећи и о граду  
 посвећена светом Прокопу, истом свецу, коме је посвећен и велики храм у Драми.{S} Стари су људ 
ичега.</p> <p>Кад сам с очева гроба, на коме сам онесвешћена лежала, устала, прихватила ме је ј 
и закриљу приводим листак са стабла, на коме сам и сам био до сада једна и то по готову сува гр 
сувише источену крв за ново бојиште, на коме ћемо бити — рекох ти једном — или први победиоци и 
оделу војводском с високим калпаком, на коме се лелујала челенка и велико шарено перо нојево.{S 
а Драме седели су за каменим столом, на коме је стајао кондир са пехарима, стари Властоје, негд 
 и првога детињства но што је место, на коме смо сада.{S} Ја сам из Галипоља у мореузу лепога М 
л’ турска војска боље знађаше место, на коме је, и краљ поче са својима корак по корак одступат 
не вечери Угљеша сазва ратничко веће на коме одређиваше нове дужности војводама и издаваше нало 
ужити међу собом борбу да расправимо на коме од нас ваља да остане царство!{S} Ал’ тога нема, а 
еру држи Угљеша мало породично веће, па коме су само он и брат му краљ Вукашин</p> <p>Озбиљног  
ни на друге, па што у ноћној тмини даде коме Бог.</p> <p>У највећем окршају, што се на ивицама  
ше јој се, да је наступио смак света, о коме се говори и верује.{S} Али кад Ана настави:</p> <p 
 <pb n="134" /> <p>Љубоје оде у град, у коме је до сада већи део свога службовања провео.</p> < 
ерењу твоме, није ми непознато стање, у коме се поједини делови српске државе налазе. <pb n="14 
ше по вољи драмском заповеднику Томи, у коме је по ново синула мисао да су бољи и Турци него ср 
м налетео на ров и прелетевши бездан, у коме га је очекивала готова смрт, пожњео је успех, праћ 
су за каменим столом, на коме је стајао кондир са пехарима, стари Властоје, негда дворанин а до 
спомена.{S} Прво се појави само нејасна контура као кад таласи помоле окрајке неког потопљеног  
зинка њихова.</p> <p>Под Вукашином паде коњ, погођен копљем у груди.</p> <p>У исти мах се, дохв 
<p>— Азијати!</p> <p>— Издаја!</p> <p>— Коња!</p> <p>— Оружје и коња!</p> <pb n="168" /> <p>— А 
у један крајишник до Вукашина.</p> <p>— Коња! — викну Вукашин.</p> <pb n="172" /> <p>— Ево, одг 
> <p>— И жерава, који ће стићи његовога коња?</p> <p>— Има !</p> <pb n="141" /> <p>— Па хоће ли 
овори грчки.{S} Тома брзо притера свога коња ка вођи, који већ бејаше усео зеленка, па му нешто 
н крока напред, а Угљеша скочи са свога коња.{S} Један копљаник из пратње <pb n="43" /> прихват 
охвативши се више простора ободе чилога коња свог.{S} Земља затутњи, суво лишће полеће са ње у  
гову дугачку искислу кабаницу и доброга коња.</p> <p>— И јесам путник, кога ова киша натера да  
 другом јуначке деснице, Гојко скочи на коња, па се са пратиоцем изгуби погледу Рајковом међу г 
 с Богом — војводо... и Љубоје клону на коња.</p> <p>Рајко га прихвати, па га скидоше, и спусти 
оји им привођаше два оседлана и спремна коња: једног за Гојка а другог за себе.</p> <p>Тада Гој 
у главу и мишицу, светло оружје и добра коња стављао је сваки од њих у службу своме господару и 
 уговорено место, дружина се поскида са коња, које прихватише копљаници. <pb n="50" /> Таман се 
pb n="43" /> прихвати узде од Угљешиног коња, који је на мах стао као укопан.</p> <p>— Поздрављ 
ром ожалошћен писну стегоноша, па ободе коња и западе у најљућу сечу.</p> <p>- За њим! — викну  
и се, — рече Тома, смешећи се, па ободе коња.</p> <p>Љубоје се пожури, да не изостане за њим, ј 
 отворено:</p> <p>— С Богом! — па ободе коња.</p> <p>Гојко једва стиже да махне руком, па се пу 
аво пољем, кад један од пратилаца ободе коња и приђе Богдану.</p> <p>— Војводо, сумње нема, ово 
аке српској војсци.</p> <p>Угљеша ободе коња, и он као стрела полете кроз ноћну тмину.{S} Остал 
и клетва, дозивања и одзивања, вриштање коња, звека сабаља и штитова, фијукање џилита и копаља  
Али таки не бејаху сви.{S} Докопавши се коња и оружја, други за часак знадоше са које стране не 
нос читаве земље.</p> <p>Он се припи уз коња, а оструге се изгубише у ребрима доброг носиоца.</ 
 они уђоше у двориште, а путник уведе и коња, па га привеза за један колац.</p> <p>Кад приђоше  
здаја!</p> <p>— Коња!</p> <p>— Оружје и коња!</p> <pb n="168" /> <p>— Алах, ил-Алах!</p> <p>— П 
 <p>— Лабуде, — рече војвода пљескајући коња по врату, — хоћемо ли на пут?</p> <p>Верни се коњи 
ца ради лакшег узјахивања и сјахивања с коња, па одви пергаменат.</p> <p>Копљаници и народ слег 
а њ палошем, а старац га копљем скиде с коња, па и сам, прободен са стране, паде на земљу.</p>  
p> <p>Гласник поможе рањенику да сиђе с коња, па га придржаваше и спусти на траву испод жалосне 
м својима, да одседну, па и са̑м сиђе с коња.</p> <p>Док су се остали чудили, шта то може бити, 
у, да види сва војска.{S} За тим сиђе с коња и пободе стег.{S} Војска пристизаше и разређиваше  
ог! — поздрави дошљак старца, и скочи с коња, па га поведе ка уласку у колибу.</p> <p>— Бог ти  
ојводо Љубоје! — грмљаше Угљешин глас с коња, — где је најбоља војска моја?</p> <p>— Овде је, д 
пољуби двоглавог орла на дршку, и крену коња.</p> <p>У силној тузи пођоше за њим и остали.</p>  
ица ободоше коње.</p> <p>Бегунац окрену коња и прескочи поток, па се упути североистоку ка Тунџ 
 и разређиваше се.{S} Пратиоци товарних коња пожурише се за њима, и за часак се у пољу забелеше 
оги се не могаху дочепати својих добрих коња.{S} Али таки не бејаху сви.{S} Докопавши се коња и 
аија приповедаше, да је дошао овог часа коњаник од деспота Угљеше, и да <pb n="149" /> је донео 
оток према Чрноменским Луговима.{S} Кад коњаник би крај ватре, одломи се комадић од пањића, кој 
ћ у Драми.</p> <p>— Мора бити, да га је коњаник затекао још у млину, те није морао ићи манастир 
де у најгушћу сечу.</p> <p>Један турски коњаник измахну на њ палошем, а старац га копљем скиде  
Рајку послужи његова светлост, да позна коњаника.</p> <p>— Он је! — задрхта Рајко, скочи и прит 
елена, говорећи с Видосавом, уочи неког коњаника, који уђе у двориште, па га неопажено посматра 
Благоје већ је опремио једног поузданог коњаника, који зна шта ће монаху поручити.{S} Дај ону а 
ч <pb n="133" /> на зеленку.{S} На челу коњаника, који су у лепом и правилном поретку ишли, јах 
ило је имао до четири хиљаде извежбаних коњаника, са којима је ступио у бој на отвореном пољу п 
 крчме један мали одред богато одевених коњаника турских.{S} Они се спремаху, да продуже пут за 
ојводском заставом и са стотином добрих коњаника, које је при себи имао.{S} За тим је разаслао  
напред.</p> <pb n="44" /> <p>Прошавши и коњанике на претпоследњим вратима, дође Угљеша са остал 
оњима Тома и Љубоје са једним пратиоцем коњаником и окретоше јужним путем, који је водио право  
.</p> <p>— Војвода! војвода! — кликнуше коњаници познавши Гојка и његовог Лабуда.</p> <p>То беј 
, јер спази, како у кланац ступише неки коњаници у великом трку.</p> <p>— Помози Боже! — прошап 
опољ.</p> <p>По мрачној ноћи јездили су коњаници врло брзо.</p> <p>Сва тројица бејаху уверени д 
} Што је Момчило више ратовао са својим коњаницима против царства византиског, све га је више о 
<p>За тим Тома и Љубоје седоше на своје коње и пожурише се.</p> <p>Било је око заранака, кад по 
 кад још поносници, који водише товарне коње, принеше војсци поткрепе у добром вину и брашнениц 
завршаваху људи, који су водили товарне коње с војничким и логорским потребама.</p> <p>Витешки  
ени.</p> <p>Одморивши се мало, оставише коње, из којих је била читава магла од паре, па се поче 
одговори Гојко.</p> <p>Момци прихватише коње, а један осветли буктињом степенице, куда се иде у 
драмског подграђа Тома и Љубоје пустише коње ходом, па наставише раније прекинут разговор.</p>  
у бледом сећању.</p> <p>Обојица ободоше коње.</p> <p>Бегунац окрену коња и прескочи поток, па с 
ао за најбоље.</p> <p>Ућуташе и ободоше коње.</p> <p>Ваљало им је пуних десет часова јахати, за 
<p>Марица тече мутна и крвава, и односи коње и јунаке, токе и челенке.</p> <p>А са севера се од 
лашио непријатеља, сабљом га је тлачно, коњем газио.{S} У сред највећег окршаја окрете се мени  
е.{S} А војводе причају да се са твојим коњем не може мерити ничији у брзини и издржљивости.{S} 
p>Бегунац ће у мрклој ноћи лако отићи с коњем у провалију, наићи на високе обале без моста, раз 
игнути, погажени, покрхани и поломљени; коњи, што су око чадора привезани дремали, поплашени се 
иђоше смрт ?</p> <p>Толико, колико пута коњи крочише у брзом лету свом.</p> <p>Вихор — ал’ се о 
од чуда, кад Јевренос-бег нареди, да се коњи обрну натраг</p> </div> <div type="chapter" xml:id 
> <p>— Одавде до места, где нас очекују коњи са момцима, нема много.{S} Ја сам наредио да они б 
арицу.</p> <p>Гонилац не изоста.</p> <p>Коњи се повише, земља тутњи, кишне се барице деле.</p>  
ст.</p> <p>То знају сад обојица.</p> <p>Коњи сустају ал’ се напрежу.</p> <p>Даље грабе и лете.< 
уча на родну њиву спусти се рука сваког коњика турског на жртву, која му бејаше најближа.</p> < 
 неколико тренутака изиђоше из града на коњима Тома и Љубоје са једним пратиоцем коњаником и ок 
јући се једне вечери са малог излета на коњима Тома је био добро расположен.{S} У друштву са Љу 
а поред ватре пролазе лагано двојица на коњима.{S} Напреже вид и спази, како се један одвоји и  
м својих пратилаца.</p> <p>Они иђаху на коњима лагано, више у очајању него у опрезности.{S} Пре 
 деспотица Љуба и лепа Мара на обученим коњима својим са лаком стрелом и тулом о рамену; ту је  
стали, — рече старац, и обојица ободоше коњиће.</p> <p>На утоку великог планинског потока у Мут 
елог похода два се дворанина, на омањим коњићима, шале:</p> <p>— А како да ти не будем, синко,  
ту, — хоћемо ли на пут?</p> <p>Верни се коњиц чисто освежи, и копаше ногом, као да би хтео одго 
 белом врату његовом.{S} Таман је жедни коњиц дохватио воду, кад се око њега и његовог господар 
мах лати мача и узде коњске.{S} Научени коњиц осети звук стрелина лета, диже главу, начуљи уши  
енађени и користећи се њиховом забуном, коњица турска продре брзо дубоко у логор, али до средиш 
иша са неба већ земље, киша, што је оба коњица готово у исти мах дигоше јурећи преко расплинуте 
 досади држати непрестано на узди свога коњица, скрене с пута па дохвативши се више простора об 
тело ношен крвним током, утицаше турска коњица са голим сабљама у рукама.{S} Свако се одељење р 
шку од бојнога копља.{S} За њим је ишла коњица, а за коњицом војници, који су се пешке борили.{ 
.</p> <p>У тачном реду и густим групама коњица се турска раздели на три дела на северном крају  
скрха преко побеђенога бегунца и доброг коњица његовог.</p> <p>Ал’ мртви — Тома Теологита за њ  
подару!</p> <p>— С Богом, војно!</p> <p>Коњица у трку пролажаше.</p> <p>— Боже, Боже, — рече не 
 напушташе своје часно место у редовима коњице деспотове.</p> <pb n="119" /> <p>Та је војска Уг 
дан пут, забаве ради Гојко је са својим коњицем Лабудом био готов срнути у пропаст.{S} Опомене  
изати крај логорског огња.</p> <p>Добри коњици, који су испрекрштали пролазе око чадора, као да 
снага издаде и он паде под ноге турској коњици, која с нова придолажаше.</p> <p>— Витезови, нај 
а, свилним стеговима, убијеним витешким коњицима од мегдана, а натопљеном потоцима људске, и ср 
је се кренуло одабрано друштво на чилим коњицима.{S} Ту је био деспот Угљеша са оружјем и позла 
а копља.{S} За њим је ишла коњица, а за коњицом војници, који су се пешке борили.{S} Цео поход  
оди!</p> <p>— Тако је.</p> <p>За силном коњицом наиђоше пешаци, а за њима поносници и друга пос 
 Гојка, који се на мах лати мача и узде коњске.{S} Научени коњиц осети звук стрелина лета, диже 
ком скакању, а сада чекам, да ме копите коњске разнесу, — уздахну мало даље неко. — Да се још ј 
м тренутку.</p> <p>На мах се зачу бахат коњски, али се нападачи, за чудо, и не освртоше.</p> <p 
>На један пут му се учини да чује топот коњски.{S} Послуша боље.{S} Мож’да су ђаури?{S} И он се 
азивати.</p> <p>Тада зачу старац хрзање коњско и неки глас, који као да дозиваше некога.{S} Лаг 
 ратника у два, у три маха тутањ, налик коњског топота, и неку нејасну звеку, која се с времена 
 стене, а на врху провалије указа се на коњу неки јунак, који је јурио право у пропаст...{S} Он 
пита старац војводу, који већ бејаше на коњу.</p> <p>— Војвода Гојко, син покојног војводе Влас 
огрезао витез.</p> <p>Једва се држао на коњу, који се лагано спушташе низа стрмен.{S} А кад сиђ 
анога изгледа.</p> <p>Угљеша је ишао на коњу сам.{S} Испред њега јахала су два копљаника а по з 
то диже главу.{S} Тома, идући лагано на коњу, пролажаше већ поред њих, гледајући их испод очију 
{S} Скочи, огрну суву кабаницу, и приђе коњу, који је, оставивши набацану му траву, дремао.</p> 
х се, дохваћен џилитом, заљуља на своме коњу један крајишник до Вукашина.</p> <p>— Коња! — викн 
боритом копљанику.{S} Отићи ћеш на свом коњу до нашег ловачког стана код млина, нађи светлога д 
н тешким ранама јуначки крајишник клону коњу на врат, па покуша да се скине, ал’ га снага издад 
мртва ратника па тужно вришти, а за тим копа ногом и хрже, не би ли пробудио доброга господара. 
под ове жалосне врбе или ми, ако волиш, копај гроб онде више, на оном обронку.{S} Поздрави све  
одбу и ма њихово право, да само за себе копају а деспоту да дају уговорену накнаду.</p> <p>Мона 
даћемо се у оштро гвожђе наших мачева и копаља, — поузданим гласом рече Угљеша.</p> <p>— На Цар 
ека сабаља и штитова, фијукање џилита и копаља — помешаше се у један страховит глас, који се од 
е војници у скакању.</p> <p>— Колико ми копаља, незнани брајко, дајеш? — пита један, који се сп 
 узнемирени толиком живошћу, те немирно копаху ногама и рзаху.</p> <p>Али тај живот прекрати бу 
?</p> <p>Верни се коњиц чисто освежи, и копаше ногом, као да би хтео одговорити своме господару 
 расплинуте речице!</p> <p>А први кваси копитама другога.</p> <pb n="165" /> <p>Ту Су.</p> <p>- 
и јуначком скакању, а сада чекам, да ме копите коњске разнесу, — уздахну мало даље неко. — Да с 
ину учинио, и зато што сам испред твога копља морао клећи!{S} Тако —</p> <pb n="82" /> <p>Гојко 
стегоноша у десници на дршку од бојнога копља.{S} За њим је ишла коњица, а за коњицом војници,  
уд, крвљу окупан, завришта и скокну три копља у напред.</p> <pb n="174" /> <p>— То је његов гла 
љаше.</p> <p>Војске се измешаше, ломећи копља и кршећи мачеве.</p> <p>— Јунаци, овуда је пут у  
 а Угљеша скочи са свога коња.{S} Један копљаник из пратње <pb n="43" /> прихвати узде од Угљеш 
 коњу сам.{S} Испред њега јахала су два копљаника а по зади њега била је његова остала пратња,  
 задржа га Гојко, показујући му једнога копљаника, који им привођаше два оседлана и спремна коњ 
 гласник, — рече Тома једном разборитом копљанику.{S} Отићи ћеш на свом коњу до нашег ловачког  
ина се поскида са коња, које прихватише копљаници. <pb n="50" /> Таман се разданило, те ловци в 
вања с коња, па одви пергаменат.</p> <p>Копљаници и народ слегоше се око њега, а он високо диже 
 Гојку.{S} А кад дође ближе пусти оштро копље, и оно се пребацивши Гојка, који на мах клече, пр 
њаник измахну на њ палошем, а старац га копљем скиде с коња, па и сам, прободен са стране, паде 
, и он луташе и даље по логору с оштрим копљем и ножем у руци и штитом о левом рамену.</p> <pb  
</p> <p>Под Вукашином паде коњ, погођен копљем у груди.</p> <p>У исти мах се, дохваћен џилитом, 
бејаше Анђео, који се са брега залете с копљем у руци право Гојку.{S} А кад дође ближе пусти ош 
 хиљадама погинулих ратника, поломљеним копљима, свилним стеговима, убијеним витешким коњицима  
сто, на коме је, и краљ поче са својима корак по корак одступати дубље у логор...</p> <p>— Нек  
 и њиме проба подбацивање.{S} Измаче се корак назад, па крочи напред, пови се и отури камен дал 
руком на ловачком ножу одступи последњи корак до зида, Тома занесен учини и тај корак, вихор за 
 постаде све јасно.{S} Трже мач и ступи корак назад.{S} Љубоје бејаше са свим изненађен, у забу 
 у левој и босиљком у десној руци ступи корак испред браће своје:</p> <p>— Благословен од сада  
корак до зида, Тома занесен учини и тај корак, вихор зашуми кршећи суве гране високих грмова, а 
 руци нож, приђе, мало погнут, на један корак до Рајка, исправи се, измахну ножем у страну и за 
водо, напред!</p> <p>Љубоје крочи један корак напред, али стаде и оста непомичан.</p> <p>Гојко  
е речи рећи, а Тома јој приђе још један корак ближе.{S} За тим се окрете, те једним погледом пр 
оме је, и краљ поче са својима корак по корак одступати дубље у логор...</p> <p>— Нек наше крил 
ао неопажен, те му није могла ни једног корака прићи у сусрет.{S} Он је био врло весео, па се и 
ма.{S} У место њега он чу неке ускорене кораке.</p> <p>— Ко је то? — грмну војник поново, у у п 
н тражећи везу са њима и сам се крвавим корацима приближи средини.</p> <p>Све се ту слеже, и бо 
Дуго је замишљено ходао по соби крупним корацима.</p> <p>— Па ипак се руши, лагано руши! — рече 
почиње лагано уступати пред првим јачим корацима зиме.</p> <p>У празорје се кренуло одабрано др 
ликовац! — рече старац и извади нож, па корачи напред.</p> <p>— Ха, нећеш умаћи! — јетко викну  
рба је у души његовој била још већа.{S} Корео је себе, што није онда одлучно стао на страну Гој 
би, Тома је знао да та пажња иде само у корист његову.{S} Тако је Угљеша све прегледао и нашао  
кобе.{S} Ђурађ Балшић ми хоћаше ту бити користан савезник, али — само ту.{S} О Лазару Хребељано 
Први редови бејаху највише изненађени и користећи се њиховом забуном, коњица турска продре брзо 
 војску Алтомановић.{S} Он мисли, да се користи нашим ратом с Турцима.</p> <p>— Проклетник!{S}  
<p>— Велможо, то није лепо, да се витез користи случајем и шали —</p> <p>— Душа моја страда, а  
е могла творити много зала па ипак дати користи, а не знати чиме и колико користи.{S} За измире 
 дати користи, а не знати чиме и колико користи.{S} За измирењем цркве, које сам преко посрбљен 
рвено-црн, а левом је руком био подигао корице с мачем, да му буде ближе десници.</p> <p>Томи у 
Угљеша.</p> <p>Гласник захвати у липову кору воде и запоји деспота.{S} Он ћуташе, тешко дихаше  
олан.</p> <p>Гојко сабра веђе:</p> <p>— Коса је смртна у велико ударила у његов појас.{S} Годин 
оја је превалила преко шесет лета, седе косе, браде и бркова ал’ румена лика и не помишљаше, да 
у и у погледу, црних очију и расплетене косе, која јој је падала низ леђа — одиста и не личаше  
ешто трагајући дивљач.</p> <p>На једној коси она се, слутећи плен, одвоји од Маре и у лаком је  
воју.{S} Она не опази, како га се тешко косну срца, што јој о сјају своје звезде не могаше ништ 
, па дођох да се опростим.{S} Сунце већ косо бије са запада, морам се журити.</p> <p>Они га зач 
јатно растао од Рајка и Маре, ударио је косом, низ коју се лако спустио ка источној страни брег 
наслони своју лепу главу са црном дугом косом на груди, које се снажно надимаху.</p> <p>— Љубо, 
 Онда нам остају само браћа Дејановићи, Костадин и Драгаш, и њихов стриц војвода Богдан.{S} На  
а према онима, који их шаљу.{S} Сада је Костадин примио Гојка и с истинском радошћу, а кад је р 
} И док су неки нагађали, шта ће љутити Костадин урадити са смелим монахом, дотле је дојездио г 
кле и прети погибија.{S} Старији деспот Костадин био је у Жегљигову, где је добијао знатно благ 
их рудара и учинио своје.</p> <p>Деспот Костадин не само да не попусти, већ љуто прећаше и руда 
танак у име своје и свога брата.</p> <p>Костадин је Гојка задржао три дана, да почасти свога го 
од у подграђу и господу у граду.</p> <p>Костадин стаде размишљати о сакупљању војске.</p> <p>У  
дара и Угљеше простирала се деспотовина Костадина и Драгаша Дејановића, граничећи се на северу  
оји је опсео Пловдин, и оставио деспоте Костадина и Драгаша Дејановића, да га са својом војском 
дног монаха, кога су умолили да подсети Костадина на погодбу и ма њихово право, да само за себе 
а је тражио на северозападу деспотовину Костадина и Драгаша браће Дејановића а право на западу  
и госпође једног од највернијих дворана Костадинових, и да је по госпођину послу пошла у виногр 
 много.{S} Однећеш од нас књигу деспоту Костадину Дејановићу и његовом брату деспоту Драгашу.{S 
ће маћи.{S} Ја сам их заклео, да својим костима створе бедем за одбрану твоју, кад груди њихове 
груди.</p> <p>Исаија је пољуби у чело и косу, очи му заблисташе сузом, а он, држећи је на прсим 
едан страховит глас, који се одбијаше у котлу, где је међу бреговима логориште, те се са јачом  
местимичним преплетом између два повећа коца.{S} Овај део не бејаше покривен.{S} Из њега се ула 
 вешто изби нож.{S} Тада се дохватише у коштац, а старац, притежући га рукама, држаше у једној  
пустио ка источној страни брега.{S} Ту, крај једног студенца, нађе Љубоја, који се у самоћи одм 
ен.{S} Не рекавши ни речи, једва дочека крај већа.{S} А тада се брзо повуче у свој двор.</p> <p 
клопно своје очи, а ја сам сама стајала крај његовог одра и тужила.{S} Те исте вечери судба оде 
<p>Те ноћи, кад сам била сама погружена крај мртвог поочима свога, ушли су у ту одају неки непо 
 кабаницу и разастре је по гомили грања крај ватре да се суши, па сам седе на велику једну глав 
љеша опази на врху стене, испод које је крај пута студенац, некога, који, с дрвеним крстом у ру 
 и његовом крвљу попрска песак и камење крај воде.</p> <p>Савладавши овога, Гојко се спремаше д 
 се прекрсти.</p> <p>За тим опет седоше крај ватре, а Исаија рече:</p> <p>— Ја сам тада био по  
Чрноменским Луговима.{S} Кад коњаник би крај ватре, одломи се комадић од пањића, који је догоре 
који је негда летео од муње брже, стоји крај мртва ратника па тужно вришти, а за тим копа ногом 
 безбројних прича, што се почеше низати крај логорског огња.</p> <p>Добри коњици, који су испре 
ма у овом граду јунака, који ће учинити крај бићу његовом?</p> <p>— Има!</p> <p>— И руке, која  
и Мару, и, преплашени, прескочише јарак крај пута, па ишчезоше у шуми.{S} Гојко, збуњен неочеки 
а брега наиђе под једном жалосном врбом крај студенца на једног војника, гласника браће Дејанов 
говој души.</p> <p>Кад се већ приближио крај гостовању Угљешину, ћесарица Ана жељаше да све сла 
у нашим и византиским крајевима учинимо крај.{S} Ми верујемо у срећну звезду наше судбине!</p>  
реко градских зидина.</p> <p>Био је већ крај месеца октобра, кад и издашна јужна природа почиње 
треба!{S} Велможо, овде може бити свему крај!</p> <p>— Не, настао је тек почетак! — одговори То 
његовог раба, доброг пустињака.</p> <p>(КРАЈ)</p> </div> </body> </text> </TEI> 
е разведравало, још мало па се с једног краја почеше и звезде показивати.</p> <p>Тада зачу стар 
е мисли севнуше у памети, ал’ не могаше краја ухватити.</p> <p>У том се Рајко указа на отворени 
 именовање за заповедника овога града и краја.{S} Ха, сад ми је све јасно.</p> <p>Међу њима нас 
огита бејаше удвојио своју пажњу.{S} До краја пажљив према Угљеши и деспотици Љуби, Тома је зна 
ми је, видим, дала овај дан, да буде до краја мој! — топлином прекипеле страсти изусти Тома, и  
дости, кад је видео да се његов план до краја извршује.{S} Он пође у приличној даљини назорице  
гласове, доносећи мало после са далеких крајева неразговетне звуке и лелек још веће беде и нево 
и се надаху, да би у господарима јужних крајева, браћи Мрњавчевићима, икад могли наћи брата и п 
аше се стари и млади ратници, са разних крајева двеју деспотовина, једне војводине и краљевине, 
на, што је још са њим дошла из северних крајева па се и задржала овде.{S} Они су били лични чув 
м.{S} Тај је витез био из ових северних крајева, али је — причаше — поље његових мегдана јужно  
 јуначке слике из скоре прошлости наших крајева; скупоцени пехар најбољег кипарског вина остављ 
 моћи дати отпора свакој најезди на ове крајеве, ја сам узео управу над овом облашћу у своје ру 
орочки нагласио најезду Азијата на наше крајеве, ја више не двоумим.{S} Ти га се сећаш, Љубо.{S 
 љубавничком пољу ?{S} Не!{S} У овим је крајевима један још господар, коме он није служио.{S} А 
рском господовању у нашим и византиским крајевима учинимо крај.{S} Ми верујемо у срећну звезду  
јпотребније.{S} Он је управљао драмским крајем готово неограничено.{S} Ја нисам имао ни потребе 
</p> <p>И свладан тешким ранама јуначки крајишник клону коњу на врат, па покуша да се скине, ал 
.</p> <pb n="172" /> <p>— Ево, одговори крајишник — узми мога вранца.{S} То је последња услуга, 
ћен џилитом, заљуља на своме коњу један крајишник до Вукашина.</p> <p>— Коња! — викну Вукашин.< 
ји се снажио непрестано доласком многих крајишника и њихових чета.{S} Они доводише своју војску 
ренуо на источна крајишта.{S} Обилазећи крајишнике и целу источну границу, он се нарочито задрж 
светимо га! — викаше Вукашин, кад уседе крајишникова вранца.</p> <p>— Живео краљ!</p> <p>— Алах 
озивајући властелу и градске ћефалије а крајишницима, господарима над крајиштима, носише запове 
акој пратњи војничкој кренуо на источна крајишта.{S} Обилазећи крајишнике и целу источну границ 
ефалије а крајишницима, господарима над крајиштима, носише заповести да свак своје чете поведе. 
.</p> <p>А сва ова ломљава вођаше се на крајњој десној страни густе лесе, која се око Угљеше не 
околе, па се онда са њима свађају, а на крају целог похода два се дворанина, на омањим коњићима 
та уђе у велики дворски врт, који се на крају завршавао шумицом.</p> <p>Био је сетан и забринут 
 је нежно ухвати за леву руку и приведе крају, где је, наслоњен на малу ограду, мало пре стајао 
 њен цар Александар, она брзо иде своме крају.{S} Три цара, три нова њена владара не осећају ду 
е североисточном а друго северозападном крају и првим најближим чадорима српске војске.{S} Трећ 
само једна ватра готово на самом јужном крају логора, где бејаше војска трилиског ћефалије Рајк 
 турска раздели на три дела на северном крају Чрноменских Лугова.{S} Два одељења заобиђоше српс 
ша!</p> <p>— Помоћ!</p> <p>— Деспот!{S} Краљ!</p> <p>— Алах, ил-Алах!</p> <p>У мору различитих  
пољу.{S} Али има једна мала незгода.{S} Краљ Вукашин је скупио своју војску у Скопљу, и кренуо  
је Марко мислио поћи овамо — тако јавља краљ нашем деспоту, а он нама — напао је на његову војс 
ликом свиленом чадору на средини логора краљ Вукашин, деспот Угљеша и војвода Богдан разговарај 
пред оним делом краљеве војске, коју је краљ био повео на Николу Алтомановића.{S} Баш кад је Ма 
ш сјаје звезда над Прилипом! — кликташе краљ Вукашин, кад се сукоби на североисточној страни ло 
ојска боље знађаше место, на коме је, и краљ поче са својима корак по корак одступати дубље у л 
аља Вукашина!{S} И он дакле!</p> <p>— И краљ?</p> <pb n="178" /> <p>— Да, и он!</p> <p>Јунацима 
 моја!</p> <p>— Или је мож’да превисоки краљ уморан са дугог пута?</p> <p>— Ни то не.{S} И ако  
укашину:</p> <p>— Заповеда ли превисоки краљ и мили девер мој да се уклонимо ?</p> <p>Вукашин с 
па ћемо сутра поћи на Дренопоље, — вели краљ Вукашин.</p> <p>— И оно ће нам пасти у крило као з 
и су заплакали, кад су чули да је стари краљ био жртва, али су њихов плач на брзо загушили радо 
еде крајишникова вранца.</p> <p>— Живео краљ!</p> <p>— Алах, ил-Алах!</p> <p>И поново се удариш 
вљати.{S} Ево немила гласа.{S} Мој брат краљ Вукашин спрема војну у савезу са Балшићем а против 
ично веће, па коме су само он и брат му краљ Вукашин</p> <p>Озбиљног лица засела су браћа Мрњав 
кушу дочекивао и испраћао у Сер.</p> <p>Краљ Вукашин је одмах после споразума с Угљешом отишао  
ји су поздрављали сјајне успехе младога краља.{S} Војне су биле доста честе, али се на њих ишло 
 два логора.{S} Једни су бранили старог краља Дечанског, други су били уз младог Душана, за ког 
дан два његова војска састати с војском краља Вукашина, који је опсео Пловдин, и оставио деспот 
да су се проредили, поново се окупе око краља, и новом снагом дају отпора.</p> <p>Ал’ турска во 
 клону, а он тужно додаде:</p> <p>— Мач краља Вукашина!{S} И он дакле!</p> <p>— И краљ?</p> <pb 
— Па ни то није све, —- настави Гојко.— Краљев зет Ђурђе Балшић, који му је био савезник против 
ред Алтомановића, и смера да нападне на краљев град Призрен.</p> <p>— Помогне ли Бог нама, Балш 
е ви јунаци и врли витезови, зна то сва краљева и деспотова војска, па зато баш и хоће да се пр 
лонити.{S} На страни, од куд дође данас краљева војска, нема још непријатеља, — рече један од Б 
 хладна смрт неминовно чекала...</p> <p>Краљева војска одступи лагано до средишта, где се држаш 
е с браћом морао остати пред оним делом краљеве војске, коју је краљ био повео на Николу Алтома 
ва двеју деспотовина, једне војводине и краљевине, а нада свим шаренило накупљених добровољних  
ДУ</p> <p>ШТАМПАНО У ДРЖ.{S} ШТАМПАРИЈИ КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ</p> <p>1893</p> </div> </front> <body> 
а збориште своје војске из простране му краљевине.</p> <p>Угљеша је у Серу био задовољан бројем 
Овчим Пољем, које је било у Вукашиновој краљевини, где су и градови Прилип и Скопље, Качаник и  
ина примио управу над епирско-тесалском краљевином у име свога таста Синише, који је у дубоким  
ападу преко великога Вардара Вукашинову краљевину.{S} Али од неког доба дању управља погледе св 
непријатељску.{S} Али у тој војсци нема краљевих синова, нема нарочито јуначкога му сина Марка. 
тника у дружини витешкога Рајка и Марка краљевог; дадох тужном гласнику са Српскога Гумна.{S} А 
 <p>— Ћефалијо, носи овај преломљен мач краљевом Марку и реци, да жртве одоше брзо једна за дру 
{S} За срећу наше отаџбине узео је част краљевску пре шест година онда, кад и ја деспотску.{S}  
 разабрао какве му поруке шаље Угљеша с краљем, одмах је дао пристанак у име своје и свога брат 
рече Вукашин.</p> <p>— Али не заборави, краљу, да наши скиптри и црвени сандали нису без прекор 
ћи шаљу ме да витешком деспоту Угљеши и краљу Вукашину однесем радосне гласе: јуче је пао Пловд 
 а српској војсци да је општа погибао и краљу и деспоту онака иста, каква је и простом пешаку и 
а те носила!{S} Вечан ти покој, јуначки краљу !</p> <p>Сузе му поново линуше, он опет пољуби дв 
који се стекоше, да чују песме о светом краљу и боју на Велбужду, о смрти војводе Момчила и о д 
 вранца.{S} То је последња услуга, коју краљу могу учинити.</p> <p>И свладан тешким ранама јуна 
ђаше се, да буде веселија...{S} Како је красан растанак њен био!{S} Деспот се врло дуго задржао 
ора појавише се Гојко и Рајко.</p> <p>— Красно, млади певачу! — рече Гојко — и ако би се истини 
не стране простире се пространо и равно красно поље, које се дубоко са севера завршује повећим  
логориште лагано и свечано око заранака краснога дана прве јесени.</p> <p>Сав логор, сав град и 
 над заходом.</p> <p>Гојко, раздраган у красној природи лепог летњег дана, очекиваше своју нову 
војник.{S} Прошао је први пут тада кроз красну вардарску долину, видео је и Струму и Струмицу,  
</p> <p>— Ах, оче мој!</p> <p>— Глас је кратак и непотпун, али у толико више тужан.{S} Љубо, ти 
е узнемиравати.{S} Пут је велики, а рок кратак.{S} Ваља ми летети.{S} С богом!{S} Благослови, с 
стављајући у лево пут за Сер, дохватило кратке равнице на левој обали реке Мутнице.</p> <p>Кад  
 умом окретан, његови су одговори пуни, кратки али смишљени.{S} А нада свим му је мио поглед.{S 
42" /> <p>А кад се чуло да ће Угљеша за кратко време и доћи, почеле су се чинити велике припрем 
ру.</p> <p>Гојко предложи, да остане за кратко време у Крстопољу, док Љубоје не обавести ћесари 
си Ани догађај у лову.{S} И она га рече кратко и нејасно.{S} Али је још више уби, кад Ана на то 
</p> <pb n="107" /> <p>Војвода одговори кратко:</p> <p>— Знам.</p> <p>— А није ли тамо и војвод 
штогод особито у памети наиђе, напомену кратко, па опет утону у мисли.</p> <p>Небом је пловио м 
ци.</p> <milestone unit="*" /> <p>После кратког времена Угљеша ступи у собу, где га је деспотиц 
аија се привидно изненади.</p> <p>После кратког ћутања он рече:</p> <p>— Саслушај ме, грешног,  
 у Жегљигову, <pb n="109" /> Велбужду и Кратову, кипео је живот бујношћу придошле реке планинск 
ори, приповеда и пита, ал' све је мање, краће и мирније.{S} Још му је сва нада у јединцу Гојку, 
д дуг колико и мост.{S} Што краћи мост, краћи и век.</p> <p>А куда ли прођоше за овај добар сах 
<p>Век је сад дуг колико и мост.{S} Што краћи мост, краћи и век.</p> <p>А куда ли прођоше за ов 
p> <p>Рајку клецну нога, срце му убрза, крв јурну У образе, и он, не могући прикрити ненадну уз 
скочи:</p> <p>— Ко је? шта је?</p> <p>— Крв у врту, убијен човек! — одговори старац.</p> <p>— Д 
му свуда сама пена ал’ црвена као сушта крв, а ја ту пену хватам, море ме љушка, а ја спавам.</ 
 војне не плашиш.{S} Ти си уверен да се крв мора пролити за свету мисао ускрснућа српске снаге  
а.</p> <p>Лагано, као што отров улази у крв залазећи све дубље у тело ношен крвним током, утица 
уке, а ноћна тмина прими тако проливену крв на своју душу.</p> <p>Тада се разлеже разбојиштем г 
дити.{S} Ваља штедети и сувише источену крв за ново бојиште, на коме ћемо бити — рекох ти једно 
и помислити, шта им ваља радити — шикну крв из племенитог срца његовог.</p> <p>У том као бесом  
Грку, који на мах паде, а из ране шикну крв. .</p> <p>У том и месец са свим изгреја.</p> <p>— Х 
вина честити је младић пролио племениту крв <pb n="175" /> своју!{S} Ја волим ове људе.{S} Ја ц 
у њима.{S} Па и сада, кад се сазнало за крвав и тужан пад Пловдина, који је био бедем против ос 
азати.{S} Добри Угљеша мој!{S} Војна је крвав носао, страшан и кобан.{S} А ти се ове војне не п 
> <p>„Па опет, опет — пољуби црне очи и крвав тражи бој, ако хоћеш да будеш витез прави и да те 
 јездио за стрицем својим.{S} Он је био крвав и страшан.{S} Узвиком је, ужаснијим од крика рање 
а господара.</p> <p>Марица тече мутна и крвава, и односи коње и јунаке, токе и челенке.</p> <p> 
 варљиве среће у људском животу, још су крваве ране на души мојој.{S} Још не могу да са тим рас 
.</p> <pb n="177" /> <p>Кад се склопише крвави вали Маричини над њом, један млади Турчин, који  
јка, и са њиме своје завереничке рачуне крвавим путем пречистили.{S} То је моја мисао.{S} Извед 
да Богдан тражећи везу са њима и сам се крвавим корацима приближи средини.</p> <p>Све се ту сле 
теориона и неко мало своје учешће у тим крвавим догађајима, Рајку се обновила у сећању слика не 
ору, и Перитеорион, <pb n="20" /> негда крваво разбојиште и погибија српских левената.{S} Струм 
кав са своје деснице показујући Ани још крваво-модру белегу:</p> <p>— Овим ме је даривао ваш не 
nit="*" /> <p>Дан хода на запад од оног крвавог поља код Чрноменских Лугова а близо пута, што в 
паде у Марицу код самог моста, што ниже крвавога разбојишта прелази на другу, десну страну њену 
вљаше више.{S} А калпаци и челенке, што крвавом реком пливаху, не привлачише пажњу младога Турч 
то што је млади војвода Гојко отишао на крваву војну?{S} Отишао је у поверењу светле ћесарице н 
и се на деспота и његов одред.</p> <p>У крваву сечу утону све...</p> <p>— Још сјаје звезда над  
о се у сну анђео Божји, узео му из руку крваву сабљу и предао Турцима.{S} Зла коб!</p> <p>Тешка 
ном потоцима људске, и српске и турске, крви.{S} Пусто чадорје стоји развучено, покрхано и поде 
апред да запливам у мутне таласе турске крви.{S} Расклон’те се, јунаци!</p> <p>— Деспоте, ни је 
о већ изгубише према поточићима јуначке крви...</p> <p>— Војводо Љубоје! — грмљаше Угљешин глас 
 из потере за крвником.{S} Ја сам дужан крви српском. роду!</p> <p>Лагано су тако одмицали...</ 
ојави се на брегу, који стрмо падаше, у крви и ранама огрезао витез.</p> <p>Једва се држао на к 
поведник непобедног Пловдина, огрезао у крви и ранама, долази да на општи ужас и изненађење буд 
се стропошта поново на земљу, огрезао у крви.</p> <p>А бој се све јаче распаљује...</p> <p>— Да 
> <p>Тако грмљаше Гојков глас, а Лабуд, крвљу окупан, завришта и скокну три копља у напред.</p> 
дина изникао на плодним, али често пута крвљу натапаним, долинама јужне деспотовине српске.{S}  
 а Гојко дочека Анђела мачем, и његовом крвљу попрска песак и камење крај воде.</p> <p>Савладав 
> <p>— А ако ме многи знаци не варају и крвника туђина наћи ћемо, — рече Гојко.</p> <p>— Душа м 
ешко мени!{S} Доцне стигох из потере за крвником.{S} Ја сам дужан крви српском. роду!</p> <p>Ла 
и у крв залазећи све дубље у тело ношен крвним током, утицаше турска коњица са голим сабљама у  
ала да се одмори три дана, па да се сва крене пут Дренопоља.</p> <p>Била је већ половина месеца 
ахну мало даље неко. — Да се још једном кренем, полако — ах! — и он се стропошта поново на земљ 
 опет пољуби двоглавог орла на дршку, и крену коња.</p> <p>У силној тузи пођоше за њим и остали 
чим корацима зиме.</p> <p>У празорје се кренуло одабрано друштво на чилим коњицима.{S} Ту је би 
ашин је скупио своју војску у Скопљу, и кренуо се са њом преко деспотовине светле браће Дејанов 
н рано Тома се у јакој пратњи војничкој кренуо на источна крајишта.{S} Обилазећи крајишнике и ц 
самрти.</p> <p>Гојко се пожурио и одмах кренуо.</p> <p>Ишао је без иједног пратиоца, да би брже 
ан.{S} Он ће се одмах, чим се ослободи, кренути овамо.{S} Али он не треба да стигне у Драму ник 
 властеле — бејаше задовољна, што ће се кренути против туђина и заједничког непријатеља. <pb n= 
 по једног војника, а из многих се кућа кренуше по неколико глава на војничко збориште.</p> <p> 
 западу, а Томе још нема.</p> <p>Они се кренуше и без њега, а оставише гласнике, који ће га оба 
b n="69" /> полусвесног тврдо везаше, и кренуше, да га кроз отвор на поду спусте у тамницу.</p> 
ор, сав град и његово подграђе усташе и кренуше се да виде најкршније момке, најбољу опрему, на 
ри био.</p> <p>У таком се расположењу и кренуше рано из јутра за Драму, а кад овамо стигоше, на 
ије служио.{S} А тај је господар силан, крепак и млад.{S} Он ће за неки дан укрстити оружје сво 
 оставише Угљешу са његовима да се сном крепе, нешто шапутаху.</p> <p>— Неваљалац је он.{S} Ниј 
, а после ње — здрава душа, чисто срце, крепка воља.{S} Тако је браћо!{S} Пијмо пехаре руменике 
самљена у средини суморне ал’ још доста крепке природе, у дивљини, која није ни без својих особ 
ом војском принуде на предају, а сам се крепу да се састане са Угљешом, па да заједно нападну н 
учини нешто необична са свога слободног кретања и неке јуначке поношљивости, па зажеле да с њом 
.{S} Знак да је скора зора, кад се ваља кретати натраг У Драму.</p> <pb n="62" /> <p>У тузи сво 
колу запеваше песму, па се по њој стаде кретати леса играча.</p> <p>То бејаше прво јавно весеље 
5" /> <p>Све се, што бејаше за мегдана, крете, а у граду остаде од мушких само нешто слугу и ст 
осталим утварима потребним за причешће, крете да походи доброг старца и да буде на вечерњи.{S}  
служи више!</p> <p>Онај се, мало љутит, крете и подвати ногама земљу, а дружина га радосно позд 
име и част.{S} Ал’ докле они гинуше, не кретоше се други господари српски.{S} Ил’ бејаше Божја  
слободи на овој страни!</p> <p>И они се кретоше натраг у Сер.{S} Са њима пође и ћефалија Рајко, 
 на страни јачега.{S} Она се још радије креће, да буде мио гост мудријем.</p> <p>— Надмудрио са 
 некадашњу његову дурашност.{S} Ређе се креће у последње доба из своје манастирске ћелије, а са 
правцу од севера ка југу, за Бело Море, крећу, натапаху плодне равнице међу тврдим и богатим гр 
 је наступило после смрти цара Стефана, крив он сам.</p> <p>— Ко? велиш.</p> <p>— Цар Стефан.</ 
о пупољак ружин!{S} Хе, хе, а ко јој је крив, што је била тако лепа!</p> <p>— А где си ти сада? 
зујући на старог дворанина.</p> <p>— Ни крива ни дужна ухватише ме два напасника — причаше стар 
тво у љубави, уверење да Гојко није без кривице и свикнутост да се воља старијега без поговора  
!{S} Не заборављај, већ испитај и казни кривца, — рече Гојко одушевљено.</p> <p>— Све нек тоне  
ште клање у свему простору, и да ноћ не крије непробојном црнином <pb n="170" /> свога превеса  
а то одговори :</p> <p>— Ко зна, шта се крије у најближој будућности!{S} Мож’да ће се Мара и ве 
м, дала снаге за четири друга.{S} Он то крије сада, а кад је био дете и сам је причао.{S} Зна о 
 и страшан.{S} Узвиком је, ужаснијим од крика рањеног лава, плашио непријатеља, сабљом га је тл 
рдим и поноситим Сером развила је своја крила мирна и тиха летња ноћ.{S} За топлим даном наступ 
 и сам потресен губитком најпоузданијег крила на граници.</p> <p>— Једна са свим утрну! — рече  
ер скотрљаше низ образе.{S} Она их није крила, а оне, необрисане, сијаху као најлепши урес у ча 
p>— А сада?</p> <p>— Само ми дајеш маха крилима осећаја и разума, да се лакше уздигну до схвата 
 орао вијући се у ковитлац са раширеним крилима паде код најнижег градског бедема.</p> <p>Тома  
пати дубље у логор...</p> <p>— Нек наше крило дође себи, за остале не брините, — рече војвода Б 
ој одаји малога двора, што се пружа као крило великог двора све до градског платна великог град 
 Вукашин.</p> <p>— И оно ће нам пасти у крило као зрела воћка, — додаје безбрижно војвода Богда 
ко обележену на ђерђеву у место маленог крина, који је у почетку хтела.</p> <p>Пуна тешке слутњ 
волео бих да не разумем.{S} Него на што крити?{S} Добро се загрејасмо винцем, и почесмо по души 
Она се већ била загасила, само је један крњадак лагано тињао.{S} Старац се саже, једним дрветом 
е преграде, покривајући све то сламом и кровином.{S} Од те колибе почињали су катуни и трла, ко 
жи део Меникејских Гора и даље равницу, кроз коју се пружао пут, што је спајао Драму са Сером.{ 
усвесног тврдо везаше, и кренуше, да га кроз отвор на поду спусте у тамницу.</p> <p>— Хвала Анђ 
стао војник.{S} Прошао је први пут тада кроз красну вардарску долину, видео је и Струму и Струм 
 јако обрадоваше, глас пролете као муња кроз град и подграђе, а звона ударише на благодарење и  
а неко оставио!</p> <p>Са уског прозора кроз дебеле зидине био је леп поглед.{S} Тамо преко про 
аше на самој ивици планинској, онде где кроз средину планине зија велика провалија, подигнута п 
еста, где се савија пут, те донекле иде кроз ту шумицу, пред њих искочише три, до зуба наоружан 
кину пркосни —</p> <p>Као авет проби се кроз редове Гојкових чувара — атонски пустињик.</p> <p> 
недеља, док су поклисари, провлачећи се кроз турски логор, доходили у Драму и из ње се враћали. 
, што је скидао лисни урес дрвљу, унесе кроз прозор један пожутели лист.{S} Тома га руком у ваз 
љеша ободе коња, и он као стрела полете кроз ноћну тмину.{S} Остали за њим.</p> <p>Наиђоше на ч 
ји, с дрвеним крстом у руци, прекршташе кроз ваздух њега и непрегледне редове веселе војске.</p 
срцу ратног стана, из средине се зачуше кроз бурну ноћ танки звуци убојних труба, које страхови 
претвори у поглед, којим хтеде продреди кроз танки вео зорине помрчине да прати врлог витеза.</ 
у бедемима градским једна му рука пружи кроз мален отвор ноћне стражаре киту поменка.{S} Он брз 
ко време, па се лагано стаде провлачити кроз вреже од бршљана и купине, прилазећи Рајку с леђа. 
оме не заустави.{S} Поглед се њен пусти кроз бескрајни ваздушасти простор, и тражаше <pb n="52" 
 шибљу код ограде, прикривен, звиждањем кроз прсте јавио, да су Ана и Мара изишле из црквице и  
 пратиоци бејаху већ сустигли у пролазу кроз подграђе Драме.</p> </div> <div type="chapter" xml 
стињика, и он у теби гледа спас!</p> <p>Кроз ноћну се тишину разлеже трубни знак један пут, два 
и деспотицу Љубу за руку изиђе два, трн крока напред, а Угљеша скочи са свога коња.{S} Један ко 
дбацивање.{S} Измаче се корак назад, па крочи напред, пови се и отури камен далеко напред, па з 
/p> <p>— Војводо, напред!</p> <p>Љубоје крочи један корак напред, али стаде и оста непомичан.</ 
 смрт ?</p> <p>Толико, колико пута коњи крочише у брзом лету свом.</p> <p>Вихор — ал’ се опет н 
кну и устаде пљеснувши рукама:</p> <p>— Крст и анђео! њега је однео нечастиви!</p> <p>И старац  
а.{S} Проћи ће векови, па ће се згажени крст дићи, а потомци изгинулих Срба на Срб-синдигију љу 
>Угљеша пољуби, прекрстивши се, злаћени крст, а ђакон настојников изиђе пред Угљешом са осредњо 
атонски пустињик.</p> <p>— У име Бога и крста! — викну он и пружи Гојку го нож.</p> <p>Гојкове  
гућним нападајима и гусарских дружина и крсташких чета.{S} Брат наш Вукашин први је развио заст 
— Они се не крсте, војводо?</p> <p>— Не крсте.</p> <p>— Дако нам Бог милостиви помогне!</p> <p> 
о преко мора дођоше.</p> <p>— Они се не крсте, војводо?</p> <p>— Не крсте.</p> <p>— Дако нам Бо 
 пута студенац, некога, који, с дрвеним крстом у руци, прекршташе кроз ваздух њега и непрегледн 
ним балчаком, који се завршавао златним крстом.{S} Левом је руком држао узде крупнога вранца бе 
њима, настојник цркве светог Прокопа, с крстом у левој и босиљком у десној руци ступи корак исп 
p> <p>— Гојко је бунтовник, који спрема Крстопољ, да се +оцепи од драмске области, па да га пре 
а се заустави тамо, где је држала да је Крстопољ.</p> <p>Нашавши се усамљена у средини суморне  
ини; ту је и каменита тврђава Мелник, и Крстопољ на Беломе Мору, и Перитеорион, <pb n="20" /> н 
што је на јужном путу за морску обалу и Крстопољ, била је стара нека црквица, посвећена светом  
ству Гојкову и задаћи Томина путовања у Крстопољ.{S} Разборити деспот махну главом, и рече:</p> 
оше јужним путем, који је водио право у Крстопољ.</p> <p>По мрачној ноћи јездили су коњаници вр 
им је пуних десет часова јахати, зато у Крстопољ стигоше сутра дан у јутру.</p> <p>Кад стражар  
 наглашавала Томи при његовом поласку у Крстопољ.</p> <p>— Ми смо — рече Ана Видосави — оставље 
те, која је неколико часова на запад од Крстопоља.</p> <p>— Од куда ти овде, Анђеле? — изненади 
валности, што му је Властоје једном код Крстопоља на обали Белог Мора спасао живот од морских г 
, да одмах нареди, да се Гојко пусти из Крстопоља.</p> <p>— Видиш, Анђеле, да сам имао право, ш 
ној опсади Мосинопоља, места на путу из Крстопоља за Перитеорион, одрасла, брижно однегована, к 
то далеки Самоков код Балкана везује са Крстопољем на мору, па се, остављајући у лево пут за Се 
p> <p>И као бујица грунуше густи редови крстопољске војске са деспотом и својим војводом, те за 
њу управља погледе своје на исток путем крстопољским, а ноћу, опет тамо окренут, очима мотри зв 
ови тврде Драме.</p> <p>— Ја идем путем крстопољским, — рече Богдан. — Морам се журити да своју 
ас су војничка посада и онај мален број крстопољских становника знали, да су добили новог запов 
ју љубав.{S} Често је са високог бедема крстопољског погледао уз пут што води Драми, па је очек 
д је Ану прошао први потрес и туга због крстопољског догађаја — онаког, о каквом јој је исприча 
и кад се пређе трећина пута од Драме ка Крстопољу, Тома рече Љубоју:</p> <p>— Гојко је бунтовни 
> <p>За то пође путем, што иде јужно ка Крстопољу, па се онда дохвати пута, што се одваја на ис 
.{S} О њему постоје већ читаве приче по Крстопољу.{S} Ми морамо још сада поћи у Драму.</p> <p>— 
д кога си ме пре неколико дана спасо̑ у Крстопољу, пустиће се за неко време слободан.{S} Он ће  
 кипарског вина, нагађају о приликама у Крстопољу, важној тачки према острву Тасу у Велом Мору. 
Видосава још и не слућаху, шта се све у Крстопољу догодило.</p> <p>Кад је Ану прошао први потре 
о предложи, да остане за кратко време у Крстопољу, док Љубоје не обавести ћесарицу о свему.</p> 
змишљаше о немилим догађајима, што се у Крстопољу пред њим одиграше.</p> <p>У њему се борише с  
а ми је наложила да у морској тврђави у Крстопољу осванем сутра, и да утишам узрујаност међу ст 
 <p>Љубоје је и даље остао заповедник у Крстопољу, и с њим су били у Драми потпуно задовољни.{S 
о га је ћесарица поздравила да управу у Крстопољу преда Љубоју, јер је он потребан Драми.</p> < 
сави оно, што је и сама знала о Гојку у Крстопољу.</p> <pb n="73" /> <p>Видосава бејаше пренера 
:id="SRP18930_C6"> <head>VI</head> <p>У Крстопољу је од доласка Гојковог било све мирно, па се  
рвена, у кожу омотана чутура непрестано кружаше из руке у руку.</p> <p>— И вино весели срце чов 
 тога, — одговори Угљеша.</p> <p>— Моја круна не трпи слабији сјај, твоја памет не признаје сла 
авога благослова.{S} Ни сам сјај царске круне ни скиптар српског патријарха не могаху да одушев 
 и као човек од срда, па кад је хтео да крунише речи своје, приђе ка прозору и очима тражаше зв 
атом извезени стег са двоглавим орлом и круном држао је стегоноша у десници на дршку од бојнога 
 Залуд је ту Урош са царским скиптром и круном, кад на њој нема истинског благослова!{S} Господ 
жураше се од једног огња до другог неки крупан старац, војник из Дејановића војске.{S} Он распи 
ци заблисташе у очима сузе, које се као крупан бисер скотрљаше низ образе.{S} Она их није крила 
Мора спасао живот од морских гусара.{S} Крупна јуначина, која је превалила преко шесет лета, се 
ибу.</p> <p>Ветар је већ био престао, а крупна се киша спусти.</p> <p>— Одржаће се, и неће се з 
ле да с њом прозбори.</p> <p>Повисока и крупна женска, с нечим господским и поношљивим на лику  
напред и загрли Јелену, која му, лијући крупне сузе, паде на груди.</p> <p>Исаија је пољуби у ч 
</p> <p>Дуго је замишљено ходао по соби крупним корацима.</p> <p>— Па ипак се руши, лагано руши 
.</p> <p>Јелена се трже, погледа својим крупним очима Рајка, пребледе, руком се прихвати за кам 
ом, и руком зграби, трже и откиде ниску крупног бисера, који јој је био под вратом а испод огрт 
им крстом.{S} Левом је руком држао узде крупнога вранца без белеге а десну је спустио на колено 
а само разговор, лагано се удаљујући од крчме путем.</p> <p>Тај вођа бејаше главом чувени Јевре 
рете код старе, добро му познате, грчке крчме један мали одред богато одевених коњаника турских 
 забава, коју нам може дати, то је њено кршење.</p> <p>То је други пут мислио.</p> <p>— А не би 
> <p>Војске се измешаше, ломећи копља и кршећи мачеве.</p> <p>— Јунаци, овуда је пут у вечни жи 
занесен учини и тај корак, вихор зашуми кршећи суве гране високих грмова, а на вратима се те со 
 са које се није више +ни дигао.</p> <p>Кршила сам руке, клечала, плакала, молила Бога да ми по 
> <p>Момчило се ожени и настани у граду Ксантији, одакле је господарио равницом у приморју Бело 
> <p>— Богу хвала што ми је дао и трећу кћер ! — рече она, кад пољуби Јелену у чело.</p> <p>Јел 
ју У Руку.</p> <p>— Жива и срећна била, кћери моја, — благослови је Исаија.</p> <p>Јелена не мо 
, да спасемо голу душу.</p> <p>„Јелена, кћери моја!{S} Ми ништа више немамо, јер моја тековина, 
вих а нарочито деспотице Љубе Угљешине, кћери Војихнине и Анине, која је часове туге своје разг 
ега.{S} Тада је нестало Матије и његове кћери, румене јабуке и највећег блага у нашој породици. 
>— Јесте, — одговори Исаија.</p> <p>— А кћи његова? —- упита опет Рајко и немирно устаде.</p> < 
њих поуздати.</p> <pb n="95" /> <p>Моја кћи а твоја синовица Милица, жена зетског господара Ђур 
еде много.</p> <p>— Него шта мислиш?{S} Куд они, ту све живо.</p> <p>— А да шта би било, да се  
а нападача.</p> <p>Бегунац виде да нема куд.{S} Искочи из вреже, држећи у руци свој нож, који м 
се упути из врта на двориште и даље, од куд се глас стражарев чуо.</p> <p>Старац, мрмљајући неш 
 ти се можеш склонити.{S} На страни, од куд дође данас краљева војска, нема још непријатеља, —  
губише у ребрима доброг носиоца.</p> <p>Куд јури гонилац?</p> <p>За убицом прве радости и тихе  
длазиле преко неких непроходних урвина, куда она пије никад у веку прошла, гледала је у мислима 
и неко лице, које стајаше близо храста, куда је Рајко имао да прође улазећи у свој стан.{S} Али 
ње, а један осветли буктињом степенице, куда се иде у Гојков стан.</p> <p>Гојко поведе Јелену д 
 а поуздано држах, да ћу га овим путем, куда и ви дођосте, стићи, — говораше Рајко.</p> <p>— Ип 
томе!</p> <p>Видосава разуме са ужасом, куда Ана циља, па јој упаде у реч:</p> <p>— Не, ћесариц 
ома и војвода Љубоје отишли су у Драму, куда их је узвишена ћесарица ненадно позвала.{S} Ипак - 
ачуљи уши и очима чисто тражаше правац, куда му ваља полетети кад га господар ободе.</p> <p>— Н 
скре, светлости.</p> <p>Зна ли бегунац, куда га сада носи већ у пола изнемогли дорин његов?{S}  
p>Он овде више неће остати.{S} Иде, ал’ куда?</p> <p>Да Византија није тако јадна, тамо би му б 
} Што краћи мост, краћи и век.</p> <p>А куда ли прођоше за овај добар сахат времена?{S} Да ли и 
чила бујна Марица, а западна страна, од куда је дошла сила Вукашинова, бејаше отворена.</p> <p> 
 пружи јој руке.</p> <p>— Деспотице, од куда ти овде и у ово доба? — рече јој, држећи је за рук 
сова на запад од Крстопоља.</p> <p>— Од куда ти овде, Анђеле? — изненади се Тома.</p> <pb n="67 
е зарумене: <pb n="39" /></p> <p>— А од куда ти, велможо, знаш, у чему је моја срећа?</p> <p>—  
 је у истини, те је отишао и он незнано куда под тешком мож’да слутњом, да сам му невера...</p> 
ле заседа на мах побегла.</p> <p>— Беже кукавице, — јасно рече Гојко — кад најгора рђа међу њим 
и си, без сумње најбољи међу својима из Кукуша? — присети се Скопљанин.</p> <p>— Па да видиш, н 
и и својима у скакању.</p> <p>— Теби из Кукуша војводе Богдана ?{S} Хе, колико да ти дам?{S} До 
а се скупља остала војска, коју је он у Кукушу дочекивао и испраћао у Сер.</p> <p>Краљ Вукашин  
та повећа сада готово опустела каменита кула овалнога изгледа.</p> <p>Дворанин уведе Мару у доњ 
ороси суза.</p> <p>У тај мах стражар са куле на бедему огласи да граду долази неки ненадни гост 
а група ловаца опет све више удаљује од куле.</p> <p>Мара задрхта, а Тома стаде непомичан.</p>  
а и — твоје милости!</p> <p>Недалеко од куле зачу се рог ловачки.{S} Мара се охрабри:</p> <p>—  
нији — њихов господар.</p> <p>Са високе куле мотриље у тврдоме Серу дању се виде безбројни план 
ворене увијаху око спољне стране високе куле, као и нехотице погледа на звездано јато.</p> <p>Љ 
ка успела уз стрмените степенице високе куле, нити је осетио, када му се приближила.</p> <p>— Г 
штина је са монахом Исаијом вечерала на кули а остали ловци и хајкачи окупили су се око великих 
поте! — одговори Љуба.</p> <p>— Овде на кули мотриљи? у ово доба?</p> <p>— Свуда и увек, где и  
елији.</p> <p>Силазећи низ степенице на кули, где оставише Угљешу са његовима да се сном крепе, 
ова на високим градским бедемима или на кули мотриљи.{S} Изгледала је иде ли још каква помоћна  
грађа серског тече — чини се на високој кули мотриљи, да се осећа, како се небесни свод спушта, 
 Рајко јавља догађај са Маром у горској кули.</p> <p>Љубоје прочита и задрхта:</p> <p>—Ужасно!  
 јаче земљу и њен свет.</p> <p>И на тој кули има некога сад у позно доба, кад се стража на глав 
а њим пољуби.</p> <p>Гојко их одведе на кулу, где је он становао и одакле је леп изглед на море 
ра.</p> <p>Угљеша, Љуба и Мара одоше на кулу, која је млину и његовим зградама давала изглед не 
м оделу али у богатом огртачу изишао на кулу мотриљу.</p> <p>Чешће је и дању и ноћу излазио на  
ши дубоко урезана.{S} Наишао сам на ову кулу, па жељан да се трајније склоним од ловаца, који м 
дајући неке терете дажбина и деспотског кулука са становника Драме, деспот призива благодет Бож 
, а прави наследник, нејаки Урош, моли, куне и преклиње, да се стишају.{S} Они се разлазе као н 
 ових гора, ближе једином господу Богу, кунем се, да другог греха немам нити ћу имати до само т 
ојима се изворима скупљају виле, где се купају, какву траву треба наћи па бити видовит.{S} Траж 
пођоше ка огради, заклоњеној врежама од купине.</p> <p>— Овде је и ушао у врт, —- показиваше ст 
 дођоше до ограде.</p> <p>Нешто затресе купине.</p> <p>Они стадоше.</p> <p>— Ту је зликовац! —  
таде провлачити кроз вреже од бршљана и купине, прилазећи Рајку с леђа.{S} А кад дође близо, пр 
еленом у Сер, овде је већ било отпочето купљење војске, која се и даље преко целог лета све до  
 би мој одговор чуо ош један, који је у куту те собице био, он му се окрете и рече:</p> <p>„Хва 
не знаш, јад те не знао, да оно нит’ је кућа, нит’ је у њој људи, где гусле не гуде!{S} Ако си  
а бар по једног војника, а из многих се кућа кренуше по неколико глава на војничко збориште.</p 
 ратник постајао у неку руку баштиник и кућаник, ал’ не престајаше бити и даље војник, нити нап 
p>— Нека га господ уклони далеко од ове куће, од нас и свих честитих, — одговори Јелена.</p> <p 
о превес, што је покривао грб Војихнине куће.</p> <p>Ћесарица Ана држећи деспотицу Љубу за руку 
/p> <p>Са свим незнатног рода из обичне куће цариградске, доживео је да у пуној снази свога век 
 замори ни један непријатељ царства или куће наше.</p> <p>— Тако је.{S} Матија Кантакузен је то 
тих јунака али људи, који нису имали ни куће ни кућишта.{S} Они једва памте, који им је бој био 
> <p>И ако се враћао из логора, ипак до куће бејаше мисли о војни заменио другим мислима.</p> < 
оји вођаху своје жупе.</p> <p>Није било куће баштиничке и сеоске, која није послала бар по једн 
ма ојачана у добрим жељама својим према кући ћесарице и њених пријатеља.</p> <p>Тако живот пође 
јко!{S} Није једна суза канула у твојој кући због тог туђина, а ти ниси ни знала.{S} Наша мила  
ледњи, који се са српске стране враћају кући.{S} То бејаше војвода Богдан с Рајком, Љубојем и ј 
ослови.{S} Чућеш и видећеш.{S} Ти желиш кући покојног Војихне добра?</p> <p>— Као и себи самом! 
ад сам дошла себи, нашла сам се у некој кућици близу пута за Солун а ван области мога поочима.{ 
ка али људи, који нису имали ни куће ни кућишта.{S} Они једва памте, који им је бој био први, а 
} Најпоузданији стубови, који су држали кућу нашу, почињу се рушити и издавати.</p> <p>Па за ти 
кад ме мину прва туга, весељах и оживех кућу његову.{S} Ту сам, витеже, расла и од детета поста 
ратима деспотовине браће Дејановића већ куца османлиска сила код Самокова испод Рила.{S} Они мо 
 — одговори му Тома — Деспот Угљеша већ куца тешком руком својом на вашу границу.{S} Он не иде  
Ово вам је у помоћи! — нашали се један, куцкајући чутуру.</p> <p>Она пође од руке до руке около 
, незамишљено.</p> <p>Кад се мало после куцну пехарима са својим старим друговима и пријатељима 
гао знати у мраку !</p> <p>Старац уђе и куцну на врата Томина.</p> <p>Тома, полубудан, скочи:</ 
> <p>Неколико тренутака после тога неко куцну на прозор Јеленине собе.{S} Она устаде и приђе пр 
но обавестише.</p> <p>За тим се братски куцнуше пехарима.</p> <p>У разговору дочекаше зору.</p> 
часу — и ја желим да се два пута Бог не куша!</p> <p>Гојко је весело вратио свога Лабуда војник 
 гледалаца.{S} А кад је хтео да по ново куша судбину, Мара се одлучи да и она своју срећу проба 
и пропашћу Анђеловом, склонише дубље не кушајући даљи напад.</p> <milestone unit="*" /> <p>Неда 
т.{S} Опомене старијих на погибао таког кушања судбине не могаху Гојка задржати.{S} Изјављујући 
 — рече Рајко.</p> <p>— Па да гађам, је л’?{S} Ако!{S} Баш ћу тако да радим, — одговори старац. 
ац је хтео отуд иза леђа напасти.{S} Је л’ тако било, несрећо грчка? — окрете се старац месту,  
ву! — значајно рече Рајко.</p> <p>-— Је л’ овоме? — умеша се старац. — Њему? а? томе, што ме ве 
јест ђаво!{S} Да Богме!</p> <p>— А јеси л’ тачан као пре?</p> <p>— Да!</p> <p>— И поуздан?</p>  
анице, којима је био у квргу, али доста лабаво, везан.</p> <p>Искочивши, он нападне на старца,  
прикупи дизгине Лабуду, па га ободе.{S} Лабуд силно фркну, скочи па се као стрела вину.</p> <p> 
шта!</p> <p>Тако грмљаше Гојков глас, а Лабуд, крвљу окупан, завришта и скокну три копља у напр 
иоца, да би брже путовао.{S} Одморни је Лабуд летео.</p> <p>Превалио је био половину пута, кад  
али га Гојко већ не могаше чути.</p> <p>Лабуд се бејаше спустио низ брежуљак, и ношаше свога го 
 шиљак, који се из воде издизао.</p> <p>Лабуд страховито захрза, а Гојко дочека Анђела мачем, и 
ша!</p> <p>Гојко је весело вратио свога Лабуда војнику, а сам је Мару одвео у друштво, из кога  
> <p>Гојко прекиде реч, и брзо скочи на Лабуда, јер спази, како у кланац ступише неки коњаници  
кнуше коњаници познавши Гојка и његовог Лабуда.</p> <p>То бејаху поуздани момци, које је опрезн 
 збуњен неочекиваним сусретом, заустави Лабуда, скочи са њ, грмну на зликовце, који већ окренуш 
оде Властоја! — одговори Гојко, и пусти Лабуда.</p> <p>Старац задрхта од изненађења и милине:</ 
ице.</p> <pb n="81" /> <p>Сјахао је био Лабуда и привео да га напоји, тапшући га по белом врату 
вши набацану му траву, дремао.</p> <p>— Лабуде, — рече војвода пљескајући коња по врату, — хоће 
збројни чадори прекрилили поље као тице лабудови.{S} А јуначка војска пева и ужива у витешким и 
 из једних уста може задржати, он је са Лабудом налетео на ров и прелетевши бездан, у коме га ј 
 забаве ради Гојко је са својим коњицем Лабудом био готов срнути у пропаст.{S} Опомене старијих 
, намаче калпак на очи, прикупи дизгине Лабуду, па га ободе.{S} Лабуд силно фркну, скочи па се  
а указа и у два скока стиже на знојавом Лабуду Гојко.{S} Нападачи, изненађени, пустише Ану и Ма 
гани! — грмну Гојко гласом раздраженога лава. — Све сам сазнао!{S} Или зар твоје господство — с 
 Узвиком је, ужаснијим од крика рањеног лава, плашио непријатеља, сабљом га је тлачно, коњем га 
орока Алахова.</p> <p>— Никад! — бејаше лаган али одлучан одговор.</p> <p>— Кажи му, — заповеда 
ој плану жар свеснога частољубља, и она лаганим али поузданим гласом рече:</p> <p>— Господару,  
Стари се Властоје пољуби са њим, па сви лаганим свечаним ходом пођоше напред.</p> <pb n="44" /> 
ним корацима.</p> <p>— Па ипак се руши, лагано руши! — рече полугласно.</p> </div> <div type="c 
Тома и вођа продужише на само разговор, лагано се удаљујући од крчме путем.</p> <p>Тај вођа беј 
и глас, који као да дозиваше некога.{S} Лагано устаде и протрља очи, на које се већ почео сан н 
 и ваљаног момка у војсци ћесаровој.{S} Лагано и неопажено љубав је освајала срце Љубојево, док 
 сретосмо.</p> <p>— Он је скоро умро, — лагано одговори војвода.</p> <p>— Умро?{S} Е, Бог да га 
S} Једног је дана <pb n="148" /> радила лагано, мисли су јој се све више отимале и одлазиле пре 
х пратилаца.</p> <p>Они иђаху на коњима лагано, више у очајању него у опрезности.{S} Пређоше мо 
е врбе.</p> <p>— Ти си гласник? — упита лагано рањеник.</p> <pb n="180" /> <p>— Јесам.{S} Светл 
аче огањ, који је на сред тога дворишта лагано горео.{S} Намести ситнијег грања око двеју омањи 
х Рајку се учини да поред ватре пролазе лагано двојица на коњима.{S} Напреже вид и спази, како  
бра, кад и издашна јужна природа почиње лагано уступати пред првим јачим корацима зиме.</p> <p> 
увши.{S} Тако постоја неко време, па се лагано стаде провлачити кроз вреже од бршљана и купине, 
</p> <p>Једва се држао на коњу, који се лагано спушташе низа стрмен.{S} А кад сиђе доле између  
, и он рече:</p> <p>— Добро, вратимо се лагано у Дидимотику да доконамо.{S} А ти ми дајеш довољ 
ред Љубојев ушао је у драмско логориште лагано и свечано око заранака краснога дана прве јесени 
 пође за њим, а остали продужише да, уз лагано сркутање доброг кипарског вина, нагађају о прили 
/p> <p>Старац је ућутао, склопно очи, и лагано испустио руку Гојкову.</p> <p>После дужег времен 
сти да гласно упита Гојка, па се трже и лагано додаде:</p> <p>— А она женска?</p> <p>— Веома до 
брзо натраг путем ка Дренопољу, а други лагано продужаваше покрај саме ватре навише уз поток пр 
е и даље преко целог лета све до јесени лагано сабирала.</p> <p>У Серу је био главни логор јужн 
чекала...</p> <p>Краљева војска одступи лагано до средишта, где се држаше Угљеша, а војвода Бог 
Буди воља његова!</p> <p>За тим све три лагано уђоше у ћелију старог Исаије.</p> <p>На рукама њ 
аше све дубље у мисли.</p> <p>Непознати лагано устаде, и, држећи у десној руци нож, приђе, мало 
, и поносито диже главу.{S} Тома, идући лагано на коњу, пролажаше већ поред њих, гледајући их и 
 велможа Тома Теологита, — одговори јој лагано Видосава.</p> <p>Јелена чисто задрхта.{S} Знала  
ећ била загасила, само је један крњадак лагано тињао.{S} Старац се саже, једним дрветом разгрну 
лабљење.</p> <p>У души и сећању његовом лагано ницаху једна по једна успомена.{S} Прво се појав 
егова је рана без пребола, — рече Рајко лагано Богдану. — Он неће жив видети Драме.{S} Благо ње 
 је морао да иде за њима.</p> <p>Кад су лагано прелазили преко првог већег моста, што долази ка 
скочи.{S} Али је он умири.{S} За тим су лагано продужили разговор.{S} Ана је била изненађена.</ 
г ножа он је и пресекао на једном месту лагано канице, којима је био у квргу, али доста лабаво, 
Ја сам дужан крви српском. роду!</p> <p>Лагано су тако одмицали...</p> <p>Четвртога се јутра за 
ила Вукашинова, бејаше отворена.</p> <p>Лагано, као што отров улази у крв залазећи све дубље у  
 мркла и врло ветровита.{S} Омање су се лађе прибојавале за се, али та два Турчина пређу на тро 
ељски логори.{S} Доглавници цара Уроша, Лазар Хребељановић и Вук Бранковић, не мишљаху нити се  
 сведок.{S} Неће порицати ни Синиша.{S} Лазар нам је вајкадашњи противник, али ће и он исто рећ 
ст.</p> <p>— Видиш, — продужи Угљеша. — Лазар је отишао под закриље угарско, признао је врховну 
 користан савезник, али — само ту.{S} О Лазару Хребељановићу и Вуку Бранковићу не смемо ни поми 
е свој посао.{S} За мало па се већ чује лајање паса, кликтање, одјекивање ловачких рогова и по  
адовина, коју с времена на време помаже лак поветарац, што се, реко би, одбија од високих бедем 
 за њим и остали.</p> <p>— Моја је рана лака, — рече мало после Богдан. — А твоја, витеже? — уп 
авни Видосава.</p> <p>Мара, преплашена, лако цикну, а Гојко збуњен, окрете се страни, одакле им 
 а она тужно посматраше — жалосну врбу, лако обележену на ђерђеву у место маленог крина, који ј 
е и како је Тома о себи мислио, нити је лако било завирити у његову душу и мисли па проценити,  
де, у њему је кипела страст, а разум је лако уступио своје место осећајима.</p> <p>Мара са руко 
аље било, познато ти је.</p> <p>Тома се лако поклони, а Угљеша продужи: <pb n="15" /></p> <p>—  
јер смо онда пропали.{S} Ево — и она се лако спусти на колена — преклињем те —</p> <p>— Устани, 
ка и Маре, ударио је косом, низ коју се лако спустио ка источној страни брега.{S} Ту, крај једн 
 је оштро гледао Љубоја, коме не бејаше лако.</p> <p>Кад се по гласу, који са степеница долажаш 
 у њиховом савезу.{S} Па ипак не бејаше лако ни једноме а најмање деспоту Угљеши, који је имао  
р до ограде од врта, ухвати се за зид и лако се на њ попе.{S} Леже по њему, послуша мало, па се 
ђавола.</p> <p>Бегунац ће у мрклој ноћи лако отићи с коњем у провалију, наићи на високе обале б 
но рече Љубоје.</p> <p>— Онда је са њим лако!</p> <p>— Али и Гојко ми је добар пријатељ.</p> <p 
уздано разабрати.{S} Тома је, вели, био лако рањен у том боју.{S} Не знам.{S} Мож’да.</p> <p>То 
а на деспотовину нашу навалити?{S} Врло лако може да дође са оне, од које се никад нисам надао  
 спремати за све случајности, које могу лако и ненадно наступити?{S} Је ли Вукашин оклевао?{S}  
поздраве по облацима, ветру, уздаху, но лакој тици, сунцу и светлим зрацима његовим!</p> <p>— В 
 лепа Мара на обученим коњима својим са лаком стрелом и тулом о рамену; ту је Тома Теологита, з 
јко срете једну женску, која је хтела у лаком чуну прећи на другу страну.{S} Он се загледа у ту 
рошло је већ прилично времена како је у лаком оделу али у богатом огртачу изишао на кулу мотриљ 
на се, слутећи плен, одвоји од Маре и у лаком је скоку нестаде.{S} Мамљена све дубље међу столе 
еш маха крилима осећаја и разума, да се лакше уздигну до схватања среће наше.{S} Ти, је ли, виш 
 ја говорах искрено.{S} Души ће ми бити лакше!</p> <p>— А шта је о твојим стрицем, сестро?{S} З 
његових погледа.</p> <p>Али је у толико лакше рећи, шта је Томо о другима мислио.</p> <p>Гојка  
агрли свога јединца.{S} Верује да ће му лакше бити.{S} И ја те, узвишена ћесарице, молим.</p> < 
ред дворишта служећи као степеница ради лакшег узјахивања и сјахивања с коња, па одви пергамена 
 нових слугу.</p> <p>— И то ће бити.{S} Лала-Шахин жели да се и то вечерас почне.{S} Прво ће до 
 слави његовој, сада га на гозби отрова Лала-Шахин!{S} Правоверни!{S} Наша ће сила расти и попл 
и кад султан стигне амо!{S} И велики га Лала-Шахин сада части.{S} Његова је заслуга, што су већ 
 додаде:</p> <p>— Или још боље: не мора Лала-Шахин о томе ништа ни знати.{S} Ми ћемо свршити по 
S} У Дренопољу је главни наш заповедник Лала-Шахин, ал’ војске има врло мало.{S} Силан је страх 
it="*" /> <p>Прошла је поноћ, а у двору Лала-Шахина у Дренопољу још траје весеље.</p> <p>— И са 
ајући ћутао</p> <p>А турски се гвоздени ланац све јаче стезао око Пловдина....</p> <p>У то доба 
а и трећи пут, а мало после чу се звека ланаца на покретном <pb n="11" /> мосту код бедема и шк 
е Серу дању се виде безбројни планински ланци, како <pb n="4" /> се у бескрајност пружају; виде 
сле неколико тренутака зазвекташе тешки ланци, а у њима приђе први роб — војвода Гојко.</p> <p> 
окрете лице у страну.</p> <p>Али Томине ласкаве речи допреше и до опрезнога Рајка.{S} Он оштро  
е био тај туђин.{S} Говорио ми је лепо, ласкаво и позивао ме да са њим идем.{S} Па да не би мој 
на окрзну по руци Гојка, који се на мах лати мача и узде коњске.{S} Научени коњиц осети звук ст 
</p> <p>За тим узе Ану с десна и Љубу с лева од себе и пође с њима.{S} Кад приђе осталима, прва 
 до половине, па седе на камену клупу с леве стране.</p> <pb n="121" /> <p>Гледаше звезде, које 
ренило накупљених добровољних ратника и левената.</p> <p>Само још пободени стегови означаваху п 
да крваво разбојиште и погибија српских левената.{S} Струма и Места, Бистрица и Мутница и многе 
гов стриц Момчило био је на гласу јунак-левента, а земљиште првих његових витешко-хајдучких дел 
х науми, да са свим прекине са витешким левентовањем и да остане на свагда код свога господара, 
 уђе у један не много велики кланац.{S} Лево и десно дизали се каменити брегови, а међу њима је 
утим седлима и спуштеним уздама јурнуше лево и десно, напред и назад газећи и тлачећи све, на ш 
редом поред чадора горе и доле, десно и лево.</p> <p>— И тако остаде у залуд моја журба.{S} Том 
војске почеше се разређивати и одвајати лево и десно у поједине гомилице, бијући непрестанце бо 
рстопољем на мору, па се, остављајући у лево пут за Сер, дохватило кратке равнице на левој обал 
пут за Сер, дохватило кратке равнице на левој обали реке Мутнице.</p> <p>Кад грану зора и они с 
Пловдину налазе се Чрноменски Лугови на левој страни велике реке Марице.{S} Лугови се са северн 
тојник цркве светог Прокопа, с крстом у левој и босиљком у десној руци ступи корак испред браће 
м, који се завршавао златним крстом.{S} Левом је руком држао узде крупнога вранца без белеге а  
је стрељао, у лицу је био црвено-црн, а левом је руком био подигао корице с мачем, да му буде б 
ечећи држаше десном руком очеву главу а левом покри лице и очи своје, да њоме заустави сузе, ко 
Ево погледајте! — и Тома повуче на више левом руком рукав са своје деснице показујући Ани још к 
оштрим копљем и ножем у руци и штитом о левом рамену.</p> <pb n="161" /> <p>Тај страшни ратник  
? — упита деспотицу, обгрливши јој стас левом руком а десну пруживши једној групи звезда, које  
чи, загледа се у Рајка непомично, махну левом руком и — склопи очи.</p> <p>— Брате! — писну Рај 
ам њене сузе, деспот је нежно ухвати за леву руку и приведе крају, где је, наслоњен на малу огр 
е обилазио омање тврђаве прелазећи и на леву обалу Месте ближе граници, Тома Теологита бејаше у 
 узмахивања сабљама.{S} Био сам рањен у леву руку, али сам јездио за стрицем својим.{S} Он је б 
е до оца на постељу.{S} Отац узе његову леву руку у своје обе, па, гладећи је, упита га:</p> <p 
дграђу.</p> <p>Све је тихо, све је живо легло, да се сном окрепи.{S} И хрти и жерави, и соколи  
душе једне било свуда добро и у вечитом леду топло!</p> <p>— Кажи да студен, што наступа, и вих 
ше старац — а зликовац је хтео отуд иза леђа напасти.{S} Је л’ тако било, несрећо грчка? — окре 
расплетене косе, која јој је падала низ леђа — одиста и не личаше на обичну ни властеоску ни ни 
 избије из руке — двојица га нападоше с леђа, а један га тешким гвозденим ступцем удари по врат 
 од бршљана и купине, прилазећи Рајку с леђа.{S} А кад дође близо, притаја се, и непомичан ћута 
рође још неко време, а старац, наслоњен леђима на повећу камарицу сламе и седећи на некој кожно 
 с очева гроба, на коме сам онесвешћена лежала, устала, прихватила ме је једна милостива рука.{ 
/p> <p>Рајко не бејаше заспао.{S} Он је лежао до самих врата од чадора, као даје хтео да пркоси 
обично.{S} Стари је Властоје непрестано лежао час опорављајући се а час опет падајући у тежу бо 
хвати се за зид и лако се на њ попе.{S} Леже по њему, послуша мало, па се прекрете на страну, о 
са стране нанесе, дохвати капљицама.{S} Лежећи тако, гледаше у ватру, која се, у почетку јако,  
мога не слазе ни онда, кад слушам твоје лековите речи.{S} Мож’да сам више дивљи а мање питом, м 
са далеких крајева неразговетне звуке и лелек још веће беде и невоље.</p> <p>Први редови бејаху 
јводском с високим калпаком, на коме се лелујала челенка и велико шарено перо нојево.{S} О бедр 
на кулу, где је он становао и одакле је леп изглед на море.</p> <p>На питања његова Тома одгова 
уског прозора кроз дебеле зидине био је леп поглед.{S} Тамо преко провалије настаје нижи део пл 
на ону моју услугу?{S} А бејаше, збиља, лепа девојка!{S} Као пупољак ружин!{S} Хе, хе, а ко јој 
а је била тада у осамнаестој години.{S} Лепа, на супрот топлом сунцу свога завичаја, плавојка п 
ним рогом ловачким; ту деспотица Љуба и лепа Мара на обученим коњима својим са лаком стрелом и  
деспотову војвода Тома Теологита, човек лепа <pb n="13" /> лика, црних мало потуљених очију, ко 
 хе, а ко јој је крив, што је била тако лепа!</p> <p>— А где си ти сада? — упита га Тома.</p> < 
да, жеља и снова, и ако си за њих какве лепе и благе ноћи мислио, да ће се сви испунити док сва 
63" /> између ћефалије трилиског и наше лепе кнегињице.</p> <p>Љубоја текну у срце, а Тома дода 
ти деспотице Љубе, о благости и доброти лепе рођаке дворске Маре.{S} Само су избегавали говор о 
ло и ружно време, који ће натерати мало лепе а који много штетне кише.{S} Он зна, на којима се  
има, и за часак се у пољу забелеше нови лепи чадори Љубојеве војске.</p> <p>Логорске ватре план 
 рукама.{S} И одиста се Љубоје све више лепио уз тога, дотле немилог му, дошљака.{S} А пијући у 
, да од саме себе сакрије — сузе својих лепих очију.</p> <p>За тренутак настаде тишина.{S} А за 
сма — то је њему све.{S} А то, Бога ми, лепо стоји његовом озбиљном изгледу, много лепше, но шт 
мене је био тај туђин.{S} Говорио ми је лепо, ласкаво и позивао ме да са њим идем.{S} Па да не  
а се охрабри:</p> <p>— Велможо, то није лепо, да се витез користи случајем и шали —</p> <p>— Ду 
војна при отвореном прозору, са кога се лепо видео један део звезданог неба.</p> <p>— Господару 
Он познаје који ће ветар донети добро и лепо а који зло и ружно време, који ће натерати мало ле 
астоје је таман просто и без кићења али лепо и дирљиво био испричао како је деспотица писнула о 
> <p>Гојко, раздраган у красној природи лепог летњег дана, очекиваше своју нову, још му непозна 
о сада.{S} Ја сам из Галипоља у мореузу лепога Мраморног Мора.{S} Ту сам и одрасла у нези свога 
, па га је онда пустио, да се са својом лепом сапутницом пожури Драми и њеном логору.</p> <mile 
зеленку.{S} На челу коњаника, који су у лепом и правилном поретку ишли, јахао је на доброме бел 
и не мисли о њој само Гојко.{S} Њена је лепота занела и Љубоја, заповедника градске страже и ва 
рошапта:</p> <p>— Овај туђин има очи за лепоту ове девојке!</p> </div> <div type="chapter" xml: 
— чега није могао.{S} Он је имао очи за лепоту и воље за уживањем.{S} То је тражио и већином на 
јек вихорова јаука, други мишљаше да је лепршање искислих стегова, а трећи се не могаше разабра 
ше своје стегове, те се у градском пољу лепршаху двоглави орлови на њима, а сваки стег бејаше п 
пружа руке за мирисним цветом и шареним лептирком.</p> <p>Старом се Исаији обновише у памети сл 
ока.{S} Угљеша — и она му наслони своју лепу главу са црном дугом косом на груди, које се снажн 
оји људи нападну на ћесарицу Ану и њену лепу поћерку.{S} Ја ћу <pb n="77" /> већ припремити мес 
о стоји његовом озбиљном изгледу, много лепше, но што неки мисле.{S} Па хајде да и вама што отп 
еваше песму, па се по њој стаде кретати леса играча.</p> <p>То бејаше прво јавно весеље у граду 
ођаше се на крајњој десној страни густе лесе, која се око Угљеше непрестано савијаше.</p> <p>—  
на овоме, што имам, не бих се ни на ову лествицу земаљске части испео!{S} Даље иду моје мисли,  
о, да је био стао на последњу и највишу лествицу части, коју је могао овде имати.{S} Одатле се  
са узе другу стрелу и оком ухвати орлов лет, како се бејаше упутио даље на запад.{S} Овај други 
е.{S} Научени коњиц осети звук стрелина лета, диже главу, начуљи уши и очима чисто тражаше прав 
љење војске, која се и даље преко целог лета све до јесени лагано сабирала.</p> <p>У Серу је би 
тупити.</p> <p>Био је момак од двадесет лета, када је била међусобна војна.{S} Рођена се браћа  
јуначина, која је превалила преко шесет лета, седе косе, браде и бркова ал’ румена лика и не по 
и па бити видовит.{S} Тражио је толиких лета ту травку, па је не могаше наћи, а зна је описати, 
ају ал’ се напрежу.</p> <p>Даље грабе и лете.</p> <p>Ко зна колико времена језде?{S} Бегунац за 
тренут времена у вашој пратњи, а часови лете.{S} Праштајте!</p> <p>И на мах изиђе.{S} Рајко се  
 није сумњао о ратовању.{S} Гласници су летели из Жегљигова на све стране деспотовине, позивају 
 воде.{S} А гдегде жерав, који је негда летео од муње брже, стоји крај мртва ратника па тужно в 
да би брже путовао.{S} Одморни је Лабуд летео.</p> <p>Превалио је био половину пута, кад уђе у  
нам ни ја, па ме испусти.{S} Нисам дуго летео озго, па бућнем у неку воду.{S} Кад тамо, а оно н 
Пут је велики, а рок кратак.{S} Ваља ми летети.{S} С богом!{S} Благослови, свети оче!</p> <p>Он 
низ брежуљак, и ношаше свога господара, летећи преко поља ка главном путу, а старац се сав прет 
родару неизмерне небеске пучине, ти што летиш југу да тражиш светлијих сунчаних зракова, причај 
ром развила је своја крила мирна и тиха летња ноћ.{S} За топлим даном наступила је хладовина, к 
ранака планине Плачкавице.</p> <p>Једне летње вечери седео је пред том колибом неки старац у па 
ојко, раздраган у красној природи лепог летњег дана, очекиваше своју нову, још му непознату, по 
пођа спрема да ових дана изиђе овамо на летовање.{S} Ако ти није зазорно, пођи са мном до оне ј 
р им скоро свима бејаше ово први лов од летос, од смрти Војихнине.</p> <p>Угљеша, Љуба и Мара и 
жду узети и њихову војску, која се тамо летос сакупљала, па ће <pb n="135" /> онда у име Божје  
олико, колико пута коњи крочише у брзом лету свом.</p> <p>Вихор — ал’ се опет нешто чује.</p> < 
и постојанство.{S} Била је у шеснаестом лету, кад се у њу загледао Угљеша Мрњавчевић, па је и з 
Он добро разуме и тичји језик, зна и по лету њиховом наслутити, какви ће — мили или тешки — дог 
 у његову душу и мисли па проценити, да ли је био охол из уверења о великој вредности својој ил 
ђоше за овај добар сахат времена?{S} Да ли иду пољем? ил’ гором? ил’ брдом? ил’ водом? ил’ путе 
тица окрете Вукашину:</p> <p>— Заповеда ли превисоки краљ и мили девер мој да се уклонимо ?</p> 
 краћи мост, краћи и век.</p> <p>А куда ли прођоше за овај добар сахат времена?{S} Да ли иду по 
пет излазила с Угљешом и нагађала, чија ли је жупа и који ли је стегоноша...</p> <p>Гласи, које 
 звали.{S} Одмах ваља настати.{S} А зна ли што о томе отац Гојков, Властоје?</p> <p>— Ништа! -— 
лим каменим степеницама.</p> <p>— А зна ли за твој ненадни одлазак Мара? — упита га тихо и озби 
игде огња, искре, светлости.</p> <p>Зна ли бегунац, куда га сада носи већ у пола изнемогли дори 
ањима.</p> <p>-— Неко пророчанство, шта ли? не знам ни ја, али сам тако чуо.{S} Хришћанском цар 
његовог зависи и срећа њена.{S} Послуша ли је, спасао је себе, и казао јој, да је љуби.{S} Не п 
 и казао јој, да је љуби.{S} Не послуша ли — он ће погинути а она увенути.</p> <p>— Витеже, — р 
ли на кули мотриљи.{S} Изгледала је иде ли још каква помоћна војска, па кад би далеко у магли и 
/p> <p>Бегунцу би јасно, шта губи, буде ли стигнут.{S} Гониоцу није тајна, шта бегунац добија,  
но од вернога пријатеља Рајка.{S} Укаже ли се на <pb n="40" /> далеко прамен магле и путне праш 
м зовну дворанина:</p> <p>— Благоје, је ли раздељена у подграђу сва храна, коју одредих да се с 
дигну до схватања среће наше.{S} Ти, је ли, више не страхујеш за ме?</p> <p>— Не.{S} Кад видим, 
 звезду?{S} Она је сада сјајнија.{S} Је ли?</p> <p>— Јесте, драги господару!</p> <p>— Да, љубо  
је могу лако и ненадно наступити?{S} Је ли Вукашин оклевао?{S} За срећу наше отаџбине узео је ч 
адске страже.</p> <pb n="78" /> <p>— Је ли војвода Гојко ослобођен веза? — упита га Љубоје.</p> 
— Јесте, узвишена ћесарице!</p> <p>— Је ли која душа остала гладна после тога?</p> <p>— На моју 
 <p>— А, тако! — протеже старац. — А је ли тамо све мирно и добро?</p> <p>— До сада јесте, хвал 
се маши да одбрави врата.</p> <p>— А је ли мртав?—питаше он отварајући.</p> <p>— Како да није?{ 
рпске отпорне моћи са ових страна, није ли пред снажном одлуком и гвозденом вољом брата нам мор 
ржања српске превласти на југу.{S} Није ли он у борби противу Матије Кантакузена изишао као сав 
стукнути као побеђен и прогнат?{S} Није ли се ваљало спремати за све случајности, које могу лак 
> <p>— У стару десницу!</p> <p>— А није ли она изнемогла?</p> <p>— Не!</p> <p>— И ја тако мисли 
 кратко:</p> <p>— Знам.</p> <p>— А није ли тамо и војвода Властоје?{S} Он је сада, свакако, ста 
 са једним предсобљем.</p> <p>— Станује ли когод овде ? — упита Мара дворанина.</p> <p>— Нико.{ 
ше у незгодном положају.</p> <p>— А сме ли његов син изићи оцу на очи?</p> <p>Па онда исприча с 
а краљев град Призрен.</p> <p>— Помогне ли Бог нама, Балшић је свршио ! — рече Рајко одлучно.</ 
 тумачу.</p> <p>Тумач упита Гојка, хоће ли се придружити застави моћнога пророка Алахова.</p> < 
— Има !</p> <pb n="141" /> <p>— Па хоће ли се витез пожурити ?</p> <p>— Да!</p> <p>— А ко је он 
ишти, а за тим копа ногом и хрже, не би ли пробудио доброга господара.</p> <p>Марица тече мутна 
одељења да прокрстаре по околини, не би ли наишли на нападаче и у опште на сумњиве људе.{S} Али 
 противу силе Алтомановића.{S} Расправи ли се и та зађевица пре нашег похода на Османлије, и њи 
т највећи противник његов.</p> <p>Вреди ли више остати овде?{S} Не, ни у ком случају не!{S} Он  
дбиј сумњу, што ти душу мори.{S} Освоји ли она, ти више немаш снаге неће више бити тебе.{S} Не, 
ешом и нагађала, чија ли је жупа и који ли је стегоноша...</p> <p>Гласи, које је Гојко донео де 
Али, мајко, — сети се деспотица — је си ли тамницу отворила?</p> <p>— Хвала Богу и не бејаше ни 
, али ти си ми одиста потребан.{S} Јеси ли ти још онај стари Анђео?</p> <p>— То јест ђаво!{S} Д 
ма се састаде са Љубојем.</p> <p>— Јеси ли примио заповедништво? — упита Тома Љубоја.</p> <p>—  
од оних што посматраху војску, — колико ли има вера овде?</p> <p>— Колико ? — одговори други, — 
е рекох ли?{S} Нит’ ме ко добаци а камо ли пребаци!</p> <p>Приђоше други и почеше бројати стопе 
 или Бог?</p> <p>— Бог!</p> <p>— Можемо ли се и даље поуздати у стару срећу?</p> <p>— Не знам!< 
вода пљескајући коња по врату, — хоћемо ли на пут?</p> <p>Верни се коњиц чисто освежи, и копаше 
падоше око пола ноћи.{S} Браћо, страшно ли је морало бити, кад је обест агарјанска пала у домов 
а слушао да је његов врсник.{S} Страшно ли је тада било!{S} Катуни и трла бејаху пуни бегунаца, 
аш моје мисли, моје осећаје.{S} Па могу ли друкчије?</p> <p>— Разуме се, и можеш и ваља друкчиј 
идећеш, војводо, — заврши старац — хоћу ли и сада, ма да сам у овим годинама, што год вредети н 
 па задовољно додаде:</p> <p>— Не рекох ли?{S} Нит’ ме ко добаци а камо ли пребаци!</p> <p>Приђ 
надити старога ћесара Војихну.{S} Можеш ли се поуздати, да примиш управу над драмском војском В 
еш ли!</p> <p>— Потпуно!</p> <p>— Можеш ли извршити?</p> <p>— Све!{S} Погинуће од заседе на пут 
ром деспотицом Љубом.</p> <p>— Познајеш ли још у оном звезданом јату моју звезду? — упита деспо 
еба да стигне у Драму никад.{S} Разумеш ли!</p> <p>— Потпуно!</p> <p>— Можеш ли извршити?</p> < 
</p> <p>Обиђоше клупу.</p> <p>— Разумеш ли, а? — говораше старац, па се саже да рукама опипа ве 
ејаше потресена:</p> <p>— Витеже, хоћеш ли ме њему водити?</p> <pb n="117" /> <p>— Радо од срца 
у хвала, таких у нас и нема.{S} А хоћеш ли да посведочим белегу?{S} Ја не бежим са мегдана!...< 
<p>Па се онда присети:</p> <p>— А хоћеш ли ми, незнани јуначе, казати свога имена, да знам ко м 
погледај на оно звездано јато.{S} Видиш ли моју звезду?{S} Она је сада сјајнија.{S} Је ли?</p>  
>— Свуда и увек, где и кад ти.{S} Срдиш ли се, деспоте?{S} Опрости, али ја мислим, да те није т 
 душе старога ратника, а још више сузе, ливене из дубине истинског осећања жалости, олакшаше бо 
 <p>— Одиста ми је такав разговор најми лији, кад сам без тебе!</p> <p>— А сада?</p> <p>— Само  
Полете напред и загрли Јелену, која му, лијући крупне сузе, паде на груди.</p> <p>Исаија је пољ 
ома Теологита, човек лепа <pb n="13" /> лика, црних мало потуљених очију, које као да сакриваху 
јлепши урес у часу радости ожалошћенога лика старичиног.</p> <p>Држећи за руку Ану, Угљеша се о 
а, седе косе, браде и бркова ал’ румена лика и не помишљаше, да ће се икад од Војихне раставити 
 јаких мишица, добре душе ал’ намрштена лика.</p> <p>Кад се серска и драмска војска састаше, пр 
ска, с нечим господским и поношљивим на лику и у погледу, црних очију и расплетене косе, која ј 
 у својој соби а на грудима Видосавиним лила сузе, јадајући се:</p> <p>— Добра Видо!{S} Милост  
не силе, у дугим, местимице прекинутим, линијама брзо утапаше у логор српски.</p> <p>У првим ре 
непрестанце бој на <pb n="176" /> дугој линији док трајаше једнога ратника.{S} Поједине се чете 
, јуначки краљу !</p> <p>Сузе му поново линуше, он опет пољуби двоглавог орла на дршку, и крену 
озбори Угљеша.</p> <p>Гласник захвати у липову кору воде и запоји деспота.{S} Он ћуташе, тешко  
непомичан.</p> <p>Ветрић, што је скидао лисни урес дрвљу, унесе кроз прозор један пожутели лист 
то наступа, и вихор, што хита да обнажи лисно дрво, не могу замрзнути љубав моју!</p> <p>— С Бо 
дрвљу, унесе кроз прозор један пожутели лист.{S} Тома га руком у ваздуху ухвати, па силом савла 
 се око њега, а он високо диже одвијени лист па стаде читати Угљешину повељу.</p> <p>Да би обел 
савлађујући се, рече:</p> <p>— Овај нам лист шаље природа, да нас опомене на пролазност века чо 
 против Алтомановића, као да је окренуо лист и преврнуо вером.</p> <p>— Гле, гле!</p> <p>— Он ј 
ремена.{S} Ма шта било — и Тома бацивши листак диже руку да такне Мару.</p> <p>У очима му је си 
, ево твојој милости и закриљу приводим листак са стабла, на коме сам и сам био до сада једна и 
ајка, питајући их очима и изразом свога лица.</p> <p>— Бог ми је дао срећу, да те обрадујем, до 
га човека.{S} Ал’ једно, што свака црта лица, сваки покрет тела казиваше, бејаше неисцрпна одлу 
 и брат му краљ Вукашин</p> <p>Озбиљног лица засела су браћа Мрњавчевићи за каменити сто у вели 
а сакриваху лукавство, што одаваху црте лица а особито доња вазда притегнута усна.</p> <p>Угљеш 
 он потребан Драми.</p> <p>Гојку засија лице од радости:</p> <p>— Хвала узвишеној ћесарици на т 
, и спустише на земљу.</p> <p>Љубоју се лице смрачи, загледа се у Рајка непомично, махну левом  
> <p>Љубоје, чувши те речи, мрко окрете лице у страну.</p> <p>Али Томине ласкаве речи допреше и 
не добацују.</p> <p>Зној им се цеди низ лице, а они не престају.</p> <p>— Јунаци, Бог с вама! — 
иже руке према месецу:</p> <p>— Заклони лице своје од нас проклетих!</p> <pb n="184" /> <p>У не 
елена не могаше више издржати.{S} Покри лице рукама па зајеца.</p> <p>Исаија погледа у Гојка па 
<p>— Авај нама! — болно писну, па покри лице рукама, клече поред Угљеше и од срца зајеца.</p> < 
 десном руком очеву главу а левом покри лице и очи своје, да њоме заустави сузе, које срце не ш 
луге да је у град доведено неко сумњиво лице.{S} Радозналост нагна Момчила, да пусти преда се н 
сечевој светлости ни могао опазити неко лице, које стајаше близо храста, куда је Рајко имао да  
ађена обућа казује, да је ноћник велико лице у земљи.{S} Снажном, јуначном и здравом телу не до 
да прође улазећи у свој стан.{S} Али то лице опази Рајка и виде, да он уђе у врт.{S} Брзо и опр 
 тим се са њом загрли, па се пољубише у лице, а кад је Угљеша са искреним поштовањем пољуби у р 
<p>— Ама с таким јунаком хоћу да се и у лице целивам! — рашири руке, загрли Гојка па се срдачно 
тумач мисли и грешних жеља људских пред лицем Господа Бога!</p> <pb n="145" /> <p>Све се, што б 
у не доликоваше очајна збиља, што му на лицу стална изгледаше, као што ни његовом белом господс 
ше, као што ни његовом белом господском лицу не бејаше потребна густа и пуна брада, која само п 
саже главу.</p> <p>Властоје задрхта, по лицу му се разли нека веселост, диже руку, која се трес 
ег времена Властоје тешко отвори очи, у лицу поплаве, нешто неразумљиво стаде шапутати и руком  
 узбуђења надму.{S} Очима је стрељао, у лицу је био црвено-црн, а левом је руком био подигао ко 
ња друкчије говори, — рече Угљеша.{S} У лицу дође тренутно блеђи, али на мах устаде:</p> <p>— И 
долази.{S} Љубоју срце јаче закуца, а у лицу се за часак промени.</p> <p>Врата се отворише и уђ 
ја јој је падала низ леђа — одиста и не личаше на обичну ни властеоску ни нижега реда женску.</ 
ам више дивљи а мање питом, мож’да и не личим више на <hi>твога</hi>, Угљешу.{S} Али — опрости! 
 сада у самом граду, и она бејаше права лична снага Угљешина, који се снажио непрестано доласко 
ар Синиша устао да задовољавајући своје личне прохтеве и ненасите жеље удари клин у јединство с 
а па се и задржала овде.{S} Они су били лични чувари Угљешини, који их је добро пазио.{S} Међу  
ужне војске, коју је имао деспот Угљеша лично да поведе у бој против Турака.</p> <p>Осем простр 
у области драмској више припомогла сама личност Анина, коју су сви необично ценили и поштовали, 
о, што сам у тренутку употребио погодну личност, која је могла творити много зала па ипак дати  
ака.{S} Ветрић је ћарлијао, а зелено је лишће на дрвећу шумило.</p> <pb n="122" /> <p>Рајко с г 
илога коња свог.{S} Земља затутњи, суво лишће полеће са ње у висину, дружба кличе, и после неко 
а још једном.</p> <p>Ветар духну и суво лишће обнаженог дрвећа позне јесени зашушта, разлетајућ 
" /> <p>Ветар је хујао и разносио увело лишће и ситне гранчице, распаљујући само јаче ватру на  
е ловце, али нико не устаде да разгледа лов.{S} Чињаше им се, у насталој озбиљности, да свему т 
ено, јер им скоро свима бејаше ово први лов од летос, од смрти Војихнине.</p> <p>Угљеша, Љуба и 
овац, а од неког је доба охладнео.{S} У лов је сада изишао више од невоље, да се не замери, нег 
жава као свратиште господе, кад изиђу у лов.</p> <p>— А свраћа се овамо? — упита Мара, улазећи  
 и соколари траже одмора после богатога лова минулог дана.{S} Слуге су у граду уморне од дневне 
славље не прође без уобичајеног великог лова, те забаве најмилије и великој и малој госпоштини, 
.</p> <p>— А зар ти, војводо, не тражиш лова? — упита Тома Љубоја, седнувши до њега.</p> <p>— С 
ича друштво, већ је и сама била страсан ловац.{S} Сада је у њеном друштву — више ради ње — била 
дмарао.{S} Љубоје је некада био страсан ловац, а од неког је доба охладнео.{S} У лов је сада из 
д ловачког рога казиваше да се та група ловаца опет све више удаљује од куле.</p> <p>Мара задрх 
улу, па жељан да се трајније склоним од ловаца, који могу на ме наићи, уђох у ове зидине.{S} Уђ 
у због метежа и раздвојености, један од ловаца рече:</p> <p>— Нека је слава и хвала господу Бог 
во изгледају на означеном месту долазак ловаца.</p> <p>Друштво је, изишавши из града, прешло пр 
ад се нашао у планини, одаслао је своје ловачке помагаче, па је сам остао код студенца.</p> <p> 
 од паре, па се почеше одвајати у омање ловачке групе по уговореном плану и са једном лозинком. 
ка.{S} Хртови су цичали и отимали се, а ловачки су се рогови пробе ради разлегали преко градски 
 могла ићи, али је настала да спреме за ловачки поход буду што свечаније.</p> <p>Соколови су, ж 
ти!</p> <p>Недалеко од куле зачу се рог ловачки.{S} Мара се охрабри:</p> <p>— Велможо, то није  
> <p>— Каква срећа те овде оставих свој ловачки прибор, да за њ дођем баш кад треба!{S} Велможо 
ликог времена кликтање и дозивање рогом ловачким, деспотица Љуба оживе, очи јој светлије поглед 
от Угљеша са оружјем и позлаћеним рогом ловачким; ту деспотица Љуба и лепа Мара на обученим коњ 
 чује лајање паса, кликтање, одјекивање ловачких рогова и по неки нејасан одзив са другог врха  
 а под утиском тешке и непријатне јаве, ловачко се друштво Угљешино и пробудило у суморном расп 
ику.{S} Отићи ћеш на свом коњу до нашег ловачког стана код млина, нађи светлога деспота и реци  
</p> <pb n="54" /> <p>Слабљење звука од ловачког рога казиваше да се та група ловаца опет све в 
но тужила у самоћи.{S} Кад се вратила у ловачкој свити деспотовој, Мара се једва уздржала, да о 
есто осећајима.</p> <p>Мара са руком на ловачком ножу одступи последњи корак до зида, Тома зане 
 упита Мара, улазећи у собу, па видевши ловачку торбу на дивану у њој, додаде: — Ово је ваљ’да  
оре и наставише приче о прошлим данима, лововима и ратним приликама.</p> <p>Све је пролазно, св 
вљати Драму после свега што је ономад у лову доживео а особито сад, кад није ни Гојко ту.{S} Ал 
мах се одлучи, да нагласи Ани догађај у лову.{S} И она га рече кратко и нејасно.{S} Али је још  
 у име исповести деспотици — јуче сам у лову наишао иа дрво са тичјим гнездом.{S} Мајка је млад 
ну добра вечера очекивала је изгладнеле ловце, а и сам монах Исаија потрудио се и дошао из свог 
а, где се спремала поткрепа за утруђене ловце и хајкаче.</p> <p>После неког времена стиже и Угљ 
> <p>Возари, пролазећи туда, поздравише ловце, али нико не устаде да разгледа лов.{S} Чињаше им 
дгоне студен, коју ноћ са собом донесе, ловци су пили, а да даду одушке изазваним мислима своји 
и. <pb n="50" /> Таман се разданило, те ловци видеше да ће их послужити време једним од најлепш 
нахом Исаијом вечерала на кули а остали ловци и хајкачи окупили су се око великих ватара у двор 
и и пред очима његовим гомилаху.</p> <p>Ловци се наслонише на руке подлактивши се, да мало прод 
иве.</p> <p>Деспотица Љуба није ишла са ловцима само из обичаја да се увелича друштво, већ је и 
ли Угљеше и Томе Теологите са још неким ловцима не бејаше.</p> <p>Скуп је био одређен у једном  
ратно, ваљајући читаве таласе забуне на логор, који се на мах прену из кобнога сна.</p> <p>— Ор 
а краснога дана прве јесени.</p> <p>Сав логор, сав град и његово подграђе усташе и кренуше се д 
Лугова.{S} Два одељења заобиђоше српски логор са горње северне стране његове, па се једно прима 
су поклисари, провлачећи се кроз турски логор, доходили у Драму и из ње се враћали.</p> <p>Плов 
о сабирала.</p> <p>У Серу је био главни логор јужне војске, коју је имао деспот Угљеша лично да 
војима корак по корак одступати дубље у логор...</p> <p>— Нек наше крило дође себи, за остале н 
ице прекинутим, линијама брзо утапаше у логор српски.</p> <p>У првим редовима чадора трилиског  
адоше са које стране непријатељ улази у логор.</p> <p>Ратници се устремише једни на друге, па ш 
ном, коњица турска продре брзо дубоко у логор, али до средишта ипак не доспе.</p> <p>Многи не б 
јна.{S} Рођена се браћа поделила на два логора.{S} Једни су бранили старог краља Дечанског, дру 
ршају, што се на ивицама са свих страна логора водио, захватајући све јаче ка срцу ратног стана 
к чрноменски поред <pb n="166" /> самог логора па се заустави на половини источне ивице логорск 
 ваздух, разносећи далеко на све стране логора нове наде у срећан свршетак.</p> <pb n="171" />  
и то не.{S} И ако сам вечерас стигао из логора војске наше, што је недалеко од Требиња, ипак не 
и уђе унутра.</p> <p>И ако се враћао из логора, ипак до куће бејаше мисли о војни заменио други 
 кад се сукоби на североисточној страни логора са Турцима.</p> <p>— Јунаци, смело напред!{S} Ни 
<p>У великом свиленом чадору на средини логора краљ Вукашин, деспот Угљеша и војвода Богдан раз 
ине, али ови, који се стекоше у средини логора, главом платише смели покушај свој.</p> <p>— Нап 
една ватра готово на самом јужном крају логора, где бејаше војска трилиског ћефалије Рајка.</p> 
рема другима као отворени непријатељски логори.{S} Доглавници цара Уроша, Лазар Хребељановић и  
евам веселој дружби, био сам и у многим логорима, многог охрабрио а многог подсетио, чега се не 
одбијаше у котлу, где је међу бреговима логориште, те се са јачом снагом враћаше онима, од који 
доше звонити звона са звоника а Драма и логориште остадоше пусти, тихи и нечујни.</p> <p>Деспот 
Угљешине и Вукашинове војске, ту и прво логориште удружене српско силе јужних српских господара 
Витешки одред Љубојев ушао је у драмско логориште лагано и свечано око заранака краснога дана п 
це јаче освајало, у толико је пространо логориште велике драмске војске постајало све празније. 
драмске војске.</p> <p>Кад Љубоје уђе у логориште и поздрави ратнике са старом ћесарицом и њени 
јим и задовољнијим.{S} Војска је у Серу логоровала у пољу ниже подграђа, многи су били у самој  
дводише са сваке стране до саме средине логорске.{S} Поред свеколике опрезности ипак први грабљ 
а се заустави на половини источне ивице логорске.{S} Јужну је страну граничила бујна Марица, а  
ови лепи чадори Љубојеве војске.</p> <p>Логорске ватре плануше, свирка и песма насташе, а у том 
ји су водили товарне коње с војничким и логорским потребама.</p> <p>Витешки одред Љубојев ушао  
ом се и мрак на земљу спусти.{S} Хиљаду логорских ватара плану за час и осветли мрклу ноћ, а жи 
ројних прича, што се почеше низати крај логорског огња.</p> <p>Добри коњици, који су испрекршта 
има уђе у сечу на северозападној страни логорској, да поврати ред.</p> <p>Турци и овде вешто и  
 са три стране непријатељ приђе српском логору.</p> <p>У тачном реду и густим групама коњица се 
је као бегунац био неко време у српском логору.</p> <p>Ево чега се Рајко опомињао.</p> <p>Његов 
бодени стегови означаваху по пространом логору средишта појединих жупа и градских управа.</p> < 
м лепом сапутницом пожури Драми и њеном логору.</p> <milestone unit="*" /> <p>Било је са свим д 
се поклони, а кад они продужише даље по логору, он седе и запева другу песму, рекавши:</p> <p>— 
ку право упутити, и он луташе и даље по логору с оштрим копљем и ножем у руци и штитом о левом  
гљигово.</p> <p>Он луташе и онда, кад у логору све спаваше тврдим сном.</p> <p>Силној киши, кој 
н био!{S} Деспот се врло дуго задржао у логору синоћ.{S} У граду су многи од људи били поспали, 
у за час и осветли мрклу ноћ, а живот у логору поста још живљи.{S} Измешаше се стари и млади ра 
<p>Усред највећег весеља изиђе из двора логотет Угљешин с пергаментом у руци.</p> <pb n="45" /> 
у на се и своја грешна дела.</p> <p>Кад логотет заврши читање, Угљеша се појави на прозору с Ан 
ма Теологита и неколико војвода.</p> <p>Логотет се попе на камени наслон, који је стајао у сред 
 доћи, да ти их саопштим.{S} Чекај ме у ложници.</p> <milestone unit="*" /> <p>После кратког вр 
} Мало је боље, а ово је из Пловдина од лозе пловдинке.{S} Наточих кад се мало позабависмо тамо 
— Алах, ил-Алах!</p> <p>То бејаше општа лозинка њихова.</p> <p>Под Вукашином паде коњ, погођен  
е групе по уговореном плану и са једном лозинком.</p> <p>Тако се друштво брзо смањивало и на по 
м обнављаше.</p> <p>Војске се измешаше, ломећи копља и кршећи мачеве.</p> <p>— Јунаци, овуда је 
>У Мариној души наступи бура.{S} Она се ломила, док је Гојко не ослободи неизвесности.</p> <p>К 
о обасипа хвалом, услужношћу која не би ломила његове интересе, и предусретљивошћу, <pb n="32"  
па се несвесно занесе.</p> <p>А сва ова ломљава вођаше се на крајњој десној страни густе лесе,  
ад од оног крвавог поља код Чрноменских Лугова а близо пута, што води у Пловдин, недалеко од Ср 
 три дела на северном крају Чрноменских Лугова.{S} Два одељења заобиђоше српски логор са горње  
 на левој страни велике реке Марице.{S} Лугови се са северне стране завршују великим потоком, к 
озапад ка Пловдину налазе се Чрноменски Лугови на левој страни велике реке Марице.{S} Лугови се 
ватре навише уз поток према Чрноменским Луговима.{S} Кад коњаник би крај ватре, одломи се комад 
 па је показа јунацима.</p> <p>Тома узе лук и тетиву и, нанишанивши, пусти.{S} Па не часећи ни  
о гост мудријем.</p> <p>— Надмудрио сам лукаве саветнике немоћног и поводљивог цара — одговори  
 збачени царски намесник у манастиру, а лукави Тома Теологита продужио је своје напредовање у с 
кад најгора рђа међу њима паде.{S} Грче лукави, то ти је плата за услугу, што си поганом туђину 
дневном бављењу своме и не виде.</p> <p>Лукави учитељ бирао је сваког дана по што шта необично, 
</p> <p>Јевронос-бег размишљаше, а Тома лукаво додаде:</p> <p>— Или још боље: не мора Лала-Шахи 
 његовога стрица Момчила.</p> <p>Кад се лукаво Грче напило најлепшега вина, напевало и науживал 
 потуљених очију, које као да сакриваху лукавство, што одаваху црте лица а особито доња вазда п 
<p>Гонилац напреже слух.</p> <p>Потмула лупа преста па опет наста.{S} Бегунац је сишао с моста, 
оре и доле.</p> <p>На један пут стаде и лупи руком о руку:</p> <p>— Она је!</p> <p>Стојећи тако 
аво напред истуреним.</p> <p>Страховито лупи, звекну и јекну нешто.</p> <p>Верна животиња размр 
 размрскати се о стење или онесвеснути, лупивши о старе грмове.</p> <p>— Ако!</p> <p>Он само то 
узбуњене природе зачу се топот потмулом лупом</p> <p>Бегунац је наишао на мост.</p> <p>Гонилац  
ужби деспота Угљеше, где се после дужег лутања по српским областима на послетку скрасио.</p> <p 
ет и да се једном скрасим после толиког лутања.{S} Та ја бих се могао и оженити и бити ћесар у  
на рудничког.{S} Обилазио је и околину, лутао по обалама жегљиговске реке, посматрао њено ушће, 
а не знаде по мраку право упутити, и он луташе и даље по логору с оштрим копљем и ножем у руци  
ио на свом путу за Жегљигово.</p> <p>Он луташе и онда, кад у логору све спаваше тврдим сном.</p 
даје.{S} Тамо бејаше Ана, Мара, Јелена, Љуба и Видосава.</p> <p>— Учинио сам по жељи властеле,  
ошао из свога манастира.</p> <p>Угљеша, Љуба и Мара одоше на кулу, која је млину и његовим згра 
тос, од смрти Војихнине.</p> <p>Угљеша, Љуба и Мара измицаху у разговору напред, а за њима се ж 
итој госпођи то је и пошло за руком.{S} Љуба је расла, црпући у души своје мајке благост и тихо 
бе, и шта је препатио племенити витез — Љуба показа на Гојка — и други јунак, Рајко, а душу њег 
"142" /> <p>Ана од чуда клону и седе, а Љуба јој задовољи прву радозналост.</p> <p>Ана једва ве 
ошао, мили господару мој! — поздрави га Љуба.</p> <p>— Буди ми срећна и здрава, деспотице моја! 
већ петнаест година, како си ми постала љуба верна.{S} И ко зна, колико би душа моја више страд 
д силног посла данашњег уморан? — упита Љуба Угљешу.</p> <pb n="100" /> <p>— Не знам, добра мој 
ешина војска а са њом Угљеша, деспотица Љуба и војвода Богдан, човек у најбољим годинама, осред 
 имала цела дружина сакупити, деспотица Љуба већ бејаше тамо стигла.{S} Али Угљеше и Томе Теоло 
ње и дозивање рогом ловачким, деспотица Љуба оживе, очи јој светлије погледаше а груди се бурно 
ећ у велико зашло у јесен.{S} Деспотица Љуба очекивала је Угљешу, да је врати у Сер.</p> <pb n= 
ђујући војну силу своју.{S} А деспотица Љуба проводила је по неколико часова на високим градски 
— А сада и најбоље ! — додаде деспотица Љуба, па продужи: — Добра мајко!{S} Није једна суза кан 
јко, надгледати посао, — рече деспотица Љуба.</p> <p>— Заједно ћемо са Маром.</p> <p>— Али, мај 
две монахиње.{S} Једна бејаше деспотица Љуба — сада већ монахиња Јефимија, а друга њена сестра  
ише.</p> <p>У дворану ступише деспотица Љуба и војвода Гојко.</p> <p>— Опростите, али не долази 
ајем, ено је! — брзо одговори деспотица Љуба — она је и сада онако сјајна и чиста, као вазда до 
позлаћеним рогом ловачким; ту деспотица Љуба и лепа Мара на обученим коњима својим са лаком стр 
, но што је мислила...</p> <p>Деспотица Љуба приђе ка њима.</p> <p>Монах Исаија приповедаше, да 
а природа чисто оживе.</p> <p>Деспотица Љуба није ишла са ловцима само из обичаја да се увелича 
ти, тихи и нечујни.</p> <p>Деспотица се Љуба за часак повуче у самоћу, помоли се по ново Богу,  
оватих доживљаја њених, Ана, а још више Љуба, блажила је тугу у мудрим речима ученога Исаије.</ 
ест, она ће ти много причати, — продужи Љуба — па ћеш знати онда, и шта је могло бити с нападом 
а, кад и ти, светли деспоте! — одговори Љуба.</p> <p>— Овде на кули мотриљи? у ово доба?</p> <p 
хотице погледа на звездано јато.</p> <p>Љуба то спази, а он јој, да је преухитри, рече:</p> <p> 
сам се на малом острву у Архипелагу.{S} Љубав ме, чиста љубав, дала свету, па зато не запамтих  
ретварам у завист, јер је така завист — љубав неодољива!</p> <p>— И ево овде, у осами ових гора 
— Видосава се сети Маре, и несавладљива љубав према њој и болећивост у тешком положају њеном пр 
 велим, да се делови спасу но да све за љубав целине иде у пропаст.</p> <p>— Видиш, — продужи У 
 неверу.</p> <p>„А шта је друго витешка љубав и ратна судбина?</p> <p>„Плаве су очи бескрајно н 
острву у Архипелагу.{S} Љубав ме, чиста љубав, дала свету, па зато не запамтих родитеље.{S} Иде 
је миле цитре.{S} Кад сам љубио, она је љубав славила; кад сам са љубави плакао, она је јецала; 
Видосави да не треба више тајити од Ане љубав између Маре и Гојка.</p> <p>И она рече Мари.</p>  
ао сам права на неограничено поверење и љубав њихову, и ћесарицу ћу уверити да су нападачи били 
 би циљала да баци сенку на искреност и љубав нашу.{S} Тога не може бити, јер таким сумњама нем 
да обнажи лисно дрво, не могу замрзнути љубав моју!</p> <p>— С Богом, мили гласниче!</p> <p>И М 
војсци ћесаровој.{S} Лагано и неопажено љубав је освајала срце Љубојево, док га није потпуно ос 
г господара, па је страховао и за своју љубав.{S} Често је са високог бедема крстопољског погле 
ни, као што си сам.{S} Тражио си невину љубав, да канџама раскинеш.{S} Али си нашао судију!</p> 
ству нашем будио у мени не само осећања љубави већ и поштовања.{S} Он је у речи мудар, умом окр 
љубио, она је љубав славила; кад сам са љубави плакао, она је јецала; кад сам пехаре празнио, о 
ти, благе и тихе ал’ сталне и неменљиве љубави.</p> <pb n="157" /> <p>„Па опет, опет — пољуби ц 
д!</p> <p>И Гојко је свим жаром пламене љубави своје загрли, притиште на груди, и на чело јој с 
ална у сјајности — она је звезда мира и љубави!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18930 
 се борише с једне стране супарништво у љубави, уверење да Гојко није без кривице и свикнутост  
а.</p> <p>Ана је Јелену примила са свом љубављу материнском.</p> <p>— Богу хвала што ми је дао  
рилично окорелога ратника, створи меког љубавника, благе душе, тихих и срдачних жеља.{S} Па ипа 
неко наишао и на ту тајну стазу сазнања љубавних снова Љубојевих.{S} А то је био главом препред 
личају, како односе мегдане на бојном и љубавничком пољу ?{S} Не!{S} У овим је крајевима један  
дужи Тома — али наиђох на читаву заседу љубавничку.{S} Похватао сам тичице!{S} Ти ме, без сумње 
е, Тома се показиваше према свима веома љубазан а према Мари и сувише пажљив.</p> <p>За време в 
 снахо, — осмехну се Вукашин — код таке љубе није тешко Угљеши бити велики!</p> <milestone unit 
звишена ћесарице и драга нам мајко миле љубе наше! — отпоздрави је Угљеша узевши хлеб и со.</p> 
ет његова десна рука, отац његове верне љубе, ћесар Војихна, који као полузависни господар Драм 
— Дренопоље пало!</p> <p>Туга деспотице Љубе чисто стаде.{S} У њој плану жар свеснога частољубљ 
нима ћесарице Ане, о мудрости деспотице Љубе, о благости и доброти лепе рођаке дворске Маре.{S} 
 дана по жељи свих а нарочито деспотице Љубе Угљешине, кћери Војихнине и Анине, која је часове  
 Ану, Угљеша се окрете и пође са њом ка Љуби.{S} Тада пусти старицу па се са деспотицом од срца 
Ја јесам, слутио сам и наслутио, да она љуби Гојка војводу.</p> <p>— Али ја рекох, Рајко —</p>  
 је, спасао је себе, и казао јој, да је љуби.{S} Не послуша ли — он ће погинути а она увенути.< 
је?</p> <p>„Ако си јунак од мегдана, ти љуби црно око и црно вино пиј!</p> <p>„А ако душом пева 
о краја пажљив према Угљеши и деспотици Љуби, Тома је знао да та пажња иде само у корист његову 
покојни господар Војихна, и о деспотици Љуби, која је дошла на погреб свога оца.{S} Говорило се 
ајући на махове, причати Гојку о својој љуби а његовој мајци, која је рано умрла и коју Гојко н 
, кад сам стрељао орла пред ћесаричином љубимицом.{S} Не плаши се, али — и повери ми се, — рече 
ити без ове моје миле цитре.{S} Кад сам љубио, она је љубав славила; кад сам са љубави плакао,  
>— Јесте, драги господару!</p> <p>— Да, љубо моја, сјајнија ал’ само зато, што јој даје јачег с 
у срећну звезду своју...</p> <p>— Ходи, љубо моја — прекиде је Угљеша — погледај на оно звездан 
 ја више не двоумим.{S} Ти га се сећаш, Љубо.{S} Једне је вечери ненадно пао у Сер.{S} Ја сам п 
и непотпун, али у толико више тужан.{S} Љубо, ти ћеш ми послати из Драме што пре опширније.</p> 
ан неким чудноватим осећајима.</p> <p>— Љубо! — рече у име исповести деспотици — јуче сам у лов 
руди, које се снажно надимаху.</p> <p>— Љубо, кол’ко си добра! — проговори Угљеша. — Ти се брин 
шљао, па онда зовну деспотицу.</p> <p>— Љубо, — рече јој он — ти знаш, о чему се мисли моје бав 
> <p>За тим она бризну у плач.</p> <p>— Љубо! — рече јој Угљеша после неког времена. — Буди хра 
огледа је право у очи, и рече:</p> <p>— Љубо, тебе се више тичу.{S} Буди храбра!</p> <p>Она се  
неш за ме.{S} Немаш разлога, верна моја љубо!</p> <p>— Имам, господару.{S} Зар без разлога мисл 
<pb n="100" /> <p>— Не знам, добра моја Љубо, — одговори Угљеша. — Али кад ти велиш, без сумње  
 — преклињем те —</p> <p>— Устани, мила љубо моја — зваше је Угљеша, дижући је. — Заборави ову  
 ограду, мало пре стајао.</p> <p>— Мила љубо моја!{S} Казаћу ти чисту истину, и ако ми је немил 
, војводо, не тражиш лова? — упита Тома Љубоја, седнувши до њега.</p> <p>— Слабо.</p> <p>— Ни ј 
и је Гојко добар пријатељ? — упита Тома Љубоја. <pb n="38" /></p> <p>— Јесте — или управо био.{ 
и ли примио заповедништво? — упита Тома Љубоја.</p> <p>— Јесам, и већ сам почео издавати запове 
рега.{S} Ту, крај једног студенца, нађе Љубоја, који се у самоћи одмарао.{S} Љубоје је некада б 
ћи ове двојице стајала је снага Рајка и Љубоја, честитих јунака, који се готово допуњаваху у ка 
 само Гојко.{S} Њена је лепота занела и Љубоја, заповедника градске страже и ваљаног момка у во 
</p> <p>— Брате! — писну Рајко и загрли Љубоја.</p> <p>— Ћефалијо, носи овај преломљен мач краљ 
ћо!{S} Прости јуначе! — и Богдан загрли Љубоја.</p> <p>— Војводо — с Богом — војводо... и Љубој 
е Богдан. — А твоја, витеже? — упита он Љубоја.</p> <p>Љубоје изнемогао и блед, држећи се усиље 
бојица ћутаху.{S} Гојко је оштро гледао Љубоја, коме не бејаше лако.</p> <p>Кад се по гласу, ко 
трилиског и наше лепе кнегињице.</p> <p>Љубоја текну у срце, а Тома додаде:</p> <p>— Нисам се н 
 својим старим друговима и пријатељима, Љубоје причаше:</p> <p>— Сваки мора да одболује снове м 
авши сам, чим је отишао Тома Теологита, Љубоје се повуче и размишљаше о немилим догађајима, што 
дошљака.{S} А пијући у друштву са њиме, Љубоје је бивао све ређе са старим друговима својим.</p 
нао да гвожђе ваља ковати док је вруће, Љубоје — што му је Тома реко да им треба хитати, а прат 
о, да је старешина страже збиља отишао, Љубоје рече Гојку:</p> <p>— Војводо!{S} Док си ти тамно 
ети немилости господареве; ту су Рајко, Љубоје и друге војводе.{S} За њима а покадшто и поред њ 
но.{S} Трже мач и ступи корак назад.{S} Љубоје бејаше са свим изненађен, у забуни извади и он б 
ђе Љубоја, који се у самоћи одмарао.{S} Љубоје је некада био страсан ловац, а од неког је доба  
лабо помишља на свијање гнезда свога, а Љубоје је и о томе размишљао вазда а у последње доба и  
ојвода Гојко ослобођен веза? — упита га Љубоје.</p> <p>— По твојој заповести војводо, још јутро 
пота и реци му: „Велможа Тома и војвода Љубоје отишли су у Драму, куда их је узвишена ћесарица  
е потраја дуго.</p> <p>После неког дана Љубоје доби од Ане заповест, да Гојко дође у Драму али  
Драму.</p> <p>— Зашто? — зачуђено упита Љубоје.</p> <p>— Тако захтевају и наши и општи послови. 
 најбољи део драмске војске.</p> <p>Кад Љубоје уђе у логориште и поздрави ратнике са старом ћес 
им жељама.</p> <p>Тома је мислио, да је Љубоје већ у његовим рукама.{S} И одиста се Љубоје све  
положење, да одмах пођем.{S} Војвода је Љубоје са мном.</p> <p>— Добро, он нека га за сад и зам 
/p> <p>Па челу витешког похода јахао је Љубоје у богатом злаћеном оделу војводском с високим ка 
ињено.</p> <p>Тога дана у вече седео је Љубоје у својој соби, која је била слабо осветљена.{S}  
ојила.{S} Али то није нико знао, јер је Љубоје и самог себе обмањивао уверавањем, да је то тек  
је већ у његовим рукама.{S} И одиста се Љубоје све више лепио уз тога, дотле немилог му, дошљак 
како и не прекидаше, па ни онда, кад се Љубоје заустави на празном пољу, где је имао улогорити  
 али и обрадова, па и не запази како се Љубоје чисто устезаше да се са њим пољуби.</p> <p>Гојко 
 и вама, што сте ми га донели!{S} Брате Љубоје, хвала ти на замени!</p> <p>За час су војничка п 
буду ту, да нас уморне прихвате, — рече Љубоје.</p> <p>— Добро, хајдемо.</p> <p>И они обојица п 
, ми морамо отвореније говорити, — рече Љубоје. — Ти си постао заточеник, што си на велможу диг 
наци мога чина?</p> <p>— Ето их, — рече Љубоје показујући на застор — који је о зиду покривао ш 
> <p>— Као и себи самом! — искрено рече Љубоје.</p> <p>— Онда је са њим лако!</p> <p>— Али и Го 
је могућно! није истина! — одлучно рече Љубоје, а Тома чисто уплашено похита:</p> <p>— И мени и 
уку.</p> <p>— Зашта? —изненађено питаше Љубоје.</p> <p>— Да постигнеш срећу, за којом жудиш, —  
> <p>— Војводо — с Богом — војводо... и Љубоје клону на коња.</p> <p>Рајко га прихвати, па га с 
>Дошавши близо драмског подграђа Тома и Љубоје пустише коње ходом, па наставише раније прекинут 
утака изиђоше из града на коњима Тома и Љубоје са једним пратиоцем коњаником и окретоше јужним  
итом морао журити.</p> <p>За тим Тома и Љубоје седоше на своје коње и пожурише се.</p> <p>Било  
тече, заповедник градске страже у Драми Љубоје и Рајко, трилиски ћефалија.</p> <p>Другови су се 
ам почео издавати заповести, — одговори Љубоје.</p> <p>— А стража вечерас?</p> <p>— Ја сам је в 
ода?</p> <p>— Војвода Гојко, — одговори Љубоје одмах.</p> <p>— Нисам, — рече Гојко. — Где ми је 
остане за кратко време у Крстопољу, док Љубоје не обавести ћесарицу о свему.</p> <p>Али то не п 
чићима јуначке крви...</p> <p>— Војводо Љубоје! — грмљаше Угљешин глас с коња, — где је најбоља 
 од важнијих вођа очекиваше се само још Љубоје.{S} Он стиже баш онда, кад се у граду поведе реч 
е и сутон ухвати.</p> <pb n="134" /> <p>Љубоје оде у град, у коме је до сада већи део свога слу 
ом градске страже.</p> <pb n="79" /> <p>Љубоје махну руком и старешина се удали.{S} Обојица ћут 
убоју:</p> <p>— Војводо, напред!</p> <p>Љубоје крочи један корак напред, али стаде и оста непом 
воја, витеже? — упита он Љубоја.</p> <p>Љубоје изнемогао и блед, држећи се усиљено у седлу, пог 
уштајући прву стрелу, задрхтала.</p> <p>Љубоје, чувши те речи, мрко окрете лице у страну.</p> < 
ћу, за којом жудиш, — рече Тома.</p> <p>Љубоје се зарумене: <pb n="39" /></p> <p>— А од куда ти 
Тома, смешећи се, па ободе коња.</p> <p>Љубоје се пожури, да не изостане за њим, јер их и прати 
љенијих које су већ биле стигле.</p> <p>Љубоје је довео на хиљаду ратника.</p> <p>Па челу витеш 
догађај са Маром у горској кули.</p> <p>Љубоје прочита и задрхта:</p> <p>—Ужасно! —викну он. —  
да ће се све ипак добро свршити.</p> <p>Љубоје је и даље остао заповедник у Крстопољу, и с њим  
 тамо на извору ту везу пресећи.</p> <p>Љубоје ћуташе, а Тома се нешто замисли, па онда прекиде 
лози попустише пред овим другим.</p> <p>Љубоје зовну старешину градске страже.</p> <pb n="78" / 
ћу, али ако он не хтедне бежати?</p> <p>Љубоје се замисли.</p> <p>— Рећи ћеш му, да га позивам  
гита.</p> <pb n="41" /> <p>Један поглед Љубојев, где је осећај отео узде разуму, био је довољан 
горским потребама.</p> <p>Витешки одред Љубојев ушао је у драмско логориште лагано и свечано ок 
аху ићи тако далеко као сањалачке жудње Љубојеве.</p> <p>— Она је играчка за забаву у овом град 
сак се у пољу забелеше нови лепи чадори Љубојеве војске.</p> <p>Логорске ватре плануше, свирка  
а ту тајну стазу сазнања љубавних снова Љубојевих.{S} А то је био главом препредени Тома Теолог 
гано и неопажено љубав је освајала срце Љубојево, док га није потпуно освојила.{S} Али то није  
.{S} То бејаше војвода Богдан с Рајком, Љубојем и још двојицом својих пратилаца.</p> <p>Они иђа 
 оде, а мало после и Тома се састаде са Љубојем.</p> <p>— Јеси ли примио заповедништво? — упита 
е био добро расположен.{S} У друштву са Љубојем, заповедником градске страже, Тома бејаше прили 
пеница се чу шкрипа.{S} Неко долази.{S} Љубоју срце јаче закуца, а у лицу се за часак промени.< 
 поздравила да управу у Крстопољу преда Љубоју, јер је он потребан Драми.</p> <p>Гојку засија л 
о. — Узми, твоје је!</p> <p>Гојко приђе Љубоју, који га ухвати за руку и посади до себе.</p> <p 
а пута од Драме ка Крстопољу, Тома рече Љубоју:</p> <p>— Гојко је бунтовник, који спрема Крстоп 
>И пође на Гојка, заповеднички викнувши Љубоју:</p> <p>— Војводо, напред!</p> <p>Љубоје крочи ј 
га скидоше, и спустише на земљу.</p> <p>Љубоју се лице смрачи, загледа се у Рајка непомично, ма 
p> <p>Мара је истински тужила са Аном и Љубом за преминулим ћесаром.{S} У црном руху са распушт 
е, Угљеша се појави на прозору с Аном и Љубом, а свет их весело поздрави, па, пијући и певајући 
 часовима књижевне забаве са деспотицом Љубом читао би јој одломке из свога превода богословски 
узрујан пред мудром и добром деспотицом Љубом.</p> <p>— Познајеш ли још у оном звезданом јату м 
јој он.</p> <p>За тим узе Ану с десна и Љубу с лева од себе и пође с њима.{S} Кад приђе осталим 
се трже, окрену и, спазивши своју драгу Љубу, пружи јој руке.</p> <p>— Деспотице, од куда ти ов 
и, долазио је да води своме двору своју љубу, па је, на послетку, и као врховна поглавица обила 
оју усредсредио у помисли, да деспотицу Љубу непрестано обасипа хвалом, услужношћу која не би л 
е.</p> <p>Ћесарица Ана држећи деспотицу Љубу за руку изиђе два, трн крока напред, а Угљеша скоч 
наишли на нападаче и у опште на сумњиве људе.{S} Али није заборавио и да им тачно означи места, 
в <pb n="175" /> своју!{S} Ја волим ове људе.{S} Ја ценим војводу Богдана.{S} А он је, мож’да д 
о наименовање доноси.{S} Брзо је познао људе и проценио је.{S} Једне је више призивао, друге из 
 у логору синоћ.{S} У граду су многи од људи били поспали, а од женских нико будан не бејаше.{S 
т Гојку.</p> <p>Њих су опазили Анђелови људи, те се, поремећени и пропашћу Анђеловом, склонише  
трељајући очима Тому — мисли, да су сви људи покварени, као што си сам.{S} Тражио си невину љуб 
нда, кад погине Гојко, нека други твоји људи нападну на ћесарицу Ану и њену лепу поћерку.{S} Ја 
} Међу њима је било честитих јунака али људи, који нису имали ни куће ни кућишта.{S} Они једва  
а, ушли су у ту одају неки непознати ми људи.{S} Нисам их ни опазила.{S} Они ме ухватише, затво 
нао, да оно нит’ је кућа, нит’ је у њој људи, где гусле не гуде!{S} Ако си ти Богме без тога по 
 али се на њих ишло весело.{S} Млади су људи веровали, да Душанову војску нико <pb n="104" /> н 
ећен и велики храм у Драми.{S} Стари су људи говорили да се сећају како им је причано, да је ов 
е пешке борили.{S} Цео поход завршаваху људи, који су водили товарне коње с војничким и логорск 
окорност царици матери Јелени, и својих људи, који дођоше у земљу, до скора под јаким утицајем  
а срећа?</p> <p>— Знам, јер умем читати људска срца.{S} Ти си ме чудно погледао у једном тренут 
ицима од мегдана, а натопљеном потоцима људске, и српске и турске, крви.{S} Пусто чадорје стоји 
матицом, расецајући таласе велике злобе људске, ја се и сама челичим, а неки свети огањ душу ми 
хор утишаваше по кад што својом јачином људске гласове, доносећи мало после са далеких крајева  
Алах, ил-Алах!</p> <p>То не бејаше глас људске питомости и срца, које зна да није вечито.{S} То 
 Ти си сада у незгоди: и по Божјим и по људским законима ти би сагрешила, ако ускратиш оцу на с 
вој, да буде тумач мисли и грешних жеља људских пред лицем Господа Бога!</p> <pb n="145" /> <p> 
говарамо.{S} Мој Угљеша, кад не би било људских грехова више но што има врлина, сви би се ти ст 
>— Још су ми близо дани варљиве среће у људском животу, још су крваве ране на души мојој.{S} Јо 
Туђина је нестало, отишао је, без сумње љутит, што му се жеља ни у колико није остварила.</p> < 
јде, заслужи више!</p> <p>Онај се, мало љутит, крете и подвати ногама земљу, а дружина га радос 
чуло.{S} И док су неки нагађали, шта ће љутити Костадин урадити са смелим монахом, дотле је дој 
ати.{S} А ти нападачи, срећно одбијени, љутито су се бацили на подбадача Гојка, и са њиме своје 
p> <p>— Тебе није требало ни повести! — љутито одговори Богдан.</p> <pb n="173" /> <p>— Вараш с 
ликога цара.{S} С тога, кад дође на ред љутња на многе неугодности, које се данас осећају због  
пот Костадин не само да не попусти, већ љуто прећаше и рударима и монаху.</p> <pb n="170" /> <p 
потомци изгинулих Срба на Срб-синдигију љуто ће нас казнити.{S} Нама ће Алах ускратити милости  
сушта крв, а ја ту пену хватам, море ме љушка, а ја спавам.</p> <p>— Врло добро, старче! — весе 
се старац.{S} Ево сна, па га тумачи.{S} Љушкао сам се на облаку дуго, дуго, док ти се облак као 
скога Залива.</p> <p>Па онда узима и са̑м тежак камен од петнаест ока и њиме проба подбацивање. 
грчки.</p> <p>Онај се изненади, па и са̑м одговори грчки.{S} Тома брзо притера свога коња ка во 
ахну руком својима, да одседну, па и са̑м сиђе с коња.</p> <p>Док су се остали чудили, шта то м 
водо, — заврши старац — хоћу ли и сада, ма да сам у овим годинама, што год вредети на бојном по 
века човечјег.{S} Не губимо времена.{S} Ма шта било — и Тома бацивши листак диже руку да такне  
преухитри, рече:</p> <p>— Не бој се.{S} Ма какве ми гласе поклисар донео, одмах ћу доћи, да ти  
љан да пробуди сумњу Томину.{S} А једна ма и најмање основана сумња кадра је била привући сву п 
едали да из напабирчених делића саставе ма и непотпуну слику.</p> <p>Највише је пак светлости н 
воју — одговори Тома — у нади, да ћу је ма и накнадно заслужити.</p> <p>— Добро, — рече Угљеша. 
олили да подсети Костадина на погодбу и ма њихово право, да само за себе копају а деспоту да да 
е да избегне.</p> <p>— Ипак ће га стићи ма кад.</p> <p>— Али он одлази да смишља и извршује нов 
 оставише коње, из којих је била читава магла од паре, па се почеше одвајати у омање ловачке гр 
же ли се на <pb n="40" /> далеко прамен магле и путне прашине, у њему срце силније закуца и он  
<p>Четвртога се јутра забелеше далеко у магли врхови тврде Драме.</p> <p>— Ја идем путем крстоп 
аква помоћна војска, па кад би далеко у магли или у облаку од прашине разабрала, да је војска,  
.{S} И после прве силне жалости наступи мајина тужног и тихог размишљања.</p> <p>— Гладног нахр 
ву наишао иа дрво са тичјим гнездом.{S} Мајка је младунаца била недалеко одлетела, мож’да је от 
и како су јој се тужним писком одазвале мајка и сестра Мара — па је у њиховом друштву наступила 
 је то било са свим случајно.{S} Док се мајка бринула за добро са једне стране, прилазило је зл 
а погребну песму!{S} Она ми је И отац и мајка, и брат и сестрица!{S} Она ми је једино благо!{S} 
.{S} Љуба је расла, црпући у души своје мајке благост и тихо суђење а у витешком карактеру свог 
 и одрасла у нези свога доброг оца, јер мајке, тужна, ни запамтила нисам.{S} Галипоље су Турци  
>— Заједно ћемо са Маром.</p> <p>— Али, мајко, — сети се деспотица — је си ли тамницу отворила? 
 <p>— Онда нека буде.</p> <p>— А ја ћу, мајко, надгледати посао, — рече деспотица Љуба.</p> <p> 
аде деспотица Љуба, па продужи: — Добра мајко!{S} Није једна суза канула у твојој кући због тог 
нам буди, узвишена ћесарице и драга нам мајко миле љубе наше! — отпоздрави је Угљеша узевши хле 
ме хвалио.{S} Кад му је Рајко са својом мајком дошао једном у посету, Момчило је у велико био у 
ком Маром, — која је, изгубивши и оца и мајку у једној опсади Мосинопоља, места на путу из Крст 
воје подигне и оплемени.{S} Заузимљивој мајци и разборитој госпођи то је и пошло за руком.{S} Љ 
, причати Гојку о својој љуби а његовој мајци, која је рано умрла и коју Гојко није ни запамтио 
ст!{S} Бог је био милостив нашој доброј мајци.{S} Он је њу примио пре но што је могла чути црне 
и, узвишени деспоте.{S} Не бих се ногом макао из ових тврдих зидина, кад не бих веровао у успех 
 своме стану он скрете поред двора и на мала врата уђе у велики дворски врт, који се на крају з 
мо право ка Дренопољу.{S} Али има једна мала незгода.{S} Краљ Вукашин је скупио своју војску у  
> <p>Било је пола ноћи, кад се споредна мала градска врата с јужне стране отворише, да пропусте 
ти и до Драме, не толико ради господске малвасије колико ради виђења са својим врсницима Војихн 
градских занатлија, стегоноша, велике и мале властеле — бејаше задовољна, што ће се кренути про 
а наступила од тог доба.{S} Галипоље је мален али јак град.{S} Он је бранио прелаз из Азије ова 
емима градским једна му рука пружи кроз мален отвор ноћне стражаре киту поменка.{S} Он брзо узе 
/p> <p>За час су војничка посада и онај мален број крстопољских становника знали, да су добили  
а и изиђе на горњи бој, где су биле две малене собе са једним предсобљем.</p> <p>— Станује ли к 
а је у мислима провалију, испод које је малени поток квасио велике стене, а на врху провалије у 
врбу, лако обележену на ђерђеву у место маленог крина, који је у почетку хтела.</p> <p>Пуна теш 
је свуда становништво мешовито.{S} Није мали број оних, што су остали на своме дому, кад је виз 
о изиђе из двора Анина, где је био неки мали ратни савет.</p> <p>На пољу је била слаба месечина 
ре, добро му познате, грчке крчме један мали одред богато одевених коњаника турских.{S} Они се  
b n="25" /></p> <p>Рајко стиже Гојка на малим каменим степеницама.</p> <p>— А зна ли за твој не 
де, и, држећи у десној руци нож, приђе, мало погнут, на један корак до Рајка, исправи се, измах 
онај ми туђин досађује.{S} Видосава је, мало изненађена, запита:</p> <p>— А чим, чедо моје?</p> 
за камени сто, до кога стајаше, а усне, мало отворене, размакоше се, готове да одаду и смех и п 
S} Хајде, заслужи више!</p> <p>Онај се, мало љутит, крете и подвати ногама земљу, а дружина га  
амни.{S} А на супрот њој, ено погледај, мало даље на истоку звездано се јато множи, а сјајна је 
крају, где је, наслоњен на малу ограду, мало пре стајао.</p> <p>— Мила љубо моја!{S} Казаћу ти  
 у суморном расположењу.{S} После оних, мало веселијих, дана по доласку Угљешину у Драму дошло  
около.</p> <p>— Није наше вино тако.{S} Мало је боље, а ово је из Пловдина од лозе пловдинке.{S 
а зајеца.</p> <p>— Јуначе, — додај ми — мало воде — прозбори Угљеша.</p> <p>Гласник захвати у л 
и се јавиш.{S} Иди.</p> <p>Анђео оде, а мало после и Тома се састаде са Љубојем.</p> <p>— Јеси  
Драме.{S} Благо њему!</p> <p>Ућуташе, а мало после Рајко додаде:</p> <p>— Ал’ са чим се ја враћ 
шли дани прве жалости у двору Анином, а мало за тим отишао је и Исаија, обећавши да ће чешће по 
дан пут, два пут па онда и трећи пут, а мало после чу се звека ланаца на покретном <pb n="11" / 
се наслонише на руке подлактивши се, да мало продремају.{S} Певци учесташе.{S} Знак да је скора 
об свој.</p> <p>У том и зора забеле; за мало — па видело поче јаче освајати.</p> <p>Хладан је в 
 других страна почеше свој посао.{S} За мало па се већ чује лајање паса, кликтање, одјекивање л 
"SRP18930_C19"> <head>XIX.</head> <p>За мало дана стиже у Драму и Угљешина војска а са њом Угље 
ању буде прошлост.</p> <p>А једна засја мало јаче, и он на њеном сјају виде последњи преступ св 
гледа.{S} Огртач му се са десног рамена мало спустио, те се у сумраку видело, како му мишица на 
 да је једна моја стрина видела, истина мало по из даље, и саму свету Софију цариградску?{S} Шт 
head>XIII.</head> <p>У Серу држи Угљеша мало породично веће, па коме су само он и брат му краљ  
 се на њ попе.{S} Леже по њему, послуша мало, па се прекрете на страну, одгурну се рукама и у в 
 Томо о другима мислио.</p> <p>Гојка је мало знао, али по Рајку, који му се не допадаше ни мало 
и нижега реда женску.</p> <p>А и она је мало зачуђена стала пред непознатог јој витеза, кад ју  
о си.</p> <p>— Што ?</p> <p>— Ваљало је мало размислити.</p> <p>— Размислио сам и нашао, да ми  
 налазе. <pb n="14" /></p> <p>Угљеша се мало намршти, а Тома брзо додаде:</p> <p>— Али ја ипак  
на од лозе пловдинке.{S} Наточих кад се мало позабависмо тамо, док Азијате у град сатерасмо.</p 
ше отворено, незамишљено.</p> <p>Кад се мало после куцну пехарима са својим старим друговима и  
 дана позне јесени.</p> <p>Одморивши се мало, оставише коње, из којих је била читава магла од п 
азбојишту, биће мио пророку.{S} Ђаур се мало опоравио, од великог је, без сумње, рода.{S} Понуђ 
а да је равно пола ноћи.{S} По оделу се мало може познати незнани ноћник, јер је тек у пола обу 
али.</p> <p>— Моја је рана лака, — рече мало после Богдан. — А твоја, витеже? — упита он Љубоја 
 вам, мученици!</p> <p>— Сестро, — рече мало после Јефимија, — сви они изгинуше за веру, за име 
говори дворанин.</p> <p>— Одавно — рече мало после Ана — није у нас постављена трпеза сиротињск 
оста је клетве на тебе пало, — говораше мало после као за себе војвода Богдан мачу.{S} Али си с 
чини да чу гласан говор.</p> <p>Скочи и мало погнут пође ка излазу из чадора.</p> <p>У том се т 
тез се враћа у ред са добро ознојеним и мало примиреним жеравом.</p> <p>Соколари драже соколе,  
 је догоревао, распламте се за тренут и мало после угаси, али Рајку послужи његова светлост, да 
ну.</p> <p>— Хајде, пожури се!</p> <p>И мало после, а певач окупио око себе чету скушалаца, кој 
е стране завршују великим потоком, који мало ниже, пресецајући пут утиче у Марицу, а још даље н 
ник и донесе гласе, којима се Угљеша ни мало не обрадова.</p> <p>Дуго је сам размишљао, па онда 
талој озбиљности, да свему томе није ни мало прилике.</p> <p>Возари стадоше пред млин и унеше д 
али по Рајку, који му се не допадаше ни мало са отворености своје, није марио ни за Гојка, сазн 
и зато, што му није ни у ком случају ни мало на путу.{S} Ани се привидно покоравао, али је сву  
аћи брата и пријатеља.{S} Не мишљаху ни мало боље ни Мрњавчевићи, Вукашин и Угљеша, о њима.{S}  
е немоћног и поводљивог цара — одговори мало осорно Вукашин. — Не заборави, Угљеша, да ми свет  
 путник, кога ова киша натера да сврати мало до тебе.{S} Из даље сам запазио ватру на овоме бре 
оји зло и ружно време, који ће натерати мало лепе а који много штетне кише.{S} Он зна, на којим 
својом јачином људске гласове, доносећи мало после са далеких крајева неразговетне звуке и леле 
ив царевине.{S} Богданово је војводство мало а и изложено је могућним нападајима и гусарских др 
упио, и да је остао у части, коју је до мало пре имао.{S} Овако — никако.</p> <p>Он овде више н 
де преко малог уског моста, који је био мало више оног места, где је она хтела на чунићу прећи. 
енуо Тома битку код Перитеориона и неко мало своје учешће у тим крвавим догађајима, Рајку се об 
 — и ако би се истини твоје песме могло мало и приговорити.{S} Ал’ ништа зато, певај!</p> <p>Пе 
ци са непријатељем.</p> <p>Томи је било мало неправо онако Угљешино истицање и одликовање ћесар 
оведник Лала-Шахин, ал’ војске има врло мало.{S} Силан је страх овладао у Дренопољу, од кад се  
српским земљама.{S} Па ипак се она врло мало мешала у управљање обласним и државним пословима.{ 
 Нисам му дао ни зевнути.{S} Да се само мало одоцних, Бог да прости ћефалију Рајка! — говораше  
тарче!{S} Ха, ха, ха!</p> <p>— Пожуримо мало ову нашу кљусад, јер смо. много заостали, — рече с 
м разгрну покисли пепео и пухор, па оно мало огња метну на суво место.{S} За тим набаца на њ та 
д ветар поче да шиба капљицама, које по мало промицаху, старац устаде и уђе у колибу.</p> <p>Це 
дворанина.</p> <p>— Нико.{S} Само се по мало одржава као свратиште господе, кад изиђу у лов.</p 
 му цео не слути.</p> <p>Бегунцу је пут мало познат.{S} Гониоцу је тек у бледом сећању.</p> <p> 
{S} Неће то бити зла намера Гојкова већ мало већа слобода, која донекле младости и приличи.{S}  
у нападе мене, стеже ме за гркљан, те у мало не зевнух.{S} У невољи измахнем ножем, и прекратим 
чивши, он нападне на старца, који врдну мало у страну, те га нож дохвати по -одећи.{S} Старац з 
 да ме копите коњске разнесу, — уздахну мало даље неко. — Да се још једном кренем, полако — ах! 
а, човек лепа <pb n="13" /> лика, црних мало потуљених очију, које као да сакриваху лукавство,  
остиви помогне!</p> <p>По том се старац мало замисли, па као за себе рече:</p> <p>— Деспот је ј 
о слабије.{S} Небо се разведравало, још мало па се с једног краја почеше и звезде показивати.</ 
има кажем што срце осећа.{S} Чуј ме још мало, и ако знам, да ти је најмилија забава, да с мисли 
оје и своје отаџбине!{S} Здрави!</p> <p>Мало доцније уђе у собу Гојко, који долажаше из Анина д 
дан среће и Божјег благослова...</p> <p>Мало после стајали су у врту Гојко и Мара.{S} Разговор  
аија продужи тихо свете молитве.</p> <p>Мало после пустињак отвори очи:</p> <p>— Благословено и 
b n="58" /> <p>— На твоју главу.</p> <p>Мало после зашкрипеше вратнице и заклопоташе точкови од 
="*" /> <p>Враћајући се једне вечери са малог излета на коњима Тома је био добро расположен.{S} 
p>— Да се боримо! — рече Видосава после малог размишљања.</p> <p>— Како ?</p> <p>— Невоље у ран 
ким платнима.</p> <p>Кад је излазећи из малог тамника ступио на последњи мост међу бедемима гра 
азговору са њом, а она га преведе преко малог уског моста, који је био мало више оног места, гд 
milestone unit="*" /> <p>У једној одаји малога двора, што се пружа као крило великог двора све  
г лова, те забаве најмилије и великој и малој госпоштини, и старим и младим.</p> <p>Ана сама ни 
вораше Томи:</p> <p>— Султан Мурат је у Малој Азији.{S} Опсео је с војском град Бигу.{S} У Дрен 
ћ седми дан, како је Војихна сахрањен у малој градској капели, а он се тек први пут нађе за то  
нутан успех, наметнувши се за намесника малолетном цару византиском Јовану V.{S} И није се каја 
таџбину, а ја ни то.{S} Родио сам се на малом острву у Архипелагу.{S} Љубав ме, чиста љубав, да 
ејаше, у планини задојила, па му, овако малом, дала снаге за четири друга.{S} Он то крије сада, 
ку и приведе крају, где је, наслоњен на малу ограду, мало пре стајао.</p> <p>— Мила љубо моја!{ 
 од Маре и у лаком је скоку нестаде.{S} Мамљена све дубље међу столетне грмове деспотица се и н 
 стрицу монаху узе и после посла у град Манастир своме добром пријатељу а моме другом оцу, влас 
S} Несуђени војно мој долазио је у град Манастир <pb n="116" /> — као што сам доцније чула — ка 
богомољама био је у то доба најчувенији манастир Светог Јована Претече.{S} Исаија је био у њему 
нах Исаија потрудио се и дошао из свога манастира.</p> <p>Угљеша, Љуба и Мара одоше на кулу, ко 
у из Сера, где је служио у цркви истога манастира, у Меникејске Горе.{S} Ту је на миру наставља 
 доцније друг Војихнин, монах Исаија из манастира Светог Јована Претече, заповедник градске стр 
.{S} А недалеко је одатле и велики млин манастира светог Јована Претече са осталим зградама.</p 
0_C25"> <head>XXV.</head> <p>У дворишту манастира светог Јована Претече сретоше се једног дана  
 И он јој онда причаше о Исаији, монаху манастира светог Претече у Меникејским Горама.</p> <p>Ј 
 и Драме, међу различитим већим и мањим манастирима и богомољама био је у то доба најчувенији м 
 Ређе се креће у последње доба из своје манастирске ћелије, а сада га је у Драму довела тужна с 
! — одговори други. — Ви, који сте били манастирски ђаци па побегли зато што не трпите мирис од 
погачом и месом а запајаху добрим вином манастирским.</p> <pb n="56" /> <p>Ветар је хујао и раз 
а време, кад је ваљало обилазити велико манастирско имање, даровано многим царским повељама.{S} 
ане, а одатле је ваљало прилично ићи до манастирског млина, где се спремала поткрепа за утруђен 
ити о њиховом одласку.</p> <p>У богатом манастирском млину добра вечера очекивала је изгладнеле 
 затекао још у млину, те није морао ићи манастиру, — говораше Видосава Мари. — То је срећа за н 
 опорављала, негована добрим сестрама у манастиру код Водена...</p> <p>На место мога поочима до 
вој живот као збачени царски намесник у манастиру, а лукави Тома Теологита продужио је своје на 
е деспотица — не свиђају певања песника Манојла Филона, и ако он велича царски престо и скиптар 
десет хиљада ратника.{S} Турска је сила мања.{S} Има нас по четворица на једнога њиховог.{S} Ал 
ковите речи.{S} Мож’да сам више дивљи а мање питом, мож’да и не личим више на <hi>твога</hi>, У 
 Гојко — бити у нашој војсци три јунака мање.{S} Али опет —-</p> <p>— Доста смо и ми Турцима! — 
 А шта ће? питаш.{S} Твоју главу, ништа мање.{S} Од јуче скота поганог вребам.{S} Дошао сад, ка 
ва се радовала Мариној срећи, а Мара је мање уздисала а више приповедала Видосави, како је она  
S} Говори, приповеда и пита, ал' све је мање, краће и мирније.{S} Још му је сва нада у јединцу  
зништво између нас и Балшића.{S} Још се мање смемо ослонити на млађега брата Балшу, господара с 
га обиталишта, које су после изводили у мање преграде, покривајући све то сламом и кровином.{S} 
Али то не опазише ни Ана ни Мара, а још мање стари дворанин, који бејаше прилично заостао у раз 
ећу и злу коб.</p> <p>Ни Видосави а још мање другима није била тајна, да од доласка Томина чешћ 
зде?{S} Бегунац за цело не, гонилац још мање.</p> <p>Век је сад дуг колико и мост.{S} Што краћи 
у Сера и Драме, међу различитим већим и мањим манастирима и богомољама био је у то доба најчуве 
 своју војску заједно с осталом већом и мањом властелом и жупанима, који вођаху своје жупе.</p> 
 оде у Анине одаје.{S} Тамо бејаше Ана, Мара, Јелена, Љуба и Видосава.</p> <p>— Учинио сам по ж 
изиђе брзо у двориште, где стајаху Ана, Мара, Јелена и Видосава, а монах Исаија причаше им нешт 
се вратила у ловачкој свити деспотовој, Мара се једва уздржала, да одмах и пред свима на двориш 
 А кад је хтео да по ново куша судбину, Мара се одлучи да и она своју срећу проба.{S} Приступил 
су полазиле стрме степенице за горе.{S} Мара пође тим степеницама и изиђе на горњи бој, где су  
игла према ономе, што држаше го нож.{S} Мара клече до Ане и склопљеним рукама мољаше разбојнике 
едалеко од куле зачу се рог ловачки.{S} Мара се охрабри:</p> <p>— Велможо, то није лепо, да се  
рихвати <pb n="85" /> онесвеслу Ану.{S} Мара не могаше ни речи проговорити.{S} Место ње говорах 
ла.{S} Наша мила Мара—</p> <p>— Шта?{S} Мара? — зачуди се Ана.</p> <p>— Јест, она ће ти много п 
ечерњи.{S} С њом пође — по њеној жељи — Мара и само један пратилац, стари дворанин Благоје.</p> 
 — Рајко.</p> <p>Тома одступи натраг, а Мара викну:</p> <p>— Спасите ме!</p> <p>— Велможо! — за 
} Видосава се радовала Мариној срећи, а Мара је мање уздисала а више приповедала Видосави, како 
 освртоше.</p> <p>Онај замахну ножем, а Мара раскиде огртач под грлом, и руком зграби, трже и о 
 жељама и даље <pb n="27" /> ишао.{S} А Мара се баш највише и паштила, да сазна његове мисли, з 
пред прорачуњена.</p> <p>Једина је била Мара, према којој је био неусиљено пажљив, па ипак и ту 
уђина, а ти ниси ни знала.{S} Наша мила Мара—</p> <p>— Шта?{S} Мара? — зачуди се Ана.</p> <p>—  
огом ловачким; ту деспотица Љуба и лепа Мара на обученим коњима својим са лаком стрелом и тулом 
 монахиња Јефимија, а друга њена сестра Мара.{S} Са њом иђаше погружена Видосава, која своје до 
е тужним писком одазвале мајка и сестра Мара — па је у њиховом друштву наступила нема тишина.</ 
p> <p>— Станује ли когод овде ? — упита Мара дворанина.</p> <p>— Нико.{S} Само се по мало одржа 
/p> <p>— Сестро, ти си плакала? — упита Мара.</p> <p>— Грехота је, али јесам.</p> <p>— И ја.</p 
ов.</p> <p>— А свраћа се овамо? — упита Мара, улазећи у собу, па видевши ловачку торбу на диван 
>— А девојка, синко?</p> <p>— Кнегињица Мара, оче!</p> <p>Старац се задовољно осмехну, па поче  
е грмове деспотица се и не сећаше да је Мара по жељи њеној очекиваше.</p> <p>— Деспотица је дуб 
ва Богу!...</p> <p>Други пут пак док је Мара тражила забаве у Видосавином приповедању чудновати 
ала вам!{S} Верујем.</p> <p>Међу тим је Мара непрестано тужила у самоћи.{S} Кад се вратила у ло 
у најближој будућности!{S} Мож’да ће се Мара и велможа са мном и тобом још и смејати свему томе 
деспотица, кажи јој да сам овде, — рече Мара и старац се удали.</p> <p>Мара приђе прозору.</p>  
гранична.</p> <p>— Води ме тамо, — рече Мара.</p> <p>То бејаше на самој ивици планинској, онде  
ош ћу да ти говорим, витеже! — говораше Мара Гојку. — Душа се моја раскравила, <pb n="143" /> п 
а сад, добра Видо, да радимо ? — питаше Мара јецајући.</p> <p>— Да се боримо! — рече Видосава п 
 свога манастира.</p> <p>Угљеша, Љуба и Мара одоше на кулу, која је млину и његовим зградама да 
 смрти Војихнине.</p> <p>Угљеша, Љуба и Мара измицаху у разговору напред, а за њима се журио, ј 
у њеном друштву — више ради ње — била и Мара.</p> <p>Врло вешти познавачи планине и свих долова 
звиждањем кроз прсте јавио, да су Ана и Мара изишле из црквице и пошле путем, двојица су стали  
свештеником.</p> <pb n="84" /> <p>Ана и Мара доста брзо одмицаху.{S} А кад дођоше до места, где 
у на морске гусаре с југа.</p> <p>Ана и Мара престрављене писнуше и стадоше, а један од оне тро 
.</p> <p>Тако је проводила своје дане и Мара у Драми, а Видосава јој је била једина утеха, једи 
<p>Мало после стајали су у врту Гојко и Мара.{S} Разговор је био жив, пун, као што им је и срце 
> <p>— С Богом, мили гласниче!</p> <p>И Мара, као и нехотице, махаше руком опраштајући се са ја 
ла је, и сама бришући сузе.</p> <p>А ни Мара ни Видосава још и не слућаху, шта се све у Крстопо 
шумарка.{S} Али то не опазише ни Ана ни Мара, а још мање стари дворанин, који бејаше прилично з 
риђе осталима, прва се руке његове маши Мара, а он јој се благо обрати.{S} После тога се поздра 
ому Војихнином доцније заузе сестра јој Мара.</p> <p>Ана је имала близу шесет година, када је В 
> <p>— А зна ли за твој ненадни одлазак Мара? — упита га тихо и озбиљно.</p> <p>— Не верујем.{S 
и неизвесности.</p> <p>Кад је један пут Мара сама у градском врту обилазила цветне садове, који 
/p> <p>— Ја ћу се силом бранити — цикну Мара.</p> <p>— Али без успеха! прекиде је Тома.</p> <p> 
реме витешких проба и пошалица забавних Мара опази како се далеко у облаку више њих вије нека г 
 — Тома Теологита.</p> <pb n="53" /> <p>Мара пребледе, а Тома, изненађен, заста за тренутак на  
C8"> <head>VIII</head> <pb n="55" /> <p>Мара је ћутала о томе немилом догађаЈу.{S} У души јој ј 
.{S} За њом се појавни Видосава.</p> <p>Мара, преплашена, лако цикну, а Гојко збуњен, окрете се 
је, ислабела, изгледала старија.</p> <p>Мара је била тада у осамнаестој години.{S} Лепа, на суп 
 му казати, да је велика невоља.</p> <p>Мара скиде с груди амајлију, која јој је на свиленом га 
о уступио своје место осећајима.</p> <p>Мара са руком на ловачком ножу одступи последњи корак д 
а опет све више удаљује од куле.</p> <p>Мара задрхта, а Тома стаде непомичан.</p> <p>Ветрић, шт 
 сношаше терет, али се и надаше.</p> <p>Мара се ипак преварила у својим очекивањима и датој реч 
, — рече Мара и старац се удали.</p> <p>Мара приђе прозору.</p> <p>Очима брзо прелете нижи део  
морао на неодређено време отићи.</p> <p>Мара је истински тужила са Аном и Љубом за преминулим ћ 
мене је овамо пуки случај нанео.</p> <p>Мара не могаше ни једне речи рећи, а Тома јој приђе још 
овериће му — тебе и твоју срећу.</p> <p>Мара се обично на таке и сличне речи зарумени, очи јој  
пита:</p> <p>— А чим, чедо моје?</p> <p>Мара је погледа право у очи, хтеде јој нешто више рећи, 
нога, који је у души највише патио — од Маре.</p> <p>Она је сад већ била потпуно уверена, да јо 
ој коси она се, слутећи плен, одвоји од Маре и у лаком је скоку нестаде.{S} Мамљена све дубље м 
 благости и доброти лепе рођаке дворске Маре.{S} Само су избегавали говор о новом заповеднику д 
гита онако непријатно растао од Рајка и Маре, ударио је косом, низ коју се лако спустио ка исто 
ас је велможа Тома ! — Видосава се сети Маре, и несавладљива љубав према њој и болећивост у теш 
е треба више тајити од Ане љубав између Маре и Гојка.</p> <p>И она рече Мари.</p> <p>У Мариној  
 која није ни без својих особитих чари, Мари срце закуца брже а груди јој се бурно шираху.{S} З 
м злочин према теби, према мени, Гојку, Мари, ћесарици.{S} Све се бејаше скупило, да се сломи н 
орао ићи манастиру, — говораше Видосава Мари. — То је срећа за нас, иначе не би стигао добри мо 
лена је одмах постала нераздвојна друга Мари, која је већ све од Гојка била сазнала, а добра Ви 
 неколико тренутака Видосава је причала Мари све, што је од Ане сазнала.</p> <p>Мари је било и  
иваше према свима веома љубазан а према Мари и сувише пажљив.</p> <p>За време витешких проба и  
 градског бедема.</p> <p>Тома се окрете Мари па јој галантно рече:</p> <p>— Ви сте то желели, и 
 <p>— Деспотица је дубоко зашла, — рече Мари стари дворанин Благоје, који заостаде као једини п 
 између Маре и Гојка.</p> <p>И она рече Мари.</p> <p>У Мариној души наступи бура.{S} Она се лом 
асти изусти Тома, и са свим се приближи Мари.</p> <p>— Ја ћу се силом бранити — цикну Мара.</p> 
и, уђе у врт Гојко, и приступи слободно Мари.</p> <pb n="90" /> <p>— Маро, — рече јој он — ти с 
Мари све, што је од Ане сазнала.</p> <p>Мари је било и сувише.{S} Она не бејаше далеко од посте 
мило отпоздрави она два сјајна црна ока Марина, која га благо испраћаху.</p> </div> <div type=" 
ома Теологита није био слеп према сјају Мариних врлина, и ако његове мисли не идоше нити+ могах 
цркве ка граду.{S} Видосава се радовала Мариној срећи, а Мара је мање уздисала а више приповеда 
Гојка.</p> <p>И она рече Мари.</p> <p>У Мариној души наступи бура.{S} Она се ломила, док је Гој 
, да стече права на милост Анину и руку Марину.</p> <p>Јако поремећен у својим намерама, Тома с 
и војна, за коју он није у ствари никад марио.{S} Тешко би у њу ступио, и да је остао у части,  
даше ни мало са отворености своје, није марио ни за Гојка, сазнавши да су они искрени пријатељи 
ске.{S} Јужну је страну граничила бујна Марица, а западна страна, од куда је дошла сила Вукашин 
 разлежу се долови, таласају се Тунџа и Марица, а врх свега фијуче ваздух као да пишти под клет 
и ли пробудио доброга господара.</p> <p>Марица тече мутна и крвава, и односи коње и јунаке, ток 
нски Лугови на левој страни велике реке Марице.{S} Лугови се са северне стране завршују великим 
тава Струме и Струмице па све до велике Марице.{S} Столица је целој деспотовини била у Серу, на 
елика потока, с истока и запада и бујне Марице с јужне стране простире се пространо и равно кра 
.{S} Поједине се чете повлачише југу ка Марици те у њој многи, тешко рањени, нађоше гроб свој.< 
ајао на обали одакле се жртва и предала Марици, узе загледати на двоје пребијен мач.{S} Богати  
да су ђаури?{S} И он се брзо склони низ Марицу, бацивши преломљени мач.</p> <p>После неколико т 
едан поток, који се, тако исто, улива у Марицу.{S} Између та два велика потока, с истока и запа 
ка Тунџи, која се код Дренопоља улива у Марицу.</p> <p>Гонилац не изоста.</p> <p>Коњи се повише 
<head>XXIV.</head> <p>У празорје паде у Марицу код самог моста, што ниже крвавога разбојишта пр 
који мало ниже, пресецајући пут утиче у Марицу, а још даље на северу упоредо са њим тече још је 
"177" /> <p>Кад се склопише крвави вали Маричини над њом, један млади Турчин, који је стајао на 
синова, нема нарочито јуначкога му сина Марка.{S} А то је штета, велика штета!{S} Марко је с бр 
рих ратника у дружини витешкога Рајка и Марка краљевог; дадох тужном гласнику са Српскога Гумна 
рка.{S} А то је штета, велика штета!{S} Марко је с браћом морао остати пред оним делом краљеве  
о на Николу Алтомановића.{S} Баш кад је Марко мислио поћи овамо — тако јавља краљ нашем деспоту 
 n="118" /> војске, које је под његовим Марком и зетом му Ђурђем Балшићем стајало према сили Ни 
алијо, носи овај преломљен мач краљевом Марку и реци, да жртве одоше брзо једна за другом! — за 
 тако дуго жуђени, пољубац...</p> <p>—- Маро, моја Маро!{S} Ти си моја са благословом Божјим —< 
и слободно Мари.</p> <pb n="90" /> <p>— Маро, — рече јој он — ти си већ моја пред Богом.{S} Али 
жуђени, пољубац...</p> <p>—- Маро, моја Маро!{S} Ти си моја са благословом Божјим —</p> <pb n=" 
нам већ све!</p> <p>— Ја сам била, мила Маро, издајица за овај мах, — радосно се пожури Видосав 
 писмо, којим му Рајко јавља догађај са Маром у горској кули.</p> <p>Љубоје прочита и задрхта:< 
еспотица Љуба.</p> <p>— Заједно ћемо са Маром.</p> <p>— Али, мајко, — сети се деспотица — је си 
/p> <p>Кад му је играчка са ћесарицом и Маром код старе црквице осујећена, Тома је био ван себе 
ута више посла у друштву с деспотицом и Маром, а Јелена, навикнута на невољу, трпељиво сношаше  
ла више повући у се и са својом нећаком Маром, — која је, изгубивши и оца и мајку у једној опса 
раме отишао не опростивши се добро ни с Маром, која је за његов ненадни и брзи полазак сазнала  
ке богобојажљивости одстојала вечерњу с Маром, а за тим се, забринуте што се вече брзо спушташе 
дан од топлијих пролећних дана у месецу марту.{S} Брижни је Гојко веселије погледао, јер му се  
овалнога изгледа.</p> <p>Дворанин уведе Мару у доњи део из кога су полазиле стрме степенице за  
о вратио свога Лабуда војнику, а сам је Мару одвео у друштво, из кога се била издвојила прилазе 
Гојкове о његовом старом оцу ожалостиле Мару, толико су је исто и умириле речи, којима јој је Г 
 Тома бацивши листак диже руку да такне Мару.</p> <p>У очима му је сијао огањ јужњачке природе, 
{S} Нападачи, изненађени, пустише Ану и Мару, и, преплашени, прескочише јарак крај пута, па ишч 
и, опет обнови коло.</p> <p>Ана затражи Мару, да и она с њима изиђе, али ње не бејаше.</p> <p>О 
!</p> <p>И док је Исаија опрезно тражио Мару и Видосаву, да их обрадује, дотле је Тома већ био  
ао 1366 кад је одрекао покорност царици матери Јелени, и својих људи, који дођоше у земљу, до с 
p>Ана је Јелену примила са свом љубављу материнском.</p> <p>— Богу хвала што ми је дао и трећу  
тва или куће наше.</p> <p>— Тако је.{S} Матија Кантакузен је томе сведок.{S} Неће порицати ни С 
> <p>— А, велиш оче, твој се брат зваше Матија?</p> <pb n="61" /> <p>— Јесте, — одговори Исаија 
} Ту у Галипољу живео је мој млађи брат Матија као трговац, који је због својих услуга, што их  
унаци, напред!{S} Није то војска силног Матије Кантакузена, коју с муком разбисте.</p> <p>Турци 
путу без игде ичега.{S} Тада је нестало Матије и његове кћери, румене јабуке и највећег блага у 
 на југу.{S} Није ли он у борби противу Матије Кантакузена изишао као савршени победилац?{S} Ка 
о судбини. <pb n="59" /> Имао сам брата Матију, који је увек говорио: док сутра постане јуче ка 
>— Не.{S} Кад видим, како јуначки дереш матицом, расецајући таласе велике злобе људске, ја се и 
енопољу, од кад се чуло, да је судар са маћедонским владарима неизбежан.{S} Деспот Угљеша живи  
аци!</p> <p>— Деспоте, ни један се неће маћи.{S} Ја сам их заклео, да својим костима створе бед 
ре, док се све о сваком не сазна.{S} На мах се одлучи, да нагласи Ани догађај у лову.{S} И она  
p>Гојкова праведна срџба попусти.{S} На мах му сину мисао:</p> <p>— Ко зна, шта је могло бити ? 
ци Јасно бејаше, да је одатле заседа на мах побегла.</p> <p>— Беже кукавице, — јасно рече Гојко 
ојко дочека Тому тако силно, да Тома на мах изгуби смелост, и баш у тренутку, кад Гојко измахну 
у савлада и преваром освоји сан, она на мах скочи, јер јој се учини да чује рог, који објављује 
вати узде од Угљешиног коња, који је на мах стао као укопан.</p> <p>— Поздрављам те, господару  
 Једна окрзну по руци Гојка, који се на мах лати мача и узде коњске.{S} Научени коњиц осети зву 
таве таласе забуне на логор, који се на мах прену из кобнога сна.</p> <p>— Оружје!</p> <p>— Јун 
 часови лете.{S} Праштајте!</p> <p>И на мах изиђе.{S} Рајко се присети, и брзо пође за њим, а о 
пље, и оно се пребацивши Гојка, који на мах клече, преби о стеновит шиљак, који се из воде изди 
ине с десне стране у врат Грку, који на мах паде, а из ране шикну крв. .</p> <p>У том и месец с 
.{S} У лицу дође тренутно блеђи, али на мах устаде:</p> <p>— И деспотица ће поћи с тобом.{S} Ић 
очи, а Властојев слуга отрча.</p> <p>На мах се искупише сви.{S} Ту бејаше Ана, Рајко, Исаија и  
је то било у једном тренутку.</p> <p>На мах се зачу бахат коњски, али се нападачи, за чудо, и н 
е спушта.</p> <pb n="68" /> <p>У тај се мах врата на њиховој соби отворише широм, а на њих ступ 
поведничко место своје.</p> <p>У тај се мах Исаија наже над самртником, па диже главу и рече мо 
, киша, што је оба коњица готово у исти мах дигоше јурећи преко расплинуте речице!</p> <p>А прв 
, погођен копљем у груди.</p> <p>У исти мах се, дохваћен џилитом, заљуља на своме коњу један кр 
а сам била, мила Маро, издајица за овај мах, — радосно се пожури Видосава.</p> <p>— Ходите, дец 
че.{S} Хтеде се окренути, ал’ јој у тај мах слуга показа осветљену собу, у коју она уђе а за њо 
и ока, које не ороси суза.</p> <p>У тај мах стражар са куле на бедему огласи да граду долази не 
убише ка југу.</p> <p>Врата се на један мах отворише, и на њима се указа — Тома Теологита.</p>  
да, као и остале, утрне.</p> <p>У један мах Рајку се учини да поред ватре пролазе лагано двојиц 
 мегдана јужно приморје.{S} Он је у два маха долазио као поклисар на двор мога поочима, и оба с 
 њене ограде.{S} Њему се одазваше у два маха слични знаци из шумарка.{S} Али то не опазише ни А 
били ближе Момчилу тврдили, да су у два маха затицали Тому са неким грчким поклисарима у тајном 
потица.</p> <p>— Да, старој омрази даје маха, кад треба на новој мисли радити.{S} Ваља штедети  
 не може учинити два пута.{S} Она тражи маха само за један тренутак.{S} Више јој не треба, јер  
е, зачуше неколико ратника у два, у три маха тутањ, налик коњског топота, и неку нејасну звеку, 
/p> <p>— А сада?</p> <p>— Само ми дајеш маха крилима осећаја и разума, да се лакше уздигну до с 
ласниче!</p> <p>И Мара, као и нехотице, махаше руком опраштајући се са јатом ждрала, који се св 
ободе коња.</p> <p>Гојко једва стиже да махне руком, па се пусти да не изостане за деспотом.</p 
е смрачи, загледа се у Рајка непомично, махну левом руком и — склопи очи.</p> <p>— Брате! — пис 
дно уверавао вођу о нечему важном, вођа махну руком својима, да одседну, па и са̑м сиђе с коња. 
ске страже.</p> <pb n="79" /> <p>Љубоје махну руком и старешина се удали.{S} Обојица ћутаху.{S} 
 <p>Вођа се све више чуђаше, па сумњиво махну главом.{S} А кад Тома продужи говор, којим је оче 
утовања у Крстопољ.{S} Разборити деспот махну главом, и рече:</p> <p>— Сумњиво!</p> <p>Али ништ 
довољно осмехну, па поче прекидајући на махове, причати Гојку о својој љуби а његовој мајци, ко 
та и клону, а он тужно додаде:</p> <p>— Мач краља Вукашина!{S} И он дакле!</p> <p>— И краљ?</p> 
 у један пут постаде све јасно.{S} Трже мач и ступи корак назад.{S} Љубоје бејаше са свим изнен 
оста.</p> <p>Они стадоше.{S} Богдан узе мач, од кога се држак са горњом половином бејаше сачува 
во, ово, што ногама газим, без сумње је мач каквог погинулог витеза.{S} Јесте.{S} Он ће ми сада 
у.</p> <p>— Војводо, сумње нема, ово је мач каквог нашег велможе.{S} Нађох га ту код моста.</p> 
ацима заблисташе сузе у очима.{S} Узеше мач и пољубише.</p> <p>— Његово је знамење! — додаде Ра 
љеши, како му ставља на услугу мишицу и мач, главу и живот, захори се велика дворана од радосно 
о склони низ Марицу, бацивши преломљени мач.</p> <p>После неколико тренутака на мост ступише мо 
n="10" /> схватити.{S} Ја у миру оштрим мач за ратне дане.{S} Кад судба мени намењује да понесе 
Марици, узе загледати на двоје пребијен мач.{S} Богати га украс бојна мача изненади, и он пусти 
</p> <p>— Ћефалијо, носи овај преломљен мач краљевом Марку и реци, да жртве одоше брзо једна за 
им изненађен, у забуни извади и он брзо мач, и ако не знађаше зашто све то бива.</p> <p>— Варал 
баш у тренутку, кад Гојко измахну да му мач са свим избије из руке — двојица га нападоше с леђа 
сече на обали узевши му остатак оштрога мача.{S} Али се жртва не јављаше више.{S} А калпаци и ч 
 пребијен мач.{S} Богати га украс бојна мача изненади, и он пусти поглед низ мутну воду, као да 
рзну по руци Гојка, који се на мах лати мача и узде коњске.{S} Научени коњиц осети звук стрелин 
<p>— Поуздаћемо се у оштро гвожђе наших мачева и копаља, — поузданим гласом рече Угљеша.</p> <p 
јске се измешаше, ломећи копља и кршећи мачеве.</p> <p>— Јунаци, овуда је пут у вечни живот.{S} 
 два напасника — причаше старац — те ми мачевима угрожаваху, док ме за врбу привезаше, па одоше 
траховито захрза, а Гојко дочека Анђела мачем, и његовом крвљу попрска песак и камење крај воде 
мржње међусобне.</p> <p>Бегунац извитла мачем више главе.</p> <p>Гонилац спреми тешки палош, др 
/p> <p>Пољуби цитру, па је одбаци, а са мачем у десници похита ограшју, где га је хладна смрт н 
добро помоћи.</p> <p>Млади певач оштрим мачем пресече жице на цитри.{S} Жице тужно писнуше, а п 
, а левом је руком био подигао корице с мачем, да му буде ближе десници.</p> <p>Томи у један пу 
—</p> <p>— Требало је да поганом туђину мачем срце потражим, и онда бих био сигуран, да <pb n=" 
 да он уђе у врт.{S} Брзо и опрезно као мачка пређе простор до ограде од врта, ухвати се за зид 
ашом војском.</p> <p>— Све је добро!{S} Мачу смо нашли мегдана.{S} Али и великом пророку Алахов 
е мало после као за себе војвода Богдан мачу.{S} Али си се ти ипак саломио у борби за Српство.{ 
Кад приђе осталима, прва се руке његове маши Мара, а он јој се благо обрати.{S} После тога се п 
Дакле ипак добро! — помисли Тома, па се маши да одбрави врата.</p> <p>— А је ли мртав?—питаше о 
о додаде:</p> <p>— Не рекох ли?{S} Нит’ ме ко добаци а камо ли пребаци!</p> <p>Приђоше други и  
гала.</p> <p>— Дошао сам сад к теби, да ме мину сви боли, свака туга, свако очајање.</p> <p>Па  
ри и јуначком скакању, а сада чекам, да ме копите коњске разнесу, — уздахну мало даље неко. — Д 
доше у шуму не рекавши ни речи.{S} И да ме грло не послужи, да добаци моје муке и невоље до бра 
аше.{S} Ти, је ли, више не страхујеш за ме?</p> <p>— Не.{S} Кад видим, како јуначки дереш матиц 
! — проговори Угљеша. — Ти се бринеш за ме.{S} Немаш разлога, верна моја љубо!</p> <p>— Имам, г 
Највише што ти могу допустити: буди уза ме!{S} Напред, јунаци!</p> <p>— Живео деспот!</p> <p>И  
 онесвешћена лежала, устала, прихватила ме је једна милостива рука.{S} То бејаше стари игуман х 
рајније склоним од ловаца, који могу на ме наићи, уђох у ове зидине.{S} Уђох да овде премишљам  
м је запазио — а то је давно било — она ме није изневеравала.{S} Бивала је све сјајнија.{S} Пре 
 провали или развуче, не знам ни ја, па ме испусти.{S} Нисам дуго летео озго, па бућнем у неку  
е зазорно, пођи са мном до оне јеле, па ме причекај на клупи, ја ћу се пожурити.</p> <p>Гојко б 
 на малом острву у Архипелагу.{S} Љубав ме, чиста љубав, дала свету, па зато не запамтих родите 
 мој био је старац, самац, а ја га, кад ме мину прва туга, весељах и оживех кућу његову.{S} Ту  
 теби!{S} Ти у мраку нападе мене, стеже ме за гркљан, те у мало не зевнух.{S} У невољи измахнем 
ао сушта крв, а ја ту пену хватам, море ме љушка, а ја спавам.</p> <p>— Врло добро, старче! — в 
 натраг, а Мара викну:</p> <p>— Спасите ме!</p> <p>— Велможо! — загрме Рајко, — шта је то?</p>  
Ја ћу вам бити на услузи.{S} Послушајте ме!</p> <p>Јевронос-бег размишљаше, а Тома лукаво додад 
ња.</p> <p>— Добро је — рече —- што сте ме звали.{S} Одмах ваља настати.{S} А зна ли што о томе 
 Невоље у раној младости мојој нагонише ме, да се са њима борим, па да их и <pb n="74" /> побеђ 
на.</p> <p>— Ни крива ни дужна ухватише ме два напасника — причаше старац — те ми мачевима угро 
 овде била међа гранична.</p> <p>— Води ме тамо, — рече Мара.</p> <p>То бејаше на самој ивици п 
о бејаше стари игуман хилендарски, који ме из поштовања према моме стрицу монаху узе и после по 
ше потресена:</p> <p>— Витеже, хоћеш ли ме њему водити?</p> <pb n="117" /> <p>— Радо од срца, с 
ле већ подносио, доста проживео.{S} Али ме ти сети младости, ти чисто врати моје године назад,  
 прве жртве против некрста!...{S} Прими ме, Господе, и опрости грешном, ал’ ја мишљах да вршим  
ми људи.{S} Нисам их ни опазила.{S} Они ме ухватише, затворише уста, и, од страха онесвеслу, од 
сада најпотребнија.{S} Онај, од кога си ме пре неколико дана спасо̑ у Крстопољу, пустиће се за  
, јер умем читати људска срца.{S} Ти си ме чудно погледао у једном тренутку, кад сам стрељао ор 
а не себи!</p> <p>— Деспоте, победио си ме Ал’ пусти мене да пре тебе погинем Отвор’те излаз, ј 
бавничку.{S} Похватао сам тичице!{S} Ти ме, без сумње, не разумеш?{S} Добро, слушај.{S} Био сам 
ајем и блеском сујетнога живљења.{S} Ти ме бар знаш!{S} Није спокојство душе моје поремећено ни 
а? томе, што ме везао за врбу!{S} Пусти ме, да му ја судим.</p> <p>— Њему?{S} Њега ти вежи за о 
ах ћу доћи, да ти их саопштим.{S} Чекај ме у ложници.</p> <milestone unit="*" /> <p>После кратк 
побеђујем.{S} Да се боримо!{S} Причекај ме, и умири се.</p> <p>Видосава изиђе, па се после неко 
атког ћутања он рече:</p> <p>— Саслушај ме, грешног, милостива госпођо.{S} Ствар онда, добија д 
ним речима кажем што срце осећа.{S} Чуј ме још мало, и ако знам, да ти је најмилија забава, да  
 n="9" /></p> <p>— Не, вараш се.{S} Чуј ме.{S} По њој сам вазда ценио будућност своју.{S} Од ка 
старац — те ми мачевима угрожаваху, док ме за врбу привезаше, па одоше у шуму не рекавши ни реч 
 још крваво-модру белегу:</p> <p>— Овим ме је даривао ваш некада вам веран слуга, војвода Гојко 
ље, па га искрено жаљаше.</p> <p>— Звао ме је, кад је чуо да сам амо свратио, — рече Исаија. —  
} Говорио ми је лепо, ласкаво и позивао ме да са њим идем.{S} Па да не би мој одговор чуо ош је 
пуштао сам се чак на дно Грчке.{S} Ђаво ме однео, ако знам, шта ми је право занимање!{S} Ја сам 
 јуначе, казати свога имена, да знам ко ме у овој ноћи самца тако мило разговори? — упита стара 
! — одлучно рече Јелена.</p> <p>— А ако ме многи знаци не варају и крвника туђина наћи ћемо, —  
— умеша се старац. — Њему? а? томе, што ме везао за врбу!{S} Пусти ме, да му ја судим.</p> <p>— 
> <p>— Мој се деспот неће покајати, што ме је обасуо милошћу, — рече Тома.</p> <p>— Драма је —  
есам.{S} Светли деспоти Дејановићи шаљу ме да витешком деспоту Угљеши и краљу Вукашину однесем  
<pb n="145" /> <p>Све се, што бејаше за мегдана, крете, а у граду остаде од мушких само нешто с 
да посведочим белегу?{S} Ја не бежим са мегдана!...</p> <p>— Дај чутуру међедином опшивену! — в 
ни се, ако на мени буде рана с витешког мегдана —</p> <p>— Ја ћу их извидати!</p> <p>— У напред 
теговима, убијеним витешким коњицима од мегдана, а натопљеном потоцима људске, и српске и турск 
и плаве милије?</p> <p>„Ако си јунак од мегдана, ти љуби црно око и црно вино пиј!</p> <p>„А ак 
p> <p>— Све је добро!{S} Мачу смо нашли мегдана.{S} Али и великом пророку Алаховом ваља придоби 
рајева, али је — причаше — поље његових мегдана јужно приморје.{S} Он је у два маха долазио као 
 отурише, славе и величају, како односе мегдане на бојном и љубавничком пољу ?{S} Не!{S} У овим 
 своме верном Рајку.</p> <p>На витешком мегдану, један пут, забаве ради Гојко је са својим коњи 
амак, подигнут у доба, кад је овде била међа гранична.</p> <p>— Води ме тамо, — рече Мара.</p>  
ежим са мегдана!...</p> <p>— Дај чутуру међедином опшивену! — виче испред једног чадора неко из 
 Меникејској Гори, између Сера и Драме, међу различитим већим и мањим манастирима и богомољама  
 Она је играчка за забаву у овом граду, међу овим дивљим створовима.</p> <p>Тако је кадшто мисл 
"102" /> две одаје у зиданој згради.{S} Међу њима је био пролаз, те су обе биле у вези.</p> <p> 
ри Угљешини, који их је добро пазио.{S} Међу њима је било честитих јунака али људи, који нису и 
о и десно дизали се каменити брегови, а међу њима је текла једна далека Струмина приточица.{S}  
е, — јасно рече Гојко — кад најгора рђа међу њима паде.{S} Грче лукави, то ти је плата за услуг 
вима, што случајно чуше кад се властела међу собом разговараху о тешким данима.{S} Али се ипак  
 изиђе, али ње не бејаше.</p> <p>Она је међу тим у својој соби а на грудима Видосавиним лила су 
 глас, који се одбијаше у котлу, где је међу бреговима логориште, те се са јачом снагом враћаше 
 је скоку нестаде.{S} Мамљена све дубље међу столетне грмове деспотица се и не сећаше да је Мар 
љиво испуњавати дугачке празне просторе међу поређаним чадорима.{S} А ти пролази одводише са св 
лаховитости приличи.</p> <p>Разговор се међу њима поглавито водио о паду Дренопоља па онда о пр 
ло Море, крећу, натапаху плодне равнице међу тврдим и богатим градовима, на морску обалу наслоњ 
штенство и духовници.</p> <p>Најстарији међу њима, настојник цркве светог Прокопа, с крстом у л 
.</p> <p>— Ал’ ти си, без сумње најбољи међу својима из Кукуша? — присети се Скопљанин.</p> <p> 
огибли, онда бисмо могли опет продужити међу собом борбу да расправимо на коме од нас ваља да о 
се са пратиоцем изгуби погледу Рајковом међу градским платнима.</p> <p>Кад је излазећи из малог 
га о пространој царевини.{S} Ми стојимо међу њима као јачи од сваког посебице, ал’ и као слабиј 
з малог тамника ступио на последњи мост међу бедемима градским једна му рука пружи кроз мален о 
у осванем сутра, и да утишам узрујаност међу становницима, које с мора гусари на глас о смрти ћ 
отовини била у Серу, најзнатнијем граду међу свима свих јужних државица.{S} Ту је била и Драма, 
бродове задржати и прекинути сваку везу међу Белим и Мраморним Морем.{S} Ту у Галипољу живео је 
рашно!{S} Хвала вам!{S} Верујем.</p> <p>Међу тим је Мара непрестано тужила у самоћи.{S} Кад се  
ређе са старим друговима својим.</p> <p>Међу тим ни сам Тома Теологита није био слеп према сјај 
ао с моста, гонилац на њ наишао.</p> <p>Међу њима је, дакле, само толико растојања, колико је д 
јатељима поверљиво причао Рајко.</p> <p>Међу тим Тома се није више враћао Кантакузену, за кога  
p>И на томе се обично свршивало.</p> <p>Међу тим је и Тома Теологита имао већ свој суд о њима.< 
рање о уклањању Томином свршено.</p> <p>Међу тим Тома се збиља био у опште повукао.</p> <p>Кад  
аја.{S} Ха, сад ми је све јасно.</p> <p>Међу њима настадоше опширна причања.{S} Обојица се потп 
је момак од двадесет лета, када је била међусобна војна.{S} Рођена се браћа поделила на два лог 
један другоме дах, осећају пламен мржње међусобне.</p> <p>Бегунац извитла мачем више главе.</p> 
 запљуснуло до њих на висовима, море се међусобне заваде стишало.{S} Истина, многи су заплакали 
пског и византиског.{S} Данас, кад је у међусобној борби напукло или је мож’да и са свим већ ск 
мазонке Јелене почела на брзо постајати мека женска природа, каква Је у почетку Јелена и била.{ 
а си, мож’да, да ми нестаје звучних ал’ меких речи, кад с тобом говорим.{S} Видела си, мож’да,  
гљеша је изнемоглу прихвати и спусти на меко седиште.</p> <p>За тим она бризну у плач.</p> <p>— 
ене, прилично окорелога ратника, створи меког љубавника, благе душе, тихих и срдачних жеља.{S}  
<p>— Е, е!{S} А прсти се пусти дочепали мекоте па не умеју пустити!{S} Шта сам ја могао знати у 
 сада не познаваше, јер сад виде, да је мекша, много мекша, но што је мислила...</p> <p>Деспоти 
аваше, јер сад виде, да је мекша, много мекша, но што је мислила...</p> <p>Деспотица Љуба приђе 
у деспотовини; ту је и каменита тврђава Мелник, и Крстопољ на Беломе Мору, и Перитеорион, <pb n 
у Гвоздена Врата; на северу је каменити Мелник на Бистрици; јужно се отвара поглед низа Струму  
рамо.{S} Зар није?</p> <p>— Тако је.{S} Мене је тај његов поглед, канда, стао скупих жртава.</p 
у успех посла, који ми ти повераваш.{S} Мене моја нада не вара! — прилично убедљивим гласом и с 
ного!{S} Дакле, сад је дошао већ ред на мене.{S} Још сутра ћу стати ногом змији на главу! — зна 
ачију душу.{S} Ал’ баш тај његов поглед мене је — опрости, велможо —</p> <p>— Говори искрено.{S 
 ти чисто врати моје године назад, и од мене, прилично окорелога ратника, створи меког љубавник 
еко од мога мучилишта, ко зна шта би од мене још било.{S} Не говорах ја залуд да је с оружјем и 
вога земљака, или је, чини ми се, он од мене.</p> <p>— Ал’ ти си, без сумње најбољи међу својим 
олун а ван области мога поочима.{S} Код мене је био тај туђин.{S} Говорио ми је лепо, ласкаво и 
>— Јест, баш теби!{S} Ти у мраку нападе мене, стеже ме за гркљан, те у мало не зевнух.{S} У нев 
 добро расположење — онда ћеш појмити и мене сада.</p> <p>Тома се осмехну:</p> <p>— Ево ти руке 
обом.</p> <p>— Извините, кнегињице, али мене је овамо пуки случај нанео.</p> <p>Мара не могаше  
 одболује снове младости.{S} То није ни мене мимоишло.{S} Али, хвала Богу, дође тренутак, када  
егнем уз врбу, уз ону исту врбу, где ти мене веза!</p> <p>Обиђоше клупу.</p> <p>— Разумеш ли, а 
> <p>— Деспоте, победио си ме Ал’ пусти мене да пре тебе погинем Отвор’те излаз, јунаци!</p> <p 
алац, најамник!{S} Један од оних што су мене пре везали за врбу, кад су напали узвишену ћесариц 
ама, какве је у Драми затекао.</p> <p>— Мени — помислио је у себи — некаква сила помаже.{S} Бил 
е побожну поезију Дамаскинову.</p> <p>— Мени се — говораше деспотица — не свиђају певања песник 
ође овамо.{S} Нека оцу буде само син, а мени ће за тим одговарати као преступник.</p> <p>— Хвал 
 оштрим мач за ратне дане.{S} Кад судба мени намењује да понесем стег у одбрани Српства, ја мор 
а плати главом злочин према теби, према мени, Гојку, Мари, ћесарици.{S} Све се бејаше скупило,  
сле победе вратимо, не брини се, ако на мени буде рана с витешког мегдана —</p> <p>— Ја ћу их и 
о.{S} У сред највећег окршаја окрете се мени и рече:</p> <p>"Синовче, иди и нареди нека врата н 
 Тома чисто уплашено похита:</p> <p>— И мени и ћесарици јављено је у исто доба.{S} Ја ћу Гојка  
 већ отишао Богу на истину!{S} Шта ће и мени живот!{S} Цитро моја!{S} Синоћ си још певала о црн 
ношћу рече Тома Теологита.</p> <p>— Али мени моја слутња друкчије говори, — рече Угљеша.{S} У л 
> <p>— Витеже, — рече она Гојку — ти си мени казао ко си, шта си и одакле си.{S} Истина, ја бих 
ећи ћеш му, да га позивам ја, да дође к мени, — рече после неког времена старешини.</p> <p>Тако 
тране, прилазило је зло са друге.{S} Ко мени може казати, са које ће стране несрећа на деспотов 
 <p>— Ал’ са чим се ја враћам?{S} Тешко мени!{S} Доцне стигох из потере за крвником.{S} Ја сам  
 још при првом познанству нашем будио у мени не само осећања љубави већ и поштовања.{S} Он је у 
а ти и делом докажем, да није нестало у мени снаге ни издржљивости.{S} Заборави све то.</p> <p> 
е је служио у цркви истога манастира, у Меникејске Горе.{S} Ту је на миру настављао свој превод 
 зора и они стигоше под источне огранке Меникејскех гора, а што је сунце више освајало и они су 
аији, монаху манастира светог Претече у Меникејским Горама.</p> <p>Јелена бејаше потресена:</p> 
ору.</p> <p>Очима брзо прелете нижи део Меникејских Гора и даље равницу, кроз коју се пружао пу 
 монах велике учености и од гласа.{S} У Меникејској Гори, између Сера и Драме, међу различитим  
а дружина га радосно поздрави.</p> <p>— Мери, брајко, сад! — рече он поносито. — Види колико са 
о трајати.{S} Азијатска се сила не може мерити с нашом снагом.{S} Овим се витезима нико одупрет 
е причају да се са твојим коњем не може мерити ничији у брзини и издржљивости.{S} Ти ћеш, дакле 
ервиш.</p> <p>Он се заустави на широким мермерним степеницама, што се спуштају право у двориште 
 часник турски <pb n="181" /> у великом мермерном предсобљу, из кога воде широке камене степени 
.</p> <p>У мирној и звезданој ноћи, кад месец посребри градске бедеме огледајући се у местимичн 
, а из ране шикну крв. .</p> <p>У том и месец са свим изгреја.</p> <p>— Ху, једва се опростих н 
т утону у мисли.</p> <p>Небом је пловио месец, и бацао своју светлост на успавану земљу.{S} Зве 
 — Боже, ти спој, ти благослови!</p> <p>Месец засија у пуној светлости, изишавши иза облака.</p 
егаше клетва фанатичног дервиша.</p> <p>Месец зађе за облаке, а правоверни чуше клетву и задрхт 
/p> <p>Тако је на путу провео добра два месеца.</p> <p>Зато је у Драми било још мирније.</p> <p 
 Дренопоља.</p> <p>Била је већ половина месеца септембра, а блага јесен као да бејаше скупила с 
/> <p>Прошло је од тог доба три, четири месеца хладнијих зимских дана, па је дошло пролеће 1371 
.{S} Слутио сам, ал’ од како је пре три месеца онај чудновати испосник пророчки нагласио најезд 
градских зидина.</p> <p>Био је већ крај месеца октобра, кад и издашна јужна природа почиње лага 
!</p> <p>Дервиш клече и диже руке према месецу:</p> <p>— Заклони лице своје од нас проклетих!</ 
о је један од топлијих пролећних дана у месецу марту.{S} Брижни је Гојко веселије погледао, јер 
>Изишавши с већа, Рајко није при слабој месечевој светлости ни могао опазити неко лице, које ст 
тни савет.</p> <p>На пољу је била слаба месечина.</p> <p>Рајко изиђе из двора, па место своме с 
а устаде и приђе прозору.{S} На пољу је месечина, те могаше одмах познати Рајка.</p> <p>— Ти си 
лике камене степенице, које се сјају на месечини.{S} Један заповеди нешто стражару, који је био 
шту, те се у друштву залагаху погачом и месом а запајаху добрим вином манастирским.</p> <pb n=" 
оца и мајку у једној опсади Мосинопоља, места на путу из Крстопоља за Перитеорион, одрасла, бри 
одважног и разборитог Угљеше није имала места да страхује за се ни после смрти свога мужа, па с 
га не може бити, јер таким сумњама нема места у души <pb n="8" /> мојој.{S} Навршило се већ пет 
да њему у опште не би требало ни да има места на таком збору и световању.</p> <p>Изишавши с већ 
ћ отпочело.{S} Уклоњен је с највиднијег места у источној половини Угљешине деспотовине, а на њ  
 снагу.{S} Уклањање с високог велмошког места данас Томе Теологите било би незгодно из тих разл 
уског моста, који је био мало више оног места, где је она хтела на чунићу прећи.</p> <p>Гојко ј 
атри.</p> <p>Они устадоше, да им начине места, па онда и сами седоше.</p> <p>— Ево, отац Исаија 
је тако јадна, тамо би му било понајпре места.{S} Али она не може њему дати оно, што он тражи.{ 
 погибија српских левената.{S} Струма и Места, Бистрица и Мутница и многе друге реке, што се у  
Али није заборавио и да им тачно означи места, до којих ће трагати за злочинцима, па, ако их не 
алеко.</p> <p>Кад је са Рајком дошла до места, где се имала цела дружина сакупити, деспотица Љу 
ћеш.{S} Где смо сад?</p> <p>— Одавде до места, где нас очекују коњи са момцима, нема много.{S}  
доста брзо одмицаху.{S} А кад дођоше до места, где се савија пут, те донекле иде кроз ту шумицу 
м ћесару и његовој жени Ани, Гојко је с места послушао њену наредбу и из Драме отишао не опрост 
Рајко.</p> <p>— Доцкан.{S} Ја одлазим с места, — задржа га Гојко, показујући му једнога копљани 
евидно, толико приправан, да би могао с места продужити пут у неодређену даљину.{S} Ипак висока 
омање тврђаве прелазећи и на леву обалу Месте ближе граници, Тома Теологита бејаше удвојио свој 
тина укупне српске бојне силе, у дугим, местимице прекинутим, линијама брзо утапаше у логор срп 
ен високом оградом од сламе, притврђене местимичним преплетом између два повећа коца.{S} Овај д 
посребри градске бедеме огледајући се у местимичној дубини речице, што испод подграђа серског т 
јске Дејановића бејаше одређен Велбужд, место пуно поноса са недавне славне победе српскога ору 
 Мара не могаше ни речи проговорити.{S} Место ње говораху речитије топле сузе, што се из њених  
 која је његову душу често морила, а на место њено дошло је мило и радосно сазнање.{S} Празни д 
ама у манастиру код Водена...</p> <p>На место мога поочима дошао је други властелин, на кога су 
сечина.</p> <p>Рајко изиђе из двора, па место своме стану он скрете поред двора и на мала врата 
сту рођења и првога детињства но што је место, на коме смо сада.{S} Ја сам из Галипоља у мореуз 
а страст, а разум је лако уступио своје место осећајима.</p> <p>Мара са руком на ловачком ножу  
.</p> <p>Ал’ турска војска боље знађаше место, на коме је, и краљ поче са својима корак по кора 
ше.</p> <p>— Рекох, ко је, — одговараше место њега старац. — А шта ће? питаш.{S} Твоју главу, н 
приђох.{S} А сада су гусле раслупане, и место вина честити је младић пролио племениту крв <pb n 
.{S} Ја ћу <pb n="77" /> већ припремити место и начин.{S} Наћи ћу се у близини нападнутих и спа 
p>Чешће је и дању и ноћу излазио на ово место.{S} Губио је своје погледе преко границе суседне  
н — Тома Теологита.{S} Угљеша на његово место за заповедника војске целе драмске области наимен 
и пухор, па оно мало огња метну на суво место.{S} За тим набаца на њ танког грања, бирајући са  
е а дах прве зиме стаде на заповедничко место своје.</p> <p>У тај се мах Исаија наже над самртн 
некадашња дојиља њена Видосава.{S} Њено место у дому Војихнином доцније заузе сестра јој Мара.< 
зградама.</p> <p>Стигнувши на уговорено место, дружина се поскида са коња, које прихватише копљ 
з далека као бегунци погледали на тужно место наше.</p> <p>Дотле је био живот.{S} Одатле настај 
вак своје чете поведе.</p> <p>За зборно место војске Дејановића бејаше одређен Велбужд, место п 
ова слала је своје чете у Сер на зборно место.{S} Позван од Угљеше, Богдан је у место сваког од 
даље војник, нити напушташе своје часно место у редовима коњице деспотове.</p> <pb n="119" /> < 
ца.{S} Ту је била и Драма, друго знатно место у деспотовини; ту је и каменита тврђава Мелник, и 
уде на своме заповедничком месту.{S} То место није моје ил’ твоје ил’ његово — оно је својина с 
>— Ко је то?</p> <p>Одговора нема.{S} У место њега он чу неке ускорене кораке.</p> <p>— Ко је т 
 је тешаше, ал’ она продужи:</p> <p>— У место тога онај ми туђин досађује.{S} Видосава је, мало 
своје учинио!"</p> <p>Тај изиђе, а ја у место одговора јекнух, и занех се у тешку бољетицу, од  
место.{S} Позван од Угљеше, Богдан је у место сваког одговора послао у Сер свога стегоношу са г 
лосну врбу, лако обележену на ђерђеву у место маленог крина, који је у почетку хтела.</p> <p>Пу 
— Твоја је постојбина у пола ближа моме месту рођења и првога детињства но што је место, на ком 
ега јунака свога...</p> <p>На једном се месту бацају ратници камена с рамена.</p> <p>— Ха, ништ 
се пута хтела јавити овако исто на овом месту и у ово доба, али сам се опет уздржала.{S} Сада н 
ј глави, да буде на своме заповедничком месту.{S} То место није моје ил’ твоје ил’ његово — оно 
 /> тог ножа он је и пресекао на једном месту лагано канице, којима је био у квргу, али доста л 
" /> нестрпељиво изгледају на означеном месту долазак ловаца.</p> <p>Друштво је, изишавши из гр 
било, несрећо грчка? — окрете се старац месту, где је везао нападача.</p> <p>Одговора не би.</p 
неугодности, које се данас осећају због метежа и раздвојености, један од ловаца рече:</p> <p>—  
 кад се војска слеже, да га нико у овом метежу не опази.{S} Нешто тражи, питам га српски, он сл 
у из џелатске торбе.{S} Гонилац иде, да метне главу у торбу.</p> <p>Змај гони ђавола.</p> <p>Бе 
покисли пепео и пухор, па оно мало огња метну на суво место.{S} За тим набаца на њ танког грања 
копа у Драми, дајући му неколика села у метохију.{S} Па, најпосле, скидајући неке терете дажбин 
им је причано, да је ова црквица управо метропола новије драмске цркве.{S} До црквице је била к 
им земљама.{S} Па ипак се она врло мало мешала у управљање обласним и државним пословима.{S} А  
радском.{S} Овуда је свуда становништво мешовито.{S} Није мали број оних, што су остали на свом 
одлучно додаде Вукашин.</p> <p>— Брате, ми ћемо и сад под окриљем звезде нашег рода поћи у бој  
 обманут.</p> <pb n="80" /> <p>— Гојко, ми морамо отвореније говорити, — рече Љубоје. — Ти си п 
господар, — говораху они — он зове нас, ми ћемо радо свуда са њим а под Божјим благословом.</p> 
 сам пехаре празнио, она <pb n="156" /> ми је нектар сладила; кад се животу зарадујем, она је т 
лу душу.</p> <p>„Јелена, кћери моја!{S} Ми ништа више немамо, јер моја тековина, ено погледај,  
 на заједничку војну противу Турака.{S} Ми полазимо с намером, да турском господовању у нашим и 
о бреме брига о пространој царевини.{S} Ми стојимо међу њима као јачи од сваког посебице, ал’ и 
ра Лала-Шахин о томе ништа ни знати.{S} Ми ћемо свршити посао срећно и раније, но што он и поми 
е, но што је ишта могао и предузети.{S} Ми смо остављени сами себи, остављени смо да гледамо, к 
 византиским крајевима учинимо крај.{S} Ми верујемо у срећну звезду наше судбине!</p> <p>— Свет 
упа.{S} Сад се јавља нов непријатељ.{S} Ми нећемо одступити пред њим, као што се не поклонисмо  
, велможо —</p> <p>— Говори искрено.{S} Ми пријатељски разговарамо.{S} Зар није?</p> <p>— Тако  
ци.</p> <p>— Ствари стоје чудновато.{S} Ми смо истина, са Балшићима у родбинској вези али то ни 
липоље.</p> <p>— Реци нам, оче, што.{S} Ми не знамо, — неколицина се њих обратише Исаији.</p> < 
ест година онда, кад и ја деспотску.{S} Ми бејасмо једини, који се одушевљавасмо мишљу о одржањ 
стоје већ читаве приче по Крстопољу.{S} Ми морамо још сада поћи у Драму.</p> <p>— Зашто? — зачу 
смо против њих.{S} Цар стаде уз њих.{S} Ми бејасмо тада и против цара.{S} Успесмо.</p> <pb n="9 
 стоје на столу.</p> <pb n="94" /> <p>— Ми идосмо до сада одважно за звездом судбине своје! — о 
рају се о ратном походу своме.</p> <p>— Ми ћемо се још ноћас овде одморити, па ћемо сутра поћи  
ри његовом поласку у Крстопољ.</p> <p>— Ми смо — рече Ана Видосави — остављени од свих и сваког 
дадосмо! — довикну им Гојко.</p> <p>— А ми једну и спасосмо! — одговорише они, показујући на ст 
и песма — то је њему све.{S} А то, Бога ми, лепо стоји његовом озбиљном изгледу, много лепше, н 
 брат ми заложисмо.{S} После свега тога ми нисмо могли друкчије поступати до онако, како смо и  
p> <p>— Нема га?</p> <p>— Нема, светога ми Петра!{S} У потеру за њим!{S} Он је могао само на ов 
што ја нисам.{S} Опазила си, мож’да, да ми нестаје звучних ал’ меких речи, кад с тобом говорим. 
орно Вукашин. — Не заборави, Угљеша, да ми свет не уписа у грех до сада несмишљеност.</p> <p>—  
ити.</p> <p>— Размислио сам и нашао, да ми је дужност.</p> <p>— Онда, бар за сад, никоме ни реч 
</p> <p>— Војводо, опозови заклетву, да ми не излети страшна реч, која жигоше издају.{S} Ја хоћ 
вори старац. — То ћу и да урадим.{S} Да ми ко помогне убацити тамо зликовца.</p> <p>Рајко се уп 
 руке, клечала, плакала, молила Бога да ми помогне, али — судбина гоњаше напред.</p> <p>Добри ј 
ру услугу боља награда.{S} Пред вече да ми се јавиш.{S} Иди.</p> <p>Анђео оде, а мало после и Т 
ући га, да томе још није време.{S} Онда ми рече, да те замолим, да наредиш, милостива ћесарице, 
 прве снове своје девојачке среће, која ми се указала у младом витезу једном.{S} Тај је витез б 
ајнија.{S} Пред најкрвавије битке сјала ми је све јачом светлошћу, и ја сам знао да ћу изићи по 
S} Пут је велики, а рок кратак.{S} Ваља ми летети.{S} С богом!{S} Благослови, свети оче!</p> <p 
ињица мисли да се тек шалим!{S} Судбина ми је, видим, дала овај дан, да буде до краја мој! — то 
мач моје радости; кад смрт пожелим, она ми пева погребну песму!{S} Она ми је И отац и мајка, и  
отац и мајка, и брат и сестрица!{S} Она ми је једино благо!{S} Други — веле — имају отаџбину, а 
лим, она ми пева погребну песму!{S} Она ми је И отац и мајка, и брат и сестрица!{S} Она ми је ј 
угу!</p> <p>— Добро, — рече Тома. — Она ми је сада најпотребнија.{S} Онај, од кога си ме пре не 
рат ми Вукашин долазио до клонућа — она ми је звезда казивала, да ипак не ћемо подлећи.</p> <p> 
а мисао.{S} Изведи је тачно још сад, па ми више неће требати твојих услуга.{S} Ти ћеш се одмара 
својим и душом говориш!</p> <p>— Одиста ми је такав разговор најми лији, кад сам без тебе!</p>  
 Грчке.{S} Ђаво ме однео, ако знам, шта ми је право занимање!{S} Ја сам и војник и видар и трго 
да ћу бити путник.{S} Узвишена ћесарица ми је наложила да у морској тврђави у Крстопољу осванем 
чима и изразом свога лица.</p> <p>— Бог ми је дао срећу, да те обрадујем, добри оче!{S} Позвах  
ег, ал’ вала не могу ти без гусала, кад ми само на ум падну.</p> <p>— Хајде, пожури се!</p> <p> 
ију страну моје деспотовине у часу, кад ми је његов глас, мудрост његовог ума и јунаштво срца њ 
ведника овога града и краја.{S} Ха, сад ми је све јасно.</p> <p>Међу њима настадоше опширна при 
, рече:</p> <p>— Не бој се.{S} Ма какве ми гласе поклисар донео, одмах ћу доћи, да ти их саопшт 
ах.</p> <p>— Нисам, — рече Гојко. — Где ми је оружје, где су знаци мога чина?</p> <p>— Ето их,  
ахваљујући великом поверењу твоме, није ми непознато стање, у коме се поједини делови српске др 
елели, и само та помисао учинила је, те ми је рука, пуштајући прву стрелу, задрхтала.</p> <p>Љу 
 ме два напасника — причаше старац — те ми мачевима угрожаваху, док ме за врбу привезаше, па од 
ици на таком поздраву а и вама, што сте ми га донели!{S} Брате Љубоје, хвала ти на замени!</p>  
еже, ал’ ја говорах искрено.{S} Души ће ми бити лакше!</p> <p>— А шта је о твојим стрицем, сест 
ог погинулог витеза.{S} Јесте.{S} Он ће ми сада добро помоћи.</p> <p>Млади певач оштрим мачем п 
да устаде:</p> <pb n="130" /> <p>— Више ми нећеш умаћи !{S} Добро је било!</p> <p>За тим се окр 
ађох онога што царству нудисмо ми.{S} И ми устасмо против њих.{S} Цар стаде уз њих.{S} Ми бејас 
ојим током развија.{S} Тако је и било и ми смо победиоци.{S} Хвала ти!</p> <p>Други пут је Рајк 
ње.{S} Али опет —-</p> <p>— Доста смо и ми Турцима! — одазваше се остали.</p> <milestone unit=" 
 мој! — поздрави га Љуба.</p> <p>— Буди ми срећна и здрава, деспотице моја! — одговори јој он.< 
 кад не бих веровао у успех посла, који ми ти повераваш.{S} Мене моја нада не вара! — прилично  
а му пође у сусрет.</p> <p>— Глас, који ми је донео — рече јој он — ноћас гласник, није мио, ни 
Па се онда присети:</p> <p>— А хоћеш ли ми, незнани јуначе, казати свога имена, да знам ко ме у 
и у војну, а да буде ово што је.{S} Али ми је он за неко време био потребан баш за то што је ту 
хранио, овде испод ове жалосне врбе или ми, ако волиш, копај гроб онде више, на оном обронку.{S 
о нисам знао, — рече Рајко.</p> <p>- Ни ми, — додадоше остали.</p> <p>— Њега више нема, по свој 
изостао иза твога земљака, или је, чини ми се, он од мене.</p> <p>— Ал’ ти си, без сумње најбољ 
мио поглед.{S} Око његово продире, чини ми се, у свачију душу.{S} Ал’ баш тај његов поглед мене 
бимицом.{S} Не плаши се, али — и повери ми се, — рече Тома, смешећи се, па ободе коња.</p> <p>Љ 
 витез, као што си и до сада био, па си ми брат а не млађи! — одговори му Угљеша.</p> <p>Тома ј 
ко ухвати Рајка за руку:</p> <p>— Ти си ми пријатељ?</p> <p>— Био и остајем! — одговори Рајко.< 
иже!</p> <p>— Шалу на страну, али ти си ми одиста потребан.{S} Јеси ли ти још онај стари Анђео? 
авршило се већ петнаест година, како си ми постала љуба верна.{S} И ко зна, колико би душа моја 
ран пити очи моје!{S} Опрости, али — ти ми више нећеш требати!{S} Ево, ово, што ногама газим, б 
агано у Дидимотику да доконамо.{S} А ти ми дајеш довољно разлога да верујем, да си поштен човек 
аду могли већ знати.</p> <p>— Непознати ми брате, витеже, ја бих још радо с тобом разговарала.{ 
вога, ушли су у ту одају неки непознати ми људи.{S} Нисам их ни опазила.{S} Они ме ухватише, за 
сподару, шта је теби, души твојој? реци ми — мож’да смем знати — и ражаљеним гласом додавши: —  
ти ?</p> <p>Он проговори:</p> <p>— Реци ми: ко сам? заточеник или слободан војвода?</p> <p>— Во 
д срца зајеца.</p> <p>— Јуначе, — додај ми — мало воде — прозбори Угљеша.</p> <p>Гласник захват 
она продужи:</p> <p>— У место тога онај ми туђин досађује.{S} Видосава је, мало изненађена, зап 
 победиоци или — прве жртве!{S} Па ипак ми се чини да се сјај моје звезде претапа у светлост но 
вакако, стар.{S} Ваљ’да као и ја.{S} Он ми је, кад смо опсели једном Сер, живот спасо у једном  
} Код мене је био тај туђин.{S} Говорио ми је лепо, ласкаво и позивао ме да са њим идем.{S} Па  
 моја!{S} Казаћу ти чисту истину, и ако ми је немила.{S} Душа моја нема мира.{S} Али светињу ње 
му се мисли моје баве.{S} Ти знаш, како ми је тешко, кад се препреке томе стану јављати.{S} Ево 
нашег мора, прелази овамо!"</p> <p>Тако ми је отац, потресен, реко, кад смо из далека као бегун 
у се војници у скакању.</p> <p>— Колико ми копаља, незнани брајко, дајеш? — пита један, који се 
да је са њим лако!</p> <p>— Али и Гојко ми је добар пријатељ.</p> <p>— Који своме пријатељу сре 
их ти знао, синко, и казивати!{S} Тешко ми је, кад станем размишљати о судбини. <pb n="59" /> И 
ез тебе!</p> <p>— А сада?</p> <p>— Само ми дајеш маха крилима осећаја и разума, да се лакше узд 
, па не нађох онога што царству нудисмо ми.{S} И ми устасмо против њих.{S} Цар стаде уз њих.{S} 
ме без тога пошао ја нисам.{S} Незгодно ми је сад ићи чак до чадора нашег, ал’ вала не могу ти  
{S} Била она часна или нечастива, добро ми је дошла!</p> <p>Задовољан је ступио пред Ану, да јо 
спотицом од срца пољуби.</p> <p>— Добро ми дошао, мили господару мој! — поздрави га Љуба.</p> < 
рану, — одговори путник.</p> <p>— Добро ми дошао !</p> <p>И они уђоше у двориште, а путник увед 
— одушевљено прихвати млади певач. — То ми је све, што имам.{S} Као што се све окреће око земље 
pb n="87" /> нисам ништа пропустио, што ми је у дужности било.{S} А овако —</p> <p>— Овако си у 
им да га браним.{S} Друго је нешто, што ми душу тишти.{S} Ти си сада у незгоди: и по Божјим и п 
љу материнском.</p> <p>— Богу хвала што ми је дао и трећу кћер ! — рече она, кад пољуби Јелену  
епом по Азији тражи плена још.{S} Данас ми и Византија имамо једног заједничког непријатеља.{S} 
иви реченој мисли, за коју се ја и брат ми заложисмо.{S} После свега тога ми нисмо могли друкчи 
етној мисли, у тренуцима, кад је и брат ми Вукашин долазио до клонућа — она ми је звезда казива 
 се војске наше сукобе.{S} Ђурађ Балшић ми хоћаше ту бити користан савезник, али — само ту.{S}  
и јесам.</p> <p>— И ја.</p> <p>— Још су ми близо дани варљиве среће у људском животу, још су кр 
 и сама челичим, а неки свети огањ душу ми загрева.</p> <p>— Тако је.{S} Буди безбрижна..{S} Мо 
да сам имао право, што сам држао да ћеш ми и сад требати! — говораше Тома Анђелу, који је био с 
ли у толико више тужан.{S} Љубо, ти ћеш ми послати из Драме што пре опширније.</p> <p>— Хвала т 
тајем! — одговори Рајко.</p> <p>— Бићеш ми и кад —</p> <p>— Не будеш овде.{S} Не брини.</p> <p> 
 Ја знам већ све!</p> <p>— Ја сам била, мила Маро, издајица за овај мах, — радосно се пожури Ви 
</p> <p>Вукашин се пожури:</p> <p>— Не, мила снахо моја!</p> <p>— Или је мож’да превисоки краљ  
олена — преклињем те —</p> <p>— Устани, мила љубо моја — зваше је Угљеша, дижући је. — Заборави 
 малу ограду, мало пре стајао.</p> <p>— Мила љубо моја!{S} Казаћу ти чисту истину, и ако ми је  
тог туђина, а ти ниси ни знала.{S} Наша мила Мара—</p> <p>— Шта?{S} Мара? — зачуди се Ана.</p>  
не знаш, витеже?</p> <p>—- Знам, сестро мила! — И он јој онда причаше о Исаији, монаху манастир 
овање не може се замислити без ове моје миле цитре.{S} Кад сам љубио, она је љубав славила; кад 
ди, узвишена ћесарице и драга нам мајко миле љубе наше! — отпоздрави је Угљеша узевши хлеб и со 
ку не заблешти цела слика у пуном сјају миле светлости своје.{S} И тада се старац загреје.{S} Г 
замрзнути љубав моју!</p> <p>— С Богом, мили гласниче!</p> <p>И Мара, као и нехотице, махаше ру 
д срца пољуби.</p> <p>— Добро ми дошао, мили господару мој! — поздрави га Љуба.</p> <p>— Буди м 
и по лету њиховом наслутити, какви ће — мили или тешки — догађаји наступити.</p> <p>Био је мома 
:</p> <p>— Заповеда ли превисоки краљ и мили девер мој да се уклонимо ?</p> <p>Вукашин се пожур 
/p> <p>— Поздрављам те, господару наш и мили зете мој!{S} Буди скромном дому нашем милостиви го 
<p>„Ил’ волиш црне очи, ил’ су ти плаве милије?</p> <p>„Ако си јунак од мегдана, ти љуби црно о 
ага.{S} А такав је живот тежак, гроб је милији.{S} Веле чак, да су га и убили.{S} Ко зна!{S} Гд 
 њено ушће, и — мислио о Драми и својим милим у Драми.</p> <p>Враћајући се једном поред обале р 
.</p> <p>Старац задрхта од изненађења и милине:</p> <p>— Ти? — изусти у чуду, али га Гојко већ  
 како се небесни свод спушта, да својом милином задахне јаче земљу и њен свет.</p> <p>И на тој  
> <p>— Читала сам већ и одиста са пуном милином.</p> <p>— Ја сам тек недавно научио грчки у ста 
досава није одрицала својих услуга ради милих порука двају заљубљених срдаца. <pb n="28" /></p> 
 n="95" /> <p>Моја кћи а твоја синовица Милица, жена зетског господара Ђурђа Балшића, не може б 
 често морила, а на место њено дошло је мило и радосно сазнање.{S} Празни дани минулог живота њ 
</p> <p>Орфанским јунацима чисто бејаше мило, што их не победи какав обичан ратник, па радо нав 
е киту поменка.{S} Он брзо узе, и руком мило отпоздрави она два сјајна црна ока Марина, која га 
а, да знам ко ме у овој ноћи самца тако мило разговори? — упита старац војводу, који већ бејаше 
е, јадајући се:</p> <p>— Добра Видо!{S} Милост деспотова није захватила онога, који је ње најви 
 и његова милост!</p> <p>— Бог и његова милост!{S} Бог је био милостив нашој доброј мајци.{S} О 
 — душа још боли.</p> <p>— Бог и његова милост!</p> <p>— Бог и његова милост!{S} Бог је био мил 
огао а Гојку помогао, да стече права на милост Анину и руку Марину.</p> <p>Јако поремећен у сво 
имо негде око Свете Горе.</p> <p>Али се милост Божја, која нас аше оставила, више не враћаше.</ 
ске војске.</p> <p>— А ја примам високу милост твоју — одговори Тома — у нади, да ћу је ма и на 
слуга.{S} Ти ћеш се одмарати на венцима милости моје.</p> <p>— Тако ће и бити! — одлучно рече А 
тиње не могу чинити, кад и сам живим од милости доброг господара, — брањаше се онај пола у шали 
> <p>„Плаве су очи бескрајно небо Божје милости, благе и тихе ал’ сталне и неменљиве љубави.</p 
можа, већ роб, роб свога срца и — твоје милости!</p> <p>Недалеко од куле зачу се рог ловачки.{S 
њом сазнаде Гојко, да је она у служби и милости госпође једног од највернијих дворана Костадино 
 нас казнити.{S} Нама ће Алах ускратити милости своје, кад први витез наш паде као жртва завист 
</p> <p>— Узвишена ћесарице, ево твојој милости и закриљу приводим листак са стабла, на коме са 
ојко. — Хвала на такој задаћи и великој милости.{S} А ја ћу бити први војник под том заставом.< 
 и царством.{S} Знао сам све, који су у милости код цара.{S} Проценио сам њих и њихову силу, па 
душници, који су издајом хтели да стеку милости, проказали Турцима, и они су главом платили.{S} 
о сад не дочеках таког дана, али Бог је милостив.{S} А дотле не брини.</p> <p>Колико су год реч 
<p>— Бог и његова милост!{S} Бог је био милостив нашој доброј мајци.{S} Он је њу примио пре но  
он рече:</p> <p>— Саслушај ме, грешног, милостива госпођо.{S} Ствар онда, добија други изглед.{ 
нда ми рече, да те замолим, да наредиш, милостива ћесарице, да неко оде и замени његовога Гојка 
 лежала, устала, прихватила ме је једна милостива рука.{S} То бејаше стари игуман хилендарски,  
 јој упаде у реч:</p> <p>— Не, ћесарице милостива!{S} Само немојте на то мислити!</p> <p>После  
p> <p>— Не крсте.</p> <p>— Дако нам Бог милостиви помогне!</p> <p>По том се старац мало замисли 
и зете мој!{S} Буди скромном дому нашем милостиви господар и драги гост! — поздрави Ана Угљешу, 
слава и хвала господу Богу горе и нашем милостивом деспоту на земљи, али ја мислим да је за све 
 толико ни до јела колико до дела.{S} А милостиње не могу чинити, кад и сам живим од милости до 
ројне поклоне и дарове особито издашном милошћу обасипа пресвети храм светог Прокопа у Драми, д 
 деспот неће покајати, што ме је обасуо милошћу, — рече Тома.</p> <p>— Драма је — продужи Угљеш 
лује снове младости.{S} То није ни мене мимоишло.{S} Али, хвала Богу, дође тренутак, када се чо 
ашин омекша:</p> <p>— Истина је.{S} Нек мине ова ноћ, а кад сутра сунце гране наћи ће наше мисл 
а.</p> <p>— Дошао сам сад к теби, да ме мину сви боли, свака туга, свако очајање.</p> <p>Па јој 
ј био је старац, самац, а ја га, кад ме мину прва туга, весељах и оживех кућу његову.{S} Ту сам 
ноћ: звезда последњег витеза, који је с минулим јунацима стварао величину и царство српско, утр 
колари траже одмора после богатога лова минулог дана.{S} Слуге су у граду уморне од дневне служ 
 мило и радосно сазнање.{S} Празни дани минулог живота његовог добише обилате накнаде.{S} И он  
његовога рода.{S} Многу сам беду срећно минуо само зато, што сам у тренутку употребио погодну л 
га.{S} Она се још радије креће, да буде мио гост мудријем.</p> <p>— Надмудрио сам лукаве саветн 
атки али смишљени.{S} А нада свим му је мио поглед.{S} Око његово продире, чини ми се, у свачиј 
нео — рече јој он — ноћас гласник, није мио, није добар, далеко је од добра.</p> <p>— Ипак не о 
њен и полужив нађен на разбојишту, биће мио пророку.{S} Ђаур се мало опоравио, од великог је, б 
се прекрстише и полугласно додадоше:{S} Мир и покој вам, мученици!</p> <p>— Сестро, — рече мало 
ле, сад, а од кад се ти поче бринути за мир душе, кад нити постиш ко што треба, нити што прилож 
 данак плаћати, ако се друкчије не може мир искупити.</p> <p>— Не, ја велим не! — одговори му Т 
 Слава нашем господару, што нам поврати мир душама и измири нас са црквом цариградском! — рече  
 ипак догодило нешто, што је пореметило мир, тако потребан и дому и души старе ћесарице.</p> <m 
длучили <pb n="151" /> смо, да понудимо мир деспоту.{S} Тога ради ја сам и пошао.{S} А погодбе  
а тим и јесте оно, што души мојој не да мира.{S} Деспотице!{S} Да сам мислио остати у Серу и на 
а је стална у сјајности — она је звезда мира и љубави!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S 
, и ако ми је немила.{S} Душа моја нема мира.{S} Али светињу њенога спокојства не наруши никакв 
м.{S} И то је донело потребног душевног мира.{S} Таман сам мислио, да је већ толико отпорне сна 
ваки говор престаје, кад све живо тражи мира и покоја, да се окрепи у слатком сну!{S} Господару 
ђе пад Дренопоља.{S} Од тога часа немам мира ни толико, колико сам дотле могао имати.{S} Савез  
послу.{S} Али у души Гојковој није било мира.{S} Без поговора послушан покојном ћесару и његово 
га ради ја сам и пошао.{S} А погодбе су мира за њ повољне.{S} Нудимо обавезу да на његове земље 
рски ђаци па побегли зато што не трпите мирис од вина, знате то најбоље!</p> <p>Сви ударише у с 
 му се као дете што жељно пружа руке за мирисним цветом и шареним лептирком.</p> <p>Старом се И 
 поноситим Сером развила је своја крила мирна и тиха летња ноћ.{S} За топлим даном наступила је 
p>Тај страшни ратник бејаше главом онај мирни старац пастир, код кога је Гојко недалеко од Радо 
штва.{S} То су чули од Гојка, И били су мирни</p> <p>Кад је сав тај посао био свршен, јави се,  
поведа и пита, ал' све је мање, краће и мирније.{S} Још му је сва нада у јединцу Гојку, честито 
месеца.</p> <p>Зато је у Драми било још мирније.</p> <p>У једно се доба учинило доброј Видосави 
S} Исаија је био у њему сам.{S} Жеља за мирним животом и тишином, у којој би свој књижевни и пр 
аме и седећи на некој кожној простирци, мирно посматраше огањ и његово поступно слабљење.</p> < 
стопољу је од доласка Гојковог било све мирно, па се и преплашено становништво по ново одало св 
о! — протеже старац. — А је ли тамо све мирно и добро?</p> <p>— До сада јесте, хвала Богу!</p>  
д је деспот отишао с војском, око ње је мирно и тихо, па се и она нешто изменила.{S} Постала је 
воју вољу...</p> <p>За тим се притаја и мирно склопи очи.{S} Исаија му спусти главу на узглавље 
 је гласник деспоту.{S} Све је здраво и мирно и весело нашој извесној победи, — одговори Гојко. 
1 године.{S} У Драми је за то доба било мирно и прилично обично.{S} Стари је Властоје непрестан 
 се пријатељски.</p> <p>Властоје није у мирно доба ни имао другог задатка.{S} Тако је желео пок 
 Орфанском Заливу Белога Мора.</p> <p>У мирној и звезданој ноћи, кад месец посребри градске бед 
дских, па се разлива у ситне покрете по мирном подграђу.</p> <p>Све је тихо, све је живо легло, 
вору са старим монахом.</p> <p>Противно мирноћи ове двојице стајала је снага Рајка и Љубоја, че 
настира, у Меникејске Горе.{S} Ту је на миру настављао свој превод богословске књиге грчкога пи 
вана, код тетке своје, ћесарице Ане — у миру проводити дане.</p> <p>Али се ипак догодило нешто, 
ко неће <pb n="10" /> схватити.{S} Ја у миру оштрим мач за ратне дане.{S} Кад судба мени намењу 
 Он је био моме поочиму више саветник у миру но помагач у рату...</p> <p>Те ноћи, кад сам била  
крвавим путем пречистили.{S} То је моја мисао.{S} Изведи је тачно још сад, па ми више неће треб 
оведнику Томи, у коме је по ново синула мисао да су бољи и Турци него српска превласт.</p> <p>И 
е смећи с ума ни једног тренутка велику мисао о јединству и снази нашој на југу.</p> <p>— Мој с 
м звезде нашег рода поћи у бој за једну мисао! — одушевљено рече Угљеша, и устаде пруживши руку 
аведна срџба попусти.{S} На мах му сину мисао:</p> <p>— Ко зна, шта је могло бити ?</p> <p>Он п 
о.{S} Он није достојан да гине за свету мисао!</p> <p>— Моји синови морадоше остати код савезни 
 уверен да се крв мора пролити за свету мисао ускрснућа српске снаге и јединства.{S} И то ти да 
иљном изгледу, много лепше, но што неки мисле.{S} Па хајде да и вама што отпевам!</p> <p>Певач  
ака, за које се већ видело да се стално мисле на Балкану настанити.{S} Али раздељеној, несложно 
г је дана <pb n="148" /> радила лагано, мисли су јој се све више отимале и одлазиле преко неких 
је господство — стрељајући очима Тому — мисли, да су сви људи покварени, као што си сам.{S} Тра 
зарумени, очи јој погледају веселије, а мисли иду далеко, сликајући и оживљујући најлепше снове 
p>— Имам, господару.{S} Зар без разлога мисли твоје блуде у тренуцима, кад се у двору <pb n="7" 
чи, којима јој је Гојко јасно казао шта мисли и смера.{S} Видосава није више наваљивала, па ни  
</p> <p>— Душа моја страда, а кнегињица мисли да се тек шалим!{S} Судбина ми је, видим, дала ов 
 баш највише и паштила, да сазна његове мисли, за које јој је слатка слутња наглашавала да одго 
рема сјају Мариних врлина, и ако његове мисли не идоше нити+ могаху ићи тако далеко као сањалач 
Рајко јако изненади.{S} За час му многе мисли севнуше у памети, ал’ не могаше краја ухватити.</ 
 земаљске части испео!{S} Даље иду моје мисли, даље жуди моја душа, јер без тога нема живота ни 
а Гојковог.</p> <p>— Видо, ти знаш моје мисли, моје осећаје.{S} Па могу ли друкчије?</p> <p>— Р 
— свеједно !</p> <p>На то су се сводиле мисли Томе Теологите.</p> <p>У томе се било већ у велик 
 до онако, како смо и учинили.{S} У име мисли о јачини српској, која ће моћи дати отпора свакој 
аст њихову.{S} Он као господар Срема не мисли више на одржање царевине.{S} Синиша, царев стриц, 
 снове њене млађане душе.</p> <p>Али не мисли о њој само Гојко.{S} Њена је лепота занела и Љубо 
к не очекиваше никада.</p> <p>Његове се мисли заустављаху на новом предузећу.{S} Сам, у неосвет 
убо, — рече јој он — ти знаш, о чему се мисли моје баве.{S} Ти знаш, како ми је тешко, кад се п 
е враћао из логора, ипак до куће бејаше мисли о војни заменио другим мислима.</p> <p>— Те очи?  
ћ, а кад сутра сунце гране наћи ће наше мисли у једном уму и жудње у једној души.</p> <pb n="16 
> <pb n="108" /> <p>Војвода се прену из мисли.{S} Скочи, огрну суву кабаницу, и приђе коњу, кој 
и је лако било завирити у његову душу и мисли па проценити, да ли је био охол из уверења о вели 
ој омрази даје маха, кад треба на новој мисли радити.{S} Ваља штедети и сувише источену крв за  
жила, остадох непоколебљиво одан једној мисли, једном узору своме.{S} А тежња за тим и јесте он 
огу признати.{S} Она се противи реченој мисли, за коју се ја и брат ми заложисмо.{S} После свег 
нас једино из оданости царској заветној мисли, у тренуцима, кад је и брат ми Вукашин долазио до 
 је на његову војску Алтомановић.{S} Он мисли, да се користи нашим ратом с Турцима.</p> <p>— Пр 
ве.</p> <p>— Ако!</p> <p>Он само толико мисли.</p> <p>Гонилац ни толико.</p> <p>Али бегунцу ниј 
ко с главом у рукама тоњаше све дубље у мисли.</p> <p>Непознати лагано устаде, и, држећи у десн 
наиђе, напомену кратко, па опет утону у мисли.</p> <p>Небом је пловио месец, и бацао своју свет 
братом својим у победу твојих узвишених мисли, веруј и вера ће те твоја спасти!</p> <p>— Добра  
у колико поуздан стуб за извођење наших мисли.{S} С Николом Алтомановићем, моћним господаром уж 
 осећао свети позив свој, да буде тумач мисли и грешних жеља људских пред лицем Господа Бога!</ 
де, да је мекша, много мекша, но што је мислила...</p> <p>Деспотица Љуба приђе ка њима.</p> <p> 
и оба се пута дуже задржавао.{S} Ја сам мислила, да је моја срећа несумњива, али је судба друкч 
/p> <p>— Господару мој!{S} Не, нисам то мислила, нити сам то на теби опазила.{S} Али јесам нешт 
 враћала.{S} Нису смели говорити што су мислили, али се ипак знало, да они верују, како на Душа 
м па бојиште? — упита војвода.</p> <p>— Мислим, Богме!</p> <p>Наложише по ново ватру, па ћутаху 
енађена.</p> <p>— Узвишена ћесарице, ја мислим да не смемо оклевати.{S} Држећи све то у највећо 
ога?</p> <p>— На моју душу грех, ал’ ја мислим, да је било довољно, — искрено одговори дворанин 
шем милостивом деспоту на земљи, али ја мислим да је за све оно, што је наступило после смрти ц 
рдиш ли се, деспоте?{S} Опрости, али ја мислим, да те није тежак државни посао позвао ноћас овд 
емогла?</p> <p>— Не!</p> <p>— И ја тако мислим, — одговори Вукашин. — Руку ову не замори ни јед 
магача, — рече Тома.</p> <p>— И ја тако мислим.{S} Гојко, млади војвода у Драми, био је старом  
д! — одговори Гојко.</p> <p>— И ја тако мислим.</p> <p>Продужише ћутећи.{S} После неког времена 
 и витешки напасти.</p> <p>— И сам тако мислим, — одговорио му је Гојко, и на томе је њихово ра 
уће бејаше мисли о војни заменио другим мислима.</p> <p>— Те очи? — рече у себи, кад уђе сам У  
вци су пили, а да даду одушке изазваним мислима својим у оваким приликама почеше разговоре и на 
о знам, да ти је најмилија забава, да с мислима својим и душом говориш!</p> <p>— Одиста ми је т 
 пије никад у веку прошла, гледала је у мислима провалију, испод које је малени поток квасио ве 
лио је врло радо и његов Гојко, па је у мислима и жељама и даље <pb n="27" /> ишао.{S} А Мара с 
љиговске реке, посматрао њено ушће, и — мислио о Драми и својим милим у Драми.</p> <p>Враћајући 
олико лакше рећи, шта је Томо о другима мислио.</p> <p>Гојка је мало знао, али по Рајку, који м 
преци са његовим жељама.</p> <p>Тома је мислио, да је Љубоје већ у његовим рукама.{S} И одиста  
, јер му се чињаше, да је грешио што је мислио, да је бољка доброга му оца без пребола.{S} И то 
лена.</p> <p>Тако је неко време ћутао и мислио.</p> <p>Опробан и срећан ратник, у почетку се об 
о је рећи, шта је и како је Тома о себи мислио, нити је лако било завирити у његову душу и мисл 
и ако си за њих какве лепе и благе ноћи мислио, да ће се сви испунити док сване дан — онда ћеш  
јој не да мира.{S} Деспотице!{S} Да сам мислио остати у Серу и на овоме, што имам, не бих се ни 
о потребног душевног мира.{S} Таман сам мислио, да је већ толико отпорне снаге прикупљено, да н 
 па се обрати убијеноме:</p> <p>— Нисам мислио, да тако брзо свршиш, неваљалче!{S} Али захвали  
иколу Алтомановића.{S} Баш кад је Марко мислио поћи овамо — тако јавља краљ нашем деспоту, а он 
ивљим створовима.</p> <p>Тако је кадшто мислио Тома.</p> <p>— Играчка се и не узима у руке са д 
 је њено кршење.</p> <p>То је други пут мислио.</p> <p>— А не би, на послетку, било на одмет и  
рени пријатељи.{S} О старом је Властоју мислио, да га не ваља вређати зато, што му није ни у ко 
еликој вредности својој или је охолошћу мислио да накнади недостатак, који у томе ни њему не бе 
ше у смеј.</p> <p>— А, збиља браћо, шта мислите о оном сну, што се прича? — упита један озбиљни 
ша.</p> <p>— На Цариград најмање можемо мислити, — напомену Вукашин.</p> <p>— Да.{S} Тамо је на 
ом цвећа каже, да ће на њега непрестано мислити и њему се надати.</p> <p>Гојко је њу разумео.{S 
сарице милостива!{S} Само немојте на то мислити!</p> <p>После неколико тренутака Видосава је пр 
е недалеко од Требиња, ипак не смем још мислити на одмор.{S} Не дођох да се одмарам, већ — на п 
осподара вреде много.</p> <p>— Него шта мислиш?{S} Куд они, ту све живо.</p> <p>— А да шта би б 
 вредети на бојном пољу.</p> <p>— А зар мислиш, старче, још једном па бојиште? — упита војвода. 
пустио, те се у сумраку видело, како му мишица набрецује, кад му се груди од силног узбуђења на 
ајбољим годинама, осредњег раста, јаких мишица, добре душе ал’ намрштена лика.</p> <p>Кад се се 
 <pb n="146" /> <p>— Боже дај!{S} Ал’ и мишице и памет витешких господара вреде много.</p> <p>— 
 је кад блага задобио.{S} Своју главу и мишицу, светло оружје и добра коња стављао је сваки од  
понови Угљеши, како му ставља на услугу мишицу и мач, главу и живот, захори се велика дворана о 
 ме, Господе, и опрости грешном, ал’ ја мишљах да вршим твоју вољу...</p> <p>За тим се притаја  
Хвала вам, велможо !{S} Али ја никад не мишљах, да је Гојко невера.{S} Волела бих, да сам друкч 
 Лазар Хребељановић и Вук Бранковић, не мишљаху нити се надаху, да би у господарима јужних крај 
кад могли наћи брата и пријатеља.{S} Не мишљаху ни мало боље ни Мрњавчевићи, Вукашин и Угљеша,  
амо угљен и пепео....</p> <p>А то баш и мишљаху Исаија и Рајко о судбини човечјој!</p> </div> < 
 душу, на небу његове среће не би било, мишљаше, никаквог облачка.</p> <p>На скоро после његово 
ме се учини одјек вихорова јаука, други мишљаше да је лепршање искислих стегова, а трећи се не  
 је у већу Тома водио прву реч, а Рајко мишљаше, да њему у опште не би требало ни да има места  
, долинама јужне деспотовине српске.{S} Мишљење свога оца делио је врло радо и његов Гојко, па  
 Али баш у часовима, кад се одушевљавао мишљу о потпуном изгнанству турском у Азију и кад је ст 
и бејасмо једини, који се одушевљавасмо мишљу о одржању оне снаге, коју овде на југу затекосмо. 
о.{S} А тај је господар силан, крепак и млад.{S} Он ће за неки дан укрстити оружје своје са сер 
ти гуслар надметаше се синоћ са мном, а млада добричина једна хваљаше пловдинско вино, кад им п 
а.</p> <p>— И ја тако мислим.{S} Гојко, млади војвода у Драми, био је старом Војихни десна рука 
више се Гојко и Рајко.</p> <p>— Красно, млади певачу! — рече Гојко — и ако би се истини твоје п 
та честе, али се на њих ишло весело.{S} Млади су људи веровали, да Душанову војску нико <pb n=" 
во ће оружје бити поред нашег.</p> <p>— Млади витезови!{S} Вукашине, то је све на шта се ослони 
.{S} Зашто тужиш?{S} Ваљ’да зато што је млади војвода Гојко отишао на крваву војну?{S} Отишао ј 
ашне ноћи, да силне жалости! — уздисаше млади грчки певач, држећи своју цитру. — Синоћ певах до 
поста још живљи.{S} Измешаше се стари и млади ратници, са разних крајева двеју деспотовина, јед 
наде по оделу да је његов намерник неки млади војвода.</p> <p>Обојица ћутаху подуже, док старац 
</p> <p>— И хоћу! — одушевљено прихвати млади певач. — То ми је све, што имам.{S} Као што се св 
ише крвави вали Маричини над њом, један млади Турчин, који је стајао на обали одакле се жртва и 
ва, али је судба друкчије хтела.</p> <p>Млади је витез био отишао, кад је мој добри поочим пао  
.{S} Он ће ми сада добро помоћи.</p> <p>Млади певач оштрим мачем пресече жице на цитри.{S} Жице 
 великој и малој госпоштини, и старим и младим.</p> <p>Ана сама није могла ићи, али је настала  
моје русе главе, — одговара онај други, младић.</p> <p>— Истину велиш?</p> <p>— Него?{S} Зар не 
усле раслупане, и место вина честити је младић пролио племениту крв <pb n="175" /> своју!{S} Ја 
 <p>— Врло добро, старче! — весело рече младић.</p> <p>— Далеко је од добра, синко, — као забри 
/p> <p>Тишину прекиде Гојко, црномањаст младић подужих бркова а без браде, који у пуној ратној  
тарог краља Дечанског, други су били уз младог Душана, за кога је тада слушао да је његов врсни 
миле народа, мушког и женског, старог и младог, које се бејаху из подграђа искупиле у просториј 
 — ја сам чуо за једног његовог војводу младог Гојка.{S} Хвале га на далеко, да је честит јунак 
оних, који су поздрављали сјајне успехе младога краља.{S} Војне су биле доста честе, али се на  
 посету, Момчило је у велико био ученик младога Византинца, кога Рајко у једнодневном бављењу с 
ве у Серу.{S} Деспот је братски загрлио младога војводу, па га је онда пустио, да се са својом  
авом реком пливаху, не привлачише пажњу младога Турчина.</p> <p>На један пут му се учини да чуј 
ом својим стари дворанин Благоје једном младом грчком певачу, који држаше у рукама цитру.</p> < 
у је сва нада у јединцу Гојку, честитом младом војводи у служби драмског ћесара и његове ћесари 
скреношћу својом веровао, много веровао младом Византинцу.</p> <p>Вешти учитељ брзо је свикао н 
е девојачке среће, која ми се указала у младом витезу једном.{S} Тај је витез био из ових север 
ких <pb n="153" /> катуна Дејановићевих младом ратнику с обале Орфанскога Залива.</p> <p>Па онд 
:</p> <p>— Сваки мора да одболује снове младости.{S} То није ни мене мимоишло.{S} Али, хвала Бо 
ова већ мало већа слобода, која донекле младости и приличи.{S} Али ја не говорим да га браним.{ 
ији обновише у памети слике детињства и младости, а томе бејаше узрок Јелена и срећни случај, к 
осио, доста проживео.{S} Али ме ти сети младости, ти чисто врати моје године назад, и од мене,  
о, како су га старији пастири у његовој младости учили.{S} Он познаје који ће ветар донети добр 
/p> <p>— Како ?</p> <p>— Невоље у раној младости мојој нагонише ме, да се са њима борим, па да  
 иа дрво са тичјим гнездом.{S} Мајка је младунаца била недалеко одлетела, мож’да је отишла у бр 
кајући и оживљујући најлепше снове њене млађане душе.</p> <p>Али не мисли о њој само Гојко.{S}  
 у последње доба и више, но што његовој млађаној плаховитости приличи.</p> <p>Разговор се међу  
лшића.{S} Још се мање смемо ослонити на млађега брата Балшу, господара северне Арбаније.{S} Од  
то си и до сада био, па си ми брат а не млађи! — одговори му Угљеша.</p> <p>Тома је био од једа 
на војну, а свет је знао чак и то да се млађи брат деспот Драгаш од тога доба непрестано налази 
и што сам пре био: пријатељ пријатељу и млађи старијем.{S} Једно се догоди ономад а друго сад.< 
им Морем.{S} Ту у Галипољу живео је мој млађи брат Матија као трговац, који је због својих услу 
ш једнако забринути, Тома.{S} Понеко од млађих витезова, кад му се досади држати непрестано на  
ан, војвода Гојко и неколико старијих и млађих витезова.</p> <p>Деспотица и Ана са свитом својо 
 у колибу, и изнесе ражанице, скорупа и млека, да се војвода заложи.</p> <p>Војвода одиста беја 
ало прилике.</p> <p>Возари стадоше пред млин и унеше дивљач.</p> <p>Тада приђоше ватри Исаија и 
споду.{S} А недалеко је одатле и велики млин манастира светог Јована Претече са осталим зградам 
рским повељама.{S} Ту је спадао и један млин на Мутници, речици недалеко на <pb n="23" /> запад 
 је ваљало прилично ићи до манастирског млина, где се спремала поткрепа за утруђене ловце и хај 
а свом коњу до нашег ловачког стана код млина, нађи светлога деспота и реци му: „Велможа Тома и 
ујање ветра.</p> <p>На некој клади више млина под брегом хукну буљина.</p> <p>Неки се прекрстиш 
еког утврђења, а остали се одмараху око млина на пољу, и ако је већ јаче било захладнело.</p> < 
еша, Љуба и Мара одоше на кулу, која је млину и његовим зградама давала изглед неког утврђења,  
 одласку.</p> <p>У богатом манастирском млину добра вечера очекивала је изгладнеле ловце, а и с 
ра бити, да га је коњаник затекао још у млину, те није морао ићи манастиру, — говораше Видосава 
ра.{S} С тога, кад дође на ред љутња на многе неугодности, које се данас осећају због метежа и  
долину, видео је и Струму и Струмицу, и многе тврде градове.{S} Стари су сумњали у срећан сврше 
S} Струма и Места, Бистрица и Мутница и многе друге реке, што се у правцу од севера ка југу, за 
да се Рајко јако изненади.{S} За час му многе мисли севнуше у памети, ал’ не могаше краја ухват 
у Серу логоровала у пољу ниже подграђа, многи су били у самој вароши — подграђу, а неки и у гра 
се међусобне заваде стишало.{S} Истина, многи су заплакали, кад су чули да је стари краљ био жр 
</p> <p>Ватре се почеше нагло гасити, а многи се ратници склонише у најближе им чадоре, не знај 
ма, многима оружје не бејаше при руци а многи се не могаху дочепати својих добрих коња.{S} Али  
а невоља.{S} У густо сабијеним редовима многи падоше од братске руке, а ноћна тмина прими тако  
 одлучно рече Јелена.</p> <p>— А ако ме многи знаци не варају и крвника туђина наћи ћемо, — реч 
ти што приложи цркви? — насмејаше му се многи.</p> <pb n="57" /> <p>— Не, браћо!{S} Није толико 
дови Прилип и Скопље, Качаник и Битољ и многи други.{S} Јужно од браће Дејановића била је, Солу 
сабира велика војска, придружише се њој многи залутали витезови и вешти ратници, који као добро 
 чете повлачише југу ка Марици те у њој многи, тешко рањени, нађоше гроб свој.</p> <p>У том и з 
о задржао у логору синоћ.{S} У граду су многи од људи били поспали, а од женских нико будан не  
, али до средишта ипак не доспе.</p> <p>Многи не бејаху заноћили под својим чадорима, многима о 
 развучено, покрхано и подерано.</p> <p>Многи се јунак још бори са душом, неки се упиње да се д 
зити велико манастирско имање, даровано многим царским повељама.{S} Ту је спадао и један млин н 
Идем, певам веселој дружби, био сам и у многим логорима, многог охрабрио а многог подсетио, чег 
не бејаху заноћили под својим чадорима, многима оружје не бејаше при руци а многи се не могаху  
ије послала бар по једног војника, а из многих се кућа кренуше по неколико глава на војничко зб 
ина, који се снажио непрестано доласком многих крајишника и њихових чета.{S} Они доводише своју 
<p>Угљеша, измиривши противности између многих староседелаца своје деспотовине, којом је самост 
е познаваше, јер сад виде, да је мекша, много мекша, но што је мислила...</p> <p>Деспотица Љуба 
твореношћу и искреношћу својом веровао, много веровао младом Византинцу.</p> <p>Вешти учитељ бр 
и, лепо стоји његовом озбиљном изгледу, много лепше, но што неки мисле.{S} Па хајде да и вама ш 
Пожуримо мало ову нашу кљусад, јер смо. много заостали, — рече старац, и обојица ободоше коњиће 
 била затворена. <pb n="37" /></p> <p>— Много сам сумњао, али ништа нисам могао поуздано разабр 
 војску, која поред њих пролажаше.{S} А много женскиње из подграђа и околине с нејаком дечицом  
, где нас очекују коњи са момцима, нема много.{S} Ја сам наредио да они буду ту, да нас уморне  
о је туђин, јер у мојој деспотовини има много туђина његовога рода.{S} Многу сам беду срећно ми 
нама свога века, живо и окретно, гдекад много говорљиво а гдешто и врло ћутљиво.</p> <p>Рајко с 
мишице и памет витешких господара вреде много.</p> <p>— Него шта мислиш?{S} Куд они, ту све жив 
 из Жегљигова већ далеко с мора и да је много путовала и још више препатила, изгледаше му као н 
Он за тобом — ја за њим.</p> <p>— То је много!{S} Дакле, сад је дошао већ ред на мене.{S} Још с 
 велике гомиле оно оздо, које киша није много овлажила, па устаде и упути се на поље, одакле је 
ш ти? — прекиде га Вукашин.</p> <p>— Не много.{S} Прво, нек се покоре двојица трећем —</p> <p>— 
е био половину пута, кад уђе у један не много велики кланац.{S} Лево и десно дизали се каменити 
да јунаке из драмске области, у коју се много надао, онда се осећао срећнијим и задовољнијим.{S 
реме, који ће натерати мало лепе а који много штетне кише.{S} Он зна, на којима се изворима ску 
т, и до успеха твога поклисарства стоји много.{S} Однећеш од нас књигу деспоту Костадину Дејано 
зачуди се Ана.</p> <p>— Јест, она ће ти много причати, — продужи Љуба — па ћеш знати онда, и шт 
 погодну личност, која је могла творити много зала па ипак дати користи, а не знати чиме и коли 
сматрајући Угљешу.</p> <p>— Затекао сам много рушевина, из којих је ваљало стварати тврде бедем 
живања.{S} Мож’да то долази и отуда што много ценим наше јунаке, чија сам витешка дела очима св 
Киша је све непрестано падала и ако већ много слабије.{S} Небо се разведравало, још мало па се  
 ступио у бој на отвореном пољу противу много надмоћније турске војске.</p> <p>— Бој је био стр 
о одблесак и ако јако клонулог ипак још много примамљивог царства византиског.{S} Кантакузен је 
даје јој власт ћесарскога сана.{S} А уз многобројне поклоне и дарове особито издашном милошћу о 
у и његову војску.{S} Јесу храбри, јесу многобројни, али није среће у њих.{S} Ја ћу вам бити на 
, — одговори Гојко.</p> <p>Седоше, па у многобројним питањима и одговорима настаде узајамно оба 
оравнима бејаху обилати храном за благо многобројних пастира.</p> <p>Ни страшан глас о паду Дре 
ој дружби, био сам и у многим логорима, многог охрабрио а многог подсетио, чега се не би мож’да 
 и у многим логорима, многог охрабрио а многог подсетио, чега се не би мож’да сетио пред смрт.{ 
ами, био је старом Војихни десна рука у многом његовом предузећу.{S} Јуначан, смео, племенит и  
вини има много туђина његовога рода.{S} Многу сам беду срећно минуо само зато, што сам у тренут 
ј, мало даље на истоку звездано се јато множи, а сјајна једна звезда прети да надсија моју звез 
 Ана Гојку. — Нећу да се то икада преда мном спомене!</p> <p>— Не, узвишена ћесарице!{S} Не заб 
 Жив је још његов побратим Гојко!{S} За мном, јунаци!</p> <p>— Живео војвода Гојко! — грмну охр 
иде овуда, и ви га нећете срести.{S} Са мном хајдете натраг у Дренопоље.{S} Ја знам и Угљешу и  
ости!{S} Мож’да ће се Мара и велможа са мном и тобом још и смејати свему томе!</p> <p>Видосава  
ој отац, дотле богат трговац, избеже са мном, да спасемо голу душу.</p> <p>„Јелена, кћери моја! 
да одмах пођем.{S} Војвода је Љубоје са мном.</p> <p>— Добро, он нека га за сад и замени.{S} Ал 
 када се човек освести.{S} Тако је и са мном било.{S} Кад прође санак, дође грозница осећаја, а 
бити коло.{S} Оно ће помоћи.{S} Ходи са мном!</p> <p>Обојица сиђоше низ велике камене степенице 
товање.{S} Ако ти није зазорно, пођи са мном до оне јеле, па ме причекај на клупи, ја ћу се пож 
.{S} Вешти гуслар надметаше се синоћ са мном, а млада добричина једна хваљаше пловдинско вино,  
— Боже, помози!</p> <p>— Жерава, жерава мог!</p> <p>— Војвода!{S} Где је војвода!</p> <p>— Држи 
рану, где бејаше виноград <pb n="60" /> мога брата.{S} Виноградар му је био неки Грк.{S} Плашљи 
м?{S} Доста ће ти бити и половина овога мога земљака Скопљанина.{S} Не допада ти се?{S} Хајде,  
.{S} Видела си, мож’да, да бо́ре с чела мога не слазе ни онда, кад слушам твоје лековите речи.{ 
х, проклетник, наговараше да нападну на мога брата.{S} Пошто му царевић даде достојну награду — 
ље до браће, која пролажаху недалеко од мога мучилишта, ко зна шта би од мене још било.{S} Не г 
 /> <p>— Ево, одговори крајишник — узми мога вранца.{S} То је последња услуга, коју краљу могу  
ућици близу пута за Солун а ван области мога поочима.{S} Код мене је био тај туђин.{S} Говорио  
Гојко. — Где ми је оружје, где су знаци мога чина?</p> <p>— Ето их, — рече Љубоје показујући на 
манастиру код Водена...</p> <p>На место мога поочима дошао је други властелин, на кога су се св 
у два маха долазио као поклисар на двор мога поочима, и оба се пута дуже задржавао.{S} Ја сам м 
</p> <pb n="115" /> <p>Војводе на двору мога поочима и они из жупе искрено жаљаху свога доброг  
ово изгубили и како су се ђаури надали, могао је и друкчије гласе султан добити.</p> <p>— Хвала 
елаз из Азије овамо, па је у свако доба могао бродове задржати и прекинути сваку везу међу Бели 
коте па не умеју пустити!{S} Шта сам ја могао знати у мраку !</p> <p>Старац уђе и куцну на врат 
 га је одмах, још пре но што га је Тома могао поздравити као свога владара, дочекао:</p> <p>— З 
х владара распао се пре, но што је ишта могао и предузети.{S} Ми смо остављени сами себи, остав 
ојој би свој књижевни и преводнички рад могао продужити, отерала је и Исаију из Сера, где је сл 
Драми, где нико други није знао нити је могао слутити шта се код Пловдина догађа, угасио се жив 
 ми Петра!{S} У потеру за њим!{S} Он је могао само на ову страну умаћи.</p> <p>И они брзо пођош 
сао сласт, где <pb n="139" /> год ју је могао наћи, као што вредна чела не оставља у врту ни је 
ледњу и највишу лествицу части, коју је могао овде имати.{S} Одатле се само могао спуштати на н 
 Није се само дотакао онога — чега није могао.{S} Он је имао очи за лепоту и воље за уживањем.{ 
 немам мира ни толико, колико сам дотле могао имати.{S} Савез туђих владара распао се пре, но ш 
м после толиког лутања.{S} Та ја бих се могао и оженити и бити ћесар у Драми.{S} Има у овим зем 
о је, очевидно, толико приправан, да би могао с места продужити пут у неодређену даљину.{S} Ипа 
 није при слабој месечевој светлости ни могао опазити неко лице, које стајаше близо храста, куд 
о доцније стигли, он се не би никако ни могао извршити.</p> <p>— Како? — питаше зачуђено Ана.</ 
 <p>— Много сам сумњао, али ништа нисам могао поуздано разабрати.{S} Тома је, вели, био лако ра 
 је могао овде имати.{S} Одатле се само могао спуштати на ниже.{S} Зато је гледао да то спуштањ 
.</p> <pb n="137" /> <p>— Где сам их то могао видети?{S} Где?— па му преко памети прелажаху раз 
ам.{S} Доцније сам чуо, да се мој стриц могао спасти, али да су врата на граду била затворена.  
а, али сам се опет уздржала.{S} Сада не могах више.{S} Твоја душа пати, твоје срце страда, а ја 
мену њиховога дома.{S} Никад и ништа не могах о њима дознати, а већ у Галипоље се није више мог 
иљно.</p> <p>— Не верујем.{S} Ја јој не могах јавити,— одговори Гојко.</p> <p>— Онда ћу ја, — п 
лина, и ако његове мисли не идоше нити+ могаху ићи тако далеко као сањалачке жудње Љубојеве.</p 
 круне ни скиптар српског патријарха не могаху да одушеве стара сумњала.{S} И одиста они имађах 
ијих на погибао таког кушања судбине не могаху Гојка задржати.{S} Изјављујући да га само реч из 
оружје не бејаше при руци а многи се не могаху дочепати својих добрих коња.{S} Али таки не беја 
м нож, и пре, него што преплашени Турци могаху и помислити, шта им ваља радити — шикну крв из п 
стаде, а кад је остао сам под јелом, не могаше се довољно разабрати од утисака које на њ учини  
он не могаше наћи у помоћи?</p> <p>— Не могаше, јер се никад од тада не сретосмо у животу.</p>  
му многе мисли севнуше у памети, ал’ не могаше краја ухватити.</p> <p>У том се Рајко указа на о 
 благослови је Исаија.</p> <p>Јелена не могаше више издржати.{S} Покри лице рукама па зајеца.</ 
<pb n="85" /> онесвеслу Ану.{S} Мара не могаше ни речи проговорити.{S} Место ње говораху речити 
овамо пуки случај нанео.</p> <p>Мара не могаше ни једне речи рећи, а Тома јој приђе још један к 
у срца, што јој о сјају своје звезде не могаше ништа рећи.{S} Она је слушала само његове речи и 
жио је толиких лета ту травку, па је не могаше наћи, а зна је описати, као да ју је небројено п 
 Испричала је све Видосави, и ова се не могаше уздржати:</p> <p>— Јадно дете! — уздахнула је, и 
епршање искислих стегова, а трећи се не могаше разабрати у разноликим гласовима, који долазише  
прекратим целу ствар.</p> <p>Онај се не могаше довољно чуду начудити.</p> <p>Старац се саже, до 
јим стрицем, сестро?{S} Зар ти се он не могаше наћи у помоћи?</p> <p>— Не могаше, јер се никад  
и? — изусти у чуду, али га Гојко већ не могаше чути.</p> <p>Лабуд се бејаше спустио низ брежуља 
га нека женска прилика, коју у мраку не могаше боље загледати, он заусти да гласно упита Гојка, 
иђе прозору.{S} На пољу је месечина, те могаше одмах познати Рајка.</p> <p>— Ти си, Рајко?</p>  
 и само смеона и издржљива њена природа могла ју је одржати у животу.{S} Али је сад Јелени на ј 
утку употребио погодну личност, која је могла творити много зала па ипак дати користи, а не зна 
мајци.{S} Он је њу примио пре но што је могла чути црне гласе са тужног разбојишта.</p> <pb n=" 
и старим и младим.</p> <p>Ана сама није могла ићи, али је настала да спреме за ловачки поход бу 
синоћ Угљеша дошао неопажен, те му није могла ни једног корака прићи у сусрет.{S} Он је био врл 
 за се ни после смрти свога мужа, па се могла више повући у се и са својом нећаком Маром, — кој 
ила једина утеха, једина душа, којој се могла без устезања поверити.</p> <p>— Ти опет тугујеш?  
 га она ни у повољнијим приликама не би могла разумети.{S} Ана је очајнички и несвесно грчила р 
жних крајева, браћи Мрњавчевићима, икад могли наћи брата и пријатеља.{S} Не мишљаху ни мало бољ 
ој вези али то није довољно да бисмо се могли на њих поуздати.</p> <pb n="95" /> <p>Моја кћи а  
бисмо се ослободили погибли, онда бисмо могли опет продужити међу собом борбу да расправимо на  
заложисмо.{S} После свега тога ми нисмо могли друкчије поступати до онако, како смо и учинили.{ 
е је, толико, колико су и други у граду могли већ знати.</p> <p>— Непознати ми брате, витеже, ј 
 му сину мисао:</p> <p>— Ко зна, шта је могло бити ?</p> <p>Он проговори:</p> <p>— Реци ми: ко  
дужи Љуба — па ћеш знати онда, и шта је могло бити с нападом на тебе, и шта је препатио племени 
 Гојко — и ако би се истини твоје песме могло мало и приговорити.{S} Ал’ ништа зато, певај!</p> 
ије више враћао Кантакузену, за кога се могло знати да ће пропасти.{S} Није му се вратио ни онд 
 да продуже пут за Ипсалу и даље, па се могло опазити да се журе.</p> <p>Тома стиже баш кад они 
ишта.{S} Прегледа још једном, колико се могло разабрати, по небу, па се саже и подстаче огањ, к 
 дознати, а већ у Галипоље се није више могло ни одлазити.</p> <p>Рајко је за време причања мон 
тављена трпеза сиротињска.{S} Мож’да би могло то бити сутра?</p> <p>— Ако нареди узвишена ћесар 
ти знаш моје мисли, моје осећаје.{S} Па могу ли друкчије?</p> <p>— Разуме се, и можеш и ваља др 
аљало спремати за све случајности, које могу лако и ненадно наступити?{S} Је ли Вукашин оклевао 
а ни данас после пуне четири године, не могу признати.{S} Она се противи реченој мисли, за коју 
ихор, што хита да обнажи лисно дрво, не могу замрзнути љубав моју!</p> <p>— С Богом, мили гласн 
ад ићи чак до чадора нашег, ал’ вала не могу ти без гусала, кад ми само на ум падну.</p> <p>— Х 
 јела колико до дела.{S} А милостиње не могу чинити, кад и сам живим од милости доброг господар 
 драмског господара, а сада већ више не могу они чути моју цитру!{S} Падоше, бранећи свога војв 
о бива.{S} Вукашина устављати нећу и не могу.{S} Ал’ хоћу и могу да учиним, да не заложи сву сн 
 прикупљено, да нас никакви догађаји не могу изненадити, а дође пад Дренопоља.{S} Од тога часа  
су крваве ране на души мојој.{S} Још не могу да са тим раскинем.{S} Благо и уресе, знаке таштин 
устављати нећу и не могу.{S} Ал’ хоћу и могу да учиним, да не заложи сву снагу у тој војни.</p> 
 да се трајније склоним од ловаца, који могу на ме наићи, уђох у ове зидине.{S} Уђох да овде пр 
 излаз, јунаци!</p> <p>— Највише што ти могу допустити: буди уза ме!{S} Напред, јунаци!</p> <p> 
а.{S} То је последња услуга, коју краљу могу учинити.</p> <p>И свладан тешким ранама јуначки кр 
вима неприликама, које се на таком путу могу доживети.{S} Гусари нас опљачкаше, а мој отац, кој 
 му убрза, крв јурну У образе, и он, не могући прикрити ненадну узбуђеност, готово гласно викну 
ново је војводство мало а и изложено је могућним нападајима и гусарских дружина и крсташких чет 
 да га преда гусарима.</p> <p>— То није могућно! није истина! — одлучно рече Љубоје, а Тома чис 
 је Угљеши вазда препоручивало, била је могућност да, добро посвећен у немоћ византиског царств 
своје деснице показујући Ани још крваво-модру белегу:</p> <p>— Овим ме је даривао ваш некада ва 
head>XVII.</head> <p>Рајко се сети, да, мож’да, труба објављује Гојков повратак.</p> <pb n="124 
ка је младунаца била недалеко одлетела, мож’да је отишла у бризи да набави хране својој деци.{S 
p> <p>— И да непријатеља српског имена, мож’да, припреми да нас дочека.</p> <p>— Али зар нема у 
} Ја ценим војводу Богдана.{S} А он је, мож’да давно већ отишао Богу на истину!{S} Шта ће и мен 
ечи, кад с тобом говорим.{S} Видела си, мож’да, да бо́ре с чела мога не слазе ни онда, кад слуш 
азила оно, што ја нисам.{S} Опазила си, мож’да, да ми нестаје звучних ал’ меких речи, кад с тоб 
 рече Рајко, ал’ се брзо трже: — Ти си, мож’да, већ —</p> <p>— Девојка још! — одговори она.</p> 
и велиш, без сумње је тако.{S} А ти си, мож’да, опазила оно, што ја нисам.{S} Опазила си, мож’д 
{S} Мож’да сам више дивљи а мање питом, мож’да и не личим више на <hi>твога</hi>, Угљешу.{S} Ал 
тишао је тајанствено ко што је и дошао, мож’да да тражи витеза, који ће га боље разумети.{S} Ал 
 Угљешу.</p> <p>— То је какав поклисар, мож’да чак од границе — одговори Угљеша па, пошавши са  
шта се крије у најближој будућности!{S} Мож’да ће се Мара и велможа са мном и тобом још и смеја 
p> <p>— Тако је.{S} Буди безбрижна..{S} Мож’да још сутра полазимо —</p> <p>— А ја ћу ти слати п 
 у нас постављена трпеза сиротињска.{S} Мож’да би могло то бити сутра?</p> <p>— Ако нареди узви 
ала — налази душа моја више уживања.{S} Мож’да то долази и отуда што много ценим наше јунаке, ч 
 чује топот коњски.{S} Послуша боље.{S} Мож’да су ђаури?{S} И он се брзо склони низ Марицу, бац 
нда, кад слушам твоје лековите речи.{S} Мож’да сам више дивљи а мање питом, мож’да и не личим в 
о лако рањен у том боју.{S} Не знам.{S} Мож’да.</p> <p>Толико је знао и пријатељима поверљиво п 
ру, шта је теби, души твојој? реци ми — мож’да смем знати — и ражаљеним гласом додавши: — кажи, 
она је остала и некуда отишла.</p> <p>— Мож’да.{S} Бог би дао да је бар она жива.{S} Робом икад 
био кобан дан!—додаде Вукашин.</p> <p>— Мож’да и ноћ! — заврши Угљеша.</p> <p>За неколико трену 
 нема снаге — јер нема благослова!{S} А мож’да није више ни жив?{S} Потуца се од немила до недр 
 само повећаваше суровост изгледа овога мож’да у души племенитога човека.{S} Ал’ једно, што сва 
ра, ко што завидим и неранџи, коју сада мож’да сише!</p> <p>— Сва се сада претварам у завист, ј 
 дужност чинио, — говорно је Рајко — па мож’да сам пропустио што и од дужности учинити!</p> <p> 
>— Не, мила снахо моја!</p> <p>— Или је мож’да превисоки краљ уморан са дугог пута?</p> <p>— Ни 
ад је у међусобној борби напукло или је мож’да и са свим већ скрхано оружје српско и грчко, Дра 
на турску престоницу Дренопоље, које ће мож’да и без боја заузети.</p> <p>Сви се јако обрадоваш 
осле неколико тренутака на мост ступише мож’да последњи, који се са српске стране враћају кући. 
рабрио а многог подсетио, чега се не би мож’да сетио пред смрт.{S} Пошао сам сад с војском војв 
са изученим соколима на руци, а хајкачи мож’да већ <pb n="48" /> нестрпељиво изгледају на означ 
 је отишао и он незнано куда под тешком мож’да слутњом, да сам му невера...</p> <p>Оставила сам 
сјаја она светла звезда до ње.{S} Ти то мож’да не видиш, ал’ је мојим очима јасно, како се сјај 
та верна слуга кад сазна да је господар мож’да обманут.</p> <pb n="80" /> <p>— Гојко, ми морамо 
рече:</p> <p>— Останите.{S} Изгубио бих мож’да који тренут времена у вашој пратњи, а часови лет 
а молим Бога, да му да толико снаге, да може једнога дана дати благослов очински своме јединцу. 
Тако исто и Богдан.{S} Његова војводина може трајати само докле није сама — без наших држава.</ 
 певала о црним и плавим очима, а сутра може гавран пити очи моје!{S} Опрости, али — ти ми више 
јављујући да га само реч из једних уста може задржати, он је са Лабудом налетео на ров и прелет 
њ дођем баш кад треба!{S} Велможо, овде може бити свему крај!</p> <p>— Не, настао је тек почета 
ена зетског господара Ђурђа Балшића, не може бити довољна залога за трајно пријатељство, и искр 
 Душанову војску нико <pb n="104" /> не може победити, па су радо у њу ступали.{S} Тада је и он 
но, што он тражи.{S} И још нешто.{S} Не може она срушити срећу његових непријатеља.{S} Зар да т 
у на искреност и љубав нашу.{S} Тога не може бити, јер таким сумњама нема места у души <pb n="8 
аборави, брате, да се тешка погрешка не може учинити два пута.{S} Она тражи маха само за један  
е дуго трајати.{S} Азијатска се сила не може мерити с нашом снагом.{S} Овим се витезима нико од 
и му било понајпре места.{S} Али она не може њему дати оно, што он тражи.{S} И још нешто.{S} Не 
а свога сина.{S} Јован пети Палеолог не може се борити против азијатских варвара.{S} На њему је 
 па и данак плаћати, ако се друкчије не може мир искупити.</p> <p>— Не, ја велим не! — одговори 
ље и њој служи, тако и моје живовање не може се замислити без ове моје миле цитре.{S} Кад сам љ 
м.{S} Овим се витезима нико одупрети не може.{S} А кад се после победе вратимо, не брини се, ак 
нама на самртничкој постељи, али нам не може бити од помоћи.{S} Он је син ћесара Прељуба, али н 
ојводе причају да се са твојим коњем не може мерити ничији у брзини и издржљивости.{S} Ти ћеш,  
, прилазило је зло са друге.{S} Ко мени може казати, са које ће стране несрећа на деспотовину н 
нас забави, а последња забава, коју нам може дати, то је њено кршење.</p> <p>То је други пут ми 
деспотовину нашу навалити?{S} Врло лако може да дође са оне, од које се никад нисам надао !{S}  
је равно пола ноћи.{S} По оделу се мало може познати незнани ноћник, јер је тек у пола обучен и 
</p> <p>Док су се остали чудили, шта то може бити, Тома и вођа продужише на само разговор, лага 
 преухитрен, савладан и затворен, данас може размишљати дуго о своме неваљалству!</p> <pb n="72 
јући да његовом опаком савезнику Анђелу може икада какво предузеће исклизнути из руку, Тома је  
е, ђаво или Бог?</p> <p>— Бог!</p> <p>— Можемо ли се и даље поуздати у стару срећу?</p> <p>— Не 
ан.{S} На њих можемо рачунати?</p> <p>— Можемо.{S} На вратима деспотовине браће Дејановића већ  
че Угљеша.</p> <p>— На Цариград најмање можемо мислити, — напомену Вукашин.</p> <p>— Да.{S} Там 
 Вукашине, то је све на шта се ослонити можемо! — рече значајно Угљеша, гледајући право у очи В 
и њихов стриц војвода Богдан.{S} На њих можемо рачунати?</p> <p>— Можемо.{S} На вратима деспото 
ља накнадити старога ћесара Војихну.{S} Можеш ли се поуздати, да примиш управу над драмском вој 
 Разумеш ли!</p> <p>— Потпуно!</p> <p>— Можеш ли извршити?</p> <p>— Све!{S} Погинуће од заседе  
ашнога витеза Момчила.{S} На њих се све можеш ослонити као на најпоузданије стубове.</p> <p>— Б 
лучно нападоше.</p> <p>— Војводо, ти се можеш склонити.{S} На страни, од куд дође данас краљева 
могу ли друкчије?</p> <p>— Разуме се, и можеш и ваља друкчија да будеш.{S} Зашто тужиш?{S} Ваљ’ 
И поуздан?</p> <p>— Да!</p> <p>— Колико можеш имати ваљаних помоћника?</p> <p>— Толико, колико  
 стану јављати.{S} Ево немила гласа.{S} Мој брат краљ Вукашин спрема војну у савезу са Балшићем 
од ових, ради којих се и договарамо.{S} Мој Угљеша, кад не би било људских грехова више но што  
бити и пред њим.{S} Не брини, бићеш.{S} Мој добри отац болује без пребола, али ја молим Бога, д 
динству и снази нашој на југу.</p> <p>— Мој се деспот неће покајати, што ме је обасуо милошћу,  
гу доживети.{S} Гусари нас опљачкаше, а мој отац, који се, како један говораше, још тужне ноћи  
у Турци освојили, попалили, порушили, а мој отац, дотле богат трговац, избеже са мном, да спасе 
 видим, дала овај дан, да буде до краја мој! — топлином прекипеле страсти изусти Тома, и са сви 
и то ћу ти радо казати.{S} Добри Угљеша мој!{S} Војна је крвав носао, страшан и кобан.{S} А ти  
p> <p>Млади је витез био отишао, кад је мој добри поочим пао у постељу, са које се није више +н 
морним Морем.{S} Ту у Галипољу живео је мој млађи брат Матија као трговац, који је због својих  
мом, не знам.{S} Доцније сам чуо, да се мој стриц могао спасти, али да су врата на граду била з 
оздрављам те, господару наш и мили зете мој!{S} Буди скромном дому нашем милостиви господар и д 
а у томе буде и утехе.</p> <p>— Ах, оче мој!</p> <p>— Глас је кратак и непотпун, али у толико в 
зивао ме да са њим идем.{S} Па да не би мој одговор чуо ош један, који је у куту те собице био, 
стави:</p> <p>— Једини искрени пријатељ мој у драмској области данас је велможа Тома ! — Видоса 
 властелину Срдану.</p> <p>Добри поочим мој био је старац, самац, а ја га, кад ме мину прва туг 
ога су се сви жалили.{S} Несуђени војно мој долазио је у град Манастир <pb n="116" /> — као што 
Заповеда ли превисоки краљ и мили девер мој да се уклонимо ?</p> <p>Вукашин се пожури:</p> <p>— 
ика допратио или боље донео на рукама у мој дом.{S} Ти си ценио његово јунаштво и његову племен 
ећи.</p> <p>— Тебе Бог штити, господару мој! — кликну деспотица.</p> <p>— Али има — продужаваше 
у.{S} Али — опрости!</p> <p>— Господару мој!{S} Не, нисам то мислила, нити сам то на теби опази 
/p> <p>— Добро ми дошао, мили господару мој! — поздрави га Љуба.</p> <p>— Буди ми срећна и здра 
! — поврати се Јелена.</p> <p>— Јелена, моја Јелена! — рече Рајко, ал’ се брзо трже: — Ти си, м 
дуго жуђени, пољубац...</p> <p>—- Маро, моја Маро!{S} Ти си моја са благословом Божјим —</p> <p 
ош! — одговори она.</p> <p>— Онда ипак: моја Јелена! — доврши Рајко.</p> <p>За тим додаде:</p>  
ругу прелива.{S} То је твоја звезда.{S} Моја је звезда нестална — то је звезда променљиве ратне 
че из тога, — одговори Угљеша.</p> <p>— Моја круна не трпи слабији сјај, твоја памет не признај 
ј тузи пођоше за њим и остали.</p> <p>— Моја је рана лака, — рече мало после Богдан. — А твоја, 
ла сам југ и склонила се овамо, ал’ сва моја разбирања бише у залуд...</p> <p>Јелена ућута, а Г 
ин глас с коња, — где је најбоља војска моја?</p> <p>— Овде је, деспоте; опасали су непробојни  
е јату трну, бледе и нестају, па и сама моја звезда гине, тамни.{S} А на супрот њој, ено поглед 
а будеш витез прави и да те слави песма моја!”</p> <p>На вратима од чадора појавише се Гојко и  
учена?{S} Зар си заборавио, да је једна моја стрина видела, истина мало по из даље, и саму свет 
е бринеш за ме.{S} Немаш разлога, верна моја љубо!</p> <p>— Имам, господару.{S} Зар без разлога 
</p> <pb n="100" /> <p>— Не знам, добра моја Љубо, — одговори Угљеша. — Али кад ти велиш, без с 
сту истину, и ако ми је немила.{S} Душа моја нема мира.{S} Али светињу њенога спокојства не нар 
користи случајем и шали —</p> <p>— Душа моја страда, а кнегињица мисли да се тек шалим!{S} Судб 
љуба верна.{S} И ко зна, колико би душа моја више страдала да јој у часовима сумора ниси ти бил 
а ја сам то чешће слушала — налази душа моја више уживања.{S} Мож’да то долази и отуда што мног 
 и лево.</p> <p>— И тако остаде у залуд моја журба.{S} Томе не стигох, а поуздано држах, да ћу  
уже задржавао.{S} Ја сам мислила, да је моја срећа несумњива, али је судба друкчије хтела.</p>  
иш?</p> <p>— Него?{S} Зар не знаш да је моја породица учена?{S} Зар си заборавио, да је једна м 
чуне крвавим путем пречистили.{S} То је моја мисао.{S} Изведи је тачно још сад, па ми више неће 
 А од куда ти, велможо, знаш, у чему је моја срећа?</p> <p>— Знам, јер умем читати људска срца. 
ех посла, који ми ти повераваш.{S} Мене моја нада не вара! — прилично убедљивим гласом и са нек 
итеже! — говораше Мара Гојку. — Душа се моја раскравила, <pb n="143" /> па туга са ње отиче, а  
стадох ватрен у једној жељи, за коју се моја породица заложила, остадох непоколебљиво одан једн 
ано савијаше.</p> <p>— С Богом, деснице моја! тешко јекну неко. — Више нећеш никоме пребацивати 
<p>— Буди ми срећна и здрава, деспотице моја! — одговори јој он.</p> <p>За тим узе Ану с десна  
спео!{S} Даље иду моје мисли, даље жуди моја душа, јер без тога нема живота ни опстанка ни овом 
 рече Тома Теологита.</p> <p>— Али мени моја слутња друкчије говори, — рече Угљеша.{S} У лицу д 
уку.</p> <p>— Жива и срећна била, кћери моја, — благослови је Исаија.</p> <p>Јелена не могаше в 
пасемо голу душу.</p> <p>„Јелена, кћери моја!{S} Ми ништа више немамо, јер моја тековина, ено п 
...</p> <p>—- Маро, моја Маро!{S} Ти си моја са благословом Божјим —</p> <pb n="144" /> <p>— И  
сте, драги господару!</p> <p>— Да, љубо моја, сјајнија ал’ само зато, што јој даје јачег сјаја  
ћну звезду своју...</p> <p>— Ходи, љубо моја — прекиде је Угљеша — погледај на оно звездано јат 
еклињем те —</p> <p>— Устани, мила љубо моја — зваше је Угљеша, дижући је. — Заборави ову пошал 
ду, мало пре стајао.</p> <p>— Мила љубо моја!{S} Казаћу ти чисту истину, и ако ми је немила.{S} 
стину!{S} Шта ће и мени живот!{S} Цитро моја!{S} Синоћ си још певала о црним и плавим очима, а  
ати:</p> <p>— Необични догађаји, сестро моја!{S} Ал’ је и твоја душа велика, кад је све то подн 
у али некако чудно.{S} Не бејаше, браћо моја, тај посао рађен по закону Божјем и као што треба  
ашин се пожури:</p> <p>— Не, мила снахо моја!</p> <p>— Или је мож’да превисоки краљ уморан са д 
ћери моја!{S} Ми ништа више немамо, јер моја тековина, ено погледај, пламти у огњу, да осветли  
/> <p>— Маро, — рече јој он — ти си већ моја пред Богом.{S} Али свет то не зна, а ваља ти то би 
и на њих поуздати.</p> <pb n="95" /> <p>Моја кћи а твоја синовица Милица, жена зетског господар 
вог.</p> <p>— Видо, ти знаш моје мисли, моје осећаје.{S} Па могу ли друкчије?</p> <p>— Разуме с 
оварала.{S} Ево одавде настаје виноград моје добре госпође, а ја имам само да га обиђем, јер се 
е живовање не може се замислити без ове моје миле цитре.{S} Кад сам љубио, она је љубав славила 
е заповедничком месту.{S} То место није моје ил’ твоје ил’ његово — оно је својина среће и част 
и морадоше остати код савезничке војске моје и Балшићеве противу силе Алтомановића.{S} Расправи 
има, а војском ћеш управљати само у име моје слободно и неограничено.</p> <p>— Надам се, да нећ 
у и не бејаше никога за тамновање, дете моје, кад издахну твој отац.{S} Тамница је празна, слав 
 развесељаваш душу моју, обрадуј и срце моје, и благослови свога <pb n="92" /> сина, да сме с т 
Ти ме бар знаш!{S} Није спокојство душе моје поремећено никаквим злобним гласом, који би осумњи 
 Теологита ту буде.</p> <p>— Говориш из моје душе, — одговорио му је Гојко — али ипак и ја и ти 
. — Сада верујем да је туђинчев посао и моје именовање за заповедника овога града и краја.{S} Х 
ве окреће око земље и њој служи, тако и моје живовање не може се замислити без ове моје миле ци 
 рече јој он — ти знаш, о чему се мисли моје баве.{S} Ти знаш, како ми је тешко, кад се препрек 
Али ме ти сети младости, ти чисто врати моје године назад, и од мене, прилично окорелога ратник 
} Ти ћеш се одмарати на венцима милости моје.</p> <p>— Тако ће и бити! — одлучно рече Анђео.</p 
.{S} И да ме грло не послужи, да добаци моје муке и невоље до браће, која пролажаху недалеко од 
вим очима, а сутра може гавран пити очи моје!{S} Опрости, али — ти ми више нећеш требати!{S} Ев 
жртве!{S} Па ипак ми се чини да се сјај моје звезде претапа у светлост нове звезде нових завоје 
> и не растумачим сам без вражбина, ево моје русе главе, — одговара онај други, младић.</p> <p> 
зненађена, запита:</p> <p>— А чим, чедо моје?</p> <p>Мара је погледа право у очи, хтеде јој неш 
аквим злобним гласом, који би осумњичио моје пријатеље, ни доставом, која би циљала да баци сен 
твицу земаљске части испео!{S} Даље иду моје мисли, даље жуди моја душа, јер без тога нема живо 
нуо је.{S} Оставио је најважнију страну моје деспотовине у часу, кад ми је његов глас, мудрост  
; кад се животу зарадујем, она је тумач моје радости; кад смрт пожелим, она ми пева погребну пе 
дласка Гојковог.</p> <p>— Видо, ти знаш моје мисли, моје осећаје.{S} Па могу ли друкчије?</p> < 
стојан да гине за свету мисао!</p> <p>— Моји синови морадоше остати код савезничке војске моје  
турских завојевача.{S} Па или ћемо ја и моји бити први победиоци или — прве жртве!{S} Па ипак м 
е, јер је ваша ствар у поузданим рукама мојим, — рече Тома, са пуном готовошћу пољуби ћесарици  
до ње.{S} Ти то мож’да не видиш, ал’ је мојим очима јасно, како се сјај једне у другу прелива.{ 
овом Божјим —</p> <pb n="144" /> <p>— И мојим! — огласи се Ана, која изиђе иза густе вреже бршљ 
ст, коју је истинито заслужно.{S} Благо мојих ризница стоји ти на расположењу.</p> <p>Гојко се  
ок сване дан — онда ћеш разумети јачину мојих надања.{S} А ако си после тога дочекао мутан и об 
 сумњама нема места у души <pb n="8" /> мојој.{S} Навршило се већ петнаест година, како си ми п 
Како ?</p> <p>— Невоље у раној младости мојој нагонише ме, да се са њима борим, па да их и <pb  
ском животу, још су крваве ране на души мојој.{S} Још не могу да са тим раскинем.{S} Благо и ур 
S} А тежња за тим и јесте оно, што души мојој не да мира.{S} Деспотице!{S} Да сам мислио остати 
д претворити у рушевине.</p> <p>— Веруј мојој искреној исповести, узвишени деспоте.{S} Не бих с 
штва да у самоћи осећам тајну, што је у мојој души дубоко урезана.{S} Наишао сам на ову кулу, п 
рокрчено.{S} Данас више не разликујем у мојој деспотовини ништа друго, до само верне поданике.{ 
 потребан баш за то што је туђин, јер у мојој деспотовини има много туђина његовога рода.{S} Мн 
 а сјајна једна звезда прети да надсија моју звезду — водиљу.{S} Она је све светлија, у колико  
а остала гладна после тога?</p> <p>— На моју душу грех, ал’ ја мислим, да је било довољно, — ис 
ажи лисно дрво, не могу замрзнути љубав моју!</p> <p>— С Богом, мили гласниче!</p> <p>И Мара, к 
> <p>— Нека јаки Господ с небеса оснажи моју слабу десницу, да буде моћни заштитник свете цркве 
ледај на оно звездано јато.{S} Видиш ли моју звезду?{S} Она је сада сјајнија.{S} Је ли?</p> <p> 
одара, а сада већ више не могу они чути моју цитру!{S} Падоше, бранећи свога војводу.{S} Вешти  
 ти требати.{S} Зар си заборавио на ону моју услугу?{S} А бејаше, збиља, лепа девојка!{S} Као п 
— Познајеш ли још у оном звезданом јату моју звезду? — упита деспотицу, обгрливши јој стас лево 
еша, дижући је. — Заборави ову пошалицу моју, она није за те ни била.{S} А ја ћу се бринути, да 
!{S} Тешка је неизвесност притисла душу моју.{S} Она пати и страда.</p> <p>Сутра дан дође из Се 
враћаш ка животу, кад развесељаваш душу моју, обрадуј и срце моје, и благослови свога <pb n="92 
о српска превласт.</p> <p>И тако су све молбе и сва преклињања пловдинске посаде налазили свој  
ворену накнаду.</p> <p>Монах се одазвао молби вредних рудара и учинио своје.</p> <p>Деспот Кост 
да се није тако дубоко душом посветио у молби Господу, нити је икада јаче осећао свети позив св 
 смрти, а прави наследник, нејаки Урош, моли, куне и преклиње, да се стишају.{S} Они се разлазе 
> <p>Кршила сам руке, клечала, плакала, молила Бога да ми помогне, али — судбина гоњаше напред. 
ше бити.{S} И ја те, узвишена ћесарице, молим.</p> <p>Ана бејаше у незгодном положају.</p> <p>— 
и — и ражаљеним гласом додавши: — кажи, молим те! — спусти главу на његова прса, да од саме себ 
ј добри отац болује без пребола, али ја молим Бога, да му да толико снаге, да може једнога дана 
} Не говорах ја залуд да је с оружјем и молитва у светом храму поузданија!</p> <p>— На ипак нећ 
плакивале су смрт његову.</p> <p>Бдења, молитве и помени, које су смирени служиоци олтара Божје 
 скидоше калпаке, Исаија шапуташе свете молитве, и не би ока, које не ороси суза.</p> <p>У тај  
 и клекоше, а Исаија продужи тихо свете молитве.</p> <p>Мало после пустињак отвори очи:</p> <p> 
} Мара клече до Ане и склопљеним рукама мољаше разбојнике.</p> <p>Све је то било у једном трену 
аљалче!{S} Али захвали за ту срећу овом мом пријатељу.</p> <p>Други га дворанин зачуђено поглед 
шки — догађаји наступити.</p> <p>Био је момак од двадесет лета, када је била међусобна војна.{S 
 град Манастир своме добром пријатељу а моме другом оцу, властелину Срдану.</p> <p>Добри поочим 
> <p>— Твоја је постојбина у пола ближа моме месту рођења и првога детињства но што је место, н 
хилендарски, који ме из поштовања према моме стрицу монаху узе и после посла у град Манастир св 
 и кога сам ја ту затекла.{S} Он је био моме поочиму више саветник у миру но помагач у рату...< 
слободан излаз.{S} Казаћеш, да чиниш по моме одобрењу.</p> <p>— Учинићу, али ако он не хтедне б 
ваше Угљеша — неко време, како звезде у моме јату трну, бледе и нестају, па и сама моја звезда  
а, заповедника градске страже и ваљаног момка у војсци ћесаровој.{S} Лагано и неопажено љубав ј 
 усташе и кренуше се да виде најкршније момке, најбољу опрему, најбољи део драмске војске.</p>  
 сам одмах све јавио Гојку по поузданом момку, — шапну му Рајко.</p> <p>— Погрешио си.</p> <p>— 
говог Лабуда.</p> <p>То бејаху поуздани момци, које је опрезни Исаија у последњем часу, сумњају 
е ћеш сазнати, — одговори Гојко.</p> <p>Момци прихватише коње, а један осветли буктињом степени 
давде до места, где нас очекују коњи са момцима, нема много.{S} Ја сам наредио да они буду ту,  
ристаде.{S} То бејаше — Тома Теологита, момче у двадесетим годинама свога века, живо и окретно, 
м душе своје!{S} Не бејах баш голобрадо момче, кад сам с тобом ступио пред олтар.{S} Доста сам  
 Градско је поље било општа гробница за Момчила и његове витезове.</p> <p>— Шта је било са Томо 
Он је ваљан синовац ненадмашнога витеза Момчила.{S} На њих се све можеш ослонити као на најпоуз 
неко сумњиво лице.{S} Радозналост нагна Момчила, да пусти преда се незнанога туђина.{S} У разго 
ме тога необичног друга његовога стрица Момчила.</p> <p>Кад се лукаво Грче напило најлепшега ви 
аљу и боју на Велбужду, о смрти војводе Момчила и о другим јуначким делима...</p> <p>— Певај, п 
м делима.</p> <p>Нико није знао, шта је Момчила навело да се придружи са својом војском отпадни 
 очеличио срце своје.{S} Приљубио се уз Момчила као син уз оца, јер Рајко није свога оца ии зап 
вим.{S} Залуд се Тома трудио, да задржи Момчила у савезу против царевине.{S} Високо одликовање  
 напевало и науживало, стаде наговарати Момчила, да се покаже као витез у већим државним делима 
са својом мајком дошао једном у посету, Момчило је у велико био ученик младога Византинца, кога 
певао је веселећи ученика-господара.{S} Момчило се одиста знатно упитомио, разбирао је за начин 
допа.{S} За првих година свога витештва Момчило се већ био прочуо на далеко.{S} Чувен јунак осе 
успевао у својим скривеним намерама, да Момчило служи Кантакузеновим плановима.{S} Али се после 
г ученика.{S} Ударао је у цитру, кад је Момчило испијао пехаре руменике, певао је веселећи учен 
е па и господске углађености.{S} Кад је Момчило баш размишљао у граду своме о томе, јаве му слу 
г времена окренуо ток ствари.{S} Што је Момчило више ратовао са својим коњаницима против царств 
ло ћутљиво.</p> <p>Рајко се сећа, да се Момчило њиме хвалио.{S} Кад му је Рајко са својом мајко 
бојевима, које је дотле непобедни јунак Момчило водио противу Кантакузенове војске и његових са 
а се Рајко опомињао.</p> <p>Његов стриц Момчило био је на гласу јунак-левента, а земљиште првих 
а.{S} Они постадоше непријатељи.</p> <p>Момчило се ожени и настани у граду Ксантији, одакле је  
илОм, и остао је у његову стану.</p> <p>Момчило је имао до четири хиљаде извежбаних коњаника, с 
ра.{S} У очи самог боја дошао је у стан Момчилов Тома.{S} Дуго се на само разговарао са МомчилО 
ио. <pb n="36" /></p> <p>Последња битка Момчилова била је његова погибија код Перитеориона, гра 
ља.</p> <p>Ипак је сва одабрана дружина Момчилова пошла са њим.</p> <p>Тома је дотле успевао у  
 Тома.{S} Дуго се на само разговарао са МомчилОм, и остао је у његову стану.</p> <p>Момчило је  
туђина.{S} У разговору са тим дошљаком, Момчилу па4"/&gt; Дошљак радо пристаде.{S} То бејаше —  
pb n="35" /> су они, који су били ближе Момчилу тврдили, да су у два маха затицали Тому са неки 
спомена о стрицу своме, чувеном војводи Момчилу.{S} Кад је један пут у говору споменуо Тома бит 
рује да је Тома тада тек случајно дошао Момчилу за друга и учитеља.</p> <p>Ипак је сва одабрана 
негда дворанин а доцније друг Војихнин, монах Исаија из манастира Светог Јована Претече, запове 
смо ни њу ни њега.</p> <p>— Твој стриц, монах Исаија! — рече Рајко Јелени.</p> <p>Гојко бејаше  
е а час опет падајући у тежу болест.{S} Монах Исаија обилажаше чешће драмску господу, а Ана је  
од десет, дванаест година, а зваше се — монах болно уздахну — Јелена.</p> <p>— Јелена? — понови 
>— А име твога стрица, сестро?</p> <p>— Монах Исаија!</p> <p>Гојко изненађен скочи с клупе:</p> 
стајаху Ана, Мара, Јелена и Видосава, а монах Исаија причаше им нешто живо и весело...</p> <p>А 
е!</p> <p>Гојко пољуби Исаију у руку, а монах га благослови, па додаде:</p> <p>— Ама с таким ју 
ара и његове ћесарице.</p> <p>Исаија је монах велике учености и од гласа.{S} У Меникејској Гори 
о границе за Дренопоље.</p> <p>Стари је монах Исаија одслужио свечану службу за срећна пута срп 
Исаијом, и каза му све.</p> <p>Стари се монах једва држаше на ногама од силног и тешког изненађ 
ле су други разносили глас, да је добри монах умро од туге, што је у срџби проклео и уклео свог 
 срећа за нас, иначе не би стигао добри монах до сутра у вече.</p> <p>Тако је и било.</p> <p>Ви 
 очекивала је изгладнеле ловце, а и сам монах Исаија потрудио се и дошао из свога манастира.</p 
 је ћесарици Ани и њеном двору приказао монах Исаија.</p> <p>— Узвишена ћесарице, ево твојој ми 
на деспотовину Дејанових синова.</p> <p>Монах је био зао пророк, а његове речи у вези с пловдин 
<p>Деспотица Љуба приђе ка њима.</p> <p>Монах Исаија приповедаше, да је дошао овог часа коњаник 
 у мудрим речима ученога Исаије.</p> <p>Монах Исаија у часовима књижевне забаве са деспотицом Љ 
споту да дају уговорену накнаду.</p> <p>Монах се одазвао молби вредних рудара и учинио своје.</ 
е ишао за њим, ша’ну:</p> <p>— Синовица монаха Исаије!</p> <p>Рајку клецну нога, срце му убрза, 
 дана договоре се рудари и пошљу једног монаха, кога су умолили да подсети Костадина на погодбу 
је она! — јекну Рајко, ал’ се на питање монаха, који, такође узбуђен, скочи, брзо прибра:</p> < 
 Једна бејаше деспотица Љуба — сада већ монахиња Јефимија, а друга њена сестра Мара.{S} Са њом  
же над самртником, па диже главу и рече монахињама:</p> <p>— Помолимо се Господу за душу његово 
че сретоше се једног дана пред вече две монахиње.{S} Једна бејаше деспотица Љуба — сада већ мон 
м издисао је — атонски пустињак.</p> <p>Монахиње приђоше и клекоше, а Исаија продужи тихо свете 
азити.</p> <p>Рајко је за време причања монаховог био пребледео, дах му у грудима бејаше чисто  
ступило вечери.</p> <p>Госпоштина је са монахом Исаијом вечерала на кули а остали ловци и хајка 
та ће љутити Костадин урадити са смелим монахом, дотле је дојездио гласник и јавно, да је Пловд 
е разгаљивала у ученом говору са старим монахом.</p> <p>Противно мирноћи ове двојице стајала је 
.{S} Стари се Властоје слагао са добрим монахом Исаијом, да је она најлепши цвет, што је послед 
мила! — И он јој онда причаше о Исаији, монаху манастира светог Претече у Меникејским Горама.</ 
ног поузданог коњаника, који зна шта ће монаху поручити.{S} Дај ону амајлију са гроба Спаситеље 
 попусти, већ љуто прећаше и рударима и монаху.</p> <pb n="170" /> <p>Тада се смирени слуга бож 
 који ме из поштовања према моме стрицу монаху узе и после посла у град Манастир своме добром п 
ана Исаија је био већ у Драми.</p> <p>— Мора бити, да га је коњаник затекао још у млину, те ниј 
 ушћа у широком Орфанском Заливу Белога Мора.</p> <p>У мирној и звезданој ноћи, кад месец посре 
е господарио равницом у приморју Белога Мора.{S} Тада је к њему дошао и Рајко али Томе није ту  
не не плашиш.{S} Ти си уверен да се крв мора пролити за свету мисао ускрснућа српске снаге и је 
ли пута некрсту, који преко мора, нашег мора, прелази овамо!"</p> <p>Тако ми је отац, потресен, 
теориона, града недалеко од обала Белог Мора.{S} У очи самог боја дошао је у стан Момчилов Тома 
оје једном код Крстопоља на обали Белог Мора спасао живот од морских гусара.{S} Крупна јуначина 
 из Галипоља у мореузу лепога Мраморног Мора.{S} Ту сам и одрасла у нези свога доброг оца, јер  
укаво додаде:</p> <p>— Или још боље: не мора Лала-Шахин о томе ништа ни знати.{S} Ми ћемо сврши 
> <p>— Али га је деспот послао, а он се мора слушати, — расправљаху трећи.</p> <p>И на томе се  
атељима, Љубоје причаше:</p> <p>— Сваки мора да одболује снове младости.{S} То није ни мене мим 
:</p> <p>— Али ја ипак налазим, да тако мора бити.{S} Боље је, велим, да се делови спасу но да  
њу, да осветли пута некрсту, који преко мора, нашег мора, прелази овамо!"</p> <p>Тако ми је ота 
силом агарјанском, с Турцима, што преко мора дођоше.</p> <p>— Они се не крсте, војводо?</p> <p> 
јко ту.{S} Али је дошло време кад Рајко мора да обиђе Трилис.</p> <p>Кад је сутра дан по њихово 
ам узрујаност међу становницима, које с мора гусари на глас о смрти ћесара Војихне почеше узнем 
да није родом из Жегљигова већ далеко с мора и да је много путовала и још више препатила, изгле 
не за свету мисао!</p> <p>— Моји синови морадоше остати код савезничке војске моје и Балшићеве  
ка сила код Самокова испод Рила.{S} Они морају с нама.{S} Они ће се радо одазвати нашем позиву. 
 око пола ноћи.{S} Браћо, страшно ли је морало бити, кад је обест агарјанска пала у домове верн 
стим.{S} Сунце већ косо бије са запада, морам се журити.</p> <p>Они га зачуђено погледаше.</p>  
ем путем крстопољским, — рече Богдан. — Морам се журити да своју војводину <pb n="179" /> зашти 
е да понесем стег у одбрани Српства, ја морам бити спреман.{S} Ја ћу први одлучно укрстити оруж 
ећи све то у највећој тајности, ипак се морамо журити.</p> <p>После неколико тренутака Тома јој 
манут.</p> <pb n="80" /> <p>— Гојко, ми морамо отвореније говорити, — рече Љубоје. — Ти си пост 
је већ читаве приче по Крстопољу.{S} Ми морамо још сада поћи у Драму.</p> <p>— Зашто? — зачуђен 
које сам преко посрбљених Грка извршио, морао сам још неко време попуштати, док је све уравњено 
инио, и зато што сам испред твога копља морао клећи!{S} Тако —</p> <pb n="82" /> <p>Гојко преки 
 Нашег витешког ћефалије нема!{S} Он је морао први погинути! — викаху Рајкове стегоноше, потисн 
бан да одржи велико наслеђе.{S} Неко је морао владати и њим и царством.{S} Знао сам све, који с 
да им треба хитати, а пратилац — што је морао да иде за њима.</p> <p>Кад су лагано прелазили пр 
је коњаник затекао још у млину, те није морао ићи манастиру, — говораше Видосава Мари. — То је  
ном одлуком и гвозденом вољом брата нам морао устукнути као побеђен и прогнат?{S} Није ли се ва 
да би се светли деспот са својом свитом морао журити.</p> <p>За тим Тома и Љубоје седоше на сво 
ета, велика штета!{S} Марко је с браћом морао остати пред оним делом краљеве војске, коју је кр 
 ведрину судбине њихове, кад је и Гојко морао на неодређено време отићи.</p> <p>Мара је истинск 
оповедника.</p> <pb n="71" /> <p>— Тако мораш и чинити, јер си ти прва стража српској слободи н 
о што је запљуснуло до њих на висовима, море се међусобне заваде стишало.{S} Истина, многи су з 
ена као сушта крв, а ја ту пену хватам, море ме љушка, а ја спавам.</p> <p>— Врло добро, старче 
е он становао и одакле је леп изглед на море.</p> <p>На питања његова Тома одговараше непотпуно 
настаје патња.</p> <p>Навезли смо се на море, да се за време склонимо негде око Свете Горе.</p> 
амо, а оно није то обична вода већ неко море, по њему свуда сама пена ал’ црвена као сушта крв, 
говораху сем тога Турцима, да је велико море српске силе, где они утонуше, а српској војсци да  
 се у правцу од севера ка југу, за Бело Море, крећу, натапаху плодне равнице међу тврдим и бога 
инути сваку везу међу Белим и Мраморним Морем.{S} Ту у Галипољу живео је мој млађи брат Матија  
на седну у чамац па се навезу, да преко мореуза пређу у Галипоље.{S} Ноћ је била мркла и врло в 
 коме смо сада.{S} Ја сам из Галипоља у мореузу лепога Мраморног Мора.{S} Ту сам и одрасла у не 
м, не даље!{S} Одбиј сумњу, што ти душу мори.{S} Освоји ли она, ти више немаш снаге неће више б 
ила се сумња, која је његову душу често морила, а на место њено дошло је мило и радосно сазнање 
ве очи подај све!</p> <p>„Јер црне очи, морска дубина, казују страст ал’ и неверу.</p> <p>„А шт 
ана, човека, који по свему подсећаху на морске гусаре с југа.</p> <p>Ана и Мара престрављене пи 
ређу на трошном чамцу.{S} Њих поштедеше морски таласи, јер они бејаху — нема сумње — гласници Б 
оља на обали Белог Мора спасао живот од морских гусара.{S} Крупна јуначина, која је превалила п 
} Узвишена ћесарица ми је наложила да у морској тврђави у Крстопољу осванем сутра, и да утишам  
великог моста, што је на јужном путу за морску обалу и Крстопољ, била је стара нека црквица, по 
ице међу тврдим и богатим градовима, на морску обалу наслоњене, деспотовине Угљешине.</p> <p>И  
ков код Балкана везује са Крстопољем на мору, па се, остављајући у лево пут за Сер, дохватило к 
та тврђава Мелник, и Крстопољ на Беломе Мору, и Перитеорион, <pb n="20" /> негда крваво разбоји 
очи сада узалуд траже!</p> <p>— Завидим мору, које запљускује обалу на којој се он одмара, ко ш 
 важној тачки према острву Тасу у Велом Мору. <pb n="25" /></p> <p>Рајко стиже Гојка на малим к 
 Краљ!</p> <p>— Алах, ил-Алах!</p> <p>У мору различитих узвика, страха, изненађења, забуне и оч 
изгубивши и оца и мајку у једној опсади Мосинопоља, места на путу из Крстопоља за Перитеорион,  
ти пута, што се одваја на исток и преко Мосинопоља и Перитеориона прелази границу па окрећући н 
мач.</p> <p>После неколико тренутака на мост ступише мож’да последњи, који се са српске стране  
мулом лупом</p> <p>Бегунац је наишао на мост.</p> <p>Гонилац напреже слух.</p> <p>Потмула лупа  
у очајању него у опрезности.{S} Пређоше мост, па се упутише право пољем, кад један од пратилаца 
ош мање.</p> <p>Век је сад дуг колико и мост.{S} Што краћи мост, краћи и век.</p> <p>А куда ли  
Тома Теологита.</p> <p>Кад пређе велики мост на јарку, што са стране главних врата одваја цео г 
ећи из малог тамника ступио на последњи мост међу бедемима градским једна му рука пружи кроз ма 
 је сад дуг колико и мост.{S} Што краћи мост, краћи и век.</p> <p>А куда ли прођоше за овај доб 
амо толико растојања, колико је дугачак мост.</p> <p>То знају сад обојица.</p> <p>Коњи сустају  
д су лагано прелазили преко првог већег моста, што долази кад се пређе трећина пута од Драме ка 
/> <p>Недалеко од Драме а близо великог моста, што је на јужном путу за морску обалу и Крстопољ 
њом, а она га преведе преко малог уског моста, који је био мало више оног места, где је она хте 
> <p>У празорје паде у Марицу код самог моста, што ниже крвавога разбојишта прелази на другу, д 
аквог нашег велможе.{S} Нађох га ту код моста.</p> <p>Они стадоше.{S} Богдан узе мач, од кога с 
 у провалију, наићи на високе обале без моста, размрскати се о стење или онесвеснути, лупивши о 
та па опет наста.{S} Бегунац је сишао с моста, гонилац на њ наишао.</p> <p>Међу њима је, дакле, 
звека ланаца на покретном <pb n="11" /> мосту код бедема и шкрипа кључева у великој гвозденој б 
љским, а ноћу, опет тамо окренут, очима мотри звезду једну, необично сјајну, на небу.</p> <p>И  
— њихов господар.</p> <p>Са високе куле мотриље у тврдоме Серу дању се виде безбројни планински 
 — одговори Љуба.</p> <p>— Овде на кули мотриљи? у ово доба?</p> <p>— Свуда и увек, где и кад т 
а високим градским бедемима или на кули мотриљи.{S} Изгледала је иде ли још каква помоћна војск 
 серског тече — чини се на високој кули мотриљи, да се осећа, како се небесни свод спушта, да с 
лу али у богатом огртачу изишао на кулу мотриљу.</p> <p>Чешће је и дању и ноћу излазио на ово м 
е удари клин у јединство српске отпорне моћи са ових страна, није ли пред снажном одлуком и гво 
} У име мисли о јачини српској, која ће моћи дати отпора свакој најезди на ове крајеве, ја сам  
беса оснажи моју слабу десницу, да буде моћни заштитник свете цркве наше! — узвишеним гласом ре 
ађеној господи српској страх је био све моћнији непријатељ из Азије.{S} Јужни и северни делови  
аших мисли.{S} С Николом Алтомановићем, моћним господаром ужичким, ја сам у отвореном непријате 
есеље.</p> <p>— И сам се Алах са својим моћним пророком радује! — вели један часник турски <pb  
> <p>— Сад је стигао глас од светлога и моћног деспота.{S} Он ће ових дана стићи овамо са свом  
та Гојка, хоће ли се придружити застави моћнога пророка Алахова.</p> <p>— Никад! — бејаше лаган 
е гомилају облаци, па је био безбрижан, Мрак се брзо спустио, а кад ветар поче да шиба капљицам 
 пристаде и Богдан...</p> <p>У том се и мрак на земљу спусти.{S} Хиљаду логорских ватара плану  
ка из Драме.</p> <p>Нико га не знаде по мраку право упутити, и он луташе и даље по логору с ошт 
гледа.</p> <p>— Јест, баш теби!{S} Ти у мраку нападе мене, стеже ме за гркљан, те у мало не зев 
ју пустити!{S} Шта сам ја могао знати у мраку !</p> <p>Старац уђе и куцну на врата Томина.</p>  
еко од њега нека женска прилика, коју у мраку не могаше боље загледати, он заусти да гласно упи 
ати и прекинути сваку везу међу Белим и Мраморним Морем.{S} Ту у Галипољу живео је мој млађи бр 
{S} Ја сам из Галипоља у мореузу лепога Мраморног Мора.{S} Ту сам и одрасла у нези свога доброг 
 <p>На степеницама, где се савијају око мраморног стуба, Гојко се окрете и Рајку, који је ишао  
ји је водио право у Крстопољ.</p> <p>По мрачној ноћи јездили су коњаници врло брзо.</p> <p>Сва  
коле Алтомановића.</p> <p>— То је стара мржња ! — рече деспотица.</p> <p>— Да, старој омрази да 
 чују један другоме дах, осећају пламен мржње међусобне.</p> <p>Бегунац извитла мачем више глав 
свога захтева, али је продужио све више мрзети Тому.</p> <p>Још један пут је повео реч о Томину 
ореуза пређу у Галипоље.{S} Ноћ је била мркла и врло ветровита.{S} Омање су се лађе прибојавале 
у.{S} Али је сад Јелени на један пут из мркле ноћи свануо сјајан и ведар сунчан дан.{S} И она с 
p>Змај гони ђавола.</p> <p>Бегунац ће у мрклој ноћи лако отићи с коњем у провалију, наићи на ви 
логорских ватара плану за час и осветли мрклу ноћ, а живот у логору поста још живљи.{S} Измешаш 
адрхтала.</p> <p>Љубоје, чувши те речи, мрко окрете лице у страну.</p> <p>Али Томине ласкаве ре 
а осумњиченим издајицом!</p> <p>И добри мрков грабљаше напред под новом опоменом на дужност њег 
стави се.</p> <p>Гонилац се са услужним мрковом својим скрха преко побеђенога бегунца и доброг  
Он је! — задрхта Рајко, скочи и притрча мркову, који је, добро покривен, киснуо на пољу.</p> <p 
д се глас стражарев чуо.</p> <p>Старац, мрмљајући нешто, изиђе брзо и оде да тражи помагача.</p 
естом лету, кад се у њу загледао Угљеша Мрњавчевић, па је и запросио.{S} Она му је по пристанку 
ићи су и до сад дочекивали поклисаре од Мрњавчевића с пуно поштовања према онима, који их шаљу. 
 — опомени се, Вукашине, — дома гоњених Мрњавчевића.</p> <p>Угљеша је говорио јачином пророчког 
ин</p> <p>Озбиљног лица засела су браћа Мрњавчевићи за каменити сто у великој богатој одаји Угљ 
ријатеља.{S} Не мишљаху ни мало боље ни Мрњавчевићи, Вукашин и Угљеша, о њима.{S} Између северн 
 би у господарима јужних крајева, браћи Мрњавчевићима, икад могли наћи брата и пријатеља.{S} Не 
маши да одбрави врата.</p> <p>— А је ли мртав?—питаше он отварајући.</p> <p>— Како да није?{S}  
обележава почетак каменитог брда и паде мртва.</p> <p>Бегунац се поведе, а оштри палош наиђе на 
је негда летео од муње брже, стоји крај мртва ратника па тужно вришти, а за тим копа ногом и хр 
нца и доброг коњица његовог.</p> <p>Ал’ мртви — Тома Теологита за њ више не хајаше!</p> </div>  
га мушко држање, освоји срце, па се над мртвим Војихном заплака као дете.{S} Данас је већ седми 
 ноћи, кад сам била сама погружена крај мртвог поочима свога, ушли су у ту одају неки непознати 
носно улазио у бунтовничку Бигу, стиго̑ му је гласник наше победе.</p> <p>— Хвала Алаху и проро 
у ништа.{S} Хтеде се опет спустити, ал’ му се учини да чу гласан говор.</p> <p>Скочи и мало пог 
говорити, али му речи засташе.{S} Глава му клону на прса.</p> <p>— Његова је рана без пребола,  
раљевих синова, нема нарочито јуначкога му сина Марка.{S} А то је штета, велика штета!{S} Марко 
аху различите слике и сцене из шаренога му живота.</p> <p>— Све јесте и опет — није.{S} Ал’ те  
ешио што је мислио, да је бољка доброга му оца без пребола.{S} И тога се дана почео надати.</p> 
м часу, сумњајући на Тому и непознатога му Грка, послао да јуре у сусрет Гојку.</p> <p>Њих су о 
лује без пребола, али ја молим Бога, да му да толико снаге, да може једнога дана дати благослов 
, што ме везао за врбу!{S} Пусти ме, да му ја судим.</p> <p>— Њему?{S} Њега ти вежи за ону исту 
је руком био подигао корице с мачем, да му буде ближе десници.</p> <p>Томи у један пут постаде  
 на далеко.{S} Чувен јунак осећао је да му поред одважности и срчаности треба и више ратничке в 
 била грчка, ал’ војвода Богдан хоће да му је певам српским речима...</p> <p>Гојко и Рајко прол 
 Гојко је пак вазда био раздраган, и да му није извесна смрт честитога родитеља мутила душу, на 
ичека при његовом изласку из града и да му китом цвећа каже, да ће на њега непрестано мислити и 
 и баш у тренутку, кад Гојко измахну да му мач са свим избије из руке — двојица га нападоше с л 
енице високе куле, нити је осетио, када му се приближила.</p> <p>— Господару! огласила се жена. 
 уши и очима чисто тражаше правац, куда му ваља полетети кад га господар ободе.</p> <p>— Не ума 
ава се саста на само са Исаијом, и каза му све.</p> <p>Стари се монах једва држаше на ногама од 
е притаја и мирно склопи очи.{S} Исаија му спусти главу на узглавље и прекрсти га још једном.</ 
рномена.{S} Сам са својом војском, која му је била при руци напао је, а Јевренос-бег дошао му ј 
ка сваког коњика турског на жртву, која му бејаше најближа.</p> <p>— Алах, ил-Алах! — понављаше 
ану.{S} Он се загледа у ту женску, која му се учини нешто необична са свога слободног кретања и 
 <p>Полете напред и загрли Јелену, која му, лијући крупне сузе, паде на груди.</p> <p>Исаија је 
 га вежи за ону исту врбу и остави нека му гавран очи испије.</p> <p>— Баш ће му тако и бити.{S 
орњом половином бејаше сачувао.{S} Рука му задрхта и клону, а он тужно додаде:</p> <p>— Мач кра 
а у дугом времену обрадова.{S} Радовала му се као дете што жељно пружа руке за мирисним цветом  
 и она своју срећу проба.{S} Приступила му је узбуђена, јер је знала да од одговора његовог зав 
а она увенути.</p> <p>— Витеже, — рекла му је она пред свима гласом, који је издавао свуколику  
велико шарено перо нојево.{S} О бедрима му је висио широки палош са позлаћеним балчаком, који с 
диже руку да такне Мару.</p> <p>У очима му је сијао огањ јужњачке природе, у њему је кипела стр 
ледњи мост међу бедемима градским једна му рука пружи кроз мален отвор ноћне стражаре киту поме 
ша Мрњавчевић, па је и запросио.{S} Она му је по пристанку родитеља својих радо пружила руку.{S 
 и изненађен добијеним гласовима, а она му пође у сусрет.</p> <p>— Глас, који ми је донео — реч 
 а ја не знам узрока.{S} Угљеша — и она му наслони своју лепу главу са црном дугом косом на гру 
 вођи, који већ бејаше усео зеленка, па му нешто брзо говораше.</p> <p>Вођа се све више чуђаше, 
још дете бејаше, у планини задојила, па му, овако малом, дала снаге за четири друга.{S} Он то к 
<p>— И дочекали сте, — рече му Тома, па му онда испоручи: како га је ћесарица поздравила да упр 
старац бејаше већ савладао нападача, па му својим каницама везиваше руке и ноге.</p> <p>— Шта ј 
.{S} Старац зграби нападача за руку, па му вешто изби нож.{S} Тада се дохватише у коштац, а ста 
Где сам их то могао видети?{S} Где?— па му преко памети прелажаху различите слике и сцене из ша 
е на поље.</p> <p>— Тако је, — одговара му његов другар. — И султан је задовољан.{S} Баш кад је 
о познаде да збиља долази Гојко, похита му на сусрет па се братски са њим загрли и пољуби.{S} А 
Али Томи није било свеједно.{S} Највећа му је погибао сада грозила од Гојка, који је <pb n="89" 
 беседама Јована Златоуста, а деспотица му је давала за право, хвалећи са своје стране побожну  
е на свагда код свога господара, Угљеша му је радо давао проније за уживање.{S} На тој земљи ст 
 наћи ћемо, — рече Гојко.</p> <p>— Душа му проклета!{S} Ал’ витеза оног нигде ?</p> <p>— Без су 
а њега сам слутио да је под земљом, Бог му дао у рају насеља! — тужно додаде Исаија па се прекр 
е све више лепио уз тога, дотле немилог му, дошљака.{S} А пијући у друштву са њиме, Љубоје је б 
Тома.{S} Понеко од млађих витезова, кад му се досади држати непрестано на узди свога коњица, ск 
у видело, како му мишица набрецује, кад му се груди од силног узбуђења надму.{S} Очима је стрељ 
сећа, да се Момчило њиме хвалио.{S} Кад му је Рајко са својом мајком дошао једном у посету, Мом 
 њена отвореност још више зачуди, а кад му она рече, да није родом из Жегљигова већ далеко с мо 
витеза, кад ју је Гојко поздравио и кад му је она Бога прихватила.</p> <pb n="112" /> <p>Из прв 
е збиља био у опште повукао.</p> <p>Кад му је играчка са ћесарицом и Маром код старе црквице ос 
аш размишљао у граду своме о томе, јаве му слуге да је у град доведено неко сумњиво лице.{S} Ра 
инском радошћу, а кад је разабрао какве му поруке шаље Угљеша с краљем, одмах је дао пристанак  
јица трећем —</p> <p>— Ја — не! — упаде му Богдан у реч одлучно.</p> <pb n="159" /> <p>— Онда ћ 
у царевић даде достојну награду — скиде му главу са рамена, навезе се на сплавовима сам са непу 
н ти покој, јуначки краљу !</p> <p>Сузе му поново линуше, он опет пољуби двоглавог орла на дршк 
 се могло знати да ће пропасти.{S} Није му се вратио ни онда, кад је он био постигао тренутан у 
p> <p>Бегунцу долазе само искрице, које му у сећању буде прошлост.</p> <p>А једна засја мало ја 
о за збориште своје војске из простране му краљевине.</p> <p>Угљеша је у Серу био задовољан бро 
ђина Теологиту уклонио сам са досадашње му части, која је припала часнијем, — и Угљеша показа р 
 Али је синоћ Угљеша дошао неопажен, те му није могла ни једног корака прићи у сусрет.{S} Он је 
ода.</p> <p>— Тебе, Бога, хвалим! — оте му се из раздрагане душе његове.</p> <milestone unit="* 
а загрли свога јединца.{S} Верује да ће му лакше бити.{S} И ја те, узвишена ћесарице, молим.</p 
ле ћесарице наше, а кад се врати она ће му поверити и другу дужност.{S} Повериће му — тебе и тв 
, што си од оца Исаије добила.{S} То ће му казати, да је велика невоља.</p> <p>Мара скиде с гру 
инут да се данас не деси штогод, што ће му донети немилости господареве; ту су Рајко, Љубоје и  
а му гавран очи испије.</p> <p>— Баш ће му тако и бити.{S} Ал’ њега за ноћас ваља у подрум баци 
у поверити и другу дужност.{S} Повериће му — тебе и твоју срећу.</p> <p>Мара се обично на таке  
 Исаије!</p> <p>Рајку клецну нога, срце му убрза, крв јурну У образе, и он, не могући прикрити  
у војник поново, у у пола устаде а срце му закуца брже.</p> <p>Ни одговора нити каквог знака.</ 
раму. —</p> <p>— И дочекали сте, — рече му Тома, па му онда испоручи: како га је ћесарица поздр 
жећи обавештења.</p> <p>— Видиш, — рече му Тома. — Не сме пасти ни сенка сумње на нас за то уби 
утовала и још више препатила, изгледаше му као нека племенита Амазонка.{S} Он пође у разговору  
уп свој у највећем обиму.</p> <p>Бејаше му јасно.</p> <p>Траже га разорена срећа честите девојк 
ба, нити што приложи цркви? — насмејаше му се многи.</p> <pb n="57" /> <p>— Не, браћо!{S} Није  
p>Да Византија није тако јадна, тамо би му било понајпре места.{S} Али она не може њему дати он 
аган али одлучан одговор.</p> <p>— Кажи му, — заповедаше већ гњеван часник турски тумачу — да ћ 
брате! — рече Рајко Гојку.</p> <p>Пружи му руку, па се братски опет пољубише.</p> <p>— Ти си, б 
 из вреже, држећи у руци свој нож, који му старац заборави узети, кад га је везао.{S} Помоћу <p 
и Гојко.— Краљев зет Ђурђе Балшић, који му је био савезник против Алтомановића, као да је окрен 
>Гојка је мало знао, али по Рајку, који му се не допадаше ни мало са отворености своје, није ма 
 погледа Богдана, хтеде одговорити, али му речи засташе.{S} Глава му клону на прса.</p> <p>— Ње 
 је хтео да прекине питањем Исаију, али му реч у грлу застајаше.{S} А кад стаде Исаија, он узбу 
чула — кад сам ја била у Водену.{S} Али му нико није знао казати шта је у истини, те је отишао  
е.{S} Загледа се у вођу њиховог и учини му се познат.</p> <p>Поздрави га грчки.</p> <p>Онај се  
и.</p> <p>— Не, ја велим не! — одговори му Тома — Деспот Угљеша већ куца тешком руком својом на 
о, па си ми брат а не млађи! — одговори му Угљеша.</p> <p>Тома је био од једа зелен.{S} Не река 
гових савезника, већ смо вољни признати му и старештво, па и данак плаћати, ако се друкчије не  
ети храм светог Прокопа у Драми, дајући му неколика села у метохију.{S} Па, најпосле, скидајући 
а снажним гласом понови жена, ступајући му још ближе. <pb n="6" /></p> <p>Он се трже, окрену и, 
 с места, — задржа га Гојко, показујући му једнога копљаника, који им привођаше два оседлана и  
код млина, нађи светлога деспота и реци му: „Велможа Тома и војвода Љубоје отишли су у Драму, к 
ружи га гласнику, хтеде нешто рећи, очи му још једном живље севнуше па се склопише, и — угасише 
 чим заклопи велика врата за собом, очи му севнуше пуним изразом сујетне охолости, и он охоло и 
ред собом.{S} А кад погледа поново, очи му бејаху влажне.{S} Он диже руку и обриса — сузе.</p>  
 погледа, заустави поглед на Гојку, очи му још једном синуше — и издахну.</p> <p>Гојко зајеца,  
 <p>Исаија је пољуби у чело и косу, очи му заблисташе сузом, а он, држећи је на прсима, диже св 
обуди једног свог друга, па га, казавши му у чему је ствар, поведе са собом у врт.</p> <p>Ушавш 
а самртно рањена посече на обали узевши му остатак оштрога мача.{S} Али се жртва не јављаше виш 
 добри старче! — рече војвода, пруживши му руку.</p> <p>— С Богом, војводо, срећа те пратила на 
јко.</p> <p>— У мучионицу, на коло, нек му се раскину пркосни —</p> <p>Као авет проби се кроз р 
 куда под тешком мож’да слутњом, да сам му невера...</p> <p>Оставила сам југ и склонила се овам 
рајући.</p> <p>— Како да није?{S} Нисам му дао ни зевнути.{S} Да се само мало одоцних, Бог да п 
ни, кратки али смишљени.{S} А нада свим му је мио поглед.{S} Око његово продире, чини ми се, у  
 Гојко, и из недара извади писмо, којим му Рајко јавља догађај са Маром у горској кули.</p> <p> 
ске, које је под његовим Марком и зетом му Ђурђем Балшићем стајало према сили Николе Алтоманови 
 у великој части код свакога.{S} Султан му је у радости послао златну сабљу, а шта ће тек бити  
чи севнуше још јачом светлошћу, а румен му поли образе.{S} Познао је — атонског пустињака...</p 
један, који је у куту те собице био, он му се окрете и рече:</p> <p>„Хвала, Анђеле, ти си своје 
при руци напао је, а Јевренос-бег дошао му је после у помоћ.{S} Одважност Хаџи-Ил-бегова донела 
ашеним противником њиховим.</p> <p>Прво му је говорило осећање према Гојку, друго дужност према 
м цару јавио се у сну анђео Божји, узео му из руку крваву сабљу и предао Турцима.{S} Зла коб!</ 
ац његов Властоје, друг је Војихнин Био му је саветник у ратним и државним пословима а такмац у 
 <p>— Говориш из моје душе, — одговорио му је Гојко — али ипак и ја и ти превиђамо две ствари.{ 
/p> <p>— И сам тако мислим, — одговорио му је Гојко, и на томе је њихово разбирање о уклањању Т 
 одушевљеним речима понови Угљеши, како му ставља на услугу мишицу и мач, главу и живот, захори 
о спустио, те се у сумраку видело, како му мишица набрецује, кад му се груди од силног узбуђења 
да ако не све а оно бар онолико, колико му неће бити зазорно.</p> <p>Орфанским јунацима чисто б 
 његова Тома одговараше непотпуно, само му искрено рече да је стари Властоје знатно болан.</p>  
еликог је, без сумње, рода.{S} Понуђено му је, да прими свету веру нашу.{S} Он је одбио.{S} Ноћ 
 Дидимотику Тома срете код старе, добро му познате, грчке крчме један мали одред богато одевени 
ом телу не доликоваше очајна збиља, што му на лицу стална изгледаше, као што ни његовом белом г 
ћеш! — додаваше онај друг Благојев, што му у врту помагаше против нападача Рајковог.</p> <p>— И 
а <pb n="22" /> у знак захвалности, што му је Властоје једном код Крстопоља на обали Белог Мора 
мислио, да га не ваља вређати зато, што му није ни у ком случају ни мало на путу.{S} Ани се при 
естало, отишао је, без сумње љутит, што му се жеља ни у колико није остварила.</p> <p>Ја сам по 
 ваља ковати док је вруће, Љубоје — што му је Тома реко да им треба хитати, а пратилац — што је 
раше да нападну на мога брата.{S} Пошто му царевић даде достојну награду — скиде му главу са ра 
<pb n="60" /> мога брата.{S} Виноградар му је био неки Грк.{S} Плашљивица се препаде од Турака, 
 Брижни је Гојко веселије погледао, јер му се чињаше, да је грешио што је мислио, да је бољка д 
е, да се Рајко јако изненади.{S} За час му многе мисли севнуше у памети, ал’ не могаше краја ух 
родично веће, па коме су само он и брат му краљ Вукашин</p> <p>Озбиљног лица засела су браћа Мр 
њу младога Турчина.</p> <p>На један пут му се учини да чује топот коњски.{S} Послуша боље.{S} М 
приђе коњу, који је, оставивши набацану му траву, дремао.</p> <p>— Лабуде, — рече војвода пљеск 
ао врховна поглавица обилазио потчињену му Драму и њену област.</p> <p>Ћесарица Ана изишла је с 
јавио Гојку по поузданом момку, — шапну му Рајко.</p> <p>— Погрешио си.</p> <p>— Што ?</p> <p>— 
главу.</p> <p>Властоје задрхта, по лицу му се разли нека веселост, диже руку, која се тресла, и 
ме причања монаховог био пребледео, дах му у грудима бејаше чисто застао, два пута је хтео да п 
јкова праведна срџба попусти.{S} На мах му сину мисао:</p> <p>— Ко зна, шта је могло бити ?</p> 
слути.{S} Гонилац бегунца зна, ал’ грех му цео не слути.</p> <p>Бегунцу је пут мало познат.{S}  
адан, па радо прихвати понуду, а старац му задовољно причаше о своме познанству с покојним Влас 
 <p>Гојко пољуби ту суву руку, а старац му даде знак да се дигне.{S} Он устаде, па седе до оца  
ступи Гојко страшног изгледа.{S} Огртач му се са десног рамена мало спустио, те се у сумраку ви 
<p>Љубоје се замисли.</p> <p>— Рећи ћеш му, да га позивам ја, да дође к мени, — рече после неко 
вим смркне, сићи ћеш Гојку, и отворићеш му слободан излаз.{S} Казаћеш, да чиниш по моме одобрењ 
 летњег дана, очекиваше своју нову, још му непознату, познаницу, која се на скоро врати ка јели 
л' све је мање, краће и мирније.{S} Још му је сва нада у јединцу Гојку, честитом младом војводи 
љубави већ и поштовања.{S} Он је у речи мудар, умом окретан, његови су одговори пуни, кратки ал 
а се још радије креће, да буде мио гост мудријем.</p> <p>— Надмудрио сам лукаве саветнике немоћ 
Ана, а још више Љуба, блажила је тугу у мудрим речима ученога Исаије.</p> <p>Монах Исаија у час 
агим исповедником, стајаше узрујан пред мудром и добром деспотицом Љубом.</p> <p>— Познајеш ли  
спотовине у часу, кад ми је његов глас, мудрост његовог ума и јунаштво срца његовог било најпот 
хнином, о старим данима ћесарице Ане, о мудрости деспотице Љубе, о благости и доброти лепе рођа 
о и живо, говорио је и као деспот и као муж, и као јунак и као човек од срда, па кад је хтео да 
 да страхује за се ни после смрти свога мужа, па се могла више повући у се и са својом нећаком  
И да ме грло не послужи, да добаци моје муке и невоље до браће, која пролажаху недалеко од мога 
ојска силног Матије Кантакузена, коју с муком разбисте.</p> <p>Турци одговараху једним узвиком: 
ви се јако обрадоваше, глас пролете као муња кроз град и подграђе, а звона ударише на благодаре 
 А гдегде жерав, који је негда летео од муње брже, стоји крај мртва ратника па тужно вришти, а  
p> <p>Он говораше Томи:</p> <p>— Султан Мурат је у Малој Азији.{S} Опсео је с војском град Бигу 
{S} Опсела га силна војска турског цара Мурата, брата преминулог царевића Сулејмана, срећног ос 
 надања.{S} А ако си после тога дочекао мутан и облачан дан, који је однео собом и твоје добро  
му није извесна смрт честитога родитеља мутила душу, на небу његове среће не би било, мишљаше,  
о доброга господара.</p> <p>Марица тече мутна и крвава, и односи коње и јунаке, токе и челенке. 
— Војводо, ја хоћу напред да запливам у мутне таласе турске крви.{S} Расклон’те се, јунаци!</p> 
левената.{S} Струма и Места, Бистрица и Мутница и многе друге реке, што се у правцу од севера к 
тило кратке равнице на левој обали реке Мутнице.</p> <p>Кад грану зора и они стигоше под источн 
вељама.{S} Ту је спадао и један млин на Мутници, речици недалеко на <pb n="23" /> запад од Драм 
<p>На утоку великог планинског потока у Мутницу, чекали су хајкачи са хртовима господу.{S} А не 
на мача изненади, и он пусти поглед низ мутну воду, као да тражаше јунака, кога самртно рањена  
ена и била.{S} Њој је живот био тежак и мучан, а стазе животне посуте трњем и невољама.{S} Тако 
олугласно додадоше:{S} Мир и покој вам, мученици!</p> <p>— Сестро, — рече мало после Јефимија,  
p> <p>Гојко је њу разумео.{S} Али га је мучила неизвесност послова у Драми, која је добила ново 
 браће, која пролажаху недалеко од мога мучилишта, ко зна шта би од мене још било.{S} Не говора 
p>— Нећу, да те убијем одмах, већ да те мучим, Грче неваљали! — викаше старац.</p> <p>Онај друг 
 <p>— Никад! — понови Гојко.</p> <p>— У мучионицу, на коло, нек му се раскину пркосни —</p> <p> 
 предстоји борба и ко зна колико дуга и мучна војна с Турцима.{S} Између нас и Византије било ј 
p>Кад Угљеша би поред деспотице, кликну мушки и отворено:</p> <p>— С Богом! — па ободе коња.</p 
 за мегдана, крете, а у граду остаде од мушких само нешто слугу и стараца.</p> <p>Напред, пред  
еминуо, старац се промени.{S} Издаде га мушко држање, освоји срце, па се над мртвим Војихном за 
 поднесену икону.</p> <p>Гомиле народа, мушког и женског, старог и младог, које се бејаху из по 
де ичега.</p> <p>Кад сам с очева гроба, на коме сам онесвешћена лежала, устала, прихватила ме ј 
е сам остао код студенца.</p> <p>Ту га, на положеном деблу једног скоро обаљеног храста, затече 
је један од првих и најлепших залогаја, на које је зинула гладна чељуст змаја османског, који ј 
ти и закриљу приводим листак са стабла, на коме сам и сам био до сада једна и то по готову сува 
авнице међу тврдим и богатим градовима, на морску обалу наслоњене, деспотовине Угљешине.</p> <p 
 Угљеша се упути право великим вратима, на којима је још стајао превес, што је покривао грб Вој 
пе а који много штетне кише.{S} Он зна, на којима се изворима скупљају виле, где се купају, как 
на крају целог похода два се дворанина, на омањим коњићима, шале:</p> <p>— А како да ти не буде 
ила тада у осамнаестој години.{S} Лепа, на супрот топлом сунцу свога завичаја, плавојка привлач 
о, напред и назад газећи и тлачећи све, на што наиђу, ударајући и убијајући ногама, док и сами  
 да води своме двору своју љубу, па је, на послетку, и као врховна поглавица обилазио потчињену 
 и сувише источену крв за ново бојиште, на коме ћемо бити — рекох ти једном — или први победиоц 
ли ми, ако волиш, копај гроб онде више, на оном обронку.{S} Поздрави све — ах — све — и деспоти 
 је други пут мислио.</p> <p>— А не би, на послетку, било на одмет и да се једном скрасим после 
, и деспотица је већ била, забаве ради, на позлаћеном ђерђеву своме почела неки вез.{S} Једног  
некога.{S} Лагано устаде и протрља очи, на које се већ почео сан навлачити.{S} Изиђе у двориште 
ешки палош, држећи га, руком за балчак, на рамену са врхом далеко и право напред истуреним.</p> 
ничећи се на северу Козјаком и Витошем, на југу Гвозденим Вратима а са запада Овчим Пољем, које 
ом оделу војводском с високим калпаком, на коме се лелујала челенка и велико шарено перо нојево 
рада Драме седели су за каменим столом, на коме је стајао кондир са пехарима, стари Властоје, н 
 мога поочима дошао је други властелин, на кога су се сви жалили.{S} Несуђени војно мој долазио 
ења и првога детињства но што је место, на коме смо сада.{S} Ја сам из Галипоља у мореузу лепог 
p>Ал’ турска војска боље знађаше место, на коме је, и краљ поче са својима корак по корак одсту 
 у десној руци нож, приђе, мало погнут, на један корак до Рајка, исправи се, измахну ножем у ст 
ма мотри звезду једну, необично сјајну, на небу.</p> <p>И сада је утонуо у то гледање, занео се 
! — понови Гојко.</p> <p>— У мучионицу, на коло, нек му се раскину пркосни —</p> <p>Као авет пр 
на смрт честитога родитеља мутила душу, на небу његове среће не би било, мишљаше, никаквог обла 
> <p>Обојица ћутаху подуже, док старац, на послетку, прекиде ћутање:</p> <p>— Из далека си, вој 
жају; виде се на западу Гвоздена Врата; на северу је каменити Мелник на Бистрици; јужно се отва 
 часника а до њих трубач <pb n="133" /> на зеленку.{S} На челу коњаника, који су у лепом и прав 
м са непуном стотином првих војника.{S} На Галипоље нападоше око пола ноћи.{S} Браћо, страшно л 
синовац ненадмашнога витеза Момчила.{S} На њих се све можеш ослонити као на најпоузданије стубо 
и пре, док се све о сваком не сазна.{S} На мах се одлучи, да нагласи Ани догађај у лову.{S} И о 
се борити против азијатских варвара.{S} На њему је право проклество.{S} Он је сина свога ослепи 
брзо смањивало и на послетку ишчезе.{S} На дати знак хајкачи са других страна почеше свој посао 
 дати, да и даље буде !</p> <p>— Не.{S} На прагу је војна.</p> <p>— Војна? с ким?</p> <p>— С не 
му је радо давао проније за уживање.{S} На тој земљи стари је ратник постајао у неку руку башти 
 <p>— Војводо, ти се можеш склонити.{S} На страни, од куд дође данас краљева војска, нема још н 
> <p>Гојкова праведна срџба попусти.{S} На мах му сину мисао:</p> <p>— Ко зна, шта је могло бит 
рагаш, и њихов стриц војвода Богдан.{S} На њих можемо рачунати?</p> <p>— Можемо.{S} На вратима  
их можемо рачунати?</p> <p>— Можемо.{S} На вратима деспотовине браће Дејановића већ куца османл 
их трубач <pb n="133" /> на зеленку.{S} На челу коњаника, који су у лепом и правилном поретку и 
собе.{S} Она устаде и приђе прозору.{S} На пољу је месечина, те могаше одмах познати Рајка.</p> 
 се вечито је по катунима, па се свико̑ на самоћу по неколико недеља.{S} Он уме читати звезде,  
одмор.{S} Не дођох да се одмарам, већ — на позив братски — да с вама послујем.</p> <pb n="99" / 
полугласно рече:</p> <pb n="58" /> <p>— На твоју главу.</p> <p>Мало после зашкрипеше вратнице и 
тва у светом храму поузданија!</p> <p>— На ипак неће нашој срџби на свагда умаћи! — заврши Гојк 
 поузданим гласом рече Угљеша.</p> <p>— На Цариград најмање можемо мислити, — напомену Вукашин. 
душа остала гладна после тога?</p> <p>— На моју душу грех, ал’ ја мислим, да је било довољно, — 
уми кршећи суве гране високих грмова, а на вратима се те собе указа — Рајко.</p> <p>Тома одступ 
ња, која је његову душу често морила, а на место њено дошло је мило и радосно сазнање.{S} Празн 
 је малени поток квасио велике стене, а на врху провалије указа се на коњу неки јунак, који је  
точној половини Угљешине деспотовине, а на њ је уздигнут највећи противник његов.</p> <p>Вреди  
нке већином су се после тога разишли, а на дому Војихнину остала је само некадашња дојиља њена  
врата на њиховој соби отворише широм, а на њих ступи Гојко страшног изгледа.{S} Огртач му се са 
е соколе, па се онда са њима свађају, а на крају целог похода два се дворанина, на омањим коњић 
па и сама моја звезда гине, тамни.{S} А на супрот њој, ено погледај, мало даље на истоку звезда 
де.{S} То је <pb n="88" /> његово.{S} А на нас он никада неће отворено и витешки напасти.</p> < 
</p> <p>Она је међу тим у својој соби а на грудима Видосавиним лила сузе, јадајући се:</p> <p>— 
 Да, старој омрази даје маха, кад треба на новој мисли радити.{S} Ваља штедети и сувише источен 
вима <pb n="47" /> ваљало бојати сукоба на граници са непријатељем.</p> <p>Томи је било мало не 
ени крст дићи, а потомци изгинулих Срба на Срб-синдигију љуто ће нас казнити.{S} Нама ће Алах у 
ногих се кућа кренуше по неколико глава на војничко збориште.</p> <p>— Нашег властелина зове ње 
одмогао а Гојку помогао, да стече права на милост Анину и руку Марину.</p> <p>Јако поремећен у  
ме сам постигао двоје: стекао сам права на неограничено поверење и љубав њихову, и ћесарицу ћу  
ању.{S} Гласници су летели из Жегљигова на све стране деспотовине, позивајући властелу и градск 
рк из Прависте, која је неколико часова на запад од Крстопоља.</p> <p>— Од куда ти овде, Анђеле 
ца Љуба проводила је по неколико часова на високим градским бедемима или на кули мотриљи.{S} Из 
ију.{S} Завидљив слави његовој, сада га на гозби отрова Лала-Шахин!{S} Правоверни!{S} Наша ће с 
говог војводу младог Гојка.{S} Хвале га на далеко, да је честит јунак.{S} А деспот га, веле, зо 
ина, огрезао у крви и ранама, долази да на општи ужас и изненађење буде зао гласник, да је Плов 
мира за њ повољне.{S} Нудимо обавезу да на његове земље нећемо нападати па ни на земље његових  
оиста бејаху од Пловдина, тврдога града на половини пута између Дренопоља и Средца.</p> <p>Плов 
сле неколико тренутака изиђоше из града на коњима Тома и Љубоје са једним пратиоцем коњаником и 
ане високе куле, као и нехотице погледа на звездано јато.</p> <p>Љуба то спази, а он јој, да је 
 реци Јасно бејаше, да је одатле заседа на мах побегла.</p> <p>— Беже кукавице, — јасно рече Го 
</p> <milestone unit="*" /> <p>Дан хода на запад од оног крвавог поља код Чрноменских Лугова а  
ви ли се и та зађевица пре нашег похода на Османлије, и њихово ће оружје бити поред нашег.</p>  
 некога сад у позно доба, кад се стража на главним вратима првога бедема два пута већ променила 
 препатио племенити витез — Љуба показа на Гојка — и други јунак, Рајко, а душу његову каквом б 
а ухватити.</p> <p>У том се Рајко указа на отвореним вратима.</p> <p>— Ступи, Рајко! — позва га 
 па се онда дохвати пута, што се одваја на исток и преко Мосинопоља и Перитеориона прелази гран 
ни мач.</p> <p>После неколико тренутака на мост ступише мож’да последњи, који се са српске стра 
у, одгурну се рукама и у врту се дочека на ноге, клецнувши.{S} Тако постоја неко време, па се л 
е охолости, и он охоло изиђе из ходника на терасу, од које су се спуштале степенице у градски в 
 <pb n="25" /></p> <p>Рајко стиже Гојка на малим каменим степеницама.</p> <p>— А зна ли за твој 
поте! — радосно прозбори Гојко. — Хвала на такој задаћи и великој милости.{S} А ја ћу бити први 
споштина је са монахом Исаијом вечерала на кули а остали ловци и хајкачи окупили су се око вели 
ма коњица се турска раздели на три дела на северном крају Чрноменских Лугова.{S} Два одељења за 
 мало више оног места, где је она хтела на чунићу прећи.</p> <p>Гојко јој о себи рече, ко је и  
нио је, те је од амазонке Јелене почела на брзо постајати мека женска природа, каква Је у почет 
b n="83" /> <p>Ту је Ана чешће долазила на вечерње или зором на јутрење.</p> <p>Један пут јој Т 
 у колибу.</p> <p>Цела се колиба делила на три дела.{S} С поља се улазило у простран предњи њен 
обна војна.{S} Рођена се браћа поделила на два логора.{S} Једни су бранили старог краља Дечанск 
 потресен губитком најпоузданијег крила на граници.</p> <p>— Једна са свим утрну! — рече скоро  
<p>— С Богом, војводо, срећа те пратила на путу! — одговори старац.</p> <p>Па се онда присети:< 
о линуше, он опет пољуби двоглавог орла на дршку, и крену коња.</p> <p>У силној тузи пођоше за  
ихна, и о деспотици Љуби, која је дошла на погреб свога оца.{S} Говорило се о тузи у дому Војих 
им речима понови Угљеши, како му ставља на услугу мишицу и мач, главу и живот, захори се велика 
<pb n="152" /> <p>Дан хода од Дренопоља на северозапад ка Пловдину налазе се Чрноменски Лугови  
што му је Властоје једном код Крстопоља на обали Белог Мора спасао живот од морских гусара.{S}  
У исти мах се, дохваћен џилитом, заљуља на своме коњу један крајишник до Вукашина.</p> <p>— Коњ 
 старији, био јунак, који слабо помишља на свијање гнезда свога, а Љубоје је и о томе размишљао 
аста Синише, који је у дубоким годинама на самртничкој постељи, али нам не може бити од помоћи. 
е једва уздржала, да одмах и пред свима на дворишту не падне Видосави на груди и да јој у сузам 
ш неко време, а старац, наслоњен леђима на повећу камарицу сламе и седећи на некој кожној прост 
об!</p> <p>Тешка слутња паде и осталима на душу.{S} Ућуташе и замислише се.</p> <p>Нему тишину  
јахали су соколари са изученим соколима на руци, а хајкачи мож’да већ <pb n="48" /> нестрпељиво 
после дужег лутања по српским областима на послетку скрасио.</p> <p>Са свим незнатног рода из о 
p>Гојко дочека Тому тако силно, да Тома на мах изгуби смелост, и баш у тренутку, кад Гојко изма 
ејасно.{S} Али је још више уби, кад Ана на то одговори :</p> <p>— Ко зна, шта се крије у најбли 
и неку нејасну звеку, која се с времена на време пажљиво отклањаше.</p> <p>Једноме се учини одј 
Ареопагита, прекидајући посао с времена на време, кад је ваљало обилазити велико манастирско им 
 наступила је хладовина, коју с времена на време помаже лак поветарац, што се, реко би, одбија  
а, кога су умолили да подсети Костадина на погодбу и ма њихово право, да само за себе копају а  
тврђења, а остали се одмараху око млина на пољу, и ако је већ јаче било захладнело.</p> <p>У су 
орну савлада и преваром освоји сан, она на мах скочи, јер јој се учини да чује рог, који објављ 
менила, и кад је звоно са високог торња на истим вратима огласило подграђанима да је равно пола 
 цара.{S} С тога, кад дође на ред љутња на многе неугодности, које се данас осећају због метежа 
лази границу па окрећући на север удара на Дидимотику до Дренопоља.</p> <p>Кад се осетио довољн 
ловачким; ту деспотица Љуба и лепа Мара на обученим коњима својим са лаком стрелом и тулом о ра 
осник пророчки нагласио најезду Азијата на наше крајеве, ја више не двоумим.{S} Ти га се сећаш, 
p> <p>"Синовче, иди и нареди нека врата на граду буду отворена за нас.{S} Срећа нас издаје!"</p 
мој стриц могао спасти, али да су врата на граду била затворена. <pb n="37" /></p> <p>— Много с 
/p> <pb n="68" /> <p>У тај се мах врата на њиховој соби отворише широм, а на њих ступи Гојко ст 
аћајући се једне вечери са малог излета на коњима Тома је био добро расположен.{S} У друштву са 
зликовца.</p> <p>Рајко се упути из врта на двориште и даље, од куд се глас стражарев чуо.</p> < 
ако је и било.</p> <p>Видосава се саста на само са Исаијом, и каза му све.</p> <p>Стари се мона 
мајку у једној опсади Мосинопоља, места на путу из Крстопоља за Перитеорион, одрасла, брижно од 
у у опште не би требало ни да има места на таком збору и световању.</p> <p>Изишавши с већа, Рај 
деспотицом и Маром, а Јелена, навикнута на невољу, трпељиво сношаше терет, али се и надаше.</p> 
 може казати, са које ће стране несрећа на деспотовину нашу навалити?{S} Врло лако може да дође 
а метну на суво место.{S} За тим набаца на њ танког грања, бирајући са велике гомиле оно оздо,  
ћи пут, а мало после чу се звека ланаца на покретном <pb n="11" /> мосту код бедема и шкрипа кљ 
и да поред ватре пролазе лагано двојица на коњима.{S} Напреже вид и спази, како се један одвоји 
а је сила мања.{S} Има нас по четворица на једнога њиховог.{S} Али не заборавите, да победа ниј 
под једном жалосном врбом крај студенца на једног војника, гласника браће Дејановића.</p> <p>Гл 
 се дигне.{S} Он устаде, па седе до оца на постељу.{S} Отац узе његову леву руку у своје обе, п 
дах подземнога света.</p> <p>И као туча на родну њиву спусти се рука сваког коњика турског на ж 
е изненађен — Тома Теологита.{S} Угљеша на његово место за заповедника војске целе драмске обла 
 а ноћна тмина прими тако проливену крв на своју душу.</p> <p>Тада се разлеже разбојиштем глас  
ву спусти се рука сваког коњика турског на жртву, која му бејаше најближа.</p> <p>— Алах, ил-Ал 
 Урош са царским скиптром и круном, кад на њој нема истинског благослова!{S} Господа се са свим 
е је он становао и одакле је леп изглед на море.</p> <p>На питања његова Тома одговараше непотп 
 их још једном погледа, заустави поглед на Гојку, очи му још једном синуше — и издахну.</p> <p> 
но, да је Пловдин пао и да је дошао ред на деспотовину Дејанових синова.</p> <p>Монах је био за 
е много!{S} Дакле, сад је дошао већ ред на мене.{S} Још сутра ћу стати ногом змији на главу! —  
 Млади витезови!{S} Вукашине, то је све на шта се ослонити можемо! — рече значајно Угљеша, глед 
 додаде Рајко.</p> <p>— Доста је клетве на тебе пало, — говораше мало после као за себе војвода 
лену, која му, лијући крупне сузе, паде на груди.</p> <p>Исаија је пољуби у чело и косу, очи му 
оња, па и сам, прободен са стране, паде на земљу.</p> <p>— Хвала Богу, ја сину вратих, што оцу  
а се скотрља па јој овлажи образ и паде на руку.{S} Она се трже, па брзо, да је ко не затече, < 
p>Нож сину, нешто закркља, нападач паде на земљу, а нечији се глас продра:</p> <p>— Зликовче, н 
 окнима затресоше а дах прве зиме стаде на заповедничко место своје.</p> <p>У тај се мах Исаија 
 а за њом и Гојко.</p> <p>Рајко застаде на степеницама.{S} Једва дође себи, а онда понови:</p>  
њему довео онда, кад јој се он престаде на свагда надати.</p> <p>Рајко је био ведар и весео, на 
деспоте! — одговори Љуба.</p> <p>— Овде на кули мотриљи? у ово доба?</p> <p>— Свуда и увек, где 
мо мишљу о одржању оне снаге, коју овде на југу затекосмо.{S} Шта је даље било, познато ти је.< 
е са њим пољуби.</p> <p>Гојко их одведе на кулу, где је он становао и одакле је леп изглед на м 
ђе дугачком стазом до половине, па седе на камену клупу с леве стране.</p> <pb n="121" /> <p>Гл 
рања крај ватре да се суши, па сам седе на велику једну главњу с друге стране огња, а домаћин п 
ти?</p> <p>— Све!{S} Погинуће од заседе на путу.</p> <p>— Врло добро Он треба да буде нападнут  
е и даље.</p> <pb n="115" /> <p>Војводе на двору мога поочима и они из жупе искрено жаљаху свог 
ас је дужност најумнијој глави, да буде на своме заповедничком месту.{S} То место није моје ил’ 
крете да походи доброг старца и да буде на вечерњи.{S} С њом пође — по њеној жељи — Мара и само 
новића, да га са својом војском принуде на предају, а сам се крепу да се састане са Угљешом, па 
>Бегунац се поведе, а оштри палош наиђе на врат и главу његову, и не заустави се.</p> <p>Гонила 
е.{S} Мара пође тим степеницама и изиђе на горњи бој, где су биле две малене собе са једним пре 
е за великога цара.{S} С тога, кад дође на ред љутња на многе неугодности, које се данас осећај 
 <p>— С тобом је свршено!</p> <p>И пође на Гојка, заповеднички викнувши Љубоју:</p> <p>— Војвод 
аве огласи долазак њихов, Гојко им пође на сусрет.</p> <pb n="66" /> <p>Њихов га долазак изнена 
тку иза шибља указа и у два скока стиже на знојавом Лабуду Гојко.{S} Нападачи, изненађени, пуст 
е! — умеша се трећи. — За веру и полазе на неверника.</p> <p>— Вера ће и помоћи, да се победи н 
 до Свете Горе.{S} Ту <pb n="114" /> је на брзо склопио очи, а ја, тужно сироче од непуних дван 
сава, разговарајући се о војни, која је на прагу</p> <p>Јелена, говорећи с Видосавом, уочи неко 
.{S} Он је дигао тешку анатему, која је на народ српски била бачена, кад је српска црква постал 
 свога завичаја, плавојка привлачила је на се пажњу и душевним и спољним украсима.{S} Стари се  
рихвати узде од Угљешиног коња, који је на мах стао као укопан.</p> <p>— Поздрављам те, господа 
бу, па се саже и подстаче огањ, који је на сред тога дворишта лагано горео.{S} Намести ситнијег 
е ка ћесарици већ ка своме оцу, који је на самрти.</p> <p>Гојко се пожурио и одмах кренуо.</p>  
них срдаца. <pb n="28" /></p> <p>Али је на скоро за тим нагла смрт Војихнина помутила ведрину с 
 диже руку, која се тресла, и спусти је на главу Гојку:</p> <p>— Да си благословен! — прошапта  
чи му заблисташе сузом, а он, држећи је на прсима, диже своју главу и очима гледаше горе, као д 
ара скиде с груди амајлију, која јој је на свиленом гајтану висила о врату, пољуби је и даде Ви 
раљ нашем деспоту, а он нама — напао је на његову војску Алтомановић.{S} Он мисли, да се корист 
епом и правилном поретку ишли, јахао је на доброме белцу стегоноша.{S} Широки и златом извезени 
ињао.</p> <p>Његов стриц Момчило био је на гласу јунак-левента, а земљиште првих његових витешк 
, да њој није још време.</p> <p>Тако је на путу провео добра два месеца.</p> <p>Зато је у Драми 
помену Вукашин.</p> <p>— Да.{S} Тамо је на престолу убица свога сина.{S} Јован пети Палеолог не 
 од Драме а близо великог моста, што је на јужном путу за морску обалу и Крстопољ, била је стар 
 манастира, у Меникејске Горе.{S} Ту је на миру настављао свој превод богословске књиге грчкога 
д неког доба дању управља погледе своје на исток путем крстопољским, а ноћу, опет тамо окренут, 
ше се довољно разабрати од утисака које на њ учини та женска.</p> <p>Сунце је нагињало западу,  
еће, које у позлаћеним светњацима стоје на столу.</p> <pb n="94" /> <p>— Ми идосмо до сада одва 
 и будан снива, прелазећи с једне слике на другу и од једне успомене ка другој</p> <pb n="103"  
p> <pb n="44" /> <p>Прошавши и коњанике на претпоследњим вратима, дође Угљеша са осталима до по 
Гледаше звезде, које су слабо трепериле на небесном своду, па онда спусти главу у обе шаке од р 
а које се већ видело да се стално мисле на Балкану настанити.{S} Али раздељеној, несложној и за 
 суза.</p> <p>У тај мах стражар са куле на бедему огласи да граду долази неки ненадни гост...</ 
и орлов лет, како се бејаше упутио даље на запад.{S} Овај други хитац не промаши, и орао вијући 
 на супрот њој, ено погледај, мало даље на истоку звездано се јато множи, а сјајна једна звезда 
сецајући пут утиче у Марицу, а још даље на северу упоредо са њим тече још један поток, који се, 
, славе и величају, како односе мегдане на бојном и љубавничком пољу ?{S} Не!{S} У овим је крај 
ће у људском животу, још су крваве ране на души мојој.{S} Још не могу да са тим раскинем.{S} Бл 
не са витешким левентовањем и да остане на свагда код свога господара, Угљеша му је радо давао  
испред Алтомановића, и смера да нападне на краљев град Призрен.</p> <p>— Помогне ли Бог нама, Б 
во, везан.</p> <p>Искочивши, он нападне на старца, који врдну мало у страну, те га нож дохвати  
ј нам лист шаље природа, да нас опомене на пролазност века човечјег.{S} Не губимо времена.{S} М 
тократно, ваљајући читаве таласе забуне на логор, који се на мах прену из кобнога сна.</p> <p>— 
атле се спремаше војска српска да груне на зидине турскога Дренопоља, које бејаше због тога у с 
ово, намерно удешено, ружичасто гледање на тамне стране државних прилика Угљешу је у почетку об 
же, имао је слободније руке за спремање на отпор Турцима.{S} Али баш у часовима, кад се одушевљ 
 му Тома. — Не сме пасти ни сенка сумње на нас за то убиство.{S} Да тако буде, поступи овако: о 
еколико војвода.</p> <p>Логотет се попе на камени наслон, који је стајао у сред дворишта служећ 
>— Ах! то је она! — јекну Рајко, ал’ се на питање монаха, који, такође узбуђен, скочи, брзо при 
ике стене, а на врху провалије указа се на коњу неки јунак, који је јурио право у пропаст...{S} 
у, још му непознату, познаницу, која се на скоро врати ка јели.</p> <pb n="113" /> <p>— Витеже, 
ве даље губише ка југу.</p> <p>Врата се на један мах отворише, и на њима се указа — Тома Теолог 
4" /> се у бескрајност пружају; виде се на западу Гвоздена Врата; на северу је каменити Мелник  
у — скиде му главу са рамена, навезе се на сплавовима сам са непуном стотином првих војника.{S} 
а је бура са свима неприликама, које се на таком путу могу доживети.{S} Гусари нас опљачкаше, а 
есе.</p> <p>А сва ова ломљава вођаше се на крајњој десној страни густе лесе, која се око Угљеше 
ин, недалеко од Српског Гумна појави се на брегу, који стрмо падаше, у крви и ранама огрезао ви 
{S} Једна окрзну по руци Гојка, који се на мах лати мача и узде коњске.{S} Научени коњиц осети  
 читаве таласе забуне на логор, који се на мах прену из кобнога сна.</p> <p>— Оружје!</p> <p>—  
врата уђе у велики дворски врт, који се на крају завршавао шумицом.</p> <p>Био је сетан и забри 
вернога пријатеља Рајка.{S} Укаже ли се на <pb n="40" /> далеко прамен магле и путне прашине, у 
а.{S} Војне су биле доста честе, али се на њих ишло весело.{S} Млади су људи веровали, да Душан 
рикну нови талас турске силе и сломи се на деспота и његов одред.</p> <p>У крваву сечу утону св 
о испод подграђа серског тече — чини се на високој кули мотриљи, да се осећа, како се небесни с 
је много овлажила, па устаде и упути се на поље, одакле је по ново чуо глас.</p> <p>— Помози Бо 
дина и Драгаша Дејановића, граничећи се на северу Козјаком и Витошем, на југу Гвозденим Вратима 
, разлетајући се двориштем.{S} Капци се на окнима затресоше а дах прве зиме стаде на заповеднич 
 све видније искаче на површину, док се на послетку не заблешти цела слика у пуном сјају миле с 
Ево сна, па га тумачи.{S} Љушкао сам се на облаку дуго, дуго, док ти се облак као провали или р 
у отаџбину, а ја ни то.{S} Родио сам се на малом острву у Архипелагу.{S} Љубав ме, чиста љубав, 
шао је у стан Момчилов Тома.{S} Дуго се на само разговарао са МомчилОм, и остао је у његову ста 
аде од врта, ухвати се за зид и лако се на њ попе.{S} Леже по њему, послуша мало, па се прекрет 
 скромније границе.</p> <p>Помишљало се на војну, а свет је знао чак и то да се млађи брат десп 
ле настаје патња.</p> <p>Навезли смо се на море, да се за време склонимо негде око Свете Горе.< 
 Бог.</p> <p>У највећем окршају, што се на ивицама са свих страна логора водио, захватајући све 
е по њему, послуша мало, па се прекрете на страну, одгурну се рукама и у врту се дочека на ноге 
са — сузе.</p> <p>Уздахну, па се окрете на страну, а руком подлакти главу.</p> <p>...{S}Не, оди 
Не, ћесарице милостива!{S} Само немојте на то мислити!</p> <p>После неколико тренутака Видосава 
м пламене љубави своје загрли, притиште на груди, и на чело јој стави први, тако дуго жуђени, п 
, не би ли наишли на нападаче и у опште на сумњиве људе.{S} Али није заборавио и да им тачно оз 
з града и да му китом цвећа каже, да ће на њега непрестано мислити и њему се надати.</p> <p>Гој 
 И деспотица ће поћи с тобом.{S} Ићи ће на гроб свога преминулог оца.{S} Поћи ћете још сутра у  
Једне вечери Угљеша сазва ратничко веће на коме одређиваше нове дужности војводама и издаваше н 
} Ветрић је ћарлијао, а зелено је лишће на дрвећу шумило.</p> <pb n="122" /> <p>Рајко с главом  
p>Млади певач оштрим мачем пресече жице на цитри.{S} Жице тужно писнуше, а певачу очи засузише. 
во пут за Сер, дохватило кратке равнице на левој обали реке Мутнице.</p> <p>Кад грану зора и он 
у, из кога воде широке камене степенице на поље.</p> <p>— Тако је, — одговара му његов другар.  
веселији.</p> <p>Силазећи низ степенице на кули, где оставише Угљешу са његовима да се сном кре 
 отимље од заборава, све видније искаче на површину, док се на послетку не заблешти цела слика  
жаше јунака, кога самртно рањена посече на обали узевши му остатак оштрога мача.{S} Али се жртв 
ити.{S} Ево погледајте! — и Тома повуче на више левом руком рукав са своје деснице показујући А 
 јако разгорела те пламеном осветљаваше на далеко, чисто позлаћујући жуту сламу унаоколо, <pb n 
све.</p> <p>Стари се монах једва држаше на ногама од силног и тешког изненађења.</p> <p>— Добро 
 ме тамо, — рече Мара.</p> <p>То бејаше на самој ивици планинској, онде где кроз средину планин 
— упита старац војводу, који већ бејаше на коњу.</p> <p>— Војвода Гојко, син покојног војводе В 
се, забринуте што се вече брзо спушташе на земљу, пожурише граду.</p> <p>Кад се појавише из црк 
је падала низ леђа — одиста и не личаше на обичну ни властеоску ни нижега реда женску.</p> <p>А 
{S} Он као господар Срема не мисли више на одржање царевине.{S} Синиша, царев стриц, устао је у 
љи а мање питом, мож’да и не личим више на <hi>твога</hi>, Угљешу.{S} Али — опрости!</p> <p>— Г 
гљешина деспотовина продужавала највише на исток, од састава Струме и Струмице па све до велике 
шта то може бити, Тома и вођа продужише на само разговор, лагано се удаљујући од крчме путем.</ 
тојем.{S} Године и буре живота навалише на њ, те саломише некадашњу његову дурашност.{S} Ређе с 
и какав обичан ратник, па радо навалише на онога, да и њима повери тајну снаге и вештине своје. 
пле сузе, што се из њених очију пролише на руку Гојкову...</p> <p>— Синко, нека те Бог благосло 
вим гомилаху.</p> <p>Ловци се наслонише на руке подлактивши се, да мало продремају.{S} Певци уч 
а кроз град и подграђе, а звона ударише на благодарење и богомољу.{S} И после неколико тренутак 
вље севнуше па се склопише, и — угасише на свагда!</p> <milestone unit="*" /> <p>Прошла је поно 
 га прихвати, па га скидоше, и спустише на земљу.</p> <p>Љубоју се лице смрачи, загледа се у Ра 
ити.</p> <p>За тим Тома и Љубоје седоше на своје коње и пожурише се.</p> <p>Било је око заранак 
стира.</p> <p>Угљеша, Љуба и Мара одоше на кулу, која је млину и његовим зградама давала изглед 
 за Драму, а кад овамо стигоше, наиђоше на још хладније и затегнутије прилике.</p> <p>Угљеша је 
тмину.{S} Остали за њим.</p> <p>Наиђоше на чету војника.{S} Трубе огласише знак, а чета кликну: 
 Византији починише.{S} Они се извезоше на суво, а случај их намери баш на страну, где бејаше в 
p> <p>Врата се на један мах отворише, и на њима се указа — Тома Теологита.</p> <pb n="53" /> <p 
бави своје загрли, притиште на груди, и на чело јој стави први, тако дуго жуђени, пољубац...</p 
тако мислим, — одговорио му је Гојко, и на томе је њихово разбирање о уклањању Томином свршено. 
устукла испред наше.{S} Деспот рачуна и на њихову снагу.{S} Уклањање с високог велмошког места  
сто своме стану он скрете поред двора и на мала врата уђе у велики дворски врт, који се на крај 
к је обилазио омање тврђаве прелазећи и на леву обалу Месте ближе граници, Тома Теологита бејаш 
алица срца.{S} Па ипак је неко наишао и на ту тајну стазу сазнања љубавних снова Љубојевих.{S}  
има гледаше горе, као да тражаше небо и на њему Господа.</p> <p>— Тебе, Бога, хвалим! — оте му  
/p> <p>Тако се друштво брзо смањивало и на послетку ишчезе.{S} На дати знак хајкачи са других с 
отице!{S} Да сам мислио остати у Серу и на овоме, што имам, не бих се ни на ову лествицу земаљс 
, а часови лете.{S} Праштајте!</p> <p>И на мах изиђе.{S} Рајко се присети, и брзо пође за њим,  
 слушати, — расправљаху трећи.</p> <p>И на томе се обично свршивало.</p> <p>Међу тим је и Тома  
задахне јаче земљу и њен свет.</p> <p>И на тој кули има некога сад у позно доба, кад се стража  
ј тамо, да овде има једно срце, коме би на сјају једних очију и топлини душе једне било свуда д 
 — кликташе краљ Вукашин, кад се сукоби на североисточној страни логора са Турцима.</p> <p>— Ју 
нија!</p> <p>— На ипак неће нашој срџби на свагда умаћи! — заврши Гојко.</p> </div> <div type=" 
логотет заврши читање, Угљеша се појави на прозору с Аном и Љубом, а свет их весело поздрави, п 
крипа кључева у великој гвозденој брави на градским вратима.</p> <p>Деспотица погледа Угљешу.</ 
анесен ненадном срећом својом, заборави на то.{S} Тек кад је сазнао за Томино злочинство и прем 
ред свима на дворишту не падне Видосави на груди и да јој у сузама све исприча.</p> <p>А кад је 
аше, па ни онда, кад се Љубоје заустави на празном пољу, где је имао улогорити своју војску.{S} 
 n="166" /> самог логора па се заустави на половини источне ивице логорске.{S} Јужну је страну  
ли, један дервиш.</p> <p>Он се заустави на широким мермерним степеницама, што се спуштају право 
ка Пловдину налазе се Чрноменски Лугови на левој страни велике реке Марице.{S} Лугови се са сев 
 градском пољу лепршаху двоглави орлови на њима, а сваки стег бејаше пободен у средини своје жу 
.{S} Они јечаху и довикиваху, да су сви на ногама, да сви знају за невољу и да се сви сложно од 
која ће моћи дати отпора свакој најезди на ове крајеве, ја сам узео управу над овом облашћу у с 
, јер си ти прва стража српској слободи на овој страни!</p> <p>И они се кретоше натраг у Сер.{S 
 Господару, не чекај, спремај се и пођи на сусрет дужности.{S} Ја ћу ти помоћи!....</p> <p>Кад  
, нећеш умаћи! — јетко викну кад нагази на нападача.</p> <p>Бегунац виде да нема куд.{S} Искочи 
т Драгаш од тога доба непрестано налази на граници и око огранака рилских, утврђујући градиће и 
а, што ниже крвавога разбојишта прелази на другу, десну страну њену, још једна жртва тужнога по 
акао са својим пратиоцима, Угљеша опази на врху стене, испод које је крај пута студенац, некога 
мене.{S} Још сутра ћу стати ногом змији на главу! — значајно рече Рајко.</p> <p>-— Је л’ овоме? 
 копље, и оно се пребацивши Гојка, који на мах клече, преби о стеновит шиљак, који се из воде и 
ловине с десне стране у врат Грку, који на мах паде, а из ране шикну крв. .</p> <p>У том и месе 
а пљескајући коња по врату, — хоћемо ли на пут?</p> <p>Верни се коњиц чисто освежи, и копаше но 
еша.{S} У лицу дође тренутно блеђи, али на мах устаде:</p> <p>— И деспотица ће поћи с тобом.{S} 
кад смо из далека као бегунци погледали на тужно место наше.</p> <p>Дотле је био живот.{S} Одат 
 је нагонио облаке, који су се скупљали на небу.{S} Изгледало је, да ће бити бурне ноћи, али се 
у главом платили.{S} Други су поскапали на путу без игде ичега.{S} Тада је нестало Матије и њег 
> <p>Соколови су, жељни плена, кликтали на дворишту, кад су осетили час поласка.{S} Хртови су ц 
.{S} Није мали број оних, што су остали на своме дому, кад је византиска сила устукла испред на 
и али то није довољно да бисмо се могли на њих поуздати.</p> <pb n="95" /> <p>Моја кћи а твоја  
густим групама коњица се турска раздели на три дела на северном крају Чрноменских Лугова.{S} Дв 
а у рукама.{S} Свако се одељење раздели на по неколико редова, и сви у један пут стадоше пажљив 
часова на високим градским бедемима или на кули мотриљи.{S} Изгледала је иде ли још каква помоћ 
ичала, како су их разбојници изненадили на путу од старе цркве ка граду.{S} Видосава се радовал 
и, срећно одбијени, љутито су се бацили на подбадача Гојка, и са њиме своје завереничке рачуне  
 прокрстаре по околини, не би ли наишли на нападаче и у опште на сумњиве људе.{S} Али није забо 
толико снаге, колико нам треба, да сами на својим плећима изнесемо цело бреме брига о пространо 
а на његове земље нећемо нападати па ни на земље његових савезника, већ смо вољни признати му и 
 је спајао Драму са Сером.{S} Али се ни на томе не заустави.{S} Поглед се њен пусти кроз бескра 
Серу и на овоме, што имам, не бих се ни на ову лествицу земаљске части испео!{S} Даље иду моје  
огор.</p> <p>Ратници се устремише једни на друге, па што у ноћној тмини даде коме Бог.</p> <p>У 
 одржати у животу.{S} Али је сад Јелени на један пут из мркле ноћи свануо сјајан и ведар сунчан 
т међу становницима, које с мора гусари на глас о смрти ћесара Војихне почеше узнемиравати.{S}  
убоје. — Ти си постао заточеник, што си на велможу диго̑ руку?</p> <p>— А зашто дигох?</p> <p>— 
ми га донели!{S} Брате Љубоје, хвала ти на замени!</p> <p>За час су војничка посада и онај мале 
служно.{S} Благо мојих ризница стоји ти на расположењу.</p> <p>Гојко се поклони, а деспотица пр 
у деспоту Драгашу.{S} Ти ћеш их позвати на заједничку војну противу Турака.{S} Ми полазимо с на 
мљиво стаде шапутати и руком показивати на груди.</p> <p>Гојко скочи, а Властојев слуга отрча.< 
а претпоставка у гоњењу његову оснивати на уверењу, да је он ударио најкраћим путем до границе. 
е жртва и предала Марици, узе загледати на двоје пребијен мач.{S} Богати га украс бојна мача из 
ти твојих услуга.{S} Ти ћеш се одмарати на венцима милости моје.</p> <p>— Тако ће и бити! — одл 
имати.{S} Одатле се само могао спуштати на ниже.{S} Зато је гледао да то спуштање не дође, бар  
да сам у овим годинама, што год вредети на бојном пољу.</p> <p>— А зар мислиш, старче, још једн 
али није среће у њих.{S} Ја ћу вам бити на услузи.{S} Послушајте ме!</p> <p>Јевронос-бег размиш 
ко од Требиња, ипак не смем још мислити на одмор.{S} Не дођох да се одмарам, већ — на позив бра 
 Балшића.{S} Још се мање смемо ослонити на млађега брата Балшу, господара северне Арбаније.{S}  
развио заставу одржања српске превласти на југу.{S} Није ли он у борби противу Матије Кантакузе 
 слику.</p> <p>Највише је пак светлости на Томину прошлост бацио Рајко причањем својих успомена 
сиђе с коња, па га придржаваше и спусти на траву испод жалосне врбе.</p> <p>— Ти си гласник? —  
а Угљеша је изнемоглу прихвати и спусти на меко седиште.</p> <p>За тим она бризну у плач.</p> < 
 пропали.{S} Ево — и она се лако спусти на колена — преклињем те —</p> <p>— Устани, мила љубо м 
ару.{S} И ја ћу сузу захвалности канути на одар ваљаног витеза!</p> <p>За тим се деспотица окре 
а?{S} Јелена?</p> <p>Па се за тим упути на више.</p> <p>Гојко виде, да се Рајко јако изненади.{ 
еђима на повећу камарицу сламе и седећи на некој кожној простирци, мирно посматраше огањ и њего 
енску, која је хтела у лаком чуну прећи на другу страну.{S} Он се загледа у ту женску, која му  
и лако отићи с коњем у провалију, наићи на високе обале без моста, размрскати се о стење или он 
 се и то вечерас почне.{S} Прво ће доћи на ред најплеменитији.{S} Онај јуначни ђаур, што је рањ 
ноћас овде одморити, па ћемо сутра поћи на Дренопоље, — вели краљ Вукашин.</p> <p>— И оно ће на 
 задовољно осмехну, па поче прекидајући на махове, причати Гојку о својој љуби а његовој мајци, 
 узвишеним гласом рече Угљеша примајући на дар поднесену икону.</p> <p>Гомиле народа, мушког и  
езни Исаија у последњем часу, сумњајући на Тому и непознатога му Грка, послао да јуре у сусрет  
 спасосмо! — одговорише они, показујући на старог дворанина.</p> <p>— Ни крива ни дужна ухватиш 
лену, — брзо изговори Гојко, показујући на њу.</p> <p>— Господе преблаги! — викну Исаија. — Бож 
> <p>— Ето их, — рече Љубоје показујући на застор — који је о зиду покривао шлем и оружје Гојко 
еритеориона прелази границу па окрећући на север удара на Дидимотику до Дренопоља.</p> <p>Кад с 
а сна.</p> <p>— Оружје!</p> <p>— Јунаци на ноге!</p> <p>— Азијати!</p> <p>— Издаја!</p> <p>— Ко 
м и круном држао је стегоноша у десници на дршку од бојнога копља.{S} За њим је ишла коњица, а  
ости:</p> <p>— Хвала узвишеној ћесарици на таком поздраву а и вама, што сте ми га донели!{S} Бр 
" /> <p>Гојко прекиде реч, и брзо скочи на Лабуда, јер спази, како у кланац ступише неки коњани 
дан другом јуначке деснице, Гојко скочи на коња, па се са пратиоцем изгуби погледу Рајковом међ 
е са осталим зградама.</p> <p>Стигнувши на уговорено место, дружина се поскида са коња, које пр 
убо моја — прекиде је Угљеша — погледај на оно звездано јато.{S} Видиш ли моју звезду?{S} Она ј 
ођи са мном до оне јеле, па ме причекај на клупи, ја ћу се пожурити.</p> <p>Гојко без речи прис 
једине гомилице, бијући непрестанце бој на <pb n="176" /> дугој линији док трајаше једнога ратн 
них коњаника, са којима је ступио у бој на отвореном пољу противу много надмоћније турске војск 
 велику мисао о јединству и снази нашој на југу.</p> <p>— Мој се деспот неће покајати, што ме ј 
и Боже! — прошапта Гојко, намаче калпак на очи, прикупи дизгине Лабуду, па га ободе.{S} Лабуд с 
таде и Богдан...</p> <p>У том се и мрак на земљу спусти.{S} Хиљаду логорских ватара плану за ча 
е, а Тома, изненађен, заста за тренутак на вратима, али се опет брзо прибра и уђе, затворивши в 
м доба у Прависти, а спуштао сам се чак на дно Грчке.{S} Ђаво ме однео, ако знам, шта ми је пра 
 Али не заборавите, да победа није увек на страни јачега.{S} Она се још радије креће, да буде м 
ена Врата; на северу је каменити Мелник на Бистрици; јужно се отвара поглед низа Струму све до  
е и каменита тврђава Мелник, и Крстопољ на Беломе Мору, и Перитеорион, <pb n="20" /> негда крва 
 Тома јој рече :</p> <p>— Ја се стављам на расположење, да одмах пођем.{S} Војвода је Љубоје са 
а њим дошао у Драму.</p> <p>— Готов сам на сваку услугу!</p> <p>— Добро, — рече Тома. — Она ми  
ојој души дубоко урезана.{S} Наишао сам на ову кулу, па жељан да се трајније склоним од ловаца, 
амоков код Балкана везује са Крстопољем на мору, па се, остављајући у лево пут за Сер, дохватил 
женска, с нечим господским и поношљивим на лику и у погледу, црних очију и расплетене косе, кој 
ати онда, и шта је могло бити с нападом на тебе, и шта је препатио племенити витез — Љуба показ 
пот Угљеша већ куца тешком руком својом на вашу границу.{S} Он не иде овуда, и ви га нећете сре 
ипала часнијем, — и Угљеша показа руком на Гојка.</p> <p>— Што год ти урадиш, добро је ! — одго 
е место осећајима.</p> <p>Мара са руком на ловачком ножу одступи последњи корак до зида, Тома з 
рков грабљаше напред под новом опоменом на дужност његову.</p> <p>Киша је већ попустила али се  
тирском руху са великом чупавом шубаром на глави и дугачком палицом у руци.{S} Он је био први п 
Ана чешће долазила на вечерње или зором на јутрење.</p> <p>Један пут јој Тома Теологита причаше 
и своју лепу главу са црном дугом косом на груди, које се снажно надимаху.</p> <p>— Љубо, кол’к 
ачни ђаур, што је рањен и полужив нађен на разбојишту, биће мио пророку.{S} Ђаур се мало опорав 
 руку и приведе крају, где је, наслоњен на малу ограду, мало пре стајао.</p> <p>— Мила љубо мој 
умачу — да ће бити доцне, кад се, бачен на коло, буде покајао.</p> <pb n="183" /> <p>— Никад! — 
 повељама.{S} Ту је спадао и један млин на Мутници, речици недалеко на <pb n="23" /> запад од Д 
у тврђаву видела породични грб Војихнин на главним вратима покривен црним превесом, и како су ј 
т.</p> <p>А једна засја мало јаче, и он на њеном сјају виде последњи преступ свој у највећем об 
ма огрезао витез.</p> <p>Једва се држао на коњу, који се лагано спушташе низа стрмен.{S} А кад  
њом, један млади Турчин, који је стајао на обали одакле се жртва и предала Марици, узе загледат 
ла.{S} На њих се све можеш ослонити као на најпоузданије стубове.</p> <p>— Бићу срећан, ако и ј 
pb n="129" /> тог ножа он је и пресекао на једном месту лагано канице, којима је био у квргу, а 
Јевренос-бега, који је са војском чекао на половини пута између Једрена и Чрномена.{S} Сам са с 
и цвет, што је последњих година изникао на плодним, али често пута крвљу натапаним, долинама ју 
 било је и прошло.{S} Деспот је рачунао на грчку помоћ.{S} Отуда је и био толико заузет да се ш 
ну судбине њихове, кад је и Гојко морао на неодређено време отићи.</p> <p>Мара је истински тужи 
.</p> <p>Он је већ знао, да је био стао на последњу и највишу лествицу части, коју је могао овд 
рео је себе, што није онда одлучно стао на страну Гојкову.{S} Пребацивао је у исто доба сам себ 
! понови жена.</p> <p>Он је опет оћутао на њен поздрав.{S} Није је опазио.{S} Али је, предан гл 
вечанога изгледа.</p> <p>Угљеша је ишао на коњу сам.{S} Испред њега јахала су два копљаника а п 
</head> <pb n="162" /> <p>Хрт је наишао на зечји траг.{S} Он даље иде по нагону.</p> <p>Бегунац 
потмулом лупом</p> <p>Бегунац је наишао на мост.</p> <p>Гонилац напреже слух.</p> <p>Потмула лу 
ајко Јелени.</p> <p>Гојко бејаше изишао на врата, и дочека Исаију.</p> <p>— Добро дошо̑, витеже 
аком оделу али у богатом огртачу изишао на кулу мотриљу.</p> <p>Чешће је и дању и ноћу излазио  
 зато што је млади војвода Гојко отишао на крваву војну?{S} Отишао је у поверењу светле ћесариц 
дина и Драгаша браће Дејановића а право на западу преко великога Вардара Вукашинову краљевину.{ 
полако — ах! — и он се стропошта поново на земљу, огрезао у крви.</p> <p>А бој се све јаче расп 
е, одупираше се само једна ватра готово на самом јужном крају логора, где бејаше војска трилиск 
" /> запад од Драме, са засеоком готово на самом путу из Сера за Драму.{S} Кад год је дотле дош 
>У празорје се кренуло одабрано друштво на чилим коњицима.{S} Ту је био деспот Угљеша са оружје 
а тога доба, трошио је нагомилано благо на скупоцене украсе себи, својим војницима и — учитељу  
мем, а волео бих да не разумем.{S} Него на што крити?{S} Добро се загрејасмо винцем, и почесмо  
већ биле стигле.</p> <p>Љубоје је довео на хиљаду ратника.</p> <p>Па челу витешког похода јахао 
 краљеве војске, коју је краљ био повео на Николу Алтомановића.{S} Баш кад је Марко мислио поћи 
титог покојника допратио или боље донео на рукама у мој дом.{S} Ти си ценио његово јунаштво и њ 
може задржати, он је са Лабудом налетео на ров и прелетевши бездан, у коме га је очекивала гото 
и дубровачким трговачким бродовима, био на далеко чувен.{S} Али Турцима је требао баш тај гради 
ан заповеди нешто стражару, који је био на степеницама, и стражар оде.</p> <p>После неколико тр 
<p>После трн дана, кад је већ Гојко био на путу, а други гласник одјездио Богдану, ушавши једне 
м да ћу ти требати.{S} Зар си заборавио на ону моју услугу?{S} А бејаше, збиља, лепа девојка!{S 
лива с друге стране.{S} Очима је тражио на северозападу деспотовину Костадина и Драгаша браће Д 
.</p> <p>Чешће је и дању и ноћу излазио на ово место.{S} Губио је своје погледе преко границе с 
Кад је излазећи из малог тамника ступио на последњи мост међу бедемима градским једна му рука п 
обе шаке од руку, које бејаше подлактио на колена.</p> <p>Тако је неко време ћутао и мислио.</p 
га вранца без белеге а десну је спустио на колено.{S} За њим су ишла два часника а до њих труба 
је Гојко недалеко од Радовишта преноћио на свом путу за Жегљигово.</p> <p>Он луташе и онда, кад 
 после победе вратимо, не брини се, ако на мени буде рана с витешког мегдана —</p> <p>— Ја ћу и 
ми себи, остављени смо да гледамо, како на очи наше расте нова сила, нова снага дивљих Азијата, 
 али се ипак знало, да они верују, како на Душану нема правога благослова.{S} Ни сам сјај царск 
 стране пута пружаше од Драме па далеко на југ иза црквице.</p> <p>Ана је са пуно побожности и  
и део планине а преко ње се види далеко на југ.</p> <p>У близини се зачу рог.</p> <p>— Ако буде 
— проламаше се ваздух, разносећи далеко на све стране логора нове наде у срећан свршетак.</p> < 
пођину послу пошла у виноград, недалеко на брду с друге стране реке.</p> <p>Гојка њена отворено 
 један млин на Мутници, речици недалеко на <pb n="23" /> запад од Драме, са засеоком готово на  
о, што му није ни у ком случају ни мало на путу.{S} Ани се привидно покоравао, али је сву пажњу 
ио.</p> <p>— А не би, на послетку, било на одмет и да се једном скрасим после толиког лутања.{S 
госпођа спрема да ових дана изиђе овамо на летовање.{S} Ако ти није зазорно, пођи са мном до он 
вала не могу ти без гусала, кад ми само на ум падну.</p> <p>— Хајде, пожури се!</p> <p>И мало п 
S} У потеру за њим!{S} Он је могао само на ову страну умаћи.</p> <p>И они брзо пођоше ка огради 
ч њихових жеља.</p> <p>— Онда ваља тамо на извору ту везу пресећи.</p> <p>Љубоје ћуташе, а Тома 
родужити међу собом борбу да расправимо на коме од нас ваља да остане царство!{S} Ал’ тога нема 
осито диже главу.{S} Тома, идући лагано на коњу, пролажаше већ поред њих, гледајући их испод оч 
ова, кад му се досади држати непрестано на узди свога коњица, скрене с пута па дохвативши се ви 
ац осети гониоца.{S} Гонилац се намерно на бегунца.</p> <p>Бегунцу би јасно, шта губи, буде ли  
бе и твоју срећу.</p> <p>Мара се обично на таке и сличне речи зарумени, очи јој погледају весел 
ј!{S} Не, нисам то мислила, нити сам то на теби опазила.{S} Али јесам нешто видела, и то ћу ти  
 сам ти се пута хтела јавити овако исто на овом месту и у ово доба, али сам се опет уздржала.{S 
Тома се у јакој пратњи војничкој кренуо на источна крајишта.{S} Обилазећи крајишнике и целу ист 
мркову, који је, добро покривен, киснуо на пољу.</p> <p>У том и последњи пламичак огња утрну.</ 
вога витештва Момчило се већ био прочуо на далеко.{S} Чувен јунак осећао је да му поред одважно 
} Он је у два маха долазио као поклисар на двор мога поочима, и оба се пута дуже задржавао.{S}  
ина Богданова слала је своје чете у Сер на зборно место.{S} Позван од Угљеше, Богдан је у место 
рдо везаше, и кренуше, да га кроз отвор на поду спусте у тамницу.</p> <p>— Хвала Анђеле! — рече 
шио своју дужност.{S} Драмска је област на граници, а Драма је предстража Серу.{S} У Драми је о 
је пловио месец, и бацао своју светлост на успавану земљу.{S} Звезде трепташе па онда почеше ут 
Теологита.</p> <p>Кад пређе велики мост на јарку, што са стране главних врата одваја цео град о 
шким играма, као да не пође у војну већ на свадбу најбољега јунака свога...</p> <p>На једном се 
лазећи у собу, па видевши ловачку торбу на дивану у њој, додаде: — Ово је ваљ’да сада неко оста 
но али презриво погледа па окрете главу на страну.</p> <p>Тома стиже своме двору, а и оне одоше 
давши: — кажи, молим те! — спусти главу на његова прса, да од саме себе сакрије — сузе својих л 
о склопи очи.{S} Исаија му спусти главу на узглавље и прекрсти га још једном.</p> <p>Ветар духн 
као полузависни господар Драме оде Богу на истину. <pb n="21" /></p> <p>Војихна се већ био више 
} А он је, мож’да давно већ отишао Богу на истину!{S} Шта ће и мени живот!{S} Цитро моја!{S} Си 
е трајније склоним од ловаца, који могу на ме наићи, уђох у ове зидине.{S} Уђох да овде премишљ 
ојавале за се, али та два Турчина пређу на трошном чамцу.{S} Њих поштедеше морски таласи, јер о 
већ <pb n="48" /> нестрпељиво изгледају на означеном месту долазак ловаца.</p> <p>Друштво је, и 
 велике камене степенице, које се сјају на месечини.{S} Један заповеди нешто стражару, који је  
ка Драме, деспот призива благодет Божју на се и своја грешна дела.</p> <p>Кад логотет заврши чи 
ше, да чују песме о светом краљу и боју на Велбужду, о смрти војводе Момчила и о другим јуначки 
 доставом, која би циљала да баци сенку на искреност и љубав нашу.{S} Тога не може бити, јер та 
ите, децо, — рече Ана, па им стави руку на главу, кад они клекоше. — Боже, ти спој, ти благосло 
сно.</p> <p>Он благо наслони своју руку на њено раме:</p> <p>— Али у ово доба? — понови још бла 
p>— Завидим мору, које запљускује обалу на којој се он одмара, ко што завидим и неранџи, коју с 
но дођох, кад и ти стиже!</p> <p>— Шалу на страну, али ти си ми одиста потребан.{S} Јеси ли ти  
ознаде да збиља долази Гојко, похита му на сусрет па се братски са њим загрли и пољуби.{S} А ка 
телу не доликоваше очајна збиља, што му на лицу стална изгледаше, као што ни његовом белом госп 
о их, проклетник, наговараше да нападну на мога брата.{S} Пошто му царевић даде достојну наград 
не Гојко, нека други твоји људи нападну на ћесарицу Ану и њену лепу поћерку.{S} Ја ћу <pb n="77 
стане са Угљешом, па да заједно нападну на турску престоницу Дренопоље, које ће мож’да и без бо 
сматраше — жалосну врбу, лако обележену на ђерђеву у место маленог крина, који је у почетку хте 
том, заустави Лабуда, скочи са њ, грмну на зликовце, који већ окренуше, и прихвати <pb n="85" / 
о — с Богом — војводо... и Љубоје клону на коња.</p> <p>Рајко га прихвати, па га скидоше, и спу 
 али му речи засташе.{S} Глава му клону на прса.</p> <p>— Његова је рана без пребола, — рече Ра 
м! — викну Богдан, па са осталима јурну на густи буљук Турака.</p> <p>— Живео војвода!</p> <p>А 
и пепео и пухор, па оно мало огња метну на суво место.{S} За тим набаца на њ танког грања, бира 
чу.</p> <p>Један турски коњаник измахну на њ палошем, а старац га копљем скиде с коња, па и сам 
ати у мраку !</p> <p>Старац уђе и куцну на врата Томина.</p> <p>Тома, полубудан, скочи:</p> <p> 
еколико тренутака после тога неко куцну на прозор Јеленине собе.{S} Она устаде и приђе прозору. 
ким ранама јуначки крајишник клону коњу на врат, па покуша да се скине, ал’ га снага издаде и о 
n="158" /> <p>У великом свиленом чадору на средини логора краљ Вукашин, деспот Угљеша и војвода 
е гранчице, распаљујући само јаче ватру на дворишту.{S} Да одгоне студен, коју ноћ са собом дон 
о до тебе.{S} Из даље сам запазио ватру на овоме брежуљку, па се упутих са правога пута у стран 
ду Богу горе и нашем милостивом деспоту на земљи, али ја мислим да је за све оно, што је наступ 
ба, које страховитом циком својом зваху на узбуну.</p> <p>Ти ситни и брзи звуци изазиваху и хра 
.</p> <p>Тома стиже баш кад они уседаху на коље.{S} Загледа се у вођу њиховог и учини му се поз 
ицом својих пратилаца.</p> <p>Они иђаху на коњима лагано, више у очајању него у опрезности.{S}  
тица и Ана са свитом својом поздрављаху на првом бедему војску, која поред њих пролажаше.{S} А  
ада.</p> <p>Његове се мисли заустављаху на новом предузећу.{S} Сам, у неосветљеној одаји својој 
ружана, човека, који по свему подсећаху на морске гусаре с југа.</p> <p>Ана и Мара престрављене 
д свом војском, јахао је у златном руху на богато украшеном жераву деспот Угљеша, а око њега бе 
.</p> <p>— А сме ли његов син изићи оцу на очи?</p> <p>Па онда исприча све.</p> <p>Исаија се пр 
онима ти би сагрешила, ако ускратиш оцу на самрти да загрли сина јединца.{S} Чини, госпођо, как 
јвода Богдан, кад са својима уђе у сечу на северозападној страни логорској, да поврати ред.</p> 
в срнути у пропаст.{S} Опомене старијих на погибао таког кушања судбине не могаху Гојка задржат 
о.{S} Пре него што је запљуснуло до њих на висовима, море се међусобне заваде стишало.{S} Истин 
а не тражих — продужи Тома — али наиђох на читаву заседу љубавничку.{S} Похватао сам тичице!{S} 
а.{S} Бегунац је сишао с моста, гонилац на њ наишао.</p> <p>Међу њима је, дакле, само толико ра 
стари краљ био жртва, али су њихов плач на брзо загушили радосни усклици оних, који су поздрављ 
звезоше на суво, а случај их намери баш на страну, где бејаше виноград <pb n="60" /> мога брата 
Ти ћеш, дакле, бити гласник.{S} Ићи ћеш на доста велики пут, и до успеха твога поклисарства сто 
дном разборитом копљанику.{S} Отићи ћеш на свом коњу до нашег ловачког стана код млина, нађи св 
чешће и одмараше.</p> <pb n="150" /> <p>На путу из Ипсале за Дидимотику Тома срете код старе, д 
вна или злобна игра — свеједно !</p> <p>На то су се сводиле мисли Томе Теологите.</p> <p>У томе 
свадбу најбољега јунака свога...</p> <p>На једном се месту бацају ратници камена с рамена.</p>  
страма у манастиру код Водена...</p> <p>На место мога поочима дошао је други властелин, на кога 
било, мишљаше, никаквог облачка.</p> <p>На скоро после његовог доласка вратио се у Драму и трил 
ривлачише пажњу младога Турчина.</p> <p>На један пут му се учини да чује топот коњски.{S} Послу 
у прекине покадшто хујање ветра.</p> <p>На некој клади више млина под брегом хукну буљина.</p>  
 скочи, а Властојев слуга отрча.</p> <p>На мах се искупише сви.{S} Ту бејаше Ана, Рајко, Исаија 
но уђоше у ћелију старог Исаије.</p> <p>На рукама његовим издисао је — атонски пустињак.</p> <p 
/p> <p>Ходаше собом горе и доле.</p> <p>На један пут стаде и лупи руком о руку:</p> <p>— Она је 
 и одакле је леп изглед на море.</p> <p>На питања његова Тома одговараше непотпуно, само му иск 
тарац, и обојица ободоше коњиће.</p> <p>На утоку великог планинског потока у Мутницу, чекали су 
поче пети, а Гојко иђаше за њом.</p> <p>На степеницама, где се савијају око мраморног стуба, Го 
де је био неки мали ратни савет.</p> <p>На пољу је била слаба месечина.</p> <p>Рајко изиђе из д 
реће поверио своме верном Рајку.</p> <p>На витешком мегдану, један пут, забаве ради Гојко је са 
ве је то било у једном тренутку.</p> <p>На мах се зачу бахат коњски, али се нападачи, за чудо,  
планину, вешто трагајући дивљач.</p> <p>На једној коси она се, слутећи плен, одвоји од Маре и у 
прави и да те слави песма моја!”</p> <p>На вратима од чадора појавише се Гојко и Рајко.</p> <p> 
о одлетела, мож’да је отишла у бризи да набави хране својој деци.{S} Док се она тамо бавила, за 
ало огња метну на суво место.{S} За тим набаца на њ танког грања, бирајући са велике гомиле оно 
аницу, и приђе коњу, који је, оставивши набацану му траву, дремао.</p> <p>— Лабуде, — рече војв 
 те се у сумраку видело, како му мишица набрецује, кад му се груди од силног узбуђења надму.{S} 
дина, који је био бедем против османске навале, није тога живота нестало, и ако се знатно повук 
е ће стране несрећа на деспотовину нашу навалити?{S} Врло лако може да дође са оне, од које се  
збиљније.</p> <p>— А какав је то сан? — навалише неки са питањима.</p> <p>-— Неко пророчанство, 
ом и Властојем.{S} Године и буре живота навалише на њ, те саломише некадашњу његову дурашност.{ 
 не победи какав обичан ратник, па радо навалише на онога, да и њима повери тајну снаге и вешти 
та мисли и смера.{S} Видосава није више наваљивала, па ни онда, кад се у Драму вратио са свога  
} Ти си прогоњен, велиш, с тога, што си наваљивао да се рат не почиње?</p> <p>— Да, честити паш 
јну награду — скиде му главу са рамена, навезе се на сплавовима сам са непуном стотином првих в 
 живот.{S} Одатле настаје патња.</p> <p>Навезли смо се на море, да се за време склонимо негде о 
 царевића Сулејмана седну у чамац па се навезу, да преко мореуза пређу у Галипоље.{S} Ноћ је би 
.</p> <p>Нико није знао, шта је Момчила навело да се придружи са својом војском отпаднику од ца 
под јаким утицајем Византије, са својим навикама српскога живота — наста да измири и цркву српс 
нцу.</p> <p>Вешти учитељ брзо је свикао навике свога јуначног ученика.{S} Ударао је у цитру, ка 
друштву с деспотицом и Маром, а Јелена, навикнута на невољу, трпељиво сношаше терет, али се и н 
ги лагано продужаваше покрај саме ватре навише уз поток према Чрноменским Луговима.{S} Кад коња 
и протрља очи, на које се већ почео сан навлачити.{S} Изиђе у двориште, и приђе ватри.{S} Она с 
ема места у души <pb n="8" /> мојој.{S} Навршило се већ петнаест година, како си ми постала љуб 
 лагано сркутање доброг кипарског вина, нагађају о приликама у Крстопољу, важној тачки према ос 
{S} А тада је опет излазила с Угљешом и нагађала, чија ли је жупа и који ли је стегоноша...</p> 
дграђу за час рашчуло.{S} И док су неки нагађали, шта ће љутити Костадин урадити са смелим мона 
<p>— Ха, нећеш умаћи! — јетко викну кад нагази на нападача.</p> <p>Бегунац виде да нема куд.{S} 
е на њ учини та женска.</p> <p>Сунце је нагињало западу, али је било још доста високо над заход 
времена стиже и Угљеша.{S} Сунце је већ нагињало западу, а Томе још нема.</p> <p>Они се кренуше 
n="28" /></p> <p>Али је на скоро за тим нагла смрт Војихнина помутила ведрину судбине њихове, к 
ваком не сазна.{S} На мах се одлучи, да нагласи Ани догађај у лову.{S} И она га рече кратко и н 
месеца онај чудновати испосник пророчки нагласио најезду Азијата на наше крајеве, ја више не дв 
и заборављаше прошлост, о којој је сама наглашавала Томи при његовом поласку у Крстопољ.</p> <p 
ове мисли, за које јој је слатка слутња наглашавала да одговарају њеним жељама.</p> <p>И сазнал 
ог дана све већа а пловдинска се посада нагло смањиваше.</p> <p>Заповедник се Пловдина уздаше ј 
лопи силна киша.</p> <p>Ватре се почеше нагло гасити, а многи се ратници склонише у најближе им 
едено неко сумњиво лице.{S} Радозналост нагна Момчила, да пусти преда се незнанога туђина.{S} У 
пшега вина, напевало и науживало, стаде наговарати Момчила, да се покаже као витез у већим држа 
ипољу вреди, а нарочито их, проклетник, наговараше да нападну на мога брата.{S} Пошто му цареви 
 првих Византинаца тога доба, трошио је нагомилано благо на скупоцене украсе себи, својим војни 
атно благо од закупаца богатих рудника, нагонећи често пута рударе да преко уговора и за њега р 
 доврши Угљеша.</p> <p>— Невоља државна нагони нас да у име њено главе дигнемо! — оштро говораш 
{S} Сунце је било већ зашло, а ветар је нагонио облаке, који су се скупљали на небу.{S} Изгледа 
</p> <p>— Невоље у раној младости мојој нагонише ме, да се са њима борим, па да их и <pb n="74" 
наишао на зечји траг.{S} Он даље иде по нагону.</p> <p>Бегунац осети гониоца.{S} Гонилац се нам 
/p> <p>— Добро.{S} За добру услугу боља награда.{S} Пред вече да ми се јавиш.{S} Иди.</p> <p>Ан 
рата.{S} Пошто му царевић даде достојну награду — скиде му главу са рамена, навезе се на сплаво 
 утону све...</p> <p>— Још сјаје звезда над Прилипом! — кликташе краљ Вукашин, кад се сукоби на 
ке ћефалије а крајишницима, господарима над крајиштима, носише заповести да свак своје чете пов 
и.{S} Он је био први пастир и старешина над осталим својим друговима у првом равнијем катуну.{S 
Ал’ нек се добро држи после наше победе над Турцима! — додадоше неки.</p> <p>— Па ни то није св 
 своје.</p> <p>У тај се мах Исаија наже над самртником, па диже главу и рече монахињама:</p> <p 
аху — нема сумње — гласници Божје казне над покорима, што се у Византији починише.{S} Они се из 
аде га мушко држање, освоји срце, па се над мртвим Војихном заплака као дете.{S} Данас је већ с 
.{S} Све се бејаше скупило, да се сломи над њим, а он хоће да избегне.</p> <p>— Ипак ће га стић 
<p>Кад се склопише крвави вали Маричини над њом, један млади Турчин, који је стајао на обали од 
ло западу, али је било још доста високо над заходом.</p> <p>Гојко, раздраган у красној природи  
а у пуној снази свога века прими управу над војском чувенога ћесара драмског Војихне.</p> <mile 
езди на ове крајеве, ја сам узео управу над овом облашћу у своје руке, независно од царице Јеле 
? _</p> <p>— Он је истина примио управу над епирско-тесалском краљевином у име свога таста Сини 
 Можеш ли се поуздати, да примиш управу над драмском војском Војихнином?</p> <p>Тома Теологита  
xml:id="SRP18930_C1"> <head>I</head> <p>Над тврдим и поноситим Сером развила је своја крила мир 
отовина, једне војводине и краљевине, а нада свим шаренило накупљених добровољних ратника и лев 
дговори пуни, кратки али смишљени.{S} А нада свим му је мио поглед.{S} Око његово продире, чини 
мање, краће и мирније.{S} Још му је сва нада у јединцу Гојку, честитом младом војводи у служби  
сла, који ми ти повераваш.{S} Мене моја нада не вара! — прилично убедљивим гласом и са неком св 
Поћи ћемо у Сер, па ћемо удвојити бдење нада свим, што бива.{S} Вукашина устављати нећу и не мо 
ворити.{S} Ако си, велможо, кадгод имао нада, жеља и снова, и ако си за њих какве лепе и благе  
 ти био у помоћи!</p> <p>— Не очајавај, надај се.{S} С Богом!</p> <p>И Рајка нестаде.</p> <mile 
велика, кад је све то поднела.{S} Ти се надај, твоји су дани, што наступају!</p> <p>— Опрости,  
о појурио нашима, видећи да се ђаури не надају нападу, није имао кад да иде до Јевренос-бега, к 
ати.</p> <p>Рајко је био ведар и весео, надајући се бољим данима у својој будућности.{S} Отклон 
танак с Рајком, коме се никад више није надала, и с Исаијом, кога је једва била и запамтила, уч 
> <p>За Гојком су сви жалили, али су се надали да његов заменик неће бити рђав, јер је из његов 
били поново изгубили и како су се ђаури надали, могао је и друкчије гласе султан добити.</p> <p 
 би вређало њено частољубље.{S} Она ће, надам се, сву пажњу своју посветити обитељи својој, те  
 моје слободно и неограничено.</p> <p>— Надам се, да нећу бити без вредних помагача, — рече Том 
не дан — онда ћеш разумети јачину мојих надања.{S} А ако си после тога дочекао мутан и облачан  
 срце, а Тома додаде:</p> <p>— Нисам се надао —</p> <p>— Ја јесам, слутио сам и наслутио, да он 
 да дође са оне, од које се никад нисам надао !{S} Тешка је неизвесност притисла душу моју.{S}  
аке из драмске области, у коју се много надао, онда се осећао срећнијим и задовољнијим.{S} Војс 
 онда, кад јој се он престаде на свагда надати.</p> <p>Рајко је био ведар и весео, надајући се  
ће на њега непрестано мислити и њему се надати.</p> <p>Гојко је њу разумео.{S} Али га је мучила 
ца без пребола.{S} И тога се дана почео надати.</p> <p>— Оче, — реко је Властоју — сад, кад се  
амо њих, јер од Бугарске се немамо чему надати.{S} Од како је пре пет година умро њен цар Алекс 
вић и Вук Бранковић, не мишљаху нити се надаху, да би у господарима јужних крајева, браћи Мрњав 
еном...</p> <p>Тома Теологита још се не надаше Гојку, нити знађаше шта је са њим.{S} Јелену пак 
евољу, трпељиво сношаше терет, али се и надаше.</p> <p>Мара се ипак преварила у својим очекивањ 
са Струмице. — Зар нађосте да се са њим надбацујете?{S} Сви сте ви јунаци и врли витезови, зна  
нда нека буде.</p> <p>— А ја ћу, мајко, надгледати посао, — рече деспотица Љуба.</p> <p>— Зајед 
носећи далеко на све стране логора нове наде у срећан свршетак.</p> <pb n="171" /> <p>Турци се  
му дошло је доба, да се за оне тренутке наде и радости плати читавим низом сумњичења и суморнос 
, ал’ опет није било нестало и последње наде.{S} Уједињеној снази српској не би још била страшн 
био жив, пун, као што им је и срце било наде пуно.</p> <p>— Још ћу да ти говорим, витеже! — гов 
високу милост твоју — одговори Тома — у нади, да ћу је ма и накнадно заслужити.</p> <p>— Добро, 
ом дугом косом на груди, које се снажно надимаху.</p> <p>— Љубо, кол’ко си добра! — проговори У 
јој светлије погледаше а груди се бурно надимаху.{S} Она одважно зађе у планину, вешто трагајућ 
 бранећи свога војводу.{S} Вешти гуслар надметаше се синоћ са мном, а млада добричина једна хва 
 <pb n="154" /> <p>Испред једног чадора надмећу се војници у скакању.</p> <p>— Колико ми копаља 
о у бој на отвореном пољу противу много надмоћније турске војске.</p> <p>— Бој је био страшан,  
ује, кад му се груди од силног узбуђења надму.{S} Очима је стрељао, у лицу је био црвено-црн, а 
ће, да буде мио гост мудријем.</p> <p>— Надмудрио сам лукаве саветнике немоћног и поводљивог ца 
о множи, а сјајна једна звезда прети да надсија моју звезду — водиљу.{S} Она је све светлија, у 
воме пријатељу срећу убија, душу тамни, наду одузима.{S} Ипак чућеш.{S} Где смо сад?</p> <p>— О 
ани брега.{S} Ту, крај једног студенца, нађе Љубоја, који се у самоћи одмарао.{S} Љубоје је нек 
енова војводу Гојка, а Тому позва да се нађе уз њега — деспота -— својим саветом и знањем.</p>  
е, а Тома се спремаше, да се нападнутим нађе у помоћи ну све то поквари ненадна појава Гојкова. 
ј градској капели, а он се тек први пут нађе за то време у друштву.{S} Говори, приповеда и пита 
ирен, да те после, пуна бриге за тобом, нађем овде као и сада.{S} Деспоте, Угљеша!{S} Има неко  
ај јуначни ђаур, што је рањен и полужив нађен на разбојишту, биће мио пророку.{S} Ђаур се мало  
коњу до нашег ловачког стана код млина, нађи светлога деспота и реци му: „Велможа Тома и војвод 
приђе им један други са Струмице. — Зар нађосте да се са њим надбацујете?{S} Сви сте ви јунаци  
ма, ово је мач каквог нашег велможе.{S} Нађох га ту код моста.</p> <p>Они стадоше.{S} Богдан уз 
 да овде премишљам о ономе, кога овде — нађох —</p> <p>— Велможо! ја —</p> <p>— Не, кнегињице,  
} Проценио сам њих и њихову силу, па не нађох онога што царству нудисмо ми.{S} И ми устасмо про 
ка Марици те у њој многи, тешко рањени, нађоше гроб свој.</p> <p>У том и зора забеле; за мало — 
ће трагати за злочинцима, па, ако их не нађу, да не иду даље, већ да се врате у град.{S} Тиме ј 
ш, јер је све пропало, ако они нас први нађу.{S} Деспоте, твоја је слава допрла и до тог атонск 
место своје.</p> <p>У тај се мах Исаија наже над самртником, па диже главу и рече монахињама:</ 
ик, старац са Радовишта, па са осталима наже за Гојком.</p> <p>Гојко западе у најгушћу сечу.</p 
брзо проћи, — рече старац за се, кад се наже, те из колибе погледа, како се пламен одупире киши 
ти младости, ти чисто врати моје године назад, и од мене, прилично окорелога ратника, створи ме 
м уздама јурнуше лево и десно, напред и назад газећи и тлачећи све, на што наиђу, ударајући и у 
е проба подбацивање.{S} Измаче се корак назад, па крочи напред, пови се и отури камен далеко на 
де све јасно.{S} Трже мач и ступи корак назад.{S} Љубоје бејаше са свим изненађен, у забуни изв 
во познато боље него другима.{S} Зато и назначих тебе за заповедника драмске војске.</p> <p>— А 
извршује.{S} Он пође у приличној даљини назорице за њима, а кад оне са својим пратиоцем ступише 
ва — па опет шта је све то!{S} Играчка, наивна или злобна игра — свеједно !</p> <p>На то су се  
ен.{S} А кад сиђе доле између два брега наиђе под једном жалосном врбом крај студенца на једног 
утаху.{S} А кад штогод особито у памети наиђе, напомену кратко, па опет утону у мисли.</p> <p>Н 
/p> <p>Бегунац се поведе, а оштри палош наиђе на врат и главу његову, и не заустави се.</p> <p> 
>— Ни ја не тражих — продужи Тома — али наиђох на читаву заседу љубавничку.{S} Похватао сам тич 
из јутра за Драму, а кад овамо стигоше, наиђоше на још хладније и затегнутије прилике.</p> <p>У 
но од свести њихове.</p> <p>Колико пута наиђоше и обиђоше смрт ?</p> <p>Толико, колико пута коњ 
 <p>— Тако је.</p> <p>За силном коњицом наиђоше пешаци, а за њима поносници и друга послуга.</p 
з ноћну тмину.{S} Остали за њим.</p> <p>Наиђоше на чету војника.{S} Трубе огласише знак, а чета 
ед и назад газећи и тлачећи све, на што наиђу, ударајући и убијајући ногама, док и сами не падн 
заповедника војске целе драмске области наименова војводу Гојка, а Тому позва да се нађе уз њег 
х већих знакова одликовања, које његово наименовање доноси.{S} Брзо је познао људе и проценио ј 
ој ноћи лако отићи с коњем у провалију, наићи на високе обале без моста, размрскати се о стење  
није склоним од ловаца, који могу на ме наићи, уђох у ове зидине.{S} Уђох да овде премишљам о о 
 што је у мојој души дубоко урезана.{S} Наишао сам на ову кулу, па жељан да се трајније склоним 
d>XXII.</head> <pb n="162" /> <p>Хрт је наишао на зечји траг.{S} Он даље иде по нагону.</p> <p> 
 топот потмулом лупом</p> <p>Бегунац је наишао на мост.</p> <p>Гонилац напреже слух.</p> <p>Пот 
 Бегунац је сишао с моста, гонилац на њ наишао.</p> <p>Међу њима је, дакле, само толико растоја 
 само пошалица срца.{S} Па ипак је неко наишао и на ту тајну стазу сазнања љубавних снова Љубој 
е исповести деспотици — јуче сам у лову наишао иа дрво са тичјим гнездом.{S} Мајка је младунаца 
љења да прокрстаре по околини, не би ли наишли на нападаче и у опште на сумњиве људе.{S} Али ни 
 па загушена јецањем спусти своју главу нај Видосавине груди.</p> </div> <div type="chapter" xm 
зо Рајко.</p> <p>— Зликовац, неваљалац, најамник!{S} Један од оних што су мене пре везали за вр 
астављена од старих српских ратника, од најамника и добровољаца, од тежака, баштиника, грађана  
ћесарицу ћу уверити да су нападачи били најамници Гојкови.{S} Она ће и по оделу њиховом томе по 
ао добровољци стадоше у редове одабране најамничке гарде Угљешине.</p> <p>Та весела и шарена во 
коњика турског на жртву, која му бејаше најближа.</p> <p>— Алах, ил-Алах! — понављаше се стокра 
о гасити, а многи се ратници склонише у најближе им чадоре, не знајући по помрчини наћи своје.< 
ом а друго северозападном крају и првим најближим чадорима српске војске.{S} Треће се одељење с 
овори :</p> <p>— Ко зна, шта се крије у најближој будућности!{S} Мож’да ће се Мара и велможа са 
— грмљаше Угљешин глас с коња, — где је најбоља војска моја?</p> <p>— Овде је, деспоте; опасали 
о сам у споразуму са ћесарицом нашао за најбоље.</p> <p>Ућуташе и ободоше коње.</p> <p>Ваљало и 
 је ! — одговори Ана.</p> <p>— А сада и најбоље ! — додаде деспотица Љуба, па продужи: — Добра  
о што не трпите мирис од вина, знате то најбоље!</p> <p>Сви ударише у смеј.</p> <p>— А, збиља б 
рошлости наших крајева; скупоцени пехар најбољег кипарског вина остављаш у тренутку, кад ти га  
а, као да не пође у војну већ на свадбу најбољега јунака свога...</p> <p>На једном се месту бац 
 с нова придолажаше.</p> <p>— Витезови, најбољи јунак издише.{S} Осветимо га! — викаше Вукашин, 
 виде најкршније момке, најбољу опрему, најбољи део драмске војске.</p> <p>Кад Љубоје уђе у лог 
 од мене.</p> <p>— Ал’ ти си, без сумње најбољи међу својима из Кукуша? — присети се Скопљанин. 
еспотица Љуба и војвода Богдан, човек у најбољим годинама, осредњег раста, јаких мишица, добре  
 и кренуше се да виде најкршније момке, најбољу опрему, најбољи део драмске војске.</p> <p>Кад  
а.</p> <p>— Драма је — продужи Угљеша — најважнија тачка целе деспотовине и то баш са оне стран 
вати за руку и посади до себе.</p> <p>— Најважнији догађај за ово доба бејаше, што ја престадох 
 и таст наш, преминуо је.{S} Оставио је најважнију страну моје деспотовине у часу, кад ми је ње 
на у служби и милости госпође једног од највернијих дворана Костадинових, и да је по госпођину  
</p> <p>Али Томи није било свеједно.{S} Највећа му је погибао сада грозила од Гојка, који је <p 
Хвала и срећном случају.{S} Кад је била највећа невоља јавио нам се у помоћ један непознати туђ 
 <pb n="182" /> Угљеше, који нам зададе највеће јаде, већ ће се почети заузимати нашом војском. 
ађу драмском.</p> <p>Дошавши у тренутку највеће жалости ћесарице Ане био је примљен без икаквих 
ом га је тлачно, коњем газио.{S} У сред највећег окршаја окрете се мени и рече:</p> <p>"Синовче 
аду после смрти Војихнине.</p> <p>Усред највећег весеља изиђе из двора логотет Угљешин с пергам 
 Матије и његове кћери, румене јабуке и највећег блага у нашој породици.{S} Сумње нема пали су  
еном сјају виде последњи преступ свој у највећем обиму.</p> <p>Бејаше му јасно.</p> <p>Траже га 
 у ноћној тмини даде коме Бог.</p> <p>У највећем окршају, што се на ивицама са свих страна лого 
Правоверни!{S} Будите се и устаните!{S} Највећи јунак наш Хаџи-Ил-бег главом је платио своје ју 
гљешине деспотовине, а на њ је уздигнут највећи противник његов.</p> <p>Вреди ли више остати ов 
а не смемо оклевати.{S} Држећи све то у највећој тајности, ипак се морамо журити.</p> <p>После  
ше главом чувени Јевренос-бег, један од највештијих ратника турских, потурица грчкога порекла.< 
ад је оно већ отпочело.{S} Уклоњен је с највиднијег места у источној половини Угљешине деспотов 
огинем Отвор’те излаз, јунаци!</p> <p>— Највише што ти могу допустити: буди уза ме!{S} Напред,  
Али се Угљешина деспотовина продужавала највише на исток, од састава Струме и Струмице па све д 
потова није захватила онога, који је ње највише заслужан.{S} До Гојка, забаченог и заборављеног 
л' никога више од онога, који је у души највише патио — од Маре.</p> <p>Она је сад већ била пот 
еде и невоље.</p> <p>Први редови бејаху највише изненађени и користећи се њиховом забуном, коњи 
ље <pb n="27" /> ишао.{S} А Мара се баш највише и паштила, да сазна његове мисли, за које јој ј 
за претходну спрему пре поласка.</p> <p>Највише бејаше изненађен — Тома Теологита.{S} Угљеша на 
ћа саставе ма и непотпуну слику.</p> <p>Највише је пак светлости на Томину прошлост бацио Рајко 
 већ знао, да је био стао на последњу и највишу лествицу части, коју је могао овде имати.{S} Од 
Беже кукавице, — јасно рече Гојко — кад најгора рђа међу њима паде.{S} Грче лукави, то ти је пл 
а наже за Гојком.</p> <p>Гојко западе у најгушћу сечу.</p> <p>Један турски коњаник измахну на њ 
рпској, која ће моћи дати отпора свакој најезди на ове крајеве, ја сам узео управу над овом обл 
ај чудновати испосник пророчки нагласио најезду Азијата на наше крајеве, ја више не двоумим.{S} 
олица је целој деспотовини била у Серу, најзнатнијем граду међу свима свих јужних државица.{S}  
<p>Славољубивом Јевронос-бегу то бејаше најјачи разлог, и он рече:</p> <p>— Добро, вратимо се л 
ву оснивати на уверењу, да је он ударио најкраћим путем до границе.</p> <p>За то пође путем, шт 
га византиска, Драма је била често пута најкрвавије поприште за пробу оружја српског и византис 
ала.{S} Бивала је све сјајнија.{S} Пред најкрвавије битке сјала ми је све јачом светлошћу, и ја 
во подграђе усташе и кренуше се да виде најкршније момке, најбољу опрему, најбољи део драмске в 
 загреје.{S} Гледа пред очима прошлост, најлепше тренутке, које је доживео, и будан снива, прел 
ача у тренутку кад у песми стане ређати најлепше јуначке слике из скоре прошлости наших крајева 
исли иду далеко, сликајући и оживљујући најлепше снове њене млађане душе.</p> <p>Али не мисли о 
па уздахну а преко памети јој прелетаху најлепше слике најрадоснијих часова из брачног јој живо 
мчила.</p> <p>Кад се лукаво Грче напило најлепшега вина, напевало и науживало, стаде наговарати 
ао са добрим монахом Исаијом, да је она најлепши цвет, што је последњих година изникао на плодн 
је крила, а оне, необрисане, сијаху као најлепши урес у часу радости ожалошћенога лика старичин 
деше да ће их послужити време једним од најлепших дана позне јесени.</p> <p>Одморивши се мало,  
пско и грчко, Драма је један од првих и најлепших залогаја, на које је зинула гладна чељуст зма 
сну стегоноша, па ободе коња и западе у најљућу сечу.</p> <p>- За њим! — викну Богдан, па са ос 
{S} Па ипак не бејаше лако ни једноме а најмање деспоту Угљеши, који је имао да издржи прве уда 
ласом рече Угљеша.</p> <p>— На Цариград најмање можемо мислити, — напомену Вукашин.</p> <p>— Да 
а пробуди сумњу Томину.{S} А једна ма и најмање основана сумња кадра је била привући сву пажњу  
ш!</p> <p>— Одиста ми је такав разговор најми лији, кад сам без тебе!</p> <p>— А сада?</p> <p>— 
} Чуј ме још мало, и ако знам, да ти је најмилија забава, да с мислима својим и душом говориш!< 
без уобичајеног великог лова, те забаве најмилије и великој и малој госпоштини, и старим и млад 
 ковитлац са раширеним крилима паде код најнижег градског бедема.</p> <p>Тома се окрете Мари па 
лабу, погружену и савладану под теретом најновије жалости, ни у чем не преухитриш, што би вређа 
о вечерас почне.{S} Прво ће доћи на ред најплеменитији.{S} Онај јуначни ђаур, што је рањен и по 
ући му неколика села у метохију.{S} Па, најпосле, скидајући неке терете дажбина и деспотског ку 
>— Добро, — рече Тома. — Она ми је сада најпотребнија.{S} Онај, од кога си ме пре неколико дана 
еговог ума и јунаштво срца његовог било најпотребније.{S} Он је управљао драмским крајем готово 
ши — подграђу, а неки и у граду.</p> <p>Најпоузданија је Угљешина војска била она, што је још с 
{S} На њих се све можеш ослонити као на најпоузданије стубове.</p> <p>— Бићу срећан, ако и ја с 
удали, очевидно и сам потресен губитком најпоузданијег крила на граници.</p> <p>— Једна са свим 
осави — остављени од свих и свакога.{S} Најпоузданији стубови, који су држали кућу нашу, почињу 
еко памети јој прелетаху најлепше слике најрадоснијих часова из брачног јој живота.{S} У очима  
им са солунске стране, са које је вазда најслабија.{S} Опростите, браћо!{S} Прости јуначе! — и  
ине и то баш са оне стране, са које смо најслабији.{S} Док је још била у пуном сјају снага виза 
аније.{S} Од како је прошле године умро најстарији њихов брат Срацимир, плахе али витешке приро 
очекаше свештенство и духовници.</p> <p>Најстарији међу њима, настојник цркве светог Прокопа, с 
онимо једној глави.{S} Данас је дужност најумнијој глави, да буде на своме заповедничком месту. 
настирима и богомољама био је у то доба најчувенији манастир Светог Јована Претече.{S} Исаија ј 
и минулог живота његовог добише обилате накнаде.{S} И он поче по ново веровати у тиху срећу скр 
дности својој или је охолошћу мислио да накнади недостатак, који у томе ни њему не беше непозна 
 ћесарица Ана, али војсци драмској ваља накнадити старога ћесара Војихну.{S} Можеш ли се поузда 
— одговори Тома — у нади, да ћу је ма и накнадно заслужити.</p> <p>— Добро, — рече Угљеша. — Св 
себе копају а деспоту да дају уговорену накнаду.</p> <p>Монах се одазвао молби вредних рудара и 
одине и краљевине, а нада свим шаренило накупљених добровољних ратника и левената.</p> <p>Само  
у коме се поједини делови српске државе налазе. <pb n="14" /></p> <p>Угљеша се мало намршти, а  
од Дренопоља на северозапад ка Пловдину налазе се Чрноменски Лугови на левој страни велике реке 
ши певачи — а ја сам то чешће слушала — налази душа моја више уживања.{S} Мож’да то долази и от 
т деспот Драгаш од тога доба непрестано налази на граници и око огранака рилских, утврђујући гр 
олбе и сва преклињања пловдинске посаде налазили свој гроб у Томи, који је обећавао и — варајућ 
 Тома брзо додаде:</p> <p>— Али ја ипак налазим, да тако мора бити.{S} Боље је, велим, да се де 
ично ценили и поштовали, ипак је Угљеша налазио да ће ту бити и какве заслуге новог заповедника 
их уста може задржати, он је са Лабудом налетео на ров и прелетевши бездан, у коме га је очекив 
 чешће дотицали пехарима, празнили их и наливали, разговарајући се пријатељски.</p> <p>Властоје 
колико ратника у два, у три маха тутањ, налик коњског топота, и неку нејасну звеку, која се с в 
ћесарице! — рекао јој је Тома. — Ваш је налог извршен.{S} Али само још неколико часова да смо д 
ваше нове дужности војводама и издаваше налоге за претходну спрему пре поласка.</p> <p>Највише  
бити путник.{S} Узвишена ћесарица ми је наложила да у морској тврђави у Крстопољу осванем сутра 
војвода.</p> <p>— Мислим, Богме!</p> <p>Наложише по ново ватру, па ћутаху.{S} А кад штогод особ 
б, подносећи их Угљеши.</p> <p>— Здрава нам буди, узвишена ћесарице и драга нам мајко миле љубе 
ава нам буди, узвишена ћесарице и драга нам мајко миле љубе наше! — отпоздрави је Угљеша узевши 
ри Угљеша.</p> <p>— Добро.{S} Ал’ ко да нам помогне, ђаво или Бог?</p> <p>— Бог!</p> <p>— Можем 
и прејамник духа његовог!</p> <p>— Онда нам остају само браћа Дејановићи, Костадин и Драгаш, и  
моћ.{S} Одважност Хаџи-Ил-бегова донела нам је победу.{S} Већина је, истина, од наших изгинула, 
снажном одлуком и гвозденом вољом брата нам морао устукнути као побеђен и прогнат?{S} Није ли с 
S} Е, па живео добри старац Исаија, кад нам је овако добро винце припремио!</p> <p>— Живео!</p> 
г главом је платио своје јунаштво, које нам је донело Срб-синдиги, српску погибију.{S} Завидљив 
ми седоше.</p> <p>— Ево, отац Исаија ће нам казати што више о судбини дана, што долазе, — рече  
мо оца Исаију, — рече Видосава. — Он ће нам помоћи.{S} Стари дворанин Благоје већ је опремио је 
 — вели краљ Вукашин.</p> <p>— И оно ће нам пасти у крило као зрела воћка, — додаје безбрижно в 
ад га господар ободе.</p> <p>— Не умаче нам више! — грмну нечији глас.</p> <p>То бејаше Анђео,  
ља храброга <pb n="182" /> Угљеше, који нам зададе највеће јаде, већ ће се почети заузимати наш 
им годинама на самртничкој постељи, али нам не може бити од помоћи.{S} Он је син ћесара Прељуба 
ари дворанин.</p> <p>— Јунаци, зликовци нам умакоше, али им жртве не дадосмо! — довикну им Гојк 
Азијати заузели Галипоље.</p> <p>— Реци нам, оче, што.{S} Ми не знамо, — неколицина се њих обра 
лом савлађујући се, рече:</p> <p>— Овај нам лист шаље природа, да нас опомене на пролазност век 
ју.{S} Кад је била највећа невоља јавио нам се у помоћ један непознати туђин — ђаур.{S} Он је и 
јводо?</p> <p>— Не крсте.</p> <p>— Дако нам Бог милостиви помогне!</p> <p>По том се старац мало 
 Али не захватисмо толико снаге, колико нам треба, да сами на својим плећима изнесемо цело брем 
чујаше се нечији глас отуда. — Е, добро нам дошао такав соко!</p> <p>— То је његов глас, — рече 
ло.</p> <p>— Слава нашем господару, што нам поврати мир душама и измири нас са црквом цариградс 
к.{S} Неће порицати ни Синиша.{S} Лазар нам је вајкадашњи противник, али ће и он исто рећи.{S}  
 да нас забави, а последња забава, коју нам може дати, то је њено кршење.</p> <p>То је други пу 
ковићу не смемо ни помишљати.{S} Они су нам већи непријатељи од ових, ради којих се и договарам 
} Друго је, што су дани врло ровити.{S} Нама предстоји борба и ко зна колико дуга и мучна војна 
а Срб-синдигију љуто ће нас казнити.{S} Нама ће Алах ускратити милости своје, кад први витез на 
в град Призрен.</p> <p>— Помогне ли Бог нама, Балшић је свршио ! — рече Рајко одлучно.</p> <p>— 
p> <p>— Он одјезди да спреми нове замке нама-</p> <p>— У њих треба њега ухватити.</p> <p>— И да 
 једва дође себи од бола:</p> <p>— Авај нама! — болно писну, па покри лице рукама, клече поред  
ка Господ, који те, рабе Божји, посла к нама!</p> <p>Угљеша пољуби, прекрстивши се, злаћени крс 
о — тако јавља краљ нашем деспоту, а он нама — напао је на његову војску Алтомановић.{S} Он мис 
о што има врлина, сви би се ти стекли с нама у једну заједницу противу страшног новог непријате 
од Самокова испод Рила.{S} Они морају с нама.{S} Они ће се радо одазвати нашем позиву.{S} Тако  
/p> <p>— Помози Боже! — прошапта Гојко, намаче калпак на очи, прикупи дизгине Лабуду, па га обо 
им мач за ратне дане.{S} Кад судба мени намењује да понесем стег у одбрани Српства, ја морам би 
ри прошлост о њима?{S} Неће то бити зла намера Гојкова већ мало већа слобода, која донекле млад 
 Марину.</p> <p>Јако поремећен у својим намерама, Тома се вратио у Драму тога дана доцне по ноћ 
ома је дотле успевао у својим скривеним намерама, да Момчило служи Кантакузеновим плановима.{S} 
S} Они се извезоше на суво, а случај их намери баш на страну, где бејаше виноград <pb n="60" /> 
ада старац познаде по оделу да је његов намерник неки млади војвода.</p> <p>Обојица ћутаху поду 
у.</p> <p>— Бог ти добро дао, путниче и намерниче, — одговори старац, гледајући дошљака, његову 
 ствари у светлијој боји.{S} То његово, намерно удешено, ружичасто гледање на тамне стране држа 
<p>Бегунац осети гониоца.{S} Гонилац се намерно на бегунца.</p> <p>Бегунцу би јасно, шта губи,  
 Играчка се и не узима у руке са другом намером но да нас забави, а последња забава, коју нам м 
 војну противу Турака.{S} Ми полазимо с намером, да турском господовању у нашим и византиским к 
је свршио свој живот као збачени царски намесник у манастиру, а лукави Тома Теологита продужио  
стигао тренутан успех, наметнувши се за намесника малолетном цару византиском Јовану V.{S} И ни 
 на сред тога дворишта лагано горео.{S} Намести ситнијег грања око двеју омањих клада, које су  
 кад је он био постигао тренутан успех, наметнувши се за намесника малолетном цару византиском  
њег раста, јаких мишица, добре душе ал’ намрштена лика.</p> <p>Кад се серска и драмска војска с 
зе. <pb n="14" /></p> <p>Угљеша се мало намршти, а Тома брзо додаде:</p> <p>— Али ја ипак налаз 
алим за труд.{S} Имао сам се око чега и намучити, — додаде Исаија.</p> <p>Тако су прошли дани п 
негињице, али мене је овамо пуки случај нанео.</p> <p>Мара не могаше ни једне речи рећи, а Тома 
и киши, која га, кад је ветар са стране нанесе, дохвати капљицама.{S} Лежећи тако, гледаше у ва 
нацима.</p> <p>Тома узе лук и тетиву и, нанишанивши, пусти.{S} Па не часећи ни часа узе другу с 
 шумицу, пред њих искочише три, до зуба наоружана, човека, који по свему подсећаху на морске гу 
уме се, о њој разбирали и гледали да из напабирчених делића саставе ма и непотпуну слику.</p> < 
еловом, склонише дубље не кушајући даљи напад.</p> <milestone unit="*" /> <p>Недалеко од Драме  
ојводство мало а и изложено је могућним нападајима и гусарских дружина и крсташких чета.{S} Бра 
удимо обавезу да на његове земље нећемо нападати па ни на земље његових савезника, већ смо вољн 
 ребра.</p> <p>Нож сину, нешто закркља, нападач паде на земљу, а нечији се глас продра:</p> <p> 
несвесно грчила руку, за коју је бејаше нападач ухватио, а другу је подигла према ономе, што др 
ећеш умаћи! — јетко викну кад нагази на нападача.</p> <p>Бегунац виде да нема куд.{S} Искочи из 
Благојев, што му у врту помагаше против нападача Рајковог.</p> <p>— И хоћу! — одушевљено прихва 
нож дохвати по -одећи.{S} Старац зграби нападача за руку, па му вешто изби нож.{S} Тада се дохв 
рискочи, ал’ старац бејаше већ савладао нападача, па му својим каницама везиваше руке и ноге.</ 
 — окрете се старац месту, где је везао нападача.</p> <p>Одговора не би.</p> <p>— Ћутиш, а? ама 
окрстаре по околини, не би ли наишли на нападаче и у опште на сумњиве људе.{S} Али није заборав 
кока стиже на знојавом Лабуду Гојко.{S} Нападачи, изненађени, пустише Ану и Мару, и, преплашени 
е стране.{S} Он се, напротив, бојао, да нападачи не поступе и сувише зликовачки према нападнуто 
 <p>На мах се зачу бахат коњски, али се нападачи, за чудо, и не освртоше.</p> <p>Онај замахну н 
 оделу њиховом томе поверовати.{S} А ти нападачи, срећно одбијени, љутито су се бацили на подба 
бав њихову, и ћесарицу ћу уверити да су нападачи били најамници Гојкови.{S} Она ће и по оделу њ 
 се спремаше да продужи борбу са другим нападачима.{S} Али се они не појавише.{S} Само се са др 
 поквари ненадна појава Гојкова.</p> <p>Нападачима је, у осталом, било и то право, само кад су  
су по путу, а она остатак пружаше шаком нападачу.</p> <p>У томе се тренутку иза шибља указа и у 
цу турског одреда што са источне стране нападаше, зачуше неколико ратника у два, у три маха тут 
</p> <p>— Јест, баш теби!{S} Ти у мраку нападе мене, стеже ме за гркљан, те у мало не зевнух.{S 
 војску испред Алтомановића, и смера да нападне на краљев град Призрен.</p> <p>— Помогне ли Бог 
ста лабаво, везан.</p> <p>Искочивши, он нападне на старца, који врдну мало у страну, те га нож  
 нарочито их, проклетник, наговараше да нападну на мога брата.{S} Пошто му царевић даде достојн 
кад погине Гојко, нека други твоји људи нападну на ћесарицу Ану и њену лепу поћерку.{S} Ја ћу < 
да се састане са Угљешом, па да заједно нападну на турску престоницу Дренопоље, које ће мож’да  
у.</p> <p>— Врло добро Он треба да буде нападнут и убијен.{S} Други неко биће у исто доба само  
ен.{S} Други неко биће у исто доба само нападнут.</p> <p>Анђео гледаше Тому, тражећи обавештења 
чекали жртве, а Тома се спремаше, да се нападнутим нађе у помоћи ну све то поквари ненадна поја 
 место и начин.{S} Наћи ћу се у близини нападнутих и спашћу их.{S} Тиме сам постигао двоје: сте 
чи не поступе и сувише зликовачки према нападнутом женскињу, те да његова помоћ не дође касно.{ 
а ћеш знати онда, и шта је могло бити с нападом на тебе, и шта је препатио племенити витез — Љу 
мач са свим избије из руке — двојица га нападоше с леђа, а један га тешким гвозденим ступцем уд 
 стотином првих војника.{S} На Галипоље нападоше око пола ноћи.{S} Браћо, страшно ли је морало  
ед.</p> <p>Турци и овде вешто и одлучно нападоше.</p> <p>— Војводо, ти се можеш склонити.{S} На 
ио нашима, видећи да се ђаури не надају нападу, није имао кад да иде до Јевренос-бега, који је  
 што су мене пре везали за врбу, кад су напали узвишену ћесарицу нашу, — говораше старац, па ус 
о јавља краљ нашем деспоту, а он нама — напао је на његову војску Алтомановић.{S} Он мисли, да  
војом војском, која му је била при руци напао је, а Јевренос-бег дошао му је после у помоћ.{S}  
 <p>— Ни крива ни дужна ухватише ме два напасника — причаше старац — те ми мачевима угрожаваху, 
арац — а зликовац је хтео отуд иза леђа напасти.{S} Је л’ тако било, несрећо грчка? — окрете се 
а нас он никада неће отворено и витешки напасти.</p> <p>— И сам тако мислим, — одговорио му је  
изгреја.</p> <p>— Ху, једва се опростих напасти! — викаше старац, па се обрати убијеноме:</p> < 
 се лукаво Грче напило најлепшега вина, напевало и науживало, стаде наговарати Момчила, да се п 
рица Момчила.</p> <p>Кад се лукаво Грче напило најлепшега вина, напевало и науживало, стаде наг 
p>ПРИПОВЕТКА ИЗ СРПСКЕ ПРОШЛОСТИ</p> <p>НАПИСАО</p> <p>АНДРА ГАВРИЛОВИЋ</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> < 
 <p>Сјахао је био Лабуда и привео да га напоји, тапшући га по белом врату његовом.{S} Таман је  
S} А кад штогод особито у памети наиђе, напомену кратко, па опет утону у мисли.</p> <p>Небом је 
— На Цариград најмање можемо мислити, — напомену Вукашин.</p> <p>— Да.{S} Тамо је на престолу у 
Синише, кога ипак победисте.{S} Јунаци, напред!{S} Није то војска силног Матије Кантакузена, ко 
ички викнувши Љубоју:</p> <p>— Војводо, напред!</p> <p>Љубоје крочи један корак напред, али ста 
 спуштеним уздама јурнуше лево и десно, напред и назад газећи и тлачећи све, на што наиђу, удар 
 што ти могу допустити: буди уза ме!{S} Напред, јунаци!</p> <p>— Живео деспот!</p> <p>И као буј 
ом платише смели покушај свој.</p> <p>— Напред, витезови! — кликну Угљеша а вихор прихвати њего 
отицу Љубу за руку изиђе два, трн крока напред, а Угљеша скочи са свога коња.{S} Један копљаник 
сретљивошћу, <pb n="32" /> која је била напред прорачуњена.</p> <p>Једина је била Мара, према к 
њених пријатеља.</p> <p>Тако живот пође напред веселије и бујније...</p> <p>Војска из драмске о 
! — викну Исаија. — Боже!</p> <p>Полете напред и загрли Јелену, која му, лијући крупне сузе, па 
здајицом!</p> <p>И добри мрков грабљаше напред под новом опоменом на дужност његову.</p> <p>Киш 
ога да ми помогне, али — судбина гоњаше напред.</p> <p>Добри је поочим склопно своје очи, а ја  
м, па сви лаганим свечаним ходом пођоше напред.</p> <pb n="44" /> <p>Прошавши и коњанике на пре 
! — рече старац и извади нож, па корачи напред.</p> <p>— Ха, нећеш умаћи! — јетко викну кад наг 
ање.{S} Измаче се корак назад, па крочи напред, пови се и отури камен далеко напред, па задовољ 
напред!</p> <p>Љубоје крочи један корак напред, али стаде и оста непомичан.</p> <p>Гојко дочека 
лчак, на рамену са врхом далеко и право напред истуреним.</p> <p>Страховито лупи, звекну и јекн 
чи напред, пови се и отури камен далеко напред, па задовољно додаде:</p> <p>— Не рекох ли?{S} Н 
гора са Турцима.</p> <p>— Јунаци, смело напред!{S} Није то сила цара Синише, кога ипак победист 
</p> <p>— Ја ћу их извидати!</p> <p>— У напред ево да ти платим труд!</p> <p>И Гојко је свим жа 
у окупан, завришта и скокну три копља у напред.</p> <pb n="174" /> <p>— То је његов глас!{S} Хв 
ву.{S} Што се тиче новаца, они су већ у напред довољно добили од Анђела, коме је Тома чешће пут 
гљеша, Љуба и Мара измицаху у разговору напред, а за њима се журио, још једнако забринути, Тома 
дохвати тебе!</p> <p>— Војводо, ја хоћу напред да запливам у мутне таласе турске крви.{S} Раскл 
шких само нешто слугу и стараца.</p> <p>Напред, пред свом војском, јахао је у златном руху на б 
лукави Тома Теологита продужио је своје напредовање у служби деспота Угљеше, где се после дужег 
ан глас о паду Дренопоља није зауставио напредовање тих градова ни развијање живота у њима.{S}  
ре пролазе лагано двојица на коњима.{S} Напреже вид и спази, како се један одвоји и врати брзо  
гунац је наишао на мост.</p> <p>Гонилац напреже слух.</p> <p>Потмула лупа преста па опет наста. 
сад обојица.</p> <p>Коњи сустају ал’ се напрежу.</p> <p>Даље грабе и лете.</p> <p>Ко зна колико 
опи очи.{S} После их полако отвори и са напрезањем скиде прстен са десне руке.{S} Пружи га глас 
је био безбрижан с те стране.{S} Он се, напротив, бојао, да нападачи не поступе и сувише зликов 
ог.{S} Данас, кад је у међусобној борби напукло или је мож’да и са свим већ скрхано оружје српс 
ског војводе Богдана и Дејановића, који напустише одмах Пловдин.{S} Сви они нуде покорност и да 
 не престајаше бити и даље војник, нити напушташе своје часно место у редовима коњице деспотове 
ени Ани, Гојко је с места послушао њену наредбу и из Драме отишао не опростивши се добро ни с М 
 се скаменише од чуда, кад Јевренос-бег нареди, да се коњи обрну натраг</p> </div> <div type="c 
 се мени и рече:</p> <p>"Синовче, иди и нареди нека врата на граду буду отворена за нас.{S} Сре 
да би могло то бити сутра?</p> <p>— Ако нареди узвишена ћесарица, — одговори дворанин. <pb n="2 
е Тома већ био добио заповест, да одмах нареди, да се Гојко пусти из Крстопоља.</p> <p>— Видиш, 
 коњи са момцима, нема много.{S} Ја сам наредио да они буду ту, да нас уморне прихвате, — рече  
 учинићу, што Бог заповеда.{S} Одмах ћу наредити, нека дође овамо.{S} Нека оцу буде само син, а 
еме.{S} Онда ми рече, да те замолим, да наредиш, милостива ћесарице, да неко оде и замени његов 
} Он је дигао тешку анатему, која је на народ српски била бачена, кад је српска црква постала с 
ла у двор, звона престадоше, а весео се народ ухвати у два велика кола.{S} Држећи се за убрусе  
ези с пловдинским догађајем забринуше и народ у подграђу и господу у граду.</p> <p>Костадин ста 
 па одви пергаменат.</p> <p>Копљаници и народ слегоше се око њега, а он високо диже одвијени ли 
 градове.{S} Али је ваљало и душу овога народа умирити.{S} Успео сам, те сам цариградскога патр 
и на дар поднесену икону.</p> <p>Гомиле народа, мушког и женског, старог и младог, које се беја 
бејаху деспотица и ћесарица с осталим и народом, чујаше одушевљено „Тебе Бога хвалим“ и „Вазбра 
 туђин је, па га и не боли срце за овим народом, — рече Исаија.</p> <p>— Ја сам одмах све јавио 
 Ређаше им све, што у Галипољу вреди, а нарочито их, проклетник, наговараше да нападну на мога  
после тога неколико дана по жељи свих а нарочито деспотице Љубе Угљешине, кћери Војихнине и Ани 
у тој војсци нема краљевих синова, нема нарочито јуначкога му сина Марка.{S} А то је штета, вел 
рајишнике и целу источну границу, он се нарочито задржавао и гледао да се не врати што дуже у Д 
ра.{S} Али светињу њенога спокојства не наруши никаква жеља за сјајем и блеском сујетнога живље 
/p> <p>— Овај нам лист шаље природа, да нас опомене на пролазност века човечјег.{S} Не губимо в 
већ толико отпорне снаге прикупљено, да нас никакви догађаји не могу изненадити, а дође пад Дре 
о.{S} Ја сам наредио да они буду ту, да нас уморне прихвате, — рече Љубоје.</p> <p>— Добро, хај 
теља српског имена, мож’да, припреми да нас дочека.</p> <p>— Али зар нема у овом граду јунака,  
не узима у руке са другом намером но да нас забави, а последња забава, коју нам може дати, то ј 
ди нека врата на граду буду отворена за нас.{S} Срећа нас издаје!"</p> <p>— Одјездио сам брзо.{ 
овораше Видосава Мари. — То је срећа за нас, иначе не би стигао добри монах до сутра у вече.</p 
 Горе.</p> <p>Али се милост Божја, која нас аше оставила, више не враћаше.</p> <p>Била је бура  
н исто рећи.{S} Упамтише нас Грци, нека нас не заборављају ни Турци.</p> <p>— Ствари стоје чудн 
ратника.{S} Турска је сила мања.{S} Има нас по четворица на једнога њиховог.{S} Али не заборави 
{S} То је <pb n="88" /> његово.{S} А на нас он никада неће отворено и витешки напасти.</p> <p>— 
 Тома. — Не сме пасти ни сенка сумње на нас за то убиство.{S} Да тако буде, поступи овако: онда 
 — оштро говораше Вукашин.</p> <p>— Она нас сада гони, да главе приклонимо једној глави.{S} Дан 
на граду буду отворена за нас.{S} Срећа нас издаје!"</p> <p>— Одјездио сам брзо.{S} Ушао сам у  
га господ уклони далеко од ове куће, од нас и свих честитих, — одговори Јелена.</p> <p>— Не, ни 
 месецу:</p> <p>— Заклони лице своје од нас проклетих!</p> <pb n="184" /> <p>У немој тишини бла 
ђу собом борбу да расправимо на коме од нас ваља да остане царство!{S} Ал’ тога нема, а ја оруж 
поклисарства стоји много.{S} Однећеш од нас књигу деспоту Костадину Дејановићу и његовом брату  
егов господар, — говораху они — он зове нас, ми ћемо радо свуда са њим а под Божјим благословом 
 смо сад?</p> <p>— Одавде до места, где нас очекују коњи са момцима, нема много.{S} Ја сам наре 
изгинулих Срба на Срб-синдигију љуто ће нас казнити.{S} Нама ће Алах ускратити милости своје, к 
ник, али ће и он исто рећи.{S} Упамтише нас Грци, нека нас не заборављају ни Турци.</p> <p>— Ст 
и потражиш, јер је све пропало, ако они нас први нађу.{S} Деспоте, твоја је слава допрла и до т 
 Угљеша.</p> <p>— Невоља државна нагони нас да у име њено главе дигнемо! — оштро говораше Вукаш 
 на таком путу могу доживети.{S} Гусари нас опљачкаше, а мој отац, који се, како један говораше 
ру, што нам поврати мир душама и измири нас са црквом цариградском! — рече један.</p> <p>— Гле, 
змишљања.</p> <p>— Гладног нахрани! учи нас господ, — говораше Ана чешће.{S} А једном зовну дво 
— Одавно — рече мало после Ана — није у нас постављена трпеза сиротињска.{S} Мож’да би могло то 
м баш ни рђав, јер, Богу хвала, таких у нас и нема.{S} А хоћеш ли да посведочим белегу?{S} Ја н 
и под згодним изговором да раде противу нас једино из оданости царској заветној мисли, у тренуц 
дуга и мучна војна с Турцима.{S} Између нас и Византије било је и прошло.{S} Деспот је рачунао  
јатељство, и искрено савезништво између нас и Балшића.{S} Још се мање смемо ослонити на млађега 
противу страшног новог непријатеља свих нас.{S} Па кад бисмо се ослободили погибли, онда бисмо  
одграђе, велику варош, што се око града населила недалеко од самог главног окна рудничког.{S} О 
тио да је под земљом, Бог му дао у рају насеља! — тужно додаде Исаија па се прекрсти.</p> <p>За 
n="30" /></p> <p>— Онда ће деспотица са насладом читати приче о Александру Великом, — рече Исаи 
авадила одмах по његовој смрти, а прави наследник, нејаки Урош, моли, куне и преклиње, да се ст 
S} Цар није био подобан да одржи велико наслеђе.{S} Неко је морао владати и њим и царством.{S}  
јвода.</p> <p>Логотет се попе на камени наслон, који је стајао у сред дворишта служећи као степ 
и она смерно али јасно.</p> <p>Он благо наслони своју руку на њено раме:</p> <p>— Али у ово доб 
ја не знам узрока.{S} Угљеша — и она му наслони своју лепу главу са црном дугом косом на груди, 
а.{S} Уз неке старе рушевине пастири су наслонили отесана дебла и утврдили главне делове скромн 
очима његовим гомилаху.</p> <p>Ловци се наслонише на руке подлактивши се, да мало продремају.{S 
и за леву руку и приведе крају, где је, наслоњен на малу ограду, мало пре стајао.</p> <p>— Мила 
</p> <p>Прође још неко време, а старац, наслоњен леђима на повећу камарицу сламе и седећи на не 
им и богатим градовима, на морску обалу наслоњене, деспотовине Угљешине.</p> <p>И ако се границ 
надао —</p> <p>— Ја јесам, слутио сам и наслутио, да она љуби Гојка војводу.</p> <p>— Али ја ре 
ме и тичји језик, зна и по лету њиховом наслутити, какви ће — мили или тешки — догађаји наступи 
е то?</p> <p>— Ха, ха, ха! — усиљено се насмеја Тома. — Кнегињица се без разлога преплашила.</p 
ко што треба, нити што приложи цркви? — насмејаше му се многи.</p> <pb n="57" /> <p>— Не, браћо 
е, са својим навикама српскога живота — наста да измири и цркву српску са цариградском.{S} А ка 
ео достиже врхунац свој.</p> <p>Али сад наста нова невоља.{S} У густо сабијеним редовима многи  
 са градске цркве зазвонише.{S} У Драми наста свечан тренутак.</p> <p>Деспот Угљеша долазио је  
лух.</p> <p>Потмула лупа преста па опет наста.{S} Бегунац је сишао с моста, гонилац на њ наишао 
ше неки.</p> <p>— Па ни то није све, —- настави Гојко.— Краљев зет Ђурђе Балшић, који му је био 
— рече Рајко.</p> <p>— Сад већ доцне! — настави Гојко — не спремисмо ни њу ни њега.</p> <p>— Тв 
коме се говори и верује.{S} Али кад Ана настави:</p> <p>— Једини искрени пријатељ мој у драмско 
> <p>Он је значајно погледа, а она брзо настави:</p> <p>— Господару!{S} Није ноћас првина, да т 
ђа Тома и Љубоје пустише коње ходом, па наставише раније прекинут разговор.</p> <p>— А војвода  
м у оваким приликама почеше разговоре и наставише приче о прошлим данима, лововима и ратним при 
ра, у Меникејске Горе.{S} Ту је на миру настављао свој превод богословске књиге грчкога писца Д 
а и прегоревања, у часу извесне смрти — настаде страховита сеча</p> <p>Чадори за тренут ока диг 
ши Угљеша.</p> <p>За неколико тренутака настаде тишина, после рече Богдан:</p> <p>— Кажи остало 
па у многобројним питањима и одговорима настаде узајамно обавештавање.</p> <p>— Теби, дакле, им 
 својих лепих очију.</p> <p>За тренутак настаде тишина.{S} А за тим, осетивши и сам њене сузе,  
, сад ми је све јасно.</p> <p>Међу њима настадоше опширна причања.{S} Обојица се потпуно обавес 
радо с тобом разговарала.{S} Ево одавде настаје виноград моје добре госпође, а ја имам само да  
 је леп поглед.{S} Тамо преко провалије настаје нижи део планине а преко ње се види далеко на ј 
е.</p> <p>Дотле је био живот.{S} Одатле настаје патња.</p> <p>Навезли смо се на море, да се за  
</p> <p>Ана сама није могла ићи, али је настала да спреме за ловачки поход буду што свечаније.< 
аде да разгледа лов.{S} Чињаше им се, у насталој озбиљности, да свему томе није ни мало прилике 
 непријатељи.</p> <p>Момчило се ожени и настани у граду Ксантији, одакле је господарио равницом 
ећ видело да се стално мисле на Балкану настанити.{S} Али раздељеној, несложној и завађеној гос 
овде може бити свему крај!</p> <p>— Не, настао је тек почетак! — одговори Тома, докопавши се вр 
рече —- што сте ме звали.{S} Одмах ваља настати.{S} А зна ли што о томе отац Гојков, Властоје?< 
То је тражио и већином нашао.{S} Сад ће настати војна, за коју он није у ствари никад марио.{S} 
ти озбиљност прилика, што од неког доба насташе <pb n="26" /> у српским земљама.{S} Па ипак се  
>Логорске ватре плануше, свирка и песма насташе, а у том се и сутон ухвати.</p> <pb n="134" />  
духовници.</p> <p>Најстарији међу њима, настојник цркве светог Прокопа, с крстом у левој и боси 
, прекрстивши се, злаћени крст, а ђакон настојников изиђе пред Угљешом са осредњом, у злато уок 
пска господа не заузеше против зла, што наступа!</p> <p>— Сам их Бог води!</p> <p>— Тако је.</p 
еду топло!</p> <p>— Кажи да студен, што наступа, и вихор, што хита да обнажи лисно дрво, не мог 
ела.{S} Ти се надај, твоји су дани, што наступају!</p> <p>— Опрости, витеже, ал’ ја говорах иск 
љан, јер је обично бивало, да у области наступи неред и расуло, чим нестане правог обласног ста 
у њихову.{S} И после прве силне жалости наступи мајина тужног и тихог размишљања.</p> <p>— Глад 
>И она рече Мари.</p> <p>У Мариној души наступи бура.{S} Она се ломила, док је Гојко не ослобод 
 тако давно.{S} Тек је шеснаеста година наступила од тог доба.{S} Галипоље је мален али јак гра 
на и тиха летња ноћ.{S} За топлим даном наступила је хладовина, коју с времена на време помаже  
и сестра Мара — па је у њиховом друштву наступила нема тишина.</p> <p>Тишину прекиде Гојко, црн 
 али ја мислим да је за све оно, што је наступило после смрти цара Стефана, крив он сам.</p> <p 
ше пренеражена.{S} Чињаше јој се, да је наступио смак света, о коме се говори и верује.{S} Али  
и, какви ће — мили или тешки — догађаји наступити.</p> <p>Био је момак од двадесет лета, када ј 
е случајности, које могу лако и ненадно наступити?{S} Је ли Вукашин оклевао?{S} За срећу наше о 
зникао на плодним, али често пута крвљу натапаним, долинама јужне деспотовине српске.{S} Мишљењ 
од севера ка југу, за Бело Море, крећу, натапаху плодне равнице међу тврдим и богатим градовима 
</p> <p>— И јесам путник, кога ова киша натера да сврати мало до тебе.{S} Из даље сам запазио в 
 лепо а који зло и ружно време, који ће натерати мало лепе а који много штетне кише.{S} Он зна, 
бијеним витешким коњицима од мегдана, а натопљеном потоцима људске, и српске и турске, крви.{S} 
во је из Пловдина од лозе пловдинке.{S} Наточих кад се мало позабависмо тамо, док Азијате у гра 
ви га нећете срести.{S} Са мном хајдете натраг у Дренопоље.{S} Ја знам и Угљешу и његову војску 
 и свога господара.{S} Они га преведоше натраг царевићу, коме плашљивац причаше све што се имал 
на овој страни!</p> <p>И они се кретоше натраг у Сер.{S} Са њима пође и ћефалија Рајко, коме је 
собе указа — Рајко.</p> <p>Тома одступи натраг, а Мара викну:</p> <p>— Спасите ме!</p> <p>— Вел 
к да је скора зора, кад се ваља кретати натраг У Драму.</p> <pb n="62" /> <p>У тузи својој беја 
/p> <p>— Гле, гле!</p> <p>— Он је тргао натраг своју војску испред Алтомановића, и смера да нап 
пази, како се један одвоји и врати брзо натраг путем ка Дренопољу, а други лагано продужаваше п 
д Јевренос-бег нареди, да се коњи обрну натраг</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18930_ 
77" /> већ припремити место и начин.{S} Наћи ћу се у близини нападнутих и спашћу их.{S} Тиме са 
 виле, где се купају, какву траву треба наћи па бити видовит.{S} Тражио је толиких лета ту трав 
 многи знаци не варају и крвника туђина наћи ћемо, — рече Гојко.</p> <p>— Душа му проклета!{S}  
викује један.</p> <p>Где ћемо гусле сад наћи?</p> <p>— Како где?{S} Та зар не знаш, јад те не з 
к мине ова ноћ, а кад сутра сунце гране наћи ће наше мисли у једном уму и жудње у једној души.< 
толиких лета ту травку, па је не могаше наћи, а зна је описати, као да ју је небројено пута има 
ицем, сестро?{S} Зар ти се он не могаше наћи у помоћи?</p> <p>— Не могаше, јер се никад од тада 
рајева, браћи Мрњавчевићима, икад могли наћи брата и пријатеља.{S} Не мишљаху ни мало боље ни М 
ближе им чадоре, не знајући по помрчини наћи своје.</p> <p>Кад се ратници стадоше уклањати од в 
аст, где <pb n="139" /> год ју је могао наћи, као што вредна чела не оставља у врту ни један цв 
Грче напило најлепшега вина, напевало и науживало, стаде наговарати Момчила, да се покаже као в 
скрено и верно.{S} А кад по неко од њих науми, да са свим прекине са витешким левентовањем и да 
и се на мах лати мача и узде коњске.{S} Научени коњиц осети звук стрелина лета, диже главу, нач 
ом милином.</p> <p>— Ја сам тек недавно научио грчки у старим годинама својим.{S} Али не жалим  
ог и тихог размишљања.</p> <p>— Гладног нахрани! учи нас господ, — говораше Ана чешће.{S} А јед 
 одиста знатно упитомио, разбирао је за начин живљења у првих Византинаца тога доба, трошио је  
ћу <pb n="77" /> већ припремити место и начин.{S} Наћи ћу се у близини нападнутих и спашћу их.{ 
ше ка ватри.</p> <p>Они устадоше, да им начине места, па онда и сами седоше.</p> <p>— Ево, отац 
.</p> <p>Онај се не могаше довољно чуду начудити.</p> <p>Старац се саже, добро разгледа убијено 
ц осети звук стрелина лета, диже главу, начуљи уши и очима чисто тражаше правац, куда му ваља п 
мо се!</p> <p>— Алах, ил-Алах!</p> <p>— Наш стег!</p> <p>— Знак, какав знак!</p> <p>— Боже, опр 
 Његова породица има великих заслуга за наш дом.{S} Овде нико ништа не сме за сад о томе знати, 
ускратити милости своје, кад први витез наш паде као жртва зависти!</p> <p>Дервиш клече и диже  
ком град Бигу.{S} У Дренопољу је главни наш заповедник Лала-Шахин, ал’ војске има врло мало.{S} 
 Будите се и устаните!{S} Највећи јунак наш Хаџи-Ил-бег главом је платио своје јунаштво, које н 
рских дружина и крсташких чета.{S} Брат наш Вукашин први је развио заставу одржања српске превл 
S} Ћесар Војихна, господар Драме и таст наш, преминуо је.{S} Оставио је најважнију страну моје  
опан.</p> <p>— Поздрављам те, господару наш и мили зете мој!{S} Буди скромном дому нашем милост 
би отрова Лала-Шахин!{S} Правоверни!{S} Наша ће сила расти и поплавити брда и долине, реке и ду 
због тог туђина, а ти ниси ни знала.{S} Наша мила Мара—</p> <p>— Шта?{S} Мара? — зачуди се Ана. 
ан.</p> <p>— Боже дај! — вели Угљеша. — Наша је војска снажна.{S} Броји преко шездесет хиљада р 
 устаде.</p> <p>— Она је, златна јабука наша, била дете од десет, дванаест година, а зваше се — 
ру.{S} У Драми је остала узвишена ташта наша, ћесарица Ана, али војсци драмској ваља накнадити  
о, где је држала да је Крстопољ.</p> <p>Нашавши се усамљена у средини суморне ал’ још доста кре 
чувате стадо?{S} Ово вам је у помоћи! — нашали се један, куцкајући чутуру.</p> <p>Она пође од р 
 него што га је срце вукло.{S} А кад се нашао у планини, одаслао је своје ловачке помагаче, па  
ло размислити.</p> <p>— Размислио сам и нашао, да ми је дужност.</p> <p>— Онда, бар за сад, ник 
гову.{S} Тако је Угљеша све прегледао и нашао да је све опако, како је оставио ћесар Војихна из 
у љубав, да канџама раскинеш.{S} Али си нашао судију!</p> <p>Тома, сав зелен, шкрипну зубима:</ 
 за уживањем.{S} То је тражио и већином нашао.{S} Сад ће настати војна, за коју он није у ствар 
и.{S} Тако сам у споразуму са ћесарицом нашао за најбоље.</p> <p>Ућуташе и ободоше коње.</p> <p 
стаде пред часнике.</p> <p>— Опомени га наше понуде, — заповеди један часник тумачу.</p> <p>Тум 
ежан.{S} Деспот Угљеша живи је страх за наше.{S} После дужег размишљања и саветовања одлучили < 
ик пророчки нагласио најезду Азијата на наше крајеве, ја више не двоумим.{S} Ти га се сећаш, Љу 
, кад је византиска сила устукла испред наше.{S} Деспот рачуна и на њихову снагу.{S} Уклањање с 
на ћесарице и драга нам мајко миле љубе наше! — отпоздрави је Угљеша узевши хлеб и со.</p> <p>З 
цу, да буде моћни заштитник свете цркве наше! — узвишеним гласом рече Угљеша примајући на дар п 
ђе од руке до руке около.</p> <p>— Није наше вино тако.{S} Мало је боље, а ово је из Пловдина о 
ако сам вечерас стигао из логора војске наше, што је недалеко од Требиња, ипак не смем још мисл 
ш неколико дана требало па да се војске наше сукобе.{S} Ђурађ Балшић ми хоћаше ту бити користан 
е.</p> <p>— Ал’ нек се добро држи после наше победе над Турцима! — додадоше неки.</p> <p>— Па н 
ико заузет да се што пре сврши измирење наше цркве са цариградском.{S} Овуда је свуда становниш 
есто пута оставиш богату трпезу и госте наше за њом, па одлазиш узбуђен, узнемирен, да те после 
ва ноћ, а кад сутра сунце гране наћи ће наше мисли у једном уму и жудње у једној души.</p> <pb  
, да се лакше уздигну до схватања среће наше.{S} Ти, је ли, више не страхујеш за ме?</p> <p>— Н 
ри ни један непријатељ царства или куће наше.</p> <p>— Тако је.{S} Матија Кантакузен је томе св 
S} Отишао је у поверењу светле ћесарице наше, а кад се врати она ће му поверити и другу дужност 
b n="63" /> између ћефалије трилиског и наше лепе кнегињице.</p> <p>Љубоја текну у срце, а Тома 
о са свом својом војском, а кад прими и наше јунаке, поћи ћемо право ка Дренопољу.{S} Али има ј 
— Њега би ваљало смаћи, — рече он — али наше није да бијемо из заседе.{S} То је <pb n="88" /> њ 
, остављени смо да гледамо, како на очи наше расте нова сила, нова снага дивљих Азијата, Турака 
одступати дубље у логор...</p> <p>— Нек наше крило дође себи, за остале не брините, — рече војв 
 бунтовничку Бигу, стиго̑ му је гласник наше победе.</p> <p>— Хвала Алаху и пророку, а како смо 
ож’да то долази и отуда што много ценим наше јунаке, чија сам витешка дела очима својим гледала 
епознати туђин — ђаур.{S} Он је и одвео наше у стан непријатељски, па га је после нестало.{S} А 
ка као бегунци погледали на тужно место наше.</p> <p>Дотле је био живот.{S} Одатле настаје патњ 
ем радосне гласе: јуче је пао Пловдин у наше руке!</p> <p>— Не иди.{S} Тебе нема ко чути више.{ 
мо крај.{S} Ми верујемо у срећну звезду наше судбине!</p> <p>— Светли деспоте! — радосно прозбо 
?{S} Је ли Вукашин оклевао?{S} За срећу наше отаџбине узео је част краљевску пре шест година он 
 осветли пута некрсту, који преко мора, нашег мора, прелази овамо!"</p> <p>Тако ми је отац, пот 
но:</p> <p>— Алах, ил-Алах!...</p> <p>— Нашег витешког ћефалије нема!{S} Он је морао први погин 
ко глава на војничко збориште.</p> <p>— Нашег властелина зове његов господар, — говораху они —  
S} Незгодно ми је сад ићи чак до чадора нашег, ал’ вала не могу ти без гусала, кад ми само на у 
ко, ћефалија, грађански судија, Трилиса нашег.{S} Њега сам придао Војихни у помоћ, јер разуме в 
 Војводо, сумње нема, ово је мач каквог нашег велможе.{S} Нађох га ту код моста.</p> <p>Они ста 
шним домовима изда за покој душе доброг нашег господара?</p> <p>— Јесте, узвишена ћесарице!</p> 
сманлије, и њихово ће оружје бити поред нашег.</p> <p>— Млади витезови!{S} Вукашине, то је све  
Брате, ми ћемо и сад под окриљем звезде нашег рода поћи у бој за једну мисао! — одушевљено рече 
ћа.{S} Расправи ли се и та зађевица пре нашег похода на Османлије, и њихово ће оружје бити поре 
{S} То треба да је водиља сваког рада и нашег и византиског.{S} Пази добро.{S} За падом тврдог  
копљанику.{S} Отићи ћеш на свом коњу до нашег ловачког стана код млина, нађи светлога деспота и 
 тренуцима, кад се у двору <pb n="7" /> нашем свако добро стани?{S} Зар без разлога често пута  
, како није вредно било.</p> <p>— Слава нашем господару, што нам поврати мир душама и измири на 
ка је слава и хвала господу Богу горе и нашем милостивом деспоту на земљи, али ја мислим да је  
рају с нама.{S} Они ће се радо одазвати нашем позиву.{S} Тако исто и Богдан.{S} Његова војводин 
рко мислио поћи овамо — тако јавља краљ нашем деспоту, а он нама — напао је на његову војску Ал 
а је у почетку још при првом познанству нашем будио у мени не само осећања љубави већ и поштова 
 и мили зете мој!{S} Буди скромном дому нашем милостиви господар и драги гост! — поздрави Ана У 
ин.</p> <p>— Али не заборави, краљу, да наши скиптри и црвени сандали нису без прекора. —</p> < 
упита Љубоје.</p> <p>— Тако захтевају и наши и општи послови.{S} Чућеш и видећеш.{S} Ти желиш к 
не, кад сам видео, колико су се осилили наши противници под згодним изговором да раде противу н 
шким делима и племенитости, коју певају наши певачи — а ја сам то чешће слушала — налази душа м 
Алтомановић.{S} Он мисли, да се користи нашим ратом с Турцима.</p> <p>— Проклетник!{S} Издајица 
имо с намером, да турском господовању у нашим и византиским крајевима учинимо крај.{S} Ми веруј 
Хаџи-Ил-бег, који је са њим био појурио нашима, видећи да се ђаури не надају нападу, није имао  
нам је победу.{S} Већина је, истина, од наших изгинула, али смо победили.</p> <p>— Зато је Хаџи 
7" /> <p>— Поуздаћемо се у оштро гвожђе наших мачева и копаља, — поузданим гласом рече Угљеша.< 
ћи ни у колико поуздан стуб за извођење наших мисли.{S} С Николом Алтомановићем, моћним господа 
може трајати само докле није сама — без наших држава.</p> <p>— Њих ћемо и позвати — и само њих, 
јлепше јуначке слике из скоре прошлости наших крајева; скупоцени пехар најбољег кипарског вина  
га ваља испити у част витештва, у славу наших победа; са небом и звездама његовим разговараш он 
неше некуда.</p> <p>Кад сам дошла себи, нашла сам се у некој кућици близу пута за Солун а ван о 
ком.</p> <p>— Све је добро!{S} Мачу смо нашли мегдана.{S} Али и великом пророку Алаховом ваља п 
и његова милост!{S} Бог је био милостив нашој доброј мајци.{S} Он је њу примио пре но што је мо 
храму поузданија!</p> <p>— На ипак неће нашој срџби на свагда умаћи! — заврши Гојко.</p> </div> 
енутка велику мисао о јединству и снази нашој на југу.</p> <p>— Мој се деспот неће покајати, шт 
поту.{S} Све је здраво и мирно и весело нашој извесној победи, — одговори Гојко.</p> <p>— И тво 
кћери, румене јабуке и највећег блага у нашој породици.{S} Сумње нема пали су или сагорели у пл 
> <p>— За то ће — доврши Гојко — бити у нашој војсци три јунака мање.{S} Али опет —-</p> <p>— Д 
ајвеће јаде, већ ће се почети заузимати нашом војском.</p> <p>— Све је добро!{S} Мачу смо нашли 
.{S} Азијатска се сила не може мерити с нашом снагом.{S} Овим се витезима нико одупрети не може 
љала да баци сенку на искреност и љубав нашу.{S} Тога не може бити, јер таким сумњама нема мест 
 Ха, ха, ха!</p> <p>— Пожуримо мало ову нашу кљусад, јер смо. много заостали, — рече старац, и  
а које ће стране несрећа на деспотовину нашу навалити?{S} Врло лако може да дође са оне, од кој 
{S} Понуђено му је, да прими свету веру нашу.{S} Он је одбио.{S} Ноћас ћемо употребити коло.{S} 
поузданији стубови, који су држали кућу нашу, почињу се рушити и издавати.</p> <p>Па за тим исп 
а врбу, кад су напали узвишену ћесарицу нашу, — говораше старац, па устаде. — Тако, гаде грчки! 
, жена зетског господара Ђурђа Балшића, не може бити довољна залога за трајно пријатељство, и и 
{S} До Гојка, забаченог и заборављеног, не допиру гласи овога весеља.</p> <pb n="46" /> <p>Видо 
жно вришти, а за тим копа ногом и хрже, не би ли пробудио доброга господара.</p> <p>Марица тече 
е дошао, није жалио такнути и до Драме, не толико ради господске малвасије колико ради виђења с 
немаш снаге неће више бити тебе.{S} Не, не, све је то варка ока, обмана.{S} Немој веровати звез 
Ана задрхта:</p> <pb n="76" /> <p>— Не, не, оче, пустићу га, учинићу, што Бог заповеда.{S} Одма 
а ја ни данас после пуне четири године, не могу признати.{S} Она се противи реченој мисли, за к 
хватао сам тичице!{S} Ти ме, без сумње, не разумеш?{S} Добро, слушај.{S} Био сам сведок необичн 
, ал’ се трже и сети да јој, без сумње, не би било право, па рече:</p> <p>— А име твога стрица, 
 ратници склонише у најближе им чадоре, не знајући по помрчини наћи своје.</p> <p>Кад се ратниц 
ок ти се облак као провали или развуче, не знам ни ја, па ме испусти.{S} Нисам дуго летео озго, 
за име и част.{S} Ал’ докле они гинуше, не кретоше се други господари српски.{S} Ил’ бејаше Бож 
едина одељења да прокрстаре по околини, не би ли наишли на нападаче и у опште на сумњиве људе.{ 
лио остати у Серу и на овоме, што имам, не бих се ни на ову лествицу земаљске части испео!{S} Д 
p> <p>— Стани, заклињем те живим Богом, не даље!{S} Одбиј сумњу, што ти душу мори.{S} Освоји ли 
пристаде, а кад је остао сам под јелом, не могаше се довољно разабрати од утисака које на њ учи 
итезове.</p> <p>— Шта је било са Томом, не знам.{S} Доцније сам чуо, да се мој стриц могао спас 
рце му убрза, крв јурну У образе, и он, не могући прикрити ненадну узбуђеност, готово гласно ви 
и вихор, што хита да обнажи лисно дрво, не могу замрзнути љубав моју!</p> <p>— С Богом, мили гл 
ече и Тома.</p> <p>— А зар ти, војводо, не тражиш лова? — упита Тома Љубоја, седнувши до њега.< 
аст.{S} Стари је Војихна и очи склопио, не хотећи никад изрично признати зависност Драме од Сер 
може.{S} А кад се после победе вратимо, не брини се, ако на мени буде рана с витешког мегдана — 
ша, Лазар Хребељановић и Вук Бранковић, не мишљаху нити се надаху, да би у господарима јужних к 
зданим гласом рече:</p> <p>— Господару, не чекај, спремај се и пођи на сусрет дужности.{S} Ја ћ 
и и челенке, што крвавом реком пливаху, не привлачише пажњу младога Турчина.</p> <p>На један пу 
а лукаво додаде:</p> <p>— Или још боље: не мора Лала-Шахин о томе ништа ни знати.{S} Ми ћемо св 
орин његов?{S} У почетку: да; сада већ: не.</p> <p>Гонилац ни онда ни сада.</p> <pb n="164" />  
 да Душанову војску нико <pb n="104" /> не може победити, па су радо у њу ступали.{S} Тада је и 
а.</p> <p>-— Неко пророчанство, шта ли? не знам ни ја, али сам тако чуо.{S} Хришћанском цару ја 
дар непомућеном ведрином душе своје!{S} Не бејах баш голобрадо момче, кад сам с тобом ступио пр 
ене!</p> <p>— Не, узвишена ћесарице!{S} Не заборављај, већ испитај и казни кривца, — рече Гојко 
 вашој заповести, узвишена ћесарице!{S} Не брините, јер је ваша ствар у поузданим рукама мојим, 
сванућа, па о томе догађају ни речи!{S} Не треба узнемиривати светлу ћесарицу ни војску!</p> </ 
и — опрости!</p> <p>— Господару мој!{S} Не, нисам то мислила, нити сам то на теби опазила.{S} А 
, икад могли наћи брата и пријатеља.{S} Не мишљаху ни мало боље ни Мрњавчевићи, Вукашин и Угљеш 
остати и даље господар ћесарица Ана.{S} Не треба ни једне речи да ти кажем о твоме поступању пр 
овина овога мога земљака Скопљанина.{S} Не допада ти се?{S} Хајде, заслужи више!</p> <p>Онај се 
опомене на пролазност века човечјег.{S} Не губимо времена.{S} Ма шта било — и Тома бацивши лист 
ише немаш снаге неће више бити тебе.{S} Не, не, све је то варка ока, обмана.{S} Немој веровати  
ш ми и кад —</p> <p>— Не будеш овде.{S} Не брини.</p> <p>— Хвала ти!</p> <p>Стискоше један друг 
скреној исповести, узвишени деспоте.{S} Не бих се ногом макао из ових тврдих зидина, кад не бих 
ао је себе, и казао јој, да је љуби.{S} Не послуша ли — он ће погинути а она увенути.</p> <p>—  
е зна, а ваља ти то бити и пред њим.{S} Не брини, бићеш.{S} Мој добри отац болује без пребола,  
љао орла пред ћесаричином љубимицом.{S} Не плаши се, али — и повери ми се, — рече Тома, смешећи 
а.</p> <p>Тома је био од једа зелен.{S} Не рекавши ни речи, једва дочека крај већа.{S} А тада с 
шта, ко зна шта би од мене још било.{S} Не говорах ја залуд да је с оружјем и молитва у светом  
дигао патријаршију али некако чудно.{S} Не бејаше, браћо моја, тај посао рађен по закону Божјем 
и оно, што он тражи.{S} И још нешто.{S} Не може она срушити срећу његових непријатеља.{S} Зар д 
, ипак не смем још мислити на одмор.{S} Не дођох да се одмарам, већ — на позив братски — да с в 
је, вели, био лако рањен у том боју.{S} Не знам.{S} Мож’да.</p> <p>Толико је знао и пријатељима 
гдане на бојном и љубавничком пољу ?{S} Не!{S} У овим је крајевима један још господар, коме он  
в.</p> <p>Вреди ли више остати овде?{S} Не, ни у ком случају не!{S} Он је пажљиво сисао сласт,  
тења.</p> <p>— Видиш, — рече му Тома. — Не сме пасти ни сенка сумње на нас за то убиство.{S} Да 
 цара — одговори мало осорно Вукашин. — Не заборави, Угљеша, да ми свет не уписа у грех до сада 
е покоре двојица трећем —</p> <p>— Ја — не! — упаде му Богдан у реч одлучно.</p> <pb n="159" /> 
/p> <p>— Мени се — говораше деспотица — не свиђају певања песника Манојла Филона, и ако он вели 
ера.{S} Али — а тебе зато баш и шаљем — не смећи с ума ни једног тренутка велику мисао о јединс 
> <p>— Сад већ доцне! — настави Гојко — не спремисмо ни њу ни њега.</p> <p>— Твој стриц, монах  
та Љуба Угљешу.</p> <pb n="100" /> <p>— Не знам, добра моја Љубо, — одговори Угљеша. — Али кад  
 <p>Ана задрхта:</p> <pb n="76" /> <p>— Не, не, оче, пустићу га, учинићу, што Бог заповеда.{S}  
аше му се многи.</p> <pb n="57" /> <p>— Не, браћо!{S} Није толико ни до јела колико до дела.{S} 
 Бог ће дати, да и даље буде !</p> <p>— Не.{S} На прагу је војна.</p> <p>— Војна? с ким?</p> <p 
че је пао Пловдин у наше руке!</p> <p>— Не иди.{S} Тебе нема ко чути више.{S} Боље отиди у Драм 
е то икада преда мном спомене!</p> <p>— Не, узвишена ћесарице!{S} Не заборављај, већ испитај и  
</p> <p>— Бог ти био у помоћи!</p> <p>— Не очајавај, надај се.{S} С Богом!</p> <p>И Рајка неста 
жо, овде може бити свему крај!</p> <p>— Не, настао је тек почетак! — одговори Тома, докопавши с 
ед, канда, стао скупих жртава.</p> <p>— Не разумем те, — притворно рече Тома.</p> <p>— Хе, велм 
х честитих, — одговори Јелена.</p> <p>— Не, није тако.{S} Он је свргнут.</p> <p>— Знам.</p> <p> 
олетети кад га господар ободе.</p> <p>— Не умаче нам више! — грмну нечији глас.</p> <p>То бејаш 
друкчије не може мир искупити.</p> <p>— Не, ја велим не! — одговори му Тома — Деспот Угљеша већ 
оћеш ти? — прекиде га Вукашин.</p> <p>— Не много.{S} Прво, нек се покоре двојица трећем —</p> < 
 — реко је при састанку Гојко.</p> <p>— Не, ја сам само своју дужност чинио, — говорно је Рајко 
ра? — упита га тихо и озбиљно.</p> <p>— Не верујем.{S} Ја јој не могах јавити,— одговори Гојко. 
а у грех до сада несмишљеност.</p> <p>— Не рекох ружне речи, — вели достојанствено Угљеша. — Ал 
о напред, па задовољно додаде:</p> <p>— Не рекох ли?{S} Нит’ ме ко добаци а камо ли пребаци!</p 
он јој, да је преухитри, рече:</p> <p>— Не бој се.{S} Ма какве ми гласе поклисар донео, одмах ћ 
мо ?</p> <p>Вукашин се пожури:</p> <p>— Не, мила снахо моја!</p> <p>— Или је мож’да превисоки к 
 Ана циља, па јој упаде у реч:</p> <p>— Не, ћесарице милостива!{S} Само немојте на то мислити!< 
ао вазда до сада. <pb n="9" /></p> <p>— Не, вараш се.{S} Чуј ме.{S} По њој сам вазда ценио буду 
 <p>— А није ли она изнемогла?</p> <p>— Не!</p> <p>— И ја тако мислим, — одговори Вукашин. — Ру 
е ли, више не страхујеш за ме?</p> <p>— Не.{S} Кад видим, како јуначки дереш матицом, расецајућ 
се он не могаше наћи у помоћи?</p> <p>— Не могаше, јер се никад од тада не сретосмо у животу.</ 
<p>— Они се не крсте, војводо?</p> <p>— Не крсте.</p> <p>— Дако нам Бог милостиви помогне!</p>  
и даље поуздати у стару срећу?</p> <p>— Не знам!</p> <p>— Већ?</p> <p>— У стару десницу!</p> <p 
 руку?</p> <p>— А зашто дигох?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Због овога, — рече Гојко, и из недара 
нађох —</p> <p>— Велможо! ја —</p> <p>— Не, кнегињице, нисам велможа, већ роб, роб свога срца и 
јко.</p> <p>— Бићеш ми и кад —</p> <p>— Не будеш овде.{S} Не брини.</p> <p>— Хвала ти!</p> <p>С 
ас му многе мисли севнуше у памети, ал’ не могаше краја ухватити.</p> <p>У том се Рајко указа н 
јао у неку руку баштиник и кућаник, ал’ не престајаше бити и даље војник, нити напушташе своје  
другу:</p> <p>— Хајдемо!{S} Хвала ти, а не дао Бог да будеш у невољи, знај да ћу ти се братски  
рити много зала па ипак дати користи, а не знати чиме и колико користи.{S} За измирењем цркве,  
> <p>То је други пут мислио.</p> <p>— А не би, на послетку, било на одмет и да се једном скраси 
жигоше издају.{S} Ја хоћу спаса свима а не себи!</p> <p>— Деспоте, победио си ме Ал’ пусти мене 
о што си и до сада био, па си ми брат а не млађи! — одговори му Угљеша.</p> <p>Тома је био од ј 
у остатак оштрога мача.{S} Али се жртва не јављаше више.{S} А калпаци и челенке, што крвавом ре 
 мира.{S} Али светињу њенога спокојства не наруши никаква жеља за сјајем и блеском сујетнога жи 
.{S} О старом је Властоју мислио, да га не ваља вређати зато, што му није ни у ком случају ни м 
</p> <p>— Исаија?</p> <p>— Да.{S} Да га не знаш, витеже?</p> <p>—- Знам, сестро мила! — И он јо 
 војводе Гојка из Драме.</p> <p>Нико га не знаде по мраку право упутити, и он луташе и даље по  
Видела си, мож’да, да бо́ре с чела мога не слазе ни онда, кад слушам твоје лековите речи.{S} Мо 
енку на искреност и љубав нашу.{S} Тога не може бити, јер таким сумњама нема места у души <pb n 
 Угљеша — па сам знао, да он и без тога не би смео угазити у војну, а да буде ово што је.{S} Ал 
ободе коња.</p> <p>Љубоје се пожури, да не изостане за њим, јер их и пратиоци бејаху већ сустиг 
ко ништа не сме за сад о томе знати, да не би глас допро до старог Властоја, који се поболео.</ 
 могу.{S} Ал’ хоћу и могу да учиним, да не заложи сву снагу у тој војни.</p> <p>— Добро, господ 
и за злочинцима, па, ако их не нађу, да не иду даље, већ да се врате у град.{S} Тиме је осигура 
о и позивао ме да са њим идем.{S} Па да не би мој одговор чуо ош један, који је у куту те собиц 
едно се доба учинило доброј Видосави да не треба више тајити од Ане љубав између Маре и Гојка.< 
ва стиже да махне руком, па се пусти да не изостане за деспотом.</p> <p>— С Богом, господару!</ 
p> <p>— Узвишена ћесарице, ја мислим да не смемо оклевати.{S} Држећи све то у највећој тајности 
 пева и ужива у витешким играма, као да не пође у војну већ на свадбу најбољега јунака свога... 
воје.</p> <p>Деспот Костадин не само да не попусти, већ љуто прећаше и рударима и монаху.</p> < 
велможо, ал’ ја разумем, а волео бих да не разумем.{S} Него на што крити?{S} Добро се загрејасм 
на светла звезда до ње.{S} Ти то мож’да не видиш, ал’ је мојим очима јасно, како се сјај једне  
који ми ти повераваш.{S} Мене моја нада не вара! — прилично убедљивим гласом и са неком свечано 
доба, али сам се опет уздржала.{S} Сада не могах више.{S} Твоја душа пати, твоје срце страда, а 
осава, која своје добре госпође ни сада не остављаше.</p> <p>— Сестро, ти си плакала? — упита М 
и датој речи Гојку.{S} Она себе до сада не познаваше, јер сад виде, да је мекша, много мекша, н 
p> <p>— Не могаше, јер се никад од тада не сретосмо у животу.</p> <p>Гојко заусти да запита о н 
 А да шта би било, да се српска господа не заузеше против зла, што наступа!</p> <p>— Сам их Бог 
агна Турке око њега.{S} А та баш понуда не бејаше по вољи драмском заповеднику Томи, у коме је  
 А хоћеш ли да посведочим белегу?{S} Ја не бежим са мегдана!...</p> <p>— Дај чутуру међедином о 
</p> <p>— Добро, господару!</p> <p>— Ја не смећем с ума атонског проповедника.</p> <pb n="71" / 
воја душа пати, твоје срце страда, а ја не знам узрока.{S} Угљеша — и она му наслони своју лепу 
у!{S} Али време је да ти кажем, да и ја не смећем с ума пророчке речи чудног испосника.{S} Он р 
а донекле младости и приличи.{S} Али ја не говорим да га браним.{S} Друго је нешто, што ми душу 
до њега.</p> <p>— Слабо.</p> <p>— Ни ја не тражих — продужи Тома — али наиђох на читаву заседу  
рестано обасипа хвалом, услужношћу која не би ломила његове интересе, и предусретљивошћу, <pb n 
пут у вечни живот.{S} Ко је витез, нека не опрашта!</p> <p>Тако грмљаше Гојков глас, а Лабуд, к 
е заборави, брате, да се тешка погрешка не може учинити два пута.{S} Она тражи маха само за јед 
е сад ићи чак до чадора нашег, ал’ вала не могу ти без гусала, кад ми само на ум падну.</p> <p> 
д ју је могао наћи, као што вредна чела не оставља у врту ни један цветак.{S} Није се само дота 
неће дуго трајати.{S} Азијатска се сила не може мерити с нашом снагом.{S} Овим се витезима нико 
но, да га она ни у повољнијим приликама не би могла разумети.{S} Ана је очајнички и несвесно гр 
 власт њихову.{S} Он као господар Срема не мисли више на одржање царевине.{S} Синиша, царев стр 
 запињу и вешто одбацују али катуњанима не добацују.</p> <p>Зној им се цеди низ лице, а они не  
е и Томе Теологите са још неким ловцима не бејаше.</p> <p>Скуп је био одређен у једном пропланк 
, — благослови је Исаија.</p> <p>Јелена не могаше више издржати.{S} Покри лице рукама па зајеца 
а.</p> <p>Мари је било и сувише.{S} Она не бејаше далеко од постеље тешке болеснице.</p> <p>— Ш 
ру и очима тражаше звезду своју.{S} Она не опази, како га се тешко косну срца, што јој о сјају  
 по кадшто затече, њега нема, ал’ и она не трене.{S} А кад је уморну савлада и преваром освоји  
о би му било понајпре места.{S} Али она не може њему дати оно, што он тражи.{S} И још нешто.{S} 
 — одговори Угљеша.</p> <p>— Моја круна не трпи слабији сјај, твоја памет не признаје слабији р 
.{S} Проценио сам њих и њихову силу, па не нађох онога што царству нудисмо ми.{S} И ми устасмо  
к и тетиву и, нанишанивши, пусти.{S} Па не часећи ни часа узе другу стрелу и оком ухвати орлов  
{S} А прсти се пусти дочепали мекоте па не умеју пустити!{S} Шта сам ја могао знати у мраку !</ 
ају.{S} Три цара, три нова њена владара не осећају дужности своје.</p> <pb n="97" /> <p>— Поузд 
ти <pb n="85" /> онесвеслу Ану.{S} Мара не могаше ни речи проговорити.{S} Место ње говораху реч 
је овамо пуки случај нанео.</p> <p>Мара не могаше ни једне речи рећи, а Тома јој приђе још једа 
 где је везао нападача.</p> <p>Одговора не би.</p> <p>— Ћутиш, а? ама проговорићеш, док те прит 
ати његову реч</p> <p>Трубе око деспота не престајаху давати знаке српској војсци.</p> <p>Угљеш 
пламену њиховога дома.{S} Никад и ништа не могах о њима дознати, а већ у Галипоље се није више  
 заслуга за наш дом.{S} Овде нико ништа не сме за сад о томе знати, да не би глас допро до стар 
ске круне ни скиптар српског патријарха не могаху да одушеве стара сумњала.{S} И одиста они има 
ини једина човечја прилика, јер црквица не имаше чак ни свога клисара.</p> <pb n="83" /> <p>Ту  
о две ствари.{S} Једно је, што ћесарица не жели чути ни речи од свега, што је до сада било.{S}  
ија, ако умакне.</p> <p>Бегунац гониоца не зна али слути.{S} Гонилац бегунца зна, ал’ грех му ц 
ме часу — и ја желим да се два пута Бог не куша!</p> <p>Гојко је весело вратио свога Лабуда вој 
бица свога сина.{S} Јован пети Палеолог не може се борити против азијатских варвара.{S} На њему 
 ногом макао из ових тврдих зидина, кад не бих веровао у успех посла, који ми ти повераваш.{S}  
јих се и договарамо.{S} Мој Угљеша, кад не би било људских грехова више но што има врлина, сви  
>— Хвала вам, велможо !{S} Али ја никад не мишљах, да је Гојко невера.{S} Волела бих, да сам др 
гослов очински своме јединцу.{S} До сад не дочеках таког дана, али Бог је милостив.{S} А дотле  
аци, зликовци нам умакоше, али им жртве не дадосмо! — довикну им Гојко.</p> <p>— А ми једну и с 
љешине.</p> <p>И ако се границама нигде не додириваху, Угљеша и Вукашин поступаху у свему сложн 
осну срца, што јој о сјају своје звезде не могаше ништа рећи.{S} Она је слушала само његове реч 
Тражио је толиких лета ту травку, па је не могаше наћи, а зна је описати, као да ју је небројен 
или под својим чадорима, многима оружје не бејаше при руци а многи се не могаху дочепати својих 
во, па и данак плаћати, ако се друкчије не може мир искупити.</p> <p>— Не, ја велим не! — одгов 
за кратко време у Крстопољу, док Љубоје не обавести ћесарицу о свему.</p> <p>Али то не потраја  
путаше свете молитве, и не би ока, које не ороси суза.</p> <p>У тај мах стражар са куле на беде 
p>— Нек наше крило дође себи, за остале не брините, — рече војвода Богдан, кад са својима уђе у 
 је кућа, нит’ је у њој људи, где гусле не гуде!{S} Ако си ти Богме без тога пошао ја нисам.{S} 
г дана, али Бог је милостив.{S} А дотле не брини.</p> <p>Колико су год речи Гојкове о његовом с 
/p> <p>— Сумњиво!</p> <p>Али ништа даље не уради, савладан неким чудноватим осећајима.</p> <p>— 
ни и пропашћу Анђеловом, склонише дубље не кушајући даљи напад.</p> <milestone unit="*" /> <p>Н 
шину, ћесарица Ана жељаше да све славље не прође без уобичајеног великог лова, те забаве најмил 
.{S} Гојко је оштро гледао Љубоја, коме не бејаше лако.</p> <p>Кад се по гласу, који са степени 
тако остаде у залуд моја журба.{S} Томе не стигох, а поуздано држах, да ћу га овим путем, куда  
ао Драму са Сером.{S} Али се ни на томе не заустави.{S} Поглед се њен пусти кроз бескрајни вазд 
таријих на погибао таког кушања судбине не могаху Гојка задржати.{S} Изјављујући да га само реч 
, страшан и кобан.{S} А ти се ове војне не плашиш.{S} Ти си уверен да се крв мора пролити за св 
ажи Мару, да и она с њима изиђе, али ње не бејаше.</p> <p>Она је међу тим у својој соби а на гр 
земље и њој служи, тако и моје живовање не може се замислити без ове моје миле цитре.{S} Кад са 
 ниже.{S} Зато је гледао да то спуштање не дође, бар не тако брзо.{S} Али сад је оно већ отпоче 
 до јела колико до дела.{S} А милостиње не могу чинити, кад и сам живим од милости доброг госпо 
{S} Испричала је све Видосави, и ова се не могаше уздржати:</p> <p>— Јадно дете! — уздахнула је 
гог охрабрио а многог подсетио, чега се не би мож’да сетио пред смрт.{S} Пошао сам сад с војско 
ов је сада изишао више од невоље, да се не замери, него што га је срце вукло.{S} А кад се нашао 
оје.</p> <p>Тома се једва одржао, да се не изда од силне радости, кад је видео да се његов план 
он се нарочито задржавао и гледао да се не врати што дуже у Драму.{S} Он је сад желео само осве 
 видим, честит јунак, али ја теби за се не казах ни толико.{S} А то није право.</p> <p>Гојко се 
p> <p>За тим додаде:</p> <p>— Од кад се не видесмо!{S} Па ипак —</p> <pb n="126" /> <p>— Хвала  
јављује Угљешин долазак.{S} И у томе се не превари.{S} Радосна полети своме војну у загрљај.{S} 
ма оружје не бејаше при руци а многи се не могаху дочепати својих добрих коња.{S} Али таки не б 
 што преко мора дођоше.</p> <p>— Они се не крсте, војводо?</p> <p>— Не крсте.</p> <p>— Дако нам 
е лепршање искислих стегова, а трећи се не могаше разабрати у разноликим гласовима, који долази 
 и прекратим целу ствар.</p> <p>Онај се не могаше довољно чуду начудити.</p> <p>Старац се саже, 
ико часова да смо доцније стигли, он се не би никако ни могао извршити.</p> <p>— Како? — питаше 
и нећемо одступити пред њим, као што се не поклонисмо пред њима!</p> <p>— Тако је!</p> <p>— А Т 
решина.</p> <p>— Добро.{S} А у граду се не зна, шта је с војводом Гојком учињено?</p> <p>— Тако 
 је мало знао, али по Рајку, који му се не допадаше ни мало са отворености своје, није марио ни 
Јеленом...</p> <p>Тома Теологита још се не надаше Гојку, нити знађаше шта је са њим.{S} Јелену  
а.{S} Тебе је жарко сунце размазило, те не познајеш снаге планинске, — вели један са плачкавичк 
p>— Како где?{S} Та зар не знаш, јад те не знао, да оно нит’ је кућа, нит’ је у њој људи, где г 
у реч, а Рајко мишљаше, да њему у опште не би требало ни да има места на таком збору и световањ 
итеља мутила душу, на небу његове среће не би било, мишљаше, никаквог облачка.</p> <p>На скоро  
своје, да њоме заустави сузе, које срце не штеђаше.{S} Ана држаше велику воштаницу а Исаија при 
осава Мари. — То је срећа за нас, иначе не би стигао добри монах до сутра у вече.</p> <p>Тако ј 
лост Божја, која нас аше оставила, више не враћаше.</p> <p>Била је бура са свима неприликама, к 
схватања среће наше.{S} Ти, је ли, више не страхујеш за ме?</p> <p>— Не.{S} Кад видим, како јун 
ајезду Азијата на наше крајеве, ја више не двоумим.{S} Ти га се сећаш, Љубо.{S} Једне је вечери 
 грчке војске.{S} Од тада се никад више не сретосмо.</p> <p>— Он је скоро умро, — лагано одгово 
<p>Ал’ мртви — Тома Теологита за њ више не хајаше!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 
све уравњено и прокрчено.{S} Данас више не разликујем у мојој деспотовини ништа друго, до само  
тог драмског господара, а сада већ више не могу они чути моју цитру!{S} Падоше, бранећи свога в 
лпаке, Исаија шапуташе свете молитве, и не би ока, које не ороси суза.</p> <p>У тај мах стражар 
хат коњски, али се нападачи, за чудо, и не освртоше.</p> <p>Онај замахну ножем, а Мара раскиде  
и палош наиђе на врат и главу његову, и не заустави се.</p> <p>Гонилац се са услужним мрковом с 
ем тајну без расковника <pb n="49" /> и не растумачим сам без вражбина, ево моје русе главе, —  
он.{S} Није ни чудо — туђин је, па га и не боли срце за овим народом, — рече Исаија.</p> <p>— Ј 
знаш? — упита га Рајко.</p> <p>— И да и не до сада.{S} Сад знам све, — одговори Гојко.</p> <p>С 
а сам више дивљи а мање питом, мож’да и не личим више на <hi>твога</hi>, Угљешу.{S} Али — опрос 
 косе, браде и бркова ал’ румена лика и не помишљаше, да ће се икад од Војихне раставити.{S} Ал 
а долазак изненади али и обрадова, па и не запази како се Љубоје чисто устезаше да се са њим по 
 која јој је падала низ леђа — одиста и не личаше на обичну ни властеоску ни нижега реда женску 
га Рајко у једнодневном бављењу своме и не виде.</p> <p>Лукави учитељ бирао је сваког дана по ш 
дшто мислио Тома.</p> <p>— Играчка се и не узима у руке са другом намером но да нас забави, а п 
бље међу столетне грмове деспотица се и не сећаше да је Мара по жељи њеној очекиваше.</p> <p>—  
адосним клицањем, које се више никако и не прекидаше, па ни онда, кад се Љубоје заустави на пра 
ичења и суморности.{S} Готово се нико и не труђаше, да се покаже веселији, но што је у ствари б 
м разговору и шапутању, а данас Рајко и не верује да је Тома тада тек случајно дошао Момчилу за 
тамницу отворила?</p> <p>— Хвала Богу и не бејаше никога за тамновање, дете моје, кад издахну т 
 што бива.{S} Вукашина устављати нећу и не могу.{S} Ал’ хоћу и могу да учиним, да не заложи сву 
узе.</p> <p>А ни Мара ни Видосава још и не слућаху, шта се све у Крстопољу догодило.</p> <p>Кад 
до средишта ипак не доспе.</p> <p>Многи не бејаху заноћили под својим чадорима, многима оружје  
аге прикупљено, да нас никакви догађаји не могу изненадити, а дође пад Дренопоља.{S} Од тога ча 
очепати својих добрих коња.{S} Али таки не бејаху сви.{S} Докопавши се коња и оружја, други за  
уди и штитова око тебе.{S} Палош турски не дохвати тебе!</p> <p>— Војводо, ја хоћу напред да за 
омоћи.{S} Он је син ћесара Прељуба, али не и прејамник духа његовог!</p> <p>— Онда нам остају с 
е пута долазио у Драму и ишао даље, али не бејаше никога, који се у почетку обрадовао његовом д 
 војвода Гојко.</p> <p>— Опростите, али не долазимо да вас обрадујемо, — рече деспотица. — Храб 
по четворица на једнога њиховог.{S} Али не заборавите, да победа није увек на страни јачега.{S} 
 грчки у старим годинама својим.{S} Али не жалим за труд.{S} Имао сам се око чега и намучити, — 
</p> <pb n="96" /> <p>Победисмо.{S} Али не захватисмо толико снаге, колико нам треба, да сами н 
чи, — вели достојанствено Угљеша. — Али не заборави, брате, да се тешка погрешка не може учинит 
туђу вољу! — рече Вукашин.</p> <p>— Али не заборави, краљу, да наши скиптри и црвени сандали ни 
Ане заповест, да Гојко дође у Драму али не ка ћесарици већ ка своме оцу, који је на самрти.</p> 
пше снове њене млађане душе.</p> <p>Али не мисли о њој само Гојко.{S} Њена је лепота занела и Љ 
јају Мариних врлина, и ако његове мисли не идоше нити+ могаху ићи тако далеко као сањалачке жуд 
оље.</p> <p>— Реци нам, оче, што.{S} Ми не знамо, — неколицина се њих обратише Исаији.</p> <p>— 
> <p>— Војводо, опозови заклетву, да ми не излети страшна реч, која жигоше издају.{S} Ја хоћу с 
дарајући и убијајући ногама, док и сами не падну под теретом задобијених удара и рана; вика и п 
при првом познанству нашем будио у мени не само осећања љубави већ и поштовања.{S} Он је у речи 
</p> <p>Зној им се цеди низ лице, а они не престају.</p> <p>— Јунаци, Бог с вама! — приђе им је 
рбу са другим нападачима.{S} Али се они не појавише.{S} Само се са друге стране реке један пове 
приђоше ватри Исаија и Рајко.{S} Ни они не бејаху веселији.</p> <p>Силазећи низ степенице на ку 
 био појурио нашима, видећи да се ђаури не надају нападу, није имао кад да иде до Јевренос-бега 
а из Сера, да одмах дођеш овамо, ал’ ти не рекох, да ти водим — твоју синовицу Јелену, — брзо и 
м коњићима, шале:</p> <p>— А како да ти не будем, синко, невесео — вели један од њих — кад сам  
а, чика Благоје.{S} Кажи сан, па ако ти не раскујем тајну без расковника <pb n="49" /> и не рас 
агом.{S} Овим се витезима нико одупрети не може.{S} А кад се после победе вратимо, не брини се, 
е Јелена.</p> <p>— А ако ме многи знаци не варају и крвника туђина наћи ћемо, — рече Гојко.</p> 
{S} Он се, напротив, бојао, да нападачи не поступе и сувише зликовачки према нападнутом женскињ 
озбиљно.</p> <p>— Не верујем.{S} Ја јој не могах јавити,— одговори Гојко.</p> <p>— Онда ћу ја,  
аха само за један тренутак.{S} Више јој не треба, јер је своје постигла.</p> <p>— Па шта хоћеш  
ежња за тим и јесте оно, што души мојој не да мира.{S} Деспотице!{S} Да сам мислио остати у Сер 
ледње наде.{S} Уједињеној снази српској не би још била страшна сила нових завојевача Турака, за 
ти знађаше шта је са њим.{S} Јелену пак не очекиваше никада.</p> <p>Његове се мисли заустављаху 
 наше, што је недалеко од Требиња, ипак не смем још мислити на одмор.{S} Не дођох да се одмарам 
обар, далеко је од добра.</p> <p>— Ипак не очајавај! —- храбраше га она.</p> <p>Те га се њене р 
ћа — она ми је звезда казивала, да ипак не ћемо подлећи.</p> <p>— Тебе Бог штити, господару мој 
ами бејаху у њиховом савезу.{S} Па ипак не бејаше лако ни једноме а најмање деспоту Угљеши, кој 
зо дубоко у логор, али до средишта ипак не доспе.</p> <p>Многи не бејаху заноћили под својим ча 
одинама на самртничкој постељи, али нам не може бити од помоћи.{S} Он је син ћесара Прељуба, ал 
А војводе причају да се са твојим коњем не може мерити ничији у брзини и издржљивости.{S} Ти ће 
под теретом најновије жалости, ни у чем не преухитриш, што би вређало њено частољубље.{S} Она ћ 
ратски.{S} А тај споразум не само да им не отежаваху Богдан и Дејановићи, већ га и сами помагах 
оже мир искупити.</p> <p>— Не, ја велим не! — одговори му Тома — Деспот Угљеша већ куца тешком  
е треба судити пре, док се све о сваком не сазна.{S} На мах се одлучи, да нагласи Ани догађај у 
а? — упита Рајко Јелену.</p> <p>— О том не говори, — рече она.</p> <p>У том се са степеница зач 
 договорно и братски.{S} А тај споразум не само да им не отежаваху Богдан и Дејановићи, већ га  
ху свога доброг господара.{S} Али један не бејаше таког срца.</p> <p>То је био неки туђин, који 
о је био половину пута, кад уђе у један не много велики кланац.{S} Лево и десно дизали се камен 
и били поспали, а од женских нико будан не бејаше.{S} Само она очекиваше свога господара.{S} А  
 и учинио своје.</p> <p>Деспот Костадин не само да не попусти, већ љуто прећаше и рударима и мо 
ену, Рајка —</p> <p>— Проклетник!{S} Он не сме стићи никаквом циљу више.</p> <p>— Он одјезди да 
ком руком својом на вашу границу.{S} Он не иде овуда, и ви га нећете срести.{S} Са мном хајдете 
твојим стрицем, сестро?{S} Зар ти се он не могаше наћи у помоћи?</p> <p>— Не могаше, јер се ник 
м се ослободи, кренути овамо.{S} Али он не треба да стигне у Драму никад.{S} Разумеш ли!</p> <p 
 одобрењу.</p> <p>— Учинићу, али ако он не хтедне бежати?</p> <p>Љубоје се замисли.</p> <p>— Ре 
послушао њену наредбу и из Драме отишао не опростивши се добро ни с Маром, која је за његов нен 
том између два повећа коца.{S} Овај део не бејаше покривен.{S} Из њега се улазило у друга два д 
S} Гонилац бегунца зна, ал’ грех му цео не слути.</p> <p>Бегунцу је пут мало познат.{S} Гониоцу 
руку.{S} Она се трже, па брзо, да је ко не затече, <pb n="147" /> обриса сузне очи, и труђаше с 
о било.{S} Окупите га, да приповеда ако не све а оно бар онолико, колико му неће бити зазорно.< 
н, у забуни извади и он брзо мач, и ако не знађаше зашто све то бива.</p> <p>— Варалице, прељуб 
 смелости, да се усуди казати Ани, како не треба судити пре, док се све о сваком не сазна.{S} Н 
м сном.</p> <p>Силној киши, која никако не престајаше, одупираше се само једна ватра готово на  
тадоше прикупљати, Рајку се ни у колико не допадаше, што још непрестано заповедником те војске  
су чак од Пловдина, али ништа више нико не сазна.</p> <p>Поклисари доиста бејаху од Пловдина, т 
лазећи туда, поздравише ловце, али нико не устаде да разгледа лов.{S} Чињаше им се, у насталој  
 трилиског ћефалије Рајка.</p> <p>Рајко не бејаше заспао.{S} Он је лежао до самих врата од чадо 
пи бура.{S} Она се ломила, док је Гојко не ослободи неизвесности.</p> <p>Кад је један пут Мара  
 донесе гласе, којима се Угљеша ни мало не обрадова.</p> <p>Дуго је сам размишљао, па онда зовн 
аде мене, стеже ме за гркљан, те у мало не зевнух.{S} У невољи измахнем ножем, и прекратим целу 
олико времена језде?{S} Бегунац за цело не, гонилац још мање.</p> <p>Век је сад дуг колико и мо 
уму не рекавши ни речи.{S} И да ме грло не послужи, да добаци моје муке и невоље до браће, која 
маха слични знаци из шумарка.{S} Али то не опазише ни Ана ни Мара, а још мање стари дворанин, к 
бавести ћесарицу о свему.</p> <p>Али то не потраја дуго.</p> <p>После неког дана Љубоје доби од 
аљ уморан са дугог пута?</p> <p>— Ни то не.{S} И ако сам вечерас стигао из логора војске наше,  
 си већ моја пред Богом.{S} Али свет то не зна, а ваља ти то бити и пред њим.{S} Не брини, биће 
хори:</p> <p>— Алах, ил-Алах!</p> <p>То не бејаше глас људске питомости и срца, које зна да ниј 
ав ме, чиста љубав, дала свету, па зато не запамтих родитеље.{S} Идем, певам веселој дружби, би 
ли манастирски ђаци па побегли зато што не трпите мирис од вина, знате то најбоље!</p> <p>Сви у 
о је гледао да то спуштање не дође, бар не тако брзо.{S} Али сад је оно већ отпочело.{S} Уклоње 
p>— Истину велиш?</p> <p>— Него?{S} Зар не знаш да је моја породица учена?{S} Зар си заборавио, 
 сад наћи?</p> <p>— Како где?{S} Та зар не знаш, јад те не знао, да оно нит’ је кућа, нит’ је у 
то рећи.{S} Упамтише нас Грци, нека нас не заборављају ни Турци.</p> <p>— Ствари стоје чудноват 
је Тома Теологита, забринут да се данас не деси штогод, што ће му донети немилости господареве; 
лиш, с тога, што си наваљивао да се рат не почиње?</p> <p>— Да, честити пашо!</p> <p>Пратиоци с 
ашин. — Не заборави, Угљеша, да ми свет не уписа у грех до сада несмишљеност.</p> <p>— Не рекох 
круна не трпи слабији сјај, твоја памет не признаје слабији разлог, а Богданова самосталност не 
лабији разлог, а Богданова самосталност не слуша туђу вољу! — рече Вукашин.</p> <p>— Али не заб 
обилазише војску, и још се ни један пут не вратише у град невесели и незадовољни.</p> <p>Једне  
— Ти? — изусти у чуду, али га Гојко већ не могаше чути.</p> <p>Лабуд се бејаше спустио низ бреж 
нападнутом женскињу, те да његова помоћ не дође касно.{S} Кад је један од завереничке дружине,  
 опште клање у свему простору, и да ноћ не крије непробојном црнином <pb n="170" /> свога преве 
 мислим, — одговори Вукашин. — Руку ову не замори ни један непријатељ царства или куће наше.</p 
 војска слеже, да га нико у овом метежу не опази.{S} Нешто тражи, питам га српски, он слеже рам 
ше остати овде?{S} Не, ни у ком случају не!{S} Он је пажљиво сисао сласт, где <pb n="139" /> го 
 њега нека женска прилика, коју у мраку не могаше боље загледати, он заусти да гласно упита Гој 
 искаче на површину, док се на послетку не заблешти цела слика у пуном сјају миле светлости сво 
љи.{S} Снажном, јуначном и здравом телу не доликоваше очајна збиља, што му на лицу стална изгле 
накнади недостатак, који у томе ни њему не беше непознат.{S} Једно пак, чиме се необично одлико 
к ме за врбу привезаше, па одоше у шуму не рекавши ни речи.{S} И да ме грло не послужи, да доба 
аху о тешким данима.{S} Али се ипак сну не подају.</p> <p>Будни су стражари, а од њих је будниј 
жала, да одмах и пред свима на дворишту не падне Видосави на груди и да јој у сузама све исприч 
 Лазару Хребељановићу и Вуку Бранковићу не смемо ни помишљати.{S} Они су нам већи непријатељи о 
ао што ни његовом белом господском лицу не бејаше потребна густа и пуна брада, која само повећа 
их ће трагати за злочинцима, па, ако их не нађу, да не иду даље, већ да се врате у град.{S} Тим 
ским јунацима чисто бејаше мило, што их не победи какав обичан ратник, па радо навалише на оног 
и им је бој био први, а ни један од њих не зна, у колико је битака био, колико пута рањен, па и 
ренопоља улива у Марицу.</p> <p>Гонилац не изоста.</p> <p>Коњи се повише, земља тутњи, кишне се 
утио даље на запад.{S} Овај други хитац не промаши, и орао вијући се у ковитлац са раширеним кр 
ош су крваве ране на души мојој.{S} Још не могу да са тим раскинем.{S} Благо и уресе, знаке таш 
, Тома је био ван себе од гњева.</p> <p>Не помишљајући да његовом опаком савезнику Анђелу може  
ака.</p> <p>Он поћута и ослушну.</p> <p>Не чу ништа.{S} Хтеде се опет спустити, ал’ му се учини 
у, а руком подлакти главу.</p> <p>...{S}Не, одиста су старци право говорили!{S} Па шта је од ца 
</p> <p>Пљусак.</p> <p>Ал’ није киша са неба већ земље, киша, што је оба коњица готово у исти м 
 кога се лепо видео један део звезданог неба.</p> <p>— Господару, ти си од силног посла данашње 
ника Драме.</p> <p>— Нека јаки Господ с небеса оснажи моју слабу десницу, да буде моћни заштитн 
<p>— Ждрале, поносити бродару неизмерне небеске пучине, ти што летиш југу да тражиш светлијих с 
окој кули мотриљи, да се осећа, како се небесни свод спушта, да својом милином задахне јаче зем 
даше звезде, које су слабо трепериле на небесном своду, па онда спусти главу у обе шаке од руку 
тано падала и ако већ много слабије.{S} Небо се разведравало, још мало па се с једног краја поч 
ој је био страшан, — причао је Рајко. — Небо се проламало од убојних узвика, од писке рањеника  
 и драмска војска састаше, проламаше се небо и разлегаху се горе од веселих ратничких клицања,  
ву и очима гледаше горе, као да тражаше небо и на њему Господа.</p> <p>— Тебе, Бога, хвалим! —  
судбина?</p> <p>„Плаве су очи бескрајно небо Божје милости, благе и тихе ал’ сталне и неменљиве 
епташе па онда почеше утрњивати.</p> <p>Небо постајаше блеђе.</p> <pb n="108" /> <p>Војвода се  
част витештва, у славу наших победа; са небом и звездама његовим разговараш онда, кад сваки гов 
у кратко, па опет утону у мисли.</p> <p>Небом је пловио месец, и бацао своју светлост на успава 
ше наћи, а зна је описати, као да ју је небројено пута имао у рукама.{S} Он добро разуме и тичј 
мотри звезду једну, необично сјајну, на небу.</p> <p>И сада је утонуо у то гледање, занео се оч 
смрт честитога родитеља мутила душу, на небу његове среће не би било, мишљаше, никаквог облачка 
 нагонио облаке, који су се скупљали на небу.{S} Изгледало је, да ће бити бурне ноћи, али се ст 
ш једном, колико се могло разабрати, по небу, па се саже и подстаче огањ, који је на сред тога  
за њом, ка њој, дигнувши руку управљену небу.</p> <p>— Господару, Угљеша! — бојажљивим ал’ дост 
— питаше брзо Рајко.</p> <p>— Зликовац, неваљалац, најамник!{S} Један од оних што су мене пре в 
се сном крепе, нешто шапутаху.</p> <p>— Неваљалац је он.{S} Није ни чудо — туђин је, па га и не 
 те убијем одмах, већ да те мучим, Грче неваљали! — викаше старац.</p> <p>Онај други дворанин в 
рен, данас може размишљати дуго о своме неваљалству!</p> <pb n="72" /> <p>Ана бејаше немило дир 
<p>— Нисам мислио, да тако брзо свршиш, неваљалче!{S} Али захвали за ту срећу овом мом пријатељ 
{S} Али ја никад не мишљах, да је Гојко невера.{S} Волела бих, да сам друкчије гласе од вас чул 
да под тешком мож’да слутњом, да сам му невера...</p> <p>Оставила сам југ и склонила се овамо,  
— умеша се трећи. — За веру и полазе на неверника.</p> <p>— Вера ће и помоћи, да се победи некр 
ао од Ане, шта се догодило.{S} Чуо је о неверству Гојкову и задаћи Томина путовања у Крстопољ.{ 
очи, морска дубина, казују страст ал’ и неверу.</p> <p>„А шта је друго витешка љубав и ратна су 
и још се ни један пут не вратише у град невесели и незадовољни.</p> <p>Једне вечери Угљеша сазв 
</p> <p>— А како да ти не будем, синко, невесео — вели један од њих — кад сам ноћас снио немиле 
гунаца, немоћних стараца, слабих жена и невине дечице!{S} Али није, хвала Богу, дуго тако траја 
покварени, као што си сам.{S} Тражио си невину љубав, да канџама раскинеш.{S} Али си нашао суди 
летве! — громко доврши Угљеша.</p> <p>— Невоља државна нагони нас да у име њено главе дигнемо!  
врхунац свој.</p> <p>Али сад наста нова невоља.{S} У густо сабијеним редовима многи падоше од б 
обила.{S} То ће му казати, да је велика невоља.</p> <p>Мара скиде с груди амајлију, која јој је 
срећном случају.{S} Кад је била највећа невоља јавио нам се у помоћ један непознати туђин — ђау 
и мучан, а стазе животне посуте трњем и невољама.{S} Таком се животу није радовала, и само смео 
ог размишљања.</p> <p>— Како ?</p> <p>— Невоље у раној младости мојој нагонише ме, да се са њим 
ладнео.{S} У лов је сада изишао више од невоље, да се не замери, него што га је срце вукло.{S}  
азговетне звуке и лелек још веће беде и невоље.</p> <p>Први редови бејаху највише изненађени и  
 грло не послужи, да добаци моје муке и невоље до браће, која пролажаху недалеко од мога мучили 
редца.</p> <p>Пловдин бејаше у јуначкој невољи.{S} Опсела га силна војска турског цара Мурата,  
ме за гркљан, те у мало не зевнух.{S} У невољи измахнем ножем, и прекратим целу ствар.</p> <p>О 
де он. — Ти остаде пријатељ пријатељу у невољи и оста верна слуга кад сазна да је господар мож’ 
о!{S} Хвала ти, а не дао Бог да будеш у невољи, знај да ћу ти се братски одужити!</p> <p>Они из 
у, да су сви на ногама, да сви знају за невољу и да се сви сложно одупиру, али говораху сем тог 
потицом и Маром, а Јелена, навикнута на невољу, трпељиво сношаше терет, али се и надаше.</p> <p 
јао кондир са пехарима, стари Властоје, негда дворанин а доцније друг Војихнин, монах Исаија из 
ломе Мору, и Перитеорион, <pb n="20" /> негда крваво разбојиште и погибија српских левената.{S} 
ну кап воде.{S} А гдегде жерав, који је негда летео од муње брже, стоји крај мртва ратника па т 
сак, који је долазио недалеко од цркве, негде око њене ограде.{S} Њему се одазваше у два маха с 
смо се на море, да се за време склонимо негде око Свете Горе.</p> <p>Али се милост Божја, која  
м сјајем.{S} Стеже десницом нож, и пре, него што преплашени Турци могаху и помислити, шта им ва 
изишао више од невоље, да се не замери, него што га је срце вукло.{S} А кад се нашао у планини, 
 разумем, а волео бих да не разумем.{S} Него на што крити?{S} Добро се загрејасмо винцем, и поч 
итешких господара вреде много.</p> <p>— Него шта мислиш?{S} Куд они, ту све живо.</p> <p>— А да 
младић.</p> <p>— Истину велиш?</p> <p>— Него?{S} Зар не знаш да је моја породица учена?{S} Зар  
:</p> <p>— Теби је све ово познато боље него другима.{S} Зато и назначих тебе за заповедника др 
, хвала Богу, дуго тако трајало.{S} Пре него што је запљуснуло до њих на висовима, море се међу 
по ново синула мисао да су бољи и Турци него српска превласт.</p> <p>И тако су све молбе и сва  
 иђаху на коњима лагано, више у очајању него у опрезности.{S} Пређоше мост, па се упутише право 
 отишла у Воден, где сам се опорављала, негована добрим сестрама у манастиру код Водена...</p>  
е одређен Велбужд, место пуно поноса са недавне славне победе српскога оружја.</p> <p>Гојко је, 
а са пуном милином.</p> <p>— Ја сам тек недавно научио грчки у старим годинама својим.{S} Али н 
је по госпођину послу пошла у виноград, недалеко на брду с друге стране реке.</p> <p>Гојка њена 
угова а близо пута, што води у Пловдин, недалеко од Српског Гумна појави се на брегу, који стрм 
оји заостаде као једини пратилац њен. — Недалеко је — продужи <pb n="51" /> он — одавде стари з 
ли су хајкачи са хртовима господу.{S} А недалеко је одатле и велики млин манастира светог Јован 
његова погибија код Перитеориона, града недалеко од обала Белог Мора.{S} У очи самог боја дошао 
јим гнездом.{S} Мајка је младунаца била недалеко одлетела, мож’да је отишла у бризи да набави х 
велику варош, што се око града населила недалеко од самог главног окна рудничког.{S} Обилазио ј 
м загрли и пољуби.{S} А кад виде, да је недалеко од њега нека женска прилика, коју у мраку не м 
ас стигао из логора војске наше, што је недалеко од Требиња, ипак не смем још мислити на одмор. 
 спадао и један млин на Мутници, речици недалеко на <pb n="23" /> запад од Драме, са засеоком г 
ице, зачу се јак писак, који је долазио недалеко од цркве, негде око њене ограде.{S} Њему се од 
 мирни старац пастир, код кога је Гојко недалеко од Радовишта преноћио на свом путу за Жегљигов 
 муке и невоље до браће, која пролажаху недалеко од мога мучилишта, ко зна шта би од мене још б 
љи напад.</p> <milestone unit="*" /> <p>Недалеко од Драме а близо великог моста, што је на јужн 
4"> <head>XIV.</head> <pb n="101" /> <p>Недалеко од Радовишта а у области горње Струмице у десп 
об свога срца и — твоје милости!</p> <p>Недалеко од куле зачу се рог ловачки.{S} Мара се охрабр 
/p> <p>— Због овога, — рече Гојко, и из недара извади писмо, којим му Рајко јавља догађај са Ма 
Али он одлази да смишља и извршује нова недела.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Одјури да тражи нове жрт 
и.{S} Посада се јуначки држала неколико недеља, док су поклисари, провлачећи се кроз турски лог 
има, па се свико̑ на самоћу по неколико недеља.{S} Он уме читати звезде, зна свакој јаснијој зв 
а, што су већ стигли — и ако је тек две недеље од боја — поклисари српског војводе Богдана и Де 
војој или је охолошћу мислио да накнади недостатак, који у томе ни њему не беше непознат.{S} Је 
 више ни жив?{S} Потуца се од немила до недрага.{S} А такав је живот тежак, гроб је милији.{S}  
им, осетивши и сам њене сузе, деспот је нежно ухвати за леву руку и приведе крају, где је, насл 
о управу над овом облашћу у своје руке, независно од царице Јелене.{S} Што сам ја учинио у Серу 
 један пут не вратише у град невесели и незадовољни.</p> <p>Једне вечери Угљеша сазва ратничко  
реније и веселије, а говораше отворено, незамишљено.</p> <p>Кад се мало после куцну пехарима са 
аво ка Дренопољу.{S} Али има једна мала незгода.{S} Краљ Вукашин је скупио своју војску у Скопљ 
што, што ми душу тишти.{S} Ти си сада у незгоди: и по Божјим и по људским законима ти би сагреш 
си ти Богме без тога пошао ја нисам.{S} Незгодно ми је сад ићи чак до чадора нашег, ал’ вала не 
шког места данас Томе Теологите било би незгодно из тих разлога.{S} Оно, што је Тому и довело о 
на ћесарице, молим.</p> <p>Ана бејаше у незгодном положају.</p> <p>— А сме ли његов син изићи о 
а Мраморног Мора.{S} Ту сам и одрасла у нези свога доброг оца, јер мајке, тужна, ни запамтила н 
и у скакању.</p> <p>— Колико ми копаља, незнани брајко, дајеш? — пита један, који се спрема да  
е онда присети:</p> <p>— А хоћеш ли ми, незнани јуначе, казати свога имена, да знам ко ме у ово 
 ноћи.{S} По оделу се мало може познати незнани ноћник, јер је тек у пола обучен и ако је, очев 
зати шта је у истини, те је отишао и он незнано куда под тешком мож’да слутњом, да сам му невер 
налост нагна Момчила, да пусти преда се незнанога туђина.{S} У разговору са тим дошљаком, Момчи 
има на послетку скрасио.</p> <p>Са свим незнатног рода из обичне куће цариградске, доживео је д 
о, да је судар са маћедонским владарима неизбежан.{S} Деспот Угљеша живи је страх за наше.{S} П 
ојко је њу разумео.{S} Али га је мучила неизвесност послова у Драми, која је добила новог госпо 
које се никад нисам надао !{S} Тешка је неизвесност притисла душу моју.{S} Она пати и страда.</ 
свима гласом, који је издавао свуколику неизвесност судбине њене у томе часу — и ја желим да се 
Она се ломила, док је Гојко не ослободи неизвесности.</p> <p>Кад је један пут Мара сама у градс 
исти!</p> <p>— Ждрале, поносити бродару неизмерне небеске пучине, ти што летиш југу да тражиш с 
ица, сваки покрет тела казиваше, бејаше неисцрпна одлучност. <pb n="5" /></p> <p>Прошло је већ  
ах по његовој смрти, а прави наследник, нејаки Урош, моли, куне и преклиње, да се стишају.{S} О 
 много женскиње из подграђа и околине с нејаком дечицом и заосталим старцима стајаху покрај пут 
е, одјекивање ловачких рогова и по неки нејасан одзив са другог врха планине.{S} Већ клонула пр 
оме Теологите била је исто тако тамна и нејасна, као и његов карактер.{S} У Драми су, разуме се 
 једна успомена.{S} Прво се појави само нејасна контура као кад таласи помоле окрајке неког пот 
а туга са ње отиче, а ја се журим да ти нејасним речима кажем што срце осећа.{S} Чуј ме још мал 
и у разноликим гласовима, који долазише нејасно и неодређено.</p> <pb n="167" /> <p>Ал’ кад се  
гађај у лову.{S} И она га рече кратко и нејасно.{S} Али је још више уби, кад Ана на то одговори 
и нешто брзо грчки али тако покварено и нејасно, да га она ни у повољнијим приликама не би могл 
аха тутањ, налик коњског топота, и неку нејасну звеку, која се с времена на време пажљиво откла 
га Вукашин.</p> <p>— Не много.{S} Прво, нек се покоре двојица трећем —</p> <p>— Ја — не! — упад 
и Гојко.</p> <p>— У мучионицу, на коло, нек му се раскину пркосни —</p> <p>Као авет проби се кр 
>Вукашин омекша:</p> <p>— Истина је.{S} Нек мине ова ноћ, а кад сутра сунце гране наћи ће наше  
 у једној души.</p> <pb n="160" /> <p>— Нек тако буде ! — пристаде и Богдан...</p> <p>У том се  
рак одступати дубље у логор...</p> <p>— Нек наше крило дође себи, за остале не брините, — рече  
ајица! — загрмеше војводе.</p> <p>— Ал’ нек се добро држи после наше победе над Турцима! — дода 
, — рече Гојко одушевљено.</p> <p>— Све нек тоне у заборав! — заврши Ана.</p> <p>Тада стигоше и 
а је срце своје, да пусти тугу са њега, нека отече.{S} Испричала је све Видосави, и ова се не м 
, али теби, гранчици са стабла његовог, нека у томе буде и утехе.</p> <p>— Ах, оче мој!</p> <p> 
а је пут у вечни живот.{S} Ко је витез, нека не опрашта!</p> <p>Тако грмљаше Гојков глас, а Лаб 
што Бог заповеда.{S} Одмах ћу наредити, нека дође овамо.{S} Нека оцу буде само син, а мени ће з 
е и он исто рећи.{S} Упамтише нас Грци, нека нас не заборављају ни Турци.</p> <p>— Ствари стоје 
 поступи овако: онда, кад погине Гојко, нека други твоји људи нападну на ћесарицу Ану и њену ле 
лише на руку Гојкову...</p> <p>— Синко, нека те Бог благослови!{S} Радо предајем забораву све ш 
 Одмах ћу наредити, нека дође овамо.{S} Нека оцу буде само син, а мени ће за тим одговарати као 
аче са свима својим греховима.</p> <p>— Нека га господ уклони далеко од ове куће, од нас и свих 
ога Прокопа, заштитника Драме.</p> <p>— Нека јаки Господ с небеса оснажи моју слабу десницу, да 
јености, један од ловаца рече:</p> <p>— Нека је слава и хвала господу Богу горе и нашем милости 
.{S} А кад виде, да је недалеко од њега нека женска прилика, коју у мраку не могаше боље заглед 
и дворанин. <pb n="29" /></p> <p>— Онда нека буде.</p> <p>— А ја ћу, мајко, надгледати посао, — 
 морску обалу и Крстопољ, била је стара нека црквица, посвећена светом Прокопу, истом свецу, ко 
и како се далеко у облаку више њих вије нека грдно велика орлушина, па је показа јунацима.</p>  
тврдо га вежи за ону исту врбу и остави нека му гавран очи испије.</p> <p>— Баш ће му тако и би 
и и рече:</p> <p>"Синовче, иди и нареди нека врата на граду буду отворена за нас.{S} Срећа нас  
p>Властоје задрхта, по лицу му се разли нека веселост, диже руку, која се тресла, и спусти је н 
а је Љубоје са мном.</p> <p>— Добро, он нека га за сад и замени.{S} Али будите врло пажљиви пре 
 и још више препатила, изгледаше му као нека племенита Амазонка.{S} Он пође у разговору са њом, 
 који се у самоћи одмарао.{S} Љубоје је некада био страсан ловац, а од неког је доба охладнео.{ 
белегу:</p> <p>— Овим ме је даривао ваш некада вам веран слуга, војвода Гојко, кад сам отишао д 
шли, а на дому Војихнину остала је само некадашња дојиља њена Видосава.{S} Њено место у дому Во 
ве је пролазно, све бледи и угине, па и некадашње одушевљење за великога цара.{S} С тога, кад д 
 буре живота навалише на њ, те саломише некадашњу његову дурашност.{S} Ређе се креће у последње 
о.</p> <p>— Мени — помислио је у себи — некаква сила помаже.{S} Била она часна или нечастива, д 
о је царство и подигао патријаршију али некако чудно.{S} Не бејаше, браћо моја, тај посао рађен 
у.{S} Па и то је готово све пропало.{S} Неке су бездушници, који су издајом хтели да стеку мило 
 и ако је његов долазак све изненадно а неке и немило дирнуо.{S} Није им био непознат, јер је с 
у тугу, а Рајку је било тешко као да се неке тужне успомене у души и пред очима његовим гомилах 
пута била је једна повећа колиба.{S} Уз неке старе рушевине пастири су наслонили отесана дебла  
о необична са свога слободног кретања и неке јуначке поношљивости, па зажеле да с њом прозбори. 
 у метохију.{S} Па, најпосле, скидајући неке терете дажбина и деспотског кулука са становника Д 
<p>Одговора нема.{S} У место њега он чу неке ускорене кораке.</p> <p>— Ко је то? — грмну војник 
p> <p>Многи се јунак још бори са душом, неки се упиње да се дигне, да бол олакша и пада доле из 
е злобе људске, ја се и сама челичим, а неки свети огањ душу ми загрева.</p> <p>— Тако је.{S} Б 
ги су били у самој вароши — подграђу, а неки и у граду.</p> <p>Најпоузданија је Угљешина војска 
подар силан, крепак и млад.{S} Он ће за неки дан укрстити оружје своје са серском и драмском го 
 — рече он. — Тренутак је ту.</p> <p>За неки дан смо још овде, а после полазимо у име Божје! -< 
ади, на позлаћеном ђерђеву своме почела неки вез.{S} Једног је дана <pb n="148" /> радила лаган 
ара, жураше се од једног огња до другог неки крупан старац, војник из Дејановића војске.{S} Он  
</p> <p>— А какав је то сан? — навалише неки са питањима.</p> <p>-— Неко пророчанство, шта ли?  
абуда, јер спази, како у кланац ступише неки коњаници у великом трку.</p> <p>— Помози Боже! — п 
сле наше победе над Турцима! — додадоше неки.</p> <p>— Па ни то није све, —- настави Гојко.— Кр 
/p> <p>Тада зачу старац хрзање коњско и неки глас, који као да дозиваше некога.{S} Лагано устад 
а куле на бедему огласи да граду долази неки ненадни гост...</p> <p>То бејаше тужна ноћ: звезда 
сао био свршен, јави се, неопажен, Томи неки Грк из Прависте, која је неколико часова на запад  
ц познаде по оделу да је његов намерник неки млади војвода.</p> <p>Обојица ћутаху подуже, док с 
 летње вечери седео је пред том колибом неки старац у пастирском руху са великом чупавом шубаро 
са једном одајицом, у којој је становао неки осамдесетогодишњи старац, свештеник, који је служи 
 Рајко изиђе из двора Анина, где је био неки мали ратни савет.</p> <p>На пољу је била слаба мес 
 не бејаше таког срца.</p> <p>То је био неки туђин, који је живео повучено и кога сам ја ту зат 
 /> мога брата.{S} Виноградар му је био неки Грк.{S} Плашљивица се препаде од Турака, па им пос 
иктање, одјекивање ловачких рогова и по неки нејасан одзив са другог врха планине.{S} Већ клону 
м озбиљном изгледу, много лепше, но што неки мисле.{S} Па хајде да и вама што отпевам!</p> <p>П 
ртвог поочима свога, ушли су у ту одају неки непознати ми људи.{S} Нисам их ни опазила.{S} Они  
 да од доласка Томина чешће долазе њему неки непознати гласници са далеког пута.</p> <p>Разабра 
е, а на врху провалије указа се на коњу неки јунак, који је јурио право у пропаст...{S} Она ско 
 и подграђу за час рашчуло.{S} И док су неки нагађали, шта ће љутити Костадин урадити са смелим 
е млина под брегом хукну буљина.</p> <p>Неки се прекрстише, а један полугласно рече:</p> <pb n= 
дили, да су у два маха затицали Тому са неким грчким поклисарима у тајном разговору и шапутању, 
p> <p>Али ништа даље не уради, савладан неким чудноватим осећајима.</p> <p>— Љубо! — рече у име 
.{S} Али Угљеше и Томе Теологите са још неким ловцима не бејаше.</p> <p>Скуп је био одређен у ј 
чи, брзо прибра:</p> <p>— Слушао сам од неких бродара о њима.{S} - За оца њеног рекоше да је пр 
ој се све више отимале и одлазиле преко неких непроходних урвина, куда она пије никад у веку пр 
кад се још једном понови сумњива звека, неко испод чадора јако викну:</p> <p>— Ко је то?</p> <p 
а.</p> <p>Са степеница се чу шкрипа.{S} Неко долази.{S} Љубоју срце јаче закуца, а у лицу се за 
био подобан да одржи велико наслеђе.{S} Неко је морао владати и њим и царством.{S} Знао сам све 
/p> <p>— Али има — продужаваше Угљеша — неко време, како звезде у моме јату трну, бледе и неста 
 — навалише неки са питањима.</p> <p>-— Неко пророчанство, шта ли? не знам ни ја, али сам тако  
..</p> <p>Неколико тренутака после тога неко куцну на прозор Јеленине собе.{S} Она устаде и при 
лим, да наредиш, милостива ћесарице, да неко оде и замени његовога Гојка.{S} Жели стари ратник  
арац.</p> <p>У томе труба даде знак, да неко долази У град.</p> <p>То бејаше Гојко с Јеленом... 
ану у њој, додаде: — Ово је ваљ’да сада неко оставио!</p> <p>Са уског прозора кроз дебеле зидин 
 дана спасо̑ у Крстопољу, пустиће се за неко време слободан.{S} Он ће се одмах, чим се ослободи 
 да буде ово што је.{S} Али ми је он за неко време био потребан баш за то што је туђин, јер у м 
ека на ноге, клецнувши.{S} Тако постоја неко време, па се лагано стаде провлачити кроз вреже од 
на.</p> <p>У том се са степеница зачула неко долази.</p> <p>— Дакле дошао? — чујаше се нечији г 
 као и сада.{S} Деспоте, Угљеша!{S} Има неко доба, како остављаш певача у тренутку кад у песми  
м опшивену! — виче испред једног чадора неко из дружине, што је у округ поседала.</p> <p>Један  
о тек само пошалица срца.{S} Па ипак је неко наишао и на ту тајну стазу сазнања љубавних снова  
аше подлактио на колена.</p> <p>Тако је неко време ћутао и мислио.</p> <p>Опробан и срећан ратн 
ите коњске разнесу, — уздахну мало даље неко. — Да се још једном кренем, полако — ах! — и он се 
 пролажаше.</p> <p>— Боже, Боже, — рече неко од оних што посматраху војску, — колико ли има вер 
="16" /></p> <p>Угљеша ућута, и гледаше неко време преда се, а онда диже главу, и рече Томи:</p 
 споменуо Тома битку код Перитеориона и неко мало своје учешће у тим крвавим догађајима, Рајку  
еба да буде нападнут и убијен.{S} Други неко биће у исто доба само нападнут.</p> <p>Анђео гледа 
ој месечевој светлости ни могао опазити неко лице, које стајаше близо храста, куда је Рајко има 
ога Византинца, који је као бегунац био неко време у српском логору.</p> <p>Ево чега се Рајко о 
ме, јаве му слуге да је у град доведено неко сумњиво лице.{S} Радозналост нагна Момчила, да пус 
 господару искрено и верно.{S} А кад по неко од њих науми, да са свим прекине са витешким левен 
Кад тамо, а оно није то обична вода већ неко море, по њему свуда сама пена ал’ црвена као сушта 
<p>— С Богом, деснице моја! тешко јекну неко. — Више нећеш никоме пребацивати витешке белеге ка 
е средини бојишта.</p> <p>— Ко? — викну неко.</p> <p>— Ћефалија Рајко!</p> <p>— Жив је још њего 
е пламен одупире киши.</p> <p>Прође још неко време, а старац, наслоњен леђима на повећу камариц 
 посрбљених Грка извршио, морао сам још неко време попуштати, док је све уравњено и прокрчено.{ 
 млину и његовим зградама давала изглед неког утврђења, а остали се одмараху око млина на пољу, 
 га Тома.</p> <p>— Свуда и нигде.{S} Од неког сам доба у Прависти, а спуштао сам се чак на дно  
убоје је некада био страсан ловац, а од неког је доба охладнео.{S} У лов је сада изишао више од 
Вардара Вукашинову краљевину.{S} Али од неког доба дању управља погледе своје на исток путем кр 
нала схватити озбиљност прилика, што од неког доба насташе <pb n="26" /> у српским земљама.{S}  
а контура као кад таласи помоле окрајке неког потопљеног предмета.{S} За тим се једна по једна  
слим.</p> <p>Продужише ћутећи.{S} После неког времена Рајко рече:</p> <p>— Из Драме никаквог гл 
о.</p> <p>И они обојица пођоше, а после неког заобилажења и стигоше тамо.</p> <pb n="64" /> <p> 
</p> <p>— Љубо! — рече јој Угљеша после неког времена. — Буди храбра.{S} Ти си изгубила оца а ј 
 се.</p> <p>Видосава изиђе, па се после неког времена врати:</p> <p>— Дозваћемо оца Исаију, — р 
нтакузеновим плановима.{S} Али се после неког времена окренуо ток ствари.{S} Што је Момчило виш 
озивам ја, да дође к мени, — рече после неког времена старешини.</p> <p>Тако је и учињено.</p>  
е са ње у висину, дружба кличе, и после неког времена витез се враћа у ред са добро ознојеним и 
е своје! — обнови Угљеша разговор после неког ћутања.</p> <p>— Борисмо се неуморно и само знадо 
оје боловао.</p> <pb n="75" /> <p>После неког времена Исаија се врати отуд, па се јави Ани.</p> 
ваше се од својих земљака.</p> <p>После неког времена Угљеша се окрете Гојку:</p> <p>— Војводо! 
 утруђене ловце и хајкаче.</p> <p>После неког времена стиже и Угљеша.{S} Сунце је већ нагињало  
<p>Али то не потраја дуго.</p> <p>После неког дана Љубоје доби од Ане заповест, да Гојко дође у 
> <p>Јелена, говорећи с Видосавом, уочи неког коњаника, који уђе у двориште, па га неопажено по 
тене, испод које је крај пута студенац, некога, који, с дрвеним крстом у руци, прекршташе кроз  
ајима, Рајку се обновила у сећању слика некога Византинца, који је као бегунац био неко време у 
љу и њен свет.</p> <p>И на тој кули има некога сад у позно доба, кад се стража на главним врати 
оњско и неки глас, који као да дозиваше некога.{S} Лагано устаде и протрља очи, на које се већ  
ду виде где стари дворанин Благоје дави некога, који се са земље отимао.{S} Брзо прискочи, ал’  
ма на повећу камарицу сламе и седећи на некој кожној простирци, мирно посматраше огањ и његово  
рекине покадшто хујање ветра.</p> <p>На некој клади више млина под брегом хукну буљина.</p> <p> 
> <p>Кад сам дошла себи, нашла сам се у некој кућици близу пута за Солун а ван области мога поо 
 храм светог Прокопа у Драми, дајући му неколика села у метохију.{S} Па, најпосле, скидајући не 
јихнином.{S} Ту се задржао и после тога неколико дана по жељи свих а нарочито деспотице Љубе Уг 
ож’да и ноћ! — заврши Угљеша.</p> <p>За неколико тренутака настаде тишина, после рече Богдан:</ 
кој страни.{S} Посада се јуначки држала неколико недеља, док су поклисари, провлачећи се кроз т 
жен, Томи неки Грк из Прависте, која је неколико часова на запад од Крстопоља.</p> <p>— Од куда 
.</p> <p>Јелена ућута, а Гојко, који је неколико пута у узбуђењу задрхтао док је она причала пр 
ораву све што је било, — говораше после неколико тренутака Ана Гојку. — Нећу да се то икада пре 
е на благодарење и богомољу.{S} И после неколико тренутака из цркве се, у којој бејаху деспотиц 
амо немојте на то мислити!</p> <p>После неколико тренутака Видосава је причала Мари све, што је 
тепеницама, и стражар оде.</p> <p>После неколико тренутака зазвекташе тешки ланци, а у њима при 
ти, ипак се морамо журити.</p> <p>После неколико тренутака Тома јој рече :</p> <p>— Ја се стављ 
совима, које јој је донео.</p> <p>После неколико тренутака изиђоше из града на коњима Тома и Љу 
у, бацивши преломљени мач.</p> <p>После неколико тренутака на мост ступише мож’да последњи, кој 
јпотребнија.{S} Онај, од кога си ме пре неколико дана спасо̑ у Крстопољу, пустиће се за неко вр 
 га зачуђено погледаше.</p> <p>— До пре неколико тренутака нисам знао, да ћу бити путник.{S} Уз 
е близо, притаја се, и непомичан ћуташе неколико тренутака.{S} Ветрић је ћарлијао, а зелено је  
 што са источне стране нападаше, зачуше неколико ратника у два, у три маха тутањ, налик коњског 
5" /> <p>Са њим је био Тома Теологита и неколико војвода.</p> <p>Логотет се попе на камени насл 
 велики војвода Богдан, војвода Гојко и неколико старијих и млађих витезова.</p> <p>Деспотица и 
у:</p> <p>— Она је!</p> <p>Стојећи тако неколико тренутака, замисли се по ново, па опет рече:</ 
јако замишљена...</p> <p>Тако је прошло неколико дана, и деспотица је већ била, забаве ради, на 
кама.{S} Свако се одељење раздели на по неколико редова, и сви у један пут стадоше пажљиво испу 
ју.{S} А деспотица Љуба проводила је по неколико часова на високим градским бедемима или на кул 
војника, а из многих се кућа кренуше по неколико глава на војничко збориште.</p> <p>— Нашег вла 
 по катунима, па се свико̑ на самоћу по неколико недеља.{S} Он уме читати звезде, зна свакој ја 
твореном непријатељству.{S} Само је још неколико дана требало па да се војске наше сукобе.{S} Ђ 
— Ваш је налог извршен.{S} Али само још неколико часова да смо доцније стигли, он се не би ника 
сте -— бегунца Тому Теологиту...</p> <p>Неколико тренутака после тога неко куцну на прозор Јеле 
— Реци нам, оче, што.{S} Ми не знамо, — неколицина се њих обратише Исаији.</p> <p>— То није бил 
 вара! — прилично убедљивим гласом и са неком свечаношћу рече Тома Теологита.</p> <p>— Али мени 
/p> <p>— Вера ће и помоћи, да се победи некрст.</p> <pb n="146" /> <p>— Боже дај!{S} Ал’ и миши 
српско !...{S} Просте прве жртве против некрста!...{S} Прими ме, Господе, и опрости грешном, ал 
ст његове занесењачке проповеди противу некрста.{S} Нико га тако неће <pb n="10" /> схватити.{S 
огледај, пламти у огњу, да осветли пута некрсту, који преко мора, нашег мора, прелази овамо!"</ 
ехаре празнио, она <pb n="156" /> ми је нектар сладила; кад се животу зарадујем, она је тумач м 
три маха тутањ, налик коњског топота, и неку нејасну звеку, која се с времена на време пажљиво  
.{S} Нисам дуго летео озго, па бућнем у неку воду.{S} Кад тамо, а оно није то обична вода већ н 
На тој земљи стари је ратник постајао у неку руку баштиник и кућаник, ал’ не престајаше бити и  
ше уста, и, од страха онесвеслу, однеше некуда.</p> <p>Кад сам дошла себи, нашла сам се у некој 
ресвиско̑ од жалости, а она је остала и некуда отишла.</p> <p>— Мож’да.{S} Бог би дао да је бар 
 Ко зна!{S} Где нема Божјег благослова, нема ни живота!</p> <pb n="105" /> <p>Киша је све непре 
 Али у тој војсци нема краљевих синова, нема нарочито јуначкога му сина Марка.{S} А то је штета 
рани, од куд дође данас краљева војска, нема још непријатеља, — рече један од Богданових стегон 
места, где нас очекују коњи са момцима, нема много.{S} Ја сам наредио да они буду ту, да нас ум 
штедеше морски таласи, јер они бејаху — нема сумње — гласници Божје казне над покорима, што се  
!</p> <p>И старац се прекрсти.</p> <p>— Нема га?</p> <p>— Нема, светога ми Петра!{S} У потеру з 
се прекрсти.</p> <p>— Нема га?</p> <p>— Нема, светога ми Петра!{S} У потеру за њим!{S} Он је мо 
вештеник разбира што ње у последње доба нема, бојећи се да је није што и у чему несвесно увреди 
ла.{S} И зора је по кадшто затече, њега нема, ал’ и она не трене.{S} А кад је уморну савлада и  
нас ваља да остане царство!{S} Ал’ тога нема, а ја оружје своје нећу положити пред горима.{S} Ц 
исли, даље жуди моја душа, јер без тога нема живота ни опстанка ни овоме, што је до сад створен 
ази на нападача.</p> <p>Бегунац виде да нема куд.{S} Искочи из вреже, држећи у руци свој нож, к 
аседа ипак дошао здрав и читав Ал’ и да нема те погибли, доста би Томи била и сама помисао, да  
стину, и ако ми је немила.{S} Душа моја нема мира.{S} Али светињу њенога спокојства не наруши н 
ара — па је у њиховом друштву наступила нема тишина.</p> <p>Тишину прекиде Гојко, црномањаст мл 
S} Тога не може бити, јер таким сумњама нема места у души <pb n="8" /> мојој.{S} Навршило се ве 
кну:</p> <p>— Ко је то?</p> <p>Одговора нема.{S} У место њега он чу неке ускорене кораке.</p> < 
н у наше руке!</p> <p>— Не иди.{S} Тебе нема ко чути више.{S} Боље отиди у Драму, и кажи да си  
ак, да су га и убили.{S} Ко зна!{S} Где нема Божјег благослова, нема ни живота!</p> <pb n="105" 
ах!...</p> <p>— Нашег витешког ћефалије нема!{S} Он је морао први погинути! — викаху Рајкове ст 
 приђе Богдану.</p> <p>— Војводо, сумње нема, ово је мач каквог нашег велможе.{S} Нађох га ту к 
јвећег блага у нашој породици.{S} Сумње нема пали су или сагорели у пламену њиховога дома.{S} Н 
 готов са одлуком, рече:</p> <p>— Сумње нема, кнегињице, ово је Фаталан сусрет.{S} Уклонио сам  
киваше свога господара.{S} А њега јоште нема.{S} Тако га је више пута очекивала.{S} И зора је п 
, — додадоше остали.</p> <p>— Њега више нема, по свој прилици.{S} Нестало га је, кад су Азијати 
<p>Онај други дворанин виде, да ту више нема шале, прискочи у помоћ и стаде једнога давити.</p> 
ни рђав, јер, Богу хвала, таких у нас и нема.{S} А хоћеш ли да посведочим белегу?{S} Ја не бежи 
помоћ —</p> <p>— Нигде никога у близини нема.{S} Слушајте!</p> <pb n="54" /> <p>Слабљење звука  
ницу непријатељску.{S} Али у тој војсци нема краљевих синова, нема нарочито јуначкога му сина М 
а царским скиптром и круном, кад на њој нема истинског благослова!{S} Господа се са свим оцепиш 
ћи ће далеко у хришћански свет, али њој нема вечнога живота.{S} Проћи ће векови, па ће се згаже 
 од цара свога.{S} Шта је са њим?{S} Он нема снаге — јер нема благослова!{S} А мож’да није више 
астоје врло слаб.{S} Ана додаваше, како нема изгледа да ће и устати са болесничке постеље, па г 
и Рајковој.{S} А кад виде, да га никако нема, Тома слућаше несрећу.</p> <p>Устаде, забрави врат 
рипреми да нас дочека.</p> <p>— Али зар нема у овом граду јунака, који ће учинити крај бићу њег 
} Шта је са њим?{S} Он нема снаге — јер нема благослова!{S} А мож’да није више ни жив?{S} Потуц 
ак знало, да они верују, како на Душану нема правога благослова.{S} Ни сам сјај царске круне ни 
унце је већ нагињало западу, а Томе још нема.</p> <p>Они се кренуше и без њега, а оставише глас 
 <p>— Гојко, — рече за тим Угљеша, — ја немам поузданијега гласника од тебе.{S} А војводе прича 
, а дође пад Дренопоља.{S} Од тога часа немам мира ни толико, колико сам дотле могао имати.{S}  
господу Богу, кунем се, да другог греха немам нити ћу имати до само те зависти!</p> <p>— Ждрале 
озвати — и само њих, јер од Бугарске се немамо чему надати.{S} Од како је пре пет година умро њ 
p>„Јелена, кћери моја!{S} Ми ништа више немамо, јер моја тековина, ено погледај, пламти у огњу, 
говори Угљеша. — Ти се бринеш за ме.{S} Немаш разлога, верна моја љубо!</p> <p>— Имам, господар 
ти душу мори.{S} Освоји ли она, ти више немаш снаге неће више бити тебе.{S} Не, не, све је то в 
ожје милости, благе и тихе ал’ сталне и неменљиве љубави.</p> <pb n="157" /> <p>„Па опет, опет  
ож’да није више ни жив?{S} Потуца се од немила до недрага.{S} А такав је живот тежак, гроб је м 
{S} Казаћу ти чисту истину, и ако ми је немила.{S} Душа моја нема мира.{S} Али светињу њенога с 
 се препреке томе стану јављати.{S} Ево немила гласа.{S} Мој брат краљ Вукашин спрема војну у с 
 вели један од њих — кад сам ноћас снио немиле снове!</p> <p>— Ништа, ништа, чика Благоје.{S} К 
логита, Љубоје се повуче и размишљаше о немилим догађајима, што се у Крстопољу пред њим одиграш 
 n="65" /> удали, оставивши Ану збуњену немилим гласовима, које јој је донео.</p> <p>После неко 
алству!</p> <pb n="72" /> <p>Ана бејаше немило дирнута:</p> <p>— Хвала вам, велможо !{S} Али ја 
је његов долазак све изненадно а неке и немило дирнуо.{S} Није им био непознат, јер је са Угљеш 
се Љубоје све више лепио уз тога, дотле немилог му, дошљака.{S} А пијући у друштву са њиме, Љуб 
 <pb n="55" /> <p>Мара је ћутала о томе немилом догађаЈу.{S} У души јој је било тешко, али је и 
P18930_C10"> <head>X</head> <p>Успавано немилом слутњом а под утиском тешке и непријатне јаве,  
 данас не деси штогод, што ће му донети немилости господареве; ту су Рајко, Љубоје и друге војв 
и похита ограшју, где га је хладна смрт неминовно чекала...</p> <p>Краљева војска одступи лаган 
гледао је звезду, све живљим очима, све немирнијом душом, па јој није ни одговорио.</p> <p>— Го 
а бејаху узнемирени толиком живошћу, те немирно копаху ногама и рзаху.</p> <p>Али тај живот пре 
p>— А кћи његова? —- упита опет Рајко и немирно устаде.</p> <p>— Она је, златна јабука наша, би 
 И овако је ишло тешко, а онако би било немогућно.{S} Плод би ђавољег труда био толико сазрео,  
Не, не, све је то варка ока, обмана.{S} Немој веровати звездарским тумачењима, јер смо онда про 
 Тома притворним расположењем.</p> <p>— Немој губити из вида, да Драма до скора бејаше као засе 
 нас проклетих!</p> <pb n="184" /> <p>У немој тишини благе јесење ноћи страховито се разлегаше  
p> <p>— Не, ћесарице милостива!{S} Само немојте на то мислити!</p> <p>После неколико тренутака  
 била је могућност да, добро посвећен у немоћ византиског царства, увек износи стање ствари у с 
рану твоју, кад груди њихове буду за то немоћне!</p> <p>— Војводо, опозови заклетву, да ми не и 
{S} Катуни и трла бејаху пуни бегунаца, немоћних стараца, слабих жена и невине дечице!{S} Али н 
/p> <p>— Надмудрио сам лукаве саветнике немоћног и поводљивог цара — одговори мало осорно Вукаш 
душу.{S} Ућуташе и замислише се.</p> <p>Нему тишину прекине покадшто хујање ветра.</p> <p>На не 
о и сам законик.{S} Он је ваљан синовац ненадмашнога витеза Момчила.{S} На њих се све можеш осл 
аднутим нађе у помоћи ну све то поквари ненадна појава Гојкова.</p> <p>Нападачима је, у осталом 
и се добро ни с Маром, која је за његов ненадни и брзи полазак сазнала од Видосаве.{S} Једва је 
е на бедему огласи да граду долази неки ненадни гост...</p> <p>То бејаше тужна ноћ: звезда посл 
 степеницама.</p> <p>— А зна ли за твој ненадни одлазак Мара? — упита га тихо и озбиљно.</p> <p 
"> <head>XVIII</head> <pb n="131" /> <p>Ненадни састанак с Рајком, коме се никад више није нада 
у у Драму, куда их је узвишена ћесарица ненадно позвала.{S} Ипак - реци — није ништа страшно да 
раставити.{S} Ал’ кад је Војихна брзо и ненадно преминуо, старац се промени.{S} Издаде га мушко 
ти за све случајности, које могу лако и ненадно наступити?{S} Је ли Вукашин оклевао?{S} За срећ 
и га се сећаш, Љубо.{S} Једне је вечери ненадно пао у Сер.{S} Ја сам појмио његове речи.{S} Њег 
опсели једном Сер, живот спасо у једном ненадном испаду грчке војске.{S} Од тада се никад више  
а дан одмах раскрстити с Томом, занесен ненадном срећом својом, заборави на то.{S} Тек кад је с 
урну У образе, и он, не могући прикрити ненадну узбуђеност, готово гласно викну:</p> <p>— Она?< 
ача свог.{S} Деспотовини је тај губитак ненакнадан.{S} У томе је и туга, али теби, гранчици са  
а задовољавајући своје личне прохтеве и ненасите жеље удари клин у јединство српске отпорне моћ 
еда у ту женску, која му се учини нешто необична са свога слободног кретања и неке јуначке поно 
о док је она причала прихвати:</p> <p>— Необични догађаји, сестро моја!{S} Ал’ је и твоја душа  
тамо окренут, очима мотри звезду једну, необично сјајну, на небу.</p> <p>И сада је утонуо у то  
 учитељ бирао је сваког дана по што шта необично, занимљиво, па је у шареним, искићеним сликама 
не беше непознат.{S} Једно пак, чиме се необично одликовао и што га је Угљеши вазда препоручива 
ко.{S} А то није право.</p> <p>Гојко се необично обрадова таком њеном говору, замоли је, а она  
помогла сама личност Анина, коју су сви необично ценили и поштовали, ипак је Угљеша налазио да  
еш?{S} Добро, слушај.{S} Био сам сведок необично поверљивог и пријатељског разговора <pb n="63" 
</p> <p>Рајко није запамтио ни име тога необичног друга његовога стрица Момчила.</p> <p>Кад се  
шареним, искићеним сликама причао своме необичном ученику.{S} А овај је природном отвореношћу и 
из образе.{S} Она их није крила, а оне, необрисане, сијаху као најлепши урес у часу радости ожа 
сам постигао двоје: стекао сам права на неограничено поверење и љубав њихову, и ћесарицу ћу уве 
еш управљати само у име моје слободно и неограничено.</p> <p>— Надам се, да нећу бити без вредн 
} Он је управљао драмским крајем готово неограничено.{S} Ја нисам имао ни потребе ни разлога да 
ам у завист, јер је така завист — љубав неодољива!</p> <p>— И ево овде, у осами ових гора, ближ 
судбине њихове, кад је и Гојко морао на неодређено време отићи.</p> <p>Мара је истински тужила  
иким гласовима, који долазише нејасно и неодређено.</p> <pb n="167" /> <p>Ал’ кад се још једном 
ан, да би могао с места продужити пут у неодређену даљину.{S} Ипак висока, тешка и од црвене ко 
говора изврши, а с друге стране стајаше неокаљана прошлост Гојкова, дугогодишње другарске везе  
д је сав тај посао био свршен, јави се, неопажен, Томи неки Грк из Прависте, која је неколико ч 
у загрљај.{S} Али је синоћ Угљеша дошао неопажен, те му није могла ни једног корака прићи у сус 
грабљаху да што дубље уђу у стан српски неопажени.</p> <p>Није дуго трајало то утицање, јер се  
ог коњаника, који уђе у двориште, па га неопажено посматраше, а кад он бејаше близо, она упита  
г момка у војсци ћесаровој.{S} Лагано и неопажено љубав је освајала срце Љубојево, док га није  
устављаху на новом предузећу.{S} Сам, у неосветљеној одаји својој, сеђаше Тома после вечерашњег 
а, па ишчезоше у шуми.{S} Гојко, збуњен неочекиваним сусретом, заустави Лабуда, скочи са њ, грм 
/p> <p>У чешћим бојевима, које је дотле непобедни јунак Момчило водио противу Кантакузенове вој 
ство српско, утрну онда, кад заповедник непобедног Пловдина, огрезао у крви и ранама, долази да 
та стојећи.</p> <p>— Прилике су тешке и неповољне — продужи Угљеша.</p> <p>— Тако је, деспоте.{ 
недостатак, који у томе ни њему не беше непознат.{S} Једно пак, чиме се необично одликовао и шт 
 а неке и немило дирнуо.{S} Није им био непознат, јер је са Угљешом више пута долазио у Драму и 
други у граду могли већ знати.</p> <p>— Непознати ми брате, витеже, ја бих још радо с тобом раз 
 поочима свога, ушли су у ту одају неки непознати ми људи.{S} Нисам их ни опазила.{S} Они ме ух 
д доласка Томина чешће долазе њему неки непознати гласници са далеког пута.</p> <p>Разабраше са 
јвећа невоља јавио нам се у помоћ један непознати туђин — ђаур.{S} Он је и одвео наше у стан не 
рукама тоњаше све дубље у мисли.</p> <p>Непознати лагано устаде, и, држећи у десној руци нож, п 
аљујући великом поверењу твоме, није ми непознато стање, у коме се поједини делови српске држав 
 <p>А и она је мало зачуђена стала пред непознатог јој витеза, кад ју је Гојко поздравио и кад  
а у последњем часу, сумњајући на Тому и непознатога му Грка, послао да јуре у сусрет Гојку.</p> 
тњег дана, очекиваше своју нову, још му непознату, познаницу, која се на скоро врати ка јели.</ 
коју се моја породица заложила, остадох непоколебљиво одан једној мисли, једном узору своме.{S} 
чи један корак напред, али стаде и оста непомичан.</p> <p>Гојко дочека Тому тако силно, да Тома 
куле.</p> <p>Мара задрхта, а Тома стаде непомичан.</p> <p>Ветрић, што је скидао лисни урес дрвљ 
еђа.{S} А кад дође близо, притаја се, и непомичан ћуташе неколико тренутака.{S} Ветрић је ћарли 
боју се лице смрачи, загледа се у Рајка непомично, махну левом руком и — склопи очи.</p> <p>— Б 
овима сумора ниси ти била успешни видар непомућеном ведрином душе своје!{S} Не бејах баш голобр 
 Ах, оче мој!</p> <p>— Глас је кратак и непотпун, али у толико више тужан.{S} Љубо, ти ћеш ми п 
/p> <p>На питања његова Тома одговараше непотпуно, само му искрено рече да је стари Властоје зн 
 да из напабирчених делића саставе ма и непотпуну слику.</p> <p>Највише је пак светлости на Том 
епрестано заповедником те војске бејаше непоуздани Тома Теологита.</p> <p>И вечерас је у већу Т 
 непријатељем.</p> <p>Томи је било мало неправо онако Угљешино истицање и одликовање ћесарице А 
м у руци, прекршташе кроз ваздух њега и непрегледне редове веселе војске.</p> <p>Угљеши очи сев 
а севера се од планинских огранака жури непрегледно јато црних гавранова.</p> </div> <div type= 
е млађи брат деспот Драгаш од тога доба непрестано налази на граници и око огранака рилских, ут 
и да му китом цвећа каже, да ће на њега непрестано мислити и њему се надати.</p> <p>Гојко је њу 
ам!{S} Верујем.</p> <p>Међу тим је Мара непрестано тужила у самоћи.{S} Кад се вратила у ловачко 
>И велика дрвена, у кожу омотана чутура непрестано кружаше из руке у руку.</p> <p>— И вино весе 
вота!</p> <pb n="105" /> <p>Киша је све непрестано падала и ако већ много слабије.{S} Небо се р 
и прилично обично.{S} Стари је Властоје непрестано лежао час опорављајући се а час опет падајућ 
ј страни густе лесе, која се око Угљеше непрестано савијаше.</p> <p>— С Богом, деснице моја! те 
лађих витезова, кад му се досади држати непрестано на узди свога коњица, скрене с пута па дохва 
ва лична снага Угљешина, који се снажио непрестано доласком многих крајишника и њихових чета.{S 
средсредио у помисли, да деспотицу Љубу непрестано обасипа хвалом, услужношћу која не би ломила 
аше чешће драмску господу, а Ана је још непрестано причала, како су их разбојници изненадили на 
јку се ни у колико не допадаше, што још непрестано заповедником те војске бејаше непоуздани Том 
ево и десно у поједине гомилице, бијући непрестанце бој на <pb n="176" /> дугој линији док трај 
шао границу и ступио у турску земљу, да непријатељ у страху ишчезава, и да ће се за дан два њег 
 од њих свих скупа.{S} Сад се јавља нов непријатељ.{S} Ми нећемо одступити пред њим, као што се 
, други за часак знадоше са које стране непријатељ улази у логор.</p> <p>Ратници се устремише ј 
м, који се с нова подиже, са три стране непријатељ приђе српском логору.</p> <p>У тачном реду и 
осподи српској страх је био све моћнији непријатељ из Азије.{S} Јужни и северни делови српских  
 Вукашин. — Руку ову не замори ни један непријатељ царства или куће наше.</p> <p>— Тако је.{S}  
 њих треба њега ухватити.</p> <p>— И да непријатеља српског имена, мож’да, припреми да нас доче 
 једну заједницу противу страшног новог непријатеља свих нас.{S} Па кад бисмо се ослободили пог 
ми и Византија имамо једног заједничког непријатеља.{S} То треба да је водиља сваког рада и наш 
 се кренути против туђина и заједничког непријатеља. <pb n="120" /> Зато у њеним редовима бејаш 
ужаснијим од крика рањеног лава, плашио непријатеља, сабљом га је тлачно, коњем газио.{S} У сре 
о.{S} Не може она срушити срећу његових непријатеља.{S} Зар да тамо слуша он, како се они, који 
куд дође данас краљева војска, нема још непријатеља, — рече један од Богданових стегоноша.</p>  
" /> ваљало бојати сукоба на граници са непријатељем.</p> <p>Томи је било мало неправо онако Уг 
крстићемо, Божјим благословом, оружје с непријатељем, и тада ћу видети, колико сам добро учинио 
ђу њега и Кантакузена.{S} Они постадоше непријатељи.</p> <p>Момчило се ожени и настани у граду  
 смемо ни помишљати.{S} Они су нам већи непријатељи од ових, ради којих се и договарамо.{S} Мој 
е, да се стишају.{S} Они се разлазе као непријатељи и деле у таборе.{S} Залуд је ту Урош са цар 
тајаху једни према другима као отворени непријатељски логори.{S} Доглавници цара Уроша, Лазар Х 
ин — ђаур.{S} Он је и одвео наше у стан непријатељски, па га је после нестало.{S} А Хаџи-Ил-бег 
"135" /> онда у име Божје прећи границу непријатељску.{S} Али у тој војсци нема краљевих синова 
 господаром ужичким, ја сам у отвореном непријатељству.{S} Само је још неколико дана требало па 
о немилом слутњом а под утиском тешке и непријатне јаве, ловачко се друштво Угљешино и пробудил 
X</head> <p>Кад се Тома Теологита онако непријатно растао од Рајка и Маре, ударио је косом, низ 
а се животу сада први пут после толиких неприлика у дугом времену обрадова.{S} Радовала му се к 
е враћаше.</p> <p>Била је бура са свима неприликама, које се на таком путу могу доживети.{S} Гу 
?</p> <p>— Овде је, деспоте; опасали су непробојни зид од својих груди и штитова око тебе.{S} П 
ање у свему простору, и да ноћ не крије непробојном црнином <pb n="170" /> свога превеса видело 
све више отимале и одлазиле преко неких непроходних урвина, куда она пије никад у веку прошла,  
брзо склопио очи, а ја, тужно сироче од непуних дванаест година, остадох без игде ичега.</p> <p 
 рамена, навезе се на сплавовима сам са непуном стотином првих војника.{S} На Галипоље нападоше 
 доносећи мало после са далеких крајева неразговетне звуке и лелек још веће беде и невоље.</p>  
 у чело.</p> <p>Јелена је одмах постала нераздвојна друга Мари, која је већ све од Гојка била с 
тешко отвори очи, у лицу поплаве, нешто неразумљиво стаде шапутати и руком показивати на груди. 
на којој се он одмара, ко што завидим и неранџи, коју сада мож’да сише!</p> <p>— Сва се сада пр 
 је обично бивало, да у области наступи неред и расуло, чим нестане правог обласног старешине.{ 
лможа Тома ! — Видосава се сети Маре, и несавладљива љубав према њој и болећивост у тешком поло 
срећу.</p> <p>Устаде, забрави врата и у несаници очекиваше зору.</p> </div> <div type="chapter" 
у бејах дужан! — прошапта старац, па се несвесно занесе.</p> <p>А сва ова ломљава вођаше се на  
и могла разумети.{S} Ана је очајнички и несвесно грчила руку, за коју је бејаше нападач ухватио 
нема, бојећи се да је није што и у чему несвесно увредио.</p> <p>То је души Аниној било доста.{ 
а Балкану настанити.{S} Али раздељеној, несложној и завађеној господи српској страх је био све  
еша, да ми свет не уписа у грех до сада несмишљеност.</p> <p>— Не рекох ружне речи, — вели дост 
 Ко мени може казати, са које ће стране несрећа на деспотовину нашу навалити?{S} Врло лако може 
ог царевића Сулејмана, срећног освојача несрећног Галипоља.</p> <p>Пловдин је био још као оаза  
д иза леђа напасти.{S} Је л’ тако било, несрећо грчка? — окрете се старац месту, где је везао н 
д виде, да га никако нема, Тома слућаше несрећу.</p> <p>Устаде, забрави врата и у несаници очек 
Теологита, кога је она држала за домаћу несрећу и злу коб.</p> <p>Ни Видосави а још мање другим 
ј, надај се.{S} С Богом!</p> <p>И Рајка нестаде.</p> <milestone unit="*" /> <p>По свршеном већу 
плен, одвоји од Маре и у лаком је скоку нестаде.{S} Мамљена све дубље међу столетне грмове десп 
 ја нисам.{S} Опазила си, мож’да, да ми нестаје звучних ал’ меких речи, кад с тобом говорим.{S} 
, како звезде у моме јату трну, бледе и нестају, па и сама моја звезда гине, тамни.{S} А на суп 
} То је твоја звезда.{S} Моја је звезда нестална — то је звезда променљиве ратне судбине; твоја 
Али је судба њена, честа у доба државне несталности, учинила, те је, ислабела, изгледала стариј 
p>— Њега више нема, по свој прилици.{S} Нестало га је, кад су Азијати заузели Галипоље.</p> <p> 
ротив османске навале, није тога живота нестало, и ако се знатно повукао у скромније границе.</ 
} Ја сам појмио његове речи.{S} Њега је нестало, отишао је тајанствено ко што је и дошао, мож’д 
пали на путу без игде ичега.{S} Тада је нестало Матије и његове кћери, румене јабуке и највећег 
 дуго времена боловах.</p> <p>Туђина је нестало, отишао је, без сумње љутит, што му се жеља ни  
бринути, да ти и делом докажем, да није нестало у мени снаге ни издржљивости.{S} Заборави све т 
ше у стан непријатељски, па га је после нестало.{S} А Хаџи-Ил-бег, који је са њим био појурио н 
шке су биле прилике, ал’ опет није било нестало и последње наде.{S} Уједињеној снази српској не 
а у области наступи неред и расуло, чим нестане правог обласног старешине.{S} И ако је знао, да 
уци, а хајкачи мож’да већ <pb n="48" /> нестрпељиво изгледају на означеном месту долазак ловаца 
властелин, на кога су се сви жалили.{S} Несуђени војно мој долазио је у град Манастир <pb n="11 
животу.</p> <p>Гојко заусти да запита о несуђеном заручнику њеном, ал’ се трже и сети да јој, б 
ао.{S} Ја сам мислила, да је моја срећа несумњива, али је судба друкчије хтела.</p> <p>Млади је 
д прашине разабрала, да је војска, која несумњиво иде у помоћ српској сили, радосно би се журил 
а се могла више повући у се и са својом нећаком Маром, — која је, изгубивши и оца и мајку у јед 
S} Матија Кантакузен је томе сведок.{S} Неће порицати ни Синиша.{S} Лазар нам је вајкадашњи про 
об.{S} А шта говори прошлост о њима?{S} Неће то бити зла намера Гојкова већ мало већа слобода,  
p> <p>Други пут је Рајко реко Гојку, да неће више остати у Драми, ако Тома Теологита ту буде.</ 
n="88" /> његово.{S} А на нас он никада неће отворено и витешки напасти.</p> <p>— И сам тако ми 
светлим зрацима његовим!</p> <p>— Војна неће дуго трајати.{S} Азијатска се сила не може мерити  
.{S} Освоји ли она, ти више немаш снаге неће више бити тебе.{S} Не, не, све је то варка ока, об 
— И твоме скором венчању!</p> <p>— Које неће, брате, бити без твога.</p> <p>И одоше даље у весе 
, јунаци!</p> <p>— Деспоте, ни један се неће маћи.{S} Ја сам их заклео, да својим костима створ 
{S} Овако — никако.</p> <p>Он овде више неће остати.{S} Иде, ал’ куда?</p> <p>Да Византија није 
{S} Изведи је тачно још сад, па ми више неће требати твојих услуга.{S} Ти ћеш се одмарати на ве 
 се киша спусти.</p> <p>— Одржаће се, и неће се загасити, јер ће киша брзо проћи, — рече старац 
етом храму поузданија!</p> <p>— На ипак неће нашој срџби на свагда умаћи! — заврши Гојко.</p> < 
лили, али су се надали да његов заменик неће бити рђав, јер је из његовог друштва.{S} То су чул 
бола, — рече Рајко лагано Богдану. — Он неће жив видети Драме.{S} Благо њему!</p> <p>Ућуташе, а 
поведи противу некрста.{S} Нико га тако неће <pb n="10" /> схватити.{S} Ја у миру оштрим мач за 
и нашој на југу.</p> <p>— Мој се деспот неће покајати, што ме је обасуо милошћу, — рече Тома.</ 
ако не све а оно бар онолико, колико му неће бити зазорно.</p> <p>Орфанским јунацима чисто беја 
е.{S} Нудимо обавезу да на његове земље нећемо нападати па ни на земље његових савезника, већ с 
.{S} Сад се јавља нов непријатељ.{S} Ми нећемо одступити пред њим, као што се не поклонисмо пре 
шу границу.{S} Он не иде овуда, и ви га нећете срести.{S} Са мном хајдете натраг у Дренопоље.{S 
ади нож, па корачи напред.</p> <p>— Ха, нећеш умаћи! — јетко викну кад нагази на нападача.</p>  
чији се глас продра:</p> <p>— Зликовче, нећеш тамо!</p> <p>Рајко скочи, окрете се и у чуду виде 
г олтара разгњеви и плану:</p> <p>— Кад нећеш, деспоте, да поштујеш своју реч, да Бог да у скор 
 деснице моја! тешко јекну неко. — Више нећеш никоме пребацивати витешке белеге камене!</p> <p> 
 очи моје!{S} Опрости, али — ти ми више нећеш требати!{S} Ево, ово, што ногама газим, без сумње 
устаде:</p> <pb n="130" /> <p>— Више ми нећеш умаћи !{S} Добро је било!</p> <p>За тим се окрете 
итру.</p> <p>— Певај Богме, брајко, ако нећеш сада ја када ћеш! — додаваше онај друг Благојев,  
е после неколико тренутака Ана Гојку. — Нећу да се то икада преда мном спомене!</p> <p>— Не, уз 
ама, држаше у једној свој нож.</p> <p>— Нећу, да те убијем одмах, већ да те мучим, Грче неваљал 
о и неограничено.</p> <p>— Надам се, да нећу бити без вредних помагача, — рече Тома.</p> <p>— И 
во!{S} Ал’ тога нема, а ја оружје своје нећу положити пред горима.{S} Цар није био подобан да о 
а свим, што бива.{S} Вукашина устављати нећу и не могу.{S} Ал’ хоћу и могу да учиним, да не зал 
сандали нису без прекора. —</p> <p>— То нећу — грмну Вукашин.</p> <p>— Ни без клетве! — громко  
она.</p> <p>Те га се њене речи још више неугодно такоше.</p> <p>Погледа је право у очи, и рече: 
 С тога, кад дође на ред љутња на многе неугодности, које се данас осећају због метежа и раздво 
после неког ћутања.</p> <p>— Борисмо се неуморно и само знадосмо за победе! — додаде Вукашин.</ 
Једина је била Мара, према којој је био неусиљено пажљив, па ипак и ту са посебним својим разло 
та би Томи била и сама помисао, да је и нехотице себи одмогао а Гојку помогао, да стече права н 
ао, важни се догађаји збише.{S} Ти си и нехотице учесник у њима.{S} Ходи.</p> <p>Гојкова правед 
ом, мили гласниче!</p> <p>И Мара, као и нехотице, махаше руком опраштајући се са јатом ждрала,  
ху око спољне стране високе куле, као и нехотице погледа на звездано јато.</p> <p>Љуба то спази 
аква сила помаже.{S} Била она часна или нечастива, добро ми је дошла!</p> <p>Задовољан је ступи 
а:</p> <p>— Крст и анђео! њега је однео нечастиви!</p> <p>И старац се прекрсти.</p> <p>— Нема г 
ојна.</p> <p>— Војна? с ким?</p> <p>— С нечастивом силом агарјанском, с Турцима, што преко мора 
овор, којим је очевидно уверавао вођу о нечему важном, вођа махну руком својима, да одседну, па 
нешто закркља, нападач паде на земљу, а нечији се глас продра:</p> <p>— Зликовче, нећеш тамо!</ 
лази.</p> <p>— Дакле дошао? — чујаше се нечији глас отуда. — Е, добро нам дошао такав соко!</p> 
де.</p> <p>— Не умаче нам више! — грмну нечији глас.</p> <p>То бејаше Анђео, који се са брега з 
ори.</p> <p>Повисока и крупна женска, с нечим господским и поношљивим на лику и у погледу, црни 
рама и логориште остадоше пусти, тихи и нечујни.</p> <p>Деспотица се Љуба за часак повуче у сам 
стоје тешко отвори очи, у лицу поплаве, нешто неразумљиво стаде шапутати и руком показивати на  
ше Угљешу са његовима да се сном крепе, нешто шапутаху.</p> <p>— Неваљалац је он.{S} Није ни чу 
 стране у десна ребра.</p> <p>Нож сину, нешто закркља, нападач паде на земљу, а нечији се глас  
, да га нико у овом метежу не опази.{S} Нешто тражи, питам га српски, он слеже раменима па одго 
ом, око ње је мирно и тихо, па се и она нешто изменила.{S} Постала је расејана, јако замишљена. 
десне руке.{S} Пружи га гласнику, хтеде нешто рећи, очи му још једном живље севнуше па се склоп 
аде једнога давити.</p> <p>Старац хтеде нешто рећи, али се присети, пусти бегунца, брзо измахну 
ја не говорим да га браним.{S} Друго је нешто, што ми душу тишти.{S} Ти си сада у незгоди: и по 
23" /> двора велможе Томе.{S} И тамо је нешто тражио.{S} Пратио сам га вечерас узастопце.{S} Че 
ресећи.</p> <p>Љубоје ћуташе, а Тома се нешто замисли, па онда прекиде ћутање:</p> <p>— Војвода 
се сјају на месечини.{S} Један заповеди нешто стражару, који је био на степеницама, и стражар о 
д њих извуче нож.{S} Трећи говораше Ани нешто брзо грчки али тако покварено и нејасно, да га он 
е загледа у ту женску, која му се учини нешто необична са свога слободног кретања и неке јуначк 
стражарев чуо.</p> <p>Старац, мрмљајући нешто, изиђе брзо и оде да тражи помагача.</p> <p>Рајко 
>Мара је погледа право у очи, хтеде јој нешто више рећи, али само додаде:</p> <p>— О, Видо... п 
ти сам то на теби опазила.{S} Али јесам нешто видела, и то ћу ти радо казати.{S} Добри Угљеша м 
а и Видосава, а монах Исаија причаше им нешто живо и весело...</p> <p>Ана је у последње време п 
одити дане.</p> <p>Али се ипак догодило нешто, што је пореметило мир, тако потребан и дому и ду 
 крете, а у граду остаде од мушких само нешто слугу и стараца.</p> <p>Напред, пред свом војском 
м лету свом.</p> <p>Вихор — ал’ се опет нешто чује.</p> <p>Пљусак.</p> <p>Ал’ није киша са неба 
ђи, који већ бејаше усео зеленка, па му нешто брзо говораше.</p> <p>Вођа се све више чуђаше, па 
</p> <p>Страховито лупи, звекну и јекну нешто.</p> <p>Верна животиња размрска теме о тврдо стењ 
е њему дати оно, што он тражи.{S} И још нешто.{S} Не може она срушити срећу његових непријатеља 
ше старац, кад дођоше до ограде.</p> <p>Нешто затресе купине.</p> <p>Они стадоше.</p> <p>— Ту ј 
ези свога доброг оца, јер мајке, тужна, ни запамтила нисам.{S} Галипоље су Турци освојили, попа 
а.</p> <p>Помрчина.{S} Ни једне звезде, ни једне ватре, нигде огња, искре, светлости.</p> <p>Зн 
асом, који би осумњичио моје пријатеље, ни доставом, која би циљала да баци сенку на искреност  
p> <p>Вреди ли више остати овде?{S} Не, ни у ком случају не!{S} Он је пажљиво сисао сласт, где  
асклон’те се, јунаци!</p> <p>— Деспоте, ни један се неће маћи.{S} Ја сам их заклео, да својим к 
авладану под теретом најновије жалости, ни у чем не преухитриш, што би вређало њено частољубље. 
— То нисам знао, — рече Рајко.</p> <p>- Ни ми, — додадоше остали.</p> <p>— Њега више нема, по с 
о на Душану нема правога благослова.{S} Ни сам сјај царске круне ни скиптар српског патријарха  
столетних грешника.</p> <p>Помрчина.{S} Ни једне звезде, ни једне ватре, нигде огња, искре, све 
p>Тада приђоше ватри Исаија и Рајко.{S} Ни они не бејаху веселији.</p> <p>Силазећи низ степениц 
оказујући на старог дворанина.</p> <p>— Ни крива ни дужна ухватише ме два напасника — причаше с 
 <p>— То нећу — грмну Вукашин.</p> <p>— Ни без клетве! — громко доврши Угљеша.</p> <p>— Невоља  
нувши до њега.</p> <p>— Слабо.</p> <p>— Ни ја не тражих — продужи Тома — али наиђох на читаву з 
оки краљ уморан са дугог пута?</p> <p>— Ни то не.{S} И ако сам вечерас стигао из логора војске  
једва памте, који им је бој био први, а ни један од њих не зна, у колико је битака био, колико  
хнула је, и сама бришући сузе.</p> <p>А ни Мара ни Видосава још и не слућаху, шта се све у Крст 
даље господар ћесарица Ана.{S} Не треба ни једне речи да ти кажем о твоме поступању према њој.{ 
љски.</p> <p>Властоје није у мирно доба ни имао другог задатка.{S} Тако је желео покојни ћесар  
 на старог дворанина.</p> <p>— Ни крива ни дужна ухватише ме два напасника — причаше старац — т 
 није зауставио напредовање тих градова ни развијање живота у њима.{S} Па и сада, кад се сазнал 
а; сада већ: не.</p> <p>Гонилац ни онда ни сада.</p> <pb n="164" /> <p>У дивљој хуци узбуњене п 
{S} Други — веле — имају отаџбину, а ја ни то.{S} Родио сам се на малом острву у Архипелагу.{S} 
/></p> <p>— Радњу призренскога збора ја ни данас после пуне четири године, не могу признати.{S} 
а, јер без тога нема живота ни опстанка ни овоме, што је до сад створено.</p> <p>У тихој звезда 
Угљеша дошао неопажен, те му није могла ни једног корака прићи у сусрет.{S} Он је био врло весе 
шао је, без сумње љутит, што му се жеља ни у колико није остварила.</p> <p>Ја сам помоћу једног 
на!{S} Где нема Божјег благослова, нема ни живота!</p> <pb n="105" /> <p>Киша је све непрестано 
 тебе зато баш и шаљем — не смећи с ума ни једног тренутка велику мисао о јединству и снази наш 
из шумарка.{S} Али то не опазише ни Ана ни Мара, а још мање стари дворанин, који бејаше приличн 
али тако покварено и нејасно, да га она ни у повољнијим приликама не би могла разумети.{S} Ана  
а.{S} Видосава није више наваљивала, па ни онда, кад се у Драму вратио са свога дугог пута Тома 
 које се више никако и не прекидаше, па ни онда, кад се Љубоје заустави на празном пољу, где је 
д Турцима! — додадоше неки.</p> <p>— Па ни то није све, —- настави Гојко.— Краљев зет Ђурђе Бал 
у да на његове земље нећемо нападати па ни на земље његових савезника, већ смо вољни признати м 
, и сама бришући сузе.</p> <p>А ни Мара ни Видосава још и не слућаху, шта се све у Крстопољу до 
д Дренопоља.{S} Од тога часа немам мира ни толико, колико сам дотле могао имати.{S} Савез туђих 
уди моја душа, јер без тога нема живота ни опстанка ни овоме, што је до сад створено.</p> <p>У  
ш боље: не мора Лала-Шахин о томе ништа ни знати.{S} Ми ћемо свршити посао срећно и раније, но  
ласник и донесе гласе, којима се Угљеша ни мало не обрадова.</p> <p>Дуго је сам размишљао, па о 
ограничено.{S} Ја нисам имао ни потребе ни разлога да своју превласт истичем, јер је он ипак од 
м докажем, да није нестало у мени снаге ни издржљивости.{S} Заборави све то.</p> <p>— Хвала гос 
жена Видосава, која своје добре госпође ни сада не остављаше.</p> <p>— Сестро, ти си плакала? — 
, мож’да, да бо́ре с чела мога не слазе ни онда, кад слушам твоје лековите речи.{S} Мож’да сам  
таху.</p> <p>— Неваљалац је он.{S} Није ни чудо — туђин је, па га и не боли срце за овим народо 
та крепке природе, у дивљини, која није ни без својих особитих чари, Мари срце закуца брже а гр 
 у лову доживео а особито сад, кад није ни Гојко ту.{S} Али је дошло време кад Рајко мора да об 
насталој озбиљности, да свему томе није ни мало прилике.</p> <p>Возари стадоше пред млин и унеш 
чима, све немирнијом душом, па јој није ни одговорио.</p> <p>— Господару!{S} Деспоте! понови же 
и, која је рано умрла и коју Гојко није ни запамтио.</p> <p>Тако је Гојко дочекао вече.</p> <p> 
 да одболује снове младости.{S} То није ни мене мимоишло.{S} Али, хвала Богу, дође тренутак, ка 
да га не ваља вређати зато, што му није ни у ком случају ни мало на путу.{S} Ани се привидно по 
и пријатеља.{S} Не мишљаху ни мало боље ни Мрњавчевићи, Вукашин и Угљеша, о њима.{S} Између сев 
ност.</p> <p>— Онда, бар за сад, никоме ни речи.</p> <p>У том приђоше ка ватри.</p> <p>Они уста 
слио да накнади недостатак, који у томе ни њему не беше непознат.{S} Једно пак, чиме се необичн 
благослова.{S} Ни сам сјај царске круне ни скиптар српског патријарха не могаху да одушеве стар 
љеше није имала места да страхује за се ни после смрти свога мужа, па се могла више повући у се 
што је спајао Драму са Сером.{S} Али се ни на томе не заустави.{S} Поглед се њен пусти кроз бес 
 одељењима стадоше прикупљати, Рајку се ни у колико не допадаше, што још непрестано заповеднико 
 у Серу и на овоме, што имам, не бих се ни на ову лествицу земаљске части испео!{S} Даље иду мо 
="138" /> те обилазише војску, и још се ни један пут не вратише у град невесели и незадовољни.< 
орави ову пошалицу моју, она није за те ни била.{S} А ја ћу се бринути, да ти и делом докажем,  
унака али људи, који нису имали ни куће ни кућишта.{S} Они једва памте, који им је бој био први 
85" /> онесвеслу Ану.{S} Мара не могаше ни речи проговорити.{S} Место ње говораху речитије топл 
уки случај нанео.</p> <p>Мара не могаше ни једне речи рећи, а Тома јој приђе још један корак бл 
о, али по Рајку, који му се не допадаше ни мало са отворености своје, није марио ни за Гојка, с 
 нема благослова!{S} А мож’да није више ни жив?{S} Потуца се од немила до недрага.{S} А такав ј 
 знаци из шумарка.{S} Али то не опазише ни Ана ни Мара, а још мање стари дворанин, који бејаше  
ститих јунака али људи, који нису имали ни куће ни кућишта.{S} Они једва памте, који им је бој  
 одговори Вукашин. — Руку ову не замори ни један непријатељ царства или куће наше.</p> <p>— Так 
 твојој кући због тог туђина, а ти ниси ни знала.{S} Наша мила Мара—</p> <p>— Шта?{S} Мара? — з 
акузен је томе сведок.{S} Неће порицати ни Синиша.{S} Лазар нам је вајкадашњи противник, али ће 
— Видиш, — рече му Тома. — Не сме пасти ни сенка сумње на нас за то убиство.{S} Да тако буде, п 
јко није при слабој месечевој светлости ни могао опазити неко лице, које стајаше близо храста,  
{S} Једно је, што ћесарица не жели чути ни речи од свега, што је до сада било.{S} Друго је, што 
 и, нанишанивши, пусти.{S} Па не часећи ни часа узе другу стрелу и оком ухвати орлов лет, како  
 али витешке природе, нису више Балшићи ни у колико поуздан стуб за извођење наших мисли.{S} С  
ома је био од једа зелен.{S} Не рекавши ни речи, једва дочека крај већа.{S} А тада се брзо пову 
у привезаше, па одоше у шуму не рекавши ни речи.{S} И да ме грло не послужи, да добаци моје мук 
вечја прилика, јер црквица не имаше чак ни свога клисара.</p> <pb n="83" /> <p>Ту је Ана чешће  
 облак као провали или развуче, не знам ни ја, па ме испусти.{S} Нисам дуго летео озго, па бућн 
p>-— Неко пророчанство, шта ли? не знам ни ја, али сам тако чуо.{S} Хришћанском цару јавио се у 
о сам по жељи властеле, а знам да нисам ни вашу вољу прекршио, — рече им благо Угљеша. — Туђина 
тарим друговима својим.</p> <p>Међу тим ни сам Тома Теологита није био слеп према сјају Мариних 
</p> <p>— Како да није?{S} Нисам му дао ни зевнути.{S} Да се само мало одоцних, Бог да прости ћ 
м готово неограничено.{S} Ја нисам имао ни потребе ни разлога да своју превласт истичем, јер је 
и мало са отворености своје, није марио ни за Гојка, сазнавши да су они искрени пријатељи.{S} О 
ти да ће пропасти.{S} Није му се вратио ни онда, кад је он био постигао тренутан успех, наметну 
итељу своме.</p> <p>Рајко није запамтио ни име тога необичног друга његовога стрица Момчила.</p 
 води Драми, па је очекивао гласове ако ни од кога другог а оно од вернога пријатеља Рајка.{S}  
 смо доцније стигли, он се не би никако ни могао извршити.</p> <p>— Како? — питаше зачуђено Ана 
ховом савезу.{S} Па ипак не бејаше лако ни једноме а најмање деспоту Угљеши, који је имао да из 
="57" /> <p>— Не, браћо!{S} Није толико ни до јела колико до дела.{S} А милостиње не могу чинит 
х стегоноша.</p> <p>— Тебе није требало ни повести! — љутито одговори Богдан.</p> <pb n="173" / 
 мишљаше, да њему у опште не би требало ни да има места на таком збору и световању.</p> <p>Изиш 
ти, а већ у Галипоље се није више могло ни одлазити.</p> <p>Рајко је за време причања монаховог 
ребељановићу и Вуку Бранковићу не смемо ни помишљати.{S} Они су нам већи непријатељи од ових, р 
ћ доцне! — настави Гојко — не спремисмо ни њу ни њега.</p> <p>— Твој стриц, монах Исаија! — реч 
 из Драме отишао не опростивши се добро ни с Маром, која је за његов ненадни и брзи полазак саз 
то му на лицу стална изгледаше, као што ни његовом белом господском лицу не бејаше потребна гус 
 га још пре сванућа, па о томе догађају ни речи!{S} Не треба узнемиривати светлу ћесарицу ни во 
мтише нас Грци, нека нас не заборављају ни Турци.</p> <p>— Ствари стоје чудновато.{S} Ми смо ис 
ђати зато, што му није ни у ком случају ни мало на путу.{S} Ани се привидно покоравао, али је с 
ста и не личаше на обичну ни властеоску ни нижега реда женску.</p> <p>А и она је мало зачуђена  
низ леђа — одиста и не личаше на обичну ни властеоску ни нижега реда женску.</p> <p>А и она је  
е! — настави Гојко — не спремисмо ни њу ни њега.</p> <p>— Твој стриц, монах Исаија! — рече Рајк 
, као што вредна чела не оставља у врту ни један цветак.{S} Није се само дотакао онога — чега н 
и наћи брата и пријатеља.{S} Не мишљаху ни мало боље ни Мрњавчевићи, Вукашин и Угљеша, о њима.{ 
} Не треба узнемиривати светлу ћесарицу ни војску!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 
естит јунак, али ја теби за се не казах ни толико.{S} А то није право.</p> <p>Гојко се необично 
ају неки непознати ми људи.{S} Нисам их ни опазила.{S} Они ме ухватише, затворише уста, и, од с 
четку: да; сада већ: не.</p> <p>Гонилац ни онда ни сада.</p> <pb n="164" /> <p>У дивљој хуци уз 
<p>Он само толико мисли.</p> <p>Гонилац ни толико.</p> <p>Али бегунцу није така трка прва Гонил 
пљанин.</p> <p>— Па да видиш, нисам баш ни рђав, јер, Богу хвала, таких у нас и нема.{S} А хоће 
им пао у постељу, са које се није више +ни дигао.</p> <p>Кршила сам руке, клечала, плакала, мол 
м за благо многобројних пастира.</p> <p>Ни страшан глас о паду Дренопоља није зауставио напредо 
ала за домаћу несрећу и злу коб.</p> <p>Ни Видосави а још мање другима није била тајна, да од д 
ла устаде а срце му закуца брже.</p> <p>Ни одговора нити каквог знака.</p> <p>Он поћута и ослуш 
на.{S} Ни једне звезде, ни једне ватре, нигде огња, искре, светлости.</p> <p>Зна ли бегунац, ку 
итеза оног нигде ?</p> <p>— Без сумње — нигде!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18930_ 
> <p>— Викаћу, зваћу у помоћ —</p> <p>— Нигде никога у близини нема.{S} Слушајте!</p> <pb n="54 
ине Угљешине.</p> <p>И ако се границама нигде не додириваху, Угљеша и Вукашин поступаху у свему 
>— Душа му проклета!{S} Ал’ витеза оног нигде ?</p> <p>— Без сумње — нигде!</p> </div> <div typ 
сада? — упита га Тома.</p> <p>— Свуда и нигде.{S} Од неког сам доба у Прависти, а спуштао сам с 
ти.{S} Одатле се само могао спуштати на ниже.{S} Зато је гледао да то спуштање не дође, бар не  
ане завршују великим потоком, који мало ниже, пресецајући пут утиче у Марицу, а још даље на сев 
орје паде у Марицу код самог моста, што ниже крвавога разбојишта прелази на другу, десну страну 
.{S} Војска је у Серу логоровала у пољу ниже подграђа, многи су били у самој вароши — подграђу, 
 и не личаше на обичну ни властеоску ни нижега реда женску.</p> <p>А и она је мало зачуђена ста 
поглед.{S} Тамо преко провалије настаје нижи део планине а преко ње се види далеко на југ.</p>  
риђе прозору.</p> <p>Очима брзо прелете нижи део Меникејских Гора и даље равницу, кроз коју се  
астао од Рајка и Маре, ударио је косом, низ коју се лако спустио ка источној страни брега.{S} Т 
у и расплетене косе, која јој је падала низ леђа — одиста и не личаше на обичну ни властеоску н 
 бојна мача изненади, и он пусти поглед низ мутну воду, као да тражаше јунака, кога самртно рањ 
узе, које се као крупан бисер скотрљаше низ образе.{S} Она их није крила, а оне, необрисане, си 
{S} Ходи са мном!</p> <p>Обојица сиђоше низ велике камене степенице, које се сјају на месечини. 
е суседне Богданове војводине с једне и низ пучину.{S} Орфанског Залива с друге стране.{S} Очим 
има не добацују.</p> <p>Зној им се цеди низ лице, а они не престају.</p> <p>— Јунаци, Бог с вам 
Мож’да су ђаури?{S} И он се брзо склони низ Марицу, бацивши преломљени мач.</p> <p>После неколи 
пске војске.{S} Треће се одељење спусти низ поток чрноменски поред <pb n="166" /> самог логора  
они не бејаху веселији.</p> <p>Силазећи низ степенице на кули, где оставише Угљешу са његовима  
ше чути.</p> <p>Лабуд се бејаше спустио низ брежуљак, и ношаше свога господара, летећи преко по 
ник на Бистрици; јужно се отвара поглед низа Струму све до њеног ушћа у широком Орфанском Залив 
 држао на коњу, који се лагано спушташе низа стрмен.{S} А кад сиђе доле између два брега наиђе  
говори Угљеша па, пошавши са деспотицом низа степенице, које се отворене увијаху око спољне стр 
есеља и безбројних прича, што се почеше низати крај логорског огња.</p> <p>Добри коњици, који с 
е тренутке наде и радости плати читавим низом сумњичења и суморности.{S} Готово се нико и не тр 
еда гусарима.</p> <p>— То није могућно! није истина! — одлучно рече Љубоје, а Тома чисто уплаше 
тво српске отпорне моћи са ових страна, није ли пред снажном одлуком и гвозденом вољом брата на 
 допадаше ни мало са отворености своје, није марио ни за Гојка, сазнавши да су они искрени приј 
ји је био бедем против османске навале, није тога живота нестало, и ако се знатно повукао у скр 
{S} Захваљујући великом поверењу твоме, није ми непознато стање, у коме се поједини делови српс 
ститих, — одговори Јелена.</p> <p>— Не, није тако.{S} Он је свргнут.</p> <p>— Знам.</p> <p>— И  
је донео — рече јој он — ноћас гласник, није мио, није добар, далеко је од добра.</p> <p>— Ипак 
ра за Драму.{S} Кад год је дотле дошао, није жалио такнути и до Драме, не толико ради господске 
 рече јој он — ноћас гласник, није мио, није добар, далеко је од добра.</p> <p>— Ипак не очајав 
а, видећи да се ђаури не надају нападу, није имао кад да иде до Јевренос-бега, који је са војск 
а ипак победисте.{S} Јунаци, напред!{S} Није то војска силног Матије Кантакузена, коју с муком  
цима.</p> <p>— Јунаци, смело напред!{S} Није то сила цара Синише, кога ипак победисте.{S} Јунац 
ица Љуба, па продужи: — Добра мајко!{S} Није једна суза канула у твојој кући због тог туђина, а 
и.</p> <pb n="57" /> <p>— Не, браћо!{S} Није толико ни до јела колико до дела.{S} А милостиње н 
на брзо настави:</p> <p>— Господару!{S} Није ноћас првина, да те пратим, кад у позно доба ноћно 
ујетнога живљења.{S} Ти ме бар знаш!{S} Није спокојство душе моје поремећено никаквим злобним г 
<p>Он је опет оћутао на њен поздрав.{S} Није је опазио.{S} Али је, предан гледању сјајне звезде 
 име ваше сменим са дужности његове.{S} Није хтео пристати, покушао је побуну.{S} Али, преухитр 
 кога се могло знати да ће пропасти.{S} Није му се вратио ни онда, кад је он био постигао трену 
а не оставља у врту ни један цветак.{S} Није се само дотакао онога — чега није могао.{S} Он је  
 шапутаху.</p> <p>— Неваљалац је он.{S} Није ни чудо — туђин је, па га и не боли срце за овим н 
Он је своју дужност савесно извршио.{S} Није био Србин али опет бејаше ваљан хришћанин.{S} Одли 
вуда је свуда становништво мешовито.{S} Није мали број оних, што су остали на своме дому, кад ј 
ве изненадно а неке и немило дирнуо.{S} Није им био непознат, јер је са Угљешом више пута долаз 
ву одржања српске превласти на југу.{S} Није ли он у борби противу Матије Кантакузена изишао ка 
рао устукнути као побеђен и прогнат?{S} Није ли се ваљало спремати за све случајности, које мог 
/p> <p>— Одавно — рече мало после Ана — није у нас постављена трпеза сиротињска.{S} Мож’да би м 
арица ненадно позвала.{S} Ипак - реци — није ништа страшно да би се светли деспот са својом сви 
 му живота.</p> <p>— Све јесте и опет — није.{S} Ал’ те очи!</p> <p>Ходаше собом горе и доле.</ 
 <p>Гојко га са свим разумеде.</p> <p>— Није тако, — додаде он. — Ти остаде пријатељ пријатељу  
на пође од руке до руке около.</p> <p>— Није наше вино тако.{S} Мало је боље, а ово је из Пловд 
 <p>— Хвала ти, господару.</p> <p>— Ал’ није то све.{S} Други је глас да је — Дренопоље пало!</ 
т нешто чује.</p> <p>Пљусак.</p> <p>Ал’ није киша са неба већ земље, киша, што је оба коњица го 
ћ?</p> <p>— У стару десницу!</p> <p>— А није ли она изнемогла?</p> <p>— Не!</p> <p>— И ја тако  
овори кратко:</p> <p>— Знам.</p> <p>— А није ли тамо и војвода Властоје?{S} Он је сада, свакако 
рода чисто оживе.</p> <p>Деспотица Љуба није ишла са ловцима само из обичаја да се увелича друш 
но казао шта мисли и смера.{S} Видосава није више наваљивала, па ни онда, кад се у Драму вратио 
срећнија, он веселији, а добра Видосава није одрицала својих услуга ради милих порука двају заљ 
p> <p>— Добра Видо!{S} Милост деспотова није захватила онога, који је ње највише заслужан.{S} Д 
љубав је освајала срце Љубојево, док га није потпуно освојила.{S} Али то није нико знао, јер је 
к.{S} Није се само дотакао онога — чега није могао.{S} Он је имао очи за лепоту и воље за ужива 
 још више зачуди, а кад му она рече, да није родом из Жегљигова већ далеко с мора и да је много 
у се бринути, да ти и делом докажем, да није нестало у мени снаге ни издржљивости.{S} Заборави  
занео се очима питајући звезде тако, да није чуо, кад се женска једна прилика успела уз стрмени 
 <p>Гојку бејаше све јасно.</p> <p>— Да није — рече радосно Јелени — то онај витез?</p> <p>— Он 
же, пребледе, и брзо упита:</p> <p>— Да није —</p> <p>— Отац твој —</p> <p>— Отац?</p> <p>— Умр 
ј је било тешко, али је ипак увидела да није без заштите, и ако је Гојко далеко.</p> <p>Кад је  
ас људске питомости и срца, које зна да није вечито.{S} То бејаше рика рањенога тигра или уздах 
—питаше он отварајући.</p> <p>— Како да није?{S} Нисам му дао ни зевнути.{S} Да се само мало од 
наге — јер нема благослова!{S} А мож’да није више ни жив?{S} Потуца се од немила до недрага.{S} 
ског деспота и његове војске.{S} Никада није старац тако појао, никада се није тако дубоко душо 
иховог.{S} Али не заборавите, да победа није увек на страни јачега.{S} Она се још радије креће, 
.{S} Иде, ал’ куда?</p> <p>Да Византија није тако јадна, тамо би му било понајпре места.{S} Али 
ије било куће баштиничке и сеоске, која није послала бар по једног војника, а из многих се кућа 
ш доста крепке природе, у дивљини, која није ни без својих особитих чари, Мари срце закуца брже 
/p> <p>Ни страшан глас о паду Дренопоља није зауставио напредовање тих градова ни развијање жив 
ини, и старим и младим.</p> <p>Ана сама није могла ићи, али је настала да спреме за ловачки пох 
.</p> <p>Ни Видосави а још мање другима није била тајна, да од доласка Томина чешће долазе њему 
и је. — Заборави ову пошалицу моју, она није за те ни била.{S} А ја ћу се бринути, да ти и дело 
.</p> <p>Међу тим ни сам Тома Теологита није био слеп према сјају Мариних врлина, и ако његове  
ћи са велике гомиле оно оздо, које киша није много овлажила, па устаде и упути се на поље, одак 
номад у лову доживео а особито сад, кад није ни Гојко ту.{S} Али је дошло време кад Рајко мора  
 од Богданових стегоноша.</p> <p>— Тебе није требало ни повести! — љутито одговори Богдан.</p>  
о, — осмехну се Вукашин — код таке љубе није тешко Угљеши бити велики!</p> <milestone unit="*"  
е у последње доба нема, бојећи се да је није што и у чему несвесно увредио.</p> <p>То је души А 
арајући се пријатељски.</p> <p>Властоје није у мирно доба ни имао другог задатка.{S} Тако је же 
егова војводина може трајати само докле није сама — без наших држава.</p> <p>— Њих ћемо и позва 
е запазио — а то је давно било — она ме није изневеравала.{S} Бивала је све сјајнија.{S} Пред н 
} Тада је к њему дошао и Рајко али Томе није ту застао.</p> <p>У чешћим бојевима, које је дотле 
е, у насталој озбиљности, да свему томе није ни мало прилике.</p> <p>Возари стадоше пред млин и 
икада није старац тако појао, никада се није тако дубоко душом посветио у молби Господу, нити ј 
о причао Рајко.</p> <p>Међу тим Тома се није више враћао Кантакузену, за кога се могло знати да 
 добри поочим пао у постељу, са које се није више +ни дигао.</p> <p>Кршила сам руке, клечала, п 
гах о њима дознати, а већ у Галипоље се није више могло ни одлазити.</p> <p>Рајко је за време п 
ивао, друге избегавао.</p> <p>О њему се није првих дана говорило, и ако је његов долазак све из 
а га је коњаник затекао још у млину, те није морао ићи манастиру, — говораше Видосава Мари. — Т 
споте?{S} Опрости, али ја мислим, да те није тежак државни посао позвао ноћас овде.{S} Зато дођ 
а би ваљало смаћи, — рече он — али наше није да бијемо из заседе.{S} То је <pb n="88" /> његово 
.{S} Ташта одважног и разборитог Угљеше није имала места да страхује за се ни после смрти свога 
и састанак с Рајком, коме се никад више није надала, и с Исаијом, кога је једва била и запамтил 
олетном цару византиском Јовану V.{S} И није се кајао за то.{S} Кантакузен је свршио свој живот 
p> <p>У то доба у Драми, где нико други није знао нити је могао слутити шта се код Пловдина дог 
.{S} Јесу храбри, јесу многобројни, али није среће у њих.{S} Ја ћу вам бити на услузи.{S} Послу 
ца, слабих жена и невине дечице!{S} Али није, хвала Богу, дуго тако трајало.{S} Пре него што је 
адаче и у опште на сумњиве људе.{S} Али није заборавио и да им тачно означи места, до којих ће  
 своје пуне кесе блага.</p> <p>Али Томи није било свеједно.{S} Највећа му је погибао сада грози 
дана изиђе овамо на летовање.{S} Ако ти није зазорно, пођи са мном до оне јеле, па ме причекај  
акидашњем послу.{S} Али у души Гојковој није било мира.{S} Без поговора послушан покојном ћесар 
љим очима, све немирнијом душом, па јој није ни одговорио.</p> <p>— Господару!{S} Деспоте! поно 
ад желео само освете, а знао је, да њој није још време.</p> <p>Тако је на путу провео добра два 
тво.{S} Он је сина свога ослепио.{S} Он није достојан да гине за свету мисао!</p> <p>— Моји син 
е крајевима један још господар, коме он није служио.{S} А тај је господар силан, крепак и млад. 
ао.{S} Сад ће настати војна, за коју он није у ствари никад марио.{S} Тешко би у њу ступио, и д 
 Господару! огласила се жена.</p> <p>Он није чуо, гледао је звезду, све живљим очима, све немир 
 Божјем и као што треба већ онако, како није вредно било.</p> <p>— Слава нашем господару, што н 
сумње љутит, што му се жеља ни у колико није остварила.</p> <p>Ја сам помоћу једнога путника, п 
ка.</p> <pb n="111" /> <p>Сад више нико није сумњао о ратовању.{S} Гласници су летели из Жегљиг 
ад сам ја била у Водену.{S} Али му нико није знао казати шта је у истини, те је отишао и он нез 
ез у већим државним делима.</p> <p>Нико није знао, шта је Момчила навело да се придружи са свој 
ветовању.</p> <p>Изишавши с већа, Рајко није при слабој месечевој светлости ни могао опазити не 
се уз Момчила као син уз оца, јер Рајко није свога оца ии запамтио. <pb n="36" /></p> <p>Послед 
јницима и — учитељу своме.</p> <p>Рајко није запамтио ни име тога необичног друга његовога стри 
 супарништво у љубави, уверење да Гојко није без кривице и свикнутост да се воља старијега без  
 мајци, која је рано умрла и коју Гојко није ни запамтио.</p> <p>Тако је Гојко дочекао вече.</p 
 бућнем у неку воду.{S} Кад тамо, а оно није то обична вода већ неко море, по њему свуда сама п 
} Мара се охрабри:</p> <p>— Велможо, то није лепо, да се витез користи случајем и шали —</p> <p 
 мора да одболује снове младости.{S} То није ни мене мимоишло.{S} Али, хвала Богу, дође тренута 
и, па да га преда гусарима.</p> <p>— То није могућно! није истина! — одлучно рече Љубоје, а Том 
ина се њих обратише Исаији.</p> <p>— То није било тако давно.{S} Тек је шеснаеста година наступ 
 теби за се не казах ни толико.{S} А то није право.</p> <p>Гојко се необично обрадова таком њен 
док га није потпуно освојила.{S} Али то није нико знао, јер је Љубоје и самог себе обмањивао ув 
, са Балшићима у родбинској вези али то није довољно да бисмо се могли на њих поуздати.</p> <pb 
има! — додадоше неки.</p> <p>— Па ни то није све, —- настави Гојко.— Краљев зет Ђурђе Балшић, к 
 своме заповедничком месту.{S} То место није моје ил’ твоје ил’ његово — оно је својина среће и 
ој била још већа.{S} Корео је себе, што није онда одлучно стао на страну Гојкову.{S} Пребацивао 
.{S} Ми пријатељски разговарамо.{S} Зар није?</p> <p>— Тако је.{S} Мене је тај његов поглед, ка 
своје нећу положити пред горима.{S} Цар није био подобан да одржи велико наслеђе.{S} Неко је мо 
</p> <p>Тешке су биле прилике, ал’ опет није било нестало и последње наде.{S} Уједињеној снази  
јко је пак вазда био раздраган, и да му није извесна смрт честитога родитеља мутила душу, на не 
и је синоћ Угљеша дошао неопажен, те му није могла ни једног корака прићи у сусрет.{S} Он је би 
лио, да га не ваља вређати зато, што му није ни у ком случају ни мало на путу.{S} Ани се привид 
те трњем и невољама.{S} Таком се животу није радовала, и само смеона и издржљива њена природа м 
p>Гонилац ни толико.</p> <p>Али бегунцу није така трка прва Гонилац само њих и зна.</p> <pb n=" 
, шта губи, буде ли стигнут.{S} Гониоцу није тајна, шта бегунац добија, ако умакне.</p> <p>Бегу 
н бисер скотрљаше низ образе.{S} Она их није крила, а оне, необрисане, сијаху као најлепши урес 
е, да ће бити бурне ноћи, али се старац није плашио.{S} Погледао је, с које се стране гомилају  
м га одбио, уверавајући га, да томе још није време.{S} Онда ми рече, да те замолим, да наредиш, 
упанима, који вођаху своје жупе.</p> <p>Није било куће баштиничке и сеоске, која није послала б 
бље уђу у стан српски неопажени.</p> <p>Није дуго трајало то утицање, јер се турска војска, јед 
ли сагорели у пламену њиховога дома.{S} Никад и ништа не могах о њима дознати, а већ у Галипоље 
, буде покајао.</p> <pb n="183" /> <p>— Никад! — понови Гојко.</p> <p>— У мучионицу, на коло, н 
стави моћнога пророка Алахова.</p> <p>— Никад! — бејаше лаган али одлучан одговор.</p> <p>— Каж 
/p> <p>— Хвала вам, велможо !{S} Али ја никад не мишљах, да је Гојко невера.{S} Волела бих, да  
неких непроходних урвина, куда она пије никад у веку прошла, гледала је у мислима провалију, ис 
дном испаду грчке војске.{S} Од тада се никад више не сретосмо.</p> <p>— Он је скоро умро, — ла 
ло лако може да дође са оне, од које се никад нисам надао !{S} Тешка је неизвесност притисла ду 
> <p>Ненадни састанак с Рајком, коме се никад више није надала, и с Исаијом, кога је једва била 
ћи у помоћи?</p> <p>— Не могаше, јер се никад од тада не сретосмо у животу.</p> <p>Гојко заусти 
настати војна, за коју он није у ствари никад марио.{S} Тешко би у њу ступио, и да је остао у ч 
ари је Војихна и очи склопио, не хотећи никад изрично признати зависност Драме од Сера.{S} Али  
 бар она жива.{S} Робом икад ал’ гробом никад!{S} За њега сам слутио да је под земљом, Бог му д 
о.{S} Али он не треба да стигне у Драму никад.{S} Разумеш ли!</p> <p>— Потпуно!</p> <p>— Можеш  
јске.{S} Никада није старац тако појао, никада се није тако дубоко душом посветио у молби Госпо 
ута српског деспота и његове војске.{S} Никада није старац тако појао, никада се није тако дубо 
а је са њим.{S} Јелену пак не очекиваше никада.</p> <p>Његове се мисли заустављаху на новом пре 
је <pb n="88" /> његово.{S} А на нас он никада неће отворено и витешки напасти.</p> <p>— И сам  
Али светињу њенога спокојства не наруши никаква жеља за сјајем и блеском сујетнога живљења.{S}  
толико отпорне снаге прикупљено, да нас никакви догађаји не могу изненадити, а дође пад Дренопо 
S} Није спокојство душе моје поремећено никаквим злобним гласом, који би осумњичио моје пријате 
 небу његове среће не би било, мишљаше, никаквог облачка.</p> <p>На скоро после његовог доласка 
г времена Рајко рече:</p> <p>— Из Драме никаквог гласа?</p> <p>— Стигао је гласник деспоту.{S}  
/p> <p>— Проклетник!{S} Он не сме стићи никаквом циљу више.</p> <p>— Он одјезди да спреми нове  
и, коју је до мало пре имао.{S} Овако — никако.</p> <p>Он овде више неће остати.{S} Иде, ал’ ку 
погибији Рајковој.{S} А кад виде, да га никако нема, Тома слућаше несрећу.</p> <p>Устаде, забра 
е тврдим сном.</p> <p>Силној киши, која никако не престајаше, одупираше се само једна ватра гот 
ма грла радосним клицањем, које се више никако и не прекидаше, па ни онда, кад се Љубоје зауста 
сова да смо доцније стигли, он се не би никако ни могао извршити.</p> <p>— Како? — питаше зачуђ 
несењачке проповеди противу некрста.{S} Нико га тако неће <pb n="10" /> схватити.{S} Ја у миру  
овде ? — упита Мара дворанина.</p> <p>— Нико.{S} Само се по мало одржава као свратиште господе, 
} Дошао сад, кад се војска слеже, да га нико у овом метежу не опази.{S} Нешто тражи, питам га с 
ити с нашом снагом.{S} Овим се витезима нико одупрети не може.{S} А кад се после победе вратимо 
има великих заслуга за наш дом.{S} Овде нико ништа не сме за сад о томе знати, да не би глас до 
вдина....</p> <p>У то доба у Драми, где нико други није знао нити је могао слутити шта се код П 
а није потпуно освојила.{S} Али то није нико знао, јер је Љубоје и самог себе обмањивао уверава 
ом сумњичења и суморности.{S} Готово се нико и не труђаше, да се покаже веселији, но што је у с 
е да су чак од Пловдина, али ништа више нико не сазна.</p> <p>Поклисари доиста бејаху од Пловди 
 Турака.</p> <pb n="111" /> <p>Сад више нико није сумњао о ратовању.{S} Гласници су летели из Ж 
, пролазећи туда, поздравише ловце, али нико не устаде да разгледа лов.{S} Чињаше им се, у наст 
ди су људи веровали, да Душанову војску нико <pb n="104" /> не може победити, па су радо у њу с 
а — кад сам ја била у Водену.{S} Али му нико није знао казати шта је у истини, те је отишао и о 
ноги од људи били поспали, а од женских нико будан не бејаше.{S} Само она очекиваше свога госпо 
о витез у већим државним делима.</p> <p>Нико није знао, шта је Момчила навело да се придружи са 
за чадор војводе Гојка из Драме.</p> <p>Нико га не знаде по мраку право упутити, и он луташе и  
брадовало је све и свакога у граду, ал' никога више од онога, који је у души највише патио — од 
 Викаћу, зваћу у помоћ —</p> <p>— Нигде никога у близини нема.{S} Слушајте!</p> <pb n="54" /> < 
ворила?</p> <p>— Хвала Богу и не бејаше никога за тамновање, дете моје, кад издахну твој отац.{ 
азио у Драму и ишао даље, али не бејаше никога, који се у почетку обрадовао његовом доласку.</p 
ема војну у савезу са Балшићем а против Николе Алтомановића.</p> <p>— То је стара мржња ! — реч 
м му Ђурђем Балшићем стајало према сили Николе Алтомановића, а друго, што је Скопље означио за  
здан стуб за извођење наших мисли.{S} С Николом Алтомановићем, моћним господаром ужичким, ја са 
аљеве војске, коју је краљ био повео на Николу Алтомановића.{S} Баш кад је Марко мислио поћи ов 
 је дужност.</p> <p>— Онда, бар за сад, никоме ни речи.</p> <p>У том приђоше ка ватри.</p> <p>О 
це моја! тешко јекну неко. — Више нећеш никоме пребацивати витешке белеге камене!</p> <p>— Још  
опрости!</p> <p>— Господару мој!{S} Не, нисам то мислила, нити сам то на теби опазила.{S} Али ј 
— Велможо! ја —</p> <p>— Не, кнегињице, нисам велможа, већ роб, роб свога срца и — твоје милост 
ети се Скопљанин.</p> <p>— Па да видиш, нисам баш ни рђав, јер, Богу хвала, таких у нас и нема. 
 онда бих био сигуран, да <pb n="87" /> нисам ништа пропустио, што ми је у дужности било.{S} А  
у у ту одају неки непознати ми људи.{S} Нисам их ни опазила.{S} Они ме ухватише, затворише уста 
звуче, не знам ни ја, па ме испусти.{S} Нисам дуго летео озго, па бућнем у неку воду.{S} Кад та 
н отварајући.</p> <p>— Како да није?{S} Нисам му дао ни зевнути.{S} Да се само мало одоцних, Бо 
ојко, — одговори Љубоје одмах.</p> <p>— Нисам, — рече Гојко. — Где ми је оружје, где су знаци м 
а текну у срце, а Тома додаде:</p> <p>— Нисам се надао —</p> <p>— Ја јесам, слутио сам и наслут 
тарац, па се обрати убијеноме:</p> <p>— Нисам мислио, да тако брзо свршиш, неваљалче!{S} Али за 
 Учинио сам по жељи властеле, а знам да нисам ни вашу вољу прекршио, — рече им благо Угљеша. —  
мским крајем готово неограничено.{S} Ја нисам имао ни потребе ни разлога да своју превласт исти 
е!{S} Ако си ти Богме без тога пошао ја нисам.{S} Незгодно ми је сад ићи чак до чадора нашег, а 
S} А ти си, мож’да, опазила оно, што ја нисам.{S} Опазила си, мож’да, да ми нестаје звучних ал’ 
аше.</p> <p>— До пре неколико тренутака нисам знао, да ћу бити путник.{S} Узвишена ћесарица ми  
рог оца, јер мајке, тужна, ни запамтила нисам.{S} Галипоље су Турци освојили, попалили, порушил 
/></p> <p>— Много сам сумњао, али ништа нисам могао поуздано разабрати.{S} Тома је, вели, био л 
о може да дође са оне, од које се никад нисам надао !{S} Тешка је неизвесност притисла душу мој 
 запита Рајко.</p> <p>— Да.</p> <p>— То нисам знао, — рече Рајко.</p> <p>- Ни ми, — додадоше ос 
 више страдала да јој у часовима сумора ниси ти била успешни видар непомућеном ведрином душе св 
во јунаштво и његову племенитост, па се ниси одмицао од постеље његове.{S} Ти се побрини, да се 
ула у твојој кући због тог туђина, а ти ниси ни знала.{S} Наша мила Мара—</p> <p>— Шта?{S} Мара 
од грлом, и руком зграби, трже и откиде ниску крупног бисера, који јој је био под вратом а испо 
ат ми заложисмо.{S} После свега тога ми нисмо могли друкчије поступати до онако, како смо и учи 
ат Срацимир, плахе али витешке природе, нису више Балшићи ни у колико поуздан стуб за извођење  
, кад се војска победоносно враћала.{S} Нису смели говорити што су мислили, али се ипак знало,  
 је било честитих јунака али људи, који нису имали ни куће ни кућишта.{S} Они једва памте, који 
краљу, да наши скиптри и црвени сандали нису без прекора. —</p> <p>— То нећу — грмну Вукашин.</ 
ш, јад те не знао, да оно нит’ је кућа, нит’ је у њој људи, где гусле не гуде!{S} Ако си ти Бог 
овољно додаде:</p> <p>— Не рекох ли?{S} Нит’ ме ко добаци а камо ли пребаци!</p> <p>Приђоше дру 
 Та зар не знаш, јад те не знао, да оно нит’ је кућа, нит’ је у њој људи, где гусле не гуде!{S} 
мир душе, кад нити постиш ко што треба, нити што приложи цркви? — насмејаше му се многи.</p> <p 
Господару мој!{S} Не, нисам то мислила, нити сам то на теби опазила.{S} Али јесам нешто видела, 
ела уз стрмените степенице високе куле, нити је осетио, када му се приближила.</p> <p>— Господа 
, ал’ не престајаше бити и даље војник, нити напушташе своје часно место у редовима коњице десп 
и, шта је и како је Тома о себи мислио, нити је лако било завирити у његову душу и мисли па про 
 дубоко душом посветио у молби Господу, нити је икада јаче осећао свети позив свој, да буде тум 
>Тома Теологита још се не надаше Гојку, нити знађаше шта је са њим.{S} Јелену пак не очекиваше  
срце му закуца брже.</p> <p>Ни одговора нити каквог знака.</p> <p>Он поћута и ослушну.</p> <p>Н 
кад се ти поче бринути за мир душе, кад нити постиш ко што треба, нити што приложи цркви? — нас 
них врлина, и ако његове мисли не идоше нити+ могаху ићи тако далеко као сањалачке жудње Љубоје 
у Богу, кунем се, да другог греха немам нити ћу имати до само те зависти!</p> <p>— Ждрале, поно 
 доба у Драми, где нико други није знао нити је могао слутити шта се код Пловдина догађа, угаси 
ребељановић и Вук Бранковић, не мишљаху нити се надаху, да би у господарима јужних крајева, бра 
.</p> <p>У души и сећању његовом лагано ницаху једна по једна успомена.{S} Прво се појави само  
ју да се са твојим коњем не може мерити ничији у брзини и издржљивости.{S} Ти ћеш, дакле, бити  
оћас снио немиле снове!</p> <p>— Ништа, ништа, чика Благоје.{S} Кажи сан, па ако ти не раскујем 
у ратници камена с рамена.</p> <p>— Ха, ништа је то, брате са приморја.{S} Тебе је жарко сунце  
рац. — А шта ће? питаш.{S} Твоју главу, ништа мање.{S} Од јуче скота поганог вребам.{S} Дошао с 
д сам ноћас снио немиле снове!</p> <p>— Ништа, ништа, чика Благоје.{S} Кажи сан, па ако ти не р 
 о томе отац Гојков, Властоје?</p> <p>— Ништа! -— рече Видосава.</p> <p>— Добро! — рече Исаија, 
 песме могло мало и приговорити.{S} Ал’ ништа зато, певај!</p> <p>Певач се поклони, а кад они п 
 ненадно позвала.{S} Ипак - реци — није ништа страшно да би се светли деспот са својом свитом м 
Или још боље: не мора Лала-Шахин о томе ништа ни знати.{S} Ми ћемо свршити посао срећно и раниј 
 што јој о сјају своје звезде не могаше ништа рећи.{S} Она је слушала само његове речи и њима с 
ели у пламену њиховога дома.{S} Никад и ништа не могах о њима дознати, а већ у Галипоље се није 
дан пут чуше да су чак од Пловдина, али ништа више нико не сазна.</p> <p>Поклисари доиста бејах 
="37" /></p> <p>— Много сам сумњао, али ништа нисам могао поуздано разабрати.{S} Тома је, вели, 
м, и рече:</p> <p>— Сумњиво!</p> <p>Али ништа даље не уради, савладан неким чудноватим осећајим 
душу.</p> <p>„Јелена, кћери моја!{S} Ми ништа више немамо, јер моја тековина, ено погледај, пла 
 више не разликујем у мојој деспотовини ништа друго, до само верне поданике.{S} Сутра, прекосут 
бих био сигуран, да <pb n="87" /> нисам ништа пропустио, што ми је у дужности било.{S} А овако  
еликих заслуга за наш дом.{S} Овде нико ништа не сме за сад о томе знати, да не би глас допро д 
p> <p>Он поћута и ослушну.</p> <p>Не чу ништа.{S} Хтеде се опет спустити, ал’ му се учини да чу 
јер сад виде, да је мекша, много мекша, но што је мислила...</p> <p>Деспотица Љуба приђе ка њим 
 Ми ћемо свршити посао срећно и раније, но што он и помишља.{S} А слава биће твоја!</p> <p>То п 
.{S} Савез туђих владара распао се пре, но што је ишта могао и предузети.{S} Ми смо остављени с 
змишљао вазда а у последње доба и више, но што његовој млађаној плаховитости приличи.</p> <p>Ра 
 његовом озбиљном изгледу, много лепше, но што неки мисле.{S} Па хајде да и вама што отпевам!</ 
ко и не труђаше, да се покаже веселији, но што је у ствари био.</p> <p>У таком се расположењу и 
ти поздраве по облацима, ветру, уздаху, но лакој тици, сунцу и светлим зрацима његовим!</p> <p> 
жа моме месту рођења и првога детињства но што је место, на коме смо сада.{S} Ја сам из Галипољ 
оћ, јер разуме војну <pb n="17" /> боље но и сам законик.{S} Он је ваљан синовац ненадмашнога в 
ој доброј мајци.{S} Он је њу примио пре но што је могла чути црне гласе са тужног разбојишта.</ 
га је очекивао, па га је одмах, још пре но што га је Тома могао поздравити као свога владара, д 
ша, кад не би било људских грехова више но што има врлина, сви би се ти стекли с нама у једну з 
 се и не узима у руке са другом намером но да нас забави, а последња забава, коју нам може дати 
е био моме поочиму више саветник у миру но помагач у рату...</p> <p>Те ноћи, кад сам била сама  
.{S} Боље је, велим, да се делови спасу но да све за љубав целине иде у пропаст.</p> <p>— Видиш 
бији од њих свих скупа.{S} Сад се јавља нов непријатељ.{S} Ми нећемо одступити пред њим, као шт 
дамо, како на очи наше расте нова сила, нова снага дивљих Азијата, Турака. <pb n="16" /></p> <p 
тиже врхунац свој.</p> <p>Али сад наста нова невоља.{S} У густо сабијеним редовима многи падоше 
<p>— Али он одлази да смишља и извршује нова недела.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Одјури да тражи нов 
 смо да гледамо, како на очи наше расте нова сила, нова снага дивљих Азијата, Турака. <pb n="16 
 брзо иде своме крају.{S} Три цара, три нова њена владара не осећају дужности своје.</p> <pb n= 
он паде под ноге турској коњици, која с нова придолажаше.</p> <p>— Витезови, најбољи јунак изди 
тала, растерана јаким ветром, који се с нова подиже, са три стране непријатељ приђе српском лог 
амо кад су изнели главу.{S} Што се тиче новаца, они су већ у напред довољно добили од Анђела, к 
, разносећи далеко на све стране логора нове наде у срећан свршетак.</p> <pb n="171" /> <p>Турц 
 сазва ратничко веће на коме одређиваше нове дужности војводама и издаваше налоге за претходну  
</p> <p>— Шта?</p> <p>— Одјури да тражи нове жртве, нову Јелену, Рајка —</p> <p>— Проклетник!{S 
иљу више.</p> <p>— Он одјезди да спреми нове замке нама-</p> <p>— У њих треба њега ухватити.</p 
 се сјај моје звезде претапа у светлост нове звезде нових завојевача.{S} Знам —</p> <p>Деспотиц 
 иза облака.</p> <p>— Тако се вама рађа нови живот! — додаде Видосава.</p> </div> <div type="ch 
 за њима, и за часак се у пољу забелеше нови лепи чадори Љубојеве војске.</p> <p>Логорске ватре 
итак зоре.{S} За све остало, што иде уз нови положај твој, ја ћу се бринути.</p> <p>Тома Теолог 
lestone unit="*" /> <p>За то је време и нови заповедник драмске војске Тома Теологита успео да  
спот !</p> <p>— Алах, ил-Алах ! — рикну нови талас турске силе и сломи се на деспота и његов од 
ано, да је ова црквица управо метропола новије драмске цркве.{S} До црквице је била капела са ј 
м и знањем.</p> <p>Веће весело прими ту новину, а кад Гојко одушевљеним речима понови Угљеши, к 
ази српској не би још била страшна сила нових завојевача Турака, за које се већ видело да се ст 
е звезде претапа у светлост нове звезде нових завојевача.{S} Знам —</p> <p>Деспотица писну:</p> 
великом пророку Алаховом ваља придобити нових слугу.</p> <p>— И то ће бити.{S} Лала-Шахин жели  
} Ваља штедети и сувише источену крв за ново бојиште, на коме ћемо бити — рекох ти једном — или 
 драмске области доста је учинио, да се ново стање без поговора прими, јер се свима <pb n="47"  
 свих гледалаца.{S} А кад је хтео да по ново куша судбину, Мара се одлучи да и она своју срећу  
устаде и упути се на поље, одакле је по ново чуо глас.</p> <p>— Помози Бог! — поздрави дошљак с 
драмском заповеднику Томи, у коме је по ново синула мисао да су бољи и Турци него српска превла 
 за часак повуче у самоћу, помоли се по ново Богу, па уздахну а преко памети јој прелетаху најл 
 тако неколико тренутака, замисли се по ново, па опет рече:</p> <p>— Она!</p> <p>И он се јако с 
добише обилате накнаде.{S} И он поче по ново веровати у тиху срећу скромнога али пуног благосло 
 <p>— Мислим, Богме!</p> <p>Наложише по ново ватру, па ћутаху.{S} А кад штогод особито у памети 
рно, па се и преплашено становништво по ново одало своме свакидашњем послу.{S} Али у души Гојко 
ино злочинство и према Јелени, плану по ново и одлучи да учини своје још пре поласка целе војск 
весност послова у Драми, која је добила новог господара, па је страховао и за своју љубав.{S} Ч 
нама у једну заједницу противу страшног новог непријатеља свих нас.{S} Па кад бисмо се ослободи 
а налазио да ће ту бити и какве заслуге новог заповедника драмске војске Томе Теологите.{S} А и 
опољских становника знали, да су добили новог заповедника.</p> <p>За Гојком су сви жалили, али  
, старој омрази даје маха, кад треба на новој мисли радити.{S} Ваља штедети и сувише источену к 
.</p> <p>Његове се мисли заустављаху на новом предузећу.{S} Сам, у неосветљеној одаји својој, с 
} Ја ћу први одлучно укрстити оружје са новом силом турских завојевача.{S} Па или ћемо ја и мој 
p> <p>И добри мрков грабљаше напред под новом опоменом на дужност његову.</p> <p>Киша је већ по 
проредили, поново се окупе око краља, и новом снагом дају отпора.</p> <p>Ал’ турска војска боље 
ске Маре.{S} Само су избегавали говор о новом заповеднику драмске војске, Томи Теологити. <pb n 
а?</p> <p>— Одјури да тражи нове жртве, нову Јелену, Рајка —</p> <p>— Проклетник!{S} Он не сме  
роди лепог летњег дана, очекиваше своју нову, још му непознату, познаницу, која се на скоро вра 
вица монаха Исаије!</p> <p>Рајку клецну нога, срце му убрза, крв јурну У образе, и он, не могућ 
.</p> <p>Стари се монах једва држаше на ногама од силног и тешког изненађења.</p> <p>— Добро је 
} Они јечаху и довикиваху, да су сви на ногама, да сви знају за невољу и да се сви сложно одупи 
<p>Онај се, мало љутит, крете и подвати ногама земљу, а дружина га радосно поздрави.</p> <p>— М 
ве, на што наиђу, ударајући и убијајући ногама, док и сами не падну под теретом задобијених уда 
ми више нећеш требати!{S} Ево, ово, што ногама газим, без сумње је мач каквог погинулог витеза. 
рени толиком живошћу, те немирно копаху ногама и рзаху.</p> <p>Али тај живот прекрати бура, кој 
одгурну се рукама и у врту се дочека на ноге, клецнувши.{S} Тако постоја неко време, па се лага 
на.</p> <p>— Оружје!</p> <p>— Јунаци на ноге!</p> <p>— Азијати!</p> <p>— Издаја!</p> <p>— Коња! 
кине, ал’ га снага издаде и он паде под ноге турској коњици, која с нова придолажаше.</p> <p>—  
, па му својим каницама везиваше руке и ноге.</p> <p>— Шта је то ? ко је то доле? — питаше брзо 
 ратника па тужно вришти, а за тим копа ногом и хрже, не би ли пробудио доброга господара.</p>  
повести, узвишени деспоте.{S} Не бих се ногом макао из ових тврдих зидина, кад не бих веровао у 
p>Верни се коњиц чисто освежи, и копаше ногом, као да би хтео одговорити своме господару.</p> < 
 већ ред на мене.{S} Још сутра ћу стати ногом змији на главу! — значајно рече Рајко.</p> <p>-—  
старца, који врдну мало у страну, те га нож дохвати по -одећи.{S} Старац зграби нападача за рук 
домове верних!{S} Исекли су, што је под нож пало, а што се спасло у ноћној тмини, изнело је сам 
ше и она двојица, а један од њих извуче нож.{S} Трећи говораше Ани нешто брзо грчки али тако по 
раби нападача за руку, па му вешто изби нож.{S} Тада се дохватише у коштац, а старац, притежући 
 Ту је зликовац! — рече старац и извади нож, па корачи напред.</p> <p>— Ха, нећеш умаћи! — јетк 
 лагано устаде, и, држећи у десној руци нож, приђе, мало погнут, на један корак до Рајка, испра 
{S} Искочи из вреже, држећи у руци свој нож, који му старац заборави узети, кад га је везао.{S} 
итежући га рукама, држаше у једној свој нож.</p> <p>— Нећу, да те убијем одмах, већ да те мучим 
ећ изгубљеним сјајем.{S} Стеже десницом нож, и пре, него што преплашени Турци могаху и помислит 
у је подигла према ономе, што држаше го нож.{S} Мара клече до Ане и склопљеним рукама мољаше ра 
га и крста! — викну он и пружи Гојку го нож.</p> <p>Гојкове очи севнуше поново већ изгубљеним с 
а удари са стране у десна ребра.</p> <p>Нож сину, нешто закркља, нападач паде на земљу, а нечиј 
 је везао.{S} Помоћу <pb n="129" /> тог ножа он је и пресекао на једном месту лагано канице, ко 
таше и даље по логору с оштрим копљем и ножем у руци и штитом о левом рамену.</p> <pb n="161" / 
 у мало не зевнух.{S} У невољи измахнем ножем, и прекратим целу ствар.</p> <p>Онај се не могаше 
удо, и не освртоше.</p> <p>Онај замахну ножем, а Мара раскиде огртач под грлом, и руком зграби, 
дан корак до Рајка, исправи се, измахну ножем у страну и замахну да Рајка удари са стране у дес 
се присети, пусти бегунца, брзо измахну ножем, па га забоде више од половине с десне стране у в 
ајима.</p> <p>Мара са руком на ловачком ножу одступи последњи корак до зида, Тома занесен учини 
е лелујала челенка и велико шарено перо нојево.{S} О бедрима му је висио широки палош са позлаћ 
{S} Добри Угљеша мој!{S} Војна је крвав носао, страшан и кобан.{S} А ти се ове војне не плашиш. 
јко и загрли Љубоја.</p> <p>— Ћефалијо, носи овај преломљен мач краљевом Марку и реци, да жртве 
ти.</p> <p>Зна ли бегунац, куда га сада носи већ у пола изнемогли дорин његов?{S} У почетку: да 
и за Српство.{S} Света десница, која те носила!{S} Вечан ти покој, јуначки краљу !</p> <p>Сузе  
 а оструге се изгубише у ребрима доброг носиоца.</p> <p>Куд јури гонилац?</p> <p>За убицом прве 
ајишницима, господарима над крајиштима, носише заповести да свак своје чете поведе.</p> <p>За з 
, да преко мореуза пређу у Галипоље.{S} Ноћ је била мркла и врло ветровита.{S} Омање су се лађе 
рас?</p> <p>— Ја сам је већ одредио.{S} Ноћ се спушта.</p> <pb n="68" /> <p>У тај се мах врата  
ша:</p> <p>— Истина је.{S} Нек мине ова ноћ, а кад сутра сунце гране наћи ће наше мисли у једно 
заче опште клање у свему простору, и да ноћ не крије непробојном црнином <pb n="170" /> свога п 
 ненадни гост...</p> <p>То бејаше тужна ноћ: звезда последњег витеза, који је с минулим јунацим 
звила је своја крила мирна и тиха летња ноћ.{S} За топлим даном наступила је хладовина, коју с  
nit="*" /> <p>Било је са свим доцне под ноћ кад ћефалија Рајко изиђе из двора Анина, где је био 
 дан!—додаде Вукашин.</p> <p>— Мож’да и ноћ! — заврши Угљеша.</p> <p>За неколико тренутака наст 
 на дворишту.{S} Да одгоне студен, коју ноћ са собом донесе, ловци су пили, а да даду одушке из 
ких ватара плану за час и осветли мрклу ноћ, а живот у логору поста још живљи.{S} Измешаше се с 
 стана, из средине се зачуше кроз бурну ноћ танки звуци убојних труба, које страховитом циком с 
ими свету веру нашу.{S} Он је одбио.{S} Ноћас ћемо употребити коло.{S} Оно ће помоћи.{S} Ходи с 
 Глас, који ми је донео — рече јој он — ноћас гласник, није мио, није добар, далеко је од добра 
— Баш ће му тако и бити.{S} Ал’ њега за ноћас ваља у подрум бацити — одговори старац. — То ћу и 
зо настави:</p> <p>— Господару!{S} Није ноћас првина, да те пратим, кад у позно доба ноћно пође 
, невесео — вели један од њих — кад сам ноћас снио немиле снове!</p> <p>— Ништа, ништа, чика Бл 
, да те није тежак државни посао позвао ноћас овде.{S} Зато дођох.</p> <p>Он је значајно поглед 
м походу своме.</p> <p>— Ми ћемо се још ноћас овде одморити, па ћемо сутра поћи на Дренопоље, — 
а је одлука готова.</p> <p>Било је пола ноћи, кад се споредна мала градска врата с јужне стране 
јника.{S} На Галипоље нападоше око пола ноћи.{S} Браћо, страшно ли је морало бити, кад је обест 
 огласило подграђанима да је равно пола ноћи.{S} По оделу се мало може познати незнани ноћник,  
ова, и ако си за њих какве лепе и благе ноћи мислио, да ће се сви испунити док сване дан — онда 
Али је сад Јелени на један пут из мркле ноћи свануо сјајан и ведар сунчан дан.{S} И она се живо 
који се, како један говораше, још тужне ноћи у Галипољу прекино̑, једва изнесе душу до Свете Го 
небу.{S} Изгледало је, да ће бити бурне ноћи, али се старац није плашио.{S} Погледао је, с које 
е јаче распаљује...</p> <p>— Да страшне ноћи, да силне жалости! — уздисаше млади грчки певач, д 
"184" /> <p>У немој тишини благе јесење ноћи страховито се разлегаше клетва фанатичног дервиша. 
к у миру но помагач у рату...</p> <p>Те ноћи, кад сам била сама погружена крај мртвог поочима с 
азати свога имена, да знам ко ме у овој ноћи самца тако мило разговори? — упита старац војводу, 
гони ђавола.</p> <p>Бегунац ће у мрклој ноћи лако отићи с коњем у провалију, наићи на високе об 
елога Мора.</p> <p>У мирној и звезданој ноћи, кад месец посребри градске бедеме огледајући се у 
дио право у Крстопољ.</p> <p>По мрачној ноћи јездили су коњаници врло брзо.</p> <p>Сва тројица  
ма се вратио у Драму тога дана доцне по ноћи, па је, правећи се изненађен тим случајем, изаслао 
едовима многи падоше од братске руке, а ноћна тмина прими тако проливену крв на своју душу.</p> 
уга деспота и ћесара свога, тражи тајне ноћне састанке са оглашеним противником њиховим.</p> <p 
им једна му рука пружи кроз мален отвор ноћне стражаре киту поменка.{S} Он брзо узе, и руком ми 
рвене коже израђена обућа казује, да је ноћник велико лице у земљи.{S} Снажном, јуначном и здра 
} По оделу се мало може познати незнани ноћник, јер је тек у пола обучен и ако је, очевидно, то 
 првина, да те пратим, кад у позно доба ноћно пођеш из одаје своје сам, брижан.{S} Толико сам т 
 што је под нож пало, а што се спасло у ноћној тмини, изнело је само голу душу.{S} Па и то је г 
и се устремише једни на друге, па што у ноћној тмини даде коме Бог.</p> <p>У највећем окршају,  
еликој богатој одаји Угљешина двора.{S} Ноћну таму разгањају у соби велике воштане свеће, које  
ободе коња, и он као стрела полете кроз ноћну тмину.{S} Остали за њим.</p> <p>Наиђоше на чету в 
ка, и он у теби гледа спас!</p> <p>Кроз ноћну се тишину разлеже трубни знак један пут, два пут  
де своје на исток путем крстопољским, а ноћу, опет тамо окренут, очима мотри звезду једну, необ 
 кулу мотриљу.</p> <p>Чешће је и дању и ноћу излазио на ово место.{S} Губио је своје погледе пр 
Лабуд се бејаше спустио низ брежуљак, и ношаше свога господара, летећи преко поља ка главном пу 
в улази у крв залазећи све дубље у тело ношен крвним током, утицаше турска коњица са голим сабљ 
премаше, да се нападнутим нађе у помоћи ну све то поквари ненадна појава Гојкова.</p> <p>Напада 
окрете и Рајку, који је ишао за њим, ша’ну:</p> <p>— Синовица монаха Исаије!</p> <p>Рајку клецн 
оји напустише одмах Пловдин.{S} Сви они нуде покорност и данак.{S} А земља храброга <pb n="182" 
.{S} А погодбе су мира за њ повољне.{S} Нудимо обавезу да на његове земље нећемо нападати па ни 
раћали.</p> <p>Пловдински је заповедник нудио свој град Угљеши, ако дође и одагна Турке око њег 
ову силу, па не нађох онога што царству нудисмо ми.{S} И ми устасмо против њих.{S} Цар стаде уз 
овде оставих свој ловачки прибор, да за њ дођем баш кад треба!{S} Велможо, овде може бити свему 
ја сам и пошао.{S} А погодбе су мира за њ повољне.{S} Нудимо обавезу да на његове земље нећемо  
г.</p> <p>Ал’ мртви — Тома Теологита за њ више не хајаше!</p> </div> <div type="chapter" xml:id 
ној половини Угљешине деспотовине, а на њ је уздигнут највећи противник његов.</p> <p>Вреди ли  
етну на суво место.{S} За тим набаца на њ танког грања, бирајући са велике гомиле оно оздо, кој 
се довољно разабрати од утисака које на њ учини та женска.</p> <p>Сунце је нагињало западу, али 
 од врта, ухвати се за зид и лако се на њ попе.{S} Леже по њему, послуша мало, па се прекрете н 
ем.{S} Године и буре живота навалише на њ, те саломише некадашњу његову дурашност.{S} Ређе се к 
</p> <p>Један турски коњаник измахну на њ палошем, а старац га копљем скиде с коња, па и сам, п 
S} Бегунац је сишао с моста, гонилац на њ наишао.</p> <p>Међу њима је, дакле, само толико расто 
ним сусретом, заустави Лабуда, скочи са њ, грмну на зликовце, који већ окренуше, и прихвати <pb 
а раскравила, <pb n="143" /> па туга са ње отиче, а ја се журим да ти нејасним речима кажем што 
{S} Земља затутњи, суво лишће полеће са ње у висину, дружба кличе, и после неког времена витез  
деспотова није захватила онога, који је ње највише заслужан.{S} До Гојка, забаченог и заборавље 
е санак, дође грозница осећаја, а после ње — здрава душа, чисто срце, крепка воља.{S} Тако је б 
роз турски логор, доходили у Драму и из ње се враћали.</p> <p>Пловдински је заповедник нудио св 
{S} Сада је у њеном друштву — више ради ње — била и Мара.</p> <p>Врло вешти познавачи планине и 
атражи Мару, да и она с њима изиђе, али ње не бејаше.</p> <p>Она је међу тим у својој соби а на 
ј даје јачег сјаја она светла звезда до ње.{S} Ти то мож’да не видиш, ал’ је мојим очима јасно, 
валије настаје нижи део планине а преко ње се види далеко на југ.</p> <p>У близини се зачу рог. 
ад, кад је деспот отишао с војском, око ње је мирно и тихо, па се и она нешто изменила.{S} Пост 
5" /> <p>Јелена чу, па се сети да се то ње тиче.{S} Хтеде се окренути, ал’ јој у тај мах слуга  
не могаше ни речи проговорити.{S} Место ње говораху речитије топле сузе, што се из њених очију  
ричаше како стари свештеник разбира што ње у последње доба нема, бојећи се да је није што и у ч 
љеснувши рукама:</p> <p>— Крст и анђео! њега је однео нечастиви!</p> <p>И старац се прекрсти.</ 
екивала.{S} И зора је по кадшто затече, њега нема, ал’ и она не трене.{S} А кад је уморну савла 
окаже овај са катуна више Радовишта.{S} Њега је вила, кад још дете бејаше, у планини задојила,  
ја, грађански судија, Трилиса нашег.{S} Њега сам придао Војихни у помоћ, јер разуме војну <pb n 
у Сер.{S} Ја сам појмио његове речи.{S} Њега је нестало, отишао је тајанствено ко што је и доша 
и ме, да му ја судим.</p> <p>— Њему?{S} Њега ти вежи за ону исту врбу! — рече Рајко.</p> <p>— П 
<p>- Ни ми, — додадоше остали.</p> <p>— Њега више нема, по свој прилици.{S} Нестало га је, кад  
е повео реч о Томину уклањању.</p> <p>— Њега би ваљало смаћи, — рече он — али наше није да бије 
</p> <p>— Баш ће му тако и бити.{S} Ал’ њега за ноћас ваља у подрум бацити — одговори старац. — 
ћи, да победи, да њих саломи, уништи, а њега — помагача — да опет уздигне.</p> <p>Његова је одл 
амо она очекиваше свога господара.{S} А њега јоште нема.{S} Тако га је више пута очекивала.{S}  
и нове замке нама-</p> <p>— У њих треба њега ухватити.</p> <p>— И да непријатеља српског имена, 
.{S} Робом икад ал’ гробом никад!{S} За њега сам слутио да је под земљом, Бог му дао у рају нас 
често пута рударе да преко уговора и за њега раде.</p> <p>Последњих дана договоре се рудари и п 
рада и да му китом цвећа каже, да ће на њега непрестано мислити и њему се надати.</p> <p>Гојко  
искреним поштовањем пољуби у руку и она њега у чело — старој ћесарици заблисташе у очима сузе,  
творила је срце своје, да пусти тугу са њега, нека отече.{S} Испричала је све Видосави, и ова с 
p>Угљеша је ишао на коњу сам.{S} Испред њега јахала су два копљаника а по зади њега била је њег 
ољуби.{S} А кад виде, да је недалеко од њега нека женска прилика, коју у мраку не могаше боље з 
 око себе, претвори се у жар па опет од њега остаје само угљен и пепео....</p> <p>А то баш и ми 
е још нема.</p> <p>Они се кренуше и без њега, а оставише гласнике, који ће га обавестити о њихо 
.{S} Овај део не бејаше покривен.{S} Из њега се улазило у друга два дела, који су, покривени, с 
јводу Гојка, а Тому позва да се нађе уз њега — деспота -— својим саветом и знањем.</p> <p>Веће  
 њега јахала су два копљаника а по зади њега била је његова остала пратња, пред којом је био То 
— настави Гојко — не спремисмо ни њу ни њега.</p> <p>— Твој стриц, монах Исаија! — рече Рајко Ј 
 лова? — упита Тома Љубоја, седнувши до њега.</p> <p>— Слабо.</p> <p>— Ни ја не тражих — продуж 
о украшеном жераву деспот Угљеша, а око њега бејаху велики војвода Богдан, војвода Гојко и неко 
рад Угљеши, ако дође и одагна Турке око њега.{S} А та баш понуда не бејаше по вољи драмском зап 
е жедни коњиц дохватио воду, кад се око њега и његовог господара стадоше укрштати стреле.{S} Је 
/p> <p>Копљаници и народ слегоше се око њега, а он високо диже одвијени лист па стаде читати Уг 
> <p>— Рекох, ко је, — одговараше место њега старац. — А шта ће? питаш.{S} Твоју главу, ништа м 
је то?</p> <p>Одговора нема.{S} У место њега он чу неке ускорене кораке.</p> <p>— Ко је то? — г 
— Јелена? — понови Рајко тако, да сви у њега погледаше, а Исаија, посматрајући га чудновато, ре 
зантије, раскинуло је сваке везе између њега и Кантакузена.{S} Они постадоше непријатељи.</p> < 
м крстом у руци, прекршташе кроз ваздух њега и непрегледне редове веселе војске.</p> <p>Угљеши  
јком су сви жалили, али су се надали да његов заменик неће бити рђав, јер је из његовог друштва 
остивши се добро ни с Маром, која је за његов ненадни и брзи полазак сазнала од Видосаве.{S} Је 
 почеле су се чинити велике припреме за његов дочек.</p> <milestone unit="*" /> <p>Кад труба са 
бориште.</p> <p>— Нашег властелина зове његов господар, — говораху они — он зове нас, ми ћемо р 
ог Душана, за кога је тада слушао да је његов врсник.{S} Страшно ли је тада било!{S} Катуни и т 
> <p>Тада старац познаде по оделу да је његов намерник неки млади војвода.</p> <p>Обојица ћутах 
рану моје деспотовине у часу, кад ми је његов глас, мудрост његовог ума и јунаштво срца његовог 
у се није првих дана говорило, и ако је његов долазак све изненадно а неке и немило дирнуо.{S}  
у напред.</p> <pb n="174" /> <p>— То је његов глас!{S} Хвала Богу! — рече гласно седи ратник, с 
ро нам дошао такав соко!</p> <p>— То је његов глас, — рече Рајко.</p> <p>— Сад већ доцне! — нас 
да од силне радости, кад је видео да се његов план до краја извршује.{S} Он пође у приличној да 
лас турске силе и сломи се на деспота и његов одред.</p> <p>У крваву сечу утону све...</p> <p>— 
ила је исто тако тамна и нејасна, као и његов карактер.{S} У Драми су, разуме се, о њој разбира 
 Мишљење свога оца делио је врло радо и његов Гојко, па је у мислима и жељама и даље <pb n="27" 
у незгодном положају.</p> <p>— А сме ли његов син изићи оцу на очи?</p> <p>Па онда исприча све. 
 није?</p> <p>— Тако је.{S} Мене је тај његов поглед, канда, стао скупих жртава.</p> <p>— Не ра 
и ми се, у свачију душу.{S} Ал’ баш тај његов поглед мене је — опрости, велможо —</p> <p>— Гово 
е, а на њ је уздигнут највећи противник његов.</p> <p>Вреди ли више остати овде?{S} Не, ни у ко 
га сада носи већ у пола изнемогли дорин његов?{S} У почетку: да; сада већ: не.</p> <p>Гонилац н 
 <p>— Коса је смртна у велико ударила у његов појас.{S} Године су превалиле.{S} Једва чекам, да 
а поље.</p> <p>— Тако је, — одговара му његов другар. — И султан је задовољан.{S} Баш кад је по 
оју пажњу још првих дана.{S} Стари отац његов Властоје, друг је Војихнин Био му је саветник у р 
p>— Ћефалија Рајко!</p> <p>— Жив је још његов побратим Гојко!{S} За мном, јунаци!</p> <p>— Живе 
> <p>Ево чега се Рајко опомињао.</p> <p>Његов стриц Момчило био је на гласу јунак-левента, а зе 
} И велики га Лала-Шахин сада части.{S} Његова је заслуга, што су већ стигли — и ако је тек две 
нашем позиву.{S} Тако исто и Богдан.{S} Његова војводина може трајати само докле није сама — бе 
Али будите врло пажљиви према Гојку.{S} Његова породица има великих заслуга за наш дом.{S} Овде 
ше.{S} Глава му клону на прса.</p> <p>— Његова је рана без пребола, — рече Рајко лагано Богдану 
 страху ишчезава, и да ће се за дан два његова војска састати с војском краља Вукашина, који је 
овачки према нападнутом женскињу, те да његова помоћ не дође касно.{S} Кад је један од заверени 
српске пређе у друге руке?{S} Буди воља његова!</p> <p>За тим све три лагано уђоше у ћелију ста 
ши: — кажи, молим те! — спусти главу на његова прса, да од саме себе сакрије — сузе својих лепи 
је леп изглед на море.</p> <p>На питања његова Тома одговараше непотпуно, само му искрено рече  
/p> <p>Последња битка Момчилова била је његова погибија код Перитеориона, града недалеко од оба 
су два копљаника а по зади њега била је његова остала пратња, пред којом је био Тома Теологита. 
p>— Бог и његова милост!</p> <p>— Бог и његова милост!{S} Бог је био милостив нашој доброј мајц 
 а душа — душа још боли.</p> <p>— Бог и његова милост!</p> <p>— Бог и његова милост!{S} Бог је  
т и мало после угаси, али Рајку послужи његова светлост, да позна коњаника.</p> <p>— Он је! — з 
есте, — одговори Исаија.</p> <p>— А кћи његова? —- упита опет Рајко и немирно устаде.</p> <p>—  
<p>У том се тренутку са свих страна око његова чадора захори:</p> <p>— Алах, ил-Алах!</p> <p>То 
ренопоље а у исто доба остави овај свет његова десна рука, отац његове верне љубе, ћесар Војихн 
га — помагача — да опет уздигне.</p> <p>Његова је одлука готова.</p> <p>Било је пола ноћи, кад  
нова.</p> <p>Монах је био зао пророк, а његове речи у вези с пловдинским догађајем забринуше и  
па хвалом, услужношћу која не би ломила његове интересе, и предусретљивошћу, <pb n="32" /> која 
а за њ повољне.{S} Нудимо обавезу да на његове земље нећемо нападати па ни на земље његових сав 
Мара се баш највише и паштила, да сазна његове мисли, за које јој је слатка слутња наглашавала  
, који олако дођоше до источних граница његове драмске области.{S} Сад је ваљало да га у ратнич 
ма.{S} Кад приђе осталима, прва се руке његове маши Мара, а он јој се благо обрати.{S} После то 
менитост, па се ниси одмицао од постеље његове.{S} Ти се побрини, да се врлом витезу ода послед 
ше српски логор са горње северне стране његове, па се једно примаче североисточном а друго севе 
 хвалим! — оте му се из раздрагане душе његове.</p> <milestone unit="*" /> <p>Стари дворанин бр 
е поље било општа гробница за Момчила и његове витезове.</p> <p>— Шта је било са Томом, не знам 
адом војводи у служби драмског ћесара и његове ћесарице.</p> <p>Исаија је монах велике учености 
службу за срећна пута српског деспота и његове војске.{S} Никада није старац тако појао, никада 
игде ичега.{S} Тада је нестало Матије и његове кћери, румене јабуке и највећег блага у нашој по 
љешу је у почетку обмањивало о величини његове душе и ширини његових погледа.</p> <p>Али је у т 
шао да га у име ваше сменим са дужности његове.{S} Није хтео пристати, покушао је побуну.{S} Ал 
ери ненадно пао у Сер.{S} Ја сам појмио његове речи.{S} Њега је нестало, отишао је тајанствено  
 слеп према сјају Мариних врлина, и ако његове мисли не идоше нити+ могаху ићи тако далеко као  
гаше ништа рећи.{S} Она је слушала само његове речи и њима се заносила.</p> <p>А сад, кад је де 
љешина је душа упила у се сву озбиљност његове занесењачке проповеди противу некрста.{S} Нико г 
честитога родитеља мутила душу, на небу његове среће не би било, мишљаше, никаквог облачка.</p> 
стави овај свет његова десна рука, отац његове верне љубе, ћесар Војихна, који као полузависни  
 Јелену пак не очекиваше никада.</p> <p>Његове се мисли заустављаху на новом предузећу.{S} Сам, 
а.{S} Он је у речи мудар, умом окретан, његови су одговори пуни, кратки али смишљени.{S} А нада 
славу наших победа; са небом и звездама његовим разговараш онда, кад сваки говор престаје, кад  
 ћелију старог Исаије.</p> <p>На рукама његовим издисао је — атонски пустињак.</p> <p>Монахиње  
 но лакој тици, сунцу и светлим зрацима његовим!</p> <p>— Војна неће дуго трајати.{S} Азијатска 
неке тужне успомене у души и пред очима његовим гомилаху.</p> <p>Ловци се наслонише на руке под 
тиског.{S} Кантакузен је бледео у очима његовим.{S} Залуд се Тома трудио, да задржи Момчила у с 
њу Томину, само ако би била у опреци са његовим жељама.</p> <p>Тома је мислио, да је Љубоје већ 
воје <pb n="118" /> војске, које је под његовим Марком и зетом му Ђурђем Балшићем стајало према 
а и Мара одоше на кулу, која је млину и његовим зградама давала изглед неког утврђења, а остали 
> <p>Тома је мислио, да је Љубоје већ у његовим рукама.{S} И одиста се Љубоје све више лепио уз 
епенице на кули, где оставише Угљешу са његовима да се сном крепе, нешто шапутаху.</p> <p>— Нев 
ве земље нећемо нападати па ни на земље његових савезника, већ смо вољни признати му и старештв 
верних крајева, али је — причаше — поље његових мегдана јужно приморје.{S} Он је у два маха дол 
ло водио противу Кантакузенове војске и његових савезника, турских чета, и Рајко се извештио ра 
ањивало о величини његове душе и ширини његових погледа.</p> <p>Али је у толико лакше рећи, шта 
још нешто.{S} Не може она срушити срећу његових непријатеља.{S} Зар да тамо слуша он, како се о 
а гласу јунак-левента, а земљиште првих његових витешко-хајдучких дела била је планина Родопа.{ 
ијемо из заседе.{S} То је <pb n="88" /> његово.{S} А на нас он никада неће отворено и витешки н 
чима.{S} Узеше мач и пољубише.</p> <p>— Његово је знамење! — додаде Рајко.</p> <p>— Доста је кл 
ту.{S} То место није моје ил’ твоје ил’ његово — оно је својина среће и части српскога југа и — 
зненађен — Тома Теологита.{S} Угљеша на његово место за заповедника војске целе драмске области 
 икаквих већих знакова одликовања, које његово наименовање доноси.{S} Брзо је познао људе и про 
ве јесени.</p> <p>Сав логор, сав град и његово подграђе усташе и кренуше се да виде најкршније  
жној простирци, мирно посматраше огањ и његово поступно слабљење.</p> <p>У души и сећању његово 
нео на рукама у мој дом.{S} Ти си ценио његово јунаштво и његову племенитост, па се ниси одмица 
S} А нада свим му је мио поглед.{S} Око његово продире, чини ми се, у свачију душу.{S} Ал’ баш  
си стање ствари у светлијој боји.{S} То његово, намерно удешено, ружичасто гледање на тамне стр 
је и туга, али теби, гранчици са стабла његовог, нека у томе буде и утехе.</p> <p>— Ах, оче мој 
е узбуђена, јер је знала да од одговора његовог зависи и срећа њена.{S} Послуша ли је, спасао ј 
 сазнање.{S} Празни дани минулог живота његовог добише обилате накнаде.{S} И он поче по ново ве 
ћесара Прељуба, али не и прејамник духа његовог!</p> <p>— Онда нам остају само браћа Дејановићи 
реко побеђенога бегунца и доброг коњица његовог.</p> <p>Ал’ мртви — Тома Теологита за њ више не 
а радити — шикну крв из племенитог срца његовог.</p> <p>У том као бесом гоњен излете из одаје,  
ас, мудрост његовог ума и јунаштво срца његовог било најпотребније.{S} Он је управљао драмским  
ода?{S} Има, има — ја сам чуо за једног његовог војводу младог Гојка.{S} Хвале га на далеко, да 
никаквог облачка.</p> <p>На скоро после његовог доласка вратио се у Драму и трилиски ћефалија Р 
његов заменик неће бити рђав, јер је из његовог друштва.{S} То су чули од Гојка, И били су мирн 
 коњиц дохватио воду, кад се око њега и његовог господара стадоше укрштати стреле.{S} Једна окр 
а! — кликнуше коњаници познавши Гојка и његовог Лабуда.</p> <p>То бејаху поуздани момци, које ј 
о своје очи, а ја сам сама стајала крај његовог одра и тужила.{S} Те исте вечери судба оде и да 
е у часу, кад ми је његов глас, мудрост његовог ума и јунаштво срца његовог било најпотребније. 
а:</p> <p>— Помолимо се Господу за душу његовог раба, доброг пустињака.</p> <p>(КРАЈ)</p> </div 
је запамтио ни име тога необичног друга његовога стрица Момчила.</p> <p>Кад се лукаво Грче напи 
ер у мојој деспотовини има много туђина његовога рода.{S} Многу сам беду срећно минуо само зато 
илостива ћесарице, да неко оде и замени његовога Гојка.{S} Жели стари ратник да загрли свога је 
— Има!</p> <p>— И жерава, који ће стићи његовога коња?</p> <p>— Има !</p> <pb n="141" /> <p>— П 
а махове, причати Гојку о својој љуби а његовој мајци, која је рано умрла и коју Гојко није ни  
Без поговора послушан покојном ћесару и његовој жени Ани, Гојко је с места послушао њену наредб 
иги, српску погибију.{S} Завидљив слави његовој, сада га на гозби отрова Лала-Шахин!{S} Правове 
екивао је Гојка.</p> <p>Борба је у души његовој била још већа.{S} Корео је себе, што није онда  
{S} Господа се царска завадила одмах по његовој смрти, а прави наследник, нејаки Урош, моли, ку 
 вазда а у последње доба и више, но што његовој млађаној плаховитости приличи.</p> <p>Разговор  
име онако, како су га старији пастири у његовој младости учили.{S} Он познаје који ће ветар дон 
е ћесарице Ане, али је то остало само у његовој души.</p> <p>Кад се већ приближио крај гостовањ 
себе од гњева.</p> <p>Не помишљајући да његовом опаком савезнику Анђелу може икада какво предуз 
 захрза, а Гојко дочека Анђела мачем, и његовом крвљу попрска песак и камење крај воде.</p> <p> 
нда, кад се у граду поведе реч о њему и његовом задоцњењу, и ако је било жупа удаљенијих које с 
ас књигу деспоту Костадину Дејановићу и његовом брату деспоту Драгашу.{S} Ти ћеш их позвати на  
 њему све.{S} А то, Бога ми, лепо стоји његовом озбиљном изгледу, много лепше, но што неки мисл 
му на лицу стална изгледаше, као што ни његовом белом господском лицу не бејаше потребна густа  
е.{S} Једва је успела да га причека при његовом изласку из града и да му китом цвећа каже, да ћ 
т, о којој је сама наглашавала Томи при његовом поласку у Крстопољ.</p> <p>— Ми смо — рече Ана  
о је старом Војихни десна рука у многом његовом предузећу.{S} Јуначан, смео, племенит и отворен 
ни.</p> <p>Колико су год речи Гојкове о његовом старом оцу ожалостиле Мару, толико су је исто и 
 Гојко.</p> <p>И док су једни причали о његовом доласку, дотле су други разносили глас, да је д 
аше никога, који се у почетку обрадовао његовом доласку.</p> <p>— Туђин је, — рекоше једни.</p> 
ступно слабљење.</p> <p>У души и сећању његовом лагано ницаху једна по једна успомена.{S} Прво  
да га напоји, тапшући га по белом врату његовом.{S} Таман је жедни коњиц дохватио воду, кад се  
граду јунака, који ће учинити крај бићу његовом?</p> <p>— Има!</p> <p>— И руке, која ће се посв 
, — одговори старац, гледајући дошљака, његову дугачку искислу кабаницу и доброга коња.</p> <p> 
 нашем деспоту, а он нама — напао је на његову војску Алтомановић.{S} Он мисли, да се користи н 
 па седе до оца на постељу.{S} Отац узе његову леву руку у своје обе, па, гладећи је, упита га: 
ућности.{S} Отклонила се сумња, која је његову душу често морила, а на место њено дошло је мило 
ј дом.{S} Ти си ценио његово јунаштво и његову племенитост, па се ниси одмицао од постеље његов 
траг у Дренопоље.{S} Ја знам и Угљешу и његову војску.{S} Јесу храбри, јесу многобројни, али ни 
езови! — кликну Угљеша а вихор прихвати његову реч</p> <p>Трубе око деспота не престајаху дават 
 распуштеним власима оплакивале су смрт његову.</p> <p>Бдења, молитве и помени, које су смирени 
а је знао да та пажња иде само у корист његову.{S} Тако је Угљеша све прегледао и нашао да је с 
ше напред под новом опоменом на дужност његову.</p> <p>Киша је већ попустила али се вихор снажи 
мо разговарао са МомчилОм, и остао је у његову стану.</p> <p>Момчило је имао до четири хиљаде и 
би мислио, нити је лако било завирити у његову душу и мисли па проценити, да ли је био охол из  
де, а оштри палош наиђе на врат и главу његову, и не заустави се.</p> <p>Гонилац се са услужним 
ао да ће се свака претпоставка у гоњењу његову оснивати на уверењу, да је он ударио најкраћим п 
та навалише на њ, те саломише некадашњу његову дурашност.{S} Ређе се креће у последње доба из с 
е мину прва туга, весељах и оживех кућу његову.{S} Ту сам, витеже, расла и од детета постала де 
на Гојка — и други јунак, Рајко, а душу његову каквом бојом зна сликати тек прошлост добре дево 
еко од цркве, негде око њене ограде.{S} Њему се одазваше у два маха слични знаци из шумарка.{S} 
воје са серском и драмском господом.{S} Њему ваља помоћи, да победи, да њих саломи, уништи, а њ 
<p>-— Је л’ овоме? — умеша се старац. — Њему? а? томе, што ме везао за врбу!{S} Пусти ме, да му 
!{S} Пусти ме, да му ја судим.</p> <p>— Њему?{S} Њега ти вежи за ону исту врбу! — рече Рајко.</ 
ома водио прву реч, а Рајко мишљаше, да њему у опште не би требало ни да има места на таком збо 
борити против азијатских варвара.{S} На њему је право проклество.{S} Он је сина свога ослепио.{ 
 гледаше горе, као да тражаше небо и на њему Господа.</p> <p>— Тебе, Бога, хвалим! — оте му се  
било понајпре места.{S} Али она не може њему дати оно, што он тражи.{S} И још нешто.{S} Не може 
ајна, да од доласка Томина чешће долазе њему неки непознати гласници са далеког пута.</p> <p>Ра 
ла је то витез!{S} Вино и песма — то је њему све.{S} А то, Бога ми, лепо стоји његовом озбиљном 
потресена:</p> <p>— Витеже, хоћеш ли ме њему водити?</p> <pb n="117" /> <p>— Радо од срца, сест 
сам сад с војском војводе Богдана.{S} И њему сам певао.{S} Ала је то витез!{S} Вино и песма — т 
аже, да ће на њега непрестано мислити и њему се надати.</p> <p>Гојко је њу разумео.{S} Али га ј 
о да накнади недостатак, који у томе ни њему не беше непознат.{S} Једно пак, чиме се необично о 
во, из кога се била издвојила прилазећи њему.</p> <p>Од тога је дана она била срећнија, он весе 
ом у приморју Белога Мора.{S} Тада је к њему дошао и Рајко али Томе није ту застао.</p> <p>У че 
ок Јелена и срећни случај, који ју је к њему довео онда, кад јој се он престаде на свагда надат 
p>— Војвода је Гојко и иначе зрео.{S} О њему постоје већ читаве приче по Крстопољу.{S} Ми морам 
е баш онда, кад се у граду поведе реч о њему и његовом задоцњењу, и ако је било жупа удаљенијих 
ише призивао, друге избегавао.</p> <p>О њему се није првих дана говорило, и ако је његов долаза 
у. — Он неће жив видети Драме.{S} Благо њему!</p> <p>Ућуташе, а мало после Рајко додаде:</p> <p 
о није то обична вода већ неко море, по њему свуда сама пена ал’ црвена као сушта крв, а ја ту  
 за зид и лако се на њ попе.{S} Леже по њему, послуша мало, па се прекрете на страну, одгурну с 
ма му је сијао огањ јужњачке природе, у њему је кипела страст, а разум је лако уступио своје ме 
 далеко прамен магле и путне прашине, у њему срце силније закуца и он жудно изгледа гласника из 
к сутра постане јуче казаћу ти шта је у њему!</p> <p>— Твој брат, оче'? — запита Рајко.</p> <p> 
то се имало рећи и о граду и о посади у њему.{S} Ређаше им све, што у Галипољу вреди, а нарочит 
етог Јована Претече.{S} Исаија је био у њему сам.{S} Жеља за мирним животом и тишином, у којој  
у Крстопољу пред њим одиграше.</p> <p>У њему се борише с једне стране супарништво у љубави, уве 
онови жена.</p> <p>Он је опет оћутао на њен поздрав.{S} Није је опазио.{S} Али је, предан гледа 
се ни на томе не заустави.{S} Поглед се њен пусти кроз бескрајни ваздушасти простор, и тражаше  
 да својом милином задахне јаче земљу и њен свет.</p> <p>И на тој кули има некога сад у позно д 
{S} С поља се улазило у простран предњи њен део, који је био ограђен високом оградом од сламе,  
 веселија...{S} Како је красан растанак њен био!{S} Деспот се врло дуго задржао у логору синоћ. 
дати.{S} Од како је пре пет година умро њен цар Александар, она брзо иде своме крају.{S} Три ца 
гоје, који заостаде као једини пратилац њен. — Недалеко је — продужи <pb n="51" /> он — одавде  
p> <p>Али не мисли о њој само Гојко.{S} Њена је лепота занела и Љубоја, заповедника градске стр 
, када је Војихна умро.{S} Али је судба њена, честа у доба државне несталности, учинила, те је, 
ије радовала, и само смеона и издржљива њена природа могла ју је одржати у животу.{S} Али је са 
 иде своме крају.{S} Три цара, три нова њена владара не осећају дужности своје.</p> <pb n="97"  
а — сада већ монахиња Јефимија, а друга њена сестра Мара.{S} Са њом иђаше погружена Видосава, к 
 брду с друге стране реке.</p> <p>Гојка њена отвореност још више зачуди, а кад му она рече, да  
јихнину остала је само некадашња дојиља њена Видосава.{S} Њено место у дому Војихнином доцније  
а да од одговора његовог зависи и срећа њена.{S} Послуша ли је, спасао је себе, и казао јој, да 
јој чисто одоше и дах и осећаји, а душа њена шапуташе:</p> <p>— Далеко, далеко је он, кога воли 
, сликајући и оживљујући најлепше снове њене млађане душе.</p> <p>Али не мисли о њој само Гојко 
е издавао свуколику неизвесност судбине њене у томе часу — и ја желим да се два пута Бог не куш 
ај! —- храбраше га она.</p> <p>Те га се њене речи још више неугодно такоше.</p> <p>Погледа је п 
обавештавања с Рајком, да је Тома узрок њене онолике туге и жалости.{S} И Рајко, који се у врту 
аде тишина.{S} А за тим, осетивши и сам њене сузе, деспот је нежно ухвати за леву руку и привед 
је долазио недалеко од цркве, негде око њене ограде.{S} Њему се одазваше у два маха слични знац 
адо пружила руку.{S} Византиски учитељи њени, дадиље и дворанке већином су се после тога разишл 
ејановића а особито у главним градовима њеним, у Жегљигову, <pb n="109" /> Велбужду и Кратову,  
 поздрави ратнике са старом ћесарицом и њеним двором, грмнуше хиљадама грла радосним клицањем,  
чког непријатеља. <pb n="120" /> Зато у њеним редовима бејаше велики број и грчких становника У 
слатка слутња наглашавала да одговарају њеним жељама.</p> <p>И сазнала је, па је казала доброј  
авином приповедању чудноватих доживљаја њених, Ана, а још више Љуба, блажила је тугу у мудрим р 
говораху речитије топле сузе, што се из њених очију пролише на руку Гојкову...</p> <p>— Синко,  
рим жељама својим према кући ћесарице и њених пријатеља.</p> <p>Тако живот пође напред веселије 
само некадашња дојиља њена Видосава.{S} Њено место у дому Војихнином доцније заузе сестра јој М 
.</p> <p>Он благо наслони своју руку на њено раме:</p> <p>— Али у ово доба? — понови још блаже  
ледња забава, коју нам може дати, то је њено кршење.</p> <p>То је други пут мислио.</p> <p>— А  
<p>— Невоља државна нагони нас да у име њено главе дигнемо! — оштро говораше Вукашин.</p> <p>—  
тати звезде, зна свакој јаснијој звезди њено име онако, како су га старији пастири у његовој мл 
 по обалама жегљиговске реке, посматрао њено ушће, и — мислио о Драми и својим милим у Драми.</ 
 ни у чем не преухитриш, што би вређало њено частољубље.{S} Она ће, надам се, сву пажњу своју п 
је његову душу често морила, а на место њено дошло је мило и радосно сазнање.{S} Празни дани ми 
ам од неких бродара о њима.{S} - За оца њеног рекоше да је пресвиско̑ од жалости, а она је оста 
жно се отвара поглед низа Струму све до њеног ушћа у широком Орфанском Заливу Белога Мора.</p>  
{S} Душа моја нема мира.{S} Али светињу њенога спокојства не наруши никаква жеља за сјајем и бл 
отица се и не сећаше да је Мара по жељи њеној очекиваше.</p> <p>— Деспотица је дубоко зашла, —  
 да буде на вечерњи.{S} С њом пође — по њеној жељи — Мара и само један пратилац, стари дворанин 
/p> <p>А једна засја мало јаче, и он на њеном сјају виде последњи преступ свој у највећем обиму 
 својом лепом сапутницом пожури Драми и њеном логору.</p> <milestone unit="*" /> <p>Било је са  
 n="132" /> <p>Јелену је ћесарици Ани и њеном двору приказао монах Исаија.</p> <p>— Узвишена ће 
/p> <p>Гојко се необично обрадова таком њеном говору, замоли је, а она поче :</p> <p>— Твоја је 
и сама била страсан ловац.{S} Сада је у њеном друштву — више ради ње — била и Мара.</p> <p>Врло 
рема њој и болећивост у тешком положају њеном пробудише у Видосави толико смелости, да се усуди 
 заусти да запита о несуђеном заручнику њеном, ал’ се трже и сети да јој, без сумње, не би било 
поглавица обилазио потчињену му Драму и њену област.</p> <p>Ћесарица Ана изишла је са свитом св 
ги твоји људи нападну на ћесарицу Ану и њену лепу поћерку.{S} Ја ћу <pb n="77" /> већ припремит 
вој жени Ани, Гојко је с места послушао њену наредбу и из Драме отишао не опростивши се добро н 
збојишта прелази на другу, десну страну њену, још једна жртва тужнога покоља.</p> <pb n="177" / 
многа света.</p> <p>И као туча на родну њиву спусти се рука сваког коњика турског на жртву, кој 
ња и западе у најљућу сечу.</p> <p>- За њим! — викну Богдан, па са осталима јурну на густи буљу 
есници на дршку од бојнога копља.{S} За њим је ишла коњица, а за коњицом војници, који су се пе 
еге а десну је спустио на колено.{S} За њим су ишла два часника а до њих трубач <pb n="133" />  
ти бура, која отпоче јаким ветром, а за њим склопи силна киша.</p> <p>Ватре се почеше нагло гас 
 за тобом овамо.{S} Он за тобом — ја за њим.</p> <p>— То је много!{S} Дакле, сад је дошао већ р 
ђе.{S} Рајко се присети, и брзо пође за њим, а остали продужише да, уз лагано сркутање доброг к 
 <p>Љубоје се пожури, да не изостане за њим, јер их и пратиоци бејаху већ сустигли у пролазу кр 
ну коња.</p> <p>У силној тузи пођоше за њим и остали.</p> <p>— Моја је рана лака, — рече мало п 
а полете кроз ноћну тмину.{S} Остали за њим.</p> <p>Наиђоше на чету војника.{S} Трубе огласише  
ојко се окрете и Рајку, који је ишао за њим, ша’ну:</p> <p>— Синовица монаха Исаије!</p> <p>Рај 
 Нема, светога ми Петра!{S} У потеру за њим!{S} Он је могао само на ову страну умаћи.</p> <p>И  
би проклео и уклео свога господара а са њим и домовину.</p> <p>Дејановићи су и до сад дочекивал 
 ми је лепо, ласкаво и позивао ме да са њим идем.{S} Па да не би мој одговор чуо ош један, који 
ни — он зове нас, ми ћемо радо свуда са њим а под Божјим благословом.</p> <p>Ова се војска у го 
сва одабрана дружина Момчилова пошла са њим.</p> <p>Тома је дотле успевао у својим скривеним на 
скрено рече Љубоје.</p> <p>— Онда је са њим лако!</p> <p>— Али и Гојко ми је добар пријатељ.</p 
вим оцепише од цара свога.{S} Шта је са њим?{S} Он нема снаге — јер нема благослова!{S} А мож’д 
не надаше Гојку, нити знађаше шта је са њим.{S} Јелену пак не очекиваше никада.</p> <p>Његове с 
е нестало.{S} А Хаџи-Ил-бег, који је са њим био појурио нашима, видећи да се ђаури не надају на 
уги са Струмице. — Зар нађосте да се са њим надбацујете?{S} Сви сте ви јунаци и врли витезови,  
 како се Љубоје чисто устезаше да се са њим пољуби.</p> <p>Гојко их одведе на кулу, где је он с 
очекаше.{S} Стари се Властоје пољуби са њим, па сви лаганим свечаним ходом пођоше напред.</p> < 
о, похита му на сусрет па се братски са њим загрли и пољуби.{S} А кад виде, да је недалеко од њ 
 n="124" /> <p>— Тако, тако ти учини са њим, — рече он старом дворанину — тврдо га вежи за ону  
Марицу, а још даље на северу упоредо са њим тече још један поток, који се, тако исто, улива у М 
 — говораше Тома Анђелу, који је био са њим дошао у Драму.</p> <p>— Готов сам на сваку услугу!< 
Угљешина војска била она, што је још са њим дошла из северних крајева па се и задржала овде.{S} 
аментом у руци.</p> <pb n="45" /> <p>Са њим је био Тома Теологита и неколико војвода.</p> <p>Ло 
 Све се бејаше скупило, да се сломи над њим, а он хоће да избегне.</p> <p>— Ипак ће га стићи ма 
вет то не зна, а ваља ти то бити и пред њим.{S} Не брини, бићеш.{S} Мој добри отац болује без п 
непријатељ.{S} Ми нећемо одступити пред њим, као што се не поклонисмо пред њима!</p> <p>— Тако  
лим догађајима, што се у Крстопољу пред њим одиграше.</p> <p>У њему се борише с једне стране су 
ико наслеђе.{S} Неко је морао владати и њим и царством.{S} Знао сам све, који су у милости код  
 даље остао заповедник у Крстопољу, и с њим су били у Драми потпуно задовољни.{S} Гојко је пак  
су Рајко, Љубоје и друге војводе.{S} За њима а покадшто и поред њих јахали су соколари са изуче 
 Мара измицаху у разговору напред, а за њима се журио, још једнако забринути, Тома.{S} Понеко о 
>За силном коњицом наиђоше пешаци, а за њима поносници и друга послуга.</p> <p>Кад већ прилично 
ти, а пратилац — што је морао да иде за њима.</p> <p>Кад су лагано прелазили преко првог већег  
} Пратиоци товарних коња пожурише се за њима, и за часак се у пољу забелеше нови лепи чадори Љу 
 Он пође у приличној даљини назорице за њима, а кад оне са својим пратиоцем ступише већ у двори 
слила...</p> <p>Деспотица Љуба приђе ка њима.</p> <p>Монах Исаија приповедаше, да је дошао овог 
<p>Врата се на један мах отворише, и на њима се указа — Тома Теологита.</p> <pb n="53" /> <p>Ма 
адском пољу лепршаху двоглави орлови на њима, а сваки стег бејаше пободен у средини своје жупск 
<p>И они се кретоше натраг у Сер.{S} Са њима пође и ћефалија Рајко, коме је било тешко остављат 
<p>Тада стигоше и Гојкови пратиоци а са њима и стари дворанин.</p> <p>— Јунаци, зликовци нам ум 
<p>Соколари драже соколе, па се онда са њима свађају, а на крају целог похода два се дворанина, 
ој младости мојој нагонише ме, да се са њима борим, па да их и <pb n="74" /> побеђујем.{S} Да с 
е да га испрате, али он, здравећи се са њима, рече:</p> <p>— Останите.{S} Изгубио бих мож’да ко 
гљеша, а војвода Богдан тражећи везу са њима и сам се крвавим корацима приближи средини.</p> <p 
пред њим, као што се не поклонисмо пред њима!</p> <p>— Тако је!</p> <p>— А Тома Прељубовић у Ја 
ратник, па радо навалише на онога, да и њима повери тајну снаге и вештине своје...</p> <pb n="1 
и.{S} Она је слушала само његове речи и њима се заносила.</p> <p>А сад, кад је деспот отишао с  
> <p>Кад по заповести Угљешиној уђоше к њима дворанке, да, и саме плачне, теше деспотицу, Угљеш 
оље ни Мрњавчевићи, Вукашин и Угљеша, о њима.{S} Између северних господара и Угљеше простирала  
</p> <p>— Слушао сам од неких бродара о њима.{S} - За оца њеног рекоше да је пресвиско̑ од жало 
је и Тома Теологита имао већ свој суд о њима.</p> <p>Тешко је рећи, шта је и како је Тома о себ 
 ако и ја своме деспоту узмогнем рећи о њима то, што од деспота чујем, — рече Тома притворним р 
, син — роб.{S} А шта говори прошлост о њима?{S} Неће то бити зла намера Гојкова већ мало већа  
овога дома.{S} Никад и ништа не могах о њима дознати, а већ у Галипоље се није више могло ни од 
ло.</p> <p>Ана затражи Мару, да и она с њима изиђе, али ње не бејаше.</p> <p>Она је међу тим у  
 с десна и Љубу с лева од себе и пође с њима.{S} Кад приђе осталима, прва се руке његове маши М 
о тренутака зазвекташе тешки ланци, а у њима приђе први роб — војвода Гојко.</p> <p>Окружен јак 
овање тих градова ни развијање живота у њима.{S} Па и сада, кад се сазнало за крвав и тужан пад 
ји збише.{S} Ти си и нехотице учесник у њима.{S} Ходи.</p> <p>Гојкова праведна срџба попусти.{S 
 /> две одаје у зиданој згради.{S} Међу њима је био пролаз, те су обе биле у вези.</p> <p>Стара 
љешини, који их је добро пазио.{S} Међу њима је било честитих јунака али људи, који нису имали  
есно дизали се каменити брегови, а међу њима је текла једна далека Струмина приточица.{S} Пут ј 
јасно рече Гојко — кад најгора рђа међу њима паде.{S} Грче лукави, то ти је плата за услугу, шт 
итости приличи.</p> <p>Разговор се међу њима поглавито водио о паду Дренопоља па онда о прилика 
тво и духовници.</p> <p>Најстарији међу њима, настојник цркве светог Прокопа, с крстом у левој  
пространој царевини.{S} Ми стојимо међу њима као јачи од сваког посебице, ал’ и као слабији од  
моста, гонилац на њ наишао.</p> <p>Међу њима је, дакле, само толико растојања, колико је дугача 
S} Ха, сад ми је све јасно.</p> <p>Међу њима настадоше опширна причања.{S} Обојица се потпуно о 
 дадох светој обитељи; дадох Јелени, да њиме вида раме храбрих ратника у дружини витешкога Рајк 
 високо уздиже стег па три пута завитла њиме по ваздуху, да види сва војска.{S} За тим сиђе с к 
о су се бацили на подбадача Гојка, и са њиме своје завереничке рачуне крвавим путем пречистили. 
г му, дошљака.{S} А пијући у друштву са њиме, Љубоје је бивао све ређе са старим друговима свој 
ма и са̑м тежак камен од петнаест ока и њиме проба подбацивање.{S} Измаче се корак назад, па кр 
во.</p> <p>Рајко се сећа, да се Момчило њиме хвалио.{S} Кад му је Рајко са својом мајком дошао  
 два Турчина пређу на трошном чамцу.{S} Њих поштедеше морски таласи, јер они бејаху — нема сумњ 
 није сама — без наших држава.</p> <p>— Њих ћемо и позвати — и само њих, јер од Бугарске се нем 
дом.{S} Њему ваља помоћи, да победи, да њих саломи, уништи, а њега — помагача — да опет уздигне 
од имао нада, жеља и снова, и ако си за њих какве лепе и благе ноћи мислио, да ће се сви испуни 
овац ненадмашнога витеза Момчила.{S} На њих се све можеш ослонити као на најпоузданије стубове. 
аш, и њихов стриц војвода Богдан.{S} На њих можемо рачунати?</p> <p>— Можемо.{S} На вратима дес 
та на њиховој соби отворише широм, а на њих ступи Гојко страшног изгледа.{S} Огртач му се са де 
S} Војне су биле доста честе, али се на њих ишло весело.{S} Млади су људи веровали, да Душанову 
ли то није довољно да бисмо се могли на њих поуздати.</p> <pb n="95" /> <p>Моја кћи а твоја син 
ству нудисмо ми.{S} И ми устасмо против њих.{S} Цар стаде уз њих.{S} Ми бејасмо тада и против ц 
љаху на првом бедему војску, која поред њих пролажаше.{S} А много женскиње из подграђа и околин 
 војводе.{S} За њима а покадшто и поред њих јахали су соколари са изученим соколима на руци, а  
ући лагано на коњу, пролажаше већ поред њих, гледајући их испод очију.{S} А кад би са свим близ 
ут, те донекле иде кроз ту шумицу, пред њих искочише три, до зуба наоружана, човека, који по св 
 подају.</p> <p>Будни су стражари, а од њих је буднији — њихов господар.</p> <p>Са високе куле  
д сваког посебице, ал’ и као слабији од њих свих скупа.{S} Сад се јавља нов непријатељ.{S} Ми н 
оружје и добра коња стављао је сваки од њих у службу своме господару искрено и верно.{S} А кад  
S} Прискочише и она двојица, а један од њих извуче нож.{S} Трећи говораше Ани нешто брзо грчки  
е будем, синко, невесео — вели један од њих — кад сам ноћас снио немиле снове!</p> <p>— Ништа,  
 који им је бој био први, а ни један од њих не зна, у колико је битака био, колико пута рањен,  
ру искрено и верно.{S} А кад по неко од њих науми, да са свим прекине са витешким левентовањем  
ј групи звезда, које су биле источно од њих.</p> <p>— Познајем, ено је! — брзо одговори деспоти 
е, што.{S} Ми не знамо, — неколицина се њих обратише Исаији.</p> <p>— То није било тако давно.{ 
Мара опази како се далеко у облаку више њих вије нека грдно велика орлушина, па је показа јунац 
 ми устасмо против њих.{S} Цар стаде уз њих.{S} Ми бејасмо тада и против цара.{S} Успесмо.</p>  
 су у милости код цара.{S} Проценио сам њих и њихову силу, па не нађох онога што царству нудисм 
ено.{S} За њим су ишла два часника а до њих трубач <pb n="133" /> на зеленку.{S} На челу коњани 
ајало.{S} Пре него што је запљуснуло до њих на висовима, море се међусобне заваде стишало.{S} И 
а.</p> <p>— Њих ћемо и позвати — и само њих, јер од Бугарске се немамо чему надати.{S} Од како  
егунцу није така трка прва Гонилац само њих и зна.</p> <pb n="163" /> <p>А какви греси?</p> <p> 
и да спреми нове замке нама-</p> <p>— У њих треба њега ухватити.</p> <p>— И да непријатеља српс 
бри, јесу многобројни, али није среће у њих.{S} Ја ћу вам бити на услузи.{S} Послушајте ме!</p> 
, послао да јуре у сусрет Гојку.</p> <p>Њих су опазили Анђелови људи, те се, поремећени и пропа 
удни су стражари, а од њих је буднији — њихов господар.</p> <p>Са високе куле мотриље у тврдоме 
 браћа Дејановићи, Костадин и Драгаш, и њихов стриц војвода Богдан.{S} На њих можемо рачунати?< 
д како је прошле године умро најстарији њихов брат Срацимир, плахе али витешке природе, нису ви 
p>Кад стражар са тврђаве огласи долазак њихов, Гојко им пође на сусрет.</p> <pb n="66" /> <p>Њи 
ља па онда о приликама, које је оставио њихов покојни господар Војихна, и о деспотици Љуби, кој 
чули да је стари краљ био жртва, али су њихов плач на брзо загушили радосни усклици оних, који  
им пође на сусрет.</p> <pb n="66" /> <p>Њихов га долазак изненади али и обрадова, па и не запаз 
ил-Алах!</p> <p>То бејаше општа лозинка њихова.</p> <p>Под Вукашином паде коњ, погођен копљем у 
олова и урвина у њој бејаху одређени за њихове пратиоце.{S} Чувши после толиког времена кликтањ 
смрт Војихнина помутила ведрину судбине њихове, кад је и Гојко морао на неодређено време отићи. 
творе бедем за одбрану твоју, кад груди њихове буду за то немоћне!</p> <p>— Војводо, опозови за 
Свуда.{S} Ал' то је сакривено од свести њихове.</p> <p>Колико пута наиђоше и обиђоше смрт ?</p> 
ноћне састанке са оглашеним противником њиховим.</p> <p>Прво му је говорило осећање према Гојку 
непрестано доласком многих крајишника и њихових чета.{S} Они доводише своју војску заједно с ос 
екох, Рајко —</p> <p>— Он је само тумач њихових жеља.</p> <p>— Онда ваља тамо на извору ту везу 
ли да подсети Костадина на погодбу и ма њихово право, да само за себе копају а деспоту да дају  
, — одговорио му је Гојко, и на томе је њихово разбирање о уклањању Томином свршено.</p> <p>Међ 
ђевица пре нашег похода на Османлије, и њихово ће оружје бити поред нашег.</p> <p>— Млади витез 
ања.{S} Има нас по четворица на једнога њиховог.{S} Али не заборавите, да победа није увек на с 
 је, Солуну понајближа, омања војводина њиховог стрица Југа Богдана.{S} Али се Угљешина деспото 
и уседаху на коље.{S} Загледа се у вођу њиховог и учини му се познат.</p> <p>Поздрави га грчки. 
мње нема пали су или сагорели у пламену њиховога дома.{S} Никад и ништа не могах о њима дознати 
 <pb n="68" /> <p>У тај се мах врата на њиховој соби отворише широм, а на њих ступи Гојко страш 
ејаху највише изненађени и користећи се њиховом забуном, коњица турска продре брзо дубоко у лог 
авише гласнике, који ће га обавестити о њиховом одласку.</p> <p>У богатом манастирском млину до 
биђе Трилис.</p> <p>Кад је сутра дан по њиховом одласку дошао Тома, искрено се обрадовао рашчиш 
 одазвале мајка и сестра Мара — па је у њиховом друштву наступила нема тишина.</p> <p>Тишину пр 
га и сами помагаху, јер и сами бејаху у њиховом савезу.{S} Па ипак не бејаше лако ни једноме а  
најамници Гојкови.{S} Она ће и по оделу њиховом томе поверовати.{S} А ти нападачи, срећно одбиј 
бро разуме и тичји језик, зна и по лету њиховом наслутити, какви ће — мили или тешки — догађаји 
укла испред наше.{S} Деспот рачуна и на њихову снагу.{S} Уклањање с високог велмошког места дан 
 права на неограничено поверење и љубав њихову, и ћесарицу ћу уверити да су нападачи били најам 
Дејановића.{S} Он ће у Велбужду узети и њихову војску, која се тамо летос сакупљала, па ће <pb  
милости код цара.{S} Проценио сам њих и њихову силу, па не нађох онога што царству нудисмо ми.{ 
криље угарско, признао је врховну власт њихову.{S} Он као господар Срема не мисли више на одржа 
браде, који у пуној ратној спреми уђе у њихову одају.</p> <p>— Знао сам — рече после поздрава — 
г осећања жалости, олакшаше боле и тугу њихову.{S} И после прве силне жалости наступи мајина ту 
а, каква Је у почетку Јелена и била.{S} Њој је живот био тежак и мучан, а стазе животне посуте  
је сад желео само освете, а знао је, да њој није још време.</p> <p>Тако је на путу провео добра 
е, пошао душом, оком, слухом за њом, ка њој, дигнувши руку управљену небу.</p> <p>— Господару,  
е сети Маре, и несавладљива љубав према њој и болећивост у тешком положају њеном пробудише у Ви 
ечи да ти кажем о твоме поступању према њој.{S} Пазићеш увек да је, остарелу и слабу, погружену 
ош са царским скиптром и круном, кад на њој нема истинског благослова!{S} Господа се са свим оц 
еру сабира велика војска, придружише се њој многи залутали витезови и вешти ратници, који као д 
м.{S} Као што се све окреће око земље и њој служи, тако и моје живовање не може се замислити бе 
 отићи ће далеко у хришћански свет, али њој нема вечнога живота.{S} Проћи ће векови, па ће се з 
в карактер.{S} У Драми су, разуме се, о њој разбирали и гледали да из напабирчених делића саста 
ене млађане душе.</p> <p>Али не мисли о њој само Гојко.{S} Њена је лепота занела и Љубоја, запо 
/p> <p>— Не, вараш се.{S} Чуј ме.{S} По њој сам вазда ценио будућност своју.{S} Од како сам је  
 убрусе у колу запеваше песму, па се по њој стаде кретати леса играча.</p> <p>То бејаше прво ја 
моја звезда гине, тамни.{S} А на супрот њој, ено погледај, мало даље на истоку звездано се јато 
p>Туга деспотице Љубе чисто стаде.{S} У њој плану жар свеснога частољубља, и она лаганим али по 
навачи планине и свих долова и урвина у њој бејаху одређени за њихове пратиоце.{S} Чувши после  
не знао, да оно нит’ је кућа, нит’ је у њој људи, где гусле не гуде!{S} Ако си ти Богме без тог 
е се чете повлачише југу ка Марици те у њој многи, тешко рањени, нађоше гроб свој.</p> <p>У том 
у, па видевши ловачку торбу на дивану у њој, додаде: — Ово је ваљ’да сада неко оставио!</p> <p> 
о се обавијаше око једног дрвета.{S} За њом се појавни Видосава.</p> <p>Мара, преплашена, лако  
аза осветљену собу, у коју она уђе а за њом и Гојко.</p> <p>Рајко застаде на степеницама.{S} Је 
.{S} Она се поче пети, а Гојко иђаше за њом.</p> <p>На степеницама, где се савијају око мраморн 
а оставиш богату трпезу и госте наше за њом, па одлазиш узбуђен, узнемирен, да те после, пуна б 
не звезде, пошао душом, оком, слухом за њом, ка њој, дигнувши руку управљену небу.</p> <p>— Гос 
фимија, а друга њена сестра Мара.{S} Са њом иђаше погружена Видосава, која своје добре госпође  
" /> и Драме доћи ће пропаст Сера, а са њом ће се и Цариград претворити у рушевине.</p> <p>— Ве 
на стиже у Драму и Угљешина војска а са њом Угљеша, деспотица Љуба и војвода Богдан, човек у на 
за руку Ану, Угљеша се окрете и пође са њом ка Љуби.{S} Тада пусти старицу па се са деспотицом  
а узевши хлеб и со.</p> <p>За тим се са њом загрли, па се пољубише у лице, а кад је Угљеша са и 
о своју војску у Скопљу, и кренуо се са њом преко деспотовине светле браће Дејановића.{S} Он ће 
овских дела са грчког језика, или би са њом расправљао о старијим књижевницима и беседницима ви 
</p> <pb n="112" /> <p>Из првих речи са њом сазнаде Гојко, да је она у служби и милости госпође 
ита Амазонка.{S} Он пође у разговору са њом, а она га преведе преко малог уског моста, који је  
, па се јави Ани.</p> <p>У разговору са њом Исаија помену, како је Властоје врло слаб.{S} Ана д 
ад се склопише крвави вали Маричини над њом, један млади Турчин, који је стајао на обали одакле 
оброг старца и да буде на вечерњи.{S} С њом пође — по њеној жељи — Мара и само један пратилац,  
ке јуначке поношљивости, па зажеле да с њом прозбори.</p> <p>Повисока и крупна женска, с нечим  
лаву а левом покри лице и очи своје, да њоме заустави сузе, које срце не штеђаше.{S} Ана држаше 
у, — брзо изговори Гојко, показујући на њу.</p> <p>— Господе преблаги! — викну Исаија. — Боже!< 
о милостив нашој доброј мајци.{S} Он је њу примио пре но што је могла чути црне гласе са тужног 
слити и њему се надати.</p> <p>Гојко је њу разумео.{S} Али га је мучила неизвесност послова у Д 
оцне! — настави Гојко — не спремисмо ни њу ни њега.</p> <p>— Твој стриц, монах Исаија! — рече Р 
{S} Била је у шеснаестом лету, кад се у њу загледао Угљеша Мрњавчевић, па је и запросио.{S} Она 
ије у ствари никад марио.{S} Тешко би у њу ступио, и да је остао у части, коју је до мало пре и 
"104" /> не може победити, па су радо у њу ступали.{S} Тада је и он постао војник.{S} Прошао је 
еменом времена знатно клонула, а војна, о којој очекиваху гласове свакога часа, држаше слабе жи 
њаше јој се, да је наступио смак света, о коме се говори и верује.{S} Али кад Ана настави:</p>  
 боље ни Мрњавчевићи, Вукашин и Угљеша, о њима.{S} Између северних господара и Угљеше простирал 
га због крстопољског догађаја — онаког, о каквом јој је испричао Тома — одлучи, да сече руку за 
есарице Ане, о мудрости деспотице Љубе, о благости и доброти лепе рођаке дворске Маре.{S} Само  
јихнином, о старим данима ћесарице Ане, о мудрости деспотице Љубе, о благости и доброти лепе ро 
гов карактер.{S} У Драми су, разуме се, о њој разбирали и гледали да из напабирчених делића сас 
} Говорило се о тузи у дому Војихнином, о старим данима ћесарице Ане, о мудрости деспотице Љубе 
{S} Прегореваше и заборављаше прошлост, о којој је сама наглашавала Томи при његовом поласку у  
есме о светом краљу и боју на Велбужду, о смрти војводе Момчила и о другим јуначким делима...</ 
/p> <p>— Љубо, — рече јој он — ти знаш, о чему се мисли моје баве.{S} Ти знаш, како ми је тешко 
 јединства.{S} И то ти даје ведрине.{S} О, како сам се осетила срећном, кад си ономад рекао, да 
азнавши да су они искрени пријатељи.{S} О старом је Властоју мислио, да га не ваља вређати зато 
челенка и велико шарено перо нојево.{S} О бедрима му је висио широки палош са позлаћеним балчак 
 <p>— Војвода је Гојко и иначе зрео.{S} О њему постоје већ читаве приче по Крстопољу.{S} Ми мор 
ти користан савезник, али — само ту.{S} О Лазару Хребељановићу и Вуку Бранковићу не смемо ни по 
утовања? — упита Рајко Јелену.</p> <p>— О том не говори, — рече она.</p> <p>У том се са степени 
то више рећи, али само додаде:</p> <p>— О, Видо... па загушена јецањем спусти своју главу нај В 
војим плећима изнесемо цело бреме брига о пространој царевини.{S} Ми стојимо међу њима као јачи 
оглавито водио о паду Дренопоља па онда о приликама, које је оставио њихов покојни господар Вој 
 већа.{S} Узнемирено очекиваше гласника о погибији Рајковој.{S} А кад виде, да га никако нема,  
!{S} Цитро моја!{S} Синоћ си још певала о црним и плавим очима, а сутра може гавран пити очи мо 
прича Видосави оно, што је и сама знала о Гојку у Крстопољу.</p> <pb n="73" /> <p>Видосава беја 
</head> <pb n="55" /> <p>Мара је ћутала о томе немилом догађаЈу.{S} У души јој је било тешко, а 
 која јој је на свиленом гајтану висила о врату, пољуби је и даде Видосави, а ова је узе и брзо 
<p>Тешко је рећи, шта је и како је Тома о себи мислио, нити је лако било завирити у његову душу 
ст бацио Рајко причањем својих успомена о стрицу своме, чувеном војводи Момчилу.{S} Кад је једа 
проценити, да ли је био охол из уверења о великој вредности својој или је охолошћу мислио да на 
> <p>— Погребите га још пре сванућа, па о томе догађају ни речи!{S} Не треба узнемиривати светл 
а:</p> <p>— Слушао сам од неких бродара о њима.{S} - За оца њеног рекоше да је пресвиско̑ од жа 
у животу.</p> <p>Гојко заусти да запита о несуђеном заручнику њеном, ал’ се трже и сети да јој, 
ш дом.{S} Овде нико ништа не сме за сад о томе знати, да не би глас допро до старог Властоја, к 
м је и Тома Теологита имао већ свој суд о њима.</p> <p>Тешко је рећи, шта је и како је Тома о с 
рини.</p> <p>Колико су год речи Гојкове о његовом старом оцу ожалостиле Мару, толико су је исто 
и, како не треба судити пре, док се све о сваком не сазна.{S} На мах се одлучи, да нагласи Ани  
уши ће ми бити лакше!</p> <p>— А шта је о твојим стрицем, сестро?{S} Зар ти се он не могаше наћ 
е Љубоје показујући на застор — који је о зиду покривао шлем и оружје Гојково. — Узми, твоје је 
знао од Ане, шта се догодило.{S} Чуо је о неверству Гојкову и задаћи Томина путовања у Крстопољ 
то.</p> <p>Верна животиња размрска теме о тврдо стење, што обележава почетак каменитог брда и п 
 је Момчило баш размишљао у граду своме о томе, јаве му слуге да је у град доведено неко сумњив 
ушалаца, који се стекоше, да чују песме о светом краљу и боју на Велбужду, о смрти војводе Момч 
је Гојко, и на томе је њихово разбирање о уклањању Томином свршено.</p> <p>Међу тим Тома се зби 
а високе обале без моста, размрскати се о стење или онесвеснути, лупивши о старе грмове.</p> <p 
 /> Јелена и Видосава, разговарајући се о војни, која је на прагу</p> <p>Јелена, говорећи с Вид 
шла на погреб свога оца.{S} Говорило се о тузи у дому Војихнином, о старим данима ћесарице Ане, 
 Угљеша и војвода Богдан разговарају се о ратном походу своме.</p> <p>— Ми ћемо се још ноћас ов 
ј.</p> <p>— А, збиља браћо, шта мислите о оном сну, што се прича? — упита један озбиљније.</p>  
кама почеше разговоре и наставише приче о прошлим данима, лововима и ратним приликама.</p> <p>С 
а ће деспотица са насладом читати приче о Александру Великом, — рече Исаија.</p> <p>— Читала са 
еологита, Љубоје се повуче и размишљаше о немилим догађајима, што се у Крстопољу пред њим одигр 
м, сестро мила! — И он јој онда причаше о Исаији, монаху манастира светог Претече у Меникејским 
и понуду, а старац му задовољно причаше о своме познанству с покојним Властојем.</p> <p>— Видећ 
Ево, отац Исаија ће нам казати што више о судбини дана, што долазе, — рече један.</p> <p>— А шт 
тавио њихов покојни господар Војихна, и о деспотици Љуби, која је дошла на погреб свога оца.{S} 
 на Велбужду, о смрти војводе Момчила и о другим јуначким делима...</p> <p>— Певај, певај, синк 
 на свијање гнезда свога, а Љубоје је и о томе размишљао вазда а у последње доба и више, но што 
ашљивац причаше све што се имало рећи и о граду и о посади у њему.{S} Ређаше им све, што у Гали 
ичаше све што се имало рећи и о граду и о посади у њему.{S} Ређаше им све, што у Галипољу вреди 
бацивши Гојка, који на мах клече, преби о стеновит шиљак, који се из воде издизао.</p> <p>Лабуд 
ар Гојко.</p> <p>И док су једни причали о његовом доласку, дотле су други разносили глас, да је 
ако, како смо и учинили.{S} У име мисли о јачини српској, која ће моћи дати отпора свакој најез 
 њене млађане душе.</p> <p>Али не мисли о њој само Гојко.{S} Њена је лепота занела и Љубоја, за 
ао из логора, ипак до куће бејаше мисли о војни заменио другим мислима.</p> <p>— Те очи? — рече 
 почасти свога госта и да га боље увери о готовости одазвати се Угљешину позиву за општу војну  
граду.</p> <p>Костадин стаде размишљати о сакупљању војске.</p> <p>У том стиже у Жегљигово и по 
!{S} Тешко ми је, кад станем размишљати о судбини. <pb n="59" /> Имао сам брата Матију, који је 
ставише гласнике, који ће га обавестити о њиховом одласку.</p> <p>У богатом манастирском млину  
н, ако и ја своме деспоту узмогнем рећи о њима то, што од деспота чујем, — рече Тома притворним 
ати се о стење или онесвеснути, лупивши о старе грмове.</p> <p>— Ако!</p> <p>Он само толико мис 
хтела на чунићу прећи.</p> <p>Гојко јој о себи рече, ко је и одакле је, толико, колико су и дру 
и, како га се тешко косну срца, што јој о сјају своје звезде не могаше ништа рећи.{S} Она је сл 
у ове зидине.{S} Уђох да овде премишљам о ономе, кога овде — нађох —</p> <p>— Велможо! ја —</p> 
.{S} Не треба ни једне речи да ти кажем о твоме поступању према њој.{S} Пазићеш увек да је, ост 
</p> <p>На један пут стаде и лупи руком о руку:</p> <p>— Она је!</p> <p>Стојећи тако неколико т 
 коњима својим са лаком стрелом и тулом о рамену; ту је Тома Теологита, забринут да се данас не 
с оштрим копљем и ножем у руци и штитом о левом рамену.</p> <pb n="161" /> <p>Тај страшни ратни 
> <p>— Или још боље: не мора Лала-Шахин о томе ништа ни знати.{S} Ми ћемо свршити посао срећно  
грчког језика, или би са њом расправљао о старијим књижевницима и беседницима византиским.</p>  
n="111" /> <p>Сад више нико није сумњао о ратовању.{S} Гласници су летели из Жегљигова на све с 
и с ума ни једног тренутка велику мисао о јединству и снази нашој на југу.</p> <p>— Мој се десп 
 и затворен, данас може размишљати дуго о своме неваљалству!</p> <pb n="72" /> <p>Ана бејаше не 
p>Разговор се међу њима поглавито водио о паду Дренопоља па онда о приликама, које је оставио њ 
е реке, посматрао њено ушће, и — мислио о Драми и својим милим у Драми.</p> <p>Враћајући се јед 
p> <p>А то баш и мишљаху Исаија и Рајко о судбини човечјој!</p> </div> <div type="chapter" xml: 
 прилика Угљешу је у почетку обмањивало о величини његове душе и ширини његових погледа.</p> <p 
Али је у толико лакше рећи, шта је Томо о другима мислио.</p> <p>Гојка је мало знао, али по Рај 
{S} Одмах ваља настати.{S} А зна ли што о томе отац Гојков, Властоје?</p> <p>— Ништа! -— рече В 
орске Маре.{S} Само су избегавали говор о новом заповеднику драмске војске, Томи Теологити. <pb 
тановницима, које с мора гусари на глас о смрти ћесара Војихне почеше узнемиравати.{S} Пут је в 
бројних пастира.</p> <p>Ни страшан глас о паду Дренопоља није зауставио напредовање тих градова 
ик, син — роб.{S} А шта говори прошлост о њима?{S} Неће то бити зла намера Гојкова већ мало већ 
 говор, којим је очевидно уверавао вођу о нечему важном, вођа махну руком својима, да одседну,  
ркутање доброг кипарског вина, нагађају о приликама у Крстопољу, важној тачки према острву Тасу 
че прекидајући на махове, причати Гојку о својој љуби а његовој мајци, која је рано умрла и кој 
аш у часовима, кад се одушевљавао мишљу о потпуном изгнанству турском у Азију и кад је страхова 
смо једини, који се одушевљавасмо мишљу о одржању оне снаге, коју овде на југу затекосмо.{S} Шт 
ан ратник, у почетку се обрадовао гласу о скупљању војске.{S} Али кад се војсковође из поједини 
 кад се властела међу собом разговараху о тешким данима.{S} Али се ипак сну не подају.</p> <p>Б 
топољу, док Љубоје не обавести ћесарицу о свему.</p> <p>Али то не потраја дуго.</p> <p>После не 
иховога дома.{S} Никад и ништа не могах о њима дознати, а већ у Галипоље се није више могло ни  
иже баш онда, кад се у граду поведе реч о њему и његовом задоцњењу, и ако је било жупа удаљениј 
Тому.</p> <p>Још један пут је повео реч о Томину уклањању.</p> <p>— Њега би ваљало смаћи, — реч 
 више призивао, друге избегавао.</p> <p>О њему се није првих дана говорило, и ако је његов дола 
Галипоља.</p> <p>Пловдин је био још као оаза у пустињи заостао у рукама бугарским, захваљујући  
је киша са неба већ земље, киша, што је оба коњица готово у исти мах дигоше јурећи преко распли 
ио као поклисар на двор мога поочима, и оба се пута дуже задржавао.{S} Ја сам мислила, да је мо 
погодбе су мира за њ повољне.{S} Нудимо обавезу да на његове земље нећемо нападати па ни на зем 
кратко време у Крстопољу, док Љубоје не обавести ћесарицу о свему.</p> <p>Али то не потраја дуг 
з њега, а оставише гласнике, који ће га обавестити о њиховом одласку.</p> <p>У богатом манастир 
 опширна причања.{S} Обојица се потпуно обавестише.</p> <p>За тим се братски куцнуше пехарима.< 
елена чисто задрхта.{S} Знала је већ из обавештавања с Рајком, да је Тома узрок њене онолике ту 
 питањима и одговорима настаде узајамно обавештавање.</p> <p>— Теби, дакле, имам да захвалим, б 
нут.</p> <p>Анђео гледаше Тому, тражећи обавештења.</p> <p>— Видиш, — рече му Тома. — Не сме па 
а изиђе иза густе вреже бршљана, што се обавијаше око једног дрвета.{S} За њом се појавни Видос 
аосталим старцима стајаху покрај пута с обадве стране.</p> <p>Кад Угљеша би поред деспотице, кл 
ија код Перитеориона, града недалеко од обала Белог Мора.{S} У очи самог боја дошао је у стан М 
ког.{S} Обилазио је и околину, лутао по обалама жегљиговске реке, посматрао њено ушће, и — мисл 
Драми.</p> <p>Враћајући се једном поред обале речне, Гојко срете једну женску, која је хтела у  
ћи с коњем у провалију, наићи на високе обале без моста, размрскати се о стење или онесвеснути, 
> катуна Дејановићевих младом ратнику с обале Орфанскога Залива.</p> <p>Па онда узима и са̑м те 
 му је Властоје једном код Крстопоља на обали Белог Мора спасао живот од морских гусара.{S} Кру 
е јунака, кога самртно рањена посече на обали узевши му остатак оштрога мача.{S} Али се жртва н 
, један млади Турчин, који је стајао на обали одакле се жртва и предала Марици, узе загледати н 
 Сер, дохватило кратке равнице на левој обали реке Мутнице.</p> <p>Кад грану зора и они стигоше 
</p> <p>— Завидим мору, које запљускује обалу на којој се он одмара, ко што завидим и неранџи,  
лазио омање тврђаве прелазећи и на леву обалу Месте ближе граници, Тома Теологита бејаше удвоји 
 моста, што је на јужном путу за морску обалу и Крстопољ, била је стара нека црквица, посвећена 
у тврдим и богатим градовима, на морску обалу наслоњене, деспотовине Угљешине.</p> <p>И ако се  
>Ту га, на положеном деблу једног скоро обаљеног храста, затече и Тома.</p> <p>— А зар ти, војв 
у помисли, да деспотицу Љубу непрестано обасипа хвалом, услужношћу која не би ломила његове инт 
клоне и дарове особито издашном милошћу обасипа пресвети храм светог Прокопа у Драми, дајући му 
 Мој се деспот неће покајати, што ме је обасуо милошћу, — рече Тома.</p> <p>— Драма је — продуж 
ом јату моју звезду? — упита деспотицу, обгрливши јој стас левом руком а десну пруживши једној  
у.{S} Отац узе његову леву руку у своје обе, па, гладећи је, упита га:</p> <p>— А девојка, синк 
 небесном своду, па онда спусти главу у обе шаке од руку, које бејаше подлактио на колена.</p>  
ради.{S} Међу њима је био пролаз, те су обе биле у вези.</p> <p>Старац уђе у предњи отворени де 
ужног разбојишта.</p> <pb n="185" /> <p>Обе се прекрстише и полугласно додадоше:{S} Мир и покој 
вотиња размрска теме о тврдо стење, што обележава почетак каменитог брда и паде мртва.</p> <p>Б 
а тужно посматраше — жалосну врбу, лако обележену на ђерђеву у место маленог крина, који је у п 
де читати Угљешину повељу.</p> <p>Да би обележио и у трајнијем спомену сачувао свечаност походе 
раћо, страшно ли је морало бити, кад је обест агарјанска пала у домове верних!{S} Исекли су, шт 
саде налазили свој гроб у Томи, који је обећавао и — варајући ћутао</p> <p>А турски се гвоздени 
ином, а мало за тим отишао је и Исаија, обећавши да ће чешће походити деспотицу, која ће у Драм 
S} Али је дошло време кад Рајко мора да обиђе Трилис.</p> <p>Кад је сутра дан по њиховом одласк 
оје добре госпође, а ја имам само да га обиђем, јер се госпођа спрема да ових дана изиђе овамо  
ти њихове.</p> <p>Колико пута наиђоше и обиђоше смрт ?</p> <p>Толико, колико пута коњи крочише  
ону исту врбу, где ти мене веза!</p> <p>Обиђоше клупу.</p> <p>— Разумеш ли, а? — говораше стара 
падајући у тежу болест.{S} Монах Исаија обилажаше чешће драмску господу, а Ана је још непрестан 
ојничкој кренуо на источна крајишта.{S} Обилазећи крајишнике и целу источну границу, он се наро 
 је један пут Мара сама у градском врту обилазила цветне садове, који бејаху од студени клонули 
еко од самог главног окна рудничког.{S} Обилазио је и околину, лутао по обалама жегљиговске рек 
е, на послетку, и као врховна поглавица обилазио потчињену му Драму и њену област.</p> <p>Ћесар 
ме док се Угљеша бавио у Драми и док је обилазио омање тврђаве прелазећи и на леву обалу Месте  
посао с времена на време, кад је ваљало обилазити велико манастирско имање, даровано многим цар 
на излажаху из града, <pb n="138" /> те обилазише војску, и још се ни један пут не вратише у гр 
азни дани минулог живота његовог добише обилате накнаде.{S} И он поче по ново веровати у тиху с 
то травни пашњаци по висоравнима бејаху обилати храном за благо многобројних пастира.</p> <p>Ни 
у виде последњи преступ свој у највећем обиму.</p> <p>Бејаше му јасно.</p> <p>Траже га разорена 
ебла и утврдили главне делове скромнога обиталишта, које су после изводили у мање преграде, пок 
ће, надам се, сву пажњу своју посветити обитељи својој, те ћеш у толико слободнији бити у своји 
 знаке таштине земаљске, — дадох светој обитељи; дадох Јелени, да њиме вида раме храбрих ратник 
отица Љуба није ишла са ловцима само из обичаја да се увелича друштво, већ је и сама била страс 
сто бејаше мило, што их не победи какав обичан ратник, па радо навалише на онога, да и њима пов 
у неку воду.{S} Кад тамо, а оно није то обична вода већ неко море, по њему свуда сама пена ал’  
расио.</p> <p>Са свим незнатног рода из обичне куће цариградске, доживео је да у пуној снази св 
 је и тим био потпуно задовољан, јер је обично бивало, да у области наступи неред и расуло, чим 
му — тебе и твоју срећу.</p> <p>Мара се обично на таке и сличне речи зарумени, очи јој погледај 
 расправљаху трећи.</p> <p>И на томе се обично свршивало.</p> <p>Међу тим је и Тома Теологита и 
ами је за то доба било мирно и прилично обично.{S} Стари је Властоје непрестано лежао час опора 
падала низ леђа — одиста и не личаше на обичну ни властеоску ни нижега реда женску.</p> <p>А и  
о свечаност походе својој ташти, Угљеша објављиваше, да Ану утврђује у господству, које јој при 
ad> <p>Рајко се сети, да, мож’да, труба објављује Гојков повратак.</p> <pb n="124" /> <p>— Тако 
очи, јер јој се учини да чује рог, који објављује Угљешин долазак.{S} И у томе се не превари.{S 
 сам се на облаку дуго, дуго, док ти се облак као провали или развуче, не знам ни ја, па ме исп 
 засија у пуној светлости, изишавши иза облака.</p> <p>— Тако се вама рађа нови живот! — додаде 
анатичног дервиша.</p> <p>Месец зађе за облаке, а правоверни чуше клетву и задрхташе од страха. 
е је било већ зашло, а ветар је нагонио облаке, који су се скупљали на небу.{S} Изгледало је, д 
 сна, па га тумачи.{S} Љушкао сам се на облаку дуго, дуго, док ти се облак као провали или разв 
 војска, па кад би далеко у магли или у облаку од прашине разабрала, да је војска, која несумњи 
ца забавних Мара опази како се далеко у облаку више њих вије нека грдно велика орлушина, па је  
пак се она врло мало мешала у управљање обласним и државним пословима.{S} А кад је добила женск 
тупи неред и расуло, чим нестане правог обласног старешине.{S} И ако је знао, да је овом уздржа 
а, да Драма до скора бејаше као засебна област.{S} Стари је Војихна и очи склопио, не хотећи ни 
дано вршио своју дужност.{S} Драмска је област на граници, а Драма је предстража Серу.{S} У Дра 
вица обилазио потчињену му Драму и њену област.</p> <p>Ћесарица Ана изишла је са свитом својом  
према Крстопољ, да се +оцепи од драмске области, па да га преда гусарима.</p> <p>— То није могу 
ђоше до источних граница његове драмске области.{S} Сад је ваљало да га у ратничким пословима з 
есто за заповедника војске целе драмске области наименова војводу Гојка, а Тому позва да се нађ 
е и бујније...</p> <p>Војска из драмске области бејаше готово сва прикупљена, а од важнијих вођ 
д још тој војсци дода јунаке из драмске области, у коју се много надао, онда се осећао срећнији 
те.{S} А и сам гранични положај драмске области доста је учинио, да се ново стање без поговора  
 Једини искрени пријатељ мој у драмској области данас је велможа Тома ! — Видосава се сети Маре 
 некој кућици близу пута за Солун а ван области мога поочима.{S} Код мене је био тај туђин.{S}  
n="101" /> <p>Недалеко од Радовишта а у области горње Струмице у деспотовини браће Дејановића б 
о задовољан, јер је обично бивало, да у области наступи неред и расуло, чим нестане правог обла 
/p> <p>Кад се осетио довољно заштићен у области турског царства, Тома успори бежање, па се чешћ 
ко је знао, да је овом уздржаном реду у области драмској више припомогла сама личност Анина, ко 
е, где се после дужег лутања по српским областима на послетку скрасио.</p> <p>Са свим незнатног 
 Погледао је, с које се стране гомилају облаци, па је био безбрижан, Мрак се брзо спустио, а ка 
—</p> <p>— А ја ћу ти слати поздраве по облацима, ветру, уздаху, но лакој тици, сунцу и светлим 
{S} А ако си после тога дочекао мутан и облачан дан, који је однео собом и твоје добро располож 
ове среће не би било, мишљаше, никаквог облачка.</p> <p>На скоро после његовог доласка вратио с 
ве крајеве, ја сам узео управу над овом облашћу у своје руке, независно од царице Јелене.{S} Шт 
и тебе.{S} Не, не, све је то варка ока, обмана.{S} Немој веровати звездарским тумачењима, јер с 
а слуга кад сазна да је господар мож’да обманут.</p> <pb n="80" /> <p>— Гојко, ми морамо отворе 
Ужасно! —викну он. — Ја сам био потпуно обманут. — Сада верујем да је туђинчев посао и моје име 
не државних прилика Угљешу је у почетку обмањивало о величини његове душе и ширини његових погл 
е нико знао, јер је Љубоје и самог себе обмањивао уверавањем, да је то тек само пошалица срца.{ 
а је већ попустила али се вихор снажи и обнавља.</p> <p>И киша стаде, а он се разузда.</p> <p>Х 
 средини бојног поља све већом жестином обнављаше.</p> <p>Војске се измешаше, ломећи копља и кр 
једном.</p> <p>Ветар духну и суво лишће обнаженог дрвећа позне јесени зашушта, разлетајући се д 
уден, што наступа, и вихор, што хита да обнажи лисно дрво, не могу замрзнути љубав моју!</p> <p 
ада одважно за звездом судбине своје! — обнови Угљеша разговор после неког ћутања.</p> <p>— Бор 
о поздрави, па, пијући и певајући, опет обнови коло.</p> <p>Ана затражи Мару, да и она с њима и 
ешће у тим крвавим догађајима, Рајку се обновила у сећању слика некога Византинца, који је као  
еним лептирком.</p> <p>Старом се Исаији обновише у памети слике детињства и младости, а томе бе 
к на очи, прикупи дизгине Лабуду, па га ободе.{S} Лабуд силно фркну, скочи па се као стрела вин 
 прекором ожалошћен писну стегоноша, па ободе коња и западе у најљућу сечу.</p> <p>- За њим! —  
вери ми се, — рече Тома, смешећи се, па ободе коња.</p> <p>Љубоје се пожури, да не изостане за  
ушки и отворено:</p> <p>— С Богом! — па ободе коња.</p> <p>Гојко једва стиже да махне руком, па 
е с пута па дохвативши се више простора ободе чилога коња свог.{S} Земља затутњи, суво лишће по 
ише право пољем, кад један од пратилаца ободе коња и приђе Богдану.</p> <p>— Војводо, сумње нем 
ати знаке српској војсци.</p> <p>Угљеша ободе коња, и он као стрела полете кроз ноћну тмину.{S} 
, куда му ваља полетети кад га господар ободе.</p> <p>— Не умаче нам више! — грмну нечији глас. 
ного заостали, — рече старац, и обојица ободоше коњиће.</p> <p>На утоку великог планинског пото 
 је тек у бледом сећању.</p> <p>Обојица ободоше коње.</p> <p>Бегунац окрену коња и прескочи пот 
ицом нашао за најбоље.</p> <p>Ућуташе и ободоше коње.</p> <p>Ваљало им је пуних десет часова ја 
ејаху будни само још Рајко и Исаија.{S} Обојица ћутаху и гледаху у пламен, који се поступно гас 
Међу њима настадоше опширна причања.{S} Обојица се потпуно обавестише.</p> <p>За тим се братски 
је махну руком и старешина се удали.{S} Обојица ћутаху.{S} Гојко је оштро гледао Љубоја, коме н 
ко је дугачак мост.</p> <p>То знају сад обојица.</p> <p>Коњи сустају ал’ се напрежу.</p> <p>Даљ 
р смо. много заостали, — рече старац, и обојица ободоше коњиће.</p> <p>На утоку великог планинс 
.</p> <p>— Добро, хајдемо.</p> <p>И они обојица пођоше, а после неког заобилажења и стигоше там 
 Оно ће помоћи.{S} Ходи са мном!</p> <p>Обојица сиђоше низ велике камене степенице, које се сја 
гов намерник неки млади војвода.</p> <p>Обојица ћутаху подуже, док старац, на послетку, прекиде 
 Гониоцу је тек у бледом сећању.</p> <p>Обојица ободоше коње.</p> <p>Бегунац окрену коња и прес 
несе гласе, којима се Угљеша ни мало не обрадова.</p> <p>Дуго је сам размишљао, па онда зовну д 
" /> <p>Њихов га долазак изненади али и обрадова, па и не запази како се Љубоје чисто устезаше  
то није право.</p> <p>Гојко се необично обрадова таком њеном говору, замоли је, а она поче :</p 
после толиких неприлика у дугом времену обрадова.{S} Радовала му се као дете што жељно пружа ру 
 <p>Гласи, које је Гојко донео деспоту, обрадовали су све у Серу.{S} Деспот је братски загрлио  
> <p>Свргнуће Томино и узвишење Гојково обрадовало је све и свакога у граду, ал' никога више од 
 њиховом одласку дошао Тома, искрено се обрадовао рашчишћеним приликама, какве је у Драми затек 
p>Опробан и срећан ратник, у почетку се обрадовао гласу о скупљању војске.{S} Али кад се војско 
али не бејаше никога, који се у почетку обрадовао његовом доласку.</p> <p>— Туђин је, — рекоше  
 и без боја заузети.</p> <p>Сви се јако обрадоваше, глас пролете као муња кроз град и подграђе, 
 ка животу, кад развесељаваш душу моју, обрадуј и срце моје, и благослови свога <pb n="92" /> с 
ћ српској сили, радосно би се журила да обрадује свога војна.{S} А тада је опет излазила с Угље 
а опрезно тражио Мару и Видосаву, да их обрадује, дотле је Тома већ био добио заповест, да одма 
ца.</p> <p>— Бог ми је дао срећу, да те обрадујем, добри оче!{S} Позвах те преко гласника из Се 
 <p>— Опростите, али не долазимо да вас обрадујемо, — рече деспотица. — Храбри бранилац и запов 
— пита један, који се спрема да осветла образ себи и својима у скакању.</p> <p>— Теби из Кукуша 
е сузе и једна се скотрља па јој овлажи образ и паде на руку.{S} Она се трже, па брзо, да је ко 
 које се као крупан бисер скотрљаше низ образе.{S} Она их није крила, а оне, необрисане, сијаху 
ше још јачом светлошћу, а румен му поли образе.{S} Познао је — атонског пустињака...</p> <miles 
клецну нога, срце му убрза, крв јурну У образе, и он, не могући прикрити ненадну узбуђеност, го 
есарица Ана била је племенита госпођа и образована женска, која је знала схватити озбиљност при 
простих напасти! — викаше старац, па се обрати убијеноме:</p> <p>— Нисам мислио, да тако брзо с 
аше једино у српску помоћ.{S} Зато се и обрати српској страни.{S} Посада се јуначки држала неко 
уке његове маши Мара, а он јој се благо обрати.{S} После тога се поздрави са војводама, који га 
то.{S} Ми не знамо, — неколицина се њих обратише Исаији.</p> <p>— То није било тако давно.{S} Т 
рзо, да је ко не затече, <pb n="147" /> обриса сузне очи, и труђаше се, да буде веселија...{S}  
очи му бејаху влажне.{S} Он диже руку и обриса — сузе.</p> <p>Уздахну, па се окрете на страну,  
да, кад Јевренос-бег нареди, да се коњи обрну натраг</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP 
ко волиш, копај гроб онде више, на оном обронку.{S} Поздрави све — ах — све — и деспотицу, и ка 
висока, тешка и од црвене коже израђена обућа казује, да је ноћник велико лице у земљи.{S} Снаж 
знати незнани ноћник, јер је тек у пола обучен и ако је, очевидно, толико приправан, да би мога 
ачким; ту деспотица Љуба и лепа Мара на обученим коњима својим са лаком стрелом и тулом о рамен 
а о врату, пољуби је и даде Видосави, а ова је узе и брзо изиђе.</p> <p>То је било једнога дана 
ац, па се несвесно занесе.</p> <p>А сва ова ломљава вођаше се на крајњој десној страни густе ле 
ога коња.</p> <p>— И јесам путник, кога ова киша натера да сврати мало до тебе.{S} Из даље сам  
 да се сећају како им је причано, да је ова црквица управо метропола новије драмске цркве.{S} Д 
љу.{S} Она је све светлија, у колико је ова блеђа.{S} Слутио сам, ал’ од како је пре три месеца 
омекша:</p> <p>— Истина је.{S} Нек мине ова ноћ, а кад сутра сунце гране наћи ће наше мисли у ј 
 отече.{S} Испричала је све Видосави, и ова се не могаше уздржати:</p> <p>— Јадно дете! — уздах 
рекавши:</p> <p>— Сад једну грчку.{S} И ова је била грчка, ал’ војвода Богдан хоће да му је пев 
са њим а под Божјим благословом.</p> <p>Ова се војска у гомилама или дугачким редовима пешке ст 
им преплетом између два повећа коца.{S} Овај део не бејаше покривен.{S} Из њега се улазило у др 
како се бејаше упутио даље на запад.{S} Овај други хитац не промаши, и орао вијући се у ковитла 
Тому очима, па за се прошапта:</p> <p>— Овај туђин има очи за лепоту ове девојке!</p> </div> <d 
па силом савлађујући се, рече:</p> <p>— Овај нам лист шаље природа, да нас опомене на пролазнос 
ма причао своме необичном ученику.{S} А овај је природном отвореношћу и искреношћу својом веров 
p>— Ја сам била, мила Маро, издајица за овај мах, — радосно се пожури Видосава.</p> <p>— Ходите 
раћи и век.</p> <p>А куда ли прођоше за овај добар сахат времена?{S} Да ли иду пољем? ил’ гором 
ек шалим!{S} Судбина ми је, видим, дала овај дан, да буде до краја мој! — топлином прекипеле ст 
а упита Видосаву;</p> <p>— Како се зове овај војвода!</p> <p>— То је тај туђин, велможа Тома Те 
 зато баш и хоће да се пред вама покаже овај са катуна више Радовишта.{S} Њега је вила, кад још 
<pb n="67" /> <p>— Хе, хе! — смејаше се овај сатанским смехом — ја сам свуда, где знам да ћу ти 
се силно Дренопоље а у исто доба остави овај свет његова десна рука, отац његове верне љубе, ће 
 загрли Љубоја.</p> <p>— Ћефалијо, носи овај преломљен мач краљевом Марку и реци, да жртве одош 
 даду одушке изазваним мислима својим у оваким приликама почеше разговоре и наставише приче о п 
дете бејаше, у планини задојила, па му, овако малом, дала снаге за четири друга.{S} Он то крије 
о у части, коју је до мало пре имао.{S} Овако — никако.</p> <p>Он овде више неће остати.{S} Иде 
 у дужности било.{S} А овако —</p> <p>— Овако си урадио, како је требало.{S} Оставио си, да се  
пустио, што ми је у дужности било.{S} А овако —</p> <p>— Овако си урадио, како је требало.{S} О 
а живео добри старац Исаија, кад нам је овако добро винце припремио!</p> <p>— Живео!</p> <p>И в 
Како? — питаше зачуђено Ана.</p> <p>— И овако је ишло тешко, а онако би било немогућно.{S} Плод 
за то убиство.{S} Да тако буде, поступи овако: онда, кад погине Гојко, нека други твоји људи на 
.{S} Толико сам ти се пута хтела јавити овако исто на овом месту и у ово доба, али сам се опет  
већа сада готово опустела каменита кула овалнога изгледа.</p> <p>Дворанин уведе Мару у доњи део 
и војник и видар и трговац и бродар.{S} Овамо чешће долазим.{S} Каква срећа што случајно дођох, 
до ! — увређен стегоноша рече.</p> <p>— Овамо долазе само јунаци! — додаде Богдан.</p> <p>— С Б 
и кренуше рано из јутра за Драму, а кад овамо стигоше, наиђоше на још хладније и затегнутије пр 
ер се госпођа спрема да ових дана изиђе овамо на летовање.{S} Ако ти није зазорно, пођи са мном 
поведа.{S} Одмах ћу наредити, нека дође овамо.{S} Нека оцу буде само син, а мени ће за тим одго 
> <p>— Извините, кнегињице, али мене је овамо пуки случај нанео.</p> <p>Мара не могаше ни једне 
к град.{S} Он је бранио прелаз из Азије овамо, па је у свако доба могао бродове задржати и прек 
и се други...</p> <p>— Ал’ гусле, гусле овамо! — у веселој дружби једној довикује један.</p> <p 
.</p> <p>Оставила сам југ и склонила се овамо, ал’ сва моја разбирања бише у залуд...</p> <p>Је 
, кад изиђу у лов.</p> <p>— А свраћа се овамо? — упита Мара, улазећи у собу, па видевши ловачку 
у, који преко мора, нашег мора, прелази овамо!"</p> <p>Тако ми је отац, потресен, реко, кад смо 
н ће се одмах, чим се ослободи, кренути овамо.{S} Али он не треба да стигне у Драму никад.{S} Р 
оћног деспота.{S} Он ће ових дана стићи овамо са свом својом војском, а кад прими и наше јунаке 
новића.{S} Баш кад је Марко мислио поћи овамо — тако јавља краљ нашем деспоту, а он нама — напа 
ћефалијо, под храстом, па онда за тобом овамо.{S} Он за тобом — ја за њим.</p> <p>— То је много 
а османског, који је главу своју пренео овамо а телом и репом по Азији тражи плена још.{S} Дана 
х разлога.{S} Оно, што је Тому и довело овамо, то га и сада јоште одржава!</p> <p>После тога је 
 преко гласника из Сера, да одмах дођеш овамо, ал’ ти не рекох, да ти водим — твоју синовицу Је 
а за њ дођем баш кад треба!{S} Велможо, овде може бити свему крај!</p> <p>— Не, настао је тек п 
гљеши.{S} Реци, да си га овде сахранио, овде испод ове жалосне врбе или ми, ако волиш, копај гр 
<p>Кад се Гојко вратио с Јеленом у Сер, овде је већ било отпочето купљење војске, која се и даљ 
дица има великих заслуга за наш дом.{S} Овде нико ништа не сме за сад о томе знати, да не би гл 
етли деспоте! — одговори Љуба.</p> <p>— Овде на кули мотриљи? у ово доба?</p> <p>— Свуда и увек 
 заклоњеној врежама од купине.</p> <p>— Овде је и ушао у врт, —- показиваше старац, кад дођоше  
 — где је најбоља војска моја?</p> <p>— Овде је, деспоте; опасали су непробојни зид од својих г 
слугу деспоту Угљеши.{S} Реци, да си га овде сахранио, овде испод ове жалосне врбе или ми, ако  
S} Уђох да овде премишљам о ономе, кога овде — нађох —</p> <p>— Велможо! ја —</p> <p>— Не, кнег 
лијих сунчаних зракова, причај тамо, да овде има једно срце, коме би на сјају једних очију и то 
ме наићи, уђох у ове зидине.{S} Уђох да овде премишљам о ономе, кога овде — нађох —</p> <p>— Ве 
ла из северних крајева па се и задржала овде.{S} Они су били лични чувари Угљешини, који их је  
посматраху војску, — колико ли има вера овде?</p> <p>— Колико ? — одговори други, — све је то ј 
м предсобљем.</p> <p>— Станује ли когод овде ? — упита Мара дворанина.</p> <p>— Нико.{S} Само с 
де стари замак, подигнут у доба, кад је овде била међа гранична.</p> <p>— Води ме тамо, — рече  
о севаше очима:</p> <p>— Каква срећа те овде оставих свој ловачки прибор, да за њ дођем баш кад 
Знао сам — рече после поздрава — да сте овде, па дођох да се опростим.{S} Сунце већ косо бије с 
 <p>— Живео војвода!</p> <p>Ал’ Турци и овде одговорише фанатично:</p> <p>— Алах, ил-Алах!...</ 
горској, да поврати ред.</p> <p>Турци и овде вешто и одлучно нападоше.</p> <p>— Војводо, ти се  
ој руке.</p> <p>— Деспотице, од куда ти овде и у ово доба? — рече јој, држећи је за руку.</p> < 
запад од Крстопоља.</p> <p>— Од куда ти овде, Анђеле? — изненади се Тома.</p> <pb n="67" /> <p> 
вник његов.</p> <p>Вреди ли више остати овде?{S} Не, ни у ком случају не!{S} Он је пажљиво сиса 
p>— Ако буде деспотица, кажи јој да сам овде, — рече Мара и старац се удали.</p> <p>Мара приђе  
да те после, пуна бриге за тобом, нађем овде као и сада.{S} Деспоте, Угљеша!{S} Има неко доба,  
 пре имао.{S} Овако — никако.</p> <p>Он овде више неће остати.{S} Иде, ал’ куда?</p> <p>Да Виза 
и највишу лествицу части, коју је могао овде имати.{S} Одатле се само могао спуштати на ниже.{S 
ју честитост.</p> <pb n="1" /> <p>— Ево овде је то било, — показиваше старац — а зликовац је хт 
авист — љубав неодољива!</p> <p>— И ево овде, у осами ових гора, ближе једином господу Богу, ку 
е није тежак државни посао позвао ноћас овде.{S} Зато дођох.</p> <p>Он је значајно погледа, а о 
ду своме.</p> <p>— Ми ћемо се још ноћас овде одморити, па ћемо сутра поћи на Дренопоље, — вели  
љавасмо мишљу о одржању оне снаге, коју овде на југу затекосмо.{S} Шта је даље било, познато ти 
<p>— Бићеш ми и кад —</p> <p>— Не будеш овде.{S} Не брини.</p> <p>— Хвала ти!</p> <p>Стискоше ј 
ћи везанога.</p> <p>— Ко си ти? шта ћеш овде? — оштро питаше Рајко овога.</p> <p>Он само стењаш 
нутак је ту.</p> <p>За неки дан смо још овде, а после полазимо у име Божје! -</p> <p>— Живео !— 
а ће моћи дати отпора свакој најезди на ове крајеве, ја сам узео управу над овом облашћу у свој 
p> <p>— Нека га господ уклони далеко од ове куће, од нас и свих честитих, — одговори Јелена.</p 
еци, да си га овде сахранио, овде испод ове жалосне врбе или ми, ако волиш, копај гроб онде виш 
рвав носао, страшан и кобан.{S} А ти се ове војне не плашиш.{S} Ти си уверен да се крв мора про 
 моје живовање не може се замислити без ове моје миле цитре.{S} Кад сам љубио, она је љубав сла 
старим монахом.</p> <p>Противно мирноћи ове двојице стајала је снага Рајка и Љубоја, честитих ј 
у крв <pb n="175" /> своју!{S} Ја волим ове људе.{S} Ја ценим војводу Богдана.{S} А он је, мож’ 
д ловаца, који могу на ме наићи, уђох у ове зидине.{S} Уђох да овде премишљам о ономе, кога овд 
:</p> <p>— Овај туђин има очи за лепоту ове девојке!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP 
лах, ил-Алах!- ваљало се из даљине, али ови, који се стекоше у средини логора, главом платише с 
 сила не може мерити с нашом снагом.{S} Овим се витезима нико одупрети не може.{S} А кад се пос 
и Ани још крваво-модру белегу:</p> <p>— Овим ме је даривао ваш некада вам веран слуга, војвода  
е не стигох, а поуздано држах, да ћу га овим путем, куда и ви дођосте, стићи, — говораше Рајко. 
удо — туђин је, па га и не боли срце за овим народом, — рече Исаија.</p> <p>— Ја сам одмах све  
е.</p> <p>И први разлози попустише пред овим другим.</p> <p>Љубоје зовну старешину градске стра 
бојном и љубавничком пољу ?{S} Не!{S} У овим је крајевима један још господар, коме он није служ 
 оженити и бити ћесар у Драми.{S} Има у овим земљама и злата и блага свакојака, и вина и понуде 
ши старац — хоћу ли и сада, ма да сам у овим годинама, што год вредети на бојном пољу.</p> <p>— 
је играчка за забаву у овом граду, међу овим дивљим створовима.</p> <p>Тако је кадшто мислио То 
 да га обиђем, јер се госпођа спрема да ових дана изиђе овамо на летовање.{S} Ако ти није зазор 
клин у јединство српске отпорне моћи са ових страна, није ли пред снажном одлуком и гвозденом в 
љати.{S} Они су нам већи непријатељи од ових, ради којих се и договарамо.{S} Мој Угљеша, кад не 
 од светлога и моћног деспота.{S} Он ће ових дана стићи овамо са свом својом војском, а кад при 
ни деспоте.{S} Не бих се ногом макао из ових тврдих зидина, кад не бих веровао у успех посла, к 
м витезу једном.{S} Тај је витез био из ових северних крајева, али је — причаше — поље његових  
неодољива!</p> <p>— И ево овде, у осами ових гора, ближе једином господу Богу, кунем се, да дру 
војске има врло мало.{S} Силан је страх овладао у Дренопољу, од кад се чуло, да је судар са маћ 
блисташе сузе и једна се скотрља па јој овлажи образ и паде на руку.{S} Она се трже, па брзо, д 
е гомиле оно оздо, које киша није много овлажила, па устаде и упути се на поље, одакле је по но 
 Богдану.</p> <p>— Војводо, сумње нема, ово је мач каквог нашег велможе.{S} Нађох га ту код мос 
, рече:</p> <p>— Сумње нема, кнегињице, ово је Фаталан сусрет.{S} Уклонио сам се из друштва да  
али — ти ми више нећеш требати!{S} Ево, ово, што ногама газим, без сумње је мач каквог погинуло 
о, дакле, ви у планини чувате стадо?{S} Ово вам је у помоћи! — нашали се један, куцкајући чутур 
овачку торбу на дивану у њој, додаде: — Ово је ваљ’да сада неко оставио!</p> <p>Са уског прозор 
Није наше вино тако.{S} Мало је боље, а ово је из Пловдина од лозе пловдинке.{S} Наточих кад се 
до себе.</p> <p>— Најважнији догађај за ово доба бејаше, што ја престадох бити што сам пре био: 
p> <p>Чешће је и дању и ноћу излазио на ово место.{S} Губио је своје погледе преко границе сусе 
лаву, и рече Томи:</p> <p>— Теби је све ово познато боље него другима.{S} Зато и назначих тебе  
а не би смео угазити у војну, а да буде ово што је.{S} Али ми је он за неко време био потребан  
 расположено, јер им скоро свима бејаше ово први лов од летос, од смрти Војихнине.</p> <p>Угљеш 
 Љуба.</p> <p>— Овде на кули мотриљи? у ово доба?</p> <p>— Свуда и увек, где и кад ти.{S} Срдиш 
/p> <p>— Деспотице, од куда ти овде и у ово доба? — рече јој, држећи је за руку.</p> <p>— Дођох 
ела јавити овако исто на овом месту и у ово доба, али сам се опет уздржала.{S} Сада не могах ви 
своју руку на њено раме:</p> <p>— Али у ово доба? — понови још блаже своје питање.</p> <p>— У и 
p>Монах Исаија приповедаше, да је дошао овог часа коњаник од деспота Угљеше, и да <pb n="149" / 
, која само повећаваше суровост изгледа овога мож’да у души племенитога човека.{S} Ал’ једно, ш 
в посао и моје именовање за заповедника овога града и краја.{S} Ха, сад ми је све јасно.</p> <p 
 ти дам?{S} Доста ће ти бити и половина овога мога земљака Скопљанина.{S} Не допада ти се?{S} Х 
 дигох?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Због овога, — рече Гојко, и из недара извади писмо, којим му 
баченог и заборављеног, не допиру гласи овога весеља.</p> <pb n="46" /> <p>Видосава је тешаше,  
к и камење крај воде.</p> <p>Савладавши овога, Гојко се спремаше да продужи борбу са другим нап 
 ти? шта ћеш овде? — оштро питаше Рајко овога.</p> <p>Он само стењаше.</p> <p>— Рекох, ко је, — 
рдивши градове.{S} Али је ваљало и душу овога народа умирити.{S} Успео сам, те сам цариградског 
ер си ти прва стража српској слободи на овој страни!</p> <p>И они се кретоше натраг у Сер.{S} С 
че, казати свога имена, да знам ко ме у овој ноћи самца тако мило разговори? — упита старац вој 
м ти се пута хтела јавити овако исто на овом месту и у ово доба, али сам се опет уздржала.{S} С 
 на ове крајеве, ја сам узео управу над овом облашћу у своје руке, независно од царице Јелене.{ 
сног старешине.{S} И ако је знао, да је овом уздржаном реду у области драмској више припомогла  
 да нас дочека.</p> <p>— Али зар нема у овом граду јунака, који ће учинити крај бићу његовом?</ 
 сад, кад се војска слеже, да га нико у овом метежу не опази.{S} Нешто тражи, питам га српски,  
ве.</p> <p>— Она је играчка за забаву у овом граду, међу овим дивљим створовима.</p> <p>Тако је 
, неваљалче!{S} Али захвали за ту срећу овом мом пријатељу.</p> <p>Други га дворанин зачуђено п 
 — значајно рече Рајко.</p> <p>-— Је л’ овоме? — умеша се старац. — Њему? а? томе, што ме везао 
це!{S} Да сам мислио остати у Серу и на овоме, што имам, не бих се ни на ову лествицу земаљске  
о тебе.{S} Из даље сам запазио ватру на овоме брежуљку, па се упутих са правога пута у страну,  
јер без тога нема живота ни опстанка ни овоме, што је до сад створено.</p> <p>У тихој звезданој 
p> <pb n="155" /> <p>— Хе, да знађах за ову руменику, док тамо бејасмо, бих се и ја измолио да  
у и на овоме, што имам, не бих се ни на ову лествицу земаљске части испео!{S} Даље иду моје мис 
ј души дубоко урезана.{S} Наишао сам на ову кулу, па жељан да се трајније склоним од ловаца, ко 
У потеру за њим!{S} Он је могао само на ову страну умаћи.</p> <p>И они брзо пођоше ка огради, з 
 зваше је Угљеша, дижући је. — Заборави ову пошалицу моју, она није за те ни била.{S} А ја ћу с 
!{S} Ха, ха, ха!</p> <p>— Пожуримо мало ову нашу кљусад, јер смо. много заостали, — рече старац 
тако мислим, — одговори Вукашин. — Руку ову не замори ни један непријатељ царства или куће наше 
копља и кршећи мачеве.</p> <p>— Јунаци, овуда је пут у вечни живот.{S} Ко је витез, нека не опр 
измирење наше цркве са цариградском.{S} Овуда је свуда становништво мешовито.{S} Није мали број 
ом својом на вашу границу.{S} Он не иде овуда, и ви га нећете срести.{S} Са мном хајдете натраг 
, на југу Гвозденим Вратима а са запада Овчим Пољем, које је било у Вукашиновој краљевини, где  
забрати, по небу, па се саже и подстаче огањ, који је на сред тога дворишта лагано горео.{S} На 
екој кожној простирци, мирно посматраше огањ и његово поступно слабљење.</p> <p>У души и сећању 
ске, ја се и сама челичим, а неки свети огањ душу ми загрева.</p> <p>— Тако је.{S} Буди безбриж 
 такне Мару.</p> <p>У очима му је сијао огањ јужњачке природе, у њему је кипела страст, а разум 
им —</p> <pb n="144" /> <p>— И мојим! — огласи се Ана, која изиђе иза густе вреже бршљана, што  
="*" /> <p>Кад труба са градског бедема огласи долазак високога госта велика се градска врата о 
 у јутру.</p> <p>Кад стражар са тврђаве огласи долазак њихов, Гојко им пође на сусрет.</p> <pb  
 <p>У тај мах стражар са куле на бедему огласи да граду долази неки ненадни гост...</p> <p>То б 
p> <p>— Господару,— у радосном узбуђењу огласи се и деспотица, — веруј са превисоким братом сво 
а му се приближила.</p> <p>— Господару! огласила се жена.</p> <p>Он није чуо, гледао је звезду, 
звоно са високог торња на истим вратима огласило подграђанима да је равно пола ноћи.{S} По одел 
p> <p>Наиђоше на чету војника.{S} Трубе огласише знак, а чета кликну:</p> <p>— Живео деспот !</ 
ра свога, тражи тајне ноћне састанке са оглашеним противником њиховим.</p> <p>Прво му је говори 
ноћи, кад месец посребри градске бедеме огледајући се у местимичној дубини речице, што испод по 
ча, што се почеше низати крај логорског огња.</p> <p>Добри коњици, који су испрекрштали пролазе 
уклањати од ватара, жураше се од једног огња до другог неки крупан старац, војник из Дејановића 
 Ни једне звезде, ни једне ватре, нигде огња, искре, светлости.</p> <p>Зна ли бегунац, куда га  
е на велику једну главњу с друге стране огња, а домаћин подстаче ватру.</p> <p>Тада старац позн 
 пољу.</p> <p>У том и последњи пламичак огња утрну.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 
грну покисли пепео и пухор, па оно мало огња метну на суво место.{S} За тим набаца на њ танког  
ху срећу скромнога али пуног благослова огњишта свог, свога гнезда, које ће радо свити сада.</p 
р моја тековина, ено погледај, пламти у огњу, да осветли пута некрсту, који преко мора, нашег м 
ји је био код саме црквице, у шибљу код ограде, прикривен, звиждањем кроз прсте јавио, да су Ан 
лазио недалеко од цркве, негде око њене ограде.{S} Њему се одазваше у два маха слични знаци из  
рт, —- показиваше старац, кад дођоше до ограде.</p> <p>Нешто затресе купине.</p> <p>Они стадоше 
зо и опрезно као мачка пређе простор до ограде од врта, ухвати се за зид и лако се на њ попе.{S 
рану умаћи.</p> <p>И они брзо пођоше ка огради, заклоњеној врежама од купине.</p> <p>— Овде је  
њи њен део, који је био ограђен високом оградом од сламе, притврђене местимичним преплетом изме 
ји је оним двема преградама служио и за ограду околног дворишта.{S} Прегледа још једном, колико 
приведе крају, где је, наслоњен на малу ограду, мало пре стајао.</p> <p>— Мила љубо моја!{S} Ка 
 у простран предњи њен део, који је био ограђен високом оградом од сламе, притврђене местимични 
доба непрестано налази на граници и око огранака рилских, утврђујући градиће и добијајући гласо 
су се продужавали северно и преко првих огранака планине Плачкавице.</p> <p>Једне летње вечери  
ке.</p> <p>А са севера се од планинских огранака жури непрегледно јато црних гавранова.</p> </d 
ад грану зора и они стигоше под источне огранке Меникејскех гора, а што је сунце више освајало  
 је одбаци, а са мачем у десници похита ограшју, где га је хладна смрт неминовно чекала...</p>  
да, кад заповедник непобедног Пловдина, огрезао у крви и ранама, долази да на општи ужас и изне 
х! — и он се стропошта поново на земљу, огрезао у крви.</p> <p>А бој се све јаче распаљује...</ 
егу, који стрмо падаше, у крви и ранама огрезао витез.</p> <p>Једва се држао на коњу, који се л 
<p>Војвода се прену из мисли.{S} Скочи, огрну суву кабаницу, и приђе коњу, који је, оставивши н 
на њих ступи Гојко страшног изгледа.{S} Огртач му се са десног рамена мало спустио, те се у сум 
> <p>Онај замахну ножем, а Мара раскиде огртач под грлом, и руком зграби, трже и откиде ниску к 
ера, који јој је био под вратом а испод огртача.{S} Бисер се просу по путу, а она остатак пружа 
ена како је у лаком оделу али у богатом огртачу изишао на кулу мотриљу.</p> <p>Чешће је и дању  
 — Небо се проламало од убојних узвика, од писке рањеника од поклича живих ратника.{S} Земља је 
, састављена од старих српских ратника, од најамника и добровољаца, од тежака, баштиника, грађа 
е, те се са јачом снагом враћаше онима, од којих потече.</p> <pb n="169" /> <p>Вихор утишаваше  
аничила бујна Марица, а западна страна, од куда је дошла сила Вукашинова, бејаше отворена.</p>  
ла нам је победу.{S} Већина је, истина, од наших изгинула, али смо победили.</p> <p>— Зато је Х 
их ратника, од најамника и добровољаца, од тежака, баштиника, грађана и градских занатлија, сте 
ко се упути из врта на двориште и даље, од куд се глас стражарев чуо.</p> <p>Старац, мрмљајући  
лити?{S} Врло лако може да дође са оне, од које се никад нисам надао !{S} Тешка је неизвесност  
ка га господ уклони далеко од ове куће, од нас и свих честитих, — одговори Јелена.</p> <p>— Не, 
бу, пружи јој руке.</p> <p>— Деспотице, од куда ти овде и у ово доба? — рече јој, држећи је за  
{S} Они ме ухватише, затворише уста, и, од страха онесвеслу, однеше некуда.</p> <p>Кад сам дошл 
до, ти се можеш склонити.{S} На страни, од куд дође данас краљева војска, нема још непријатеља, 
 и братски ижљубили.</p> <p>— Хвала ти, од срца ти хвала! — реко је при састанку Гојко.</p> <p> 
 Она ми је сада најпотребнија.{S} Онај, од кога си ме пре неколико дана спасо̑ у Крстопољу, пус 
спотовина продужавала највише на исток, од састава Струме и Струмице па све до велике Марице.{S 
 мио пророку.{S} Ђаур се мало опоравио, од великог је, без сумње, рода.{S} Понуђено му је, да п 
оро свима бејаше ово први лов од летос, од смрти Војихнине.</p> <p>Угљеша, Љуба и Мара измицаху 
{S} Силан је страх овладао у Дренопољу, од кад се чуло, да је судар са маћедонским владарима не 
 и он охоло изиђе из ходника на терасу, од које су се спуштале степенице у градски врт.</p> <p> 
ра јекнух, и занех се у тешку бољетицу, од које дуго времена боловах.</p> <p>Туђина је нестало, 
</p> <p>Они стадоше.{S} Богдан узе мач, од кога се држак са горњом половином бејаше сачувао.{S} 
гу изненадити, а дође пад Дренопоља.{S} Од тога часа немам мира ни толико, колико сам дотле мог 
ита га Тома.</p> <p>— Свуда и нигде.{S} Од неког сам доба у Прависти, а спуштао сам се чак на д 
а Балшу, господара северне Арбаније.{S} Од како је прошле године умро најстарији њихов брат Сра 
једном ненадном испаду грчке војске.{S} Од тада се никад више не сретосмо.</p> <p>— Он је скоро 
? питаш.{S} Твоју главу, ништа мање.{S} Од јуче скота поганог вребам.{S} Дошао сад, кад се војс 
р од Бугарске се немамо чему надати.{S} Од како је пре пет година умро њен цар Александар, она  
окривајући све то сламом и кровином.{S} Од те колибе почињали су катуни и трла, који су се прод 
њој сам вазда ценио будућност своју.{S} Од како сам је запазио — а то је давно било — она ме ни 
 - За оца њеног рекоше да је пресвиско̑ од жалости, а она је остала и некуда отишла.</p> <p>— М 
д онога, који је у души највише патио — од Маре.</p> <p>Она је сад већ била потпуно уверена, да 
 часова на запад од Крстопоља.</p> <p>— Од куда ти овде, Анђеле? — изненади се Тома.</p> <pb n= 
и Рајко.</p> <p>За тим додаде:</p> <p>— Од кад се не видесмо!{S} Па ипак —</p> <pb n="126" /> < 
колико је ова блеђа.{S} Слутио сам, ал’ од како је пре три месеца онај чудновати испосник проро 
 Погинућеш да Богме, и то још данас ал’ од вина, старче!{S} Ха, ха, ха!</p> <p>— Пожуримо мало  
области бејаше готово сва прикупљена, а од важнијих вођа очекиваше се само још Љубоје.{S} Он ст 
ком! — рече један.</p> <p>— Гле, сад, а од кад се ти поче бринути за мир душе, кад нити постиш  
 граду су многи од људи били поспали, а од женских нико будан не бејаше.{S} Само она очекиваше  
 не подају.</p> <p>Будни су стражари, а од њих је буднији — њихов господар.</p> <p>Са високе ку 
} Љубоје је некада био страсан ловац, а од неког је доба охладнео.{S} У лов је сада изишао више 
е се зарумене: <pb n="39" /></p> <p>— А од куда ти, велможо, знаш, у чему је моја срећа?</p> <p 
<p>За тим узе Ану с десна и Љубу с лева од себе и пође с њима.{S} Кад приђе осталима, прва се р 
 а још мање другима није била тајна, да од доласка Томина чешће долазе њему неки непознати глас 
м те! — спусти главу на његова прса, да од саме себе сакрије — сузе својих лепих очију.</p> <p> 
ступила му је узбуђена, јер је знала да од одговора његовог зависи и срећа њена.{S} Послуша ли  
 <p>Тома се једва одржао, да се не изда од силне радости, кад је видео да се његов план до крај 
>XXI.</head> <pb n="152" /> <p>Дан хода од Дренопоља на северозапад ка Пловдину налазе се Чрном 
 лак поветарац, што се, реко би, одбија од високих бедема градских, па се разлива у ситне покре 
бром вину и брашненицама — стан забруја од весеља и безбројних прича, што се почеше низати крај 
ло од убојних узвика, од писке рањеника од поклича живих ратника.{S} Земља је тутњела од трке п 
гљеша, — ја немам поузданијега гласника од тебе.{S} А војводе причају да се са твојим коњем не  
те!</p> <pb n="54" /> <p>Слабљење звука од ловачког рога казиваше да се та група ловаца опет св 
за његов ненадни и брзи полазак сазнала од Видосаве.{S} Једва је успела да га причека при његов 
ише коње, из којих је била читава магла од паре, па се почеше одвајати у омање ловачке групе по 
лича живих ратника.{S} Земља је тутњела од трке поузданих жерава.{S} Ваздух је пиштао од фијука 
.{S} Највећа му је погибао сада грозила од Гојка, који је <pb n="89" /> поред свих заседа ипак  
о.{S} Тек је шеснаеста година наступила од тог доба.{S} Галипоље је мален али јак град.{S} Он ј 
 био испричао како је деспотица писнула од бола, када је улазећи у тврђаву видела породични грб 
p>Стари се монах једва држаше на ногама од силног и тешког изненађења.</p> <p>— Добро је — рече 
зо пођоше ка огради, заклоњеној врежама од купине.</p> <p>— Овде је и ушао у врт, —- показиваше 
те слави песма моја!”</p> <p>На вратима од чадора појавише се Гојко и Рајко.</p> <p>— Красно, м 
м стеговима, убијеним витешким коњицима од мегдана, а натопљеном потоцима људске, и српске и ту 
ојке, Јелене!</p> <pb n="142" /> <p>Ана од чуда клону и седе, а Љуба јој задовољи прву радознал 
главу и живот, захори се велика дворана од радосног клицања.</p> <p>— Буди витез, као што си и  
p>Та весела и шарена војска, састављена од старих српских ратника, од најамника и добровољаца,  
астели српској.{S} Властела су заморена од бриге, коју им задају чести гласови са разних страна 
.{S} Мало је боље, а ово је из Пловдина од лозе пловдинке.{S} Наточих кад се мало позабависмо т 
бише.</p> <p>— Ти си, без сумње, уморна од путовања? — упита Рајко Јелену.</p> <p>— О том не го 
е заспао.{S} Он је лежао до самих врата од чадора, као даје хтео да пркоси киши, која га, кад ј 
а, што долази кад се пређе трећина пута од Драме ка Крстопољу, Тома рече Љубоју:</p> <p>— Гојко 
, и пусти Лабуда.</p> <p>Старац задрхта од изненађења и милине:</p> <p>— Ти? — изусти у чуду, а 
 јер им скоро свима бејаше ово први лов од летос, од смрти Војихнине.</p> <p>Угљеша, Љуба и Мар 
е она у служби и милости госпође једног од највернијих дворана Костадинових, и да је по госпођи 
мена лика и не помишљаше, да ће се икад од Војихне раставити.{S} Ал’ кад је Војихна брзо и нена 
омоћи?</p> <p>— Не могаше, јер се никад од тада не сретосмо у животу.</p> <p>Гојко заусти да за 
 речици недалеко на <pb n="23" /> запад од Драме, са засеоком готово на самом путу из Сера за Д 
висте, која је неколико часова на запад од Крстопоља.</p> <p>— Од куда ти овде, Анђеле? — изнен 
estone unit="*" /> <p>Дан хода на запад од оног крвавог поља код Чрноменских Лугова а близо пут 
са стране главних врата одваја цео град од западне стране градског подграђа, Угљеша се упути пр 
 је, деспоте; опасали су непробојни зид од својих груди и штитова око тебе.{S} Палош турски не  
црквице осујећена, Тома је био ван себе од гњева.</p> <p>Не помишљајући да његовом опаком савез 
утврђујући градиће и добијајући гласове од стране пловдинске, одакле и прети погибија.{S} Стари 
нераздвојна друга Мари, која је већ све од Гојка била сазнала, а добра Видосава осећаше се и са 
 био неки Грк.{S} Плашљивица се препаде од Турака, па им поста верна слуга а издајица и свог ро 
резно као мачка пређе простор до ограде од врта, ухвати се за зид и лако се на њ попе.{S} Леже  
аше за мегдана, крете, а у граду остаде од мушких само нешто слугу и стараца.</p> <p>Напред, пр 
к из пратње <pb n="43" /> прихвати узде од Угљешиног коња, који је на мах стао као укопан.</p>  
едан, куцкајући чутуру.</p> <p>Она пође од руке до руке около.</p> <p>— Није наше вино тако.{S} 
а се лагано стаде провлачити кроз вреже од бршљана и купине, прилазећи Рајку с леђа.{S} А кад д 
 су старци право говорили!{S} Па шта је од цареве тековине?{S} Господа се царска завадила одмах 
едва била и запамтила, учинио је, те је од амазонке Јелене почела на брзо постајати мека женска 
ласник, није мио, није добар, далеко је од добра.</p> <p>— Ипак не очајавај! —- храбраше га она 
 весело рече младић.</p> <p>— Далеко је од добра, синко, — као забринуто вели старац. — Погинућ 
>XII.</head> <pb n="86" /> <p>Прошло је од тог доба три, четири месеца хладнијих зимских дана,  
ка Видосава је причала Мари све, што је од Ане сазнала.</p> <p>Мари је било и сувише.{S} Она не 
_C6"> <head>VI</head> <p>У Крстопољу је од доласка Гојковог било све мирно, па се и преплашено  
ема месецу:</p> <p>— Заклони лице своје од нас проклетих!</p> <pb n="184" /> <p>У немој тишини  
е та група ловаца опет све више удаљује од куле.</p> <p>Мара задрхта, а Тома стаде непомичан.</ 
 своду, па онда спусти главу у обе шаке од руку, које бејаше подлактио на колена.</p> <p>Тако ј 
су већ стигли — и ако је тек две недеље од боја — поклисари српског војводе Богдана и Дејановић 
по једна црта и сличица све јаче отимље од заборава, све видније искаче на површину, док се на  
 никад изрично признати зависност Драме од Сера.{S} Али — а тебе зато баш и шаљем — не смећи с  
 међу собом борбу да расправимо на коме од нас ваља да остане царство!{S} Ал’ тога нема, а ја о 
инулог дана.{S} Слуге су у граду уморне од дневне службе богатој властели српској.{S} Властела  
новићи су и до сад дочекивали поклисаре од Мрњавчевића с пуно поштовања према онима, који их ша 
, проламаше се небо и разлегаху се горе од веселих ратничких клицања, а Угљеша бејаше задовољан 
, токе и челенке.</p> <p>А са севера се од планинских огранака жури непрегледно јато црних гавр 
А мож’да није више ни жив?{S} Потуца се од немила до недрага.{S} А такав је живот тежак, гроб ј 
ејаше ваљан хришћанин.{S} Одликоваше се од својих земљака.</p> <p>После неког времена Угљеша се 
и стадоше уклањати од ватара, жураше се од једног огња до другог неки крупан старац, војник из  
а.{S} Волела бих, да сам друкчије гласе од вас чула.{S} Ах, то је страшно!{S} Хвала вам!{S} Вер 
— Она је, златна јабука наша, била дете од десет, дванаест година, а зваше се — монах болно узд 
 ли извршити?</p> <p>— Све!{S} Погинуће од заседе на путу.</p> <p>— Врло добро Он треба да буде 
отребан Драми.</p> <p>Гојку засија лице од радости:</p> <p>— Хвала узвишеној ћесарици на таком  
вога превеса видело би се, да се барице од кишних капљица давно већ изгубише према поточићима ј 
на брзо склопио очи, а ја, тужно сироче од непуних дванаест година, остадох без игде ичега.</p> 
, што се са западне стране пута пружаше од Драме па далеко на југ иза црквице.</p> <p>Ана је са 
е, а правоверни чуше клетву и задрхташе од страха...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP 
 све и свакога у граду, ал' никога више од онога, који је у души највише патио — од Маре.</p> < 
, брзо измахну ножем, па га забоде више од половине с десне стране у врат Грку, који на мах пад 
 охладнео.{S} У лов је сада изишао више од невоље, да се не замери, него што га је срце вукло.{ 
тити пашо!</p> <p>Пратиоци се скаменише од чуда, кад Јевренос-бег нареди, да се коњи обрну натр 
 за плавим бреговима, који је заклонише од жељних погледа оних, што осташе у Драми — престадоше 
агослова!{S} Господа се са свим оцепише од цара свога.{S} Шта је са њим?{S} Он нема снаге — јер 
У густо сабијеним редовима многи падоше од братске руке, а ноћна тмина прими тако проливену крв 
ти, ти чисто врати моје године назад, и од мене, прилично окорелога ратника, створи меког љубав 
и одговори:</p> <p>— И сада!</p> <p>— И од сада? — упита Вукашин.</p> <p>— И од сада! — одлучно 
 И од сада? — упита Вукашин.</p> <p>— И од сада! — одлучно одговори Угљеша.</p> <p>— Добро.{S}  
дређену даљину.{S} Ипак висока, тешка и од црвене коже израђена обућа казује, да је ноћник вели 
кућу његову.{S} Ту сам, витеже, расла и од детета постала девојка.{S} Ту сам снивала прве снове 
покри лице рукама, клече поред Угљеше и од срца зајеца.</p> <p>— Јуначе, — додај ми — мало воде 
p> <p>Исаија је монах велике учености и од гласа.{S} У Меникејској Гори, између Сера и Драме, м 
е Рајко — па мож’да сам пропустио што и од дужности учинити!</p> <p>— А то је —</p> <p>— Требал 
ива, прелазећи с једне слике на другу и од једне успомене ка другој</p> <pb n="103" /> <p>Готов 
далеко од мога мучилишта, ко зна шта би од мене још било.{S} Не говорах ја залуд да је с оружје 
здала...</p> <p>Гласник једва дође себи од бола:</p> <p>— Авај нама! — болно писну, па покри ли 
го.</p> <p>После неког дана Љубоје доби од Ане заповест, да Гојко дође у Драму али не ка ћесари 
шкрипеше вратнице и заклопоташе точкови од двоколица.{S} То бејаше пробрана, данас уловљена, ди 
жао у логору синоћ.{S} У граду су многи од људи били поспали, а од женских нико будан не бејаше 
ко му мишица набрецује, кад му се груди од силног узбуђења надму.{S} Очима је стрељао, у лицу ј 
и од сваког посебице, ал’ и као слабији од њих свих скупа.{S} Сад се јавља нов непријатељ.{S} М 
едној коси она се, слутећи плен, одвоји од Маре и у лаком је скоку нестаде.{S} Мамљена све дубљ 
ло оружје и добра коња стављао је сваки од њих у службу своме господару искрено и верно.{S} А к 
га Вардара Вукашинову краљевину.{S} Али од неког доба дању управља погледе своје на исток путем 
аца, они су већ у напред довољно добили од Анђела, коме је Тома чешће пута у животу предавао св 
ер је из његовог друштва.{S} То су чули од Гојка, И били су мирни</p> <p>Кад је сав тај посао б 
мишљати.{S} Они су нам већи непријатељи од ових, ради којих се и договарамо.{S} Мој Угљеша, кад 
ди Драми, па је очекивао гласове ако ни од кога другог а оно од вернога пријатеља Рајка.{S} Ука 
 Ми смо — рече Ана Видосави — остављени од свих и свакога.{S} Најпоузданији стубови, који су др 
ник, који спрема Крстопољ, да се +оцепи од драмске области, па да га преда гусарима.</p> <p>— Т 
>Разабраше само толико, да су поклисари од границе, а један пут чуше да су чак од Пловдина, али 
езданог неба.</p> <p>— Господару, ти си од силног посла данашњег уморан? — упита Љуба Угљешу.</ 
у амајлију са гроба Спаситељева, што си од оца Исаије добила.{S} То ће му казати, да је велика  
</p> <p>Кад се ратници стадоше уклањати од ватара, жураше се од једног огња до другог неки круп 
д јелом, не могаше се довољно разабрати од утисака које на њ учини та женска.</p> <p>Сунце је н 
мртничкој постељи, али нам не може бити од помоћи.{S} Он је син ћесара Прељуба, али не и прејам 
доброј Видосави да не треба више тајити од Ане љубав између Маре и Гојка.</p> <p>И она рече Мар 
е на само разговор, лагано се удаљујући од крчме путем.</p> <p>Тај вођа бејаше главом чувени Је 
евини.{S} Ми стојимо међу њима као јачи од сваког посебице, ал’ и као слабији од њих свих скупа 
о је, што ћесарица не жели чути ни речи од свега, што је до сада било.{S} Друго је, што су дани 
догађаји наступити.</p> <p>Био је момак од двадесет лета, када је била међусобна војна.{S} Рође 
у ти плаве милије?</p> <p>„Ако си јунак од мегдана, ти љуби црно око и црно вино пиј!</p> <p>„А 
> <p>— То је какав поклисар, мож’да чак од границе — одговори Угљеша па, пошавши са деспотицом  
 од границе, а један пут чуше да су чак од Пловдина, али ништа више нико не сазна.</p> <p>Покли 
спот и као муж, и као јунак и као човек од срда, па кад је хтео да крунише речи своје, приђе ка 
поведаше, да је дошао овог часа коњаник од деспота Угљеше, и да <pb n="149" /> је донео прве, д 
 далека, и идем доста далеко.{S} Ја сам од стране деспота Угљеше.</p> <p>— А, тако! — протеже с 
скочи, брзо прибра:</p> <p>— Слушао сам од неких бродара о њима.{S} - За оца њеног рекоше да је 
лостиње не могу чинити, кад и сам живим од милости доброг господара, — брањаше се онај пола у ш 
вав и страшан.{S} Узвиком је, ужаснијим од крика рањеног лава, плашио непријатеља, сабљом га је 
 видеше да ће их послужити време једним од најлепших дана позне јесени.</p> <p>Одморивши се мал 
у кулу, па жељан да се трајније склоним од ловаца, који могу на ме наићи, уђох у ове зидине.{S} 
ео, који је био ограђен високом оградом од сламе, притврђене местимичним преплетом између два п 
 Тада пусти старицу па се са деспотицом од срца пољуби.</p> <p>— Добро ми дошао, мили господару 
е чете у Сер на зборно место.{S} Позван од Угљеше, Богдан је у место сваког одговора послао у С 
ејаше главом чувени Јевренос-бег, један од највештијих ратника турских, потурица грчкога порекл 
ћају због метежа и раздвојености, један од ловаца рече:</p> <p>— Нека је слава и хвала господу  
Зликовац, неваљалац, најамник!{S} Један од оних што су мене пре везали за врбу, кад су напали у 
у.{S} Прискочише и она двојица, а један од њих извуче нож.{S} Трећи говораше Ани нешто брзо грч 
престрављене писнуше и стадоше, а један од оне тројице притрча и ухвати Ану за руку.{S} Прискоч 
т, па се упутише право пољем, кад један од пратилаца ободе коња и приђе Богдану.</p> <p>— Војво 
о оружје српско и грчко, Драма је један од првих и најлепших залогаја, на које је зинула гладна 
ва помоћ не дође касно.{S} Кад је један од завереничке дружине, који је био код саме црквице, у 
е војвода Властоје.</p> <p>Био је један од топлијих пролећних дана у месецу марту.{S} Брижни је 
ска, нема још непријатеља, — рече један од Богданових стегоноша.</p> <p>— Тебе није требало ни  
и не будем, синко, невесео — вели један од њих — кад сам ноћас снио немиле снове!</p> <p>— Ништ 
те, који им је бој био први, а ни један од њих не зна, у колико је битака био, колико пута рање 
спред браће своје:</p> <p>— Благословен од сада па до века Господ, који те, рабе Божји, посла к 
/p> <p>Па онда узима и са̑м тежак камен од петнаест ока и њиме проба подбацивање.{S} Измаче се  
а твога земљака, или је, чини ми се, он од мене.</p> <p>— Ал’ ти си, без сумње најбољи међу сво 
 прилике.</p> <p>Угљеша је одмах сазнао од Ане, шта се догодило.{S} Чуо је о неверству Гојкову  
ранина. и ухватили су га, чим се растао од старца свештеника.{S} Остала су тројица дочекали жрт 
 Тома Теологита онако непријатно растао од Рајка и Маре, ударио је косом, низ коју се лако спус 
а!</p> <p>После тога је и Рајко одустао од свога захтева, али је продужио све више мрзети Тому. 
е поузданих жерава.{S} Ваздух је пиштао од фијука стрела и узмахивања сабљама.{S} Био сам рањен 
 његову племенитост, па се ниси одмицао од постеље његове.{S} Ти се побрини, да се врлом витезу 
 ка другој</p> <pb n="103" /> <p>Готово од кад памти за се вечито је по катунима, па се свико̑  
 Жегљигову, где је добијао знатно благо од закупаца богатих рудника, нагонећи често пута рударе 
му водити?</p> <pb n="117" /> <p>— Радо од срца, сестро !{S} Ја сутра полазим.</p> <p>— И ја ћу 
{S} А гдегде жерав, који је негда летео од муње брже, стоји крај мртва ратника па тужно вришти, 
 одговори му Угљеша.</p> <p>Тома је био од једа зелен.{S} Не рекавши ни речи, једва дочека крај 
иковање чином деспотским, које је добио од Византије, раскинуло је сваке везе између њега и Кан 
 било и сувише.{S} Она не бејаше далеко од постеље тешке болеснице.</p> <p>— Шта сад, добра Вид 
.</p> <p>— Нека га господ уклони далеко од ове куће, од нас и свих честитих, — одговори Јелена. 
лизо пута, што води у Пловдин, недалеко од Српског Гумна појави се на брегу, који стрмо падаше, 
гибија код Перитеориона, града недалеко од обала Белог Мора.{S} У очи самог боја дошао је у ста 
рош, што се око града населила недалеко од самог главног окна рудничког.{S} Обилазио је и околи 
и пољуби.{S} А кад виде, да је недалеко од њега нека женска прилика, коју у мраку не могаше бољ 
 из логора војске наше, што је недалеко од Требиња, ипак не смем још мислити на одмор.{S} Не до 
 се јак писак, који је долазио недалеко од цркве, негде око њене ограде.{S} Њему се одазваше у  
арац пастир, код кога је Гојко недалеко од Радовишта преноћио на свом путу за Жегљигово.</p> <p 
евоље до браће, која пролажаху недалеко од мога мучилишта, ко зна шта би од мене још било.{S} Н 
</p> <milestone unit="*" /> <p>Недалеко од Драме а близо великог моста, што је на јужном путу з 
>XIV.</head> <pb n="101" /> <p>Недалеко од Радовишта а у области горње Струмице у деспотовини б 
срца и — твоје милости!</p> <p>Недалеко од куле зачу се рог ловачки.{S} Мара се охрабри:</p> <p 
ажаше.</p> <p>— Боже, Боже, — рече неко од оних што посматраху војску, — колико ли има вера овд 
одару искрено и верно.{S} А кад по неко од њих науми, да са свим прекине са витешким левентовањ 
 још једнако забринути, Тома.{S} Понеко од млађих витезова, кад му се досади држати непрестано  
 — причао је Рајко. — Небо се проламало од убојних узвика, од писке рањеника од поклича живих р 
м?</p> <p>Свуда.{S} Ал' то је сакривено од свести њихове.</p> <p>Колико пута наиђоше и обиђоше  
Качаник и Битољ и многи други.{S} Јужно од браће Дејановића била је, Солуну понајближа, омања в 
вао гласове ако ни од кога другог а оно од вернога пријатеља Рајка.{S} Укаже ли се на <pb n="40 
ад овом облашћу у своје руке, независно од царице Јелене.{S} Што сам ја учинио у Серу, урадио ј 
дној групи звезда, које су биле источно од њих.</p> <p>— Познајем, ено је! — брзо одговори десп 
 разносили глас, да је добри монах умро од туге, што је у срџби проклео и уклео свога господара 
е знала схватити озбиљност прилика, што од неког доба насташе <pb n="26" /> у српским земљама.{ 
ме деспоту узмогнем рећи о њима то, што од деспота чујем, — рече Тома притворним расположењем.< 
>— Њих ћемо и позвати — и само њих, јер од Бугарске се немамо чему надати.{S} Од како је пре пе 
доше други.</p> <p>— Сад је стигао глас од светлога и моћног деспота.{S} Он ће ових дана стићи  
аци па побегли зато што не трпите мирис од вина, знате то најбоље!</p> <p>Сви ударише у смеј.</ 
еко око себе, претвори се у жар па опет од њега остаје само угљен и пепео....</p> <p>А то баш и 
топоља на обали Белог Мора спасао живот од морских гусара.{S} Крупна јуначина, која је превалил 
оњаник би крај ватре, одломи се комадић од пањића, који је догоревао, распламте се за тренут и  
, па кад би далеко у магли или у облаку од прашине разабрала, да је војска, која несумњиво иде  
се придружи са својом војском отпаднику од цара византиског Јовану Кантакузену, али <pb n="35"  
м држао је стегоноша у десници на дршку од бојнога копља.{S} За њим је ишла коњица, а за коњицо 
ако су их разбојници изненадили на путу од старе цркве ка граду.{S} Видосава се радовала Марино 
е сазна.</p> <p>Поклисари доиста бејаху од Пловдина, тврдога града на половини пута између Дрен 
ту обилазила цветне садове, који бејаху од студени клонули, уђе у врт Гојко, и приступи слободн 
ица и многе друге реке, што се у правцу од севера ка југу, за Бело Море, крећу, натапаху плодне 
чак и то да се млађи брат деспот Драгаш од тога доба непрестано налази на граници и око огранак 
га поклисарства стоји много.{S} Однећеш од нас књигу деспоту Костадину Дејановићу и његовом бра 
д вече 25 септембра 1371 године.</p> <p>Од веселих ратника, који знају вредност своје снаге, вр 
е била издвојила прилазећи њему.</p> <p>Од тога је дана она била срећнија, он веселији, а добра 
е.{S} Ти се побрини, да се врлом витезу ода последња почаст, коју је истинито заслужно.{S} Благ 
 за друга и учитеља.</p> <p>Ипак је сва одабрана дружина Момчилова пошла са њим.</p> <p>Тома је 
и, који као добровољци стадоше у редове одабране најамничке гарде Угљешине.</p> <p>Та весела и  
цима зиме.</p> <p>У празорје се кренуло одабрано друштво на чилим коњицима.{S} Ту је био деспот 
у, које као да сакриваху лукавство, што одаваху црте лица а особито доња вазда притегнута усна. 
едалеко је — продужи <pb n="51" /> он — одавде стари замак, подигнут у доба, кад је овде била м 
S} Ипак чућеш.{S} Где смо сад?</p> <p>— Одавде до места, где нас очекују коњи са момцима, нема  
их још радо с тобом разговарала.{S} Ево одавде настаје виноград моје добре госпође, а ја имам с 
, — искрено одговори дворанин.</p> <p>— Одавно — рече мало после Ана — није у нас постављена тр 
дник нудио свој град Угљеши, ако дође и одагна Турке око њега.{S} А та баш понуда не бејаше по  
 мало отворене, размакоше се, готове да одаду и смех и плач и уздах и врисак.</p> <p>— Она је,  
ревесом, и како су јој се тужним писком одазвале мајка и сестра Мара — па је у њиховом друштву  
дају уговорену накнаду.</p> <p>Монах се одазвао молби вредних рудара и учинио своје.</p> <p>Дес 
га госта и да га боље увери о готовости одазвати се Угљешину позиву за општу војну против Турак 
S} Они морају с нама.{S} Они ће се радо одазвати нашем позиву.{S} Тако исто и Богдан.{S} Његова 
т —-</p> <p>— Доста смо и ми Турцима! — одазваше се остали.</p> <milestone unit="*" /> <p>Било  
ме Божје! -</p> <p>— Живео !—радосно се одазваше војводе.</p> <p>— Добар си гласник! — додадоше 
ркве, негде око њене ограде.{S} Њему се одазваше у два маха слични знаци из шумарка.{S} Али то  
 један до другог као <pb n="102" /> две одаје у зиданој згради.{S} Међу њима је био пролаз, те  
ршеном већу Угљеша с Гојком оде у Анине одаје.{S} Тамо бејаше Ана, Мара, Јелена, Љуба и Видосав 
</p> <p>У том као бесом гоњен излете из одаје, где су се гостили, један дервиш.</p> <p>Он се за 
пратим, кад у позно доба ноћно пођеш из одаје своје сам, брижан.{S} Толико сам ти се пута хтела 
</p> <milestone unit="*" /> <p>У једној одаји малога двора, што се пружа као крило великог двор 
новом предузећу.{S} Сам, у неосветљеној одаји својој, сеђаше Тома после вечерашњег већа.{S} Узн 
евићи за каменити сто у великој богатој одаји Угљешина двора.{S} Ноћну таму разгањају у соби ве 
{S} До црквице је била капела са једном одајицом, у којој је становао неки осамдесетогодишњи ст 
који у пуној ратној спреми уђе у њихову одају.</p> <p>— Знао сам — рече после поздрава — да сте 
крај мртвог поочима свога, ушли су у ту одају неки непознати ми људи.{S} Нисам их ни опазила.{S 
обијајући гласове од стране пловдинске, одакле и прети погибија.{S} Старији деспот Костадин био 
овлажила, па устаде и упути се на поље, одакле је по ново чуо глас.</p> <p>— Помози Бог! — позд 
ло се ожени и настани у граду Ксантији, одакле је господарио равницом у приморју Белога Мора.{S 
икну, а Гојко збуњен, окрете се страни, одакле им приђе Ана.</p> <p>— И ја вас благосиљам! — по 
.</p> <p>Гојко јој о себи рече, ко је и одакле је, толико, колико су и други у граду могли већ  
ојку — ти си мени казао ко си, шта си и одакле си.{S} Истина, ја бих све то радо хтела знати ви 
их одведе на кулу, где је он становао и одакле је леп изглед на море.</p> <p>На питања његова Т 
н млади Турчин, који је стајао на обали одакле се жртва и предала Марици, узе загледати на двој 
па се и преплашено становништво по ново одало своме свакидашњем послу.{S} Али у души Гојковој н 
ородица заложила, остадох непоколебљиво одан једној мисли, једном узору своме.{S} А тежња за ти 
 своју превласт истичем, јер је он ипак одано вршио своју дужност.{S} Драмска је област на гран 
изговором да раде противу нас једино из оданости царској заветној мисли, у тренуцима, кад је и  
.{S} И ја ћу сузу захвалности канути на одар ваљаног витеза!</p> <p>За тим се деспотица окрете  
рце вукло.{S} А кад се нашао у планини, одаслао је своје ловачке помагаче, па је сам остао код  
ицу части, коју је могао овде имати.{S} Одатле се само могао спуштати на ниже.{S} Зато је гледа 
сто наше.</p> <p>Дотле је био живот.{S} Одатле настаје патња.</p> <p>Навезли смо се на море, да 
у једном пропланку са северне стране, а одатле је ваљало прилично ићи до манастирског млина, гд 
е споразума с Угљешом отишао у Прилип а одатле у Скопље, једно, да је ближе оном одељењу своје  
мење падаше ка реци Јасно бејаше, да је одатле заседа на мах побегла.</p> <p>— Беже кукавице, — 
и са хртовима господу.{S} А недалеко је одатле и велики млин манастира светог Јована Претече са 
о силе јужних српских господара.</p> <p>Одатле се спремаше војска српска да груне на зидине тур 
{S} С Богом!</p> <p>Пољуби цитру, па је одбаци, а са мачем у десници похита ограшју, где га је  
и Орфанци.</p> <p>Снажно запињу и вешто одбацују али катуњанима не добацују.</p> <p>Зној им се  
и, заклињем те живим Богом, не даље!{S} Одбиј сумњу, што ти душу мори.{S} Освоји ли она, ти виш 
 помаже лак поветарац, што се, реко би, одбија од високих бедема градских, па се разлива у ситн 
шаше се у један страховит глас, који се одбијаше у котлу, где је међу бреговима логориште, те с 
ме поверовати.{S} А ти нападачи, срећно одбијени, љутито су се бацили на подбадача Гојка, и са  
 Тражио је, да га исповедам, али сам га одбио, уверавајући га, да томе још није време.{S} Онда  
 је, да прими свету веру нашу.{S} Он је одбио.{S} Ноћас ћемо употребити коло.{S} Оно ће помоћи. 
византиског, све га је више одушевљавао одблесак и ако јако клонулог ипак још много примамљивог 
 Љубоје причаше:</p> <p>— Сваки мора да одболује снове младости.{S} То није ни мене мимоишло.{S 
ак добро! — помисли Тома, па се маши да одбрави врата.</p> <p>— А је ли мртав?—питаше он отвара 
рпски.{S} Ил’ бејаше Божја воља да стег одбране српске пређе у друге руке?{S} Буди воља његова! 
д судба мени намењује да понесем стег у одбрани Српства, ја морам бити спреман.{S} Ја ћу први о 
клео, да својим костима створе бедем за одбрану твоју, кад груди њихове буду за то немоћне!</p> 
p> <pb n="94" /> <p>— Ми идосмо до сада одважно за звездом судбине своје! — обнови Угљеша разго 
едаше а груди се бурно надимаху.{S} Она одважно зађе у планину, вешто трагајући дивљач.</p> <p> 
жај преминулога Војихне давао.{S} Ташта одважног и разборитог Угљеше није имала места да страху 
ренос-бег дошао му је после у помоћ.{S} Одважност Хаџи-Ил-бегова донела нам је победу.{S} Већин 
о.{S} Чувен јунак осећао је да му поред одважности и срчаности треба и више ратничке вештине па 
т на јарку, што са стране главних врата одваја цео град од западне стране градског подграђа, Уг 
топољу, па се онда дохвати пута, што се одваја на исток и преко Мосинопоља и Перитеориона прела 
била читава магла од паре, па се почеше одвајати у омање ловачке групе по уговореном плану и са 
и српске војске почеше се разређивати и одвајати лево и десно у поједине гомилице, бијући непре 
остајало све празније.{S} Густа одељења одвајаху се са својим стеговима и заповедницима, те се  
са друге стране реке један повећи камен одвали и одроњавајући за собом земљу и потискујући ситн 
ше да се са њим пољуби.</p> <p>Гојко их одведе на кулу, где је он становао и одакле је леп изгл 
едан непознати туђин — ђаур.{S} Он је и одвео наше у стан непријатељски, па га је после нестало 
тио свога Лабуда војнику, а сам је Мару одвео у друштво, из кога се била издвојила прилазећи ње 
акшег узјахивања и сјахивања с коња, па одви пергаменат.</p> <p>Копљаници и народ слегоше се ок 
д слегоше се око њега, а он високо диже одвијени лист па стаде читати Угљешину повељу.</p> <p>Д 
еђу поређаним чадорима.{S} А ти пролази одводише са сваке стране до саме средине логорске.{S} П 
<p>На једној коси она се, слутећи плен, одвоји од Маре и у лаком је скоку нестаде.{S} Мамљена с 
.{S} Напреже вид и спази, како се један одвоји и врати брзо натраг путем ка Дренопољу, а други  
ам без вражбина, ево моје русе главе, — одговара онај други, младић.</p> <p>— Истину велиш?</p> 
 степенице на поље.</p> <p>— Тако је, — одговара му његов другар. — И султан је задовољан.{S} Б 
, питам га српски, он слеже раменима па одговара грчки.{S} Један пут видех, како изиђе из <pb n 
оје јој је слатка слутња наглашавала да одговарају њеним жељама.</p> <p>И сазнала је, па је каз 
ека оцу буде само син, а мени ће за тим одговарати као преступник.</p> <p>— Хвала ти, велика го 
на, коју с муком разбисте.</p> <p>Турци одговараху једним узвиком:</p> <p>— Алах, ил-Алах!</p>  
 само стењаше.</p> <p>— Рекох, ко је, — одговараше место њега старац. — А шта ће? питаш.{S} Тво 
д на море.</p> <p>На питања његова Тома одговараше непотпуно, само му искрено рече да је стари  
о ме да са њим идем.{S} Па да не би мој одговор чуо ош један, који је у куту те собице био, он  
 <p>— Никад! — бејаше лаган али одлучан одговор.</p> <p>— Кажи му, — заповедаше већ гњеван часн 
ван од Угљеше, Богдан је у место сваког одговора послао у Сер свога стегоношу са главном војвод 
пила му је узбуђена, јер је знала да од одговора његовог зависи и срећа њена.{S} Послуша ли је, 
устаде а срце му закуца брже.</p> <p>Ни одговора нити каквог знака.</p> <p>Он поћута и ослушну. 
учинио!"</p> <p>Тај изиђе, а ја у место одговора јекнух, и занех се у тешку бољетицу, од које д 
ац месту, где је везао нападача.</p> <p>Одговора не би.</p> <p>— Ћутиш, а? ама проговорићеш, до 
а јако викну:</p> <p>— Ко је то?</p> <p>Одговора нема.{S} У место њега он чу неке ускорене кора 
у Вукашин.</p> <pb n="172" /> <p>— Ево, одговори крајишник — узми мога вранца.{S} То је последњ 
јој заповести војводо, још јутрос рано, одговори старешина.</p> <p>— Добро.{S} А у граду се не  
p> <p>— Што год ти урадиш, добро је ! — одговори Ана.</p> <p>— А сада и најбоље ! — додаде десп 
и ми срећна и здрава, деспотице моја! — одговори јој он.</p> <p>За тим узе Ану с десна и Љубу с 
Гојко, син покојног војводе Властоја! — одговори Гојко, и пусти Лабуда.</p> <p>Старац задрхта о 
</p> <p>— Ипак ћемо га стићи кад тад! — одговори Гојко.</p> <p>— И ја тако мислим.</p> <p>Проду 
е добро поткрепио.</p> <p>— Да Богме! — одговори други. — Ви, који сте били манастирски ђаци па 
р искупити.</p> <p>— Не, ја велим не! — одговори му Тома — Деспот Угљеша већ куца тешком руком  
 исто доба, кад и ти, светли деспоте! — одговори Љуба.</p> <p>— Овде на кули мотриљи? у ово доб 
о сада био, па си ми брат а не млађи! — одговори му Угљеша.</p> <p>Тома је био од једа зелен.{S 
 брата па победити или бити побеђени! — одговори Вукашин, стиште руку Угљешину, и устаде.</p> < 
!</p> <p>— Не, настао је тек почетак! — одговори Тома, докопавши се врата и степеница.</p> </di 
е?</p> <p>— Крв у врту, убијен човек! — одговори старац.</p> <p>— Дакле ипак добро! — помисли Т 
 ми пријатељ?</p> <p>— Био и остајем! — одговори Рајко.</p> <p>— Бићеш ми и кад —</p> <p>— Не б 
.</p> <p>— Дођох за тобом, господару! — одговори она смерно али јасно.</p> <p>Он благо наслони  
м, војводо, срећа те пратила на путу! — одговори старац.</p> <p>Па се онда присети:</p> <p>— А  
, мож’да, већ —</p> <p>— Девојка још! — одговори она.</p> <p>— Онда ипак: моја Јелена! — доврши 
и остало.</p> <p>—Све истиче из тога, — одговори Угљеша.</p> <p>— Моја круна не трпи слабији сј 
је тај туђин, велможа Тома Теологита, — одговори јој лагано Видосава.</p> <p>Јелена чисто задрх 
p> <p>— Ако нареди узвишена ћесарица, — одговори дворанин. <pb n="29" /></p> <p>— Онда нека буд 
— И да и не до сада.{S} Сад знам све, — одговори Гојко.</p> <p>Седоше, па у многобројним питањи 
Матија?</p> <pb n="61" /> <p>— Јесте, — одговори Исаија.</p> <p>— А кћи његова? —- упита опет Р 
ог ти добро дао, путниче и намерниче, — одговори старац, гледајући дошљака, његову дугачку иски 
мирно и весело нашој извесној победи, — одговори Гојко.</p> <p>— И твоме скором венчању!</p> <p 
>— Веома добра душа, све ћеш сазнати, — одговори Гојко.</p> <p>Момци прихватише коње, а један о 
, и већ сам почео издавати заповести, — одговори Љубоје.</p> <p>— А стража вечерас?</p> <p>— Ја 
 л’?{S} Ако!{S} Баш ћу тако да радим, — одговори старац.</p> <p>У томе труба даде знак, да неко 
> <p>— Не!</p> <p>— И ја тако мислим, — одговори Вукашин. — Руку ову не замори ни један неприја 
00" /> <p>— Не знам, добра моја Љубо, — одговори Угљеша. — Али кад ти велиш, без сумње је тако. 
одан војвода?</p> <p>— Војвода Гојко, — одговори Љубоје одмах.</p> <p>— Нисам, — рече Гојко. —  
а се упутих са правога пута у страну, — одговори путник.</p> <p>— Добро ми дошао !</p> <p>И они 
 од ове куће, од нас и свих честитих, — одговори Јелена.</p> <p>— Не, није тако.{S} Он је свргн 
о ли има вера овде?</p> <p>— Колико ? — одговори други, — све је то једна, српска вера.</p> <p> 
 саветнике немоћног и поводљивог цара — одговори мало осорно Вукашин. — Не заборави, Угљеша, да 
какав поклисар, мож’да чак од границе — одговори Угљеша па, пошавши са деспотицом низа степениц 
л’ њега за ноћас ваља у подрум бацити — одговори старац. — То ћу и да урадим.{S} Да ми ко помог 
 <p>— А ја примам високу милост твоју — одговори Тома — у нади, да ћу је ма и накнадно заслужит 
Не верујем.{S} Ја јој не могах јавити,— одговори Гојко.</p> <p>— Онда ћу ја, — пожури се Рајко. 
 га знаш?</p> <pb n="107" /> <p>Војвода одговори кратко:</p> <p>— Знам.</p> <p>— А није ли тамо 
p>Вукашин се замисли, а Угљеша сам себи одговори:</p> <p>— И сада!</p> <p>— И од сада? — упита  
чки.</p> <p>Онај се изненади, па и са̑м одговори грчки.{S} Тома брзо притера свога коња ка вођи 
 њих.</p> <p>— Познајем, ено је! — брзо одговори деспотица Љуба — она је и сада онако сјајна и  
то онај витез?</p> <p>— Он је! — весело одговори Јелена.</p> <p>— Ти, дакле, знаш? — упита га Р 
мо.</p> <p>— Он је скоро умро, — лагано одговори војвода.</p> <p>— Умро?{S} Е, Бог да га прости 
а мислим, да је било довољно, — искрено одговори дворанин.</p> <p>— Одавно — рече мало после Ан 
 Вукашин.</p> <p>— И од сада! — одлучно одговори Угљеша.</p> <p>— Добро.{S} Ал’ ко да нам помог 
.{S} Али је још више уби, кад Ана на то одговори :</p> <p>— Ко зна, шта се крије у најближој бу 
 Тебе није требало ни повести! — љутито одговори Богдан.</p> <pb n="173" /> <p>— Вараш се, узви 
е у речи мудар, умом окретан, његови су одговори пуни, кратки али смишљени.{S} А нада свим му ј 
<p>Седоше, па у многобројним питањима и одговорима настаде узајамно обавештавање.</p> <p>— Теби 
 буде.</p> <p>— Говориш из моје душе, — одговорио му је Гојко — али ипак и ја и ти превиђамо дв 
 напасти.</p> <p>— И сам тако мислим, — одговорио му је Гојко, и на томе је њихово разбирање о  
а, све немирнијом душом, па јој није ни одговорио.</p> <p>— Господару!{S} Деспоте! понови жена. 
усиљено у седлу, погледа Богдана, хтеде одговорити, али му речи засташе.{S} Глава му клону на п 
 освежи, и копаше ногом, као да би хтео одговорити своме господару.</p> <p>— С Богом, добри ста 
ојко.</p> <p>— А ми једну и спасосмо! — одговорише они, показујући на старог дворанина.</p> <p> 
 Живео војвода!</p> <p>Ал’ Турци и овде одговорише фанатично:</p> <p>— Алах, ил-Алах!...</p> <p 
јући само јаче ватру на дворишту.{S} Да одгоне студен, коју ноћ са собом донесе, ловци су пили, 
послуша мало, па се прекрете на страну, одгурну се рукама и у врту се дочека на ноге, клецнувши 
 одра и тужила.{S} Те исте вечери судба оде и даље.</p> <pb n="115" /> <p>Војводе на двору мога 
он ухвати.</p> <pb n="134" /> <p>Љубоје оде у град, у коме је до сада већи део свога службовања 
на, који као полузависни господар Драме оде Богу на истину. <pb n="21" /></p> <p>Војихна се већ 
p>Старац, мрмљајући нешто, изиђе брзо и оде да тражи помагача.</p> <p>Рајко познаде да збиља до 
ти одељењу Томе Теологите, а онај други оде, да продужи спавање, чудећи се:</p> <p>— Е, е!{S} А 
 /> <p>По свршеном већу Угљеша с Гојком оде у Анине одаје.{S} Тамо бејаше Ана, Мара, Јелена, Љу 
че да ми се јавиш.{S} Иди.</p> <p>Анђео оде, а мало после и Тома се састаде са Љубојем.</p> <p> 
да наредиш, милостива ћесарице, да неко оде и замени његовога Гојка.{S} Жели стари ратник да за 
, који је био на степеницама, и стражар оде.</p> <p>После неколико тренутака зазвекташе тешки л 
те, грчке крчме један мали одред богато одевених коњаника турских.{S} Они се спремаху, да проду 
{S} Свештеници и духовници стајали су у одеждама а градска посада са својим војводама у ратној  
је већ прилично времена како је у лаком оделу али у богатом огртачу изишао на кулу мотриљу.</p> 
хода јахао је Љубоје у богатом злаћеном оделу војводском с високим калпаком, на коме се лелујал 
дграђанима да је равно пола ноћи.{S} По оделу се мало може познати незнани ноћник, јер је тек у 
че ватру.</p> <p>Тада старац познаде по оделу да је његов намерник неки млади војвода.</p> <p>О 
 били најамници Гојкови.{S} Она ће и по оделу њиховом томе поверовати.{S} А ти нападачи, срећно 
верном крају Чрноменских Лугова.{S} Два одељења заобиђоше српски логор са горње северне стране  
зненађен тим случајем, изаслао поједина одељења да прокрстаре по околини, не би ли наишли на на 
војске постајало све празније.{S} Густа одељења одвајаху се са својим стеговима и заповедницима 
p> <p>У првим редовима чадора трилиског одељења, које бејаше па ударцу турског одреда што са ис 
жим чадорима српске војске.{S} Треће се одељење спусти низ поток чрноменски поред <pb n="166" / 
 са голим сабљама у рукама.{S} Свако се одељење раздели на по неколико редова, и сви у један пу 
 војсковође из појединих жупа са својим одељењима стадоше прикупљати, Рајку се ни у колико не д 
ања, а Угљеша бејаше задовољан драмским одељењима.</p> <p>Ту је војска имала да се одмори три д 
 <p>— Добро! — рече Исаија, па се упути одељењу, где је Властоје боловао.</p> <pb n="75" /> <p> 
Они изиђоше из врта, па се старац упути одељењу Томе Теологите, а онај други оде, да продужи сп 
датле у Скопље, једно, да је ближе оном одељењу своје <pb n="118" /> војске, које је под његови 
ну мало у страну, те га нож дохвати по -одећи.{S} Старац зграби нападача за руку, па му вешто и 
ивање ловачких рогова и по неки нејасан одзив са другог врха планине.{S} Већ клонула природа чи 
вика и писка, јаук и клетва, дозивања и одзивања, вриштање коња, звека сабаља и штитова, фијука 
догађајима, што се у Крстопољу пред њим одиграше.</p> <p>У њему се борише с једне стране супарн 
 руком подлакти главу.</p> <p>...{S}Не, одиста су старци право говорили!{S} Па шта је од цареве 
ене косе, која јој је падала низ леђа — одиста и не личаше на обичну ни властеоску ни нижега ре 
ислима својим и душом говориш!</p> <p>— Одиста ми је такав разговор најми лији, кад сам без теб 
а, да се војвода заложи.</p> <p>Војвода одиста бејаше гладан, па радо прихвати понуду, а старац 
селећи ученика-господара.{S} Момчило се одиста знатно упитомио, разбирао је за начин живљења у  
е могаху да одушеве стара сумњала.{S} И одиста они имађаху права!</p> <p>Старац заклопи очи, ка 
да је Љубоје већ у његовим рукама.{S} И одиста се Љубоје све више лепио уз тога, дотле немилог  
 рече Исаија.</p> <p>— Читала сам већ и одиста са пуном милином.</p> <p>— Ја сам тек недавно на 
!</p> <p>— Шалу на страну, али ти си ми одиста потребан.{S} Јеси ли ти још онај стари Анђео?</p 
е стићи никаквом циљу више.</p> <p>— Он одјезди да спреми нове замке нама-</p> <p>— У њих треба 
 за нас.{S} Срећа нас издаје!"</p> <p>— Одјездио сам брзо.{S} Ушао сам у град Перитеорион, али  
 већ Гојко био на путу, а други гласник одјездио Богдану, ушавши једне вечери у собу Угљешину,  
љиво отклањаше.</p> <p>Једноме се учини одјек вихорова јаука, други мишљаше да је лепршање иски 
о па се већ чује лајање паса, кликтање, одјекивање ловачких рогова и по неки нејасан одзив са д 
ује нова недела.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Одјури да тражи нове жртве, нову Јелену, Рајка —</p> <p 
цама.</p> <p>— А зна ли за твој ненадни одлазак Мара? — упита га тихо и озбиљно.</p> <p>— Не ве 
пак ће га стићи ма кад.</p> <p>— Али он одлази да смишља и извршује нова недела.</p> <p>— Шта?< 
ано, мисли су јој се све више отимале и одлазиле преко неких непроходних урвина, куда она пије  
пожури се Рајко.</p> <p>— Доцкан.{S} Ја одлазим с места, — задржа га Гојко, показујући му једно 
 а већ у Галипоље се није више могло ни одлазити.</p> <p>Рајко је за време причања монаховог би 
ш богату трпезу и госте наше за њом, па одлазиш узбуђен, узнемирен, да те после, пуна бриге за  
еш? — питала би је често Видосава после одласка Гојковог.</p> <p>— Видо, ти знаш моје мисли, мо 
аснике, који ће га обавестити о њиховом одласку.</p> <p>У богатом манастирском млину добра вече 
лис.</p> <p>Кад је сутра дан по њиховом одласку дошао Тома, искрено се обрадовао рашчишћеним пр 
ом.{S} Мајка је младунаца била недалеко одлетела, мож’да је отишла у бризи да набави хране свој 
ио је примљен без икаквих већих знакова одликовања, које његово наименовање доноси.{S} Брзо је  
 мало неправо онако Угљешино истицање и одликовање ћесарице Ане, али је то остало само у његово 
ила у савезу против царевине.{S} Високо одликовање чином деспотским, које је добио од Византије 
епознат.{S} Једно пак, чиме се необично одликовао и што га је Угљеши вазда препоручивало, била  
бин али опет бејаше ваљан хришћанин.{S} Одликоваше се од својих земљака.</p> <p>После неког вре 
 још се више повукла себи и своме дому, одлично се старајући да чедо своје подигне и оплемени.{ 
Луговима.{S} Кад коњаник би крај ватре, одломи се комадић од пањића, који је догоревао, расплам 
забаве са деспотицом Љубом читао би јој одломке из свога превода богословских дела са грчког је 
ача — да опет уздигне.</p> <p>Његова је одлука готова.</p> <p>Било је пола ноћи, кад се споредн 
огледом премери собу, па онда, готов са одлуком, рече:</p> <p>— Сумње нема, кнегињице, ово је Ф 
ћи са ових страна, није ли пред снажном одлуком и гвозденом вољом брата нам морао устукнути као 
те, војводо, да ти саопштим једну своју одлуку, која се тебе тиче.{S} Дренопоље је пало.{S} Ћес 
ова.</p> <p>— Никад! — бејаше лаган али одлучан одговор.</p> <p>— Кажи му, — заповедаше већ гње 
онаког, о каквом јој је испричао Тома — одлучи, да сече руку зарад спаса целога тела.{S} Прегор 
е хтео да по ново куша судбину, Мара се одлучи да и она своју срећу проба.{S} Приступила му је  
 се све о сваком не сазна.{S} На мах се одлучи, да нагласи Ани догађај у лову.{S} И она га рече 
чинство и према Јелени, плану по ново и одлучи да учини своје још пре поласка целе војске.</p>  
{S} После дужег размишљања и саветовања одлучили <pb n="151" /> смо, да понудимо мир деспоту.{S 
 — упита Вукашин.</p> <p>— И од сада! — одлучно одговори Угљеша.</p> <p>— Добро.{S} Ал’ ко да н 
p> <p>— То није могућно! није истина! — одлучно рече Љубоје, а Тома чисто уплашено похита:</p>  
во у очи Вукашину.</p> <p>— Доста је! — одлучно додаде Вукашин.</p> <p>— Брате, ми ћемо и сад п 
илости моје.</p> <p>— Тако ће и бити! — одлучно рече Анђео.</p> </div> <div type="chapter" xml: 
ра полазим.</p> <p>— И ја ћу с тобом! — одлучно рече Јелена.</p> <p>— А ако ме многи знаци не в 
ш већа.{S} Корео је себе, што није онда одлучно стао на страну Гојкову.{S} Пребацивао је у исто 
оврати ред.</p> <p>Турци и овде вешто и одлучно нападоше.</p> <p>— Војводо, ти се можеш склонит 
а, ја морам бити спреман.{S} Ја ћу први одлучно укрстити оружје са новом силом турских завојева 
г нама, Балшић је свршио ! — рече Рајко одлучно.</p> <p>— За то ће — доврши Гојко — бити у нашо 
> <p>— Ја — не! — упаде му Богдан у реч одлучно.</p> <pb n="159" /> <p>— Онда ћемо сва тројица  
 покрет тела казиваше, бејаше неисцрпна одлучност. <pb n="5" /></p> <p>Прошло је већ прилично в 
суђење а у витешком карактеру свога оца одлучност и постојанство.{S} Била је у шеснаестом лету, 
у, које запљускује обалу на којој се он одмара, ко што завидим и неранџи, коју сада мож’да сише 
још мислити на одмор.{S} Не дођох да се одмарам, већ — на позив братски — да с вама послујем.</ 
студенца, нађе Љубоја, који се у самоћи одмарао.{S} Љубоје је некада био страсан ловац, а од не 
еће требати твојих услуга.{S} Ти ћеш се одмарати на венцима милости моје.</p> <p>— Тако ће и би 
вала изглед неког утврђења, а остали се одмараху око млина на пољу, и ако је већ јаче било захл 
ства, Тома успори бежање, па се чешће и одмараше.</p> <pb n="150" /> <p>На путу из Ипсале за Ди 
о какве му поруке шаље Угљеша с краљем, одмах је дао пристанак у име своје и свога брата.</p> < 
е.{S} Ма какве ми гласе поклисар донео, одмах ћу доћи, да ти их саопштим.{S} Чекај ме у ложници 
стићу га, учинићу, што Бог заповеда.{S} Одмах ћу наредити, нека дође овамо.{S} Нека оцу буде са 
Добро је — рече —- што сте ме звали.{S} Одмах ваља настати.{S} А зна ли што о томе отац Гојков, 
 деспотовој, Мара се једва уздржала, да одмах и пред свима на дворишту не падне Видосави на гру 
S} Позвах те преко гласника из Сера, да одмах дођеш овамо, ал’ ти не рекох, да ти водим — твоју 
> <p>— Ја се стављам на расположење, да одмах пођем.{S} Војвода је Љубоје са мном.</p> <p>— Доб 
отле је Тома већ био добио заповест, да одмах нареди, да се Гојко пусти из Крстопоља.</p> <p>—  
тековине?{S} Господа се царска завадила одмах по његовој смрти, а прави наследник, нејаки Урош, 
</p> <p>Угљеша га је очекивао, па га је одмах, још пре но што га је Тома могао поздравити као с 
 пољуби Јелену у чело.</p> <p>Јелена је одмах постала нераздвојна друга Мари, која је већ све о 
и затегнутије прилике.</p> <p>Угљеша је одмах сазнао од Ане, шта се догодило.{S} Чуо је о невер 
 испраћао у Сер.</p> <p>Краљ Вукашин је одмах после споразума с Угљешом отишао у Прилип а одатл 
> <p>— Војвода Гојко, — одговори Љубоје одмах.</p> <p>— Нисам, — рече Гојко. — Где ми је оружје 
 се за неко време слободан.{S} Он ће се одмах, чим се ослободи, кренути овамо.{S} Али он не тре 
зору.{S} На пољу је месечина, те могаше одмах познати Рајка.</p> <p>— Ти си, Рајко?</p> <pb n=" 
де Богдана и Дејановића, који напустише одмах Пловдин.{S} Сви они нуде покорност и данак.{S} А  
је на самрти.</p> <p>Гојко се пожурио и одмах кренуо.</p> <p>Ишао је без иједног пратиоца, да б 
народом, — рече Исаија.</p> <p>— Ја сам одмах све јавио Гојку по поузданом момку, — шапну му Ра 
ј свој нож.</p> <p>— Нећу, да те убијем одмах, већ да те мучим, Грче неваљали! — викаше старац. 
и се у врту зарече, да ће још сутра дан одмах раскрстити с Томом, занесен ненадном срећом својо 
</p> <p>— А не би, на послетку, било на одмет и да се једном скрасим после толиког лутања.{S} Т 
ви српском. роду!</p> <p>Лагано су тако одмицали...</p> <p>Четвртога се јутра забелеше далеко у 
наштво и његову племенитост, па се ниси одмицао од постеље његове.{S} Ти се побрини, да се врло 
 <pb n="84" /> <p>Ана и Мара доста брзо одмицаху.{S} А кад дођоше до места, где се савија пут,  
а и сама помисао, да је и нехотице себи одмогао а Гојку помогао, да стече права на милост Анину 
од Требиња, ипак не смем још мислити на одмор.{S} Не дођох да се одмарам, већ — на позив братск 
рти и жерави, и соколи и соколари траже одмора после богатога лова минулог дана.{S} Слуге су у  
љењима.</p> <p>Ту је војска имала да се одмори три дана, па да се сва крене пут Дренопоља.</p>  
 од најлепших дана позне јесени.</p> <p>Одморивши се мало, оставише коње, из којих је била чита 
оме.</p> <p>— Ми ћемо се још ноћас овде одморити, па ћемо сутра поћи на Дренопоље, — вели краљ  
једног пратиоца, да би брже путовао.{S} Одморни је Лабуд летео.</p> <p>Превалио је био половину 
дане српске царевине.{S} Све се предало одмору, све је утонуло у сан.</p> <p>Само стражари будн 
стопоља за Перитеорион, одрасла, брижно однегована, код тетке своје, ћесарице Ане — у миру пров 
 рукама:</p> <p>— Крст и анђео! њега је однео нечастиви!</p> <p>И старац се прекрсти.</p> <p>—  
га дочекао мутан и облачан дан, који је однео собом и твоје добро расположење — онда ћеш појмит 
тао сам се чак на дно Грчке.{S} Ђаво ме однео, ако знам, шта ми је право занимање!{S} Ја сам и  
итешком деспоту Угљеши и краљу Вукашину однесем радосне гласе: јуче је пао Пловдин у наше руке! 
пеха твога поклисарства стоји много.{S} Однећеш од нас књигу деспоту Костадину Дејановићу и њег 
затворише уста, и, од страха онесвеслу, однеше некуда.</p> <p>Кад сам дошла себи, нашла сам се  
који га отурише, славе и величају, како односе мегдане на бојном и љубавничком пољу ?{S} Не!{S} 
а.</p> <p>Марица тече мутна и крвава, и односи коње и јунаке, токе и челенке.</p> <p>А са север 
дан излаз.{S} Казаћеш, да чиниш по моме одобрењу.</p> <p>— Учинићу, али ако он не хтедне бежати 
м му дао ни зевнути.{S} Да се само мало одоцних, Бог да прости ћефалију Рајка! — говораше стара 
грожаваху, док ме за врбу привезаше, па одоше у шуму не рекавши ни речи.{S} И да ме грло не пос 
а манастира.</p> <p>Угљеша, Љуба и Мара одоше на кулу, која је млину и његовим зградама давала  
љен мач краљевом Марку и реци, да жртве одоше брзо једна за другом! — заврши Богдан.</p> <miles 
</p> <p>Тома стиже своме двору, а и оне одоше Ани.</p> <p>Тома сјаха и уђе унутра.</p> <p>И ако 
е неће, брате, бити без твога.</p> <p>И одоше даље у веселом разговору...</p> <pb n="158" /> <p 
 се бурно шираху.{S} За очима јој чисто одоше и дах и осећаји, а душа њена шапуташе:</p> <p>— Д 
очи, а ја сам сама стајала крај његовог одра и тужила.{S} Те исте вечери судба оде и даље.</p>  
та на путу из Крстопоља за Перитеорион, одрасла, брижно однегована, код тетке своје, ћесарице А 
еузу лепога Мраморног Мора.{S} Ту сам и одрасла у нези свога доброг оца, јер мајке, тужна, ни з 
рске силе и сломи се на деспота и његов одред.</p> <p>У крваву сечу утону све...</p> <p>— Још с 
м и логорским потребама.</p> <p>Витешки одред Љубојев ушао је у драмско логориште лагано и свеч 
обро му познате, грчке крчме један мали одред богато одевених коњаника турских.{S} Они се спрем 
 одељења, које бејаше па ударцу турског одреда што са источне стране нападаше, зачуше неколико  
 стража вечерас?</p> <p>— Ја сам је већ одредио.{S} Ноћ се спушта.</p> <pb n="68" /> <p>У тај с 
ли раздељена у подграђу сва храна, коју одредих да се сиромашним домовима изда за покој душе до 
а зборно место војске Дејановића бејаше одређен Велбужд, место пуно поноса са недавне славне по 
м ловцима не бејаше.</p> <p>Скуп је био одређен у једном пропланку са северне стране, а одатле  
ине и свих долова и урвина у њој бејаху одређени за њихове пратиоце.{S} Чувши после толиког вре 
чери Угљеша сазва ратничко веће на коме одређиваше нове дужности војводама и издаваше налоге за 
ојом је самостално завладао 1366 кад је одрекао покорност царици матери Јелени, и својих људи,  
Тому и довело овамо, то га и сада јоште одржава!</p> <p>После тога је и Рајко одустао од свога  
нина.</p> <p>— Нико.{S} Само се по мало одржава као свратиште господе, кад изиђу у лов.</p> <p> 
Брат наш Вукашин први је развио заставу одржања српске превласти на југу.{S} Није ли он у борби 
 Он као господар Срема не мисли више на одржање царевине.{S} Синиша, царев стриц, устао је у им 
о једини, који се одушевљавасмо мишљу о одржању оне снаге, коју овде на југу затекосмо.{S} Шта  
 дворанин Благоје.</p> <p>Тома се једва одржао, да се не изда од силне радости, кад је видео да 
на и издржљива њена природа могла ју је одржати у животу.{S} Али је сад Јелени на један пут из  
стао, а крупна се киша спусти.</p> <p>— Одржаће се, и неће се загасити, јер ће киша брзо проћи, 
пред горима.{S} Цар није био подобан да одржи велико наслеђе.{S} Неко је морао владати и њим и  
ија, он веселији, а добра Видосава није одрицала својих услуга ради милих порука двају заљубљен 
стране реке један повећи камен одвали и одроњавајући за собом земљу и потискујући ситније камењ 
му важном, вођа махну руком својима, да одседну, па и са̑м сиђе с коња.</p> <p>Док су се остали 
Дренопоље.</p> <p>Стари је монах Исаија одслужио свечану службу за срећна пута српског деспота  
 побожности и истинске богобојажљивости одстојала вечерњу с Маром, а за тим се, забринуте што с 
, и краљ поче са својима корак по корак одступати дубље у логор...</p> <p>— Нек наше крило дође 
миновно чекала...</p> <p>Краљева војска одступи лагано до средишта, где се држаше Угљеша, а вој 
а се те собе указа — Рајко.</p> <p>Тома одступи натраг, а Мара викну:</p> <p>— Спасите ме!</p>  
.</p> <p>Мара са руком на ловачком ножу одступи последњи корак до зида, Тома занесен учини и та 
д се јавља нов непријатељ.{S} Ми нећемо одступити пред њим, као што се не поклонисмо пред њима! 
удеш у невољи, знај да ћу ти се братски одужити!</p> <p>Они изиђоше из врта, па се старац упути 
пријатељу срећу убија, душу тамни, наду одузима.{S} Ипак чућеш.{S} Где смо сад?</p> <p>— Одавде 
Силној киши, која никако не престајаше, одупираше се само једна ватра готово на самом јужном кр 
е, те из колибе погледа, како се пламен одупире киши.</p> <p>Прође још неко време, а старац, на 
 сви знају за невољу и да се сви сложно одупиру, али говораху сем тога Турцима, да је велико мо 
 нашом снагом.{S} Овим се витезима нико одупрети не може.{S} А кад се после победе вратимо, не  
е одржава!</p> <p>После тога је и Рајко одустао од свога захтева, али је продужио све више мрзе 
скиптар српског патријарха не могаху да одушеве стара сумњала.{S} И одиста они имађаху права!</ 
зантиским.</p> <p>Исаија се преко свега одушевљавао беседама Јована Златоуста, а деспотица му ј 
 Турцима.{S} Али баш у часовима, кад се одушевљавао мишљу о потпуном изгнанству турском у Азију 
тив царства византиског, све га је више одушевљавао одблесак и ако јако клонулог ипак још много 
еспотску.{S} Ми бејасмо једини, који се одушевљавасмо мишљу о одржању оне снаге, коју овде на ј 
еће весело прими ту новину, а кад Гојко одушевљеним речима понови Угљеши, како му ставља на усл 
нашег рода поћи у бој за једну мисао! — одушевљено рече Угљеша, и устаде пруживши руку Вукашину 
в нападача Рајковог.</p> <p>— И хоћу! — одушевљено прихвати млади певач. — То ми је све, што им 
 и ћесарица с осталим и народом, чујаше одушевљено „Тебе Бога хвалим“ и „Вазбраној војеводје“ И 
ећ испитај и казни кривца, — рече Гојко одушевљено.</p> <p>— Све нек тоне у заборав! — заврши А 
азно, све бледи и угине, па и некадашње одушевљење за великога цара.{S} С тога, кад дође на ред 
 собом донесе, ловци су пили, а да даду одушке изазваним мислима својим у оваким приликама поче 
у год речи Гојкове о његовом старом оцу ожалостиле Мару, толико су је исто и умириле речи, који 
јводо !{S} Опрошћавај! — таким прекором ожалошћен писну стегоноша, па ободе коња и западе у нај 
сијаху као најлепши урес у часу радости ожалошћенога лика старичиног.</p> <p>Држећи за руку Ану 
остадоше непријатељи.</p> <p>Момчило се ожени и настани у граду Ксантији, одакле је господарио  
толиког лутања.{S} Та ја бих се могао и оженити и бити ћесар у Драми.{S} Има у овим земљама и з 
дозивање рогом ловачким, деспотица Љуба оживе, очи јој светлије погледаше а груди се бурно нади 
а планине.{S} Већ клонула природа чисто оживе.</p> <p>Деспотица Љуба није ишла са ловцима само  
> <p>Старац заклопи очи, као да би хтео оживелу слику вечито задржати пред собом.{S} А кад погл 
ја га, кад ме мину прва туга, весељах и оживех кућу његову.{S} Ту сам, витеже, расла и од детет 
селије, а мисли иду далеко, сликајући и оживљујући најлепше снове њене млађане душе.</p> <p>Али 
о оном сну, што се прича? — упита један озбиљније.</p> <p>— А какав је то сан? — навалише неки  
ненадни одлазак Мара? — упита га тихо и озбиљно.</p> <p>— Не верујем.{S} Ја јој не могах јавити 
у само он и брат му краљ Вукашин</p> <p>Озбиљног лица засела су браћа Мрњавчевићи за каменити с 
е.{S} А то, Бога ми, лепо стоји његовом озбиљном изгледу, много лепше, но што неки мисле.{S} Па 
разована женска, која је знала схватити озбиљност прилика, што од неког доба насташе <pb n="26" 
ара.{S} Угљешина је душа упила у се сву озбиљност његове занесењачке проповеди противу некрста. 
згледа лов.{S} Чињаше им се, у насталој озбиљности, да свему томе није ни мало прилике.</p> <p> 
 ја, па ме испусти.{S} Нисам дуго летео озго, па бућнем у неку воду.{S} Кад тамо, а оно није то 
ог грања, бирајући са велике гомиле оно оздо, које киша није много овлажила, па устаде и упути  
ената.</p> <p>Само још пободени стегови означаваху по пространом логору средишта појединих жупа 
 <pb n="48" /> нестрпељиво изгледају на означеном месту долазак ловаца.</p> <p>Друштво је, изиш 
де.{S} Али није заборавио и да им тачно означи места, до којих ће трагати за злочинцима, па, ак 
ле Алтомановића, а друго, што је Скопље означио за збориште своје војске из простране му краљев 
г времена витез се враћа у ред са добро ознојеним и мало примиреним жеравом.</p> <p>Соколари др 
ала, а добра Видосава осећаше се и сама ојачана у добрим жељама својим према кући ћесарице и ње 
е бити тебе.{S} Не, не, све је то варка ока, обмана.{S} Немој веровати звездарским тумачењима,  
ком мило отпоздрави она два сјајна црна ока Марина, која га благо испраћаху.</p> </div> <div ty 
 Исаија шапуташе свете молитве, и не би ока, које не ороси суза.</p> <p>У тај мах стражар са ку 
да узима и са̑м тежак камен од петнаест ока и њиме проба подбацивање.{S} Измаче се корак назад, 
страховита сеча</p> <p>Чадори за тренут ока дигнути, погажени, покрхани и поломљени; коњи, што  
о и ненадно наступити?{S} Је ли Вукашин оклевао?{S} За срећу наше отаџбине узео је част краљевс 
звишена ћесарице, ја мислим да не смемо оклевати.{S} Држећи све то у највећој тајности, ипак се 
рада населила недалеко од самог главног окна рудничког.{S} Обилазио је и околину, лутао по обал 
азлетајући се двориштем.{S} Капци се на окнима затресоше а дах прве зиме стаде на заповедничко  
>А сад, кад је деспот отишао с војском, око ње је мирно и тихо, па се и она нешто изменила.{S}  
ни.{S} А нада свим му је мио поглед.{S} Око његово продире, чини ми се, у свачију душу.{S} Ал’  
огато украшеном жераву деспот Угљеша, а око њега бејаху велики војвода Богдан, војвода Гојко и  
епробојни зид од својих груди и штитова око тебе.{S} Палош турски не дохвати тебе!</p> <p>— Вој 
/p> <p>У том се тренутку са свих страна око његова чадора захори:</p> <p>— Алах, ил-Алах!</p> < 
лагано горео.{S} Намести ситнијег грања око двеју омањих клада, које су биле у преклад сложене, 
 вихор прихвати његову реч</p> <p>Трубе око деспота не престајаху давати знаке српској војсци.< 
оји је долазио недалеко од цркве, негде око њене ограде.{S} Њему се одазваше у два маха слични  
 на море, да се за време склонимо негде око Свете Горе.</p> <p>Али се милост Божја, која нас аш 
ри коњици, који су испрекрштали пролазе око чадора, као да бејаху узнемирени толиком живошћу, т 
воје коње и пожурише се.</p> <p>Било је око заранака, кад пођоше, а у Драму стигоше доцне.</p>  
ој град Угљеши, ако дође и одагна Турке око њега.{S} А та баш понуда не бејаше по вољи драмском 
ете да су се проредили, поново се окупе око краља, и новом снагом дају отпора.</p> <p>Ал’ турск 
ајњој десној страни густе лесе, која се око Угљеше непрестано савијаше.</p> <p>— С Богом, десни 
ан је жедни коњиц дохватио воду, кад се око њега и његовог господара стадоше укрштати стреле.{S 
ат.</p> <p>Копљаници и народ слегоше се око њега, а он високо диже одвијени лист па стаде читат 
S} Али не жалим за труд.{S} Имао сам се око чега и намучити, — додаде Исаија.</p> <p>Тако су пр 
слазио у подграђе, велику варош, што се око града населила недалеко од самог главног окна рудни 
 а остали ловци и хајкачи окупили су се око великих ватара у дворишту, те се у друштву залагаху 
све, што имам.{S} Као што се све окреће око земље и њој служи, тако и моје живовање не може се  
а густе вреже бршљана, што се обавијаше око једног дрвета.{S} За њом се појавни Видосава.</p> < 
 првих војника.{S} На Галипоље нападоше око пола ноћи.{S} Браћо, страшно ли је морало бити, кад 
ога доба непрестано налази на граници и око огранака рилских, утврђујући градиће и добијајући г 
урски се гвоздени ланац све јаче стезао око Пловдина....</p> <p>У то доба у Драми, где нико дру 
се!</p> <p>И мало после, а певач окупио око себе чету скушалаца, који се стекоше, да чују песме 
топлином греје а пламеном светли далеко око себе, претвори се у жар па опет од њега остаје само 
је у драмско логориште лагано и свечано око заранака краснога дана прве јесени.</p> <p>Сав лого 
>„Ако си јунак од мегдана, ти љуби црно око и црно вино пиј!</p> <p>„А ако душом певаш и шарне  
 војводом, те за час рашчистише простор око себе.</p> <p>— Живео деспот ! — проламаше се ваздух 
</p> <p>На степеницама, где се савијају око мраморног стуба, Гојко се окрете и Рајку, који је и 
ени, покрхани и поломљени; коњи, што су око чадора привезани дремали, поплашени се откидоше и с 
иза степенице, које се отворене увијаху око спољне стране високе куле, као и нехотице погледа н 
ед неког утврђења, а остали се одмараху око млина на пољу, и ако је већ јаче било захладнело.</ 
жаше.{S} А много женскиње из подграђа и околине с нејаком дечицом и заосталим старцима стајаху  
.{S} Он је у исто доба био у целој ужој околини једина човечја прилика, јер црквица не имаше ча 
аслао поједина одељења да прокрстаре по околини, не би ли наишли на нападаче и у опште на сумњи 
лавног окна рудничког.{S} Обилазио је и околину, лутао по обалама жегљиговске реке, посматрао њ 
ним двема преградама служио и за ограду околног дворишта.{S} Прегледа још једном, колико се мог 
очи, отури ђерђев, прекрсти се, погледа около себе па приђе те погледа, шта су руке, саме себи  
чутуру.</p> <p>Она пође од руке до руке около.</p> <p>— Није наше вино тако.{S} Мало је боље, а 
дан гледању сјајне звезде, пошао душом, оком, слухом за њом, ка њој, дигнувши руку управљену не 
Па не часећи ни часа узе другу стрелу и оком ухвати орлов лет, како се бејаше упутио даље на за 
 моје године назад, и од мене, прилично окорелога ратника, створи меког љубавника, благе душе,  
о нејасна контура као кад таласи помоле окрајке неког потопљеног предмета.{S} За тим се једна п 
 ближе. <pb n="6" /></p> <p>Он се трже, окрену и, спазивши своју драгу Љубу, пружи јој руке.</p 
<p>Обојица ободоше коње.</p> <p>Бегунац окрену коња и прескочи поток, па се упути североистоку  
лановима.{S} Али се после неког времена окренуо ток ствари.{S} Што је Момчило више ратовао са с 
савезник против Алтомановића, као да је окренуо лист и преврнуо вером.</p> <p>— Гле, гле!</p> < 
к путем крстопољским, а ноћу, опет тамо окренут, очима мотри звезду једну, необично сјајну, на  
а се сети да се то ње тиче.{S} Хтеде се окренути, ал’ јој у тај мах слуга показа осветљену собу 
скочи са њ, грмну на зликовце, који већ окренуше, и прихвати <pb n="85" /> онесвеслу Ану.{S} Ма 
кад све живо тражи мира и покоја, да се окрепи у слатком сну!{S} Господару, шта је теби, души т 
 је тихо, све је живо легло, да се сном окрепи.{S} И хрти и жерави, и соколи и соколари траже о 
 поштовања.{S} Он је у речи мудар, умом окретан, његови су одговори пуни, кратки али смишљени.{ 
иковче, нећеш тамо!</p> <p>Рајко скочи, окрете се и у чуду виде где стари дворанин Благоје дави 
преплашена, лако цикну, а Гојко збуњен, окрете се страни, одакле им приђе Ана.</p> <p>— И ја ва 
и.{S} Је л’ тако било, несрећо грчка? — окрете се старац месту, где је везао нападача.</p> <p>О 
коњем газио.{S} У сред највећег окршаја окрете се мени и рече:</p> <p>"Синовче, иди и нареди не 
Јелена га јасно али презриво погледа па окрете главу на страну.</p> <p>Тома стиже своме двору,  
аног витеза!</p> <p>За тим се деспотица окрете Вукашину:</p> <p>— Заповеда ли превисоки краљ и  
ајнижег градског бедема.</p> <p>Тома се окрете Мари па јој галантно рече:</p> <p>— Ви сте то же 
 и обриса — сузе.</p> <p>Уздахну, па се окрете на страну, а руком подлакти главу.</p> <p>...{S} 
раги гост! — поздрави Ана Угљешу, па се окрете и са сребрног служавника, који принесе један дво 
г.</p> <p>Држећи за руку Ану, Угљеша се окрете и пође са њом ка Љуби.{S} Тада пусти старицу па  
а.</p> <p>После неког времена Угљеша се окрете Гојку:</p> <p>— Војводо!{S} Ти си честитог покој 
иђе још један корак ближе.{S} За тим се окрете, те једним погледом премери собу, па онда, готов 
ћи !{S} Добро је било!</p> <p>За тим се окрете другу:</p> <p>— Хајдемо!{S} Хвала ти, а не дао Б 
 савијају око мраморног стуба, Гојко се окрете и Рајку, који је ишао за њим, ша’ну:</p> <p>— Си 
 који је у куту те собице био, он му се окрете и рече:</p> <p>„Хвала, Анђеле, ти си своје учини 
ала.</p> <p>Љубоје, чувши те речи, мрко окрете лице у страну.</p> <p>Али Томине ласкаве речи до 
 двадесетим годинама свога века, живо и окретно, гдекад много говорљиво а гдешто и врло ћутљиво 
 Љубоје са једним пратиоцем коњаником и окретоше јужним путем, који је водио право у Крстопољ.< 
 ми је све, што имам.{S} Као што се све окреће око земље и њој служи, тако и моје живовање не м 
опоља и Перитеориона прелази границу па окрећући на север удара на Дидимотику до Дренопоља.</p> 
одара стадоше укрштати стреле.{S} Једна окрзну по руци Гојка, који се на мах лати мача и узде к 
ашин.</p> <p>— Брате, ми ћемо и сад под окриљем звезде нашег рода поћи у бој за једну мисао! —  
једног чадора неко из дружине, што је у округ поседала.</p> <p>Један војник изиђе из чадора и и 
 приђе први роб — војвода Гојко.</p> <p>Окружен јаком оружаном пратњом Гојко стаде пред часнике 
тлачно, коњем газио.{S} У сред највећег окршаја окрете се мени и рече:</p> <p>"Синовче, иди и н 
 тмини даде коме Бог.</p> <p>У највећем окршају, што се на ивицама са свих страна логора водио, 
х зидина.</p> <p>Био је већ крај месеца октобра, кад и издашна јужна природа почиње лагано усту 
ако грмљаше Гојков глас, а Лабуд, крвљу окупан, завришта и скокну три копља у напред.</p> <pb n 
кад осете да су се проредили, поново се окупе око краља, и новом снагом дају отпора.</p> <p>Ал’ 
черала на кули а остали ловци и хајкачи окупили су се око великих ватара у дворишту, те се у др 
пожури се!</p> <p>И мало после, а певач окупио око себе чету скушалаца, који се стекоше, да чуј 
{S} Зна он рећи и за што је то било.{S} Окупите га, да приповеда ако не све а оно бар онолико,  
 /></p> <p>Војихна се већ био више пута окушао у биткама са Турцима, који олако дођоше до источ 
 пута окушао у биткама са Турцима, који олако дођоше до источних граница његове драмске области 
ушом, неки се упиње да се дигне, да бол олакша и пада доле изнемогло, стотина издише снивајући  
не из дубине истинског осећања жалости, олакшаше боле и тугу њихову.{S} И после прве силне жало 
радо момче, кад сам с тобом ступио пред олтар.{S} Доста сам дотле већ подносио, доста проживео. 
с твојим благословом ступити пред свети олтар, кад томе буде време!</p> <p>И Гојко клече до бол 
170" /> <p>Тада се смирени слуга божјег олтара разгњеви и плану:</p> <p>— Кад нећеш, деспоте, д 
ној војеводје“ Исаије, служитеља Божјег олтара.</p> <milestone unit="*" /> <p>Тома је, измакнув 
итве и помени, које су смирени служиоци олтара Божјег читали за покој душе старога ратника, а ј 
 Дејановића била је, Солуну понајближа, омања војводина њиховог стрица Југа Богдана.{S} Али се  
p>Осем простране деспотовине Угљешине и омања војводина Богданова слала је своје чете у Сер на  
 Ноћ је била мркла и врло ветровита.{S} Омање су се лађе прибојавале за се, али та два Турчина  
 Угљеша бавио у Драми и док је обилазио омање тврђаве прелазећи и на леву обалу Месте ближе гра 
 магла од паре, па се почеше одвајати у омање ловачке групе по уговореном плану и са једном лоз 
крају целог похода два се дворанина, на омањим коњићима, шале:</p> <p>— А како да ти не будем,  
ео.{S} Намести ситнијег грања око двеју омањих клада, које су биле у преклад сложене, па уђе у  
ачином пророчкога гласа.</p> <p>Вукашин омекша:</p> <p>— Истина је.{S} Нек мине ова ноћ, а кад  
— Живео!</p> <p>И велика дрвена, у кожу омотана чутура непрестано кружаше из руке у руку.</p> < 
! — рече деспотица.</p> <p>— Да, старој омрази даје маха, кад треба на новој мисли радити.{S} В 
 грлу застајаше.{S} А кад стаде Исаија, он узбуђено запита:</p> <p>— А, велиш оче, твој се брат 
> <p>Од тога је дана она била срећнија, он веселији, а добра Видосава није одрицала својих услу 
 иза твога земљака, или је, чини ми се, он од мене.</p> <p>— Ал’ ти си, без сумње најбољи међу  
и краљу !</p> <p>Сузе му поново линуше, он опет пољуби двоглавог орла на дршку, и крену коња.</ 
опази.{S} Нешто тражи, питам га српски, он слеже раменима па одговара грчки.{S} Један пут видех 
 неколико часова да смо доцније стигли, он се не би никако ни могао извршити.</p> <p>— Како? —  
 коју у мраку не могаше боље загледати, он заусти да гласно упита Гојка, па се трже и лагано до 
 само реч из једних уста може задржати, он је са Лабудом налетео на ров и прелетевши бездан, у  
 доста лабаво, везан.</p> <p>Искочивши, он нападне на старца, који врдну мало у страну, те га н 
ош један, који је у куту те собице био, он му се окрете и рече:</p> <p>„Хвала, Анђеле, ти си св 
вода је Љубоје са мном.</p> <p>— Добро, он нека га за сад и замени.{S} Али будите врло пажљиви  
ни, а кад они продужише даље по логору, он седе и запева другу песму, рекавши:</p> <p>— Сад јед 
зећи крајишнике и целу источну границу, он се нарочито задржавао и гледао да се не врати што ду 
. — Недалеко је — продужи <pb n="51" /> он — одавде стари замак, подигнут у доба, кад је овде б 
> <p>— Нашег витешког ћефалије нема!{S} Он је морао први погинути! — викаху Рајкове стегоноше,  
ти овде?{S} Не, ни у ком случају не!{S} Он је пажљиво сисао сласт, где <pb n="139" /> год ју је 
Јелену, Рајка —</p> <p>— Проклетник!{S} Он не сме стићи никаквом циљу више.</p> <p>— Он одјезди 
ветога ми Петра!{S} У потеру за њим!{S} Он је могао само на ову страну умаћи.</p> <p>И они брзо 
о малом, дала снаге за четири друга.{S} Он то крије сада, а кад је био дете и сам је причао.{S} 
, свакако, стар.{S} Ваљ’да као и ја.{S} Он ми је, кад смо опсели једном Сер, живот спасо у једн 
 ума пророчке речи чудног испосника.{S} Он рече да Азијате ти потражиш, јер је све пропало, ако 
е речи допреше и до опрезнога Рајка.{S} Он оштро премери Тому очима, па за се прошапта:</p> <p> 
н отвор ноћне стражаре киту поменка.{S} Он брзо узе, и руком мило отпоздрави она два сјајна црн 
даше му као нека племенита Амазонка.{S} Он пође у разговору са њом, а она га преведе преко мало 
о повучено и кога сам ја ту затекла.{S} Он је био моме поочиму више саветник у миру но помагач  
свико̑ на самоћу по неколико недеља.{S} Он уме читати звезде, зна свакој јаснијој звезди њено и 
 ју је небројено пута имао у рукама.{S} Он добро разуме и тичји језик, зна и по лету њиховом на 
само осећања љубави већ и поштовања.{S} Он је у речи мудар, умом окретан, његови су одговори пу 
о глас од светлога и моћног деспота.{S} Он ће ових дана стићи овамо са свом својом војском, а к 
у липову кору воде и запоји деспота.{S} Он ћуташе, тешко дихаше и склопи очи.{S} После их полак 
деспотовине светле браће Дејановића.{S} Он ће у Велбужду узети и њихову војску, која се тамо ле 
" /> <p>Хрт је наишао на зечји траг.{S} Он даље иде по нагону.</p> <p>Бегунац осети гониоца.{S} 
ај је господар силан, крепак и млад.{S} Он ће за неки дан укрстити оружје своје са серском и др 
.{S} Галипоље је мален али јак град.{S} Он је бранио прелаз из Азије овамо, па је у свако доба  
тво срца његовог било најпотребније.{S} Он је управљао драмским крајем готово неограничено.{S}  
х вођа очекиваше се само још Љубоје.{S} Он стиже баш онда, кад се у граду поведе реч о њему и њ 
поље његових мегдана јужно приморје.{S} Он је у два маха долазио као поклисар на двор мога пооч 
 да се његов план до краја извршује.{S} Он пође у приличној даљини назорице за њима, а кад оне  
старац, војник из Дејановића војске.{S} Он распитиваше за чадор војводе Гојка из Драме.</p> <p> 
, Тома је био безбрижан с те стране.{S} Он се, напротив, бојао, да нападачи не поступе и сувише 
, а старац му даде знак да се дигне.{S} Он устаде, па седе до оца на постељу.{S} Отац узе његов 
огледа поново, очи му бејаху влажне.{S} Он диже руку и обриса — сузе.</p> <p>Уздахну, па се окр 
ч каквог погинулог витеза.{S} Јесте.{S} Он ће ми сада добро помоћи.</p> <p>Млади певач оштрим м 
 мало лепе а који много штетне кише.{S} Он зна, на којима се изворима скупљају виле, где се куп 
ји пастири у његовој младости учили.{S} Он познаје који ће ветар донети добро и лепо а који зло 
ељи, али нам не може бити од помоћи.{S} Он је син ћесара Прељуба, али не и прејамник духа његов 
свештеник, који је служио у црквици.{S} Он је у исто доба био у целој ужој околини једина човеч 
 је био милостив нашој доброј мајци.{S} Он је њу примио пре но што је могла чути црне гласе са  
 на глави и дугачком палицом у руци.{S} Он је био први пастир и старешина над осталим својим др 
<pb n="17" /> боље но и сам законик.{S} Он је ваљан синовац ненадмашнога витеза Момчила.{S} На  
у, али сам јездио за стрицем својим.{S} Он је био крвав и страшан.{S} Узвиком је, ужаснијим од  
ба сам себи, шта хоће сад са Гојком.{S} Он, војник и слуга деспота и ћесара свога, тражи тајне  
, пустиће се за неко време слободан.{S} Он ће се одмах, чим се ослободи, кренути овамо.{S} Али  
амо дотакао онога — чега није могао.{S} Он је имао очи за лепоту и воље за уживањем.{S} То је т 
ајка.</p> <p>Рајко не бејаше заспао.{S} Он је лежао до самих врата од чадора, као даје хтео да  
ара.{S} На њему је право проклество.{S} Он је сина свога ослепио.{S} Он није достојан да гине з 
ам цариградскога патријарха ублажио.{S} Он је дигао тешку анатему, која је на народ српски била 
лество.{S} Он је сина свога ослепио.{S} Он није достојан да гине за свету мисао!</p> <p>— Моји  
вори Јелена.</p> <p>— Не, није тако.{S} Он је свргнут.</p> <p>— Знам.</p> <p>— И жигосан тиме.< 
под храстом, па онда за тобом овамо.{S} Он за тобом — ја за њим.</p> <p>— То је много!{S} Дакле 
 помоћ један непознати туђин — ђаур.{S} Он је и одвео наше у стан непријатељски, па га је после 
гла ни једног корака прићи у сусрет.{S} Он је био врло весео, па се и она раздрагала.</p> <p>—  
пао је на његову војску Алтомановић.{S} Он мисли, да се користи нашим ратом с Турцима.</p> <p>— 
ко, признао је врховну власт њихову.{S} Он као господар Срема не мисли више на одржање царевине 
дао да се не врати што дуже у Драму.{S} Он је сад желео само освете, а знао је, да њој није још 
 у лаком чуну прећи на другу страну.{S} Он се загледа у ту женску, која му се учини нешто необи 
тешком руком својом на вашу границу.{S} Он не иде овуда, и ви га нећете срести.{S} Са мном хајд 
ено му је, да прими свету веру нашу.{S} Он је одбио.{S} Ноћас ћемо употребити коло.{S} Оно ће п 
— А није ли тамо и војвода Властоје?{S} Он је сада, свакако, стар.{S} Ваљ’да као и ја.{S} Он ми 
ише од цара свога.{S} Шта је са њим?{S} Он нема снаге — јер нема благослова!{S} А мож’да није в 
озваћемо оца Исаију, — рече Видосава. — Он ће нам помоћи.{S} Стари дворанин Благоје већ је опре 
бејаше честит јунак! — додаде Угљеша. — Он је своју дужност савесно извршио.{S} Није био Србин  
пребола, — рече Рајко лагано Богдану. — Он неће жив видети Драме.{S} Благо њему!</p> <p>Ућуташе 
зао јој, да је љуби.{S} Не послуша ли — он ће погинути а она увенути.</p> <p>— Витеже, — рекла  
а зове његов господар, — говораху они — он зове нас, ми ћемо радо свуда са њим а под Божјим бла 
рнуо вером.</p> <p>— Гле, гле!</p> <p>— Он је тргао натраг своју војску испред Алтомановића, и  
а светлост, да позна коњаника.</p> <p>— Он је! — задрхта Рајко, скочи и притрча мркову, који је 
 сме стићи никаквом циљу више.</p> <p>— Он одјезди да спреми нове замке нама-</p> <p>— У њих тр 
И жигосан тиме.</p> <p>— Знам.</p> <p>— Он треба да плати главом злочин према теби, према мени, 
ада се никад више не сретосмо.</p> <p>— Он је скоро умро, — лагано одговори војвода.</p> <p>— У 
адосно Јелени — то онај витез?</p> <p>— Он је! — весело одговори Јелена.</p> <p>— Ти, дакле, зн 
 А Тома Прељубовић у Јањини? _</p> <p>— Он је истина примио управу над епирско-тесалском краљев 
/p> <p>— Али ја рекох, Рајко —</p> <p>— Он је само тумач њихових жеља.</p> <p>— Онда ваља тамо  
опљаници и народ слегоше се око њега, а он високо диже одвијени лист па стаде читати Угљешину п 
алима, прва се руке његове маши Мара, а он јој се благо обрати.{S} После тога се поздрави са во 
снажи и обнавља.</p> <p>И киша стаде, а он се разузда.</p> <p>Хује столетни грмови, јече брда,  
 звездано јато.</p> <p>Љуба то спази, а он јој, да је преухитри, рече:</p> <p>— Не бој се.{S} М 
хна сахрањен у малој градској капели, а он се тек први пут нађе за то време у друштву.{S} Говор 
 бејаше скупило, да се сломи над њим, а он хоће да избегне.</p> <p>— Ипак ће га стићи ма кад.</ 
чело и косу, очи му заблисташе сузом, а он, држећи је на прсима, диже своју главу и очима гледа 
 /></p> <p>— Али га је деспот послао, а он се мора слушати, — расправљаху трећи.</p> <p>И на то 
 сачувао.{S} Рука му задрхта и клону, а он тужно додаде:</p> <p>— Мач краља Вукашина!{S} И он д 
вамо — тако јавља краљ нашем деспоту, а он нама — напао је на његову војску Алтомановић.{S} Он  
људе.{S} Ја ценим војводу Богдана.{S} А он је, мож’да давно већ отишао Богу на истину!{S} Шта ћ 
је оставио ћесар Војихна издишући.{S} А он је и тим био потпуно задовољан, јер је обично бивало 
ости.</p> <p>А после запита:</p> <p>— А он, ваљ’да, има и добрих војвода?{S} Има, има — ја сам  
?</p> <p>Одговора нема.{S} У место њега он чу неке ускорене кораке.</p> <p>— Ко је то? — грмну  
.{S} Али то лице опази Рајка и виде, да он уђе у врт.{S} Брзо и опрезно као мачка пређе простор 
о и ја, — рече Угљеша — па сам знао, да он и без тога не би смео угазити у војну, а да буде ово 
езао.{S} Помоћу <pb n="129" /> тог ножа он је и пресекао на једном месту лагано канице, којима  
кад је био дете и сам је причао.{S} Зна он рећи и за што је то било.{S} Окупите га, да приповед 
о изненади.</p> <p>После кратког ћутања он рече:</p> <p>— Саслушај ме, грешног, милостива госпо 
осле Богдан. — А твоја, витеже? — упита он Љубоја.</p> <p>Љубоје изнемогао и блед, држећи се ус 
гових непријатеља.{S} Зар да тамо слуша он, како се они, који га отурише, славе и величају, как 
аступило после смрти цара Стефана, крив он сам.</p> <p>— Ко? велиш.</p> <p>— Цар Стефан.</p> <p 
иште, па га неопажено посматраше, а кад он бејаше близо, она упита Видосаву;</p> <p>— Како се з 
 разумеде.</p> <p>— Није тако, — додаде он. — Ти остаде пријатељ пријатељу у невољи и оста верн 
оњењу његову оснивати на уверењу, да је он ударио најкраћим путем до границе.</p> <p>За то пође 
и.{S} Није му се вратио ни онда, кад је он био постигао тренутан успех, наметнувши се за намесн 
</p> <p>Гојко их одведе на кулу, где је он становао и одакле је леп изглед на море.</p> <p>На п 
ви Тома, па преплашена скочи.{S} Али је он умири.{S} За тим су лагано продужили разговор.{S} Ан 
јну, а да буде ово што је.{S} Али ми је он за неко време био потребан баш за то што је туђин, ј 
ожурити ?</p> <p>— Да!</p> <p>— А ко је он?</p> <p>— Ја!</p> <p>Из Јелене проговори опет амазон 
на шапуташе:</p> <p>— Далеко, далеко је он, кога волим и кога очи сада узалуд траже!</p> <p>— З 
злога да своју превласт истичем, јер је он ипак одано вршио своју дужност.{S} Драмска је област 
управу у Крстопољу преда Љубоју, јер је он потребан Драми.</p> <p>Гојку засија лице од радости: 
ма, да се скупља остала војска, коју је он у Кукушу дочекивао и испраћао у Сер.</p> <p>Краљ Вук 
, нешто шапутаху.</p> <p>— Неваљалац је он.{S} Није ни чудо — туђин је, па га и не боли срце за 
м је крајевима један још господар, коме он није служио.{S} А тај је господар силан, крепак и мл 
 о твојим стрицем, сестро?{S} Зар ти се он не могаше наћи у помоћи?</p> <p>— Не могаше, јер се  
оји ју је к њему довео онда, кад јој се он престаде на свагда надати.</p> <p>Рајко је био ведар 
мору, које запљускује обалу на којој се он одмара, ко што завидим и неранџи, коју сада мож’да с 
ави.</p> <p>— Мери, брајко, сад! — рече он поносито. — Види колико сам изостао иза твога земљак 
.</p> <p>— Њега би ваљало смаћи, — рече он — али наше није да бијемо из заседе.{S} То је <pb n= 
<p>— Тако, тако ти учини са њим, — рече он старом дворанину — тврдо га вежи за ону исту врбу и  
 из Анина двора.</p> <p>— Браћо, — рече он. — Тренутак је ту.</p> <p>За неки дан смо још овде,  
и врата.</p> <p>— А је ли мртав?—питаше он отварајући.</p> <p>— Како да није?{S} Нисам му дао н 
— И краљ?</p> <pb n="178" /> <p>— Да, и он!</p> <p>Јунацима заблисташе сузе у очима.{S} Узеше м 
а допрла и до тог атонског пустињика, и он у теби гледа спас!</p> <p>Кроз ноћну се тишину разле 
кој војсци.</p> <p>Угљеша ободе коња, и он као стрела полете кроз ноћну тмину.{S} Остали за њим 
вронос-бегу то бејаше најјачи разлог, и он рече:</p> <p>— Добро, вратимо се лагано у Дидимотику 
а, срце му убрза, крв јурну У образе, и он, не могући прикрити ненадну узбуђеност, готово гласн 
лост.</p> <p>А једна засја мало јаче, и он на њеном сјају виде последњи преступ свој у највећем 
 Богати га украс бојна мача изненади, и он пусти поглед низ мутну воду, као да тражаше јунака,  
о га не знаде по мраку право упутити, и он луташе и даље по логору с оштрим копљем и ножем у ру 
внуше пуним изразом сујетне охолости, и он охоло изиђе из ходника на терасу, од које су се спуш 
даде:</p> <p>— Мач краља Вукашина!{S} И он дакле!</p> <p>— И краљ?</p> <pb n="178" /> <p>— Да,  
та његовог добише обилате накнаде.{S} И он поче по ново веровати у тиху срећу скромнога али пун 
 Послуша боље.{S} Мож’да су ђаури?{S} И он се брзо склони низ Марицу, бацивши преломљени мач.</ 
итеже?</p> <p>—- Знам, сестро мила! — И он јој онда причаше о Исаији, монаху манастира светог П 
 се још једном кренем, полако — ах! — и он се стропошта поново на земљу, огрезао у крви.</p> <p 
p>Угљеша седе, и руком показа Томи да и он седне, али Тома оста стојећи.</p> <p>— Прилике су те 
е прашине, у њему срце силније закуца и он жудно изгледа гласника из Драме.</p> <p>Тако је пров 
куша да се скине, ал’ га снага издаде и он паде под ноге турској коњици, која с нова придолажаш 
, па су радо у њу ступали.{S} Тада је и он постао војник.{S} Прошао је први пут тада кроз красн 
р нам је вајкадашњи противник, али ће и он исто рећи.{S} Упамтише нас Грци, нека нас не заборав 
ше са свим изненађен, у забуни извади и он брзо мач, и ако не знађаше зашто све то бива.</p> <p 
 казати шта је у истини, те је отишао и он незнано куда под тешком мож’да слутњом, да сам му не 
о, па опет рече:</p> <p>— Она!</p> <p>И он се јако стресе...</p> <p>Погодио је!</p> </div> <div 
ња српске превласти на југу.{S} Није ли он у борби противу Матије Кантакузена изишао као саврше 
</p> <p>Они устадоше да га испрате, али он, здравећи се са њима, рече:</p> <p>— Останите.{S} Из 
 чим се ослободи, кренути овамо.{S} Али он не треба да стигне у Драму никад.{S} Разумеш ли!</p> 
— Ипак ће га стићи ма кад.</p> <p>— Али он одлази да смишља и извршује нова недела.</p> <p>— Шт 
ну деспотицу.</p> <p>— Љубо, — рече јој он — ти знаш, о чему се мисли моје баве.{S} Ти знаш, ка 
/p> <pb n="90" /> <p>— Маро, — рече јој он — ти си већ моја пред Богом.{S} Али свет то не зна,  
 <p>— Глас, који ми је донео — рече јој он — ноћас гласник, није мио, није добар, далеко је од  
 здрава, деспотице моја! — одговори јој он.</p> <p>За тим узе Ану с десна и Љубу с лева од себе 
ју певања песника Манојла Филона, и ако он велича царски престо и скиптар.{S} У витешким делима 
оме одобрењу.</p> <p>— Учинићу, али ако он не хтедне бежати?</p> <p>Љубоје се замисли.</p> <p>— 
ша мало породично веће, па коме су само он и брат му краљ Вукашин</p> <p>Озбиљног лица засела с 
 од заседе на путу.</p> <p>— Врло добро Он треба да буде нападнут и убијен.{S} Други неко биће  
.{S} Али она не може њему дати оно, што он тражи.{S} И још нешто.{S} Не може она срушити срећу  
о свршити посао срећно и раније, но што он и помишља.{S} А слава биће твоја!</p> <p>То поможе.< 
То је <pb n="88" /> његово.{S} А на нас он никада неће отворено и витешки напасти.</p> <p>— И с 
нашао.{S} Сад ће настати војна, за коју он није у ствари никад марио.{S} Тешко би у њу ступио,  
ко изиђе из двора, па место своме стану он скрете поред двора и на мала врата уђе у велики двор 
к.</p> <p>— У име Бога и крста! — викну он и пружи Гојку го нож.</p> <p>Гојкове очи севнуше пон 
очита и задрхта:</p> <p>—Ужасно! —викну он. — Ја сам био потпуно обманут. — Сада верујем да је  
ши о старе грмове.</p> <p>— Ако!</p> <p>Он само толико мисли.</p> <p>Гонилац ни толико.</p> <p> 
вде? — оштро питаше Рајко овога.</p> <p>Он само стењаше.</p> <p>— Рекох, ко је, — одговараше ме 
p>Ни одговора нити каквог знака.</p> <p>Он поћута и ослушну.</p> <p>Не чу ништа.{S} Хтеде се оп 
, где га је деспотица очекивала.</p> <p>Он је био јако потресен и изненађен добијеним гласовима 
рских, потурица грчкога порекла.</p> <p>Он говораше Томи:</p> <p>— Султан Мурат је у Малој Азиј 
p>— Господару! огласила се жена.</p> <p>Он није чуо, гледао је звезду, све живљим очима, све не 
подару!{S} Деспоте! понови жена.</p> <p>Он је опет оћутао на њен поздрав.{S} Није је опазио.{S} 
еза, понижен понос читаве земље.</p> <p>Он се припи уз коња, а оструге се изгубише у ребрима до 
ноћио на свом путу за Жегљигово.</p> <p>Он луташе и онда, кад у логору све спаваше тврдим сном. 
ећи део свога службовања провео.</p> <p>Он бејаше сад препорођен.{S} Гледаше друкчије, отворени 
ало пре имао.{S} Овако — никако.</p> <p>Он овде више неће остати.{S} Иде, ал’ куда?</p> <p>Да В 
— одговори она смерно али јасно.</p> <p>Он благо наслони своју руку на њено раме:</p> <p>— Али  
тада се брзо повуче у свој двор.</p> <p>Он је већ знао, да је био стао на последњу и највишу ле 
озвао ноћас овде.{S} Зато дођох.</p> <p>Он је значајно погледа, а она брзо настави:</p> <p>— Го 
где су се гостили, један дервиш.</p> <p>Он се заустави на широким мермерним степеницама, што се 
ајући му још ближе. <pb n="6" /></p> <p>Он се трже, окрену и, спазивши своју драгу Љубу, пружи  
<p>— Ко зна, шта је могло бити ?</p> <p>Он проговори:</p> <p>— Реци ми: ко сам? заточеник или с 
плач и уздах и врисак.</p> <p>— Она је, она, Јелена! — викну Рајко радосно, па јој брзо приђе.< 
ектар сладила; кад се животу зарадујем, она је тумач моје радости; кад смрт пожелим, она ми пев 
е тумач моје радости; кад смрт пожелим, она ми пева погребну песму!{S} Она ми је И отац и мајка 
е уморну савлада и преваром освоји сан, она на мах скочи, јер јој се учини да чује рог, који об 
убав славила; кад сам са љубави плакао, она је јецала; кад сам пехаре празнио, она <pb n="156"  
жено посматраше, а кад он бејаше близо, она упита Видосаву;</p> <p>— Како се зове овај војвода! 
 ове моје миле цитре.{S} Кад сам љубио, она је љубав славила; кад сам са љубави плакао, она је  
 она је јецала; кад сам пехаре празнио, она <pb n="156" /> ми је нектар сладила; кад се животу  
пре пет година умро њен цар Александар, она брзо иде своме крају.{S} Три цара, три нова њена вл 
} Мара? — зачуди се Ана.</p> <p>— Јест, она ће ти много причати, — продужи Љуба — па ћеш знати  
ижући је. — Заборави ову пошалицу моју, она није за те ни била.{S} А ја ћу се бринути, да ти и  
е И отац и мајка, и брат и сестрица!{S} Она ми је једино благо!{S} Други — веле — имају отаџбин 
пожелим, она ми пева погребну песму!{S} Она ми је И отац и мајка, и брат и сестрица!{S} Она ми  
ак, који је јурио право у пропаст...{S} Она скочи, отури ђерђев, прекрсти се, погледа около себ 
а победа није увек на страни јачега.{S} Она се још радије креће, да буде мио гост мудријем.</p> 
</p> <p>У Мариној души наступи бура.{S} Она се ломила, док је Гојко не ослободи неизвесности.</ 
/p> <p>То је души Аниној било доста.{S} Она се са скупоценим поклоном, који се састојао из једн 
а погрешка не може учинити два пута.{S} Она тражи маха само за један тренутак.{S} Више јој не т 
 неко куцну на прозор Јеленине собе.{S} Она устаде и приђе прозору.{S} На пољу је месечина, те  
о крупан бисер скотрљаше низ образе.{S} Она их није крила, а оне, необрисане, сијаху као најлеп 
риш, што би вређало њено частољубље.{S} Она ће, надам се, сву пажњу своју посветити обитељи сво 
знала.</p> <p>Мари је било и сувише.{S} Она не бејаше далеко од постеље тешке болеснице.</p> <p 
 су нападачи били најамници Гојкови.{S} Она ће и по оделу њиховом томе поверовати.{S} А ти напа 
{S} Изиђе у двориште, и приђе ватри.{S} Она се већ била загасила, само је један крњадак лагано  
уне четири године, не могу признати.{S} Она се противи реченој мисли, за коју се ја и брат ми з 
лену до степеница, па је онда пусти.{S} Она се поче пети, а Гојко иђаше за њом.</p> <p>На степе 
у своје звезде не могаше ништа рећи.{S} Она је слушала само његове речи и њима се заносила.</p> 
Угљеша Мрњавчевић, па је и запросио.{S} Она му је по пристанку родитеља својих радо пружила рук 
розору и очима тражаше звезду своју.{S} Она не опази, како га се тешко косну срца, што јој о сј 
а је неизвесност притисла душу моју.{S} Она пати и страда.</p> <p>Сутра дан дође из Сера гласни 
ојим очекивањима и датој речи Гојку.{S} Она себе до сада не познаваше, јер сад виде, да је мекш 
 па јој овлажи образ и паде на руку.{S} Она се трже, па брзо, да је ко не затече, <pb n="147" / 
ети да надсија моју звезду — водиљу.{S} Она је све светлија, у колико је ова блеђа.{S} Слутио с 
погледаше а груди се бурно надимаху.{S} Она одважно зађе у планину, вешто трагајући дивљач.</p> 
здано јато.{S} Видиш ли моју звезду?{S} Она је сада сјајнија.{S} Је ли?</p> <p>— Јесте, драги г 
 услугу!</p> <p>— Добро, — рече Тома. — Она ми је сада најпотребнија.{S} Онај, од кога си ме пр 
но је! — брзо одговори деспотица Љуба — она је и сада онако сјајна и чиста, као вазда до сада.  
 и брат ми Вукашин долазио до клонућа — она ми је звезда казивала, да ипак не ћемо подлећи.</p> 
 судбине; твоја је стална у сјајности — она је звезда мира и љубави!</p> </div> <div type="chap 
о сам је запазио — а то је давно било — она ме није изневеравала.{S} Бивала је све сјајнија.{S} 
 као сањалачке жудње Љубојеве.</p> <p>— Она је играчка за забаву у овом граду, међу овим дивљим 
а опет Рајко и немирно устаде.</p> <p>— Она је, златна јабука наша, била дете од десет, дванаес 
 смех и плач и уздах и врисак.</p> <p>— Она је, она, Јелена! — викну Рајко радосно, па јој брзо 
емо! — оштро говораше Вукашин.</p> <p>— Она нас сада гони, да главе приклонимо једној глави.{S} 
исли се по ново, па опет рече:</p> <p>— Она!</p> <p>И он се јако стресе...</p> <p>Погодио је!</ 
едва дође себи, а онда понови:</p> <p>— Она?{S} Јелена?</p> <p>Па се за тим упути на више.</p>  
пут стаде и лупи руком о руку:</p> <p>— Она је!</p> <p>Стојећи тако неколико тренутака, замисли 
буђеност, готово гласно викну:</p> <p>— Она?</p> <pb n="125" /> <p>Јелена чу, па се сети да се  
pb n="46" /> <p>Видосава је тешаше, ал’ она продужи:</p> <p>— У место тога онај ми туђин досађу 
дођох.</p> <p>Он је значајно погледа, а она брзо настави:</p> <p>— Господару!{S} Није ноћас прв 
есен и изненађен добијеним гласовима, а она му пође у сусрет.</p> <p>— Глас, који ми је донео — 
радова таком њеном говору, замоли је, а она поче :</p> <p>— Твоја је постојбина у пола ближа мо 
 израдиле.{S} Чело јој испунише боре, а она тужно посматраше — жалосну врбу, лако обележену на  
г рекоше да је пресвиско̑ од жалости, а она је остала и некуда отишла.</p> <p>— Мож’да.{S} Бог  
зонка.{S} Он пође у разговору са њом, а она га преведе преко малог уског моста, који је био мал 
д огртача.{S} Бисер се просу по путу, а она остатак пружаше шаком нападачу.</p> <p>У томе се тр 
 па се трже и лагано додаде:</p> <p>— А она женска?</p> <p>— Веома добра душа, све ћеш сазнати, 
би.{S} Не послуша ли — он ће погинути а она увенути.</p> <p>— Витеже, — рекла му је она пред св 
чки али тако покварено и нејасно, да га она ни у повољнијим приликама не би могла разумети.{S}  
> <p>— Ипак не очајавај! —- храбраше га она.</p> <p>Те га се њене речи још више неугодно такоше 
p>— Ја јесам, слутио сам и наслутио, да она љуби Гојка војводу.</p> <p>— Али ја рекох, Рајко —< 
ле преко неких непроходних урвина, куда она пије никад у веку прошла, гледала је у мислима пров 
ал’ само зато, што јој даје јачег сјаја она светла звезда до ње.{S} Ти то мож’да не видиш, ал’  
е у себи — некаква сила помаже.{S} Била она часна или нечастива, добро ми је дошла!</p> <p>Задо 
p>Најпоузданија је Угљешина војска била она, што је још са њим дошла из северних крајева па се  
 прилазећи њему.</p> <p>Од тога је дана она била срећнија, он веселији, а добра Видосава није о 
то он тражи.{S} И још нешто.{S} Не може она срушити срећу његових непријатеља.{S} Зар да тамо с 
вога дугог пута Тома Теологита, кога је она држала за домаћу несрећу и злу коб.</p> <p>Ни Видос 
слагао са добрим монахом Исаијом, да је она најлепши цвет, што је последњих година изникао на п 
 првих речи са њом сазнаде Гојко, да је она у служби и милости госпође једног од највернијих дв 
оји је био мало више оног места, где је она хтела на чунићу прећи.</p> <p>Гојко јој о себи рече 
еколико пута у узбуђењу задрхтао док је она причала прихвати:</p> <p>— Необични догађаји, сестр 
ла а више приповедала Видосави, како је она слутила, да ће се све ипак добро свршити.</p> <p>Љу 
/p> <p>— Да, Јелена!</p> <p>— Ах! то је она! — јекну Рајко, ал’ се на питање монаха, који, тако 
увенути.</p> <p>— Витеже, — рекла му је она пред свима гласом, који је издавао свуколику неизве 
, кад ју је Гојко поздравио и кад му је она Бога прихватила.</p> <pb n="112" /> <p>Из првих реч 
26" /> у српским земљама.{S} Па ипак се она врло мало мешала у управљање обласним и државним по 
 да набави хране својој деци.{S} Док се она тамо бавила, за тренутак се примакла гнезду грдно < 
ала што ми је дао и трећу кћер ! — рече она, кад пољуби Јелену у чело.</p> <p>Јелена је одмах п 
</p> <pb n="113" /> <p>— Витеже, — рече она Гојку — ти си мени казао ко си, шта си и одакле си. 
елену.</p> <p>— О том не говори, — рече она.</p> <p>У том се са степеница зачула неко долази.</ 
 У њој плану жар свеснога частољубља, и она лаганим али поузданим гласом рече:</p> <p>— Господа 
гљешина становала сада у самом граду, и она бејаше права лична снага Угљешина, који се снажио н 
 свануо сјајан и ведар сунчан дан.{S} И она се животу сада први пут после толиких неприлика у д 
чи, да нагласи Ани догађај у лову.{S} И она га рече кратко и нејасно.{S} Али је још више уби, к 
ада, а ја не знам узрока.{S} Угљеша — и она му наслони своју лепу главу са црном дугом косом на 
ењима, јер смо онда пропали.{S} Ево — и она се лако спусти на колена — преклињем те —</p> <p>—  
а је по кадшто затече, њега нема, ал’ и она не трене.{S} А кад је уморну савлада и преваром осв 
еоску ни нижега реда женску.</p> <p>А и она је мало зачуђена стала пред непознатог јој витеза,  
ови коло.</p> <p>Ана затражи Мару, да и она с њима изиђе, али ње не бејаше.</p> <p>Она је међу  
 ново куша судбину, Мара се одлучи да и она своју срећу проба.{S} Приступила му је узбуђена, је 
илно узбуђена.</p> <p>За Рајком приђе и она и пољуби Исаију У Руку.</p> <p>— Жива и срећна била 
усрет.{S} Он је био врло весео, па се и она раздрагала.</p> <p>— Дошао сам сад к теби, да ме ми 
ојском, око ње је мирно и тихо, па се и она нешто изменила.{S} Постала је расејана, јако замишљ 
а и ухвати Ану за руку.{S} Прискочише и она двојица, а један од њих извуче нож.{S} Трећи говора 
 са искреним поштовањем пољуби у руку и она њега у чело — старој ћесарици заблисташе у очима су 
Ане љубав између Маре и Гојка.</p> <p>И она рече Мари.</p> <p>У Мариној души наступи бура.{S} О 
S} Он брзо узе, и руком мило отпоздрави она два сјајна црна ока Марина, која га благо испраћаху 
p>— У стару десницу!</p> <p>— А није ли она изнемогла?</p> <p>— Не!</p> <p>— И ја тако мислим,  
ј сумњу, што ти душу мори.{S} Освоји ли она, ти више немаш снаге неће више бити тебе.{S} Не, не 
 тамо би му било понајпре места.{S} Али она не може њему дати оно, што он тражи.{S} И још нешто 
— Дођох за тобом, господару! — одговори она смерно али јасно.</p> <p>Он благо наслони своју рук 
 већ —</p> <p>— Девојка још! — одговори она.</p> <p>— Онда ипак: моја Јелена! — доврши Рајко.</ 
трагајући дивљач.</p> <p>На једној коси она се, слутећи плен, одвоји од Маре и у лаком је скоку 
њу светле ћесарице наше, а кад се врати она ће му поверити и другу дужност.{S} Повериће му — те 
и спусти на меко седиште.</p> <p>За тим она бризну у плач.</p> <p>— Љубо! — рече јој Угљеша пос 
д женских нико будан не бејаше.{S} Само она очекиваше свога господара.{S} А њега јоште нема.{S} 
p> <p>— Мож’да.{S} Бог би дао да је бар она жива.{S} Робом икад ал’ гробом никад!{S} За њега са 
мах слуга показа осветљену собу, у коју она уђе а за њом и Гојко.</p> <p>Рајко застаде на степе 
на отвореност још више зачуди, а кад му она рече, да није родом из Жегљигова већ далеко с мора  
бе се више тичу.{S} Буди храбра!</p> <p>Она се трже, пребледе, и брзо упита:</p> <p>— Да није — 
 у души највише патио — од Маре.</p> <p>Она је сад већ била потпуно уверена, да јој је грануо д 
 с њима изиђе, али ње не бејаше.</p> <p>Она је међу тим у својој соби а на грудима Видосавиним  
шали се један, куцкајући чутуру.</p> <p>Она пође од руке до руке около.</p> <p>— Није наше вино 
ома. — Она ми је сада најпотребнија.{S} Онај, од кога си ме пре неколико дана спасо̑ у Крстопољ 
 Прво ће доћи на ред најплеменитији.{S} Онај јуначни ђаур, што је рањен и полужив нађен на разб 
 старац упути одељењу Томе Теологите, а онај други оде, да продужи спавање, чудећи се:</p> <p>— 
 ал’ она продужи:</p> <p>— У место тога онај ми туђин досађује.{S} Видосава је, мало изненађена 
ажбина, ево моје русе главе, — одговара онај други, младић.</p> <p>— Истину велиш?</p> <p>— Нег 
утио сам, ал’ од како је пре три месеца онај чудновати испосник пророчки нагласио најезду Азија 
 милости доброг господара, — брањаше се онај пола у шали.</p> <p>— Тако је, тако !{S} Е, па жив 
 ако нећеш сада ја када ћеш! — додаваше онај друг Благојев, што му у врту помагаше против напад 
ени!</p> <p>За час су војничка посада и онај мален број крстопољских становника знали, да су до 
 /> <p>Тај страшни ратник бејаше главом онај мирни старац пастир, код кога је Гојко недалеко од 
<p>— Да није — рече радосно Јелени — то онај витез?</p> <p>— Он је! — весело одговори Јелена.</ 
и ми одиста потребан.{S} Јеси ли ти још онај стари Анђео?</p> <p>— То јест ђаво!{S} Да Богме!</ 
а ти се?{S} Хајде, заслужи више!</p> <p>Онај се, мало љутит, крете и подвати ногама земљу, а др 
ападачи, за чудо, и не освртоше.</p> <p>Онај замахну ножем, а Мара раскиде огртач под грлом, и  
ознат.</p> <p>Поздрави га грчки.</p> <p>Онај се изненади, па и са̑м одговори грчки.{S} Тома брз 
м ножем, и прекратим целу ствар.</p> <p>Онај се не могаше довољно чуду начудити.</p> <p>Старац  
 Грче неваљали! — викаше старац.</p> <p>Онај други дворанин виде, да ту више нема шале, прискоч 
и да је општа погибао и краљу и деспоту онака иста, каква је и простом пешаку и скромном поносн 
 Ана.</p> <p>— И овако је ишло тешко, а онако би било немогућно.{S} Плод би ђавољег труда био т 
одговори деспотица Љуба — она је и сада онако сјајна и чиста, као вазда до сада. <pb n="9" /></ 
head>IX</head> <p>Кад се Тома Теологита онако непријатно растао од Рајка и Маре, ударио је косо 
де, зна свакој јаснијој звезди њено име онако, како су га старији пастири у његовој младости уч 
тељем.</p> <p>Томи је било мало неправо онако Угљешино истицање и одликовање ћесарице Ане, али  
га ми нисмо могли друкчије поступати до онако, како смо и учинили.{S} У име мисли о јачини српс 
ен по закону Божјем и као што треба већ онако, како није вредно било.</p> <p>— Слава нашем госп 
рес и туга због крстопољског догађаја — онаког, о каквом јој је испричао Тома — одлучи, да сече 
{S} Па кад бисмо се ослободили погибли, онда бисмо могли опет продужити међу собом борбу да рас 
драмске области, у коју се много надао, онда се осећао срећнијим и задовољнијим.{S} Војска је у 
биство.{S} Да тако буде, поступи овако: онда, кад погине Гојко, нека други твоји људи нападну н 
о летос сакупљала, па ће <pb n="135" /> онда у име Божје прећи границу непријатељску.{S} Али у  
равајући га, да томе још није време.{S} Онда ми рече, да те замолим, да наредиш, милостива ћеса 
однео собом и твоје добро расположење — онда ћеш појмити и мене сада.</p> <p>Тома се осмехну:</ 
, да ће се сви испунити док сване дан — онда ћеш разумети јачину мојих надања.{S} А ако си посл 
 у реч одлучно.</p> <pb n="159" /> <p>— Онда ћемо сва тројица четвртом! — болно рече Угљеша.</p 
и не и прејамник духа његовог!</p> <p>— Онда нам остају само браћа Дејановићи, Костадин и Драга 
Он је само тумач њихових жеља.</p> <p>— Онда ваља тамо на извору ту везу пресећи.</p> <p>Љубоје 
— Девојка још! — одговори она.</p> <p>— Онда ипак: моја Јелена! — доврши Рајко.</p> <p>За тим д 
 самом! — искрено рече Љубоје.</p> <p>— Онда је са њим лако!</p> <p>— Али и Гојко ми је добар п 
могах јавити,— одговори Гојко.</p> <p>— Онда ћу ја, — пожури се Рајко.</p> <p>— Доцкан.{S} Ја о 
сам и нашао, да ми је дужност.</p> <p>— Онда, бар за сад, никоме ни речи.</p> <p>У том приђоше  
 својим гледала. <pb n="30" /></p> <p>— Онда ће деспотица са насладом читати приче о Александру 
говори дворанин. <pb n="29" /></p> <p>— Онда нека буде.</p> <p>— А ја ћу, мајко, надгледати пос 
ућута, и гледаше неко време преда се, а онда диже главу, и рече Томи:</p> <p>— Теби је све ово  
е на степеницама.{S} Једва дође себи, а онда понови:</p> <p>— Она?{S} Јелена?</p> <p>Па се за т 
 узео је част краљевску пре шест година онда, кад и ја деспотску.{S} Ми бејасмо једини, који се 
ц се саже, добро разгледа убијенога, па онда устаде:</p> <pb n="130" /> <p>— Више ми нећеш умаћ 
<p>Они устадоше, да им начине места, па онда и сами седоше.</p> <p>— Ево, отац Исаија ће нам ка 
оје ћуташе, а Тома се нешто замисли, па онда прекиде ћутање:</p> <p>— Војвода је Гојко и иначе  
 Чекао те је, ћефалијо, под храстом, па онда за тобом овамо.{S} Он за тобом — ја за њим.</p> <p 
адова.</p> <p>Дуго је сам размишљао, па онда зовну деспотицу.</p> <p>— Љубо, — рече јој он — ти 
те, те једним погледом премери собу, па онда, готов са одлуком, рече:</p> <p>— Сумње нема, кнег 
у слабо трепериле на небесном своду, па онда спусти главу у обе шаке од руку, које бејаше подла 
има поглавито водио о паду Дренопоља па онда о приликама, које је оставио њихов покојни господа 
а успавану земљу.{S} Звезде трепташе па онда почеше утрњивати.</p> <p>Небо постајаше блеђе.</p> 
злеже трубни знак један пут, два пут па онда и трећи пут, а мало после чу се звека ланаца на по 
ку с обале Орфанскога Залива.</p> <p>Па онда узима и са̑м тежак камен од петнаест ока и њиме пр 
чеше бројати стопе растојања.</p> <p>Па онда узеше и други Орфанци.</p> <p>Снажно запињу и вешт 
и његов син изићи оцу на очи?</p> <p>Па онда исприча све.</p> <p>Исаија се привидно изненади.</ 
атски загрлио младога војводу, па га је онда пустио, да се са својом лепом сапутницом пожури Др 
Гојко поведе Јелену до степеница, па је онда пусти.{S} Она се поче пети, а Гојко иђаше за њом.< 
а туга, свако очајање.</p> <p>Па јој је онда говорио дуго и живо, говорио је и као деспот и као 
ла још већа.{S} Корео је себе, што није онда одлучно стао на страну Гојкову.{S} Пребацивао је у 
ом.</p> <p>Соколари драже соколе, па се онда са њима свађају, а на крају целог похода два се дв 
утем, што иде јужно ка Крстопољу, па се онда дохвати пута, што се одваја на исток и преко Мосин 
а путу! — одговори старац.</p> <p>Па се онда присети:</p> <p>— А хоћеш ли ми, незнани јуначе, к 
а поганом туђину мачем срце потражим, и онда бих био сигуран, да <pb n="87" /> нисам ништа проп 
м путу за Жегљигово.</p> <p>Он луташе и онда, кад у логору све спаваше тврдим сном.</p> <p>Силн 
S} Видосава није више наваљивала, па ни онда, кад се у Драму вратио са свога дугог пута Тома Те 
је се више никако и не прекидаше, па ни онда, кад се Љубоје заустави на празном пољу, где је им 
ож’да, да бо́ре с чела мога не слазе ни онда, кад слушам твоје лековите речи.{S} Мож’да сам виш 
да ће пропасти.{S} Није му се вратио ни онда, кад је он био постигао тренутан успех, наметнувши 
ку: да; сада већ: не.</p> <p>Гонилац ни онда ни сада.</p> <pb n="164" /> <p>У дивљој хуци узбуњ 
 причати, — продужи Љуба — па ћеш знати онда, и шта је могло бити с нападом на тебе, и шта је п 
/p> <p>—- Знам, сестро мила! — И он јој онда причаше о Исаији, монаху манастира светог Претече  
 срећни случај, који ју је к њему довео онда, кад јој се он престаде на свагда надати.</p> <p>Р 
еровати звездарским тумачењима, јер смо онда пропали.{S} Ево — и она се лако спусти на колена — 
е, грешног, милостива госпођо.{S} Ствар онда, добија други изглед.{S} Отац — самртник, син — ро 
— И дочекали сте, — рече му Тома, па му онда испоручи: како га је ћесарица поздравила да управу 
тварао величину и царство српско, утрну онда, кад заповедник непобедног Пловдина, огрезао у крв 
аше се само још Љубоје.{S} Он стиже баш онда, кад се у граду поведе реч о њему и његовом задоцњ 
 са небом и звездама његовим разговараш онда, кад сваки говор престаје, кад све живо тражи мира 
<p>То бејаше на самој ивици планинској, онде где кроз средину планине зија велика провалија, по 
осне врбе или ми, ако волиш, копај гроб онде више, на оном обронку.{S} Поздрави све — ах — све  
аше низ образе.{S} Она их није крила, а оне, необрисане, сијаху као најлепши урес у часу радост 
гљешину у Драму дошло је доба, да се за оне тренутке наде и радости плати читавим низом сумњиче 
 навалити?{S} Врло лако може да дође са оне, од које се никад нисам надао !{S} Тешка је неизвес 
нија тачка целе деспотовине и то баш са оне стране, са које смо најслабији.{S} Док је још била  
риличној даљини назорице за њима, а кад оне са својим пратиоцем ступише већ у двориште црквено, 
стрављене писнуше и стадоше, а један од оне тројице притрча и ухвати Ану за руку.{S} Прискочише 
ану.</p> <p>Тома стиже своме двору, а и оне одоше Ани.</p> <p>Тома сјаха и уђе унутра.</p> <p>И 
S} Ако ти није зазорно, пођи са мном до оне јеле, па ме причекај на клупи, ја ћу се пожурити.</ 
, који се одушевљавасмо мишљу о одржању оне снаге, коју овде на југу затекосмо.{S} Шта је даље  
 већ окренуше, и прихвати <pb n="85" /> онесвеслу Ану.{S} Мара не могаше ни речи проговорити.{S 
 ухватише, затворише уста, и, од страха онесвеслу, однеше некуда.</p> <p>Кад сам дошла себи, на 
ле без моста, размрскати се о стење или онесвеснути, лупивши о старе грмове.</p> <p>— Ако!</p>  
н, али сам свладан и другом раном пао и онесвестио се.</p> <p>— Кад сам дошао себи, било је све 
> <p>Кад сам с очева гроба, на коме сам онесвешћена лежала, устала, прихватила ме је једна мило 
су изнели главу.{S} Што се тиче новаца, они су већ у напред довољно добили од Анђела, коме је Т 
ати ми људи.{S} Нисам их ни опазила.{S} Они ме ухватише, затворише уста, и, од страха онесвеслу 
нлиска сила код Самокова испод Рила.{S} Они морају с нама.{S} Они ће се радо одазвати нашем поз 
ва испод Рила.{S} Они морају с нама.{S} Они ће се радо одазвати нашем позиву.{S} Тако исто и Бо 
ваке везе између њега и Кантакузена.{S} Они постадоше непријатељи.</p> <p>Момчило се ожени и на 
ајица и свог рода и свога господара.{S} Они га преведоше натраг царевићу, коме плашљивац причаш 
ом многих крајишника и њихових чета.{S} Они доводише своју војску заједно с осталом већом и мањ 
 који нису имали ни куће ни кућишта.{S} Они једва памте, који им је бој био први, а ни један од 
ерних крајева па се и задржала овде.{S} Они су били лични чувари Угљешини, који их је добро паз 
корима, што се у Византији починише.{S} Они се извезоше на суво, а случај их намери баш на стра 
ку Бранковићу не смемо ни помишљати.{S} Они су нам већи непријатељи од ових, ради којих се и до 
оли, куне и преклиње, да се стишају.{S} Они се разлазе као непријатељи и деле у таборе.{S} Залу 
 звуци изазиваху и храброст и страх.{S} Они јечаху и довикиваху, да су сви на ногама, да сви зн 
ед богато одевених коњаника турских.{S} Они се спремаху, да продуже пут за Ипсалу и даље, па се 
урцима, што преко мора дођоше.</p> <p>— Они се не крсте, војводо?</p> <p>— Не крсте.</p> <p>— Д 
ују.</p> <p>Зној им се цеди низ лице, а они не престају.</p> <p>— Јунаци, Бог с вама! — приђе и 
и што су мислили, али се ипак знало, да они верују, како на Душану нема правога благослова.{S}  
мцима, нема много.{S} Ја сам наредио да они буду ту, да нас уморне прихвате, — рече Љубоје.</p> 
у да одушеве стара сумњала.{S} И одиста они имађаху права!</p> <p>Старац заклопи очи, као да би 
ече Ана, па им стави руку на главу, кад они клекоше. — Боже, ти спој, ти благослови!</p> <p>Мес 
, певај!</p> <p>Певач се поклони, а кад они продужише даље по логору, он седе и запева другу пе 
и да се журе.</p> <p>Тома стиже баш кад они уседаху на коље.{S} Загледа се у вођу њиховог и учи 
много.</p> <p>— Него шта мислиш?{S} Куд они, ту све живо.</p> <p>— А да шта би било, да се српс 
има, да је велико море српске силе, где они утонуше, а српској војсци да је општа погибао и кра 
ше за веру, за име и част.{S} Ал’ докле они гинуше, не кретоше се други господари српски.{S} Ил 
и борбу са другим нападачима.{S} Али се они не појавише.{S} Само се са друге стране реке један  
атеља.{S} Зар да тамо слуша он, како се они, који га отурише, славе и величају, како односе мег 
p>— А ми једну и спасосмо! — одговорише они, показујући на старог дворанина.</p> <p>— Ни крива  
 да стеку милости, проказали Турцима, и они су главом платили.{S} Други су поскапали на путу бе 
 Турцима је требао баш тај градић.{S} И они га узеше.{S} Два повереника царевића Сулејмана седн 
" /> <p>Војводе на двору мога поочима и они из жупе искрено жаљаху свога доброг господара.{S} А 
и реке Мутнице.</p> <p>Кад грану зора и они стигоше под источне огранке Меникејскех гора, а што 
ех гора, а што је сунце више освајало и они су све дубље залазили у шумску хладовину.</p> <p>Др 
ник.</p> <p>— Добро ми дошао !</p> <p>И они уђоше у двориште, а путник уведе и коња, па га прив 
рпској слободи на овој страни!</p> <p>И они се кретоше натраг у Сер.{S} Са њима пође и ћефалија 
огао само на ову страну умаћи.</p> <p>И они брзо пођоше ка огради, заклоњеној врежама од купине 
боје.</p> <p>— Добро, хајдемо.</p> <p>И они обојица пођоше, а после неког заобилажења и стигоше 
а, који напустише одмах Пловдин.{S} Сви они нуде покорност и данак.{S} А земља храброга <pb n=" 
стро, — рече мало после Јефимија, — сви они изгинуше за веру, за име и част.{S} Ал’ докле они г 
ада приђоше ватри Исаија и Рајко.{S} Ни они не бејаху веселији.</p> <p>Силазећи низ степенице н 
те ти потражиш, јер је све пропало, ако они нас први нађу.{S} Деспоте, твоја је слава допрла и  
цу.{S} Њих поштедеше морски таласи, јер они бејаху — нема сумње — гласници Божје казне над поко 
ског господара, а сада већ више не могу они чути моју цитру!{S} Падоше, бранећи свога војводу.{ 
овану Кантакузену, али <pb n="35" /> су они, који су били ближе Момчилу тврдили, да су у два ма 
 није марио ни за Гојка, сазнавши да су они искрени пријатељи.{S} О старом је Властоју мислио,  
стелина зове његов господар, — говораху они — он зове нас, ми ћемо радо свуда са њим а под Божј 
богом!{S} Благослови, свети оче!</p> <p>Они устадоше да га испрате, али он, здравећи се са њима 
нај да ћу ти се братски одужити!</p> <p>Они изиђоше из врта, па се старац упути одељењу Томе Те 
агињало западу, а Томе још нема.</p> <p>Они се кренуше и без њега, а оставише гласнике, који ће 
лможе.{S} Нађох га ту код моста.</p> <p>Они стадоше.{S} Богдан узе мач, од кога се држак са гор 
и још двојицом својих пратилаца.</p> <p>Они иђаху на коњима лагано, више у очајању него у опрез 
де.</p> <p>Нешто затресе купине.</p> <p>Они стадоше.</p> <p>— Ту је зликовац! — рече старац и и 
.</p> <p>У том приђоше ка ватри.</p> <p>Они устадоше, да им начине места, па онда и сами седоше 
бије са запада, морам се журити.</p> <p>Они га зачуђено погледаше.</p> <p>— До пре неколико тре 
{S} Марко је с браћом морао остати пред оним делом краљеве војске, коју је краљ био повео на Ни 
арац уђе у предњи отворени део, који је оним двема преградама служио и за ограду околног двориш 
е од Мрњавчевића с пуно поштовања према онима, који их шаљу.{S} Сада је Костадин примио Гојка и 
огориште, те се са јачом снагом враћаше онима, од којих потече.</p> <pb n="169" /> <p>Вихор ути 
ма, који је заклонише од жељних погледа оних, што осташе у Драми — престадоше звонити звона са  
ковац, неваљалац, најамник!{S} Један од оних што су мене пре везали за врбу, кад су напали узви 
ше.</p> <p>— Боже, Боже, — рече неко од оних што посматраху војску, — колико ли има вера овде?< 
будило у суморном расположењу.{S} После оних, мало веселијих, дана по доласку Угљешину у Драму  
в плач на брзо загушили радосни усклици оних, који су поздрављали сјајне успехе младога краља.{ 
тановништво мешовито.{S} Није мали број оних, што су остали на своме дому, кад је византиска си 
ите било би незгодно из тих разлога.{S} Оно, што је Тому и довело овамо, то га и сада јоште одр 
дбио.{S} Ноћас ћемо употребити коло.{S} Оно ће помоћи.{S} Ходи са мном!</p> <p>Обојица сиђоше н 
 место није моје ил’ твоје ил’ његово — оно је својина среће и части српскога југа и — опомени  
, па бућнем у неку воду.{S} Кад тамо, а оно није то обична вода већ неко море, по њему свуда са 
чекивао гласове ако ни од кога другог а оно од вернога пријатеља Рајка.{S} Укаже ли се на <pb n 
} Окупите га, да приповеда ако не све а оно бар онолико, колико му неће бити зазорно.</p> <p>Ор 
?{S} Та зар не знаш, јад те не знао, да оно нит’ је кућа, нит’ је у њој људи, где гусле не гуде 
ње је тако.{S} А ти си, мож’да, опазила оно, што ја нисам.{S} Опазила си, мож’да, да ми нестаје 
 моја — прекиде је Угљеша — погледај на оно звездано јато.{S} Видиш ли моју звезду?{S} Она је с 
ветом разгрну покисли пепео и пухор, па оно мало огња метну на суво место.{S} За тим набаца на  
ту на земљи, али ја мислим да је за све оно, што је наступило после смрти цара Стефана, крив он 
е дође, бар не тако брзо.{S} Али сад је оно већ отпочело.{S} Уклоњен је с највиднијег места у и 
танког грања, бирајући са велике гомиле оно оздо, које киша није много овлажила, па устаде и уп 
 узору своме.{S} А тежња за тим и јесте оно, што души мојој не да мира.{S} Деспотице!{S} Да сам 
} А кад дође ближе пусти оштро копље, и оно се пребацивши Гојка, који на мах клече, преби о сте 
нопоље, — вели краљ Вукашин.</p> <p>— И оно ће нам пасти у крило као зрела воћка, — додаје безб 
вати.</p> <p>Па за тим исприча Видосави оно, што је и сама знала о Гојку у Крстопољу.</p> <pb n 
пре места.{S} Али она не може њему дати оно, што он тражи.{S} И још нешто.{S} Не може она сруши 
p> <p>— Душа му проклета!{S} Ал’ витеза оног нигде ?</p> <p>— Без сумње — нигде!</p> </div> <di 
one unit="*" /> <p>Дан хода на запад од оног крвавог поља код Чрноменских Лугова а близо пута,  
алог уског моста, који је био мало више оног места, где је она хтела на чунићу прећи.</p> <p>Го 
идо!{S} Милост деспотова није захватила онога, који је ње највише заслужан.{S} До Гојка, забаче 
акав обичан ратник, па радо навалише на онога, да и њима повери тајну снаге и вештине своје...< 
е и свакога у граду, ал' никога више од онога, који је у души највише патио — од Маре.</p> <p>О 
и један цветак.{S} Није се само дотакао онога — чега није могао.{S} Он је имао очи за лепоту и  
енио сам њих и њихову силу, па не нађох онога што царству нудисмо ми.{S} И ми устасмо против њи 
штавања с Рајком, да је Тома узрок њене онолике туге и жалости.{S} И Рајко, који се у врту заре 
е га, да приповеда ако не све а оно бар онолико, колико му неће бити зазорно.</p> <p>Орфанским  
ми, ако волиш, копај гроб онде више, на оном обронку.{S} Поздрави све — ах — све — и деспотицу, 
п а одатле у Скопље, једно, да је ближе оном одељењу своје <pb n="118" /> војске, које је под њ 
</p> <p>— А, збиља браћо, шта мислите о оном сну, што се прича? — упита један озбиљније.</p> <p 
тицом Љубом.</p> <p>— Познајеш ли још у оном звезданом јату моју звезду? — упита деспотицу, обг 
ешко остављати Драму после свега што је ономад у лову доживео а особито сад, кад није ни Гојко  
љу и млађи старијем.{S} Једно се догоди ономад а друго сад.</p> <p>Гојко га са свим разумеде.</ 
 О, како сам се осетила срећном, кад си ономад рекао, да ипак верујеш у срећну звезду своју...< 
падач ухватио, а другу је подигла према ономе, што држаше го нож.{S} Мара клече до Ане и склопљ 
ове зидине.{S} Уђох да овде премишљам о ономе, кога овде — нађох —</p> <p>— Велможо! ја —</p> < 
 он старом дворанину — тврдо га вежи за ону исту врбу и остави нека му гавран очи испије.</p> < 
удим.</p> <p>— Њему?{S} Њега ти вежи за ону исту врбу! — рече Рајко.</p> <p>— Па да гађам, је л 
а ћу ти требати.{S} Зар си заборавио на ону моју услугу?{S} А бејаше, збиља, лепа девојка!{S} К 
говорићеш, док те притегнем уз врбу, уз ону исту врбу, где ти мене веза!</p> <p>Обиђоше клупу.< 
који зна шта ће монаху поручити.{S} Дај ону амајлију са гроба Спаситељева, што си од оца Исаије 
витешких проба и пошалица забавних Мара опази како се далеко у облаку више њих вије нека грдно  
ше измакао са својим пратиоцима, Угљеша опази на врху стене, испод које је крај пута студенац,  
и очима тражаше звезду своју.{S} Она не опази, како га се тешко косну срца, што јој о сјају сво 
јска слеже, да га нико у овом метежу не опази.{S} Нешто тражи, питам га српски, он слеже рамени 
ође улазећи у свој стан.{S} Али то лице опази Рајка и виде, да он уђе у врт.{S} Брзо и опрезно  
 без сумње је тако.{S} А ти си, мож’да, опазила оно, што ја нисам.{S} Опазила си, мож’да, да ми 
, мож’да, опазила оно, што ја нисам.{S} Опазила си, мож’да, да ми нестаје звучних ал’ меких реч 
, нисам то мислила, нити сам то на теби опазила.{S} Али јесам нешто видела, и то ћу ти радо каз 
 неки непознати ми људи.{S} Нисам их ни опазила.{S} Они ме ухватише, затворише уста, и, од стра 
о да јуре у сусрет Гојку.</p> <p>Њих су опазили Анђелови људи, те се, поремећени и пропашћу Анђ 
 опет оћутао на њен поздрав.{S} Није је опазио.{S} Али је, предан гледању сјајне звезде, пошао  
при слабој месечевој светлости ни могао опазити неко лице, које стајаше близо храста, куда је Р 
одуже пут за Ипсалу и даље, па се могло опазити да се журе.</p> <p>Тома стиже баш кад они уседа 
а слични знаци из шумарка.{S} Али то не опазише ни Ана ни Мара, а још мање стари дворанин, који 
 Угљеша све прегледао и нашао да је све опако, како је оставио ћесар Војихна издишући.{S} А он  
гњева.</p> <p>Не помишљајући да његовом опаком савезнику Анђелу може икада какво предузеће искл 
војска моја?</p> <p>— Овде је, деспоте; опасали су непробојни зид од својих груди и штитова око 
љег труда био толико сазрео, да би тамо опасно било и приступити.{S} Ево погледајте! — и Тома п 
весело поздрави, па, пијући и певајући, опет обнови коло.</p> <p>Ана затражи Мару, да и она с њ 
љубави.</p> <pb n="157" /> <p>„Па опет, опет — пољуби црне очи и крвав тражи бој, ако хоћеш да  
је на исток путем крстопољским, а ноћу, опет тамо окренут, очима мотри звезду једну, необично с 
 ту и Грка и Влаха!</p> <p>— Па ако!{S} Опет је, велим ти, све једна вера.</p> <p>— Дабогме! —  
9" /></p> <p>Тешке су биле прилике, ал’ опет није било нестало и последње наде.{S} Уједињеној с 
 саломи, уништи, а њега — помагача — да опет уздигне.</p> <p>Његова је одлука готова.</p> <p>Би 
олико тренутака, замисли се по ново, па опет рече:</p> <p>— Она!</p> <p>И он се јако стресе...< 
ито у памети наиђе, напомену кратко, па опет утону у мисли.</p> <p>Небом је пловио месец, и бац 
ака, и вина и понуде, и господства — па опет шта је све то!{S} Играчка, наивна или злобна игра  
еже слух.</p> <p>Потмула лупа преста па опет наста.{S} Бегунац је сишао с моста, гонилац на њ н 
и далеко око себе, претвори се у жар па опет од њега остаје само угљен и пепео....</p> <p>А то  
нљиве љубави.</p> <pb n="157" /> <p>„Па опет, опет — пољуби црне очи и крвав тражи бој, ако хоћ 
Исаија.</p> <p>— А кћи његова? —- упита опет Рајко и немирно устаде.</p> <p>— Она је, златна ја 
ког рога казиваше да се та група ловаца опет све више удаљује од куле.</p> <p>Мара задрхта, а Т 
а да обрадује свога војна.{S} А тада је опет излазила с Угљешом и нагађала, чија ли је жупа и к 
!{S} Деспоте! понови жена.</p> <p>Он је опет оћутао на њен поздрав.{S} Није је опазио.{S} Али ј 
 брзом лету свом.</p> <p>Вихор — ал’ се опет нешто чује.</p> <p>Пљусак.</p> <p>Ал’ није киша са 
слушну.</p> <p>Не чу ништа.{S} Хтеде се опет спустити, ал’ му се учини да чу гласан говор.</p>  
н, заста за тренутак на вратима, али се опет брзо прибра и уђе, затворивши врата за собом.</p>  
 на овом месту и у ово доба, али сам се опет уздржала.{S} Сада не могах више.{S} Твоја душа пат 
аренога му живота.</p> <p>— Све јесте и опет — није.{S} Ал’ те очи!</p> <p>Ходаше собом горе и  
ку.</p> <p>Пружи му руку, па се братски опет пољубише.</p> <p>— Ти си, без сумње, уморна од пут 
 у нашој војсци три јунака мање.{S} Али опет —-</p> <p>— Доста смо и ми Турцима! — одазваше се  
 савесно извршио.{S} Није био Србин али опет бејаше ваљан хришћанин.{S} Одликоваше се од својих 
се ослободили погибли, онда бисмо могли опет продужити међу собом борбу да расправимо на коме о 
/p> <p>— Ја!</p> <p>Из Јелене проговори опет амазонка:</p> <p>— Бог ти био у помоћи!</p> <p>— Н 
огла без устезања поверити.</p> <p>— Ти опет тугујеш? — питала би је често Видосава после одлас 
де Исаија па се прекрсти.</p> <p>За тим опет седоше крај ватре, а Исаија рече:</p> <p>— Ја сам  
раљу !</p> <p>Сузе му поново линуше, он опет пољуби двоглавог орла на дршку, и крену коња.</p>  
рестано лежао час опорављајући се а час опет падајући у тежу болест.{S} Монах Исаија обилажаше  
— говораше старац, па се саже да рукама опипа везанога.</p> <p>Прође један тренутак, а старац в 
 травку, па је не могаше наћи, а зна је описати, као да ју је небројено пута имао у рукама.{S}  
аљујући висини и јачини својих зидова и опкопа.</p> <pb n="91" /> <p>Али је турска сила постаја 
{S} У црном руху са распуштеним власима оплакивале су смрт његову.</p> <p>Бдења, молитве и поме 
но се старајући да чедо своје подигне и оплемени.{S} Заузимљивој мајци и разборитој госпођи то  
таком путу могу доживети.{S} Гусари нас опљачкаше, а мој отац, који се, како један говораше, јо 
е буду за то немоћне!</p> <p>— Војводо, опозови заклетву, да ми не излети страшна реч, која жиг 
 Лабудом био готов срнути у пропаст.{S} Опомене старијих на погибао таког кушања судбине не мог 
<p>— Овај нам лист шаље природа, да нас опомене на пролазност века човечјег.{S} Не губимо време 
својина среће и части српскога југа и — опомени се, Вукашине, — дома гоњених Мрњавчевића.</p> < 
тњом Гојко стаде пред часнике.</p> <p>— Опомени га наше понуде, — заповеди један часник тумачу. 
И добри мрков грабљаше напред под новом опоменом на дужност његову.</p> <p>Киша је већ попустил 
рпском логору.</p> <p>Ево чега се Рајко опомињао.</p> <p>Његов стриц Момчило био је на гласу ју 
ишту, биће мио пророку.{S} Ђаур се мало опоравио, од великог је, без сумње, рода.{S} Понуђено м 
 Стари је Властоје непрестано лежао час опорављајући се а час опет падајући у тежу болест.{S} М 
Спаситељеву, отишла у Воден, где сам се опорављала, негована добрим сестрама у манастиру код Во 
 у вечни живот.{S} Ко је витез, нека не опрашта!</p> <p>Тако грмљаше Гојков глас, а Лабуд, крвљ 
<p>И Мара, као и нехотице, махаше руком опраштајући се са јатом ждрала, који се све даље губише 
p> <p>То бејаху поуздани момци, које је опрезни Исаија у последњем часу, сумњајући на Тому и не 
 велика госпођо!</p> <p>И док је Исаија опрезно тражио Мару и Видосаву, да их обрадује, дотле ј 
ајка и виде, да он уђе у врт.{S} Брзо и опрезно као мачка пређе простор до ограде од врта, ухва 
<p>Али Томине ласкаве речи допреше и до опрезнога Рајка.{S} Он оштро премери Тому очима, па за  
ме средине логорске.{S} Поред свеколике опрезности ипак први грабљаху да што дубље уђу у стан с 
на коњима лагано, више у очајању него у опрезности.{S} Пређоше мост, па се упутише право пољем, 
омоћи.{S} Стари дворанин Благоје већ је опремио једног поузданог коњаника, који зна шта ће мона 
ше се да виде најкршније момке, најбољу опрему, најбољи део драмске војске.</p> <p>Кад Љубоје у 
ћи сву пажњу Томину, само ако би била у опреци са његовим жељама.</p> <p>Тома је мислио, да је  
јде да и вама што отпевам!</p> <p>Певач опроба цитру, па после стаде ударати и певати:</p> <p>„ 
ко је неко време ћутао и мислио.</p> <p>Опробан и срећан ратник, у почетку се обрадовао гласу о 
> <p>— Знак, какав знак!</p> <p>— Боже, опрости!</p> <p>— Узбуна!</p> <p>— Војвода!{S} Стегонош 
, а сутра може гавран пити очи моје!{S} Опрости, али — ти ми више нећеш требати!{S} Ево, ово, ш 
е и кад ти.{S} Срдиш ли се, деспоте?{S} Опрости, али ја мислим, да те није тежак државни посао  
.{S} Ал’ баш тај његов поглед мене је — опрости, велможо —</p> <p>— Говори искрено.{S} Ми прија 
ише на <hi>твога</hi>, Угљешу.{S} Али — опрости!</p> <p>— Господару мој!{S} Не, нисам то мислил 
 твоји су дани, што наступају!</p> <p>— Опрости, витеже, ал’ ја говорах искрено.{S} Души ће ми  
тив некрста!...{S} Прими ме, Господе, и опрости грешном, ал’ ја мишљах да вршим твоју вољу...</ 
лушао њену наредбу и из Драме отишао не опростивши се добро ни с Маром, која је за његов ненадн 
 поздрава — да сте овде, па дођох да се опростим.{S} Сунце већ косо бије са запада, морам се жу 
стране, са које је вазда најслабија.{S} Опростите, браћо!{S} Прости јуначе! — и Богдан загрли Љ 
еспотица Љуба и војвода Гојко.</p> <p>— Опростите, али не долазимо да вас обрадујемо, — рече де 
 са свим изгреја.</p> <p>— Ху, једва се опростих напасти! — викаше старац, па се обрати убијено 
 Богдан.</p> <p>— С Богом, војводо !{S} Опрошћавај! — таким прекором ожалошћен писну стегоноша, 
ја је, изгубивши и оца и мајку у једној опсади Мосинопоља, места на путу из Крстопоља за Перите 
ок тамо бејасмо, бих се и ја измолио да опсађујем Пловдин! — досети се други...</p> <p>— Ал’ гу 
<p>Пловдин бејаше у јуначкој невољи.{S} Опсела га силна војска турског цара Мурата, брата преми 
} Ваљ’да као и ја.{S} Он ми је, кад смо опсели једном Сер, живот спасо у једном ненадном испаду 
 <p>— Султан Мурат је у Малој Азији.{S} Опсео је с војском град Бигу.{S} У Дренопољу је главни  
стати с војском краља Вукашина, који је опсео Пловдин, и оставио деспоте Костадина и Драгаша Де 
 моја душа, јер без тога нема живота ни опстанка ни овоме, што је до сад створено.</p> <p>У тих 
провалија, подигнута повећа сада готово опустела каменита кула овалнога изгледа.</p> <p>Дворани 
гдана!...</p> <p>— Дај чутуру међедином опшивену! — виче испред једног чадора неко из дружине,  
е све јасно.</p> <p>Међу њима настадоше опширна причања.{S} Обојица се потпуно обавестише.</p>  
убо, ти ћеш ми послати из Драме што пре опширније.</p> <p>— Хвала ти, господару.</p> <p>— Ал’ н 
, ја бих све то радо хтела знати више и опширније, јер си, видим, честит јунак, али ја теби за  
где они утонуше, а српској војсци да је општа погибао и краљу и деспоту онака иста, каква је и  
p> <p>— Алах, ил-Алах!</p> <p>То бејаше општа лозинка њихова.</p> <p>Под Вукашином паде коњ, по 
ве већ свршено.{S} Градско је поље било општа гробница за Момчила и његове витезове.</p> <p>— Ш 
ромном поноснику.</p> <p>А тада се заче опште клање у свему простору, и да ноћ не крије непробо 
колини, не би ли наишли на нападаче и у опште на сумњиве људе.{S} Али није заборавио и да им та 
но.</p> <p>Међу тим Тома се збиља био у опште повукао.</p> <p>Кад му је играчка са ћесарицом и  
ио прву реч, а Рајко мишљаше, да њему у опште не би требало ни да има места на таком збору и св 
, огрезао у крви и ранама, долази да на општи ужас и изненађење буде зао гласник, да је Пловдин 
убоје.</p> <p>— Тако захтевају и наши и општи послови.{S} Чућеш и видећеш.{S} Ти желиш кући пок 
отовости одазвати се Угљешину позиву за општу војну против Турака.</p> <pb n="111" /> <p>Сад ви 
апад.{S} Овај други хитац не промаши, и орао вијући се у ковитлац са раширеним крилима паде код 
поново линуше, он опет пољуби двоглавог орла на дршку, и крену коња.</p> <p>У силној тузи пођош 
едао у једном тренутку, кад сам стрељао орла пред ћесаричином љубимицом.{S} Не плаши се, али —  
 ни часа узе другу стрелу и оком ухвати орлов лет, како се бејаше упутио даље на запад.{S} Овај 
те се у градском пољу лепршаху двоглави орлови на њима, а сваки стег бејаше пободен у средини с 
оки и златом извезени стег са двоглавим орлом и круном држао је стегоноша у десници на дршку од 
 облаку више њих вије нека грдно велика орлушина, па је показа јунацима.</p> <p>Тома узе лук и  
аше свете молитве, и не би ока, које не ороси суза.</p> <p>У тај мах стражар са куле на бедему  
б — војвода Гојко.</p> <p>Окружен јаком оружаном пратњом Гојко стаде пред часнике.</p> <p>— Опо 
оноса са недавне славне победе српскога оружја.</p> <p>Гојко је, задовољан и срећан својим успе 
и не бејаху сви.{S} Докопавши се коња и оружја, други за часак знадоше са које стране непријате 
есто пута најкрвавије поприште за пробу оружја српског и византиског.{S} Данас, кад је у међусо 
косутра укрстићемо, Божјим благословом, оружје с непријатељем, и тада ћу видети, колико сам доб 
p> <p>— Издаја!</p> <p>— Коња!</p> <p>— Оружје и коња!</p> <pb n="168" /> <p>— Алах, ил-Алах!</ 
е на мах прену из кобнога сна.</p> <p>— Оружје!</p> <p>— Јунаци на ноге!</p> <p>— Азијати!</p>  
 остане царство!{S} Ал’ тога нема, а ја оружје своје нећу положити пред горима.{S} Цар није био 
у заноћили под својим чадорима, многима оружје не бејаше при руци а многи се не могаху дочепати 
> <p>— Нисам, — рече Гојко. — Где ми је оружје, где су знаци мога чина?</p> <p>— Ето их, — рече 
 нашег похода на Османлије, и њихово ће оружје бити поред нашег.</p> <p>— Млади витезови!{S} Ву 
застор — који је о зиду покривао шлем и оружје Гојково. — Узми, твоје је!</p> <p>Гојко приђе Љу 
к и млад.{S} Он ће за неки дан укрстити оружје своје са серском и драмском господом.{S} Њему ва 
спреман.{S} Ја ћу први одлучно укрстити оружје са новом силом турских завојевача.{S} Па или ћем 
адобио.{S} Своју главу и мишицу, светло оружје и добра коња стављао је сваки од њих у службу св 
кло или је мож’да и са свим већ скрхано оружје српско и грчко, Драма је један од првих и најлеп 
коњицима.{S} Ту је био деспот Угљеша са оружјем и позлаћеним рогом ловачким; ту деспотица Љуба  
ош било.{S} Не говорах ја залуд да је с оружјем и молитва у светом храму поузданија!</p> <p>— Н 
ко, колико му неће бити зазорно.</p> <p>Орфанским јунацима чисто бејаше мило, што их не победи  
нове војводине с једне и низ пучину.{S} Орфанског Залива с друге стране.{S} Очима је тражио на  
на Дејановићевих младом ратнику с обале Орфанскога Залива.</p> <p>Па онда узима и са̑м тежак ка 
низа Струму све до њеног ушћа у широком Орфанском Заливу Белога Мора.</p> <p>У мирној и звездан 
растојања.</p> <p>Па онда узеше и други Орфанци.</p> <p>Снажно запињу и вешто одбацују али кату 
дном одајицом, у којој је становао неки осамдесетогодишњи старац, свештеник, који је служио у ц 
љубав неодољива!</p> <p>— И ево овде, у осами ових гора, ближе једином господу Богу, кунем се,  
ала старија.</p> <p>Мара је била тада у осамнаестој години.{S} Лепа, на супрот топлом сунцу сво 
p>Само стражари будни сањају.{S} Сан им осваја трепавице, душа је помућена гласовима, што случа 
саровој.{S} Лагано и неопажено љубав је освајала срце Љубојево, док га није потпуно освојила.{S 
ad>XX.</head> <p>У колико је сунце јаче освајало, у толико је пространо логориште велике драмск 
е Меникејскех гора, а што је сунце више освајало и они су све дубље залазили у шумску хладовину 
а забеле; за мало — па видело поче јаче освајати.</p> <p>Хладан је ветрић пиркао по разбојишту  
ложила да у морској тврђави у Крстопољу осванем сутра, и да утишам узрујаност међу становницима 
 ли на пут?</p> <p>Верни се коњиц чисто освежи, и копаше ногом, као да би хтео одговорити своме 
вала Богу, дође тренутак, када се човек освести.{S} Тако је и са мном било.{S} Кад прође санак, 
о дуже у Драму.{S} Он је сад желео само освете, а знао је, да њој није још време.</p> <p>Тако ј 
<p>— Витезови, најбољи јунак издише.{S} Осветимо га! — викаше Вукашин, кад уседе крајишникова в 
 дајеш? — пита један, који се спрема да осветла образ себи и својима у скакању.</p> <p>— Теби и 
ковина, ено погледај, пламти у огњу, да осветли пута некрсту, који преко мора, нашег мора, прел 
 Хиљаду логорских ватара плану за час и осветли мрклу ноћ, а живот у логору поста још живљи.{S} 
.</p> <p>Момци прихватише коње, а један осветли буктињом степенице, куда се иде у Гојков стан.< 
ја се бејаше јако разгорела те пламеном осветљаваше на далеко, чисто позлаћујући жуту сламу уна 
убоје у својој соби, која је била слабо осветљена.{S} Очекивао је Гојка.</p> <p>Борба је у души 
кренути, ал’ јој у тај мах слуга показа осветљену собу, у коју она уђе а за њом и Гојко.</p> <p 
улог оца.{S} Поћи ћете још сутра у први освитак зоре.{S} За све остало, што иде уз нови положај 
 преминулог царевића Сулејмана, срећног освојача несрећног Галипоља.</p> <p>Пловдин је био још  
 се промени.{S} Издаде га мушко држање, освоји срце, па се над мртвим Војихном заплака као дете 
е!{S} Одбиј сумњу, што ти душу мори.{S} Освоји ли она, ти више немаш снаге неће више бити тебе. 
.{S} А кад је уморну савлада и преваром освоји сан, она на мах скочи, јер јој се учини да чује  
јала срце Љубојево, док га није потпуно освојила.{S} Али то није нико знао, јер је Љубоје и сам 
и запамтила нисам.{S} Галипоље су Турци освојили, попалили, порушили, а мој отац, дотле богат т 
 коњски, али се нападачи, за чудо, и не освртоше.</p> <p>Онај замахну ножем, а Мара раскиде огр 
еднога копљаника, који им привођаше два оседлана и спремна коња: једног за Гојка а другог за се 
о да поведе у бој против Турака.</p> <p>Осем простране деспотовине Угљешине и омања војводина Б 
<p>Стари ратници држе се витешки, а кад осете да су се проредили, поново се окупе око краља, и  
} Он даље иде по нагону.</p> <p>Бегунац осети гониоца.{S} Гонилац се намерно на бегунца.</p> <p 
ти мача и узде коњске.{S} Научени коњиц осети звук стрелина лета, диже главу, начуљи уши и очим 
а тренутак настаде тишина.{S} А за тим, осетивши и сам њене сузе, деспот је нежно ухвати за лев 
И то ти даје ведрине.{S} О, како сам се осетила срећном, кад си ономад рекао, да ипак верујеш у 
љни плена, кликтали на дворишту, кад су осетили час поласка.{S} Хртови су цичали и отимали се,  
трмените степенице високе куле, нити је осетио, када му се приближила.</p> <p>— Господару! огла 
 Дидимотику до Дренопоља.</p> <p>Кад се осетио довољно заштићен у области турског царства, Тома 
 чини се на високој кули мотриљи, да се осећа, како се небесни свод спушта, да својом милином з 
им да ти нејасним речима кажем што срце осећа.{S} Чуј ме још мало, и ако знам, да ти је најмили 
"41" /> <p>Један поглед Љубојев, где је осећај отео узде разуму, био је довољан да пробуди сумњ 
да?</p> <p>— Само ми дајеш маха крилима осећаја и разума, да се лакше уздигну до схватања среће 
било.{S} Кад прође санак, дође грозница осећаја, а после ње — здрава душа, чисто срце, крепка в 
да говори из чистог уверења и истинских осећаја.</p> <p>Гојко пољуби ту суву руку, а старац му  
/p> <p>— Видо, ти знаш моје мисли, моје осећаје.{S} Па могу ли друкчије?</p> <p>— Разуме се, и  
ху.{S} За очима јој чисто одоше и дах и осећаји, а душа њена шапуташе:</p> <p>— Далеко, далеко  
аље не уради, савладан неким чудноватим осећајима.</p> <p>— Љубо! — рече у име исповести деспот 
ст, а разум је лако уступио своје место осећајима.</p> <p>Мара са руком на ловачком ножу одступ 
гунац и гонилац чују један другоме дах, осећају пламен мржње међусобне.</p> <p>Бегунац извитла  
.{S} Три цара, три нова њена владара не осећају дужности своје.</p> <pb n="97" /> <p>— Поуздаће 
тња на многе неугодности, које се данас осећају због метежа и раздвојености, један од ловаца ре 
} Уклонио сам се из друштва да у самоћи осећам тајну, што је у мојој души дубоко урезана.{S} На 
ш више сузе, ливене из дубине истинског осећања жалости, олакшаше боле и тугу њихову.{S} И посл 
м познанству нашем будио у мени не само осећања љубави већ и поштовања.{S} Он је у речи мудар,  
ком њиховим.</p> <p>Прво му је говорило осећање према Гојку, друго дужност према старијима.</p> 
области, у коју се много надао, онда се осећао срећнијим и задовољнијим.{S} Војска је у Серу ло 
тио у молби Господу, нити је икада јаче осећао свети позив свој, да буде тумач мисли и грешних  
ећ био прочуо на далеко.{S} Чувен јунак осећао је да му поред одважности и срчаности треба и ви 
од Гојка била сазнала, а добра Видосава осећаше се и сама ојачана у добрим жељама својим према  
аље, већ да се врате у град.{S} Тиме је осигурао бегство својим савезницима.</p> <p>Сутра дан р 
ири године, кад сам видео, колико су се осилили наши противници под згодним изговором да раде п 
е право проклество.{S} Он је сина свога ослепио.{S} Он није достојан да гине за свету мисао!</p 
бура.{S} Она се ломила, док је Гојко не ослободи неизвесности.</p> <p>Кад је један пут Мара сам 
еме слободан.{S} Он ће се одмах, чим се ослободи, кренути овамо.{S} Али он не треба да стигне у 
епријатеља свих нас.{S} Па кад бисмо се ослободили погибли, онда бисмо могли опет продужити међ 
на.{S} Ја сам је хитцем једним скинуо и ослободио сиротане, али је то било са свим случајно.{S} 
 <pb n="78" /> <p>— Је ли војвода Гојко ослобођен веза? — упита га Љубоје.</p> <p>— По твојој з 
езови!{S} Вукашине, то је све на шта се ослонити можемо! — рече значајно Угљеша, гледајући прав 
еђу нас и Балшића.{S} Још се мање смемо ослонити на млађега брата Балшу, господара северне Арба 
 витеза Момчила.{S} На њих се све можеш ослонити као на најпоузданије стубове.</p> <p>— Бићу ср 
а нити каквог знака.</p> <p>Он поћута и ослушну.</p> <p>Не чу ништа.{S} Хтеде се опет спустити, 
ли се и та зађевица пре нашег похода на Османлије, и њихово ће оружје бити поред нашег.</p> <p> 
а деспотовине браће Дејановића већ куца османлиска сила код Самокова испод Рила.{S} Они морају  
 пад Пловдина, који је био бедем против османске навале, није тога живота нестало, и ако се зна 
, на које је зинула гладна чељуст змаја османског, који је главу своју пренео овамо а телом и р 
ску?{S} Шта ћеш више!</p> <p>— Добро, — осмехну се старац.{S} Ево сна, па га тумачи.{S} Љушкао  
е твоја спасти!</p> <p>— Добра снахо, — осмехну се Вукашин — код таке љубе није тешко Угљеши би 
ћеш појмити и мене сада.</p> <p>Тома се осмехну:</p> <p>— Ево ти руке! — рече као у шали, дижућ 
а Мара, оче!</p> <p>Старац се задовољно осмехну, па поче прекидајући на махове, причати Гојку о 
аме.</p> <p>— Нека јаки Господ с небеса оснажи моју слабу десницу, да буде моћни заштитник свет 
е се свака претпоставка у гоњењу његову оснивати на уверењу, да је он ударио најкраћим путем до 
и сумњу Томину.{S} А једна ма и најмање основана сумња кадра је била привући сву пажњу Томину,  
фан.</p> <p>— Гле!</p> <p>— Са свим.{S} Основао је царство и подигао патријаршију али некако чу 
оде, у дивљини, која није ни без својих особитих чари, Мари срце закуца брже а груди јој се бур 
ad> <p>У деспотовини браће Дејановића а особито у главним градовима њеним, у Жегљигову, <pb n=" 
ваху лукавство, што одаваху црте лица а особито доња вазда притегнута усна.</p> <p>Угљеша га је 
ле свега што је ономад у лову доживео а особито сад, кад није ни Гојко ту.{S} Али је дошло врем 
 ново ватру, па ћутаху.{S} А кад штогод особито у памети наиђе, напомену кратко, па опет утону  
а.{S} А уз многобројне поклоне и дарове особито издашном милошћу обасипа пресвети храм светог П 
оћног и поводљивог цара — одговори мало осорно Вукашин. — Не заборави, Угљеша, да ми свет не уп 
вода Богдан, човек у најбољим годинама, осредњег раста, јаких мишица, добре душе ал’ намрштена  
ђакон настојников изиђе пред Угљешом са осредњом, у злато уоквиреном, иконом светога Прокопа, з 
ком показа Томи да и он седне, али Тома оста стојећи.</p> <p>— Прилике су тешке и неповољне — п 
е крочи један корак напред, али стаде и оста непомичан.</p> <p>Гојко дочека Тому тако силно, да 
Ти остаде пријатељ пријатељу у невољи и оста верна слуга кад сазна да је господар мож’да обману 
 сруши се силно Дренопоље а у исто доба остави овај свет његова десна рука, отац његове верне љ 
нину — тврдо га вежи за ону исту врбу и остави нека му гавран очи испије.</p> <p>— Баш ће му та 
у суву кабаницу, и приђе коњу, који је, оставивши набацану му траву, дремао.</p> <p>— Лабуде, — 
и руку, па се брзо <pb n="65" /> удали, оставивши Ану збуњену немилим гласовима, које јој је до 
p> <p>Али се милост Божја, која нас аше оставила, више не враћаше.</p> <p>Била је бура са свима 
’да слутњом, да сам му невера...</p> <p>Оставила сам југ и склонила се овамо, ал’ сва моја разб 
подар Драме и таст наш, преминуо је.{S} Оставио је најважнију страну моје деспотовине у часу, к 
>— Овако си урадио, како је требало.{S} Оставио си, да се ствар својим током развија.{S} Тако ј 
 Дренопоља па онда о приликама, које је оставио њихов покојни господар Војихна, и о деспотици Љ 
гледао и нашао да је све опако, како је оставио ћесар Војихна издишући.{S} А он је и тим био по 
раља Вукашина, који је опсео Пловдин, и оставио деспоте Костадина и Драгаша Дејановића, да га с 
 њој, додаде: — Ово је ваљ’да сада неко оставио!</p> <p>Са уског прозора кроз дебеле зидине био 
аше очима:</p> <p>— Каква срећа те овде оставих свој ловачки прибор, да за њ дођем баш кад треб 
ро стани?{S} Зар без разлога често пута оставиш богату трпезу и госте наше за њом, па одлазиш у 
позне јесени.</p> <p>Одморивши се мало, оставише коње, из којих је била читава магла од паре, п 
ма.</p> <p>Они се кренуше и без њега, а оставише гласнике, који ће га обавестити о њиховом одла 
 <p>Силазећи низ степенице на кули, где оставише Угљешу са његовима да се сном крепе, нешто шап 
у је могао наћи, као што вредна чела не оставља у врту ни један цветак.{S} Није се само дотакао 
на везује са Крстопољем на мору, па се, остављајући у лево пут за Сер, дохватило кратке равнице 
<p>— Добро, — рече Угљеша. — Све остало остављам теби, да добро размислиш и расудиш.{S} У Драми 
ђе и ћефалија Рајко, коме је било тешко остављати Драму после свега што је ономад у лову доживе 
скупоцени пехар најбољег кипарског вина остављаш у тренутку, кад ти га ваља испити у част витеш 
Деспоте, Угљеша!{S} Има неко доба, како остављаш певача у тренутку кад у песми стане ређати нај 
ва, која своје добре госпође ни сада не остављаше.</p> <p>— Сестро, ти си плакала? — упита Мара 
риђе те погледа, шта су руке, саме себи остављене, за те часове израдиле.{S} Чело јој испунише  
едузети.{S} Ми смо остављени сами себи, остављени смо да гледамо, како на очи наше расте нова с 
.</p> <p>— Ми смо — рече Ана Видосави — остављени од свих и свакога.{S} Најпоузданији стубови,  
то је ишта могао и предузети.{S} Ми смо остављени сами себи, остављени смо да гледамо, како на  
:id="SRP18930_C11"> <head>XI.</head> <p>Оставши сам, чим је отишао Тома Теологита, Љубоје се по 
 степенице у градски врт.</p> <p>Угљеша остаде у соби сам.</p> <p>Дуго је замишљено ходао по со 
.</p> <p>— Није тако, — додаде он. — Ти остаде пријатељ пријатељу у невољи и оста верна слуга к 
е и доле, десно и лево.</p> <p>— И тако остаде у залуд моја журба.{S} Томе не стигох, а поуздан 
што бејаше за мегдана, крете, а у граду остаде од мушких само нешто слугу и стараца.</p> <p>Нап 
ељи, за коју се моја породица заложила, остадох непоколебљиво одан једној мисли, једном узору с 
ужно сироче од непуних дванаест година, остадох без игде ичега.</p> <p>Кад сам с очева гроба, н 
душе, тихих и срдачних жеља.{S} Па ипак остадох ватрен у једној жељи, за коју се моја породица  
ти звона са звоника а Драма и логориште остадоше пусти, тихи и нечујни.</p> <p>Деспотица се Љуб 
себе, претвори се у жар па опет од њега остаје само угљен и пепео....</p> <p>А то баш и мишљаху 
 <p>— Ти си ми пријатељ?</p> <p>— Био и остајем! — одговори Рајко.</p> <p>— Бићеш ми и кад —</p 
ејамник духа његовог!</p> <p>— Онда нам остају само браћа Дејановићи, Костадин и Драгаш, и њихо 
 чим се растао од старца свештеника.{S} Остала су тројица дочекали жртве, а Тома се спремаше, д 
копљаника а по зади њега била је његова остала пратња, пред којом је био Тома Теологита.</p> <p 
заслао гласнике по жупама, да се скупља остала војска, коју је он у Кукушу дочекивао и испраћао 
шена ћесарице!</p> <p>— Је ли која душа остала гладна после тога?</p> <p>— На моју душу грех, а 
е да је пресвиско̑ од жалости, а она је остала и некуда отишла.</p> <p>— Мож’да.{S} Бог би дао  
Драма је предстража Серу.{S} У Драми је остала узвишена ташта наша, ћесарица Ана, али војсци др 
а Теологита, док је ћесарица Ана и даље остала у части, коју јој је положај преминулога Војихне 
после тога разишли, а на дому Војихнину остала је само некадашња дојиља њена Видосава.{S} Њено  
.</p> <p>— Нек наше крило дође себи, за остале не брините, — рече војвода Богдан, кад са својим 
а, већ бејаше предала судбини да, као и остале, утрне.</p> <p>У један мах Рајку се учини да пор 
 као стрела полете кроз ноћну тмину.{S} Остали за њим.</p> <p>Наиђоше на чету војника.{S} Трубе 
градама давала изглед неког утврђења, а остали се одмараху око млина на пољу, и ако је већ јаче 
Рајко се присети, и брзо пође за њим, а остали продужише да, уз лагано сркутање доброг кипарско 
е са монахом Исаијом вечерала на кули а остали ловци и хајкачи окупили су се око великих ватара 
— Доста смо и ми Турцима! — одазваше се остали.</p> <milestone unit="*" /> <p>Било је вече у ве 
па и са̑м сиђе с коња.</p> <p>Док су се остали чудили, шта то може бити, Тома и вођа продужише  
 рече Рајко.</p> <p>- Ни ми, — додадоше остали.</p> <p>— Њега више нема, по свој прилици.{S} Не 
 сви.{S} Ту бејаше Ана, Рајко, Исаија и остали.{S} Властоје се с душом борио.</p> <pb n="93" /> 
а.</p> <p>У силној тузи пођоше за њим и остали.</p> <p>— Моја је рана лака, — рече мало после Б 
ешовито.{S} Није мали број оних, што су остали на своме дому, кад је византиска сила устукла ис 
тојао из једног чисто златног путира са осталим утварима потребним за причешће, крете да походи 
млин манастира светог Јована Претече са осталим зградама.</p> <p>Стигнувши на уговорено место,  
} Он је био први пастир и старешина над осталим својим друговима у првом равнијем катуну.{S} Су 
, у којој бејаху деспотица и ћесарица с осталим и народом, чујаше одушевљено „Тебе Бога хвалим“ 
седи ратник, старац са Радовишта, па са осталима наже за Гојком.</p> <p>Гојко западе у најгушћу 
</p> <p>- За њим! — викну Богдан, па са осталима јурну на густи буљук Турака.</p> <p>— Живео во 
а претпоследњим вратима, дође Угљеша са осталима до последњих, где га дочекаше свештенство и ду 
ева од себе и пође с њима.{S} Кад приђе осталима, прва се руке његове маши Мара, а он јој се бл 
{S} Зла коб!</p> <p>Тешка слутња паде и осталима на душу.{S} Ућуташе и замислише се.</p> <p>Нем 
же, Тома бејаше прилично измакао испред осталих пратилаца својих.</p> <p>Дошавши близо драмског 
и.</p> <p>— Добро, — рече Угљеша. — Све остало остављам теби, да добро размислиш и расудиш.{S}  
ош сутра у први освитак зоре.{S} За све остало, што иде уз нови положај твој, ја ћу се бринути. 
ишина, после рече Богдан:</p> <p>— Кажи остало.</p> <p>—Све истиче из тога, — одговори Угљеша.< 
ње и одликовање ћесарице Ане, али је то остало само у његовој души.</p> <p>Кад се већ приближио 
{S} Они доводише своју војску заједно с осталом већом и мањом властелом и жупанима, који вођаху 
појава Гојкова.</p> <p>Нападачима је, у осталом, било и то право, само кад су изнели главу.{S}  
очекаше зору.</p> <p>Гојко предложи, да остане за кратко време у Крстопољу, док Љубоје не обаве 
бу да расправимо на коме од нас ваља да остане царство!{S} Ал’ тога нема, а ја оружје своје нећ 
м прекине са витешким левентовањем и да остане на свагда код свога господара, Угљеша му је радо 
он, здравећи се са њима, рече:</p> <p>— Останите.{S} Изгубио бих мож’да који тренут времена у в 
марио.{S} Тешко би у њу ступио, и да је остао у части, коју је до мало пре имао.{S} Овако — ник 
p> <p>Гојко без речи пристаде, а кад је остао сам под јелом, не могаше се довољно разабрати од  
 добро свршити.</p> <p>Љубоје је и даље остао заповедник у Крстопољу, и с њим су били у Драми п 
го се на само разговарао са МомчилОм, и остао је у његову стану.</p> <p>Момчило је имао до чети 
ао је своје ловачке помагаче, па је сам остао код студенца.</p> <p>Ту га, на положеном деблу је 
упању према њој.{S} Пазићеш увек да је, остарелу и слабу, погружену и савладану под теретом нај 
ртача.{S} Бисер се просу по путу, а она остатак пружаше шаком нападачу.</p> <p>У томе се тренут 
амртно рањена посече на обали узевши му остатак оштрога мача.{S} Али се жртва не јављаше више.{ 
обро размислиш и расудиш.{S} У Драми ће остати и даље господар ћесарица Ана.{S} Не треба ни јед 
вако — никако.</p> <p>Он овде више неће остати.{S} Иде, ал’ куда?</p> <p>Да Византија није тако 
и пут је Рајко реко Гојку, да неће више остати у Драми, ако Тома Теологита ту буде.</p> <p>— Го 
и противник његов.</p> <p>Вреди ли више остати овде?{S} Не, ни у ком случају не!{S} Он је пажљи 
ту мисао!</p> <p>— Моји синови морадоше остати код савезничке војске моје и Балшићеве противу с 
шће походити деспотицу, која ће у Драми остати до јесени.</p> <milestone unit="*" /> <p>За то ј 
елика штета!{S} Марко је с браћом морао остати пред оним делом краљеве војске, коју је краљ био 
да мира.{S} Деспотице!{S} Да сам мислио остати у Серу и на овоме, што имам, не бих се ни на ову 
 викаху Рајкове стегоноше, потиснуте са остатком своје војске ближе средини бојишта.</p> <p>— К 
е заклонише од жељних погледа оних, што осташе у Драми — престадоше звонити звона са звоника а  
 љутит, што му се жеља ни у колико није остварила.</p> <p>Ја сам помоћу једнога путника, поклон 
иликама у Крстопољу, важној тачки према острву Тасу у Велом Мору. <pb n="25" /></p> <p>Рајко ст 
у, а ја ни то.{S} Родио сам се на малом острву у Архипелагу.{S} Љубав ме, чиста љубав, дала све 
ве земље.</p> <p>Он се припи уз коња, а оструге се изгубише у ребрима доброг носиоца.</p> <p>Ку 
 са ћесарицом и Маром код старе црквице осујећена, Тома је био ван себе од гњева.</p> <p>Не пом 
 среће своје, за јунаком без врлина, за осумњиченим издајицом!</p> <p>И добри мрков грабљаше на 
мећено никаквим злобним гласом, који би осумњичио моје пријатеље, ни доставом, која би циљала д 
оба остави овај свет његова десна рука, отац његове верне љубе, ћесар Војихна, који као полузав 
а, па онда и сами седоше.</p> <p>— Ево, отац Исаија ће нам казати што више о судбини дана, што  
{S} Ствар онда, добија други изглед.{S} Отац — самртник, син — роб.{S} А шта говори прошлост о  
н устаде, па седе до оца на постељу.{S} Отац узе његову леву руку у своје обе, па, гладећи је,  
брзо упита:</p> <p>— Да није —</p> <p>— Отац твој —</p> <p>— Отац?</p> <p>— Умро је.{S} После т 
Да није —</p> <p>— Отац твој —</p> <p>— Отац?</p> <p>— Умро је.{S} После толиког боловања ипак  
мора, прелази овамо!"</p> <p>Тако ми је отац, потресен, реко, кад смо из далека као бегунци пог 
ах ваља настати.{S} А зна ли што о томе отац Гојков, Властоје?</p> <p>— Ништа! -— рече Видосава 
 ми пева погребну песму!{S} Она ми је И отац и мајка, и брат и сестрица!{S} Она ми је једино бл 
ће твоју пажњу још првих дана.{S} Стари отац његов Властоје, друг је Војихнин Био му је саветни 
д њим.{S} Не брини, бићеш.{S} Мој добри отац болује без пребола, али ја молим Бога, да му да то 
 тамновање, дете моје, кад издахну твој отац.{S} Тамница је празна, слава Богу!...</p> <p>Други 
оживети.{S} Гусари нас опљачкаше, а мој отац, који се, како један говораше, још тужне ноћи у Га 
рци освојили, попалили, порушили, а мој отац, дотле богат трговац, избеже са мном, да спасемо г 
а, и живимо за част и име своје и своје отаџбине!{S} Здрави!</p> <p>Мало доцније уђе у собу Гој 
Је ли Вукашин оклевао?{S} За срећу наше отаџбине узео је част краљевску пре шест година онда, к 
е једино благо!{S} Други — веле — имају отаџбину, а ја ни то.{S} Родио сам се на малом острву у 
е каменити Мелник на Бистрици; јужно се отвара поглед низа Струму све до њеног ушћа у широком О 
рата.</p> <p>— А је ли мртав?—питаше он отварајући.</p> <p>— Како да није?{S} Нисам му дао ни з 
ног тврдо везаше, и кренуше, да га кроз отвор на поду спусте у тамницу.</p> <p>— Хвала Анђеле!  
и ме Ал’ пусти мене да пре тебе погинем Отвор’те излаз, јунаци!</p> <p>— Највише што ти могу до 
градским једна му рука пружи кроз мален отвор ноћне стражаре киту поменка.{S} Он брзо узе, и ру 
предузећу.{S} Јуначан, смео, племенит и отворен привући ће твоју пажњу још првих дана.{S} Стари 
д куда је дошла сила Вукашинова, бејаше отворена.</p> <p>Лагано, као што отров улази у крв зала 
, иди и нареди нека врата на граду буду отворена за нас.{S} Срећа нас издаје!"</p> <p>— Одјезди 
и са деспотицом низа степенице, које се отворене увијаху око спољне стране високе куле, као и н 
мени сто, до кога стајаше, а усне, мало отворене, размакоше се, готове да одаду и смех и плач и 
биле у вези.</p> <p>Старац уђе у предњи отворени део, који је оним двема преградама служио и за 
 земаља стајаху једни према другима као отворени непријатељски логори.{S} Доглавници цара Уроша 
ше сад препорођен.{S} Гледаше друкчије, отвореније и веселије, а говораше отворено, незамишљено 
/p> <pb n="80" /> <p>— Гојко, ми морамо отвореније говорити, — рече Љубоје. — Ти си постао зато 
хватити.</p> <p>У том се Рајко указа на отвореним вратима.</p> <p>— Ступи, Рајко! — позва га Го 
" /> његово.{S} А на нас он никада неће отворено и витешки напасти.</p> <p>— И сам тако мислим, 
чије, отвореније и веселије, а говораше отворено, незамишљено.</p> <p>Кад се мало после куцну п 
љеша би поред деспотице, кликну мушки и отворено:</p> <p>— С Богом! — па ободе коња.</p> <p>Гој 
 коњаника, са којима је ступио у бој на отвореном пољу противу много надмоћније турске војске.< 
ешину, деспотица затече свога војна при отвореном прозору, са кога се лепо видео један део звез 
ем, моћним господаром ужичким, ја сам у отвореном непријатељству.{S} Само је још неколико дана  
 с друге стране реке.</p> <p>Гојка њена отвореност још више зачуди, а кад му она рече, да није  
ајку, који му се не допадаше ни мало са отворености своје, није марио ни за Гојка, сазнавши да  
обичном ученику.{S} А овај је природном отвореношћу и искреношћу својом веровао, много веровао  
ете молитве.</p> <p>Мало после пустињак отвори очи:</p> <p>— Благословено име српско !...{S} Пр 
дихаше и склопи очи.{S} После их полако отвори и са напрезањем скиде прстен са десне руке.{S} П 
> <p>После дужег времена Властоје тешко отвори очи, у лицу поплаве, нешто неразумљиво стаде шап 
p> <p>А кад је дошла у Видосавину собу, отворила је срце своје, да пусти тугу са њега, нека оте 
 — сети се деспотица — је си ли тамницу отворила?</p> <p>— Хвала Богу и не бејаше никога за там 
овече са свим смркне, сићи ћеш Гојку, и отворићеш му слободан излаз.{S} Казаћеш, да чиниш по мо 
 високога госта велика се градска врата отворише широм а звона са градске цркве зазвонише.{S} У 
редна мала градска врата с јужне стране отворише, да пропусте -— бегунца Тому Теологиту...</p>  
цу се за часак промени.</p> <p>Врата се отворише и уђе Гојко са старешином градске страже.</p>  
> <p>У тај се мах врата на њиховој соби отворише широм, а на њих ступи Гојко страшног изгледа.{ 
е ка југу.</p> <p>Врата се на један мах отворише, и на њима се указа — Тома Теологита.</p> <pb  
Господа.</p> <p>— Тебе, Бога, хвалим! — оте му се из раздрагане душе његове.</p> <milestone uni 
ски.{S} А тај споразум не само да им не отежаваху Богдан и Дејановићи, већ га и сами помагаху,  
 <p>Један поглед Љубојев, где је осећај отео узде разуму, био је довољан да пробуди сумњу Томин 
евни и преводнички рад могао продужити, отерала је и Исаију из Сера, где је служио у цркви исто 
еке старе рушевине пастири су наслонили отесана дебла и утврдили главне делове скромнога обитал 
срце своје, да пусти тугу са њега, нека отече.{S} Испричала је све Видосави, и ова се не могаше 
иди.{S} Тебе нема ко чути више.{S} Боље отиди у Драму, и кажи да си ти учинио последњу услугу д 
радила лагано, мисли су јој се све више отимале и одлазиле преко неких непроходних урвина, куда 
тили час поласка.{S} Хртови су цичали и отимали се, а ловачки су се рогови пробе ради разлегали 
н Благоје дави некога, који се са земље отимао.{S} Брзо прискочи, ал’ старац бејаше већ савлада 
 једна по једна црта и сличица све јаче отимље од заборава, све видније искаче на површину, док 
оплавити брда и долине, реке и дубраве, отићи ће далеко у хришћански свет, али њој нема вечнога 
че Тома једном разборитом копљанику.{S} Отићи ћеш на свом коњу до нашег ловачког стана код млин 
ад је и Гојко морао на неодређено време отићи.</p> <p>Мара је истински тужила са Аном и Љубом з 
а.</p> <p>Бегунац ће у мрклој ноћи лако отићи с коњем у провалију, наићи на високе обале без мо 
аскравила, <pb n="143" /> па туга са ње отиче, а ја се журим да ти нејасним речима кажем што ср 
појмио његове речи.{S} Њега је нестало, отишао је тајанствено ко што је и дошао, мож’да да траж 
мена боловах.</p> <p>Туђина је нестало, отишао је, без сумње љутит, што му се жеља ни у колико  
ојвода Гојко отишао на крваву војну?{S} Отишао је у поверењу светле ћесарице наше, а кад се вра 
, познало, да је старешина страже збиља отишао, Љубоје рече Гојку:</p> <p>— Војводо!{S} Док си  
није знао казати шта је у истини, те је отишао и он незнано куда под тешком мож’да слутњом, да  
<head>XI.</head> <p>Оставши сам, чим је отишао Тома Теологита, Љубоје се повуче и размишљаше о  
p>— Видиш, — продужи Угљеша. — Лазар је отишао под закриље угарско, признао је врховну власт њи 
 места послушао њену наредбу и из Драме отишао не опростивши се добро ни с Маром, која је за ње 
вам веран слуга, војвода Гојко, кад сам отишао да га у име ваше сменим са дужности његове.{S} Н 
е жалости у двору Анином, а мало за тим отишао је и Исаија, обећавши да ће чешће походити деспо 
ашин је одмах после споразума с Угљешом отишао у Прилип а одатле у Скопље, једно, да је ближе о 
укчије хтела.</p> <p>Млади је витез био отишао, кад је мој добри поочим пао у постељу, са које  
 Ваљ’да зато што је млади војвода Гојко отишао на крваву војну?{S} Отишао је у поверењу светле  
е заносила.</p> <p>А сад, кад је деспот отишао с војском, око ње је мирно и тихо, па се и она н 
у Богдана.{S} А он је, мож’да давно већ отишао Богу на истину!{S} Шта ће и мени живот!{S} Цитро 
а путника, поклоника гробу Спаситељеву, отишла у Воден, где сам се опорављала, негована добрим  
о̑ од жалости, а она је остала и некуда отишла.</p> <p>— Мож’да.{S} Бог би дао да је бар она жи 
унаца била недалеко одлетела, мож’да је отишла у бризи да набави хране својој деци.{S} Док се о 
реци му: „Велможа Тома и војвода Љубоје отишли су у Драму, куда их је узвишена ћесарица ненадно 
гртач под грлом, и руком зграби, трже и откиде ниску крупног бисера, који јој је био под вратом 
 чадора привезани дремали, поплашени се откидоше и са изврнутим седлима и спуштеним уздама јурн 
еку, која се с времена на време пажљиво отклањаше.</p> <p>Једноме се учини одјек вихорова јаука 
се бољим данима у својој будућности.{S} Отклонила се сумња, која је његову душу често морила, а 
навело да се придружи са својом војском отпаднику од цара византиског Јовану Кантакузену, али < 
о неки мисле.{S} Па хајде да и вама што отпевам!</p> <p>Певач опроба цитру, па после стаде удар 
ице и драга нам мајко миле љубе наше! — отпоздрави је Угљеша узевши хлеб и со.</p> <p>За тим се 
у поменка.{S} Он брзо узе, и руком мило отпоздрави она два сјајна црна ока Марина, која га благ 
 имао је слободније руке за спремање на отпор Турцима.{S} Али баш у часовима, кад се одушевљава 
сли о јачини српској, која ће моћи дати отпора свакој најезди на ове крајеве, ја сам узео управ 
се окупе око краља, и новом снагом дају отпора.</p> <p>Ал’ турска војска боље знађаше место, на 
сите жеље удари клин у јединство српске отпорне моћи са ових страна, није ли пред снажном одлук 
.{S} Таман сам мислио, да је већ толико отпорне снаге прикупљено, да нас никакви догађаји не мо 
p> <p>Али тај живот прекрати бура, која отпоче јаким ветром, а за њим склопи силна киша.</p> <p 
бар не тако брзо.{S} Али сад је оно већ отпочело.{S} Уклоњен је с највиднијег места у источној  
ратио с Јеленом у Сер, овде је већ било отпочето купљење војске, која се и даље преко целог лет 
бејаше отворена.</p> <p>Лагано, као што отров улази у крв залазећи све дубље у тело ношен крвни 
авидљив слави његовој, сада га на гозби отрова Лала-Шахин!{S} Правоверни!{S} Наша ће сила расти 
.</p> <p>Гојко скочи, а Властојев слуга отрча.</p> <p>На мах се искупише сви.{S} Ту бејаше Ана, 
 <p>После неког времена Исаија се врати отуд, па се јави Ани.</p> <p>У разговору са њом Исаија  
 показиваше старац — а зликовац је хтео отуд иза леђа напасти.{S} Је л’ тако било, несрећо грчк 
S} Деспот је рачунао на грчку помоћ.{S} Отуда је и био толико заузет да се што пре сврши измире 
оја више уживања.{S} Мож’да то долази и отуда што много ценим наше јунаке, чија сам витешка дел 
>— Дакле дошао? — чујаше се нечији глас отуда. — Е, добро нам дошао такав соко!</p> <p>— То је  
 јурио право у пропаст...{S} Она скочи, отури ђерђев, прекрсти се, погледа около себе па приђе  
корак назад, па крочи напред, пови се и отури камен далеко напред, па задовољно додаде:</p> <p> 
 да тамо слуша он, како се они, који га отурише, славе и величају, како односе мегдане на бојно 
Деспоте! понови жена.</p> <p>Он је опет оћутао на њен поздрав.{S} Није је опазио.{S} Али је, пр 
а био страсан ловац, а од неког је доба охладнео.{S} У лов је сада изишао више од невоље, да се 
душу и мисли па проценити, да ли је био охол из уверења о великој вредности својој или је охоло 
ше пуним изразом сујетне охолости, и он охоло изиђе из ходника на терасу, од које су се спуштал 
м, очи му севнуше пуним изразом сујетне охолости, и он охоло изиђе из ходника на терасу, од кој 
ерења о великој вредности својој или је охолошћу мислио да накнади недостатак, који у томе ни њ 
!</p> <p>— Живео војвода Гојко! — грмну охрабрена војска, па за Гојком утону у сечу, која се у  
од куле зачу се рог ловачки.{S} Мара се охрабри:</p> <p>— Велможо, то није лепо, да се витез ко 
би, био сам и у многим логорима, многог охрабрио а многог подсетио, чега се не би мож’да сетио  
ици Љуби, која је дошла на погреб свога оца.{S} Говорило се о тузи у дому Војихнином, о старим  
ла као син уз оца, јер Рајко није свога оца ии запамтио. <pb n="36" /></p> <p>Последња битка Мо 
не деспотовине српске.{S} Мишљење свога оца делио је врло радо и његов Гојко, па је у мислима и 
ихо суђење а у витешком карактеру свога оца одлучност и постојанство.{S} Била је у шеснаестом л 
ао сам од неких бродара о њима.{S} - За оца њеног рекоше да је пресвиско̑ од жалости, а она је  
емена. — Буди храбра.{S} Ти си изгубила оца а ја првог помагача свог.{S} Деспотовини је тај губ 
бом.{S} Ићи ће на гроб свога преминулог оца.{S} Поћи ћете још сутра у први освитак зоре.{S} За  
е време!</p> <p>И Гојко клече до болног оца, па саже главу.</p> <p>Властоје задрхта, по лицу му 
S} Ту сам и одрасла у нези свога доброг оца, јер мајке, тужна, ни запамтила нисам.{S} Галипоље  
мајлију са гроба Спаситељева, што си од оца Исаије добила.{S} То ће му казати, да је велика нев 
е.{S} Приљубио се уз Момчила као син уз оца, јер Рајко није свога оца ии запамтио. <pb n="36" / 
м нећаком Маром, — која је, изгубивши и оца и мајку у једној опсади Мосинопоља, места на путу и 
к да се дигне.{S} Он устаде, па седе до оца на постељу.{S} Отац узе његову леву руку у своје об 
неког времена врати:</p> <p>— Дозваћемо оца Исаију, — рече Видосава. — Он ће нам помоћи.{S} Ста 
о што је мислио, да је бољка доброга му оца без пребола.{S} И тога се дана почео надати.</p> <p 
бунтовник, који спрема Крстопољ, да се +оцепи од драмске области, па да га преда гусарима.</p>  
нског благослова!{S} Господа се са свим оцепише од цара свога.{S} Шта је са њим?{S} Он нема сна 
х ћу наредити, нека дође овамо.{S} Нека оцу буде само син, а мени ће за тим одговарати као прес 
у Драму али не ка ћесарици већ ка своме оцу, који је на самрти.</p> <p>Гојко се пожурио и одмах 
жају.</p> <p>— А сме ли његов син изићи оцу на очи?</p> <p>Па онда исприча све.</p> <p>Исаија с 
ир своме добром пријатељу а моме другом оцу, властелину Срдану.</p> <p>Добри поочим мој био је  
ко су год речи Гојкове о његовом старом оцу ожалостиле Мару, толико су је исто и умириле речи,  
p> <p>— Хвала Богу, ја сину вратих, што оцу бејах дужан! — прошапта старац, па се несвесно зане 
 законима ти би сагрешила, ако ускратиш оцу на самрти да загрли сина јединца.{S} Чини, госпођо, 
> <p>— Бог ти био у помоћи!</p> <p>— Не очајавај, надај се.{S} С Богом!</p> <p>И Рајка нестаде. 
р, далеко је од добра.</p> <p>— Ипак не очајавај! —- храбраше га она.</p> <p>Те га се њене речи 
их узвика, страха, изненађења, забуне и очајања, јунаштва и прегоревања, у часу извесне смрти — 
 да ме мину сви боли, свака туга, свако очајање.</p> <p>Па јој је онда говорио дуго и живо, гов 
> <p>Они иђаху на коњима лагано, више у очајању него у опрезности.{S} Пређоше мост, па се упути 
, јуначном и здравом телу не доликоваше очајна збиља, што му на лицу стална изгледаше, као што  
иликама не би могла разумети.{S} Ана је очајнички и несвесно грчила руку, за коју је бејаше нап 
а, што се спуштају право у двориште, па очајно цикну, што га грло доноси:</p> <p>— Правоверни!{ 
евојка, синко?</p> <p>— Кнегињица Мара, оче!</p> <p>Старац се задовољно осмехну, па поче прекид 
задрхта:</p> <pb n="76" /> <p>— Не, не, оче, пустићу га, учинићу, што Бог заповеда.{S} Одмах ћу 
ти заузели Галипоље.</p> <p>— Реци нам, оче, што.{S} Ми не знамо, — неколицина се њих обратише  
у ти шта је у њему!</p> <p>— Твој брат, оче'? — запита Рајко.</p> <p>— Да.</p> <p>— То нисам зн 
 нека у томе буде и утехе.</p> <p>— Ах, оче мој!</p> <p>— Глас је кратак и непотпун, али у толи 
} И тога се дана почео надати.</p> <p>— Оче, — реко је Властоју — сад, кад се враћаш ка животу, 
ми је дао срећу, да те обрадујем, добри оче!{S} Позвах те преко гласника из Сера, да одмах дође 
етети.{S} С богом!{S} Благослови, свети оче!</p> <p>Они устадоше да га испрате, али он, здравећ 
, он узбуђено запита:</p> <p>— А, велиш оче, твој се брат зваше Матија?</p> <pb n="61" /> <p>—  
стадох без игде ичега.</p> <p>Кад сам с очева гроба, на коме сам онесвешћена лежала, устала, пр 
ник, јер је тек у пола обучен и ако је, очевидно, толико приправан, да би могао с места продужи 
лачне, теше деспотицу, Угљеша се удали, очевидно и сам потресен губитком најпоузданијег крила н 
.{S} А кад Тома продужи говор, којим је очевидно уверавао вођу о нечему важном, вођа махну руко 
/> <p>Гојко клечећи држаше десном руком очеву главу а левом покри лице и очи своје, да њоме зау 
велико зашло у јесен.{S} Деспотица Љуба очекивала је Угљешу, да је врати у Сер.</p> <pb n="42"  
богатом манастирском млину добра вечера очекивала је изгладнеле ловце, а и сам монах Исаија пот 
ега јоште нема.{S} Тако га је више пута очекивала.{S} И зора је по кадшто затече, њега нема, ал 
гљеша ступи у собу, где га је деспотица очекивала.</p> <p>Он је био јако потресен и изненађен д 
а ров и прелетевши бездан, у коме га је очекивала готова смрт, пожњео је успех, праћен громогла 
</p> <p>Мара се ипак преварила у својим очекивањима и датој речи Гојку.{S} Она себе до сада не  
 соби, која је била слабо осветљена.{S} Очекивао је Гојка.</p> <p>Борба је у души његовој била  
да притегнута усна.</p> <p>Угљеша га је очекивао, па га је одмах, још пре но што га је Тома мог 
г погледао уз пут што води Драми, па је очекивао гласове ако ни од кога другог а оно од вернога 
ремена знатно клонула, а војна, о којој очекиваху гласове свакога часа, држаше слабе живце стар 
ан у красној природи лепог летњег дана, очекиваше своју нову, још му непознату, познаницу, која 
тово сва прикупљена, а од важнијих вођа очекиваше се само још Љубоје.{S} Он стиже баш онда, кад 
нских нико будан не бејаше.{S} Само она очекиваше свога господара.{S} А њега јоште нема.{S} Так 
знађаше шта је са њим.{S} Јелену пак не очекиваше никада.</p> <p>Његове се мисли заустављаху на 
> <p>Устаде, забрави врата и у несаници очекиваше зору.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" 
се и не сећаше да је Мара по жељи њеној очекиваше.</p> <p>— Деспотица је дубоко зашла, — рече М 
ма после вечерашњег већа.{S} Узнемирено очекиваше гласника о погибији Рајковој.{S} А кад виде,  
 сад?</p> <p>— Одавде до места, где нас очекују коњи са момцима, нема много.{S} Ја сам наредио  
Рајко се извештио ратничким пословима и очеличио срце своје.{S} Приљубио се уз Момчила као син  
е рогом ловачким, деспотица Љуба оживе, очи јој светлије погледаше а груди се бурно надимаху.{S 
 обично на таке и сличне речи зарумени, очи јој погледају веселије, а мисли иду далеко, сликају 
S} Пружи га гласнику, хтеде нешто рећи, очи му још једном живље севнуше па се склопише, и — уга 
 Али чим заклопи велика врата за собом, очи му севнуше пуним изразом сујетне охолости, и он охо 
ти пред собом.{S} А кад погледа поново, очи му бејаху влажне.{S} Он диже руку и обриса — сузе.< 
дном погледа, заустави поглед на Гојку, очи му још једном синуше — и издахну.</p> <p>Гојко заје 
</p> <p>Исаија је пољуби у чело и косу, очи му заблисташе сузом, а он, држећи је на прсима, диж 
Далеко, далеко је он, кога волим и кога очи сада узалуд траже!</p> <p>— Завидим мору, које запљ 
ваше некога.{S} Лагано устаде и протрља очи, на које се већ почео сан навлачити.{S} Изиђе у дво 
за се прошапта:</p> <p>— Овај туђин има очи за лепоту ове девојке!</p> </div> <div type="chapte 
оже! — прошапта Гојко, намаче калпак на очи, прикупи дизгине Лабуду, па га ободе.{S} Лабуд силн 
себи, остављени смо да гледамо, како на очи наше расте нова сила, нова снага дивљих Азијата, Ту 
p> <p>— А сме ли његов син изићи оцу на очи?</p> <p>Па онда исприча све.</p> <p>Исаија се приви 
ом певаш и шарне снове сниваш, за плаве очи подај све!</p> <p>„Јер црне очи, морска дубина, каз 
он и пружи Гојку го нож.</p> <p>Гојкове очи севнуше поново већ изгубљеним сјајем.{S} Стеже десн 
д.</p> <p>Добри је поочим склопно своје очи, а ја сам сама стајала крај његовог одра и тужила.{ 
 не затече, <pb n="147" /> обриса сузне очи, и труђаше се, да буде веселија...{S} Како је краса 
157" /> <p>„Па опет, опет — пољуби црне очи и крвав тражи бој, ако хоћеш да будеш витез прави и 
а плаве очи подај све!</p> <p>„Јер црне очи, морска дубина, казују страст ал’ и неверу.</p> <p> 
дарати и певати:</p> <p>„Ил’ волиш црне очи, ил’ су ти плаве милије?</p> <p>„Ако си јунак од ме 
јни заменио другим мислима.</p> <p>— Те очи? — рече у себи, кад уђе сам У собу.</p> <pb n="137" 
<p>— Све јесте и опет — није.{S} Ал’ те очи!</p> <p>Ходаше собом горе и доле.</p> <p>На један п 
о засебна област.{S} Стари је Војихна и очи склопио, не хотећи никад изрично признати зависност 
 руком очеву главу а левом покри лице и очи своје, да њоме заустави сузе, које срце не штеђаше. 
ни имађаху права!</p> <p>Старац заклопи очи, као да би хтео оживелу слику вечито задржати пред  
непомично, махну левом руком и — склопи очи.</p> <p>— Брате! — писну Рајко и загрли Љубоја.</p> 
та.{S} Он ћуташе, тешко дихаше и склопи очи.{S} После их полако отвори и са напрезањем скиде пр 
/p> <p>За тим се притаја и мирно склопи очи.{S} Исаија му спусти главу на узглавље и прекрсти г 
итве.</p> <p>Мало после пустињак отвори очи:</p> <p>— Благословено име српско !...{S} Просте пр 
сле дужег времена Властоје тешко отвори очи, у лицу поплаве, нешто неразумљиво стаде шапутати и 
 плавим очима, а сутра може гавран пити очи моје!{S} Опрости, али — ти ми више нећеш требати!{S 
дне редове веселе војске.</p> <p>Угљеши очи севнуше још јачом светлошћу, а румен му поли образе 
а ону исту врбу и остави нека му гавран очи испије.</p> <p>— Баш ће му тако и бити.{S} Ал’ њега 
 онога — чега није могао.{S} Он је имао очи за лепоту и воље за уживањем.{S} То је тражио и већ 
S} Ту <pb n="114" /> је на брзо склопио очи, а ја, тужно сироче од непуних дванаест година, ост 
 вече.</p> <p>Старац је ућутао, склопно очи, и лагано испустио руку Гојкову.</p> <p>После дужег 
рада недалеко од обала Белог Мора.{S} У очи самог боја дошао је у стан Момчилов Тома.{S} Дуго с 
до моје?</p> <p>Мара је погледа право у очи, хтеде јој нешто више рећи, али само додаде:</p> <p 
годно такоше.</p> <p>Погледа је право у очи, и рече:</p> <p>— Љубо, тебе се више тичу.{S} Буди  
рече значајно Угљеша, гледајући право у очи Вукашину.</p> <p>— Доста је! — одлучно додаде Вукаш 
љубав и ратна судбина?</p> <p>„Плаве су очи бескрајно небо Божје милости, благе и тихе ал’ стал 
 цитри.{S} Жице тужно писнуше, а певачу очи засузише.</p> <p>— Тако!{S} С Богом!</p> <p>Пољуби  
ажаше већ поред њих, гледајући их испод очију.{S} А кад би са свим близо, Јелена га јасно али п 
има једно срце, коме би на сјају једних очију и топлини душе једне било свуда добро и у вечитом 
pb n="13" /> лика, црних мало потуљених очију, које као да сакриваху лукавство, што одаваху црт 
ху речитије топле сузе, што се из њених очију пролише на руку Гојкову...</p> <p>— Синко, нека т 
и поношљивим на лику и у погледу, црних очију и расплетене косе, која јој је падала низ леђа —  
д саме себе сакрије — сузе својих лепих очију.</p> <p>За тренутак настаде тишина.{S} А за тим,  
рстопољским, а ноћу, опет тамо окренут, очима мотри звезду једну, необично сјајну, на небу.</p> 
{S} Орфанског Залива с друге стране.{S} Очима је тражио на северозападу деспотовину Костадина и 
у се груди од силног узбуђења надму.{S} Очима је стрељао, у лицу је био црвено-црн, а левом је  
брже а груди јој се бурно шираху.{S} За очима јој чисто одоше и дах и осећаји, а душа њена шапу 
еним наше јунаке, чија сам витешка дела очима својим гледала. <pb n="30" /></p> <p>— Онда ће де 
И тада се старац загреје.{S} Гледа пред очима прошлост, најлепше тренутке, које је доживео, и б 
да се неке тужне успомене у души и пред очима његовим гомилаху.</p> <p>Ловци се наслонише на ру 
И сада је утонуо у то гледање, занео се очима питајући звезде тако, да није чуо, кад се женска  
разлога преплашила.</p> <p>Рајко севаше очима:</p> <p>— Каква срећа те овде оставих свој ловачк 
стрелина лета, диже главу, начуљи уши и очима чисто тражаше правац, куда му ваља полетети кад г 
— Деспот је јунак!{S} То сам и слушао и очима гледао, — па продужи причати из своје прошлости.< 
држећи је на прсима, диже своју главу и очима гледаше горе, као да тражаше небо и на њему Госпо 
 крунише речи своје, приђе ка прозору и очима тражаше звезду своју.{S} Она не опази, како га се 
} Или зар твоје господство — стрељајући очима Тому — мисли, да су сви људи покварени, као што с 
S} Синоћ си још певала о црним и плавим очима, а сутра може гавран пити очи моје!{S} Опрости, а 
{S} Ти то мож’да не видиш, ал’ је мојим очима јасно, како се сјај једне у другу прелива.{S} То  
 није чуо, гледао је звезду, све живљим очима, све немирнијом душом, па јој није ни одговорио.< 
>Јелена се трже, погледа својим крупним очима Рајка, пребледе, руком се прихвати за камени сто, 
ијих часова из брачног јој живота.{S} У очима јој заблисташе сузе и једна се скотрља па јој овл 
и он!</p> <p>Јунацима заблисташе сузе у очима.{S} Узеше мач и пољубише.</p> <p>— Његово је знам 
а у чело — старој ћесарици заблисташе у очима сузе, које се као крупан бисер скотрљаше низ обра 
 византиског.{S} Кантакузен је бледео у очима његовим.{S} Залуд се Тома трудио, да задржи Момчи 
истак диже руку да такне Мару.</p> <p>У очима му је сијао огањ јужњачке природе, у њему је кипе 
резнога Рајка.{S} Он оштро премери Тому очима, па за се прошапта:</p> <p>— Овај туђин има очи з 
погледа у Гојка па у Рајка, питајући их очима и изразом свога лица.</p> <p>— Бог ми је дао срећ 
дали.</p> <p>Мара приђе прозору.</p> <p>Очима брзо прелете нижи део Меникејских Гора и даље рав 
ге, да може једнога дана дати благослов очински своме јединцу.{S} До сад не дочеках таког дана, 
им идем.{S} Па да не би мој одговор чуо ош један, који је у куту те собице био, он му се окрете 
паде мртва.</p> <p>Бегунац се поведе, а оштри палош наиђе на врат и главу његову, и не заустави 
упутити, и он луташе и даље по логору с оштрим копљем и ножем у руци и штитом о левом рамену.</ 
ће <pb n="10" /> схватити.{S} Ја у миру оштрим мач за ратне дане.{S} Кад судба мени намењује да 
и сада добро помоћи.</p> <p>Млади певач оштрим мачем пресече жице на цитри.{S} Жице тужно писну 
гони нас да у име њено главе дигнемо! — оштро говораше Вукашин.</p> <p>— Она нас сада гони, да  
ога.</p> <p>— Ко си ти? шта ћеш овде? — оштро питаше Рајко овога.</p> <p>Он само стењаше.</p> < 
е удали.{S} Обојица ћутаху.{S} Гојко је оштро гледао Љубоја, коме не бејаше лако.</p> <p>Кад се 
 право Гојку.{S} А кад дође ближе пусти оштро копље, и оно се пребацивши Гојка, који на мах кле 
ечи допреше и до опрезнога Рајка.{S} Он оштро премери Тому очима, па за се прошапта:</p> <p>— О 
</p> <pb n="97" /> <p>— Поуздаћемо се у оштро гвожђе наших мачева и копаља, — поузданим гласом  
ањена посече на обали узевши му остатак оштрога мача.{S} Али се жртва не јављаше више.{S} А кал 
да и најбоље ! — додаде деспотица Љуба, па продужи: — Добра мајко!{S} Није једна суза канула у  
хов га долазак изненади али и обрадова, па и не запази како се Љубоје чисто устезаше да се са њ 
арац се саже, добро разгледа убијенога, па онда устаде:</p> <pb n="130" /> <p>— Више ми нећеш у 
воранин брзо пробуди једног свог друга, па га, казавши му у чему је ствар, поведе са собом у вр 
о муж, и као јунак и као човек од срда, па кад је хтео да крунише речи своје, приђе ка прозору  
рахује за се ни после смрти свога мужа, па се могла више повући у се и са својом нећаком Маром, 
као провали или развуче, не знам ни ја, па ме испусти.{S} Нисам дуго летео озго, па бућнем у не 
идосава.</p> <p>— Добро! — рече Исаија, па се упути одељењу, где је Властоје боловао.</p> <pb n 
рк.{S} Плашљивица се препаде од Турака, па им поста верна слуга а издајица и свог рода и свога  
едати, он заусти да гласно упита Гојка, па се трже и лагано додаде:</p> <p>— А она женска?</p>  
 ка вођи, који већ бејаше усео зеленка, па му нешто брзо говораше.</p> <p>Вођа се све више чуђа 
 зна то сва краљева и деспотова војска, па зато баш и хоће да се пред вама покаже овај са катун 
ојвода Гојко! — грмну охрабрена војска, па за Гојком утону у сечу, која се у средини бојног пољ 
ала је иде ли још каква помоћна војска, па кад би далеко у магли или у облаку од прашине разабр 
мера.{S} Видосава није више наваљивала, па ни онда, кад се у Драму вратио са свога дугог пута Т 
у војску, која се тамо летос сакупљала, па ће <pb n="135" /> онда у име Божје прећи границу неп 
но оздо, које киша није много овлажила, па устаде и упути се на поље, одакле је по ново чуо гла 
ад још дете бејаше, у планини задојила, па му, овако малом, дала снаге за четири друга.{S} Он т 
досава разуме са ужасом, куда Ана циља, па јој упаде у реч:</p> <p>— Не, ћесарице милостива!{S} 
 кад памти за се вечито је по катунима, па се свико̑ на самоћу по неколико недеља.{S} Он уме чи 
ста, до којих ће трагати за злочинцима, па, ако их не нађу, да не иду даље, већ да се врате у г 
 Рајка.{S} Он оштро премери Тому очима, па за се прошапта:</p> <p>— Овај туђин има очи за лепот 
рица се изненади, кад јој се јави Тома, па преплашена скочи.{S} Али је он умири.{S} За тим су л 
 <p>— Дакле ипак добро! — помисли Тома, па се маши да одбрави врата.</p> <p>— А је ли мртав?—пи 
p> <p>— И дочекали сте, — рече му Тома, па му онда испоручи: како га је ћесарица поздравила да  
ава.</p> <p>— Ходите, децо, — рече Ана, па им стави руку на главу, кад они клекоше. — Боже, ти  
 је војска имала да се одмори три дана, па да се сва крене пут Дренопоља.</p> <p>Била је већ по 
, четири месеца хладнијих зимских дана, па је дошло пролеће 1371 године.{S} У Драми је за то до 
/p> <p>— Војвода Рајко! — цикну Јелена, па се затресе.</p> <p>Рајко је ухвати за руку и придржа 
ше њих вије нека грдно велика орлушина, па је показа јунацима.</p> <p>Тома узе лук и тетиву и,  
Добро, — осмехну се старац.{S} Ево сна, па га тумачи.{S} Љушкао сам се на облаку дуго, дуго, до 
м јуначке деснице, Гојко скочи на коња, па се са пратиоцем изгуби погледу Рајковом међу градски 
ђоше у двориште, а путник уведе и коња, па га привеза за један колац.</p> <p>Кад приђоше ватри, 
и лакшег узјахивања и сјахивања с коња, па одви пергаменат.</p> <p>Копљаници и народ слегоше се 
лошем, а старац га копљем скиде с коња, па и сам, прободен са стране, паде на земљу.</p> <p>— Х 
Гласник поможе рањенику да сиђе с коња, па га придржаваше и спусти на траву испод жалосне врбе. 
поздрави дошљак старца, и скочи с коња, па га поведе ка уласку у колибу.</p> <p>— Бог ти добро  
 Драми, која је добила новог господара, па је страховао и за своју љубав.{S} Често је са високо 
 месечина.</p> <p>Рајко изиђе из двора, па место своме стану он скрете поред двора и на мала вр 
ки одужити!</p> <p>Они изиђоше из врта, па се старац упути одељењу Томе Теологите, а онај други 
p> <p>Они устадоше, да им начине места, па онда и сами седоше.</p> <p>— Ево, отац Исаија ће нам 
преплашени, прескочише јарак крај пута, па ишчезоше у шуми.{S} Гојко, збуњен неочекиваним сусре 
ласно седи ратник, старац са Радовишта, па са осталима наже за Гојком.</p> <p>Гојко западе у на 
и у срећан свршетак свих тих предузећа, па су вртели главом, кад се војска победоносно враћала. 
</p> <p>— Погребите га још пре сванућа, па о томе догађају ни речи!{S} Не треба узнемиривати св 
p> <p>Гојко поведе Јелену до степеница, па је онда пусти.{S} Она се поче пети, а Гојко иђаше за 
ме!</p> <p>И Гојко клече до болног оца, па саже главу.</p> <p>Властоје задрхта, по лицу му се р 
л’ старац бејаше већ савладао нападача, па му својим каницама везиваше руке и ноге.</p> <p>— Шт 
ким прекором ожалошћен писну стегоноша, па ободе коња и западе у најљућу сечу.</p> <p>- За њим! 
а, према којој је био неусиљено пажљив, па ипак и ту са посебним својим разлогом.</p> <p>Кад се 
 подбацивање.{S} Измаче се корак назад, па крочи напред, пови се и отури камен далеко напред, п 
моја мисао.{S} Изведи је тачно још сад, па ми више неће требати твојих услуга.{S} Ти ћеш се одм 
д, пови се и отури камен далеко напред, па задовољно додаде:</p> <p>— Не рекох ли?{S} Нит’ ме к 
сле неког времена Исаија се врати отуд, па се јави Ани.</p> <p>У разговору са њом Исаија помену 
 у шали.</p> <p>— Тако је, тако !{S} Е, па живео добри старац Исаија, кад нам је овако добро ви 
 Отац узе његову леву руку у своје обе, па, гладећи је, упита га:</p> <p>— А девојка, синко?</p 
и логор са горње северне стране његове, па се једно примаче североисточном а друго северозападн 
<p>Ратници се устремише једни на друге, па што у ноћној тмини даде коме Бог.</p> <p>У највећем  
му даде знак да се дигне.{S} Он устаде, па седе до оца на постељу.{S} Отац узе његову леву руку 
ам — рече после поздрава — да сте овде, па дођох да се опростим.{S} Сунце већ косо бије са запа 
 ме, и умири се.</p> <p>Видосава изиђе, па се после неког времена врати:</p> <p>— Дозваћемо оца 
и образ и паде на руку.{S} Она се трже, па брзо, да је ко не затече, <pb n="147" /> обриса сузн 
рају њеним жељама.</p> <p>И сазнала је, па је казала доброј старој Видосави, а Гојко је тајну с 
алац је он.{S} Није ни чудо — туђин је, па га и не боли срце за овим народом, — рече Исаија.</p 
није зазорно, пођи са мном до оне јеле, па ме причекај на клупи, ја ћу се пожурити.</p> <p>Гојк 
 жеравом.</p> <p>Соколари драже соколе, па се онда са њима свађају, а на крају целог похода два 
емаху, да продуже пут за Ипсалу и даље, па се могло опазити да се журе.</p> <p>Тома стиже баш к 
а да ће и устати са болесничке постеље, па га искрено жаљаше.</p> <p>— Звао ме је, кад је чуо д 
 клецнувши.{S} Тако постоја неко време, па се лагано стаде провлачити кроз вреже од бршљана и к 
 клада, које су биле у преклад сложене, па уђе у покривену, праву, колибу.</p> <p>Ветар је већ  
> <p>Прође дугачком стазом до половине, па седе на камену клупу с леве стране.</p> <pb n="121"  
 <p>Све је пролазно, све бледи и угине, па и некадашње одушевљење за великога цара.{S} С тога,  
ти турског царства, Тома успори бежање, па се чешће и одмараше.</p> <pb n="150" /> <p>На путу и 
 из којих је била читава магла од паре, па се почеше одвајати у омање ловачке групе по уговорен 
 повери ми се, — рече Тома, смешећи се, па ободе коња.</p> <p>Љубоје се пожури, да не изостане  
чи неког коњаника, који уђе у двориште, па га неопажено посматраше, а кад он бејаше близо, она  
цама, што се спуштају право у двориште, па очајно цикну, што га грло доноси:</p> <p>— Правоверн 
У Серу држи Угљеша мало породично веће, па коме су само он и брат му краљ Вукашин</p> <p>Озбиљн 
S} Издаде га мушко држање, освоји срце, па се над мртвим Војихном заплака као дете.{S} Данас је 
ини, одаслао је своје ловачке помагаче, па је сам остао код студенца.</p> <p>Ту га, на положено 
радозналост.</p> <p>Ана једва вероваше, па се и сама поче досећати.</p> <p>— Сазнао сам све то  
ем, које се више никако и не прекидаше, па ни онда, кад се Љубоје заустави на празном пољу, где 
вораше.</p> <p>Вођа се све више чуђаше, па сумњиво махну главом.{S} А кад Тома продужи говор, к 
а угрожаваху, док ме за врбу привезаше, па одоше у шуму не рекавши ни речи.{S} И да ме грло не  
м све, — одговори Гојко.</p> <p>Седоше, па у многобројним питањима и одговорима настаде узајамн 
е зликовац! — рече старац и извади нож, па корачи напред.</p> <p>— Ха, нећеш умаћи! — јетко вик 
ном и Љубом, а свет их весело поздрави, па, пијући и певајући, опет обнови коло.</p> <p>Ана зат 
ема вечнога живота.{S} Проћи ће векови, па ће се згажени крст дићи, а потомци изгинулих Срба на 
и Исаију у руку, а монах га благослови, па додаде:</p> <p>— Ама с таким јунаком хоћу да се и у  
рави га грчки.</p> <p>Онај се изненади, па и са̑м одговори грчки.{S} Тома брзо притера свога ко 
н је и одвео наше у стан непријатељски, па га је после нестало.{S} А Хаџи-Ил-бег, који је са њи 
б и со.</p> <p>За тим се са њом загрли, па се пољубише у лице, а кад је Угљеша са искреним пошт 
!</p> <p>По том се старац мало замисли, па као за себе рече:</p> <p>— Деспот је јунак!{S} То са 
Љубоје ћуташе, а Тома се нешто замисли, па онда прекиде ћутање:</p> <p>— Војвода је Гојко и ина 
пољског погледао уз пут што води Драми, па је очекивао гласове ако ни од кога другог а оно од в 
лону на коња.</p> <p>Рајко га прихвати, па га скидоше, и спустише на земљу.</p> <p>Љубоју се ли 
ист.{S} Тома га руком у ваздуху ухвати, па силом савлађујући се, рече:</p> <p>— Овај нам лист ш 
у нико <pb n="104" /> не може победити, па су радо у њу ступали.{S} Тада је и он постао војник. 
p>— Ми ћемо се још ноћас овде одморити, па ћемо сутра поћи на Дренопоље, — вели краљ Вукашин.</ 
топољ, да се +оцепи од драмске области, па да га преда гусарима.</p> <p>— То није могућно! није 
ог кретања и неке јуначке поношљивости, па зажеле да с њом прозбори.</p> <p>Повисока и крупна ж 
вратио у Драму тога дана доцне по ноћи, па је, правећи се изненађен тим случајем, изаслао појед 
о је, с које се стране гомилају облаци, па је био безбрижан, Мрак се брзо спустио, а кад ветар  
ако, да Гојко посрну.{S} Тома прискочи, па га <pb n="69" /> полусвесног тврдо везаше, и кренуше 
 по гомили грања крај ватре да се суши, па сам седе на велику једну главњу с друге стране огња, 
, што их не победи какав обичан ратник, па радо навалише на онога, да и њима повери тајну снаге 
p>Бегунац окрену коња и прескочи поток, па се упути североистоку ка Тунџи, која се код Дренопољ 
ети, пусти бегунца, брзо измахну ножем, па га забоде више од половине с десне стране у врат Грк 
ше.{S} Стари се Властоје пољуби са њим, па сви лаганим свечаним ходом пођоше напред.</p> <pb n= 
мојој нагонише ме, да се са њима борим, па да их и <pb n="74" /> побеђујем.{S} Да се боримо!{S} 
грађа Тома и Љубоје пустише коње ходом, па наставише раније прекинут разговор.</p> <p>— А војво 
 тај се мах Исаија наже над самртником, па диже главу и рече монахињама:</p> <p>— Помолимо се Г 
p> <p>Гојко једва стиже да махне руком, па се пусти да не изостане за деспотом.</p> <p>— С Бого 
авиш богату трпезу и госте наше за њом, па одлазиш узбуђен, узнемирен, да те после, пуна бриге  
{S} Чекао те је, ћефалијо, под храстом, па онда за тобом овамо.{S} Он за тобом — ја за њим.</p> 
 сам се крепу да се састане са Угљешом, па да заједно нападну на турску престоницу Дренопоље, к 
све живљим очима, све немирнијом душом, па јој није ни одговорио.</p> <p>— Господару!{S} Деспот 
и.</p> <p>Војвода одиста бејаше гладан, па радо прихвати понуду, а старац му задовољно причаше  
 сечу.</p> <p>- За њим! — викну Богдан, па са осталима јурну на густи буљук Турака.</p> <p>— Жи 
ишта, ништа, чика Благоје.{S} Кажи сан, па ако ти не раскујем тајну без расковника <pb n="49" / 
олико је битака био, колико пута рањен, па и колико је кад блага задобио.{S} Своју главу и миши 
ута усна.</p> <p>Угљеша га је очекивао, па га је одмах, још пре но што га је Тома могао поздрав 
обрадова.</p> <p>Дуго је сам размишљао, па онда зовну деспотицу.</p> <p>— Љубо, — рече јој он — 
ти да јој, без сумње, не би било право, па рече:</p> <p>— А име твога стрица, сестро?</p> <p>—  
ог дана по што шта необично, занимљиво, па је у шареним, искићеним сликама причао своме необичн 
неколико тренутака, замисли се по ново, па опет рече:</p> <p>— Она!</p> <p>И он се јако стресе. 
 већ смо вољни признати му и старештво, па и данак плаћати, ако се друкчије не може мир искупит 
а ме испусти.{S} Нисам дуго летео озго, па бућнем у неку воду.{S} Кад тамо, а оно није то обичн 
рићи у сусрет.{S} Он је био врло весео, па се и она раздрагала.</p> <p>— Дошао сам сад к теби,  
— Буди витез, као што си и до сада био, па си ми брат а не млађи! — одговори му Угљеша.</p> <p> 
а оца делио је врло радо и његов Гојко, па је у мислима и жељама и даље <pb n="27" /> ишао.{S}  
собито у памети наиђе, напомену кратко, па опет утону у мисли.</p> <p>Небом је пловио месец, и  
 њ попе.{S} Леже по њему, послуша мало, па се прекрете на страну, одгурну се рукама и у врту се 
{S} Он је бранио прелаз из Азије овамо, па је у свако доба могао бродове задржати и прекинути с 
 је од доласка Гојковог било све мирно, па се и преплашено становништво по ново одало своме сва 
је, она, Јелена! — викну Рајко радосно, па јој брзо приђе.</p> <p>— Војвода Рајко! — цикну Јеле 
ишао с војском, око ње је мирно и тихо, па се и она нешто изменила.{S} Постала је расејана, јак 
ио предузети?</p> <p>— Поћи ћемо у Сер, па ћемо удвојити бдење нада свим, што бива.{S} Вукашина 
 дрветом разгрну покисли пепео и пухор, па оно мало огња метну на суво место.{S} За тим набаца  
а јуначки крајишник клону коњу на врат, па покуша да се скине, ал’ га снага издаде и он паде по 
ању него у опрезности.{S} Пређоше мост, па се упутише право пољем, кад један од пратилаца ободе 
о његово јунаштво и његову племенитост, па се ниси одмицао од постеље његове.{S} Ти се побрини, 
кад се у њу загледао Угљеша Мрњавчевић, па је и запросио.{S} Она му је по пристанку родитеља св 
ом, колико се могло разабрати, по небу, па се саже и подстаче огањ, који је на сред тога двориш 
крете, те једним погледом премери собу, па онда, готов са одлуком, рече:</p> <p>— Сумње нема, к 
се овамо? — упита Мара, улазећи у собу, па видевши ловачку торбу на дивану у њој, додаде: — Ово 
азио је да води своме двору своју љубу, па је, на послетку, и као врховна поглавица обилазио по 
овуче у самоћу, помоли се по ново Богу, па уздахну а преко памети јој прелетаху најлепше слике  
весео.{S} Частио се с господом у граду, па је слазио у подграђе, велику варош, што се око града 
пот је братски загрлио младога војводу, па га је онда пустио, да се са својом лепом сапутницом  
е су слабо трепериле на небесном своду, па онда спусти главу у обе шаке од руку, које бејаше по 
 калпак на очи, прикупи дизгине Лабуду, па га ободе.{S} Лабуд силно фркну, скочи па се као стре 
езде у моме јату трну, бледе и нестају, па и сама моја звезда гине, тамни.{S} А на супрот њој,  
т.{S} Тражио је толиких лета ту травку, па је не могаше наћи, а зна је описати, као да ју је не 
 био по пословима царским у Дубровнику, па сам све тек доцне сазнао.</p> <p>Тешко је било даље  
ље сам запазио ватру на овоме брежуљку, па се упутих са правога пута у страну, — одговори путни 
ећи.{S} Старац зграби нападача за руку, па му вешто изби нож.{S} Тада се дохватише у коштац, а  
а пуном готовошћу пољуби ћесарици руку, па се брзо <pb n="65" /> удали, оставивши Ану збуњену н 
рече Рајко Гојку.</p> <p>Пружи му руку, па се братски опет пољубише.</p> <p>— Ти си, без сумње, 
ара.{S} Проценио сам њих и њихову силу, па не нађох онога што царству нудисмо ми.{S} И ми устас 
око урезана.{S} Наишао сам на ову кулу, па жељан да се трајније склоним од ловаца, који могу на 
пође путем, што иде јужно ка Крстопољу, па се онда дохвати пута, што се одваја на исток и преко 
ећи се за убрусе у колу запеваше песму, па се по њој стаде кретати леса играча.</p> <p>То бејаш 
, вођа махну руком својима, да одседну, па и са̑м сиђе с коња.</p> <p>Док су се остали чудили,  
ола:</p> <p>— Авај нама! — болно писну, па покри лице рукама, клече поред Угљеше и од срца заје 
е руку и обриса — сузе.</p> <p>Уздахну, па се окрете на страну, а руком подлакти главу.</p> <p> 
че!</p> <p>Старац се задовољно осмехну, па поче прекидајући на махове, причати Гојку о својој љ 
д Балкана везује са Крстопољем на мору, па се, остављајући у лево пут за Сер, дохватило кратке  
, Богме!</p> <p>Наложише по ново ватру, па ћутаху.{S} А кад штогод особито у памети наиђе, напо 
што отпевам!</p> <p>Певач опроба цитру, па после стаде ударати и певати:</p> <p>„Ил’ волиш црне 
 Тако!{S} С Богом!</p> <p>Пољуби цитру, па је одбаци, а са мачем у десници похита ограшју, где  
.{S} Љубав ме, чиста љубав, дала свету, па зато не запамтих родитеље.{S} Идем, певам веселој др 
— Она?</p> <pb n="125" /> <p>Јелена чу, па се сети да се то ње тиче.{S} Хтеде се окренути, ал’  
ар и драги гост! — поздрави Ана Угљешу, па се окрете и са сребрног служавника, који принесе јед 
 би, одбија од високих бедема градских, па се разлива у ситне покрете по мирном подграђу.</p> < 
што оцу бејах дужан! — прошапта старац, па се несвесно занесе.</p> <p>А сва ова ломљава вођаше  
— Да си благословен! — прошапта старац, па за тим понови: — Да си благословен!</p> <p>То бејаше 
а се опростих напасти! — викаше старац, па се обрати убијеноме:</p> <p>— Нисам мислио, да тако  
ишену ћесарицу нашу, — говораше старац, па устаде. — Тако, гаде грчки! — додаде, гледајући веза 
 <p>— Разумеш ли, а? — говораше старац, па се саже да рукама опипа везанога.</p> <p>Прође један 
и, али само додаде:</p> <p>— О, Видо... па загушена јецањем спусти своју главу нај Видосавине г 
Душа се моја раскравила, <pb n="143" /> па туга са ње отиче, а ја се журим да ти нејасним речим 
ити први победиоци или — прве жртве!{S} Па ипак ми се чини да се сјај моје звезде претапа у све 
Не, одиста су старци право говорили!{S} Па шта је од цареве тековине?{S} Господа се царска зава 
даде:</p> <p>— Од кад се не видесмо!{S} Па ипак —</p> <pb n="126" /> <p>— Хвала Богу! — рече Је 
, благе душе, тихих и срдачних жеља.{S} Па ипак остадох ватрен у једној жељи, за коју се моја п 
аше <pb n="26" /> у српским земљама.{S} Па ипак се она врло мало мешала у управљање обласним и  
 градова ни развијање живота у њима.{S} Па и сада, кад се сазнало за крвав и тужан пад Пловдина 
ем, да је то тек само пошалица срца.{S} Па ипак је неко наишао и на ту тајну стазу сазнања љуба 
е са новом силом турских завојевача.{S} Па или ћемо ја и моји бити први победиоци или — прве жр 
о, ти знаш моје мисли, моје осећаје.{S} Па могу ли друкчије?</p> <p>— Разуме се, и можеш и ваља 
еду, много лепше, но што неки мисле.{S} Па хајде да и вама што отпевам!</p> <p>Певач опроба цит 
 лук и тетиву и, нанишанивши, пусти.{S} Па не часећи ни часа узе другу стрелу и оком ухвати орл 
ласкаво и позивао ме да са њим идем.{S} Па да не би мој одговор чуо ош један, који је у куту те 
страшног новог непријатеља свих нас.{S} Па кад бисмо се ослободили погибли, онда бисмо могли оп 
 јер и сами бејаху у њиховом савезу.{S} Па ипак не бејаше лако ни једноме а најмање деспоту Угљ 
 дајући му неколика села у метохију.{S} Па, најпосле, скидајући неке терете дажбина и деспотско 
ној тмини, изнело је само голу душу.{S} Па и то је готово све пропало.{S} Неке су бездушници, к 
у мушки и отворено:</p> <p>— С Богом! — па ободе коња.</p> <p>Гојко једва стиже да махне руком, 
к!{S} То сам и слушао и очима гледао, — па продужи причати из своје прошлости.</p> <p>А после з 
а ће ти много причати, — продужи Љуба — па ћеш знати онда, и шта је могло бити с нападом на теб 
којака, и вина и понуде, и господства — па опет шта је све то!{S} Играчка, наивна или злобна иг 
м писком одазвале мајка и сестра Мара — па је у њиховом друштву наступила нема тишина.</p> <p>Т 
Сазнао сам све то и ја, — рече Угљеша — па сам знао, да он и без тога не би смео угазити у војн 
оју дужност чинио, — говорно је Рајко — па мож’да сам пропустио што и од дужности учинити!</p>  
.</p> <p>У том и зора забеле; за мало — па видело поче јаче освајати.</p> <p>Хладан је ветрић п 
</p> <p>— Има !</p> <pb n="141" /> <p>— Па хоће ли се витез пожурити ?</p> <p>— Да!</p> <p>— А  
брајко, има ту и Грка и Влаха!</p> <p>— Па ако!{S} Опет је, велим ти, све једна вера.</p> <p>—  
први победиоци или прве жртве!</p> <p>— Па шта си смислио предузети?</p> <p>— Поћи ћемо у Сер,  
 треба, јер је своје постигла.</p> <p>— Па шта хоћеш ти? — прекиде га Вукашин.</p> <p>— Не мног 
одао по соби крупним корацима.</p> <p>— Па ипак се руши, лагано руши! — рече полугласно.</p> </ 
 над Турцима! — додадоше неки.</p> <p>— Па ни то није све, —- настави Гојко.— Краљев зет Ђурђе  
укуша? — присети се Скопљанин.</p> <p>— Па да видиш, нисам баш ни рђав, јер, Богу хвала, таких  
а ону исту врбу! — рече Рајко.</p> <p>— Па да гађам, је л’?{S} Ако!{S} Баш ћу тако да радим, —  
>— Где сам их то могао видети?{S} Где?— па му преко памети прелажаху различите слике и сцене из 
је још са њим дошла из северних крајева па се и задржала овде.{S} Они су били лични чувари Угље 
аће своје:</p> <p>— Благословен од сада па до века Господ, који те, рабе Божји, посла к нама!</ 
о, Јелена га јасно али презриво погледа па окрете главу на страну.</p> <p>Тома стиже своме двор 
ао у рају насеља! — тужно додаде Исаија па се прекрсти.</p> <p>За тим опет седоше крај ватре, а 
 од муње брже, стоји крај мртва ратника па тужно вришти, а за тим копа ногом и хрже, не би ли п 
це целивам! — рашири руке, загрли Гојка па се срдачно пољубише.</p> <pb n="127" /> <p>Кад ступи 
а зајеца.</p> <p>Исаија погледа у Гојка па у Рајка, питајући их очима и изразом свога лица.</p> 
чност, која је могла творити много зала па ипак дати користи, а не знати чиме и колико користи. 
у њима поглавито водио о паду Дренопоља па онда о приликама, које је оставио њихов покојни госп 
 јој заблисташе сузе и једна се скотрља па јој овлажи образ и паде на руку.{S} Она се трже, па  
аше више издржати.{S} Покри лице рукама па зајеца.</p> <p>Исаија погледа у Гојка па у Рајка, пи 
ажи, питам га српски, он слеже раменима па одговара грчки.{S} Један пут видех, како изиђе из <p 
енски поред <pb n="166" /> самог логора па се заустави на половини источне ивице логорске.{S} Ј 
укашину.</p> <p>— И стати брат уз брата па победити или бити побеђени! — одговори Вукашин, стиш 
апреже слух.</p> <p>Потмула лупа преста па опет наста.{S} Бегунац је сишао с моста, гонилац на  
ано на узди свога коњица, скрене с пута па дохвативши се више простора ободе чилога коња свог.{ 
мож’да чак од границе — одговори Угљеша па, пошавши са деспотицом низа степенице, које се отвор 
војску.{S} Стегоноша високо уздиже стег па три пута завитла њиме по ваздуху, да види сва војска 
ђерђев, прекрсти се, погледа около себе па приђе те погледа, шта су руке, саме себи остављене,  
са западне стране пута пружаше од Драме па далеко на југ иза црквице.</p> <p>Ана је са пуно поб 
срчаности треба и више ратничке вештине па и господске углађености.{S} Кад је Момчило баш разми 
 е!{S} А прсти се пусти дочепали мекоте па не умеју пустити!{S} Шта сам ја могао знати у мраку  
 на исток, од састава Струме и Струмице па све до велике Марице.{S} Столица је целој деспотовин 
а чадора трилиског одељења, које бејаше па ударцу турског одреда што са источне стране нападаше 
т на успавану земљу.{S} Звезде трепташе па онда почеше утрњивати.</p> <p>Небо постајаше блеђе.< 
о рећи, очи му још једном живље севнуше па се склопише, и — угасише на свагда!</p> <milestone u 
ако било завирити у његову душу и мисли па проценити, да ли је био охол из уверења о великој вр 
ског бедема.</p> <p>Тома се окрете Мари па јој галантно рече:</p> <p>— Ви сте то желели, и само 
везу да на његове земље нећемо нападати па ни на земље његових савезника, већ смо вољни признат 
, где се купају, какву траву треба наћи па бити видовит.{S} Тражио је толиких лета ту травку, п 
и. — Ви, који сте били манастирски ђаци па побегли зато што не трпите мирис од вина, знате то н 
а га ободе.{S} Лабуд силно фркну, скочи па се као стрела вину.</p> <p>— Војвода! војвода! — кли 
> <p>— А зар мислиш, старче, још једном па бојиште? — упита војвода.</p> <p>— Мислим, Богме!</p 
у.{S} Само је још неколико дана требало па да се војске наше сукобе.{S} Ђурађ Балшић ми хоћаше  
их страна почеше свој посао.{S} За мало па се већ чује лајање паса, кликтање, одјекивање ловачк 
бије.{S} Небо се разведравало, још мало па се с једног краја почеше и звезде показивати.</p> <p 
етли далеко око себе, претвори се у жар па опет од њега остаје само угљен и пепео....</p> <p>А  
збиља долази Гојко, похита му на сусрет па се братски са њим загрли и пољуби.{S} А кад виде, да 
ко њега, а он високо диже одвијени лист па стаде читати Угљешину повељу.</p> <p>Да би обележио  
 разлеже трубни знак један пут, два пут па онда и трећи пут, а мало после чу се звека ланаца на 
S} У разговору са тим дошљаком, Момчилу па4"/&gt; Дошљак радо пристаде.{S} То бејаше — Тома Тео 
синопоља и Перитеориона прелази границу па окрећући на север удара на Дидимотику до Дренопоља.< 
е са њом ка Љуби.{S} Тада пусти старицу па се са деспотицом од срца пољуби.</p> <p>— Добро ми д 
реника царевића Сулејмана седну у чамац па се навезу, да преко мореуза пређу у Галипоље.{S} Ноћ 
тнику с обале Орфанскога Залива.</p> <p>Па онда узима и са̑м тежак камен од петнаест ока и њиме 
боје је довео на хиљаду ратника.</p> <p>Па челу витешког похода јахао је Љубоје у богатом злаће 
 почеше бројати стопе растојања.</p> <p>Па онда узеше и други Орфанци.</p> <p>Снажно запињу и в 
боли, свака туга, свако очајање.</p> <p>Па јој је онда говорио дуго и живо, говорио је и као де 
шу, почињу се рушити и издавати.</p> <p>Па за тим исприча Видосави оно, што је и сама знала о Г 
тила на путу! — одговори старац.</p> <p>Па се онда присети:</p> <p>— А хоћеш ли ми, незнани јун 
понови:</p> <p>— Она?{S} Јелена?</p> <p>Па се за тим упути на више.</p> <p>Гојко виде, да се Ра 
е ли његов син изићи оцу на очи?</p> <p>Па онда исприча све.</p> <p>Исаија се привидно изненади 
еменљиве љубави.</p> <pb n="157" /> <p>„Па опет, опет — пољуби црне очи и крвав тражи бој, ако  
кви догађаји не могу изненадити, а дође пад Дренопоља.{S} Од тога часа немам мира ни толико, ко 
и сада, кад се сазнало за крвав и тужан пад Пловдина, који је био бедем против османске навале, 
} За падом тврдог Галипоља дошао је ето пад великог Дренопоља.{S} За падом Пловдина <pb n="18"  
и се упиње да се дигне, да бол олакша и пада доле изнемогло, стотина издише снивајући једну кап 
но лежао час опорављајући се а час опет падајући у тежу болест.{S} Монах Исаија обилажаше чешће 
их очију и расплетене косе, која јој је падала низ леђа — одиста и не личаше на обичну ни власт 
pb n="105" /> <p>Киша је све непрестано падала и ако већ много слабије.{S} Небо се разведравало 
обом земљу и потискујући ситније камење падаше ка реци Јасно бејаше, да је одатле заседа на мах 
ог Гумна појави се на брегу, који стрмо падаше, у крви и ранама огрезао витез.</p> <p>Једва се  
ли Јелену, која му, лијући крупне сузе, паде на груди.</p> <p>Исаија је пољуби у чело и косу, о 
е с коња, па и сам, прободен са стране, паде на земљу.</p> <p>— Хвала Богу, ја сину вратих, што 
јући се у ковитлац са раширеним крилима паде код најнижег градског бедема.</p> <p>Тома се окрет 
 рече Гојко — кад најгора рђа међу њима паде.{S} Грче лукави, то ти је плата за услугу, што си  
урцима.{S} Зла коб!</p> <p>Тешка слутња паде и осталима на душу.{S} Ућуташе и замислише се.</p> 
_C24"> <head>XXIV.</head> <p>У празорје паде у Марицу код самог моста, што ниже крвавога разбој 
 што обележава почетак каменитог брда и паде мртва.</p> <p>Бегунац се поведе, а оштри палош наи 
 једна се скотрља па јој овлажи образ и паде на руку.{S} Она се трже, па брзо, да је ко не зате 
та лозинка њихова.</p> <p>Под Вукашином паде коњ, погођен копљем у груди.</p> <p>У исти мах се, 
а да се скине, ал’ га снага издаде и он паде под ноге турској коњици, која с нова придолажаше.< 
с десне стране у врат Грку, који на мах паде, а из ране шикну крв. .</p> <p>У том и месец са св 
/p> <p>Нож сину, нешто закркља, нападач паде на земљу, а нечији се глас продра:</p> <p>— Зликов 
атити милости своје, кад први витез наш паде као жртва зависти!</p> <p>Дервиш клече и диже руке 
а, да одмах и пред свима на дворишту не падне Видосави на груди и да јој у сузама све исприча.< 
ајући и убијајући ногама, док и сами не падну под теретом задобијених удара и рана; вика и писк 
е могу ти без гусала, кад ми само на ум падну.</p> <p>— Хајде, пожури се!</p> <p>И мало после,  
шао је ето пад великог Дренопоља.{S} За падом Пловдина <pb n="18" /> и Драме доћи ће пропаст Се 
шег и византиског.{S} Пази добро.{S} За падом тврдог Галипоља дошао је ето пад великог Дренопољ 
ећ више не могу они чути моју цитру!{S} Падоше, бранећи свога војводу.{S} Вешти гуслар надметаш 
ља.{S} У густо сабијеним редовима многи падоше од братске руке, а ноћна тмина прими тако пролив 
Разговор се међу њима поглавито водио о паду Дренопоља па онда о приликама, које је оставио њих 
ојних пастира.</p> <p>Ни страшан глас о паду Дренопоља није зауставио напредовање тих градова н 
бејаше удвојио своју пажњу.{S} До краја пажљив према Угљеши и деспотици Љуби, Тома је знао да т 
има веома љубазан а према Мари и сувише пажљив.</p> <p>За време витешких проба и пошалица забав 
била Мара, према којој је био неусиљено пажљив, па ипак и ту са посебним својим разлогом.</p> < 
 га за сад и замени.{S} Али будите врло пажљиви према Гојку.{S} Његова породица има великих зас 
ада у службу без поговора, — рече Тома, пажљиво посматрајући Угљешу.</p> <p>— Затекао сам много 
е?{S} Не, ни у ком случају не!{S} Он је пажљиво сисао сласт, где <pb n="139" /> год ју је могао 
јасну звеку, која се с времена на време пажљиво отклањаше.</p> <p>Једноме се учини одјек вихоро 
олико редова, и сви у један пут стадоше пажљиво испуњавати дугачке празне просторе међу поређан 
ши и деспотици Љуби, Тома је знао да та пажња иде само у корист његову.{S} Тако је Угљеша све п 
 завичаја, плавојка привлачила је на се пажњу и душевним и спољним украсима.{S} Стари се Власто 
то крвавом реком пливаху, не привлачише пажњу младога Турчина.</p> <p>На један пут му се учини  
но частољубље.{S} Она ће, надам се, сву пажњу своју посветити обитељи својој, те ћеш у толико с 
} Ани се привидно покоравао, али је сву пажњу своју усредсредио у помисли, да деспотицу Љубу не 
снована сумња кадра је била привући сву пажњу Томину, само ако би била у опреци са његовим жеља 
ци, Тома Теологита бејаше удвојио своју пажњу.{S} До краја пажљив према Угљеши и деспотици Љуби 
ео, племенит и отворен привући ће твоју пажњу још првих дана.{S} Стари отац његов Властоје, дру 
а сваког рада и нашег и византиског.{S} Пази добро.{S} За падом тврдог Галипоља дошао је ето па 
лични чувари Угљешини, који их је добро пазио.{S} Међу њима је било честитих јунака али људи, к 
и кажем о твоме поступању према њој.{S} Пазићеш увек да је, остарелу и слабу, погружену и савла 
ма и непотпуну слику.</p> <p>Највише је пак светлости на Томину прошлост бацио Рајко причањем с 
 у Драми потпуно задовољни.{S} Гојко је пак вазда био раздраган, и да му није извесна смрт чест 
томе ни њему не беше непознат.{S} Једно пак, чиме се необично одликовао и што га је Угљеши вазд 
празна, слава Богу!...</p> <p>Други пут пак док је Мара тражила забаве у Видосавином приповедањ 
, нити знађаше шта је са њим.{S} Јелену пак не очекиваше никада.</p> <p>Његове се мисли заустав 
је морало бити, кад је обест агарјанска пала у домове верних!{S} Исекли су, што је под нож пало 
рестолу убица свога сина.{S} Јован пети Палеолог не може се борити против азијатских варвара.{S 
г блага у нашој породици.{S} Сумње нема пали су или сагорели у пламену њиховога дома.{S} Никад  
ком чупавом шубаром на глави и дугачком палицом у руци.{S} Он је био први пастир и старешина на 
Рајко.</p> <p>— Доста је клетве на тебе пало, — говораше мало после као за себе војвода Богдан  
уку, која се тебе тиче.{S} Дренопоље је пало.{S} Ћесар Војихна, господар Драме и таст наш, прем 
све.{S} Други је глас да је — Дренопоље пало!</p> <p>Туга деспотице Љубе чисто стаде.{S} У њој  
 тужне 1370 године, када је и Дренопоље пало из руку византиских у турске руке. <pb n="19" /></ 
ве верних!{S} Исекли су, што је под нож пало, а што се спасло у ноћној тмини, изнело је само го 
 од својих груди и штитова око тебе.{S} Палош турски не дохвати тебе!</p> <p>— Војводо, ја хоћу 
нојево.{S} О бедрима му је висио широки палош са позлаћеним балчаком, који се завршавао златним 
више главе.</p> <p>Гонилац спреми тешки палош, држећи га, руком за балчак, на рамену са врхом д 
ртва.</p> <p>Бегунац се поведе, а оштри палош наиђе на врат и главу његову, и не заустави се.</ 
p> <p>Један турски коњаник измахну на њ палошем, а старац га копљем скиде с коња, па и сам, про 
 Моја круна не трпи слабији сјај, твоја памет не признаје слабији разлог, а Богданова самосталн 
46" /> <p>— Боже дај!{S} Ал’ и мишице и памет витешких господара вреде много.</p> <p>— Него шта 
оли се по ново Богу, па уздахну а преко памети јој прелетаху најлепше слике најрадоснијих часов 
х то могао видети?{S} Где?— па му преко памети прелажаху различите слике и сцене из шаренога му 
ком.</p> <p>Старом се Исаији обновише у памети слике детињства и младости, а томе бејаше узрок  
ади.{S} За час му многе мисли севнуше у памети, ал’ не могаше краја ухватити.</p> <p>У том се Р 
у, па ћутаху.{S} А кад штогод особито у памети наиђе, напомену кратко, па опет утону у мисли.</ 
 имали ни куће ни кућишта.{S} Они једва памте, који им је бој био први, а ни један од њих не зн 
гој</p> <pb n="103" /> <p>Готово од кад памти за се вечито је по катунима, па се свико̑ на само 
ник би крај ватре, одломи се комадић од пањића, који је догоревао, распламте се за тренут и мал 
ађење буде зао гласник, да је Пловдин — пао!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18930_C1 
Вукашину однесем радосне гласе: јуче је пао Пловдин у наше руке!</p> <p>— Не иди.{S} Тебе нема  
тез био отишао, кад је мој добри поочим пао у постељу, са које се није више +ни дигао.</p> <p>К 
теорион, али сам свладан и другом раном пао и онесвестио се.</p> <p>— Кад сам дошао себи, било  
дојездио гласник и јавно, да је Пловдин пао и да је дошао ред на деспотовину Дејанових синова.< 
сећаш, Љубо.{S} Једне је вечери ненадно пао у Сер.{S} Ја сам појмио његове речи.{S} Њега је нес 
 коње, из којих је била читава магла од паре, па се почеше одвајати у омање ловачке групе по уг 
посао.{S} За мало па се већ чује лајање паса, кликтање, одјекивање ловачких рогова и по неки не 
p> <p>— Видиш, — рече му Тома. — Не сме пасти ни сенка сумње на нас за то убиство.{S} Да тако б 
ели краљ Вукашин.</p> <p>— И оно ће нам пасти у крило као зрела воћка, — додаје безбрижно војво 
ачком палицом у руци.{S} Он је био први пастир и старешина над осталим својим друговима у првом 
 ратник бејаше главом онај мирни старац пастир, код кога је Гојко недалеко од Радовишта преноћи 
ху обилати храном за благо многобројних пастира.</p> <p>Ни страшан глас о паду Дренопоља није з 
овећа колиба.{S} Уз неке старе рушевине пастири су наслонили отесана дебла и утврдили главне де 
езди њено име онако, како су га старији пастири у његовој младости учили.{S} Он познаје који ће 
седео је пред том колибом неки старац у пастирском руху са великом чупавом шубаром на глави и д 
 неизвесност притисла душу моју.{S} Она пати и страда.</p> <p>Сутра дан дође из Сера гласник и  
а.{S} Сада не могах више.{S} Твоја душа пати, твоје срце страда, а ја не знам узрока.{S} Угљеша 
а више од онога, који је у души највише патио — од Маре.</p> <p>Она је сад већ била потпуно уве 
p>Дотле је био живот.{S} Одатле настаје патња.</p> <p>Навезли смо се на море, да се за време ск 
ити.{S} Успео сам, те сам цариградскога патријарха ублажио.{S} Он је дигао тешку анатему, која  
ам сјај царске круне ни скиптар српског патријарха не могаху да одушеве стара сумњала.{S} И оди 
пска црква постала самостална са својим патријархом.{S} И то је донело потребног душевног мира. 
а свим.{S} Основао је царство и подигао патријаршију али некако чудно.{S} Не бејаше, браћо моја 
 сребра и злата господи, као што травни пашњаци по висоравнима бејаху обилати храном за благо м 
 се рат не почиње?</p> <p>— Да, честити пашо!</p> <p>Пратиоци се скаменише од чуда, кад Јеврено 
27" /> ишао.{S} А Мара се баш највише и паштила, да сазна његове мисли, за које јој је слатка с 
 као тице лабудови.{S} А јуначка војска пева и ужива у витешким играма, као да не пође у војну  
 моје радости; кад смрт пожелим, она ми пева погребну песму!{S} Она ми је И отац и мајка, и бра 
угим јуначким делима...</p> <p>— Певај, певај, синко, срећа ти вазда певала! — говораше под чад 
 мало и приговорити.{S} Ал’ ништа зато, певај!</p> <p>Певач се поклони, а кад они продужише даљ 
 и о другим јуначким делима...</p> <p>— Певај, певај, синко, срећа ти вазда певала! — говораше  
у, који држаше у рукама цитру.</p> <p>— Певај Богме, брајко, ако нећеш сада ја када ћеш! — дода 
 У витешким делима и племенитости, коју певају наши певачи — а ја сам то чешће слушала — налази 
а свет их весело поздрави, па, пијући и певајући, опет обнови коло.</p> <p>Ана затражи Мару, да 
p>— Певај, певај, синко, срећа ти вазда певала! — говораше под чадором својим стари дворанин Бл 
и живот!{S} Цитро моја!{S} Синоћ си још певала о црним и плавим очима, а сутра може гавран пити 
 па зато не запамтих родитеље.{S} Идем, певам веселој дружби, био сам и у многим логорима, мног 
грчка, ал’ војвода Богдан хоће да му је певам српским речима...</p> <p>Гојко и Рајко пролажаху  
ни се — говораше деспотица — не свиђају певања песника Манојла Филона, и ако он велича царски п 
кад је Момчило испијао пехаре руменике, певао је веселећи ученика-господара.{S} Момчило се одис 
 војском војводе Богдана.{S} И њему сам певао.{S} Ала је то витез!{S} Вино и песма — то је њему 
 опроба цитру, па после стаде ударати и певати:</p> <p>„Ил’ волиш црне очи, ил’ су ти плаве мил 
рчки певач, држећи своју цитру. — Синоћ певах добрим старим дворанима честитог драмског господа 
ајде, пожури се!</p> <p>И мало после, а певач окупио око себе чету скушалаца, који се стекоше,  
p>— И хоћу! — одушевљено прихвати млади певач. — То ми је све, што имам.{S} Као што се све окре 
н ће ми сада добро помоћи.</p> <p>Млади певач оштрим мачем пресече жице на цитри.{S} Жице тужно 
а силне жалости! — уздисаше млади грчки певач, држећи своју цитру. — Синоћ певах добрим старим  
орити.{S} Ал’ ништа зато, певај!</p> <p>Певач се поклони, а кад они продужише даље по логору, о 
 Па хајде да и вама што отпевам!</p> <p>Певач опроба цитру, па после стаде ударати и певати:</p 
Угљеша!{S} Има неко доба, како остављаш певача у тренутку кад у песми стане ређати најлепше јун 
делима и племенитости, коју певају наши певачи — а ја сам то чешће слушала — налази душа моја в 
жице на цитри.{S} Жице тужно писнуше, а певачу очи засузише.</p> <p>— Тако!{S} С Богом!</p> <p> 
е Гојко и Рајко.</p> <p>— Красно, млади певачу! — рече Гојко — и ако би се истини твоје песме м 
и дворанин Благоје једном младом грчком певачу, који држаше у рукама цитру.</p> <p>— Певај Богм 
ко и црно вино пиј!</p> <p>„А ако душом певаш и шарне снове сниваш, за плаве очи подај све!</p> 
 подлактивши се, да мало продремају.{S} Певци учесташе.{S} Знак да је скора зора, кад се ваља к 
 вода већ неко море, по њему свуда сама пена ал’ црвена као сушта крв, а ја ту пену хватам, мор 
 пена ал’ црвена као сушта крв, а ја ту пену хватам, море ме љушка, а ја спавам.</p> <p>— Врло  
жар па опет од њега остаје само угљен и пепео....</p> <p>А то баш и мишљаху Исаија и Рајко о су 
се саже, једним дрветом разгрну покисли пепео и пухор, па оно мало огња метну на суво место.{S} 
 узјахивања и сјахивања с коња, па одви пергаменат.</p> <p>Копљаници и народ слегоше се око њег 
весеља изиђе из двора логотет Угљешин с пергаментом у руци.</p> <pb n="45" /> <p>Са њим је био  
синопоља, места на путу из Крстопоља за Перитеорион, одрасла, брижно однегована, код тетке свој 
— Одјездио сам брзо.{S} Ушао сам у град Перитеорион, али сам свладан и другом раном пао и онесв 
ва Мелник, и Крстопољ на Беломе Мору, и Перитеорион, <pb n="20" /> негда крваво разбојиште и по 
а Момчилова била је његова погибија код Перитеориона, града недалеко од обала Белог Мора.{S} У  
ан пут у говору споменуо Тома битку код Перитеориона и неко мало своје учешће у тим крвавим дог 
се одваја на исток и преко Мосинопоља и Перитеориона прелази границу па окрећући на север удара 
оме се лелујала челенка и велико шарено перо нојево.{S} О бедрима му је висио широки палош са п 
а Анђела мачем, и његовом крвљу попрска песак и камење крај воде.</p> <p>Савладавши овога, Гојк 
/p> <p>Логорске ватре плануше, свирка и песма насташе, а у том се и сутон ухвати.</p> <pb n="13 
ам певао.{S} Ала је то витез!{S} Вино и песма — то је њему све.{S} А то, Бога ми, лепо стоји ње 
оћеш да будеш витез прави и да те слави песма моја!”</p> <p>На вратима од чадора појавише се Го 
— рече Гојко — и ако би се истини твоје песме могло мало и приговорити.{S} Ал’ ништа зато, пева 
ету скушалаца, који се стекоше, да чују песме о светом краљу и боју на Велбужду, о смрти војвод 
, како остављаш певача у тренутку кад у песми стане ређати најлепше јуначке слике из скоре прош 
{S} Држећи се за убрусе у колу запеваше песму, па се по њој стаде кретати леса играча.</p> <p>Т 
 даље по логору, он седе и запева другу песму, рекавши:</p> <p>— Сад једну грчку.{S} И ова је б 
 кад смрт пожелим, она ми пева погребну песму!{S} Она ми је И отац и мајка, и брат и сестрица!{ 
 говораше деспотица — не свиђају певања песника Манојла Филона, и ако он велича царски престо и 
е немамо чему надати.{S} Од како је пре пет година умро њен цар Александар, она брзо иде своме  
еница, па је онда пусти.{S} Она се поче пети, а Гојко иђаше за њом.</p> <p>На степеницама, где  
 на престолу убица свога сина.{S} Јован пети Палеолог не може се борити против азијатских варва 
 <p>Па онда узима и са̑м тежак камен од петнаест ока и њиме проба подбацивање.{S} Измаче се кор 
 <pb n="8" /> мојој.{S} Навршило се већ петнаест година, како си ми постала љуба верна.{S} И ко 
<p>— Нема га?</p> <p>— Нема, светога ми Петра!{S} У потеру за њим!{S} Он је могао само на ову с 
коре прошлости наших крајева; скупоцени пехар најбољег кипарског вина остављаш у тренутку, кад  
 и државним пословима а такмац уз звеку пехара.{S} Тамо је и Рајко, ћефалија, грађански судија, 
а љубави плакао, она је јецала; кад сам пехаре празнио, она <pb n="156" /> ми је нектар сладила 
арао је у цитру, кад је Момчило испијао пехаре руменике, певао је веселећи ученика-господара.{S 
крепка воља.{S} Тако је браћо!{S} Пијмо пехаре руменике, Божјег благослова!{S} Пијмо, испијмо д 
ним столом, на коме је стајао кондир са пехарима, стари Властоје, негда дворанин а доцније друг 
стише.</p> <p>За тим се братски куцнуше пехарима.</p> <p>У разговору дочекаше зору.</p> <p>Гојк 
ја.</p> <p>Другови су се чешће дотицали пехарима, празнили их и наливали, разговарајући се приј 
мишљено.</p> <p>Кад се мало после куцну пехарима са својим старим друговима и пријатељима, Љубо 
 деспоту онака иста, каква је и простом пешаку и скромном поноснику.</p> <p>А тада се заче општ 
ко је.</p> <p>За силном коњицом наиђоше пешаци, а за њима поносници и друга послуга.</p> <p>Кад 
војска у гомилама или дугачким редовима пешке стицала у градско поље под Сером.</p> <p>Деспотов 
оњица, а за коњицом војници, који су се пешке борили.{S} Цео поход завршаваху људи, који су вод 
д мегдана, ти љуби црно око и црно вино пиј!</p> <p>„А ако душом певаш и шарне снове сниваш, за 
реко неких непроходних урвина, куда она пије никад у веку прошла, гледала је у мислима провалиј 
 пехаре руменике, Божјег благослова!{S} Пијмо, испијмо до дна, и живимо за част и име своје и с 
срце, крепка воља.{S} Тако је браћо!{S} Пијмо пехаре руменике, Божјег благослова!{S} Пијмо, исп 
и Љубом, а свет их весело поздрави, па, пијући и певајући, опет обнови коло.</p> <p>Ана затражи 
з тога, дотле немилог му, дошљака.{S} А пијући у друштву са њиме, Љубоје је бивао све ређе са с 
ден, коју ноћ са собом донесе, ловци су пили, а да даду одушке изазваним мислима својим у оваки 
 јаче освајати.</p> <p>Хладан је ветрић пиркао по разбојишту испуњеном хиљадама погинулих ратни 
Кад се појавише из црквице, зачу се јак писак, који је долазио недалеко од цркве, негде око њен 
еретом задобијених удара и рана; вика и писка, јаук и клетва, дозивања и одзивања, вриштање коњ 
Небо се проламало од убојних узвика, од писке рањеника од поклича живих ратника.{S} Земља је ту 
црним превесом, и како су јој се тужним писком одазвале мајка и сестра Мара — па је у њиховом д 
овога, — рече Гојко, и из недара извади писмо, којим му Рајко јавља догађај са Маром у горској  
руком и — склопи очи.</p> <p>— Брате! — писну Рајко и загрли Љубоја.</p> <p>— Ћефалијо, носи ов 
 завојевача.{S} Знам —</p> <p>Деспотица писну:</p> <p>— Стани, заклињем те живим Богом, не даље 
 Опрошћавај! — таким прекором ожалошћен писну стегоноша, па ободе коња и западе у најљућу сечу. 
би од бола:</p> <p>— Авај нама! — болно писну, па покри лице рукама, клече поред Угљеше и од ср 
 дирљиво био испричао како је деспотица писнула од бола, када је улазећи у тврђаву видела пород 
 с југа.</p> <p>Ана и Мара престрављене писнуше и стадоше, а један од оне тројице притрча и ухв 
ем пресече жице на цитри.{S} Жице тужно писнуше, а певачу очи засузише.</p> <p>— Тако!{S} С Бог 
о свој превод богословске књиге грчкога писца Дионисија Ареопагита, прекидајући посао с времена 
ико ми копаља, незнани брајко, дајеш? — пита један, који се спрема да осветла образ себи и свој 
време у друштву.{S} Говори, приповеда и пита, ал' све је мање, краће и мирније.{S} Још му је св 
> <p>Исаија погледа у Гојка па у Рајка, питајући их очима и изразом свога лица.</p> <p>— Бог ми 
 је утонуо у то гледање, занео се очима питајући звезде тако, да није чуо, кад се женска једна  
а поверити.</p> <p>— Ти опет тугујеш? — питала би је често Видосава после одласка Гојковог.</p> 
у овом метежу не опази.{S} Нешто тражи, питам га српски, он слеже раменима па одговара грчки.{S 
одакле је леп изглед на море.</p> <p>На питања његова Тома одговараше непотпуно, само му искрен 
Ах! то је она! — јекну Рајко, ал’ се на питање монаха, који, такође узбуђен, скочи, брзо прибра 
ли у ово доба? — понови још блаже своје питање.</p> <p>— У исто доба, кад и ти, светли деспоте! 
сто застао, два пута је хтео да прекине питањем Исаију, али му реч у грлу застајаше.{S} А кад с 
— А какав је то сан? — навалише неки са питањима.</p> <p>-— Неко пророчанство, шта ли? не знам  
Гојко.</p> <p>Седоше, па у многобројним питањима и одговорима настаде узајамно обавештавање.</p 
говараше место њега старац. — А шта ће? питаш.{S} Твоју главу, ништа мање.{S} Од јуче скота пог 
<p>— Шта сад, добра Видо, да радимо ? — питаше Мара јецајући.</p> <p>— Да се боримо! — рече Вид 
.</p> <p>— Шта је то ? ко је то доле? — питаше брзо Рајко.</p> <p>— Зликовац, неваљалац, најамн 
ако ни могао извршити.</p> <p>— Како? — питаше зачуђено Ана.</p> <p>— И овако је ишло тешко, а  
десну руку.</p> <p>— Зашта? —изненађено питаше Љубоје.</p> <p>— Да постигнеш срећу, за којом жу 
p> <p>— Ко си ти? шта ћеш овде? — оштро питаше Рајко овога.</p> <p>Он само стењаше.</p> <p>— Ре 
 одбрави врата.</p> <p>— А је ли мртав?—питаше он отварајући.</p> <p>— Како да није?{S} Нисам м 
ним и плавим очима, а сутра може гавран пити очи моје!{S} Опрости, али — ти ми више нећеш треба 
е речи.{S} Мож’да сам више дивљи а мање питом, мож’да и не личим више на <hi>твога</hi>, Угљешу 
л-Алах!</p> <p>То не бејаше глас људске питомости и срца, које зна да није вечито.{S} То бејаше 
 од трке поузданих жерава.{S} Ваздух је пиштао од фијука стрела и узмахивања сабљама.{S} Био са 
арица, а врх свега фијуче ваздух као да пишти под клетвом столетних грешника.</p> <p>Помрчина.{ 
ко душом певаш и шарне снове сниваш, за плаве очи подај све!</p> <p>„Јер црне очи, морска дубин 
:</p> <p>„Ил’ волиш црне очи, ил’ су ти плаве милије?</p> <p>„Ако си јунак од мегдана, ти љуби  
 витешка љубав и ратна судбина?</p> <p>„Плаве су очи бескрајно небо Божје милости, благе и тихе 
гљешине и војводине Богданове изгуби за плавим бреговима, који је заклонише од жељних погледа о 
 моја!{S} Синоћ си још певала о црним и плавим очима, а сутра може гавран пити очи моје!{S} Опр 
 на супрот топлом сунцу свога завичаја, плавојка привлачила је на се пажњу и душевним и спољним 
дигао.</p> <p>Кршила сам руке, клечала, плакала, молила Бога да ми помогне, али — судбина гоњаш 
да не остављаше.</p> <p>— Сестро, ти си плакала? — упита Мара.</p> <p>— Грехота је, али јесам.< 
она је љубав славила; кад сам са љубави плакао, она је јецала; кад сам пехаре празнио, она <pb  
 се наже, те из колибе погледа, како се пламен одупире киши.</p> <p>Прође још неко време, а ста 
и Исаија.{S} Обојица ћутаху и гледаху у пламен, који се поступно гасио.{S} Дрво плане, пуцка, т 
гонилац чују један другоме дах, осећају пламен мржње међусобне.</p> <p>Бегунац извитла мачем ви 
атим труд!</p> <p>И Гојко је свим жаром пламене љубави своје загрли, притиште на груди, и на че 
{S} Дрво плане, пуцка, топлином греје а пламеном светли далеко око себе, претвори се у жар па о 
ватри, која се бејаше јако разгорела те пламеном осветљаваше на далеко, чисто позлаћујући жуту  
и.{S} Сумње нема пали су или сагорели у пламену њиховога дома.{S} Никад и ништа не могах о њима 
киснуо на пољу.</p> <p>У том и последњи пламичак огња утрну.</p> </div> <div type="chapter" xml 
емамо, јер моја тековина, ено погледај, пламти у огњу, да осветли пута некрсту, који преко мора 
силне радости, кад је видео да се његов план до краја извршује.{S} Он пође у приличној даљини н 
пламен, који се поступно гасио.{S} Дрво плане, пуцка, топлином греје а пламеном светли далеко о 
 његових витешко-хајдучких дела била је планина Родопа.{S} За првих година свога витештва Момчи 
дужавали северно и преко првих огранака планине Плачкавице.</p> <p>Једне летње вечери седео је  
 и по неки нејасан одзив са другог врха планине.{S} Већ клонула природа чисто оживе.</p> <p>Дес 
ила и Мара.</p> <p>Врло вешти познавачи планине и свих долова и урвина у њој бејаху одређени за 
} Тамо преко провалије настаје нижи део планине а преко ње се види далеко на југ.</p> <p>У близ 
ивици планинској, онде где кроз средину планине зија велика провалија, подигнута повећа сада го 
S} Њега је вила, кад још дете бејаше, у планини задојила, па му, овако малом, дала снаге за чет 
уру с вином.</p> <p>— Тако, дакле, ви у планини чувате стадо?{S} Ово вам је у помоћи! — нашали  
о га је срце вукло.{S} А кад се нашао у планини, одаслао је своје ловачке помагаче, па је сам о 
о сунце размазило, те не познајеш снаге планинске, — вели један са плачкавичких <pb n="153" />  
, кипео је живот бујношћу придошле реке планинске.{S} Богати градови даваху у својим рудницима  
е у тврдоме Серу дању се виде безбројни планински ланци, како <pb n="4" /> се у бескрајност пру 
оке и челенке.</p> <p>А са севера се од планинских огранака жури непрегледно јато црних гаврано 
ободоше коњиће.</p> <p>На утоку великог планинског потока у Мутницу, чекали су хајкачи са хртов 
е Мара.</p> <p>То бејаше на самој ивици планинској, онде где кроз средину планине зија велика п 
е бурно надимаху.{S} Она одважно зађе у планину, вешто трагајући дивљач.</p> <p>На једној коси  
мерама, да Момчило служи Кантакузеновим плановима.{S} Али се после неког времена окренуо ток ст 
ао за Томино злочинство и према Јелени, плану по ново и одлучи да учини своје још пре поласка ц 
и у собу.</p> <p>Томи бејаше све јасно, плану али се брзо прибра:</p> <p>— Погребите га још пре 
емљу спусти.{S} Хиљаду логорских ватара плану за час и осветли мрклу ноћ, а живот у логору пост 
 смирени слуга божјег олтара разгњеви и плану:</p> <p>— Кад нећеш, деспоте, да поштујеш своју р 
га деспотице Љубе чисто стаде.{S} У њој плану жар свеснога частољубља, и она лаганим али поузда 
ати у омање ловачке групе по уговореном плану и са једном лозинком.</p> <p>Тако се друштво брзо 
 Љубојеве војске.</p> <p>Логорске ватре плануше, свирка и песма насташе, а у том се и сутон ухв 
еђу њима паде.{S} Грче лукави, то ти је плата за услугу, што си поганом туђину учинио, и зато ш 
ме.</p> <p>— Знам.</p> <p>— Он треба да плати главом злочин према теби, према мени, Гојку, Мари 
а, да се за оне тренутке наде и радости плати читавим низом сумњичења и суморности.{S} Готово с 
до клупе, где је Рајко требао да главом плати своју честитост.</p> <pb n="1" /> <p>— Ево овде ј 
сти, проказали Турцима, и они су главом платили.{S} Други су поскапали на путу без игде ичега.{ 
х извидати!</p> <p>— У напред ево да ти платим труд!</p> <p>И Гојко је свим жаром пламене љубав 
Највећи јунак наш Хаџи-Ил-бег главом је платио своје јунаштво, које нам је донело Срб-синдиги,  
оји се стекоше у средини логора, главом платише смели покушај свој.</p> <p>— Напред, витезови!  
као крило великог двора све до градског платна великог града Драме седели су за каменим столом, 
м изгуби погледу Рајковом међу градским платнима.</p> <p>Кад је излазећи из малог тамника ступи 
љни признати му и старештво, па и данак плаћати, ако се друкчије не може мир искупити.</p> <p>— 
не умро најстарији њихов брат Срацимир, плахе али витешке природе, нису више Балшићи ни у колик 
ње доба и више, но што његовој млађаној плаховитости приличи.</p> <p>Разговор се међу њима погл 
а је стари краљ био жртва, али су њихов плач на брзо загушили радосни усклици оних, који су поз 
 размакоше се, готове да одаду и смех и плач и уздах и врисак.</p> <p>— Она је, она, Јелена! —  
еко седиште.</p> <p>За тим она бризну у плач.</p> <p>— Љубо! — рече јој Угљеша после неког врем 
 северно и преко првих огранака планине Плачкавице.</p> <p>Једне летње вечери седео је пред том 
знајеш снаге планинске, — вели један са плачкавичких <pb n="153" /> катуна Дејановићевих младом 
шиној уђоше к њима дворанке, да, и саме плачне, теше деспотицу, Угљеша се удали, очевидно и сам 
 орла пред ћесаричином љубимицом.{S} Не плаши се, али — и повери ми се, — рече Тома, смешећи се 
ом је, ужаснијим од крика рањеног лава, плашио непријатеља, сабљом га је тлачно, коњем газио.{S 
 ће бити бурне ноћи, али се старац није плашио.{S} Погледао је, с које се стране гомилају облац 
трашан и кобан.{S} А ти се ове војне не плашиш.{S} Ти си уверен да се крв мора пролити за свету 
 Они га преведоше натраг царевићу, коме плашљивац причаше све што се имало рећи и о граду и о п 
а.{S} Виноградар му је био неки Грк.{S} Плашљивица се препаде од Турака, па им поста верна слуг 
ом његовом предузећу.{S} Јуначан, смео, племенит и отворен привући ће твоју пажњу још првих дан 
ш више препатила, изгледаше му као нека племенита Амазонка.{S} Он пође у разговору са њом, а он 
<head>IV</head> <p>Ћесарица Ана била је племенита госпођа и образована женска, која је знала сх 
ти с нападом на тебе, и шта је препатио племенити витез — Љуба показа на Гојка — и други јунак, 
лити, шта им ваља радити — шикну крв из племенитог срца његовог.</p> <p>У том као бесом гоњен и 
ше суровост изгледа овога мож’да у души племенитога човека.{S} Ал’ једно, што свака црта лица,  
S} Ти си ценио његово јунаштво и његову племенитост, па се ниси одмицао од постеље његове.{S} Т 
ресто и скиптар.{S} У витешким делима и племенитости, коју певају наши певачи — а ја сам то чеш 
, и место вина честити је младић пролио племениту крв <pb n="175" /> своју!{S} Ја волим ове људ 
.</p> <p>На једној коси она се, слутећи плен, одвоји од Маре и у лаком је скоку нестаде.{S} Мам 
ео овамо а телом и репом по Азији тражи плена још.{S} Данас ми и Византија имамо једног заједни 
то свечаније.</p> <p>Соколови су, жељни плена, кликтали на дворишту, кад су осетили час поласка 
ге, колико нам треба, да сами на својим плећима изнесемо цело бреме брига о пространој царевини 
 А калпаци и челенке, што крвавом реком пливаху, не привлачише пажњу младога Турчина.</p> <p>На 
ас и изненађење буде зао гласник, да је Пловдин — пао!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S 
отле је дојездио гласник и јавно, да је Пловдин пао и да је дошао ред на деспотовину Дејанових  
јасмо, бих се и ја измолио да опсађујем Пловдин! — досети се други...</p> <p>— Ал’ гусле, гусле 
шину однесем радосне гласе: јуче је пао Пловдин у наше руке!</p> <p>— Не иди.{S} Тебе нема ко ч 
с војском краља Вукашина, који је опсео Пловдин, и оставио деспоте Костадина и Драгаша Дејанови 
 <p>— Хвала Алаху и пророку, а како смо Пловдин били поново изгубили и како су се ђаури надали, 
менских Лугова а близо пута, што води у Пловдин, недалеко од Српског Гумна појави се на брегу,  
дана и Дејановића, који напустише одмах Пловдин.{S} Сви они нуде покорност и данак.{S} А земља  
ног освојача несрећног Галипоља.</p> <p>Пловдин је био још као оаза у пустињи заостао у рукама  
 пута између Дренопоља и Средца.</p> <p>Пловдин бејаше у јуначкој невољи.{S} Опсела га силна во 
. — Храбри бранилац и заповедник јакога Пловдина предао је свој дух Господу!</p> <pb n="98" />  
, утрну онда, кад заповедник непобедног Пловдина, огрезао у крви и ранама, долази да на општи у 
да, кад се сазнало за крвав и тужан пад Пловдина, који је био бедем против османске навале, ниј 
 границе, а један пут чуше да су чак од Пловдина, али ништа више нико не сазна.</p> <p>Поклисар 
азна.</p> <p>Поклисари доиста бејаху од Пловдина, тврдога града на половини пута између Дренопо 
е знао нити је могао слутити шта се код Пловдина догађа, угасио се живот једнога старог витеза. 
а нагло смањиваше.</p> <p>Заповедник се Пловдина уздаше једино у српску помоћ.{S} Зато се и обр 
вино тако.{S} Мало је боље, а ово је из Пловдина од лозе пловдинке.{S} Наточих кад се мало поза 
 ето пад великог Дренопоља.{S} За падом Пловдина <pb n="18" /> и Драме доћи ће пропаст Сера, а  
и се гвоздени ланац све јаче стезао око Пловдина....</p> <p>У то доба у Драми, где нико други н 
о је боље, а ово је из Пловдина од лозе пловдинке.{S} Наточих кад се мало позабависмо тамо, док 
а сила постајала сваког дана све већа а пловдинска се посада нагло смањиваше.</p> <p>Заповедник 
<p>И тако су све молбе и сва преклињања пловдинске посаде налазили свој гроб у Томи, који је об 
 градиће и добијајући гласове од стране пловдинске, одакле и прети погибија.{S} Старији деспот  
дили у Драму и из ње се враћали.</p> <p>Пловдински је заповедник нудио свој град Угљеши, ако до 
 био зао пророк, а његове речи у вези с пловдинским догађајем забринуше и народ у подграђу и го 
а мном, а млада добричина једна хваљаше пловдинско вино, кад им приђох.{S} А сада су гусле расл 
Дан хода од Дренопоља на северозапад ка Пловдину налазе се Чрноменски Лугови на левој страни ве 
 па опет утону у мисли.</p> <p>Небом је пловио месец, и бацао своју светлост на успавану земљу. 
ло тешко, а онако би било немогућно.{S} Плод би ђавољег труда био толико сазрео, да би тамо опа 
 ка југу, за Бело Море, крећу, натапаху плодне равнице међу тврдим и богатим градовима, на морс 
вет, што је последњих година изникао на плодним, али често пута крвљу натапаним, долинама јужне 
дремао.</p> <p>— Лабуде, — рече војвода пљескајући коња по врату, — хоћемо ли на пут?</p> <p>Ве 
један тренутак, а старац викну и устаде пљеснувши рукама:</p> <p>— Крст и анђео! њега је однео  
>Вихор — ал’ се опет нешто чује.</p> <p>Пљусак.</p> <p>Ал’ није киша са неба већ земље, киша, ш 
дадоше остали.</p> <p>— Њега више нема, по свој прилици.{S} Нестало га је, кад су Азијати заузе 
па саже главу.</p> <p>Властоје задрхта, по лицу му се разли нека веселост, диже руку, која се т 
 оно није то обична вода већ неко море, по њему свуда сама пена ал’ црвена као сушта крв, а ја  
 још једном, колико се могло разабрати, по небу, па се саже и подстаче огањ, који је на сред то 
/></p> <p>— Не, вараш се.{S} Чуј ме.{S} По њој сам вазда ценио будућност своју.{S} Од како сам  
 подграђанима да је равно пола ноћи.{S} По оделу се мало може познати незнани ноћник, јер је те 
а и да буде на вечерњи.{S} С њом пође — по њеној жељи — Мара и само један пратилац, стари двора 
бођен веза? — упита га Љубоје.</p> <p>— По твојој заповести војводо, још јутрос рано, одговори  
рог Властоја, који се поболео.</p> <p>— По вашој заповести, узвишена ћесарице!{S} Не брините, ј 
} Испред њега јахала су два копљаника а по зади њега била је његова остала пратња, пред којом ј 
абуда и привео да га напоји, тапшући га по белом врату његовом.{S} Таман је жедни коњиц дохвати 
њем свих гледалаца.{S} А кад је хтео да по ново куша судбину, Мара се одлучи да и она своју сре 
утврђује у господству, које јој припада по заслугама преминулог Војихне, и даје јој власт ћесар 
 рукама.{S} Свако се одељење раздели на по неколико редова, и сви у један пут стадоше пажљиво и 
њу.{S} После оних, мало веселијих, дана по доласку Угљешину у Драму дошло је доба, да се за оне 
> <p>Лукави учитељ бирао је сваког дана по што шта необично, занимљиво, па је у шареним, искиће 
у се задржао и после тога неколико дана по жељи свих а нарочито деспотице Љубе Угљешине, кћери  
потопљеног предмета.{S} За тим се једна по једна црта и сличица све јаче отимље од заборава, св 
ши и сећању његовом лагано ницаху једна по једна успомена.{S} Прво се појави само нејасна конту 
спота Угљеше, где се после дужег лутања по српским областима на послетку скрасио.</p> <p>Са сви 
 Лабуде, — рече војвода пљескајући коња по врату, — хоћемо ли на пут?</p> <p>Верни се коњиц чис 
ове деспотица се и не сећаше да је Мара по жељи њеној очекиваше.</p> <p>— Деспотица је дубоко з 
оме господару искрено и верно.{S} А кад по неко од њих науми, да са свим прекине са витешким ле 
сти.{S} Ја ћу ти помоћи!....</p> <p>Кад по заповести Угљешиној уђоше к њима дворанке, да, и сам 
мо —</p> <p>— А ја ћу ти слати поздраве по облацима, ветру, уздаху, но лакој тици, сунцу и свет 
Гојка из Драме.</p> <p>Нико га не знаде по мраку право упутити, и он луташе и даље по логору с  
стаче ватру.</p> <p>Тада старац познаде по оделу да је његов намерник неки млади војвода.</p> < 
је наишао на зечји траг.{S} Он даље иде по нагону.</p> <p>Бегунац осети гониоца.{S} Гонилац се  
 се за зид и лако се на њ попе.{S} Леже по њему, послуша мало, па се прекрете на страну, одгурн 
јвернијих дворана Костадинових, и да је по госпођину послу пошла у виноград, недалеко на брду с 
своју.{S} А деспотица Љуба проводила је по неколико часова на високим градским бедемима или на  
га је више пута очекивала.{S} И зора је по кадшто затече, њега нема, ал’ и она не трене.{S} А к 
па устаде и упути се на поље, одакле је по ново чуо глас.</p> <p>— Помози Бог! — поздрави дошља 
љи драмском заповеднику Томи, у коме је по ново синула мисао да су бољи и Турци него српска пре 
 /> путник скиде кабаницу и разастре је по гомили грања крај ватре да се суши, па сам седе на в 
 <p>Готово од кад памти за се вечито је по катунима, па се свико̑ на самоћу по неколико недеља. 
авчевић, па је и запросио.{S} Она му је по пристанку родитеља својих радо пружила руку.{S} Виза 
 кад ветар поче да шиба капљицама, које по мало промицаху, старац устаде и уђе у колибу.</p> <p 
би имао.{S} За тим је разаслао гласнике по жупама, да се скупља остала војска, коју је он у Кук 
ач се поклони, а кад они продужише даље по логору, он седе и запева другу песму, рекавши:</p> < 
мраку право упутити, и он луташе и даље по логору с оштрим копљем и ножем у руци и штитом о лев 
ко уздиже стег па три пута завитла њиме по ваздуху, да види сва војска.{S} За тим сиђе с коња и 
 Тома се вратио у Драму тога дана доцне по ноћи, па је, правећи се изненађен тим случајем, изас 
е почеше одвајати у омање ловачке групе по уговореном плану и са једном лозинком.</p> <p>Тако с 
 изаслао поједина одељења да прокрстаре по околини, не би ли наишли на нападаче и у опште на су 
 за убрусе у колу запеваше песму, па се по њој стаде кретати леса играча.</p> <p>То бејаше прво 
оја, коме не бејаше лако.</p> <p>Кад се по гласу, који са степеница долажаше, познало, да је ст 
уба за часак повуче у самоћу, помоли се по ново Богу, па уздахну а преко памети јој прелетаху н 
ећи тако неколико тренутака, замисли се по ново, па опет рече:</p> <p>— Она!</p> <p>И он се јак 
ра дворанина.</p> <p>— Нико.{S} Само се по мало одржава као свратиште господе, кад изиђу у лов. 
ог да у скоро слушао туђу!</p> <p>То се по граду и подграђу за час рашчуло.{S} И док су неки на 
градских, па се разлива у ситне покрете по мирном подграђу.</p> <p>Све је тихо, све је живо лег 
рео.{S} О њему постоје већ читаве приче по Крстопољу.{S} Ми морамо још сада поћи у Драму.</p> < 
ог добише обилате накнаде.{S} И он поче по ново веровати у тиху срећу скромнога али пуног благо 
.</p> <pb n="169" /> <p>Вихор утишаваше по кад што својом јачином људске гласове, доносећи мало 
 око њега.{S} А та баш понуда не бејаше по вољи драмском заповеднику Томи, у коме је по ново си 
/p> <p>— Мислим, Богме!</p> <p>Наложише по ново ватру, па ћутаху.{S} А кад штогод особито у пам 
ог војника, а из многих се кућа кренуше по неколико глава на војничко збориште.</p> <p>— Нашег  
 душу тишти.{S} Ти си сада у незгоди: и по Божјим и по људским законима ти би сагрешила, ако ус 
 кликтање, одјекивање ловачких рогова и по неки нејасан одзив са другог врха планине.{S} Већ кл 
S} Он добро разуме и тичји језик, зна и по лету њиховом наслутити, какви ће — мили или тешки —  
ачи били најамници Гојкови.{S} Она ће и по оделу њиховом томе поверовати.{S} А ти нападачи, сре 
{S} Ти си сада у незгоди: и по Божјим и по људским законима ти би сагрешила, ако ускратиш оцу н 
ше три, до зуба наоружана, човека, који по свему подсећаху на морске гусаре с југа.</p> <p>Ана  
 мислио.</p> <p>Гојка је мало знао, али по Рајку, који му се не допадаше ни мало са отворености 
један га тешким гвозденим ступцем удари по врату тако, да Гојко посрну.{S} Тома прискочи, па га 
 врдну мало у страну, те га нож дохвати по -одећи.{S} Старац зграби нападача за руку, па му веш 
лонише у најближе им чадоре, не знајући по помрчини наћи своје.</p> <p>Кад се ратници стадоше у 
и злата господи, као што травни пашњаци по висоравнима бејаху обилати храном за благо многоброј 
а коме је, и краљ поче са својима корак по корак одступати дубље у логор...</p> <p>— Нек наше к 
а, Љуба и Видосава.</p> <p>— Учинио сам по жељи властеле, а знам да нисам ни вашу вољу прекршио 
лаву своју пренео овамо а телом и репом по Азији тражи плена још.{S} Данас ми и Византија имамо 
а обиђе Трилис.</p> <p>Кад је сутра дан по њиховом одласку дошао Тома, искрено се обрадовао раш 
 Не бејаше, браћо моја, тај посао рађен по закону Божјем и као што треба већ онако, како није в 
оби сам.</p> <p>Дуго је замишљено ходао по соби крупним корацима.</p> <p>— Па ипак се руши, лаг 
свајати.</p> <p>Хладан је ветрић пиркао по разбојишту испуњеном хиљадама погинулих ратника, пол 
ничког.{S} Обилазио је и околину, лутао по обалама жегљиговске реке, посматрао њено ушће, и — м 
 мирно, па се и преплашено становништво по ново одало своме свакидашњем послу.{S} Али у души Го 
а Исаија рече:</p> <p>— Ја сам тада био по пословима царским у Дубровнику, па сам све тек доцне 
е једна моја стрина видела, истина мало по из даље, и саму свету Софију цариградску?{S} Шта ћеш 
} Добро се загрејасмо винцем, и почесмо по души говорити.{S} Ако си, велможо, кадгод имао нада, 
а коме сам и сам био до сада једна и то по готову сува грана! — реко је тада Исаија.</p> <p>Ана 
тиничке и сеоске, која није послала бар по једног војника, а из многих се кућа кренуше по некол 
ика.{S} Турска је сила мања.{S} Има нас по четворица на једнога њиховог.{S} Али не заборавите,  
.</p> <p>— Ја сам одмах све јавио Гојку по поузданом момку, — шапну му Рајко.</p> <p>— Погрешио 
Томино злочинство и према Јелени, плану по ново и одлучи да учини своје још пре поласка целе во 
тадоше укрштати стреле.{S} Једна окрзну по руци Гојка, који се на мах лати мача и узде коњске.{ 
атом а испод огртача.{S} Бисер се просу по путу, а она остатак пружаше шаком нападачу.</p> <p>У 
 је по катунима, па се свико̑ на самоћу по неколико недеља.{S} Он уме читати звезде, зна свакој 
<p>Само још пободени стегови означаваху по пространом логору средишта појединих жупа и градских 
/p> <p>Деспотове стегоноше, које бејаху по појединим жупама, развише своје стегове, те се у гра 
не?{S} Господа се царска завадила одмах по његовој смрти, а прави наследник, нејаки Урош, моли, 
му слободан излаз.{S} Казаћеш, да чиниш по моме одобрењу.</p> <p>— Учинићу, али ако он не хтедн 
 нестаде.</p> <milestone unit="*" /> <p>По свршеном већу Угљеша с Гојком оде у Анине одаје.{S}  
 Дако нам Бог милостиви помогне!</p> <p>По том се старац мало замисли, па као за себе рече:</p> 
 који је водио право у Крстопољ.</p> <p>По мрачној ноћи јездили су коњаници врло брзо.</p> <p>С 
асно бејаше, да је одатле заседа на мах побегла.</p> <p>— Беже кукавице, — јасно рече Гојко — к 
— Ви, који сте били манастирски ђаци па побегли зато што не трпите мирис од вина, знате то најб 
днога њиховог.{S} Али не заборавите, да победа није увек на страни јачега.{S} Она се још радије 
а испити у част витештва, у славу наших победа; са небом и звездама његовим разговараш онда, ка 
 Борисмо се неуморно и само знадосмо за победе! — додаде Вукашин.</p> <p>— А сада?</p> <p>Вукаш 
ико одупрети не може.{S} А кад се после победе вратимо, не брини се, ако на мени буде рана с ви 
жд, место пуно поноса са недавне славне победе српскога оружја.</p> <p>Гојко је, задовољан и ср 
> <p>— Ал’ нек се добро држи после наше победе над Турцима! — додадоше неки.</p> <p>— Па ни то  
овничку Бигу, стиго̑ му је гласник наше победе.</p> <p>— Хвала Алаху и пророку, а како смо Плов 
мском господом.{S} Њему ваља помоћи, да победи, да њих саломи, уништи, а њега — помагача — да о 
м јунацима чисто бејаше мило, што их не победи какав обичан ратник, па радо навалише на онога,  
рника.</p> <p>— Вера ће и помоћи, да се победи некрст.</p> <pb n="146" /> <p>— Боже дај!{S} Ал’ 
 здраво и мирно и весело нашој извесној победи, — одговори Гојко.</p> <p>— И твоме скором венча 
 Матије Кантакузена изишао као савршени победилац?{S} Кад је цар Синиша устао да задовољавајући 
 је, истина, од наших изгинула, али смо победили.</p> <p>— Зато је Хаџи-Ил-бег сада у великој ч 
паса свима а не себи!</p> <p>— Деспоте, победио си ме Ал’ пусти мене да пре тебе погинем Отвор’ 
ом светлошћу, и ја сам знао да ћу изићи победиоцем.{S} У тешким приликама у Призрену пре четири 
 ћемо бити — рекох ти једном — или први победиоци или прве жртве!</p> <p>— Па шта си смислио пр 
ача.{S} Па или ћемо ја и моји бити први победиоци или — прве жртве!{S} Па ипак ми се чини да се 
ком развија.{S} Тако је и било и ми смо победиоци.{S} Хвала ти!</p> <p>Други пут је Рајко реко  
 цара.{S} Успесмо.</p> <pb n="96" /> <p>Победисмо.{S} Али не захватисмо толико снаге, колико на 
{S} Није то сила цара Синише, кога ипак победисте.{S} Јунаци, напред!{S} Није то војска силног  
шину.</p> <p>— И стати брат уз брата па победити или бити побеђени! — одговори Вукашин, стиште  
нову војску нико <pb n="104" /> не може победити, па су радо у њу ступали.{S} Тада је и он пост 
ећа, па су вртели главом, кад се војска победоносно враћала.{S} Нису смели говорити што су мисл 
 — И султан је задовољан.{S} Баш кад је победоносно улазио у бунтовничку Бигу, стиго̑ му је гла 
 Одважност Хаџи-Ил-бегова донела нам је победу.{S} Већина је, истина, од наших изгинула, али см 
, — веруј са превисоким братом својим у победу твојих узвишених мисли, веруј и вера ће те твоја 
ном вољом брата нам морао устукнути као побеђен и прогнат?{S} Није ли се ваљало спремати за све 
тати брат уз брата па победити или бити побеђени! — одговори Вукашин, стиште руку Угљешину, и у 
 са услужним мрковом својим скрха преко побеђенога бегунца и доброг коњица његовог.</p> <p>Ал’  
са њима борим, па да их и <pb n="74" /> побеђујем.{S} Да се боримо!{S} Причекај ме, и умири се. 
иди сва војска.{S} За тим сиђе с коња и пободе стег.{S} Војска пристизаше и разређиваше се.{S}  
ави орлови на њима, а сваки стег бејаше пободен у средини своје жупске војске.</p> <p>А кад се  
них ратника и левената.</p> <p>Само још пободени стегови означаваху по пространом логору средиш 
 југ иза црквице.</p> <p>Ана је са пуно побожности и истинске богобојажљивости одстојала вечерњ 
авала за право, хвалећи са своје стране побожну поезију Дамаскинову.</p> <p>— Мени се — говораш 
 глас допро до старог Властоја, који се поболео.</p> <p>— По вашој заповести, узвишена ћесарице 
фалија Рајко!</p> <p>— Жив је још његов побратим Гојко!{S} За мном, јунаци!</p> <p>— Живео војв 
Драму и трилиски ћефалија Рајко.</p> <p>Побратими су се искрено загрлили и братски ижљубили.</p 
иси одмицао од постеље његове.{S} Ти се побрини, да се врлом витезу ода последња почаст, коју ј 
гове.{S} Није хтео пристати, покушао је побуну.{S} Али, преухитрен, савладан и затворен, данас  
уга, па га, казавши му у чему је ствар, поведе са собом у врт.</p> <p>Ушавши, старац доведе дру 
ви дошљак старца, и скочи с коња, па га поведе ка уласку у колибу.</p> <p>— Бог ти добро дао, п 
ке, коју је имао деспот Угљеша лично да поведе у бој против Турака.</p> <p>Осем простране деспо 
ог брда и паде мртва.</p> <p>Бегунац се поведе, а оштри палош наиђе на врат и главу његову, и н 
ма, носише заповести да свак своје чете поведе.</p> <p>За зборно место војске Дејановића бејаше 
куда се иде у Гојков стан.</p> <p>Гојко поведе Јелену до степеница, па је онда пусти.{S} Она се 
е.{S} Он стиже баш онда, кад се у граду поведе реч о њему и његовом задоцњењу, и ако је било жу 
астирско имање, даровано многим царским повељама.{S} Ту је спадао и један млин на Мутници, речи 
 одвијени лист па стаде читати Угљешину повељу.</p> <p>Да би обележио и у трајнијем спомену сач 
ше мрзети Тому.</p> <p>Још један пут је повео реч о Томину уклањању.</p> <p>— Њега би ваљало см 
 делом краљеве војске, коју је краљ био повео на Николу Алтомановића.{S} Баш кад је Марко мисли 
е бих веровао у успех посла, који ми ти повераваш.{S} Мене моја нада не вара! — прилично убедљи 
ш тај градић.{S} И они га узеше.{S} Два повереника царевића Сулејмана седну у чамац па се навез 
пред Ану, да јој саопшти резултат свога поверенства.</p> <p>— Узвишена ћесарице! — рекао јој је 
двоје: стекао сам права на неограничено поверење и љубав њихову, и ћесарицу ћу уверити да су на 
ако је, деспоте.{S} Захваљујући великом поверењу твоме, није ми непознато стање, у коме се поје 
 отишао на крваву војну?{S} Отишао је у поверењу светле ћесарице наше, а кад се врати она ће му 
к, па радо навалише на онога, да и њима повери тајну снаге и вештине своје...</p> <pb n="154" / 
ином љубимицом.{S} Не плаши се, али — и повери ми се, — рече Тома, смешећи се, па ободе коња.</ 
 Видосави, а Гојко је тајну своје среће поверио своме верном Рајку.</p> <p>На витешком мегдану, 
едина душа, којој се могла без устезања поверити.</p> <p>— Ти опет тугујеш? — питала би је чест 
ћесарице наше, а кад се врати она ће му поверити и другу дужност.{S} Повериће му — тебе и твоју 
 она ће му поверити и другу дужност.{S} Повериће му — тебе и твоју срећу.</p> <p>Мара се обично 
да.</p> <p>Толико је знао и пријатељима поверљиво причао Рајко.</p> <p>Међу тим Тома се није ви 
бро, слушај.{S} Био сам сведок необично поверљивог и пријатељског разговора <pb n="63" /> измеђ 
кови.{S} Она ће и по оделу њиховом томе поверовати.{S} А ти нападачи, срећно одбијени, љутито с 
тегоноша.</p> <p>— Тебе није требало ни повести! — љутито одговори Богдан.</p> <pb n="173" /> < 
ина, коју с времена на време помаже лак поветарац, што се, реко би, одбија од високих бедема гр 
врђене местимичним преплетом између два повећа коца.{S} Овај део не бејаше покривен.{S} Из њега 
аће Дејановића близо пута била је једна повећа колиба.{S} Уз неке старе рушевине пастири су нас 
ланине зија велика провалија, подигнута повећа сада готово опустела каменита кула овалнога изгл 
 потребна густа и пуна брада, која само повећаваше суровост изгледа овога мож’да у души племени 
.{S} Само се са друге стране реке један повећи камен одвали и одроњавајући за собом земљу и пот 
поље, које се дубоко са севера завршује повећим висовима.</p> <p>Ту бејаше састанак Угљешине и  
еко време, а старац, наслоњен леђима на повећу камарицу сламе и седећи на некој кожној простирц 
Измаче се корак назад, па крочи напред, пови се и отури камен далеко напред, па задовољно додад 
ти, па зажеле да с њом прозбори.</p> <p>Повисока и крупна женска, с нечим господским и поношљив 
p> <p>Гонилац не изоста.</p> <p>Коњи се повише, земља тутњи, кишне се барице деле.</p> <p>Бегун 
ше једнога ратника.{S} Поједине се чете повлачише југу ка Марици те у њој многи, тешко рањени,  
дмудрио сам лукаве саветнике немоћног и поводљивог цара — одговори мало осорно Вукашин. — Не за 
 сам и пошао.{S} А погодбе су мира за њ повољне.{S} Нудимо обавезу да на његове земље нећемо на 
ако покварено и нејасно, да га она ни у повољнијим приликама не би могла разумети.{S} Ана је оч 
ети, да, мож’да, труба објављује Гојков повратак.</p> <pb n="124" /> <p>— Тако, тако ти учини с 
елена? ти сада!</p> <p>— Да, војводо! — поврати се Јелена.</p> <p>— Јелена, моја Јелена! — рече 
 на северозападној страни логорској, да поврати ред.</p> <p>Турци и овде вешто и одлучно нападо 
/p> <p>— Слава нашем господару, што нам поврати мир душама и измири нас са црквом цариградском! 
имље од заборава, све видније искаче на површину, док се на послетку не заблешти цела слика у п 
> <p>Међу тим Тома се збиља био у опште повукао.</p> <p>Кад му је играчка са ћесарицом и Маром  
је тога живота нестало, и ако се знатно повукао у скромније границе.</p> <p>Помишљало се на вој 
 потоњу деспотицу Угљешину, још се више повукла себи и своме дому, одлично се старајући да чедо 
осле смрти свога мужа, па се могла више повући у се и са својом нећаком Маром, — која је, изгуб 
приступити.{S} Ево погледајте! — и Тома повуче на више левом руком рукав са своје деснице показ 
чим је отишао Тома Теологита, Љубоје се повуче и размишљаше о немилим догађајима, што се у Крст 
ујни.</p> <p>Деспотица се Љуба за часак повуче у самоћу, помоли се по ново Богу, па уздахну а п 
два дочека крај већа.{S} А тада се брзо повуче у свој двор.</p> <p>Он је већ знао, да је био ст 
 <p>То је био неки туђин, који је живео повучено и кога сам ја ту затекла.{S} Он је био моме по 
ча</p> <p>Чадори за тренут ока дигнути, погажени, покрхани и поломљени; коњи, што су око чадора 
 то бива.</p> <p>— Варалице, прељубници погани! — грмну Гојко гласом раздраженога лава. — Све с 
оју главу, ништа мање.{S} Од јуче скота поганог вребам.{S} Дошао сад, кад се војска слеже, да г 
> <p>— А то је —</p> <p>— Требало је да поганом туђину мачем срце потражим, и онда бих био сигу 
укави, то ти је плата за услугу, што си поганом туђину учинио, и зато што сам испред твога копљ 
ра у дворишту, те се у друштву залагаху погачом и месом а запајаху добрим вином манастирским.</ 
рнути у пропаст.{S} Опомене старијих на погибао таког кушања судбине не могаху Гојка задржати.{ 
и утонуше, а српској војсци да је општа погибао и краљу и деспоту онака иста, каква је и просто 
ми није било свеједно.{S} Највећа му је погибао сада грозила од Гојка, који је <pb n="89" /> по 
Последња битка Момчилова била је његова погибија код Перитеориона, града недалеко од обала Бело 
<pb n="20" /> негда крваво разбојиште и погибија српских левената.{S} Струма и Места, Бистрица  
ве од стране пловдинске, одакле и прети погибија.{S} Старији деспот Костадин био је у Жегљигову 
ећа.{S} Узнемирено очекиваше гласника о погибији Рајковој.{S} А кад виде, да га никако нема, То 
 које нам је донело Срб-синдиги, српску погибију.{S} Завидљив слави његовој, сада га на гозби о 
ак дошао здрав и читав Ал’ и да нема те погибли, доста би Томи била и сама помисао, да је и нех 
свих нас.{S} Па кад бисмо се ослободили погибли, онда бисмо могли опет продужити међу собом бор 
 Да тако буде, поступи овако: онда, кад погине Гојко, нека други твоји људи нападну на ћесарицу 
обедио си ме Ал’ пусти мене да пре тебе погинем Отвор’те излаз, јунаци!</p> <p>— Највише што ти 
пиркао по разбојишту испуњеном хиљадама погинулих ратника, поломљеним копљима, свилним стеговим 
о ногама газим, без сумње је мач каквог погинулог витеза.{S} Јесте.{S} Он ће ми сада добро помо 
ј, да је љуби.{S} Не послуша ли — он ће погинути а она увенути.</p> <p>— Витеже, — рекла му је  
шког ћефалије нема!{S} Он је морао први погинути! — викаху Рајкове стегоноше, потиснуте са оста 
p>— Можеш ли извршити?</p> <p>— Све!{S} Погинуће од заседе на путу.</p> <p>— Врло добро Он треб 
првом приликом.</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Погинућеш да Богме, и то још данас ал’ од вина, старче! 
, синко, — као забринуто вели старац. — Погинућу ти првом приликом.</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Пог 
и приличи.</p> <p>Разговор се међу њима поглавито водио о паду Дренопоља па онда о приликама, к 
љубу, па је, на послетку, и као врховна поглавица обилазио потчињену му Драму и њену област.</p 
м.{S} Али се ни на томе не заустави.{S} Поглед се њен пусти кроз бескрајни ваздушасти простор,  
ити Мелник на Бистрици; јужно се отвара поглед низа Струму све до њеног ушћа у широком Орфанско 
</p> <p>— Тако је.{S} Мене је тај његов поглед, канда, стао скупих жртава.</p> <p>— Не разумем  
е, у свачију душу.{S} Ал’ баш тај његов поглед мене је — опрости, велможо —</p> <p>— Говори иск 
ластоје их још једном погледа, заустави поглед на Гојку, очи му још једном синуше — и издахну.< 
а украс бојна мача изненади, и он пусти поглед низ мутну воду, као да тражаше јунака, кога самр 
а Теологита.</p> <pb n="41" /> <p>Један поглед Љубојев, где је осећај отео узде разуму, био је  
 али смишљени.{S} А нада свим му је мио поглед.{S} Око његово продире, чини ми се, у свачију ду 
г прозора кроз дебеле зидине био је леп поглед.{S} Тамо преко провалије настаје нижи део планин 
лавном путу, а старац се сав претвори у поглед, којим хтеде продреди кроз танки вео зорине помр 
 позва га Гојко.</p> <p>Јелена се трже, погледа својим крупним очима Рајка, пребледе, руком се  
} Она скочи, отури ђерђев, прекрсти се, погледа около себе па приђе те погледа, шта су руке, са 
огао и блед, држећи се усиљено у седлу, погледа Богдана, хтеде одговорити, али му речи засташе. 
ри лице рукама па зајеца.</p> <p>Исаија погледа у Гојка па у Рајка, питајући их очима и изразом 
и на градским вратима.</p> <p>Деспотица погледа Угљешу.</p> <p>— То је какав поклисар, мож’да ч 
ку вечито задржати пред собом.{S} А кад погледа поново, очи му бејаху влажне.{S} Он диже руку и 
старац за се, кад се наже, те из колибе погледа, како се пламен одупире киши.</p> <p>Прође још  
> <p>— А чим, чедо моје?</p> <p>Мара је погледа право у очи, хтеде јој нешто више рећи, али сам 
рсти се, погледа около себе па приђе те погледа, шта су руке, саме себи остављене, за те часове 
ољне стране високе куле, као и нехотице погледа на звездано јато.</p> <p>Љуба то спази, а он јо 
амртника.</p> <p>Властоје их још једном погледа, заустави поглед на Гојку, очи му још једном си 
вим близо, Јелена га јасно али презриво погледа па окрете главу на страну.</p> <p>Тома стиже св 
тељу.</p> <p>Други га дворанин зачуђено погледа.</p> <p>— Јест, баш теби!{S} Ти у мраку нападе  
е.{S} Зато дођох.</p> <p>Он је значајно погледа, а она брзо настави:</p> <p>— Господару!{S} Ниј 
о величини његове душе и ширини његових погледа.</p> <p>Али је у толико лакше рећи, шта је Томо 
 бреговима, који је заклонише од жељних погледа оних, што осташе у Драми — престадоше звонити з 
е речи још више неугодно такоше.</p> <p>Погледа је право у очи, и рече:</p> <p>— Љубо, тебе се  
— Ходи, љубо моја — прекиде је Угљеша — погледај на оно звездано јато.{S} Видиш ли моју звезду? 
шта више немамо, јер моја тековина, ено погледај, пламти у огњу, да осветли пута некрсту, који  
да гине, тамни.{S} А на супрот њој, ено погледај, мало даље на истоку звездано се јато множи, а 
и тамо опасно било и приступити.{S} Ево погледајте! — и Тома повуче на више левом руком рукав с 
на таке и сличне речи зарумени, очи јој погледају веселије, а мисли иду далеко, сликајући и ожи 
ен, реко, кад смо из далека као бегунци погледали на тужно место наше.</p> <p>Дотле је био живо 
рне ноћи, али се старац није плашио.{S} Погледао је, с које се стране гомилају облаци, па је би 
Често је са високог бедема крстопољског погледао уз пут што води Драми, па је очекивао гласове  
сецу марту.{S} Брижни је Гојко веселије погледао, јер му се чињаше, да је грешио што је мислио, 
м читати људска срца.{S} Ти си ме чудно погледао у једном тренутку, кад сам стрељао орла пред ћ 
ена? — понови Рајко тако, да сви у њега погледаше, а Исаија, посматрајући га чудновато, рече:</ 
 деспотица Љуба оживе, очи јој светлије погледаше а груди се бурно надимаху.{S} Она одважно зађ 
морам се журити.</p> <p>Они га зачуђено погледаше.</p> <p>— До пре неколико тренутака нисам зна 
вину.{S} Али од неког доба дању управља погледе своје на исток путем крстопољским, а ноћу, опет 
излазио на ово место.{S} Губио је своје погледе преко границе суседне Богданове војводине с јед 
к ближе.{S} За тим се окрете, те једним погледом премери собу, па онда, готов са одлуком, рече: 
кочи на коња, па се са пратиоцем изгуби погледу Рајковом међу градским платнима.</p> <p>Кад је  
чим господским и поношљивим на лику и у погледу, црних очију и расплетене косе, која јој је пад 
, држећи у десној руци нож, приђе, мало погнут, на један корак до Рајка, исправи се, измахну но 
да чу гласан говор.</p> <p>Скочи и мало погнут пође ка излазу из чадора.</p> <p>У том се тренут 
 у души Гојковој није било мира.{S} Без поговора послушан покојном ћесару и његовој жени Ани, Г 
е и свикнутост да се воља старијега без поговора изврши, а с друге стране стајаше неокаљана про 
и доста је учинио, да се ново стање без поговора прими, јер се свима <pb n="47" /> ваљало бојат 
споте!{S} Заповедај и ја ћу слушати без поговора.</p> <p>Угљеша седе, и руком показа Томи да и  
 руци твојој стао сам тада у службу без поговора, — рече Тома, пажљиво посматрајући Угљешу.</p> 
поту.{S} Тога ради ја сам и пошао.{S} А погодбе су мира за њ повољне.{S} Нудимо обавезу да на њ 
кога су умолили да подсети Костадина на погодбу и ма њихово право, да само за себе копају а дес 
а!</p> <p>И он се јако стресе...</p> <p>Погодио је!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 
само зато, што сам у тренутку употребио погодну личност, која је могла творити много зала па ип 
 њихова.</p> <p>Под Вукашином паде коњ, погођен копљем у груди.</p> <p>У исти мах се, дохваћен  
а, и о деспотици Љуби, која је дошла на погреб свога оца.{S} Говорило се о тузи у дому Војихнин 
сно, плану али се брзо прибра:</p> <p>— Погребите га још пре сванућа, па о томе догађају ни реч 
 радости; кад смрт пожелим, она ми пева погребну песму!{S} Она ми је И отац и мајка, и брат и с 
а је у Драму довела тужна свечаност при погребу Војихнином.{S} Ту се задржао и после тога некол 
даном момку, — шапну му Рајко.</p> <p>— Погрешио си.</p> <p>— Што ?</p> <p>— Ваљало је мало раз 
. — Али не заборави, брате, да се тешка погрешка не може учинити два пута.{S} Она тражи маха са 
ту...</p> <p>Те ноћи, кад сам била сама погружена крај мртвог поочима свога, ушли су у ту одају 
друга њена сестра Мара.{S} Са њом иђаше погружена Видосава, која своје добре госпође ни сада не 
} Пазићеш увек да је, остарелу и слабу, погружену и савладану под теретом најновије жалости, ни 
ас узастопце.{S} Чекао те је, ћефалијо, под храстом, па онда за тобом овамо.{S} Он за тобом — ј 
н зове нас, ми ћемо радо свуда са њим а под Божјим благословом.</p> <p>Ова се војска у гомилама 
>X</head> <p>Успавано немилом слутњом а под утиском тешке и непријатне јаве, ловачко се друштво 
 истини, те је отишао и он незнано куда под тешком мож’да слутњом, да сам му невера...</p> <p>О 
ветра.</p> <p>На некој клади више млина под брегом хукну буљина.</p> <p>Неки се прекрстише, а ј 
јих људи, који дођоше у земљу, до скора под јаким утицајем Византије, са својим навикама српско 
 Вукашин.</p> <p>— Брате, ми ћемо и сад под окриљем звезде нашег рода поћи у бој за једну мисао 
м!</p> <p>И добри мрков грабљаше напред под новом опоменом на дужност његову.</p> <p>Киша је ве 
се скине, ал’ га снага издаде и он паде под ноге турској коњици, која с нова придолажаше.</p> < 
 А кад сиђе доле између два брега наиђе под једном жалосном врбом крај студенца на једног војни 
обом никад!{S} За њега сам слутио да је под земљом, Бог му дао у рају насеља! — тужно додаде Ис 
њу своје <pb n="118" /> војске, које је под његовим Марком и зетом му Ђурђем Балшићем стајало п 
а у домове верних!{S} Исекли су, што је под нож пало, а што се спасло у ноћној тмини, изнело је 
м редовима пешке стицала у градско поље под Сером.</p> <p>Деспотове стегоноше, које бејаху по п 
есело...</p> <p>Ана је у последње време под теретом брига и бременом времена знатно клонула, а  
ne unit="*" /> <p>Било је са свим доцне под ноћ кад ћефалија Рајко изиђе из двора Анина, где је 
инко, срећа ти вазда певала! — говораше под чадором својим стари дворанин Благоје једном младом 
це.</p> <p>Кад грану зора и они стигоше под источне огранке Меникејскех гора, а што је сунце ви 
 доспе.</p> <p>Многи не бејаху заноћили под својим чадорима, многима оружје не бејаше при руци  
 а врх свега фијуче ваздух као да пишти под клетвом столетних грешника.</p> <p>Помрчина.{S} Ни  
о, колико су се осилили наши противници под згодним изговором да раде противу нас једино из ода 
ој милости.{S} А ја ћу бити први војник под том заставом.</p> <p>— Господару,— у радосном узбуђ 
о без речи пристаде, а кад је остао сам под јелом, не могаше се довољно разабрати од утисака ко 
иш, — продужи Угљеша. — Лазар је отишао под закриље угарско, признао је врховну власт њихову.{S 
е ниску крупног бисера, који јој је био под вратом а испод огртача.{S} Бисер се просу по путу,  
остарелу и слабу, погружену и савладану под теретом најновије жалости, ни у чем не преухитриш,  
и убијајући ногама, док и сами не падну под теретом задобијених удара и рана; вика и писка, јау 
ај замахну ножем, а Мара раскиде огртач под грлом, и руком зграби, трже и откиде ниску крупног  
>То бејаше општа лозинка њихова.</p> <p>Под Вукашином паде коњ, погођен копљем у груди.</p> <p> 
еваш и шарне снове сниваш, за плаве очи подај све!</p> <p>„Јер црне очи, морска дубина, казују  
 о тешким данима.{S} Али се ипак сну не подају.</p> <p>Будни су стражари, а од њих је буднији — 
 деспотовини ништа друго, до само верне поданике.{S} Сутра, прекосутра укрстићемо, Божјим благо 
срећно одбијени, љутито су се бацили на подбадача Гојка, и са њиме своје завереничке рачуне крв 
ежак камен од петнаест ока и њиме проба подбацивање.{S} Измаче се корак назад, па крочи напред, 
ше!</p> <p>Онај се, мало љутит, крете и подвати ногама земљу, а дружина га радосно поздрави.</p 
аја цео град од западне стране градског подграђа, Угљеша се упути право великим вратима, на кој 
а својих.</p> <p>Дошавши близо драмског подграђа Тома и Љубоје пустише коње ходом, па наставише 
 у местимичној дубини речице, што испод подграђа серског тече — чини се на високој кули мотриљи 
Војска је у Серу логоровала у пољу ниже подграђа, многи су били у самој вароши — подграђу, а не 
д њих пролажаше.{S} А много женскиње из подграђа и околине с нејаком дечицом и заосталим старци 
ког, старог и младог, које се бејаху из подграђа искупиле у просторијама пред великим двором, г 
високог торња на истим вратима огласило подграђанима да је равно пола ноћи.{S} По оделу се мало 
иоци бејаху већ сустигли у пролазу кроз подграђе Драме.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" 
ваше, глас пролете као муња кроз град и подграђе, а звона ударише на благодарење и богомољу.{S} 
ни.</p> <p>Сав логор, сав град и његово подграђе усташе и кренуше се да виде најкршније момке,  
о се с господом у граду, па је слазио у подграђе, велику варош, што се око града населила недал 
одграђа, многи су били у самој вароши — подграђу, а неки и у граду.</p> <p>Најпоузданија је Угљ 
ро слушао туђу!</p> <p>То се по граду и подграђу за час рашчуло.{S} И док су неки нагађали, шта 
к дневнога живота и пословања у граду и подграђу драмском.</p> <p>Дошавши у тренутку највеће жа 
па се разлива у ситне покрете по мирном подграђу.</p> <p>Све је тихо, све је живо легло, да се  
на:</p> <p>— Благоје, је ли раздељена у подграђу сва храна, коју одредих да се сиромашним домов 
овдинским догађајем забринуше и народ у подграђу и господу у граду.</p> <p>Костадин стаде разми 
ила међусобна војна.{S} Рођена се браћа поделила на два логора.{S} Једни су бранили старог краљ 
сто чадорје стоји развучено, покрхано и подерано.</p> <p>Многи се јунак још бори са душом, неки 
То бејаше рика рањенога тигра или уздах подземнога света.</p> <p>И као туча на родну њиву спуст 
> <p>— Са свим.{S} Основао је царство и подигао патријаршију али некако чудно.{S} Не бејаше, бр 
је био црвено-црн, а левом је руком био подигао корице с мачем, да му буде ближе десници.</p> < 
у је бејаше нападач ухватио, а другу је подигла према ономе, што држаше го нож.{S} Мара клече д 
ому, одлично се старајући да чедо своје подигне и оплемени.{S} Заузимљивој мајци и разборитој г 
 <pb n="51" /> он — одавде стари замак, подигнут у доба, кад је овде била међа гранична.</p> <p 
 средину планине зија велика провалија, подигнута повећа сада готово опустела каменита кула ова 
 растерана јаким ветром, који се с нова подиже, са три стране непријатељ приђе српском логору.< 
S} Е, Бог да га прости! — рече старац и подиже шубару.</p> <p>После тога устаде, уђе у колибу,  
здахну, па се окрете на страну, а руком подлакти главу.</p> <p>...{S}Не, одиста су старци право 
лаху.</p> <p>Ловци се наслонише на руке подлактивши се, да мало продремају.{S} Певци учесташе.{ 
и главу у обе шаке од руку, које бејаше подлактио на колена.</p> <p>Тако је неко време ћутао и  
о је.{S} После толиког боловања ипак је подлегао. <pb n="12" /></p> <p>Деспотица цикну, а Угљеш 
 ми је звезда казивала, да ипак не ћемо подлећи.</p> <p>— Тебе Бог штити, господару мој! — клик 
’ је и твоја душа велика, кад је све то поднела.{S} Ти се надај, твоји су дани, што наступају!< 
ним гласом рече Угљеша примајући на дар поднесену икону.</p> <p>Гомиле народа, мушког и женског 
 принесе један дворанин, узе со и хлеб, подносећи их Угљеши.</p> <p>— Здрава нам буди, узвишена 
упио пред олтар.{S} Доста сам дотле већ подносио, доста проживео.{S} Али ме ти сети младости, т 
у положити пред горима.{S} Цар није био подобан да одржи велико наслеђе.{S} Неко је морао влада 
ако и бити.{S} Ал’ њега за ноћас ваља у подрум бацити — одговори старац. — То ћу и да урадим.{S 
пошљу једног монаха, кога су умолили да подсети Костадина на погодбу и ма њихово право, да само 
огим логорима, многог охрабрио а многог подсетио, чега се не би мож’да сетио пред смрт.{S} Поша 
о зуба наоружана, човека, који по свему подсећаху на морске гусаре с југа.</p> <p>Ана и Мара пр 
 могло разабрати, по небу, па се саже и подстаче огањ, који је на сред тога дворишта лагано гор 
у главњу с друге стране огња, а домаћин подстаче ватру.</p> <p>Тада старац познаде по оделу да  
 везаше, и кренуше, да га кроз отвор на поду спусте у тамницу.</p> <p>— Хвала Анђеле! — рече То 
ки млади војвода.</p> <p>Обојица ћутаху подуже, док старац, на послетку, прекиде ћутање:</p> <p 
Тишину прекиде Гојко, црномањаст младић подужих бркова а без браде, који у пуној ратној спреми  
они се кретоше натраг у Сер.{S} Са њима пође и ћефалија Рајко, коме је било тешко остављати Дра 
 се један, куцкајући чутуру.</p> <p>Она пође од руке до руке около.</p> <p>— Није наше вино так 
лазиле стрме степенице за горе.{S} Мара пође тим степеницама и изиђе на горњи бој, где су биле  
ва и ужива у витешким играма, као да не пође у војну већ на свадбу најбољега јунака свога...</p 
узе Ану с десна и Љубу с лева од себе и пође с њима.{S} Кад приђе осталима, прва се руке његове 
>Држећи за руку Ану, Угљеша се окрете и пође са њом ка Љуби.{S} Тада пусти старицу па се са дес 
:</p> <p>— С тобом је свршено!</p> <p>И пође на Гојка, заповеднички викнувши Љубоју:</p> <p>— В 
 тврђаве огласи долазак њихов, Гојко им пође на сусрет.</p> <pb n="66" /> <p>Њихов га долазак и 
г старца и да буде на вечерњи.{S} С њом пође — по њеној жељи — Мара и само један пратилац, стар 
е му као нека племенита Амазонка.{S} Он пође у разговору са њом, а она га преведе преко малог у 
 се његов план до краја извршује.{S} Он пође у приличној даљини назорице за њима, а кад оне са  
 мах изиђе.{S} Рајко се присети, и брзо пође за њим, а остали продужише да, уз лагано сркутање  
ајкраћим путем до границе.</p> <p>За то пође путем, што иде јужно ка Крстопољу, па се онда дохв 
це и њених пријатеља.</p> <p>Тако живот пође напред веселије и бујније...</p> <p>Војска из драм 
ласан говор.</p> <p>Скочи и мало погнут пође ка излазу из чадора.</p> <p>У том се тренутку са с 
изненађен добијеним гласовима, а она му пође у сусрет.</p> <p>— Глас, који ми је донео — рече ј 
 Ја се стављам на расположење, да одмах пођем.{S} Војвода је Љубоје са мном.</p> <p>— Добро, он 
а, да те пратим, кад у позно доба ноћно пођеш из одаје своје сам, брижан.{S} Толико сам ти се п 
мо на летовање.{S} Ако ти није зазорно, пођи са мном до оне јеле, па ме причекај на клупи, ја ћ 
 <p>— Господару, не чекај, спремај се и пођи на сусрет дужности.{S} Ја ћу ти помоћи!....</p> <p 
>— Добро, хајдемо.</p> <p>И они обојица пођоше, а после неког заобилажења и стигоше тамо.</p> < 
ше се.</p> <p>Било је око заранака, кад пођоше, а у Драму стигоше доцне.</p> <p>Ћесарица се изн 
шку, и крену коња.</p> <p>У силној тузи пођоше за њим и остали.</p> <p>— Моја је рана лака, — р 
и са њим, па сви лаганим свечаним ходом пођоше напред.</p> <pb n="44" /> <p>Прошавши и коњанике 
 на ову страну умаћи.</p> <p>И они брзо пођоше ка огради, заклоњеној врежама од купине.</p> <p> 
 право, хвалећи са своје стране побожну поезију Дамаскинову.</p> <p>— Мени се — говораше деспот 
ем, она је тумач моје радости; кад смрт пожелим, она ми пева погребну песму!{S} Она ми је И ота 
ан, у коме га је очекивала готова смрт, пожњео је успех, праћен громогласним клицањем свих глед 
ад ми само на ум падну.</p> <p>— Хајде, пожури се!</p> <p>И мало после, а певач окупио око себе 
 одговори Гојко.</p> <p>— Онда ћу ја, — пожури се Рајко.</p> <p>— Доцкан.{S} Ја одлазим с места 
ећи се, па ободе коња.</p> <p>Љубоје се пожури, да не изостане за њим, јер их и пратиоци бејаху 
 мој да се уклонимо ?</p> <p>Вукашин се пожури:</p> <p>— Не, мила снахо моја!</p> <p>— Или је м 
аро, издајица за овај мах, — радосно се пожури Видосава.</p> <p>— Ходите, децо, — рече Ана, па  
устио, да се са својом лепом сапутницом пожури Драми и њеном логору.</p> <milestone unit="*" /> 
д вина, старче!{S} Ха, ха, ха!</p> <p>— Пожуримо мало ову нашу кљусад, јер смо. много заостали, 
оцу, који је на самрти.</p> <p>Гојко се пожурио и одмах кренуо.</p> <p>Ишао је без иједног прат 
јеле, па ме причекај на клупи, ја ћу се пожурити.</p> <p>Гојко без речи пристаде, а кад је оста 
<pb n="141" /> <p>— Па хоће ли се витез пожурити ?</p> <p>— Да!</p> <p>— А ко је он?</p> <p>— Ј 
уте што се вече брзо спушташе на земљу, пожурише граду.</p> <p>Кад се појавише из црквице, зачу 
зређиваше се.{S} Пратиоци товарних коња пожурише се за њима, и за часак се у пољу забелеше нови 
им Тома и Љубоје седоше на своје коње и пожурише се.</p> <p>Било је око заранака, кад пођоше, а 
сни урес дрвљу, унесе кроз прозор један пожутели лист.{S} Тома га руком у ваздуху ухвати, па си 
 лозе пловдинке.{S} Наточих кад се мало позабависмо тамо, док Азијате у град сатерасмо.</p> <pb 
реним вратима.</p> <p>— Ступи, Рајко! — позва га Гојко.</p> <p>Јелена се трже, погледа својим к 
области наименова војводу Гојка, а Тому позва да се нађе уз њега — деспота -— својим саветом и  
у, куда их је узвишена ћесарица ненадно позвала.{S} Ипак - реци — није ништа страшно да би се с 
је своје чете у Сер на зборно место.{S} Позван од Угљеше, Богдан је у место сваког одговора пос 
 мислим, да те није тежак државни посао позвао ноћас овде.{S} Зато дођох.</p> <p>Он је значајно 
— без наших држава.</p> <p>— Њих ћемо и позвати — и само њих, јер од Бугарске се немамо чему на 
вом брату деспоту Драгашу.{S} Ти ћеш их позвати на заједничку војну противу Турака.{S} Ми полаз 
о срећу, да те обрадујем, добри оче!{S} Позвах те преко гласника из Сера, да одмах дођеш овамо, 
и жена.</p> <p>Он је опет оћутао на њен поздрав.{S} Није је опазио.{S} Али је, предан гледању с 
у одају.</p> <p>— Знао сам — рече после поздрава — да сте овде, па дођох да се опростим.{S} Сун 
ра полазимо —</p> <p>— А ја ћу ти слати поздраве по облацима, ветру, уздаху, но лакој тици, сун 
пај гроб онде више, на оном обронку.{S} Поздрави све — ах — све — и деспотицу, и кажи да је Угљ 
о ново чуо глас.</p> <p>— Помози Бог! — поздрави дошљак старца, и скочи с коња, па га поведе ка 
— Добро ми дошао, мили господару мој! — поздрави га Љуба.</p> <p>— Буди ми срећна и здрава, дес 
ашем милостиви господар и драги гост! — поздрави Ана Угљешу, па се окрете и са сребрног служавн 
н јој се благо обрати.{S} После тога се поздрави са војводама, који га громогласним клицањем ра 
ке.</p> <p>Кад Љубоје уђе у логориште и поздрави ратнике са старом ћесарицом и њеним двором, гр 
розору с Аном и Љубом, а свет их весело поздрави, па, пијући и певајући, опет обнови коло.</p>  
вати ногама земљу, а дружина га радосно поздрави.</p> <p>— Мери, брајко, сад! — рече он поносит 
ђу њиховог и учини му се познат.</p> <p>Поздрави га грчки.</p> <p>Онај се изненади, па и са̑м о 
а му онда испоручи: како га је ћесарица поздравила да управу у Крстопољу преда Љубоју, јер је о 
 непознатог јој витеза, кад ју је Гојко поздравио и кад му је она Бога прихватила.</p> <pb n="1 
 одмах, још пре но што га је Тома могао поздравити као свога владара, дочекао:</p> <p>— Звао са 
 дивљач.</p> <p>Возари, пролазећи туда, поздравише ловце, али нико не устаде да разгледа лов.{S 
а пред великим двором, гласним клицањем поздравише господара свог.</p> <p>Тако је Угљеша свечан 
 загушили радосни усклици оних, који су поздрављали сјајне успехе младога краља.{S} Војне су би 
оји је на мах стао као укопан.</p> <p>— Поздрављам те, господару наш и мили зете мој!{S} Буди с 
/p> <p>Деспотица и Ана са свитом својом поздрављаху на првом бедему војску, која поред њих прол 
 <p>— Хвала узвишеној ћесарици на таком поздраву а и вама, што сте ми га донели!{S} Брате Љубој 
ор.{S} Не дођох да се одмарам, већ — на позив братски — да с вама послујем.</p> <pb n="99" /> < 
осподу, нити је икада јаче осећао свети позив свој, да буде тумач мисли и грешних жеља људских  
из Жегљигова на све стране деспотовине, позивајући властелу и градске ћефалије а крајишницима,  
се замисли.</p> <p>— Рећи ћеш му, да га позивам ја, да дође к мени, — рече после неког времена  
туђин.{S} Говорио ми је лепо, ласкаво и позивао ме да са њим идем.{S} Па да не би мој одговор ч 
 нама.{S} Они ће се радо одазвати нашем позиву.{S} Тако исто и Богдан.{S} Његова војводина може 
 увери о готовости одазвати се Угљешину позиву за општу војну против Турака.</p> <pb n="111" /> 
} О бедрима му је висио широки палош са позлаћеним балчаком, који се завршавао златним крстом.{ 
S} Ту је био деспот Угљеша са оружјем и позлаћеним рогом ловачким; ту деспотица Љуба и лепа Мар 
ају у соби велике воштане свеће, које у позлаћеним светњацима стоје на столу.</p> <pb n="94" /> 
 деспотица је већ била, забаве ради, на позлаћеном ђерђеву своме почела неки вез.{S} Једног је  
е пламеном осветљаваше на далеко, чисто позлаћујући жуту сламу унаоколо, <pb n="106" /> путник  
, али Рајку послужи његова светлост, да позна коњаника.</p> <p>— Он је! — задрхта Рајко, скочи  
ади ње — била и Мара.</p> <p>Врло вешти познавачи планине и свих долова и урвина у њој бејаху о 
атој речи Гојку.{S} Она себе до сада не познаваше, јер сад виде, да је мекша, много мекша, но ш 
— Војвода! војвода! — кликнуше коњаници познавши Гојка и његовог Лабуда.</p> <p>То бејаху поузд 
о и оде да тражи помагача.</p> <p>Рајко познаде да збиља долази Гојко, похита му на сусрет па с 
аћин подстаче ватру.</p> <p>Тада старац познаде по оделу да је његов намерник неки млади војвод 
пастири у његовој младости учили.{S} Он познаје који ће ветар донети добро и лепо а који зло и  
, које су биле источно од њих.</p> <p>— Познајем, ено је! — брзо одговори деспотица Љуба — она  
ром и добром деспотицом Љубом.</p> <p>— Познајеш ли још у оном звезданом јату моју звезду? — уп 
S} Тебе је жарко сунце размазило, те не познајеш снаге планинске, — вели један са плачкавичких  
е по гласу, који са степеница долажаше, познало, да је старешина страже збиља отишао, Љубоје ре 
очекиваше своју нову, још му непознату, познаницу, која се на скоро врати ка јели.</p> <pb n="1 
, а старац му задовољно причаше о своме познанству с покојним Властојем.</p> <p>— Видећеш, војв 
ризнајем, да је у почетку још при првом познанству нашем будио у мени не само осећања љубави ве 
м светлошћу, а румен му поли образе.{S} Познао је — атонског пустињака...</p> <milestone unit=" 
е његово наименовање доноси.{S} Брзо је познао људе и проценио је.{S} Једне је више призивао, д 
Загледа се у вођу њиховог и учини му се познат.</p> <p>Поздрави га грчки.</p> <p>Онај се изнена 
ео не слути.</p> <p>Бегунцу је пут мало познат.{S} Гониоцу је тек у бледом сећању.</p> <p>Обоји 
димотику Тома срете код старе, добро му познате, грчке крчме један мали одред богато одевених к 
вно пола ноћи.{S} По оделу се мало може познати незнани ноћник, јер је тек у пола обучен и ако  
S} На пољу је месечина, те могаше одмах познати Рајка.</p> <p>— Ти си, Рајко?</p> <pb n="140" / 
на југу затекосмо.{S} Шта је даље било, познато ти је.</p> <p>Тома се лако поклони, а Угљеша пр 
, и рече Томи:</p> <p>— Теби је све ово познато боље него другима.{S} Зато и назначих тебе за з 
ослужити време једним од најлепших дана позне јесени.</p> <p>Одморивши се мало, оставише коње,  
тар духну и суво лишће обнаженог дрвећа позне јесени зашушта, разлетајући се двориштем.{S} Капц 
 Није ноћас првина, да те пратим, кад у позно доба ноћно пођеш из одаје своје сам, брижан.{S} Т 
.</p> <p>И на тој кули има некога сад у позно доба, кад се стража на главним вратима првога бед 
нађе у помоћи ну све то поквари ненадна појава Гојкова.</p> <p>Нападачима је, у осталом, било и 
ди у Пловдин, недалеко од Српског Гумна појави се на брегу, који стрмо падаше, у крви и ранама  
<p>Кад логотет заврши читање, Угљеша се појави на прозору с Аном и Љубом, а свет их весело позд 
аху једна по једна успомена.{S} Прво се појави само нејасна контура као кад таласи помоле окрај 
есма моја!”</p> <p>На вратима од чадора појавише се Гојко и Рајко.</p> <p>— Красно, млади певач 
 са другим нападачима.{S} Али се они не појавише.{S} Само се са друге стране реке један повећи  
на земљу, пожурише граду.</p> <p>Кад се појавише из црквице, зачу се јак писак, који је долазио 
авијаше око једног дрвета.{S} За њом се појавни Видосава.</p> <p>Мара, преплашена, лако цикну,  
гове војске.{S} Никада није старац тако појао, никада се није тако дубоко душом посветио у молб 
Коса је смртна у велико ударила у његов појас.{S} Године су превалиле.{S} Једва чекам, да се вр 
већи се изненађен тим случајем, изаслао поједина одељења да прокрстаре по околини, не би ли наи 
 линији док трајаше једнога ратника.{S} Поједине се чете повлачише југу ка Марици те у њој мног 
е разређивати и одвајати лево и десно у поједине гомилице, бијући непрестанце бој на <pb n="176 
оме, није ми непознато стање, у коме се поједини делови српске државе налазе. <pb n="14" /></p> 
 <p>Деспотове стегоноше, које бејаху по појединим жупама, развише своје стегове, те се у градск 
значаваху по пространом логору средишта појединих жупа и градских управа.</p> <p>А кад још поно 
ању војске.{S} Али кад се војсковође из појединих жупа са својим одељењима стадоше прикупљати,  
 је вечери ненадно пао у Сер.{S} Ја сам појмио његове речи.{S} Њега је нестало, отишао је тајан 
ом и твоје добро расположење — онда ћеш појмити и мене сада.</p> <p>Тома се осмехну:</p> <p>— Е 
о.{S} А Хаџи-Ил-бег, који је са њим био појурио нашима, видећи да се ђаури не надају нападу, ни 
о, Љубоје и друге војводе.{S} За њима а покадшто и поред њих јахали су соколари са изученим сок 
амислише се.</p> <p>Нему тишину прекине покадшто хујање ветра.</p> <p>На некој клади више млина 
ска, па зато баш и хоће да се пред вама покаже овај са катуна више Радовишта.{S} Њега је вила,  
живало, стаде наговарати Момчила, да се покаже као витез у већим државним делима.</p> <p>Нико н 
.{S} Готово се нико и не труђаше, да се покаже веселији, но што је у ствари био.</p> <p>У таком 
 шта је препатио племенити витез — Љуба показа на Гојка — и други јунак, Рајко, а душу његову к 
де се окренути, ал’ јој у тај мах слуга показа осветљену собу, у коју она уђе а за њом и Гојко. 
и, која је припала часнијем, — и Угљеша показа руком на Гојка.</p> <p>— Што год ти урадиш, добр 
 вије нека грдно велика орлушина, па је показа јунацима.</p> <p>Тома узе лук и тетиву и, наниша 
з поговора.</p> <p>Угљеша седе, и руком показа Томи да и он седне, али Тома оста стојећи.</p> < 
ло па се с једног краја почеше и звезде показивати.</p> <p>Тада зачу старац хрзање коњско и нек 
ешто неразумљиво стаде шапутати и руком показивати на груди.</p> <p>Гојко скочи, а Властојев сл 
пине.</p> <p>— Овде је и ушао у врт, —- показиваше старац, кад дођоше до ограде.</p> <p>Нешто з 
pb n="1" /> <p>— Ево овде је то било, — показиваше старац — а зликовац је хтео отуд иза леђа на 
о цело друштво градске господе, Тома се показиваше према свима веома љубазан а према Мари и сув 
 ми једну и спасосмо! — одговорише они, показујући на старог дворанина.</p> <p>— Ни крива ни ду 
 Ја одлазим с места, — задржа га Гојко, показујући му једнога копљаника, који им привођаше два  
синовицу Јелену, — брзо изговори Гојко, показујући на њу.</p> <p>— Господе преблаги! — викну Ис 
га чина?</p> <p>— Ето их, — рече Љубоје показујући на застор — који је о зиду покривао шлем и о 
више левом руком рукав са своје деснице показујући Ани још крваво-модру белегу:</p> <p>— Овим м 
бити доцне, кад се, бачен на коло, буде покајао.</p> <pb n="183" /> <p>— Никад! — понови Гојко. 
ој на југу.</p> <p>— Мој се деспот неће покајати, што ме је обасуо милошћу, — рече Тома.</p> <p 
даној поћи изгледаше Угљеша као страсни покајник пред благим исповедником, стајаше узрујан пред 
јући очима Тому — мисли, да су сви људи покварени, као што си сам.{S} Тражио си невину љубав, д 
 говораше Ани нешто брзо грчки али тако покварено и нејасно, да га она ни у повољнијим приликам 
а се нападнутим нађе у помоћи ну све то поквари ненадна појава Гојкова.</p> <p>Нападачима је, у 
 Старац се саже, једним дрветом разгрну покисли пепео и пухор, па оно мало огња метну на суво м 
ца погледа Угљешу.</p> <p>— То је какав поклисар, мож’да чак од границе — одговори Угљеша па, п 
p> <p>— Не бој се.{S} Ма какве ми гласе поклисар донео, одмах ћу доћи, да ти их саопштим.{S} Че 
ојске.</p> <p>У том стиже у Жегљигово и поклисар Гојко.</p> <p>И док су једни причали о његовом 
иморје.{S} Он је у два маха долазио као поклисар на двор мога поочима, и оба се пута дуже задрж 
p> <p>Дејановићи су и до сад дочекивали поклисаре од Мрњавчевића с пуно поштовања према онима,  
гли — и ако је тек две недеље од боја — поклисари српског војводе Богдана и Дејановића, који на 
та.</p> <p>Разабраше само толико, да су поклисари од границе, а један пут чуше да су чак од Пло 
 јуначки држала неколико недеља, док су поклисари, провлачећи се кроз турски логор, доходили у  
а, али ништа више нико не сазна.</p> <p>Поклисари доиста бејаху од Пловдина, тврдога града на п 
 два маха затицали Тому са неким грчким поклисарима у тајном разговору и шапутању, а данас Рајк 
о је, задовољан и срећан својим успехом поклисарским, био весео.{S} Частио се с господом у град 
 на доста велики пут, и до успеха твога поклисарства стоји много.{S} Однећеш од нас књигу деспо 
од убојних узвика, од писке рањеника од поклича живих ратника.{S} Земља је тутњела од трке поуз 
ст ћесарскога сана.{S} А уз многобројне поклоне и дарове особито издашном милошћу обасипа пресв 
тоји ти на расположењу.</p> <p>Гојко се поклони, а деспотица прихвати:</p> <p>— Све је већ учињ 
 Ал’ ништа зато, певај!</p> <p>Певач се поклони, а кад они продужише даље по логору, он седе и  
ило, познато ти је.</p> <p>Тома се лако поклони, а Угљеша продужи: <pb n="15" /></p> <p>— Радњу 
хнином?</p> <p>Тома Теологита се дубоко поклони:</p> <p>— Светли деспоте!{S} Заповедај и ја ћу  
p> <p>Тома Теологита три пута се дубоко поклони и пун скромности изиђе из собе Угљешине.{S} Али 
.</p> <p>Ја сам помоћу једнога путника, поклоника гробу Спаситељеву, отишла у Воден, где сам се 
ећемо одступити пред њим, као што се не поклонисмо пред њима!</p> <p>— Тако је!</p> <p>— А Тома 
ној било доста.{S} Она се са скупоценим поклоном, који се састојао из једног чисто златног пути 
редих да се сиромашним домовима изда за покој душе доброг нашег господара?</p> <p>— Јесте, узви 
мирени служиоци олтара Божјег читали за покој душе старога ратника, а још више сузе, ливене из  
крстише и полугласно додадоше:{S} Мир и покој вам, мученици!</p> <p>— Сестро, — рече мало после 
та десница, која те носила!{S} Вечан ти покој, јуначки краљу !</p> <p>Сузе му поново линуше, он 
вор престаје, кад све живо тражи мира и покоја, да се окрепи у слатком сну!{S} Господару, шта ј 
онда о приликама, које је оставио њихов покојни господар Војихна, и о деспотици Љуби, која је д 
и имао другог задатка.{S} Тако је желео покојни ћесар Војихна <pb n="22" /> у знак захвалности, 
ку:</p> <p>— Војводо!{S} Ти си честитог покојника допратио или боље донео на рукама у мој дом.{ 
 задовољно причаше о своме познанству с покојним Властојем.</p> <p>— Видећеш, војводо, — заврши 
и.{S} Чућеш и видећеш.{S} Ти желиш кући покојног Војихне добра?</p> <p>— Као и себи самом! — ис 
ше на коњу.</p> <p>— Војвода Гојко, син покојног војводе Властоја! — одговори Гојко, и пусти Ла 
ије било мира.{S} Без поговора послушан покојном ћесару и његовој жени Ани, Гојко је с места по 
вршетак.</p> <pb n="171" /> <p>Турци се поколебаше.</p> <p>— Алах, ил-Алах!- ваљало се из даљин 
ну страну њену, још једна жртва тужнога покоља.</p> <pb n="177" /> <p>Кад се склопише крвави ва 
ају ни мало на путу.{S} Ани се привидно покоравао, али је сву пажњу своју усредсредио у помисли 
шин.</p> <p>— Не много.{S} Прво, нек се покоре двојица трећем —</p> <p>— Ја — не! — упаде му Бо 
— нема сумње — гласници Божје казне над покорима, што се у Византији починише.{S} Они се извезо 
апустише одмах Пловдин.{S} Сви они нуде покорност и данак.{S} А земља храброга <pb n="182" /> У 
самостално завладао 1366 кад је одрекао покорност царици матери Јелени, и својих људи, који дођ 
а Дренопољу, а други лагано продужаваше покрај саме ватре навише уз поток према Чрноменским Луг 
ом дечицом и заосталим старцима стајаху покрај пута с обадве стране.</p> <p>Кад Угљеша би поред 
} Ал’ једно, што свака црта лица, сваки покрет тела казиваше, бејаше неисцрпна одлучност. <pb n 
 бедема градских, па се разлива у ситне покрете по мирном подграђу.</p> <p>Све је тихо, све је  
пут, а мало после чу се звека ланаца на покретном <pb n="11" /> мосту код бедема и шкрипа кључе 
> <p>Јелена не могаше више издржати.{S} Покри лице рукама па зајеца.</p> <p>Исаија погледа у Го 
:</p> <p>— Авај нама! — болно писну, па покри лице рукама, клече поред Угљеше и од срца зајеца. 
држаше десном руком очеву главу а левом покри лице и очи своје, да њоме заустави сузе, које срц 
које су после изводили у мање преграде, покривајући све то сламом и кровином.{S} Од те колибе п 
 на којима је још стајао превес, што је покривао грб Војихнине куће.</p> <p>Ћесарица Ана држећи 
е показујући на застор — који је о зиду покривао шлем и оружје Гојково. — Узми, твоје је!</p> < 
родични грб Војихнин на главним вратима покривен црним превесом, и како су јој се тужним писком 
 два повећа коца.{S} Овај део не бејаше покривен.{S} Из њега се улазило у друга два дела, који  
 скочи и притрча мркову, који је, добро покривен, киснуо на пољу.</p> <p>У том и последњи плами 
а се улазило у друга два дела, који су, покривени, стајали један до другог као <pb n="102" /> д 
оје су биле у преклад сложене, па уђе у покривену, праву, колибу.</p> <p>Ветар је већ био прест 
Чадори за тренут ока дигнути, погажени, покрхани и поломљени; коњи, што су око чадора привезани 
крви.{S} Пусто чадорје стоји развучено, покрхано и подерано.</p> <p>Многи се јунак још бори са  
уначки крајишник клону коњу на врат, па покуша да се скине, ал’ га снага издаде и он паде под н 
 у средини логора, главом платише смели покушај свој.</p> <p>— Напред, витезови! — кликну Угљеш 
дужности његове.{S} Није хтео пристати, покушао је побуну.{S} Али, преухитрен, савладан и затво 
Његова је одлука готова.</p> <p>Било је пола ноћи, кад се споредна мала градска врата с јужне с 
сти доброг господара, — брањаше се онај пола у шали.</p> <p>— Тако је, тако !{S} Е, па живео до 
их војника.{S} На Галипоље нападоше око пола ноћи.{S} Браћо, страшно ли је морало бити, кад је  
атима огласило подграђанима да је равно пола ноћи.{S} По оделу се мало може познати незнани ноћ 
а поче :</p> <p>— Твоја је постојбина у пола ближа моме месту рођења и првога детињства но што  
же познати незнани ноћник, јер је тек у пола обучен и ако је, очевидно, толико приправан, да би 
Зна ли бегунац, куда га сада носи већ у пола изнемогли дорин његов?{S} У почетку: да; сада већ: 
>— Ко је то? — грмну војник поново, у у пола устаде а срце му закуца брже.</p> <p>Ни одговора н 
 Маром, која је за његов ненадни и брзи полазак сазнала од Видосаве.{S} Једва је успела да га п 
 Дабогме! — умеша се трећи. — За веру и полазе на неверника.</p> <p>— Вера ће и помоћи, да се п 
оранин уведе Мару у доњи део из кога су полазиле стрме степенице за горе.{S} Мара пође тим степ 
<p>— Радо од срца, сестро !{S} Ја сутра полазим.</p> <p>— И ја ћу с тобом! — одлучно рече Јелен 
S} Буди безбрижна..{S} Мож’да још сутра полазимо —</p> <p>— А ја ћу ти слати поздраве по облаци 
p> <p>За неки дан смо још овде, а после полазимо у име Божје! -</p> <p>— Живео !—радосно се ода 
 заједничку војну противу Турака.{S} Ми полазимо с намером, да турском господовању у нашим и ви 
о даље неко. — Да се још једном кренем, полако — ах! — и он се стропошта поново на земљу, огрез 
 тешко дихаше и склопи очи.{S} После их полако отвори и са напрезањем скиде прстен са десне рук 
издаваше налоге за претходну спрему пре поласка.</p> <p>Највише бејаше изненађен — Тома Теологи 
по ново и одлучи да учини своје још пре поласка целе војске.</p> <p>Јелена сада задрхта, али се 
ликтали на дворишту, кад су осетили час поласка.{S} Хртови су цичали и отимали се, а ловачки су 
ој је сама наглашавала Томи при његовом поласку у Крстопољ.</p> <p>— Ми смо — рече Ана Видосави 
> <p>Угљеша ободе коња, и он као стрела полете кроз ноћну тмину.{S} Остали за њим.</p> <p>Наиђо 
реблаги! — викну Исаија. — Боже!</p> <p>Полете напред и загрли Јелену, која му, лијући крупне с 
чима чисто тражаше правац, куда му ваља полетети кад га господар ободе.</p> <p>— Не умаче нам в 
.{S} И у томе се не превари.{S} Радосна полети своме војну у загрљај.{S} Али је синоћ Угљеша до 
коња свог.{S} Земља затутњи, суво лишће полеће са ње у висину, дружба кличе, и после неког врем 
севнуше још јачом светлошћу, а румен му поли образе.{S} Познао је — атонског пустињака...</p> < 
колико да ти дам?{S} Доста ће ти бити и половина овога мога земљака Скопљанина.{S} Не допада ти 
крене пут Дренопоља.</p> <p>Била је већ половина месеца септембра, а блага јесен као да бејаше  
рзо измахну ножем, па га забоде више од половине с десне стране у врат Грку, који на мах паде,  
бринут.</p> <p>Прође дугачком стазом до половине, па седе на камену клупу с леве стране.</p> <p 
та бејаху од Пловдина, тврдога града на половини пута између Дренопоља и Средца.</p> <p>Пловдин 
"166" /> самог логора па се заустави на половини источне ивице логорске.{S} Јужну је страну гра 
ренос-бега, који је са војском чекао на половини пута између Једрена и Чрномена.{S} Сам са свој 
лоњен је с највиднијег места у источној половини Угљешине деспотовине, а на њ је уздигнут најве 
дан узе мач, од кога се држак са горњом половином бејаше сачувао.{S} Рука му задрхта и клону, а 
 је Лабуд летео.</p> <p>Превалио је био половину пута, кад уђе у један не много велики кланац.{ 
 Ана и даље остала у части, коју јој је положај преминулога Војихне давао.{S} Ташта одважног и  
зоре.{S} За све остало, што иде уз нови положај твој, ја ћу се бринути.</p> <p>Тома Теологита т 
ске Томе Теологите.{S} А и сам гранични положај драмске области доста је учинио, да се ново ста 
а љубав према њој и болећивост у тешком положају њеном пробудише у Видосави толико смелости, да 
е, молим.</p> <p>Ана бејаше у незгодном положају.</p> <p>— А сме ли његов син изићи оцу на очи? 
ам остао код студенца.</p> <p>Ту га, на положеном деблу једног скоро обаљеног храста, затече и  
} Ал’ тога нема, а ја оружје своје нећу положити пред горима.{S} Цар није био подобан да одржи  
ренут ока дигнути, погажени, покрхани и поломљени; коњи, што су око чадора привезани дремали, п 
у испуњеном хиљадама погинулих ратника, поломљеним копљима, свилним стеговима, убијеним витешки 
е и куцну на врата Томина.</p> <p>Тома, полубудан, скочи:</p> <p>— Ко је? шта је?</p> <p>— Крв  
>— Па ипак се руши, лагано руши! — рече полугласно.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 
> <pb n="185" /> <p>Обе се прекрстише и полугласно додадоше:{S} Мир и покој вам, мученици!</p>  
ина.</p> <p>Неки се прекрстише, а један полугласно рече:</p> <pb n="58" /> <p>— На твоју главу. 
 <p>— Једна са свим утрну! — рече скоро полугласно излазећи.</p> </div> <div type="chapter" xml 
и.{S} Онај јуначни ђаур, што је рањен и полужив нађен на разбојишту, биће мио пророку.{S} Ђаур  
ове верне љубе, ћесар Војихна, који као полузависни господар Драме оде Богу на истину. <pb n="2 
.{S} Тома прискочи, па га <pb n="69" /> полусвесног тврдо везаше, и кренуше, да га кроз отвор н 
/> <p>Дан хода на запад од оног крвавог поља код Чрноменских Лугова а близо пута, што води у Пл 
 утону у сечу, која се у средини бојног поља све већом жестином обнављаше.</p> <p>Војске се изм 
 и ношаше свога господара, летећи преко поља ка главном путу, а старац се сав претвори у поглед 
Цела се колиба делила на три дела.{S} С поља се улазило у простран предњи њен део, који је био  
их северних крајева, али је — причаше — поље његових мегдана јужно приморје.{S} Он је у два мах 
много овлажила, па устаде и упути се на поље, одакле је по ново чуо глас.</p> <p>— Помози Бог!  
из кога воде широке камене степенице на поље.</p> <p>— Тако је, — одговара му његов другар. — И 
 било је све већ свршено.{S} Градско је поље било општа гробница за Момчила и његове витезове.< 
дух.</p> <p>Безбројни чадори прекрилили поље као тице лабудови.{S} А јуначка војска пева и ужив 
гачким редовима пешке стицала у градско поље под Сером.</p> <p>Деспотове стегоноше, које бејаху 
не простире се пространо и равно красно поље, које се дубоко са севера завршује повећим висовим 
угу Гвозденим Вратима а са запада Овчим Пољем, које је било у Вукашиновој краљевини, где су и г 
и.{S} Пређоше мост, па се упутише право пољем, кад један од пратилаца ободе коња и приђе Богдан 
 овај добар сахат времена?{S} Да ли иду пољем? ил’ гором? ил’ брдом? ил’ водом? ил’ путем? ил’  
е.{S} Она устаде и приђе прозору.{S} На пољу је месечина, те могаше одмах познати Рајка.</p> <p 
ђења, а остали се одмараху око млина на пољу, и ако је већ јаче било захладнело.</p> <p>У сумра 
ову, који је, добро покривен, киснуо на пољу.</p> <p>У том и последњи пламичак огња утрну.</p>  
је био неки мали ратни савет.</p> <p>На пољу је била слаба месечина.</p> <p>Рајко изиђе из двор 
развише своје стегове, те се у градском пољу лепршаху двоглави орлови на њима, а сваки стег беј 
 односе мегдане на бојном и љубавничком пољу ?{S} Не!{S} У овим је крајевима један још господар 
 са којима је ступио у бој на отвореном пољу противу много надмоћније турске војске.</p> <p>— Б 
онда, кад се Љубоје заустави на празном пољу, где је имао улогорити своју војску.{S} Стегоноша  
вим годинама, што год вредети на бојном пољу.</p> <p>— А зар мислиш, старче, још једном па боји 
нијим.{S} Војска је у Серу логоровала у пољу ниже подграђа, многи су били у самој вароши — подг 
ња пожурише се за њима, и за часак се у пољу забелеше нови лепи чадори Љубојеве војске.</p> <p> 
 чело јој стави први, тако дуго жуђени, пољубац...</p> <p>—- Маро, моја Маро!{S} Ти си моја са  
 је на свиленом гајтану висила о врату, пољуби је и даде Видосави, а ова је узе и брзо изиђе.</ 
</p> <pb n="157" /> <p>„Па опет, опет — пољуби црне очи и крвав тражи бој, ако хоћеш да будеш в 
сти старицу па се са деспотицом од срца пољуби.</p> <p>— Добро ми дошао, мили господару мој! —  
рабе Божји, посла к нама!</p> <p>Угљеша пољуби, прекрстивши се, злаћени крст, а ђакон настојник 
и је дао и трећу кћер ! — рече она, кад пољуби Јелену у чело.</p> <p>Јелена је одмах постала не 
е сузе, паде на груди.</p> <p>Исаија је пољуби у чело и косу, очи му заблисташе сузом, а он, др 
 радости дочекаше.{S} Стари се Властоје пољуби са њим, па сви лаганим свечаним ходом пођоше нап 
збуђена.</p> <p>За Рајком приђе и она и пољуби Исаију У Руку.</p> <p>— Жива и срећна била, кћер 
на сусрет па се братски са њим загрли и пољуби.{S} А кад виде, да је недалеко од њега нека женс 
 а кад је Угљеша са искреним поштовањем пољуби у руку и она њега у чело — старој ћесарици забли 
о се Љубоје чисто устезаше да се са њим пољуби.</p> <p>Гојко их одведе на кулу, где је он стано 
 <p>— Добро дошо̑, витеже!</p> <p>Гојко пољуби Исаију у руку, а монах га благослови, па додаде: 
ерења и истинских осећаја.</p> <p>Гојко пољуби ту суву руку, а старац му даде знак да се дигне. 
!</p> <p>Сузе му поново линуше, он опет пољуби двоглавог орла на дршку, и крену коња.</p> <p>У  
 мојим, — рече Тома, са пуном готовошћу пољуби ћесарици руку, па се брзо <pb n="65" /> удали, о 
зише.</p> <p>— Тако!{S} С Богом!</p> <p>Пољуби цитру, па је одбаци, а са мачем у десници похита 
.</p> <p>За тим се са њом загрли, па се пољубише у лице, а кад је Угљеша са искреним поштовањем 
у, и устаде.</p> <p>Браћа се загрлише и пољубише.</p> <p>У дворану ступише деспотица Љуба и вој 
заблисташе сузе у очима.{S} Узеше мач и пољубише.</p> <p>— Његово је знамење! — додаде Рајко.</ 
рашири руке, загрли Гојка па се срдачно пољубише.</p> <pb n="127" /> <p>Кад ступише у собу, Рај 
p> <p>Пружи му руку, па се братски опет пољубише.</p> <p>— Ти си, без сумње, уморна од путовања 
ваху Богдан и Дејановићи, већ га и сами помагаху, јер и сами бејаху у њиховом савезу.{S} Па ипа 
ио моме поочиму више саветник у миру но помагач у рату...</p> <p>Те ноћи, кад сам била сама пог 
победи, да њих саломи, уништи, а њега — помагача — да опет уздигне.</p> <p>Његова је одлука гот 
рабра.{S} Ти си изгубила оца а ја првог помагача свог.{S} Деспотовини је тај губитак ненакнадан 
љајући нешто, изиђе брзо и оде да тражи помагача.</p> <p>Рајко познаде да збиља долази Гојко, п 
<p>— Надам се, да нећу бити без вредних помагача, — рече Тома.</p> <p>— И ја тако мислим.{S} Го 
шао у планини, одаслао је своје ловачке помагаче, па је сам остао код студенца.</p> <p>Ту га, н 
аваше онај друг Благојев, што му у врту помагаше против нападача Рајковог.</p> <p>— И хоћу! — о 
ени — помислио је у себи — некаква сила помаже.{S} Била она часна или нечастива, добро ми је до 
а је хладовина, коју с времена на време помаже лак поветарац, што се, реко би, одбија од високи 
су смрт његову.</p> <p>Бдења, молитве и помени, које су смирени служиоци олтара Божјег читали з 
жи кроз мален отвор ноћне стражаре киту поменка.{S} Он брзо узе, и руком мило отпоздрави она дв 
и Ани.</p> <p>У разговору са њом Исаија помену, како је Властоје врло слаб.{S} Ана додаваше, ка 
а и штитова, фијукање џилита и копаља — помешаше се у један страховит глас, који се одбијаше у  
а те погибли, доста би Томи била и сама помисао, да је и нехотице себи одмогао а Гојку помогао, 
е:</p> <p>— Ви сте то желели, и само та помисао учинила је, те ми је рука, пуштајући прву стрел 
ри старац.</p> <p>— Дакле ипак добро! — помисли Тома, па се маши да одбрави врата.</p> <p>— А ј 
о, али је сву пажњу своју усредсредио у помисли, да деспотицу Љубу непрестано обасипа хвалом, у 
кве је у Драми затекао.</p> <p>— Мени — помислио је у себи — некаква сила помаже.{S} Била она ч 
пре, него што преплашени Турци могаху и помислити, шта им ваља радити — шикну крв из племенитог 
шити посао срећно и раније, но што он и помишља.{S} А слава биће твоја!</p> <p>То поможе.</p> < 
ко доста старији, био јунак, који слабо помишља на свијање гнезда свога, а Љубоје је и о томе р 
ома је био ван себе од гњева.</p> <p>Не помишљајући да његовом опаком савезнику Анђелу може ика 
тно повукао у скромније границе.</p> <p>Помишљало се на војну, а свет је знао чак и то да се мл 
ељановићу и Вуку Бранковићу не смемо ни помишљати.{S} Они су нам већи непријатељи од ових, ради 
се, браде и бркова ал’ румена лика и не помишљаше, да ће се икад од Војихне раставити.{S} Ал’ к 
, да је и нехотице себи одмогао а Гојку помогао, да стече права на милост Анину и руку Марину.< 
ападне на краљев град Призрен.</p> <p>— Помогне ли Бог нама, Балшић је свршио ! — рече Рајко од 
 крсте.</p> <p>— Дако нам Бог милостиви помогне!</p> <p>По том се старац мало замисли, па као з 
ке, клечала, плакала, молила Бога да ми помогне, али — судбина гоњаше напред.</p> <p>Добри је п 
гљеша.</p> <p>— Добро.{S} Ал’ ко да нам помогне, ђаво или Бог?</p> <p>— Бог!</p> <p>— Можемо ли 
тарац. — То ћу и да урадим.{S} Да ми ко помогне убацити тамо зликовца.</p> <p>Рајко се упути из 
асника браће Дејановића.</p> <p>Гласник поможе рањенику да сиђе с коња, па га придржаваше и спу 
мишља.{S} А слава биће твоја!</p> <p>То поможе.</p> <p>Славољубивом Јевронос-бегу то бејаше нај 
-Алах!</p> <p>— Превара!</p> <p>— Боже, помози!</p> <p>— Жерава, жерава мог!</p> <p>— Војвода!{ 
е, одакле је по ново чуо глас.</p> <p>— Помози Бог! — поздрави дошљак старца, и скочи с коња, п 
 неки коњаници у великом трку.</p> <p>— Помози Боже! — прошапта Гојко, намаче калпак на очи, пр 
ави само нејасна контура као кад таласи помоле окрајке неког потопљеног предмета.{S} За тим се  
отица се Љуба за часак повуче у самоћу, помоли се по ново Богу, па уздахну а преко памети јој п 
 диже главу и рече монахињама:</p> <p>— Помолимо се Господу за душу његовог раба, доброг пустињ 
p> <p>— Војвода!{S} Стегоноша!</p> <p>— Помоћ!</p> <p>— Деспот!{S} Краљ!</p> <p>— Алах, ил-Алах 
према нападнутом женскињу, те да његова помоћ не дође касно.{S} Кад је један од завереничке дру 
 Хаџи-Ил-беже! весели се, примиче ти се помоћ Јевренос-бега!</p> <p>А густи редови српске војск 
ала, да је војска, која несумњиво иде у помоћ српској сили, радосно би се журила да обрадује св 
 је, а Јевренос-бег дошао му је после у помоћ.{S} Одважност Хаџи-Ил-бегова донела нам је победу 
д је била највећа невоља јавио нам се у помоћ један непознати туђин — ђаур.{S} Он је и одвео на 
иса нашег.{S} Њега сам придао Војихни у помоћ, јер разуме војну <pb n="17" /> боље но и сам зак 
 виде, да ту више нема шале, прискочи у помоћ и стаде једнога давити.</p> <p>Старац хтеде нешто 
екиде је Тома.</p> <p>— Викаћу, зваћу у помоћ —</p> <p>— Нигде никога у близини нема.{S} Слушај 
дник се Пловдина уздаше једино у српску помоћ.{S} Зато се и обрати српској страни.{S} Посада се 
и прошло.{S} Деспот је рачунао на грчку помоћ.{S} Отуда је и био толико заузет да се што пре св 
рском и драмском господом.{S} Њему ваља помоћи, да победи, да њих саломи, уништи, а њега — пома 
ничкој постељи, али нам не може бити од помоћи.{S} Он је син ћесара Прељуба, али не и прејамник 
} Ноћас ћемо употребити коло.{S} Оно ће помоћи.{S} Ходи са мном!</p> <p>Обојица сиђоше низ вели 
полазе на неверника.</p> <p>— Вера ће и помоћи, да се победи некрст.</p> <pb n="146" /> <p>— Бо 
 и пођи на сусрет дужности.{S} Ја ћу ти помоћи!....</p> <p>Кад по заповести Угљешиној уђоше к њ 
ца Исаију, — рече Видосава. — Он ће нам помоћи.{S} Стари дворанин Благоје већ је опремио једног 
итеза.{S} Јесте.{S} Он ће ми сада добро помоћи.</p> <p>Млади певач оштрим мачем пресече жице на 
ма се спремаше, да се нападнутим нађе у помоћи ну све то поквари ненадна појава Гојкова.</p> <p 
у планини чувате стадо?{S} Ово вам је у помоћи! — нашали се један, куцкајући чутуру.</p> <p>Она 
естро?{S} Зар ти се он не могаше наћи у помоћи?</p> <p>— Не могаше, јер се никад од тада не сре 
ри опет амазонка:</p> <p>— Бог ти био у помоћи!</p> <p>— Не очајавај, надај се.{S} С Богом!</p> 
триљи.{S} Изгледала је иде ли још каква помоћна војска, па кад би далеко у магли или у облаку о 
Да!</p> <p>— Колико можеш имати ваљаних помоћника?</p> <p>— Толико, колико треба!</p> <p>— Добр 
рац заборави узети, кад га је везао.{S} Помоћу <pb n="129" /> тог ножа он је и пресекао на једн 
 у колико није остварила.</p> <p>Ја сам помоћу једнога путника, поклоника гробу Спаситељеву, от 
 под клетвом столетних грешника.</p> <p>Помрчина.{S} Ни једне звезде, ни једне ватре, нигде огњ 
им хтеде продреди кроз танки вео зорине помрчине да прати врлог витеза.</p> </div> <div type="c 
ише у најближе им чадоре, не знајући по помрчини наћи своје.</p> <p>Кад се ратници стадоше укла 
је на скоро за тим нагла смрт Војихнина помутила ведрину судбине њихове, кад је и Гојко морао н 
ју.{S} Сан им осваја трепавице, душа је помућена гласовима, што случајно чуше кад се властела м 
аше најближа.</p> <p>— Алах, ил-Алах! — понављаше се стократно, ваљајући читаве таласе забуне н 
жно од браће Дејановића била је, Солуну понајближа, омања војводина њиховог стрица Југа Богдана 
антија није тако јадна, тамо би му било понајпре места.{S} Али она не може њему дати оно, што о 
 журио, још једнако забринути, Тома.{S} Понеко од млађих витезова, кад му се досади држати непр 
тне дане.{S} Кад судба мени намењује да понесем стег у одбрани Српства, ја морам бити спреман.{ 
јке, увређена част беспрекорног витеза, понижен понос читаве земље.</p> <p>Он се припи уз коња, 
оворио.</p> <p>— Господару!{S} Деспоте! понови жена.</p> <p>Он је опет оћутао на њен поздрав.{S 
кајао.</p> <pb n="183" /> <p>— Никад! — понови Гојко.</p> <p>— У мучионицу, на коло, нек му се  
ђе Ана.</p> <p>— И ја вас благосиљам! — понови Ана. — Ја знам већ све!</p> <p>— Ја сам била, ми 
а њено раме:</p> <p>— Али у ово доба? — понови још блаже своје питање.</p> <p>— У исто доба, ка 
но уздахну — Јелена.</p> <p>— Јелена? — понови Рајко тако, да сви у њега погледаше, а Исаија, п 
степеницама.{S} Једва дође себи, а онда понови:</p> <p>— Она?{S} Јелена?</p> <p>Па се за тим уп 
 новину, а кад Гојко одушевљеним речима понови Угљеши, како му ставља на услугу мишицу и мач, г 
агословен! — прошапта старац, па за тим понови: — Да си благословен!</p> <p>То бејаше знак да г 
<pb n="167" /> <p>Ал’ кад се још једном понови сумњива звека, неко испод чадора јако викну:</p> 
! — бојажљивим ал’ доста снажним гласом понови жена, ступајући му још ближе. <pb n="6" /></p> < 
итешки, а кад осете да су се проредили, поново се окупе око краља, и новом снагом дају отпора.< 
о задржати пред собом.{S} А кад погледа поново, очи му бејаху влажне.{S} Он диже руку и обриса  
ренем, полако — ах! — и он се стропошта поново на земљу, огрезао у крви.</p> <p>А бој се све ја 
ојку го нож.</p> <p>Гојкове очи севнуше поново већ изгубљеним сјајем.{S} Стеже десницом нож, и  
 краљ!</p> <p>— Алах, ил-Алах!</p> <p>И поново се ударише груди у груди.</p> <p>Стари ратници д 
лаху и пророку, а како смо Пловдин били поново изгубили и како су се ђаури надали, могао је и д 
раке.</p> <p>— Ко је то? — грмну војник поново, у у пола устаде а срце му закуца брже.</p> <p>Н 
и покој, јуначки краљу !</p> <p>Сузе му поново линуше, он опет пољуби двоглавог орла на дршку,  
еђена част беспрекорног витеза, понижен понос читаве земље.</p> <p>Он се припи уз коња, а остру 
вића бејаше одређен Велбужд, место пуно поноса са недавне славне победе српскога оружја.</p> <p 
ти до само те зависти!</p> <p>— Ждрале, поносити бродару неизмерне небеске пучине, ти што летиш 
930_C1"> <head>I</head> <p>Над тврдим и поноситим Сером развила је своја крила мирна и тиха лет 
ена сада задрхта, али се брзо прибра, и поносито диже главу.{S} Тома, идући лагано на коњу, про 
.</p> <p>— Мери, брајко, сад! — рече он поносито. — Види колико сам изостао иза твога земљака,  
а, каква је и простом пешаку и скромном поноснику.</p> <p>А тада се заче опште клање у свему пр 
илном коњицом наиђоше пешаци, а за њима поносници и друга послуга.</p> <p>Кад већ прилично беја 
упа и градских управа.</p> <p>А кад још поносници, који водише товарне коње, принеше војсци пот 
/p> <milestone unit="*" /> <p>Прошла је поноћ, а у двору Лала-Шахина у Дренопољу још траје весе 
а и крупна женска, с нечим господским и поношљивим на лику и у погледу, црних очију и расплетен 
 свога слободног кретања и неке јуначке поношљивости, па зажеле да с њом прозбори.</p> <p>Повис 
ђе и одагна Турке око њега.{S} А та баш понуда не бејаше по вољи драмском заповеднику Томи, у к 
 пред часнике.</p> <p>— Опомени га наше понуде, — заповеди један часник тумачу.</p> <p>Тумач уп 
ама и злата и блага свакојака, и вина и понуде, и господства — па опет шта је све то!{S} Играчк 
етовања одлучили <pb n="151" /> смо, да понудимо мир деспоту.{S} Тога ради ја сам и пошао.{S} А 
 одиста бејаше гладан, па радо прихвати понуду, а старац му задовољно причаше о своме познанств 
вио, од великог је, без сумње, рода.{S} Понуђено му је, да прими свету веру нашу.{S} Он је одби 
 судбина гоњаше напред.</p> <p>Добри је поочим склопно своје очи, а ја сам сама стајала крај ње 
и је витез био отишао, кад је мој добри поочим пао у постељу, са које се није више +ни дигао.</ 
ом оцу, властелину Срдану.</p> <p>Добри поочим мој био је старац, самац, а ја га, кад ме мину п 
 близу пута за Солун а ван области мога поочима.{S} Код мене је био тај туђин.{S} Говорио ми је 
тиру код Водена...</p> <p>На место мога поочима дошао је други властелин, на кога су се сви жал 
 маха долазио као поклисар на двор мога поочима, и оба се пута дуже задржавао.{S} Ја сам мислил 
<pb n="115" /> <p>Војводе на двору мога поочима и они из жупе искрено жаљаху свога доброг госпо 
кад сам била сама погружена крај мртвог поочима свога, ушли су у ту одају неки непознати ми људ 
га сам ја ту затекла.{S} Он је био моме поочиму више саветник у миру но помагач у рату...</p> < 
а нисам.{S} Галипоље су Турци освојили, попалили, порушили, а мој отац, дотле богат трговац, из 
а и неколико војвода.</p> <p>Логотет се попе на камени наслон, који је стајао у сред дворишта с 
д врта, ухвати се за зид и лако се на њ попе.{S} Леже по њему, послуша мало, па се прекрете на  
емена Властоје тешко отвори очи, у лицу поплаве, нешто неразумљиво стаде шапутати и руком показ 
{S} Правоверни!{S} Наша ће сила расти и поплавити брда и долине, реке и дубраве, отићи ће далек 
и, што су око чадора привезани дремали, поплашени се откидоше и са изврнутим седлима и спуштени 
а, Драма је била често пута најкрвавије поприште за пробу оружја српског и византиског.{S} Дана 
ко дочека Анђела мачем, и његовом крвљу попрска песак и камење крај воде.</p> <p>Савладавши ово 
{S} Ходи.</p> <p>Гојкова праведна срџба попусти.{S} На мах му сину мисао:</p> <p>— Ко зна, шта  
е.</p> <p>Деспот Костадин не само да не попусти, већ љуто прећаше и рударима и монаху.</p> <pb  
м на дужност његову.</p> <p>Киша је већ попустила али се вихор снажи и обнавља.</p> <p>И киша с 
елможе Теологите.</p> <p>И први разлози попустише пред овим другим.</p> <p>Љубоје зовну стареши 
 Грка извршио, морао сам још неко време попуштати, док је све уравњено и прокрчено.{S} Данас ви 
грозила од Гојка, који је <pb n="89" /> поред свих заседа ипак дошао здрав и читав Ал’ и да нем 
аке стране до саме средине логорске.{S} Поред свеколике опрезности ипак први грабљаху да што ду 
е.</p> <p>У један мах Рајку се учини да поред ватре пролазе лагано двојица на коњима.{S} Напреж 
оздрављаху на првом бедему војску, која поред њих пролажаше.{S} А много женскиње из подграђа и  
з двора, па место своме стану он скрете поред двора и на мала врата уђе у велики дворски врт, к 
олно писну, па покри лице рукама, клече поред Угљеше и од срца зајеца.</p> <p>— Јуначе, — додај 
 друге војводе.{S} За њима а покадшто и поред њих јахали су соколари са изученим соколима на ру 
а с обадве стране.</p> <p>Кад Угљеша би поред деспотице, кликну мушки и отворено:</p> <p>— С Бо 
 се одељење спусти низ поток чрноменски поред <pb n="166" /> самог логора па се заустави на пол 
а на Османлије, и њихово ће оружје бити поред нашег.</p> <p>— Млади витезови!{S} Вукашине, то ј 
..</p> <p>Гојко и Рајко пролажаху редом поред чадора горе и доле, десно и лево.</p> <p>— И тако 
лим у Драми.</p> <p>Враћајући се једном поред обале речне, Гојко срете једну женску, која је хт 
румина приточица.{S} Пут је Гојка водио поред речице.</p> <pb n="81" /> <p>Сјахао је био Лабуда 
ма, идући лагано на коњу, пролажаше већ поред њих, гледајући их испод очију.{S} А кад би са сви 
 далеко.{S} Чувен јунак осећао је да му поред одважности и срчаности треба и више ратничке вешт 
испуњавати дугачке празне просторе међу поређаним чадорима.{S} А ти пролази одводише са сваке с 
тијих ратника турских, потурица грчкога порекла.</p> <p>Он говораше Томи:</p> <p>— Султан Мурат 
> <p>Али се ипак догодило нешто, што је пореметило мир, тако потребан и дому и души старе ћесар 
милост Анину и руку Марину.</p> <p>Јако поремећен у својим намерама, Тома се вратио у Драму тог 
<p>Њих су опазили Анђелови људи, те се, поремећени и пропашћу Анђеловом, склонише дубље не куша 
 бар знаш!{S} Није спокојство душе моје поремећено никаквим злобним гласом, који би осумњичио м 
у коњаника, који су у лепом и правилном поретку ишли, јахао је на доброме белцу стегоноша.{S} Ш 
тија Кантакузен је томе сведок.{S} Неће порицати ни Синиша.{S} Лазар нам је вајкадашњи противни 
ите врло пажљиви према Гојку.{S} Његова породица има великих заслуга за наш дом.{S} Овде нико н 
p> <p>— Него?{S} Зар не знаш да је моја породица учена?{S} Зар си заборавио, да је једна моја с 
х ватрен у једној жељи, за коју се моја породица заложила, остадох непоколебљиво одан једној ми 
 румене јабуке и највећег блага у нашој породици.{S} Сумње нема пали су или сагорели у пламену  
 бола, када је улазећи у тврђаву видела породични грб Војихнин на главним вратима покривен црни 
XIII.</head> <p>У Серу држи Угљеша мало породично веће, па коме су само он и брат му краљ Вукаш 
 није одрицала својих услуга ради милих порука двају заљубљених срдаца. <pb n="28" /></p> <p>Ал 
ком радошћу, а кад је разабрао какве му поруке шаље Угљеша с краљем, одмах је дао пристанак у и 
зданог коњаника, који зна шта ће монаху поручити.{S} Дај ону амајлију са гроба Спаситељева, што 
} Галипоље су Турци освојили, попалили, порушили, а мој отац, дотле богат трговац, избеже са мн 
{S} Зато се и обрати српској страни.{S} Посада се јуначки држала неколико недеља, док су поклис 
ховници стајали су у одеждама а градска посада са својим војводама у ратној спреми свечанога из 
ти на замени!</p> <p>За час су војничка посада и онај мален број крстопољских становника знали, 
ла сваког дана све већа а пловдинска се посада нагло смањиваше.</p> <p>Заповедник се Пловдина у 
у све молбе и сва преклињања пловдинске посаде налазили свој гроб у Томи, који је обећавао и —  
 приђе Љубоју, који га ухвати за руку и посади до себе.</p> <p>— Најважнији догађај за ово доба 
аше све што се имало рећи и о граду и о посади у њему.{S} Ређаше им све, што у Галипољу вреди,  
 обманут. — Сада верујем да је туђинчев посао и моје именовање за заповедника овога града и кра 
али ја мислим, да те није тежак државни посао позвао ноћас овде.{S} Зато дођох.</p> <p>Он је зн 
де.</p> <p>— А ја ћу, мајко, надгледати посао, — рече деспотица Љуба.</p> <p>— Заједно ћемо са  
томе ништа ни знати.{S} Ми ћемо свршити посао срећно и раније, но што он и помишља.{S} А слава  
писца Дионисија Ареопагита, прекидајући посао с времена на време, кад је ваљало обилазити велик 
ко чудно.{S} Не бејаше, браћо моја, тај посао рађен по закону Божјем и као што треба већ онако, 
, И били су мирни</p> <p>Кад је сав тај посао био свршен, јави се, неопажен, Томи неки Грк из П 
ак хајкачи са других страна почеше свој посао.{S} За мало па се већ чује лајање паса, кликтање, 
а, таких у нас и нема.{S} А хоћеш ли да посведочим белегу?{S} Ја не бежим са мегдана!...</p> <p 
појао, никада се није тако дубоко душом посветио у молби Господу, нити је икада јаче осећао све 
> <p>— Има!</p> <p>— И руке, која ће се посветити?</p> <p>— Има!</p> <p>— И жерава, који ће сти 
е.{S} Она ће, надам се, сву пажњу своју посветити обитељи својој, те ћеш у толико слободнији би 
на светом Прокопу, истом свецу, коме је посвећен и велики храм у Драми.{S} Стари су људи говори 
поручивало, била је могућност да, добро посвећен у немоћ византиског царства, увек износи стање 
и Крстопољ, била је стара нека црквица, посвећена светом Прокопу, истом свецу, коме је посвећен 
Ми стојимо међу њима као јачи од сваког посебице, ал’ и као слабији од њих свих скупа.{S} Сад с 
е био неусиљено пажљив, па ипак и ту са посебним својим разлогом.</p> <p>Кад се једног предвече 
 чадора неко из дружине, што је у округ поседала.</p> <p>Један војник изиђе из чадора и изнесе  
е Рајко са својом мајком дошао једном у посету, Момчило је у велико био ученик младога Византин 
 да тражаше јунака, кога самртно рањена посече на обали узевши му остатак оштрога мача.{S} Али  
а, и они су главом платили.{S} Други су поскапали на путу без игде ичега.{S} Тада је нестало Ма 
тигнувши на уговорено место, дружина се поскида са коња, које прихватише копљаници. <pb n="50"  
па до века Господ, који те, рабе Божји, посла к нама!</p> <p>Угљеша пољуби, прекрстивши се, зла 
ба.</p> <p>— Господару, ти си од силног посла данашњег уморан? — упита Љуба Угљешу.</p> <pb n=" 
ња према моме стрицу монаху узе и после посла у град Манастир своме добром пријатељу а моме дру 
<p>Видосава је имала сада два пута више посла у друштву с деспотицом и Маром, а Јелена, навикну 
рдих зидина, кад не бих веровао у успех посла, који ми ти повераваш.{S} Мене моја нада не вара! 
ило куће баштиничке и сеоске, која није послала бар по једног војника, а из многих се кућа крен 
умњајући на Тому и непознатога му Грка, послао да јуре у сусрет Гојку.</p> <p>Њих су опазили Ан 
љеше, Богдан је у место сваког одговора послао у Сер свога стегоношу са главном војводском заст 
 код свакога.{S} Султан му је у радости послао златну сабљу, а шта ће тек бити кад султан стигн 
<pb n="31" /></p> <p>— Али га је деспот послао, а он се мора слушати, — расправљаху трећи.</p>  
у толико више тужан.{S} Љубо, ти ћеш ми послати из Драме што пре опширније.</p> <p>— Хвала ти,  
p>За неколико тренутака настаде тишина, после рече Богдан:</p> <p>— Кажи остало.</p> <p>—Све ис 
ј —</p> <p>— Отац?</p> <p>— Умро је.{S} После толиког боловања ипак је подлегао. <pb n="12" />< 
Деспот Угљеша живи је страх за наше.{S} После дужег размишљања и саветовања одлучили <pb n="151 
маши Мара, а он јој се благо обрати.{S} После тога се поздрави са војводама, који га громогласн 
ако мислим.</p> <p>Продужише ћутећи.{S} После неког времена Рајко рече:</p> <p>— Из Драме никак 
н ћуташе, тешко дихаше и склопи очи.{S} После их полако отвори и са напрезањем скиде прстен са  
, за коју се ја и брат ми заложисмо.{S} После свега тога ми нисмо могли друкчије поступати до о 
 и пробудило у суморном расположењу.{S} После оних, мало веселијих, дана по доласку Угљешину у  
д прође санак, дође грозница осећаја, а после ње — здрава душа, чисто срце, крепка воља.{S} Так 
 ту.</p> <p>За неки дан смо још овде, а после полазимо у име Божје! -</p> <p>— Живео !—радосно  
хајдемо.</p> <p>И они обојица пођоше, а после неког заобилажења и стигоше тамо.</p> <pb n="64"  
жи причати из своје прошлости.</p> <p>А после запита:</p> <p>— А он, ваљ’да, има и добрих војво 
</p> <p>— Да се боримо! — рече Видосава после малог размишљања.</p> <p>— Како ?</p> <p>— Невоље 
 тугујеш? — питала би је често Видосава после одласка Гојковог.</p> <p>— Видо, ти знаш моје мис 
 Теологиту...</p> <p>Неколико тренутака после тога неко куцну на прозор Јеленине собе.{S} Она у 
 неосветљеној одаји својој, сеђаше Тома после вечерашњег већа.{S} Узнемирено очекиваше гласника 
</p> <p>— Је ли која душа остала гладна после тога?</p> <p>— На моју душу грех, ал’ ја мислим,  
 отпевам!</p> <p>Певач опроба цитру, па после стаде ударати и певати:</p> <p>„Ил’ волиш црне оч 
ерави, и соколи и соколари траже одмора после богатога лова минулог дана.{S} Слуге су у граду у 
 плач.</p> <p>— Љубо! — рече јој Угљеша после неког времена. — Буди храбра.{S} Ти си изгубила о 
вео наше у стан непријатељски, па га је после нестало.{S} А Хаџи-Ил-бег, који је са њим био пој 
ци напао је, а Јевренос-бег дошао му је после у помоћ.{S} Одважност Хаџи-Ил-бегова донела нам ј 
 умири се.</p> <p>Видосава изиђе, па се после неког времена врати:</p> <p>— Дозваћемо оца Исаиј 
зима нико одупрети не може.{S} А кад се после победе вратимо, не брини се, ако на мени буде ран 
едовање у служби деспота Угљеше, где се после дужег лутања по српским областима на послетку скр 
ужи Кантакузеновим плановима.{S} Али се после неког времена окренуо ток ствари.{S} Што је Момчи 
и њени, дадиље и дворанке већином су се после тога разишли, а на дому Војихнину остала је само  
м, па одлазиш узбуђен, узнемирен, да те после, пуна бриге за тобом, нађем овде као и сада.{S} Д 
а га позивам ја, да дође к мени, — рече после неког времена старешини.</p> <p>Тако је и учињено 
 њихову одају.</p> <p>— Знао сам — рече после поздрава — да сте овде, па дођох да се опростим.{ 
ем забораву све што је било, — говораше после неколико тренутака Ана Гојку. — Нећу да се то ика 
 полеће са ње у висину, дружба кличе, и после неког времена витез се враћа у ред са добро озној 
ости, олакшаше боле и тугу њихову.{S} И после прве силне жалости наступи мајина тужног и тихог  
ударише на благодарење и богомољу.{S} И после неколико тренутака из цркве се, у којој бејаху де 
оштовања према моме стрицу монаху узе и после посла у град Манастир своме добром пријатељу а мо 
 погребу Војихнином.{S} Ту се задржао и после тога неколико дана по жељи свих а нарочито деспот 
војводе.</p> <p>— Ал’ нек се добро држи после наше победе над Турцима! — додадоше неки.</p> <p> 
е није имала места да страхује за се ни после смрти свога мужа, па се могла више повући у се и  
зумети јачину мојих надања.{S} А ако си после тога дочекао мутан и облачан дан, који је однео с 
у одређени за њихове пратиоце.{S} Чувши после толиког времена кликтање и дозивање рогом ловачки 
у, било на одмет и да се једном скрасим после толиког лутања.{S} Та ја бих се могао и оженити и 
јавиш.{S} Иди.</p> <p>Анђео оде, а мало после и Тома се састаде са Љубојем.</p> <p>— Јеси ли пр 
.{S} Благо њему!</p> <p>Ућуташе, а мало после Рајко додаде:</p> <p>— Ал’ са чим се ја враћам?{S 
ут, два пут па онда и трећи пут, а мало после чу се звека ланаца на покретном <pb n="11" /> мос 
ворено, незамишљено.</p> <p>Кад се мало после куцну пехарима са својим старим друговима и прија 
/p> <p>— Моја је рана лака, — рече мало после Богдан. — А твоја, витеже? — упита он Љубоја.</p> 
 мученици!</p> <p>— Сестро, — рече мало после Јефимија, — сви они изгинуше за веру, за име и ча 
и дворанин.</p> <p>— Одавно — рече мало после Ана — није у нас постављена трпеза сиротињска.{S} 
је клетве на тебе пало, — говораше мало после као за себе војвода Богдан мачу.{S} Али си се ти  
огоревао, распламте се за тренут и мало после угаси, али Рајку послужи његова светлост, да позн 
p> <p>— Хајде, пожури се!</p> <p>И мало после, а певач окупио око себе чету скушалаца, који се  
м јачином људске гласове, доносећи мало после са далеких крајева неразговетне звуке и лелек још 
реће и Божјег благослова...</p> <p>Мало после стајали су у врту Гојко и Мара.{S} Разговор је би 
продужи тихо свете молитве.</p> <p>Мало после пустињак отвори очи:</p> <p>— Благословено име ср 
58" /> <p>— На твоју главу.</p> <p>Мало после зашкрипеше вратнице и заклопоташе точкови од двок 
слим да је за све оно, што је наступило после смрти цара Стефана, крив он сам.</p> <p>— Ко? вел 
љаше, никаквог облачка.</p> <p>На скоро после његовог доласка вратио се у Драму и трилиски ћефа 
судбине своје! — обнови Угљеша разговор после неког ћутања.</p> <p>— Борисмо се неуморно и само 
>— Радњу призренскога збора ја ни данас после пуне четири године, не могу признати.{S} Она се п 
н дан.{S} И она се животу сада први пут после толиких неприлика у дугом времену обрадова.{S} Ра 
е Угљеша свечано походио Драму први пут после Војихнине смрти.</p> <p>Кад су господа ушла у дво 
 <p>То бејаше прво јавно весеље у граду после смрти Војихнине.</p> <p>Усред највећег весеља изи 
јко, коме је било тешко остављати Драму после свега што је ономад у лову доживео а особито сад, 
не делове скромнога обиталишта, које су после изводили у мање преграде, покривајући све то слам 
ћао у Сер.</p> <p>Краљ Вукашин је одмах после споразума с Угљешом отишао у Прилип а одатле у Ск 
и велики!</p> <milestone unit="*" /> <p>После трн дана, кад је већ Гојко био на путу, а други г 
 ложници.</p> <milestone unit="*" /> <p>После кратког времена Угљеша ступи у собу, где га је де 
 Властоје боловао.</p> <pb n="75" /> <p>После неког времена Исаија се врати отуд, па се јави Ан 
амо, то га и сада јоште одржава!</p> <p>После тога је и Рајко одустао од свога захтева, али је  
!{S} Само немојте на то мислити!</p> <p>После неколико тренутака Видосава је причала Мари све,  
Одликоваше се од својих земљака.</p> <p>После неког времена Угљеша се окрете Гојку:</p> <p>— Во 
о на степеницама, и стражар оде.</p> <p>После неколико тренутака зазвекташе тешки ланци, а у њи 
епа за утруђене ловце и хајкаче.</p> <p>После неког времена стиже и Угљеша.{S} Сунце је већ наг 
 <p>Исаија се привидно изненади.</p> <p>После кратког ћутања он рече:</p> <p>— Саслушај ме, гре 
тајности, ипак се морамо журити.</p> <p>После неколико тренутака Тома јој рече :</p> <p>— Ја се 
.</p> <p>Али то не потраја дуго.</p> <p>После неког дана Љубоје доби од Ане заповест, да Гојко  
им гласовима, које јој је донео.</p> <p>После неколико тренутака изиђоше из града на коњима Том 
 и лагано испустио руку Гојкову.</p> <p>После дужег времена Властоје тешко отвори очи, у лицу п 
! — рече старац и подиже шубару.</p> <p>После тога устаде, уђе у колибу, и изнесе ражанице, ско 
 Марицу, бацивши преломљени мач.</p> <p>После неколико тренутака на мост ступише мож’да последњ 
е са другом намером но да нас забави, а последња забава, коју нам може дати, то је њено кршење. 
} Ти се побрини, да се врлом витезу ода последња почаст, коју је истинито заслужно.{S} Благо мо 
 крајишник — узми мога вранца.{S} То је последња услуга, коју краљу могу учинити.</p> <p>И свла 
а оца ии запамтио. <pb n="36" /></p> <p>Последња битка Момчилова била је његова погибија код Пе 
е прилике, ал’ опет није било нестало и последње наде.{S} Уједињеној снази српској не би још би 
 Љубоје је и о томе размишљао вазда а у последње доба и више, но што његовој млађаној плаховито 
 нешто живо и весело...</p> <p>Ана је у последње време под теретом брига и бременом времена зна 
е како стари свештеник разбира што ње у последње доба нема, бојећи се да је није што и у чему н 
њу његову дурашност.{S} Ређе се креће у последње доба из своје манастирске ћелије, а сада га је 
т...</p> <p>То бејаше тужна ноћ: звезда последњег витеза, који је с минулим јунацима стварао ве 
оуздани момци, које је опрезни Исаија у последњем часу, сумњајући на Тому и непознатога му Грка 
колико тренутака на мост ступише мож’да последњи, који се са српске стране враћају кући.{S} То  
 је излазећи из малог тамника ступио на последњи мост међу бедемима градским једна му рука пруж 
сја мало јаче, и он на њеном сјају виде последњи преступ свој у највећем обиму.</p> <p>Бејаше м 
окривен, киснуо на пољу.</p> <p>У том и последњи пламичак огња утрну.</p> </div> <div type="cha 
>Мара са руком на ловачком ножу одступи последњи корак до зида, Тома занесен учини и тај корак, 
саијом, да је она најлепши цвет, што је последњих година изникао на плодним, али често пута крв 
њим вратима, дође Угљеша са осталима до последњих, где га дочекаше свештенство и духовници.</p> 
да преко уговора и за њега раде.</p> <p>Последњих дана договоре се рудари и пошљу једног монаха 
p> <p>Он је већ знао, да је био стао на последњу и највишу лествицу части, коју је могао овде и 
е отиди у Драму, и кажи да си ти учинио последњу услугу деспоту Угљеши.{S} Реци, да си га овде  
 води своме двору своју љубу, па је, на послетку, и као врховна поглавица обилазио потчињену му 
 други пут мислио.</p> <p>— А не би, на послетку, било на одмет и да се једном скрасим после то 
p>Обојица ћутаху подуже, док старац, на послетку, прекиде ћутање:</p> <p>— Из далека си, војвод 
ле дужег лутања по српским областима на послетку скрасио.</p> <p>Са свим незнатног рода из обич 
е видније искаче на површину, док се на послетку не заблешти цела слика у пуном сјају миле свет 
 <p>Тако се друштво брзо смањивало и на послетку ишчезе.{S} На дати знак хајкачи са других стра 
азумео.{S} Али га је мучила неизвесност послова у Драми, која је добила новог господара, па је  
о да сазна главни ток дневнога живота и пословања у граду и подграђу драмском.</p> <p>Дошавши у 
</p> <p>— Тако захтевају и наши и општи послови.{S} Чућеш и видећеш.{S} Ти желиш кући покојног  
ких чета, и Рајко се извештио ратничким пословима и очеличио срце своје.{S} Приљубио се уз Момч 
сти.{S} Сад је ваљало да га у ратничким пословима замени Угљешин војвода Тома Теологита, док је 
 мешала у управљање обласним и државним пословима.{S} А кад је добила женско дете, потоњу деспо 
 Био му је саветник у ратним и државним пословима а такмац уз звеку пехара.{S} Тамо је и Рајко, 
саија рече:</p> <p>— Ја сам тада био по пословима царским у Дубровнику, па сам све тек доцне са 
вништво по ново одало своме свакидашњем послу.{S} Али у души Гојковој није било мира.{S} Без по 
отовине.</p> <p>Угљеша је био у великом послу, примајући и сређујући војну силу своју.{S} А дес 
рана Костадинових, и да је по госпођину послу пошла у виноград, недалеко на брду с друге стране 
оше пешаци, а за њима поносници и друга послуга.</p> <p>Кад већ прилично бејаше измакао са свој 
 не рекавши ни речи.{S} И да ме грло не послужи, да добаци моје муке и невоље до браће, која пр 
за тренут и мало после угаси, али Рајку послужи његова светлост, да позна коњаника.</p> <p>— Он 
 се разданило, те ловци видеше да ће их послужити време једним од најлепших дана позне јесени.< 
рам, већ — на позив братски — да с вама послујем.</p> <pb n="99" /> <p>— Гојко, — рече за тим У 
д и лако се на њ попе.{S} Леже по њему, послуша мало, па се прекрете на страну, одгурну се рука 
дговора његовог зависи и срећа њена.{S} Послуша ли је, спасао је себе, и казао јој, да је љуби. 
ут му се учини да чује топот коњски.{S} Послуша боље.{S} Мож’да су ђаури?{S} И он се брзо склон 
је себе, и казао јој, да је љуби.{S} Не послуша ли — он ће погинути а она увенути.</p> <p>— Вит 
 у њих.{S} Ја ћу вам бити на услузи.{S} Послушајте ме!</p> <p>Јевронос-бег размишљаше, а Тома л 
ојковој није било мира.{S} Без поговора послушан покојном ћесару и његовој жени Ани, Гојко је с 
ру и његовој жени Ани, Гојко је с места послушао њену наредбу и из Драме отишао не опростивши с 
ако, да сви у њега погледаше, а Исаија, посматрајући га чудновато, рече:</p> <p>— Да, Јелена!</ 
ужбу без поговора, — рече Тома, пажљиво посматрајући Угљешу.</p> <p>— Затекао сам много рушевин 
ину, лутао по обалама жегљиговске реке, посматрао њено ушће, и — мислио о Драми и својим милим  
p>— Боже, Боже, — рече неко од оних што посматраху војску, — колико ли има вера овде?</p> <p>—  
а, који уђе у двориште, па га неопажено посматраше, а кад он бејаше близо, она упита Видосаву;< 
{S} Чело јој испунише боре, а она тужно посматраше — жалосну врбу, лако обележену на ђерђеву у  
седећи на некој кожној простирци, мирно посматраше огањ и његово поступно слабљење.</p> <p>У ду 
синоћ.{S} У граду су многи од људи били поспали, а од женских нико будан не бејаше.{S} Само она 
.{S} За измирењем цркве, које сам преко посрбљених Грка извршио, морао сам још неко време попуш 
<p>У мирној и звезданој ноћи, кад месец посребри градске бедеме огледајући се у местимичној дуб 
м ступцем удари по врату тако, да Гојко посрну.{S} Тома прискочи, па га <pb n="69" /> полусвесн 
 Плашљивица се препаде од Турака, па им поста верна слуга а издајица и свог рода и свога господ 
с и осветли мрклу ноћ, а живот у логору поста још живљи.{S} Измешаше се стари и млади ратници,  
авно — рече мало после Ана — није у нас постављена трпеза сиротињска.{S} Мож’да би могло то бит 
 ближе десници.</p> <p>Томи у један пут постаде све јасно.{S} Трже мач и ступи корак назад.{S}  
 везе између њега и Кантакузена.{S} Они постадоше непријатељи.</p> <p>Момчило се ожени и настан 
/p> <pb n="91" /> <p>Али је турска сила постајала сваког дана све већа а пловдинска се посада н 
острано логориште велике драмске војске постајало све празније.{S} Густа одељења одвајаху се са 
живање.{S} На тој земљи стари је ратник постајао у неку руку баштиник и кућаник, ал’ не престај 
те је од амазонке Јелене почела на брзо постајати мека женска природа, каква Је у почетку Јелен 
е па онда почеше утрњивати.</p> <p>Небо постајаше блеђе.</p> <pb n="108" /> <p>Војвода се прену 
 и тихо, па се и она нешто изменила.{S} Постала је расејана, јако замишљена...</p> <p>Тако је п 
српски била бачена, кад је српска црква постала самостална са својим патријархом.{S} И то је до 
у.{S} Ту сам, витеже, расла и од детета постала девојка.{S} Ту сам снивала прве снове своје дев 
шило се већ петнаест година, како си ми постала љуба верна.{S} И ко зна, колико би душа моја ви 
и Јелену у чело.</p> <p>Јелена је одмах постала нераздвојна друга Мари, која је већ све од Гојк 
Матију, који је увек говорио: док сутра постане јуче казаћу ти шта је у њему!</p> <p>— Твој бра 
реније говорити, — рече Љубоје. — Ти си постао заточеник, што си на велможу диго̑ руку?</p> <p> 
а су радо у њу ступали.{S} Тада је и он постао војник.{S} Прошао је први пут тада кроз красну в 
гову племенитост, па се ниси одмицао од постеље његове.{S} Ти се побрини, да се врлом витезу од 
ло и сувише.{S} Она не бејаше далеко од постеље тешке болеснице.</p> <p>— Шта сад, добра Видо,  
ма изгледа да ће и устати са болесничке постеље, па га искрено жаљаше.</p> <p>— Звао ме је, кад 
ји је у дубоким годинама на самртничкој постељи, али нам не може бити од помоћи.{S} Он је син ћ 
 дигне.{S} Он устаде, па седе до оца на постељу.{S} Отац узе његову леву руку у своје обе, па,  
о отишао, кад је мој добри поочим пао у постељу, са које се није више +ни дигао.</p> <p>Кршила  
ини нападнутих и спашћу их.{S} Тиме сам постигао двоје: стекао сам права на неограничено повере 
ије му се вратио ни онда, кад је он био постигао тренутан успех, наметнувши се за намесника мал 
так.{S} Више јој не треба, јер је своје постигла.</p> <p>— Па шта хоћеш ти? — прекиде га Вукаши 
 —изненађено питаше Љубоје.</p> <p>— Да постигнеш срећу, за којом жудиш, — рече Тома.</p> <p>Љу 
у са цариградском.{S} А кад и то срећно постиже, имао је слободније руке за спремање на отпор Т 
е ти поче бринути за мир душе, кад нити постиш ко што треба, нити што приложи цркви? — насмејаш 
у се дочека на ноге, клецнувши.{S} Тако постоја неко време, па се лагано стаде провлачити кроз  
итешком карактеру свога оца одлучност и постојанство.{S} Била је у шеснаестом лету, кад се у њу 
моли је, а она поче :</p> <p>— Твоја је постојбина у пола ближа моме месту рођења и првога дети 
ојвода је Гојко и иначе зрео.{S} О њему постоје већ читаве приче по Крстопољу.{S} Ми морамо још 
треба ни једне речи да ти кажем о твоме поступању према њој.{S} Пазићеш увек да је, остарелу и  
осле свега тога ми нисмо могли друкчије поступати до онако, како смо и учинили.{S} У име мисли  
а нигде не додириваху, Угљеша и Вукашин поступаху у свему сложно, договорно и братски.{S} А тај 
 Он се, напротив, бојао, да нападачи не поступе и сувише зликовачки према нападнутом женскињу,  
 на нас за то убиство.{S} Да тако буде, поступи овако: онда, кад погине Гојко, нека други твоји 
јица ћутаху и гледаху у пламен, који се поступно гасио.{S} Дрво плане, пуцка, топлином греје а  
остирци, мирно посматраше огањ и његово поступно слабљење.</p> <p>У души и сећању његовом лаган 
е ћеш у толико слободнији бити у својим поступцима, а војском ћеш управљати само у име моје сло 
ивот био тежак и мучан, а стазе животне посуте трњем и невољама.{S} Таком се животу није радова 
аћам?{S} Тешко мени!{S} Доцне стигох из потере за крвником.{S} Ја сам дужан крви српском. роду! 
?</p> <p>— Нема, светога ми Петра!{S} У потеру за њим!{S} Он је могао само на ову страну умаћи. 
са јачом снагом враћаше онима, од којих потече.</p> <pb n="169" /> <p>Вихор утишаваше по кад шт 
 одвали и одроњавајући за собом земљу и потискујући ситније камење падаше ка реци Јасно бејаше, 
и погинути! — викаху Рајкове стегоноше, потиснуте са остатком своје војске ближе средини бојишт 
 до манастирског млина, где се спремала поткрепа за утруђене ловце и хајкаче.</p> <p>После неко 
оји водише товарне коње, принеше војсци поткрепе у добром вину и брашненицама — стан забруја од 
е човеково! — рече један пошто се добро поткрепио.</p> <p>— Да Богме! — одговори други. — Ви, к 
ст.</p> <p>Гонилац напреже слух.</p> <p>Потмула лупа преста па опет наста.{S} Бегунац је сишао  
љој хуци узбуњене природе зачу се топот потмулом лупом</p> <p>Бегунац је наишао на мост.</p> <p 
 војске.{S} Треће се одељење спусти низ поток чрноменски поред <pb n="166" /> самог логора па с 
продужаваше покрај саме ватре навише уз поток према Чрноменским Луговима.{S} Кад коњаник би кра 
мислима провалију, испод које је малени поток квасио велике стене, а на врху провалије указа се 
.</p> <p>Бегунац окрену коња и прескочи поток, па се упути североистоку ка Тунџи, која се код Д 
на северу упоредо са њим тече још један поток, који се, тако исто, улива у Марицу.{S} Између та 
улива у Марицу.{S} Између та два велика потока, с истока и запада и бујне Марице с јужне стране 
иће.</p> <p>На утоку великог планинског потока у Мутницу, чекали су хајкачи са хртовима господу 
и се са северне стране завршују великим потоком, који мало ниже, пресецајући пут утиче у Марицу 
е векови, па ће се згажени крст дићи, а потомци изгинулих Срба на Срб-синдигију љуто ће нас каз 
ловима.{S} А кад је добила женско дете, потоњу деспотицу Угљешину, још се више повукла себи и с 
ура као кад таласи помоле окрајке неког потопљеног предмета.{S} За тим се једна по једна црта и 
ешким коњицима од мегдана, а натопљеном потоцима људске, и српске и турске, крви.{S} Пусто чадо 
кишних капљица давно већ изгубише према поточићима јуначке крви...</p> <p>— Војводо Љубоје! — г 
 у Драму никад.{S} Разумеш ли!</p> <p>— Потпуно!</p> <p>— Можеш ли извршити?</p> <p>— Све!{S} П 
о — од Маре.</p> <p>Она је сад већ била потпуно уверена, да јој је грануо дан среће и Божјег бл 
 је освајала срце Љубојево, док га није потпуно освојила.{S} Али то није нико знао, јер је Љубо 
астадоше опширна причања.{S} Обојица се потпуно обавестише.</p> <p>За тим се братски куцнуше пе 
ик у Крстопољу, и с њим су били у Драми потпуно задовољни.{S} Гојко је пак вазда био раздраган, 
/p> <p>—Ужасно! —викну он. — Ја сам био потпуно обманут. — Сада верујем да је туђинчев посао и  
 Војихна издишући.{S} А он је и тим био потпуно задовољан, јер је обично бивало, да у области н 
 у часовима, кад се одушевљавао мишљу о потпуном изгнанству турском у Азију и кад је страховао  
Требало је да поганом туђину мачем срце потражим, и онда бих био сигуран, да <pb n="87" /> ниса 
ног испосника.{S} Он рече да Азијате ти потражиш, јер је све пропало, ако они нас први нађу.{S} 
ести ћесарицу о свему.</p> <p>Али то не потраја дуго.</p> <p>После неког дана Љубоје доби од Ан 
ли товарне коње с војничким и логорским потребама.</p> <p>Витешки одред Љубојев ушао је у драмс 
p>— Шалу на страну, али ти си ми одиста потребан.{S} Јеси ли ти још онај стари Анђео?</p> <p>—  
аву у Крстопољу преда Љубоју, јер је он потребан Драми.</p> <p>Гојку засија лице од радости:</p 
о је.{S} Али ми је он за неко време био потребан баш за то што је туђин, јер у мојој деспотовин 
дило нешто, што је пореметило мир, тако потребан и дому и души старе ћесарице.</p> <milestone u 
отово неограничено.{S} Ја нисам имао ни потребе ни разлога да своју превласт истичем, јер је он 
његовом белом господском лицу не бејаше потребна густа и пуна брада, која само повећаваше суров 
исто златног путира са осталим утварима потребним за причешће, крете да походи доброг старца и  
а својим патријархом.{S} И то је донело потребног душевног мира.{S} Таман сам мислио, да је већ 
догодило.</p> <p>Кад је Ану прошао први потрес и туга због крстопољског догађаја — онаког, о ка 
прелази овамо!"</p> <p>Тако ми је отац, потресен, реко, кад смо из далека као бегунци погледали 
потицу, Угљеша се удали, очевидно и сам потресен губитком најпоузданијег крила на граници.</p>  
потица очекивала.</p> <p>Он је био јако потресен и изненађен добијеним гласовима, а она му пође 
еникејским Горама.</p> <p>Јелена бејаше потресена:</p> <p>— Витеже, хоћеш ли ме њему водити?</p 
 изгладнеле ловце, а и сам монах Исаија потрудио се и дошао из свога манастира.</p> <p>Угљеша,  
век лепа <pb n="13" /> лика, црних мало потуљених очију, које као да сакриваху лукавство, што о 
, један од највештијих ратника турских, потурица грчкога порекла.</p> <p>Он говораше Томи:</p>  
слова!{S} А мож’да није више ни жив?{S} Потуца се од немила до недрага.{S} А такав је живот теж 
летку, и као врховна поглавица обилазио потчињену му Драму и њену област.</p> <p>Ћесарица Ана и 
уди нападну на ћесарицу Ану и њену лепу поћерку.{S} Ја ћу <pb n="77" /> већ припремити место и  
јом војском, а кад прими и наше јунаке, поћи ћемо право ка Дренопољу.{S} Али има једна мала нез 
Ићи ће на гроб свога преминулог оца.{S} Поћи ћете још сутра у први освитак зоре.{S} За све оста 
— Па шта си смислио предузети?</p> <p>— Поћи ћемо у Сер, па ћемо удвојити бдење нада свим, што  
иче по Крстопољу.{S} Ми морамо још сада поћи у Драму.</p> <p>— Зашто? — зачуђено упита Љубоје.< 
емо и сад под окриљем звезде нашег рода поћи у бој за једну мисао! — одушевљено рече Угљеша, и  
 још ноћас овде одморити, па ћемо сутра поћи на Дренопоље, — вели краљ Вукашин.</p> <p>— И оно  
 на мах устаде:</p> <p>— И деспотица ће поћи с тобом.{S} Ићи ће на гроб свога преминулог оца.{S 
 сад створено.</p> <p>У тихој звезданој поћи изгледаше Угљеша као страсни покајник пред благим  
лтомановића.{S} Баш кад је Марко мислио поћи овамо — тако јавља краљ нашем деспоту, а он нама — 
и одговора нити каквог знака.</p> <p>Он поћута и ослушну.</p> <p>Не чу ништа.{S} Хтеде се опет  
 тачан као пре?</p> <p>— Да!</p> <p>— И поуздан?</p> <p>— Да!</p> <p>— Колико можеш имати ваљан 
 природе, нису више Балшићи ни у колико поуздан стуб за извођење наших мисли.{S} С Николом Алто 
ојка и његовог Лабуда.</p> <p>То бејаху поуздани момци, које је опрезни Исаија у последњем часу 
а је с оружјем и молитва у светом храму поузданија!</p> <p>— На ипак неће нашој срџби на свагда 
Гојко, — рече за тим Угљеша, — ја немам поузданијега гласника од тебе.{S} А војводе причају да  
у оштро гвожђе наших мачева и копаља, — поузданим гласом рече Угљеша.</p> <p>— На Цариград најм 
 свеснога частољубља, и она лаганим али поузданим гласом рече:</p> <p>— Господару, не чекај, сп 
ице!{S} Не брините, јер је ваша ствар у поузданим рукама мојим, — рече Тома, са пуном готовошћу 
их ратника.{S} Земља је тутњела од трке поузданих жерава.{S} Ваздух је пиштао од фијука стрела  
 залуд моја журба.{S} Томе не стигох, а поуздано држах, да ћу га овим путем, куда и ви дођосте, 
Много сам сумњао, али ништа нисам могао поуздано разабрати.{S} Тома је, вели, био лако рањен у  
 дворанин Благоје већ је опремио једног поузданог коњаника, који зна шта ће монаху поручити.{S} 
p> <p>— Ја сам одмах све јавио Гојку по поузданом момку, — шапну му Рајко.</p> <p>— Погрешио си 
 <p>— Бог!</p> <p>— Можемо ли се и даље поуздати у стару срећу?</p> <p>— Не знам!</p> <p>— Већ? 
 старога ћесара Војихну.{S} Можеш ли се поуздати, да примиш управу над драмском војском Војихни 
о није довољно да бисмо се могли на њих поуздати.</p> <pb n="95" /> <p>Моја кћи а твоја синовиц 
 дужности своје.</p> <pb n="97" /> <p>— Поуздаћемо се у оштро гвожђе наших мачева и копаља, — п 
 наиђох на читаву заседу љубавничку.{S} Похватао сам тичице!{S} Ти ме, без сумње, не разумеш?{S 
<p>Рајко познаде да збиља долази Гојко, похита му на сусрет па се братски са њим загрли и пољуб 
тру, па је одбаци, а са мачем у десници похита ограшју, где га је хладна смрт неминовно чекала. 
учно рече Љубоје, а Тома чисто уплашено похита:</p> <p>— И мени и ћесарици јављено је у исто до 
ћи, али је настала да спреме за ловачки поход буду што свечаније.</p> <p>Соколови су, жељни пле 
ојници, који су се пешке борили.{S} Цео поход завршаваху људи, који су водили товарне коње с во 
 Расправи ли се и та зађевица пре нашег похода на Османлије, и њихово ће оружје бити поред наше 
хиљаду ратника.</p> <p>Па челу витешког похода јахао је Љубоје у богатом злаћеном оделу војводс 
 онда са њима свађају, а на крају целог похода два се дворанина, на омањим коњићима, шале:</p>  
и у трајнијем спомену сачувао свечаност походе својој ташти, Угљеша објављиваше, да Ану утврђуј 
утак.</p> <p>Деспот Угљеша долазио је у походе својој ташти ћесарици Ани, долазио је да води св 
тварима потребним за причешће, крете да походи доброг старца и да буде на вечерњи.{S} С њом пођ 
ара свог.</p> <p>Тако је Угљеша свечано походио Драму први пут после Војихнине смрти.</p> <p>Ка 
тишао је и Исаија, обећавши да ће чешће походити деспотицу, која ће у Драми остати до јесени.</ 
 војвода Богдан разговарају се о ратном походу своме.</p> <p>— Ми ћемо се још ноћас овде одмори 
обрини, да се врлом витезу ода последња почаст, коју је истинито заслужно.{S} Благо мојих ризни 
>Костадин је Гојка задржао три дана, да почасти свога госта и да га боље увери о готовости одаз 
/p> <p>Ана једва вероваше, па се и сама поче досећати.</p> <p>— Сазнао сам све то и ја, — рече  
ва таком њеном говору, замоли је, а она поче :</p> <p>— Твоја је постојбина у пола ближа моме м 
</p> <p>Старац се задовољно осмехну, па поче прекидајући на махове, причати Гојку о својој љуби 
 степеница, па је онда пусти.{S} Она се поче пети, а Гојко иђаше за њом.</p> <p>На степеницама, 
едан.</p> <p>— Гле, сад, а од кад се ти поче бринути за мир душе, кад нити постиш ко што треба, 
 боље знађаше место, на коме је, и краљ поче са својима корак по корак одступати дубље у логор. 
његовог добише обилате накнаде.{S} И он поче по ново веровати у тиху срећу скромнога али пуног  
 том и зора забеле; за мало — па видело поче јаче освајати.</p> <p>Хладан је ветрић пиркао по р 
ижан, Мрак се брзо спустио, а кад ветар поче да шиба капљицама, које по мало промицаху, старац  
абаве ради, на позлаћеном ђерђеву своме почела неки вез.{S} Једног је дана <pb n="148" /> радил 
ла, учинио је, те је од амазонке Јелене почела на брзо постајати мека женска природа, каква Је  
ло да ће Угљеша за кратко време и доћи, почеле су се чинити велике припреме за његов дочек.</p> 
а му оца без пребола.{S} И тога се дана почео надати.</p> <p>— Оче, — реко је Властоју — сад, к 
 Тома Љубоја.</p> <p>— Јесам, и већ сам почео издавати заповести, — одговори Љубоје.</p> <p>— А 
но устаде и протрља очи, на које се већ почео сан навлачити.{S} Изиђе у двориште, и приђе ватри 
крити?{S} Добро се загрејасмо винцем, и почесмо по души говорити.{S} Ако си, велможо, кадгод им 
мрска теме о тврдо стење, што обележава почетак каменитог брда и паде мртва.</p> <p>Бегунац се  
 свему крај!</p> <p>— Не, настао је тек почетак! — одговори Тома, докопавши се врата и степениц 
сву драж својих дана те их смести у сам почетак своје владе.</p> <p>Угљеша и Богдан, коме се ук 
који нам зададе највеће јаде, већ ће се почети заузимати нашом војском.</p> <p>— Све је добро!{ 
ежећи тако, гледаше у ватру, која се, у почетку јако, заложена, већ бејаше предала судбини да,  
слио.</p> <p>Опробан и срећан ратник, у почетку се обрадовао гласу о скупљању војске.{S} Али ка 
 већ у пола изнемогли дорин његов?{S} У почетку: да; сада већ: не.</p> <p>Гонилац ни онда ни са 
стајати мека женска природа, каква Је у почетку Јелена и била.{S} Њој је живот био тежак и муча 
 управо био.{S} Радо признајем, да је у почетку још при првом познанству нашем будио у мени не  
ерђеву у место маленог крина, који је у почетку хтела.</p> <p>Пуна тешке слутње изиђе брзо у дв 
мне стране државних прилика Угљешу је у почетку обмањивало о величини његове душе и ширини њего 
о даље, али не бејаше никога, који се у почетку обрадовао његовом доласку.</p> <p>— Туђин је, — 
авану земљу.{S} Звезде трепташе па онда почеше утрњивати.</p> <p>Небо постајаше блеђе.</p> <pb  
едравало, још мало па се с једног краја почеше и звезде показивати.</p> <p>Тада зачу старац хрз 
ваним мислима својим у оваким приликама почеше разговоре и наставише приче о прошлим данима, ло 
} На дати знак хајкачи са других страна почеше свој посао.{S} За мало па се већ чује лајање пас 
га!</p> <p>А густи редови српске војске почеше се разређивати и одвајати лево и десно у поједин 
а гусари на глас о смрти ћесара Војихне почеше узнемиравати.{S} Пут је велики, а рок кратак.{S} 
јих је била читава магла од паре, па се почеше одвајати у омање ловачке групе по уговореном пла 
 њим склопи силна киша.</p> <p>Ватре се почеше нагло гасити, а многи се ратници склонише у најб 
ја од весеља и безбројних прича, што се почеше низати крај логорског огња.</p> <p>Добри коњици, 
камо ли пребаци!</p> <p>Приђоше други и почеше бројати стопе растојања.</p> <p>Па онда узеше и  
 казне над покорима, што се у Византији починише.{S} Они се извезоше на суво, а случај их намер 
е то сламом и кровином.{S} Од те колибе почињали су катуни и трла, који су се продужавали север 
ца октобра, кад и издашна јужна природа почиње лагано уступати пред првим јачим корацима зиме.< 
, с тога, што си наваљивао да се рат не почиње?</p> <p>— Да, честити пашо!</p> <p>Пратиоци се с 
нији стубови, који су држали кућу нашу, почињу се рушити и издавати.</p> <p>Па за тим исприча В 
.{S} Лала-Шахин жели да се и то вечерас почне.{S} Прво ће доћи на ред најплеменитији.{S} Онај ј 
да чак од границе — одговори Угљеша па, пошавши са деспотицом низа степенице, које се отворене  
ажљив.</p> <p>За време витешких проба и пошалица забавних Мара опази како се далеко у облаку ви 
обмањивао уверавањем, да је то тек само пошалица срца.{S} Па ипак је неко наишао и на ту тајну  
ше је Угљеша, дижући је. — Заборави ову пошалицу моју, она није за те ни била.{S} А ја ћу се бр 
} Али је, предан гледању сјајне звезде, пошао душом, оком, слухом за њом, ка њој, дигнувши руку 
ега се не би мож’да сетио пред смрт.{S} Пошао сам сад с војском војводе Богдана.{S} И њему сам  
ле не гуде!{S} Ако си ти Богме без тога пошао ја нисам.{S} Незгодно ми је сад ићи чак до чадора 
димо мир деспоту.{S} Тога ради ја сам и пошао.{S} А погодбе су мира за њ повољне.{S} Нудимо оба 
>Ипак је сва одабрана дружина Момчилова пошла са њим.</p> <p>Тома је дотле успевао у својим скр 
остадинових, и да је по госпођину послу пошла у виноград, недалеко на брду с друге стране реке. 
о, да су Ана и Мара изишле из црквице и пошле путем, двојица су стали вребати старог дворанина. 
ивој мајци и разборитој госпођи то је и пошло за руком.{S} Љуба је расла, црпући у души своје м 
 <p>Последњих дана договоре се рудари и пошљу једног монаха, кога су умолили да подсети Костади 
 Турчина пређу на трошном чамцу.{S} Њих поштедеше морски таласи, јер они бејаху — нема сумње —  
дајеш довољно разлога да верујем, да си поштен човек.{S} Ти си прогоњен, велиш, с тога, што си  
наговараше да нападну на мога брата.{S} Пошто му царевић даде достојну награду — скиде му главу 
вино весели срце човеково! — рече један пошто се добро поткрепио.</p> <p>— Да Богме! — одговори 
ст Анина, коју су сви необично ценили и поштовали, ипак је Угљеша налазио да ће ту бити и какве 
ше стари игуман хилендарски, који ме из поштовања према моме стрицу монаху узе и после посла у  
дио у мени не само осећања љубави већ и поштовања.{S} Он је у речи мудар, умом окретан, његови  
екивали поклисаре од Мрњавчевића с пуно поштовања према онима, који их шаљу.{S} Сада је Костади 
ише у лице, а кад је Угљеша са искреним поштовањем пољуби у руку и она њега у чело — старој ћес 
 плану:</p> <p>— Кад нећеш, деспоте, да поштујеш своју реч, да Бог да у скоро слушао туђу!</p>  
 себи одмогао а Гојку помогао, да стече права на милост Анину и руку Марину.</p> <p>Јако пореме 
новала сада у самом граду, и она бејаше права лична снага Угљешина, који се снажио непрестано д 
{S} Тиме сам постигао двоје: стекао сам права на неограничено поверење и љубав њихову, и ћесари 
 стара сумњала.{S} И одиста они имађаху права!</p> <p>Старац заклопи очи, као да би хтео оживел 
главу, начуљи уши и очима чисто тражаше правац, куда му ваља полетети кад га господар ободе.</p 
учесник у њима.{S} Ходи.</p> <p>Гојкова праведна срџба попусти.{S} На мах му сину мисао:</p> <p 
у Драму тога дана доцне по ноћи, па је, правећи се изненађен тим случајем, изаслао поједина оде 
рска завадила одмах по његовој смрти, а прави наследник, нејаки Урош, моли, куне и преклиње, да 
вав тражи бој, ако хоћеш да будеш витез прави и да те слави песма моја!”</p> <p>На вратима од ч 
{S} На челу коњаника, који су у лепом и правилном поретку ишли, јахао је на доброме белцу стего 
ен, јави се, неопажен, Томи неки Грк из Прависте, која је неколико часова на запад од Крстопоља 
— Свуда и нигде.{S} Од неког сам доба у Прависти, а спуштао сам се чак на дно Грчке.{S} Ђаво ме 
а, дугогодишње другарске везе и сумња у правичност велможе Теологите.</p> <p>И први разлози поп 
 Костадина и Драгаша браће Дејановића а право на западу преко великога Вардара Вукашинову краље 
 чим, чедо моје?</p> <p>Мара је погледа право у очи, хтеде јој нешто више рећи, али само додаде 
 Златоуста, а деспотица му је давала за право, хвалећи са своје стране побожну поезију Дамаскин 
више неугодно такоше.</p> <p>Погледа је право у очи, и рече:</p> <p>— Љубо, тебе се више тичу.{ 
.{S} Ђаво ме однео, ако знам, шта ми је право занимање!{S} Ја сам и војник и видар и трговац и  
ротив азијатских варвара.{S} На њему је право проклество.{S} Он је сина свога ослепио.{S} Он ни 
 за се не казах ни толико.{S} А то није право.</p> <p>Гојко се необично обрадова таком њеном го 
езности.{S} Пређоше мост, па се упутише право пољем, кад један од пратилаца ободе коња и приђе  
 за балчак, на рамену са врхом далеко и право напред истуреним.</p> <p>Страховито лупи, звекну  
ране градског подграђа, Угљеша се упути право великим вратима, на којима је још стајао превес,  
жемо! — рече значајно Угљеша, гледајући право у очи Вукашину.</p> <p>— Доста је! — одлучно дода 
лаву.</p> <p>...{S}Не, одиста су старци право говорили!{S} Па шта је од цареве тековине?{S} Гос 
који се са брега залете с копљем у руци право Гојку.{S} А кад дође ближе пусти оштро копље, и о 
ља.</p> <p>— Видиш, Анђеле, да сам имао право, што сам држао да ћеш ми и сад требати! — говораш 
одсети Костадина на погодбу и ма њихово право, да само за себе копају а деспоту да дају уговоре 
 и окретоше јужним путем, који је водио право у Крстопољ.</p> <p>По мрачној ноћи јездили су коњ 
за се на коњу неки јунак, који је јурио право у пропаст...{S} Она скочи, отури ђерђев, прекрсти 
же и сети да јој, без сумње, не би било право, па рече:</p> <p>— А име твога стрица, сестро?</p 
м, а кад прими и наше јунаке, поћи ћемо право ка Дренопољу.{S} Али има једна мала незгода.{S} К 
 <p>Нападачима је, у осталом, било и то право, само кад су изнели главу.{S} Што се тиче новаца, 
 мермерним степеницама, што се спуштају право у двориште, па очајно цикну, што га грло доноси:< 
Драме.</p> <p>Нико га не знаде по мраку право упутити, и он луташе и даље по логору с оштрим ко 
 сада га на гозби отрова Лала-Шахин!{S} Правоверни!{S} Наша ће сила расти и поплавити брда и до 
јно цикну, што га грло доноси:</p> <p>— Правоверни!{S} Будите се и устаните!{S} Највећи јунак н 
дервиша.</p> <p>Месец зађе за облаке, а правоверни чуше клетву и задрхташе од страха...</p> </d 
сти наступи неред и расуло, чим нестане правог обласног старешине.{S} И ако је знао, да је овом 
ало, да они верују, како на Душану нема правога благослова.{S} Ни сам сјај царске круне ни скип 
атру на овоме брежуљку, па се упутих са правога пута у страну, — одговори путник.</p> <p>— Добр 
 у преклад сложене, па уђе у покривену, праву, колибу.</p> <p>Ветар је већ био престао, а крупн 
 и Мутница и многе друге реке, што се у правцу од севера ка југу, за Бело Море, крећу, натапаху 
ти, да и даље буде !</p> <p>— Не.{S} На прагу је војна.</p> <p>— Војна? с ким?</p> <p>— С нечас 
а, разговарајући се о војни, која је на прагу</p> <p>Јелена, говорећи с Видосавом, уочи неког к 
е, кад издахну твој отац.{S} Тамница је празна, слава Богу!...</p> <p>Други пут пак док је Мара 
 пут стадоше пажљиво испуњавати дугачке празне просторе међу поређаним чадорима.{S} А ти пролаз 
ено дошло је мило и радосно сазнање.{S} Празни дани минулог живота његовог добише обилате накна 
ште велике драмске војске постајало све празније.{S} Густа одељења одвајаху се са својим стегов 
>Другови су се чешће дотицали пехарима, празнили их и наливали, разговарајући се пријатељски.</ 
и плакао, она је јецала; кад сам пехаре празнио, она <pb n="156" /> ми је нектар сладила; кад с 
, па ни онда, кад се Љубоје заустави на празном пољу, где је имао улогорити своју војску.{S} Ст 
"SRP18930_C24"> <head>XXIV.</head> <p>У празорје паде у Марицу код самог моста, што ниже крваво 
ред првим јачим корацима зиме.</p> <p>У празорје се кренуло одабрано друштво на чилим коњицима. 
{S} Укаже ли се на <pb n="40" /> далеко прамен магле и путне прашине, у њему срце силније закуц 
дреди кроз танки вео зорине помрчине да прати врлог витеза.</p> </div> <div type="chapter" xml: 
ку.</p> <p>— С Богом, војводо, срећа те пратила на путу! — одговори старац.</p> <p>Па се онда п 
о му је Тома реко да им треба хитати, а пратилац — што је морао да иде за њима.</p> <p>Кад су л 
ранин Благоје, који заостаде као једини пратилац њен. — Недалеко је — продужи <pb n="51" /> он  
ође — по њеној жељи — Мара и само један пратилац, стари дворанин Благоје.</p> <p>Тома се једва  
па се упутише право пољем, кад један од пратилаца ободе коња и приђе Богдану.</p> <p>— Војводо, 
с Рајком, Љубојем и још двојицом својих пратилаца.</p> <p>Они иђаху на коњима лагано, више у оч 
 бејаше прилично измакао испред осталих пратилаца својих.</p> <p>Дошавши близо драмског подграђ 
 Господару!{S} Није ноћас првина, да те пратим, кад у позно доба ноћно пођеш из одаје своје сам 
оже Томе.{S} И тамо је нешто тражио.{S} Пратио сам га вечерас узастопце.{S} Чекао те је, ћефали 
дмах кренуо.</p> <p>Ишао је без иједног пратиоца, да би брже путовао.{S} Одморни је Лабуд летео 
 урвина у њој бејаху одређени за њихове пратиоце.{S} Чувши после толиког времена кликтање и доз 
 деснице, Гојко скочи на коња, па се са пратиоцем изгуби погледу Рајковом међу градским платним 
и назорице за њима, а кад оне са својим пратиоцем ступише већ у двориште црквено, Тома се брзо  
града на коњима Тома и Љубоје са једним пратиоцем коњаником и окретоше јужним путем, који је во 
 Војска пристизаше и разређиваше се.{S} Пратиоци товарних коња пожурише се за њима, и за часак  
пожури, да не изостане за њим, јер их и пратиоци бејаху већ сустигли у пролазу кроз подграђе Др 
врши Ана.</p> <p>Тада стигоше и Гојкови пратиоци а са њима и стари дворанин.</p> <p>— Јунаци, з 
чиње?</p> <p>— Да, честити пашо!</p> <p>Пратиоци се скаменише од чуда, кад Јевренос-бег нареди, 
д већ прилично бејаше измакао са својим пратиоцима, Угљеша опази на врху стене, испод које је к 
ка а по зади њега била је његова остала пратња, пред којом је био Тома Теологита.</p> <p>Кад пр 
очи са свога коња.{S} Један копљаник из пратње <pb n="43" /> прихвати узде од Угљешиног коња, к 
.</p> <p>Сутра дан рано Тома се у јакој пратњи војничкој кренуо на источна крајишта.{S} Обилазе 
 бих мож’да који тренут времена у вашој пратњи, а часови лете.{S} Праштајте!</p> <p>И на мах из 
да Гојко.</p> <p>Окружен јаком оружаном пратњом Гојко стаде пред часнике.</p> <p>— Опомени га н 
очекивала готова смрт, пожњео је успех, праћен громогласним клицањем свих гледалаца.{S} А кад ј 
а кад би далеко у магли или у облаку од прашине разабрала, да је војска, која несумњиво иде у п 
b n="40" /> далеко прамен магле и путне прашине, у њему срце силније закуца и он жудно изгледа  
емена у вашој пратњи, а часови лете.{S} Праштајте!</p> <p>И на мах изиђе.{S} Рајко се присети,  
е и пође с њима.{S} Кад приђе осталима, прва се руке његове маши Мара, а он јој се благо обрати 
лико.</p> <p>Али бегунцу није така трка прва Гонилац само њих и зна.</p> <pb n="163" /> <p>А ка 
 /> <p>— Тако мораш и чинити, јер си ти прва стража српској слободи на овој страни!</p> <p>И он 
 је старац, самац, а ја га, кад ме мину прва туга, весељах и оживех кућу његову.{S} Ту сам, вит 
емо ја и моји бити први победиоци или — прве жртве!{S} Па ипак ми се чини да се сјај моје звезд 
тета постала девојка.{S} Ту сам снивала прве снове своје девојачке среће, која ми се указала у  
но и свечано око заранака краснога дана прве јесени.</p> <p>Сав логор, сав град и његово подгра 
олакшаше боле и тугу њихову.{S} И после прве силне жалости наступи мајина тужног и тихог размиш 
 Благословено име српско !...{S} Просте прве жртве против некрста!...{S} Прими ме, Господе, и о 
 деспоту Угљеши, који је имао да издржи прве ударце турских завојевача.</p> <p>Угљеша, измиривш 
екох ти једном — или први победиоци или прве жртве!</p> <p>— Па шта си смислио предузети?</p> < 
даде Исаија.</p> <p>Тако су прошли дани прве жалости у двору Анином, а мало за тим отишао је и  
> <p>Куд јури гонилац?</p> <p>За убицом прве радости и тихе среће своје, за јунаком без врлина, 
та Угљеше, и да <pb n="149" /> је донео прве, добре гласове.{S} Деспот јавља да је са својом во 
.{S} Капци се на окнима затресоше а дах прве зиме стаде на заповедничко место своје.</p> <p>У т 
div> </front> <body> <pb n="1" /> <head>ПРВЕ ЖРТВЕ</head> <pb n="2" /> <pb n="3" /> <div type=" 
<p>12 СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА 12</p> <p>ПРВЕ ЖРТВЕ</p> <p>ПРИПОВЕТКА ИЗ СРПСКЕ ПРОШЛОСТИ</p> <p 
урећи преко расплинуте речице!</p> <p>А први кваси копитама другога.</p> <pb n="165" /> <p>Ту С 
дар сунчан дан.{S} И она се животу сада први пут после толиких неприлика у дугом времену обрадо 
ма ће Алах ускратити милости своје, кад први витез наш паде као жртва зависти!</p> <p>Дервиш кл 
 зазвекташе тешки ланци, а у њима приђе први роб — војвода Гојко.</p> <p>Окружен јаком оружаном 
ада је и он постао војник.{S} Прошао је први пут тада кроз красну вардарску долину, видео је и  
 правичност велможе Теологите.</p> <p>И први разлози попустише пред овим другим.</p> <p>Љубоје  
 притиште на груди, и на чело јој стави први, тако дуго жуђени, пољубац...</p> <p>—- Маро, моја 
 коме ћемо бити — рекох ти једном — или први победиоци или прве жртве!</p> <p>— Па шта си смисл 
војевача.{S} Па или ћемо ја и моји бити први победиоци или — прве жртве!{S} Па ипак ми се чини  
даћи и великој милости.{S} А ја ћу бити први војник под том заставом.</p> <p>— Господару,— у ра 
ске.{S} Поред свеколике опрезности ипак први грабљаху да што дубље уђу у стан српски неопажени. 
ен у малој градској капели, а он се тек први пут нађе за то време у друштву.{S} Говори, припове 
а и крсташких чета.{S} Брат наш Вукашин први је развио заставу одржања српске превласти на југу 
 витешког ћефалије нема!{S} Он је морао први погинути! — викаху Рајкове стегоноше, потиснуте са 
пољу догодило.</p> <p>Кад је Ану прошао први потрес и туга због крстопољског догађаја — онаког, 
положено, јер им скоро свима бејаше ово први лов од летос, од смрти Војихнине.</p> <p>Угљеша, Љ 
и дугачком палицом у руци.{S} Он је био први пастир и старешина над осталим својим друговима у  
{S} Они једва памте, који им је бој био први, а ни један од њих не зна, у колико је битака био, 
тражиш, јер је све пропало, ако они нас први нађу.{S} Деспоте, твоја је слава допрла и до тог а 
реминулог оца.{S} Поћи ћете још сутра у први освитак зоре.{S} За све остало, што иде уз нови по 
<p>Тако је Угљеша свечано походио Драму први пут после Војихнине смрти.</p> <p>Кад су господа у 
рпства, ја морам бити спреман.{S} Ја ћу први одлучно укрстити оружје са новом силом турских зав 
 и лелек још веће беде и невоље.</p> <p>Први редови бејаху највише изненађени и користећи се њи 
жна природа почиње лагано уступати пред првим јачим корацима зиме.</p> <p>У празорје се кренуло 
источном а друго северозападном крају и првим најближим чадорима српске војске.{S} Треће се оде 
а брзо утапаше у логор српски.</p> <p>У првим редовима чадора трилиског одељења, које бејаше па 
тави:</p> <p>— Господару!{S} Није ноћас првина, да те пратим, кад у позно доба ноћно пођеш из о 
чких дела била је планина Родопа.{S} За првих година свога витештва Момчило се већ био прочуо н 
ружје српско и грчко, Драма је један од првих и најлепших залогаја, на које је зинула гладна че 
 друге избегавао.</p> <p>О њему се није првих дана говорило, и ако је његов долазак све изненад 
о је на гласу јунак-левента, а земљиште првих његових витешко-хајдучких дела била је планина Ро 
га прихватила.</p> <pb n="112" /> <p>Из првих речи са њом сазнаде Гојко, да је она у служби и м 
е на сплавовима сам са непуном стотином првих војника.{S} На Галипоље нападоше око пола ноћи.{S 
 који су се продужавали северно и преко првих огранака планине Плачкавице.</p> <p>Једне летње в 
питомио, разбирао је за начин живљења у првих Византинаца тога доба, трошио је нагомилано благо 
ит и отворен привући ће твоју пажњу још првих дана.{S} Стари отац његов Властоје, друг је Војих 
гано ницаху једна по једна успомена.{S} Прво се појави само нејасна контура као кад таласи помо 
Шахин жели да се и то вечерас почне.{S} Прво ће доћи на ред најплеменитији.{S} Онај јуначни ђау 
екиде га Вукашин.</p> <p>— Не много.{S} Прво, нек се покоре двојица трећем —</p> <p>— Ја — не!  
е кретати леса играча.</p> <p>То бејаше прво јавно весеље у граду после смрти Војихнине.</p> <p 
анак Угљешине и Вукашинове војске, ту и прво логориште удружене српско силе јужних српских госп 
а оглашеним противником њиховим.</p> <p>Прво му је говорило осећање према Гојку, друго дужност  
Буди храбра.{S} Ти си изгубила оца а ја првог помагача свог.{S} Деспотовини је тај губитак нена 
а.</p> <p>Кад су лагано прелазили преко првог већег моста, што долази кад се пређе трећина пута 
 доба, кад се стража на главним вратима првога бедема два пута већ променила, и кад је звоно са 
ојбина у пола ближа моме месту рођења и првога детињства но што је место, на коме смо сада.{S}  
а и Ана са свитом својом поздрављаху на првом бедему војску, која поред њих пролажаше.{S} А мно 
Радо признајем, да је у почетку још при првом познанству нашем будио у мени не само осећања љуб 
ао забринуто вели старац. — Погинућу ти првом приликом.</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Погинућеш да Бо 
тарешина над осталим својим друговима у првом равнијем катуну.{S} Сунце је било већ зашло, а ве 
 чуда клону и седе, а Љуба јој задовољи прву радозналост.</p> <p>Ана једва вероваше, па се и са 
ао учинила је, те ми је рука, пуштајући прву стрелу, задрхтала.</p> <p>Љубоје, чувши те речи, м 
.</p> <p>И вечерас је у већу Тома водио прву реч, а Рајко мишљаше, да њему у опште не би требал 
није, хвала Богу, дуго тако трајало.{S} Пре него што је запљуснуло до њих на висовима, море се  
еспоте, победио си ме Ал’ пусти мене да пре тебе погинем Отвор’те излаз, јунаци!</p> <p>— Најви 
новића.{S} Расправи ли се и та зађевица пре нашег похода на Османлије, и њихово ће оружје бити  
ке се немамо чему надати.{S} Од како је пре пет година умро њен цар Александар, она брзо иде св 
ва блеђа.{S} Слутио сам, ал’ од како је пре три месеца онај чудновати испосник пророчки нагласи 
а најпотребнија.{S} Онај, од кога си ме пре неколико дана спасо̑ у Крстопољу, пустиће се за нек 
 најамник!{S} Један од оних што су мене пре везали за врбу, кад су напали узвишену ћесарицу наш 
имати.{S} Савез туђих владара распао се пре, но што је ишта могао и предузети.{S} Ми смо остављ 
бљеним сјајем.{S} Стеже десницом нож, и пре, него што преплашени Турци могаху и помислити, шта  
 усуди казати Ани, како не треба судити пре, док се све о сваком не сазна.{S} На мах се одлучи, 
а бејаше, што ја престадох бити што сам пре био: пријатељ пријатељу и млађи старијем.{S} Једно  
 Да Богме!</p> <p>— А јеси л’ тачан као пре?</p> <p>— Да!</p> <p>— И поуздан?</p> <p>— Да!</p>  
>Они га зачуђено погледаше.</p> <p>— До пре неколико тренутака нисам знао, да ћу бити путник.{S 
 нашој доброј мајци.{S} Он је њу примио пре но што је могла чути црне гласе са тужног разбојишт 
, где је, наслоњен на малу ограду, мало пре стајао.</p> <p>— Мила љубо моја!{S} Казаћу ти чисту 
 и да је остао у части, коју је до мало пре имао.{S} Овако — никако.</p> <p>Он овде више неће о 
S} Љубо, ти ћеш ми послати из Драме што пре опширније.</p> <p>— Хвала ти, господару.</p> <p>— А 
 Отуда је и био толико заузет да се што пре сврши измирење наше цркве са цариградском.{S} Овуда 
ћу наше отаџбине узео је част краљевску пре шест година онда, кад и ја деспотску.{S} Ми бејасмо 
а и издаваше налоге за претходну спрему пре поласка.</p> <p>Највише бејаше изненађен — Тома Тео 
иоцем.{S} У тешким приликама у Призрену пре четири године, кад сам видео, колико су се осилили  
еша га је очекивао, па га је одмах, још пре но што га је Тома могао поздравити као свога владар 
о је било једнога дана из јутра.{S} Још пре заранака истог дана Исаија је био већ у Драми.</p>  
 брзо прибра:</p> <p>— Погребите га још пре сванућа, па о томе догађају ни речи!{S} Не треба уз 
ану по ново и одлучи да учини своје још пре поласка целе војске.</p> <p>Јелена сада задрхта, ал 
екох ли?{S} Нит’ ме ко добаци а камо ли пребаци!</p> <p>Приђоше други и почеше бројати стопе ра 
онда одлучно стао на страну Гојкову.{S} Пребацивао је у исто доба сам себи, шта хоће сад са Гој 
! тешко јекну неко. — Више нећеш никоме пребацивати витешке белеге камене!</p> <p>— Још синоћ с 
 дође ближе пусти оштро копље, и оно се пребацивши Гојка, који на мах клече, преби о стеновит ш 
се пребацивши Гојка, који на мах клече, преби о стеновит шиљак, који се из воде издизао.</p> <p 
 предала Марици, узе загледати на двоје пребијен мач.{S} Богати га украс бојна мача изненади, и 
јко, показујући на њу.</p> <p>— Господе преблаги! — викну Исаија. — Боже!</p> <p>Полете напред  
же, погледа својим крупним очима Рајка, пребледе, руком се прихвати за камени сто, до кога стај 
чу.{S} Буди храбра!</p> <p>Она се трже, пребледе, и брзо упита:</p> <p>— Да није —</p> <p>— Ота 
ма Теологита.</p> <pb n="53" /> <p>Мара пребледе, а Тома, изненађен, заста за тренутак на врати 
Рајко је за време причања монаховог био пребледео, дах му у грудима бејаше чисто застао, два пу 
ну на прса.</p> <p>— Његова је рана без пребола, — рече Рајко лагано Богдану. — Он неће жив вид 
 мислио, да је бољка доброга му оца без пребола.{S} И тога се дана почео надати.</p> <p>— Оче,  
ни, бићеш.{S} Мој добри отац болује без пребола, али ја молим Бога, да му да толико снаге, да м 
ких гусара.{S} Крупна јуначина, која је превалила преко шесет лета, седе косе, браде и бркова а 
ико ударила у његов појас.{S} Године су превалиле.{S} Једва чекам, да се вратим у Драму. —</p>  
овао.{S} Одморни је Лабуд летео.</p> <p>Превалио је био половину пута, кад уђе у један не много 
n="168" /> <p>— Алах, ил-Алах!</p> <p>— Превара!</p> <p>— Боже, помози!</p> <p>— Жерава, жерава 
љује Угљешин долазак.{S} И у томе се не превари.{S} Радосна полети своме војну у загрљај.{S} Ал 
т, али се и надаше.</p> <p>Мара се ипак преварила у својим очекивањима и датој речи Гојку.{S} О 
 не трене.{S} А кад је уморну савлада и преваром освоји сан, она на мах скочи, јер јој се учини 
S} Он пође у разговору са њом, а она га преведе преко малог уског моста, који је био мало више  
 свог рода и свога господара.{S} Они га преведоше натраг царевићу, коме плашљивац причаше све ш 
еликим вратима, на којима је још стајао превес, што је покривао грб Војихнине куће.</p> <p>Ћеса 
епробојном црнином <pb n="170" /> свога превеса видело би се, да се барице од кишних капљица да 
ихнин на главним вратима покривен црним превесом, и како су јој се тужним писком одазвале мајка 
оворио му је Гојко — али ипак и ја и ти превиђамо две ствари.{S} Једно је, што ћесарица не жели 
мила снахо моја!</p> <p>— Или је мож’да превисоки краљ уморан са дугог пута?</p> <p>— Ни то не. 
а окрете Вукашину:</p> <p>— Заповеда ли превисоки краљ и мили девер мој да се уклонимо ?</p> <p 
уђењу огласи се и деспотица, — веруј са превисоким братом својим у победу твојих узвишених мисл 
ла мисао да су бољи и Турци него српска превласт.</p> <p>И тако су све молбе и сва преклињања п 
сам имао ни потребе ни разлога да своју превласт истичем, јер је он ипак одано вршио своју дужн 
н први је развио заставу одржања српске превласти на југу.{S} Није ли он у борби противу Матије 
е Горе.{S} Ту је на миру настављао свој превод богословске књиге грчкога писца Дионисија Ареопа 
цом Љубом читао би јој одломке из свога превода богословских дела са грчког језика, или би са њ 
м и тишином, у којој би свој књижевни и преводнички рад могао продужити, отерала је и Исаију из 
 Алтомановића, као да је окренуо лист и преврнуо вером.</p> <p>— Гле, гле!</p> <p>— Он је тргао 
служио и за ограду околног дворишта.{S} Прегледа још једном, колико се могло разабрати, по небу 
 у корист његову.{S} Тако је Угљеша све прегледао и нашао да је све опако, како је оставио ћеса 
зненађења, забуне и очајања, јунаштва и прегоревања, у часу извесне смрти — настаде страховита  
а сече руку зарад спаса целога тела.{S} Прегореваше и заборављаше прошлост, о којој је сама наг 
предњи отворени део, који је оним двема преградама служио и за ограду околног дворишта.{S} Прег 
италишта, које су после изводили у мање преграде, покривајући све то сламом и кровином.{S} Од т 
зади њега била је његова остала пратња, пред којом је био Тома Теологита.</p> <p>Кад пређе вели 
о нешто слугу и стараца.</p> <p>Напред, пред свом војском, јахао је у златном руху на богато ук 
ија пут, те донекле иде кроз ту шумицу, пред њих искочише три, до зуба наоружана, човека, који  
ро.{S} За добру услугу боља награда.{S} Пред вече да ми се јавиш.{S} Иди.</p> <p>Анђео оде, а м 
веравала.{S} Бивала је све сјајнија.{S} Пред најкрвавије битке сјала ми је све јачом светлошћу, 
.{S} И тада се старац загреје.{S} Гледа пред очима прошлост, најлепше тренутке, које је доживео 
>— Маро, — рече јој он — ти си већ моја пред Богом.{S} Али свет то не зна, а ваља ти то бити и  
дног предвечерја у доба сунчева заласка пред великим двором ћесаричиним искупило готово цело др 
.</p> <p>А и она је мало зачуђена стала пред непознатог јој витеза, кад ју је Гојко поздравио и 
у једном тренутку, кад сам стрељао орла пред ћесаричином љубимицом.{S} Не плаши се, али — и пов 
аху из подграђа искупиле у просторијама пред великим двором, гласним клицањем поздравише господ 
г Јована Претече сретоше се једног дана пред вече две монахиње.{S} Једна бејаше деспотица Љуба  
ути.</p> <p>— Витеже, — рекла му је она пред свима гласом, који је издавао свуколику неизвеснос 
ужен јаком оружаном пратњом Гојко стаде пред часнике.</p> <p>— Опомени га наше понуде, — запове 
злаћени крст, а ђакон настојников изиђе пред Угљешом са осредњом, у злато уоквиреном, иконом св 
ице.</p> <p>Једне летње вечери седео је пред том колибом неки старац у пастирском руху са велик 
тога у страху и трепету.</p> <p>Било је пред вече 25 септембра 1371 године.</p> <p>Од веселих р 
потова војска, па зато баш и хоће да се пред вама покаже овај са катуна више Радовишта.{S} Њега 
логите.</p> <p>И први разлози попустише пред овим другим.</p> <p>Љубоје зовну старешину градске 
 ни мало прилике.</p> <p>Возари стадоше пред млин и унеше дивљач.</p> <p>Тада приђоше ватри Иса 
Али свет то не зна, а ваља ти то бити и пред њим.{S} Не брини, бићеш.{S} Мој добри отац болује  
 као да се неке тужне успомене у души и пред очима његовим гомилаху.</p> <p>Ловци се наслонише  
вој, Мара се једва уздржала, да одмах и пред свима на дворишту не падне Видосави на груди и да  
ке отпорне моћи са ових страна, није ли пред снажном одлуком и гвозденом вољом брата нам морао  
а би хтео оживелу слику вечито задржати пред собом.{S} А кад погледа поново, очи му бејаху влаж 
на јужна природа почиње лагано уступати пред првим јачим корацима зиме.</p> <p>У празорје се кр 
тета!{S} Марко је с браћом морао остати пред оним делом краљеве војске, коју је краљ био повео  
а нема, а ја оружје своје нећу положити пред горима.{S} Цар није био подобан да одржи велико на 
на, да сме с твојим благословом ступити пред свети олтар, кад томе буде време!</p> <p>И Гојко к 
 нов непријатељ.{S} Ми нећемо одступити пред њим, као што се не поклонисмо пред њима!</p> <p>—  
и изгледаше Угљеша као страсни покајник пред благим исповедником, стајаше узрујан пред мудром и 
ед благим исповедником, стајаше узрујан пред мудром и добром деспотицом Љубом.</p> <p>— Познаје 
ми је дошла!</p> <p>Задовољан је ступио пред Ану, да јој саопшти резултат свога поверенства.</p 
голобрадо момче, кад сам с тобом ступио пред олтар.{S} Доста сам дотле већ подносио, доста прож 
ог подсетио, чега се не би мож’да сетио пред смрт.{S} Пошао сам сад с војском војводе Богдана.{ 
пити пред њим, као што се не поклонисмо пред њима!</p> <p>— Тако је!</p> <p>— А Тома Прељубовић 
 немилим догађајима, што се у Крстопољу пред њим одиграше.</p> <p>У њему се борише с једне стра 
буде тумач мисли и грешних жеља људских пред лицем Господа Бога!</p> <pb n="145" /> <p>Све се,  
 се +оцепи од драмске области, па да га преда гусарима.</p> <p>— То није могућно! није истина!  
нутака Ана Гојку. — Нећу да се то икада преда мном спомене!</p> <p>— Не, узвишена ћесарице!{S}  
> <p>Угљеша ућута, и гледаше неко време преда се, а онда диже главу, и рече Томи:</p> <p>— Теби 
{S} Радозналост нагна Момчила, да пусти преда се незнанога туђина.{S} У разговору са тим дошљак 
сарица поздравила да управу у Крстопољу преда Љубоју, јер је он потребан Драми.</p> <p>Гојку за 
нђела, коме је Тома чешће пута у животу предавао своје пуне кесе блага.</p> <p>Али Томи није би 
 Синко, нека те Бог благослови!{S} Радо предајем забораву све што је било, — говораше после нек 
ића, да га са својом војском принуде на предају, а сам се крепу да се састане са Угљешом, па да 
е, у почетку јако, заложена, већ бејаше предала судбини да, као и остале, утрне.</p> <p>У један 
ји је стајао на обали одакле се жртва и предала Марици, узе загледати на двоје пребијен мач.{S} 
 раскомадане српске царевине.{S} Све се предало одмору, све је утонуло у сан.</p> <p>Само страж 
 поздрав.{S} Није је опазио.{S} Али је, предан гледању сјајне звезде, пошао душом, оком, слухом 
и бранилац и заповедник јакога Пловдина предао је свој дух Господу!</p> <pb n="98" /> <p>— Бог  
о Божји, узео му из руку крваву сабљу и предао Турцима.{S} Зла коб!</p> <p>Тешка слутња паде и  
м својим разлогом.</p> <p>Кад се једног предвечерја у доба сунчева заласка пред великим двором  
У разговору дочекаше зору.</p> <p>Гојко предложи, да остане за кратко време у Крстопољу, док Љу 
 таласи помоле окрајке неког потопљеног предмета.{S} За тим се једна по једна црта и сличица св 
и дела.{S} С поља се улазило у простран предњи њен део, који је био ограђен високом оградом од  
су обе биле у вези.</p> <p>Старац уђе у предњи отворени део, који је оним двема преградама служ 
, где су биле две малене собе са једним предсобљем.</p> <p>— Станује ли когод овде ? — упита Ма 
рски <pb n="181" /> у великом мермерном предсобљу, из кога воде широке камене степенице на поље 
го је, што су дани врло ровити.{S} Нама предстоји борба и ко зна колико дуга и мучна војна с Ту 
рамска је област на граници, а Драма је предстража Серу.{S} У Драми је остала узвишена ташта на 
а распао се пре, но што је ишта могао и предузети.{S} Ми смо остављени сами себи, остављени смо 
 прве жртве!</p> <p>— Па шта си смислио предузети?</p> <p>— Поћи ћемо у Сер, па ћемо удвојити б 
 кад је страховао за успех тако великог предузећа, сруши се силно Дренопоље а у исто доба остав 
и су сумњали у срећан свршетак свих тих предузећа, па су вртели главом, кад се војска победонос 
паком савезнику Анђелу може икада какво предузеће исклизнути из руку, Тома је био безбрижан с т 
ром Војихни десна рука у многом његовом предузећу.{S} Јуначан, смео, племенит и отворен привући 
<p>Његове се мисли заустављаху на новом предузећу.{S} Сам, у неосветљеној одаји својој, сеђаше  
ћу која не би ломила његове интересе, и предусретљивошћу, <pb n="32" /> која је била напред про 
 уђе у врт.{S} Брзо и опрезно као мачка пређе простор до ограде од врта, ухвати се за зид и лак 
којом је био Тома Теологита.</p> <p>Кад пређе велики мост на јарку, што са стране главних врата 
ејаше Божја воља да стег одбране српске пређе у друге руке?{S} Буди воља његова!</p> <p>За тим  
ко првог већег моста, што долази кад се пређе трећина пута од Драме ка Крстопољу, Тома рече Љуб 
о, више у очајању него у опрезности.{S} Пређоше мост, па се упутише право пољем, кад један од п 
 у чамац па се навезу, да преко мореуза пређу у Галипоље.{S} Ноћ је била мркла и врло ветровита 
е прибојавале за се, али та два Турчина пређу на трошном чамцу.{S} Њих поштедеше морски таласи, 
д би са свим близо, Јелена га јасно али презриво погледа па окрете главу на страну.</p> <p>Тома 
.{S} Он је син ћесара Прељуба, али не и прејамник духа његовог!</p> <p>— Онда нам остају само б 
иге грчкога писца Дионисија Ареопагита, прекидајући посао с времена на време, кад је ваљало оби 
<p>Старац се задовољно осмехну, па поче прекидајући на махове, причати Гојку о својој љуби а ње 
сним клицањем, које се више никако и не прекидаше, па ни онда, кад се Љубоје заустави на празно 
 — цикну Мара.</p> <p>— Али без успеха! прекиде је Тома.</p> <p>— Викаћу, зваћу у помоћ —</p> < 
ћутаху подуже, док старац, на послетку, прекиде ћутање:</p> <p>— Из далека си, војводо?</p> <p> 
е постигла.</p> <p>— Па шта хоћеш ти? — прекиде га Вукашин.</p> <p>— Не много.{S} Прво, нек се  
зду своју...</p> <p>— Ходи, љубо моја — прекиде је Угљеша — погледај на оно звездано јато.{S} В 
уташе, а Тома се нешто замисли, па онда прекиде ћутање:</p> <p>— Војвода је Гојко и иначе зрео. 
и!{S} Тако —</p> <pb n="82" /> <p>Гојко прекиде реч, и брзо скочи на Лабуда, јер спази, како у  
ву наступила нема тишина.</p> <p>Тишину прекиде Гојко, црномањаст младић подужих бркова а без б 
ејаше чисто застао, два пута је хтео да прекине питањем Исаију, али му реч у грлу застајаше.{S} 
 А кад по неко од њих науми, да са свим прекине са витешким левентовањем и да остане на свагда  
таше и замислише се.</p> <p>Нему тишину прекине покадшто хујање ветра.</p> <p>На некој клади ви 
дан говораше, још тужне ноћи у Галипољу прекино̑, једва изнесе душу до Свете Горе.{S} Ту <pb n= 
пустише коње ходом, па наставише раније прекинут разговор.</p> <p>— А војвода ти је Гојко добар 
е у свако доба могао бродове задржати и прекинути сваку везу међу Белим и Мраморним Морем.{S} Т 
е српске бојне силе, у дугим, местимице прекинутим, линијама брзо утапаше у логор српски.</p> < 
ј дан, да буде до краја мој! — топлином прекипеле страсти изусти Тома, и са свим се приближи Ма 
 око двеју омањих клада, које су биле у преклад сложене, па уђе у покривену, праву, колибу.</p> 
власт.</p> <p>И тако су све молбе и сва преклињања пловдинске посаде налазили свој гроб у Томи, 
ви наследник, нејаки Урош, моли, куне и преклиње, да се стишају.{S} Они се разлазе као непријат 
 Ево — и она се лако спусти на колена — преклињем те —</p> <p>— Устани, мила љубо моја — зваше  
ко провалије настаје нижи део планине а преко ње се види далеко на југ.</p> <p>У близини се зач 
у, помоли се по ново Богу, па уздахну а преко памети јој прелетаху најлепше слике најрадоснијих 
улејмана седну у чамац па се навезу, да преко мореуза пређу у Галипоље.{S} Ноћ је била мркла и  
 рудника, нагонећи често пута рударе да преко уговора и за њега раде.</p> <p>Последњих дана дог 
.{S} Крупна јуначина, која је превалила преко шесет лета, седе косе, браде и бркова ал’ румена  
лац се са услужним мрковом својим скрха преко побеђенога бегунца и доброг коњица његовог.</p> < 
ђе у разговору са њом, а она га преведе преко малог уског моста, који је био мало више оног мес 
на ово место.{S} Губио је своје погледе преко границе суседне Богданове војводине с једне и низ 
и су јој се све више отимале и одлазиле преко неких непроходних урвина, куда она пије никад у в 
отпочето купљење војске, која се и даље преко целог лета све до јесени лагано сабирала.</p> <p> 
седницима византиским.</p> <p>Исаија се преко свега одушевљавао беседама Јована Златоуста, а де 
а те обрадујем, добри оче!{S} Позвах те преко гласника из Сера, да одмах дођеш овамо, ал’ ти не 
 дохвати пута, што се одваја на исток и преко Мосинопоља и Перитеориона прелази границу па окре 
 трла, који су се продужавали северно и преко првих огранака планине Плачкавице.</p> <p>Једне л 
и у огњу, да осветли пута некрсту, који преко мора, нашег мора, прелази овамо!"</p> <p>Тако ми  
љеша. — Наша је војска снажна.{S} Броји преко шездесет хиљада ратника.{S} Турска је сила мања.{ 
вачки су се рогови пробе ради разлегали преко градских зидина.</p> <p>Био је већ крај месеца ок 
за њима.</p> <p>Кад су лагано прелазили преко првог већег моста, што долази кад се пређе трећин 
 коњица готово у исти мах дигоше јурећи преко расплинуте речице!</p> <p>А први кваси копитама д 
жуљак, и ношаше свога господара, летећи преко поља ка главном путу, а старац се сав претвори у  
ористи.{S} За измирењем цркве, које сам преко посрбљених Грка извршио, морао сам још неко време 
оју војску у Скопљу, и кренуо се са њом преко деспотовине светле браће Дејановића.{S} Он ће у В 
p>Друштво је, изишавши из града, прешло преко пута, што далеки Самоков код Балкана везује са Кр 
ебеле зидине био је леп поглед.{S} Тамо преко провалије настаје нижи део планине а преко ње се  
тивом силом агарјанском, с Турцима, што преко мора дођоше.</p> <p>— Они се не крсте, војводо?</ 
гаша браће Дејановића а право на западу преко великога Вардара Вукашинову краљевину.{S} Али од  
а, те се пуштаху путом, што води истоку преко границе за Дренопоље.</p> <p>Стари је монах Исаиј 
 сам их то могао видети?{S} Где?— па му преко памети прелажаху различите слике и сцене из шарен 
 наши скиптри и црвени сандали нису без прекора. —</p> <p>— То нећу — грмну Вукашин.</p> <p>— Н 
Богом, војводо !{S} Опрошћавај! — таким прекором ожалошћен писну стегоноша, па ободе коња и зап 
руго, до само верне поданике.{S} Сутра, прекосутра укрстићемо, Божјим благословом, оружје с неп 
ху ногама и рзаху.</p> <p>Али тај живот прекрати бура, која отпоче јаким ветром, а за њим склоп 
е зевнух.{S} У невољи измахнем ножем, и прекратим целу ствар.</p> <p>Онај се не могаше довољно  
е.{S} Леже по њему, послуша мало, па се прекрете на страну, одгурну се рукама и у врту се дочек 
а, јечи ваздух.</p> <p>Безбројни чадори прекрилили поље као тице лабудови.{S} А јуначка војска  
 пропаст...{S} Она скочи, отури ђерђев, прекрсти се, погледа около себе па приђе те погледа, шт 
ају насеља! — тужно додаде Исаија па се прекрсти.</p> <p>За тим опет седоше крај ватре, а Исаиј 
 је однео нечастиви!</p> <p>И старац се прекрсти.</p> <p>— Нема га?</p> <p>— Нема, светога ми П 
S} Исаија му спусти главу на узглавље и прекрсти га још једном.</p> <p>Ветар духну и суво лишће 
ји, посла к нама!</p> <p>Угљеша пољуби, прекрстивши се, злаћени крст, а ђакон настојников изиђе 
азбојишта.</p> <pb n="185" /> <p>Обе се прекрстише и полугласно додадоше:{S} Мир и покој вам, м 
под брегом хукну буљина.</p> <p>Неки се прекрстише, а један полугласно рече:</p> <pb n="58" />  
 властеле, а знам да нисам ни вашу вољу прекршио, — рече им благо Угљеша. — Туђина Теологиту ук 
 некога, који, с дрвеним крстом у руци, прекршташе кроз ваздух њега и непрегледне редове веселе 
гао видети?{S} Где?— па му преко памети прелажаху различите слике и сцене из шаренога му живота 
 је мален али јак град.{S} Он је бранио прелаз из Азије овамо, па је у свако доба могао бродове 
енутке, које је доживео, и будан снива, прелазећи с једне слике на другу и од једне успомене ка 
у Драми и док је обилазио омање тврђаве прелазећи и на леву обалу Месте ближе граници, Тома Тео 
а некрсту, који преко мора, нашег мора, прелази овамо!"</p> <p>Тако ми је отац, потресен, реко, 
исток и преко Мосинопоља и Перитеориона прелази границу па окрећући на север удара на Дидимотик 
мог моста, што ниже крвавога разбојишта прелази на другу, десну страну њену, још једна жртва ту 
ао да иде за њима.</p> <p>Кад су лагано прелазили преко првог већег моста, што долази кад се пр 
ово Богу, па уздахну а преко памети јој прелетаху најлепше слике најрадоснијих часова из брачно 
p>Мара приђе прозору.</p> <p>Очима брзо прелете нижи део Меникејских Гора и даље равницу, кроз  
жати, он је са Лабудом налетео на ров и прелетевши бездан, у коме га је очекивала готова смрт,  
очима јасно, како се сјај једне у другу прелива.{S} То је твоја звезда.{S} Моја је звезда неста 
ли Љубоја.</p> <p>— Ћефалијо, носи овај преломљен мач краљевом Марку и реци, да жртве одоше брз 
И он се брзо склони низ Марицу, бацивши преломљени мач.</p> <p>После неколико тренутака на мост 
оже бити од помоћи.{S} Он је син ћесара Прељуба, али не и прејамник духа његовог!</p> <p>— Онда 
е зашто све то бива.</p> <p>— Варалице, прељубници погани! — грмну Гојко гласом раздраженога ла 
њима!</p> <p>— Тако је!</p> <p>— А Тома Прељубовић у Јањини? _</p> <p>— Он је истина примио упр 
рорачуњена.</p> <p>Једина је била Мара, према којој је био неусиљено пажљив, па ипак и ту са по 
реба да плати главом злочин према теби, према мени, Гојку, Мари, ћесарици.{S} Све се бејаше ску 
 показиваше према свима веома љубазан а према Мари и сувише пажљив.</p> <p>За време витешких пр 
аше нападач ухватио, а другу је подигла према ономе, што држаше го нож.{S} Мара клече до Ане и  
гуман хилендарски, који ме из поштовања према моме стрицу монаху узе и после посла у град Манас 
клисаре од Мрњавчевића с пуно поштовања према онима, који их шаљу.{S} Сада је Костадин примио Г 
сава се сети Маре, и несавладљива љубав према њој и болећивост у тешком положају њеном пробудиш 
удвојио своју пажњу.{S} До краја пажљив према Угљеши и деспотици Љуби, Тома је знао да та пажња 
ависти!</p> <p>Дервиш клече и диже руке према месецу:</p> <p>— Заклони лице своје од нас прокле 
вим.</p> <p>Прво му је говорило осећање према Гојку, друго дужност према старијима.</p> <p>Са с 
тво градске господе, Тома се показиваше према свима веома љубазан а према Мари и сувише пажљив. 
це од кишних капљица давно већ изгубише према поточићима јуначке крви...</p> <p>— Војводо Љубој 
ек кад је сазнао за Томино злочинство и према Јелени, плану по ново и одлучи да учини своје још 
ад и замени.{S} Али будите врло пажљиви према Гојку.{S} Његова породица има великих заслуга за  
нападачи не поступе и сувише зликовачки према нападнутом женскињу, те да његова помоћ не дође к 
у о приликама у Крстопољу, важној тачки према острву Тасу у Велом Мору. <pb n="25" /></p> <p>Ра 
рни делови српских земаља стајаху једни према другима као отворени непријатељски логори.{S} Дог 
аваше покрај саме ватре навише уз поток према Чрноменским Луговима.{S} Кад коњаник би крај ватр 
е и сама ојачана у добрим жељама својим према кући ћесарице и њених пријатеља.</p> <p>Тако живо 
p> <p>— Он треба да плати главом злочин према теби, према мени, Гојку, Мари, ћесарици.{S} Све с 
рком и зетом му Ђурђем Балшићем стајало према сили Николе Алтомановића, а друго, што је Скопље  
тим ни сам Тома Теологита није био слеп према сјају Мариних врлина, и ако његове мисли не идоше 
рило осећање према Гојку, друго дужност према старијима.</p> <p>Са степеница се чу шкрипа.{S} Н 
едне речи да ти кажем о твоме поступању према њој.{S} Пазићеш увек да је, остарелу и слабу, пог 
S} За тим се окрете, те једним погледом премери собу, па онда, готов са одлуком, рече:</p> <p>— 
преше и до опрезнога Рајка.{S} Он оштро премери Тому очима, па за се прошапта:</p> <p>— Овај ту 
а је истински тужила са Аном и Љубом за преминулим ћесаром.{S} У црном руху са распуштеним влас 
е поћи с тобом.{S} Ићи ће на гроб свога преминулог оца.{S} Поћи ћете још сутра у први освитак з 
сподству, које јој припада по заслугама преминулог Војихне, и даје јој власт ћесарскога сана.{S 
силна војска турског цара Мурата, брата преминулог царевића Сулејмана, срећног освојача несрећн 
аље остала у части, коју јој је положај преминулога Војихне давао.{S} Ташта одважног и разборит 
сар Војихна, господар Драме и таст наш, преминуо је.{S} Оставио је најважнију страну моје деспо 
и.{S} Ал’ кад је Војихна брзо и ненадно преминуо, старац се промени.{S} Издаде га мушко држање, 
ићи, уђох у ове зидине.{S} Уђох да овде премишљам о ономе, кога овде — нађох —</p> <p>— Велможо 
ст змаја османског, који је главу своју пренео овамо а телом и репом по Азији тражи плена још.{ 
у.</p> <pb n="73" /> <p>Видосава бејаше пренеражена.{S} Чињаше јој се, да је наступио смак свет 
код кога је Гојко недалеко од Радовишта преноћио на свом путу за Жегљигово.</p> <p>Он луташе и  
блеђе.</p> <pb n="108" /> <p>Војвода се прену из мисли.{S} Скочи, огрну суву кабаницу, и приђе  
 таласе забуне на логор, који се на мах прену из кобнога сна.</p> <p>— Оружје!</p> <p>— Јунаци  
ар му је био неки Грк.{S} Плашљивица се препаде од Турака, па им поста верна слуга а издајица и 
 мора и да је много путовала и још више препатила, изгледаше му као нека племенита Амазонка.{S} 
 могло бити с нападом на тебе, и шта је препатио племенити витез — Љуба показа на Гојка — и дру 
а њом се појавни Видосава.</p> <p>Мара, преплашена, лако цикну, а Гојко збуњен, окрете се стран 
а се изненади, кад јој се јави Тома, па преплашена скочи.{S} Али је он умири.{S} За тим су лага 
ачи, изненађени, пустише Ану и Мару, и, преплашени, прескочише јарак крај пута, па ишчезоше у ш 
{S} Стеже десницом нож, и пре, него што преплашени Турци могаху и помислити, шта им ваља радити 
оласка Гојковог било све мирно, па се и преплашено становништво по ново одало своме свакидашњем 
асмеја Тома. — Кнегињица се без разлога преплашила.</p> <p>Рајко севаше очима:</p> <p>— Каква с 
градом од сламе, притврђене местимичним преплетом између два повећа коца.{S} Овај део не бејаше 
службовања провео.</p> <p>Он бејаше сад препорођен.{S} Гледаше друкчије, отвореније и веселије, 
ично одликовао и што га је Угљеши вазда препоручивало, била је могућност да, добро посвећен у н 
 снова Љубојевих.{S} А то је био главом препредени Тома Теологита.</p> <pb n="41" /> <p>Један п 
е.{S} Ти знаш, како ми је тешко, кад се препреке томе стану јављати.{S} Ево немила гласа.{S} Мо 
дарове особито издашном милошћу обасипа пресвети храм светог Прокопа у Драми, дајући му неколик 
 о њима.{S} - За оца њеног рекоше да је пресвиско̑ од жалости, а она је остала и некуда отишла. 
 Помоћу <pb n="129" /> тог ножа он је и пресекао на једном месту лагано канице, којима је био у 
> <p>— Онда ваља тамо на извору ту везу пресећи.</p> <p>Љубоје ћуташе, а Тома се нешто замисли, 
вршују великим потоком, који мало ниже, пресецајући пут утиче у Марицу, а још даље на северу уп 
помоћи.</p> <p>Млади певач оштрим мачем пресече жице на цитри.{S} Жице тужно писнуше, а певачу  
доше коње.</p> <p>Бегунац окрену коња и прескочи поток, па се упути североистоку ка Тунџи, која 
ени, пустише Ану и Мару, и, преплашени, прескочише јарак крај пута, па ишчезоше у шуми.{S} Гојк 
нилац напреже слух.</p> <p>Потмула лупа преста па опет наста.{S} Бегунац је сишао с моста, гони 
 ју је к њему довео онда, кад јој се он престаде на свагда надати.</p> <p>Рајко је био ведар и  
нији догађај за ово доба бејаше, што ја престадох бити што сам пре био: пријатељ пријатељу и мл 
љних погледа оних, што осташе у Драми — престадоше звонити звона са звоника а Драма и логориште 
p> <p>Кад су господа ушла у двор, звона престадоше, а весео се народ ухвати у два велика кола.{ 
 његову реч</p> <p>Трубе око деспота не престајаху давати знаке српској војсци.</p> <p>Угљеша о 
 у неку руку баштиник и кућаник, ал’ не престајаше бити и даље војник, нити напушташе своје час 
ном.</p> <p>Силној киши, која никако не престајаше, одупираше се само једна ватра готово на сам 
еговим разговараш онда, кад сваки говор престаје, кад све живо тражи мира и покоја, да се окреп 
> <p>Зној им се цеди низ лице, а они не престају.</p> <p>— Јунаци, Бог с вама! — приђе им један 
23"> <head>XXIII.</head> <p>Кад је киша престала, растерана јаким ветром, који се с нова подиже 
 праву, колибу.</p> <p>Ветар је већ био престао, а крупна се киша спусти.</p> <p>— Одржаће се,  
 Манојла Филона, и ако он велича царски престо и скиптар.{S} У витешким делима и племенитости,  
ену Вукашин.</p> <p>— Да.{S} Тамо је на престолу убица свога сина.{S} Јован пети Палеолог не мо 
гљешом, па да заједно нападну на турску престоницу Дренопоље, које ће мож’да и без боја заузети 
морске гусаре с југа.</p> <p>Ана и Мара престрављене писнуше и стадоше, а један од оне тројице  
јаче, и он на њеном сјају виде последњи преступ свој у највећем обиму.</p> <p>Бејаше му јасно.< 
мо син, а мени ће за тим одговарати као преступник.</p> <p>— Хвала ти, велика госпођо!</p> <p>И 
 ипак ми се чини да се сјај моје звезде претапа у светлост нове звезде нових завојевача.{S} Зна 
 сада мож’да сише!</p> <p>— Сва се сада претварам у завист, јер је така завист — љубав неодољив 
реје а пламеном светли далеко око себе, претвори се у жар па опет од њега остаје само угљен и п 
о поља ка главном путу, а старац се сав претвори у поглед, којим хтеде продреди кроз танки вео  
пропаст Сера, а са њом ће се и Цариград претворити у рушевине.</p> <p>— Веруј мојој искреној ис 
монах Исаија из манастира Светог Јована Претече, заповедник градске страже у Драми Љубоје и Рај 
е и велики млин манастира светог Јована Претече са осталим зградама.</p> <p>Стигнувши на уговор 
> <p>У дворишту манастира светог Јована Претече сретоше се једног дана пред вече две монахиње.{ 
доба најчувенији манастир Светог Јована Претече.{S} Исаија је био у њему сам.{S} Жеља за мирним 
ичаше о Исаији, монаху манастира светог Претече у Меникејским Горама.</p> <p>Јелена бејаше потр 
но се јато множи, а сјајна једна звезда прети да надсија моју звезду — водиљу.{S} Она је све св 
 гласове од стране пловдинске, одакле и прети погибија.{S} Старији деспот Костадин био је у Жег 
<pb n="44" /> <p>Прошавши и коњанике на претпоследњим вратима, дође Угљеша са осталима до после 
змакнувши из Драме, знао да ће се свака претпоставка у гоњењу његову оснивати на уверењу, да је 
дужности војводама и издаваше налоге за претходну спрему пре поласка.</p> <p>Највише бејаше изн 
остадин не само да не попусти, већ љуто прећаше и рударима и монаху.</p> <pb n="170" /> <p>Тада 
, па ће <pb n="135" /> онда у име Божје прећи границу непријатељску.{S} Али у тој војсци нема к 
едну женску, која је хтела у лаком чуну прећи на другу страну.{S} Он се загледа у ту женску, ко 
 оног места, где је она хтела на чунићу прећи.</p> <p>Гојко јој о себи рече, ко је и одакле је, 
ео пристати, покушао је побуну.{S} Али, преухитрен, савладан и затворен, данас може размишљати  
.</p> <p>Љуба то спази, а он јој, да је преухитри, рече:</p> <p>— Не бој се.{S} Ма какве ми гла 
 теретом најновије жалости, ни у чем не преухитриш, што би вређало њено частољубље.{S} Она ће,  
 своје завереничке рачуне крвавим путем пречистили.{S} То је моја мисао.{S} Изведи је тачно још 
S} Деспот јавља да је са својом војском прешао границу и ступио у турску земљу, да непријатељ у 
.</p> <p>Друштво је, изишавши из града, прешло преко пута, што далеки Самоков код Балкана везуј 
осаве.{S} Једва је успела да га причека при његовом изласку из града и да му китом цвећа каже,  
 Сам са својом војском, која му је била при руци напао је, а Јевренос-бег дошао му је после у п 
 Угљешину, деспотица затече свога војна при отвореном прозору, са кога се лепо видео један део  
 и са стотином добрих коњаника, које је при себи имао.{S} За тим је разаслао гласнике по жупама 
— Хвала ти, од срца ти хвала! — реко је при састанку Гојко.</p> <p>— Не, ја сам само своју дужн 
ању.</p> <p>Изишавши с већа, Рајко није при слабој месечевој светлости ни могао опазити неко ли 
ојим чадорима, многима оружје не бејаше при руци а многи се не могаху дочепати својих добрих ко 
шлост, о којој је сама наглашавала Томи при његовом поласку у Крстопољ.</p> <p>— Ми смо — рече  
да га је у Драму довела тужна свечаност при погребу Војихнином.{S} Ту се задржао и после тога н 
{S} Радо признајем, да је у почетку још при првом познанству нашем будио у мени не само осећања 
 везу са њима и сам се крвавим корацима приближи средини.</p> <p>Све се ту слеже, и бојни бео д 
ипеле страсти изусти Тома, и са свим се приближи Мари.</p> <p>— Ја ћу се силом бранити — цикну  
високе куле, нити је осетио, када му се приближила.</p> <p>— Господару! огласила се жена.</p> < 
 само у његовој души.</p> <p>Кад се већ приближио крај гостовању Угљешину, ћесарица Ана жељаше  
а и врло ветровита.{S} Омање су се лађе прибојавале за се, али та два Турчина пређу на трошном  
аква срећа те овде оставих свој ловачки прибор, да за њ дођем баш кад треба!{S} Велможо, овде м 
наха, који, такође узбуђен, скочи, брзо прибра:</p> <p>— Слушао сам од неких бродара о њима.{S} 
/p> <p>Јелена сада задрхта, али се брзо прибра, и поносито диже главу.{S} Тома, идући лагано на 
оми бејаше све јасно, плану али се брзо прибра:</p> <p>— Погребите га још пре сванућа, па о том 
а тренутак на вратима, али се опет брзо прибра и уђе, затворивши врата за собом.</p> <p>— Извин 
, деспот је нежно ухвати за леву руку и приведе крају, где је, наслоњен на малу ограду, мало пр 
 двориште, а путник уведе и коња, па га привеза за један колац.</p> <p>Кад приђоше ватри, која  
ни и поломљени; коњи, што су око чадора привезани дремали, поплашени се откидоше и са изврнутим 
 ми мачевима угрожаваху, док ме за врбу привезаше, па одоше у шуму не рекавши ни речи.{S} И да  
<pb n="81" /> <p>Сјахао је био Лабуда и привео да га напоји, тапшући га по белом врату његовом. 
p>Па онда исприча све.</p> <p>Исаија се привидно изненади.</p> <p>После кратког ћутања он рече: 
 ком случају ни мало на путу.{S} Ани се привидно покоравао, али је сву пажњу своју усредсредио  
т топлом сунцу свога завичаја, плавојка привлачила је на се пажњу и душевним и спољним украсима 
 челенке, што крвавом реком пливаху, не привлачише пажњу младога Турчина.</p> <p>На један пут м 
 ћесарице, ево твојој милости и закриљу приводим листак са стабла, на коме сам и сам био до сад 
оказујући му једнога копљаника, који им привођаше два оседлана и спремна коња: једног за Гојка  
 и најмање основана сумња кадра је била привући сву пажњу Томину, само ако би била у опреци са  
у.{S} Јуначан, смео, племенит и отворен привући ће твоју пажњу још првих дана.{S} Стари отац ње 
о би се истини твоје песме могло мало и приговорити.{S} Ал’ ништа зато, певај!</p> <p>Певач се  
нски судија, Трилиса нашег.{S} Њега сам придао Војихни у помоћ, јер разуме војну <pb n="17" />  
{S} Али и великом пророку Алаховом ваља придобити нових слугу.</p> <p>— И то ће бити.{S} Лала-Ш 
де под ноге турској коњици, која с нова придолажаше.</p> <p>— Витезови, најбољи јунак издише.{S 
ужду и Кратову, кипео је живот бујношћу придошле реке планинске.{S} Богати градови даваху у сво 
тресе.</p> <p>Рајко је ухвати за руку и придржа:</p> <p>— Јелена? ти сада!</p> <p>— Да, војводо 
к поможе рањенику да сиђе с коња, па га придржаваше и спусти на траву испод жалосне врбе.</p> < 
 није знао, шта је Момчила навело да се придружи са својом војском отпаднику од цара византиско 
у.</p> <p>Тумач упита Гојка, хоће ли се придружити застави моћнога пророка Алахова.</p> <p>— Ни 
очу, да се у Серу сабира велика војска, придружише се њој многи залутали витезови и вешти ратни 
, па кад је хтео да крунише речи своје, приђе ка прозору и очима тражаше звезду своју.{S} Она н 
но устаде, и, држећи у десној руци нож, приђе, мало погнут, на један корак до Рајка, исправи се 
рестају.</p> <p>— Јунаци, Бог с вама! — приђе им један други са Струмице. — Зар нађосте да се с 
што је мислила...</p> <p>Деспотица Љуба приђе ка њима.</p> <p>Монах Исаија приповедаше, да је д 
нутака зазвекташе тешки ланци, а у њима приђе први роб — војвода Гојко.</p> <p>Окружен јаком ор 
ђев, прекрсти се, погледа около себе па приђе те погледа, шта су руке, саме себи остављене, за  
ече Мара и старац се удали.</p> <p>Мара приђе прозору.</p> <p>Очима брзо прелете нижи део Меник 
бу с лева од себе и пође с њима.{S} Кад приђе осталима, прва се руке његове маши Мара, а он јој 
о сан навлачити.{S} Изиђе у двориште, и приђе ватри.{S} Она се већ била загасила, само је један 
мисли.{S} Скочи, огрну суву кабаницу, и приђе коњу, који је, оставивши набацану му траву, дрема 
ем, кад један од пратилаца ободе коња и приђе Богдану.</p> <p>— Војводо, сумње нема, ово је мач 
а прозор Јеленине собе.{S} Она устаде и приђе прозору.{S} На пољу је месечина, те могаше одмах  
е могаше ни једне речи рећи, а Тома јој приђе још један корак ближе.{S} За тим се окрете, те је 
с нова подиже, са три стране непријатељ приђе српском логору.</p> <p>У тачном реду и густим гру 
јко збуњен, окрете се страни, одакле им приђе Ана.</p> <p>— И ја вас благосиљам! — понови Ана.  
е била силно узбуђена.</p> <p>За Рајком приђе и она и пољуби Исаију У Руку.</p> <p>— Жива и сре 
ена! — викну Рајко радосно, па јој брзо приђе.</p> <p>— Војвода Рајко! — цикну Јелена, па се за 
Гојково. — Узми, твоје је!</p> <p>Гојко приђе Љубоју, који га ухвати за руку и посади до себе.< 
а једна хваљаше пловдинско вино, кад им приђох.{S} А сада су гусле раслупане, и место вина чест 
е пред млин и унеше дивљач.</p> <p>Тада приђоше ватри Исаија и Рајко.{S} Ни они не бејаху весел 
а га привеза за један колац.</p> <p>Кад приђоше ватри, која се бејаше јако разгорела те пламено 
 је — атонски пустињак.</p> <p>Монахиње приђоше и клекоше, а Исаија продужи тихо свете молитве. 
ар за сад, никоме ни речи.</p> <p>У том приђоше ка ватри.</p> <p>Они устадоше, да им начине мес 
 ме ко добаци а камо ли пребаци!</p> <p>Приђоше други и почеше бројати стопе растојања.</p> <p> 
ског кулука са становника Драме, деспот призива благодет Божју на се и своја грешна дела.</p> < 
ао људе и проценио је.{S} Једне је више призивао, друге избегавао.</p> <p>О њему се није првих  
на не трпи слабији сјај, твоја памет не признаје слабији разлог, а Богданова самосталност не сл 
p> <p>— Јесте — или управо био.{S} Радо признајем, да је у почетку још при првом познанству наш 
 — Лазар је отишао под закриље угарско, признао је врховну власт њихову.{S} Он као господар Сре 
 земље његових савезника, већ смо вољни признати му и старештво, па и данак плаћати, ако се дру 
 и очи склопио, не хотећи никад изрично признати зависност Драме од Сера.{S} Али — а тебе зато  
данас после пуне четири године, не могу признати.{S} Она се противи реченој мисли, за коју се ј 
вића, и смера да нападне на краљев град Призрен.</p> <p>— Помогне ли Бог нама, Балшић је свршио 
а продужи: <pb n="15" /></p> <p>— Радњу призренскога збора ја ни данас после пуне четири године 
ићи победиоцем.{S} У тешким приликама у Призрену пре четири године, кад сам видео, колико су се 
 што ја престадох бити што сам пре био: пријатељ пријатељу и млађи старијем.{S} Једно се догоди 
p>— Није тако, — додаде он. — Ти остаде пријатељ пријатељу у невољи и оста верна слуга кад сазн 
ухвати Рајка за руку:</p> <p>— Ти си ми пријатељ?</p> <p>— Био и остајем! — одговори Рајко.</p> 
ад Ана настави:</p> <p>— Једини искрени пријатељ мој у драмској области данас је велможа Тома ! 
 лако!</p> <p>— Али и Гојко ми је добар пријатељ.</p> <p>— Који своме пријатељу срећу убија, ду 
р.</p> <p>— А војвода ти је Гојко добар пријатељ? — упита Тома Љубоја. <pb n="38" /></p> <p>— Ј 
 ако ни од кога другог а оно од вернога пријатеља Рајка.{S} Укаже ли се на <pb n="40" /> далеко 
 Мрњавчевићима, икад могли наћи брата и пријатеља.{S} Не мишљаху ни мало боље ни Мрњавчевићи, В 
љама својим према кући ћесарице и њених пријатеља.</p> <p>Тако живот пође напред веселије и буј 
 злобним гласом, који би осумњичио моје пријатеље, ни доставом, која би циљала да баци сенку на 
ни за Гојка, сазнавши да су они искрени пријатељи.{S} О старом је Властоју мислио, да га не ваљ 
у пехарима са својим старим друговима и пријатељима, Љубоје причаше:</p> <p>— Сваки мора да одб 
нам.{S} Мож’да.</p> <p>Толико је знао и пријатељима поверљиво причао Рајко.</p> <p>Међу тим Том 
разнили их и наливали, разговарајући се пријатељски.</p> <p>Властоје није у мирно доба ни имао  
елможо —</p> <p>— Говори искрено.{S} Ми пријатељски разговарамо.{S} Зар није?</p> <p>— Тако је. 
S} Био сам сведок необично поверљивог и пријатељског разговора <pb n="63" /> између ћефалије тр 
, не може бити довољна залога за трајно пријатељство, и искрено савезништво између нас и Балшић 
 је добар пријатељ.</p> <p>— Који своме пријатељу срећу убија, душу тамни, наду одузима.{S} Ипа 
рестадох бити што сам пре био: пријатељ пријатељу и млађи старијем.{S} Једно се догоди ономад а 
тако, — додаде он. — Ти остаде пријатељ пријатељу у невољи и оста верна слуга кад сазна да је г 
че!{S} Али захвали за ту срећу овом мом пријатељу.</p> <p>Други га дворанин зачуђено погледа.</ 
осле посла у град Манастир своме добром пријатељу а моме другом оцу, властелину Срдану.</p> <p> 
<p>Јелену је ћесарици Ани и њеном двору приказао монах Исаија.</p> <p>— Узвишена ћесарице, ево  
н.</p> <p>— Она нас сада гони, да главе приклонимо једној глави.{S} Данас је дужност најумнијој 
о код саме црквице, у шибљу код ограде, прикривен, звиждањем кроз прсте јавио, да су Ана и Мара 
за, крв јурну У образе, и он, не могући прикрити ненадну узбуђеност, готово гласно викну:</p> < 
— прошапта Гојко, намаче калпак на очи, прикупи дизгине Лабуду, па га ободе.{S} Лабуд силно фрк 
единих жупа са својим одељењима стадоше прикупљати, Рајку се ни у колико не допадаше, што још н 
ка из драмске области бејаше готово сва прикупљена, а од важнијих вођа очекиваше се само још Љу 
 мислио, да је већ толико отпорне снаге прикупљено, да нас никакви догађаји не могу изненадити, 
влачити кроз вреже од бршљана и купине, прилазећи Рајку с леђа.{S} А кад дође близо, притаја се 
ео у друштво, из кога се била издвојила прилазећи њему.</p> <p>Од тога је дана она била срећниј 
мајка бринула за добро са једне стране, прилазило је зло са друге.{S} Ко мени може казати, са к 
био у целој ужој околини једина човечја прилика, јер црквица не имаше чак ни свога клисара.</p> 
иде, да је недалеко од њега нека женска прилика, коју у мраку не могаше боље загледати, он заус 
 тако, да није чуо, кад се женска једна прилика успела уз стрмените степенице високе куле, нити 
енска, која је знала схватити озбиљност прилика, што од неког доба насташе <pb n="26" /> у српс 
ичасто гледање на тамне стране државних прилика Угљешу је у почетку обмањивало о величини његов 
но и нејасно, да га она ни у повољнијим приликама не би могла разумети.{S} Ана је очајнички и н 
душке изазваним мислима својим у оваким приликама почеше разговоре и наставише приче о прошлим  
нао да ћу изићи победиоцем.{S} У тешким приликама у Призрену пре четири године, кад сам видео,  
 Тома, искрено се обрадовао рашчишћеним приликама, какве је у Драми затекао.</p> <p>— Мени — по 
иче о прошлим данима, лововима и ратним приликама.</p> <p>Све је пролазно, све бледи и угине, п 
лавито водио о паду Дренопоља па онда о приликама, које је оставио њихов покојни господар Војих 
утање доброг кипарског вина, нагађају о приликама у Крстопољу, важној тачки према острву Тасу у 
 седне, али Тома оста стојећи.</p> <p>— Прилике су тешке и неповољне — продужи Угљеша.</p> <p>— 
, наиђоше на још хладније и затегнутије прилике.</p> <p>Угљеша је одмах сазнао од Ане, шта се д 
уке. <pb n="19" /></p> <p>Тешке су биле прилике, ал’ опет није било нестало и последње наде.{S} 
 озбиљности, да свему томе није ни мало прилике.</p> <p>Возари стадоше пред млин и унеше дивљач 
ринуто вели старац. — Погинућу ти првом приликом.</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Погинућеш да Богме, и 
Вукашиновој краљевини, где су и градови Прилип и Скопље, Качаник и Битољ и многи други.{S} Јужн 
дмах после споразума с Угљешом отишао у Прилип а одатле у Скопље, једно, да је ближе оном одеље 
ну све...</p> <p>— Још сјаје звезда над Прилипом! — кликташе краљ Вукашин, кад се сукоби на сев 
м ја учинио у Серу, урадио је Вукашин у Прилипу.</p> <p>— Снажној руци твојој стао сам тада у с 
стали.</p> <p>— Њега више нема, по свој прилици.{S} Нестало га је, кад су Азијати заузели Галип 
о већа слобода, која донекле младости и приличи.{S} Али ја не говорим да га браним.{S} Друго је 
е, но што његовој млађаној плаховитости приличи.</p> <p>Разговор се међу њима поглавито водио о 
сто врати моје године назад, и од мене, прилично окорелога ратника, створи меког љубавника, бла 
повераваш.{S} Мене моја нада не вара! — прилично убедљивим гласом и са неком свечаношћу рече То 
аповедником градске страже, Тома бејаше прилично измакао испред осталих пратилаца својих.</p> < 
 а још мање стари дворанин, који бејаше прилично заостао у разговору са свештеником.</p> <pb n= 
.{S} У Драми је за то доба било мирно и прилично обично.{S} Стари је Властоје непрестано лежао  
у са северне стране, а одатле је ваљало прилично ићи до манастирског млина, где се спремала пот 
носници и друга послуга.</p> <p>Кад већ прилично бејаше измакао са својим пратиоцима, Угљеша оп 
ност. <pb n="5" /></p> <p>Прошло је већ прилично времена како је у лаком оделу али у богатом ог 
ов план до краја извршује.{S} Он пође у приличној даљини назорице за њима, а кад оне са својим  
 кад нити постиш ко што треба, нити што приложи цркви? — насмејаше му се многи.</p> <pb n="57"  
ким пословима и очеличио срце своје.{S} Приљубио се уз Момчила као син уз оца, јер Рајко није с 
.</p> <p>Угљеша је био у великом послу, примајући и сређујући војну силу своју.{S} А деспотица  
ве наше! — узвишеним гласом рече Угљеша примајући на дар поднесену икону.</p> <p>Гомиле народа, 
 Док се она тамо бавила, за тренутак се примакла гнезду грдно <pb n="70" /> велика змијурина.{S 
поведника драмске војске.</p> <p>— А ја примам високу милост твоју — одговори Тома — у нади, да 
есак и ако јако клонулог ипак још много примамљивог царства византиског.{S} Кантакузен је бледе 
орње северне стране његове, па се једно примаче североисточном а друго северозападном крају и п 
Просте прве жртве против некрста!...{S} Прими ме, Господе, и опрости грешном, ал’ ја мишљах да  
 без сумње, рода.{S} Понуђено му је, да прими свету веру нашу.{S} Он је одбио.{S} Ноћас ћемо уп 
 доживео је да у пуној снази свога века прими управу над војском чувенога ћесара драмског Војих 
и падоше од братске руке, а ноћна тмина прими тако проливену крв на своју душу.</p> <p>Тада се  
е учинио, да се ново стање без поговора прими, јер се свима <pb n="47" /> ваљало бојати сукоба  
ићи овамо са свом својом војском, а кад прими и наше јунаке, поћи ћемо право ка Дренопољу.{S} А 
им саветом и знањем.</p> <p>Веће весело прими ту новину, а кад Гојко одушевљеним речима понови  
ко је тада Исаија.</p> <p>Ана је Јелену примила са свом љубављу материнском.</p> <p>— Богу хвал 
бовић у Јањини? _</p> <p>— Он је истина примио управу над епирско-тесалском краљевином у име св 
се састаде са Љубојем.</p> <p>— Јеси ли примио заповедништво? — упита Тома Љубоја.</p> <p>— Јес 
нима, који их шаљу.{S} Сада је Костадин примио Гојка и с истинском радошћу, а кад је разабрао к 
илостив нашој доброј мајци.{S} Он је њу примио пре но што је могла чути црне гласе са тужног ра 
е враћа у ред са добро ознојеним и мало примиреним жеравом.</p> <p>Соколари драже соколе, па се 
рски:</p> <p>— Хаџи-Ил-беже! весели се, примиче ти се помоћ Јевренос-бега!</p> <p>А густи редов 
ра Војихну.{S} Можеш ли се поуздати, да примиш управу над драмском војском Војихнином?</p> <p>Т 
тку највеће жалости ћесарице Ане био је примљен без икаквих већих знакова одликовања, које њего 
ена.</p> <p>— Ха, ништа је то, брате са приморја.{S} Тебе је жарко сунце размазило, те не позна 
 — причаше — поље његових мегдана јужно приморје.{S} Он је у два маха долазио као поклисар на д 
антији, одакле је господарио равницом у приморју Белога Мора.{S} Тада је к њему дошао и Рајко а 
е окрете и са сребрног служавника, који принесе један дворанин, узе со и хлеб, подносећи их Угљ 
ош поносници, који водише товарне коње, принеше војсци поткрепе у добром вину и брашненицама —  
аша Дејановића, да га са својом војском принуде на предају, а сам се крепу да се састане са Угљ 
 да Ану утврђује у господству, које јој припада по заслугама преминулог Војихне, и даје јој вла 
онио сам са досадашње му части, која је припала часнијем, — и Угљеша показа руком на Гојка.</p> 
онижен понос читаве земље.</p> <p>Он се припи уз коња, а оструге се изгубише у ребрима доброг н 
 нађе за то време у друштву.{S} Говори, приповеда и пита, ал' све је мање, краће и мирније.{S}  
 и за што је то било.{S} Окупите га, да приповеда ако не све а оно бар онолико, колико му неће  
ј срећи, а Мара је мање уздисала а више приповедала Видосави, како је она слутила, да ће се све 
ок је Мара тражила забаве у Видосавином приповедању чудноватих доживљаја њених, Ана, а још више 
Љуба приђе ка њима.</p> <p>Монах Исаија приповедаше, да је дошао овог часа коњаник од деспота У 
ВНА ЗАДРУГА 12</p> <p>ПРВЕ ЖРТВЕ</p> <p>ПРИПОВЕТКА ИЗ СРПСКЕ ПРОШЛОСТИ</p> <p>НАПИСАО</p> <p>АН 
 уздржаном реду у области драмској више припомогла сама личност Анина, коју су сви необично цен 
 пола обучен и ако је, очевидно, толико приправан, да би могао с места продужити пут у неодређе 
реме и доћи, почеле су се чинити велике припреме за његов дочек.</p> <milestone unit="*" /> <p> 
И да непријатеља српског имена, мож’да, припреми да нас дочека.</p> <p>— Али зар нема у овом гр 
ац Исаија, кад нам је овако добро винце припремио!</p> <p>— Живео!</p> <p>И велика дрвена, у ко 
епу поћерку.{S} Ја ћу <pb n="77" /> већ припремити место и начин.{S} Наћи ћу се у близини напад 
не почела на брзо постајати мека женска природа, каква Је у почетку Јелена и била.{S} Њој је жи 
 са другог врха планине.{S} Већ клонула природа чисто оживе.</p> <p>Деспотица Љуба није ишла са 
адовала, и само смеона и издржљива њена природа могла ју је одржати у животу.{S} Али је сад Јел 
рај месеца октобра, кад и издашна јужна природа почиње лагано уступати пред првим јачим корацим 
и се, рече:</p> <p>— Овај нам лист шаље природа, да нас опомене на пролазност века човечјег.{S} 
 у средини суморне ал’ још доста крепке природе, у дивљини, која није ни без својих особитих ча 
p> <p>У очима му је сијао огањ јужњачке природе, у њему је кипела страст, а разум је лако уступ 
 њихов брат Срацимир, плахе али витешке природе, нису више Балшићи ни у колико поуздан стуб за  
pb n="164" /> <p>У дивљој хуци узбуњене природе зачу се топот потмулом лупом</p> <p>Бегунац је  
одом.</p> <p>Гојко, раздраган у красној природи лепог летњег дана, очекиваше своју нову, још му 
о своме необичном ученику.{S} А овај је природном отвореношћу и искреношћу својом веровао, мног 
сумње најбољи међу својима из Кукуша? — присети се Скопљанин.</p> <p>— Па да видиш, нисам баш н 
у! — одговори старац.</p> <p>Па се онда присети:</p> <p>— А хоћеш ли ми, незнани јуначе, казати 
</p> <p>Старац хтеде нешто рећи, али се присети, пусти бегунца, брзо измахну ножем, па га забод 
јте!</p> <p>И на мах изиђе.{S} Рајко се присети, и брзо пође за њим, а остали продужише да, уз  
ги дворанин виде, да ту више нема шале, прискочи у помоћ и стаде једнога давити.</p> <p>Старац  
по врату тако, да Гојко посрну.{S} Тома прискочи, па га <pb n="69" /> полусвесног тврдо везаше, 
екога, који се са земље отимао.{S} Брзо прискочи, ал’ старац бејаше већ савладао нападача, па м 
ројице притрча и ухвати Ану за руку.{S} Прискочише и она двојица, а један од њих извуче нож.{S} 
> <pb n="160" /> <p>— Нек тако буде ! — пристаде и Богдан...</p> <p>У том се и мрак на земљу сп 
а ћу се пожурити.</p> <p>Гојко без речи пристаде, а кад је остао сам под јелом, не могаше се до 
дошљаком, Момчилу па4"/&gt; Дошљак радо пристаде.{S} То бејаше — Тома Теологита, момче у двадес 
руке шаље Угљеша с краљем, одмах је дао пристанак у име своје и свога брата.</p> <p>Костадин је 
евић, па је и запросио.{S} Она му је по пристанку родитеља својих радо пружила руку.{S} Византи 
сменим са дужности његове.{S} Није хтео пристати, покушао је побуну.{S} Али, преухитрен, савлад 
довољан бројем и ваљаношћу чета, што су пристизале.{S} А кад још тој војсци дода јунаке из драм 
им сиђе с коња и пободе стег.{S} Војска пристизаше и разређиваше се.{S} Пратиоци товарних коња  
 од студени клонули, уђе у врт Гојко, и приступи слободно Мари.</p> <pb n="90" /> <p>— Маро, —  
е одлучи да и она своју срећу проба.{S} Приступила му је узбуђена, јер је знала да од одговора  
аче било захладнело.</p> <p>У сумрак се приступило вечери.</p> <p>Госпоштина је са монахом Исаи 
толико сазрео, да би тамо опасно било и приступити.{S} Ево погледајте! — и Тома повуче на више  
зећи Рајку с леђа.{S} А кад дође близо, притаја се, и непомичан ћуташе неколико тренутака.{S} В 
да вршим твоју вољу...</p> <p>За тим се притаја и мирно склопи очи.{S} Исаија му спусти главу н 
а то, што од деспота чујем, — рече Тома притворним расположењем.</p> <p>— Немој губити из вида, 
купих жртава.</p> <p>— Не разумем те, — притворно рече Тома.</p> <p>— Хе, велможо, ал’ ја разум 
е био ограђен високом оградом од сламе, притврђене местимичним преплетом између два повећа коца 
<p>— Ћутиш, а? ама проговорићеш, док те притегнем уз врбу, уз ону исту врбу, где ти мене веза!< 
 одаваху црте лица а особито доња вазда притегнута усна.</p> <p>Угљеша га је очекивао, па га је 
} Тада се дохватише у коштац, а старац, притежући га рукама, држаше у једној свој нож.</p> <p>— 
 па и са̑м одговори грчки.{S} Тома брзо притера свога коња ка вођи, који већ бејаше усео зеленк 
д нисам надао !{S} Тешка је неизвесност притисла душу моју.{S} Она пати и страда.</p> <p>Сутра  
свим жаром пламене љубави своје загрли, притиште на груди, и на чело јој стави први, тако дуго  
еђу њима је текла једна далека Струмина приточица.{S} Пут је Гојка водио поред речице.</p> <pb  
снуше и стадоше, а један од оне тројице притрча и ухвати Ану за руку.{S} Прискочише и она двоји 
p> <p>— Он је! — задрхта Рајко, скочи и притрча мркову, који је, добро покривен, киснуо на пољу 
ажен, те му није могла ни једног корака прићи у сусрет.{S} Он је био врло весео, па се и она ра 
м наредио да они буду ту, да нас уморне прихвате, — рече Љубоје.</p> <p>— Добро, хајдемо.</p> < 
 Један копљаник из пратње <pb n="43" /> прихвати узде од Угљешиног коња, који је на мах стао ка 
и Љубоје клону на коња.</p> <p>Рајко га прихвати, па га скидоше, и спустише на земљу.</p> <p>Љу 
 у узбуђењу задрхтао док је она причала прихвати:</p> <p>— Необични догађаји, сестро моја!{S} А 
у.</p> <p>Гојко се поклони, а деспотица прихвати:</p> <p>— Све је већ учињено, господару.{S} И  
крупним очима Рајка, пребледе, руком се прихвати за камени сто, до кога стајаше, а усне, мало о 
грмну на зликовце, који већ окренуше, и прихвати <pb n="85" /> онесвеслу Ану.{S} Мара не могаше 
p>Војвода одиста бејаше гладан, па радо прихвати понуду, а старац му задовољно причаше о своме  
Рајковог.</p> <p>— И хоћу! — одушевљено прихвати млади певач. — То ми је све, што имам.{S} Као  
пред, витезови! — кликну Угљеша а вихор прихвати његову реч</p> <p>Трубе око деспота не престај 
>Деспотица цикну, а Угљеша је изнемоглу прихвати и спусти на меко седиште.</p> <p>За тим она бр 
на коме сам онесвешћена лежала, устала, прихватила ме је једна милостива рука.{S} То бејаше ста 
је Гојко поздравио и кад му је она Бога прихватила.</p> <pb n="112" /> <p>Из првих речи са њом  
место, дружина се поскида са коња, које прихватише копљаници. <pb n="50" /> Таман се разданило, 
сазнати, — одговори Гојко.</p> <p>Момци прихватише коње, а један осветли буктињом степенице, ку 
а браћо, шта мислите о оном сну, што се прича? — упита један озбиљније.</p> <p>— А какав је то  
а — стан забруја од весеља и безбројних прича, што се почеше низати крај логорског огња.</p> <p 
у да тражиш светлијих сунчаних зракова, причај тамо, да овде има једно срце, коме би на сјају ј 
данијега гласника од тебе.{S} А војводе причају да се са твојим коњем не може мерити ничији у б 
ико пута у узбуђењу задрхтао док је она причала прихвати:</p> <p>— Необични догађаји, сестро мо 
<p>После неколико тренутака Видосава је причала Мари све, што је од Ане сазнала.</p> <p>Мари је 
рамску господу, а Ана је још непрестано причала, како су их разбојници изненадили на путу од ст 
и поклисар Гојко.</p> <p>И док су једни причали о његовом доласку, дотле су други разносили гла 
у људи говорили да се сећају како им је причано, да је ова црквица управо метропола новије драм 
сно.</p> <p>Међу њима настадоше опширна причања.{S} Обојица се потпуно обавестише.</p> <p>За ти 
о ни одлазити.</p> <p>Рајко је за време причања монаховог био пребледео, дах му у грудима бејаш 
ветлости на Томину прошлост бацио Рајко причањем својих успомена о стрицу своме, чувеном војвод 
 војске.</p> <p>— Бој је био страшан, — причао је Рајко. — Небо се проламало од убојних узвика, 
иво, па је у шареним, искићеним сликама причао своме необичном ученику.{S} А овај је природном  
 крије сада, а кад је био дете и сам је причао.{S} Зна он рећи и за што је то било.{S} Окупите  
>Толико је знао и пријатељима поверљиво причао Рајко.</p> <p>Међу тим Тома се није више враћао  
осмехну, па поче прекидајући на махове, причати Гојку о својој љуби а његовој мајци, која је ра 
м и слушао и очима гледао, — па продужи причати из своје прошлости.</p> <p>А после запита:</p>  
 се Ана.</p> <p>— Јест, она ће ти много причати, — продужи Љуба — па ћеш знати онда, и шта је м 
ва ни дужна ухватише ме два напасника — причаше старац — те ми мачевима угрожаваху, док ме за в 
 био из ових северних крајева, али је — причаше — поље његових мегдана јужно приморје.{S} Он је 
p>—- Знам, сестро мила! — И он јој онда причаше о Исаији, монаху манастира светог Претече у Мен 
Мара, Јелена и Видосава, а монах Исаија причаше им нешто живо и весело...</p> <p>Ана је у после 
ње.</p> <p>Један пут јој Тома Теологита причаше како стари свештеник разбира што ње у последње  
 старим друговима и пријатељима, Љубоје причаше:</p> <p>— Сваки мора да одболује снове младости 
 прихвати понуду, а старац му задовољно причаше о своме познанству с покојним Властојем.</p> <p 
еведоше натраг царевићу, коме плашљивац причаше све што се имало рећи и о граду и о посади у ње 
наче зрео.{S} О њему постоје већ читаве приче по Крстопољу.{S} Ми морамо још сада поћи у Драму. 
 приликама почеше разговоре и наставише приче о прошлим данима, лововима и ратним приликама.</p 
>— Онда ће деспотица са насладом читати приче о Александру Великом, — рече Исаија.</p> <p>— Чит 
а од Видосаве.{S} Једва је успела да га причека при његовом изласку из града и да му китом цвећ 
="74" /> побеђујем.{S} Да се боримо!{S} Причекај ме, и умири се.</p> <p>Видосава изиђе, па се п 
азорно, пођи са мном до оне јеле, па ме причекај на клупи, ја ћу се пожурити.</p> <p>Гојко без  
S} Ана држаше велику воштаницу а Исаија причести самртника.</p> <p>Властоје их још једном погле 
путира са осталим утварима потребним за причешће, крете да походи доброг старца и да буде на ве 
самих врата од чадора, као даје хтео да пркоси киши, која га, кад је ветар са стране нанесе, до 
У мучионицу, на коло, нек му се раскину пркосни —</p> <p>Као авет проби се кроз редове Гојкових 
са̑м тежак камен од петнаест ока и њиме проба подбацивање.{S} Измаче се корак назад, па крочи н 
ну, Мара се одлучи да и она своју срећу проба.{S} Приступила му је узбуђена, јер је знала да од 
сувише пажљив.</p> <p>За време витешких проба и пошалица забавних Мара опази како се далеко у о 
ли и отимали се, а ловачки су се рогови пробе ради разлегали преко градских зидина.</p> <p>Био  
му се раскину пркосни —</p> <p>Као авет проби се кроз редове Гојкових чувара — атонски пустињик 
тарац га копљем скиде с коња, па и сам, прободен са стране, паде на земљу.</p> <p>— Хвала Богу, 
таше точкови од двоколица.{S} То бејаше пробрана, данас уловљена, дивљач.</p> <p>Возари, пролаз 
била често пута најкрвавије поприште за пробу оружја српског и византиског.{S} Данас, кад је у  
ћај отео узде разуму, био је довољан да пробуди сумњу Томину.{S} А једна ма и најмање основана  
tone unit="*" /> <p>Стари дворанин брзо пробуди једног свог друга, па га, казавши му у чему је  
тне јаве, ловачко се друштво Угљешино и пробудило у суморном расположењу.{S} После оних, мало в 
и, а за тим копа ногом и хрже, не би ли пробудио доброга господара.</p> <p>Марица тече мутна и  
ој и болећивост у тешком положају њеном пробудише у Видосави толико смелости, да се усуди казат 
 облаку дуго, дуго, док ти се облак као провали или развуче, не знам ни ја, па ме испусти.{S} Н 
де где кроз средину планине зија велика провалија, подигнута повећа сада готово опустела камени 
зидине био је леп поглед.{S} Тамо преко провалије настаје нижи део планине а преко ње се види д 
ни поток квасио велике стене, а на врху провалије указа се на коњу неки јунак, који је јурио пр 
кад у веку прошла, гледала је у мислима провалију, испод које је малени поток квасио велике сте 
ц ће у мрклој ноћи лако отићи с коњем у провалију, наићи на високе обале без моста, размрскати  
ме је до сада већи део свога службовања провео.</p> <p>Он бејаше сад препорођен.{S} Гледаше дру 
 није још време.</p> <p>Тако је на путу провео добра два месеца.</p> <p>Зато је у Драми било јо 
жала неколико недеља, док су поклисари, провлачећи се кроз турски логор, доходили у Драму и из  
 постоја неко време, па се лагано стаде провлачити кроз вреже од бршљана и купине, прилазећи Ра 
и војну силу своју.{S} А деспотица Љуба проводила је по неколико часова на високим градским бед 
гледа гласника из Драме.</p> <p>Тако је проводила своје дане и Мара у Драми, а Видосава јој је  
 код тетке своје, ћесарице Ане — у миру проводити дане.</p> <p>Али се ипак догодило нешто, што  
брата нам морао устукнути као побеђен и прогнат?{S} Није ли се ваљало спремати за све случајнос 
маху.</p> <p>— Љубо, кол’ко си добра! — проговори Угљеша. — Ти се бринеш за ме.{S} Немаш разлог 
ко је он?</p> <p>— Ја!</p> <p>Из Јелене проговори опет амазонка:</p> <p>— Бог ти био у помоћи!< 
— Ко зна, шта је могло бити ?</p> <p>Он проговори:</p> <p>— Реци ми: ко сам? заточеник или слоб 
несвеслу Ану.{S} Мара не могаше ни речи проговорити.{S} Место ње говораху речитије топле сузе,  
>Одговора не би.</p> <p>— Ћутиш, а? ама проговорићеш, док те притегнем уз врбу, уз ону исту врб 
а верујем, да си поштен човек.{S} Ти си прогоњен, велиш, с тога, што си наваљивао да се рат не  
да свим му је мио поглед.{S} Око његово продире, чини ми се, у свачију душу.{S} Ал’ баш тај њег 
нападач паде на земљу, а нечији се глас продра:</p> <p>— Зликовче, нећеш тамо!</p> <p>Рајко ско 
стећи се њиховом забуном, коњица турска продре брзо дубоко у логор, али до средишта ипак не дос 
ц се сав претвори у поглед, којим хтеде продреди кроз танки вео зорине помрчине да прати врлог  
слонише на руке подлактивши се, да мало продремају.{S} Певци учесташе.{S} Знак да је скора зора 
Богдана.{S} Али се Угљешина деспотовина продужавала највише на исток, од састава Струме и Струм 
е почињали су катуни и трла, који су се продужавали северно и преко првих огранака планине Плач 
 — кликну деспотица.</p> <p>— Али има — продужаваше Угљеша — неко време, како звезде у моме јат 
траг путем ка Дренопољу, а други лагано продужаваше покрај саме ватре навише уз поток према Чрн 
оњаника турских.{S} Они се спремаху, да продуже пут за Ипсалу и даље, па се могло опазити да се 
> <p>— Јест, она ће ти много причати, — продужи Љуба — па ћеш знати онда, и шта је могло бити с 
целине иде у пропаст.</p> <p>— Видиш, — продужи Угљеша. — Лазар је отишао под закриље угарско,  
лошћу, — рече Тома.</p> <p>— Драма је — продужи Угљеша — најважнија тачка целе деспотовине и то 
ао једини пратилац њен. — Недалеко је — продужи <pb n="51" /> он — одавде стари замак, подигнут 
/p> <p>— Прилике су тешке и неповољне — продужи Угљеша.</p> <p>— Тако је, деспоте.{S} Захваљују 
 <p>— Слабо.</p> <p>— Ни ја не тражих — продужи Тома — али наиђох на читаву заседу љубавничку.{ 
њу Томе Теологите, а онај други оде, да продужи спавање, чудећи се:</p> <p>— Е, е!{S} А прсти с 
>Савладавши овога, Гојко се спремаше да продужи борбу са другим нападачима.{S} Али се они не по 
<p>Монахиње приђоше и клекоше, а Исаија продужи тихо свете молитве.</p> <p>Мало после пустињак  
 па сумњиво махну главом.{S} А кад Тома продужи говор, којим је очевидно уверавао вођу о нечему 
="46" /> <p>Видосава је тешаше, ал’ она продужи:</p> <p>— У место тога онај ми туђин досађује.{ 
и најбоље ! — додаде деспотица Љуба, па продужи: — Добра мајко!{S} Није једна суза канула у тво 
S} То сам и слушао и очима гледао, — па продужи причати из своје прошлости.</p> <p>А после запи 
.</p> <p>Тома се лако поклони, а Угљеша продужи: <pb n="15" /></p> <p>— Радњу призренскога збор 
S} Али је он умири.{S} За тим су лагано продужили разговор.{S} Ана је била изненађена.</p> <p>— 
ик у манастиру, а лукави Тома Теологита продужио је своје напредовање у служби деспота Угљеше,  
 Рајко одустао од свога захтева, али је продужио све више мрзети Тому.</p> <p>Још један пут је  
, толико приправан, да би могао с места продужити пут у неодређену даљину.{S} Ипак висока, тешк 
и свој књижевни и преводнички рад могао продужити, отерала је и Исаију из Сера, где је служио у 
лободили погибли, онда бисмо могли опет продужити међу собом борбу да расправимо на коме од нас 
и чудили, шта то може бити, Тома и вођа продужише на само разговор, лагано се удаљујући од крчм 
е присети, и брзо пође за њим, а остали продужише да, уз лагано сркутање доброг кипарског вина, 
вај!</p> <p>Певач се поклони, а кад они продужише даље по логору, он седе и запева другу песму, 
ојко.</p> <p>— И ја тако мислим.</p> <p>Продужише ћутећи.{S} После неког времена Рајко рече:</p 
аше близо храста, куда је Рајко имао да прође улазећи у свој стан.{S} Али то лице опази Рајка и 
ести.{S} Тако је и са мном било.{S} Кад прође санак, дође грозница осећаја, а после ње — здрава 
у, ћесарица Ана жељаше да све славље не прође без уобичајеног великог лова, те забаве најмилије 
е саже да рукама опипа везанога.</p> <p>Прође један тренутак, а старац викну и устаде пљеснувши 
да, како се пламен одупире киши.</p> <p>Прође још неко време, а старац, наслоњен леђима на пове 
</p> <p>Био је сетан и забринут.</p> <p>Прође дугачком стазом до половине, па седе на камену кл 
аћи мост, краћи и век.</p> <p>А куда ли прођоше за овај добар сахат времена?{S} Да ли иду пољем 
{S} Доста сам дотле већ подносио, доста проживео.{S} Али ме ти сети младости, ти чисто врати мо 
> <p>— Јуначе, — додај ми — мало воде — прозбори Угљеша.</p> <p>Гласник захвати у липову кору в 
уначке поношљивости, па зажеле да с њом прозбори.</p> <p>Повисока и крупна женска, с нечим госп 
ине!</p> <p>— Светли деспоте! — радосно прозбори Гојко. — Хвала на такој задаћи и великој милос 
лико тренутака после тога неко куцну на прозор Јеленине собе.{S} Она устаде и приђе прозору.{S} 
 је скидао лисни урес дрвљу, унесе кроз прозор један пожутели лист.{S} Тома га руком у ваздуху  
љ’да сада неко оставио!</p> <p>Са уског прозора кроз дебеле зидине био је леп поглед.{S} Тамо п 
је хтео да крунише речи своје, приђе ка прозору и очима тражаше звезду своју.{S} Она не опази,  
отет заврши читање, Угљеша се појави на прозору с Аном и Љубом, а свет их весело поздрави, па,  
ра и старац се удали.</p> <p>Мара приђе прозору.</p> <p>Очима брзо прелете нижи део Меникејских 
ор Јеленине собе.{S} Она устаде и приђе прозору.{S} На пољу је месечина, те могаше одмах познат 
потица затече свога војна при отвореном прозору, са кога се лепо видео један део звезданог неба 
који су издајом хтели да стеку милости, проказали Турцима, и они су главом платили.{S} Други су 
обри монах умро од туге, што је у срџби проклео и уклео свога господара а са њим и домовину.</p 
азијатских варвара.{S} На њему је право проклество.{S} Он је сина свога ослепио.{S} Он није дос 
ћи ћемо, — рече Гојко.</p> <p>— Душа му проклета!{S} Ал’ витеза оног нигде ?</p> <p>— Без сумње 
ецу:</p> <p>— Заклони лице своје од нас проклетих!</p> <pb n="184" /> <p>У немој тишини благе ј 
е, што у Галипољу вреди, а нарочито их, проклетник, наговараше да нападну на мога брата.{S} Пош 
користи нашим ратом с Турцима.</p> <p>— Проклетник!{S} Издајица! — загрмеше војводе.</p> <p>— А 
ве жртве, нову Јелену, Рајка —</p> <p>— Проклетник!{S} Он не сме стићи никаквом циљу више.</p>  
њом, у злато уоквиреном, иконом светога Прокопа, заштитника Драме.</p> <p>— Нека јаки Господ с  
арији међу њима, настојник цркве светог Прокопа, с крстом у левој и босиљком у десној руци ступ 
ом милошћу обасипа пресвети храм светог Прокопа у Драми, дајући му неколика села у метохију.{S} 
је стара нека црквица, посвећена светом Прокопу, истом свецу, коме је посвећен и велики храм у  
м случајем, изаслао поједина одељења да прокрстаре по околини, не би ли наишли на нападаче и у  
 време попуштати, док је све уравњено и прокрчено.{S} Данас више не разликујем у мојој деспотов 
обаци моје муке и невоље до браће, која пролажаху недалеко од мога мучилишта, ко зна шта би од  
 српским речима...</p> <p>Гојко и Рајко пролажаху редом поред чадора горе и доле, десно и лево. 
е главу.{S} Тома, идући лагано на коњу, пролажаше већ поред њих, гледајући их испод очију.{S} А 
>— С Богом, војно!</p> <p>Коњица у трку пролажаше.</p> <p>— Боже, Боже, — рече неко од оних што 
 на првом бедему војску, која поред њих пролажаше.{S} А много женскиње из подграђа и околине с  
е у зиданој згради.{S} Међу њима је био пролаз, те су обе биле у вези.</p> <p>Старац уђе у пред 
један мах Рајку се учини да поред ватре пролазе лагано двојица на коњима.{S} Напреже вид и спаз 
> <p>Добри коњици, који су испрекрштали пролазе око чадора, као да бејаху узнемирени толиком жи 
 данас уловљена, дивљач.</p> <p>Возари, пролазећи туда, поздравише ловце, али нико не устаде да 
осторе међу поређаним чадорима.{S} А ти пролази одводише са сваке стране до саме средине логорс 
овима и ратним приликама.</p> <p>Све је пролазно, све бледи и угине, па и некадашње одушевљење  
ам лист шаље природа, да нас опомене на пролазност века човечјег.{S} Не губимо времена.{S} Ма ш 
јер их и пратиоци бејаху већ сустигли у пролазу кроз подграђе Драме.</p> </div> <div type="chap 
о страшан, — причао је Рајко. — Небо се проламало од убојних узвика, од писке рањеника од покли 
Кад се серска и драмска војска састаше, проламаше се небо и разлегаху се горе од веселих ратнич 
тор око себе.</p> <p>— Живео деспот ! — проламаше се ваздух, разносећи далеко на све стране лог 
ти.</p> <p>Сви се јако обрадоваше, глас пролете као муња кроз град и подграђе, а звона ударише  
еца хладнијих зимских дана, па је дошло пролеће 1371 године.{S} У Драми је за то доба било мирн 
астоје.</p> <p>Био је један од топлијих пролећних дана у месецу марту.{S} Брижни је Гојко весел 
 братске руке, а ноћна тмина прими тако проливену крв на своју душу.</p> <p>Тада се разлеже раз 
слупане, и место вина честити је младић пролио племениту крв <pb n="175" /> своју!{S} Ја волим  
 плашиш.{S} Ти си уверен да се крв мора пролити за свету мисао ускрснућа српске снаге и јединст 
итије топле сузе, што се из њених очију пролише на руку Гојкову...</p> <p>— Синко, нека те Бог  
о даље на запад.{S} Овај други хитац не промаши, и орао вијући се у ковитлац са раширеним крили 
ихна брзо и ненадно преминуо, старац се промени.{S} Издаде га мушко држање, освоји срце, па се  
 срце јаче закуца, а у лицу се за часак промени.</p> <p>Врата се отворише и уђе Гојко са стареш 
вним вратима првога бедема два пута већ променила, и кад је звоно са високог торња на истим вра 
 Моја је звезда нестална — то је звезда променљиве ратне судбине; твоја је стална у сјајности — 
ар поче да шиба капљицама, које по мало промицаху, старац устаде и уђе у колибу.</p> <p>Цела се 
вога господара, Угљеша му је радо давао проније за уживање.{S} На тој земљи стари је ратник пос 
ти звездарским тумачењима, јер смо онда пропали.{S} Ево — и она се лако спусти на колена — прек 
рече да Азијате ти потражиш, јер је све пропало, ако они нас први нађу.{S} Деспоте, твоја је сл 
амо голу душу.{S} Па и то је готово све пропало.{S} Неке су бездушници, који су издајом хтели д 
 Пловдина <pb n="18" /> и Драме доћи ће пропаст Сера, а са њом ће се и Цариград претворити у ру 
и спасу но да све за љубав целине иде у пропаст.</p> <p>— Видиш, — продужи Угљеша. — Лазар је о 
ојим коњицем Лабудом био готов срнути у пропаст.{S} Опомене старијих на погибао таког кушања су 
 коњу неки јунак, који је јурио право у пропаст...{S} Она скочи, отури ђерђев, прекрсти се, пог 
нтакузену, за кога се могло знати да ће пропасти.{S} Није му се вратио ни онда, кад је он био п 
зили Анђелови људи, те се, поремећени и пропашћу Анђеловом, склонише дубље не кушајући даљи нап 
ше.</p> <p>Скуп је био одређен у једном пропланку са северне стране, а одатле је ваљало приличн 
а у се сву озбиљност његове занесењачке проповеди противу некрста.{S} Нико га тако неће <pb n=" 
у!</p> <p>— Ја не смећем с ума атонског проповедника.</p> <pb n="71" /> <p>— Тако мораш и чинит 
адска врата с јужне стране отворише, да пропусте -— бегунца Тому Теологиту...</p> <p>Неколико т 
о сигуран, да <pb n="87" /> нисам ништа пропустио, што ми је у дужности било.{S} А овако —</p>  
нио, — говорно је Рајко — па мож’да сам пропустио што и од дужности учинити!</p> <p>— А то је — 
ошћу, <pb n="32" /> која је била напред прорачуњена.</p> <p>Једина је била Мара, према којој је 
и држе се витешки, а кад осете да су се проредили, поново се окупе око краља, и новом снагом да 
јанових синова.</p> <p>Монах је био зао пророк, а његове речи у вези с пловдинским догађајем за 
, хоће ли се придружити застави моћнога пророка Алахова.</p> <p>— Никад! — бејаше лаган али одл 
/p> <p>— И сам се Алах са својим моћним пророком радује! — вели један часник турски <pb n="181" 
ник наше победе.</p> <p>— Хвала Алаху и пророку, а како смо Пловдин били поново изгубили и како 
ачу смо нашли мегдана.{S} Али и великом пророку Алаховом ваља придобити нових слугу.</p> <p>— И 
и полужив нађен на разбојишту, биће мио пророку.{S} Ђаур се мало опоравио, од великог је, без с 
валише неки са питањима.</p> <p>-— Неко пророчанство, шта ли? не знам ни ја, али сам тако чуо.{ 
је да ти кажем, да и ја не смећем с ума пророчке речи чудног испосника.{S} Он рече да Азијате т 
 пре три месеца онај чудновати испосник пророчки нагласио најезду Азијата на наше крајеве, ја в 
евића.</p> <p>Угљеша је говорио јачином пророчкога гласа.</p> <p>Вукашин омекша:</p> <p>— Истин 
p> <p>— Благословено име српско !...{S} Просте прве жртве против некрста!...{S} Прими ме, Госпо 
зда најслабија.{S} Опростите, браћо!{S} Прости јуначе! — и Богдан загрли Љубоја.</p> <p>— Војво 
војвода.</p> <p>— Умро?{S} Е, Бог да га прости! — рече старац и подиже шубару.</p> <p>После тог 
споду!</p> <pb n="98" /> <p>— Бог да га прости! — с искреним болом рекоше Вукашин и Угљеша.</p> 
ути.{S} Да се само мало одоцних, Бог да прости ћефалију Рајка! — говораше старац, улазећи у соб 
.{S} Између северних господара и Угљеше простирала се деспотовина Костадина и Драгаша Дејановић 
 и запада и бујне Марице с јужне стране простире се пространо и равно красно поље, које се дубо 
камарицу сламе и седећи на некој кожној простирци, мирно посматраше огањ и његово поступно слаб 
 <pb n="24" /></p> <p>Властоје је таман просто и без кићења али лепо и дирљиво био испричао как 
 краљу и деспоту онака иста, каква је и простом пешаку и скромном поноснику.</p> <p>А тада се з 
 врт.{S} Брзо и опрезно као мачка пређе простор до ограде од врта, ухвати се за зид и лако се н 
и својим војводом, те за час рашчистише простор око себе.</p> <p>— Живео деспот ! — проламаше с 
 се њен пусти кроз бескрајни ваздушасти простор, и тражаше <pb n="52" /> да се заустави тамо, г 
ца, скрене с пута па дохвативши се више простора ободе чилога коња свог.{S} Земља затутњи, суво 
адоше пажљиво испуњавати дугачке празне просторе међу поређаним чадорима.{S} А ти пролази одвод 
, које се бејаху из подграђа искупиле у просторијама пред великим двором, гласним клицањем позд 
> <p>А тада се заче опште клање у свему простору, и да ноћ не крије непробојном црнином <pb n=" 
ила на три дела.{S} С поља се улазило у простран предњи њен део, који је био ограђен високом ог 
пље означио за збориште своје војске из простране му краљевине.</p> <p>Угљеша је у Серу био зад 
поведе у бој против Турака.</p> <p>Осем простране деспотовине Угљешине и омања војводина Богдан 
ико је сунце јаче освајало, у толико је пространо логориште велике драмске војске постајало све 
бујне Марице с јужне стране простире се пространо и равно красно поље, које се дубоко са севера 
јим плећима изнесемо цело бреме брига о пространој царевини.{S} Ми стојимо међу њима као јачи о 
Само још пободени стегови означаваху по пространом логору средишта појединих жупа и градских уп 
под вратом а испод огртача.{S} Бисер се просу по путу, а она остатак пружаше шаком нападачу.</p 
ане деспота Угљеше.</p> <p>— А, тако! — протеже старац. — А је ли тамо све мирно и добро?</p> < 
 царев стриц, устао је у име царевине а против царевине.{S} Богданово је војводство мало а и из 
шин спрема војну у савезу са Балшићем а против Николе Алтомановића.</p> <p>— То је стара мржња  
мчило више ратовао са својим коњаницима против царства византиског, све га је више одушевљавао  
но име српско !...{S} Просте прве жртве против некрста!...{S} Прими ме, Господе, и опрости греш 
ј друг Благојев, што му у врту помагаше против нападача Рајковог.</p> <p>— И хоћу! — одушевљено 
и било, да се српска господа не заузеше против зла, што наступа!</p> <p>— Сам их Бог води!</p>  
 Цар стаде уз њих.{S} Ми бејасмо тада и против цара.{S} Успесмо.</p> <pb n="96" /> <p>Победисмо 
} Јован пети Палеолог не може се борити против азијатских варвара.{S} На њему је право проклест 
е — бејаше задовољна, што ће се кренути против туђина и заједничког непријатеља. <pb n="120" /> 
мао деспот Угљеша лично да поведе у бој против Турака.</p> <p>Осем простране деспотовине Угљеши 
т Ђурђе Балшић, који му је био савезник против Алтомановића, као да је окренуо лист и преврнуо  
и тужан пад Пловдина, који је био бедем против османске навале, није тога живота нестало, и ако 
што царству нудисмо ми.{S} И ми устасмо против њих.{S} Цар стаде уз њих.{S} Ми бејасмо тада и п 
Тома трудио, да задржи Момчила у савезу против царевине.{S} Високо одликовање чином деспотским, 
звати се Угљешину позиву за општу војну против Турака.</p> <pb n="111" /> <p>Сад више нико није 
ири године, не могу признати.{S} Она се противи реченој мисли, за коју се ја и брат ми заложисм 
и ни Синиша.{S} Лазар нам је вајкадашњи противник, али ће и он исто рећи.{S} Упамтише нас Грци, 
деспотовине, а на њ је уздигнут највећи противник његов.</p> <p>Вреди ли више остати овде?{S} Н 
тражи тајне ноћне састанке са оглашеним противником њиховим.</p> <p>Прво му је говорило осећање 
ад сам видео, колико су се осилили наши противници под згодним изговором да раде противу нас је 
ученом говору са старим монахом.</p> <p>Противно мирноћи ове двојице стајала је снага Рајка и Љ 
их завојевача.</p> <p>Угљеша, измиривши противности између многих староседелаца своје деспотови 
 код савезничке војске моје и Балшићеве противу силе Алтомановића.{S} Расправи ли се и та зађев 
ротивници под згодним изговором да раде противу нас једино из оданости царској заветној мисли,  
ревласти на југу.{S} Није ли он у борби противу Матије Кантакузена изишао као савршени победила 
 озбиљност његове занесењачке проповеди противу некрста.{S} Нико га тако неће <pb n="10" /> схв 
 је дотле непобедни јунак Момчило водио противу Кантакузенове војске и његових савезника, турск 
ојима је ступио у бој на отвореном пољу противу много надмоћније турске војске.</p> <p>— Бој је 
} Ти ћеш их позвати на заједничку војну противу Турака.{S} Ми полазимо с намером, да турском го 
и се ти стекли с нама у једну заједницу противу страшног новог непријатеља свих нас.{S} Па кад  
 да дозиваше некога.{S} Лагано устаде и протрља очи, на које се већ почео сан навлачити.{S} Изи 
и свет, али њој нема вечнога живота.{S} Проћи ће векови, па ће се згажени крст дићи, а потомци  
е, и неће се загасити, јер ће киша брзо проћи, — рече старац за се, кад се наже, те из колибе п 
иша устао да задовољавајући своје личне прохтеве и ненасите жеље удари клин у јединство српске  
сам све, који су у милости код цара.{S} Проценио сам њих и њихову силу, па не нађох онога што ц 
новање доноси.{S} Брзо је познао људе и проценио је.{S} Једне је више призивао, друге избегавао 
 било завирити у његову душу и мисли па проценити, да ли је био охол из уверења о великој вредн 
 са Маром у горској кули.</p> <p>Љубоје прочита и задрхта:</p> <p>—Ужасно! —викну он. — Ја сам  
ни своје жупске војске.</p> <p>А кад се прочу, да се у Серу сабира велика војска, придружише се 
одина свога витештва Момчило се већ био прочуо на далеко.{S} Чувен јунак осећао је да му поред  
дом пођоше напред.</p> <pb n="44" /> <p>Прошавши и коњанике на претпоследњим вратима, дође Угље 
пали.{S} Тада је и он постао војник.{S} Прошао је први пут тада кроз красну вардарску долину, в 
у Крстопољу догодило.</p> <p>Кад је Ану прошао први потрес и туга због крстопољског догађаја —  
у великом трку.</p> <p>— Помози Боже! — прошапта Гојко, намаче калпак на очи, прикупи дизгине Л 
 ја сину вратих, што оцу бејах дужан! — прошапта старац, па се несвесно занесе.</p> <p>А сва ов 
ву Гојку:</p> <p>— Да си благословен! — прошапта старац, па за тим понови: — Да си благословен! 
} Он оштро премери Тому очима, па за се прошапта:</p> <p>— Овај туђин има очи за лепоту ове дев 
дних урвина, куда она пије никад у веку прошла, гледала је у мислима провалију, испод које је м 
а свагда!</p> <milestone unit="*" /> <p>Прошла је поноћ, а у двору Лала-Шахина у Дренопољу још  
сподара северне Арбаније.{S} Од како је прошле године умро најстарији њихов брат Срацимир, плах 
мучити, — додаде Исаија.</p> <p>Тако су прошли дани прве жалости у двору Анином, а мало за тим  
ма почеше разговоре и наставише приче о прошлим данима, лововима и ратним приликама.</p> <p>Све 
ејана, јако замишљена...</p> <p>Тако је прошло неколико дана, и деспотица је већ била, забаве р 
ма.{S} Између нас и Византије било је и прошло.{S} Деспот је рачунао на грчку помоћ.{S} Отуда ј 
12"> <head>XII.</head> <pb n="86" /> <p>Прошло је од тог доба три, четири месеца хладнијих зимс 
еисцрпна одлучност. <pb n="5" /></p> <p>Прошло је већ прилично времена како је у лаком оделу ал 
 се старац загреје.{S} Гледа пред очима прошлост, најлепше тренутке, које је доживео, и будан с 
рши, а с друге стране стајаше неокаљана прошлост Гојкова, дугогодишње другарске везе и сумња у  
азе само искрице, које му у сећању буде прошлост.</p> <p>А једна засја мало јаче, и он на њеном 
лога тела.{S} Прегореваше и заборављаше прошлост, о којој је сама наглашавала Томи при његовом  
 — самртник, син — роб.{S} А шта говори прошлост о њима?{S} Неће то бити зла намера Гојкова већ 
ушу његову каквом бојом зна сликати тек прошлост добре девојке, Јелене!</p> <pb n="142" /> <p>А 
> <p>Највише је пак светлости на Томину прошлост бацио Рајко причањем својих успомена о стрицу  
30_C5"> <pb n="33" /> <head>V</head> <p>Прошлост Томе Теологите била је исто тако тамна и нејас 
а гледао, — па продужи причати из своје прошлости.</p> <p>А после запита:</p> <p>— А он, ваљ’да 
>ПРВЕ ЖРТВЕ</p> <p>ПРИПОВЕТКА ИЗ СРПСКЕ ПРОШЛОСТИ</p> <p>НАПИСАО</p> <p>АНДРА ГАВРИЛОВИЋ</p> <p 
 ређати најлепше јуначке слике из скоре прошлости наших крајева; скупоцени пехар најбољег кипар 
ажи, молим те! — спусти главу на његова прса, да од саме себе сакрије — сузе својих лепих очију 
и му речи засташе.{S} Глава му клону на прса.</p> <p>— Његова је рана без пребола, — рече Рајко 
му заблисташе сузом, а он, држећи је на прсима, диже своју главу и очима гледаше горе, као да т 
у код ограде, прикривен, звиждањем кроз прсте јавио, да су Ана и Мара изишле из црквице и пошле 
 их полако отвори и са напрезањем скиде прстен са десне руке.{S} Пружи га гласнику, хтеде нешто 
спавање, чудећи се:</p> <p>— Е, е!{S} А прсти се пусти дочепали мекоте па не умеју пустити!{S}  
 <p>У једној одаји малога двора, што се пружа као крило великог двора све до градског платна ве 
а.{S} Радовала му се као дете што жељно пружа руке за мирисним цветом и шареним лептирком.</p>  
нци, како <pb n="4" /> се у бескрајност пружају; виде се на западу Гвоздена Врата; на северу је 
јских Гора и даље равницу, кроз коју се пружао пут, што је спајао Драму са Сером.{S} Али се ни  
 шумарку, што се са западне стране пута пружаше од Драме па далеко на југ иза црквице.</p> <p>А 
} Бисер се просу по путу, а она остатак пружаше шаком нападачу.</p> <p>У томе се тренутку иза ш 
е, окрену и, спазивши своју драгу Љубу, пружи јој руке.</p> <p>— Деспотице, од куда ти овде и у 
презањем скиде прстен са десне руке.{S} Пружи га гласнику, хтеде нешто рећи, очи му још једном  
ст међу бедемима градским једна му рука пружи кроз мален отвор ноћне стражаре киту поменка.{S}  
> <p>— У име Бога и крста! — викну он и пружи Гојку го нож.</p> <p>Гојкове очи севнуше поново в 
алим, брате! — рече Рајко Гојку.</p> <p>Пружи му руку, па се братски опет пољубише.</p> <p>— Ти 
 С Богом, добри старче! — рече војвода, пруживши му руку.</p> <p>— С Богом, војводо, срећа те п 
сао! — одушевљено рече Угљеша, и устаде пруживши руку Вукашину.</p> <p>— И стати брат уз брата  
 обгрливши јој стас левом руком а десну пруживши једној групи звезда, које су биле источно од њ 
му је по пристанку родитеља својих радо пружила руку.{S} Византиски учитељи њени, дадиље и двор 
 Извините, кнегињице, али мене је овамо пуки случај нанео.</p> <p>Мара не могаше ни једне речи  
у Гојко и Мара.{S} Разговор је био жив, пун, као што им је и срце било наде пуно.</p> <p>— Још  
 Теологита три пута се дубоко поклони и пун скромности изиђе из собе Угљешине.{S} Али чим закло 
длазиш узбуђен, узнемирен, да те после, пуна бриге за тобом, нађем овде као и сада.{S} Деспоте, 
подском лицу не бејаше потребна густа и пуна брада, која само повећаваше суровост изгледа овога 
 крина, који је у почетку хтела.</p> <p>Пуна тешке слутње изиђе брзо у двориште, где стајаху Ан 
Тома чешће пута у животу предавао своје пуне кесе блага.</p> <p>Али Томи није било свеједно.{S} 
њу призренскога збора ја ни данас после пуне четири године, не могу признати.{S} Она се противи 
мудар, умом окретан, његови су одговори пуни, кратки али смишљени.{S} А нада свим му је мио пог 
и је тада било!{S} Катуни и трла бејаху пуни бегунаца, немоћних стараца, слабих жена и невине д 
и велика врата за собом, очи му севнуше пуним изразом сујетне охолости, и он охоло изиђе из ход 
аше и ободоше коње.</p> <p>Ваљало им је пуних десет часова јахати, зато у Крстопољ стигоше сутр 
ко на југ иза црквице.</p> <p>Ана је са пуно побожности и истинске богобојажљивости одстојала в 
ив, пун, као што им је и срце било наде пуно.</p> <p>— Још ћу да ти говорим, витеже! — говораше 
ејановића бејаше одређен Велбужд, место пуно поноса са недавне славне победе српскога оружја.</ 
д дочекивали поклисаре од Мрњавчевића с пуно поштовања према онима, који их шаљу.{S} Сада је Ко 
ово веровати у тиху срећу скромнога али пуног благослова огњишта свог, свога гнезда, које ће ра 
бичне куће цариградске, доживео је да у пуној снази свога века прими управу над војском чувеног 
ј, ти благослови!</p> <p>Месец засија у пуној светлости, изишавши иза облака.</p> <p>— Тако се  
адић подужих бркова а без браде, који у пуној ратној спреми уђе у њихову одају.</p> <p>— Знао с 
поузданим рукама мојим, — рече Тома, са пуном готовошћу пољуби ћесарици руку, па се брзо <pb n= 
ја.</p> <p>— Читала сам већ и одиста са пуном милином.</p> <p>— Ја сам тек недавно научио грчки 
се на послетку не заблешти цела слика у пуном сјају миле светлости своје.{S} И тада се старац з 
је смо најслабији.{S} Док је још била у пуном сјају снага византиска, Драма је била често пута  
} А бејаше, збиља, лепа девојка!{S} Као пупољак ружин!{S} Хе, хе, а ко јој је крив, што је била 
тарац хтеде нешто рећи, али се присети, пусти бегунца, брзо измахну ножем, па га забоде више од 
p>Тома узе лук и тетиву и, нанишанивши, пусти.{S} Па не часећи ни часа узе другу стрелу и оком  
Њему? а? томе, што ме везао за врбу!{S} Пусти ме, да му ја судим.</p> <p>— Њему?{S} Њега ти веж 
би!</p> <p>— Деспоте, победио си ме Ал’ пусти мене да пре тебе погинем Отвор’те излаз, јунаци!< 
 лице.{S} Радозналост нагна Момчила, да пусти преда се незнанога туђина.{S} У разговору са тим  
савину собу, отворила је срце своје, да пусти тугу са њега, нека отече.{S} Испричала је све Вид 
е окрете и пође са њом ка Љуби.{S} Тада пусти старицу па се са деспотицом од срца пољуби.</p> < 
 поведе Јелену до степеница, па је онда пусти.{S} Она се поче пети, а Гојко иђаше за њом.</p> < 
у руци право Гојку.{S} А кад дође ближе пусти оштро копље, и оно се пребацивши Гојка, који на м 
Гојко једва стиже да махне руком, па се пусти да не изостане за деспотом.</p> <p>— С Богом, гос 
чудећи се:</p> <p>— Е, е!{S} А прсти се пусти дочепали мекоте па не умеју пустити!{S} Шта сам ј 
са звоника а Драма и логориште остадоше пусти, тихи и нечујни.</p> <p>Деспотица се Љуба за часа 
г војводе Властоја! — одговори Гојко, и пусти Лабуда.</p> <p>Старац задрхта од изненађења и мил 
и на томе не заустави.{S} Поглед се њен пусти кроз бескрајни ваздушасти простор, и тражаше <pb  
гати га украс бојна мача изненади, и он пусти поглед низ мутну воду, као да тражаше јунака, ког 
 заповест, да одмах нареди, да се Гојко пусти из Крстопоља.</p> <p>— Видиш, Анђеле, да сам имао 
и тихо свете молитве.</p> <p>Мало после пустињак отвори очи:</p> <p>— Благословено име српско ! 
>На рукама његовим издисао је — атонски пустињак.</p> <p>Монахиње приђоше и клекоше, а Исаија п 
му поли образе.{S} Познао је — атонског пустињака...</p> <milestone unit="*" /> <p>Кад се велик 
се Господу за душу његовог раба, доброг пустињака.</p> <p>(КРАЈ)</p> </div> </body> </text> </T 
а.</p> <p>Пловдин је био још као оаза у пустињи заостао у рукама бугарским, захваљујући висини  
е кроз редове Гојкових чувара — атонски пустињик.</p> <p>— У име Бога и крста! — викну он и пру 
твоја је слава допрла и до тог атонског пустињика, и он у теби гледа спас!</p> <p>Кроз ноћну се 
 загрлио младога војводу, па га је онда пустио, да се са својом лепом сапутницом пожури Драми и 
ти се пусти дочепали мекоте па не умеју пустити!{S} Шта сам ја могао знати у мраку !</p> <p>Ста 
е пре неколико дана спасо̑ у Крстопољу, пустиће се за неко време слободан.{S} Он ће се одмах, ч 
та:</p> <pb n="76" /> <p>— Не, не, оче, пустићу га, учинићу, што Бог заповеда.{S} Одмах ћу наре 
 Лабуду Гојко.{S} Нападачи, изненађени, пустише Ану и Мару, и, преплашени, прескочише јарак кра 
и близо драмског подграђа Тома и Љубоје пустише коње ходом, па наставише раније прекинут разгов 
има људске, и српске и турске, крви.{S} Пусто чадорје стоји развучено, покрхано и подерано.</p> 
кла једна далека Струмина приточица.{S} Пут је Гојка водио поред речице.</p> <pb n="81" /> <p>С 
 ћесара Војихне почеше узнемиравати.{S} Пут је велики, а рок кратак.{S} Ваља ми летети.{S} С бо 
шину разлеже трубни знак један пут, два пут па онда и трећи пут, а мало после чу се звека ланац 
S} А кад дођоше до места, где се савија пут, те донекле иде кроз ту шумицу, пред њих искочише т 
љескајући коња по врату, — хоћемо ли на пут?</p> <p>Верни се коњиц чисто освежи, и копаше ногом 
турских.{S} Они се спремаху, да продуже пут за Ипсалу и даље, па се могло опазити да се журе.</ 
ршећи мачеве.</p> <p>— Јунаци, овуда је пут у вечни живот.{S} Ко је витез, нека не опрашта!</p> 
грех му цео не слути.</p> <p>Бегунцу је пут мало познат.{S} Гониоцу је тек у бледом сећању.</p> 
 се одмори три дана, па да се сва крене пут Дренопоља.</p> <p>Била је већ половина месеца септе 
високог бедема крстопољског погледао уз пут што води Драми, па је очекивао гласове ако ни од ко 
унчан дан.{S} И она се животу сада први пут после толиких неприлика у дугом времену обрадова.{S 
е и он постао војник.{S} Прошао је први пут тада кроз красну вардарску долину, видео је и Струм 
малој градској капели, а он се тек први пут нађе за то време у друштву.{S} Говори, приповеда и  
ко је Угљеша свечано походио Драму први пут после Војихнине смрти.</p> <p>Кад су господа ушла у 
, то је њено кршење.</p> <p>То је други пут мислио.</p> <p>— А не би, на послетку, било на одме 
мо победиоци.{S} Хвала ти!</p> <p>Други пут је Рајко реко Гојку, да неће више остати у Драми, а 
 је празна, слава Богу!...</p> <p>Други пут пак док је Мара тражила забаве у Видосавином припов 
ити гласник.{S} Ићи ћеш на доста велики пут, и до успеха твога поклисарства стоји много.{S} Одн 
риправан, да би могао с места продужити пут у неодређену даљину.{S} Ипак висока, тешка и од црв 
знак један пут, два пут па онда и трећи пут, а мало после чу се звека ланаца на покретном <pb n 
им потоком, који мало ниже, пресецајући пут утиче у Марицу, а још даље на северу упоредо са њим 
ајку.</p> <p>На витешком мегдану, један пут, забаве ради Гојко је са својим коњицем Лабудом био 
же раменима па одговара грчки.{S} Један пут видех, како изиђе из <pb n="123" /> двора велможе Т 
ко, да су поклисари од границе, а један пут чуше да су чак од Пловдина, али ништа више нико не  
у животу.{S} Али је сад Јелени на један пут из мркле ноћи свануо сјајан и ведар сунчан дан.{S}  
 пажњу младога Турчина.</p> <p>На један пут му се учини да чује топот коњски.{S} Послуша боље.{ 
даше собом горе и доле.</p> <p>На један пут стаде и лупи руком о руку:</p> <p>— Она је!</p> <p> 
увеном војводи Момчилу.{S} Кад је један пут у говору споменуо Тома битку код Перитеориона и нек 
ободи неизвесности.</p> <p>Кад је један пут Мара сама у градском врту обилазила цветне садове,  
 те обилазише војску, и још се ни један пут не вратише у град невесели и незадовољни.</p> <p>Је 
ћну се тишину разлеже трубни знак један пут, два пут па онда и трећи пут, а мало после чу се зв 
ли на по неколико редова, и сви у један пут стадоше пажљиво испуњавати дугачке празне просторе  
буде ближе десници.</p> <p>Томи у један пут постаде све јасно.{S} Трже мач и ступи корак назад. 
 све више мрзети Тому.</p> <p>Још један пут је повео реч о Томину уклањању.</p> <p>— Њега би ва 
ерње или зором на јутрење.</p> <p>Један пут јој Тома Теологита причаше како стари свештеник раз 
ора и даље равницу, кроз коју се пружао пут, што је спајао Драму са Сером.{S} Али се ни на томе 
ољем на мору, па се, остављајући у лево пут за Сер, дохватило кратке равнице на левој обали рек 
х му у грудима бејаше чисто застао, два пута је хтео да прекине питањем Исаију, али му реч у гр 
ђене.</p> <p>Видосава је имала сада два пута више посла у друштву с деспотицом и Маром, а Јелен 
жа на главним вратима првога бедема два пута већ променила, и кад је звоно са високог торња на  
њене у томе часу — и ја желим да се два пута Бог не куша!</p> <p>Гојко је весело вратио свога Л 
а се тешка погрешка не може учинити два пута.{S} Она тражи маха само за један тренутак.{S} Више 
овоме брежуљку, па се упутих са правога пута у страну, — одговори путник.</p> <p>— Добро ми дош 
 моста, што долази кад се пређе трећина пута од Драме ка Крстопољу, Тома рече Љубоју:</p> <p>—  
саија одслужио свечану службу за срећна пута српског деспота и његове војске.{S} Никада није ст 
а, кад се у Драму вратио са свога дугог пута Тома Теологита, кога је она држала за домаћу несре 
е мож’да превисоки краљ уморан са дугог пута?</p> <p>— Ни то не.{S} И ако сам вечерас стигао из 
њему неки непознати гласници са далеког пута.</p> <p>Разабраше само толико, да су поклисари од  
уби у шумарку, што се са западне стране пута пружаше од Драме па далеко на југ иза црквице.</p> 
поклисар на двор мога поочима, и оба се пута дуже задржавао.{S} Ја сам мислила, да је моја срећ 
 своје сам, брижан.{S} Толико сам ти се пута хтела јавити овако исто на овом месту и у ово доба 
но добили од Анђела, коме је Тома чешће пута у животу предавао своје пуне кесе блага.</p> <p>Ал 
} А њега јоште нема.{S} Тако га је више пута очекивала.{S} И зора је по кадшто затече, њега нем 
им био непознат, јер је са Угљешом више пута долазио у Драму и ишао даље, али не бејаше никога, 
="21" /></p> <p>Војихна се већ био више пута окушао у биткама са Турцима, који олако дођоше до  
ено погледај, пламти у огњу, да осветли пута некрсту, који преко мора, нашег мора, прелази овам 
 од Пловдина, тврдога града на половини пута између Дренопоља и Средца.</p> <p>Пловдин бејаше у 
а, који је са војском чекао на половини пута између Једрена и Чрномена.{S} Сам са својом војско 
{S} Стегоноша високо уздиже стег па три пута завитла њиме по ваздуху, да види сва војска.{S} За 
у се бринути.</p> <p>Тома Теологита три пута се дубоко поклони и пун скромности изиђе из собе У 
 јужно ка Крстопољу, па се онда дохвати пута, што се одваја на исток и преко Мосинопоља и Перит 
опази на врху стене, испод које је крај пута студенац, некога, који, с дрвеним крстом у руци, п 
у, и, преплашени, прескочише јарак крај пута, па ишчезоше у шуми.{S} Гојко, збуњен неочекиваним 
цом и заосталим старцима стајаху покрај пута с обадве стране.</p> <p>Кад Угљеша би поред деспот 
вог поља код Чрноменских Лугова а близо пута, што води у Пловдин, недалеко од Српског Гумна пој 
це у деспотовини браће Дејановића близо пута била је једна повећа колиба.{S} Уз неке старе руше 
тво је, изишавши из града, прешло преко пута, што далеки Самоков код Балкана везује са Крстопољ 
 не зна, у колико је битака био, колико пута рањен, па и колико је кад блага задобио.{S} Своју  
 и обиђоше смрт ?</p> <p>Толико, колико пута коњи крочише у брзом лету свом.</p> <p>Вихор — ал’ 
кривено од свести њихове.</p> <p>Колико пута наиђоше и обиђоше смрт ?</p> <p>Толико, колико пут 
Јелена ућута, а Гојко, који је неколико пута у узбуђењу задрхтао док је она причала прихвати:</ 
 зна је описати, као да ју је небројено пута имао у рукама.{S} Он добро разуме и тичји језик, з 
о добро стани?{S} Зар без разлога често пута оставиш богату трпезу и госте наше за њом, па одла 
у снага византиска, Драма је била често пута најкрвавије поприште за пробу оружја српског и виз 
их година изникао на плодним, али често пута крвљу натапаним, долинама јужне деспотовине српске 
акупаца богатих рудника, нагонећи често пута рударе да преко уговора и за њега раде.</p> <p>Пос 
престано на узди свога коњица, скрене с пута па дохвативши се више простора ободе чилога коња с 
себи, нашла сам се у некој кућици близу пута за Солун а ван области мога поочима.{S} Код мене ј 
 летео.</p> <p>Превалио је био половину пута, кад уђе у један не много велики кланац.{S} Лево и 
м? ил’ гором? ил’ брдом? ил’ водом? ил’ путем? ил’ странпутицом?</p> <p>Свуда.{S} Ал' то је сак 
ако се један одвоји и врати брзо натраг путем ка Дренопољу, а други лагано продужаваше покрај с 
ћим путем до границе.</p> <p>За то пође путем, што иде јужно ка Крстопољу, па се онда дохвати п 
су Ана и Мара изишле из црквице и пошле путем, двојица су стали вребати старог дворанина. и ухв 
 разговор, лагано се удаљујући од крчме путем.</p> <p>Тај вођа бејаше главом чувени Јевренос-бе 
оба дању управља погледе своје на исток путем крстопољским, а ноћу, опет тамо окренут, очима мо 
ли врхови тврде Драме.</p> <p>— Ја идем путем крстопољским, — рече Богдан. — Морам се журити да 
а њиме своје завереничке рачуне крвавим путем пречистили.{S} То је моја мисао.{S} Изведи је тач 
стигох, а поуздано држах, да ћу га овим путем, куда и ви дођосте, стићи, — говораше Рајко.</p>  
м пратиоцем коњаником и окретоше јужним путем, који је водио право у Крстопољ.</p> <p>По мрачно 
и на уверењу, да је он ударио најкраћим путем до границе.</p> <p>За то пође путем, што иде јужн 
оји се састојао из једног чисто златног путира са осталим утварима потребним за причешће, крете 
 на <pb n="40" /> далеко прамен магле и путне прашине, у њему срце силније закуца и он жудно из 
ући жуту сламу унаоколо, <pb n="106" /> путник скиде кабаницу и разастре је по гомили грања кра 
ошао !</p> <p>И они уђоше у двориште, а путник уведе и коња, па га привеза за један колац.</p>  
их са правога пута у страну, — одговори путник.</p> <p>— Добро ми дошао !</p> <p>И они уђоше у  
колико тренутака нисам знао, да ћу бити путник.{S} Узвишена ћесарица ми је наложила да у морско 
баницу и доброга коња.</p> <p>— И јесам путник, кога ова киша натера да сврати мало до тебе.{S} 
остварила.</p> <p>Ја сам помоћу једнога путника, поклоника гробу Спаситељеву, отишла у Воден, г 
ку у колибу.</p> <p>— Бог ти добро дао, путниче и намерниче, — одговори старац, гледајући дошља 
гљигова већ далеко с мора и да је много путовала и још више препатила, изгледаше му као нека пл 
 је о неверству Гојкову и задаћи Томина путовања у Крстопољ.{S} Разборити деспот махну главом,  
е.</p> <p>— Ти си, без сумње, уморна од путовања? — упита Рајко Јелену.</p> <p>— О том не говор 
шао је без иједног пратиоца, да би брже путовао.{S} Одморни је Лабуд летео.</p> <p>Превалио је  
теговима и заповедницима, те се пуштаху путом, што води истоку преко границе за Дренопоље.</p>  
— С Богом, војводо, срећа те пратила на путу! — одговори старац.</p> <p>Па се онда присети:</p> 
ку у једној опсади Мосинопоља, места на путу из Крстопоља за Перитеорион, одрасла, брижно однег 
</p> <p>— Све!{S} Погинуће од заседе на путу.</p> <p>— Врло добро Он треба да буде нападнут и у 
а њој није још време.</p> <p>Тако је на путу провео добра два месеца.</p> <p>Зато је у Драми би 
лавом платили.{S} Други су поскапали на путу без игде ичега.{S} Тада је нестало Матије и његове 
ла, како су их разбојници изненадили на путу од старе цркве ка граду.{S} Видосава се радовала М 
После трн дана, кад је већ Гојко био на путу, а други гласник одјездио Богдану, ушавши једне ве 
што му није ни у ком случају ни мало на путу.{S} Ани се привидно покоравао, али је сву пажњу св 
ће и одмараше.</p> <pb n="150" /> <p>На путу из Ипсале за Дидимотику Тома срете код старе, добр 
 недалеко од Радовишта преноћио на свом путу за Жегљигово.</p> <p>Он луташе и онда, кад у логор 
 са свима неприликама, које се на таком путу могу доживети.{S} Гусари нас опљачкаше, а мој отац 
д од Драме, са засеоком готово на самом путу из Сера за Драму.{S} Кад год је дотле дошао, није  
господара, летећи преко поља ка главном путу, а старац се сав претвори у поглед, којим хтеде пр 
а близо великог моста, што је на јужном путу за морску обалу и Крстопољ, била је стара нека црк 
м а испод огртача.{S} Бисер се просу по путу, а она остатак пружаше шаком нападачу.</p> <p>У то 
 једним дрветом разгрну покисли пепео и пухор, па оно мало огња метну на суво место.{S} За тим  
 који се поступно гасио.{S} Дрво плане, пуцка, топлином греје а пламеном светли далеко око себе 
але, поносити бродару неизмерне небеске пучине, ти што летиш југу да тражиш светлијих сунчаних  
седне Богданове војводине с једне и низ пучину.{S} Орфанског Залива с друге стране.{S} Очима је 
о та помисао учинила је, те ми је рука, пуштајући прву стрелу, задрхтала.</p> <p>Љубоје, чувши  
својим стеговима и заповедницима, те се пуштаху путом, што води истоку преко границе за Дренопо 
p>— Помолимо се Господу за душу његовог раба, доброг пустињака.</p> <p>(КРАЈ)</p> </div> </body 
вен од сада па до века Господ, који те, рабе Божји, посла к нама!</p> <p>Угљеша пољуби, прекрст 
на над осталим својим друговима у првом равнијем катуну.{S} Сунце је било већ зашло, а ветар је 
ући у лево пут за Сер, дохватило кратке равнице на левој обали реке Мутнице.</p> <p>Кад грану з 
у, за Бело Море, крећу, натапаху плодне равнице међу тврдим и богатим градовима, на морску обал 
 у граду Ксантији, одакле је господарио равницом у приморју Белога Мора.{S} Тада је к њему доша 
релете нижи део Меникејских Гора и даље равницу, кроз коју се пружао пут, што је спајао Драму с 
тим вратима огласило подграђанима да је равно пола ноћи.{S} По оделу се мало може познати незна 
 с јужне стране простире се пространо и равно красно поље, које се дубоко са севера завршује по 
 у којој би свој књижевни и преводнички рад могао продужити, отерала је и Исаију из Сера, где ј 
јатеља.{S} То треба да је водиља сваког рада и нашег и византиског.{S} Пази добро.{S} За падом  
 пута рударе да преко уговора и за њега раде.</p> <p>Последњих дана договоре се рудари и пошљу  
аши противници под згодним изговором да раде противу нас једино из оданости царској заветној ми 
у видети, колико сам добро учинио, тако радећи.</p> <p>Свргнуће Томино и узвишење Гојково обрад 
S} Они су нам већи непријатељи од ових, ради којих се и договарамо.{S} Мој Угљеша, кад не би би 
> смо, да понудимо мир деспоту.{S} Тога ради ја сам и пошао.{S} А погодбе су мира за њ повољне. 
ра Видосава није одрицала својих услуга ради милих порука двају заљубљених срдаца. <pb n="28" / 
о у сред дворишта служећи као степеница ради лакшег узјахивања и сјахивања с коња, па одви перг 
тимали се, а ловачки су се рогови пробе ради разлегали преко градских зидина.</p> <p>Био је већ 
о дана, и деспотица је већ била, забаве ради, на позлаћеном ђерђеву своме почела неки вез.{S} Ј 
>На витешком мегдану, један пут, забаве ради Гојко је са својим коњицем Лабудом био готов срнут 
овац.{S} Сада је у њеном друштву — више ради ње — била и Мара.</p> <p>Врло вешти познавачи план 
 толико ради господске малвасије колико ради виђења са својим врсницима Војихном и Властојем.{S 
ије жалио такнути и до Драме, не толико ради господске малвасије колико ради виђења са својим в 
је увек на страни јачега.{S} Она се још радије креће, да буде мио гост мудријем.</p> <p>— Надму 
и вез.{S} Једног је дана <pb n="148" /> радила лагано, мисли су јој се све више отимале и одлаз 
гађам, је л’?{S} Ако!{S} Баш ћу тако да радим, — одговори старац.</p> <p>У томе труба даде знак 
снице.</p> <p>— Шта сад, добра Видо, да радимо ? — питаше Мара јецајући.</p> <p>— Да се боримо! 
и Турци могаху и помислити, шта им ваља радити — шикну крв из племенитог срца његовог.</p> <p>У 
ази даје маха, кад треба на новој мисли радити.{S} Ваља штедети и сувише источену крв за ново б 
 Угљеша продужи: <pb n="15" /></p> <p>— Радњу призренскога збора ја ни данас после пуне четири  
 <p>— Синко, нека те Бог благослови!{S} Радо предајем забораву све што је било, — говораше посл 
 /></p> <p>— Јесте — или управо био.{S} Радо признајем, да је у почетку још при првом познанств 
ме њему водити?</p> <pb n="117" /> <p>— Радо од срца, сестро !{S} Ја сутра полазим.</p> <p>— И  
то их не победи какав обичан ратник, па радо навалише на онога, да и њима повери тајну снаге и  
/p> <p>Војвода одиста бејаше гладан, па радо прихвати понуду, а старац му задовољно причаше о с 
вагда код свога господара, Угљеша му је радо давао проније за уживање.{S} На тој земљи стари је 
ила.{S} Они морају с нама.{S} Они ће се радо одазвати нашем позиву.{S} Тако исто и Богдан.{S} Њ 
ова огњишта свог, свога гнезда, које ће радо свити сада.</p> <pb n="132" /> <p>Јелену је ћесари 
.{S} Али јесам нешто видела, и то ћу ти радо казати.{S} Добри Угљеша мој!{S} Војна је крвав нос 
 тим дошљаком, Момчилу па4"/&gt; Дошљак радо пристаде.{S} То бејаше — Тома Теологита, момче у д 
ске.{S} Мишљење свога оца делио је врло радо и његов Гојко, па је у мислима и жељама и даље <pb 
, — говораху они — он зове нас, ми ћемо радо свуда са њим а под Божјим благословом.</p> <p>Ова  
и и одакле си.{S} Истина, ја бих све то радо хтела знати више и опширније, јер си, видим, чести 
 <pb n="104" /> не може победити, па су радо у њу ступали.{S} Тада је и он постао војник.{S} Пр 
 Она му је по пристанку родитеља својих радо пружила руку.{S} Византиски учитељи њени, дадиље и 
 Непознати ми брате, витеже, ја бих још радо с тобом разговарала.{S} Ево одавде настаје виногра 
 неприлика у дугом времену обрадова.{S} Радовала му се као дете што жељно пружа руке за мирисни 
њем и невољама.{S} Таком се животу није радовала, и само смеона и издржљива њена природа могла  
од старе цркве ка граду.{S} Видосава се радовала Мариној срећи, а Мара је мање уздисала а више  
у! — рече гласно седи ратник, старац са Радовишта, па са осталима наже за Гојком.</p> <p>Гојко  
ц пастир, код кога је Гојко недалеко од Радовишта преноћио на свом путу за Жегљигово.</p> <p>Он 
V.</head> <pb n="101" /> <p>Недалеко од Радовишта а у области горње Струмице у деспотовини браћ 
се пред вама покаже овај са катуна више Радовишта.{S} Њега је вила, кад још дете бејаше, у план 
е у град доведено неко сумњиво лице.{S} Радозналост нагна Момчила, да пусти преда се незнанога  
 клону и седе, а Љуба јој задовољи прву радозналост.</p> <p>Ана једва вероваше, па се и сама по 
 долазак.{S} И у томе се не превари.{S} Радосна полети своме војну у загрљај.{S} Али је синоћ У 
деспоту Угљеши и краљу Вукашину однесем радосне гласе: јуче је пао Пловдин у наше руке!</p> <p> 
тва, али су њихов плач на брзо загушили радосни усклици оних, који су поздрављали сјајне успехе 
м и њеним двором, грмнуше хиљадама грла радосним клицањем, које се више никако и не прекидаше,  
оја несумњиво иде у помоћ српској сили, радосно би се журила да обрадује свога војна.{S} А тада 
аше судбине!</p> <p>— Светли деспоте! — радосно прозбори Гојко. — Хвала на такој задаћи и велик 
ила, мила Маро, издајица за овај мах, — радосно се пожури Видосава.</p> <p>— Ходите, децо, — ре 
те и подвати ногама земљу, а дружина га радосно поздрави.</p> <p>— Мери, брајко, сад! — рече он 
јаше све јасно.</p> <p>— Да није — рече радосно Јелени — то онај витез?</p> <p>— Он је! — весел 
морила, а на место њено дошло је мило и радосно сазнање.{S} Празни дани минулог живота његовог  
<p>— Она је, она, Јелена! — викну Рајко радосно, па јој брзо приђе.</p> <p>— Војвода Рајко! — ц 
олазимо у име Божје! -</p> <p>— Живео !—радосно се одазваше војводе.</p> <p>— Добар си гласник! 
ву и живот, захори се велика дворана од радосног клицања.</p> <p>— Буди витез, као што си и до  
од том заставом.</p> <p>— Господару,— у радосном узбуђењу огласи се и деспотица, — веруј са пре 
ебан Драми.</p> <p>Гојку засија лице од радости:</p> <p>— Хвала узвишеној ћесарици на таком поз 
Куд јури гонилац?</p> <p>За убицом прве радости и тихе среће своје, за јунаком без врлина, за о 
 се животу зарадујем, она је тумач моје радости; кад смрт пожелим, она ми пева погребну песму!{ 
се једва одржао, да се не изда од силне радости, кад је видео да се његов план до краја извршуј 
о је доба, да се за оне тренутке наде и радости плати читавим низом сумњичења и суморности.{S}  
ојводама, који га громогласним клицањем радости дочекаше.{S} Стари се Властоје пољуби са њим, п 
ој части код свакога.{S} Султан му је у радости послао златну сабљу, а шта ће тек бити кад султ 
рисане, сијаху као најлепши урес у часу радости ожалошћенога лика старичиног.</p> <p>Држећи за  
 је Костадин примио Гојка и с истинском радошћу, а кад је разабрао какве му поруке шаље Угљеша  
И сам се Алах са својим моћним пророком радује! — вели један часник турски <pb n="181" /> у вел 
шавши иза облака.</p> <p>— Тако се вама рађа нови живот! — додаде Видосава.</p> </div> <div typ 
но.{S} Не бејаше, браћо моја, тај посао рађен по закону Божјем и као што треба већ онако, како  
твојој? реци ми — мож’да смем знати — и ражаљеним гласом додавши: — кажи, молим те! — спусти гл 
сле тога устаде, уђе у колибу, и изнесе ражанице, скорупа и млека, да се војвода заложи.</p> <p 
 далеко у магли или у облаку од прашине разабрала, да је војска, која несумњиво иде у помоћ срп 
о Гојка и с истинском радошћу, а кад је разабрао какве му поруке шаље Угљеша с краљем, одмах је 
 искислих стегова, а трећи се не могаше разабрати у разноликим гласовима, који долазише нејасно 
S} Прегледа још једном, колико се могло разабрати, по небу, па се саже и подстаче огањ, који је 
 сумњао, али ништа нисам могао поуздано разабрати.{S} Тома је, вели, био лако рањен у том боју. 
тао сам под јелом, не могаше се довољно разабрати од утисака које на њ учини та женска.</p> <p> 
ознати гласници са далеког пута.</p> <p>Разабраше само толико, да су поклисари од границе, а је 
ка, које је при себи имао.{S} За тим је разаслао гласнике по жупама, да се скупља остала војска 
 <pb n="106" /> путник скиде кабаницу и разастре је по гомили грања крај ватре да се суши, па с 
 Теологита причаше како стари свештеник разбира што ње у последње доба нема, бојећи се да је ни 
рактер.{S} У Драми су, разуме се, о њој разбирали и гледали да из напабирчених делића саставе м 
м југ и склонила се овамо, ал’ сва моја разбирања бише у залуд...</p> <p>Јелена ућута, а Гојко, 
оворио му је Гојко, и на томе је њихово разбирање о уклањању Томином свршено.</p> <p>Међу тим Т 
.{S} Момчило се одиста знатно упитомио, разбирао је за начин живљења у првих Византинаца тога д 
силног Матије Кантакузена, коју с муком разбисте.</p> <p>Турци одговараху једним узвиком:</p> < 
рицу код самог моста, што ниже крвавога разбојишта прелази на другу, десну страну њену, још јед 
 што је могла чути црне гласе са тужног разбојишта.</p> <pb n="185" /> <p>Обе се прекрстише и п 
Перитеорион, <pb n="20" /> негда крваво разбојиште и погибија српских левената.{S} Струма и Мес 
в на своју душу.</p> <p>Тада се разлеже разбојиштем глас турски:</p> <p>— Хаџи-Ил-беже! весели  
и ђаур, што је рањен и полужив нађен на разбојишту, биће мио пророку.{S} Ђаур се мало опоравио, 
јати.</p> <p>Хладан је ветрић пиркао по разбојишту испуњеном хиљадама погинулих ратника, поломљ 
клече до Ане и склопљеним рукама мољаше разбојнике.</p> <p>Све је то било у једном тренутку.</p 
а је још непрестано причала, како су их разбојници изненадили на путу од старе цркве ка граду.{ 
и задаћи Томина путовања у Крстопољ.{S} Разборити деспот махну главом, и рече:</p> <p>— Сумњиво 
лога Војихне давао.{S} Ташта одважног и разборитог Угљеше није имала места да страхује за се ни 
игне и оплемени.{S} Заузимљивој мајци и разборитој госпођи то је и пошло за руком.{S} Љуба је р 
Ти ћеш бити гласник, — рече Тома једном разборитом копљанику.{S} Отићи ћеш на свом коњу до наше 
ала и ако већ много слабије.{S} Небо се разведравало, још мало па се с једног краја почеше и зв 
оју — сад, кад се враћаш ка животу, кад развесељаваш душу моју, обрадуј и срце моје, и благосло 
S} Оставио си, да се ствар својим током развија.{S} Тако је и било и ми смо победиоци.{S} Хвала 
је зауставио напредовање тих градова ни развијање живота у њима.{S} Па и сада, кад се сазнало з 
</head> <p>Над тврдим и поноситим Сером развила је своја крила мирна и тиха летња ноћ.{S} За то 
ашких чета.{S} Брат наш Вукашин први је развио заставу одржања српске превласти на југу.{S} Ниј 
оноше, које бејаху по појединим жупама, развише своје стегове, те се у градском пољу лепршаху д 
, дуго, док ти се облак као провали или развуче, не знам ни ја, па ме испусти.{S} Нисам дуго ле 
 и турске, крви.{S} Пусто чадорје стоји развучено, покрхано и подерано.</p> <p>Многи се јунак ј 
нине и Анине, која је часове туге своје разгаљивала у ученом говору са старим монахом.</p> <p>П 
тој одаји Угљешина двора.{S} Ноћну таму разгањају у соби велике воштане свеће, које у позлаћени 
поздравише ловце, али нико не устаде да разгледа лов.{S} Чињаше им се, у насталој озбиљности, д 
 начудити.</p> <p>Старац се саже, добро разгледа убијенога, па онда устаде:</p> <pb n="130" />  
 <p>Тада се смирени слуга божјег олтара разгњеви и плану:</p> <p>— Кад нећеш, деспоте, да пошту 
Вукашин, деспот Угљеша и војвода Богдан разговарају се о ратном походу своме.</p> <p>— Ми ћемо  
стајале <pb n="1" /> Јелена и Видосава, разговарајући се о војни, која је на прагу</p> <p>Јелен 
ицали пехарима, празнили их и наливали, разговарајући се пријатељски.</p> <p>Властоје није у ми 
 брате, витеже, ја бих још радо с тобом разговарала.{S} Ево одавде настаје виноград моје добре  
 <p>— Говори искрено.{S} Ми пријатељски разговарамо.{S} Зар није?</p> <p>— Тако је.{S} Мене је  
 стан Момчилов Тома.{S} Дуго се на само разговарао са МомчилОм, и остао је у његову стану.</p>  
лучајно чуше кад се властела међу собом разговараху о тешким данима.{S} Али се ипак сну не пода 
ших победа; са небом и звездама његовим разговараш онда, кад сваки говор престаје, кад све живо 
осле стајали су у врту Гојко и Мара.{S} Разговор је био жив, пун, као што им је и срце било над 
 звездом судбине своје! — обнови Угљеша разговор после неког ћутања.</p> <p>— Борисмо се неумор 
ом говориш!</p> <p>— Одиста ми је такав разговор најми лији, кад сам без тебе!</p> <p>— А сада? 
он умири.{S} За тим су лагано продужили разговор.{S} Ана је била изненађена.</p> <p>— Узвишена  
оже бити, Тома и вођа продужише на само разговор, лагано се удаљујући од крчме путем.</p> <p>Та 
оње ходом, па наставише раније прекинут разговор.</p> <p>— А војвода ти је Гојко добар пријатељ 
ј млађаној плаховитости приличи.</p> <p>Разговор се међу њима поглавито водио о паду Дренопоља  
едок необично поверљивог и пријатељског разговора <pb n="63" /> између ћефалије трилиског и наш 
ислима својим у оваким приликама почеше разговоре и наставише приче о прошлим данима, лововима  
 знам ко ме у овој ноћи самца тако мило разговори? — упита старац војводу, који већ бејаше на к 
ез твога.</p> <p>И одоше даље у веселом разговору...</p> <pb n="158" /> <p>У великом свиленом ч 
му са неким грчким поклисарима у тајном разговору и шапутању, а данас Рајко и не верује да је Т 
а пусти преда се незнанога туђина.{S} У разговору са тим дошљаком, Момчилу па4"/&gt; Дошљак рад 
о нека племенита Амазонка.{S} Он пође у разговору са њом, а она га преведе преко малог уског мо 
воранин, који бејаше прилично заостао у разговору са свештеником.</p> <pb n="84" /> <p>Ана и Ма 
.</p> <p>Угљеша, Љуба и Мара измицаху у разговору напред, а за њима се журио, још једнако забри 
м се братски куцнуше пехарима.</p> <p>У разговору дочекаше зору.</p> <p>Гојко предложи, да оста 
се врати отуд, па се јави Ани.</p> <p>У разговору са њом Исаија помену, како је Властоје врло с 
>Кад приђоше ватри, која се бејаше јако разгорела те пламеном осветљаваше на далеко, чисто позл 
ињао.{S} Старац се саже, једним дрветом разгрну покисли пепео и пухор, па оно мало огња метну н 
атише копљаници. <pb n="50" /> Таман се разданило, те ловци видеше да ће их послужити време јед 
ти, које се данас осећају због метежа и раздвојености, један од ловаца рече:</p> <p>— Нека је с 
 реду и густим групама коњица се турска раздели на три дела на северном крају Чрноменских Лугов 
м сабљама у рукама.{S} Свако се одељење раздели на по неколико редова, и сви у један пут стадош 
овну дворанина:</p> <p>— Благоје, је ли раздељена у подграђу сва храна, коју одредих да се сиро 
ално мисле на Балкану настанити.{S} Али раздељеној, несложној и завађеној господи српској страх 
т.{S} Он је био врло весео, па се и она раздрагала.</p> <p>— Дошао сам сад к теби, да ме мину с 
доста високо над заходом.</p> <p>Гојко, раздраган у красној природи лепог летњег дана, очекиваш 
но задовољни.{S} Гојко је пак вазда био раздраган, и да му није извесна смрт честитога родитеља 
<p>— Тебе, Бога, хвалим! — оте му се из раздрагане душе његове.</p> <milestone unit="*" /> <p>С 
прељубници погани! — грмну Гојко гласом раздраженога лава. — Све сам сазнао!{S} Или зар твоје г 
иље и дворанке већином су се после тога разишли, а на дому Војихнину остала је само некадашња д 
не и преклиње, да се стишају.{S} Они се разлазе као непријатељи и деле у таборе.{S} Залуд је ту 
и се, а ловачки су се рогови пробе ради разлегали преко градских зидина.</p> <p>Био је већ крај 
ска војска састаше, проламаше се небо и разлегаху се горе од веселих ратничких клицања, а Угљеш 
 тишини благе јесење ноћи страховито се разлегаше клетва фанатичног дервиша.</p> <p>Месец зађе  
ивену крв на своју душу.</p> <p>Тада се разлеже разбојиштем глас турски:</p> <p>— Хаџи-Ил-беже! 
гледа спас!</p> <p>Кроз ноћну се тишину разлеже трубни знак један пут, два пут па онда и трећи  
/p> <p>Хује столетни грмови, јече брда, разлежу се долови, таласају се Тунџа и Марица, а врх св 
 обнаженог дрвећа позне јесени зашушта, разлетајући се двориштем.{S} Капци се на окнима затресо 
</p> <p>Властоје задрхта, по лицу му се разли нека веселост, диже руку, која се тресла, и спуст 
дбија од високих бедема градских, па се разлива у ситне покрете по мирном подграђу.</p> <p>Све  
 уравњено и прокрчено.{S} Данас више не разликујем у мојој деспотовини ништа друго, до само вер 
?{S} Где?— па му преко памети прелажаху различите слике и сцене из шаренога му живота.</p> <p>— 
кејској Гори, између Сера и Драме, међу различитим већим и мањим манастирима и богомољама био ј 
!</p> <p>— Алах, ил-Алах!</p> <p>У мору различитих узвика, страха, изненађења, забуне и очајања 
и сјај, твоја памет не признаје слабији разлог, а Богданова самосталност не слуша туђу вољу! —  
љубивом Јевронос-бегу то бејаше најјачи разлог, и он рече:</p> <p>— Добро, вратимо се лагано у  
ено се насмеја Тома. — Кнегињица се без разлога преплашила.</p> <p>Рајко севаше очима:</p> <p>— 
о!</p> <p>— Имам, господару.{S} Зар без разлога мисли твоје блуде у тренуцима, кад се у двору < 
 /> нашем свако добро стани?{S} Зар без разлога често пута оставиш богату трпезу и госте наше з 
аничено.{S} Ја нисам имао ни потребе ни разлога да своју превласт истичем, јер је он ипак одано 
у да доконамо.{S} А ти ми дајеш довољно разлога да верујем, да си поштен човек.{S} Ти си прогоњ 
 Томе Теологите било би незгодно из тих разлога.{S} Оно, што је Тому и довело овамо, то га и са 
 Угљеша. — Ти се бринеш за ме.{S} Немаш разлога, верна моја љубо!</p> <p>— Имам, господару.{S}  
пажљив, па ипак и ту са посебним својим разлогом.</p> <p>Кад се једног предвечерја у доба сунче 
ичност велможе Теологите.</p> <p>И први разлози попустише пред овим другим.</p> <p>Љубоје зовну 
ате са приморја.{S} Тебе је жарко сунце размазило, те не познајеш снаге планинске, — вели један 
до кога стајаше, а усне, мало отворене, размакоше се, готове да одаду и смех и плач и уздах и в 
p>— Ваљало је мало размислити.</p> <p>— Размислио сам и нашао, да ми је дужност.</p> <p>— Онда, 
</p> <p>— Што ?</p> <p>— Ваљало је мало размислити.</p> <p>— Размислио сам и нашао, да ми је ду 
а. — Све остало остављам теби, да добро размислиш и расудиш.{S} У Драми ће остати и даље господ 
а живи је страх за наше.{S} После дужег размишљања и саветовања одлучили <pb n="151" /> смо, да 
 се боримо! — рече Видосава после малог размишљања.</p> <p>— Како ?</p> <p>— Невоље у раној мла 
е жалости наступи мајина тужног и тихог размишљања.</p> <p>— Гладног нахрани! учи нас господ, — 
јање гнезда свога, а Љубоје је и о томе размишљао вазда а у последње доба и више, но што његово 
ни мало не обрадова.</p> <p>Дуго је сам размишљао, па онда зовну деспотицу.</p> <p>— Љубо, — ре 
дске углађености.{S} Кад је Момчило баш размишљао у граду своме о томе, јаве му слуге да је у г 
 господу у граду.</p> <p>Костадин стаде размишљати о сакупљању војске.</p> <p>У том стиже у Жег 
хитрен, савладан и затворен, данас може размишљати дуго о своме неваљалству!</p> <pb n="72" />  
 и казивати!{S} Тешко ми је, кад станем размишљати о судбини. <pb n="59" /> Имао сам брата Мати 
.{S} Послушајте ме!</p> <p>Јевронос-бег размишљаше, а Тома лукаво додаде:</p> <p>— Или још боље 
ишао Тома Теологита, Љубоје се повуче и размишљаше о немилим догађајима, што се у Крстопољу пре 
ну и јекну нешто.</p> <p>Верна животиња размрска теме о тврдо стење, што обележава почетак каме 
алију, наићи на високе обале без моста, размрскати се о стење или онесвеснути, лупивши о старе  
кању, а сада чекам, да ме копите коњске разнесу, — уздахну мало даље неко. — Да се још једном к 
} Измешаше се стари и млади ратници, са разних крајева двеју деспотовина, једне војводине и кра 
 бриге, коју им задају чести гласови са разних страна раскомадане српске царевине.{S} Све се пр 
егова, а трећи се не могаше разабрати у разноликим гласовима, који долазише нејасно и неодређен 
— Живео деспот ! — проламаше се ваздух, разносећи далеко на све стране логора нове наде у срећа 
ичали о његовом доласку, дотле су други разносили глас, да је добри монах умро од туге, што је  
.</p> <pb n="56" /> <p>Ветар је хујао и разносио увело лишће и ситне гранчице, распаљујући само 
/p> <p>Бејаше му јасно.</p> <p>Траже га разорена срећа честите девојке, увређена част беспрекор 
>А густи редови српске војске почеше се разређивати и одвајати лево и десно у поједине гомилице 
а и пободе стег.{S} Војска пристизаше и разређиваше се.{S} Пратиоци товарних коња пожурише се з 
и обнавља.</p> <p>И киша стаде, а он се разузда.</p> <p>Хује столетни грмови, јече брда, разлеж 
чке природе, у њему је кипела страст, а разум је лако уступио своје место осећајима.</p> <p>Мар 
>— Само ми дајеш маха крилима осећаја и разума, да се лакше уздигну до схватања среће наше.{S}  
а, као и његов карактер.{S} У Драми су, разуме се, о њој разбирали и гледали да из напабирчених 
ећаје.{S} Па могу ли друкчије?</p> <p>— Разуме се, и можеш и ваља друкчија да будеш.{S} Зашто т 
ш и смејати свему томе!</p> <p>Видосава разуме са ужасом, куда Ана циља, па јој упаде у реч:</p 
бројено пута имао у рукама.{S} Он добро разуме и тичји језик, зна и по лету њиховом наслутити,  
S} Њега сам придао Војихни у помоћ, јер разуме војну <pb n="17" /> боље но и сам законик.{S} Он 
ад а друго сад.</p> <p>Гојко га са свим разумеде.</p> <p>— Није тако, — додаде он. — Ти остаде  
рече Тома.</p> <p>— Хе, велможо, ал’ ја разумем, а волео бих да не разумем.{S} Него на што крит 
 канда, стао скупих жртава.</p> <p>— Не разумем те, — притворно рече Тома.</p> <p>— Хе, велможо 
можо, ал’ ја разумем, а волео бих да не разумем.{S} Него на што крити?{S} Добро се загрејасмо в 
ти и њему се надати.</p> <p>Гојко је њу разумео.{S} Али га је мучила неизвесност послова у Драм 
а ни у повољнијим приликама не би могла разумети.{S} Ана је очајнички и несвесно грчила руку, з 
мож’да да тражи витеза, који ће га боље разумети.{S} Али се вара.{S} Угљешина је душа упила у с 
е сви испунити док сване дан — онда ћеш разумети јачину мојих надања.{S} А ако си после тога до 
он не треба да стигне у Драму никад.{S} Разумеш ли!</p> <p>— Потпуно!</p> <p>— Можеш ли извршит 
не веза!</p> <p>Обиђоше клупу.</p> <p>— Разумеш ли, а? — говораше старац, па се саже да рукама  
тао сам тичице!{S} Ти ме, без сумње, не разумеш?{S} Добро, слушај.{S} Био сам сведок необично п 
поглед Љубојев, где је осећај отео узде разуму, био је довољан да пробуди сумњу Томину.{S} А је 
дјури да тражи нове жртве, нову Јелену, Рајка —</p> <p>— Проклетник!{S} Он не сме стићи никакво 
но мирноћи ове двојице стајала је снага Рајка и Љубоја, честитих јунака, који се готово допуњав 
аме храбрих ратника у дружини витешкога Рајка и Марка краљевог; дадох тужном гласнику са Српско 
ине ласкаве речи допреше и до опрезнога Рајка.{S} Он оштро премери Тому очима, па за се прошапт 
се, измахну ножем у страну и замахну да Рајка удари са стране у десна ребра.</p> <p>Нож сину, н 
 кога другог а оно од вернога пријатеља Рајка.{S} Укаже ли се на <pb n="40" /> далеко прамен ма 
а се трже, погледа својим крупним очима Рајка, пребледе, руком се прихвати за камени сто, до ко 
ма Теологита онако непријатно растао од Рајка и Маре, ударио је косом, низ коју се лако спустио 
а, где бејаше војска трилиског ћефалије Рајка.</p> <p>Рајко не бејаше заспао.{S} Он је лежао до 
чајавај, надај се.{S} С Богом!</p> <p>И Рајка нестаде.</p> <milestone unit="*" /> <p>По свршено 
азећи у свој стан.{S} Али то лице опази Рајка и виде, да он уђе у врт.{S} Брзо и опрезно као ма 
ругог за себе.</p> <p>Тада Гојко ухвати Рајка за руку:</p> <p>— Ти си ми пријатељ?</p> <p>— Био 
љу је месечина, те могаше одмах познати Рајка.</p> <p>— Ти си, Рајко?</p> <pb n="140" /> <p> —  
, приђе, мало погнут, на један корак до Рајка, исправи се, измахну ножем у страну и замахну да  
еца.</p> <p>Исаија погледа у Гојка па у Рајка, питајући их очима и изразом свога лица.</p> <p>— 
 <p>Љубоју се лице смрачи, загледа се у Рајка непомично, махну левом руком и — склопи очи.</p>  
мо мало одоцних, Бог да прости ћефалију Рајка! — говораше старац, улазећи у собу.</p> <p>Томи б 
 мах се искупише сви.{S} Ту бејаше Ана, Рајко, Исаија и остали.{S} Властоје се с душом борио.</ 
ру и световању.</p> <p>Изишавши с већа, Рајко није при слабој месечевој светлости ни могао опаз 
а на отвореним вратима.</p> <p>— Ступи, Рајко! — позва га Гојко.</p> <p>Јелена се трже, погледа 
ше одмах познати Рајка.</p> <p>— Ти си, Рајко?</p> <pb n="140" /> <p> — Ја.{S} Важне ти гласе д 
— Љуба показа на Гојка — и други јунак, Рајко, а душу његову каквом бојом зна сликати тек прошл 
> <pb n="127" /> <p>Кад ступише у собу, Рајко устаде с Јеленом, која је била силно узбуђена.</p 
и Гојка војводу.</p> <p>— Али ја рекох, Рајко —</p> <p>— Он је само тумач њихових жеља.</p> <p> 
S} Праштајте!</p> <p>И на мах изиђе.{S} Рајко се присети, и брзо пође за њим, а остали продужиш 
ово допуњаваху у карактерима својим.{S} Рајко је, и ако доста старији, био јунак, који слабо по 
грмова, а на вратима се те собе указа — Рајко.</p> <p>Тома одступи натраг, а Мара викну:</p> <p 
ечерас је у већу Тома водио прву реч, а Рајко мишљаше, да њему у опште не би требало ни да има  
а.</p> <p>— Ти, дакле, знаш? — упита га Рајко.</p> <p>— И да и не до сада.{S} Сад знам све, — о 
ико био ученик младога Византинца, кога Рајко у једнодневном бављењу своме и не виде.</p> <p>Лу 
но, па јој брзо приђе.</p> <p>— Војвода Рајко! — цикну Јелена, па се затресе.</p> <p>Рајко је у 
p>— Ко? — викну неко.</p> <p>— Ћефалија Рајко!</p> <p>— Жив је још његов побратим Гојко!{S} За  
о је са свим доцне под ноћ кад ћефалија Рајко изиђе из двора Анина, где је био неки мали ратни  
атраг у Сер.{S} Са њима пође и ћефалија Рајко, коме је било тешко остављати Драму после свега ш 
а вратио се у Драму и трилиски ћефалија Рајко.</p> <p>Побратими су се искрено загрлили и братск 
родужише ћутећи.{S} После неког времена Рајко рече:</p> <p>— Из Драме никаквог гласа?</p> <p>—  
ему!</p> <p>— Твој брат, оче'? — запита Рајко.</p> <p>— Да.</p> <p>— То нисам знао, — рече Рајк 
 без сумње, уморна од путовања? — упита Рајко Јелену.</p> <p>— О том не говори, — рече она.</p> 
зна коњаника.</p> <p>— Он је! — задрхта Рајко, скочи и притрча мркову, који је, добро покривен, 
 ни Гојко ту.{S} Али је дошло време кад Рајко мора да обиђе Трилис.</p> <p>Кад је сутра дан по  
е.</p> <p>— Његово је знамење! — додаде Рајко.</p> <p>— Доста је клетве на тебе пало, — говораш 
ице, које стајаше близо храста, куда је Рајко имао да прође улазећи у свој стан.{S} Али то лице 
и, старац доведе друга до клупе, где је Рајко требао да главом плати своју честитост.</p> <pb n 
p> <p>— Бој је био страшан, — причао је Рајко. — Небо се проламало од убојних узвика, од писке  
 само своју дужност чинио, — говорно је Рајко — па мож’да сам пропустио што и од дужности учини 
диоци.{S} Хвала ти!</p> <p>Други пут је Рајко реко Гојку, да неће више остати у Драми, ако Тома 
да се Момчило њиме хвалио.{S} Кад му је Рајко са својом мајком дошао једном у посету, Момчило ј 
лаго њему!</p> <p>Ућуташе, а мало после Рајко додаде:</p> <p>— Ал’ са чим се ја враћам?{S} Тешк 
 Спасите ме!</p> <p>— Велможо! — загрме Рајко, — шта је то?</p> <p>— Ха, ха, ха! — усиљено се н 
ме у српском логору.</p> <p>Ево чега се Рајко опомињао.</p> <p>Његов стриц Момчило био је на гл 
упути на више.</p> <p>Гојко виде, да се Рајко јако изненади.{S} За час му многе мисли севнуше у 
Гојко.</p> <p>— Онда ћу ја, — пожури се Рајко.</p> <p>— Доцкан.{S} Ја одлазим с места, — задржа 
 могаше краја ухватити.</p> <p>У том се Рајко указа на отвореним вратима.</p> <p>— Ступи, Рајко 
 ли Бог нама, Балшић је свршио ! — рече Рајко одлучно.</p> <p>— За то ће — доврши Гојко — бити  
> <p>— Твој стриц, монах Исаија! — рече Рајко Јелени.</p> <p>Гојко бејаше изишао на врата, и до 
а.</p> <p>— Јелена, моја Јелена! — рече Рајко, ал’ се брзо трже: — Ти си, мож’да, већ —</p> <p> 
 дакле, имам да захвалим, брате! — рече Рајко Гојку.</p> <p>Пружи му руку, па се братски опет п 
} Њега ти вежи за ону исту врбу! — рече Рајко.</p> <p>— Па да гађам, је л’?{S} Ако!{S} Баш ћу т 
<p>— Његова је рана без пребола, — рече Рајко лагано Богдану. — Он неће жив видети Драме.{S} Бл 
<p>— Да.</p> <p>— То нисам знао, — рече Рајко.</p> <p>- Ни ми, — додадоше остали.</p> <p>— Њега 
соко!</p> <p>— То је његов глас, — рече Рајко.</p> <p>— Сад већ доцне! — настави Гојко — не спр 
и ногом змији на главу! — значајно рече Рајко.</p> <p>-— Је л’ овоме? — умеша се старац. — Њему 
м, куда и ви дођосте, стићи, — говораше Рајко.</p> <p>— Ипак ћемо га стићи кад тад! — одговори  
 Ко си ти? шта ћеш овде? — оштро питаше Рајко овога.</p> <p>Он само стењаше.</p> <p>— Рекох, ко 
ке и његових савезника, турских чета, и Рајко се извештио ратничким пословима и очеличио срце с 
узрок њене онолике туге и жалости.{S} И Рајко, који се у врту зарече, да ће још сутра дан одмах 
љач.</p> <p>Тада приђоше ватри Исаија и Рајко.{S} Ни они не бејаху веселији.</p> <p>Силазећи ни 
....</p> <p>А то баш и мишљаху Исаија и Рајко о судбини човечјој!</p> </div> <div type="chapter 
а јоште одржава!</p> <p>После тога је и Рајко одустао од свога захтева, али је продужио све виш 
 а такмац уз звеку пехара.{S} Тамо је и Рајко, ћефалија, грађански судија, Трилиса нашег.{S} Ње 
оведник градске страже у Драми Љубоје и Рајко, трилиски ћефалија.</p> <p>Другови су се чешће до 
 Белога Мора.{S} Тада је к њему дошао и Рајко али Томе није ту застао.</p> <p>У чешћим бојевима 
а вратима од чадора појавише се Гојко и Рајко.</p> <p>— Красно, млади певачу! — рече Гојко — и  
 певам српским речима...</p> <p>Гојко и Рајко пролажаху редом поред чадора горе и доле, десно и 
хну — Јелена.</p> <p>— Јелена? — понови Рајко тако, да сви у њега погледаше, а Исаија, посматра 
тељ?</p> <p>— Био и остајем! — одговори Рајко.</p> <p>— Бићеш ми и кад —</p> <p>— Не будеш овде 
> <p>— Онда ипак: моја Јелена! — доврши Рајко.</p> <p>За тим додаде:</p> <p>— Од кад се не виде 
 је знао и пријатељима поверљиво причао Рајко.</p> <p>Међу тим Тома се није више враћао Кантаку 
та је то ? ко је то доле? — питаше брзо Рајко.</p> <p>— Зликовац, неваљалац, најамник!{S} Један 
 пак светлости на Томину прошлост бацио Рајко причањем својих успомена о стрицу своме, чувеном  
љубио се уз Момчила као син уз оца, јер Рајко није свога оца ии запамтио. <pb n="36" /></p> <p> 
 у тајном разговору и шапутању, а данас Рајко и не верује да је Тома тада тек случајно дошао Мо 
а.</p> <p>— А кћи његова? —- упита опет Рајко и немирно устаде.</p> <p>— Она је, златна јабука  
јко, и из недара извади писмо, којим му Рајко јавља догађај са Маром у горској кули.</p> <p>Љуб 
ио Гојку по поузданом момку, — шапну му Рајко.</p> <p>— Погрешио си.</p> <p>— Што ?</p> <p>— Ва 
Јелена!</p> <p>— Ах! то је она! — јекну Рајко, ал’ се на питање монаха, који, такође узбуђен, с 
.</p> <p>— Она је, она, Јелена! — викну Рајко радосно, па јој брзо приђе.</p> <p>— Војвода Рајк 
и — склопи очи.</p> <p>— Брате! — писну Рајко и загрли Љубоја.</p> <p>— Ћефалијо, носи овај пре 
 му донети немилости господареве; ту су Рајко, Љубоје и друге војводе.{S} За њима а покадшто и  
 <p>У тузи својој бејаху будни само још Рајко и Исаија.{S} Обојица ћутаху и гледаху у пламен, к 
на дрвећу шумило.</p> <pb n="122" /> <p>Рајко с главом у рукама тоњаше све дубље у мисли.</p> < 
d="SRP18930_C17"> <head>XVII.</head> <p>Рајко се сети, да, мож’да, труба објављује Гојков повра 
:</p> <p>— Зликовче, нећеш тамо!</p> <p>Рајко скочи, окрете се и у чуду виде где стари дворанин 
војска трилиског ћефалије Рајка.</p> <p>Рајко не бејаше заспао.{S} Он је лежао до самих врата о 
ињица се без разлога преплашила.</p> <p>Рајко севаше очима:</p> <p>— Каква срећа те овде остави 
>На пољу је била слаба месечина.</p> <p>Рајко изиђе из двора, па место своме стану он скрете по 
јводо... и Љубоје клону на коња.</p> <p>Рајко га прихвати, па га скидоше, и спустише на земљу.< 
о помогне убацити тамо зликовца.</p> <p>Рајко се упути из врта на двориште и даље, од куд се гл 
ђе брзо и оде да тражи помагача.</p> <p>Рајко познаде да збиља долази Гојко, похита му на сусре 
јим војницима и — учитељу своме.</p> <p>Рајко није запамтио ни име тога необичног друга његовог 
! — цикну Јелена, па се затресе.</p> <p>Рајко је ухвати за руку и придржа:</p> <p>— Јелена? ти  
се он престаде на свагда надати.</p> <p>Рајко је био ведар и весео, надајући се бољим данима у  
 се није више могло ни одлазити.</p> <p>Рајко је за време причања монаховог био пребледео, дах  
ворљиво а гдешто и врло ћутљиво.</p> <p>Рајко се сећа, да се Момчило њиме хвалио.{S} Кад му је  
у коју она уђе а за њом и Гојко.</p> <p>Рајко застаде на степеницама.{S} Једва дође себи, а онд 
Тасу у Велом Мору. <pb n="25" /></p> <p>Рајко стиже Гојка на малим каменим степеницама.</p> <p> 
{S} Он је морао први погинути! — викаху Рајкове стегоноше, потиснуте са остатком своје војске б 
 што му у врту помагаше против нападача Рајковог.</p> <p>— И хоћу! — одушевљено прихвати млади  
знемирено очекиваше гласника о погибији Рајковој.{S} А кад виде, да га никако нема, Тома слућаш 
коња, па се са пратиоцем изгуби погледу Рајковом међу градским платнима.</p> <p>Кад је излазећи 
 која је била силно узбуђена.</p> <p>За Рајком приђе и она и пољуби Исаију У Руку.</p> <p>— Жив 
и ако је Гојко далеко.</p> <p>Кад је са Рајком дошла до места, где се имала цела дружина сакупи 
рхта.{S} Знала је већ из обавештавања с Рајком, да је Тома узрок њене онолике туге и жалости.{S 
d> <pb n="131" /> <p>Ненадни састанак с Рајком, коме се никад више није надала, и с Исаијом, ко 
ају кући.{S} То бејаше војвода Богдан с Рајком, Љубојем и још двојицом својих пратилаца.</p> <p 
 своје учешће у тим крвавим догађајима, Рајку се обновила у сећању слика некога Византинца, кој 
са својим одељењима стадоше прикупљати, Рајку се ни у колико не допадаше, што још непрестано за 
говорити.{S} Исаија је утонуо у тугу, а Рајку је било тешко као да се неке тужне успомене у душ 
 око мраморног стуба, Гојко се окрете и Рајку, који је ишао за њим, ша’ну:</p> <p>— Синовица мо 
те се за тренут и мало после угаси, али Рајку послужи његова светлост, да позна коњаника.</p> < 
оз вреже од бршљана и купине, прилазећи Рајку с леђа.{S} А кад дође близо, притаја се, и непоми 
 тајну своје среће поверио своме верном Рајку.</p> <p>На витешком мегдану, један пут, забаве ра 
слио.</p> <p>Гојка је мало знао, али по Рајку, који му се не допадаше ни мало са отворености св 
као и остале, утрне.</p> <p>У један мах Рајку се учини да поред ватре пролазе лагано двојица на 
/p> <p>— Синовица монаха Исаије!</p> <p>Рајку клецну нога, срце му убрза, крв јурну У образе, и 
м слутио да је под земљом, Бог му дао у рају насеља! — тужно додаде Исаија па се прекрсти.</p>  
тој обитељи; дадох Јелени, да њиме вида раме храбрих ратника у дружини витешкога Рајка и Марка  
 <p>Он благо наслони своју руку на њено раме:</p> <p>— Али у ово доба? — понови још блаже своје 
де достојну награду — скиде му главу са рамена, навезе се на сплавовима сам са непуном стотином 
шног изгледа.{S} Огртач му се са десног рамена мало спустио, те се у сумраку видело, како му ми 
једном се месту бацају ратници камена с рамена.</p> <p>— Ха, ништа је то, брате са приморја.{S} 
 Нешто тражи, питам га српски, он слеже раменима па одговара грчки.{S} Један пут видех, како из 
и палош, држећи га, руком за балчак, на рамену са врхом далеко и право напред истуреним.</p> <p 
 копљем и ножем у руци и штитом о левом рамену.</p> <pb n="161" /> <p>Тај страшни ратник бејаше 
оњима својим са лаком стрелом и тулом о рамену; ту је Тома Теологита, забринут да се данас не д 
 вратимо, не брини се, ако на мени буде рана с витешког мегдана —</p> <p>— Ја ћу их извидати!</ 
ва му клону на прса.</p> <p>— Његова је рана без пребола, — рече Рајко лагано Богдану. — Он нећ 
ођоше за њим и остали.</p> <p>— Моја је рана лака, — рече мало после Богдан. — А твоја, витеже? 
е падну под теретом задобијених удара и рана; вика и писка, јаук и клетва, дозивања и одзивања, 
е на брегу, који стрмо падаше, у крви и ранама огрезао витез.</p> <p>Једва се држао на коњу, ко 
к непобедног Пловдина, огрезао у крви и ранама, долази да на општи ужас и изненађење буде зао г 
у могу учинити.</p> <p>И свладан тешким ранама јуначки крајишник клону коњу на врат, па покуша  
е среће у људском животу, још су крваве ране на души мојој.{S} Још не могу да са тим раскинем.{ 
ане у врат Грку, који на мах паде, а из ране шикну крв. .</p> <p>У том и месец са свим изгреја. 
Љубоје пустише коње ходом, па наставише раније прекинут разговор.</p> <p>— А војвода ти је Гојк 
нати.{S} Ми ћемо свршити посао срећно и раније, но што он и помишља.{S} А слава биће твоја!</p> 
 о својој љуби а његовој мајци, која је рано умрла и коју Гојко није ни запамтио.</p> <p>Тако ј 
/p> <p>У таком се расположењу и кренуше рано из јутра за Драму, а кад овамо стигоше, наиђоше на 
18930_C2"> <head>II</head> <p>Сутра дан рано из јутра уђе у собу деспотову војвода Тома Теологи 
во својим савезницима.</p> <p>Сутра дан рано Тома се у јакој пратњи војничкој кренуо на источна 
По твојој заповести војводо, још јутрос рано, одговори старешина.</p> <p>— Добро.{S} А у граду  
љања.</p> <p>— Како ?</p> <p>— Невоље у раној младости мојој нагонише ме, да се са њима борим,  
д Перитеорион, али сам свладан и другом раном пао и онесвестио се.</p> <p>— Кад сам дошао себи, 
на, у колико је битака био, колико пута рањен, па и колико је кад блага задобио.{S} Своју главу 
еменитији.{S} Онај јуначни ђаур, што је рањен и полужив нађен на разбојишту, биће мио пророку.{ 
стрела и узмахивања сабљама.{S} Био сам рањен у леву руку, али сам јездио за стрицем својим.{S} 
о разабрати.{S} Тома је, вели, био лако рањен у том боју.{S} Не знам.{S} Мож’да.</p> <p>Толико  
ду, као да тражаше јунака, кога самртно рањена посече на обали узевши му остатак оштрога мача.{ 
ше југу ка Марици те у њој многи, тешко рањени, нађоше гроб свој.</p> <p>У том и зора забеле; з 
</p> <p>— Ти си гласник? — упита лагано рањеник.</p> <pb n="180" /> <p>— Јесам.{S} Светли деспо 
е проламало од убојних узвика, од писке рањеника од поклича живих ратника.{S} Земља је тутњела  
браће Дејановића.</p> <p>Гласник поможе рањенику да сиђе с коња, па га придржаваше и спусти на  
ашан.{S} Узвиком је, ужаснијим од крика рањеног лава, плашио непријатеља, сабљом га је тлачно,  
е зна да није вечито.{S} То бејаше рика рањенога тигра или уздах подземнога света.</p> <p>И као 
 се и она нешто изменила.{S} Постала је расејана, јако замишљена...</p> <p>Тако је прошло некол 
 Кад видим, како јуначки дереш матицом, расецајући таласе велике злобе људске, ја се и сама чел 
тоше.</p> <p>Онај замахну ножем, а Мара раскиде огртач под грлом, и руком зграби, трже и откиде 
на души мојој.{S} Још не могу да са тим раскинем.{S} Благо и уресе, знаке таштине земаљске, — д 
.{S} Тражио си невину љубав, да канџама раскинеш.{S} Али си нашао судију!</p> <p>Тома, сав зеле 
p> <p>— У мучионицу, на коло, нек му се раскину пркосни —</p> <p>Као авет проби се кроз редове  
деспотским, које је добио од Византије, раскинуло је сваке везе између њега и Кантакузена.{S} О 
запливам у мутне таласе турске крви.{S} Расклон’те се, јунаци!</p> <p>— Деспоте, ни један се не 
жи сан, па ако ти не раскујем тајну без расковника <pb n="49" /> и не растумачим сам без вражби 
м задају чести гласови са разних страна раскомадане српске царевине.{S} Све се предало одмору,  
! — говораше Мара Гојку. — Душа се моја раскравила, <pb n="143" /> па туга са ње отиче, а ја се 
 врту зарече, да ће још сутра дан одмах раскрстити с Томом, занесен ненадном срећом својом, заб 
чика Благоје.{S} Кажи сан, па ако ти не раскујем тајну без расковника <pb n="49" /> и не растум 
 оживех кућу његову.{S} Ту сам, витеже, расла и од детета постала девојка.{S} Ту сам снивала пр 
пођи то је и пошло за руком.{S} Љуба је расла, црпући у души своје мајке благост и тихо суђење  
вино, кад им приђох.{S} А сада су гусле раслупане, и место вина честити је младић пролио племен 
грезао у крви.</p> <p>А бој се све јаче распаљује...</p> <p>— Да страшне ноћи, да силне жалости 
 разносио увело лишће и ситне гранчице, распаљујући само јаче ватру на дворишту.{S} Да одгоне с 
тле могао имати.{S} Савез туђих владара распао се пре, но што је ишта могао и предузети.{S} Ми  
рац, војник из Дејановића војске.{S} Он распитиваше за чадор војводе Гојка из Драме.</p> <p>Ник 
е комадић од пањића, који је догоревао, распламте се за тренут и мало после угаси, али Рајку по 
ивим на лику и у погледу, црних очију и расплетене косе, која јој је падала низ леђа — одиста и 
а готово у исти мах дигоше јурећи преко расплинуте речице!</p> <p>А први кваси копитама другога 
алог излета на коњима Тома је био добро расположен.{S} У друштву са Љубојем, заповедником градс 
умску хладовину.</p> <p>Друштво је било расположено, јер им скоро свима бејаше ово први лов од  
ма јој рече :</p> <p>— Ја се стављам на расположење, да одмах пођем.{S} Војвода је Љубоје са мн 
 дан, који је однео собом и твоје добро расположење — онда ћеш појмити и мене сада.</p> <p>Тома 
д деспота чујем, — рече Тома притворним расположењем.</p> <p>— Немој губити из вида, да Драма д 
жно.{S} Благо мојих ризница стоји ти на расположењу.</p> <p>Гојко се поклони, а деспотица прихв 
 што је у ствари био.</p> <p>У таком се расположењу и кренуше рано из јутра за Драму, а кад ова 
друштво Угљешино и пробудило у суморном расположењу.{S} После оних, мало веселијих, дана по дол 
Балшићеве противу силе Алтомановића.{S} Расправи ли се и та зађевица пре нашег похода на Османл 
огли опет продужити међу собом борбу да расправимо на коме од нас ваља да остане царство!{S} Ал 
их дела са грчког језика, или би са њом расправљао о старијим књижевницима и беседницима визант 
 деспот послао, а он се мора слушати, — расправљаху трећи.</p> <p>И на томе се обично свршивало 
 преминулим ћесаром.{S} У црном руху са распуштеним власима оплакивале су смрт његову.</p> <p>Б 
ан, човек у најбољим годинама, осредњег раста, јаких мишица, добре душе ал’ намрштена лика.</p> 
 не помишљаше, да ће се икад од Војихне раставити.{S} Ал’ кад је Војихна брзо и ненадно премину 
, да буде веселија...{S} Како је красан растанак њен био!{S} Деспот се врло дуго задржао у лого 
рог дворанина. и ухватили су га, чим се растао од старца свештеника.{S} Остала су тројица дочек 
>Кад се Тома Теологита онако непријатно растао од Рајка и Маре, ударио је косом, низ коју се ла 
ављени смо да гледамо, како на очи наше расте нова сила, нова снага дивљих Азијата, Турака. <pb 
>XXIII.</head> <p>Кад је киша престала, растерана јаким ветром, који се с нова подиже, са три с 
а-Шахин!{S} Правоверни!{S} Наша ће сила расти и поплавити брда и долине, реке и дубраве, отићи  
<p>Приђоше други и почеше бројати стопе растојања.</p> <p>Па онда узеше и други Орфанци.</p> <p 
/p> <p>Међу њима је, дакле, само толико растојања, колико је дугачак мост.</p> <p>То знају сад  
тајну без расковника <pb n="49" /> и не растумачим сам без вражбина, ево моје русе главе, — одг 
ало остављам теби, да добро размислиш и расудиш.{S} У Драми ће остати и даље господар ћесарица  
но бивало, да у области наступи неред и расуло, чим нестане правог обласног старешине.{S} И ако 
, велиш, с тога, што си наваљивао да се рат не почиње?</p> <p>— Да, честити пашо!</p> <p>Пратио 
</p> <p>„А шта је друго витешка љубав и ратна судбина?</p> <p>„Плаве су очи бескрајно небо Божј 
/> схватити.{S} Ја у миру оштрим мач за ратне дане.{S} Кад судба мени намењује да понесем стег  
езда нестална — то је звезда променљиве ратне судбине; твоја је стална у сјајности — она је зве 
ђе из двора Анина, где је био неки мали ратни савет.</p> <p>На пољу је била слаба месечина.</p> 
је за уживање.{S} На тој земљи стари је ратник постајао у неку руку баштиник и кућаник, ал’ не  
глас!{S} Хвала Богу! — рече гласно седи ратник, старац са Радовишта, па са осталима наже за Гој 
мену.</p> <pb n="161" /> <p>Тај страшни ратник бејаше главом онај мирни старац пастир, код кога 
 и замени његовога Гојка.{S} Жели стари ратник да загрли свога јединца.{S} Верује да ће му лакш 
ћутао и мислио.</p> <p>Опробан и срећан ратник, у почетку се обрадовао гласу о скупљању војске. 
аше мило, што их не победи какав обичан ратник, па радо навалише на онога, да и њима повери тај 
да летео од муње брже, стоји крај мртва ратника па тужно вришти, а за тим копа ногом и хрже, не 
не назад, и од мене, прилично окорелога ратника, створи меког љубавника, благе душе, тихих и ср 
76" /> дугој линији док трајаше једнога ратника.{S} Поједине се чете повлачише југу ка Марици т 
ара Божјег читали за покој душе старога ратника, а још више сузе, ливене из дубине истинског ос 
 снажна.{S} Броји преко шездесет хиљада ратника.{S} Турска је сила мања.{S} Има нас по четвориц 
сточне стране нападаше, зачуше неколико ратника у два, у три маха тутањ, налик коњског топота,  
тигле.</p> <p>Љубоје је довео на хиљаду ратника.</p> <p>Па челу витешког похода јахао је Љубоје 
ика, од писке рањеника од поклича живих ратника.{S} Земља је тутњела од трке поузданих жерава.{ 
вени Јевренос-бег, један од највештијих ратника турских, потурица грчкога порекла.</p> <p>Он го 
на војска, састављена од старих српских ратника, од најамника и добровољаца, од тежака, баштини 
ептембра 1371 године.</p> <p>Од веселих ратника, који знају вредност своје снаге, ври, тутњи зе 
разбојишту испуњеном хиљадама погинулих ратника, поломљеним копљима, свилним стеговима, убијени 
да свим шаренило накупљених добровољних ратника и левената.</p> <p>Само још пободени стегови оз 
дадох Јелени, да њиме вида раме храбрих ратника у дружини витешкога Рајка и Марка краљевог; дад 
p>Кад Љубоје уђе у логориште и поздрави ратнике са старом ћесарицом и њеним двором, грмнуше хиљ 
 n="153" /> катуна Дејановићевих младом ратнику с обале Орфанскога Залива.</p> <p>Па онда узима 
више приче о прошлим данима, лововима и ратним приликама.</p> <p>Све је пролазно, све бледи и у 
, друг је Војихнин Био му је саветник у ратним и државним пословима а такмац уз звеку пехара.{S 
и по помрчини наћи своје.</p> <p>Кад се ратници стадоше уклањати од ватара, жураше се од једног 
атре се почеше нагло гасити, а многи се ратници склонише у најближе им чадоре, не знајући по по 
још живљи.{S} Измешаше се стари и млади ратници, са разних крајева двеју деспотовина, једне вој 
 се ударише груди у груди.</p> <p>Стари ратници држе се витешки, а кад осете да су се проредили 
 се њој многи залутали витезови и вешти ратници, који као добровољци стадоше у редове одабране  
ога...</p> <p>На једном се месту бацају ратници камена с рамена.</p> <p>— Ха, ништа је то, брат 
стране непријатељ улази у логор.</p> <p>Ратници се устремише једни на друге, па што у ноћној тм 
ред одважности и срчаности треба и више ратничке вештине па и господске углађености.{S} Кад је  
ника, турских чета, и Рајко се извештио ратничким пословима и очеличио срце своје.{S} Приљубио  
амске области.{S} Сад је ваљало да га у ратничким пословима замени Угљешин војвода Тома Теологи 
 се небо и разлегаху се горе од веселих ратничких клицања, а Угљеша бејаше задовољан драмским о 
вољни.</p> <p>Једне вечери Угљеша сазва ратничко веће на коме одређиваше нове дужности војводам 
ора водио, захватајући све јаче ка срцу ратног стана, из средине се зачуше кроз бурну ноћ танки 
одужих бркова а без браде, који у пуној ратној спреми уђе у њихову одају.</p> <p>— Знао сам — р 
 а градска посада са својим војводама у ратној спреми свечанога изгледа.</p> <p>Угљеша је ишао  
гљеша и војвода Богдан разговарају се о ратном походу своме.</p> <p>— Ми ћемо се још ноћас овде 
"111" /> <p>Сад више нико није сумњао о ратовању.{S} Гласници су летели из Жегљигова на све стр 
енуо ток ствари.{S} Што је Момчило више ратовао са својим коњаницима против царства византиског 
новић.{S} Он мисли, да се користи нашим ратом с Турцима.</p> <p>— Проклетник!{S} Издајица! — за 
очиму више саветник у миру но помагач у рату...</p> <p>Те ноћи, кад сам била сама погружена кра 
ска сила устукла испред наше.{S} Деспот рачуна и на њихову снагу.{S} Уклањање с високог велмошк 
изантије било је и прошло.{S} Деспот је рачунао на грчку помоћ.{S} Отуда је и био толико заузет 
 стриц војвода Богдан.{S} На њих можемо рачунати?</p> <p>— Можемо.{S} На вратима деспотовине бр 
дача Гојка, и са њиме своје завереничке рачуне крвавим путем пречистили.{S} То је моја мисао.{S 
промаши, и орао вијући се у ковитлац са раширеним крилима паде код најнижег градског бедема.</p 
 јунаком хоћу да се и у лице целивам! — рашири руке, загрли Гојка па се срдачно пољубише.</p> < 
а деспотом и својим војводом, те за час рашчистише простор око себе.</p> <p>— Живео деспот ! —  
дласку дошао Тома, искрено се обрадовао рашчишћеним приликама, какве је у Драми затекао.</p> <p 
/p> <p>То се по граду и подграђу за час рашчуло.{S} И док су неки нагађали, шта ће љутити Коста 
авице, — јасно рече Гојко — кад најгора рђа међу њима паде.{S} Грче лукави, то ти је плата за у 
нин.</p> <p>— Па да видиш, нисам баш ни рђав, јер, Богу хвала, таких у нас и нема.{S} А хоћеш л 
су се надали да његов заменик неће бити рђав, јер је из његовог друштва.{S} То су чули од Гојка 
ом говорим.{S} Видела си, мож’да, да бо́ре с чела мога не слазе ни онда, кад слушам твоје леков 
амахну да Рајка удари са стране у десна ребра.</p> <p>Нож сину, нешто закркља, нападач паде на  
 припи уз коња, а оструге се изгубише у ребрима доброг носиоца.</p> <p>Куд јури гонилац?</p> <p 
а великога цара.{S} С тога, кад дође на ред љутња на многе неугодности, које се данас осећају з 
 и то вечерас почне.{S} Прво ће доћи на ред најплеменитији.{S} Онај јуначни ђаур, што је рањен  
розападној страни логорској, да поврати ред.</p> <p>Турци и овде вешто и одлучно нападоше.</p>  
 јавно, да је Пловдин пао и да је дошао ред на деспотовину Дејанових синова.</p> <p>Монах је би 
То је много!{S} Дакле, сад је дошао већ ред на мене.{S} Још сутра ћу стати ногом змији на главу 
 и после неког времена витез се враћа у ред са добро ознојеним и мало примиреним жеравом.</p> < 
ичаше на обичну ни властеоску ни нижега реда женску.</p> <p>А и она је мало зачуђена стала пред 
Свако се одељење раздели на по неколико редова, и сви у један пут стадоше пажљиво испуњавати ду 
екршташе кроз ваздух њега и непрегледне редове веселе војске.</p> <p>Угљеши очи севнуше још јач 
пркосни —</p> <p>Као авет проби се кроз редове Гојкових чувара — атонски пустињик.</p> <p>— У и 
 ратници, који као добровољци стадоше у редове одабране најамничке гарде Угљешине.</p> <p>Та ве 
лек још веће беде и невоље.</p> <p>Први редови бејаху највише изненађени и користећи се њиховом 
 се помоћ Јевренос-бега!</p> <p>А густи редови српске војске почеше се разређивати и одвајати л 
спот!</p> <p>И као бујица грунуше густи редови крстопољске војске са деспотом и својим војводом 
 утапаше у логор српски.</p> <p>У првим редовима чадора трилиског одељења, које бејаше па ударц 
p>Ова се војска у гомилама или дугачким редовима пешке стицала у градско поље под Сером.</p> <p 
наста нова невоља.{S} У густо сабијеним редовима многи падоше од братске руке, а ноћна тмина пр 
епријатеља. <pb n="120" /> Зато у њеним редовима бејаше велики број и грчких становника Угљешин 
ник, нити напушташе своје часно место у редовима коњице деспотове.</p> <pb n="119" /> <p>Та је  
ечима...</p> <p>Гојко и Рајко пролажаху редом поред чадора горе и доле, десно и лево.</p> <p>—  
{S} И ако је знао, да је овом уздржаном реду у области драмској више припомогла сама личност Ан 
љ приђе српском логору.</p> <p>У тачном реду и густим групама коњица се турска раздели на три д 
љаш певача у тренутку кад у песми стане ређати најлепше јуначке слике из скоре прошлости наших  
ло рећи и о граду и о посади у њему.{S} Ређаше им све, што у Галипољу вреди, а нарочито их, про 
саломише некадашњу његову дурашност.{S} Ређе се креће у последње доба из своје манастирске ћели 
 у друштву са њиме, Љубоје је бивао све ређе са старим друговима својим.</p> <p>Међу тим ни сам 
ољан је ступио пред Ану, да јој саопшти резултат свога поверенства.</p> <p>— Узвишена ћесарице! 
о логору, он седе и запева другу песму, рекавши:</p> <p>— Сад једну грчку.{S} И ова је била грч 
/p> <p>Тома је био од једа зелен.{S} Не рекавши ни речи, једва дочека крај већа.{S} А тада се б 
е за врбу привезаше, па одоше у шуму не рекавши ни речи.{S} И да ме грло не послужи, да добаци  
еренства.</p> <p>— Узвишена ћесарице! — рекао јој је Тома. — Ваш је налог извршен.{S} Али само  
о сам се осетила срећном, кад си ономад рекао, да ипак верујеш у срећну звезду своју...</p> <p> 
е сила расти и поплавити брда и долине, реке и дубраве, отићи ће далеко у хришћански свет, али  
Места, Бистрица и Мутница и многе друге реке, што се у правцу од севера ка југу, за Бело Море,  
рноменски Лугови на левој страни велике реке Марице.{S} Лугови се са северне стране завршују ве 
и околину, лутао по обалама жегљиговске реке, посматрао њено ушће, и — мислио о Драми и својим  
атову, кипео је живот бујношћу придошле реке планинске.{S} Богати градови даваху у својим рудни 
не појавише.{S} Само се са друге стране реке један повећи камен одвали и одроњавајући за собом  
ноград, недалеко на брду с друге стране реке.</p> <p>Гојка њена отвореност још више зачуди, а к 
дохватило кратке равнице на левој обали реке Мутнице.</p> <p>Кад грану зора и они стигоше под и 
инути а она увенути.</p> <p>— Витеже, — рекла му је она пред свима гласом, који је издавао свук 
 на време помаже лак поветарац, што се, реко би, одбија од високих бедема градских, па се разли 
амо!"</p> <p>Тако ми је отац, потресен, реко, кад смо из далека као бегунци погледали на тужно  
</p> <p>— Хвала ти, од срца ти хвала! — реко је при састанку Гојко.</p> <p>— Не, ја сам само св 
сада једна и то по готову сува грана! — реко је тада Исаија.</p> <p>Ана је Јелену примила са св 
а се дана почео надати.</p> <p>— Оче, — реко је Властоју — сад, кад се враћаш ка животу, кад ра 
и док је вруће, Љубоје — што му је Тома реко да им треба хитати, а пратилац — што је морао да и 
{S} Хвала ти!</p> <p>Други пут је Рајко реко Гојку, да неће више остати у Драми, ако Тома Теоло 
ше.{S} А калпаци и челенке, што крвавом реком пливаху, не привлачише пажњу младога Турчина.</p> 
рв за ново бојиште, на коме ћемо бити — рекох ти једном — или први победиоци или прве жртве!</p 
овога.</p> <p>Он само стењаше.</p> <p>— Рекох, ко је, — одговараше место њега старац. — А шта ћ 
она љуби Гојка војводу.</p> <p>— Али ја рекох, Рајко —</p> <p>— Он је само тумач њихових жеља.< 
 грех до сада несмишљеност.</p> <p>— Не рекох ружне речи, — вели достојанствено Угљеша. — Али н 
апред, па задовољно додаде:</p> <p>— Не рекох ли?{S} Нит’ ме ко добаци а камо ли пребаци!</p> < 
з Сера, да одмах дођеш овамо, ал’ ти не рекох, да ти водим — твоју синовицу Јелену, — брзо изго 
о његовом доласку.</p> <p>— Туђин је, — рекоше једни.</p> <p>— Византинац рођењем, — додаваху д 
неких бродара о њима.{S} - За оца њеног рекоше да је пресвиско̑ од жалости, а она је остала и н 
>— Бог да га прости! — с искреним болом рекоше Вукашин и Угљеша.</p> <p>— То бејаше честит јуна 
и је главу своју пренео овамо а телом и репом по Азији тражи плена још.{S} Данас ми и Византија 
ати?</p> <p>Љубоје се замисли.</p> <p>— Рећи ћеш му, да га позивам ја, да дође к мени, — рече п 
ој о сјају своје звезде не могаше ништа рећи.{S} Она је слушала само његове речи и њима се зано 
ао већ свој суд о њима.</p> <p>Тешко је рећи, шта је и како је Тома о себи мислио, нити је лако 
гледа право у очи, хтеде јој нешто више рећи, али само додаде:</p> <p>— О, Видо... па загушена  
х погледа.</p> <p>Али је у толико лакше рећи, шта је Томо о другима мислио.</p> <p>Гојка је мал 
ео.</p> <p>Мара не могаше ни једне речи рећи, а Тома јој приђе још један корак ближе.{S} За тим 
срећан, ако и ја своме деспоту узмогнем рећи о њима то, што од деспота чујем, — рече Тома притв 
 је био дете и сам је причао.{S} Зна он рећи и за што је то било.{S} Окупите га, да приповеда а 
коме плашљивац причаше све што се имало рећи и о граду и о посади у њему.{S} Ређаше им све, што 
 вајкадашњи противник, али ће и он исто рећи.{S} Упамтише нас Грци, нека нас не заборављају ни  
руке.{S} Пружи га гласнику, хтеде нешто рећи, очи му још једном живље севнуше па се склопише, и 
днога давити.</p> <p>Старац хтеде нешто рећи, али се присети, пусти бегунца, брзо измахну ножем 
ена ћесарица ненадно позвала.{S} Ипак - реци — није ништа страшно да би се светли деспот са сво 
S} Господару, шта је теби, души твојој? реци ми — мож’да смем знати — и ражаљеним гласом додавш 
инио последњу услугу деспоту Угљеши.{S} Реци, да си га овде сахранио, овде испод ове жалосне вр 
д су Азијати заузели Галипоље.</p> <p>— Реци нам, оче, што.{S} Ми не знамо, — неколицина се њих 
ло бити ?</p> <p>Он проговори:</p> <p>— Реци ми: ко сам? заточеник или слободан војвода?</p> <p 
 и потискујући ситније камење падаше ка реци Јасно бејаше, да је одатле заседа на мах побегла.< 
тана код млина, нађи светлога деспота и реци му: „Велможа Тома и војвода Љубоје отишли су у Дра 
оси овај преломљен мач краљевом Марку и реци, да жртве одоше брзо једна за другом! — заврши Бог 
озови заклетву, да ми не излети страшна реч, која жигоше издају.{S} Ја хоћу спаса свима а не се 
н стиже баш онда, кад се у граду поведе реч о њему и његовом задоцњењу, и ако је било жупа удаљ 
ко —</p> <pb n="82" /> <p>Гојко прекиде реч, и брзо скочи на Лабуда, јер спази, како у кланац с 
ети Тому.</p> <p>Још један пут је повео реч о Томину уклањању.</p> <p>— Њега би ваљало смаћи, — 
јка задржати.{S} Изјављујући да га само реч из једних уста може задржати, он је са Лабудом нале 
а ужасом, куда Ана циља, па јој упаде у реч:</p> <p>— Не, ћесарице милостива!{S} Само немојте н 
—</p> <p>— Ја — не! — упаде му Богдан у реч одлучно.</p> <pb n="159" /> <p>— Онда ћемо сва трој 
— кликну Угљеша а вихор прихвати његову реч</p> <p>Трубе око деспота не престајаху давати знаке 
 <p>И вечерас је у већу Тома водио прву реч, а Рајко мишљаше, да њему у опште не би требало ни  
— Кад нећеш, деспоте, да поштујеш своју реч, да Бог да у скоро слушао туђу!</p> <p>То се по гра 
 хтео да прекине питањем Исаију, али му реч у грлу застајаше.{S} А кад стаде Исаија, он узбуђен 
а испрате, али он, здравећи се са њима, рече:</p> <p>— Останите.{S} Изгубио бих мож’да који тре 
аздуху ухвати, па силом савлађујући се, рече:</p> <p>— Овај нам лист шаље природа, да нас опоме 
ба то спази, а он јој, да је преухитри, рече:</p> <p>— Не бој се.{S} Ма какве ми гласе поклисар 
ремери собу, па онда, готов са одлуком, рече:</p> <p>— Сумње нема, кнегињице, ово је Фаталан су 
е, а Исаија, посматрајући га чудновато, рече:</p> <p>— Да, Јелена!</p> <p>— Ах! то је она! — је 
ановића.</p> <p>— То је стара мржња ! — рече деспотица.</p> <p>— Да, старој омрази даје маха, к 
могне ли Бог нама, Балшић је свршио ! — рече Рајко одлучно.</p> <p>— За то ће — доврши Гојко —  
гу хвала што ми је дао и трећу кћер ! — рече она, кад пољуби Јелену у чело.</p> <p>Јелена је од 
а.</p> <p>— Твој стриц, монах Исаија! — рече Рајко Јелени.</p> <p>Гојко бејаше изишао на врата, 
Јелена.</p> <p>— Јелена, моја Јелена! — рече Рајко, ал’ се брзо трже: — Ти си, мож’да, већ —</p 
поздрави.</p> <p>— Мери, брајко, сад! — рече он поносито. — Види колико сам изостао иза твога з 
ома се осмехну:</p> <p>— Ево ти руке! — рече као у шали, дижући своју десну руку.</p> <p>— Зашт 
сте у тамницу.</p> <p>— Хвала Анђеле! — рече Тома једном. — Ти увек стижеш, кад треба!</p> </di 
Теби, дакле, имам да захвалим, брате! — рече Рајко Гојку.</p> <p>Пружи му руку, па се братски о 
дару.</p> <p>— С Богом, добри старче! — рече војвода, пруживши му руку.</p> <p>— С Богом, војво 
p> <p>— Умро?{S} Е, Бог да га прости! — рече старац и подиже шубару.</p> <p>После тога устаде,  
p> <p>— Па ипак се руши, лагано руши! — рече полугласно.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= 
 и измири нас са црквом цариградском! — рече један.</p> <p>— Гле, сад, а од кад се ти поче брин 
 чудноватим осећајима.</p> <p>— Љубо! — рече у име исповести деспотици — јуче сам у лову наишао 
тим она бризну у плач.</p> <p>— Љубо! — рече јој Угљеша после неког времена. — Буди храбра.{S}  
/p> <p>— И вино весели срце човеково! — рече један пошто се добро поткрепио.</p> <p>— Да Богме! 
 то је све на шта се ослонити можемо! — рече значајно Угљеша, гледајући право у очи Вукашину.</ 
Мара јецајући.</p> <p>— Да се боримо! — рече Видосава после малог размишљања.</p> <p>— Како ?</ 
та! -— рече Видосава.</p> <p>— Добро! — рече Исаија, па се упути одељењу, где је Властоје болов 
му?{S} Њега ти вежи за ону исту врбу! — рече Рајко.</p> <p>— Па да гађам, је л’?{S} Ако!{S} Баш 
<p>— То је његов глас!{S} Хвала Богу! — рече гласно седи ратник, старац са Радовишта, па са ост 
—</p> <pb n="126" /> <p>— Хвала Богу! — рече Јелена.</p> <p>Гојку бејаше све јасно.</p> <p>— Да 
нова самосталност не слуша туђу вољу! — рече Вукашин.</p> <p>— Али не заборави, краљу, да наши  
раници.</p> <p>— Једна са свим утрну! — рече скоро полугласно излазећи.</p> </div> <div type="c 
Рајко.</p> <p>— Красно, млади певачу! — рече Гојко — и ако би се истини твоје песме могло мало  
Они стадоше.</p> <p>— Ту је зликовац! — рече старац и извади нож, па корачи напред.</p> <p>— Ха 
p> <p>— Не знам.</p> <p>— Због овога, — рече Гојко, и из недара извади писмо, којим му Рајко ја 
ати.</p> <p>— Сазнао сам све то и ја, — рече Угљеша — па сам знао, да он и без тога не би смео  
и остали.</p> <p>— Моја је рана лака, — рече мало после Богдан. — А твоја, витеже? — упита он Љ 
</p> <p>— Његова је рана без пребола, — рече Рајко лагано Богдану. — Он неће жив видети Драме.{ 
.</p> <p>— Деспотица је дубоко зашла, — рече Мари стари дворанин Благоје, који заостаде као јед 
краљева војска, нема још непријатеља, — рече један од Богданових стегоноша.</p> <p>— Тебе није  
 стао сам тада у службу без поговора, — рече Тома, пажљиво посматрајући Угљешу.</p> <p>— Затека 
борављај, већ испитај и казни кривца, — рече Гојко одушевљено.</p> <p>— Све нек тоне у заборав! 
е, да нећу бити без вредних помагача, — рече Тома.</p> <p>— И ја тако мислим.{S} Гојко, млади в 
буде деспотица, кажи јој да сам овде, — рече Мара и старац се удали.</p> <p>Мара приђе прозору. 
ну му траву, дремао.</p> <p>— Лабуде, — рече војвода пљескајући коња по врату, — хоћемо ли на п 
јели.</p> <pb n="113" /> <p>— Витеже, — рече она Гојку — ти си мени казао ко си, шта си и одакл 
 трку пролажаше.</p> <p>— Боже, Боже, — рече неко од оних што посматраху војску, — колико ли им 
 што више о судбини дана, што долазе, — рече један.</p> <p>— А шта бих ти знао, синко, и казива 
S} Не плаши се, али — и повери ми се, — рече Тома, смешећи се, па ободе коња.</p> <p>Љубоје се  
 они буду ту, да нас уморне прихвате, — рече Љубоје.</p> <p>— Добро, хајдемо.</p> <p>И они обој 
рило дође себи, за остале не брините, — рече војвода Богдан, кад са својима уђе у сечу на север 
м у Драму. —</p> <p>— И дочекали сте, — рече му Тома, па му онда испоручи: како га је ћесарица  
нашу кљусад, јер смо. много заостали, — рече старац, и обојица ободоше коњиће.</p> <p>На утоку  
му, да га позивам ја, да дође к мени, — рече после неког времена старешини.</p> <p>Тако је и уч 
Али мени моја слутња друкчије говори, — рече Угљеша.{S} У лицу дође тренутно блеђи, али на мах  
јко Јелену.</p> <p>— О том не говори, — рече она.</p> <p>У том се са степеница зачула неко дола 
Гојко, ми морамо отвореније говорити, — рече Љубоје. — Ти си постао заточеник, што си на велмож 
ањању.</p> <p>— Њега би ваљало смаћи, — рече он — али наше није да бијемо из заседе.{S} То је < 
 се загасити, јер ће киша брзо проћи, — рече старац за се, кад се наже, те из колибе погледа, к 
b n="64" /> <p>— Ти ћеш бити гласник, — рече Тома једном разборитом копљанику.{S} Отићи ћеш на  
дговори Љубоје одмах.</p> <p>— Нисам, — рече Гојко. — Где ми је оружје, где су знаци мога чина? 
рећи о њима то, што од деспота чујем, — рече Тома притворним расположењем.</p> <p>— Немој губит 
 ваша ствар у поузданим рукама мојим, — рече Тома, са пуном готовошћу пољуби ћесарици руку, па  
</p> <p>— Ја идем путем крстопољским, — рече Богдан. — Морам се журити да своју војводину <pb n 
" /> <p>— Тако, тако ти учини са њим, — рече он старом дворанину — тврдо га вежи за ону исту вр 
па га и не боли срце за овим народом, — рече Исаија.</p> <p>— Ја сам одмах све јавио Гојку по п 
ом читати приче о Александру Великом, — рече Исаија.</p> <p>— Читала сам већ и одиста са пуном  
</p> <p>— Да.</p> <p>— То нисам знао, — рече Рајко.</p> <p>- Ни ми, — додадоше остали.</p> <p>— 
p>— А ја ћу, мајко, надгледати посао, — рече деспотица Љуба.</p> <p>— Заједно ћемо са Маром.</p 
 онда зовну деспотицу.</p> <p>— Љубо, — рече јој он — ти знаш, о чему се мисли моје баве.{S} Ти 
ме је, кад је чуо да сам амо свратио, — рече Исаија. — Тражио је, да га исповедам, али сам га о 
 знам да нисам ни вашу вољу прекршио, — рече им благо Угљеша. — Туђина Теологиту уклонио сам са 
слујем.</p> <pb n="99" /> <p>— Гојко, — рече за тим Угљеша, — ја немам поузданијега гласника од 
међа гранична.</p> <p>— Води ме тамо, — рече Мара.</p> <p>То бејаше на самој ивици планинској,  
е, али не долазимо да вас обрадујемо, — рече деспотица. — Храбри бранилац и заповедник јакога П 
не варају и крвника туђина наћи ћемо, — рече Гојко.</p> <p>— Душа му проклета!{S} Ал’ витеза он 
но Мари.</p> <pb n="90" /> <p>— Маро, — рече јој он — ти си већ моја пред Богом.{S} Али свет то 
 сам на сваку услугу!</p> <p>— Добро, — рече Тома. — Она ми је сада најпотребнија.{S} Онај, од  
и накнадно заслужити.</p> <p>— Добро, — рече Угљеша. — Све остало остављам теби, да добро разми 
покој вам, мученици!</p> <p>— Сестро, — рече мало после Јефимија, — сви они изгинуше за веру, з 
ажаше из Анина двора.</p> <p>— Браћо, — рече он. — Тренутак је ту.</p> <p>За неки дан смо још о 
жури Видосава.</p> <p>— Ходите, децо, — рече Ана, па им стави руку на главу, кад они клекоше. — 
акав соко!</p> <p>— То је његов глас, — рече Рајко.</p> <p>— Сад већ доцне! — настави Гојко — н 
врати:</p> <p>— Дозваћемо оца Исаију, — рече Видосава. — Он ће нам помоћи.{S} Стари дворанин Бл 
е покајати, што ме је обасуо милошћу, — рече Тома.</p> <p>— Драма је — продужи Угљеша — најважн 
 су знаци мога чина?</p> <p>— Ето их, — рече Љубоје показујући на застор — који је о зиду покри 
, тражећи обавештења.</p> <p>— Видиш, — рече му Тома. — Не сме пасти ни сенка сумње на нас за т 
— Да постигнеш срећу, за којом жудиш, — рече Тома.</p> <p>Љубоје се зарумене: <pb n="39" /></p> 
потице, од куда ти овде и у ово доба? — рече јој, држећи је за руку.</p> <p>— Дођох за тобом, г 
енио другим мислима.</p> <p>— Те очи? — рече у себи, кад уђе сам У собу.</p> <pb n="137" /> <p> 
 тешког изненађења.</p> <p>— Добро је — рече —- што сте ме звали.{S} Одмах ваља настати.{S} А з 
ку бејаше све јасно.</p> <p>— Да није — рече радосно Јелени — то онај витез?</p> <p>— Он је! —  
уђе у њихову одају.</p> <p>— Знао сам — рече после поздрава — да сте овде, па дођох да се опрос 
срет.</p> <p>— Глас, који ми је донео — рече јој он — ноћас гласник, није мио, није добар, дале 
м поласку у Крстопољ.</p> <p>— Ми смо — рече Ана Видосави — остављени од свих и свакога.{S} Нај 
но одговори дворанин.</p> <p>— Одавно — рече мало после Ана — није у нас постављена трпеза сиро 
ац Гојков, Властоје?</p> <p>— Ништа! -— рече Видосава.</p> <p>— Добро! — рече Исаија, па се упу 
нагласи Ани догађај у лову.{S} И она га рече кратко и нејасно.{S} Али је још више уби, кад Ана  
За тим опет седоше крај ватре, а Исаија рече:</p> <p>— Ја сам тада био по пословима царским у Д 
рећина пута од Драме ка Крстопољу, Тома рече Љубоју:</p> <p>— Гојко је бунтовник, који спрема К 
љубав између Маре и Гојка.</p> <p>И она рече Мари.</p> <p>У Мариној души наступи бура.{S} Она с 
твореност још више зачуди, а кад му она рече, да није родом из Жегљигова већ далеко с мора и да 
да јој, без сумње, не би било право, па рече:</p> <p>— А име твога стрица, сестро?</p> <p>— Мон 
метежа и раздвојености, један од ловаца рече:</p> <p>— Нека је слава и хвала господу Богу горе  
 узвишени војводо ! — увређен стегоноша рече.</p> <p>— Овамо долазе само јунаци! — додаде Богда 
 се старац мало замисли, па као за себе рече:</p> <p>— Деспот је јунак!{S} То сам и слушао и оч 
е старешина страже збиља отишао, Љубоје рече Гојку:</p> <p>— Војводо!{S} Док си ти тамновао, ва 
еколико тренутака настаде тишина, после рече Богдан:</p> <p>— Кажи остало.</p> <p>—Све истиче и 
акоше.</p> <p>Погледа је право у очи, и рече:</p> <p>— Љубо, тебе се више тичу.{S} Буди храбра! 
ољ.{S} Разборити деспот махну главом, и рече:</p> <p>— Сумњиво!</p> <p>Али ништа даље не уради, 
ко време преда се, а онда диже главу, и рече Томи:</p> <p>— Теби је све ово познато боље него д 
у куту те собице био, он му се окрете и рече:</p> <p>„Хвала, Анђеле, ти си своје учинио!"</p> < 
 сред највећег окршаја окрете се мени и рече:</p> <p>"Синовче, иди и нареди нека врата на граду 
ја наже над самртником, па диже главу и рече монахињама:</p> <p>— Помолимо се Господу за душу њ 
а чунићу прећи.</p> <p>Гојко јој о себи рече, ко је и одакле је, толико, колико су и други у гр 
 га, да томе још није време.{S} Онда ми рече, да те замолим, да наредиш, милостива ћесарице, да 
p> <p>После неколико тренутака Тома јој рече :</p> <p>— Ја се стављам на расположење, да одмах  
ших мачева и копаља, — поузданим гласом рече Угљеша.</p> <p>— На Цариград најмање можемо мислит 
бља, и она лаганим али поузданим гласом рече:</p> <p>— Господару, не чекај, спремај се и пођи н 
ик свете цркве наше! — узвишеним гласом рече Угљеша примајући на дар поднесену икону.</p> <p>Го 
а пророчке речи чудног испосника.{S} Он рече да Азијате ти потражиш, јер је све пропало, ако он 
зненади.</p> <p>После кратког ћутања он рече:</p> <p>— Саслушај ме, грешног, милостива госпођо. 
нос-бегу то бејаше најјачи разлог, и он рече:</p> <p>— Добро, вратимо се лагано у Дидимотику да 
ше ћутећи.{S} После неког времена Рајко рече:</p> <p>— Из Драме никаквог гласа?</p> <p>— Стигао 
.</p> <p>— Врло добро, старче! — весело рече младић.</p> <p>— Далеко је од добра, синко, — као  
поћи у бој за једну мисао! — одушевљено рече Угљеша, и устаде пруживши руку Вукашину.</p> <p>—  
а?</p> <p>— Као и себи самом! — искрено рече Љубоје.</p> <p>— Онда је са њим лако!</p> <p>— Али 
а одговараше непотпуно, само му искрено рече да је стари Властоје знатно болан.</p> <p>Гојко са 
 стати ногом змији на главу! — значајно рече Рајко.</p> <p>-— Је л’ овоме? — умеша се старац. — 
Онда ћемо сва тројица четвртом! — болно рече Угљеша.</p> <p>— То би био кобан дан!—додаде Вукаш 
ва.</p> <p>— Не разумем те, — притворно рече Тома.</p> <p>— Хе, велможо, ал’ ја разумем, а воле 
обегла.</p> <p>— Беже кукавице, — јасно рече Гојко — кад најгора рђа међу њима паде.{S} Грче лу 
>Неки се прекрстише, а један полугласно рече:</p> <pb n="58" /> <p>— На твоју главу.</p> <p>Мал 
 <p>Тома се окрете Мари па јој галантно рече:</p> <p>— Ви сте то желели, и само та помисао учин 
То није могућно! није истина! — одлучно рече Љубоје, а Тома чисто уплашено похита:</p> <p>— И м 
оје.</p> <p>— Тако ће и бити! — одлучно рече Анђео.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 
им.</p> <p>— И ја ћу с тобом! — одлучно рече Јелена.</p> <p>— А ако ме многи знаци не варају и  
 тренутака, замисли се по ново, па опет рече:</p> <p>— Она!</p> <p>И он се јако стресе...</p> < 
 убедљивим гласом и са неком свечаношћу рече Тома Теологита.</p> <p>— Али мени моја слутња друк 
не, не могу признати.{S} Она се противи реченој мисли, за коју се ја и брат ми заложисмо.{S} По 
 А дотле не брини.</p> <p>Колико су год речи Гојкове о његовом старом оцу ожалостиле Мару, толи 
ице у страну.</p> <p>Али Томине ласкаве речи допреше и до опрезнога Рајка.{S} Он оштро премери  
p> <p>Монах је био зао пророк, а његове речи у вези с пловдинским догађајем забринуше и народ у 
адно пао у Сер.{S} Ја сам појмио његове речи.{S} Њега је нестало, отишао је тајанствено ко што  
шта рећи.{S} Она је слушала само његове речи и њима се заносила.</p> <p>А сад, кад је деспот от 
кажем, да и ја не смећем с ума пророчке речи чудног испосника.{S} Он рече да Азијате ти потражи 
стиле Мару, толико су је исто и умириле речи, којима јој је Гојко јасно казао шта мисли и смера 
одар ћесарица Ана.{S} Не треба ни једне речи да ти кажем о твоме поступању према њој.{S} Пазиће 
ј нанео.</p> <p>Мара не могаше ни једне речи рећи, а Тома јој приђе још један корак ближе.{S} З 
- храбраше га она.</p> <p>Те га се њене речи још више неугодно такоше.</p> <p>Погледа је право  
а несмишљеност.</p> <p>— Не рекох ружне речи, — вели достојанствено Угљеша. — Али не заборави,  
</p> <p>Мара се обично на таке и сличне речи зарумени, очи јој погледају веселије, а мисли иду  
елу, задрхтала.</p> <p>Љубоје, чувши те речи, мрко окрете лице у страну.</p> <p>Али Томине ласк 
лазе ни онда, кад слушам твоје лековите речи.{S} Мож’да сам више дивљи а мање питом, мож’да и н 
овек од срда, па кад је хтео да крунише речи своје, приђе ка прозору и очима тражаше звезду сво 
пи, ја ћу се пожурити.</p> <p>Гојко без речи пристаде, а кад је остао сам под јелом, не могаше  
т.</p> <p>— Онда, бар за сад, никоме ни речи.</p> <p>У том приђоше ка ватри.</p> <p>Они устадош 
 /> онесвеслу Ану.{S} Мара не могаше ни речи проговорити.{S} Место ње говораху речитије топле с 
 Једно је, што ћесарица не жели чути ни речи од свега, што је до сада било.{S} Друго је, што су 
 је био од једа зелен.{S} Не рекавши ни речи, једва дочека крај већа.{S} А тада се брзо повуче  
ривезаше, па одоше у шуму не рекавши ни речи.{S} И да ме грло не послужи, да добаци моје муке и 
 још пре сванућа, па о томе догађају ни речи!{S} Не треба узнемиривати светлу ћесарицу ни војск 
 преварила у својим очекивањима и датој речи Гојку.{S} Она себе до сада не познаваше, јер сад в 
ћања љубави већ и поштовања.{S} Он је у речи мудар, умом окретан, његови су одговори пуни, крат 
гледа Богдана, хтеде одговорити, али му речи засташе.{S} Глава му клону на прса.</p> <p>— Његов 
хватила.</p> <pb n="112" /> <p>Из првих речи са њом сазнаде Гојко, да је она у служби и милости 
мож’да, да ми нестаје звучних ал’ меких речи, кад с тобом говорим.{S} Видела си, мож’да, да бо́ 
вода Богдан хоће да му је певам српским речима...</p> <p>Гојко и Рајко пролажаху редом поред ча 
рими ту новину, а кад Гојко одушевљеним речима понови Угљеши, како му ставља на услугу мишицу и 
 ње отиче, а ја се журим да ти нејасним речима кажем што срце осећа.{S} Чуј ме још мало, и ако  
још више Љуба, блажила је тугу у мудрим речима ученога Исаије.</p> <p>Монах Исаија у часовима к 
 речи проговорити.{S} Место ње говораху речитије топле сузе, што се из њених очију пролише на р 
 приточица.{S} Пут је Гојка водио поред речице.</p> <pb n="81" /> <p>Сјахао је био Лабуда и при 
исти мах дигоше јурећи преко расплинуте речице!</p> <p>А први кваси копитама другога.</p> <pb n 
деме огледајући се у местимичној дубини речице, што испод подграђа серског тече — чини се на ви 
} Ту је спадао и један млин на Мутници, речици недалеко на <pb n="23" /> запад од Драме, са зас 
</p> <p>Враћајући се једном поред обале речне, Гојко срете једну женску, која је хтела у лаком  
ком живошћу, те немирно копаху ногама и рзаху.</p> <p>Али тај живот прекрати бура, која отпоче  
ју је истинито заслужно.{S} Благо мојих ризница стоји ти на расположењу.</p> <p>Гојко се поклон 
, које зна да није вечито.{S} То бејаше рика рањенога тигра или уздах подземнога света.</p> <p> 
вео деспот !</p> <p>— Алах, ил-Алах ! — рикну нови талас турске силе и сломи се на деспота и ње 
куца османлиска сила код Самокова испод Рила.{S} Они морају с нама.{S} Они ће се радо одазвати  
естано налази на граници и око огранака рилских, утврђујући градиће и добијајући гласове од стр 
 Не, кнегињице, нисам велможа, већ роб, роб свога срца и — твоје милости!</p> <p>Недалеко од ку 
други изглед.{S} Отац — самртник, син — роб.{S} А шта говори прошлост о њима?{S} Неће то бити з 
екташе тешки ланци, а у њима приђе први роб — војвода Гојко.</p> <p>Окружен јаком оружаном прат 
 <p>— Не, кнегињице, нисам велможа, већ роб, роб свога срца и — твоје милости!</p> <p>Недалеко  
а.{S} Бог би дао да је бар она жива.{S} Робом икад ал’ гробом никад!{S} За њега сам слутио да ј 
е задржати, он је са Лабудом налетео на ров и прелетевши бездан, у коме га је очекивала готова  
ада било.{S} Друго је, што су дани врло ровити.{S} Нама предстоји борба и ко зна колико дуга и  
 на мах скочи, јер јој се учини да чује рог, који објављује Угљешин долазак.{S} И у томе се не  
илости!</p> <p>Недалеко од куле зачу се рог ловачки.{S} Мара се охрабри:</p> <p>— Велможо, то н 
далеко на југ.</p> <p>У близини се зачу рог.</p> <p>— Ако буде деспотица, кажи јој да сам овде, 
n="54" /> <p>Слабљење звука од ловачког рога казиваше да се та група ловаца опет све више удаљу 
ање паса, кликтање, одјекивање ловачких рогова и по неки нејасан одзив са другог врха планине.{ 
су цичали и отимали се, а ловачки су се рогови пробе ради разлегали преко градских зидина.</p>  
сле толиког времена кликтање и дозивање рогом ловачким, деспотица Љуба оживе, очи јој светлије  
о деспот Угљеша са оружјем и позлаћеним рогом ловачким; ту деспотица Љуба и лепа Мара на обучен 
ало опоравио, од великог је, без сумње, рода.{S} Понуђено му је, да прими свету веру нашу.{S} О 
ј деспотовини има много туђина његовога рода.{S} Многу сам беду срећно минуо само зато, што сам 
 ми ћемо и сад под окриљем звезде нашег рода поћи у бој за једну мисао! — одушевљено рече Угљеш 
 им поста верна слуга а издајица и свог рода и свога господара.{S} Они га преведоше натраг царе 
летку скрасио.</p> <p>Са свим незнатног рода из обичне куће цариградске, доживео је да у пуној  
овато.{S} Ми смо истина, са Балшићима у родбинској вези али то није довољно да бисмо се могли н 
— веле — имају отаџбину, а ја ни то.{S} Родио сам се на малом острву у Архипелагу.{S} Љубав ме, 
ан, и да му није извесна смрт честитога родитеља мутила душу, на небу његове среће не би било,  
е и запросио.{S} Она му је по пристанку родитеља својих радо пружила руку.{S} Византиски учитељ 
 љубав, дала свету, па зато не запамтих родитеље.{S} Идем, певам веселој дружби, био сам и у мн 
 подземнога света.</p> <p>И као туча на родну њиву спусти се рука сваког коњика турског на жртв 
више зачуди, а кад му она рече, да није родом из Жегљигова већ далеко с мора и да је много путо 
 витешко-хајдучких дела била је планина Родопа.{S} За првих година свога витештва Момчило се ве 
крвником.{S} Ја сам дужан крви српском. роду!</p> <p>Лагано су тако одмицали...</p> <p>Четвртог 
спотице Љубе, о благости и доброти лепе рођаке дворске Маре.{S} Само су избегавали говор о ново 
 лета, када је била међусобна војна.{S} Рођена се браћа поделила на два логора.{S} Једни су бра 
а је постојбина у пола ближа моме месту рођења и првога детињства но што је место, на коме смо  
је, — рекоше једни.</p> <p>— Византинац рођењем, — додаваху други. <pb n="31" /></p> <p>— Али г 
очеше узнемиравати.{S} Пут је велики, а рок кратак.{S} Ваља ми летети.{S} С богом!{S} Благослов 
.</p> <p>Монах се одазвао молби вредних рудара и учинио своје.</p> <p>Деспот Костадин не само д 
ца богатих рудника, нагонећи често пута рударе да преко уговора и за њега раде.</p> <p>Последњи 
раде.</p> <p>Последњих дана договоре се рудари и пошљу једног монаха, кога су умолили да подсет 
 само да не попусти, већ љуто прећаше и рударима и монаху.</p> <pb n="170" /> <p>Тада се смирен 
обијао знатно благо од закупаца богатих рудника, нагонећи често пута рударе да преко уговора и  
нске.{S} Богати градови даваху у својим рудницима сребра и злата господи, као што травни пашњац 
населила недалеко од самог главног окна рудничког.{S} Обилазио је и околину, лутао по обалама ж 
ше, збиља, лепа девојка!{S} Као пупољак ружин!{S} Хе, хе, а ко јој је крив, што је била тако ле 
ој боји.{S} То његово, намерно удешено, ружичасто гледање на тамне стране државних прилика Угље 
до сада несмишљеност.</p> <p>— Не рекох ружне речи, — вели достојанствено Угљеша. — Али не забо 
 ветар донети добро и лепо а који зло и ружно време, који ће натерати мало лепе а који много шт 
 са горњом половином бејаше сачувао.{S} Рука му задрхта и клону, а он тужно додаде:</p> <p>— Ма 
стала, прихватила ме је једна милостива рука.{S} То бејаше стари игуман хилендарски, који ме из 
исто доба остави овај свет његова десна рука, отац његове верне љубе, ћесар Војихна, који као п 
да у Драми, био је старом Војихни десна рука у многом његовом предузећу.{S} Јуначан, смео, плем 
 и само та помисао учинила је, те ми је рука, пуштајући прву стрелу, задрхтала.</p> <p>Љубоје,  
> <p>И као туча на родну њиву спусти се рука сваког коњика турског на жртву, која му бејаше нај 
њи мост међу бедемима градским једна му рука пружи кроз мален отвор ноћне стражаре киту поменка 
те! — и Тома повуче на више левом руком рукав са своје деснице показујући Ани још крваво-модру  
ватише у коштац, а старац, притежући га рукама, држаше у једној свој нож.</p> <p>— Нећу, да те  
ли, а? — говораше старац, па се саже да рукама опипа везанога.</p> <p>Прође један тренутак, а с 
ог покојника допратио или боље донео на рукама у мој дом.{S} Ти си ценио његово јунаштво и њего 
уђоше у ћелију старог Исаије.</p> <p>На рукама његовим издисао је — атонски пустињак.</p> <p>Мо 
о, па се прекрете на страну, одгурну се рукама и у врту се дочека на ноге, клецнувши.{S} Тако п 
 не могаше више издржати.{S} Покри лице рукама па зајеца.</p> <p>Исаија погледа у Гојка па у Ра 
Авај нама! — болно писну, па покри лице рукама, клече поред Угљеше и од срца зајеца.</p> <p>— Ј 
утак, а старац викну и устаде пљеснувши рукама:</p> <p>— Крст и анђео! њега је однео нечастиви! 
а је мислио, да је Љубоје већ у његовим рукама.{S} И одиста се Љубоје све више лепио уз тога, д 
 брините, јер је ваша ствар у поузданим рукама мојим, — рече Тома, са пуном готовошћу пољуби ће 
 нож.{S} Мара клече до Ане и склопљеним рукама мољаше разбојнике.</p> <p>Све је то било у једно 
тицаше турска коњица са голим сабљама у рукама.{S} Свако се одељење раздели на по неколико редо 
ном младом грчком певачу, који држаше у рукама цитру.</p> <p>— Певај Богме, брајко, ако нећеш с 
</p> <pb n="122" /> <p>Рајко с главом у рукама тоњаше све дубље у мисли.</p> <p>Непознати лаган 
ати, као да ју је небројено пута имао у рукама.{S} Он добро разуме и тичји језик, зна и по лету 
је био још као оаза у пустињи заостао у рукама бугарским, захваљујући висини и јачини својих зи 
Радовала му се као дете што жељно пружа руке за мирисним цветом и шареним лептирком.</p> <p>Ста 
 гомилаху.</p> <p>Ловци се наслонише на руке подлактивши се, да мало продремају.{S} Певци учест 
н, куцкајући чутуру.</p> <p>Она пође од руке до руке около.</p> <p>— Није наше вино тако.{S} Ма 
ља да стег одбране српске пређе у друге руке?{S} Буди воља његова!</p> <p>За тим све три лагано 
тва зависти!</p> <p>Дервиш клече и диже руке према месецу:</p> <p>— Заклони лице своје од нас п 
и то срећно постиже, имао је слободније руке за спремање на отпор Турцима.{S} Али баш у часовим 
ам узео управу над овом облашћу у своје руке, независно од царице Јелене.{S} Што сам ја учинио  
опоље пало из руку византиских у турске руке. <pb n="19" /></p> <p>Тешке су биле прилике, ал’ о 
ијеним редовима многи падоше од братске руке, а ноћна тмина прими тако проливену крв на своју д 
и и са напрезањем скиде прстен са десне руке.{S} Пружи га гласнику, хтеде нешто рећи, очи му јо 
 с њима.{S} Кад приђе осталима, прва се руке његове маши Мара, а он јој се благо обрати.{S} Пос 
ападача, па му својим каницама везиваше руке и ноге.</p> <p>— Шта је то ? ко је то доле? — пита 
досне гласе: јуче је пао Пловдин у наше руке!</p> <p>— Не иди.{S} Тебе нема ко чути више.{S} Бо 
јко измахну да му мач са свим избије из руке — двојица га нападоше с леђа, а један га тешким гв 
жу омотана чутура непрестано кружаше из руке у руку.</p> <p>— И вино весели срце човеково! — ре 
 бићу његовом?</p> <p>— Има!</p> <p>— И руке, која ће се посветити?</p> <p>— Има!</p> <p>— И же 
м хоћу да се и у лице целивам! — рашири руке, загрли Гојка па се срдачно пољубише.</p> <pb n="1 
/p> <p>Тома се осмехну:</p> <p>— Ево ти руке! — рече као у шали, дижући своју десну руку.</p> < 
и, спазивши своју драгу Љубу, пружи јој руке.</p> <p>— Деспотице, од куда ти овде и у ово доба? 
 није више +ни дигао.</p> <p>Кршила сам руке, клечала, плакала, молила Бога да ми помогне, али  
јући чутуру.</p> <p>Она пође од руке до руке около.</p> <p>— Није наше вино тако.{S} Мало је бо 
 Тома.</p> <p>— Играчка се и не узима у руке са другом намером но да нас забави, а последња заб 
 около себе па приђе те погледа, шта су руке, саме себи остављене, за те часове израдиле.{S} Че 
>Гонилац спреми тешки палош, држећи га, руком за балчак, на рамену са врхом далеко и право напр 
а својим крупним очима Рајка, пребледе, руком се прихвати за камени сто, до кога стајаше, а усн 
> <p>Уздахну, па се окрете на страну, а руком подлакти главу.</p> <p>...{S}Не, одиста су старци 
 прозор један пожутели лист.{S} Тома га руком у ваздуху ухвати, па силом савлађујући се, рече:< 
и и разборитој госпођи то је и пошло за руком.{S} Љуба је расла, црпући у души своје мајке благ 
 је припала часнијем, — и Угљеша показа руком на Гојка.</p> <p>— Што год ти урадиш, добро је !  
о своје место осећајима.</p> <p>Мара са руком на ловачком ножу одступи последњи корак до зида,  
е завршавао златним крстом.{S} Левом је руком држао узде крупнога вранца без белеге а десну је  
о, у лицу је био црвено-црн, а левом је руком био подигао корице с мачем, да му буде ближе десн 
коња.</p> <p>Гојко једва стиже да махне руком, па се пусти да не изостане за деспотом.</p> <p>— 
!</p> <p>И Мара, као и нехотице, махаше руком опраштајући се са јатом ждрала, који се све даље  
ати без поговора.</p> <p>Угљеша седе, и руком показа Томи да и он седне, али Тома оста стојећи. 
тражаре киту поменка.{S} Он брзо узе, и руком мило отпоздрави она два сјајна црна ока Марина, к 
жем, а Мара раскиде огртач под грлом, и руком зграби, трже и откиде ниску крупног бисера, који  
аве, нешто неразумљиво стаде шапутати и руком показивати на груди.</p> <p>Гојко скочи, а Власто 
 доле.</p> <p>На један пут стаде и лупи руком о руку:</p> <p>— Она је!</p> <p>Стојећи тако неко 
гледајте! — и Тома повуче на више левом руком рукав са своје деснице показујући Ани још крваво- 
ита деспотицу, обгрливши јој стас левом руком а десну пруживши једној групи звезда, које су бил 
гледа се у Рајка непомично, махну левом руком и — склопи очи.</p> <p>— Брате! — писну Рајко и з 
му Тома — Деспот Угљеша већ куца тешком руком својом на вашу границу.{S} Он не иде овуда, и ви  
="93" /> <p>Гојко клечећи држаше десном руком очеву главу а левом покри лице и очи своје, да њо 
еравао вођу о нечему важном, вођа махну руком својима, да одседну, па и са̑м сиђе с коња.</p> < 
раже.</p> <pb n="79" /> <p>Љубоје махну руком и старешина се удали.{S} Обојица ћутаху.{S} Гојко 
нику са Српскога Гумна.{S} Али то дадох руком, а душа — душа још боли.</p> <p>— Бог и његова ми 
стао заточеник, што си на велможу диго̑ руку?</p> <p>— А зашто дигох?</p> <p>— Не знам.</p> <p> 
И ја тако мислим, — одговори Вукашин. — Руку ову не замори ни један непријатељ царства или куће 
себе.</p> <p>Тада Гојко ухвати Рајка за руку:</p> <p>— Ти си ми пријатељ?</p> <p>— Био и остаје 
по -одећи.{S} Старац зграби нападача за руку, па му вешто изби нож.{S} Тада се дохватише у кошт 
 и у ово доба? — рече јој, држећи је за руку.</p> <p>— Дођох за тобом, господару! — одговори он 
p>Гојко приђе Љубоју, који га ухвати за руку и посади до себе.</p> <p>— Најважнији догађај за о 
а се затресе.</p> <p>Рајко је ухвати за руку и придржа:</p> <p>— Јелена? ти сада!</p> <p>— Да,  
енога лика старичиног.</p> <p>Држећи за руку Ану, Угљеша се окрете и пође са њом ка Љуби.{S} Та 
p>Ћесарица Ана држећи деспотицу Љубу за руку изиђе два, трн крока напред, а Угљеша скочи са сво 
 од оне тројице притрча и ухвати Ану за руку.{S} Прискочише и она двојица, а један од њих извуч 
 пристанку родитеља својих радо пружила руку.{S} Византиски учитељи њени, дадиље и дворанке већ 
.{S} Ана је очајнички и несвесно грчила руку, за коју је бејаше нападач ухватио, а другу је под 
е скотрља па јој овлажи образ и паде на руку.{S} Она се трже, па брзо, да је ко не затече, <pb  
 сузе, што се из њених очију пролише на руку Гојкову...</p> <p>— Синко, нека те Бог благослови! 
оду, па онда спусти главу у обе шаке од руку, које бејаше подлактио на колена.</p> <p>Тако је н 
по лицу му се разли нека веселост, диже руку, која се тресла, и спусти је на главу Гојку:</p> < 
а шта било — и Тома бацивши листак диже руку да такне Мару.</p> <p>У очима му је сијао огањ јуж 
оново, очи му бејаху влажне.{S} Он диже руку и обриса — сузе.</p> <p>Уздахну, па се окрете на с 
ти побеђени! — одговори Вукашин, стиште руку Угљешину, и устаде.</p> <p>Браћа се загрлише и пољ 
 јој је испричао Тома — одлучи, да сече руку зарад спаса целога тела.{S} Прегореваше и заборављ 
оже икада какво предузеће исклизнути из руку, Тома је био безбрижан с те стране.{S} Он се, напр 
370 године, када је и Дренопоље пало из руку византиских у турске руке. <pb n="19" /></p> <p>Те 
 јавио се у сну анђео Божји, узео му из руку крваву сабљу и предао Турцима.{S} Зла коб!</p> <p> 
могао, да стече права на милост Анину и руку Марину.</p> <p>Јако поремећен у својим намерама, Т 
— Ходите, децо, — рече Ана, па им стави руку на главу, кад они клекоше. — Боже, ти спој, ти бла 
ома, са пуном готовошћу пољуби ћесарици руку, па се брзо <pb n="65" /> удали, оставивши Ану збу 
ушевљено рече Угљеша, и устаде пруживши руку Вукашину.</p> <p>— И стати брат уз брата па победи 
, оком, слухом за њом, ка њој, дигнувши руку управљену небу.</p> <p>— Господару, Угљеша! — боја 
p> <p>На један пут стаде и лупи руком о руку:</p> <p>— Она је!</p> <p>Стојећи тако неколико тре 
 ућутао, склопно очи, и лагано испустио руку Гојкову.</p> <p>После дужег времена Властоје тешко 
ана чутура непрестано кружаше из руке у руку.</p> <p>— И вино весели срце човеково! — рече једа 
 Угљеша са искреним поштовањем пољуби у руку и она њега у чело — старој ћесарици заблисташе у о 
За Рајком приђе и она и пољуби Исаију У Руку.</p> <p>— Жива и срећна била, кћери моја, — благос 
̑, витеже!</p> <p>Гојко пољуби Исаију у руку, а монах га благослови, па додаде:</p> <p>— Ама с  
не сузе, деспот је нежно ухвати за леву руку и приведе крају, где је, наслоњен на малу ограду,  
хивања сабљама.{S} Био сам рањен у леву руку, али сам јездио за стрицем својим.{S} Он је био кр 
оца на постељу.{S} Отац узе његову леву руку у своје обе, па, гладећи је, упита га:</p> <p>— А  
их осећаја.</p> <p>Гојко пољуби ту суву руку, а старац му даде знак да се дигне.{S} Он устаде,  
ли јасно.</p> <p>Он благо наслони своју руку на њено раме:</p> <p>— Али у ово доба? — понови јо 
ј земљи стари је ратник постајао у неку руку баштиник и кућаник, ал’ не престајаше бити и даље  
те! — рече Рајко Гојку.</p> <p>Пружи му руку, па се братски опет пољубише.</p> <p>— Ти си, без  
бри старче! — рече војвода, пруживши му руку.</p> <p>— С Богом, војводо, срећа те пратила на пу 
! — рече као у шали, дижући своју десну руку.</p> <p>— Зашта? —изненађено питаше Љубоје.</p> <p 
љеши очи севнуше још јачом светлошћу, а румен му поли образе.{S} Познао је — атонског пустињака 
сет лета, седе косе, браде и бркова ал’ румена лика и не помишљаше, да ће се икад од Војихне ра 
 Тада је нестало Матије и његове кћери, румене јабуке и највећег блага у нашој породици.{S} Сум 
 у цитру, кад је Момчило испијао пехаре руменике, певао је веселећи ученика-господара.{S} Момчи 
воља.{S} Тако је браћо!{S} Пијмо пехаре руменике, Божјег благослова!{S} Пијмо, испијмо до дна,  
pb n="155" /> <p>— Хе, да знађах за ову руменику, док тамо бејасмо, бих се и ја измолио да опса 
е растумачим сам без вражбина, ево моје русе главе, — одговара онај други, младић.</p> <p>— Ист 
ед том колибом неки старац у пастирском руху са великом чупавом шубаром на глави и дугачком пал 
Љубом за преминулим ћесаром.{S} У црном руху са распуштеним власима оплакивале су смрт његову.< 
, пред свом војском, јахао је у златном руху на богато украшеном жераву деспот Угљеша, а око ње 
али су соколари са изученим соколима на руци, а хајкачи мож’да већ <pb n="48" /> нестрпељиво из 
 са својом војском, која му је била при руци напао је, а Јевренос-бег дошао му је после у помоћ 
 чадорима, многима оружје не бејаше при руци а многи се не могаху дочепати својих добрих коња.{ 
 је Вукашин у Прилипу.</p> <p>— Снажној руци твојој стао сам тада у службу без поговора, — рече 
знати лагано устаде, и, држећи у десној руци нож, приђе, мало погнут, на један корак до Рајка,  
а, с крстом у левој и босиљком у десној руци ступи корак испред браће своје:</p> <p>— Благослов 
оше укрштати стреле.{S} Једна окрзну по руци Гојка, који се на мах лати мача и узде коњске.{S}  
 нема куд.{S} Искочи из вреже, држећи у руци свој нож, који му старац заборави узети, кад га је 
аље по логору с оштрим копљем и ножем у руци и штитом о левом рамену.</p> <pb n="161" /> <p>Тај 
ђео, који се са брега залете с копљем у руци право Гојку.{S} А кад дође ближе пусти оштро копље 
з двора логотет Угљешин с пергаментом у руци.</p> <pb n="45" /> <p>Са њим је био Тома Теологита 
денац, некога, који, с дрвеним крстом у руци, прекршташе кроз ваздух њега и непрегледне редове  
м шубаром на глави и дугачком палицом у руци.{S} Он је био први пастир и старешина над осталим  
јући Угљешу.</p> <p>— Затекао сам много рушевина, из којих је ваљало стварати тврде бедеме и гр 
е једна повећа колиба.{S} Уз неке старе рушевине пастири су наслонили отесана дебла и утврдили  
 а са њом ће се и Цариград претворити у рушевине.</p> <p>— Веруј мојој искреној исповести, узви 
и крупним корацима.</p> <p>— Па ипак се руши, лагано руши! — рече полугласно.</p> </div> <div t 
ацима.</p> <p>— Па ипак се руши, лагано руши! — рече полугласно.</p> </div> <div type="chapter" 
ви, који су држали кућу нашу, почињу се рушити и издавати.</p> <p>Па за тим исприча Видосави он 
Марицу.{S} Између та два велика потока, с истока и запада и бујне Марице с јужне стране простир 
збори.</p> <p>Повисока и крупна женска, с нечим господским и поношљивим на лику и у погледу, цр 
у њима, настојник цркве светог Прокопа, с крстом у левој и босиљком у десној руци ступи корак и 
 се старац није плашио.{S} Погледао је, с које се стране гомилају облаци, па је био безбрижан,  
је је крај пута студенац, некога, који, с дрвеним крстом у руци, прекршташе кроз ваздух њега и  
p> <p>— С нечастивом силом агарјанском, с Турцима, што преко мора дођоше.</p> <p>— Они се не кр 
поштен човек.{S} Ти си прогоњен, велиш, с тога, што си наваљивао да се рат не почиње?</p> <p>—  
.{S} На прагу је војна.</p> <p>— Војна? с ким?</p> <p>— С нечастивом силом агарјанском, с Турци 
 певачу очи засузише.</p> <p>— Тако!{S} С Богом!</p> <p>Пољуби цитру, па је одбаци, а са мачем  
p>Цела се колиба делила на три дела.{S} С поља се улазило у простран предњи њен део, који је би 
кадашње одушевљење за великога цара.{S} С тога, кад дође на ред љутња на многе неугодности, кој 
оћи!</p> <p>— Не очајавај, надај се.{S} С Богом!</p> <p>И Рајка нестаде.</p> <milestone unit="* 
оуздан стуб за извођење наших мисли.{S} С Николом Алтомановићем, моћним господаром ужичким, ја  
 доброг старца и да буде на вечерњи.{S} С њом пође — по њеној жељи — Мара и само један пратилац 
ки, а рок кратак.{S} Ваља ми летети.{S} С богом!{S} Благослови, свети оче!</p> <p>Они устадоше  
 <pb n="98" /> <p>— Бог да га прости! — с искреним болом рекоше Вукашин и Угљеша.</p> <p>— То б 
огдан загрли Љубоја.</p> <p>— Војводо — с Богом — војводо... и Љубоје клону на коња.</p> <p>Рај 
 не могу замрзнути љубав моју!</p> <p>— С Богом, мили гласниче!</p> <p>И Мара, као и нехотице,  
.</p> <p>— С Богом, господару!</p> <p>— С Богом, војно!</p> <p>Коњица у трку пролажаше.</p> <p> 
ко Угљеше непрестано савијаше.</p> <p>— С Богом, деснице моја! тешко јекну неко. — Више нећеш н 
ти да не изостане за деспотом.</p> <p>— С Богом, господару!</p> <p>— С Богом, војно!</p> <p>Коњ 
 само јунаци! — додаде Богдан.</p> <p>— С Богом, војводо !{S} Опрошћавај! — таким прекором ожал 
ече војвода, пруживши му руку.</p> <p>— С Богом, војводо, срећа те пратила на путу! — одговори  
ео одговорити своме господару.</p> <p>— С Богом, добри старче! — рече војвода, пруживши му руку 
ма, сав зелен, шкрипну зубима:</p> <p>— С тобом је свршено!</p> <p>И пође на Гојка, заповедничк 
тице, кликну мушки и отворено:</p> <p>— С Богом! — па ободе коња.</p> <p>Гојко једва стиже да м 
 војна.</p> <p>— Војна? с ким?</p> <p>— С нечастивом силом агарјанском, с Турцима, што преко мо 
е воља старијега без поговора изврши, а с друге стране стајаше неокаљана прошлост Гојкова, дуго 
једне и низ пучину.{S} Орфанског Залива с друге стране.{S} Очима је тражио на северозападу десп 
ако знам, да ти је најмилија забава, да с мислима својим и душом говориш!</p> <p>— Одиста ми је 
се одмарам, већ — на позив братски — да с вама послујем.</p> <pb n="99" /> <p>— Гојко, — рече з 
неке јуначке поношљивости, па зажеле да с њом прозбори.</p> <p>Повисока и крупна женска, с нечи 
и он паде под ноге турској коњици, која с нова придолажаше.</p> <p>— Витезови, најбољи јунак из 
свога војна.{S} А тада је опет излазила с Угљешом и нагађала, чија ли је жупа и који ли је стег 
 га благослови, па додаде:</p> <p>— Ама с таким јунаком хоћу да се и у лице целивам! — рашири р 
p>Краљ Вукашин је одмах после споразума с Угљешом отишао у Прилип а одатле у Скопље, једно, да  
имо, не брини се, ако на мени буде рана с витешког мегдана —</p> <p>— Ја ћу их извидати!</p> <p 
а једном се месту бацају ратници камена с рамена.</p> <p>— Ха, ништа је то, брате са приморја.{ 
орба и ко зна колико дуга и мучна војна с Турцима.{S} Између нас и Византије било је и прошло.{ 
коло.</p> <p>Ана затражи Мару, да и она с њима изиђе, али ње не бејаше.</p> <p>Она је међу тим  
адрхта.{S} Знала је већ из обавештавања с Рајком, да је Тома узрок њене онолике туге и жалости. 
ница ради лакшег узјахивања и сјахивања с коња, па одви пергаменат.</p> <p>Копљаници и народ сл 
оћи, кад се споредна мала градска врата с јужне стране отворише, да пропусте -— бегунца Тому Те 
 заосталим старцима стајаху покрај пута с обадве стране.</p> <p>Кад Угљеша би поред деспотице,  
сад дочекивали поклисаре од Мрњавчевића с пуно поштовања према онима, који их шаљу.{S} Сада је  
се, у којој бејаху деспотица и ћесарица с осталим и народом, чујаше одушевљено „Тебе Бога хвали 
је разабрао какве му поруке шаље Угљеша с краљем, одмах је дао пристанак у име своје и свога бр 
 unit="*" /> <p>По свршеном већу Угљеша с Гојком оде у Анине одаје.{S} Тамо бејаше Ана, Мара, Ј 
а они не престају.</p> <p>— Јунаци, Бог с вама! — приђе им један други са Струмице. — Зар нађос 
 ми нестаје звучних ал’ меких речи, кад с тобом говорим.{S} Видела си, мож’да, да бо́ре с чела  
ож’да сетио пред смрт.{S} Пошао сам сад с војском војводе Богдана.{S} И њему сам певао.{S} Ала  
итника Драме.</p> <p>— Нека јаки Господ с небеса оснажи моју слабу десницу, да буде моћни зашти 
 /> <p>Кад ступише у собу, Рајко устаде с Јеленом, која је била силно узбуђена.</p> <p>За Рајко 
 да је велика невоља.</p> <p>Мара скиде с груди амајлију, која јој је на свиленом гајтану висил 
 на њ палошем, а старац га копљем скиде с коња, па и сам, прободен са стране, паде на земљу.</p 
</p> <p>Гласник поможе рањенику да сиђе с коња, па га придржаваше и спусти на траву испод жалос 
ком својима, да одседну, па и са̑м сиђе с коња.</p> <p>Док су се остали чудили, шта то може бит 
уху, да види сва војска.{S} За тим сиђе с коња и пободе стег.{S} Војска пристизаше и разређиваш 
ну с десна и Љубу с лева од себе и пође с њима.{S} Кад приђе осталима, прва се руке његове маши 
 још било.{S} Не говорах ја залуд да је с оружјем и молитва у светом храму поузданија!</p> <p>— 
— Добро.{S} А у граду се не зна, шта је с војводом Гојком учињено?</p> <p>— Тако је.</p> <p>— К 
а ноћ: звезда последњег витеза, који је с минулим јунацима стварао величину и царство српско, у 
 сад је оно већ отпочело.{S} Уклоњен је с највиднијег места у источној половини Угљешине деспот 
тан Мурат је у Малој Азији.{S} Опсео је с војском град Бигу.{S} У Дренопољу је главни наш запов 
ном ћесару и његовој жени Ани, Гојко је с места послушао њену наредбу и из Драме отишао не опро 
 то је штета, велика штета!{S} Марко је с браћом морао остати пред оним делом краљеве војске, к 
 укрстићемо, Божјим благословом, оружје с непријатељем, и тада ћу видети, колико сам добро учин 
ишам узрујаност међу становницима, које с мора гусари на глас о смрти ћесара Војихне почеше узн 
ослови свога <pb n="92" /> сина, да сме с твојим благословом ступити пред свети олтар, кад томе 
непрестано на узди свога коњица, скрене с пута па дохвативши се више простора ободе чилога коња 
ну ножем, па га забоде више од половине с десне стране у врат Грку, који на мах паде, а из ране 
еко границе суседне Богданове војводине с једне и низ пучину.{S} Орфанског Залива с друге стран 
 А много женскиње из подграђа и околине с нејаком дечицом и заосталим старцима стајаху покрај п 
т рачуна и на њихову снагу.{S} Уклањање с високог велмошког места данас Томе Теологите било би  
аваху људи, који су водили товарне коње с војничким и логорским потребама.</p> <p>Витешки одред 
говорим.{S} Видела си, мож’да, да бо́ре с чела мога не слазе ни онда, кад слушам твоје лековите 
оји по свему подсећаху на морске гусаре с југа.</p> <p>Ана и Мара престрављене писнуше и стадош 
г топота, и неку нејасну звеку, која се с времена на време пажљиво отклањаше.</p> <p>Једноме се 
S} Небо се разведравало, још мало па се с једног краја почеше и звезде показивати.</p> <p>Тада  
 Рајко, Исаија и остали.{S} Властоје се с душом борио.</p> <pb n="93" /> <p>Гојко клечећи држаш 
естала, растерана јаким ветром, који се с нова подиже, са три стране непријатељ приђе српском л 
м поклисарским, био весео.{S} Частио се с господом у граду, па је слазио у подграђе, велику вар 
о бејаше Анђео, који се са брега залете с копљем у руци право Гојку.{S} А кад дође ближе пусти  
отока, с истока и запада и бујне Марице с јужне стране простире се пространо и равно красно пољ 
рн, а левом је руком био подигао корице с мачем, да му буде ближе десници.</p> <p>Томи у један  
д њим одиграше.</p> <p>У њему се борише с једне стране супарништво у љубави, уверење да Гојко н 
им избије из руке — двојица га нападоше с леђа, а један га тешким гвозденим ступцем удари по вр 
јком, коме се никад више није надала, и с Исаијом, кога је једва била и запамтила, учинио је, т 
 и даље остао заповедник у Крстопољу, и с њим су били у Драми потпуно задовољни.{S} Гојко је па 
аљу.{S} Сада је Костадин примио Гојка и с истинском радошћу, а кад је разабрао какве му поруке  
је био зао пророк, а његове речи у вези с пловдинским догађајем забринуше и народ у подграђу и  
 но што има врлина, сви би се ти стекли с нама у једну заједницу противу страшног новог неприја 
 Драме отишао не опростивши се добро ни с Маром, која је за његов ненадни и брзи полазак сазнал 
 ће се за дан два његова војска састати с војском краља Вукашина, који је опсео Пловдин, и оста 
 па ћеш знати онда, и шта је могло бити с нападом на тебе, и шта је препатио племенити витез —  
ти.{S} Азијатска се сила не може мерити с нашом снагом.{S} Овим се витезима нико одупрети не мо 
е, да ће још сутра дан одмах раскрстити с Томом, занесен ненадном срећом својом, заборави на то 
је је доживео, и будан снива, прелазећи с једне слике на другу и од једне успомене ка другој</p 
ли — а тебе зато баш и шаљем — не смећи с ума ни једног тренутка велику мисао о јединству и сна 
оја је на прагу</p> <p>Јелена, говорећи с Видосавом, уочи неког коњаника, који уђе у двориште,  
 <p>Бегунац ће у мрклој ноћи лако отићи с коњем у провалију, наићи на високе обале без моста, р 
ах устаде:</p> <p>— И деспотица ће поћи с тобом.{S} Ићи ће на гроб свога преминулог оца.{S} Поћ 
 Бог! — поздрави дошљак старца, и скочи с коња, па га поведе ка уласку у колибу.</p> <p>— Бог т 
ах Исаија!</p> <p>Гојко изненађен скочи с клупе:</p> <p>— Исаија?</p> <p>— Да.{S} Да га не знаш 
аком збору и световању.</p> <p>Изишавши с већа, Рајко није при слабој месечевој светлости ни мо 
ead> <pb n="131" /> <p>Ненадни састанак с Рајком, коме се никад више није надала, и с Исаијом,  
} Не бејах баш голобрадо момче, кад сам с тобом ступио пред олтар.{S} Доста сам дотле већ подно 
 остадох без игде ичега.</p> <p>Кад сам с очева гроба, на коме сам онесвешћена лежала, устала,  
Добро, господару!</p> <p>— Ја не смећем с ума атонског проповедника.</p> <pb n="71" /> <p>— Так 
време је да ти кажем, да и ја не смећем с ума пророчке речи чудног испосника.{S} Он рече да Ази 
е Рајко.</p> <p>— Доцкан.{S} Ја одлазим с места, — задржа га Гојко, показујући му једнога копља 
оје у богатом злаћеном оделу војводском с високим калпаком, на коме се лелујала челенка и велик 
{S} Он мисли, да се користи нашим ратом с Турцима.</p> <p>— Проклетник!{S} Издајица! — загрмеше 
аћају кући.{S} То бејаше војвода Богдан с Рајком, Љубојем и још двојицом својих пратилаца.</p>  
клизнути из руку, Тома је био безбрижан с те стране.{S} Он се, напротив, бојао, да нападачи не  
г весеља изиђе из двора логотет Угљешин с пергаментом у руци.</p> <pb n="45" /> <p>Са њим је би 
очевидно, толико приправан, да би могао с места продужити пут у неодређену даљину.{S} Ипак висо 
Дионисија Ареопагита, прекидајући посао с времена на време, кад је ваљало обилазити велико мана 
еста па опет наста.{S} Бегунац је сишао с моста, гонилац на њ наишао.</p> <p>Међу њима је, дакл 
ила.</p> <p>А сад, кад је деспот отишао с војском, око ње је мирно и тихо, па се и она нешто из 
знати ми брате, витеже, ја бих још радо с тобом разговарала.{S} Ево одавде настаје виноград мој 
head>XVI.</head> <p>Кад се Гојко вратио с Јеленом у Сер, овде је већ било отпочето купљење војс 
, да није родом из Жегљигова већ далеко с мора и да је много путовала и још више препатила, изг 
ећу шумило.</p> <pb n="122" /> <p>Рајко с главом у рукама тоњаше све дубље у мисли.</p> <p>Непо 
о долази У град.</p> <p>То бејаше Гојко с Јеленом...</p> <p>Тома Теологита још се не надаше Гој 
ку војну противу Турака.{S} Ми полазимо с намером, да турском господовању у нашим и византиским 
а.{S} Они доводише своју војску заједно с осталом већом и мањом властелом и жупанима, који вођа 
 Војводо Љубоје! — грмљаше Угљешин глас с коња, — где је најбоља војска моја?</p> <p>— Овде је, 
н.</p> <p>За тим узе Ану с десна и Љубу с лева од себе и пође с њима.{S} Кад приђе осталима, пр 
му задовољно причаше о своме познанству с покојним Властојем.</p> <p>— Видећеш, војводо, — завр 
мала сада два пута више посла у друштву с деспотицом и Маром, а Јелена, навикнута на невољу, тр 
ослу пошла у виноград, недалеко на брду с друге стране реке.</p> <p>Гојка њена отвореност још в 
 код Самокова испод Рила.{S} Они морају с нама.{S} Они ће се радо одазвати нашем позиву.{S} Так 
 војска силног Матије Кантакузена, коју с муком разбисте.</p> <p>Турци одговараху једним узвико 
плим даном наступила је хладовина, коју с времена на време помаже лак поветарац, што се, реко б 
 /> катуна Дејановићевих младом ратнику с обале Орфанскога Залива.</p> <p>Па онда узима и са̑м  
же од бршљана и купине, прилазећи Рајку с леђа.{S} А кад дође близо, притаја се, и непомичан ћу 
 одговори јој он.</p> <p>За тим узе Ану с десна и Љубу с лева од себе и пође с њима.{S} Кад при 
уши, па сам седе на велику једну главњу с друге стране огња, а домаћин подстаче ватру.</p> <p>Т 
нске богобојажљивости одстојала вечерњу с Маром, а за тим се, забринуте што се вече брзо спушта 
ом до половине, па седе на камену клупу с леве стране.</p> <pb n="121" /> <p>Гледаше звезде, ко 
о упутити, и он луташе и даље по логору с оштрим копљем и ножем у руци и штитом о левом рамену. 
рши читање, Угљеша се појави на прозору с Аном и Љубом, а свет их весело поздрави, па, пијући и 
 изиђе из чадора и изнесе велику чутуру с вином.</p> <p>— Тако, дакле, ви у планини чувате стад 
!{S} Ја сутра полазим.</p> <p>— И ја ћу с тобом! — одлучно рече Јелена.</p> <p>— А ако ме многи 
о до четири хиљаде извежбаних коњаника, са којима је ступио у бој на отвореном пољу противу мно 
 у поузданим рукама мојим, — рече Тома, са пуном готовошћу пољуби ћесарици руку, па се брзо <pb 
вари стоје чудновато.{S} Ми смо истина, са Балшићима у родбинској вези али то није довољно да б 
на јаким ветром, који се с нова подиже, са три стране непријатељ приђе српском логору.</p> <p>У 
 до скора под јаким утицајем Византије, са својим навикама српскога живота — наста да измири и  
далеко на <pb n="23" /> запад од Драме, са засеоком готово на самом путу из Сера за Драму.{S} К 
n="179" /> заштитим са солунске стране, са које је вазда најслабија.{S} Опростите, браћо!{S} Пр 
еле деспотовине и то баш са оне стране, са које смо најслабији.{S} Док је још била у пуном сјај 
е зло са друге.{S} Ко мени може казати, са које ће стране несрећа на деспотовину нашу навалити? 
.{S} Измешаше се стари и млади ратници, са разних крајева двеју деспотовина, једне војводине и  
 кад је мој добри поочим пао у постељу, са које се није више +ни дигао.</p> <p>Кршила сам руке, 
тече свога војна при отвореном прозору, са кога се лепо видео један део звезданог неба.</p> <p> 
 у част витештва, у славу наших победа; са небом и звездама његовим разговараш онда, кад сваки  
 Јефимија, а друга њена сестра Мара.{S} Са њом иђаше погружена Видосава, која своје добре госпо 
не иде овуда, и ви га нећете срести.{S} Са мном хајдете натраг у Дренопоље.{S} Ја знам и Угљешу 
p> <p>И они се кретоше натраг у Сер.{S} Са њима пође и ћефалија Рајко, коме је било тешко остав 
<p>— Цар Стефан.</p> <p>— Гле!</p> <p>— Са свим.{S} Основао је царство и подигао патријаршију а 
а мало после Рајко додаде:</p> <p>— Ал’ са чим се ја враћам?{S} Тешко мени!{S} Доцне стигох из  
"18" /> и Драме доћи ће пропаст Сера, а са њом ће се и Цариград претворити у рушевине.</p> <p>— 
м!</p> <p>Пољуби цитру, па је одбаци, а са мачем у десници похита ограшју, где га је хладна смр 
 дана стиже у Драму и Угљешина војска а са њом Угљеша, деспотица Љуба и војвода Богдан, човек у 
 и Витошем, на југу Гвозденим Вратима а са запада Овчим Пољем, које је било у Вукашиновој краље 
срџби проклео и уклео свога господара а са њим и домовину.</p> <p>Дејановићи су и до сад дочеки 
p> <p>Тада стигоше и Гојкови пратиоци а са њима и стари дворанин.</p> <p>— Јунаци, зликовци нам 
коње и јунаке, токе и челенке.</p> <p>А са севера се од планинских огранака жури непрегледно ја 
/p> <milestone unit="*" /> <p>Кад труба са градског бедема огласи долазак високога госта велика 
е Костадина и Драгаша Дејановића, да га са својом војском принуде на предају, а сам се крепу да 
оди ономад а друго сад.</p> <p>Гојко га са свим разумеде.</p> <p>— Није тако, — додаде он. — Ти 
моја раскравила, <pb n="143" /> па туга са ње отиче, а ја се журим да ти нејасним речима кажем  
ерно.{S} А кад по неко од њих науми, да са свим прекине са витешким левентовањем и да остане на 
рио ми је лепо, ласкаво и позивао ме да са њим идем.{S} Па да не би мој одговор чуо ош један, к 
е ране на души мојој.{S} Још не могу да са тим раскинем.{S} Благо и уресе, знаке таштине земаљс 
 стајали су у одеждама а градска посада са својим војводама у ратној спреми свечанога изгледа.< 
 на уговорено место, дружина се поскида са коња, које прихватише копљаници. <pb n="50" /> Таман 
p> <p>Соколари драже соколе, па се онда са њима свађају, а на крају целог похода два се дворани 
у они — он зове нас, ми ћемо радо свуда са њим а под Божјим благословом.</p> <p>Ова се војска у 
ућности!{S} Мож’да ће се Мара и велможа са мном и тобом још и смејати свему томе!</p> <p>Видоса 
p> <p>—- Маро, моја Маро!{S} Ти си моја са благословом Божјим —</p> <pb n="144" /> <p>— И мојим 
неке терете дажбина и деспотског кулука са становника Драме, деспот призива благодет Божју на с 
опште повукао.</p> <p>Кад му је играчка са ћесарицом и Маром код старе црквице осујећена, Тома  
омке из свога превода богословских дела са грчког језика, или би са њом расправљао о старијим к 
ске цркве.{S} До црквице је била капела са једном одајицом, у којој је становао неки осамдесето 
е отићи.</p> <p>Мара је истински тужила са Аном и Љубом за преминулим ћесаром.{S} У црном руху  
да Исаија.</p> <p>Ана је Јелену примила са свом љубављу материнском.</p> <p>— Богу хвала што ми 
 оживе.</p> <p>Деспотица Љуба није ишла са ловцима само из обичаја да се увелича друштво, већ ј 
је сва одабрана дружина Момчилова пошла са њим.</p> <p>Тома је дотле успевао у својим скривеним 
а се већ био више пута окушао у биткама са Турцима, који олако дођоше до источних граница његов 
p>У највећем окршају, што се на ивицама са свих страна логора водио, захватајући све јаче ка ср 
/p> <p>Кад се мало после куцну пехарима са својим старим друговима и пријатељима, Љубоје причаш 
млађих витезова.</p> <p>Деспотица и Ана са свитом својом поздрављаху на првом бедему војску, ко 
анијег крила на граници.</p> <p>— Једна са свим утрну! — рече скоро полугласно излазећи.</p> </ 
 кад је српска црква постала самостална са својим патријархом.{S} И то је донело потребног душе 
се градска врата отворише широм а звона са градске цркве зазвонише.{S} У Драми наста свечан тре 
таше у Драми — престадоше звонити звона са звоника а Драма и логориште остадоше пусти, тихи и н 
женску, која му се учини нешто необична са свога слободног кретања и неке јуначке поношљивости, 
 господске малвасије колико ради виђења са својим врсницима Војихном и Властојем.{S} Године и б 
но седи ратник, старац са Радовишта, па са осталима наже за Гојком.</p> <p>Гојко западе у најгу 
чу.</p> <p>- За њим! — викну Богдан, па са осталима јурну на густи буљук Турака.</p> <p>— Живео 
Али кад се војсковође из појединих жупа са својим одељењима стадоше прикупљати, Рајку се ни у к 
упио своје место осећајима.</p> <p>Мара са руком на ловачком ножу одступи последњи корак до зид 
састојао из једног чисто златног путира са осталим утварима потребним за причешће, крете да пох 
 сукоби на североисточној страни логора са Турцима.</p> <p>— Јунаци, смело напред!{S} Није то с 
а, више не враћаше.</p> <p>Била је бура са свима неприликама, које се на таком путу могу доживе 
јаше одређен Велбужд, место пуно поноса са недавне славне победе српскога оружја.</p> <p>Гојко  
саија.</p> <p>— Читала сам већ и одиста са пуном милином.</p> <p>— Ја сам тек недавно научио гр 
шен крвним током, утицаше турска коњица са голим сабљама у рукама.{S} Свако се одељење раздели  
pb n="30" /></p> <p>— Онда ће деспотица са насладом читати приче о Александру Великом, — рече И 
е на претпоследњим вратима, дође Угљеша са осталима до последњих, где га дочекаше свештенство и 
 па се пољубише у лице, а кад је Угљеша са искреним поштовањем пољуби у руку и она њега у чело  
им коњицима.{S} Ту је био деспот Угљеша са оружјем и позлаћеним рогом ловачким; ту деспотица Љу 
је.</p> <p>Пљусак.</p> <p>Ал’ није киша са неба већ земље, киша, што је оба коњица готово у ист 
и Тома повуче на више левом руком рукав са своје деснице показујући Ани још крваво-модру белегу 
ловачких рогова и по неки нејасан одзив са другог врха планине.{S} Већ клонула природа чисто ож 
м погледом премери собу, па онда, готов са одлуком, рече:</p> <p>— Сумње нема, кнегињице, ово ј 
оноша.{S} Широки и златом извезени стег са двоглавим орлом и круном држао је стегоноша у десниц 
 не брините, — рече војвода Богдан, кад са својима уђе у сечу на северозападној страни логорско 
о је у исто доба сам себи, шта хоће сад са Гојком.{S} Он, војник и слуга деспота и ћесара свога 
осле неког времена витез се враћа у ред са добро ознојеним и мало примиреним жеравом.</p> <p>Со 
 горњи бој, где су биле две малене собе са једним предсобљем.</p> <p>— Станује ли когод овде ?  
Монах Исаија у часовима књижевне забаве са деспотицом Љубом читао би јој одломке из свога прево 
да се што пре сврши измирење наше цркве са цариградском.{S} Овуда је свуда становништво мешовит 
ђео оде, а мало после и Тома се састаде са Љубојем.</p> <p>— Јеси ли примио заповедништво? — уп 
 га, казавши му у чему је ствар, поведе са собом у врт.</p> <p>Ушавши, старац доведе друга до к 
уштву са њиме, Љубоје је бивао све ређе са старим друговима својим.</p> <p>Међу тим ни сам Тома 
ашу навалити?{S} Врло лако може да дође са оне, од које се никад нисам надао !{S} Тешка је неиз 
ћи за руку Ану, Угљеша се окрете и пође са њом ка Љуби.{S} Тада пусти старицу па се са деспотиц 
а мој отац, дотле богат трговац, избеже са мном, да спасемо голу душу.</p> <p>„Јелена, кћери мо 
е, добре гласове.{S} Деспот јавља да је са својом војском прешао границу и ступио у турску земљ 
— искрено рече Љубоје.</p> <p>— Онда је са њим лако!</p> <p>— Али и Гојко ми је добар пријатељ. 
у област.</p> <p>Ћесарица Ана изишла је са свитом својом до самог уласка у град.{S} Свештеници  
алеко на југ иза црквице.</p> <p>Ана је са пуно побожности и истинске богобојажљивости одстојал 
приступило вечери.</p> <p>Госпоштина је са монахом Исаијом вечерала на кули а остали ловци и ха 
а свим оцепише од цара свога.{S} Шта је са њим?{S} Он нема снаге — јер нема благослова!{S} А мо 
се не надаше Гојку, нити знађаше шта је са њим.{S} Јелену пак не очекиваше никада.</p> <p>Његов 
е, и ако је Гојко далеко.</p> <p>Кад је са Рајком дошла до места, где се имала цела дружина сак 
ао кад да иде до Јевренос-бега, који је са војском чекао на половини пута између Једрена и Чрно 
осле нестало.{S} А Хаџи-Ил-бег, који је са њим био појурио нашима, видећи да се ђаури не надају 
реч из једних уста може задржати, он је са Лабудом налетео на ров и прелетевши бездан, у коме г 
егдану, један пут, забаве ради Гојко је са својим коњицем Лабудом био готов срнути у пропаст.{S 
.</p> <milestone unit="*" /> <p>Било је са свим доцне под ноћ кад ћефалија Рајко изиђе из двора 
страховао и за своју љубав.{S} Често је са високог бедема крстопољског погледао уз пут што води 
дирнуо.{S} Није им био непознат, јер је са Угљешом више пута долазио у Драму и ишао даље, али н 
.{S} Ја ћу први одлучно укрстити оружје са новом силом турских завојевача.{S} Па или ћемо ја и  
 да се опростим.{S} Сунце већ косо бије са запада, морам се журити.</p> <p>Они га зачуђено погл 
е, да одмах пођем.{S} Војвода је Љубоје са мном.</p> <p>— Добро, он нека га за сад и замени.{S} 
зиђоше из града на коњима Тома и Љубоје са једним пратиоцем коњаником и окретоше јужним путем,  
Он ће за неки дан укрстити оружје своје са серском и драмском господом.{S} Њему ваља помоћи, да 
, што далеки Самоков код Балкана везује са Крстопољем на мору, па се, остављајући у лево пут за 
боје уђе у логориште и поздрави ратнике са старом ћесарицом и њеним двором, грмнуше хиљадама гр 
есара свога, тражи тајне ноћне састанке са оглашеним противником њиховим.</p> <p>Прво му је гов 
грунуше густи редови крстопољске војске са деспотом и својим војводом, те за час рашчистише про 
.</p> <p>— Играчка се и не узима у руке са другом намером но да нас забави, а последња забава,  
ном људске гласове, доносећи мало после са далеких крајева неразговетне звуке и лелек још веће  
јати свему томе!</p> <p>Видосава разуме са ужасом, куда Ана циља, па јој упаде у реч:</p> <p>—  
а предају, а сам се крепу да се састане са Угљешом, па да заједно нападну на турску престоницу  
о неко од њих науми, да са свим прекине са витешким левентовањем и да остане на свагда код свог 
чној даљини назорице за њима, а кад оне са својим пратиоцем ступише већ у двориште црквено, Том 
раној младости мојој нагонише ме, да се са њима борим, па да их и <pb n="74" /> побеђујем.{S} Д 
га војводу, па га је онда пустио, да се са својом лепом сапутницом пожури Драми и њеном логору. 
 други са Струмице. — Зар нађосте да се са њим надбацујете?{S} Сви сте ви јунаци и врли витезов 
ази како се Љубоје чисто устезаше да се са њим пољуби.</p> <p>Гојко их одведе на кулу, где је о 
ика од тебе.{S} А војводе причају да се са твојим коњем не може мерити ничији у брзини и издржљ 
ема истинског благослова!{S} Господа се са свим оцепише од цара свога.{S} Шта је са њим?{S} Он  
То је души Аниној било доста.{S} Она се са скупоценим поклоном, који се састојао из једног чист 
чке деснице, Гојко скочи на коња, па се са пратиоцем изгуби погледу Рајковом међу градским плат 
ом ка Љуби.{S} Тада пусти старицу па се са деспотицом од срца пољуби.</p> <p>— Добро ми дошао,  
 где је међу бреговима логориште, те се са јачом снагом враћаше онима, од којих потече.</p> <pb 
страни велике реке Марице.{S} Лугови се са северне стране завршују великим потоком, који мало н 
и дворанин Благоје дави некога, који се са земље отимао.{S} Брзо прискочи, ал’ старац бејаше ве 
а мост ступише мож’да последњи, који се са српске стране враћају кући.{S} То бејаше војвода Бог 
и глас.</p> <p>То бејаше Анђео, који се са брега залете с копљем у руци право Гојку.{S} А кад д 
доше да га испрате, али он, здравећи се са њима, рече:</p> <p>— Останите.{S} Изгубио бих мож’да 
и нехотице, махаше руком опраштајући се са јатом ждрала, који се све даље губише ка југу.</p> < 
љеша узевши хлеб и со.</p> <p>За тим се са њом загрли, па се пољубише у лице, а кад је Угљеша с 
 не говори, — рече она.</p> <p>У том се са степеница зачула неко долази.</p> <p>— Дакле дошао?  
.{S} Али се они не појавише.{S} Само се са друге стране реке један повећи камен одвали и одроња 
, Тома се брзо изгуби у шумарку, што се са западне стране пута пружаше од Драме па далеко на ју 
упио своју војску у Скопљу, и кренуо се са њом преко деспотовине светле браће Дејановића.{S} Он 
Гојко страшног изгледа.{S} Огртач му се са десног рамена мало спустио, те се у сумраку видело,  
 празније.{S} Густа одељења одвајаху се са својим стеговима и заповедницима, те се пуштаху путо 
ву, и не заустави се.</p> <p>Гонилац се са услужним мрковом својим скрха преко побеђенога бегун 
мио пре но што је могла чути црне гласе са тужног разбојишта.</p> <pb n="185" /> <p>Обе се прек 
рамена.</p> <p>— Ха, ништа је то, брате са приморја.{S} Тебе је жарко сунце размазило, те не по 
 стигла.{S} Али Угљеше и Томе Теологите са још неким ловцима не бејаше.</p> <p>Скуп је био одре 
! — викаху Рајкове стегоноше, потиснуте са остатком своје војске ближе средини бојишта.</p> <p> 
ог.{S} Земља затутњи, суво лишће полеће са ње у висину, дружба кличе, и после неког времена вит 
 гласе доносим.{S} Тома Теологита умаче са свима својим греховима.</p> <p>— Нека га господ укло 
p> <p>— Тако је.</p> <p>— Кад се довече са свим смркне, сићи ћеш Гојку, и отворићеш му слободан 
ки млин манастира светог Јована Претече са осталим зградама.</p> <p>Стигнувши на уговорено мест 
 знађаше место, на коме је, и краљ поче са својима корак по корак одступати дубље у логор...</p 
ч и ступи корак назад.{S} Љубоје бејаше са свим изненађен, у забуни извади и он брзо мач, и ако 
аним чадорима.{S} А ти пролази одводише са сваке стране до саме средине логорске.{S} Поред свек 
е коња и оружја, други за часак знадоше са које стране непријатељ улази у логор.</p> <p>Ратници 
тито су се бацили на подбадача Гојка, и са њиме своје завереничке рачуне крвавим путем пречисти 
плином прекипеле страсти изусти Тома, и са свим се приближи Мари.</p> <p>— Ја ћу се силом брани 
еђусобној борби напукло или је мож’да и са свим већ скрхано оружје српско и грчко, Драма је јед 
фанскога Залива.</p> <p>Па онда узима и са̑м тежак камен од петнаест ока и њиме проба подбацива 
га грчки.</p> <p>Онај се изненади, па и са̑м одговори грчки.{S} Тома брзо притера свога коња ка 
а махну руком својима, да одседну, па и са̑м сиђе с коња.</p> <p>Док су се остали чудили, шта т 
ак, када се човек освести.{S} Тако је и са мном било.{S} Кад прође санак, дође грозница осећаја 
га мужа, па се могла више повући у се и са својом нећаком Маром, — која је, изгубивши и оца и м 
! — поздрави Ана Угљешу, па се окрете и са сребрног служавника, који принесе један дворанин, уз 
везани дремали, поплашени се откидоше и са изврнутим седлима и спуштеним уздама јурнуше лево и  
склопи очи.{S} После их полако отвори и са напрезањем скиде прстен са десне руке.{S} Пружи га г 
гоношу са главном војводском заставом и са стотином добрих коњаника, које је при себи имао.{S}  
 не вара! — прилично убедљивим гласом и са неком свечаношћу рече Тома Теологита.</p> <p>— Али м 
ање ловачке групе по уговореном плану и са једном лозинком.</p> <p>Тако се друштво брзо смањива 
, гледајући их испод очију.{S} А кад би са свим близо, Јелена га јасно али презриво погледа па  
ословских дела са грчког језика, или би са њом расправљао о старијим књижевницима и беседницима 
и дочекаше.{S} Стари се Властоје пољуби са њим, па сви лаганим свечаним ходом пођоше напред.</p 
благо обрати.{S} После тога се поздрави са војводама, који га громогласним клицањем радости доч 
 од бриге, коју им задају чести гласови са разних страна раскомадане српске царевине.{S} Све се 
аци, Бог с вама! — приђе им један други са Струмице. — Зар нађосте да се са њим надбацујете?{S} 
требити коло.{S} Оно ће помоћи.{S} Ходи са мном!</p> <p>Обојица сиђоше низ велике камене степен 
 летовање.{S} Ако ти није зазорно, пођи са мном до оне јеле, па ме причекај на клупи, ја ћу се  
о, шта је Момчила навело да се придружи са својом војском отпаднику од цара византиског Јовану  
јаше лако.</p> <p>Кад се по гласу, који са степеница долажаше, познало, да је старешина страже  
<p>— А какав је то сан? — навалише неки са питањима.</p> <p>-— Неко пророчанство, шта ли? не зн 
ојко, похита му на сусрет па се братски са њим загрли и пољуби.{S} А кад виде, да је недалеко о 
<pb n="124" /> <p>— Тако, тако ти учини са њим, — рече он старом дворанину — тврдо га вежи за о 
— Одавде до места, где нас очекују коњи са момцима, нема много.{S} Ја сам наредио да они буду т 
ножем у страну и замахну да Рајка удари са стране у десна ребра.</p> <p>Нож сину, нешто закркља 
покадшто и поред њих јахали су соколари са изученим соколима на руци, а хајкачи мож’да већ <pb  
nit="*" /> <p>Враћајући се једне вечери са малог излета на коњима Тома је био добро расположен. 
одерано.</p> <p>Многи се јунак још бори са душом, неки се упиње да се дигне, да бол олакша и па 
аваше, како нема изгледа да ће и устати са болесничке постеље, па га искрено жаљаше.</p> <p>— З 
агађали, шта ће љутити Костадин урадити са смелим монахом, дотле је дојездио гласник и јавно, д 
еспотица му је давала за право, хвалећи са своје стране побожну поезију Дамаскинову.</p> <p>— М 
ри клин у јединство српске отпорне моћи са ових страна, није ли пред снажном одлуком и гвоздено 
 тим набаца на њ танког грања, бирајући са велике гомиле оно оздо, које киша није много овлажил 
пажњу Томину, само ако би била у опреци са његовим жељама.</p> <p>Тома је мислио, да је Љубоје  
"47" /> ваљало бојати сукоба на граници са непријатељем.</p> <p>Томи је било мало неправо онако 
шће долазе њему неки непознати гласници са далеког пута.</p> <p>Разабраше само толико, да су по 
S} У томе је и туга, али теби, гранчици са стабла његовог, нека у томе буде и утехе.</p> <p>— А 
ослетку ишчезе.{S} На дати знак хајкачи са других страна почеше свој посао.{S} За мало па се ве 
ког потока у Мутницу, чекали су хајкачи са хртовима господу.{S} А недалеко је одатле и велики м 
ла.</p> <pb n="112" /> <p>Из првих речи са њом сазнаде Гојко, да је она у служби и милости госп 
иваним сусретом, заустави Лабуда, скочи са њ, грмну на зликовце, који већ окренуше, и прихвати  
е два, трн крока напред, а Угљеша скочи са свога коња.{S} Један копљаник из пратње <pb n="43" / 
д границе — одговори Угљеша па, пошавши са деспотицом низа степенице, које се отворене увијаху  
 баш и хоће да се пред вама покаже овај са катуна више Радовишта.{S} Њега је вила, кад још дете 
ади писмо, којим му Рајко јавља догађај са Маром у горској кули.</p> <p>Љубоје прочита и задрхт 
узбуђењу огласи се и деспотица, — веруј са превисоким братом својим у победу твојих узвишених м 
ше.{S} Богдан узе мач, од кога се држак са горњом половином бејаше сачувао.{S} Рука му задрхта  
војој милости и закриљу приводим листак са стабла, на коме сам и сам био до сада једна и то по  
 пута између Једрена и Чрномена.{S} Сам са својом војском, која му је била при руци напао је, а 
 са рамена, навезе се на сплавовима сам са непуном стотином првих војника.{S} На Галипоље напад 
ам љубио, она је љубав славила; кад сам са љубави плакао, она је јецала; кад сам пехаре празнио 
 Угљеша. — Туђина Теологиту уклонио сам са досадашње му части, која је припала часнијем, — и Уг 
ли да посведочим белегу?{S} Ја не бежим са мегдана!...</p> <p>— Дај чутуру међедином опшивену!  
а и лепа Мара на обученим коњима својим са лаком стрелом и тулом о рамену; ту је Тома Теологита 
 кад сам отишао да га у име ваше сменим са дужности његове.{S} Није хтео пристати, покушао је п 
своју војводину <pb n="179" /> заштитим са солунске стране, са које је вазда најслабија.{S} Опр 
 а ђакон настојников изиђе пред Угљешом са осредњом, у злато уоквиреном, иконом светога Прокопа 
 познајеш снаге планинске, — вели један са плачкавичких <pb n="153" /> катуна Дејановићевих мла 
p>— Или је мож’да превисоки краљ уморан са дугог пута?</p> <p>— Ни то не.{S} И ако сам вечерас  
копљем скиде с коња, па и сам, прободен са стране, паде на земљу.</p> <p>— Хвала Богу, ја сину  
ако отвори и са напрезањем скиде прстен са десне руке.{S} Пружи га гласнику, хтеде нешто рећи,  
 ствари.{S} Што је Момчило више ратовао са својим коњаницима против царства византиског, све га 
м украсима.{S} Стари се Властоје слагао са добрим монахом Исаијом, да је она најлепши цвет, што 
</p> <p>Кад већ прилично бејаше измакао са својим пратиоцима, Угљеша опази на врху стене, испод 
лов Тома.{S} Дуго се на само разговарао са МомчилОм, и остао је у његову стану.</p> <p>Момчило  
потици — јуче сам у лову наишао иа дрво са тичјим гнездом.{S} Мајка је младунаца била недалеко  
 у Марицу, а још даље на северу упоредо са њим тече још један поток, који се, тако исто, улива  
ти! — говораше Тома Анђелу, који је био са њим дошао у Драму.</p> <p>— Готов сам на сваку услуг 
вала, па ни онда, кад се у Драму вратио са свога дугог пута Тома Теологита, кога је она држала  
Момчило њиме хвалио.{S} Кад му је Рајко са својом мајком дошао једном у посету, Момчило је у ве 
и.</p> <p>Врата се отворише и уђе Гојко са старешином градске страже.</p> <pb n="79" /> <p>Љубо 
ано и равно красно поље, које се дубоко са севера завршује повећим висовима.</p> <p>Ту бејаше с 
о Рајку, који му се не допадаше ни мало са отворености своје, није марио ни за Гојка, сазнавши  
добро са једне стране, прилазило је зло са друге.{S} Ко мени може казати, са које ће стране нес 
и његове витезове.</p> <p>— Шта је било са Томом, не знам.{S} Доцније сам чуо, да се мој стриц  
уо и ослободио сиротане, али је то било са свим случајно.{S} Док се мајка бринула за добро са ј 
деспота.{S} Он ће ових дана стићи овамо са свом својом војском, а кад прими и наше јунаке, поћи 
 било.</p> <p>Видосава се саста на само са Исаијом, и каза му све.</p> <p>Стари се монах једва  
е деспотица Љуба.</p> <p>— Заједно ћемо са Маром.</p> <p>— Али, мајко, — сети се деспотица — је 
 два пута већ променила, и кад је звоно са високог торња на истим вратима огласило подграђанима 
чајно.{S} Док се мајка бринула за добро са једне стране, прилазило је зло са друге.{S} Ко мени  
 <p>Кад пређе велики мост на јарку, што са стране главних врата одваја цео град од западне стра 
оје бејаше па ударцу турског одреда што са источне стране нападаше, зачуше неколико ратника у д 
 Дренопољу, од кад се чуло, да је судар са маћедонским владарима неизбежан.{S} Деспот Угљеша жи 
е сутра дан у јутру.</p> <p>Кад стражар са тврђаве огласи долазак њихов, Гојко им пође на сусре 
не ороси суза.</p> <p>У тај мах стражар са куле на бедему огласи да граду долази неки ненадни г 
о да пркоси киши, која га, кад је ветар са стране нанесе, дохвати капљицама.{S} Лежећи тако, гл 
аменим столом, на коме је стајао кондир са пехарима, стари Властоје, негда дворанин а доцније д 
.{S} Два одељења заобиђоше српски логор са горње северне стране његове, па се једно примаче сев 
што нам поврати мир душама и измири нас са црквом цариградском! — рече један.</p> <p>— Гле, сад 
је ништа страшно да би се светли деспот са својом свитом морао журити.</p> <p>За тим Тома и Љуб 
дворишту.{S} Да одгоне студен, коју ноћ са собом донесе, ловци су пили, а да даду одушке изазва 
оду.{S} Вешти гуслар надметаше се синоћ са мном, а млада добричина једна хваљаше пловдинско вин 
ога, Гојко се спремаше да продужи борбу са другим нападачима.{S} Али се они не појавише.{S} Сам 
 даде достојну награду — скиде му главу са рамена, навезе се на сплавовима сам са непуном стоти 
еша — и она му наслони своју лепу главу са црном дугом косом на груди, које се снажно надимаху. 
а је био добро расположен.{S} У друштву са Љубојем, заповедником градске страже, Тома бејаше пр 
илог му, дошљака.{S} А пијући у друштву са њиме, Љубоје је бивао све ређе са старим друговима с 
, отворила је срце своје, да пусти тугу са њега, нека отече.{S} Испричала је све Видосави, и ов 
е Угљеша, а војвода Богдан тражећи везу са њима и сам се крвавим корацима приближи средини.</p> 
брат краљ Вукашин спрема војну у савезу са Балшићем а против Николе Алтомановића.</p> <p>— То ј 
ће монаху поручити.{S} Дај ону амајлију са гроба Спаситељева, што си од оца Исаије добила.{S} Т 
и Марка краљевог; дадох тужном гласнику са Српскога Гумна.{S} Али то дадох руком, а душа — душа 
>Скуп је био одређен у једном пропланку са северне стране, а одатле је ваљало прилично ићи до м 
живота — наста да измири и цркву српску са цариградском.{S} А кад и то срећно постиже, имао је  
азу из чадора.</p> <p>У том се тренутку са свих страна око његова чадора захори:</p> <p>— Алах, 
коју се пружао пут, што је спајао Драму са Сером.{S} Али се ни на томе не заустави.{S} Поглед с 
тврдили, да су у два маха затицали Тому са неким грчким поклисарима у тајном разговору и шапута 
време заменити.{S} Тако сам у споразуму са ћесарицом нашао за најбоље.</p> <p>Ућуташе и ободоше 
, држећи га, руком за балчак, на рамену са врхом далеко и право напред истуреним.</p> <p>Страхо 
 туге своје разгаљивала у ученом говору са старим монахом.</p> <p>Противно мирноћи ове двојице  
еда се незнанога туђина.{S} У разговору са тим дошљаком, Момчилу па4"/&gt; Дошљак радо пристаде 
менита Амазонка.{S} Он пође у разговору са њом, а она га преведе преко малог уског моста, који  
оји бејаше прилично заостао у разговору са свештеником.</p> <pb n="84" /> <p>Ана и Мара доста б 
туд, па се јави Ани.</p> <p>У разговору са њом Исаија помену, како је Властоје врло слаб.{S} Ан 
ј је био неусиљено пажљив, па ипак и ту са посебним својим разлогом.</p> <p>Кад се једног предв 
м колибом неки старац у пастирском руху са великом чупавом шубаром на глави и дугачком палицом  
 за преминулим ћесаром.{S} У црном руху са распуштеним власима оплакивале су смрт његову.</p> < 
 степенице на кули, где оставише Угљешу са његовима да се сном крепе, нешто шапутаху.</p> <p>—  
г одговора послао у Сер свога стегоношу са главном војводском заставом и са стотином добрих коњ 
ош траје весеље.</p> <p>— И сам се Алах са својим моћним пророком радује! — вели један часник т 
о ватру на овоме брежуљку, па се упутих са правога пута у страну, — одговори путник.</p> <p>— Д 
не промаши, и орао вијући се у ковитлац са раширеним крилима паде код најнижег градског бедема. 
Богу! — рече гласно седи ратник, старац са Радовишта, па са осталима наже за Гојком.</p> <p>Гој 
 ране шикну крв. .</p> <p>У том и месец са свим изгреја.</p> <p>— Ху, једва се опростих напасти 
у тренутку, кад Гојко измахну да му мач са свим избије из руке — двојица га нападоше с леђа, а  
важнија тачка целе деспотовине и то баш са оне стране, са које смо најслабији.{S} Док је још би 
је Угљешина војска била она, што је још са њим дошла из северних крајева па се и задржала овде. 
.{S} О бедрима му је висио широки палош са позлаћеним балчаком, који се завршавао златним крсто 
љи и деле у таборе.{S} Залуд је ту Урош са царским скиптром и круном, кад на њој нема истинског 
ергаментом у руци.</p> <pb n="45" /> <p>Са њим је био Тома Теологита и неколико војвода.</p> <p 
Ово је ваљ’да сада неко оставио!</p> <p>Са уског прозора кроз дебеле зидине био је леп поглед.{ 
, друго дужност према старијима.</p> <p>Са степеница се чу шкрипа.{S} Неко долази.{S} Љубоју ср 
м областима на послетку скрасио.</p> <p>Са свим незнатног рода из обичне куће цариградске, дожи 
њих је буднији — њихов господар.</p> <p>Са високе куле мотриље у тврдоме Серу дању се виде безб 
зивања и одзивања, вриштање коња, звека сабаља и штитова, фијукање џилита и копаља — помешаше с 
p>Али сад наста нова невоља.{S} У густо сабијеним редовима многи падоше од братске руке, а ноћн 
ке.</p> <p>А кад се прочу, да се у Серу сабира велика војска, придружише се њој многи залутали  
е преко целог лета све до јесени лагано сабирала.</p> <p>У Серу је био главни логор јужне војск 
је пиштао од фијука стрела и узмахивања сабљама.{S} Био сам рањен у леву руку, али сам јездио з 
м током, утицаше турска коњица са голим сабљама у рукама.{S} Свако се одељење раздели на по нек 
крика рањеног лава, плашио непријатеља, сабљом га је тлачно, коњем газио.{S} У сред највећег ок 
сну анђео Божји, узео му из руку крваву сабљу и предао Турцима.{S} Зла коб!</p> <p>Тешка слутња 
S} Султан му је у радости послао златну сабљу, а шта ће тек бити кад султан стигне амо!{S} И ве 
ари Властоје знатно болан.</p> <p>Гојко сабра веђе:</p> <p>— Коса је смртна у велико ударила у  
ш.{S} Али си нашао судију!</p> <p>Тома, сав зелен, шкрипну зубима:</p> <p>— С тобом је свршено! 
ога дана прве јесени.</p> <p>Сав логор, сав град и његово подграђе усташе и кренуше се да виде  
од Гојка, И били су мирни</p> <p>Кад је сав тај посао био свршен, јави се, неопажен, Томи неки  
преко поља ка главном путу, а старац се сав претвори у поглед, којим хтеде продреди кроз танки  
анака краснога дана прве јесени.</p> <p>Сав логор, сав град и његово подграђе усташе и кренуше  
олико, колико сам дотле могао имати.{S} Савез туђих владара распао се пре, но што је ишта могао 
Ђурађ Балшић ми хоћаше ту бити користан савезник, али — само ту.{S} О Лазару Хребељановићу и Ву 
Краљев зет Ђурђе Балшић, који му је био савезник против Алтомановића, као да је окренуо лист и  
 нећемо нападати па ни на земље његових савезника, већ смо вољни признати му и старештво, па и  
 противу Кантакузенове војске и његових савезника, турских чета, и Рајко се извештио ратничким  
/p> <p>Не помишљајући да његовом опаком савезнику Анђелу може икада какво предузеће исклизнути  
рад.{S} Тиме је осигурао бегство својим савезницима.</p> <p>Сутра дан рано Тома се у јакој прат 
p> <p>— Моји синови морадоше остати код савезничке војске моје и Балшићеве противу силе Алтоман 
алога за трајно пријатељство, и искрено савезништво између нас и Балшића.{S} Још се мање смемо  
и помагаху, јер и сами бејаху у њиховом савезу.{S} Па ипак не бејаше лако ни једноме а најмање  
луд се Тома трудио, да задржи Момчила у савезу против царевине.{S} Високо одликовање чином десп 
S} Мој брат краљ Вукашин спрема војну у савезу са Балшићем а против Николе Алтомановића.</p> <p 
 — додаде Угљеша. — Он је своју дужност савесно извршио.{S} Није био Србин али опет бејаше ваља 
двора Анина, где је био неки мали ратни савет.</p> <p>На пољу је била слаба месечина.</p> <p>Ра 
ов Властоје, друг је Војихнин Био му је саветник у ратним и државним пословима а такмац уз звек 
затекла.{S} Он је био моме поочиму више саветник у миру но помагач у рату...</p> <p>Те ноћи, ка 
мудријем.</p> <p>— Надмудрио сам лукаве саветнике немоћног и поводљивог цара — одговори мало ос 
ах за наше.{S} После дужег размишљања и саветовања одлучили <pb n="151" /> смо, да понудимо мир 
 да се нађе уз њега — деспота -— својим саветом и знањем.</p> <p>Веће весело прими ту новину, а 
ицаху.{S} А кад дођоше до места, где се савија пут, те донекле иде кроз ту шумицу, пред њих иск 
е за њом.</p> <p>На степеницама, где се савијају око мраморног стуба, Гојко се окрете и Рајку,  
сте лесе, која се око Угљеше непрестано савијаше.</p> <p>— С Богом, деснице моја! тешко јекну н 
 ал’ и она не трене.{S} А кад је уморну савлада и преваром освоји сан, она на мах скочи, јер јо 
опрска песак и камење крај воде.</p> <p>Савладавши овога, Гојко се спремаше да продужи борбу са 
умњиво!</p> <p>Али ништа даље не уради, савладан неким чудноватим осећајима.</p> <p>— Љубо! — р 
 покушао је побуну.{S} Али, преухитрен, савладан и затворен, данас може размишљати дуго о своме 
ек да је, остарелу и слабу, погружену и савладану под теретом најновије жалости, ни у чем не пр 
S} Брзо прискочи, ал’ старац бејаше већ савладао нападача, па му својим каницама везиваше руке  
ома га руком у ваздуху ухвати, па силом савлађујући се, рече:</p> <p>— Овај нам лист шаље приро 
и противу Матије Кантакузена изишао као савршени победилац?{S} Кад је цар Синиша устао да задов 
шој породици.{S} Сумње нема пали су или сагорели у пламену њиховога дома.{S} Никад и ништа не м 
и по Божјим и по људским законима ти би сагрешила, ако ускратиш оцу на самрти да загрли сина је 
заповедника овога града и краја.{S} Ха, сад ми је све јасно.</p> <p>Међу њима настадоше опширна 
риградском! — рече један.</p> <p>— Гле, сад, а од кад се ти поче бринути за мир душе, кад нити  
за њим.</p> <p>— То је много!{S} Дакле, сад је дошао већ ред на мене.{S} Још сутра ћу стати ног 
адосно поздрави.</p> <p>— Мери, брајко, сад! — рече он поносито. — Види колико сам изостао иза  
а Рајко.</p> <p>— И да и не до сада.{S} Сад знам све, — одговори Гојко.</p> <p>Седоше, па у мно 
ал’ и као слабији од њих свих скупа.{S} Сад се јавља нов непријатељ.{S} Ми нећемо одступити пре 
чних граница његове драмске области.{S} Сад је ваљало да га у ратничким пословима замени Угљеши 
ем.{S} То је тражио и већином нашао.{S} Сад ће настати војна, за коју он није у ствари никад ма 
ати.</p> <p>— Оче, — реко је Властоју — сад, кад се враћаш ка животу, кад развесељаваш душу мој 
 си гласник! — додадоше други.</p> <p>— Сад је стигао глас од светлога и моћног деспота.{S} Он  
о је његов глас, — рече Рајко.</p> <p>— Сад већ доцне! — настави Гојко — не спремисмо ни њу ни  
и запева другу песму, рекавши:</p> <p>— Сад једну грчку.{S} И ова је била грчка, ал’ војвода Бо 
егове речи и њима се заносила.</p> <p>А сад, кад је деспот отишао с војском, око ње је мирно и  
н свет.</p> <p>И на тој кули има некога сад у позно доба, кад се стража на главним вратима прво 
 са мном.</p> <p>— Добро, он нека га за сад и замени.{S} Али будите врло пажљиви према Гојку.{S 
а наш дом.{S} Овде нико ништа не сме за сад о томе знати, да не би глас допро до старог Властој 
да ми је дужност.</p> <p>— Онда, бар за сад, никоме ни речи.</p> <p>У том приђоше ка ватри.</p> 
д постеље тешке болеснице.</p> <p>— Шта сад, добра Видо, да радимо ? — питаше Мара јецајући.</p 
 највише патио — од Маре.</p> <p>Она је сад већ била потпуно уверена, да јој је грануо дан срећ 
могла ју је одржати у животу.{S} Али је сад Јелени на један пут из мркле ноћи свануо сјајан и в 
 тога пошао ја нисам.{S} Незгодно ми је сад ићи чак до чадора нашег, ал’ вала не могу ти без гу 
ело не, гонилац још мање.</p> <p>Век је сад дуг колико и мост.{S} Што краћи мост, краћи и век.< 
 се не врати што дуже у Драму.{S} Он је сад желео само освете, а знао је, да њој није још време 
ј довикује један.</p> <p>Где ћемо гусле сад наћи?</p> <p>— Како где?{S} Та зар не знаш, јад те  
цивао је у исто доба сам себи, шта хоће сад са Гојком.{S} Он, војник и слуга деспота и ћесара с 
ога службовања провео.</p> <p>Он бејаше сад препорођен.{S} Гледаше друкчије, отвореније и весел 
м имао право, што сам држао да ћеш ми и сад требати! — говораше Тома Анђелу, који је био са њим 
даде Вукашин.</p> <p>— Брате, ми ћемо и сад под окриљем звезде нашег рода поћи у бој за једну м 
штање не дође, бар не тако брзо.{S} Али сад је оно већ отпочело.{S} Уклоњен је с највиднијег ме 
ни бео достиже врхунац свој.</p> <p>Али сад наста нова невоља.{S} У густо сабијеним редовима мн 
се и она раздрагала.</p> <p>— Дошао сам сад к теби, да ме мину сви боли, свака туга, свако очај 
би мож’да сетио пред смрт.{S} Пошао сам сад с војском војводе Богдана.{S} И њему сам певао.{S}  
 Од јуче скота поганог вребам.{S} Дошао сад, кад се војска слеже, да га нико у овом метежу не о 
ијем.{S} Једно се догоди ономад а друго сад.</p> <p>Гојко га са свим разумеде.</p> <p>— Није та 
 благослов очински своме јединцу.{S} До сад не дочеках таког дана, али Бог је милостив.{S} А до 
 живота ни опстанка ни овоме, што је до сад створено.</p> <p>У тихој звезданој поћи изгледаше У 
м и домовину.</p> <p>Дејановићи су и до сад дочекивали поклисаре од Мрњавчевића с пуно поштовањ 
наду одузима.{S} Ипак чућеш.{S} Где смо сад?</p> <p>— Одавде до места, где нас очекују коњи са  
 што је ономад у лову доживео а особито сад, кад није ни Гојко ту.{S} Али је дошло време кад Ра 
.{S} Она себе до сада не познаваше, јер сад виде, да је мекша, много мекша, но што је мислила.. 
колико је дугачак мост.</p> <p>То знају сад обојица.</p> <p>Коњи сустају ал’ се напрежу.</p> <p 
о је моја мисао.{S} Изведи је тачно још сад, па ми више неће требати твојих услуга.{S} Ти ћеш с 
ну против Турака.</p> <pb n="111" /> <p>Сад више нико није сумњао о ратовању.{S} Гласници су ле 
ку погибију.{S} Завидљив слави његовој, сада га на гозби отрова Лала-Шахин!{S} Правоверни!{S} Н 
знемогли дорин његов?{S} У почетку: да; сада већ: не.</p> <p>Гонилац ни онда ни сада.</p> <pb n 
 ово доба, али сам се опет уздржала.{S} Сада не могах више.{S} Твоја душа пати, твоје срце стра 
поштовања према онима, који их шаљу.{S} Сада је Костадин примио Гојка и с истинском радошћу, а  
о, већ је и сама била страсан ловац.{S} Сада је у њеном друштву — више ради ње — била и Мара.</ 
кну он. — Ја сам био потпуно обманут. — Сада верујем да је туђинчев посао и моје именовање за з 
ахиње.{S} Једна бејаше деспотица Љуба — сада већ монахиња Јефимија, а друга њена сестра Мара.{S 
воранима честитог драмског господара, а сада већ више не могу они чути моју цитру!{S} Падоше, б 
дње доба из своје манастирске ћелије, а сада га је у Драму довела тужна свечаност при погребу В 
о у витешкој игри и јуначком скакању, а сада чекам, да ме копите коњске разнесу, — уздахну мало 
ше пловдинско вино, кад им приђох.{S} А сада су гусле раслупане, и место вина честити је младић 
ајми лији, кад сам без тебе!</p> <p>— А сада?</p> <p>— Само ми дајеш маха крилима осећаја и раз 
, добро је ! — одговори Ана.</p> <p>— А сада и најбоље ! — додаде деспотица Љуба, па продужи: — 
за победе! — додаде Вукашин.</p> <p>— А сада?</p> <p>Вукашин се замисли, а Угљеша сам себи одго 
етлости.</p> <p>Зна ли бегунац, куда га сада носи већ у пола изнемогли дорин његов?{S} У почетк 
а дивану у њој, додаде: — Ово је ваљ’да сада неко оставио!</p> <p>Са уског прозора кроз дебеле  
" /> <p>Та је војска Угљешина становала сада у самом граду, и она бејаше права лична снага Угље 
те и узбуђене.</p> <p>Видосава је имала сада два пута више посла у друштву с деспотицом и Маром 
 пре поласка целе војске.</p> <p>Јелена сада задрхта, али се брзо прибра, и поносито диже главу 
зија велика провалија, подигнута повећа сада готово опустела каменита кула овалнога изгледа.</p 
 победили.</p> <p>— Зато је Хаџи-Ил-бег сада у великој части код свакога.{S} Султан му је у рад 
дговори:</p> <p>— И сада!</p> <p>— И од сада? — упита Вукашин.</p> <p>— И од сада! — одлучно од 
од сада? — упита Вукашин.</p> <p>— И од сада! — одлучно одговори Угљеша.</p> <p>— Добро.{S} Ал’ 
ед браће своје:</p> <p>— Благословен од сада па до века Господ, који те, рабе Божји, посла к на 
ато.{S} Видиш ли моју звезду?{S} Она је сада сјајнија.{S} Је ли?</p> <p>— Јесте, драги господар 
 од неког је доба охладнео.{S} У лов је сада изишао више од невоље, да се не замери, него што г 
p> <p>— Добро, — рече Тома. — Она ми је сада најпотребнија.{S} Онај, од кога си ме пре неколико 
је ли тамо и војвода Властоје?{S} Он је сада, свакако, стар.{S} Ваљ’да као и ја.{S} Он ми је, к 
а снаге за четири друга.{S} Он то крије сада, а кад је био дете и сам је причао.{S} Зна он рећи 
о расположење — онда ћеш појмити и мене сада.</p> <p>Тома се осмехну:</p> <p>— Ево ти руке! — р 
 коју сада мож’да сише!</p> <p>— Сва се сада претварам у завист, јер је така завист — љубав нео 
 а Угљеша сам себи одговори:</p> <p>— И сада!</p> <p>— И од сада? — упита Вукашин.</p> <p>— И о 
но, што је Тому и довело овамо, то га и сада јоште одржава!</p> <p>После тога је и Рајко одуста 
ова ни развијање живота у њима.{S} Па и сада, кад се сазнало за крвав и тужан пад Пловдина, кој 
брзо одговори деспотица Љуба — она је и сада онако сјајна и чиста, као вазда до сада. <pb n="9" 
ш, војводо, — заврши старац — хоћу ли и сада, ма да сам у овим годинама, што год вредети на бој 
, пуна бриге за тобом, нађем овде као и сада.{S} Деспоте, Угљеша!{S} Има неко доба, како остављ 
дну, необично сјајну, на небу.</p> <p>И сада је утонуо у то гледање, занео се очима питајући зв 
погинулог витеза.{S} Јесте.{S} Он ће ми сада добро помоћи.</p> <p>Млади певач оштрим мачем прес 
сада већ: не.</p> <p>Гонилац ни онда ни сада.</p> <pb n="164" /> <p>У дивљој хуци узбуњене прир 
а Видосава, која своје добре госпође ни сада не остављаше.</p> <p>— Сестро, ти си плакала? — уп 
о је нешто, што ми душу тишти.{S} Ти си сада у незгоди: и по Божјим и по људским законима ти би 
 за руку и придржа:</p> <p>— Јелена? ти сада!</p> <p>— Да, војводо! — поврати се Јелена.</p> <p 
је била тако лепа!</p> <p>— А где си ти сада? — упита га Тома.</p> <p>— Свуда и нигде.{S} Од не 
 свог, свога гнезда, које ће радо свити сада.</p> <pb n="132" /> <p>Јелену је ћесарици Ани и ње 
ко, далеко је он, кога волим и кога очи сада узалуд траже!</p> <p>— Завидим мору, које запљуску 
н стигне амо!{S} И велики га Лала-Шахин сада части.{S} Његова је заслуга, што су већ стигли — и 
било свеједно.{S} Највећа му је погибао сада грозила од Гојка, који је <pb n="89" /> поред свих 
 ли тамо све мирно и добро?</p> <p>— До сада јесте, хвала Богу!</p> <p>— Бог ће дати, да и даље 
сада онако сјајна и чиста, као вазда до сада. <pb n="9" /></p> <p>— Не, вараш се.{S} Чуј ме.{S} 
њима и датој речи Гојку.{S} Она себе до сада не познаваше, јер сад виде, да је мекша, много мек 
" /> <p>Љубоје оде у град, у коме је до сада већи део свога службовања провео.</p> <p>Он бејаше 
е жели чути ни речи од свега, што је до сада било.{S} Друго је, што су дани врло ровити.{S} Нам 
— упита га Рајко.</p> <p>— И да и не до сада.{S} Сад знам све, — одговори Гојко.</p> <p>Седоше, 
а.</p> <p>— Буди витез, као што си и до сада био, па си ми брат а не млађи! — одговори му Угљеш 
так са стабла, на коме сам и сам био до сада једна и то по готову сува грана! — реко је тада Ис 
лу.</p> <pb n="94" /> <p>— Ми идосмо до сада одважно за звездом судбине своје! — обнови Угљеша  
, Угљеша, да ми свет не уписа у грех до сада несмишљеност.</p> <p>— Не рекох ружне речи, — вели 
 детињства но што је место, на коме смо сада.{S} Ја сам из Галипоља у мореузу лепога Мраморног  
штро говораше Вукашин.</p> <p>— Она нас сада гони, да главе приклонимо једној глави.{S} Данас ј 
 одмара, ко што завидим и неранџи, коју сада мож’да сише!</p> <p>— Сва се сада претварам у зави 
 и ведар сунчан дан.{S} И она се животу сада први пут после толиких неприлика у дугом времену о 
/p> <p>— Певај Богме, брајко, ако нећеш сада ја када ћеш! — додаваше онај друг Благојев, што му 
ве приче по Крстопољу.{S} Ми морамо још сада поћи у Драму.</p> <p>— Зашто? — зачуђено упита Љуб 
а сама у градском врту обилазила цветне садове, који бејаху од студени клонули, уђе у врт Гојко 
</p> <p>И Гојко клече до болног оца, па саже главу.</p> <p>Властоје задрхта, по лицу му се разл 
лико се могло разабрати, по небу, па се саже и подстаче огањ, који је на сред тога дворишта лаг 
Разумеш ли, а? — говораше старац, па се саже да рукама опипа везанога.</p> <p>Прође један трену 
едан крњадак лагано тињао.{S} Старац се саже, једним дрветом разгрну покисли пепео и пухор, па  
довољно чуду начудити.</p> <p>Старац се саже, добро разгледа убијенога, па онда устаде:</p> <pb 
незадовољни.</p> <p>Једне вечери Угљеша сазва ратничко веће на коме одређиваше нове дужности во 
{S} А Мара се баш највише и паштила, да сазна његове мисли, за које јој је слатка слутња наглаш 
 драмске војске Тома Теологита успео да сазна главни ток дневнога живота и пословања у граду и  
ијатељу у невољи и оста верна слуга кад сазна да је господар мож’да обманут.</p> <pb n="80" />  
реба судити пре, док се све о сваком не сазна.{S} На мах се одлучи, да нагласи Ани догађај у ло 
чак од Пловдина, али ништа више нико не сазна.</p> <p>Поклисари доиста бејаху од Пловдина, тврд 
орености своје, није марио ни за Гојка, сазнавши да су они искрени пријатељи.{S} О старом је Вл 
 <pb n="112" /> <p>Из првих речи са њом сазнаде Гојко, да је она у служби и милости госпође јед 
уга Мари, која је већ све од Гојка била сазнала, а добра Видосава осећаше се и сама ојачана у д 
сава је причала Мари све, што је од Ане сазнала.</p> <p>Мари је било и сувише.{S} Она не бејаше 
ла да одговарају њеним жељама.</p> <p>И сазнала је, па је казала доброј старој Видосави, а Гојк 
која је за његов ненадни и брзи полазак сазнала од Видосаве.{S} Једва је успела да га причека п 
ање живота у њима.{S} Па и сада, кад се сазнало за крвав и тужан пад Пловдина, који је био беде 
ипак је неко наишао и на ту тајну стазу сазнања љубавних снова Љубојевих.{S} А то је био главом 
а на место њено дошло је мило и радосно сазнање.{S} Празни дани минулог живота његовог добише о 
е, па се и сама поче досећати.</p> <p>— Сазнао сам све то и ја, — рече Угљеша — па сам знао, да 
м својом, заборави на то.{S} Тек кад је сазнао за Томино злочинство и према Јелени, плану по но 
ским у Дубровнику, па сам све тек доцне сазнао.</p> <p>Тешко је било даље говорити.{S} Исаија ј 
јко гласом раздраженога лава. — Све сам сазнао!{S} Или зар твоје господство — стрељајући очима  
гнутије прилике.</p> <p>Угљеша је одмах сазнао од Ане, шта се догодило.{S} Чуо је о неверству Г 
ска?</p> <p>— Веома добра душа, све ћеш сазнати, — одговори Гојко.</p> <p>Момци прихватише коње 
но.{S} Плод би ђавољег труда био толико сазрео, да би тамо опасно било и приступити.{S} Ево пог 
црних мало потуљених очију, које као да сакриваху лукавство, што одаваху црте лица а особито до 
транпутицом?</p> <p>Свуда.{S} Ал' то је сакривено од свести њихове.</p> <p>Колико пута наиђоше  
и главу на његова прса, да од саме себе сакрије — сузе својих лепих очију.</p> <p>За тренутак н 
шла до места, где се имала цела дружина сакупити, деспотица Љуба већ бејаше тамо стигла.{S} Али 
ети и њихову војску, која се тамо летос сакупљала, па ће <pb n="135" /> онда у име Божје прећи  
аду.</p> <p>Костадин стаде размишљати о сакупљању војске.</p> <p>У том стиже у Жегљигово и покл 
{S} Њему ваља помоћи, да победи, да њих саломи, уништи, а њега — помагача — да опет уздигне.</p 
јвода Богдан мачу.{S} Али си се ти ипак саломио у борби за Српство.{S} Света десница, која те н 
 Године и буре живота навалише на њ, те саломише некадашњу његову дурашност.{S} Ређе се креће у 
вини пута између Једрена и Чрномена.{S} Сам са својом војском, која му је била при руци напао ј 
исли заустављаху на новом предузећу.{S} Сам, у неосветљеној одаји својој, сеђаше Тома после веч 
узеше против зла, што наступа!</p> <p>— Сам их Бог води!</p> <p>— Тако је.</p> <p>За силном коњ 
са својом војском принуде на предају, а сам се крепу да се састане са Угљешом, па да заједно на 
е весело вратио свога Лабуда војнику, а сам је Мару одвео у друштво, из кога се била издвојила  
у Гојкову.{S} Пребацивао је у исто доба сам себи, шта хоће сад са Гојком.{S} Он, војник и слуга 
рађански судија, Трилиса нашег.{S} Њега сам придао Војихни у помоћ, јер разуме војну <pb n="17" 
Робом икад ал’ гробом никад!{S} За њега сам слутио да је под земљом, Бог му дао у рају насеља!  
ки туђин, који је живео повучено и кога сам ја ту затекла.{S} Он је био моме поочиму више савет 
з Крстопоља.</p> <p>— Видиш, Анђеле, да сам имао право, што сам држао да ћеш ми и сад требати!  
нано куда под тешком мож’да слутњом, да сам му невера...</p> <p>Оставила сам југ и склонила се  
, да је Гојко невера.{S} Волела бих, да сам друкчије гласе од вас чула.{S} Ах, то је страшно!{S 
и мојој не да мира.{S} Деспотице!{S} Да сам мислио остати у Серу и на овоме, што имам, не бих с 
— заврши старац — хоћу ли и сада, ма да сам у овим годинама, што год вредети на бојном пољу.</p 
p> <p>— Ако буде деспотица, кажи јој да сам овде, — рече Мара и старац се удали.</p> <p>Мара пр 
аше.</p> <p>— Звао ме је, кад је чуо да сам амо свратио, — рече Исаија. — Тражио је, да га испо 
д слушам твоје лековите речи.{S} Мож’да сам више дивљи а мање питом, мож’да и не личим више на  
т чинио, — говорно је Рајко — па мож’да сам пропустио што и од дужности учинити!</p> <p>— А то  
тпора свакој најезди на ове крајеве, ја сам узео управу над овом облашћу у своје руке, независн 
 је при састанку Гојко.</p> <p>— Не, ја сам само своју дужност чинио, — говорно је Рајко — па м 
ановићем, моћним господаром ужичким, ја сам у отвореном непријатељству.{S} Само је још неколико 
о знам, шта ми је право занимање!{S} Ја сам и војник и видар и трговац и бродар.{S} Овамо чешће 
о што је место, на коме смо сада.{S} Ја сам из Галипоља у мореузу лепога Мраморног Мора.{S} Ту  
о <pb n="70" /> велика змијурина.{S} Ја сам је хитцем једним скинуо и ослободио сиротане, али ј 
— Деспоте, ни један се неће маћи.{S} Ја сам их заклео, да својим костима створе бедем за одбран 
цне стигох из потере за крвником.{S} Ја сам дужан крви српском. роду!</p> <p>Лагано су тако одм 
ма, и оба се пута дуже задржавао.{S} Ја сам мислила, да је моја срећа несумњива, али је судба д 
кују коњи са момцима, нема много.{S} Ја сам наредио да они буду ту, да нас уморне прихвате, — р 
— Из далека, и идем доста далеко.{S} Ја сам од стране деспота Угљеше.</p> <p>— А, тако! — проте 
едне је вечери ненадно пао у Сер.{S} Ја сам појмио његове речи.{S} Њега је нестало, отишао је т 
адрхта:</p> <p>—Ужасно! —викну он. — Ја сам био потпуно обманут. — Сада верујем да је туђинчев  
 има и добрих војвода?{S} Има, има — ја сам чуо за једног његовог војводу младог Гојка.{S} Хвал 
— смејаше се овај сатанским смехом — ја сам свуда, где знам да ћу ти требати.{S} Зар си заборав 
ови Ана. — Ја знам већ све!</p> <p>— Ја сам била, мила Маро, издајица за овај мах, — радосно се 
вим народом, — рече Исаија.</p> <p>— Ја сам одмах све јавио Гојку по поузданом момку, — шапну м 
 и одиста са пуном милином.</p> <p>— Ја сам тек недавно научио грчки у старим годинама својим.{ 
 крај ватре, а Исаија рече:</p> <p>— Ја сам тада био по пословима царским у Дубровнику, па сам  
</p> <p>— А стража вечерас?</p> <p>— Ја сам је већ одредио.{S} Ноћ се спушта.</p> <pb n="68" /> 
Добри је поочим склопно своје очи, а ја сам сама стајала крај његовог одра и тужила.{S} Те исте 
нитости, коју певају наши певачи — а ја сам то чешће слушала — налази душа моја више уживања.{S 
е сјала ми је све јачом светлошћу, и ја сам знао да ћу изићи победиоцем.{S} У тешким приликама  
а понудимо мир деспоту.{S} Тога ради ја сам и пошао.{S} А погодбе су мира за њ повољне.{S} Нуди 
а ни у колико није остварила.</p> <p>Ја сам помоћу једнога путника, поклоника гробу Спаситељеву 
отуда што много ценим наше јунаке, чија сам витешка дела очима својим гледала. <pb n="30" /></p 
Великом, — рече Исаија.</p> <p>— Читала сам већ и одиста са пуном милином.</p> <p>— Ја сам тек  
ом, да сам му невера...</p> <p>Оставила сам југ и склонила се овамо, ал’ сва моја разбирања биш 
е се није више +ни дигао.</p> <p>Кршила сам руке, клечала, плакала, молила Бога да ми помогне,  
екуда.</p> <p>Кад сам дошла себи, нашла сам се у некој кућици близу пута за Солун а ван области 
лаву са рамена, навезе се на сплавовима сам са непуном стотином првих војника.{S} На Галипоље н 
 гомили грања крај ватре да се суши, па сам седе на велику једну главњу с друге стране огња, а  
о по пословима царским у Дубровнику, па сам све тек доцне сазнао.</p> <p>Тешко је било даље гов 
нао сам све то и ја, — рече Угљеша — па сам знао, да он и без тога не би смео угазити у војну,  
сам с тобом ступио пред олтар.{S} Доста сам дотле већ подносио, доста проживео.{S} Али ме ти се 
пали мекоте па не умеју пустити!{S} Шта сам ја могао знати у мраку !</p> <p>Старац уђе и куцну  
да?</p> <p>Вукашин се замисли, а Угљеша сам себи одговори:</p> <p>— И сада!</p> <p>— И од сада? 
ио са њим дошао у Драму.</p> <p>— Готов сам на сваку услугу!</p> <p>— Добро, — рече Тома. — Она 
ма.</p> <p>— Свуда и нигде.{S} Од неког сам доба у Прависти, а спуштао сам се чак на дно Грчке. 
икама у Призрену пре четири године, кад сам видео, колико су се осилили наши противници под зго 
е!{S} Не бејах баш голобрадо момче, кад сам с тобом ступио пред олтар.{S} Доста сам дотле већ п 
та ми је такав разговор најми лији, кад сам без тебе!</p> <p>— А сада?</p> <p>— Само ми дајеш м 
о помагач у рату...</p> <p>Те ноћи, кад сам била сама погружена крај мртвог поочима свога, ушли 
ада вам веран слуга, војвода Гојко, кад сам отишао да га у име ваше сменим са дужности његове.{ 
е чудно погледао у једном тренутку, кад сам стрељао орла пред ћесаричином љубимицом.{S} Не плаш 
ам са љубави плакао, она је јецала; кад сам пехаре празнио, она <pb n="156" /> ми је нектар сла 
ад сам љубио, она је љубав славила; кад сам са љубави плакао, она је јецала; кад сам пехаре пра 
мислити без ове моје миле цитре.{S} Кад сам љубио, она је љубав славила; кад сам са љубави плак 
16" /> — као што сам доцније чула — кад сам ја била у Водену.{S} Али му нико није знао казати ш 
инко, невесео — вели један од њих — кад сам ноћас снио немиле снове!</p> <p>— Ништа, ништа, чик 
раном пао и онесвестио се.</p> <p>— Кад сам дошао себи, било је све већ свршено.{S} Градско је  
ина, остадох без игде ичега.</p> <p>Кад сам с очева гроба, на коме сам онесвешћена лежала, уста 
ха онесвеслу, однеше некуда.</p> <p>Кад сам дошла себи, нашла сам се у некој кућици близу пута  
у Гојко гласом раздраженога лава. — Све сам сазнао!{S} Или зар твоје господство — стрељајући оч 
 гробу Спаситељеву, отишла у Воден, где сам се опорављала, негована добрим сестрама у манастиру 
сам У собу.</p> <pb n="137" /> <p>— Где сам их то могао видети?{S} Где?— па му преко памети пре 
/p> <p>— Те очи? — рече у себи, кад уђе сам У собу.</p> <pb n="137" /> <p>— Где сам их то могао 
даслао је своје ловачке помагаче, па је сам остао код студенца.</p> <p>Ту га, на положеном дебл 
еша ни мало не обрадова.</p> <p>Дуго је сам размишљао, па онда зовну деспотицу.</p> <p>— Љубо,  
а је било са Томом, не знам.{S} Доцније сам чуо, да се мој стриц могао спасти, али да су врата  
у позно доба ноћно пођеш из одаје своје сам, брижан.{S} Толико сам ти се пута хтела јавити овак 
ко користи.{S} За измирењем цркве, које сам преко посрбљених Грка извршио, морао сам још неко в 
тера да сврати мало до тебе.{S} Из даље сам запазио ватру на овоме брежуљку, па се упутих са пр 
близини нападнутих и спашћу их.{S} Тиме сам постигао двоје: стекао сам права на неограничено по 
.</p> <p>Кад сам с очева гроба, на коме сам онесвешћена лежала, устала, прихватила ме је једна  
риљу приводим листак са стабла, на коме сам и сам био до сада једна и то по готову сува грана!  
 овога народа умирити.{S} Успео сам, те сам цариградскога патријарха ублажио.{S} Он је дигао те 
— рече у име исповести деспотици — јуче сам у лову наишао иа дрво са тичјим гнездом.{S} Мајка ј 
 Дренопољу још траје весеље.</p> <p>— И сам се Алах са својим моћним пророком радује! — вели је 
 отворено и витешки напасти.</p> <p>— И сам тако мислим, — одговорио му је Гојко, и на томе је  
чера очекивала је изгладнеле ловце, а и сам монах Исаија потрудио се и дошао из свога манастира 
а драмске војске Томе Теологите.{S} А и сам гранични положај драмске области доста је учинио, д 
а војвода Богдан тражећи везу са њима и сам се крвавим корацима приближи средини.</p> <p>Све се 
, а старац га копљем скиде с коња, па и сам, прободен са стране, паде на земљу.</p> <p>— Хвала  
а.{S} А милостиње не могу чинити, кад и сам живим од милости доброг господара, — брањаше се она 
} Он то крије сада, а кад је био дете и сам је причао.{S} Зна он рећи и за што је то било.{S} О 
настаде тишина.{S} А за тим, осетивши и сам њене сузе, деспот је нежно ухвати за леву руку и пр 
риводим листак са стабла, на коме сам и сам био до сада једна и то по готову сува грана! — реко 
ер разуме војну <pb n="17" /> боље но и сам законик.{S} Он је ваљан синовац ненадмашнога витеза 
 деспотицу, Угљеша се удали, очевидно и сам потресен губитком најпоузданијег крила на граници.< 
радски врт.</p> <p>Угљеша остаде у соби сам.</p> <p>Дуго је замишљено ходао по соби крупним кор 
ко исто на овом месту и у ово доба, али сам се опет уздржала.{S} Сада не могах више.{S} Твоја д 
ророчанство, шта ли? не знам ни ја, али сам тако чуо.{S} Хришћанском цару јавио се у сну анђео  
аија. — Тражио је, да га исповедам, али сам га одбио, уверавајући га, да томе још није време.{S 
зо.{S} Ушао сам у град Перитеорион, али сам свладан и другом раном пао и онесвестио се.</p> <p> 
љама.{S} Био сам рањен у леву руку, али сам јездио за стрицем својим.{S} Он је био крвав и стра 
а Душану нема правога благослова.{S} Ни сам сјај царске круне ни скиптар српског патријарха не  
им друговима својим.</p> <p>Међу тим ни сам Тома Теологита није био слеп према сјају Мариних вр 
и, да су сви људи покварени, као што си сам.{S} Тражио си невину љубав, да канџама раскинеш.{S} 
дару мој!{S} Не, нисам то мислила, нити сам то на теби опазила.{S} Али јесам нешто видела, и то 
18930_C11"> <head>XI.</head> <p>Оставши сам, чим је отишао Тома Теологита, Љубоје се повуче и р 
<p>— Не, вараш се.{S} Чуј ме.{S} По њој сам вазда ценио будућност своју.{S} Од како сам је запа 
асковника <pb n="49" /> и не растумачим сам без вражбина, ево моје русе главе, — одговара онај  
онело потребног душевног мира.{S} Таман сам мислио, да је већ толико отпорне снаге прикупљено,  
упило после смрти цара Стефана, крив он сам.</p> <p>— Ко? велиш.</p> <p>— Цар Стефан.</p> <p>—  
о свога владара, дочекао:</p> <p>— Звао сам те, војводо, да ти саопштим једну своју одлуку, кој 
о посматрајући Угљешу.</p> <p>— Затекао сам много рушевина, из којих је ваљало стварати тврде б 
 их.{S} Тиме сам постигао двоје: стекао сам права на неограничено поверење и љубав њихову, и ће 
ац.{S} Ево сна, па га тумачи.{S} Љушкао сам се на облаку дуго, дуго, док ти се облак као провал 
азмишљати о судбини. <pb n="59" /> Имао сам брата Матију, који је увек говорио: док сутра поста 
војим.{S} Али не жалим за труд.{S} Имао сам се око чега и намучити, — додаде Исаија.</p> <p>Так 
морао владати и њим и царством.{S} Знао сам све, који су у милости код цара.{S} Проценио сам њи 
преми уђе у њихову одају.</p> <p>— Знао сам — рече после поздрава — да сте овде, па дођох да се 
е и сама поче досећати.</p> <p>— Сазнао сам све то и ја, — рече Угљеша — па сам знао, да он и б 
ам преко посрбљених Грка извршио, морао сам још неко време попуштати, док је све уравњено и про 
а читаву заседу љубавничку.{S} Похватао сам тичице!{S} Ти ме, без сумње, не разумеш?{S} Добро,  
липу.</p> <p>— Снажној руци твојој стао сам тада у службу без поговора, — рече Тома, пажљиво по 
Гојко без речи пристаде, а кад је остао сам под јелом, не могаше се довољно разабрати од утисак 
Од неког сам доба у Прависти, а спуштао сам се чак на дно Грчке.{S} Ђаво ме однео, ако знам, шт 
 у мојој души дубоко урезана.{S} Наишао сам на ову кулу, па жељан да се трајније склоним од лов 
 па се и она раздрагала.</p> <p>— Дошао сам сад к теби, да ме мину сви боли, свака туга, свако  
 не би мож’да сетио пред смрт.{S} Пошао сам сад с војском војводе Богдана.{S} И њему сам певао. 
е!"</p> <p>— Одјездио сам брзо.{S} Ушао сам у град Перитеорион, али сам свладан и другом раном  
ен, скочи, брзо прибра:</p> <p>— Слушао сам од неких бродара о њима.{S} - За оца њеног рекоше д 
затворена. <pb n="37" /></p> <p>— Много сам сумњао, али ништа нисам могао поуздано разабрати.{S 
о и душу овога народа умирити.{S} Успео сам, те сам цариградскога патријарха ублажио.{S} Он је  
еље.{S} Идем, певам веселој дружби, био сам и у многим логорима, многог охрабрио а многог подсе 
ука стрела и узмахивања сабљама.{S} Био сам рањен у леву руку, али сам јездио за стрицем својим 
е, не разумеш?{S} Добро, слушај.{S} Био сам сведок необично поверљивог и пријатељског разговора 
S} Срећа нас издаје!"</p> <p>— Одјездио сам брзо.{S} Ушао сам у град Перитеорион, али сам свлад 
 — имају отаџбину, а ја ни то.{S} Родио сам се на малом острву у Архипелагу.{S} Љубав ме, чиста 
 је мало размислити.</p> <p>— Размислио сам и нашао, да ми је дужност.</p> <p>— Онда, бар за са 
који су у милости код цара.{S} Проценио сам њих и њихову силу, па не нађох онога што царству ну 
елена, Љуба и Видосава.</p> <p>— Учинио сам по жељи властеле, а знам да нисам ни вашу вољу прек 
њице, ово је Фаталан сусрет.{S} Уклонио сам се из друштва да у самоћи осећам тајну, што је у мо 
лаго Угљеша. — Туђина Теологиту уклонио сам са досадашње му части, која је припала часнијем, —  
е мио гост мудријем.</p> <p>— Надмудрио сам лукаве саветнике немоћног и поводљивог цара — одгов 
е.{S} И тамо је нешто тражио.{S} Пратио сам га вечерас узастопце.{S} Чекао те је, ћефалијо, под 
ам се надао —</p> <p>— Ја јесам, слутио сам и наслутио, да она љуби Гојка војводу.</p> <p>— Али 
тлија, у колико је ова блеђа.{S} Слутио сам, ал’ од како је пре три месеца онај чудновати испос 
> <p>Он проговори:</p> <p>— Реци ми: ко сам? заточеник или слободан војвода?</p> <p>— Војвода Г 
дугог пута?</p> <p>— Ни то не.{S} И ако сам вечерас стигао из логора војске наше, што је недале 
ва.{S} И то ти даје ведрине.{S} О, како сам се осетила срећном, кад си ономад рекао, да ипак ве 
вазда ценио будућност своју.{S} Од како сам је запазио — а то је давно било — она ме није изнев 
 а ти ћеш га за време заменити.{S} Тако сам у споразуму са ћесарицом нашао за најбоље.</p> <p>У 
 непријатељем, и тада ћу видети, колико сам добро учинио, тако радећи.</p> <p>Свргнуће Томино и 
 тога часа немам мира ни толико, колико сам дотле могао имати.{S} Савез туђих владара распао се 
 сад! — рече он поносито. — Види колико сам изостао иза твога земљака, или је, чини ми се, он о 
ш из одаје своје сам, брижан.{S} Толико сам ти се пута хтела јавити овако исто на овом месту и  
е рече:</p> <p>— Деспот је јунак!{S} То сам и слушао и очима гледао, — па продужи причати из св 
варати тврде бедеме и грудобране.{S} То сам и учинио, утврдивши градове.{S} Али је ваљало и душ 
— Видиш, Анђеле, да сам имао право, што сам држао да ћеш ми и сад требати! — говораше Тома Анђе 
гу сам беду срећно минуо само зато, што сам у тренутку употребио погодну личност, која је могла 
уке, независно од царице Јелене.{S} Што сам ја учинио у Серу, урадио је Вукашин у Прилипу.</p>  
 доба бејаше, што ја престадох бити што сам пре био: пријатељ пријатељу и млађи старијем.{S} Је 
 град Манастир <pb n="116" /> — као што сам доцније чула — кад сам ја била у Водену.{S} Али му  
то си поганом туђину учинио, и зато што сам испред твога копља морао клећи!{S} Тако —</p> <pb n 
пита Тома Љубоја.</p> <p>— Јесам, и већ сам почео издавати заповести, — одговори Љубоје.</p> <p 
тешке белеге камене!</p> <p>— Још синоћ сам свакоме измицао у витешкој игри и јуначком скакању, 
ила сву драж својих дана те их смести у сам почетак своје владе.</p> <p>Угљеша и Богдан, коме с 
ма много туђина његовога рода.{S} Многу сам беду срећно минуо само зато, што сам у тренутку упо 
ад с војском војводе Богдана.{S} И њему сам певао.{S} Ала је то витез!{S} Вино и песма — то је  
Јована Претече.{S} Исаија је био у њему сам.{S} Жеља за мирним животом и тишином, у којој би св 
 изгледа.</p> <p>Угљеша је ишао на коњу сам.{S} Испред њега јахала су два копљаника а по зади њ 
асла и од детета постала девојка.{S} Ту сам снивала прве снове своје девојачке среће, која ми с 
 у мореузу лепога Мраморног Мора.{S} Ту сам и одрасла у нези свога доброг оца, јер мајке, тужна 
га, весељах и оживех кућу његову.{S} Ту сам, витеже, расла и од детета постала девојка.{S} Ту с 
бична вода већ неко море, по њему свуда сама пена ал’ црвена као сушта крв, а ја ту пену хватам 
реду у области драмској више припомогла сама личност Анина, коју су сви необично ценили и пошто 
 у рату...</p> <p>Те ноћи, кад сам била сама погружена крај мртвог поочима свога, ушли су у ту  
споштини, и старим и младим.</p> <p>Ана сама није могла ићи, али је настала да спреме за ловачк 
звесности.</p> <p>Кад је један пут Мара сама у градском врту обилазила цветне садове, који беја 
ваше и заборављаше прошлост, о којој је сама наглашавала Томи при његовом поласку у Крстопољ.</ 
 војводина може трајати само докле није сама — без наших држава.</p> <p>— Њих ћемо и позвати —  
</p> <p>— Јадно дете! — уздахнула је, и сама бришући сузе.</p> <p>А ни Мара ни Видосава још и н 
а нема те погибли, доста би Томи била и сама помисао, да је и нехотице себи одмогао а Гојку пом 
у моме јату трну, бледе и нестају, па и сама моја звезда гине, тамни.{S} А на супрот њој, ено п 
а за тим исприча Видосави оно, што је и сама знала о Гојку у Крстопољу.</p> <pb n="73" /> <p>Ви 
обичаја да се увелича друштво, већ је и сама била страсан ловац.{S} Сада је у њеном друштву — в 
ући таласе велике злобе људске, ја се и сама челичим, а неки свети огањ душу ми загрева.</p> <p 
ост.</p> <p>Ана једва вероваше, па се и сама поче досећати.</p> <p>— Сазнао сам све то и ја, —  
 сазнала, а добра Видосава осећаше се и сама ојачана у добрим жељама својим према кући ћесарице 
и је поочим склопно своје очи, а ја сам сама стајала крај његовог одра и тужила.{S} Те исте веч 
</p> <p>Добри поочим мој био је старац, самац, а ја га, кад ме мину прва туга, весељах и оживех 
 себе па приђе те погледа, шта су руке, саме себи остављене, за те часове израдиле.{S} Чело јој 
е! — спусти главу на његова прса, да од саме себе сакрије — сузе својих лепих очију.</p> <p>За  
од завереничке дружине, који је био код саме црквице, у шибљу код ограде, прикривен, звиждањем  
 Угљешиној уђоше к њима дворанке, да, и саме плачне, теше деспотицу, Угљеша се удали, очевидно  
пољу, а други лагано продужаваше покрај саме ватре навише уз поток према Чрноменским Луговима.{ 
 ти пролази одводише са сваке стране до саме средине логорске.{S} Поред свеколике опрезности ип 
исмо толико снаге, колико нам треба, да сами на својим плећима изнесемо цело бреме брига о прос 
отежаваху Богдан и Дејановићи, већ га и сами помагаху, јер и сами бејаху у њиховом савезу.{S} П 
устадоше, да им начине места, па онда и сами седоше.</p> <p>— Ево, отац Исаија ће нам казати шт 
ђу, ударајући и убијајући ногама, док и сами не падну под теретом задобијених удара и рана; вик 
јановићи, већ га и сами помагаху, јер и сами бејаху у њиховом савезу.{S} Па ипак не бејаше лако 
 могао и предузети.{S} Ми смо остављени сами себи, остављени смо да гледамо, како на очи наше р 
јко не бејаше заспао.{S} Он је лежао до самих врата од чадора, као даје хтео да пркоси киши, ко 
иђе ватри.{S} Она се већ била загасила, само је један крњадак лагано тињао.{S} Старац се саже,  
а њ наишао.</p> <p>Међу њима је, дакле, само толико растојања, колико је дугачак мост.</p> <p>Т 
адачима је, у осталом, било и то право, само кад су изнели главу.{S} Што се тиче новаца, они су 
итања његова Тома одговараше непотпуно, само му искрено рече да је стари Властоје знатно болан. 
кадра је била привући сву пажњу Томину, само ако би била у опреци са његовим жељама.</p> <p>Том 
еч:</p> <p>— Не, ћесарице милостива!{S} Само немојте на то мислити!</p> <p>После неколико трену 
 и доброти лепе рођаке дворске Маре.{S} Само су избегавали говор о новом заповеднику драмске во 
, а од женских нико будан не бејаше.{S} Само она очекиваше свога господара.{S} А њега јоште нем 
падачима.{S} Али се они не појавише.{S} Само се са друге стране реке један повећи камен одвали  
упита Мара дворанина.</p> <p>— Нико.{S} Само се по мало одржава као свратиште господе, кад изиђ 
, ја сам у отвореном непријатељству.{S} Само је још неколико дана требало па да се војске наше  
хоћаше ту бити користан савезник, али — само ту.{S} О Лазару Хребељановићу и Вуку Бранковићу не 
сам без тебе!</p> <p>— А сада?</p> <p>— Само ми дајеш маха крилима осећаја и разума, да се лакш 
у!</p> <p>— Да, љубо моја, сјајнија ал’ само зато, што јој даје јачег сјаја она светла звезда д 
 убијен.{S} Други неко биће у исто доба само нападнут.</p> <p>Анђео гледаше Тому, тражећи обаве 
ху Гојка задржати.{S} Изјављујући да га само реч из једних уста може задржати, он је са Лабудом 
тадина на погодбу и ма њихово право, да само за себе копају а деспоту да дају уговорену накнаду 
ејаше потребна густа и пуна брада, која само повећаваше суровост изгледа овога мож’да у души пл 
не могаше ништа рећи.{S} Она је слушала само његове речи и њима се заносила.</p> <p>А сад, кад  
 <p>Деспотица Љуба није ишла са ловцима само из обичаја да се увелича друштво, већ је и сама би 
 је и било.</p> <p>Видосава се саста на само са Исаијом, и каза му све.</p> <p>Стари се монах ј 
 је у стан Момчилов Тома.{S} Дуго се на само разговарао са МомчилОм, и остао је у његову стану. 
 то може бити, Тома и вођа продужише на само разговор, лагано се удаљујући од крчме путем.</p>  
оже учинити два пута.{S} Она тражи маха само за један тренутак.{S} Више јој не треба, јер је св 
тици Љуби, Тома је знао да та пажња иде само у корист његову.{S} Тако је Угљеша све прегледао и 
дити, нека дође овамо.{S} Нека оцу буде само син, а мени ће за тим одговарати као преступник.</ 
н стегоноша рече.</p> <p>— Овамо долазе само јунаци! — додаде Богдан.</p> <p>— С Богом, војводо 
<p>А какви греси?</p> <p>Бегунцу долазе само искрице, које му у сећању буде прошлост.</p> <p>А  
 разишли, а на дому Војихнину остала је само некадашња дојиља њена Видосава.{S} Њено место у до 
>— Али ја рекох, Рајко —</p> <p>— Он је само тумач њихових жеља.</p> <p>— Онда ваља тамо на изв 
што се спасло у ноћној тмини, изнело је само голу душу.{S} Па и то је готово све пропало.{S} Не 
ретвори се у жар па опет од њега остаје само угљен и пепео....</p> <p>А то баш и мишљаху Исаија 
 првом познанству нашем будио у мени не само осећања љубави већ и поштовања.{S} Он је у речи му 
говорно и братски.{S} А тај споразум не само да им не отежаваху Богдан и Дејановићи, већ га и с 
учинио своје.</p> <p>Деспот Костадин не само да не попусти, већ љуто прећаше и рударима и монах 
е?{S} Нисам му дао ни зевнути.{S} Да се само мало одоцних, Бог да прости ћефалију Рајка! — гово 
авља у врту ни један цветак.{S} Није се само дотакао онога — чега није могао.{S} Он је имао очи 
 коју је могао овде имати.{S} Одатле се само могао спуштати на ниже.{S} Зато је гледао да то сп 
упљена, а од важнијих вођа очекиваше се само још Љубоје.{S} Он стиже баш онда, кад се у граду п 
која никако не престајаше, одупираше се само једна ватра готово на самом јужном крају логора, г 
сници са далеког пута.</p> <p>Разабраше само толико, да су поклисари од границе, а један пут чу 
ма.{S} Таком се животу није радовала, и само смеона и издржљива њена природа могла ју је одржат 
нтно рече:</p> <p>— Ви сте то желели, и само та помисао учинила је, те ми је рука, пуштајући пр 
држава.</p> <p>— Њих ћемо и позвати — и само њих, јер од Бугарске се немамо чему надати.{S} Од  
{S} С њом пође — по њеној жељи — Мара и само један пратилац, стари дворанин Благоје.</p> <p>Том 
 ћутања.</p> <p>— Борисмо се неуморно и само знадосмо за победе! — додаде Вукашин.</p> <p>— А с 
на по једна успомена.{S} Прво се појави само нејасна контура као кад таласи помоле окрајке неко 
о у очи, хтеде јој нешто више рећи, али само додаде:</p> <p>— О, Видо... па загушена јецањем сп 
је Тома. — Ваш је налог извршен.{S} Али само још неколико часова да смо доцније стигли, он се н 
 ал’ вала не могу ти без гусала, кад ми само на ум падну.</p> <p>— Хајде, пожури се!</p> <p>И м 
n="62" /> <p>У тузи својој бејаху будни само још Рајко и Исаија.{S} Обојица ћутаху и гледаху у  
огдан.{S} Његова војводина може трајати само докле није сама — без наших држава.</p> <p>— Њих ћ 
јим поступцима, а војском ћеш управљати само у име моје слободно и неограничено.</p> <p>— Надам 
ело лишће и ситне гранчице, распаљујући само јаче ватру на дворишту.{S} Да одгоне студен, коју  
млађане душе.</p> <p>Али не мисли о њој само Гојко.{S} Њена је лепота занела и Љубоја, заповедн 
себе обмањивао уверавањем, да је то тек само пошалица срца.{S} Па ипак је неко наишао и на ту т 
 виноград моје добре госпође, а ја имам само да га обиђем, јер се госпођа спрема да ових дана и 
при састанку Гојко.</p> <p>— Не, ја сам само своју дужност чинио, — говорно је Рајко — па мож’д 
о старе грмове.</p> <p>— Ако!</p> <p>Он само толико мисли.</p> <p>Гонилац ни толико.</p> <p>Али 
? — оштро питаше Рајко овога.</p> <p>Он само стењаше.</p> <p>— Рекох, ко је, — одговараше место 
тра!{S} У потеру за њим!{S} Он је могао само на ову страну умаћи.</p> <p>И они брзо пођоше ка о 
јем у мојој деспотовини ништа друго, до само верне поданике.{S} Сутра, прекосутра укрстићемо, Б 
 да другог греха немам нити ћу имати до само те зависти!</p> <p>— Ждрале, поносити бродару неиз 
ти што дуже у Драму.{S} Он је сад желео само освете, а знао је, да њој није још време.</p> <p>Т 
ликовање ћесарице Ане, али је то остало само у његовој души.</p> <p>Кад се већ приближио крај г 
га рода.{S} Многу сам беду срећно минуо само зато, што сам у тренутку употребио погодну личност 
 духа његовог!</p> <p>— Онда нам остају само браћа Дејановићи, Костадин и Драгаш, и њихов стриц 
 Угљеша мало породично веће, па коме су само он и брат му краљ Вукашин</p> <p>Озбиљног лица зас 
дана, крете, а у граду остаде од мушких само нешто слугу и стараца.</p> <p>Напред, пред свом во 
Али бегунцу није така трка прва Гонилац само њих и зна.</p> <pb n="163" /> <p>А какви греси?</p 
 добровољних ратника и левената.</p> <p>Само још пободени стегови означаваху по пространом лого 
ло одмору, све је утонуло у сан.</p> <p>Само стражари будни сањају.{S} Сан им осваја трепавице, 
з поток чрноменски поред <pb n="166" /> самог логора па се заустави на половини источне ивице л 
, што се око града населила недалеко од самог главног окна рудничког.{S} Обилазио је и околину, 
</head> <p>У празорје паде у Марицу код самог моста, што ниже крвавога разбојишта прелази на др 
 Али то није нико знао, јер је Љубоје и самог себе обмањивао уверавањем, да је то тек само поша 
 недалеко од обала Белог Мора.{S} У очи самог боја дошао је у стан Момчилов Тома.{S} Дуго се на 
арица Ана изишла је са свитом својом до самог уласка у град.{S} Свештеници и духовници стајали  
 тамо, — рече Мара.</p> <p>То бејаше на самој ивици планинској, онде где кроз средину планине з 
а у пољу ниже подграђа, многи су били у самој вароши — подграђу, а неки и у граду.</p> <p>Најпо 
из града, прешло преко пута, што далеки Самоков код Балкана везује са Крстопољем на мору, па се 
Дејановића већ куца османлиска сила код Самокова испод Рила.{S} Они морају с нама.{S} Они ће се 
одупираше се само једна ватра готово на самом јужном крају логора, где бејаше војска трилиског  
> запад од Драме, са засеоком готово на самом путу из Сера за Драму.{S} Кад год је дотле дошао, 
јног Војихне добра?</p> <p>— Као и себи самом! — искрено рече Љубоје.</p> <p>— Онда је са њим л 
>Та је војска Угљешина становала сада у самом граду, и она бејаше права лична снага Угљешина, к 
ила бачена, кад је српска црква постала самостална са својим патријархом.{S} И то је донело пот 
ароседелаца своје деспотовине, којом је самостално завладао 1366 кад је одрекао покорност цариц 
не признаје слабији разлог, а Богданова самосталност не слуша туђу вољу! — рече Вукашин.</p> <p 
срет.{S} Уклонио сам се из друштва да у самоћи осећам тајну, што је у мојој души дубоко урезана 
<p>Међу тим је Мара непрестано тужила у самоћи.{S} Кад се вратила у ловачкој свити деспотовој,  
једног студенца, нађе Љубоја, који се у самоћи одмарао.{S} Љубоје је некада био страсан ловац,  
 вечито је по катунима, па се свико̑ на самоћу по неколико недеља.{S} Он уме читати звезде, зна 
 <p>Деспотица се Љуба за часак повуче у самоћу, помоли се по ново Богу, па уздахну а преко паме 
а ћесарици већ ка своме оцу, који је на самрти.</p> <p>Гојко се пожурио и одмах кренуо.</p> <p> 
ма ти би сагрешила, ако ускратиш оцу на самрти да загрли сина јединца.{S} Чини, госпођо, како т 
ар онда, добија други изглед.{S} Отац — самртник, син — роб.{S} А шта говори прошлост о њима?{S 
жаше велику воштаницу а Исаија причести самртника.</p> <p>Властоје их још једном погледа, зауст 
је.</p> <p>У тај се мах Исаија наже над самртником, па диже главу и рече монахињама:</p> <p>— П 
а Синише, који је у дубоким годинама на самртничкој постељи, али нам не може бити од помоћи.{S} 
мутну воду, као да тражаше јунака, кога самртно рањена посече на обали узевши му остатак оштрог 
трина видела, истина мало по из даље, и саму свету Софију цариградску?{S} Шта ћеш више!</p> <p> 
 свога имена, да знам ко ме у овој ноћи самца тако мило разговори? — упита старац војводу, који 
.</p> <p>Само стражари будни сањају.{S} Сан им осваја трепавице, душа је помућена гласовима, шт 
p>— Ништа, ништа, чика Благоје.{S} Кажи сан, па ако ти не раскујем тајну без расковника <pb n=" 
кад је уморну савлада и преваром освоји сан, она на мах скочи, јер јој се учини да чује рог, ко 
аде и протрља очи, на које се већ почео сан навлачити.{S} Изиђе у двориште, и приђе ватри.{S} О 
један озбиљније.</p> <p>— А какав је то сан? — навалише неки са питањима.</p> <p>-— Неко пророч 
Све се предало одмору, све је утонуло у сан.</p> <p>Само стражари будни сањају.{S} Сан им освај 
ог Војихне, и даје јој власт ћесарскога сана.{S} А уз многобројне поклоне и дарове особито изда 
S} Тако је и са мном било.{S} Кад прође санак, дође грозница осећаја, а после ње — здрава душа, 
борави, краљу, да наши скиптри и црвени сандали нису без прекора. —</p> <p>— То нећу — грмну Ву 
онуло у сан.</p> <p>Само стражари будни сањају.{S} Сан им осваја трепавице, душа је помућена гл 
 идоше нити+ могаху ићи тако далеко као сањалачке жудње Љубојеве.</p> <p>— Она је играчка за за 
<p>Задовољан је ступио пред Ану, да јој саопшти резултат свога поверенства.</p> <p>— Узвишена ћ 
о:</p> <p>— Звао сам те, војводо, да ти саопштим једну своју одлуку, која се тебе тиче.{S} Дрен 
поклисар донео, одмах ћу доћи, да ти их саопштим.{S} Чекај ме у ложници.</p> <milestone unit="* 
а је онда пустио, да се са својом лепом сапутницом пожури Драми и њеном логору.</p> <milestone  
>После кратког ћутања он рече:</p> <p>— Саслушај ме, грешног, милостива госпођо.{S} Ствар онда, 
> <p>Тако је и било.</p> <p>Видосава се саста на само са Исаијом, и каза му све.</p> <p>Стари с 
товина продужавала највише на исток, од састава Струме и Струмице па све до велике Марице.{S} С 
али и гледали да из напабирчених делића саставе ма и непотпуну слику.</p> <p>Највише је пак све 
шине.</p> <p>Та весела и шарена војска, састављена од старих српских ратника, од најамника и до 
p> <p>Анђео оде, а мало после и Тома се састаде са Љубојем.</p> <p>— Јеси ли примио заповедништ 
шује повећим висовима.</p> <p>Ту бејаше састанак Угљешине и Вукашинове војске, ту и прво логори 
>XVIII</head> <pb n="131" /> <p>Ненадни састанак с Рајком, коме се никад више није надала, и с  
ринуде на предају, а сам се крепу да се састане са Угљешом, па да заједно нападну на турску пре 
спота и ћесара свога, тражи тајне ноћне састанке са оглашеним противником њиховим.</p> <p>Прво  
ала ти, од срца ти хвала! — реко је при састанку Гојко.</p> <p>— Не, ја сам само своју дужност  
ва, и да ће се за дан два његова војска састати с војском краља Вукашина, који је опсео Пловдин 
.</p> <p>Кад се серска и драмска војска састаше, проламаше се небо и разлегаху се горе од весел 
 Она се са скупоценим поклоном, који се састојао из једног чисто златног путира са осталим утва 
="67" /> <p>— Хе, хе! — смејаше се овај сатанским смехом — ја сам свуда, где знам да ћу ти треб 
ло позабависмо тамо, док Азијате у град сатерасмо.</p> <pb n="155" /> <p>— Хе, да знађах за ову 
</p> <p>А куда ли прођоше за овај добар сахат времена?{S} Да ли иду пољем? ил’ гором? ил’ брдом 
 деспоту Угљеши.{S} Реци, да си га овде сахранио, овде испод ове жалосне врбе или ми, ако волиш 
Данас је већ седми дан, како је Војихна сахрањен у малој градској капели, а он се тек први пут  
ога се држак са горњом половином бејаше сачувао.{S} Рука му задрхта и клону, а он тужно додаде: 
<p>Да би обележио и у трајнијем спомену сачувао свечаност походе својој ташти, Угљеша објављива 
еранџи, коју сада мож’да сише!</p> <p>— Сва се сада претварам у завист, јер је така завист — љу 
тавила сам југ и склонила се овамо, ал’ сва моја разбирања бише у залуд...</p> <p>Јелена ућута, 
старац, па се несвесно занесе.</p> <p>А сва ова ломљава вођаше се на крајњој десној страни густ 
чилу за друга и учитеља.</p> <p>Ипак је сва одабрана дружина Момчилова пошла са њим.</p> <p>Том 
 је мање, краће и мирније.{S} Још му је сва нада у јединцу Гојку, честитом младом војводи у слу 
а имала да се одмори три дана, па да се сва крене пут Дренопоља.</p> <p>Била је већ половина ме 
 превласт.</p> <p>И тако су све молбе и сва преклињања пловдинске посаде налазили свој гроб у Т 
и пута завитла њиме по ваздуху, да види сва војска.{S} За тим сиђе с коња и пободе стег.{S} Вој 
Војска из драмске области бејаше готово сва прикупљена, а од важнијих вођа очекиваше се само јо 
учно.</p> <pb n="159" /> <p>— Онда ћемо сва тројица четвртом! — болно рече Угљеша.</p> <p>— То  
и сте ви јунаци и врли витезови, зна то сва краљева и деспотова војска, па зато баш и хоће да с 
p>— Благоје, је ли раздељена у подграђу сва храна, коју одредих да се сиромашним домовима изда  
и јездили су коњаници врло брзо.</p> <p>Сва тројица бејаху уверени да им се ваља журити:{S} Том 
у довео онда, кад јој се он престаде на свагда надати.</p> <p>Рајко је био ведар и весео, надај 
са витешким левентовањем и да остане на свагда код свога господара, Угљеша му је радо давао про 
 севнуше па се склопише, и — угасише на свагда!</p> <milestone unit="*" /> <p>Прошла је поноћ,  
а!</p> <p>— На ипак неће нашој срџби на свагда умаћи! — заврши Гојко.</p> </div> <div type="cha 
м играма, као да не пође у војну већ на свадбу најбољега јунака свога...</p> <p>На једном се ме 
колари драже соколе, па се онда са њима свађају, а на крају целог похода два се дворанина, на о 
има над крајиштима, носише заповести да свак своје чете поведе.</p> <p>За зборно место војске Д 
ао сам сад к теби, да ме мину сви боли, свака туга, свако очајање.</p> <p>Па јој је онда говори 
 је, измакнувши из Драме, знао да ће се свака претпоставка у гоњењу његову оснивати на уверењу, 
> <p>Угљеша и Богдан, коме се указиваше свака част, сваког дана излажаху из града, <pb n="138"  
и племенитога човека.{S} Ал’ једно, што свака црта лица, сваки покрет тела казиваше, бејаше неи 
тамо и војвода Властоје?{S} Он је сада, свакако, стар.{S} Ваљ’да као и ја.{S} Он ми је, кад смо 
м чадорима.{S} А ти пролази одводише са сваке стране до саме средине логорске.{S} Поред свеколи 
оје је добио од Византије, раскинуло је сваке везе између њега и Кантакузена.{S} Они постадоше  
ека.{S} Ал’ једно, што свака црта лица, сваки покрет тела казиваше, бејаше неисцрпна одлучност. 
и пријатељима, Љубоје причаше:</p> <p>— Сваки мора да одболује снове младости.{S} То није ни ме 
ољу лепршаху двоглави орлови на њима, а сваки стег бејаше пободен у средини своје жупске војске 
и звездама његовим разговараш онда, кад сваки говор престаје, кад све живо тражи мира и покоја, 
, светло оружје и добра коња стављао је сваки од њих у службу своме господару искрено и верно.{ 
лашено становништво по ново одало своме свакидашњем послу.{S} Али у души Гојковој није било мир 
 теби, да ме мину сви боли, свака туга, свако очајање.</p> <p>Па јој је онда говорио дуго и жив 
ка коњица са голим сабљама у рукама.{S} Свако се одељење раздели на по неколико редова, и сви у 
цима, кад се у двору <pb n="7" /> нашем свако добро стани?{S} Зар без разлога често пута остави 
е бранио прелаз из Азије овамо, па је у свако доба могао бродове задржати и прекинути сваку вез 
и Богдан, коме се указиваше свака част, сваког дана излажаху из града, <pb n="138" /> те обилаз 
И као туча на родну њиву спусти се рука сваког коњика турског на жртву, која му бејаше најближа 
"91" /> <p>Али је турска сила постајала сваког дана све већа а пловдинска се посада нагло смањи 
г непријатеља.{S} То треба да је водиља сваког рада и нашег и византиског.{S} Пази добро.{S} За 
ни.{S} Ми стојимо међу њима као јачи од сваког посебице, ал’ и као слабији од њих свих скупа.{S 
 не виде.</p> <p>Лукави учитељ бирао је сваког дана по што шта необично, занимљиво, па је у шар 
{S} Позван од Угљеше, Богдан је у место сваког одговора послао у Сер свога стегоношу са главном 
је Хаџи-Ил-бег сада у великој части код свакога.{S} Султан му је у радости послао златну сабљу, 
ула, а војна, о којој очекиваху гласове свакога часа, држаше слабе живце старе ћесарице затегну 
 и узвишење Гојково обрадовало је све и свакога у граду, ал' никога више од онога, који је у ду 
рече Ана Видосави — остављени од свих и свакога.{S} Најпоузданији стубови, који су држали кућу  
ко недеља.{S} Он уме читати звезде, зна свакој јаснијој звезди њено име онако, како су га стари 
ачини српској, која ће моћи дати отпора свакој најезди на ове крајеве, ја сам узео управу над о 
.{S} Има у овим земљама и злата и блага свакојака, и вина и понуде, и господства — па опет шта  
 како не треба судити пре, док се све о сваком не сазна.{S} На мах се одлучи, да нагласи Ани до 
е белеге камене!</p> <p>— Још синоћ сам свакоме измицао у витешкој игри и јуначком скакању, а с 
им дошао у Драму.</p> <p>— Готов сам на сваку услугу!</p> <p>— Добро, — рече Тома. — Она ми је  
доба могао бродове задржати и прекинути сваку везу међу Белим и Мраморним Морем.{S} Ту у Галипо 
 ноћи мислио, да ће се сви испунити док сване дан — онда ћеш разумети јачину мојих надања.{S} А 
е сад Јелени на један пут из мркле ноћи свануо сјајан и ведар сунчан дан.{S} И она се животу са 
о прибра:</p> <p>— Погребите га још пре сванућа, па о томе догађају ни речи!{S} Не треба узнеми 
д.{S} Око његово продире, чини ми се, у свачију душу.{S} Ал’ баш тај његов поглед мене је — опр 
уштву.{S} Говори, приповеда и пита, ал' све је мање, краће и мирније.{S} Још му је сва нада у ј 
 и сличица све јаче отимље од заборава, све видније искаче на површину, док се на послетку не з 
уо, гледао је звезду, све живљим очима, све немирнијом душом, па јој није ни одговорио.</p> <p> 
 она женска?</p> <p>— Веома добра душа, све ћеш сазнати, — одговори Гојко.</p> <p>Момци прихват 
 коњаницима против царства византиског, све га је више одушевљавао одблесак и ако јако клонулог 
ш снаге неће више бити тебе.{S} Не, не, све је то варка ока, обмана.{S} Немој веровати звездарс 
</p> <p>— Па ако!{S} Опет је, велим ти, све једна вера.</p> <p>— Дабогме! — умеша се трећи. — З 
тним приликама.</p> <p>Све је пролазно, све бледи и угине, па и некадашње одушевљење за великог 
по мирном подграђу.</p> <p>Све је тихо, све је живо легло, да се сном окрепи.{S} И хрти и жерав 
.</p> <p>Он није чуо, гледао је звезду, све живљим очима, све немирнијом душом, па јој није ни  
ске царевине.{S} Све се предало одмору, све је утонуло у сан.</p> <p>Само стражари будни сањају 
 страна раскомадане српске царевине.{S} Све се предало одмору, све је утонуло у сан.</p> <p>Сам 
, према мени, Гојку, Мари, ћесарици.{S} Све се бејаше скупило, да се сломи над њим, а он хоће д 
</p> <p>— Стигао је гласник деспоту.{S} Све је здраво и мирно и весело нашој извесној победи, — 
?</p> <p>— Колико ? — одговори други, — све је то једна, српска вера.</p> <p>— Хе, брајко, има  
грмну Гојко гласом раздраженога лава. — Све сам сазнао!{S} Или зар твоје господство — стрељајућ 
ужити.</p> <p>— Добро, — рече Угљеша. — Све остало остављам теби, да добро размислиш и расудиш. 
на оном обронку.{S} Поздрави све — ах — све — и деспотицу, и кажи да је Угљеша чинио своју дужн 
и сцене из шаренога му живота.</p> <p>— Све јесте и опет — није.{S} Ал’ те очи!</p> <p>Ходаше с 
очети заузимати нашом војском.</p> <p>— Све је добро!{S} Мачу смо нашли мегдана.{S} Али и велик 
ивца, — рече Гојко одушевљено.</p> <p>— Све нек тоне у заборав! — заврши Ана.</p> <p>Тада стиго 
поклони, а деспотица прихвати:</p> <p>— Све је већ учињено, господару.{S} И ја ћу сузу захвално 
о!</p> <p>— Можеш ли извршити?</p> <p>— Све!{S} Погинуће од заседе на путу.</p> <p>— Врло добро 
товању Угљешину, ћесарица Ана жељаше да све славље не прође без уобичајеног великог лова, те за 
оље је, велим, да се делови спасу но да све за љубав целине иде у пропаст.</p> <p>— Видиш, — пр 
те још сутра у први освитак зоре.{S} За све остало, што иде уз нови положај твој, ја ћу се брин 
еспоту на земљи, али ја мислим да је за све оно, што је наступило после смрти цара Стефана, кри 
огнат?{S} Није ли се ваљало спремати за све случајности, које могу лако и ненадно наступити?{S} 
у у сечу, која се у средини бојног поља све већом жестином обнављаше.</p> <p>Војске се измешаше 
дне Видосави на груди и да јој у сузама све исприча.</p> <p>А кад је дошла у Видосавину собу, о 
.{S} Гласници су летели из Жегљигова на све стране деспотовине, позивајући властелу и градске ћ 
роламаше се ваздух, разносећи далеко на све стране логора нове наде у срећан свршетак.</p> <pb  
ли је турска сила постајала сваког дана све већа а пловдинска се посада нагло смањиваше.</p> <p 
 и у лаком је скоку нестаде.{S} Мамљена све дубље међу столетне грмове деспотица се и не сећаше 
 исток, од састава Струме и Струмице па све до велике Марице.{S} Столица је целој деспотовини б 
а, што се пружа као крило великог двора све до градског платна великог града Драме седели су за 
војске, која се и даље преко целог лета све до јесени лагано сабирала.</p> <p>У Серу је био гла 
За тим се једна по једна црта и сличица све јаче отимље од заборава, све видније искаче на повр 
зићи оцу на очи?</p> <p>Па онда исприча све.</p> <p>Исаија се привидно изненади.</p> <p>После к 
само у корист његову.{S} Тако је Угљеша све прегледао и нашао да је све опако, како је оставио  
раш онда, кад сваки говор престаје, кад све живо тражи мира и покоја, да се окрепи у слатком сн 
есници.</p> <p>Томи у један пут постаде све јасно.{S} Трже мач и ступи корак назад.{S} Љубоје б 
о је Угљеша све прегледао и нашао да је све опако, како је оставио ћесар Војихна издишући.{S} А 
 она ме није изневеравала.{S} Бивала је све сјајнија.{S} Пред најкрвавије битке сјала ми је све 
гу са њега, нека отече.{S} Испричала је све Видосави, и ова се не могаше уздржати:</p> <p>— Јад 
надсија моју звезду — водиљу.{S} Она је све светлија, у колико је ова блеђа.{S} Слутио сам, ал’ 
и понуде, и господства — па опет шта је све то!{S} Играчка, наивна или злобна игра — свеједно ! 
и живота!</p> <pb n="105" /> <p>Киша је све непрестано падала и ако већ много слабије.{S} Небо  
!{S} Ал’ је и твоја душа велика, кад је све то поднела.{S} Ти се надај, твоји су дани, што наст 
же главу, и рече Томи:</p> <p>— Теби је све ово познато боље него другима.{S} Зато и назначих т 
.{S} Пред најкрвавије битке сјала ми је све јачом светлошћу, и ја сам знао да ћу изићи победиоц 
а овога града и краја.{S} Ха, сад ми је све јасно.</p> <p>Међу њима настадоше опширна причања.{ 
евљено прихвати млади певач. — То ми је све, што имам.{S} Као што се све окреће око земље и њој 
ао сам још неко време попуштати, док је све уравњено и прокрчено.{S} Данас више не разликујем у 
Томино и узвишење Гојково обрадовало је све и свакога у граду, ал' никога више од онога, који ј 
е.</p> <p>— Кад сам дошао себи, било је све већ свршено.{S} Градско је поље било општа гробница 
<p>— Млади витезови!{S} Вукашине, то је све на шта се ослонити можемо! — рече значајно Угљеша,  
 Он рече да Азијате ти потражиш, јер је све пропало, ако они нас први нађу.{S} Деспоте, твоја ј 
— додадоше неки.</p> <p>— Па ни то није све, —- настави Гојко.— Краљев зет Ђурђе Балшић, који м 
у његовим рукама.{S} И одиста се Љубоје све више лепио уз тога, дотле немилог му, дошљака.{S} А 
ило.{S} Окупите га, да приповеда ако не све а оно бар онолико, колико му неће бити зазорно.</p> 
 му нешто брзо говораше.</p> <p>Вођа се све више чуђаше, па сумњиво махну главом.{S} А кад Тома 
ра ни Видосава још и не слућаху, шта се све у Крстопољу догодило.</p> <p>Кад је Ану прошао први 
Видосави, како је она слутила, да ће се све ипак добро свршити.</p> <p>Љубоје је и даље остао з 
опраштајући се са јатом ждрала, који се све даље губише ка југу.</p> <p>Врата се на један мах о 
 земљу, огрезао у крви.</p> <p>А бој се све јаче распаљује...</p> <p>— Да страшне ноћи, да силн 
"148" /> радила лагано, мисли су јој се све више отимале и одлазиле преко неких непроходних урв 
и Ани, како не треба судити пре, док се све о сваком не сазна.{S} На мах се одлучи, да нагласи  
— То ми је све, што имам.{S} Као што се све окреће око земље и њој служи, тако и моје живовање  
надмашнога витеза Момчила.{S} На њих се све можеш ослонити као на најпоузданије стубове.</p> <p 
рац, улазећи у собу.</p> <p>Томи бејаше све јасно, плану али се брзо прибра:</p> <p>— Погребите 
огу! — рече Јелена.</p> <p>Гојку бејаше све јасно.</p> <p>— Да није — рече радосно Јелени — то  
2" /> <p>Рајко с главом у рукама тоњаше све дубље у мисли.</p> <p>Непознати лагано устаде, и, д 
натраг царевићу, коме плашљивац причаше све што се имало рећи и о граду и о посади у њему.{S} Р 
онде више, на оном обронку.{S} Поздрави све — ах — све — и деспотицу, и кажи да је Угљеша чинио 
мени снаге ни издржљивости.{S} Заборави све то.</p> <p>— Хвала господару!{S} Али време је да ти 
лико тренутака Видосава је причала Мари све, што је од Ане сазнала.</p> <p>Мари је било и сувиш 
 мислим да не смемо оклевати.{S} Држећи све то у највећој тајности, ипак се морамо журити.</p>  
ано, као што отров улази у крв залазећи све дубље у тело ношен крвним током, утицаше турска коњ 
 десно, напред и назад газећи и тлачећи све, на што наиђу, ударајући и убијајући ногама, док и  
е изводили у мање преграде, покривајући све то сламом и кровином.{S} Од те колибе почињали су к 
а свих страна логора водио, захватајући све јаче ка срцу ратног стана, из средине се зачуше кро 
 шарне снове сниваш, за плаве очи подај све!</p> <p>„Јер црне очи, морска дубина, казују страст 
х дана говорило, и ако је његов долазак све изненадно а неке и немило дирнуо.{S} Није им био не 
/p> <p>— И да и не до сада.{S} Сад знам све, — одговори Гојко.</p> <p>Седоше, па у многобројним 
 пословима царским у Дубровнику, па сам све тек доцне сазнао.</p> <p>Тешко је било даље говорит 
о владати и њим и царством.{S} Знао сам све, који су у милости код цара.{S} Проценио сам њих и  
сама поче досећати.</p> <p>— Сазнао сам све то и ја, — рече Угљеша — па сам знао, да он и без т 
о граду и о посади у њему.{S} Ређаше им све, што у Галипољу вреди, а нарочито их, проклетник, н 
уке?{S} Буди воља његова!</p> <p>За тим све три лагано уђоше у ћелију старог Исаије.</p> <p>На  
јући у друштву са њиме, Љубоје је бивао све ређе са старим друговима својим.</p> <p>Међу тим ни 
је само голу душу.{S} Па и то је готово све пропало.{S} Неке су бездушници, који су издајом хте 
 завађеној господи српској страх је био све моћнији непријатељ из Азије.{S} Јужни и северни дел 
устао од свога захтева, али је продужио све више мрзети Тому.</p> <p>Још један пут је повео реч 
гориште велике драмске војске постајало све празније.{S} Густа одељења одвајаху се са својим ст 
У Крстопољу је од доласка Гојковог било све мирно, па се и преплашено становништво по ново одал 
 тако! — протеже старац. — А је ли тамо све мирно и добро?</p> <p>— До сада јесте, хвала Богу!< 
ала ти, господару.</p> <p>— Ал’ није то све.{S} Други је глас да је — Дренопоље пало!</p> <p>Ту 
и и он брзо мач, и ако не знађаше зашто све то бива.</p> <p>— Варалице, прељубници погани! — гр 
ога казиваше да се та група ловаца опет све више удаљује од куле.</p> <p>Мара задрхта, а Тома с 
ала нераздвојна друга Мари, која је већ све од Гојка била сазнала, а добра Видосава осећаше се  
благосиљам! — понови Ана. — Ја знам већ све!</p> <p>— Ја сам била, мила Маро, издајица за овај  
г благослови!{S} Радо предајем забораву све што је било, — говораше после неколико тренутака Ан 
 се саста на само са Исаијом, и каза му све.</p> <p>Стари се монах једва држаше на ногама од си 
 то витез!{S} Вино и песма — то је њему све.{S} А то, Бога ми, лепо стоји његовом озбиљном изгл 
ици; јужно се отвара поглед низа Струму све до њеног ушћа у широком Орфанском Заливу Белога Мор 
маше, да се нападнутим нађе у помоћи ну све то поквари ненадна појава Гојкова.</p> <p>Нападачим 
његов одред.</p> <p>У крваву сечу утону све...</p> <p>— Још сјаје звезда над Прилипом! — кликта 
.</p> <p>Он луташе и онда, кад у логору све спаваше тврдим сном.</p> <p>Силној киши, која никак 
е је Гојко донео деспоту, обрадовали су све у Серу.{S} Деспот је братски загрлио младога војвод 
, а што је сунце више освајало и они су све дубље залазили у шумску хладовину.</p> <p>Друштво ј 
 него српска превласт.</p> <p>И тако су све молбе и сва преклињања пловдинске посаде налазили с 
p> <p>— Него шта мислиш?{S} Куд они, ту све живо.</p> <p>— А да шта би било, да се српска госпо 
м, — рече Исаија.</p> <p>— Ја сам одмах све јавио Гојку по поузданом момку, — шапну му Рајко.</ 
, шта си и одакле си.{S} Истина, ја бих све то радо хтела знати више и опширније, јер си, видим 
ћутао</p> <p>А турски се гвоздени ланац све јаче стезао око Пловдина....</p> <p>У то доба у Дра 
цем Господа Бога!</p> <pb n="145" /> <p>Све се, што бејаше за мегдана, крете, а у граду остаде  
ма, лововима и ратним приликама.</p> <p>Све је пролазно, све бледи и угине, па и некадашње одуш 
пљеним рукама мољаше разбојнике.</p> <p>Све је то било у једном тренутку.</p> <p>На мах се зачу 
вавим корацима приближи средини.</p> <p>Све се ту слеже, и бојни бео достиже врхунац свој.</p>  
итне покрете по мирном подграђу.</p> <p>Све је тихо, све је живо легло, да се сном окрепи.{S} И 
е Богдан:</p> <p>— Кажи остало.</p> <p>—Све истиче из тога, — одговори Угљеша.</p> <p>— Моја кр 
е, што ћесарица не жели чути ни речи од свега, што је до сада било.{S} Друго је, што су дани вр 
оју се ја и брат ми заложисмо.{S} После свега тога ми нисмо могли друкчије поступати до онако,  
оме је било тешко остављати Драму после свега што је ономад у лову доживео а особито сад, кад н 
има византиским.</p> <p>Исаија се преко свега одушевљавао беседама Јована Златоуста, а деспотиц 
лови, таласају се Тунџа и Марица, а врх свега фијуче ваздух као да пишти под клетвом столетних  
— Тако је.{S} Матија Кантакузен је томе сведок.{S} Неће порицати ни Синиша.{S} Лазар нам је вај 
е разумеш?{S} Добро, слушај.{S} Био сам сведок необично поверљивог и пријатељског разговора <pb 
о!{S} Играчка, наивна или злобна игра — свеједно !</p> <p>На то су се сводиле мисли Томе Теолог 
е кесе блага.</p> <p>Али Томи није било свеједно.{S} Највећа му је погибао сада грозила од Гојк 
ране до саме средине логорске.{S} Поред свеколике опрезности ипак први грабљаху да што дубље уђ 
Чињаше им се, у насталој озбиљности, да свему томе није ни мало прилике.</p> <p>Возари стадоше  
и велможа са мном и тобом још и смејати свему томе!</p> <p>Видосава разуме са ужасом, куда Ана  
ш кад треба!{S} Велможо, овде може бити свему крај!</p> <p>— Не, настао је тек почетак! — одгов 
пољу, док Љубоје не обавести ћесарицу о свему.</p> <p>Али то не потраја дуго.</p> <p>После неко 
три, до зуба наоружана, човека, који по свему подсећаху на морске гусаре с југа.</p> <p>Ана и М 
ку.</p> <p>А тада се заче опште клање у свему простору, и да ноћ не крије непробојном црнином < 
одириваху, Угљеша и Вукашин поступаху у свему сложно, договорно и братски.{S} А тај споразум не 
це Љубе чисто стаде.{S} У њој плану жар свеснога частољубља, и она лаганим али поузданим гласом 
/p> <p>Свуда.{S} Ал' то је сакривено од свести њихове.</p> <p>Колико пута наиђоше и обиђоше смр 
 се појави на прозору с Аном и Љубом, а свет их весело поздрави, па, пијући и певајући, опет об 
ранице.</p> <p>Помишљало се на војну, а свет је знао чак и то да се млађи брат деспот Драгаш од 
и дубраве, отићи ће далеко у хришћански свет, али њој нема вечнога живота.{S} Проћи ће векови,  
 он — ти си већ моја пред Богом.{S} Али свет то не зна, а ваља ти то бити и пред њим.{S} Не бри 
о Вукашин. — Не заборави, Угљеша, да ми свет не уписа у грех до сада несмишљеност.</p> <p>— Не  
лно Дренопоље а у исто доба остави овај свет његова десна рука, отац његове верне љубе, ћесар В 
својом милином задахне јаче земљу и њен свет.</p> <p>И на тој кули има некога сад у позно доба, 
 ти ипак саломио у борби за Српство.{S} Света десница, која те носила!{S} Вечан ти покој, јунач 
ика рањенога тигра или уздах подземнога света.</p> <p>И као туча на родну њиву спусти се рука с 
.{S} Чињаше јој се, да је наступио смак света, о коме се говори и верује.{S} Али кад Ана настав 
витези скидоше калпаке, Исаија шапуташе свете молитве, и не би ока, које не ороси суза.</p> <p> 
 слабу десницу, да буде моћни заштитник свете цркве наше! — узвишеним гласом рече Угљеша примај 
Галипољу прекино̑, једва изнесе душу до Свете Горе.{S} Ту <pb n="114" /> је на брзо склопио очи 
море, да се за време склонимо негде око Свете Горе.</p> <p>Али се милост Божја, која нас аше ос 
риђоше и клекоше, а Исаија продужи тихо свете молитве.</p> <p>Мало после пустињак отвори очи:</ 
а ми летети.{S} С богом!{S} Благослови, свети оче!</p> <p>Они устадоше да га испрате, али он, з 
а сме с твојим благословом ступити пред свети олтар, кад томе буде време!</p> <p>И Гојко клече  
бе људске, ја се и сама челичим, а неки свети огањ душу ми загрева.</p> <p>— Тако је.{S} Буди б 
олби Господу, нити је икада јаче осећао свети позив свој, да буде тумач мисли и грешних жеља љу 
 немила.{S} Душа моја нема мира.{S} Али светињу њенога спокојства не наруши никаква жеља за сја 
само зато, што јој даје јачег сјаја она светла звезда до ње.{S} Ти то мож’да не видиш, ал’ је м 
у, и кренуо се са њом преко деспотовине светле браће Дејановића.{S} Он ће у Велбужду узети и њи 
а крваву војну?{S} Отишао је у поверењу светле ћесарице наше, а кад се врати она ће му поверити 
питање.</p> <p>— У исто доба, кад и ти, светли деспоте! — одговори Љуба.</p> <p>— Овде на кули  
еник.</p> <pb n="180" /> <p>— Јесам.{S} Светли деспоти Дејановићи шаљу ме да витешком деспоту У 
 у срећну звезду наше судбине!</p> <p>— Светли деспоте! — радосно прозбори Гојко. — Хвала на та 
а Теологита се дубоко поклони:</p> <p>— Светли деспоте!{S} Заповедај и ја ћу слушати без погово 
ак - реци — није ништа страшно да би се светли деспот са својом свитом морао журити.</p> <p>За  
плане, пуцка, топлином греје а пламеном светли далеко око себе, претвори се у жар па опет од ње 
ија моју звезду — водиљу.{S} Она је све светлија, у колико је ова блеђа.{S} Слутио сам, ал’ од  
ловачким, деспотица Љуба оживе, очи јој светлије погледаше а груди се бурно надимаху.{S} Она од 
ске пучине, ти што летиш југу да тражиш светлијих сунчаних зракова, причај тамо, да овде има је 
ког царства, увек износи стање ствари у светлијој боји.{S} То његово, намерно удешено, ружичаст 
, ветру, уздаху, но лакој тици, сунцу и светлим зрацима његовим!</p> <p>— Војна неће дуго траја 
блага задобио.{S} Своју главу и мишицу, светло оружје и добра коња стављао је сваки од њих у сл 
е други.</p> <p>— Сад је стигао глас од светлога и моћног деспота.{S} Он ће ових дана стићи ова 
до нашег ловачког стана код млина, нађи светлога деспота и реци му: „Велможа Тома и војвода Љуб 
о после угаси, али Рајку послужи његова светлост, да позна коњаника.</p> <p>— Он је! — задрхта  
е чини да се сјај моје звезде претапа у светлост нове звезде нових завојевача.{S} Знам —</p> <p 
<p>Небом је пловио месец, и бацао своју светлост на успавану земљу.{S} Звезде трепташе па онда  
зде, ни једне ватре, нигде огња, искре, светлости.</p> <p>Зна ли бегунац, куда га сада носи већ 
 заблешти цела слика у пуном сјају миле светлости своје.{S} И тада се старац загреје.{S} Гледа  
с већа, Рајко није при слабој месечевој светлости ни могао опазити неко лице, које стајаше близ 
благослови!</p> <p>Месец засија у пуној светлости, изишавши иза облака.</p> <p>— Тако се вама р 
 непотпуну слику.</p> <p>Највише је пак светлости на Томину прошлост бацио Рајко причањем своји 
најкрвавије битке сјала ми је све јачом светлошћу, и ја сам знао да ћу изићи победиоцем.{S} У т 
ке.</p> <p>Угљеши очи севнуше још јачом светлошћу, а румен му поли образе.{S} Познао је — атонс 
ађају ни речи!{S} Не треба узнемиривати светлу ћесарицу ни војску!</p> </div> <div type="chapte 
велике воштане свеће, које у позлаћеним светњацима стоје на столу.</p> <pb n="94" /> <p>— Ми ид 
ребало ни да има места на таком збору и световању.</p> <p>Изишавши с већа, Рајко није при слабо 
руг Војихнин, монах Исаија из манастира Светог Јована Претече, заповедник градске страже у Драм 
алеко је одатле и велики млин манастира светог Јована Претече са осталим зградама.</p> <p>Стигн 
ead>XXV.</head> <p>У дворишту манастира светог Јована Претече сретоше се једног дана пред вече  
онда причаше о Исаији, монаху манастира светог Претече у Меникејским Горама.</p> <p>Јелена беја 
p>Најстарији међу њима, настојник цркве светог Прокопа, с крстом у левој и босиљком у десној ру 
 издашном милошћу обасипа пресвети храм светог Прокопа у Драми, дајући му неколика села у метох 
а био је у то доба најчувенији манастир Светог Јована Претече.{S} Исаија је био у њему сам.{S}  
крсти.</p> <p>— Нема га?</p> <p>— Нема, светога ми Петра!{S} У потеру за њим!{S} Он је могао са 
са осредњом, у злато уоквиреном, иконом светога Прокопа, заштитника Драме.</p> <p>— Нека јаки Г 
 уресе, знаке таштине земаљске, — дадох светој обитељи; дадох Јелени, да њиме вида раме храбрих 
, била је стара нека црквица, посвећена светом Прокопу, истом свецу, коме је посвећен и велики  
алаца, који се стекоше, да чују песме о светом краљу и боју на Велбужду, о смрти војводе Момчил 
ах ја залуд да је с оружјем и молитва у светом храму поузданија!</p> <p>— На ипак неће нашој ср 
ослепио.{S} Он није достојан да гине за свету мисао!</p> <p>— Моји синови морадоше остати код с 
 Ти си уверен да се крв мора пролити за свету мисао ускрснућа српске снаге и јединства.{S} И то 
ипелагу.{S} Љубав ме, чиста љубав, дала свету, па зато не запамтих родитеље.{S} Идем, певам вес 
умње, рода.{S} Понуђено му је, да прими свету веру нашу.{S} Он је одбио.{S} Ноћас ћемо употреби 
 видела, истина мало по из даље, и саму свету Софију цариградску?{S} Шта ћеш више!</p> <p>— Доб 
ну таму разгањају у соби велике воштане свеће, које у позлаћеним светњацима стоје на столу.</p> 
рквица, посвећена светом Прокопу, истом свецу, коме је посвећен и велики храм у Драми.{S} Стари 
адске цркве зазвонише.{S} У Драми наста свечан тренутак.</p> <p>Деспот Угљеша долазио је у похо 
ала да спреме за ловачки поход буду што свечаније.</p> <p>Соколови су, жељни плена, кликтали на 
 Властоје пољуби са њим, па сви лаганим свечаним ходом пођоше напред.</p> <pb n="44" /> <p>Прош 
е господара свог.</p> <p>Тако је Угљеша свечано походио Драму први пут после Војихнине смрти.</ 
ев ушао је у драмско логориште лагано и свечано око заранака краснога дана прве јесени.</p> <p> 
ада са својим војводама у ратној спреми свечанога изгледа.</p> <p>Угљеша је ишао на коњу сам.{S 
лије, а сада га је у Драму довела тужна свечаност при погребу Војихнином.{S} Ту се задржао и по 
 обележио и у трајнијем спомену сачувао свечаност походе својој ташти, Угљеша објављиваше, да А 
 — прилично убедљивим гласом и са неком свечаношћу рече Тома Теологита.</p> <p>— Али мени моја  
.</p> <p>Стари је монах Исаија одслужио свечану службу за срећна пута српског деспота и његове  
становао неки осамдесетогодишњи старац, свештеник, који је служио у црквици.{S} Он је у исто до 
т јој Тома Теологита причаше како стари свештеник разбира што ње у последње доба нема, бојећи с 
ухватили су га, чим се растао од старца свештеника.{S} Остала су тројица дочекали жртве, а Тома 
 бејаше прилично заостао у разговору са свештеником.</p> <pb n="84" /> <p>Ана и Мара доста брзо 
витом својом до самог уласка у град.{S} Свештеници и духовници стајали су у одеждама а градска  
 осталима до последњих, где га дочекаше свештенство и духовници.</p> <p>Најстарији међу њима, н 
људских грехова више но што има врлина, сви би се ти стекли с нама у једну заједницу противу ст 
овића, који напустише одмах Пловдин.{S} Сви они нуде покорност и данак.{S} А земља храброга <pb 
ар нађосте да се са њим надбацујете?{S} Сви сте ви јунаци и врли витезови, зна то сва краљева и 
— Сестро, — рече мало после Јефимија, — сви они изгинуше за веру, за име и част.{S} Ал’ докле о 
у и довикиваху, да су сви на ногама, да сви знају за невољу и да се сви сложно одупиру, али гов 
p> <p>— Јелена? — понови Рајко тако, да сви у њега погледаше, а Исаија, посматрајући га чуднова 
{S} Стари се Властоје пољуби са њим, па сви лаганим свечаним ходом пођоше напред.</p> <pb n="44 
 ногама, да сви знају за невољу и да се сви сложно одупиру, али говораху сем тога Турцима, да ј 
акве лепе и благе ноћи мислио, да ће се сви испунити док сване дан — онда ћеш разумети јачину м 
дошао је други властелин, на кога су се сви жалили.{S} Несуђени војно мој долазио је у град Ман 
 слуга отрча.</p> <p>На мах се искупише сви.{S} Ту бејаше Ана, Рајко, Исаија и остали.{S} Власт 
дељење раздели на по неколико редова, и сви у један пут стадоше пажљиво испуњавати дугачке праз 
> <p>— Дошао сам сад к теби, да ме мину сви боли, свака туга, свако очајање.</p> <p>Па јој је о 
 — стрељајући очима Тому — мисли, да су сви људи покварени, као што си сам.{S} Тражио си невину 
трах.{S} Они јечаху и довикиваху, да су сви на ногама, да сви знају за невољу и да се сви сложн 
 новог заповедника.</p> <p>За Гојком су сви жалили, али су се надали да његов заменик неће бити 
 припомогла сама личност Анина, коју су сви необично ценили и поштовали, ипак је Угљеша налазио 
ојих добрих коња.{S} Али таки не бејаху сви.{S} Докопавши се коња и оружја, други за часак знад 
мирис од вина, знате то најбоље!</p> <p>Сви ударише у смеј.</p> <p>— А, збиља браћо, шта мислит 
је ће мож’да и без боја заузети.</p> <p>Сви се јако обрадоваше, глас пролете као муња кроз град 
 <p>— Мени се — говораше деспотица — не свиђају певања песника Манојла Филона, и ако он велича  
арији, био јунак, који слабо помишља на свијање гнезда свога, а Љубоје је и о томе размишљао ва 
Византинцу.</p> <p>Вешти учитељ брзо је свикао навике свога јуначног ученика.{S} Ударао је у ци 
ви, уверење да Гојко није без кривице и свикнутост да се воља старијега без поговора изврши, а  
амти за се вечито је по катунима, па се свико̑ на самоћу по неколико недеља.{S} Он уме читати з 
 скиде с груди амајлију, која јој је на свиленом гајтану висила о врату, пољуби је и даде Видос 
вору...</p> <pb n="158" /> <p>У великом свиленом чадору на средини логора краљ Вукашин, деспот  
 погинулих ратника, поломљеним копљима, свилним стеговима, убијеним витешким коњицима од мегдан 
на, једне војводине и краљевине, а нада свим шаренило накупљених добровољних ратника и левената 
ри пуни, кратки али смишљени.{S} А нада свим му је мио поглед.{S} Око његово продире, чини ми с 
ћемо у Сер, па ћемо удвојити бдење нада свим, што бива.{S} Вукашина устављати нећу и не могу.{S 
— Цар Стефан.</p> <p>— Гле!</p> <p>— Са свим.{S} Основао је царство и подигао патријаршију али  
 ономад а друго сад.</p> <p>Гојко га са свим разумеде.</p> <p>— Није тако, — додаде он. — Ти ос 
о.{S} А кад по неко од њих науми, да са свим прекине са витешким левентовањем и да остане на св 
јег крила на граници.</p> <p>— Једна са свим утрну! — рече скоро полугласно излазећи.</p> </div 
p> <milestone unit="*" /> <p>Било је са свим доцне под ноћ кад ћефалија Рајко изиђе из двора Ан 
 истинског благослова!{S} Господа се са свим оцепише од цара свога.{S} Шта је са њим?{S} Он нем 
<p>— Тако је.</p> <p>— Кад се довече са свим смркне, сићи ћеш Гојку, и отворићеш му слободан из 
 ступи корак назад.{S} Љубоје бејаше са свим изненађен, у забуни извади и он брзо мач, и ако не 
ном прекипеле страсти изусти Тома, и са свим се приближи Мари.</p> <p>— Ја ћу се силом бранити  
собној борби напукло или је мож’да и са свим већ скрхано оружје српско и грчко, Драма је један  
ледајући их испод очију.{S} А кад би са свим близо, Јелена га јасно али презриво погледа па окр 
и ослободио сиротане, али је то било са свим случајно.{S} Док се мајка бринула за добро са једн 
не шикну крв. .</p> <p>У том и месец са свим изгреја.</p> <p>— Ху, једва се опростих напасти! — 
ренутку, кад Гојко измахну да му мач са свим избије из руке — двојица га нападоше с леђа, а јед 
бластима на послетку скрасио.</p> <p>Са свим незнатног рода из обичне куће цариградске, доживео 
во да ти платим труд!</p> <p>И Гојко је свим жаром пламене љубави своје загрли, притиште на гру 
адске господе, Тома се показиваше према свима веома љубазан а према Мари и сувише пажљив.</p> < 
више не враћаше.</p> <p>Била је бура са свима неприликама, које се на таком путу могу доживети. 
асе доносим.{S} Тома Теологита умаче са свима својим греховима.</p> <p>— Нека га господ уклони  
ч, која жигоше издају.{S} Ја хоћу спаса свима а не себи!</p> <p>— Деспоте, победио си ме Ал’ пу 
/p> <p>— Витеже, — рекла му је она пред свима гласом, који је издавао свуколику неизвесност суд 
Мара се једва уздржала, да одмах и пред свима на дворишту не падне Видосави на груди и да јој у 
е ново стање без поговора прими, јер се свима <pb n="47" /> ваљало бојати сукоба на граници са  
уштво је било расположено, јер им скоро свима бејаше ово први лов од летос, од смрти Војихнине. 
ни била у Серу, најзнатнијем граду међу свима свих јужних државица.{S} Ту је била и Драма, друг 
 војске.</p> <p>Логорске ватре плануше, свирка и песма насташе, а у том се и сутон ухвати.</p>  
 у самоћи.{S} Кад се вратила у ловачкој свити деспотовој, Мара се једва уздржала, да одмах и пр 
гњишта свог, свога гнезда, које ће радо свити сада.</p> <pb n="132" /> <p>Јелену је ћесарици Ан 
ђих витезова.</p> <p>Деспотица и Ана са свитом својом поздрављаху на првом бедему војску, која  
бласт.</p> <p>Ћесарица Ана изишла је са свитом својом до самог уласка у град.{S} Свештеници и д 
трашно да би се светли деспот са својом свитом морао журити.</p> <p>За тим Тома и Љубоје седоше 
ницу противу страшног новог непријатеља свих нас.{S} Па кад бисмо се ослободили погибли, онда б 
а у Серу, најзнатнијем граду међу свима свих јужних државица.{S} Ту је била и Драма, друго знат 
 највећем окршају, што се на ивицама са свих страна логора водио, захватајући све јаче ка срцу  
 из чадора.</p> <p>У том се тренутку са свих страна око његова чадора захори:</p> <p>— Алах, ил 
а од Гојка, који је <pb n="89" /> поред свих заседа ипак дошао здрав и читав Ал’ и да нема те п 
 смо — рече Ана Видосави — остављени од свих и свакога.{S} Најпоузданији стубови, који су држал 
.</p> <p>Врло вешти познавачи планине и свих долова и урвина у њој бејаху одређени за њихове пр 
под уклони далеко од ове куће, од нас и свих честитих, — одговори Јелена.</p> <p>— Не, није так 
ржао и после тога неколико дана по жељи свих а нарочито деспотице Љубе Угљешине, кћери Војихнин 
.{S} Стари су сумњали у срећан свршетак свих тих предузећа, па су вртели главом, кад се војска  
 је успех, праћен громогласним клицањем свих гледалаца.{S} А кад је хтео да по ново куша судбин 
аког посебице, ал’ и као слабији од њих свих скупа.{S} Сад се јавља нов непријатељ.{S} Ми нећем 
луга, коју краљу могу учинити.</p> <p>И свладан тешким ранама јуначки крајишник клону коњу на в 
S} Ушао сам у град Перитеорион, али сам свладан и другом раном пао и онесвестио се.</p> <p>— Ка 
ивши се више простора ободе чилога коња свог.{S} Земља затутњи, суво лишће полеће са ње у висин 
, гласним клицањем поздравише господара свог.</p> <p>Тако је Угљеша свечано походио Драму први  
 скромнога али пуног благослова огњишта свог, свога гнезда, које ће радо свити сада.</p> <pb n= 
 Ти си изгубила оца а ја првог помагача свог.{S} Деспотовини је тај губитак ненакнадан.{S} У то 
> <p>Стари дворанин брзо пробуди једног свог друга, па га, казавши му у чему је ствар, поведе с 
а, па им поста верна слуга а издајица и свог рода и свога господара.{S} Они га преведоше натраг 
нога али пуног благослова огњишта свог, свога гнезда, које ће радо свити сада.</p> <pb n="132"  
рије непробојном црнином <pb n="170" /> свога превеса видело би се, да се барице од кишних капљ 
к, који слабо помишља на свијање гнезда свога, а Љубоје је и о томе размишљао вазда а у последњ 
 у војну већ на свадбу најбољега јунака свога...</p> <p>На једном се месту бацају ратници камен 
 Теологита, момче у двадесетим годинама свога века, живо и окретно, гдекад много говорљиво а гд 
била сама погружена крај мртвог поочима свога, ушли су у ту одају неки непознати ми људи.{S} Ни 
а је планина Родопа.{S} За првих година свога витештва Момчило се већ био прочуо на далеко.{S}  
њему је право проклество.{S} Он је сина свога ослепио.{S} Он није достојан да гине за свету мис 
{S} Он, војник и слуга деспота и ћесара свога, тражи тајне ноћне састанке са оглашеним противни 
!{S} Господа се са свим оцепише од цара свога.{S} Шта је са њим?{S} Он нема снаге — јер нема бл 
̑м одговори грчки.{S} Тома брзо притера свога коња ка вођи, који већ бејаше усео зеленка, па му 
ску, која му се учини нешто необична са свога слободног кретања и неке јуначке поношљивости, па 
ва, трн крока напред, а Угљеша скочи са свога коња.{S} Један копљаник из пратње <pb n="43" /> п 
а, па ни онда, кад се у Драму вратио са свога дугог пута Тома Теологита, кога је она држала за  
> <p>— Да.{S} Тамо је на престолу убица свога сина.{S} Јован пети Палеолог не може се борити пр 
деспотици Љуби, која је дошла на погреб свога оца.{S} Говорило се о тузи у дому Војихнином, о с 
 кнегињице, нисам велможа, већ роб, роб свога срца и — твоје милости!</p> <p>Недалеко од куле з 
тица ће поћи с тобом.{S} Ићи ће на гроб свога преминулог оца.{S} Поћи ћете још сутра у први осв 
/p> <p>После тога је и Рајко одустао од свога захтева, али је продужио све више мрзети Тому.</p 
 левентовањем и да остане на свагда код свога господара, Угљеша му је радо давао проније за ужи 
 Момчила као син уз оца, јер Рајко није свога оца ии запамтио. <pb n="36" /></p> <p>Последња би 
 сили, радосно би се журила да обрадује свога војна.{S} А тада је опет излазила с Угљешом и наг 
> <p>Вешти учитељ брзо је свикао навике свога јуначног ученика.{S} Ударао је у цитру, кад је Мо 
 над епирско-тесалском краљевином у име свога таста Синише, који је у дубоким годинама на самрт 
ма јужне деспотовине српске.{S} Мишљење свога оца делио је врло радо и његов Гојко, па је у мис 
ечери у собу Угљешину, деспотица затече свога војна при отвореном прозору, са кога се лепо виде 
 будан не бејаше.{S} Само она очекиваше свога господара.{S} А њега јоште нема.{S} Тако га је ви 
е бејаше спустио низ брежуљак, и ношаше свога господара, летећи преко поља ка главном путу, а с 
еспотицом Љубом читао би јој одломке из свога превода богословских дела са грчког језика, или б 
сам монах Исаија потрудио се и дошао из свога манастира.</p> <p>Угљеша, Љуба и Мара одоше на ку 
та верна слуга а издајица и свог рода и свога господара.{S} Они га преведоше натраг царевићу, к 
м, одмах је дао пристанак у име своје и свога брата.</p> <p>Костадин је Гојка задржао три дана, 
моју, обрадуј и срце моје, и благослови свога <pb n="92" /> сина, да сме с твојим благословом с 
 му се досади држати непрестано на узди свога коњица, скрене с пута па дохвативши се више прост 
ариградске, доживео је да у пуној снази свога века прими управу над војском чувенога ћесара дра 
морног Мора.{S} Ту сам и одрасла у нези свога доброг оца, јер мајке, тужна, ни запамтила нисам. 
а Гојка.{S} Жели стари ратник да загрли свога јединца.{S} Верује да ће му лакше бити.{S} И ја т 
ја прилика, јер црквица не имаше чак ни свога клисара.</p> <pb n="83" /> <p>Ту је Ана чешће дол 
— А хоћеш ли ми, незнани јуначе, казати свога имена, да знам ко ме у овој ноћи самца тако мило  
 места да страхује за се ни после смрти свога мужа, па се могла више повући у се и са својом не 
н је Гојка задржао три дана, да почасти свога госта и да га боље увери о готовости одазвати се  
они чути моју цитру!{S} Падоше, бранећи свога војводу.{S} Вешти гуслар надметаше се синоћ са мн 
па у Рајка, питајући их очима и изразом свога лица.</p> <p>— Бог ми је дао срећу, да те обрадуј 
 но што га је Тома могао поздравити као свога владара, дочекао:</p> <p>— Звао сам те, војводо,  
 оде у град, у коме је до сада већи део свога службовања провео.</p> <p>Он бејаше сад препорође 
од туге, што је у срџби проклео и уклео свога господара а са њим и домовину.</p> <p>Дејановићи  
 не куша!</p> <p>Гојко је весело вратио свога Лабуда војнику, а сам је Мару одвео у друштво, из 
је у место сваког одговора послао у Сер свога стегоношу са главном војводском заставом и са сто 
тупио пред Ану, да јој саопшти резултат свога поверенства.</p> <p>— Узвишена ћесарице! — рекао  
ст и тихо суђење а у витешком карактеру свога оца одлучност и постојанство.{S} Била је у шеснае 
га поочима и они из жупе искрено жаљаху свога доброг господара.{S} Али један не бејаше таког ср 
години.{S} Лепа, на супрот топлом сунцу свога завичаја, плавојка привлачила је на се пажњу и ду 
и мотриљи, да се осећа, како се небесни свод спушта, да својом милином задахне јаче земљу и њен 
на игра — свеједно !</p> <p>На то су се сводиле мисли Томе Теологите.</p> <p>У томе се било већ 
де, које су слабо трепериле на небесном своду, па онда спусти главу у обе шаке од руку, које бе 
 у њој многи, тешко рањени, нађоше гроб свој.</p> <p>У том и зора забеле; за мало — па видело п 
, нити је икада јаче осећао свети позив свој, да буде тумач мисли и грешних жеља људских пред л 
 и заповедник јакога Пловдина предао је свој дух Господу!</p> <pb n="98" /> <p>— Бог да га прос 
ти знак хајкачи са других страна почеше свој посао.{S} За мало па се већ чује лајање паса, клик 
за мирним животом и тишином, у којој би свој књижевни и преводнички рад могао продужити, отерал 
а преклињања пловдинске посаде налазили свој гроб у Томи, који је обећавао и — варајући ћутао</ 
 куд.{S} Искочи из вреже, држећи у руци свој нож, који му старац заборави узети, кад га је веза 
ни логора, главом платише смели покушај свој.</p> <p>— Напред, витезови! — кликну Угљеша а вихо 
ц, притежући га рукама, држаше у једној свој нож.</p> <p>— Нећу, да те убијем одмах, већ да те  
кејске Горе.{S} Ту је на миру настављао свој превод богословске књиге грчкога писца Дионисија А 
.</p> <p>Пловдински је заповедник нудио свој град Угљеши, ако дође и одагна Турке око њега.{S}  
се кајао за то.{S} Кантакузен је свршио свој живот као збачени царски намесник у манастиру, а л 
оше остали.</p> <p>— Њега више нема, по свој прилици.{S} Нестало га је, кад су Азијати заузели  
он на њеном сјају виде последњи преступ свој у највећем обиму.</p> <p>Бејаше му јасно.</p> <p>Т 
p>Међу тим је и Тома Теологита имао већ свој суд о њима.</p> <p>Тешко је рећи, шта је и како је 
а крај већа.{S} А тада се брзо повуче у свој двор.</p> <p>Он је већ знао, да је био стао на пос 
, куда је Рајко имао да прође улазећи у свој стан.{S} Али то лице опази Рајка и виде, да он уђе 
а:</p> <p>— Каква срећа те овде оставих свој ловачки прибор, да за њ дођем баш кад треба!{S} Ве 
е ту слеже, и бојни бео достиже врхунац свој.</p> <p>Али сад наста нова невоља.{S} У густо саби 
Над тврдим и поноситим Сером развила је своја крила мирна и тиха летња ноћ.{S} За топлим даном  
, деспот призива благодет Божју на се и своја грешна дела.</p> <p>Кад логотет заврши читање, Уг 
} Са њом иђаше погружена Видосава, која своје добре госпође ни сада не остављаше.</p> <p>— Сест 
ника из Драме.</p> <p>Тако је проводила своје дане и Мара у Драми, а Видосава јој је била једин 
.</p> <p>За тим Тома и Љубоје седоше на своје коње и пожурише се.</p> <p>Било је око заранака,  
ома повуче на више левом руком рукав са своје деснице показујући Ани још крваво-модру белегу:</ 
отица му је давала за право, хвалећи са своје стране побожну поезију Дамаскинову.</p> <p>— Мени 
противности између многих староседелаца своје деспотовине, којом је самостално завладао 1366 ка 
а девојка.{S} Ту сам снивала прве снове своје девојачке среће, која ми се указала у младом вите 
 Војихнине и Анине, која је часове туге своје разгаљивала у ученом говору са старим монахом.</p 
 Али од неког доба дању управља погледе своје на исток путем крстопољским, а ноћу, опет тамо ок 
<p>— Али у ово доба? — понови још блаже своје питање.</p> <p>— У исто доба, кад и ти, светли де 
не и омања војводина Богданова слала је своје чете у Сер на зборно место.{S} Позван од Угљеше,  
S} А кад се нашао у планини, одаслао је своје ловачке помагаче, па је сам остао код студенца.</ 
 ноћу излазио на ово место.{S} Губио је своје погледе преко границе суседне Богданове војводине 
ру, а лукави Тома Теологита продужио је своје напредовање у служби деспота Угљеше, где се после 
 тренутак.{S} Више јој не треба, јер је своје постигла.</p> <p>— Па шта хоћеш ти? — прекиде га  
, кад у позно доба ноћно пођеш из одаје своје сам, брижан.{S} Толико сам ти се пута хтела јавит 
 царство!{S} Ал’ тога нема, а ја оружје своје нећу положити пред горима.{S} Цар није био подоба 
д.{S} Он ће за неки дан укрстити оружје своје са серском и драмском господом.{S} Њему ваља помо 
, одрасла, брижно однегована, код тетке своје, ћесарице Ане — у миру проводити дане.</p> <p>Али 
 испијмо до дна, и живимо за част и име своје и своје отаџбине!{S} Здрави!</p> <p>Мало доцније  
 с краљем, одмах је дао пристанак у име своје и свога брата.</p> <p>Костадин је Гојка задржао т 
се бацили на подбадача Гојка, и са њиме своје завереничке рачуне крвавим путем пречистили.{S} Т 
осмо до сада одважно за звездом судбине своје! — обнови Угљеша разговор после неког ћутања.</p> 
 да и њима повери тајну снаге и вештине своје...</p> <pb n="154" /> <p>Испред једног чадора над 
руго, што је Скопље означио за збориште своје војске из простране му краљевине.</p> <p>Угљеша ј 
 у десној руци ступи корак испред браће своје:</p> <p>— Благословен од сада па до века Господ,  
 <p>За убицом прве радости и тихе среће своје, за јунаком без врлина, за осумњиченим издајицом! 
уке према месецу:</p> <p>— Заклони лице своје од нас проклетих!</p> <pb n="184" /> <p>У немој т 
шла у Видосавину собу, отворила је срце своје, да пусти тугу са њега, нека отече.{S} Испричала  
тио ратничким пословима и очеличио срце своје.{S} Приљубио се уз Момчила као син уз оца, јер Ра 
јаше бити и даље војник, нити напушташе своје часно место у редовима коњице деспотове.</p> <pb  
оје бејаху по појединим жупама, развише своје стегове, те се у градском пољу лепршаху двоглави  
успешни видар непомућеном ведрином душе своје!{S} Не бејах баш голобрадо момче, кад сам с тобом 
ст.{S} Ређе се креће у последње доба из своје манастирске ћелије, а сада га је у Драму довела т 
и очима гледао, — па продужи причати из своје прошлости.</p> <p>А после запита:</p> <p>— А он,  
 до дна, и живимо за част и име своје и своје отаџбине!{S} Здрави!</p> <p>Мало доцније уђе у со 
<p>И Гојко је свим жаром пламене љубави своје загрли, притиште на груди, и на чело јој стави пр 
, а сваки стег бејаше пободен у средини своје жупске војске.</p> <p>А кад се прочу, да се у Сер 
Јелени, плану по ново и одлучи да учини своје још пре поласка целе војске.</p> <p>Јелена сада з 
те и рече:</p> <p>„Хвала, Анђеле, ти си своје учинио!"</p> <p>Тај изиђе, а ја у место одговора  
нити.{S} Нама ће Алах ускратити милости своје, кад први витез наш паде као жртва зависти!</p> < 
цела слика у пуном сјају миле светлости своје.{S} И тада се старац загреје.{S} Гледа пред очима 
у се не допадаше ни мало са отворености своје, није марио ни за Гојка, сазнавши да су они искре 
и нова њена владара не осећају дужности своје.</p> <pb n="97" /> <p>— Поуздаћемо се у оштро гво 
 им чадоре, не знајући по помрчини наћи своје.</p> <p>Кад се ратници стадоше уклањати од ватара 
д је цар Синиша устао да задовољавајући своје личне прохтеве и ненасите жеље удари клин у једин 
од срда, па кад је хтео да крунише речи своје, приђе ка прозору и очима тражаше звезду своју.{S 
ом очеву главу а левом покри лице и очи своје, да њоме заустави сузе, које срце не штеђаше.{S}  
 руком.{S} Љуба је расла, црпући у души своје мајке благост и тихо суђење а у витешком карактер 
ад крајиштима, носише заповести да свак своје чете поведе.</p> <p>За зборно место војске Дејано 
 својих дана те их смести у сам почетак своје владе.</p> <p>Угљеша и Богдан, коме се указиваше  
ајкове стегоноше, потиснуте са остатком своје војске ближе средини бојишта.</p> <p>— Ко? — викн 
ме је Тома чешће пута у животу предавао своје пуне кесе блага.</p> <p>Али Томи није било свејед 
воме дому, одлично се старајући да чедо своје подигне и оплемени.{S} Заузимљивој мајци и разбор 
е одазвао молби вредних рудара и учинио своје.</p> <p>Деспот Костадин не само да не попусти, ве 
 кипела страст, а разум је лако уступио своје место осећајима.</p> <p>Мара са руком на ловачком 
 јунак наш Хаџи-Ил-бег главом је платио своје јунаштво, које нам је донело Срб-синдиги, српску  
Тома битку код Перитеориона и неко мало своје учешће у тим крвавим догађајима, Рајку се обновил 
 напред.</p> <p>Добри је поочим склопно своје очи, а ја сам сама стајала крај његовог одра и ту 
х прве зиме стаде на заповедничко место своје.</p> <p>У тај се мах Исаија наже над самртником,  
Од веселих ратника, који знају вредност своје снаге, ври, тутњи земља, јечи ваздух.</p> <p>Безб 
постељу.{S} Отац узе његову леву руку у своје обе, па, гладећи је, упита га:</p> <p>— А девојка 
, ја сам узео управу над овом облашћу у своје руке, независно од царице Јелене.{S} Што сам ја у 
га се тешко косну срца, што јој о сјају своје звезде не могаше ништа рећи.{S} Она је слушала са 
оброј старој Видосави, а Гојко је тајну своје среће поверио своме верном Рајку.</p> <p>На витеш 
Скопље, једно, да је ближе оном одељењу своје <pb n="118" /> војске, које је под његовим Марком 
мањом властелом и жупанима, који вођаху своје жупе.</p> <p>Није било куће баштиничке и сеоске,  
омилано благо на скупоцене украсе себи, својим војницима и — учитељу своме.</p> <p>Рајко није з 
у позва да се нађе уз њега — деспота -— својим саветом и знањем.</p> <p>Веће весело прими ту но 
н се неће маћи.{S} Ја сам их заклео, да својим костима створе бедем за одбрану твоју, кад груди 
а Гојко.</p> <p>Јелена се трже, погледа својим крупним очима Рајка, пребледе, руком се прихвати 
ећаше се и сама ојачана у добрим жељама својим према кући ћесарице и њених пријатеља.</p> <p>Та 
 недавно научио грчки у старим годинама својим.{S} Али не жалим за труд.{S} Имао сам се око чег 
е је бивао све ређе са старим друговима својим.</p> <p>Међу тим ни сам Тома Теологита није био  
носим.{S} Тома Теологита умаче са свима својим греховима.</p> <p>— Нека га господ уклони далеко 
или, а да даду одушке изазваним мислима својим у оваким приликама почеше разговоре и наставише  
да ти је најмилија забава, да с мислима својим и душом говориш!</p> <p>— Одиста ми је такав раз 
ица Љуба и лепа Мара на обученим коњима својим са лаком стрелом и тулом о рамену; ту је Тома Те 
који се готово допуњаваху у карактерима својим.{S} Рајко је, и ако доста старији, био јунак, ко 
аше јунаке, чија сам витешка дела очима својим гледала. <pb n="30" /></p> <p>— Онда ће деспотиц 
ико снаге, колико нам треба, да сами на својим плећима изнесемо цело бреме брига о пространој ц 
 скора под јаким утицајем Византије, са својим навикама српскога живота — наста да измири и црк 
ајали су у одеждама а градска посада са својим војводама у ратној спреми свечанога изгледа.</p> 
 <p>Кад се мало после куцну пехарима са својим старим друговима и пријатељима, Љубоје причаше:< 
д је српска црква постала самостална са својим патријархом.{S} И то је донело потребног душевно 
сподске малвасије колико ради виђења са својим врсницима Војихном и Властојем.{S} Године и буре 
 кад се војсковође из појединих жупа са својим одељењима стадоше прикупљати, Рајку се ни у коли 
ану, један пут, забаве ради Гојко је са својим коњицем Лабудом био готов срнути у пропаст.{S} О 
ј даљини назорице за њима, а кад оне са својим пратиоцем ступише већ у двориште црквено, Тома с 
азније.{S} Густа одељења одвајаху се са својим стеговима и заповедницима, те се пуштаху путом,  
вари.{S} Што је Момчило више ратовао са својим коњаницима против царства византиског, све га је 
> <p>Кад већ прилично бејаше измакао са својим пратиоцима, Угљеша опази на врху стене, испод ко 
траје весеље.</p> <p>— И сам се Алах са својим моћним пророком радује! — вели један часник турс 
пе.</p> <p>Многи не бејаху заноћили под својим чадорима, многима оружје не бејаше при руци а мн 
сматрао њено ушће, и — мислио о Драми и својим милим у Драми.</p> <p>Враћајући се једном поред  
редови крстопољске војске са деспотом и својим војводом, те за час рашчистише простор око себе. 
 у леву руку, али сам јездио за стрицем својим.{S} Он је био крвав и страшан.{S} Узвиком је, уж 
био први пастир и старешина над осталим својим друговима у првом равнијем катуну.{S} Сунце је б 
сиљено пажљив, па ипак и ту са посебним својим разлогом.</p> <p>Кад се једног предвечерја у доб 
.</p> <p>Гонилац се са услужним мрковом својим скрха преко побеђенога бегунца и доброг коњица њ 
ти вазда певала! — говораше под чадором својим стари дворанин Благоје једном младом грчком пева 
унак.{S} А деспот га, веле, зове братом својим.{S} Ти га знаш?</p> <pb n="107" /> <p>Војвода од 
деспотица, — веруј са превисоким братом својим у победу твојих узвишених мисли, веруј и вера ће 
ја.</p> <p>Гојко је, задовољан и срећан својим успехом поклисарским, био весео.{S} Частио се с  
ате у град.{S} Тиме је осигурао бегство својим савезницима.</p> <p>Сутра дан рано Тома се у јак 
 је требало.{S} Оставио си, да се ствар својим током развија.{S} Тако је и било и ми смо победи 
надаше.</p> <p>Мара се ипак преварила у својим очекивањима и датој речи Гојку.{S} Она себе до с 
ојој, те ћеш у толико слободнији бити у својим поступцима, а војском ћеш управљати само у име м 
 и руку Марину.</p> <p>Јако поремећен у својим намерама, Тома се вратио у Драму тога дана доцне 
 са њим.</p> <p>Тома је дотле успевао у својим скривеним намерама, да Момчило служи Кантакузено 
е планинске.{S} Богати градови даваху у својим рудницима сребра и злата господи, као што травни 
рац бејаше већ савладао нападача, па му својим каницама везиваше руке и ноге.</p> <p>— Шта је т 
 брините, — рече војвода Богдан, кад са својима уђе у сечу на северозападној страни логорској,  
ађаше место, на коме је, и краљ поче са својима корак по корак одступати дубље у логор...</p> < 
 који се спрема да осветла образ себи и својима у скакању.</p> <p>— Теби из Кукуша војводе Богд 
 вођу о нечему важном, вођа махну руком својима, да одседну, па и са̑м сиђе с коња.</p> <p>Док  
 <p>— Ал’ ти си, без сумње најбољи међу својима из Кукуша? — присети се Скопљанин.</p> <p>— Па  
није моје ил’ твоје ил’ његово — оно је својина среће и части српскога југа и — опомени се, Вук 
еселији, а добра Видосава није одрицала својих услуга ради милих порука двају заљубљених срдаца 
сио.{S} Она му је по пристанку родитеља својих радо пружила руку.{S} Византиски учитељи њени, д 
илично измакао испред осталих пратилаца својих.</p> <p>Дошавши близо драмског подграђа Тома и Љ 
и брат Матија као трговац, који је због својих услуга, што их је чинио ђеновским и дубровачким  
, деспоте; опасали су непробојни зид од својих груди и штитова око тебе.{S} Палош турски не дох 
ше ваљан хришћанин.{S} Одликоваше се од својих земљака.</p> <p>После неког времена Угљеша се ок 
ва прса, да од саме себе сакрије — сузе својих лепих очију.</p> <p>За тренутак настаде тишина.{ 
га јесен као да бејаше скупила сву драж својих дана те их смести у сам почетак своје владе.</p> 
ке природе, у дивљини, која није ни без својих особитих чари, Мари срце закуца брже а груди јој 
рекао покорност царици матери Јелени, и својих људи, који дођоше у земљу, до скора под јаким ут 
 бугарским, захваљујући висини и јачини својих зидова и опкопа.</p> <pb n="91" /> <p>Али је тур 
 при руци а многи се не могаху дочепати својих добрих коња.{S} Али таки не бејаху сви.{S} Докоп 
на Томину прошлост бацио Рајко причањем својих успомена о стрицу своме, чувеном војводи Момчилу 
Богдан с Рајком, Љубојем и још двојицом својих пратилаца.</p> <p>Они иђаху на коњима лагано, ви 
јнијем спомену сачувао свечаност походе својој ташти, Угљеша објављиваше, да Ану утврђује у гос 
p> <p>Деспот Угљеша долазио је у походе својој ташти ћесарици Ани, долазио је да води своме дво 
ож’да је отишла у бризи да набави хране својој деци.{S} Док се она тамо бавила, за тренутак се  
аг У Драму.</p> <pb n="62" /> <p>У тузи својој бејаху будни само још Рајко и Исаија.{S} Обојица 
предузећу.{S} Сам, у неосветљеној одаји својој, сеђаше Тома после вечерашњег већа.{S} Узнемирен 
м се, сву пажњу своју посветити обитељи својој, те ћеш у толико слободнији бити у својим поступ 
био охол из уверења о великој вредности својој или је охолошћу мислио да накнади недостатак, ко 
 прекидајући на махове, причати Гојку о својој љуби а његовој мајци, која је рано умрла и коју  
дар и весео, надајући се бољим данима у својој будућности.{S} Отклонила се сумња, која је његов 
> <p>Тога дана у вече седео је Љубоје у својој соби, која је била слабо осветљена.{S} Очекивао  
 ње не бејаше.</p> <p>Она је међу тим у својој соби а на грудима Видосавиним лила сузе, јадајућ 
 осећа, како се небесни свод спушта, да својом милином задахне јаче земљу и њен свет.</p> <p>И  
остадина и Драгаша Дејановића, да га са својом војском принуде на предају, а сам се крепу да се 
добре гласове.{S} Деспот јавља да је са својом војском прешао границу и ступио у турску земљу,  
војводу, па га је онда пустио, да се са својом лепом сапутницом пожури Драми и њеном логору.</p 
мужа, па се могла више повући у се и са својом нећаком Маром, — која је, изгубивши и оца и мајк 
шта је Момчила навело да се придружи са својом војском отпаднику од цара византиског Јовану Кан 
та између Једрена и Чрномена.{S} Сам са својом војском, која му је била при руци напао је, а Је 
чило њиме хвалио.{S} Кад му је Рајко са својом мајком дошао једном у посету, Момчило је у велик 
ништа страшно да би се светли деспот са својом свитом морао журити.</p> <p>За тим Тома и Љубоје 
{S} Он ће ових дана стићи овамо са свом својом војском, а кад прими и наше јунаке, поћи ћемо пр 
и убојних труба, које страховитом циком својом зваху на узбуну.</p> <p>Ти ситни и брзи звуци из 
а — Деспот Угљеша већ куца тешком руком својом на вашу границу.{S} Он не иде овуда, и ви га нећ 
езова.</p> <p>Деспотица и Ана са свитом својом поздрављаху на првом бедему војску, која поред њ 
/p> <p>Ћесарица Ана изишла је са свитом својом до самог уласка у град.{S} Свештеници и духовниц 
рстити с Томом, занесен ненадном срећом својом, заборави на то.{S} Тек кад је сазнао за Томино  
="169" /> <p>Вихор утишаваше по кад што својом јачином људске гласове, доносећи мало после са д 
ј је природном отвореношћу и искреношћу својом веровао, много веровао младом Византинцу.</p> <p 
дић пролио племениту крв <pb n="175" /> своју!{S} Ја волим ове људе.{S} Ја ценим војводу Богдан 
н, па и колико је кад блага задобио.{S} Своју главу и мишицу, светло оружје и добра коња ставља 
 Ја нисам имао ни потребе ни разлога да своју превласт истичем, јер је он ипак одано вршио свој 
им, — рече Богдан. — Морам се журити да своју војводину <pb n="179" /> заштитим са солунске стр 
а новог господара, па је страховао и за своју љубав.{S} Често је са високог бедема крстопољског 
ноћна тмина прими тако проливену крв на своју душу.</p> <p>Тада се разлеже разбојиштем глас тур 
о куша судбину, Мара се одлучи да и она своју срећу проба.{S} Приступила му је узбуђена, јер је 
— Гле, гле!</p> <p>— Он је тргао натраг своју војску испред Алтомановића, и смера да нападне на 
 сузом, а он, држећи је на прсима, диже своју главу и очима гледаше горе, као да тражаше небо и 
 честит јунак! — додаде Угљеша. — Он је своју дужност савесно извршио.{S} Није био Србин али оп 
ој природи лепог летњег дана, очекиваше своју нову, још му непознату, познаницу, која се на ско 
јишника и њихових чета.{S} Они доводише своју војску заједно с осталом већом и мањом властелом  
ерно али јасно.</p> <p>Он благо наслони своју руку на њено раме:</p> <p>— Али у ово доба? — пон 
ам узрока.{S} Угљеша — и она му наслони своју лепу главу са црном дугом косом на груди, које се 
пе, где је Рајко требао да главом плати своју честитост.</p> <pb n="1" /> <p>— Ево овде је то б 
 на празном пољу, где је имао улогорити своју војску.{S} Стегоноша високо уздиже стег па три пу 
— О, Видо... па загушена јецањем спусти своју главу нај Видосавине груди.</p> </div> <div type= 
и! — уздисаше млади грчки певач, држећи своју цитру. — Синоћ певах добрим старим дворанима чест 
 Ево ти руке! — рече као у шали, дижући своју десну руку.</p> <p>— Зашта? —изненађено питаше Љу 
></p> <p>Он се трже, окрену и, спазивши своју драгу Љубу, пружи јој руке.</p> <p>— Деспотице, о 
.</p> <p>Небом је пловио месец, и бацао своју светлост на успавану земљу.{S} Звезде трепташе па 
 граници, Тома Теологита бејаше удвојио своју пажњу.{S} До краја пажљив према Угљеши и деспотиц 
 и деспотицу, и кажи да је Угљеша чинио своју дужност, али да га је — звезда — звезда издала... 
мала незгода.{S} Краљ Вукашин је скупио своју војску у Скопљу, и кренуо се са њом преко деспото 
аст истичем, јер је он ипак одано вршио своју дужност.{S} Драмска је област на граници, а Драма 
астанку Гојко.</p> <p>— Не, ја сам само своју дужност чинио, — говорно је Рајко — па мож’да сам 
ме.{S} По њој сам вазда ценио будућност своју.{S} Од како сам је запазио — а то је давно било — 
а чељуст змаја османског, који је главу своју пренео овамо а телом и репом по Азији тражи плена 
приђе ка прозору и очима тражаше звезду своју.{S} Она не опази, како га се тешко косну срца, шт 
 рекао, да ипак верујеш у срећну звезду своју...</p> <p>— Ходи, љубо моја — прекиде је Угљеша — 
послу, примајући и сређујући војну силу своју.{S} А деспотица Љуба проводила је по неколико час 
о сам те, војводо, да ти саопштим једну своју одлуку, која се тебе тиче.{S} Дренопоље је пало.{ 
тољубље.{S} Она ће, надам се, сву пажњу своју посветити обитељи својој, те ћеш у толико слободн 
се привидно покоравао, али је сву пажњу своју усредсредио у помисли, да деспотицу Љубу непреста 
ици Ани, долазио је да води своме двору своју љубу, па је, на послетку, и као врховна поглавица 
p> <p>— Кад нећеш, деспоте, да поштујеш своју реч, да Бог да у скоро слушао туђу!</p> <p>То се  
Гојко недалеко од Радовишта преноћио на свом путу за Жегљигово.</p> <p>Он луташе и онда, кад у  
м разборитом копљанику.{S} Отићи ћеш на свом коњу до нашег ловачког стана код млина, нађи светл 
Исаија.</p> <p>Ана је Јелену примила са свом љубављу материнском.</p> <p>— Богу хвала што ми је 
пота.{S} Он ће ових дана стићи овамо са свом својом војском, а кад прими и наше јунаке, поћи ће 
то слугу и стараца.</p> <p>Напред, пред свом војском, јахао је у златном руху на богато украшен 
, колико пута коњи крочише у брзом лету свом.</p> <p>Вихор — ал’ се опет нешто чује.</p> <p>Пљу 
стубове.</p> <p>— Бићу срећан, ако и ја своме деспоту узмогнем рећи о њима то, што од деспота ч 
 дође у Драму али не ка ћесарици већ ка своме оцу, који је на самрти.</p> <p>Гојко се пожурио и 
сти мах се, дохваћен џилитом, заљуља на своме коњу један крајишник до Вукашина.</p> <p>— Коња!  
је дужност најумнијој глави, да буде на своме заповедничком месту.{S} То место није моје ил’ тв 
} Није мали број оних, што су остали на своме дому, кад је византиска сила устукла испред наше. 
а умро њен цар Александар, она брзо иде своме крају.{S} Три цара, три нова њена владара не осећ 
рете главу на страну.</p> <p>Тома стиже своме двору, а и оне одоше Ани.</p> <p>Тома сјаха и уђе 
цу Угљешину, још се више повукла себи и своме дому, одлично се старајући да чедо своје подигне  
 ташти ћесарици Ани, долазио је да води своме двору своју љубу, па је, на послетку, и као врхов 
јко ми је добар пријатељ.</p> <p>— Који своме пријатељу срећу убија, душу тамни, наду одузима.{ 
оже једнога дана дати благослов очински своме јединцу.{S} До сад не дочеках таког дана, али Бог 
у томе се не превари.{S} Радосна полети своме војну у загрљај.{S} Али је синоћ Угљеша дошао нео 
копаше ногом, као да би хтео одговорити своме господару.</p> <p>— С Богом, добри старче! — рече 
понуду, а старац му задовољно причаше о своме познанству с покојним Властојем.</p> <p>— Видећеш 
 затворен, данас може размишљати дуго о своме неваљалству!</p> <pb n="72" /> <p>Ана бејаше неми 
 је у шареним, искићеним сликама причао своме необичном ученику.{S} А овај је природном отворен 
и, а Гојко је тајну своје среће поверио своме верном Рајку.</p> <p>На витешком мегдану, један п 
и преплашено становништво по ново одало своме свакидашњем послу.{S} Али у души Гојковој није би 
.</p> <p>Рајко изиђе из двора, па место своме стану он скрете поред двора и на мала врата уђе у 
онаху узе и после посла у град Манастир своме добром пријатељу а моме другом оцу, властелину Ср 
а коња стављао је сваки од њих у службу своме господару искрено и верно.{S} А кад по неко од њи 
ила, забаве ради, на позлаћеном ђерђеву своме почела неки вез.{S} Једног је дана <pb n="148" /> 
S} Кад је Момчило баш размишљао у граду своме о томе, јаве му слуге да је у град доведено неко  
а Богдан разговарају се о ратном походу своме.</p> <p>— Ми ћемо се још ноћас овде одморити, па  
расе себи, својим војницима и — учитељу своме.</p> <p>Рајко није запамтио ни име тога необичног 
инца, кога Рајко у једнодневном бављењу своме и не виде.</p> <p>Лукави учитељ бирао је сваког д 
лебљиво одан једној мисли, једном узору своме.{S} А тежња за тим и јесте оно, што души мојој не 
Рајко причањем својих успомена о стрицу своме, чувеном војводи Момчилу.{S} Кад је један пут у г 
И јесам путник, кога ова киша натера да сврати мало до тебе.{S} Из даље сам запазио ватру на ов 
 <p>— Звао ме је, кад је чуо да сам амо свратио, — рече Исаија. — Тражио је, да га исповедам, а 
>— Нико.{S} Само се по мало одржава као свратиште господе, кад изиђу у лов.</p> <p>— А свраћа с 
те господе, кад изиђу у лов.</p> <p>— А свраћа се овамо? — упита Мара, улазећи у собу, па видев 
елена.</p> <p>— Не, није тако.{S} Он је свргнут.</p> <p>— Знам.</p> <p>— И жигосан тиме.</p> <p 
о сам добро учинио, тако радећи.</p> <p>Свргнуће Томино и узвишење Гојково обрадовало је све и  
у мирни</p> <p>Кад је сав тај посао био свршен, јави се, неопажен, Томи неки Грк из Прависте, к 
ен, шкрипну зубима:</p> <p>— С тобом је свршено!</p> <p>И пође на Гојка, заповеднички викнувши  
 је њихово разбирање о уклањању Томином свршено.</p> <p>Међу тим Тома се збиља био у опште пову 
p>— Кад сам дошао себи, било је све већ свршено.{S} Градско је поље било општа гробница за Момч 
стаде.</p> <milestone unit="*" /> <p>По свршеном већу Угљеша с Гојком оде у Анине одаје.{S} Там 
на све стране логора нове наде у срећан свршетак.</p> <pb n="171" /> <p>Турци се поколебаше.</p 
е градове.{S} Стари су сумњали у срећан свршетак свих тих предузећа, па су вртели главом, кад с 
да је и био толико заузет да се што пре сврши измирење наше цркве са цариградском.{S} Овуда је  
вљаху трећи.</p> <p>И на томе се обично свршивало.</p> <p>Међу тим је и Тома Теологита имао већ 
И није се кајао за то.{S} Кантакузен је свршио свој живот као збачени царски намесник у манасти 
/p> <p>— Помогне ли Бог нама, Балшић је свршио ! — рече Рајко одлучно.</p> <p>— За то ће — довр 
Шахин о томе ништа ни знати.{S} Ми ћемо свршити посао срећно и раније, но што он и помишља.{S}  
је она слутила, да ће се све ипак добро свршити.</p> <p>Љубоје је и даље остао заповедник у Крс 
ме:</p> <p>— Нисам мислио, да тако брзо свршиш, неваљалче!{S} Али захвали за ту срећу овом мом  
о њено частољубље.{S} Она ће, надам се, сву пажњу своју посветити обитељи својој, те ћеш у толи 
ра, а блага јесен као да бејаше скупила сву драж својих дана те их смести у сам почетак своје в 
у.{S} Ани се привидно покоравао, али је сву пажњу своју усредсредио у помисли, да деспотицу Љуб 
се вара.{S} Угљешина је душа упила у се сву озбиљност његове занесењачке проповеди противу некр 
Ал’ хоћу и могу да учиним, да не заложи сву снагу у тој војни.</p> <p>— Добро, господару!</p> < 
ње основана сумња кадра је била привући сву пажњу Томину, само ако би била у опреци са његовим  
е си ти сада? — упита га Тома.</p> <p>— Свуда и нигде.{S} Од неког сам доба у Прависти, а спушт 
е на кули мотриљи? у ово доба?</p> <p>— Свуда и увек, где и кад ти.{S} Срдиш ли се, деспоте?{S} 
наше цркве са цариградском.{S} Овуда је свуда становништво мешовито.{S} Није мали број оних, шт 
ејаше се овај сатанским смехом — ја сам свуда, где знам да ћу ти требати.{S} Зар си заборавио н 
овораху они — он зове нас, ми ћемо радо свуда са њим а под Божјим благословом.</p> <p>Ова се во 
 једних очију и топлини душе једне било свуда добро и у вечитом леду топло!</p> <p>— Кажи да ст 
е то обична вода већ неко море, по њему свуда сама пена ал’ црвена као сушта крв, а ја ту пену  
ом? ил’ путем? ил’ странпутицом?</p> <p>Свуда.{S} Ал' то је сакривено од свести њихове.</p> <p> 
 она пред свима гласом, који је издавао свуколику неизвесност судбине њене у томе часу — и ја ж 
ојни планински ланци, како <pb n="4" /> се у бескрајност пружају; виде се на западу Гвоздена Вр 
запита о несуђеном заручнику њеном, ал’ се трже и сети да јој, без сумње, не би било право, па  
 Јелена, моја Јелена! — рече Рајко, ал’ се брзо трже: — Ти си, мож’да, већ —</p> <p>— Девојка ј 
 <p>— Ах! то је она! — јекну Рајко, ал’ се на питање монаха, који, такође узбуђен, скочи, брзо  
е у брзом лету свом.</p> <p>Вихор — ал’ се опет нешто чује.</p> <p>Пљусак.</p> <p>Ал’ није киша 
ју сад обојица.</p> <p>Коњи сустају ал’ се напрежу.</p> <p>Даље грабе и лете.</p> <p>Ко зна кол 
ао поклисар на двор мога поочима, и оба се пута дуже задржавао.{S} Ја сам мислила, да је моја с 
ту од старе цркве ка граду.{S} Видосава се радовала Мариној срећи, а Мара је мање уздисала а ви 
асти данас је велможа Тома ! — Видосава се сети Маре, и несавладљива љубав према њој и болећиво 
</p> <p>Тако је и било.</p> <p>Видосава се саста на само са Исаијом, и каза му све.</p> <p>Стар 
ма свађају, а на крају целог похода два се дворанина, на омањим коњићима, шале:</p> <p>— А како 
сец са свим изгреја.</p> <p>— Ху, једва се опростих напасти! — викаше старац, па се обрати убиј 
ви и ранама огрезао витез.</p> <p>Једва се држао на коњу, који се лагано спушташе низа стрмен.{ 
че.{S} Испричала је све Видосави, и ова се не могаше уздржати:</p> <p>— Јадно дете! — уздахнула 
им а под Божјим благословом.</p> <p>Ова се војска у гомилама или дугачким редовима пешке стицал 
ође с њима.{S} Кад приђе осталима, прва се руке његове маши Мара, а он јој се благо обрати.{S}  
џи, коју сада мож’да сише!</p> <p>— Сва се сада претварам у завист, јер је така завист — љубав  
јавај! —- храбраше га она.</p> <p>Те га се њене речи још више неугодно такоше.</p> <p>Погледа ј 
е крајеве, ја више не двоумим.{S} Ти га се сећаш, Љубо.{S} Једне је вечери ненадно пао у Сер.{S 
 звезду своју.{S} Она не опази, како га се тешко косну срца, што јој о сјају своје звезде не мо 
Овај део не бејаше покривен.{S} Из њега се улазило у друга два дела, који су, покривени, стајал 
многог охрабрио а многог подсетио, чега се не би мож’да сетио пред смрт.{S} Пошао сам сад с вој 
време у српском логору.</p> <p>Ево чега се Рајко опомињао.</p> <p>Његов стриц Момчило био је на 
е није више враћао Кантакузену, за кога се могло знати да ће пропасти.{S} Није му се вратио ни  
га војна при отвореном прозору, са кога се лепо видео један део звезданог неба.</p> <p>— Господ 
Они стадоше.{S} Богдан узе мач, од кога се држак са горњом половином бејаше сачувао.{S} Рука му 
 а сам је Мару одвео у друштво, из кога се била издвојила прилазећи њему.</p> <p>Од тога је дан 
а он јој се благо обрати.{S} После тога се поздрави са војводама, који га громогласним клицањем 
а доброга му оца без пребола.{S} И тога се дана почео надати.</p> <p>— Оче, — реко је Властоју  
но су тако одмицали...</p> <p>Четвртога се јутра забелеше далеко у магли врхови тврде Драме.</p 
аску Угљешину у Драму дошло је доба, да се за оне тренутке наде и радости плати читавим низом с 
е, кад све живо тражи мира и покоја, да се окрепи у слатком сну!{S} Господару, шта је теби, душ 
 и изнесе ражанице, скорупа и млека, да се војвода заложи.</p> <p>Војвода одиста бејаше гладан, 
науживало, стаде наговарати Момчила, да се покаже као витез у већим државним делима.</p> <p>Ник 
 тим је разаслао гласнике по жупама, да се скупља остала војска, коју је он у Кукушу дочекивао  
дајеш маха крилима осећаја и разума, да се лакше уздигну до схватања среће наше.{S} Ти, је ли,  
 врло ћутљиво.</p> <p>Рајко се сећа, да се Момчило њиме хвалио.{S} Кад му је Рајко са својом ма 
им упути на више.</p> <p>Гојко виде, да се Рајко јако изненади.{S} За час му многе мисли севнуш 
У лов је сада изишао више од невоље, да се не замери, него што га је срце вукло.{S} А кад се на 
 у раној младости мојој нагонише ме, да се са њима борим, па да их и <pb n="74" /> побеђујем.{S 
 нејаки Урош, моли, куне и преклиње, да се стишају.{S} Они се разлазе као непријатељи и деле у  
атња.</p> <p>Навезли смо се на море, да се за време склонимо негде око Свете Горе.</p> <p>Али с 
"170" /> свога превеса видело би се, да се барице од кишних капљица давно већ изгубише према по 
но Угљеша. — Али не заборави, брате, да се тешка погрешка не може учинити два пута.{S} Она траж 
сти.{S} Готово се нико и не труђаше, да се покаже веселији, но што је у ствари био.</p> <p>У та 
 дочекали жртве, а Тома се спремаше, да се нападнутим нађе у помоћи ну све то поквари ненадна п 
ше од чуда, кад Јевренос-бег нареди, да се коњи обрну натраг</p> </div> <div type="chapter" xml 
био добио заповест, да одмах нареди, да се Гојко пусти из Крстопоља.</p> <p>— Видиш, Анђеле, да 
ову војску Алтомановић.{S} Он мисли, да се користи нашим ратом с Турцима.</p> <p>— Проклетник!{ 
е — чини се на високој кули мотриљи, да се осећа, како се небесни свод спушта, да својом милино 
од постеље његове.{S} Ти се побрини, да се врлом витезу ода последња почаст, коју је истинито з 
дио, како је требало.{S} Оставио си, да се ствар својим током развија.{S} Тако је и било и ми с 
робудише у Видосави толико смелости, да се усуди казати Ани, како не треба судити пре, док се с 
еверника.</p> <p>— Вера ће и помоћи, да се победи некрст.</p> <pb n="146" /> <p>— Боже дај!{S}  
 је бунтовник, који спрема Крстопољ, да се +оцепи од драмске области, па да га преда гусарима.< 
Године су превалиле.{S} Једва чекам, да се вратим у Драму. —</p> <p>— И дочекали сте, — рече му 
а тако мора бити.{S} Боље је, велим, да се делови спасу но да све за љубав целине иде у пропаст 
лагоје.</p> <p>Тома се једва одржао, да се не изда од силне радости, кад је видео да се његов п 
жај драмске области доста је учинио, да се ново стање без поговора прими, јер се свима <pb n="4 
адога војводу, па га је онда пустио, да се са својом лепом сапутницом пожури Драми и њеном лого 
> <p>Све је тихо, све је живо легло, да се сном окрепи.{S} И хрти и жерави, и соколи и соколари 
све живо.</p> <p>— А да шта би било, да се српска господа не заузеше против зла, што наступа!</ 
 ћесарици.{S} Све се бејаше скупило, да се сломи над њим, а он хоће да избегне.</p> <p>— Ипак ћ 
бри:</p> <p>— Велможо, то није лепо, да се витез користи случајем и шали —</p> <p>— Душа моја с 
 Томом, не знам.{S} Доцније сам чуо, да се мој стриц могао спасти, али да су врата на граду бил 
упске војске.</p> <p>А кад се прочу, да се у Серу сабира велика војска, придружише се њој многи 
сти простор, и тражаше <pb n="52" /> да се заустави тамо, где је држала да је Крстопољ.</p> <p> 
није?{S} Нисам му дао ни зевнути.{S} Да се само мало одоцних, Бог да прости ћефалију Рајка! — г 
 да их и <pb n="74" /> побеђујем.{S} Да се боримо!{S} Причекај ме, и умири се.</p> <p>Видосава  
разнесу, — уздахну мало даље неко. — Да се још једном кренем, полако — ах! — и он се стропошта  
о ? — питаше Мара јецајући.</p> <p>— Да се боримо! — рече Видосава после малог размишљања.</p>  
аименова војводу Гојка, а Тому позва да се нађе уз њега — деспота -— својим саветом и знањем.</ 
није ишла са ловцима само из обичаја да се увелича друштво, већ је и сама била страсан ловац.{S 
одељењима.</p> <p>Ту је војска имала да се одмори три дана, па да се сва крене пут Дренопоља.</ 
ули, где оставише Угљешу са његовима да се сном крепе, нешто шапутаху.</p> <p>— Неваљалац је он 
јска имала да се одмори три дана, па да се сва крене пут Дренопоља.</p> <p>Била је већ половина 
Само је још неколико дана требало па да се војске наше сукобе.{S} Ђурађ Балшић ми хоћаше ту бит 
јишник клону коњу на врат, па покуша да се скине, ал’ га снага издаде и он паде под ноге турско 
нак још бори са душом, неки се упиње да се дигне, да бол олакша и пада доле изнемогло, стотина  
застре је по гомили грања крај ватре да се суши, па сам седе на велику једну главњу с друге стр 
дан други са Струмице. — Зар нађосте да се са њим надбацујете?{S} Сви сте ви јунаци и врли вите 
деспотова војска, па зато баш и хоће да се пред вама покаже овај са катуна више Радовишта.{S} Њ 
љење звука од ловачког рога казиваше да се та група ловаца опет све више удаљује од куле.</p> < 
запази како се Љубоје чисто устезаше да се са њим пољуби.</p> <p>Гојко их одведе на кулу, где ј 
 не би, на послетку, било на одмет и да се једном скрасим после толиког лутања.{S} Та ја бих се 
 на ногама, да сви знају за невољу и да се сви сложно одупиру, али говораху сем тога Турцима, д 
p>— И то ће бити.{S} Лала-Шахин жели да се и то вечерас почне.{S} Прво ће доћи на ред најплемен 
м у Драми.{S} Стари су људи говорили да се сећају како им је причано, да је ова црквица управо  
 Душа моја страда, а кнегињица мисли да се тек шалим!{S} Судбина ми је, видим, дала овај дан, д 
 — прве жртве!{S} Па ипак ми се чини да се сјај моје звезде претапа у светлост нове звезде нови 
 n="125" /> <p>Јелена чу, па се сети да се то ње тиче.{S} Хтеде се окренути, ал’ јој у тај мах  
а Ипсалу и даље, па се могло опазити да се журе.</p> <p>Тома стиже баш кад они уседаху на коље. 
је са њим био појурио нашима, видећи да се ђаури не надају нападу, није имао кад да иде до Јевр 
а ли превисоки краљ и мили девер мој да се уклонимо ?</p> <p>Вукашин се пожури:</p> <p>— Не, ми 
 ту суву руку, а старац му даде знак да се дигне.{S} Он устаде, па седе до оца на постељу.{S} О 
удбине њене у томе часу — и ја желим да се два пута Бог не куша!</p> <p>Гојко је весело вратио  
{S} Наишао сам на ову кулу, па жељан да се трајније склоним од ловаца, који могу на ме наићи, у 
ове војне не плашиш.{S} Ти си уверен да се крв мора пролити за свету мисао ускрснућа српске сна 
њен, велиш, с тога, што си наваљивао да се рат не почиње?</p> <p>— Да, честити пашо!</p> <p>Пра 
у, он се нарочито задржавао и гледао да се не врати што дуже у Драму.{S} Он је сад желео само о 
уо у тугу, а Рајку је било тешко као да се неке тужне успомене у души и пред очима његовим гоми 
 изда од силне радости, кад је видео да се његов план до краја извршује.{S} Он пође у приличној 
ико није знао, шта је Момчила навело да се придружи са својом војском отпаднику од цара византи 
јевача Турака, за које се већ видело да се стално мисле на Балкану настанити.{S} Али раздељеној 
се на војну, а свет је знао чак и то да се млађи брат деспот Драгаш од тога доба непрестано нал 
моћ.{S} Отуда је и био толико заузет да се што пре сврши измирење наше цркве са цариградском.{S 
 Гојко није без кривице и свикнутост да се воља старијега без поговора изврши, а с друге стране 
мену; ту је Тома Теологита, забринут да се данас не деси штогод, што ће му донети немилости гос 
 ако их не нађу, да не иду даље, већ да се врате у град.{S} Тиме је осигурао бегство својим сав 
асника од тебе.{S} А војводе причају да се са твојим коњем не може мерити ничији у брзини и изд 
м принуде на предају, а сам се крепу да се састане са Угљешом, па да заједно нападну на турску  
неколико тренутака Ана Гојку. — Нећу да се то икада преда мном спомене!</p> <p>— Не, узвишена ћ 
е:</p> <p>— Ама с таким јунаком хоћу да се и у лице целивам! — рашири руке, загрли Гојка па се  
а у подграђу сва храна, коју одредих да се сиромашним домовима изда за покој душе доброг нашег  
сле поздрава — да сте овде, па дођох да се опростим.{S} Сунце већ косо бије са запада, морам се 
ем још мислити на одмор.{S} Не дођох да се одмарам, већ — на позив братски — да с вама послујем 
S} Али, хвала Богу, дође тренутак, када се човек освести.{S} Тако је и са мном било.{S} Кад про 
} Никада није старац тако појао, никада се није тако дубоко душом посветио у молби Господу, нит 
о се и обрати српској страни.{S} Посада се јуначки држала неколико недеља, док су поклисари, пр 
 за руку, па му вешто изби нож.{S} Тада се дохватише у коштац, а старац, притежући га рукама, д 
речи, једва дочека крај већа.{S} А тада се брзо повуче у свој двор.</p> <p>Он је већ знао, да ј 
аку и скромном поноснику.</p> <p>А тада се заче опште клање у свему простору, и да ноћ не крије 
енадном испаду грчке војске.{S} Од тада се никад више не сретосмо.</p> <p>— Он је скоро умро, — 
м сјају миле светлости своје.{S} И тада се старац загреје.{S} Гледа пред очима прошлост, најлеп 
ма и монаху.</p> <pb n="170" /> <p>Тада се смирени слуга божјег олтара разгњеви и плану:</p> <p 
роливену крв на своју душу.</p> <p>Тада се разлеже разбојиштем глас турски:</p> <p>— Хаџи-Ил-бе 
.</p> <p>Љубоју се лице смрачи, загледа се у Рајка непомично, махну левом руком и — склопи очи. 
баш кад они уседаху на коље.{S} Загледа се у вођу њиховог и учини му се познат.</p> <p>Поздрави 
гљеша ућута, и гледаше неко време преда се, а онда диже главу, и рече Томи:</p> <p>— Теби је св 
дозналост нагна Момчила, да пусти преда се незнанога туђина.{S} У разговору са тим дошљаком, Мо 
ке области, у коју се много надао, онда се осећао срећнијим и задовољнијим.{S} Војска је у Серу 
ше блеђе.</p> <pb n="108" /> <p>Војвода се прену из мисли.{S} Скочи, огрну суву кабаницу, и при 
ј нема истинског благослова!{S} Господа се са свим оцепише од цара свога.{S} Шта је са њим?{S}  
а шта је од цареве тековине?{S} Господа се царска завадила одмах по његовој смрти, а прави насл 
 један осветли буктињом степенице, куда се иде у Гојков стан.</p> <p>Гојко поведе Јелену до сте 
 па му нешто брзо говораше.</p> <p>Вођа се све више чуђаше, па сумњиво махну главом.{S} А кад Т 
.{S} Он оштро премери Тому очима, па за се прошапта:</p> <p>— Овај туђин има очи за лепоту ове  
 Угљеше није имала места да страхује за се ни после смрти свога мужа, па се могла више повући у 
ита.{S} Омање су се лађе прибојавале за се, али та два Турчина пређу на трошном чамцу.{S} Њих п 
си, видим, честит јунак, али ја теби за се не казах ни толико.{S} А то није право.</p> <p>Гојко 
pb n="103" /> <p>Готово од кад памти за се вечито је по катунима, па се свико̑ на самоћу по нек 
ер ће киша брзо проћи, — рече старац за се, кад се наже, те из колибе погледа, како се пламен о 
велике стене, а на врху провалије указа се на коњу неки јунак, који је јурио право у пропаст... 
сецајући таласе велике злобе људске, ја се и сама челичим, а неки свети огањ душу ми загрева.</ 
о тренутака Тома јој рече :</p> <p>— Ја се стављам на расположење, да одмах пођем.{S} Војвода ј 
pb n="143" /> па туга са ње отиче, а ја се журим да ти нејасним речима кажем што срце осећа.{S} 
ку с леђа.{S} А кад дође близо, притаја се, и непомичан ћуташе неколико тренутака.{S} Ветрић је 
n="75" /> <p>После неког времена Исаија се врати отуд, па се јави Ани.</p> <p>У разговору са њо 
> <p>Па онда исприча све.</p> <p>Исаија се привидно изненади.</p> <p>После кратког ћутања он ре 
 беседницима византиским.</p> <p>Исаија се преко свега одушевљавао беседама Јована Златоуста, а 
 већ било отпочето купљење војске, која се и даље преко целог лета све до јесени лагано сабирал 
 крајњој десној страни густе лесе, која се око Угљеше непрестано савијаше.</p> <p>— С Богом, де 
н колац.</p> <p>Кад приђоше ватри, која се бејаше јако разгорела те пламеном осветљаваше на дал 
па се упути североистоку ка Тунџи, која се код Дренопоља улива у Марицу.</p> <p>Гонилац не изос 
ског топота, и неку нејасну звеку, која се с времена на време пажљиво отклањаше.</p> <p>Једноме 
 у Велбужду узети и њихову војску, која се тамо летос сакупљала, па ће <pb n="135" /> онда у им 
да ти саопштим једну своју одлуку, која се тебе тиче.{S} Дренопоље је пало.{S} Ћесар Војихна, г 
се разли нека веселост, диже руку, која се тресла, и спусти је на главу Гојку:</p> <p>— Да си б 
.{S} Лежећи тако, гледаше у ватру, која се, у почетку јако, заложена, већ бејаше предала судбин 
нову, још му непознату, познаницу, која се на скоро врати ка јели.</p> <pb n="113" /> <p>— Вите 
војска, па за Гојком утону у сечу, која се у средини бојног поља све већом жестином обнављаше.< 
ма огласи долазак високога госта велика се градска врата отворише широм а звона са градске цркв 
ајала сваког дана све већа а пловдинска се посада нагло смањиваше.</p> <p>Заповедник се Пловдин 
— Војна неће дуго трајати.{S} Азијатска се сила не може мерити с нашом снагом.{S} Овим се витез 
је кадшто мислио Тома.</p> <p>— Играчка се и не узима у руке са другом намером но да нас забави 
 северних господара и Угљеше простирала се деспотовина Костадина и Драгаша Дејановића, граничећ 
арац устаде и уђе у колибу.</p> <p>Цела се колиба делила на три дела.{S} С поља се улазило у пр 
а...</p> <p>Оставила сам југ и склонила се овамо, ал’ сва моја разбирања бише у залуд...</p> <p 
анима у својој будућности.{S} Отклонила се сумња, која је његову душу често морила, а на место  
риближила.</p> <p>— Господару! огласила се жена.</p> <p>Он није чуо, гледао је звезду, све живљ 
се колиба делила на три дела.{S} С поља се улазило у простран предњи њен део, који је био ограђ 
 из Сера гласник и донесе гласе, којима се Угљеша ни мало не обрадова.</p> <p>Дуго је сам разми 
много штетне кише.{S} Он зна, на којима се изворима скупљају виле, где се купају, какву траву т 
 измицаху у разговору напред, а за њима се журио, још једнако забринути, Тома.{S} Понеко од мла 
ата се на један мах отворише, и на њима се указа — Тома Теологита.</p> <pb n="53" /> <p>Мара пр 
 Она је слушала само његове речи и њима се заносила.</p> <p>А сад, кад је деспот отишао с војск 
суве гране високих грмова, а на вратима се те собе указа — Рајко.</p> <p>Тома одступи натраг, а 
>Јако поремећен у својим намерама, Тома се вратио у Драму тога дана доцне по ноћи, па је, праве 
тово цело друштво градске господе, Тома се показиваше према свима веома љубазан а према Мари и  
ем ступише већ у двориште црквено, Тома се брзо изгуби у шумарку, што се са западне стране пута 
стала су тројица дочекали жртве, а Тома се спремаше, да се нападнутим нађе у помоћи ну све то п 
у пресећи.</p> <p>Љубоје ћуташе, а Тома се нешто замисли, па онда прекиде ћутање:</p> <p>— Војв 
.</p> <p>Анђео оде, а мало после и Тома се састаде са Љубојем.</p> <p>— Јеси ли примио заповедн 
љиво причао Рајко.</p> <p>Међу тим Тома се није више враћао Кантакузену, за кога се могло знати 
у Томином свршено.</p> <p>Међу тим Тома се збиља био у опште повукао.</p> <p>Кад му је играчка  
савезницима.</p> <p>Сутра дан рано Тома се у јакој пратњи војничкој кренуо на источна крајишта. 
да ћеш појмити и мене сада.</p> <p>Тома се осмехну:</p> <p>— Ево ти руке! — рече као у шали, ди 
д најнижег градског бедема.</p> <p>Тома се окрете Мари па јој галантно рече:</p> <p>— Ви сте то 
е даље било, познато ти је.</p> <p>Тома се лако поклони, а Угљеша продужи: <pb n="15" /></p> <p 
ац, стари дворанин Благоје.</p> <p>Тома се једва одржао, да се не изда од силне радости, кад је 
ога завичаја, плавојка привлачила је на се пажњу и душевним и спољним украсима.{S} Стари се Вла 
Драме, деспот призива благодет Божју на се и своја грешна дела.</p> <p>Кад логотет заврши читањ 
{S} У очима јој заблисташе сузе и једна се скотрља па јој овлажи образ и паде на руку.{S} Она с 
када је била међусобна војна.{S} Рођена се браћа поделила на два логора.{S} Једни су бранили ст 
 Рајко! — позва га Гојко.</p> <p>Јелена се трже, погледа својим крупним очима Рајка, пребледе,  
p>Стигнувши на уговорено место, дружина се поскида са коња, које прихватише копљаници. <pb n="5 
 оче, што.{S} Ми не знамо, — неколицина се њих обратише Исаији.</p> <p>— То није било тако давн 
9" /> <p>Љубоје махну руком и старешина се удали.{S} Обојица ћутаху.{S} Гојко је оштро гледао Љ 
беда није увек на страни јачега.{S} Она се још радије креће, да буде мио гост мудријем.</p> <p> 
 <p>У Мариној души наступи бура.{S} Она се ломила, док је Гојко не ослободи неизвесности.</p> < 
<p>То је души Аниној било доста.{S} Она се са скупоценим поклоном, који се састојао из једног ч 
Изиђе у двориште, и приђе ватри.{S} Она се већ била загасила, само је један крњадак лагано тиња 
четири године, не могу признати.{S} Она се противи реченој мисли, за коју се ја и брат ми залож 
 до степеница, па је онда пусти.{S} Она се поче пети, а Гојко иђаше за њом.</p> <p>На степеница 
јој овлажи образ и паде на руку.{S} Она се трже, па брзо, да је ко не затече, <pb n="147" /> об 
нуо сјајан и ведар сунчан дан.{S} И она се животу сада први пут после толиких неприлика у дугом 
а, јер смо онда пропали.{S} Ево — и она се лако спусти на колена — преклињем те —</p> <p>— Уста 
ајући дивљач.</p> <p>На једној коси она се, слутећи плен, одвоји од Маре и у лаком је скоку нес 
е више тичу.{S} Буди храбра!</p> <p>Она се трже, пребледе, и брзо упита:</p> <p>— Да није —</p> 
> <p>Ветар је већ био престао, а крупна се киша спусти.</p> <p>— Одржаће се, и неће се загасити 
на истину. <pb n="21" /></p> <p>Војихна се већ био више пута окушао у биткама са Турцима, који  
ује за се ни после смрти свога мужа, па се могла више повући у се и са својом нећаком Маром, —  
сава.</p> <p>— Добро! — рече Исаија, па се упути одељењу, где је Властоје боловао.</p> <pb n="7 
ти, он заусти да гласно упита Гојка, па се трже и лагано додаде:</p> <p>— А она женска?</p> <p> 
д памти за се вечито је по катунима, па се свико̑ на самоћу по неколико недеља.{S} Он уме читат 
>— Дакле ипак добро! — помисли Тома, па се маши да одбрави врата.</p> <p>— А је ли мртав?—питаш 
 <p>— Војвода Рајко! — цикну Јелена, па се затресе.</p> <p>Рајко је ухвати за руку и придржа:</ 
уначке деснице, Гојко скочи на коња, па се са пратиоцем изгуби погледу Рајковом међу градским п 
одужити!</p> <p>Они изиђоше из врта, па се старац упути одељењу Томе Теологите, а онај други од 
 неког времена Исаија се врати отуд, па се јави Ани.</p> <p>У разговору са њом Исаија помену, к 
огор са горње северне стране његове, па се једно примаче североисточном а друго северозападном  
, и умири се.</p> <p>Видосава изиђе, па се после неког времена врати:</p> <p>— Дозваћемо оца Ис 
равом.</p> <p>Соколари драже соколе, па се онда са њима свађају, а на крају целог похода два се 
ху, да продуже пут за Ипсалу и даље, па се могло опазити да се журе.</p> <p>Тома стиже баш кад  
ецнувши.{S} Тако постоја неко време, па се лагано стаде провлачити кроз вреже од бршљана и купи 
турског царства, Тома успори бежање, па се чешће и одмараше.</p> <pb n="150" /> <p>На путу из И 
 којих је била читава магла од паре, па се почеше одвајати у омање ловачке групе по уговореном  
Издаде га мушко држање, освоји срце, па се над мртвим Војихном заплака као дете.{S} Данас је ве 
озналост.</p> <p>Ана једва вероваше, па се и сама поче досећати.</p> <p>— Сазнао сам све то и ј 
 со.</p> <p>За тим се са њом загрли, па се пољубише у лице, а кад је Угљеша са искреним поштова 
егунац окрену коња и прескочи поток, па се упути североистоку ка Тунџи, која се код Дренопоља у 
<p>Гојко једва стиже да махне руком, па се пусти да не изостане за деспотом.</p> <p>— С Богом,  
и у сусрет.{S} Он је био врло весео, па се и она раздрагала.</p> <p>— Дошао сам сад к теби, да  
попе.{S} Леже по њему, послуша мало, па се прекрете на страну, одгурну се рукама и у врту се до 
 од доласка Гојковог било све мирно, па се и преплашено становништво по ново одало своме свакид 
о с војском, око ње је мирно и тихо, па се и она нешто изменила.{S} Постала је расејана, јако з 
 него у опрезности.{S} Пређоше мост, па се упутише право пољем, кад један од пратилаца ободе ко 
егово јунаштво и његову племенитост, па се ниси одмицао од постеље његове.{S} Ти се побрини, да 
 колико се могло разабрати, по небу, па се саже и подстаче огањ, који је на сред тога дворишта  
сам запазио ватру на овоме брежуљку, па се упутих са правога пута у страну, — одговори путник.< 
уном готовошћу пољуби ћесарици руку, па се брзо <pb n="65" /> удали, оставивши Ану збуњену неми 
е Рајко Гојку.</p> <p>Пружи му руку, па се братски опет пољубише.</p> <p>— Ти си, без сумње, ум 
е путем, што иде јужно ка Крстопољу, па се онда дохвати пута, што се одваја на исток и преко Мо 
 се за убрусе у колу запеваше песму, па се по њој стаде кретати леса играча.</p> <p>То бејаше п 
уку и обриса — сузе.</p> <p>Уздахну, па се окрете на страну, а руком подлакти главу.</p> <p>... 
алкана везује са Крстопољем на мору, па се, остављајући у лево пут за Сер, дохватило кратке рав 
на?</p> <pb n="125" /> <p>Јелена чу, па се сети да се то ње тиче.{S} Хтеде се окренути, ал’ јој 
и драги гост! — поздрави Ана Угљешу, па се окрете и са сребрног служавника, који принесе један  
, одбија од високих бедема градских, па се разлива у ситне покрете по мирном подграђу.</p> <p>С 
 оцу бејах дужан! — прошапта старац, па се несвесно занесе.</p> <p>А сва ова ломљава вођаше се  
е опростих напасти! — викаше старац, па се обрати убијеноме:</p> <p>— Нисам мислио, да тако брз 
>— Разумеш ли, а? — говораше старац, па се саже да рукама опипа везанога.</p> <p>Прође један тр 
још са њим дошла из северних крајева па се и задржала овде.{S} Они су били лични чувари Угљешин 
у рају насеља! — тужно додаде Исаија па се прекрсти.</p> <p>За тим опет седоше крај ватре, а Ис 
целивам! — рашири руке, загрли Гојка па се срдачно пољубише.</p> <pb n="127" /> <p>Кад ступише  
ки поред <pb n="166" /> самог логора па се заустави на половини источне ивице логорске.{S} Јужн 
ећи, очи му још једном живље севнуше па се склопише, и — угасише на свагда!</p> <milestone unit 
а ободе.{S} Лабуд силно фркну, скочи па се као стрела вину.</p> <p>— Војвода! војвода! — кликну 
страна почеше свој посао.{S} За мало па се већ чује лајање паса, кликтање, одјекивање ловачких  
е.{S} Небо се разведравало, још мало па се с једног краја почеше и звезде показивати.</p> <p>Та 
ља долази Гојко, похита му на сусрет па се братски са њим загрли и пољуби.{S} А кад виде, да је 
а њом ка Љуби.{S} Тада пусти старицу па се са деспотицом од срца пољуби.</p> <p>— Добро ми доша 
ика царевића Сулејмана седну у чамац па се навезу, да преко мореуза пређу у Галипоље.{S} Ноћ је 
а на путу! — одговори старац.</p> <p>Па се онда присети:</p> <p>— А хоћеш ли ми, незнани јуначе 
ови:</p> <p>— Она?{S} Јелена?</p> <p>Па се за тим упути на више.</p> <p>Гојко виде, да се Рајко 
атила у ловачкој свити деспотовој, Мара се једва уздржала, да одмах и пред свима на дворишту не 
д је хтео да по ново куша судбину, Мара се одлучи да и она своју срећу проба.{S} Приступила му  
ко од куле зачу се рог ловачки.{S} Мара се охрабри:</p> <p>— Велможо, то није лепо, да се витез 
ма и даље <pb n="27" /> ишао.{S} А Мара се баш највише и паштила, да сазна његове мисли, за кој 
аше терет, али се и надаше.</p> <p>Мара се ипак преварила у својим очекивањима и датој речи Гој 
ће му — тебе и твоју срећу.</p> <p>Мара се обично на таке и сличне речи зарумени, очи јој погле 
аке, токе и челенке.</p> <p>А са севера се од планинских огранака жури непрегледно јато црних г 
 лицу се за часак промени.</p> <p>Врата се отворише и уђе Гојко са старешином градске страже.</ 
е све даље губише ка југу.</p> <p>Врата се на један мах отворише, и на њима се указа — Тома Тео 
јском Војихнином?</p> <p>Тома Теологита се дубоко поклони:</p> <p>— Светли деспоте!{S} Заповеда 
убоје већ у његовим рукама.{S} И одиста се Љубоје све више лепио уз тога, дотле немилог му, дош 
бринути.</p> <p>Тома Теологита три пута се дубоко поклони и пун скромности изиђе из собе Угљеши 
а на то одговори :</p> <p>— Ко зна, шта се крије у најближој будућности!{S} Мож’да ће се Мара и 
> <p>Угљеша је одмах сазнао од Ане, шта се догодило.{S} Чуо је о неверству Гојкову и задаћи Том 
 Мара ни Видосава још и не слућаху, шта се све у Крстопољу догодило.</p> <p>Кад је Ану прошао п 
витезови!{S} Вукашине, то је све на шта се ослонити можемо! — рече значајно Угљеша, гледајући п 
уги није знао нити је могао слутити шта се код Пловдина догађа, угасио се живот једнога старог  
е руку Угљешину, и устаде.</p> <p>Браћа се загрлише и пољубише.</p> <p>У дворану ступише деспот 
оде, кад изиђу у лов.</p> <p>— А свраћа се овамо? — упита Мара, улазећи у собу, па видевши лова 
радар му је био неки Грк.{S} Плашљивица се препаде од Турака, па им поста верна слуга а издајиц 
а настадоше опширна причања.{S} Обојица се потпуно обавестише.</p> <p>За тим се братски куцнуше 
ст према старијима.</p> <p>Са степеница се чу шкрипа.{S} Неко долази.{S} Љубоју срце јаче закуц 
 — усиљено се насмеја Тома. — Кнегињица се без разлога преплашила.</p> <p>Рајко севаше очима:</ 
p>У тачном реду и густим групама коњица се турска раздели на три дела на северном крају Чрномен 
 у Драму стигоше доцне.</p> <p>Ћесарица се изненади, кад јој се јави Тома, па преплашена скочи. 
ве дубље међу столетне грмове деспотица се и не сећаше да је Мара по жељи њеној очекиваше.</p>  
пусти, тихи и нечујни.</p> <p>Деспотица се Љуба за часак повуче у самоћу, помоли се по ново Бог 
S} А мож’да није више ни жив?{S} Потуца се од немила до недрага.{S} А такав је живот тежак, гро 
ападне стране градског подграђа, Угљеша се упути право великим вратима, на којима је још стајао 
p> <p>Кад логотет заврши читање, Угљеша се појави на прозору с Аном и Љубом, а свет их весело п 
иног.</p> <p>Држећи за руку Ану, Угљеша се окрете и пође са њом ка Љуби.{S} Тада пусти старицу  
, и саме плачне, теше деспотицу, Угљеша се удали, очевидно и сам потресен губитком најпоузданиј 
љака.</p> <p>После неког времена Угљеша се окрете Гојку:</p> <p>— Војводо!{S} Ти си честитог по 
аве налазе. <pb n="14" /></p> <p>Угљеша се мало намршти, а Тома брзо додаде:</p> <p>— Али ја ип 
е једна вера.</p> <p>— Дабогме! — умеша се трећи. — За веру и полазе на неверника.</p> <p>— Вер 
е Рајко.</p> <p>-— Је л’ овоме? — умеша се старац. — Њему? а? томе, што ме везао за врбу!{S} Пу 
, витеже! — говораше Мара Гојку. — Душа се моја раскравила, <pb n="143" /> па туга са ње отиче, 
ј кули има некога сад у позно доба, кад се стража на главним вратима првога бедема два пута већ 
вијање живота у њима.{S} Па и сада, кад се сазнало за крвав и тужан пад Пловдина, који је био б 
а није више наваљивала, па ни онда, кад се у Драму вратио са свога дугог пута Тома Теологита, к 
 никако и не прекидаше, па ни онда, кад се Љубоје заустави на празном пољу, где је имао улогори 
о још Љубоје.{S} Он стиже баш онда, кад се у граду поведе реч о њему и његовом задоцњењу, и ако 
пор Турцима.{S} Али баш у часовима, кад се одушевљавао мишљу о потпуном изгнанству турском у Аз 
лога мисли твоје блуде у тренуцима, кад се у двору <pb n="7" /> нашем свако добро стани?{S} Зар 
учесташе.{S} Знак да је скора зора, кад се ваља кретати натраг У Драму.</p> <pb n="62" /> <p>У  
<p>— Оче, — реко је Властоју — сад, кад се враћаш ка животу, кад развесељаваш душу моју, обраду 
скота поганог вребам.{S} Дошао сад, кад се војска слеже, да га нико у овом метежу не опази.{S}  
к турски тумачу — да ће бити доцне, кад се, бачен на коло, буде покајао.</p> <pb n="183" /> <p> 
ша брзо проћи, — рече старац за се, кад се наже, те из колибе погледа, како се пламен одупире к 
а готова.</p> <p>Било је пола ноћи, кад се споредна мала градска врата с јужне стране отворише, 
тих предузећа, па су вртели главом, кад се војска победоносно враћала.{S} Нису смели говорити ш 
 Прилипом! — кликташе краљ Вукашин, кад се сукоби на североисточној страни логора са Турцима.</ 
баве.{S} Ти знаш, како ми је тешко, кад се препреке томе стану јављати.{S} Ево немила гласа.{S} 
 питајући звезде тако, да није чуо, кад се женска једна прилика успела уз стрмените степенице в 
Таман је жедни коњиц дохватио воду, кад се око њега и његовог господара стадоше укрштати стреле 
ство.{S} Била је у шеснаестом лету, кад се у њу загледао Угљеша Мрњавчевић, па је и запросио.{S 
pb n="156" /> ми је нектар сладила; кад се животу зарадујем, она је тумач моје радости; кад смр 
Мара непрестано тужила у самоћи.{S} Кад се вратила у ловачкој свити деспотовој, Мара се једва у 
учињено?</p> <p>— Тако је.</p> <p>— Кад се довече са свим смркне, сићи ћеш Гојку, и отворићеш м 
одређено.</p> <pb n="167" /> <p>Ал’ кад се још једном понови сумњива звека, неко испод чадора ј 
 у поверењу светле ћесарице наше, а кад се врати она ће му поверити и другу дужност.{S} Поверић 
итезима нико одупрети не може.{S} А кад се после победе вратимо, не брини се, ако на мени буде  
ри, него што га је срце вукло.{S} А кад се нашао у планини, одаслао је своје ловачке помагаче,  
врати у Сер.</p> <pb n="42" /> <p>А кад се чуло да ће Угљеша за кратко време и доћи, почеле су  
едини своје жупске војске.</p> <p>А кад се прочу, да се у Серу сабира велика војска, придружише 
ан је страх овладао у Дренопољу, од кад се чуло, да је судар са маћедонским владарима неизбежан 
.</p> <p>За тим додаде:</p> <p>— Од кад се не видесмо!{S} Па ипак —</p> <pb n="126" /> <p>— Хва 
рече један.</p> <p>— Гле, сад, а од кад се ти поче бринути за мир душе, кад нити постиш ко што  
мућена гласовима, што случајно чуше кад се властела међу собом разговараху о тешким данима.{S}  
преко првог већег моста, што долази кад се пређе трећина пута од Драме ка Крстопољу, Тома рече  
вао гласу о скупљању војске.{S} Али кад се војсковође из појединих жупа са својим одељењима ста 
вдина од лозе пловдинке.{S} Наточих кад се мало позабависмо тамо, док Азијате у град сатерасмо. 
ка...</p> <milestone unit="*" /> <p>Кад се велика војска деспотовине Угљешине и војводине Богда 
жнога покоља.</p> <pb n="177" /> <p>Кад се склопише крвави вали Маричини над њом, један млади Т 
SRP18930_C16"> <head>XVI.</head> <p>Кад се Гојко вратио с Јеленом у Сер, овде је већ било отпоч 
d="SRP18930_C9"> <head>IX</head> <p>Кад се Тома Теологита онако непријатно растао од Рајка и Ма 
бре душе ал’ намрштена лика.</p> <p>Кад се серска и драмска војска састаше, проламаше се небо и 
уга његовога стрица Момчила.</p> <p>Кад се лукаво Грче напило најлепшега вина, напевало и наужи 
 на Дидимотику до Дренопоља.</p> <p>Кад се осетио довољно заштићен у области турског царства, Т 
јући по помрчини наћи своје.</p> <p>Кад се ратници стадоше уклањати од ватара, жураше се од јед 
 остало само у његовој души.</p> <p>Кад се већ приближио крај гостовању Угљешину, ћесарица Ана  
са посебним својим разлогом.</p> <p>Кад се једног предвечерја у доба сунчева заласка пред велик 
Љубоја, коме не бејаше лако.</p> <p>Кад се по гласу, који са степеница долажаше, познало, да је 
ораше отворено, незамишљено.</p> <p>Кад се мало после куцну пехарима са својим старим друговима 
ше на земљу, пожурише граду.</p> <p>Кад се појавише из црквице, зачу се јак писак, који је дола 
и као слабији од њих свих скупа.{S} Сад се јавља нов непријатељ.{S} Ми нећемо одступити пред њи 
ли се ни на томе не заустави.{S} Поглед се њен пусти кроз бескрајни ваздушасти простор, и тража 
 Гојко већ не могаше чути.</p> <p>Лабуд се бејаше спустио низ брежуљак, и ношаше свога господар 
пути из врта на двориште и даље, од куд се глас стражарев чуо.</p> <p>Старац, мрмљајући нешто,  
зен је бледео у очима његовим.{S} Залуд се Тома трудио, да задржи Момчила у савезу против царев 
раво у очи, и рече:</p> <p>— Љубо, тебе се више тичу.{S} Буди храбра!</p> <p>Она се трже, пребл 
г разбојишта.</p> <pb n="185" /> <p>Обе се прекрстише и полугласно додадоше:{S} Мир и покој вам 
{S} И после неколико тренутака из цркве се, у којој бејаху деспотица и ћесарица с осталим и нар 
 пак не очекиваше никада.</p> <p>Његове се мисли заустављаху на новом предузећу.{S} Сам, у неос 
ана раскомадане српске царевине.{S} Све се предало одмору, све је утонуло у сан.</p> <p>Само ст 
ема мени, Гојку, Мари, ћесарици.{S} Све се бејаше скупило, да се сломи над њим, а он хоће да из 
Господа Бога!</p> <pb n="145" /> <p>Све се, што бејаше за мегдана, крете, а у граду остаде од м 
м корацима приближи средини.</p> <p>Све се ту слеже, и бојни бео достиже врхунац свој.</p> <p>А 
.</p> <p>Он се припи уз коња, а оструге се изгубише у ребрима доброг носиоца.</p> <p>Куд јури г 
ђаше за њом.</p> <p>На степеницама, где се савијају око мраморног стуба, Гојко се окрете и Рајк 
прилично ићи до манастирског млина, где се спремала поткрепа за утруђене ловце и хајкаче.</p> < 
<p>Кад је са Рајком дошла до места, где се имала цела дружина сакупити, деспотица Љуба већ беја 
одмицаху.{S} А кад дођоше до места, где се савија пут, те донекле иде кроз ту шумицу, пред њих  
 војска одступи лагано до средишта, где се држаше Угљеша, а војвода Богдан тражећи везу са њима 
а којима се изворима скупљају виле, где се купају, какву траву треба наћи па бити видовит.{S} Т 
апредовање у служби деспота Угљеше, где се после дужег лутања по српским областима на послетку  
и ослушну.</p> <p>Не чу ништа.{S} Хтеде се опет спустити, ал’ му се учини да чу гласан говор.</ 
, па се сети да се то ње тиче.{S} Хтеде се окренути, ал’ јој у тај мах слуга показа осветљену с 
n="4" /> се у бескрајност пружају; виде се на западу Гвоздена Врата; на северу је каменити Мелн 
ише некадашњу његову дурашност.{S} Ређе се креће у последње доба из своје манастирске ћелије, а 
га сина.{S} Јован пети Палеолог не може се борити против азијатских варвара.{S} На њему је прав 
њој служи, тако и моје живовање не може се замислити без ове моје миле цитре.{S} Кад сам љубио, 
руди у груди.</p> <p>Стари ратници држе се витешки, а кад осете да су се проредили, поново се о 
опоља на северозапад ка Пловдину налазе се Чрноменски Лугови на левој страни велике реке Марице 
раду — скиде му главу са рамена, навезе се на сплавовима сам са непуном стотином првих војника. 
оставља у врту ни један цветак.{S} Није се само дотакао онога — чега није могао.{S} Он је имао  
ом цару византиском Јовану V.{S} И није се кајао за то.{S} Кантакузен је свршио свој живот као  
м, чим је отишао Тома Теологита, Љубоје се повуче и размишљаше о немилим догађајима, што се у К 
којом жудиш, — рече Тома.</p> <p>Љубоје се зарумене: <pb n="39" /></p> <p>— А од куда ти, велмо 
мешећи се, па ободе коња.</p> <p>Љубоје се пожури, да не изостане за њим, јер их и пратиоци беј 
 ако он не хтедне бежати?</p> <p>Љубоје се замисли.</p> <p>— Рећи ћеш му, да га позивам ја, да  
Била је бура са свима неприликама, које се на таком путу могу доживети.{S} Гусари нас опљачкаше 
мушког и женског, старог и младог, које се бејаху из подграђа искупиле у просторијама пред вели 
 ћесарици заблисташе у очима сузе, које се као крупан бисер скотрљаше низ образе.{S} Она их ниј 
 се пространо и равно красно поље, које се дубоко са севера завршује повећим висовима.</p> <p>Т 
авши са деспотицом низа степенице, које се отворене увијаху око спољне стране високе куле, као  
иђоше низ велике камене степенице, које се сјају на месечини.{S} Један заповеди нешто стражару, 
аву са црном дугом косом на груди, које се снажно надимаху.</p> <p>— Љубо, кол’ко си добра! — п 
на ред љутња на многе неугодности, које се данас осећају због метежа и раздвојености, један од  
е хиљадама грла радосним клицањем, које се више никако и не прекидаше, па ни онда, кад се Љубој 
а сила нових завојевача Турака, за које се већ видело да се стално мисле на Балкану настанити.{ 
S} Лагано устаде и протрља очи, на које се већ почео сан навлачити.{S} Изиђе у двориште, и приђ 
мој добри поочим пао у постељу, са које се није више +ни дигао.</p> <p>Кршила сам руке, клечала 
 Врло лако може да дође са оне, од које се никад нисам надао !{S} Тешка је неизвесност притисла 
рац није плашио.{S} Погледао је, с које се стране гомилају облаци, па је био безбрижан, Мрак се 
на, Рајко, Исаија и остали.{S} Властоје се с душом борио.</p> <pb n="93" /> <p>Гојко клечећи др 
 јачим корацима зиме.</p> <p>У празорје се кренуло одабрано друштво на чилим коњицима.{S} Ту је 
већом жестином обнављаше.</p> <p>Војске се измешаше, ломећи копља и кршећи мачеве.</p> <p>— Јун 
и позвати — и само њих, јер од Бугарске се немамо чему надати.{S} Од како је пре пет година умр 
 Турчин, који је стајао на обали одакле се жртва и предала Марици, узе загледати на двоје преби 
ти, коју је могао овде имати.{S} Одатле се само могао спуштати на ниже.{S} Зато је гледао да то 
јужних српских господара.</p> <p>Одатле се спремаше војска српска да груне на зидине турскога Д 
 могах о њима дознати, а већ у Галипоље се није више могло ни одлазити.</p> <p>Рајко је за врем 
му не беше непознат.{S} Једно пак, чиме се необично одликовао и што га је Угљеши вазда препоруч 
" /> <p>Ненадни састанак с Рајком, коме се никад више није надала, и с Исаијом, кога је једва б 
оје владе.</p> <p>Угљеша и Богдан, коме се указиваше свака част, сваког дана излажаху из града, 
 војводском с високим калпаком, на коме се лелујала челенка и велико шарено перо нојево.{S} О б 
ј се, да је наступио смак света, о коме се говори и верује.{S} Али кад Ана настави:</p> <p>— Је 
 твоме, није ми непознато стање, у коме се поједини делови српске државе налазе. <pb n="14" />< 
време пажљиво отклањаше.</p> <p>Једноме се учини одјек вихорова јаука, други мишљаше да је лепр 
, — расправљаху трећи.</p> <p>И на томе се обично свршивало.</p> <p>Међу тим је и Тома Теологит 
 објављује Угљешин долазак.{S} И у томе се не превари.{S} Радосна полети своме војну у загрљај. 
иле мисли Томе Теологите.</p> <p>У томе се било већ у велико зашло у јесен.{S} Деспотица Љуба о 
к пружаше шаком нападачу.</p> <p>У томе се тренутку иза шибља указа и у два скока стиже на зној 
и његов карактер.{S} У Драми су, разуме се, о њој разбирали и гледали да из напабирчених делића 
S} Па могу ли друкчије?</p> <p>— Разуме се, и можеш и ваља друкчија да будеш.{S} Зашто тужиш?{S 
ок трајаше једнога ратника.{S} Поједине се чете повлачише југу ка Марици те у њој многи, тешко  
е јаче ка срцу ратног стана, из средине се зачуше кроз бурну ноћ танки звуци убојних труба, кој 
> <p>Коњи се повише, земља тутњи, кишне се барице деле.</p> <p>Бегунац иде, да спасе главу из џ 
 турски логор, доходили у Драму и из ње се враћали.</p> <p>Пловдински је заповедник нудио свој  
ије настаје нижи део планине а преко ње се види далеко на југ.</p> <p>У близини се зачу рог.</p 
 и бујне Марице с јужне стране простире се пространо и равно красно поље, које се дубоко са сев 
га раде.</p> <p>Последњих дана договоре се рудари и пошљу једног монаха, кога су умолили да под 
 је запљуснуло до њих на висовима, море се међусобне заваде стишало.{S} Истина, многи су заплак 
 за њим склопи силна киша.</p> <p>Ватре се почеше нагло гасити, а многи се ратници склонише у н 
са својим стеговима и заповедницима, те се пуштаху путом, што води истоку преко границе за Дрен 
диним жупама, развише своје стегове, те се у градском пољу лепршаху двоглави орлови на њима, а  
лу, где је међу бреговима логориште, те се са јачом снагом враћаше онима, од којих потече.</p>  
/p> <p>Њих су опазили Анђелови људи, те се, поремећени и пропашћу Анђеловом, склонише дубље не  
му се са десног рамена мало спустио, те се у сумраку видело, како му мишица набрецује, кад му с 
су се око великих ватара у дворишту, те се у друштву залагаху погачом и месом а запајаху добрим 
мутне таласе турске крви.{S} Расклон’те се, јунаци!</p> <p>— Деспоте, ни један се неће маћи.{S} 
 нећеш тамо!</p> <p>Рајко скочи, окрете се и у чуду виде где стари дворанин Благоје дави некога 
ена, лако цикну, а Гојко збуњен, окрете се страни, одакле им приђе Ана.</p> <p>— И ја вас благо 
е л’ тако било, несрећо грчка? — окрете се старац месту, где је везао нападача.</p> <p>Одговора 
азио.{S} У сред највећег окршаја окрете се мени и рече:</p> <p>"Синовче, иди и нареди нека врат 
 доноси:</p> <p>— Правоверни!{S} Будите се и устаните!{S} Највећи јунак наш Хаџи-Ил-бег главом  
од пањића, који је догоревао, распламте се за тренут и мало после угаси, али Рајку послужи њего 
ла Видосави, како је она слутила, да ће се све ипак добро свршити.</p> <p>Љубоје је и даље оста 
а ал’ румена лика и не помишљаше, да ће се икад од Војихне раставити.{S} Ал’ кад је Војихна брз 
х какве лепе и благе ноћи мислио, да ће се сви испунити док сване дан — онда ћеш разумети јачин 
а непријатељ у страху ишчезава, и да ће се за дан два његова војска састати с војском краља Вук 
ома је, измакнувши из Драме, знао да ће се свака претпоставка у гоњењу његову оснивати на увере 
је у најближој будућности!{S} Мож’да ће се Мара и велможа са мном и тобом још и смејати свему т 
</p> <p>— Има!</p> <p>— И руке, која ће се посветити?</p> <p>— Има!</p> <p>— И жерава, који ће  
чнога живота.{S} Проћи ће векови, па ће се згажени крст дићи, а потомци изгинулих Срба на Срб-с 
д Рила.{S} Они морају с нама.{S} Они ће се радо одазвати нашем позиву.{S} Тако исто и Богдан.{S 
Драме доћи ће пропаст Сера, а са њом ће се и Цариград претворити у рушевине.</p> <p>— Веруј мој 
иће се за неко време слободан.{S} Он ће се одмах, чим се ослободи, кренути овамо.{S} Али он не  
але властеле — бејаше задовољна, што ће се кренути против туђина и заједничког непријатеља. <pb 
е, који нам зададе највеће јаде, већ ће се почети заузимати нашом војском.</p> <p>— Све је добр 
крупна се киша спусти.</p> <p>— Одржаће се, и неће се загасити, јер ће киша брзо проћи, — рече  
иша спусти.</p> <p>— Одржаће се, и неће се загасити, јер ће киша брзо проћи, — рече старац за с 
ближим чадорима српске војске.{S} Треће се одељење спусти низ поток чрноменски поред <pb n="166 
колико дана спасо̑ у Крстопољу, пустиће се за неко време слободан.{S} Он ће се одмах, чим се ос 
ока и њиме проба подбацивање.{S} Измаче се корак назад, па крочи напред, пови се и отури камен  
дете од десет, дванаест година, а зваше се — монах болно уздахну — Јелена.</p> <p>— Јелена? — п 
<p>— Доста смо и ми Турцима! — одазваше се остали.</p> <milestone unit="*" /> <p>Било је вече у 
тег.{S} Војска пристизаше и разређиваше се.{S} Пратиоци товарних коња пожурише се за њима, и за 
рикупљена, а од важнијих вођа очекиваше се само још Љубоје.{S} Он стиже баш онда, кад се у град 
т бејаше ваљан хришћанин.{S} Одликоваше се од својих земљака.</p> <p>После неког времена Угљеша 
а кад је остао сам под јелом, не могаше се довољно разабрати од утисака које на њ учини та женс 
занесе.</p> <p>А сва ова ломљава вођаше се на крајњој десној страни густе лесе, која се око Угљ 
 n="147" /> обриса сузне очи, и труђаше се, да буде веселија...{S} Како је красан растанак њен  
p> <pb n="67" /> <p>— Хе, хе! — смејаше се овај сатанским смехом — ја сам свуда, где знам да ћу 
 долази.</p> <p>— Дакле дошао? — чујаше се нечији глас отуда. — Е, добро нам дошао такав соко!< 
жа.</p> <p>— Алах, ил-Алах! — понављаше се стократно, ваљајући читаве таласе забуне на логор, к 
ска и драмска војска састаше, проламаше се небо и разлегаху се горе од веселих ратничких клицањ 
бе.</p> <p>— Живео деспот ! — проламаше се ваздух, разносећи далеко на све стране логора нове н 
 од милости доброг господара, — брањаше се онај пола у шали.</p> <p>— Тако је, тако !{S} Е, па  
и, која никако не престајаше, одупираше се само једна ватра готово на самом јужном крају логора 
ници стадоше уклањати од ватара, жураше се од једног огња до другог неки крупан старац, војник  
вога војводу.{S} Вешти гуслар надметаше се синоћ са мном, а млада добричина једна хваљаше пловд 
 била сазнала, а добра Видосава осећаше се и сама ојачана у добрим жељама својим према кући ћес 
т у логору поста још живљи.{S} Измешаше се стари и млади ратници, са разних крајева двеју деспо 
ва, фијукање џилита и копаља — помешаше се у један страховит глас, који се одбијаше у котлу, гд 
 <p>А густи редови српске војске почеше се разређивати и одвајати лево и десно у поједине гомил 
!”</p> <p>На вратима од чадора појавише се Гојко и Рајко.</p> <p>— Красно, млади певачу! — рече 
у Серу сабира велика војска, придружише се њој многи залутали витезови и вешти ратници, који ка 
сталима на душу.{S} Ућуташе и замислише се.</p> <p>Нему тишину прекине покадшто хујање ветра.</ 
 се.{S} Пратиоци товарних коња пожурише се за њима, и за часак се у пољу забелеше нови лепи чад 
 Љубоје седоше на своје коње и пожурише се.</p> <p>Било је око заранака, кад пођоше, а у Драму  
менат.</p> <p>Копљаници и народ слегоше се око њега, а он високо диже одвијени лист па стаде чи 
ајаше, а усне, мало отворене, размакоше се, готове да одаду и смех и плач и уздах и врисак.</p> 
ст.{S} Ал’ докле они гинуше, не кретоше се други господари српски.{S} Ил’ бејаше Божја воља да  
манастира светог Јована Претече сретоше се једног дана пред вече две монахиње.{S} Једна бејаше  
град и његово подграђе усташе и кренуше се да виде најкршније момке, најбољу опрему, најбољи де 
ужба кличе, и после неког времена витез се враћа у ред са добро ознојеним и мало примиреним жер 
 Ипак - реци — није ништа страшно да би се светли деспот са својом свитом морао журити.</p> <p> 
 грехова више но што има врлина, сви би се ти стекли с нама у једну заједницу противу страшног  
, млади певачу! — рече Гојко — и ако би се истини твоје песме могло мало и приговорити.{S} Ал’  
 <pb n="170" /> свога превеса видело би се, да се барице од кишних капљица давно већ изгубише п 
во иде у помоћ српској сили, радосно би се журила да обрадује свога војна.{S} А тада је опет из 
раскину пркосни —</p> <p>Као авет проби се кроз редове Гојкових чувара — атонски пустињик.</p>  
p>Кад је сав тај посао био свршен, јави се, неопажен, Томи неки Грк из Прависте, која је неколи 
овдин, недалеко од Српског Гумна појави се на брегу, који стрмо падаше, у крви и ранама огрезао 
огнут, на један корак до Рајка, исправи се, измахну ножем у страну и замахну да Рајка удари са  
е на врат и главу његову, и не заустави се.</p> <p>Гонилац се са услужним мрковом својим скрха  
ој страни велике реке Марице.{S} Лугови се са северне стране завршују великим потоком, који мал 
е се корак назад, па крочи напред, пови се и отури камен далеко напред, па задовољно додаде:</p 
е мож’да и без боја заузети.</p> <p>Сви се јако обрадоваше, глас пролете као муња кроз град и п 
p>Ватре се почеше нагло гасити, а многи се ратници склонише у најближе им чадоре, не знајући по 
огима оружје не бејаше при руци а многи се не могаху дочепати својих добрих коња.{S} Али таки н 
чено, покрхано и подерано.</p> <p>Многи се јунак још бори са душом, неки се упиње да се дигне,  
p>— Од куда ти овде, Анђеле? — изненади се Тома.</p> <pb n="67" /> <p>— Хе, хе! — смејаше се ов 
иве, очи јој светлије погледаше а груди се бурно надимаху.{S} Она одважно зађе у планину, вешто 
а Мара—</p> <p>— Шта?{S} Мара? — зачуди се Ана.</p> <p>— Јест, она ће ти много причати, — проду 
акркља, нападач паде на земљу, а нечији се глас продра:</p> <p>— Зликовче, нећеш тамо!</p> <p>Р 
тари дворанин Благоје дави некога, који се са земље отимао.{S} Брзо прискочи, ал’ старац бејаше 
и ишао даље, али не бејаше никога, који се у почетку обрадовао његовом доласку.</p> <p>— Туђин  
крај једног студенца, нађе Љубоја, који се у самоћи одмарао.{S} Љубоје је некада био страсан ло 
 би глас допро до старог Властоја, који се поболео.</p> <p>— По вашој заповести, узвишена ћесар 
а Рајка и Љубоја, честитих јунака, који се готово допуњаваху у карактерима својим.{S} Рајко је, 
ле.{S} Једна окрзну по руци Гојка, који се на мах лати мача и узде коњске.{S} Научени коњиц осе 
ом опраштајући се са јатом ждрала, који се све даље губише ка југу.</p> <p>Врата се на један ма 
бејаше права лична снага Угљешина, који се снажио непрестано доласком многих крајишника и њихов 
ач окупио око себе чету скушалаца, који се стекоше, да чују песме о светом краљу и боју на Велб 
ах!- ваљало се из даљине, али ови, који се стекоше у средини логора, главом платише смели покуш 
а деспотску.{S} Ми бејасмо једини, који се одушевљавасмо мишљу о одржању оне снаге, коју овде н 
а на мост ступише мож’да последњи, који се са српске стране враћају кући.{S} То бејаше војвода  
мах клече, преби о стеновит шиљак, који се из воде издизао.</p> <p>Лабуд страховито захрза, а Г 
оредо са њим тече још један поток, који се, тако исто, улива у Марицу.{S} Између та два велика  
роки палош са позлаћеним балчаком, који се завршавао златним крстом.{S} Левом је руком држао уз 
{S} Она се са скупоценим поклоном, који се састојао из једног чисто златног путира са осталим у 
 престала, растерана јаким ветром, који се с нова подиже, са три стране непријатељ приђе српско 
знани брајко, дајеш? — пита један, који се спрема да осветла образ себи и својима у скакању.</p 
Обојица ћутаху и гледаху у пламен, који се поступно гасио.{S} Дрво плане, пуцка, топлином греје 
чији глас.</p> <p>То бејаше Анђео, који се са брега залете с копљем у руци право Гојку.{S} А ка 
нолике туге и жалости.{S} И Рајко, који се у врту зарече, да ће још сутра дан одмах раскрстити  
ући читаве таласе забуне на логор, који се на мах прену из кобнога сна.</p> <p>— Оружје!</p> <p 
омешаше се у један страховит глас, који се одбијаше у котлу, где је међу бреговима логориште, т 
ла врата уђе у велики дворски врт, који се на крају завршавао шумицом.</p> <p>Био је сетан и за 
ез.</p> <p>Једва се држао на коњу, који се лагано спушташе низа стрмен.{S} А кад сиђе доле изме 
 Гусари нас опљачкаше, а мој отац, који се, како један говораше, још тужне ноћи у Галипољу прек 
>Многи се јунак још бори са душом, неки се упиње да се дигне, да бол олакша и пада доле изнемог 
на под брегом хукну буљина.</p> <p>Неки се прекрстише, а један полугласно рече:</p> <pb n="58"  
авао и — варајући ћутао</p> <p>А турски се гвоздени ланац све јаче стезао око Пловдина....</p>  
од вернога пријатеља Рајка.{S} Укаже ли се на <pb n="40" /> далеко прамен магле и путне прашине 
кнути као побеђен и прогнат?{S} Није ли се ваљало спремати за све случајности, које могу лако и 
мачу.</p> <p>Тумач упита Гојка, хоће ли се придружити застави моћнога пророка Алахова.</p> <p>— 
ма !</p> <pb n="141" /> <p>— Па хоће ли се витез пожурити ?</p> <p>— Да!</p> <p>— А ко је он?</ 
отиву силе Алтомановића.{S} Расправи ли се и та зађевица пре нашег похода на Османлије, и њихов 
и Бог?</p> <p>— Бог!</p> <p>— Можемо ли се и даље поуздати у стару срећу?</p> <p>— Не знам!</p> 
ити старога ћесара Војихну.{S} Можеш ли се поуздати, да примиш управу над драмском војском Воји 
Свуда и увек, где и кад ти.{S} Срдиш ли се, деспоте?{S} Опрости, али ја мислим, да те није тежа 
ађен, заста за тренутак на вратима, али се опет брзо прибра и уђе, затворивши врата за собом.</ 
војске.</p> <p>Јелена сада задрхта, али се брзо прибра, и поносито диже главу.{S} Тома, идући л 
раља.{S} Војне су биле доста честе, али се на њих ишло весело.{S} Млади су људи веровали, да Ду 
/p> <p>На мах се зачу бахат коњски, али се нападачи, за чудо, и не освртоше.</p> <p>Онај замахн 
Нису смели говорити што су мислили, али се ипак знало, да они верују, како на Душану нема право 
ти.</p> <p>Старац хтеде нешто рећи, али се присети, пусти бегунца, брзо измахну ножем, па га за 
згледало је, да ће бити бурне ноћи, али се старац није плашио.{S} Погледао је, с које се стране 
 на невољу, трпељиво сношаше терет, али се и надаше.</p> <p>Мара се ипак преварила у својим оче 
 служи Кантакузеновим плановима.{S} Али се после неког времена окренуо ток ствари.{S} Што је Мо 
бом разговараху о тешким данима.{S} Али се ипак сну не подају.</p> <p>Будни су стражари, а од њ 
дужи борбу са другим нападачима.{S} Али се они не појавише.{S} Само се са друге стране реке јед 
ина њиховог стрица Југа Богдана.{S} Али се Угљешина деспотовина продужавала највише на исток, о 
 узевши му остатак оштрога мача.{S} Али се жртва не јављаше више.{S} А калпаци и челенке, што к 
итеза, који ће га боље разумети.{S} Али се вара.{S} Угљешина је душа упила у се сву озбиљност њ 
т, што је спајао Драму са Сером.{S} Али се ни на томе не заустави.{S} Поглед се њен пусти кроз  
егову.</p> <p>Киша је већ попустила али се вихор снажи и обнавља.</p> <p>И киша стаде, а он се  
/p> <p>Томи бејаше све јасно, плану али се брзо прибра:</p> <p>— Погребите га још пре сванућа,  
Ане — у миру проводити дане.</p> <p>Али се ипак догодило нешто, што је пореметило мир, тако пот 
лонимо негде око Свете Горе.</p> <p>Али се милост Божја, која нас аше оставила, више не враћаше 
о велики кланац.{S} Лево и десно дизали се каменити брегови, а међу њима је текла једна далека  
 поласка.{S} Хртови су цичали и отимали се, а ловачки су се рогови пробе ради разлегали преко г 
 давала изглед неког утврђења, а остали се одмараху око млина на пољу, и ако је већ јаче било з 
стадо?{S} Ово вам је у помоћи! — нашали се један, куцкајући чутуру.</p> <p>Она пође од руке до  
с турски:</p> <p>— Хаџи-Ил-беже! весели се, примиче ти се помоћ Јевренос-бега!</p> <p>А густи р 
е Љуба за часак повуче у самоћу, помоли се по ново Богу, па уздахну а преко памети јој прелетах 
тојећи тако неколико тренутака, замисли се по ново, па опет рече:</p> <p>— Она!</p> <p>И он се  
услугу боља награда.{S} Пред вече да ми се јавиш.{S} Иди.</p> <p>Анђео оде, а мало после и Тома 
ве снове своје девојачке среће, која ми се указала у младом витезу једном.{S} Тај је витез био  
стао иза твога земљака, или је, чини ми се, он од мене.</p> <p>— Ал’ ти си, без сумње најбољи м 
 поглед.{S} Око његово продире, чини ми се, у свачију душу.{S} Ал’ баш тај његов поглед мене је 
ицом.{S} Не плаши се, али — и повери ми се, — рече Тома, смешећи се, па ободе коња.</p> <p>Љубо 
бедиоци или — прве жртве!{S} Па ипак ми се чини да се сјај моје звезде претапа у светлост нове  
а.{S} Кад коњаник би крај ватре, одломи се комадић од пањића, који је догоревао, распламте се з 
 — рикну нови талас турске силе и сломи се на деспота и његов одред.</p> <p>У крваву сечу утону 
и у ком случају ни мало на путу.{S} Ани се привидно покоравао, али је сву пажњу своју усредсред 
ожну поезију Дамаскинову.</p> <p>— Мени се — говораше деспотица — не свиђају певања песника Ман 
среће и части српскога југа и — опомени се, Вукашине, — дома гоњених Мрњавчевића.</p> <p>Угљеша 
око чадора привезани дремали, поплашени се откидоше и са изврнутим седлима и спуштеним уздама ј 
— Војводо!{S} Док си ти тамновао, важни се догађаји збише.{S} Ти си и нехотице учесник у њима.{ 
се види далеко на југ.</p> <p>У близини се зачу рог.</p> <p>— Ако буде деспотица, кажи јој да с 
А кад се после победе вратимо, не брини се, ако на мени буде рана с витешког мегдана —</p> <p>— 
 што испод подграђа серског тече — чини се на високој кули мотриљи, да се осећа, како се небесн 
ма, што се у Византији починише.{S} Они се извезоше на суво, а случај их намери баш на страну,  
 куне и преклиње, да се стишају.{S} Они се разлазе као непријатељи и деле у таборе.{S} Залуд је 
огато одевених коњаника турских.{S} Они се спремаху, да продуже пут за Ипсалу и даље, па се мог 
ма, што преко мора дођоше.</p> <p>— Они се не крсте, војводо?</p> <p>— Не крсте.</p> <p>— Дако  
ој слободи на овој страни!</p> <p>И они се кретоше натраг у Сер.{S} Са њима пође и ћефалија Рај 
ало западу, а Томе још нема.</p> <p>Они се кренуше и без њега, а оставише гласнике, који ће га  
врату, — хоћемо ли на пут?</p> <p>Верни се коњиц чисто освежи, и копаше ногом, као да би хтео о 
.</p> <p>Гонилац не изоста.</p> <p>Коњи се повише, земља тутњи, кишне се барице деле.</p> <p>Бе 
и душевним и спољним украсима.{S} Стари се Властоје слагао са добрим монахом Исаијом, да је она 
ним клицањем радости дочекаше.{S} Стари се Властоје пољуби са њим, па сви лаганим свечаним ходо 
са Исаијом, и каза му све.</p> <p>Стари се монах једва држаше на ногама од силног и тешког изне 
} Да се боримо!{S} Причекај ме, и умири се.</p> <p>Видосава изиђе, па се после неког времена вр 
аменом светли далеко око себе, претвори се у жар па опет од њега остаје само угљен и пепео....< 
угу мишицу и мач, главу и живот, захори се велика дворана од радосног клицања.</p> <p>— Буди ви 
амо на ум падну.</p> <p>— Хајде, пожури се!</p> <p>И мало после, а певач окупио око себе чету с 
ри Гојко.</p> <p>— Онда ћу ја, — пожури се Рајко.</p> <p>— Доцкан.{S} Ја одлазим с места, — зад 
 за себе војвода Богдан мачу.{S} Али си се ти ипак саломио у борби за Српство.{S} Света десница 
> <pb n="144" /> <p>— И мојим! — огласи се Ана, која изиђе иза густе вреже бршљана, што се обав 
 Господару,— у радосном узбуђењу огласи се и деспотица, — веруј са превисоким братом својим у п 
 одлучно нападоше.</p> <p>— Војводо, ти се можеш склонити.{S} На страни, од куд дође данас краљ 
ша велика, кад је све то поднела.{S} Ти се надај, твоји су дани, што наступају!</p> <p>— Опрост 
е ниси одмицао од постеље његове.{S} Ти се побрини, да се врлом витезу ода последња почаст, кој 
л’ко си добра! — проговори Угљеша. — Ти се бринеш за ме.{S} Немаш разлога, верна моја љубо!</p> 
е крвав носао, страшан и кобан.{S} А ти се ове војне не плашиш.{S} Ти си уверен да се крв мора  
ога земљака Скопљанина.{S} Не допада ти се?{S} Хајде, заслужи више!</p> <p>Онај се, мало љутит, 
p>— Хаџи-Ил-беже! весели се, примиче ти се помоћ Јевренос-бега!</p> <p>А густи редови српске во 
као сам се на облаку дуго, дуго, док ти се облак као провали или развуче, не знам ни ја, па ме  
аје своје сам, брижан.{S} Толико сам ти се пута хтела јавити овако исто на овом месту и у ово д 
 је о твојим стрицем, сестро?{S} Зар ти се он не могаше наћи у помоћи?</p> <p>— Не могаше, јер  
ао Бог да будеш у невољи, знај да ћу ти се братски одужити!</p> <p>Они изиђоше из врта, па се с 
и да га боље увери о готовости одазвати се Угљешину позиву за општу војну против Турака.</p> <p 
пређе простор до ограде од врта, ухвати се за зид и лако се на њ попе.{S} Леже по њему, послуша 
и на високе обале без моста, размрскати се о стење или онесвеснути, лупивши о старе грмове.</p> 
и сада!</p> <p>— Да, војводо! — поврати се Јелена.</p> <p>— Јелена, моја Јелена! — рече Рајко,  
о са Маром.</p> <p>— Али, мајко, — сети се деспотица — је си ли тамницу отворила?</p> <p>— Хвал 
јбољи међу својима из Кукуша? — присети се Скопљанин.</p> <p>— Па да видиш, нисам баш ни рђав,  
 измолио да опсађујем Пловдин! — досети се други...</p> <p>— Ал’ гусле, гусле овамо! — у весело 
ановић и Вук Бранковић, не мишљаху нити се надаху, да би у господарима јужних крајева, браћи Мр 
..{S} Она скочи, отури ђерђев, прекрсти се, погледа около себе па приђе те погледа, шта су руке 
е, чудећи се:</p> <p>— Е, е!{S} А прсти се пусти дочепали мекоте па не умеју пустити!{S} Шта са 
</p> <p>И као туча на родну њиву спусти се рука сваког коњика турског на жртву, која му бејаше  
 није много овлажила, па устаде и упути се на поље, одакле је по ново чуо глас.</p> <p>— Помози 
стадоше да га испрате, али он, здравећи се са њима, рече:</p> <p>— Останите.{S} Изгубио бих мож 
тога дана доцне по ноћи, па је, правећи се изненађен тим случајем, изаслао поједина одељења да  
ј други оде, да продужи спавање, чудећи се:</p> <p>— Е, е!{S} А прсти се пусти дочепали мекоте  
</p> <p>Љубоје изнемогао и блед, држећи се усиљено у седлу, погледа Богдана, хтеде одговорити,  
род ухвати у два велика кола.{S} Држећи се за убрусе у колу запеваше песму, па се по њој стаде  
ира што ње у последње доба нема, бојећи се да је није што и у чему несвесно увредио.</p> <p>То  
а је лепршање искислих стегова, а трећи се не могаше разабрати у разноликим гласовима, који дол 
и бејаху највише изненађени и користећи се њиховом забуном, коњица турска продре брзо дубоко у  
ко недеља, док су поклисари, провлачећи се кроз турски логор, доходили у Драму и из ње се враћа 
стадина и Драгаша Дејановића, граничећи се на северу Козјаком и Витошем, на југу Гвозденим Врат 
 — и повери ми се, — рече Тома, смешећи се, па ободе коња.</p> <p>Љубоје се пожури, да не изост 
грудима Видосавиним лила сузе, јадајући се:</p> <p>— Добра Видо!{S} Милост деспотова није захва 
<p>Рајко је био ведар и весео, надајући се бољим данима у својој будућности.{S} Отклонила се су 
есец посребри градске бедеме огледајући се у местимичној дубини речице, што испод подграђа серс 
стоје непрестано лежао час опорављајући се а час опет падајући у тежу болест.{S} Монах Исаија о 
"1" /> Јелена и Видосава, разговарајући се о војни, која је на прагу</p> <p>Јелена, говорећи с  
, празнили их и наливали, разговарајући се пријатељски.</p> <p>Властоје није у мирно доба ни им 
рвећа позне јесени зашушта, разлетајући се двориштем.{S} Капци се на окнима затресоше а дах прв 
ао и нехотице, махаше руком опраштајући се са јатом ждрала, који се све даље губише ка југу.</p 
/p> <milestone unit="*" /> <p>Враћајући се једне вечери са малог излета на коњима Тома је био д 
 својим милим у Драми.</p> <p>Враћајући се једном поред обале речне, Гојко срете једну женску,  
ј други хитац не промаши, и орао вијући се у ковитлац са раширеним крилима паде код најнижег гр 
 у ваздуху ухвати, па силом савлађујући се, рече:</p> <p>— Овај нам лист шаље природа, да нас о 
ед очима његовим гомилаху.</p> <p>Ловци се наслонише на руке подлактивши се, да мало продремају 
епријатељ улази у логор.</p> <p>Ратници се устремише једни на друге, па што у ноћној тмини даде 
 <p>— Да, честити пашо!</p> <p>Пратиоци се скаменише од чуда, кад Јевренос-бег нареди, да се ко 
шта, разлетајући се двориштем.{S} Капци се на окнима затресоше а дах прве зиме стаде на заповед 
н свршетак.</p> <pb n="171" /> <p>Турци се поколебаше.</p> <p>— Алах, ил-Алах!- ваљало се из да 
пред ћесаричином љубимицом.{S} Не плаши се, али — и повери ми се, — рече Тома, смешећи се, па о 
тек почетак! — одговори Тома, докопавши се врата и степеница.</p> </div> <div type="chapter" xm 
S} Али таки не бејаху сви.{S} Докопавши се коња и оружја, други за часак знадоше са које стране 
е држала да је Крстопољ.</p> <p>Нашавши се усамљена у средини суморне ал’ још доста крепке прир 
ших дана позне јесени.</p> <p>Одморивши се мало, оставише коње, из којих је била читава магла о 
ога коњица, скрене с пута па дохвативши се више простора ободе чилога коња свог.{S} Земља затут 
>Ловци се наслонише на руке подлактивши се, да мало продремају.{S} Певци учесташе.{S} Знак да ј 
наредбу и из Драме отишао не опростивши се добро ни с Маром, која је за његов ненадни и брзи по 
нама!</p> <p>Угљеша пољуби, прекрстивши се, злаћени крст, а ђакон настојников изиђе пред Угљешо 
био постигао тренутан успех, наметнувши се за намесника малолетном цару византиском Јовану V.{S 
 за успех тако великог предузећа, сруши се силно Дренопоље а у исто доба остави овај свет његов 
о у помоћи!</p> <p>— Не очајавај, надај се.{S} С Богом!</p> <p>И Рајка нестаде.</p> <milestone  
:</p> <p>— Господару, не чекај, спремај се и пођи на сусрет дужности.{S} Ја ћу ти помоћи!....</ 
се?{S} Хајде, заслужи више!</p> <p>Онај се, мало љутит, крете и подвати ногама земљу, а дружина 
.</p> <p>Поздрави га грчки.</p> <p>Онај се изненади, па и са̑м одговори грчки.{S} Тома брзо при 
ем, и прекратим целу ствар.</p> <p>Онај се не могаше довољно чуду начудити.</p> <p>Старац се са 
ћ се спушта.</p> <pb n="68" /> <p>У тај се мах врата на њиховој соби отворише широм, а на њих с 
 заповедничко место своје.</p> <p>У тај се мах Исаија наже над самртником, па диже главу и рече 
 на земљу, огрезао у крви.</p> <p>А бој се све јаче распаљује...</p> <p>— Да страшне ноћи, да с 
 да је преухитри, рече:</p> <p>— Не бој се.{S} Ма какве ми гласе поклисар донео, одмах ћу доћи, 
ено запита:</p> <p>— А, велиш оче, твој се брат зваше Матија?</p> <pb n="61" /> <p>— Јесте, — о 
, који ју је к њему довео онда, кад јој се он престаде на свагда надати.</p> <p>Рајко је био ве 
е.</p> <p>Ћесарица се изненади, кад јој се јави Тома, па преплашена скочи.{S} Али је он умири.{ 
осава бејаше пренеражена.{S} Чињаше јој се, да је наступио смак света, о коме се говори и веруј 
чари, Мари срце закуца брже а груди јој се бурно шираху.{S} За очима јој чисто одоше и дах и ос 
прва се руке његове маши Мара, а он јој се благо обрати.{S} После тога се поздрави са војводама 
м освоји сан, она на мах скочи, јер јој се учини да чује рог, који објављује Угљешин долазак.{S 
 n="148" /> радила лагано, мисли су јој се све више отимале и одлазиле преко неких непроходних  
 покривен црним превесом, и како су јој се тужним писком одазвале мајка и сестра Мара — па је у 
е била једина утеха, једина душа, којој се могла без устезања поверити.</p> <p>— Ти опет тугује 
им мору, које запљускује обалу на којој се он одмара, ко што завидим и неранџи, коју сада мож’д 
тву и снази нашој на југу.</p> <p>— Мој се деспот неће покајати, што ме је обасуо милошћу, — ре 
Држећи све то у највећој тајности, ипак се морамо журити.</p> <p>После неколико тренутака Тома  
n="26" /> у српским земљама.{S} Па ипак се она врло мало мешала у управљање обласним и државним 
соби крупним корацима.</p> <p>— Па ипак се руши, лагано руши! — рече полугласно.</p> </div> <di 
илају облаци, па је био безбрижан, Мрак се брзо спустио, а кад ветар поче да шиба капљицама, ко 
ћ јаче било захладнело.</p> <p>У сумрак се приступило вечери.</p> <p>Госпоштина је са монахом И 
их коња пожурише се за њима, и за часак се у пољу забелеше нови лепи чадори Љубојеве војске.</p 
{S} Док се она тамо бавила, за тренутак се примакла гнезду грдно <pb n="70" /> велика змијурина 
укашин.</p> <p>— Не много.{S} Прво, нек се покоре двојица трећем —</p> <p>— Ја — не! — упаде му 
а! — загрмеше војводе.</p> <p>— Ал’ нек се добро држи после наше победе над Турцима! — додадоше 
сада нагло смањиваше.</p> <p>Заповедник се Пловдина уздаше једино у српску помоћ.{S} Зато се и  
зати Ани, како не треба судити пре, док се све о сваком не сазна.{S} На мах се одлучи, да нагла 
ва, све видније искаче на површину, док се на послетку не заблешти цела слика у пуном сјају мил 
изи да набави хране својој деци.{S} Док се она тамо бавила, за тренутак се примакла гнезду грдн 
али је то било са свим случајно.{S} Док се мајка бринула за добро са једне стране, прилазило је 
0_C7"> <head>VII</head> <p>За време док се Угљеша бавио у Драми и док је обилазио омање тврђаве 
еђало њено частољубље.{S} Она ће, надам се, сву пажњу своју посветити обитељи својој, те ћеш у  
слободно и неограничено.</p> <p>— Надам се, да нећу бити без вредних помагача, — рече Тома.</p> 
S} Кад је била највећа невоља јавио нам се у помоћ један непознати туђин — ђаур.{S} Он је и одв 
S} Сунце већ косо бије са запада, морам се журити.</p> <p>Они га зачуђено погледаше.</p> <p>— Д 
ем крстопољским, — рече Богдан. — Морам се журити да своју војводину <pb n="179" /> заштитим са 
војом војском принуде на предају, а сам се крепу да се састане са Угљешом, па да заједно нападн 
а.</p> <p>Кад сам дошла себи, нашла сам се у некој кућици близу пута за Солун а ван области мог 
бу Спаситељеву, отишла у Воден, где сам се опорављала, негована добрим сестрама у манастиру код 
нопољу још траје весеље.</p> <p>— И сам се Алах са својим моћним пророком радује! — вели један  
јвода Богдан тражећи везу са њима и сам се крвавим корацима приближи средини.</p> <p>Све се ту  
сто на овом месту и у ово доба, али сам се опет уздржала.{S} Сада не могах више.{S} Твоја душа  
S} Ево сна, па га тумачи.{S} Љушкао сам се на облаку дуго, дуго, док ти се облак као провали ил 
м.{S} Али не жалим за труд.{S} Имао сам се око чега и намучити, — додаде Исаија.</p> <p>Тако су 
еког сам доба у Прависти, а спуштао сам се чак на дно Грчке.{S} Ђаво ме однео, ако знам, шта ми 
мају отаџбину, а ја ни то.{S} Родио сам се на малом острву у Архипелагу.{S} Љубав ме, чиста љуб 
, ово је Фаталан сусрет.{S} Уклонио сам се из друштва да у самоћи осећам тајну, што је у мојој  
S} И то ти даје ведрине.{S} О, како сам се осетила срећном, кад си ономад рекао, да ипак верује 
у у срце, а Тома додаде:</p> <p>— Нисам се надао —</p> <p>— Ја јесам, слутио сам и наслутио, да 
гора, ближе једином господу Богу, кунем се, да другог греха немам нити ћу имати до само те зави 
/p> <p>Сва тројица бејаху уверени да им се ваља журити:{S} Тома, што је знао да гвожђе ваља ков 
не устаде да разгледа лов.{S} Чињаше им се, у насталој озбиљности, да свему томе није ни мало п 
 катуњанима не добацују.</p> <p>Зној им се цеди низ лице, а они не престају.</p> <p>— Јунаци, Б 
 не може мерити с нашом снагом.{S} Овим се витезима нико одупрети не може.{S} А кад се после по 
рекипеле страсти изусти Тома, и са свим се приближи Мари.</p> <p>— Ја ћу се силом бранити — цик 
ке неког потопљеног предмета.{S} За тим се једна по једна црта и сличица све јаче отимље од заб 
 приђе још један корак ближе.{S} За тим се окрете, те једним погледом премери собу, па онда, го 
сти одстојала вечерњу с Маром, а за тим се, забринуте што се вече брзо спушташе на земљу, пожур 
и на одар ваљаног витеза!</p> <p>За тим се деспотица окрете Вукашину:</p> <p>— Заповеда ли прев 
умаћи !{S} Добро је било!</p> <p>За тим се окрете другу:</p> <p>— Хајдемо!{S} Хвала ти, а не да 
ах да вршим твоју вољу...</p> <p>За тим се притаја и мирно склопи очи.{S} Исаија му спусти глав 
ца се потпуно обавестише.</p> <p>За тим се братски куцнуше пехарима.</p> <p>У разговору дочекаш 
 Угљеша узевши хлеб и со.</p> <p>За тим се са њом загрли, па се пољубише у лице, а кад је Угљеш 
старог дворанина. и ухватили су га, чим се растао од старца свештеника.{S} Остала су тројица до 
 време слободан.{S} Он ће се одмах, чим се ослободи, кренути овамо.{S} Али он не треба да стигн 
после Рајко додаде:</p> <p>— Ал’ са чим се ја враћам?{S} Тешко мени!{S} Доцне стигох из потере  
вотне посуте трњем и невољама.{S} Таком се животу није радовала, и само смеона и издржљива њена 
 но што је у ствари био.</p> <p>У таком се расположењу и кренуше рано из јутра за Драму, а кад  
им крупним очима Рајка, пребледе, руком се прихвати за камени сто, до кога стајаше, а усне, мал 
бољега јунака свога...</p> <p>На једном се месту бацају ратници камена с рамена.</p> <p>— Ха, н 
 обавијаше око једног дрвета.{S} За њом се појавни Видосава.</p> <p>Мара, преплашена, лако цикн 
етом и шареним лептирком.</p> <p>Старом се Исаији обновише у памети слике детињства и младости, 
ам Бог милостиви помогне!</p> <p>По том се старац мало замисли, па као за себе рече:</p> <p>— Д 
лануше, свирка и песма насташе, а у том се и сутон ухвати.</p> <pb n="134" /> <p>Љубоје оде у г 
е ! — пристаде и Богдан...</p> <p>У том се и мрак на земљу спусти.{S} Хиљаду логорских ватара п 
том не говори, — рече она.</p> <p>У том се са степеница зачула неко долази.</p> <p>— Дакле доша 
 пође ка излазу из чадора.</p> <p>У том се тренутку са свих страна око његова чадора захори:</p 
 не могаше краја ухватити.</p> <p>У том се Рајко указа на отвореним вратима.</p> <p>— Ступи, Ра 
 се, јунаци!</p> <p>— Деспоте, ни један се неће маћи.{S} Ја сам их заклео, да својим костима ст 
ихватише копљаници. <pb n="50" /> Таман се разданило, те ловци видеше да ће их послужити време  
вер мој да се уклонимо ?</p> <p>Вукашин се пожури:</p> <p>— Не, мила снахо моја!</p> <p>— Или ј 
укашин.</p> <p>— А сада?</p> <p>Вукашин се замисли, а Угљеша сам себи одговори:</p> <p>— И сада 
колико часова да смо доцније стигли, он се не би никако ни могао извршити.</p> <p>— Како? — пит 
и крајишнике и целу источну границу, он се нарочито задржавао и гледао да се не врати што дуже  
ома је био безбрижан с те стране.{S} Он се, напротив, бојао, да нападачи не поступе и сувише зл 
лаком чуну прећи на другу страну.{S} Он се загледа у ту женску, која му се учини нешто необична 
жи и обнавља.</p> <p>И киша стаде, а он се разузда.</p> <p>Хује столетни грмови, јече брда, раз 
 сахрањен у малој градској капели, а он се тек први пут нађе за то време у друштву.{S} Говори,  
</p> <p>— Али га је деспот послао, а он се мора слушати, — расправљаху трећи.</p> <p>И на томе  
слуша боље.{S} Мож’да су ђаури?{S} И он се брзо склони низ Марицу, бацивши преломљени мач.</p>  
 још једном кренем, полако — ах! — и он се стропошта поново на земљу, огрезао у крви.</p> <p>А  
па опет рече:</p> <p>— Она!</p> <p>И он се јако стресе...</p> <p>Погодио је!</p> </div> <div ty 
, понижен понос читаве земље.</p> <p>Он се припи уз коња, а оструге се изгубише у ребрима добро 
 су се гостили, један дервиш.</p> <p>Он се заустави на широким мермерним степеницама, што се сп 
ћи му још ближе. <pb n="6" /></p> <p>Он се трже, окрену и, спазивши своју драгу Љубу, пружи јој 
ао имати.{S} Савез туђих владара распао се пре, но што је ишта могао и предузети.{S} Ми смо ост 
падала и ако већ много слабије.{S} Небо се разведравало, још мало па се с једног краја почеше и 
 био страшан, — причао је Рајко. — Небо се проламало од убојних узвика, од писке рањеника од по 
 а кад осете да су се проредили, поново се окупе око краља, и новом снагом дају отпора.</p> <p> 
/p> <p>— Алах, ил-Алах!</p> <p>И поново се ударише груди у груди.</p> <p>Стари ратници држе се  
низом сумњичења и суморности.{S} Готово се нико и не труђаше, да се покаже веселији, но што је  
ницаху једна по једна успомена.{S} Прво се појави само нејасна контура као кад таласи помоле ок 
 дошао је у стан Момчилов Тома.{S} Дуго се на само разговарао са МомчилОм, и остао је у његову  
<p>И сада је утонуо у то гледање, занео се очима питајући звезде тако, да није чуо, кад се женс 
 ушла у двор, звона престадоше, а весео се народ ухвати у два велика кола.{S} Држећи се за убру 
вима и очеличио срце своје.{S} Приљубио се уз Момчила као син уз оца, јер Рајко није свога оца  
сам тако чуо.{S} Хришћанском цару јавио се у сну анђео Божји, узео му из руку крваву сабљу и пр 
ле ловце, а и сам монах Исаија потрудио се и дошао из свога манастира.</p> <p>Угљеша, Љуба и Ма 
тити шта се код Пловдина догађа, угасио се живот једнога старог витеза.{S} Умро је војвода Влас 
p>На скоро после његовог доласка вратио се у Драму и трилиски ћефалија Рајко.</p> <p>Побратими  
ехом поклисарским, био весео.{S} Частио се с господом у граду, па је слазио у подграђе, велику  
свладан и другом раном пао и онесвестио се.</p> <p>— Кад сам дошао себи, било је све већ свршен 
му и старештво, па и данак плаћати, ако се друкчије не може мир искупити.</p> <p>— Не, ја велим 
навале, није тога живота нестало, и ако се знатно повукао у скромније границе.</p> <p>Помишљало 
p>Тома сјаха и уђе унутра.</p> <p>И ако се враћао из логора, ипак до куће бејаше мисли о војни  
ене, деспотовине Угљешине.</p> <p>И ако се границама нигде не додириваху, Угљеша и Вукашин пост 
ица са голим сабљама у рукама.{S} Свако се одељење раздели на по неколико редова, и сви у један 
кад се наже, те из колибе погледа, како се пламен одупире киши.</p> <p>Прође још неко време, а  
високој кули мотриљи, да се осећа, како се небесни свод спушта, да својом милином задахне јаче  
на коњима.{S} Напреже вид и спази, како се један одвоји и врати брзо натраг путем ка Дренопољу, 
ријатеља.{S} Зар да тамо слуша он, како се они, који га отурише, славе и величају, како односе  
е видиш, ал’ је мојим очима јасно, како се сјај једне у другу прелива.{S} То је твоја звезда.{S 
гу стрелу и оком ухвати орлов лет, како се бејаше упутио даље на запад.{S} Овај други хитац не  
лизо, она упита Видосаву;</p> <p>— Како се зове овај војвода!</p> <p>— То је тај туђин, велможа 
ади али и обрадова, па и не запази како се Љубоје чисто устезаше да се са њим пољуби.</p> <p>Го 
оба и пошалица забавних Мара опази како се далеко у облаку више њих вије нека грдно велика орлу 
ограде од врта, ухвати се за зид и лако се на њ попе.{S} Леже по њему, послуша мало, па се прек 
сти, изишавши иза облака.</p> <p>— Тако се вама рађа нови живот! — додаде Видосава.</p> </div>  
плану и са једном лозинком.</p> <p>Тако се друштво брзо смањивало и на послетку ишчезе.{S} На д 
воришта.{S} Прегледа још једном, колико се могло разабрати, по небу, па се саже и подстаче огањ 
штајте!</p> <p>И на мах изиђе.{S} Рајко се присети, и брзо пође за њим, а остали продужише да,  
егових савезника, турских чета, и Рајко се извештио ратничким пословима и очеличио срце своје.{ 
18930_C17"> <head>XVII.</head> <p>Рајко се сети, да, мож’да, труба објављује Гојков повратак.</ 
гне убацити тамо зликовца.</p> <p>Рајко се упути из врта на двориште и даље, од куд се глас стр 
о а гдешто и врло ћутљиво.</p> <p>Рајко се сећа, да се Момчило њиме хвалио.{S} Кад му је Рајко  
 се савијају око мраморног стуба, Гојко се окрете и Рајку, који је ишао за њим, ша’ну:</p> <p>— 
ај воде.</p> <p>Савладавши овога, Гојко се спремаше да продужи борбу са другим нападачима.{S} А 
ме оцу, који је на самрти.</p> <p>Гојко се пожурио и одмах кренуо.</p> <p>Ишао је без иједног п 
олико.{S} А то није право.</p> <p>Гојко се необично обрадова таком њеном говору, замоли је, а о 
а стоји ти на расположењу.</p> <p>Гојко се поклони, а деспотица прихвати:</p> <p>— Све је већ у 
тиском тешке и непријатне јаве, ловачко се друштво Угљешино и пробудило у суморном расположењу. 
лебаше.</p> <p>— Алах, ил-Алах!- ваљало се из даљине, али ови, који се стекоше у средини логора 
о у скромније границе.</p> <p>Помишљало се на војну, а свет је знао чак и то да се млађи брат д 
 дошла на погреб свога оца.{S} Говорило се о тузи у дому Војихнином, о старим данима ћесарице А 
 веселећи ученика-господара.{S} Момчило се одиста знатно упитомио, разбирао је за начин живљења 
 За првих година свога витештва Момчило се већ био прочуо на далеко.{S} Чувен јунак осећао је д 
и постадоше непријатељи.</p> <p>Момчило се ожени и настани у граду Ксантији, одакле је господар 
 у души <pb n="8" /> мојој.{S} Навршило се већ петнаест година, како си ми постала љуба верна.{ 
има.{S} Али се они не појавише.{S} Само се са друге стране реке један повећи камен одвали и одр 
 Мара дворанина.</p> <p>— Нико.{S} Само се по мало одржава као свратиште господе, кад изиђу у л 
о ратном походу своме.</p> <p>— Ми ћемо се још ноћас овде одморити, па ћемо сутра поћи на Дрено 
воје.</p> <pb n="97" /> <p>— Поуздаћемо се у оштро гвожђе наших мачева и копаља, — поузданим гл 
ода!{S} Где је војвода!</p> <p>— Држимо се!</p> <p>— Алах, ил-Алах!</p> <p>— Наш стег!</p> <p>— 
ву и рече монахињама:</p> <p>— Помолимо се Господу за душу његовог раба, доброг пустињака.</p>  
лог, и он рече:</p> <p>— Добро, вратимо се лагано у Дидимотику да доконамо.{S} А ти ми дајеш до 
датле настаје патња.</p> <p>Навезли смо се на море, да се за време склонимо негде око Свете Гор 
нској вези али то није довољно да бисмо се могли на њих поуздати.</p> <pb n="95" /> <p>Моја кћи 
г непријатеља свих нас.{S} Па кад бисмо се ослободили погибли, онда бисмо могли опет продужити  
ор после неког ћутања.</p> <p>— Борисмо се неуморно и само знадосмо за победе! — додаде Вукашин 
вођа продужише на само разговор, лагано се удаљујући од крчме путем.</p> <p>Тај вођа бејаше гла 
 погледај, мало даље на истоку звездано се јато множи, а сјајна једна звезда прети да надсија м 
ељ пријатељу и млађи старијем.{S} Једно се догоди ономад а друго сад.</p> <p>Гојко га са свим р 
 Драми било још мирније.</p> <p>У једно се доба учинило доброј Видосави да не треба више тајити 
а је то?</p> <p>— Ха, ха, ха! — усиљено се насмеја Тома. — Кнегињица се без разлога преплашила. 
 по њиховом одласку дошао Тома, искрено се обрадовао рашчишћеним приликама, какве је у Драми за 
у је каменити Мелник на Бистрици; јужно се отвара поглед низа Струму све до њеног ушћа у широко 
кад дође ближе пусти оштро копље, и оно се пребацивши Гојка, који на мах клече, преби о стенови 
а Маро, издајица за овај мах, — радосно се пожури Видосава.</p> <p>— Ходите, децо, — рече Ана,  
у име Божје! -</p> <p>— Живео !—радосно се одазваше војводе.</p> <p>— Добар си гласник! — додад 
више повукла себи и своме дому, одлично се старајући да чедо своје подигне и оплемени.{S} Заузи 
разумем.{S} Него на што крити?{S} Добро се загрејасмо винцем, и почесмо по души говорити.{S} Ак 
а Бог да у скоро слушао туђу!</p> <p>То се по граду и подграђу за час рашчуло.{S} И док су неки 
а уздаше једино у српску помоћ.{S} Зато се и обрати српској страни.{S} Посада се јуначки држала 
мој тишини благе јесење ноћи страховито се разлегаше клетва фанатичног дервиша.</p> <p>Месец за 
и на широким мермерним степеницама, што се спуштају право у двориште, па очајно цикну, што га г 
 и размишљаше о немилим догађајима, што се у Крстопољу пред њим одиграше.</p> <p>У њему се бори 
 гласници Божје казне над покорима, што се у Византији починише.{S} Они се извезоше на суво, а  
која изиђе иза густе вреже бршљана, што се обавијаше око једног дрвета.{S} За њом се појавни Ви 
 /> <p>У једној одаји малога двора, што се пружа као крило великог двора све до градског платна 
Крстопољу, па се онда дохвати пута, што се одваја на исток и преко Мосинопоља и Перитеориона пр 
бруја од весеља и безбројних прича, што се почеше низати крај логорског огња.</p> <p>Добри коњи 
то ње говораху речитије топле сузе, што се из њених очију пролише на руку Гојкову...</p> <p>— С 
трица и Мутница и многе друге реке, што се у правцу од севера ка југу, за Бело Море, крећу, нат 
оме Бог.</p> <p>У највећем окршају, што се на ивицама са свих страна логора водио, захватајући  
ено, Тома се брзо изгуби у шумарку, што се са западне стране пута пружаше од Драме па далеко на 
биља браћо, шта мислите о оном сну, што се прича? — упита један озбиљније.</p> <p>— А какав је  
мена на време помаже лак поветарац, што се, реко би, одбија од високих бедема градских, па се р 
је слазио у подграђе, велику варош, што се око града населила недалеко од самог главног окна ру 
право, само кад су изнели главу.{S} Што се тиче новаца, они су већ у напред довољно добили од А 
} Исекли су, што је под нож пало, а што се спасло у ноћној тмини, изнело је само голу душу.{S}  
аревићу, коме плашљивац причаше све што се имало рећи и о граду и о посади у њему.{S} Ређаше им 
рњу с Маром, а за тим се, забринуте што се вече брзо спушташе на земљу, пожурише граду.</p> <p> 
} Ми нећемо одступити пред њим, као што се не поклонисмо пред њима!</p> <p>— Тако је!</p> <p>—  
ч. — То ми је све, што имам.{S} Као што се све окреће око земље и њој служи, тако и моје живова 
есели срце човеково! — рече један пошто се добро поткрепио.</p> <p>— Да Богме! — одговори други 
 скупио своју војску у Скопљу, и кренуо се са њом преко деспотовине светле браће Дејановића.{S} 
p> <p>Није дуго трајало то утицање, јер се турска војска, једва четвртина укупне српске бојне с 
 наћи у помоћи?</p> <p>— Не могаше, јер се никад од тада не сретосмо у животу.</p> <p>Гојко зау 
а се ново стање без поговора прими, јер се свима <pb n="47" /> ваљало бојати сукоба на граници  
спође, а ја имам само да га обиђем, јер се госпођа спрема да ових дана изиђе овамо на летовање. 
ио под вратом а испод огртача.{S} Бисер се просу по путу, а она остатак пружаше шаком нападачу. 
ј плаховитости приличи.</p> <p>Разговор се међу њима поглавито водио о паду Дренопоља па онда о 
а разбојишту, биће мио пророку.{S} Ђаур се мало опоравио, од великог је, без сумње, рода.{S} По 
гита и неколико војвода.</p> <p>Логотет се попе на камени наслон, који је стајао у сред дворишт 
о је красан растанак њен био!{S} Деспот се врло дуго задржао у логору синоћ.{S} У граду су мног 
</p> <p>— Ја сам је већ одредио.{S} Ноћ се спушта.</p> <pb n="68" /> <p>У тај се мах врата на њ 
ли се вара.{S} Угљешина је душа упила у се сву озбиљност његове занесењачке проповеди противу н 
и свога мужа, па се могла више повући у се и са својом нећаком Маром, — која је, изгубивши и оц 
старешина.</p> <p>— Добро.{S} А у граду се не зна, шта је с војводом Гојком учињено?</p> <p>— Т 
ује столетни грмови, јече брда, разлежу се долови, таласају се Тунџа и Марица, а врх свега фију 
пот Угљеша и војвода Богдан разговарају се о ратном походу своме.</p> <p>— Ми ћемо се још ноћас 
 јече брда, разлежу се долови, таласају се Тунџа и Марица, а врх свега фијуче ваздух као да пиш 
оше, и спустише на земљу.</p> <p>Љубоју се лице смрачи, загледа се у Рајка непомично, махну лев 
} Она се противи реченој мисли, за коју се ја и брат ми заложисмо.{S} После свега тога ми нисмо 
к остадох ватрен у једној жељи, за коју се моја породица заложила, остадох непоколебљиво одан ј 
Рајка и Маре, ударио је косом, низ коју се лако спустио ка источној страни брега.{S} Ту, крај ј 
икејских Гора и даље равницу, кроз коју се пружао пут, што је спајао Драму са Сером.{S} Али се  
 дода јунаке из драмске области, у коју се много надао, онда се осећао срећнијим и задовољнијим 
 учешће у тим крвавим догађајима, Рајку се обновила у сећању слика некога Византинца, који је к 
јим одељењима стадоше прикупљати, Рајку се ни у колико не допадаше, што још непрестано заповедн 
остале, утрне.</p> <p>У један мах Рајку се учини да поред ватре пролазе лагано двојица на коњим 
> <p>Опробан и срећан ратник, у почетку се обрадовао гласу о скупљању војске.{S} Али кад се вој 
нима да је равно пола ноћи.{S} По оделу се мало може познати незнани ноћник, јер је тек у пола  
ишта.{S} Хтеде се опет спустити, ал’ му се учини да чу гласан говор.</p> <p>Скочи и мало погнут 
це високе куле, нити је осетио, када му се приближила.</p> <p>— Господару! огласила се жена.</p 
.{S} Он се загледа у ту женску, која му се учини нешто необична са свога слободног кретања и не 
 дугом времену обрадова.{S} Радовала му се као дете што жељно пружа руке за мирисним цветом и ш 
а.{S} Понеко од млађих витезова, кад му се досади држати непрестано на узди свога коњица, скрен 
идело, како му мишица набрецује, кад му се груди од силног узбуђења надму.{S} Очима је стрељао, 
 могло знати да ће пропасти.{S} Није му се вратио ни онда, кад је он био постигао тренутан успе 
.</p> <p>— Тебе, Бога, хвалим! — оте му се из раздрагане душе његове.</p> <milestone unit="*" / 
 нити што приложи цркви? — насмејаше му се многи.</p> <pb n="57" /> <p>— Не, браћо!{S} Није тол 
јка је мало знао, али по Рајку, који му се не допадаше ни мало са отворености своје, није марио 
S} Загледа се у вођу њиховог и учини му се познат.</p> <p>Поздрави га грчки.</p> <p>Онај се изн 
.</p> <p>— У мучионицу, на коло, нек му се раскину пркосни —</p> <p>Као авет проби се кроз редо 
ан, који је у куту те собице био, он му се окрете и рече:</p> <p>„Хвала, Анђеле, ти си своје уч 
ало, отишао је, без сумње љутит, што му се жеља ни у колико није остварила.</p> <p>Ја сам помоћ 
ижни је Гојко веселије погледао, јер му се чињаше, да је грешио што је мислио, да је бољка добр 
младога Турчина.</p> <p>На један пут му се учини да чује топот коњски.{S} Послуша боље.{S} Мож’ 
ву.</p> <p>Властоје задрхта, по лицу му се разли нека веселост, диже руку, која се тресла, и сп 
пи Гојко страшног изгледа.{S} Огртач му се са десног рамена мало спустио, те се у сумраку видел 
д цркве, негде око њене ограде.{S} Њему се одазваше у два маха слични знаци из шумарка.{S} Али  
да ће на њега непрестано мислити и њему се надати.</p> <p>Гојко је њу разумео.{S} Али га је муч 
ризивао, друге избегавао.</p> <p>О њему се није првих дана говорило, и ако је његов долазак све 
топољу пред њим одиграше.</p> <p>У њему се борише с једне стране супарништво у љубави, уверење  
— Љубо, — рече јој он — ти знаш, о чему се мисли моје баве.{S} Ти знаш, како ми је тешко, кад с 
мало, па се прекрете на страну, одгурну се рукама и у врту се дочека на ноге, клецнувши.{S} Так 
он у теби гледа спас!</p> <p>Кроз ноћну се тишину разлеже трубни знак један пут, два пут па онд 
Шта ћеш више!</p> <p>— Добро, — осмехну се старац.{S} Ево сна, па га тумачи.{S} Љушкао сам се н 
спасти!</p> <p>— Добра снахо, — осмехну се Вукашин — код таке љубе није тешко Угљеши бити велик 
високе куле мотриље у тврдоме Серу дању се виде безбројни планински ланци, како <pb n="4" /> се 
убови, који су држали кућу нашу, почињу се рушити и издавати.</p> <p>Па за тим исприча Видосави 
ма дошао је други властелин, на кога су се сви жалили.{S} Несуђени војно мој долазио је у град  
ници држе се витешки, а кад осете да су се проредили, поново се окупе око краља, и новом снагом 
као бесом гоњен излете из одаје, где су се гостили, један дервиш.</p> <p>Он се заустави на широ 
 изиђе из ходника на терасу, од које су се спуштале степенице у градски врт.</p> <p>Угљеша оста 
гљеша за кратко време и доћи, почеле су се чинити велике припреме за његов дочек.</p> <mileston 
ила мркла и врло ветровита.{S} Омање су се лађе прибојавале за се, али та два Турчина пређу на  
о, трилиски ћефалија.</p> <p>Другови су се чешће дотицали пехарима, празнили их и наливали, раз 
либе почињали су катуни и трла, који су се продужавали северно и преко првих огранака планине П 
шло, а ветар је нагонио облаке, који су се скупљали на небу.{S} Изгледало је, да ће бити бурне  
а коњица, а за коњицом војници, који су се пешке борили.{S} Цео поход завршаваху људи, који су  
ви су цичали и отимали се, а ловачки су се рогови пробе ради разлегали преко градских зидина.</ 
</p> <p>За Гојком су сви жалили, али су се надали да његов заменик неће бити рђав, јер је из ње 
ули а остали ловци и хајкачи окупили су се око великих ватара у дворишту, те се у друштву залаг 
ски ћефалија Рајко.</p> <p>Побратими су се искрено загрлили и братски ижљубили.</p> <p>— Хвала  
у, па и са̑м сиђе с коња.</p> <p>Док су се остали чудили, шта то може бити, Тома и вођа продужи 
тељи њени, дадиље и дворанке већином су се после тога разишли, а на дому Војихнину остала је са 
 Пловдин били поново изгубили и како су се ђаури надали, могао је и друкчије гласе султан добит 
четири године, кад сам видео, колико су се осилили наши противници под згодним изговором да рад 
лобна игра — свеједно !</p> <p>На то су се сводиле мисли Томе Теологите.</p> <p>У томе се било  
ти нападачи, срећно одбијени, љутито су се бацили на подбадача Гојка, и са њиме своје заверенич 
свечаност при погребу Војихнином.{S} Ту се задржао и после тога неколико дана по жељи свих а на 
е на страну, одгурну се рукама и у врту се дочека на ноге, клецнувши.{S} Тако постоја неко врем 
не јеле, па ме причекај на клупи, ја ћу се пожурити.</p> <p>Гојко без речи пристаде, а кад је о 
ло, што иде уз нови положај твој, ја ћу се бринути.</p> <p>Тома Теологита три пута се дубоко по 
а свим се приближи Мари.</p> <p>— Ја ћу се силом бранити — цикну Мара.</p> <p>— Али без успеха! 
оју, она није за те ни била.{S} А ја ћу се бринути, да ти и делом докажем, да није нестало у ме 
ећ припремити место и начин.{S} Наћи ћу се у близини нападнутих и спашћу их.{S} Тиме сам постиг 
154" /> <p>Испред једног чадора надмећу се војници у скакању.</p> <p>— Колико ми копаља, незнан 
 састаше, проламаше се небо и разлегаху се горе од веселих ратничких клицања, а Угљеша бејаше з 
све празније.{S} Густа одељења одвајаху се са својим стеговима и заповедницима, те се пуштаху п 
и.{S} Љубоју срце јаче закуца, а у лицу се за часак промени.</p> <p>Врата се отворише и уђе Гој 
ут па онда и трећи пут, а мало после чу се звека ланаца на покретном <pb n="11" /> мосту код бе 
/p> <p>Кад се појавише из црквице, зачу се јак писак, који је долазио недалеко од цркве, негде  
 <p>У дивљој хуци узбуњене природе зачу се топот потмулом лупом</p> <p>Бегунац је наишао на мос 
е милости!</p> <p>Недалеко од куле зачу се рог ловачки.{S} Мара се охрабри:</p> <p>— Велможо, т 
док се све о сваком не сазна.{S} На мах се одлучи, да нагласи Ани догађај у лову.{S} И она га р 
 а Властојев слуга отрча.</p> <p>На мах се искупише сви.{S} Ту бејаше Ана, Рајко, Исаија и оста 
о било у једном тренутку.</p> <p>На мах се зачу бахат коњски, али се нападачи, за чудо, и не ос 
гођен копљем у груди.</p> <p>У исти мах се, дохваћен џилитом, заљуља на своме коњу један крајиш 
да дају уговорену накнаду.</p> <p>Монах се одазвао молби вредних рудара и учинио своје.</p> <p> 
, а ја у место одговора јекнух, и занех се у тешку бољетицу, од које дуго времена боловах.</p>  
 за ову руменику, док тамо бејасмо, бих се и ја измолио да опсађујем Пловдин! — досети се други 
асим после толиког лутања.{S} Та ја бих се могао и оженити и бити ћесар у Драми.{S} Има у овим  
ати у Серу и на овоме, што имам, не бих се ни на ову лествицу земаљске части испео!{S} Даље иду 
 исповести, узвишени деспоте.{S} Не бих се ногом макао из ових тврдих зидина, кад не бих верова 
лала бар по једног војника, а из многих се кућа кренуше по неколико глава на војничко збориште. 
ам већи непријатељи од ових, ради којих се и договарамо.{S} Мој Угљеша, кад не би било људских  
 ненадмашнога витеза Момчила.{S} На њих се све можеш ослонити као на најпоузданије стубове.</p> 
p> <p>Бегунац осети гониоца.{S} Гонилац се намерно на бегунца.</p> <p>Бегунцу би јасно, шта губ 
егову, и не заустави се.</p> <p>Гонилац се са услужним мрковом својим скрха преко побеђенога бе 
нитог брда и паде мртва.</p> <p>Бегунац се поведе, а оштри палош наиђе на врат и главу његову,  
Војихна брзо и ненадно преминуо, старац се промени.{S} Издаде га мушко држање, освоји срце, па  
е један крњадак лагано тињао.{S} Старац се саже, једним дрветом разгрну покисли пепео и пухор,  
ћи преко поља ка главном путу, а старац се сав претвори у поглед, којим хтеде продреди кроз тан 
и јој да сам овде, — рече Мара и старац се удали.</p> <p>Мара приђе прозору.</p> <p>Очима брзо  
ега је однео нечастиви!</p> <p>И старац се прекрсти.</p> <p>— Нема га?</p> <p>— Нема, светога м 
<p>— Кнегињица Мара, оче!</p> <p>Старац се задовољно осмехну, па поче прекидајући на махове, пр 
ше довољно чуду начудити.</p> <p>Старац се саже, добро разгледа убијенога, па онда устаде:</p>  
{S} Ал’ ништа зато, певај!</p> <p>Певач се поклони, а кад они продужише даље по логору, он седе 
о сада. <pb n="9" /></p> <p>— Не, вараш се.{S} Чуј ме.{S} По њој сам вазда ценио будућност свој 
и Богдан.</p> <pb n="173" /> <p>— Вараш се, узвишени војводо ! — увређен стегоноша рече.</p> <p 
е неће требати твојих услуга.{S} Ти ћеш се одмарати на венцима милости моје.</p> <p>— Тако ће и 
ко дете, потоњу деспотицу Угљешину, још се више повукла себи и своме дому, одлично се старајући 
авезништво између нас и Балшића.{S} Још се мање смемо ослонити на млађега брата Балшу, господар 
 с Јеленом...</p> <p>Тома Теологита још се не надаше Гојку, нити знађаше шта је са њим.{S} Јеле 
b n="138" /> те обилазише војску, и још се ни један пут не вратише у град невесели и незадовољн 
ремна коња: једног за Гојка а другог за себе.</p> <p>Тада Гојко ухвати Рајка за руку:</p> <p>—  
о том се старац мало замисли, па као за себе рече:</p> <p>— Деспот је јунак!{S} То сам и слушао 
тебе пало, — говораше мало после као за себе војвода Богдан мачу.{S} Али си се ти ипак саломио  
а погодбу и ма њихово право, да само за себе копају а деспоту да дају уговорену накнаду.</p> <p 
 очекивањима и датој речи Гојку.{S} Она себе до сада не познаваше, јер сад виде, да је мекша, м 
о није нико знао, јер је Љубоје и самог себе обмањивао уверавањем, да је то тек само пошалица с 
За тим узе Ану с десна и Љубу с лева од себе и пође с њима.{S} Кад приђе осталима, прва се руке 
срећа њена.{S} Послуша ли је, спасао је себе, и казао јој, да је љуби.{S} Не послуша ли — он ће 
души његовој била још већа.{S} Корео је себе, што није онда одлучно стао на страну Гојкову.{S}  
спусти главу на његова прса, да од саме себе сакрије — сузе својих лепих очију.</p> <p>За трену 
таре црквице осујећена, Тома је био ван себе од гњева.</p> <p>Не помишљајући да његовом опаком  
оју, који га ухвати за руку и посади до себе.</p> <p>— Најважнији догађај за ово доба бејаше, ш 
/p> <p>И мало после, а певач окупио око себе чету скушалаца, који се стекоше, да чују песме о с 
ином греје а пламеном светли далеко око себе, претвори се у жар па опет од њега остаје само угљ 
водом, те за час рашчистише простор око себе.</p> <p>— Живео деспот ! — проламаше се ваздух, ра 
тури ђерђев, прекрсти се, погледа около себе па приђе те погледа, шта су руке, саме себи остављ 
деспотицу Угљешину, још се више повукла себи и своме дому, одлично се старајући да чедо своје п 
лу, однеше некуда.</p> <p>Кад сам дошла себи, нашла сам се у некој кућици близу пута за Солун а 
о застаде на степеницама.{S} Једва дође себи, а онда понови:</p> <p>— Она?{S} Јелена?</p> <p>Па 
зда издала...</p> <p>Гласник једва дође себи од бола:</p> <p>— Авај нама! — болно писну, па пок 
у логор...</p> <p>— Нек наше крило дође себи, за остале не брините, — рече војвода Богдан, кад  
 па приђе те погледа, шта су руке, саме себи остављене, за те часове израдиле.{S} Чело јој испу 
оше издају.{S} Ја хоћу спаса свима а не себи!</p> <p>— Деспоте, победио си ме Ал’ пусти мене да 
је нагомилано благо на скупоцене украсе себи, својим војницима и — учитељу своме.</p> <p>Рајко  
и била и сама помисао, да је и нехотице себи одмогао а Гојку помогао, да стече права на милост  
 један, који се спрема да осветла образ себи и својима у скакању.</p> <p>— Теби из Кукуша војво 
 покојног Војихне добра?</p> <p>— Као и себи самом! — искрено рече Љубоје.</p> <p>— Онда је са  
о и предузети.{S} Ми смо остављени сами себи, остављени смо да гледамо, како на очи наше расте  
а стотином добрих коњаника, које је при себи имао.{S} За тим је разаслао гласнике по жупама, да 
јкову.{S} Пребацивао је у исто доба сам себи, шта хоће сад са Гојком.{S} Он, војник и слуга дес 
/p> <p>Вукашин се замисли, а Угљеша сам себи одговори:</p> <p>— И сада!</p> <p>— И од сада? — у 
>Тешко је рећи, шта је и како је Тома о себи мислио, нити је лако било завирити у његову душу и 
ела на чунићу прећи.</p> <p>Гојко јој о себи рече, ко је и одакле је, толико, колико су и други 
и онесвестио се.</p> <p>— Кад сам дошао себи, било је све већ свршено.{S} Градско је поље било  
 затекао.</p> <p>— Мени — помислио је у себи — некаква сила помаже.{S} Била она часна или нечас 
угим мислима.</p> <p>— Те очи? — рече у себи, кад уђе сам У собу.</p> <pb n="137" /> <p>— Где с 
се без разлога преплашила.</p> <p>Рајко севаше очима:</p> <p>— Каква срећа те овде оставих свој 
теориона прелази границу па окрећући на север удара на Дидимотику до Дренопоља.</p> <p>Кад се о 
е и јунаке, токе и челенке.</p> <p>А са севера се од планинских огранака жури непрегледно јато  
 и равно красно поље, које се дубоко са севера завршује повећим висовима.</p> <p>Ту бејаше саст 
 и многе друге реке, што се у правцу од севера ка југу, за Бело Море, крећу, натапаху плодне ра 
онити на млађега брата Балшу, господара северне Арбаније.{S} Од како је прошле године умро најс 
ани велике реке Марице.{S} Лугови се са северне стране завршују великим потоком, који мало ниже 
уп је био одређен у једном пропланку са северне стране, а одатле је ваљало прилично ићи до мана 
одељења заобиђоше српски логор са горње северне стране његове, па се једно примаче североисточн 
моћнији непријатељ из Азије.{S} Јужни и северни делови српских земаља стајаху једни према други 
ка била она, што је још са њим дошла из северних крајева па се и задржала овде.{S} Они су били  
ћи, Вукашин и Угљеша, о њима.{S} Између северних господара и Угљеше простирала се деспотовина К 
езу једном.{S} Тај је витез био из ових северних крајева, али је — причаше — поље његових мегда 
у катуни и трла, који су се продужавали северно и преко првих огранака планине Плачкавице.</p>  
коњица се турска раздели на три дела на северном крају Чрноменских Лугова.{S} Два одељења заоби 
 n="152" /> <p>Дан хода од Дренопоља на северозапад ка Пловдину налазе се Чрноменски Лугови на  
да Богдан, кад са својима уђе у сечу на северозападној страни логорској, да поврати ред.</p> <p 
се једно примаче североисточном а друго северозападном крају и првим најближим чадорима српске  
а с друге стране.{S} Очима је тражио на северозападу деспотовину Костадина и Драгаша браће Деја 
рену коња и прескочи поток, па се упути североистоку ка Тунџи, која се код Дренопоља улива у Ма 
кликташе краљ Вукашин, кад се сукоби на североисточној страни логора са Турцима.</p> <p>— Јунац 
ерне стране његове, па се једно примаче североисточном а друго северозападном крају и првим нај 
у; виде се на западу Гвоздена Врата; на северу је каменити Мелник на Бистрици; јужно се отвара  
ајући пут утиче у Марицу, а још даље на северу упоредо са њим тече још један поток, који се, та 
а и Драгаша Дејановића, граничећи се на северу Козјаком и Витошем, на југу Гвозденим Вратима а  
еде нешто рећи, очи му још једном живље севнуше па се склопише, и — угасише на свагда!</p> <mil 
јако изненади.{S} За час му многе мисли севнуше у памети, ал’ не могаше краја ухватити.</p> <p> 
 пружи Гојку го нож.</p> <p>Гојкове очи севнуше поново већ изгубљеним сјајем.{S} Стеже десницом 
редове веселе војске.</p> <p>Угљеши очи севнуше још јачом светлошћу, а румен му поли образе.{S} 
м заклопи велика врата за собом, очи му севнуше пуним изразом сујетне охолости, и он охоло изиђ 
на, која је превалила преко шесет лета, седе косе, браде и бркова ал’ румена лика и не помишљаш 
даде знак да се дигне.{S} Он устаде, па седе до оца на постељу.{S} Отац узе његову леву руку у  
p>Прође дугачком стазом до половине, па седе на камену клупу с леве стране.</p> <pb n="121" />  
 ћу слушати без поговора.</p> <p>Угљеша седе, и руком показа Томи да и он седне, али Тома оста  
> <pb n="142" /> <p>Ана од чуда клону и седе, а Љуба јој задовољи прву радозналост.</p> <p>Ана  
или грања крај ватре да се суши, па сам седе на велику једну главњу с друге стране огња, а дома 
 а кад они продужише даље по логору, он седе и запева другу песму, рекавши:</p> <p>— Сад једну  
 до градског платна великог града Драме седели су за каменим столом, на коме је стајао кондир с 
о је и учињено.</p> <p>Тога дана у вече седео је Љубоје у својој соби, која је била слабо освет 
е Плачкавице.</p> <p>Једне летње вечери седео је пред том колибом неки старац у пастирском руху 
лоњен леђима на повећу камарицу сламе и седећи на некој кожној простирци, мирно посматраше огањ 
егов глас!{S} Хвала Богу! — рече гласно седи ратник, старац са Радовишта, па са осталима наже з 
 је изнемоглу прихвати и спусти на меко седиште.</p> <p>За тим она бризну у плач.</p> <p>— Љубо 
и, поплашени се откидоше и са изврнутим седлима и спуштеним уздама јурнуше лево и десно, напред 
е изнемогао и блед, држећи се усиљено у седлу, погледа Богдана, хтеде одговорити, али му речи з 
ихном заплака као дете.{S} Данас је већ седми дан, како је Војихна сахрањен у малој градској ка 
гљеша седе, и руком показа Томи да и он седне, али Тома оста стојећи.</p> <p>— Прилике су тешке 
е.{S} Два повереника царевића Сулејмана седну у чамац па се навезу, да преко мореуза пређу у Га 
о, не тражиш лова? — упита Тома Љубоја, седнувши до њега.</p> <p>— Слабо.</p> <p>— Ни ја не тра 
рао журити.</p> <p>За тим Тома и Љубоје седоше на своје коње и пожурише се.</p> <p>Било је око  
оше, да им начине места, па онда и сами седоше.</p> <p>— Ево, отац Исаија ће нам казати што виш 
аија па се прекрсти.</p> <p>За тим опет седоше крај ватре, а Исаија рече:</p> <p>— Ја сам тада  
 Сад знам све, — одговори Гојко.</p> <p>Седоше, па у многобројним питањима и одговорима настаде 
у.{S} Сам, у неосветљеној одаји својој, сеђаше Тома после вечерашњег већа.{S} Узнемирено очекив 
тог Прокопа у Драми, дајући му неколика села у метохију.{S} Па, најпосле, скидајући неке терете 
 да се сви сложно одупиру, али говораху сем тога Турцима, да је велико море српске силе, где он 
идиш, — рече му Тома. — Не сме пасти ни сенка сумње на нас за то убиство.{S} Да тако буде, пост 
ље, ни доставом, која би циљала да баци сенку на искреност и љубав нашу.{S} Тога не може бити,  
упе.</p> <p>Није било куће баштиничке и сеоске, која није послала бар по једног војника, а из м 
 и трепету.</p> <p>Било је пред вече 25 септембра 1371 године.</p> <p>Од веселих ратника, који  
оља.</p> <p>Била је већ половина месеца септембра, а блага јесен као да бејаше скупила сву драж 
 мору, па се, остављајући у лево пут за Сер, дохватило кратке равнице на левој обали реке Мутни 
 ја.{S} Он ми је, кад смо опсели једном Сер, живот спасо у једном ненадном испаду грчке војске. 
трани!</p> <p>И они се кретоше натраг у Сер.{S} Са њима пође и ћефалија Рајко, коме је било теш 
јводина Богданова слала је своје чете у Сер на зборно место.{S} Позван од Угљеше, Богдан је у м 
Љуба очекивала је Угљешу, да је врати у Сер.</p> <pb n="42" /> <p>А кад се чуло да ће Угљеша за 
ead> <p>Кад се Гојко вратио с Јеленом у Сер, овде је већ било отпочето купљење војске, која се  
дан је у место сваког одговора послао у Сер свога стегоношу са главном војводском заставом и са 
 Љубо.{S} Једне је вечери ненадно пао у Сер.{S} Ја сам појмио његове речи.{S} Њега је нестало,  
у је он у Кукушу дочекивао и испраћао у Сер.</p> <p>Краљ Вукашин је одмах после споразума с Угљ 
смислио предузети?</p> <p>— Поћи ћемо у Сер, па ћемо удвојити бдење нада свим, што бива.{S} Вук 
кад изрично признати зависност Драме од Сера.{S} Али — а тебе зато баш и шаљем — не смећи с ума 
бри оче!{S} Позвах те преко гласника из Сера, да одмах дођеш овамо, ал’ ти не рекох, да ти води 
пати и страда.</p> <p>Сутра дан дође из Сера гласник и донесе гласе, којима се Угљеша ни мало н 
могао продужити, отерала је и Исаију из Сера, где је служио у цркви истога манастира, у Меникеј 
ме, са засеоком готово на самом путу из Сера за Драму.{S} Кад год је дотле дошао, није жалио та 
а <pb n="18" /> и Драме доћи ће пропаст Сера, а са њом ће се и Цариград претворити у рушевине.< 
од гласа.{S} У Меникејској Гори, између Сера и Драме, међу различитим већим и мањим манастирима 
у се пружао пут, што је спајао Драму са Сером.{S} Али се ни на томе не заустави.{S} Поглед се њ 
довима пешке стицала у градско поље под Сером.</p> <p>Деспотове стегоноше, које бејаху по појед 
head>I</head> <p>Над тврдим и поноситим Сером развила је своја крила мирна и тиха летња ноћ.{S} 
 душе ал’ намрштена лика.</p> <p>Кад се серска и драмска војска састаше, проламаше се небо и ра 
ичној дубини речице, што испод подграђа серског тече — чини се на високој кули мотриљи, да се о 
ће за неки дан укрстити оружје своје са серском и драмском господом.{S} Њему ваља помоћи, да по 
бласт на граници, а Драма је предстража Серу.{S} У Драми је остала узвишена ташта наша, ћесариц 
/p> <p>Са високе куле мотриље у тврдоме Серу дању се виде безбројни планински ланци, како <pb n 
{S} Столица је целој деспотовини била у Серу, најзнатнијем граду међу свима свих јужних државиц 
ојко донео деспоту, обрадовали су све у Серу.{S} Деспот је братски загрлио младога војводу, па  
рећнијим и задовољнијим.{S} Војска је у Серу логоровала у пољу ниже подграђа, многи су били у с 
стране му краљевине.</p> <p>Угљеша је у Серу био задовољан бројем и ваљаношћу чета, што су прис 
 војске.</p> <p>А кад се прочу, да се у Серу сабира велика војска, придружише се њој многи залу 
S} Деспотице!{S} Да сам мислио остати у Серу и на овоме, што имам, не бих се ни на ову лествицу 
д царице Јелене.{S} Што сам ја учинио у Серу, урадио је Вукашин у Прилипу.</p> <p>— Снажној руц 
"SRP18930_C13"> <head>XIII.</head> <p>У Серу држи Угљеша мало породично веће, па коме су само о 
све до јесени лагано сабирала.</p> <p>У Серу је био главни логор јужне војске, коју је имао дес 
ада већ монахиња Јефимија, а друга њена сестра Мара.{S} Са њом иђаше погружена Видосава, која с 
о место у дому Војихнином доцније заузе сестра јој Мара.</p> <p>Ана је имала близу шесет година 
у јој се тужним писком одазвале мајка и сестра Мара — па је у њиховом друштву наступила нема ти 
 где сам се опорављала, негована добрим сестрама у манастиру код Водена...</p> <p>На место мога 
!{S} Она ми је И отац и мајка, и брат и сестрица!{S} Она ми је једино благо!{S} Други — веле —  
, па рече:</p> <p>— А име твога стрица, сестро?</p> <p>— Монах Исаија!</p> <p>Гојко изненађен с 
?</p> <pb n="117" /> <p>— Радо од срца, сестро !{S} Ја сутра полазим.</p> <p>— И ја ћу с тобом! 
а прихвати:</p> <p>— Необични догађаји, сестро моја!{S} Ал’ је и твоја душа велика, кад је све  
 Да га не знаш, витеже?</p> <p>—- Знам, сестро мила! — И он јој онда причаше о Исаији, монаху м 
ше!</p> <p>— А шта је о твојим стрицем, сестро?{S} Зар ти се он не могаше наћи у помоћи?</p> <p 
{S} Мир и покој вам, мученици!</p> <p>— Сестро, — рече мало после Јефимија, — сви они изгинуше  
 госпође ни сада не остављаше.</p> <p>— Сестро, ти си плакала? — упита Мара.</p> <p>— Грехота ј 
 крају завршавао шумицом.</p> <p>Био је сетан и забринут.</p> <p>Прође дугачком стазом до полов 
о ћемо са Маром.</p> <p>— Али, мајко, — сети се деспотица — је си ли тамницу отворила?</p> <p>— 
и данас је велможа Тома ! — Видосава се сети Маре, и несавладљива љубав према њој и болећивост  
</p> <pb n="125" /> <p>Јелена чу, па се сети да се то ње тиче.{S} Хтеде се окренути, ал’ јој у  
30_C17"> <head>XVII.</head> <p>Рајко се сети, да, мож’да, труба објављује Гојков повратак.</p>  
есуђеном заручнику њеном, ал’ се трже и сети да јој, без сумње, не би било право, па рече:</p>  
 подносио, доста проживео.{S} Али ме ти сети младости, ти чисто врати моје године назад, и од м 
а многог подсетио, чега се не би мож’да сетио пред смрт.{S} Пошао сам сад с војском војводе Бог 
 гдешто и врло ћутљиво.</p> <p>Рајко се сећа, да се Момчило њиме хвалио.{S} Кад му је Рајко са  
 Драми.{S} Стари су људи говорили да се сећају како им је причано, да је ова црквица управо мет 
гово поступно слабљење.</p> <p>У души и сећању његовом лагано ницаху једна по једна успомена.{S 
мало познат.{S} Гониоцу је тек у бледом сећању.</p> <p>Обојица ободоше коње.</p> <p>Бегунац окр 
крвавим догађајима, Рајку се обновила у сећању слика некога Византинца, који је као бегунац био 
>Бегунцу долазе само искрице, које му у сећању буде прошлост.</p> <p>А једна засја мало јаче, и 
рајеве, ја више не двоумим.{S} Ти га се сећаш, Љубо.{S} Једне је вечери ненадно пао у Сер.{S} Ј 
 међу столетне грмове деспотица се и не сећаше да је Мара по жељи њеној очекиваше.</p> <p>— Дес 
часу извесне смрти — настаде страховита сеча</p> <p>Чадори за тренут ока дигнути, погажени, пок 
аквом јој је испричао Тома — одлучи, да сече руку зарад спаса целога тела.{S} Прегореваше и заб 
че војвода Богдан, кад са својима уђе у сечу на северозападној страни логорској, да поврати ред 
 охрабрена војска, па за Гојком утону у сечу, која се у средини бојног поља све већом жестином  
 деспота и његов одред.</p> <p>У крваву сечу утону све...</p> <p>— Још сјаје звезда над Прилипо 
оноша, па ободе коња и западе у најљућу сечу.</p> <p>- За њим! — викну Богдан, па са осталима ј 
 Гојком.</p> <p>Гојко западе у најгушћу сечу.</p> <p>Један турски коњаник измахну на њ палошем, 
је сада најпотребнија.{S} Онај, од кога си ме пре неколико дана спасо̑ у Крстопољу, пустиће се  
едњу услугу деспоту Угљеши.{S} Реци, да си га овде сахранио, овде испод ове жалосне врбе или ми 
ми дајеш довољно разлога да верујем, да си поштен човек.{S} Ти си прогоњен, велиш, с тога, што  
прошапта старац, па за тим понови: — Да си благословен!</p> <p>То бејаше знак да говори из чист 
и спусти је на главу Гојку:</p> <p>— Да си благословен! — прошапта старац, па за тим понови: —  
 више.{S} Боље отиди у Драму, и кажи да си ти учинио последњу услугу деспоту Угљеши.{S} Реци, д 
тку, прекиде ћутање:</p> <p>— Из далека си, војводо?</p> <p>— Из далека, и идем доста далеко.{S 
их речи, кад с тобом говорим.{S} Видела си, мож’да, да бо́ре с чела мога не слазе ни онда, кад  
, опазила оно, што ја нисам.{S} Опазила си, мож’да, да ми нестаје звучних ал’ меких речи, кад с 
уди витез, као што си и до сада био, па си ми брат а не млађи! — одговори му Угљеша.</p> <p>Том 
она Гојку — ти си мени казао ко си, шта си и одакле си.{S} Истина, ја бих све то радо хтела зна 
бедиоци или прве жртве!</p> <p>— Па шта си смислио предузети?</p> <p>— Поћи ћемо у Сер, па ћемо 
{S} О, како сам се осетила срећном, кад си ономад рекао, да ипак верујеш у срећну звезду своју. 
, што је била тако лепа!</p> <p>— А где си ти сада? — упита га Тома.</p> <p>— Свуда и нигде.{S} 
>— Али, мајко, — сети се деспотица — је си ли тамницу отворила?</p> <p>— Хвала Богу и не бејаше 
ти си мени казао ко си, шта си и одакле си.{S} Истина, ја бих све то радо хтела знати више и оп 
као за себе војвода Богдан мачу.{S} Али си се ти ипак саломио у борби за Српство.{S} Света десн 
вину љубав, да канџама раскинеш.{S} Али си нашао судију!</p> <p>Тома, сав зелен, шкрипну зубима 
крете и рече:</p> <p>„Хвала, Анђеле, ти си своје учинио!"</p> <p>Тај изиђе, а ја у место одгово 
 сада не остављаше.</p> <p>— Сестро, ти си плакала? — упита Мара.</p> <p>— Грехота је, али јеса 
 звезданог неба.</p> <p>— Господару, ти си од силног посла данашњег уморан? — упита Љуба Угљешу 
е окрете Гојку:</p> <p>— Војводо!{S} Ти си честитог покојника допратио или боље донео на рукама 
бац...</p> <p>—- Маро, моја Маро!{S} Ти си моја са благословом Божјим —</p> <pb n="144" /> <p>— 
сле неког времена. — Буди храбра.{S} Ти си изгубила оца а ја првог помагача свог.{S} Деспотовин 
нам, јер умем читати људска срца.{S} Ти си ме чудно погледао у једном тренутку, кад сам стрељао 
амновао, важни се догађаји збише.{S} Ти си и нехотице учесник у њима.{S} Ходи.</p> <p>Гојкова п 
руго је нешто, што ми душу тишти.{S} Ти си сада у незгоди: и по Божјим и по људским законима ти 
а да верујем, да си поштен човек.{S} Ти си прогоњен, велиш, с тога, што си наваљивао да се рат  
и боље донео на рукама у мој дом.{S} Ти си ценио његово јунаштво и његову племенитост, па се ни 
.{S} А ти се ове војне не плашиш.{S} Ти си уверен да се крв мора пролити за свету мисао ускрсну 
твореније говорити, — рече Љубоје. — Ти си постао заточеник, што си на велможу диго̑ руку?</p>  
а! — рече Рајко, ал’ се брзо трже: — Ти си, мож’да, већ —</p> <p>— Девојка још! — одговори она. 
n="90" /> <p>— Маро, — рече јој он — ти си већ моја пред Богом.{S} Али свет то не зна, а ваља т 
" /> <p>— Витеже, — рече она Гојку — ти си мени казао ко си, шта си и одакле си.{S} Истина, ја  
могаше одмах познати Рајка.</p> <p>— Ти си, Рајко?</p> <pb n="140" /> <p> — Ја.{S} Важне ти гла 
а траву испод жалосне врбе.</p> <p>— Ти си гласник? — упита лагано рањеник.</p> <pb n="180" />  
а се братски опет пољубише.</p> <p>— Ти си, без сумње, уморна од путовања? — упита Рајко Јелену 
Гојко ухвати Рајка за руку:</p> <p>— Ти си ми пријатељ?</p> <p>— Био и остајем! — одговори Рајк 
чини ми се, он од мене.</p> <p>— Ал’ ти си, без сумње најбољи међу својима из Кукуша? — присети 
ад ти велиш, без сумње је тако.{S} А ти си, мож’да, опазила оно, што ја нисам.{S} Опазила си, м 
 стиже!</p> <p>— Шалу на страну, али ти си ми одиста потребан.{S} Јеси ли ти још онај стари Анђ 
је рече Гојку:</p> <p>— Војводо!{S} Док си ти тамновао, важни се догађаји збише.{S} Ти си и нех 
 си урадио, како је требало.{S} Оставио си, да се ствар својим током развија.{S} Тако је и било 
ма а не себи!</p> <p>— Деспоте, победио си ме Ал’ пусти мене да пре тебе погинем Отвор’те излаз 
ди покварени, као што си сам.{S} Тражио си невину љубав, да канџама раскинеш.{S} Али си нашао с 
ку, — шапну му Рајко.</p> <p>— Погрешио си.</p> <p>— Што ?</p> <p>— Ваљало је мало размислити.< 
додаде, гледајући везанога.</p> <p>— Ко си ти? шта ћеш овде? — оштро питаше Рајко овога.</p> <p 
 — рече она Гојку — ти си мени казао ко си, шта си и одакле си.{S} Истина, ја бих све то радо х 
 снажно надимаху.</p> <p>— Љубо, кол’ко си добра! — проговори Угљеша. — Ти се бринеш за ме.{S}  
е у њој људи, где гусле не гуде!{S} Ако си ти Богме без тога пошао ја нисам.{S} Незгодно ми је  
цем, и почесмо по души говорити.{S} Ако си, велможо, кадгод имао нада, жеља и снова, и ако си з 
 разумети јачину мојих надања.{S} А ако си после тога дочекао мутан и облачан дан, који је одне 
, кадгод имао нада, жеља и снова, и ако си за њих какве лепе и благе ноћи мислио, да ће се сви  
чи, ил’ су ти плаве милије?</p> <p>„Ако си јунак од мегдана, ти љуби црно око и црно вино пиј!< 
ности било.{S} А овако —</p> <p>— Овако си урадио, како је требало.{S} Оставио си, да се ствар  
} Навршило се већ петнаест година, како си ми постала љуба верна.{S} И ко зна, колико би душа м 
 ону амајлију са гроба Спаситељева, што си од оца Исаије добила.{S} То ће му казати, да је вели 
.{S} Ти си прогоњен, велиш, с тога, што си наваљивао да се рат не почиње?</p> <p>— Да, честити  
е Љубоје. — Ти си постао заточеник, што си на велможу диго̑ руку?</p> <p>— А зашто дигох?</p> < 
е лукави, то ти је плата за услугу, што си поганом туђину учинио, и зато што сам испред твога к 
г клицања.</p> <p>— Буди витез, као што си и до сада био, па си ми брат а не млађи! — одговори  
исли, да су сви људи покварени, као што си сам.{S} Тражио си невину љубав, да канџама раскинеш. 
сно се одазваше војводе.</p> <p>— Добар си гласник! — додадоше други.</p> <p>— Сад је стигао гл 
вуда, где знам да ћу ти требати.{S} Зар си заборавио на ону моју услугу?{S} А бејаше, збиља, ле 
 знаш да је моја породица учена?{S} Зар си заборавио, да је једна моја стрина видела, истина ма 
 радо хтела знати више и опширније, јер си, видим, честит јунак, али ја теби за се не казах ни  
n="71" /> <p>— Тако мораш и чинити, јер си ти прва стража српској слободи на овој страни!</p> < 
е и мени живот!{S} Цитро моја!{S} Синоћ си још певала о црним и плавим очима, а сутра може гавр 
ину мачем срце потражим, и онда бих био сигуран, да <pb n="87" /> нисам ништа пропустио, што ми 
вића.</p> <p>Гласник поможе рањенику да сиђе с коња, па га придржаваше и спусти на траву испод  
е лагано спушташе низа стрмен.{S} А кад сиђе доле између два брега наиђе под једном жалосном вр 
ну руком својима, да одседну, па и са̑м сиђе с коња.</p> <p>Док су се остали чудили, шта то мож 
 ваздуху, да види сва војска.{S} За тим сиђе с коња и пободе стег.{S} Војска пристизаше и разре 
помоћи.{S} Ходи са мном!</p> <p>Обојица сиђоше низ велике камене степенице, које се сјају на ме 
уку да такне Мару.</p> <p>У очима му је сијао огањ јужњачке природе, у њему је кипела страст, а 
} Она их није крила, а оне, необрисане, сијаху као најлепши урес у часу радости ожалошћенога ли 
p>— Мени — помислио је у себи — некаква сила помаже.{S} Била она часна или нечастива, добро ми  
да гледамо, како на очи наше расте нова сила, нова снага дивљих Азијата, Турака. <pb n="16" />< 
не браће Дејановића већ куца османлиска сила код Самокова испод Рила.{S} Они морају с нама.{S}  
остали на своме дому, кад је византиска сила устукла испред наше.{S} Деспот рачуна и на њихову  
опа.</p> <pb n="91" /> <p>Али је турска сила постајала сваког дана све већа а пловдинска се пос 
ица, а западна страна, од куда је дошла сила Вукашинова, бејаше отворена.</p> <p>Лагано, као шт 
ој снази српској не би још била страшна сила нових завојевача Турака, за које се већ видело да  
о шездесет хиљада ратника.{S} Турска је сила мања.{S} Има нас по четворица на једнога њиховог.{ 
ојна неће дуго трајати.{S} Азијатска се сила не може мерити с нашом снагом.{S} Овим се витезима 
а Лала-Шахин!{S} Правоверни!{S} Наша ће сила расти и поплавити брда и долине, реке и дубраве, о 
> <p>— Јунаци, смело напред!{S} Није то сила цара Синише, кога ипак победисте.{S} Јунаци, напре 
о.{S} Ни они не бејаху веселији.</p> <p>Силазећи низ степенице на кули, где оставише Угљешу са  
ала-Шахин, ал’ војске има врло мало.{S} Силан је страх овладао у Дренопољу, од кад се чуло, да  
ме он није служио.{S} А тај је господар силан, крепак и млад.{S} Он ће за неки дан укрстити ору 
 тога Турцима, да је велико море српске силе, где они утонуше, а српској војсци да је општа пог 
ах, ил-Алах ! — рикну нови талас турске силе и сломи се на деспота и његов одред.</p> <p>У крва 
ка, једва четвртина укупне српске бојне силе, у дугим, местимице прекинутим, линијама брзо утап 
ке, ту и прво логориште удружене српско силе јужних српских господара.</p> <p>Одатле се спремаш 
езничке војске моје и Балшићеве противу силе Алтомановића.{S} Расправи ли се и та зађевица пре  
 зетом му Ђурђем Балшићем стајало према сили Николе Алтомановића, а друго, што је Скопље означи 
ска, која несумњиво иде у помоћ српској сили, радосно би се журила да обрадује свога војна.{S}  
 бејаше у јуначкој невољи.{S} Опсела га силна војска турског цара Мурата, брата преминулог царе 
ја отпоче јаким ветром, а за њим склопи силна киша.</p> <p>Ватре се почеше нагло гасити, а мног 
спаљује...</p> <p>— Да страшне ноћи, да силне жалости! — уздисаше млади грчки певач, држећи сво 
>Тома се једва одржао, да се не изда од силне радости, кад је видео да се његов план до краја и 
аше боле и тугу њихову.{S} И после прве силне жалости наступи мајина тужног и тихог размишљања. 
амен магле и путне прашине, у њему срце силније закуца и он жудно изгледа гласника из Драме.</p 
у, Рајко устаде с Јеленом, која је била силно узбуђена.</p> <p>За Рајком приђе и она и пољуби И 
и дизгине Лабуду, па га ободе.{S} Лабуд силно фркну, скочи па се као стрела вину.</p> <p>— Војв 
 успех тако великог предузећа, сруши се силно Дренопоље а у исто доба остави овај свет његова д 
епомичан.</p> <p>Гојко дочека Тому тако силно, да Тома на мах изгуби смелост, и баш у тренутку, 
е.{S} Јунаци, напред!{S} Није то војска силног Матије Кантакузена, коју с муком разбисте.</p> < 
тари се монах једва држаше на ногама од силног и тешког изненађења.</p> <p>— Добро је — рече —- 
му мишица набрецује, кад му се груди од силног узбуђења надму.{S} Очима је стрељао, у лицу је б 
аног неба.</p> <p>— Господару, ти си од силног посла данашњег уморан? — упита Љуба Угљешу.</p>  
г орла на дршку, и крену коња.</p> <p>У силној тузи пођоше за њим и остали.</p> <p>— Моја је ра 
 логору све спаваше тврдим сном.</p> <p>Силној киши, која никако не престајаше, одупираше се са 
х Бог води!</p> <p>— Тако је.</p> <p>За силном коњицом наиђоше пешаци, а за њима поносници и др 
.{S} Тома га руком у ваздуху ухвати, па силом савлађујући се, рече:</p> <p>— Овај нам лист шаље 
вим се приближи Мари.</p> <p>— Ја ћу се силом бранити — цикну Мара.</p> <p>— Али без успеха! пр 
p>— Војна? с ким?</p> <p>— С нечастивом силом агарјанском, с Турцима, што преко мора дођоше.</p 
у први одлучно укрстити оружје са новом силом турских завојевача.{S} Па или ћемо ја и моји бити 
 код цара.{S} Проценио сам њих и њихову силу, па не нађох онога што царству нудисмо ми.{S} И ми 
иком послу, примајући и сређујући војну силу своју.{S} А деспотица Љуба проводила је по неколик 
обија други изглед.{S} Отац — самртник, син — роб.{S} А шта говори прошлост о њима?{S} Неће то  
бејаше на коњу.</p> <p>— Војвода Гојко, син покојног војводе Властоја! — одговори Гојко, и пуст 
одном положају.</p> <p>— А сме ли његов син изићи оцу на очи?</p> <p>Па онда исприча све.</p> < 
ли нам не може бити од помоћи.{S} Он је син ћесара Прељуба, али не и прејамник духа његовог!</p 
це своје.{S} Приљубио се уз Момчила као син уз оца, јер Рајко није свога оца ии запамтио. <pb n 
 нека дође овамо.{S} Нека оцу буде само син, а мени ће за тим одговарати као преступник.</p> <p 
 моје, и благослови свога <pb n="92" /> сина, да сме с твојим благословом ступити пред свети ол 
 Да.{S} Тамо је на престолу убица свога сина.{S} Јован пети Палеолог не може се борити против а 
} На њему је право проклество.{S} Он је сина свога ослепио.{S} Он није достојан да гине за свет 
а, ако ускратиш оцу на самрти да загрли сина јединца.{S} Чини, госпођо, како те Бог учи, али —< 
евих синова, нема нарочито јуначкога му сина Марка.{S} А то је штета, велика штета!{S} Марко је 
 своје јунаштво, које нам је донело Срб-синдиги, српску погибију.{S} Завидљив слави његовој, са 
т дићи, а потомци изгинулих Срба на Срб-синдигију љуто ће нас казнити.{S} Нама ће Алах ускратит 
а не мисли више на одржање царевине.{S} Синиша, царев стриц, устао је у име царевине а против ц 
зен је томе сведок.{S} Неће порицати ни Синиша.{S} Лазар нам је вајкадашњи противник, али ће и  
о као савршени победилац?{S} Кад је цар Синиша устао да задовољавајући своје личне прохтеве и н 
аци, смело напред!{S} Није то сила цара Синише, кога ипак победисте.{S} Јунаци, напред!{S} Није 
-тесалском краљевином у име свога таста Синише, који је у дубоким годинама на самртничкој посте 
адећи је, упита га:</p> <p>— А девојка, синко?</p> <p>— Кнегињица Мара, оче!</p> <p>Старац се з 
че младић.</p> <p>— Далеко је од добра, синко, — као забринуто вели старац. — Погинућу ти првом 
начким делима...</p> <p>— Певај, певај, синко, срећа ти вазда певала! — говораше под чадором св 
, шале:</p> <p>— А како да ти не будем, синко, невесео — вели један од њих — кад сам ноћас снио 
рече један.</p> <p>— А шта бих ти знао, синко, и казивати!{S} Тешко ми је, кад станем размишљат 
ију пролише на руку Гојкову...</p> <p>— Синко, нека те Бог благослови!{S} Радо предајем заборав 
љску.{S} Али у тој војсци нема краљевих синова, нема нарочито јуначкога му сина Марка.{S} А то  
а је дошао ред на деспотовину Дејанових синова.</p> <p>Монах је био зао пророк, а његове речи у 
> боље но и сам законик.{S} Он је ваљан синовац ненадмашнога витеза Момчила.{S} На њих се све м 
н да гине за свету мисао!</p> <p>— Моји синови морадоше остати код савезничке војске моје и Бал 
у, који је ишао за њим, ша’ну:</p> <p>— Синовица монаха Исаије!</p> <p>Рајку клецну нога, срце  
.</p> <pb n="95" /> <p>Моја кћи а твоја синовица Милица, жена зетског господара Ђурђа Балшића,  
о, ал’ ти не рекох, да ти водим — твоју синовицу Јелену, — брзо изговори Гојко, показујући на њ 
 окршаја окрете се мени и рече:</p> <p>"Синовче, иди и нареди нека врата на граду буду отворена 
 Шта ће и мени живот!{S} Цитро моја!{S} Синоћ си још певала о црним и плавим очима, а сутра мож 
лади грчки певач, држећи своју цитру. — Синоћ певах добрим старим дворанима честитог драмског г 
полети своме војну у загрљај.{S} Али је синоћ Угљеша дошао неопажен, те му није могла ни једног 
а војводу.{S} Вешти гуслар надметаше се синоћ са мном, а млада добричина једна хваљаше пловдинс 
S} Деспот се врло дуго задржао у логору синоћ.{S} У граду су многи од људи били поспали, а од ж 
ати витешке белеге камене!</p> <p>— Још синоћ сам свакоме измицао у витешкој игри и јуначком ск 
 паде на земљу.</p> <p>— Хвала Богу, ја сину вратих, што оцу бејах дужан! — прошапта старац, па 
ари са стране у десна ребра.</p> <p>Нож сину, нешто закркља, нападач паде на земљу, а нечији се 
ва праведна срџба попусти.{S} На мах му сину мисао:</p> <p>— Ко зна, шта је могло бити ?</p> <p 
ком заповеднику Томи, у коме је по ново синула мисао да су бољи и Турци него српска превласт.</ 
тави поглед на Гојку, очи му још једном синуше — и издахну.</p> <p>Гојко зајеца, витези скидоше 
 подграђу сва храна, коју одредих да се сиромашним домовима изда за покој душе доброг нашег гос 
сам је хитцем једним скинуо и ослободио сиротане, али је то било са свим случајно.{S} Док се ма 
осле Ана — није у нас постављена трпеза сиротињска.{S} Мож’да би могло то бити сутра?</p> <p>—  
 /> је на брзо склопио очи, а ја, тужно сироче од непуних дванаест година, остадох без игде иче 
, ни у ком случају не!{S} Он је пажљиво сисао сласт, где <pb n="139" /> год ју је могао наћи, к 
Ветар је хујао и разносио увело лишће и ситне гранчице, распаљујући само јаче ватру на дворишту 
исоких бедема градских, па се разлива у ситне покрете по мирном подграђу.</p> <p>Све је тихо, с 
циком својом зваху на узбуну.</p> <p>Ти ситни и брзи звуци изазиваху и храброст и страх.{S} Они 
роњавајући за собом земљу и потискујући ситније камење падаше ка реци Јасно бејаше, да је одатл 
 тога дворишта лагано горео.{S} Намести ситнијег грања око двеју омањих клада, које су биле у п 
</p> <p>— Кад се довече са свим смркне, сићи ћеш Гојку, и отворићеш му слободан излаз.{S} Казаћ 
упа преста па опет наста.{S} Бегунац је сишао с моста, гонилац на њ наишао.</p> <p>Међу њима је 
што завидим и неранџи, коју сада мож’да сише!</p> <p>— Сва се сада претварам у завист, јер је т 
прве жртве!{S} Па ипак ми се чини да се сјај моје звезде претапа у светлост нове звезде нових з 
идиш, ал’ је мојим очима јасно, како се сјај једне у другу прелива.{S} То је твоја звезда.{S} М 
ша.</p> <p>— Моја круна не трпи слабији сјај, твоја памет не признаје слабији разлог, а Богдано 
шану нема правога благослова.{S} Ни сам сјај царске круне ни скиптар српског патријарха не мога 
јнија ал’ само зато, што јој даје јачег сјаја она светла звезда до ње.{S} Ти то мож’да не видиш 
елени на један пут из мркле ноћи свануо сјајан и ведар сунчан дан.{S} И она се животу сада први 
У крваву сечу утону све...</p> <p>— Још сјаје звезда над Прилипом! — кликташе краљ Вукашин, кад 
га спокојства не наруши никаква жеља за сјајем и блеском сујетнога живљења.{S} Ти ме бар знаш!{ 
јкове очи севнуше поново већ изгубљеним сјајем.{S} Стеже десницом нож, и пре, него што преплаше 
аље на истоку звездано се јато множи, а сјајна једна звезда прети да надсија моју звезду — води 
зо узе, и руком мило отпоздрави она два сјајна црна ока Марина, која га благо испраћаху.</p> </ 
ри деспотица Љуба — она је и сада онако сјајна и чиста, као вазда до сада. <pb n="9" /></p> <p> 
досни усклици оних, који су поздрављали сјајне успехе младога краља.{S} Војне су биле доста чес 
је је опазио.{S} Али је, предан гледању сјајне звезде, пошао душом, оком, слухом за њом, ка њој 
раги господару!</p> <p>— Да, љубо моја, сјајнија ал’ само зато, што јој даје јачег сјаја она св 
S} Видиш ли моју звезду?{S} Она је сада сјајнија.{S} Је ли?</p> <p>— Јесте, драги господару!</p 
 ме није изневеравала.{S} Бивала је све сјајнија.{S} Пред најкрвавије битке сјала ми је све јач 
енљиве ратне судбине; твоја је стална у сјајности — она је звезда мира и љубави!</p> </div> <di 
нут, очима мотри звезду једну, необично сјајну, на небу.</p> <p>И сада је утонуо у то гледање,  
 сам Тома Теологита није био слеп према сјају Мариних врлина, и ако његове мисли не идоше нити+ 
амо, да овде има једно срце, коме би на сјају једних очију и топлини душе једне било свуда добр 
ше низ велике камене степенице, које се сјају на месечини.{S} Један заповеди нешто стражару, ко 
>А једна засја мало јаче, и он на њеном сјају виде последњи преступ свој у највећем обиму.</p>  
послетку не заблешти цела слика у пуном сјају миле светлости своје.{S} И тада се старац загреје 
 најслабији.{S} Док је још била у пуном сјају снага византиска, Драма је била често пута најкрв 
 како га се тешко косну срца, што јој о сјају своје звезде не могаше ништа рећи.{S} Она је слуш 
све сјајнија.{S} Пред најкрвавије битке сјала ми је све јачом светлошћу, и ја сам знао да ћу из 
е двору, а и оне одоше Ани.</p> <p>Тома сјаха и уђе унутра.</p> <p>И ако се враћао из логора, и 
одио поред речице.</p> <pb n="81" /> <p>Сјахао је био Лабуда и привео да га напоји, тапшући га  
 као степеница ради лакшег узјахивања и сјахивања с коња, па одви пергаменат.</p> <p>Копљаници  
 је вече у велико, кад су код камена за сјахивање, усред дворишта, стајале <pb n="1" /> Јелена  
коме измицао у витешкој игри и јуначком скакању, а сада чекам, да ме копите коњске разнесу, — у 
према да осветла образ себи и својима у скакању.</p> <p>— Теби из Кукуша војводе Богдана ?{S} Х 
пред једног чадора надмећу се војници у скакању.</p> <p>— Колико ми копаља, незнани брајко, дај 
>— Да, честити пашо!</p> <p>Пратиоци се скаменише од чуда, кад Јевренос-бег нареди, да се коњи  
олика села у метохију.{S} Па, најпосле, скидајући неке терете дажбина и деспотског кулука са ст 
 стаде непомичан.</p> <p>Ветрић, што је скидао лисни урес дрвљу, унесе кроз прозор један пожуте 
ошто му царевић даде достојну награду — скиде му главу са рамена, навезе се на сплавовима сам с 
азати, да је велика невоља.</p> <p>Мара скиде с груди амајлију, која јој је на свиленом гајтану 
у сламу унаоколо, <pb n="106" /> путник скиде кабаницу и разастре је по гомили грања крај ватре 
змахну на њ палошем, а старац га копљем скиде с коња, па и сам, прободен са стране, паде на зем 
 После их полако отвори и са напрезањем скиде прстен са десне руке.{S} Пружи га гласнику, хтеде 
а коња.</p> <p>Рајко га прихвати, па га скидоше, и спустише на земљу.</p> <p>Љубоју се лице смр 
 и издахну.</p> <p>Гојко зајеца, витези скидоше калпаке, Исаија шапуташе свете молитве, и не би 
ник клону коњу на врат, па покуша да се скине, ал’ га снага издаде и он паде под ноге турској к 
а змијурина.{S} Ја сам је хитцем једним скинуо и ослободио сиротане, али је то било са свим слу 
Филона, и ако он велича царски престо и скиптар.{S} У витешким делима и племенитости, коју пева 
гослова.{S} Ни сам сјај царске круне ни скиптар српског патријарха не могаху да одушеве стара с 
p> <p>— Али не заборави, краљу, да наши скиптри и црвени сандали нису без прекора. —</p> <p>— Т 
 таборе.{S} Залуд је ту Урош са царским скиптром и круном, кад на њој нема истинског благослова 
ље.{S} Мож’да су ђаури?{S} И он се брзо склони низ Марицу, бацивши преломљени мач.</p> <p>После 
 му невера...</p> <p>Оставила сам југ и склонила се овамо, ал’ сва моја разбирања бише у залуд. 
ам на ову кулу, па жељан да се трајније склоним од ловаца, који могу на ме наићи, уђох у ове зи 
>Навезли смо се на море, да се за време склонимо негде око Свете Горе.</p> <p>Али се милост Бож 
нападоше.</p> <p>— Војводо, ти се можеш склонити.{S} На страни, од куд дође данас краљева војск 
те се, поремећени и пропашћу Анђеловом, склонише дубље не кушајући даљи напад.</p> <milestone u 
почеше нагло гасити, а многи се ратници склонише у најближе им чадоре, не знајући по помрчини н 
 Рајка непомично, махну левом руком и — склопи очи.</p> <p>— Брате! — писну Рајко и загрли Љубо 
и деспота.{S} Он ћуташе, тешко дихаше и склопи очи.{S} После их полако отвори и са напрезањем с 
ура, која отпоче јаким ветром, а за њим склопи силна киша.</p> <p>Ватре се почеше нагло гасити, 
ољу...</p> <p>За тим се притаја и мирно склопи очи.{S} Исаија му спусти главу на узглавље и пре 
себна област.{S} Стари је Војихна и очи склопио, не хотећи никад изрично признати зависност Дра 
е Горе.{S} Ту <pb n="114" /> је на брзо склопио очи, а ја, тужно сироче од непуних дванаест год 
, очи му још једном живље севнуше па се склопише, и — угасише на свагда!</p> <milestone unit="* 
га покоља.</p> <pb n="177" /> <p>Кад се склопише крвави вали Маричини над њом, један млади Турч 
о држаше го нож.{S} Мара клече до Ане и склопљеним рукама мољаше разбојнике.</p> <p>Све је то б 
 дочекао вече.</p> <p>Старац је ућутао, склопно очи, и лагано испустио руку Гојкову.</p> <p>Пос 
а гоњаше напред.</p> <p>Добри је поочим склопно своје очи, а ја сам сама стајала крај његовог о 
оме се тренутку иза шибља указа и у два скока стиже на знојавом Лабуду Гојко.{S} Нападачи, изне 
глас, а Лабуд, крвљу окупан, завришта и скокну три копља у напред.</p> <pb n="174" /> <p>— То ј 
утећи плен, одвоји од Маре и у лаком је скоку нестаде.{S} Мамљена све дубље међу столетне грмов 
љи међу својима из Кукуша? — присети се Скопљанин.</p> <p>— Па да видиш, нисам баш ни рђав, јер 
е ти бити и половина овога мога земљака Скопљанина.{S} Не допада ти се?{S} Хајде, заслужи више! 
ли Николе Алтомановића, а друго, што је Скопље означио за збориште своје војске из простране му 
ој краљевини, где су и градови Прилип и Скопље, Качаник и Битољ и многи други.{S} Јужно од браћ 
ма с Угљешом отишао у Прилип а одатле у Скопље, једно, да је ближе оном одељењу своје <pb n="11 
} Краљ Вукашин је скупио своју војску у Скопљу, и кренуо се са њом преко деспотовине светле бра 
емају.{S} Певци учесташе.{S} Знак да је скора зора, кад се ваља кретати натраг У Драму.</p> <pb 
 и својих људи, који дођоше у земљу, до скора под јаким утицајем Византије, са својим навикама  
 <p>— Немој губити из вида, да Драма до скора бејаше као засебна област.{S} Стари је Војихна и  
 стане ређати најлепше јуначке слике из скоре прошлости наших крајева; скупоцени пехар најбољег 
 срдаца. <pb n="28" /></p> <p>Али је на скоро за тим нагла смрт Војихнина помутила ведрину судб 
још му непознату, познаницу, која се на скоро врати ка јели.</p> <pb n="113" /> <p>— Витеже, —  
о, мишљаше, никаквог облачка.</p> <p>На скоро после његовог доласка вратио се у Драму и трилиск 
/p> <p>Ту га, на положеном деблу једног скоро обаљеног храста, затече и Тома.</p> <p>— А зар ти 
 никад више не сретосмо.</p> <p>— Он је скоро умро, — лагано одговори војвода.</p> <p>— Умро?{S 
и.</p> <p>— Једна са свим утрну! — рече скоро полугласно излазећи.</p> </div> <div type="chapte 
 <p>Друштво је било расположено, јер им скоро свима бејаше ово први лов од летос, од смрти Воји 
оте, да поштујеш своју реч, да Бог да у скоро слушао туђу!</p> <p>То се по граду и подграђу за  
еди, — одговори Гојко.</p> <p>— И твоме скором венчању!</p> <p>— Које неће, брате, бити без тво 
стаде, уђе у колибу, и изнесе ражанице, скорупа и млека, да се војвода заложи.</p> <p>Војвода о 
{S} Твоју главу, ништа мање.{S} Од јуче скота поганог вребам.{S} Дошао сад, кад се војска слеже 
 У очима јој заблисташе сузе и једна се скотрља па јој овлажи образ и паде на руку.{S} Она се т 
 у очима сузе, које се као крупан бисер скотрљаше низ образе.{S} Она их није крила, а оне, необ 
неочекиваним сусретом, заустави Лабуда, скочи са њ, грмну на зликовце, који већ окренуше, и при 
а врата Томина.</p> <p>Тома, полубудан, скочи:</p> <p>— Ко је? шта је?</p> <p>— Крв у врту, уби 
на питање монаха, који, такође узбуђен, скочи, брзо прибра:</p> <p>— Слушао сам од неких бродар 
аника.</p> <p>— Он је! — задрхта Рајко, скочи и притрча мркову, који је, добро покривен, киснуо 
уду, па га ободе.{S} Лабуд силно фркну, скочи па се као стрела вину.</p> <p>— Војвода! војвода! 
08" /> <p>Војвода се прену из мисли.{S} Скочи, огрну суву кабаницу, и приђе коњу, који је, оста 
ди, кад јој се јави Тома, па преплашена скочи.{S} Али је он умири.{S} За тим су лагано продужил 
који је јурио право у пропаст...{S} Она скочи, отури ђерђев, прекрсти се, погледа около себе па 
у изиђе два, трн крока напред, а Угљеша скочи са свога коња.{S} Један копљаник из пратње <pb n= 
Помози Бог! — поздрави дошљак старца, и скочи с коња, па га поведе ка уласку у колибу.</p> <p>— 
>— Монах Исаија!</p> <p>Гојко изненађен скочи с клупе:</p> <p>— Исаија?</p> <p>— Да.{S} Да га н 
 n="82" /> <p>Гојко прекиде реч, и брзо скочи на Лабуда, јер спази, како у кланац ступише неки  
<p>— Зликовче, нећеш тамо!</p> <p>Рајко скочи, окрете се и у чуду виде где стари дворанин Благо 
оше један другом јуначке деснице, Гојко скочи на коња, па се са пратиоцем изгуби погледу Рајков 
руком показивати на груди.</p> <p>Гојко скочи, а Властојев слуга отрча.</p> <p>На мах се искупи 
влада и преваром освоји сан, она на мах скочи, јер јој се учини да чује рог, који објављује Угљ 
 му се учини да чу гласан говор.</p> <p>Скочи и мало погнут пође ка излазу из чадора.</p> <p>У  
 послетку, било на одмет и да се једном скрасим после толиког лутања.{S} Та ја бих се могао и о 
лутања по српским областима на послетку скрасио.</p> <p>Са свим незнатног рода из обичне куће ц 
држати непрестано на узди свога коњица, скрене с пута па дохвативши се више простора ободе чило 
изиђе из двора, па место своме стану он скрете поред двора и на мала врата уђе у велики дворски 
.</p> <p>Тома је дотле успевао у својим скривеним намерама, да Момчило служи Кантакузеновим пла 
вота нестало, и ако се знатно повукао у скромније границе.</p> <p>Помишљало се на војну, а свет 
 отесана дебла и утврдили главне делове скромнога обиталишта, које су после изводили у мање пре 
И он поче по ново веровати у тиху срећу скромнога али пуног благослова огњишта свог, свога гнез 
онака иста, каква је и простом пешаку и скромном поноснику.</p> <p>А тада се заче опште клање у 
 господару наш и мили зете мој!{S} Буди скромном дому нашем милостиви господар и драги гост! —  
логита три пута се дубоко поклони и пун скромности изиђе из собе Угљешине.{S} Али чим заклопи в 
p>Гонилац се са услужним мрковом својим скрха преко побеђенога бегунца и доброг коњица његовог. 
рби напукло или је мож’да и са свим већ скрхано оружје српско и грчко, Драма је један од првих  
 са још неким ловцима не бејаше.</p> <p>Скуп је био одређен у једном пропланку са северне стран 
посебице, ал’ и као слабији од њих свих скупа.{S} Сад се јавља нов непријатељ.{S} Ми нећемо одс 
 септембра, а блага јесен као да бејаше скупила сву драж својих дана те их смести у сам почетак 
Гојку, Мари, ћесарици.{S} Све се бејаше скупило, да се сломи над њим, а он хоће да избегне.</p> 
 једна мала незгода.{S} Краљ Вукашин је скупио своју војску у Скопљу, и кренуо се са њом преко  
} Мене је тај његов поглед, канда, стао скупих жртава.</p> <p>— Не разумем те, — притворно рече 
м је разаслао гласнике по жупама, да се скупља остала војска, коју је он у Кукушу дочекивао и и 
 кише.{S} Он зна, на којима се изворима скупљају виле, где се купају, какву траву треба наћи па 
, а ветар је нагонио облаке, који су се скупљали на небу.{S} Изгледало је, да ће бити бурне ноћ 
 ратник, у почетку се обрадовао гласу о скупљању војске.{S} Али кад се војсковође из појединих  
ога доба, трошио је нагомилано благо на скупоцене украсе себи, својим војницима и — учитељу сво 
слике из скоре прошлости наших крајева; скупоцени пехар најбољег кипарског вина остављаш у трен 
је души Аниној било доста.{S} Она се са скупоценим поклоном, који се састојао из једног чисто з 
ало после, а певач окупио око себе чету скушалаца, који се стекоше, да чују песме о светом краљ 
ом Исаија помену, како је Властоје врло слаб.{S} Ана додаваше, како нема изгледа да ће и устати 
али ратни савет.</p> <p>На пољу је била слаба месечина.</p> <p>Рајко изиђе из двора, па место с 
 очекиваху гласове свакога часа, држаше слабе живце старе ћесарице затегнуте и узбуђене.</p> <p 
е све непрестано падала и ако већ много слабије.{S} Небо се разведравало, још мало па се с једн 
и слабији сјај, твоја памет не признаје слабији разлог, а Богданова самосталност не слуша туђу  
ори Угљеша.</p> <p>— Моја круна не трпи слабији сјај, твоја памет не признаје слабији разлог, а 
 као јачи од сваког посебице, ал’ и као слабији од њих свих скупа.{S} Сад се јавља нов непријат 
бејаху пуни бегунаца, немоћних стараца, слабих жена и невине дечице!{S} Али није, хвала Богу, д 
мирно посматраше огањ и његово поступно слабљење.</p> <p>У души и сећању његовом лагано ницаху  
нема.{S} Слушајте!</p> <pb n="54" /> <p>Слабљење звука од ловачког рога казиваше да се та група 
Тома Љубоја, седнувши до њега.</p> <p>— Слабо.</p> <p>— Ни ја не тражих — продужи Тома — али на 
о је Љубоје у својој соби, која је била слабо осветљена.{S} Очекивао је Гојка.</p> <p>Борба је  
е, и ако доста старији, био јунак, који слабо помишља на свијање гнезда свога, а Љубоје је и о  
b n="121" /> <p>Гледаше звезде, које су слабо трепериле на небесном своду, па онда спусти главу 
</p> <p>Изишавши с већа, Рајко није при слабој месечевој светлости ни могао опазити неко лице,  
 њој.{S} Пазићеш увек да је, остарелу и слабу, погружену и савладану под теретом најновије жало 
— Нека јаки Господ с небеса оснажи моју слабу десницу, да буде моћни заштитник свете цркве наше 
здахну твој отац.{S} Тамница је празна, слава Богу!...</p> <p>Други пут пак док је Мара тражила 
 онако, како није вредно било.</p> <p>— Слава нашем господару, што нам поврати мир душама и изм 
ћно и раније, но што он и помишља.{S} А слава биће твоја!</p> <p>То поможе.</p> <p>Славољубивом 
они нас први нађу.{S} Деспоте, твоја је слава допрла и до тог атонског пустињика, и он у теби г 
 један од ловаца рече:</p> <p>— Нека је слава и хвала господу Богу горе и нашем милостивом десп 
слуша он, како се они, који га отурише, славе и величају, како односе мегдане на бојном и љубав 
б-синдиги, српску погибију.{S} Завидљив слави његовој, сада га на гозби отрова Лала-Шахин!{S} П 
 ако хоћеш да будеш витез прави и да те слави песма моја!”</p> <p>На вратима од чадора појавише 
е цитре.{S} Кад сам љубио, она је љубав славила; кад сам са љубави плакао, она је јецала; кад с 
њу Угљешину, ћесарица Ана жељаше да све славље не прође без уобичајеног великог лова, те забаве 
н Велбужд, место пуно поноса са недавне славне победе српскога оружја.</p> <p>Гојко је, задовољ 
ва биће твоја!</p> <p>То поможе.</p> <p>Славољубивом Јевронос-бегу то бејаше најјачи разлог, и  
ад ти га ваља испити у част витештва, у славу наших победа; са небом и звездама његовим разгова 
 спољним украсима.{S} Стари се Властоје слагао са добрим монахом Исаијом, да је она најлепши цв 
разнио, она <pb n="156" /> ми је нектар сладила; кад се животу зарадујем, она је тумач моје рад 
ела си, мож’да, да бо́ре с чела мога не слазе ни онда, кад слушам твоје лековите речи.{S} Мож’д 
{S} Частио се с господом у граду, па је слазио у подграђе, велику варош, што се око града насел 
не Угљешине и омања војводина Богданова слала је своје чете у Сер на зборно место.{S} Позван од 
 који је био ограђен високом оградом од сламе, притврђене местимичним преплетом између два пове 
рац, наслоњен леђима на повећу камарицу сламе и седећи на некој кожној простирци, мирно посматр 
или у мање преграде, покривајући све то сламом и кровином.{S} Од те колибе почињали су катуни и 
аваше на далеко, чисто позлаћујући жуту сламу унаоколо, <pb n="106" /> путник скиде кабаницу и  
 ком случају не!{S} Он је пажљиво сисао сласт, где <pb n="139" /> год ју је могао наћи, као што 
ош сутра полазимо —</p> <p>— А ја ћу ти слати поздраве по облацима, ветру, уздаху, но лакој тиц 
, да сазна његове мисли, за које јој је слатка слутња наглашавала да одговарају њеним жељама.</ 
иво тражи мира и покоја, да се окрепи у слатком сну!{S} Господару, шта је теби, души твојој? ре 
ви пергаменат.</p> <p>Копљаници и народ слегоше се око њега, а он високо диже одвијени лист па  
ног вребам.{S} Дошао сад, кад се војска слеже, да га нико у овом метежу не опази.{S} Нешто траж 
зи.{S} Нешто тражи, питам га српски, он слеже раменима па одговара грчки.{S} Један пут видех, к 
цима приближи средини.</p> <p>Све се ту слеже, и бојни бео достиже врхунац свој.</p> <p>Али сад 
Међу тим ни сам Тома Теологита није био слеп према сјају Мариних врлина, и ако његове мисли не  
ну, док се на послетку не заблешти цела слика у пуном сјају миле светлости своје.{S} И тада се  
 догађајима, Рајку се обновила у сећању слика некога Византинца, који је као бегунац био неко в 
погледају веселије, а мисли иду далеко, сликајући и оживљујући најлепше снове њене млађане душе 
, занимљиво, па је у шареним, искићеним сликама причао своме необичном ученику.{S} А овај је пр 
, Рајко, а душу његову каквом бојом зна сликати тек прошлост добре девојке, Јелене!</p> <pb n=" 
д у песми стане ређати најлепше јуначке слике из скоре прошлости наших крајева; скупоцени пехар 
живео, и будан снива, прелазећи с једне слике на другу и од једне успомене ка другој</p> <pb n= 
 па му преко памети прелажаху различите слике и сцене из шаренога му живота.</p> <p>— Све јесте 
у а преко памети јој прелетаху најлепше слике најрадоснијих часова из брачног јој живота.{S} У  
> <p>Старом се Исаији обновише у памети слике детињства и младости, а томе бејаше узрок Јелена  
рац заклопи очи, као да би хтео оживелу слику вечито задржати пред собом.{S} А кад погледа поно 
абирчених делића саставе ма и непотпуну слику.</p> <p>Највише је пак светлости на Томину прошло 
ета.{S} За тим се једна по једна црта и сличица све јаче отимље од заборава, све видније искаче 
 срећу.</p> <p>Мара се обично на таке и сличне речи зарумени, очи јој погледају веселије, а мис 
 ограде.{S} Њему се одазваше у два маха слични знаци из шумарка.{S} Али то не опазише ни Ана ни 
о бити зла намера Гојкова већ мало већа слобода, која донекле младости и приличи.{S} Али ја не  
̑ у Крстопољу, пустиће се за неко време слободан.{S} Он ће се одмах, чим се ослободи, кренути о 
/p> <p>— Реци ми: ко сам? заточеник или слободан војвода?</p> <p>— Војвода Гојко, — одговори Љу 
 смркне, сићи ћеш Гојку, и отворићеш му слободан излаз.{S} Казаћеш, да чиниш по моме одобрењу.< 
и чинити, јер си ти прва стража српској слободи на овој страни!</p> <p>И они се кретоше натраг  
.{S} А кад и то срећно постиже, имао је слободније руке за спремање на отпор Турцима.{S} Али ба 
светити обитељи својој, те ћеш у толико слободнији бити у својим поступцима, а војском ћеш упра 
а војском ћеш управљати само у име моје слободно и неограничено.</p> <p>— Надам се, да нећу бит 
ни клонули, уђе у врт Гојко, и приступи слободно Мари.</p> <pb n="90" /> <p>— Маро, — рече јој  
оја му се учини нешто необична са свога слободног кретања и неке јуначке поношљивости, па зажел 
ју омањих клада, које су биле у преклад сложене, па уђе у покривену, праву, колибу.</p> <p>Вета 
ама, да сви знају за невољу и да се сви сложно одупиру, али говораху сем тога Турцима, да је ве 
аху, Угљеша и Вукашин поступаху у свему сложно, договорно и братски.{S} А тај споразум не само  
сарици.{S} Све се бејаше скупило, да се сломи над њим, а он хоће да избегне.</p> <p>— Ипак ће г 
Алах ! — рикну нови талас турске силе и сломи се на деспота и његов одред.</p> <p>У крваву сечу 
ријатељ пријатељу у невољи и оста верна слуга кад сазна да је господар мож’да обманут.</p> <pb  
се препаде од Турака, па им поста верна слуга а издајица и свог рода и свога господара.{S} Они  
 груди.</p> <p>Гојко скочи, а Властојев слуга отрча.</p> <p>На мах се искупише сви.{S} Ту бејаш 
шта хоће сад са Гојком.{S} Он, војник и слуга деспота и ћесара свога, тражи тајне ноћне састанк 
.</p> <pb n="170" /> <p>Тада се смирени слуга божјег олтара разгњеви и плану:</p> <p>— Кад неће 
Овим ме је даривао ваш некада вам веран слуга, војвода Гојко, кад сам отишао да га у име ваше с 
S} Хтеде се окренути, ал’ јој у тај мах слуга показа осветљену собу, у коју она уђе а за њом и  
ра после богатога лова минулог дана.{S} Слуге су у граду уморне од дневне службе богатој власте 
размишљао у граду своме о томе, јаве му слуге да је у град доведено неко сумњиво лице.{S} Радоз 
, а у граду остаде од мушких само нешто слугу и стараца.</p> <p>Напред, пред свом војском, јаха 
м пророку Алаховом ваља придобити нових слугу.</p> <p>— И то ће бити.{S} Лала-Шахин жели да се  
 Ана Угљешу, па се окрете и са сребрног служавника, који принесе један дворанин, узе со и хлеб, 
а.{S} Слуге су у граду уморне од дневне службе богатој властели српској.{S} Властела су заморен 
 речи са њом сазнаде Гојко, да је она у служби и милости госпође једног од највернијих дворана  
ологита продужио је своје напредовање у служби деспота Угљеше, где се после дужег лутања по срп 
единцу Гојку, честитом младом војводи у служби драмског ћесара и његове ћесарице.</p> <p>Исаија 
 град, у коме је до сада већи део свога службовања провео.</p> <p>Он бејаше сад препорођен.{S}  
p>— Снажној руци твојој стао сам тада у службу без поговора, — рече Тома, пажљиво посматрајући  
 и добра коња стављао је сваки од њих у службу своме господару искрено и верно.{S} А кад по нек 
>Стари је монах Исаија одслужио свечану службу за срећна пута српског деспота и његове војске.{ 
 наслон, који је стајао у сред дворишта служећи као степеница ради лакшег узјахивања и сјахивањ 
} Као што се све окреће око земље и њој служи, тако и моје живовање не може се замислити без ов 
у својим скривеним намерама, да Момчило служи Кантакузеновим плановима.{S} Али се после неког в 
рени део, који је оним двема преградама служио и за ограду околног дворишта.{S} Прегледа још је 
ти, отерала је и Исаију из Сера, где је служио у цркви истога манастира, у Меникејске Горе.{S}  
есетогодишњи старац, свештеник, који је служио у црквици.{S} Он је у исто доба био у целој ужој 
јевима један још господар, коме он није служио.{S} А тај је господар силан, крепак и млад.{S} О 
дења, молитве и помени, које су смирени служиоци олтара Божјег читали за покој душе старога рат 
хвалим“ и „Вазбраној војеводје“ Исаије, служитеља Божјег олтара.</p> <milestone unit="*" /> <p> 
и дивљач.</p> <p>На једној коси она се, слутећи плен, одвоји од Маре и у лаком је скоку нестаде 
Гонилац бегунца зна, ал’ грех му цео не слути.</p> <p>Бегунцу је пут мало познат.{S} Гониоцу је 
акне.</p> <p>Бегунац гониоца не зна али слути.{S} Гонилац бегунца зна, ал’ грех му цео не слути 
 више приповедала Видосави, како је она слутила, да ће се све ипак добро свршити.</p> <p>Љубоје 
p>— Нисам се надао —</p> <p>— Ја јесам, слутио сам и наслутио, да она љуби Гојка војводу.</p> < 
све светлија, у колико је ова блеђа.{S} Слутио сам, ал’ од како је пре три месеца онај чудноват 
м икад ал’ гробом никад!{S} За њега сам слутио да је под земљом, Бог му дао у рају насеља! — ту 
 где нико други није знао нити је могао слутити шта се код Пловдина догађа, угасио се живот јед 
 Тома Теологита.</p> <p>— Али мени моја слутња друкчије говори, — рече Угљеша.{S} У лицу дође т 
зна његове мисли, за које јој је слатка слутња наглашавала да одговарају њеним жељама.</p> <p>И 
редао Турцима.{S} Зла коб!</p> <p>Тешка слутња паде и осталима на душу.{S} Ућуташе и замислише  
и је у почетку хтела.</p> <p>Пуна тешке слутње изиђе брзо у двориште, где стајаху Ана, Мара, Је 
шао и он незнано куда под тешком мож’да слутњом, да сам му невера...</p> <p>Оставила сам југ и  
10"> <head>X</head> <p>Успавано немилом слутњом а под утиском тешке и непријатне јаве, ловачко  
.</p> <p>А ни Мара ни Видосава још и не слућаху, шта се све у Крстопољу догодило.</p> <p>Кад је 
{S} А кад виде, да га никако нема, Тома слућаше несрећу.</p> <p>Устаде, забрави врата и у несан 
 наишао на мост.</p> <p>Гонилац напреже слух.</p> <p>Потмула лупа преста па опет наста.{S} Бегу 
едању сјајне звезде, пошао душом, оком, слухом за њом, ка њој, дигнувши руку управљену небу.</p 
починише.{S} Они се извезоше на суво, а случај их намери баш на страну, где бејаше виноград <pb 
ните, кнегињице, али мене је овамо пуки случај нанео.</p> <p>Мара не могаше ни једне речи рећи, 
ти, а томе бејаше узрок Јелена и срећни случај, који ју је к њему довео онда, кад јој се он пре 
можо, то није лепо, да се витез користи случајем и шали —</p> <p>— Душа моја страда, а кнегињиц 
о ноћи, па је, правећи се изненађен тим случајем, изаслао поједина одељења да прокрстаре по око 
с Рајко и не верује да је Тома тада тек случајно дошао Момчилу за друга и учитеља.</p> <p>Ипак  
ободио сиротане, али је то било са свим случајно.{S} Док се мајка бринула за добро са једне стр 
павице, душа је помућена гласовима, што случајно чуше кад се властела међу собом разговараху о  
Овамо чешће долазим.{S} Каква срећа што случајно дођох, кад и ти стиже!</p> <p>— Шалу на страну 
т?{S} Није ли се ваљало спремати за све случајности, које могу лако и ненадно наступити?{S} Је  
ди ли више остати овде?{S} Не, ни у ком случају не!{S} Он је пажљиво сисао сласт, где <pb n="13 
ваља вређати зато, што му није ни у ком случају ни мало на путу.{S} Ани се привидно покоравао,  
султан добити.</p> <p>— Хвала и срећном случају.{S} Кад је била највећа невоља јавио нам се у п 
ији разлог, а Богданова самосталност не слуша туђу вољу! — рече Вукашин.</p> <p>— Али не забора 
ећу његових непријатеља.{S} Зар да тамо слуша он, како се они, који га отурише, славе и величај 
Ти ме, без сумње, не разумеш?{S} Добро, слушај.{S} Био сам сведок необично поверљивог и пријате 
p> <p>— Нигде никога у близини нема.{S} Слушајте!</p> <pb n="54" /> <p>Слабљење звука од ловачк 
 звезде не могаше ништа рећи.{S} Она је слушала само његове речи и њима се заносила.</p> <p>А с 
 певају наши певачи — а ја сам то чешће слушала — налази душа моја више уживања.{S} Мож’да то д 
бо́ре с чела мога не слазе ни онда, кад слушам твоје лековите речи.{S} Мож’да сам више дивљи а  
е узбуђен, скочи, брзо прибра:</p> <p>— Слушао сам од неких бродара о њима.{S} - За оца њеног р 
 били уз младог Душана, за кога је тада слушао да је његов врсник.{S} Страшно ли је тада било!{ 
:</p> <p>— Деспот је јунак!{S} То сам и слушао и очима гледао, — па продужи причати из своје пр 
а поштујеш своју реч, да Бог да у скоро слушао туђу!</p> <p>То се по граду и подграђу за час ра 
— Али га је деспот послао, а он се мора слушати, — расправљаху трећи.</p> <p>И на томе се обичн 
>— Светли деспоте!{S} Заповедај и ја ћу слушати без поговора.</p> <p>Угљеша седе, и руком показ 
ажена.{S} Чињаше јој се, да је наступио смак света, о коме се говори и верује.{S} Али кад Ана н 
м лозинком.</p> <p>Тако се друштво брзо смањивало и на послетку ишчезе.{S} На дати знак хајкачи 
а све већа а пловдинска се посада нагло смањиваше.</p> <p>Заповедник се Пловдина уздаше једино  
омину уклањању.</p> <p>— Њега би ваљало смаћи, — рече он — али наше није да бијемо из заседе.{S 
бејаше у незгодном положају.</p> <p>— А сме ли његов син изићи оцу на очи?</p> <p>Па онда испри 
благослови свога <pb n="92" /> сина, да сме с твојим благословом ступити пред свети олтар, кад  
а.</p> <p>— Видиш, — рече му Тома. — Не сме пасти ни сенка сумње на нас за то убиство.{S} Да та 
слуга за наш дом.{S} Овде нико ништа не сме за сад о томе знати, да не би глас допро до старог  
, Рајка —</p> <p>— Проклетник!{S} Он не сме стићи никаквом циљу више.</p> <p>— Он одјезди да сп 
 знате то најбоље!</p> <p>Сви ударише у смеј.</p> <p>— А, збиља браћо, шта мислите о оном сну,  
се Мара и велможа са мном и тобом још и смејати свему томе!</p> <p>Видосава разуме са ужасом, к 
 Тома.</p> <pb n="67" /> <p>— Хе, хе! — смејаше се овај сатанским смехом — ја сам свуда, где зн 
текоше у средини логора, главом платише смели покушај свој.</p> <p>— Напред, витезови! — кликну 
 се војска победоносно враћала.{S} Нису смели говорити што су мислили, али се ипак знало, да он 
ђали, шта ће љутити Костадин урадити са смелим монахом, дотле је дојездио гласник и јавно, да ј 
ани логора са Турцима.</p> <p>— Јунаци, смело напред!{S} Није то сила цара Синише, кога ипак по 
 Тому тако силно, да Тома на мах изгуби смелост, и баш у тренутку, кад Гојко измахну да му мач  
ожају њеном пробудише у Видосави толико смелости, да се усуди казати Ани, како не треба судити  
 је теби, души твојој? реци ми — мож’да смем знати — и ражаљеним гласом додавши: — кажи, молим  
ше, што је недалеко од Требиња, ипак не смем још мислити на одмор.{S} Не дођох да се одмарам, в 
<p>— Узвишена ћесарице, ја мислим да не смемо оклевати.{S} Држећи све то у највећој тајности, и 
зару Хребељановићу и Вуку Бранковићу не смемо ни помишљати.{S} Они су нам већи непријатељи од о 
во између нас и Балшића.{S} Још се мање смемо ослонити на млађега брата Балшу, господара северн 
 Гојко, кад сам отишао да га у име ваше сменим са дужности његове.{S} Није хтео пристати, покуш 
у многом његовом предузећу.{S} Јуначан, смео, племенит и отворен привући ће твоју пажњу још прв 
а — па сам знао, да он и без тога не би смео угазити у војну, а да буде ово што је.{S} Али ми ј 
} Таком се животу није радовала, и само смеона и издржљива њена природа могла ју је одржати у ж 
раг своју војску испред Алтомановића, и смера да нападне на краљев град Призрен.</p> <p>— Помог 
ма јој је Гојко јасно казао шта мисли и смера.{S} Видосава није више наваљивала, па ни онда, ка 
ђох за тобом, господару! — одговори она смерно али јасно.</p> <p>Он благо наслони своју руку на 
јаше скупила сву драж својих дана те их смести у сам почетак своје владе.</p> <p>Угљеша и Богда 
> <p>— Добро, господару!</p> <p>— Ја не смећем с ума атонског проповедника.</p> <pb n="71" /> < 
S} Али време је да ти кажем, да и ја не смећем с ума пророчке речи чудног испосника.{S} Он рече 
.{S} Али — а тебе зато баш и шаљем — не смећи с ума ни једног тренутка велику мисао о јединству 
ворене, размакоше се, готове да одаду и смех и плач и уздах и врисак.</p> <p>— Она је, она, Јел 
p>— Хе, хе! — смејаше се овај сатанским смехом — ја сам свуда, где знам да ћу ти требати.{S} За 
 се, али — и повери ми се, — рече Тома, смешећи се, па ободе коња.</p> <p>Љубоје се пожури, да  
и монаху.</p> <pb n="170" /> <p>Тада се смирени слуга божјег олтара разгњеви и плану:</p> <p>—  
/p> <p>Бдења, молитве и помени, које су смирени служиоци олтара Божјег читали за покој душе ста 
иоци или прве жртве!</p> <p>— Па шта си смислио предузети?</p> <p>— Поћи ћемо у Сер, па ћемо уд 
стићи ма кад.</p> <p>— Али он одлази да смишља и извршује нова недела.</p> <p>— Шта?</p> <p>— О 
ан, његови су одговори пуни, кратки али смишљени.{S} А нада свим му је мио поглед.{S} Око његов 
ња и саветовања одлучили <pb n="151" /> смо, да понудимо мир деспоту.{S} Тога ради ја сам и пош 
шен.{S} Али само још неколико часова да смо доцније стигли, он се не би никако ни могао извршит 
ака мање.{S} Али опет —-</p> <p>— Доста смо и ми Турцима! — одазваше се остали.</p> <milestone  
р.{S} Ваљ’да као и ја.{S} Он ми је, кад смо опсели једном Сер, живот спасо у једном ненадном ис 
<p>Тако ми је отац, потресен, реко, кад смо из далека као бегунци погледали на тужно место наше 
ни, наду одузима.{S} Ипак чућеш.{S} Где смо сад?</p> <p>— Одавде до места, где нас очекују коњи 
отовине и то баш са оне стране, са које смо најслабији.{S} Док је још била у пуном сјају снага  
вога детињства но што је место, на коме смо сада.{S} Ја сам из Галипоља у мореузу лепога Мрамор 
ћина је, истина, од наших изгинула, али смо победили.</p> <p>— Зато је Хаџи-Ил-бег сада у велик 
S} Одатле настаје патња.</p> <p>Навезли смо се на море, да се за време склонимо негде око Свете 
но што је ишта могао и предузети.{S} Ми смо остављени сами себи, остављени смо да гледамо, како 
</p> <p>— Ствари стоје чудновато.{S} Ми смо истина, са Балшићима у родбинској вези али то није  
његовом поласку у Крстопољ.</p> <p>— Ми смо — рече Ана Видосави — остављени од свих и свакога.{ 
м током развија.{S} Тако је и било и ми смо победиоци.{S} Хвала ти!</p> <p>Други пут је Рајко р 
} Ми смо остављени сами себи, остављени смо да гледамо, како на очи наше расте нова сила, нова  
н. — Тренутак је ту.</p> <p>За неки дан смо још овде, а после полазимо у име Божје! -</p> <p>—  
могли друкчије поступати до онако, како смо и учинили.{S} У име мисли о јачини српској, која ће 
</p> <p>— Хвала Алаху и пророку, а како смо Пловдин били поново изгубили и како су се ђаури над 
ој веровати звездарским тумачењима, јер смо онда пропали.{S} Ево — и она се лако спусти на коле 
<p>— Пожуримо мало ову нашу кљусад, јер смо. много заостали, — рече старац, и обојица ободоше к 
и па ни на земље његових савезника, већ смо вољни признати му и старештво, па и данак плаћати,  
војском.</p> <p>— Све је добро!{S} Мачу смо нашли мегдана.{S} Али и великом пророку Алаховом ва 
пустише на земљу.</p> <p>Љубоју се лице смрачи, загледа се у Рајка непомично, махну левом руком 
Тако је.</p> <p>— Кад се довече са свим смркне, сићи ћеш Гојку, и отворићеш му слободан излаз.{ 
и бездан, у коме га је очекивала готова смрт, пожњео је успех, праћен громогласним клицањем сви 
 /></p> <p>Али је на скоро за тим нагла смрт Војихнина помутила ведрину судбине њихове, кад је  
есници похита ограшју, где га је хладна смрт неминовно чекала...</p> <p>Краљева војска одступи  
зда био раздраган, и да му није извесна смрт честитога родитеља мутила душу, на небу његове сре 
радујем, она је тумач моје радости; кад смрт пожелим, она ми пева погребну песму!{S} Она ми је  
дсетио, чега се не би мож’да сетио пред смрт.{S} Пошао сам сад с војском војводе Богдана.{S} И  
е.</p> <p>Колико пута наиђоше и обиђоше смрт ?</p> <p>Толико, колико пута коњи крочише у брзом  
ху са распуштеним власима оплакивале су смрт његову.</p> <p>Бдења, молитве и помени, које су см 
 свима бејаше ово први лов од летос, од смрти Војихнине.</p> <p>Угљеша, Љуба и Мара измицаху у  
 имала места да страхује за се ни после смрти свога мужа, па се могла више повући у се и са сво 
а је за све оно, што је наступило после смрти цара Стефана, крив он сам.</p> <p>— Ко? велиш.</p 
 бејаше прво јавно весеље у граду после смрти Војихнине.</p> <p>Усред највећег весеља изиђе из  
 походио Драму први пут после Војихнине смрти.</p> <p>Кад су господа ушла у двор, звона престад 
 јунаштва и прегоревања, у часу извесне смрти — настаде страховита сеча</p> <p>Чадори за тренут 
ода се царска завадила одмах по његовој смрти, а прави наследник, нејаки Урош, моли, куне и пре 
ме о светом краљу и боју на Велбужду, о смрти војводе Момчила и о другим јуначким делима...</p> 
новницима, које с мора гусари на глас о смрти ћесара Војихне почеше узнемиравати.{S} Пут је вел 
> <p>Гојко сабра веђе:</p> <p>— Коса је смртна у велико ударила у његов појас.{S} Године су пре 
 логор, који се на мах прену из кобнога сна.</p> <p>— Оружје!</p> <p>— Јунаци на ноге!</p> <p>— 
<p>— Добро, — осмехну се старац.{S} Ево сна, па га тумачи.{S} Љушкао сам се на облаку дуго, дуг 
 како на очи наше расте нова сила, нова снага дивљих Азијата, Турака. <pb n="16" /></p> <p>Угље 
 на врат, па покуша да се скине, ал’ га снага издаде и он паде под ноге турској коњици, која с  
у самом граду, и она бејаше права лична снага Угљешина, који се снажио непрестано доласком мног 
Противно мирноћи ове двојице стајала је снага Рајка и Љубоја, честитих јунака, који се готово д 
абији.{S} Док је још била у пуном сјају снага византиска, Драма је била често пута најкрвавије  
нини задојила, па му, овако малом, дала снаге за четири друга.{S} Он то крије сада, а кад је би 
ара свога.{S} Шта је са њим?{S} Он нема снаге — јер нема благослова!{S} А мож’да није више ни ж 
елих ратника, који знају вредност своје снаге, ври, тутњи земља, јечи ваздух.</p> <p>Безбројни  
пролити за свету мисао ускрснућа српске снаге и јединства.{S} И то ти даје ведрине.{S} О, како  
ји се одушевљавасмо мишљу о одржању оне снаге, коју овде на југу затекосмо.{S} Шта је даље било 
ан сам мислио, да је већ толико отпорне снаге прикупљено, да нас никакви догађаји не могу изнен 
и делом докажем, да није нестало у мени снаге ни издржљивости.{S} Заборави све то.</p> <p>— Хва 
ола, али ја молим Бога, да му да толико снаге, да може једнога дана дати благослов очински свом 
>Победисмо.{S} Али не захватисмо толико снаге, колико нам треба, да сами на својим плећима изне 
валише на онога, да и њима повери тајну снаге и вештине своје...</p> <pb n="154" /> <p>Испред ј 
у мори.{S} Освоји ли она, ти више немаш снаге неће више бити тебе.{S} Не, не, све је то варка о 
е жарко сунце размазило, те не познајеш снаге планинске, — вели један са плачкавичких <pb n="15 
или, поново се окупе око краља, и новом снагом дају отпора.</p> <p>Ал’ турска војска боље знађа 
еђу бреговима логориште, те се са јачом снагом враћаше онима, од којих потече.</p> <pb n="169"  
зијатска се сила не може мерити с нашом снагом.{S} Овим се витезима нико одупрети не може.{S} А 
пред наше.{S} Деспот рачуна и на њихову снагу.{S} Уклањање с високог велмошког места данас Томе 
хоћу и могу да учиним, да не заложи сву снагу у тој војни.</p> <p>— Добро, господару!</p> <p>—  
> <p>Киша је већ попустила али се вихор снажи и обнавља.</p> <p>И киша стаде, а он се разузда.< 
аше права лична снага Угљешина, који се снажио непрестано доласком многих крајишника и њихових  
же дај! — вели Угљеша. — Наша је војска снажна.{S} Броји преко шездесет хиљада ратника.{S} Турс 
сподару, Угљеша! — бојажљивим ал’ доста снажним гласом понови жена, ступајући му још ближе. <pb 
 са црном дугом косом на груди, које се снажно надимаху.</p> <p>— Љубо, кол’ко си добра! — прог 
p>Па онда узеше и други Орфанци.</p> <p>Снажно запињу и вешто одбацују али катуњанима не добацу 
, урадио је Вукашин у Прилипу.</p> <p>— Снажној руци твојој стао сам тада у службу без поговора 
е, да је ноћник велико лице у земљи.{S} Снажном, јуначном и здравом телу не доликоваше очајна з 
порне моћи са ових страна, није ли пред снажном одлуком и гвозденом вољом брата нам морао устук 
ног тренутка велику мисао о јединству и снази нашој на југу.</p> <p>— Мој се деспот неће покаја 
 нестало и последње наде.{S} Уједињеној снази српској не би још била страшна сила нових завојев 
куће цариградске, доживео је да у пуној снази свога века прими управу над војском чувенога ћеса 
<p>Вукашин се пожури:</p> <p>— Не, мила снахо моја!</p> <p>— Или је мож’да превисоки краљ умора 
вера ће те твоја спасти!</p> <p>— Добра снахо, — осмехну се Вукашин — код таке љубе није тешко  
епше тренутке, које је доживео, и будан снива, прелазећи с једне слике на другу и од једне успо 
а и пада доле изнемогло, стотина издише снивајући једну кап воде.{S} А гдегде жерав, који је не 
 и од детета постала девојка.{S} Ту сам снивала прве снове своје девојачке среће, која ми се ук 
/p> <p>„А ако душом певаш и шарне снове сниваш, за плаве очи подај све!</p> <p>„Јер црне очи, м 
сео — вели један од њих — кад сам ноћас снио немиле снове!</p> <p>— Ништа, ништа, чика Благоје. 
о си, велможо, кадгод имао нада, жеља и снова, и ако си за њих какве лепе и благе ноћи мислио,  
ао и на ту тајну стазу сазнања љубавних снова Љубојевих.{S} А то је био главом препредени Тома  
постала девојка.{S} Ту сам снивала прве снове своје девојачке среће, која ми се указала у младо 
ричаше:</p> <p>— Сваки мора да одболује снове младости.{S} То није ни мене мимоишло.{S} Али, хв 
едан од њих — кад сам ноћас снио немиле снове!</p> <p>— Ништа, ништа, чика Благоје.{S} Кажи сан 
 пиј!</p> <p>„А ако душом певаш и шарне снове сниваш, за плаве очи подај све!</p> <p>„Јер црне  
далеко, сликајући и оживљујући најлепше снове њене млађане душе.</p> <p>Али не мисли о њој само 
p>Све је тихо, све је живо легло, да се сном окрепи.{S} И хрти и жерави, и соколи и соколари тр 
, где оставише Угљешу са његовима да се сном крепе, нешто шапутаху.</p> <p>— Неваљалац је он.{S 
и онда, кад у логору све спаваше тврдим сном.</p> <p>Силној киши, која никако не престајаше, од 
а Јелена, навикнута на невољу, трпељиво сношаше терет, али се и надаше.</p> <p>Мара се ипак пре 
овараху о тешким данима.{S} Али се ипак сну не подају.</p> <p>Будни су стражари, а од њих је бу 
и мира и покоја, да се окрепи у слатком сну!{S} Господару, шта је теби, души твојој? реци ми —  
<p>— А, збиља браћо, шта мислите о оном сну, што се прича? — упита један озбиљније.</p> <p>— А  
ако чуо.{S} Хришћанском цару јавио се у сну анђео Божји, узео му из руку крваву сабљу и предао  
вника, који принесе један дворанин, узе со и хлеб, подносећи их Угљеши.</p> <p>— Здрава нам буд 
е! — отпоздрави је Угљеша узевши хлеб и со.</p> <p>За тим се са њом загрли, па се пољубише у ли 
ђе на горњи бој, где су биле две малене собе са једним предсобљем.</p> <p>— Станује ли когод ов 
осле тога неко куцну на прозор Јеленине собе.{S} Она устаде и приђе прозору.{S} На пољу је месе 
ране високих грмова, а на вратима се те собе указа — Рајко.</p> <p>Тома одступи натраг, а Мара  
убоко поклони и пун скромности изиђе из собе Угљешине.{S} Али чим заклопи велика врата за собом 
68" /> <p>У тај се мах врата на њиховој соби отворише широм, а на њих ступи Гојко страшног изгл 
га дана у вече седео је Љубоје у својој соби, која је била слабо осветљена.{S} Очекивао је Гојк 
бејаше.</p> <p>Она је међу тим у својој соби а на грудима Видосавиним лила сузе, јадајући се:</ 
 сам.</p> <p>Дуго је замишљено ходао по соби крупним корацима.</p> <p>— Па ипак се руши, лагано 
е у градски врт.</p> <p>Угљеша остаде у соби сам.</p> <p>Дуго је замишљено ходао по соби крупни 
љешина двора.{S} Ноћну таму разгањају у соби велике воштане свеће, које у позлаћеним светњацима 
одговор чуо ош један, који је у куту те собице био, он му се окрете и рече:</p> <p>„Хвала, Анђе 
ине.{S} Али чим заклопи велика врата за собом, очи му севнуше пуним изразом сујетне охолости, и 
 брзо прибра и уђе, затворивши врата за собом.</p> <p>— Извините, кнегињице, али мене је овамо  
н повећи камен одвали и одроњавајући за собом земљу и потискујући ситније камење падаше ка реци 
, казавши му у чему је ствар, поведе са собом у врт.</p> <p>Ушавши, старац доведе друга до клуп 
ришту.{S} Да одгоне студен, коју ноћ са собом донесе, ловци су пили, а да даду одушке изазваним 
хтео оживелу слику вечито задржати пред собом.{S} А кад погледа поново, очи му бејаху влажне.{S 
ет — није.{S} Ал’ те очи!</p> <p>Ходаше собом горе и доле.</p> <p>На један пут стаде и лупи рук 
екао мутан и облачан дан, који је однео собом и твоје добро расположење — онда ћеш појмити и ме 
 што случајно чуше кад се властела међу собом разговараху о тешким данима.{S} Али се ипак сну н 
и, онда бисмо могли опет продужити међу собом борбу да расправимо на коме од нас ваља да остане 
м се окрете, те једним погледом премери собу, па онда, готов са одлуком, рече:</p> <p>— Сумње н 
/head> <p>Сутра дан рано из јутра уђе у собу деспотову војвода Тома Теологита, човек лепа <pb n 
е!{S} Здрави!</p> <p>Мало доцније уђе у собу Гојко, који долажаше из Анина двора.</p> <p>— Браћ 
ше.</p> <pb n="127" /> <p>Кад ступише у собу, Рајко устаде с Јеленом, која је била силно узбуђе 
<p>После кратког времена Угљеша ступи у собу, где га је деспотица очекивала.</p> <p>Он је био ј 
одјездио Богдану, ушавши једне вечери у собу Угљешину, деспотица затече свога војна при отворен 
враћа се овамо? — упита Мара, улазећи у собу, па видевши ловачку торбу на дивану у њој, додаде: 
ију Рајка! — говораше старац, улазећи у собу.</p> <p>Томи бејаше све јасно, плану али се брзо п 
>— Те очи? — рече у себи, кад уђе сам У собу.</p> <pb n="137" /> <p>— Где сам их то могао видет 
л’ јој у тај мах слуга показа осветљену собу, у коју она уђе а за њом и Гојко.</p> <p>Рајко зас 
ича.</p> <p>А кад је дошла у Видосавину собу, отворила је срце своје, да пусти тугу са њега, не 
 глас отуда. — Е, добро нам дошао такав соко!</p> <p>— То је његов глас, — рече Рајко.</p> <p>— 
 окрепи.{S} И хрти и жерави, и соколи и соколари траже одмора после богатога лова минулог дана. 
а њима а покадшто и поред њих јахали су соколари са изученим соколима на руци, а хајкачи мож’да 
јеним и мало примиреним жеравом.</p> <p>Соколари драже соколе, па се онда са њима свађају, а на 
имиреним жеравом.</p> <p>Соколари драже соколе, па се онда са њима свађају, а на крају целог по 
а се сном окрепи.{S} И хрти и жерави, и соколи и соколари траже одмора после богатога лова мину 
оред њих јахали су соколари са изученим соколима на руци, а хајкачи мож’да већ <pb n="48" /> не 
овачки поход буду што свечаније.</p> <p>Соколови су, жељни плена, кликтали на дворишту, кад су  
шла сам се у некој кућици близу пута за Солун а ван области мога поочима.{S} Код мене је био та 
ју војводину <pb n="179" /> заштитим са солунске стране, са које је вазда најслабија.{S} Опрост 
.{S} Јужно од браће Дејановића била је, Солуну понајближа, омања војводина њиховог стрица Југа  
а, истина мало по из даље, и саму свету Софију цариградску?{S} Шта ћеш више!</p> <p>— Добро, —  
 ја ту пену хватам, море ме љушка, а ја спавам.</p> <p>— Врло добро, старче! — весело рече млад 
Теологите, а онај други оде, да продужи спавање, чудећи се:</p> <p>— Е, е!{S} А прсти се пусти  
> <p>Он луташе и онда, кад у логору све спаваше тврдим сном.</p> <p>Силној киши, која никако не 
овано многим царским повељама.{S} Ту је спадао и један млин на Мутници, речици недалеко на <pb  
ано двојица на коњима.{S} Напреже вид и спази, како се један одвоји и врати брзо натраг путем к 
огледа на звездано јато.</p> <p>Љуба то спази, а он јој, да је преухитри, рече:</p> <p>— Не бој 
рекиде реч, и брзо скочи на Лабуда, јер спази, како у кланац ступише неки коњаници у великом тр 
b n="6" /></p> <p>Он се трже, окрену и, спазивши своју драгу Љубу, пружи јој руке.</p> <p>— Дес 
авницу, кроз коју се пружао пут, што је спајао Драму са Сером.{S} Али се ни на томе не заустави 
г атонског пустињика, и он у теби гледа спас!</p> <p>Кроз ноћну се тишину разлеже трубни знак ј 
ричао Тома — одлучи, да сече руку зарад спаса целога тела.{S} Прегореваше и заборављаше прошлос 
шна реч, која жигоше издају.{S} Ја хоћу спаса свима а не себи!</p> <p>— Деспоте, победио си ме  
 зависи и срећа њена.{S} Послуша ли је, спасао је себе, и казао јој, да је љуби.{S} Не послуша  
едном код Крстопоља на обали Белог Мора спасао живот од морских гусара.{S} Крупна јуначина, кој 
 се барице деле.</p> <p>Бегунац иде, да спасе главу из џелатске торбе.{S} Гонилац иде, да метне 
дотле богат трговац, избеже са мном, да спасемо голу душу.</p> <p>„Јелена, кћери моја!{S} Ми ни 
 одступи натраг, а Мара викну:</p> <p>— Спасите ме!</p> <p>— Велможо! — загрме Рајко, — шта је  
 поручити.{S} Дај ону амајлију са гроба Спаситељева, што си од оца Исаије добила.{S} То ће му к 
помоћу једнога путника, поклоника гробу Спаситељеву, отишла у Воден, где сам се опорављала, нег 
секли су, што је под нож пало, а што се спасло у ноћној тмини, изнело је само голу душу.{S} Па  
} Онај, од кога си ме пре неколико дана спасо̑ у Крстопољу, пустиће се за неко време слободан.{ 
ми је, кад смо опсели једном Сер, живот спасо у једном ненадном испаду грчке војске.{S} Од тада 
довикну им Гојко.</p> <p>— А ми једну и спасосмо! — одговорише они, показујући на старог дворан 
вишених мисли, веруј и вера ће те твоја спасти!</p> <p>— Добра снахо, — осмехну се Вукашин — ко 
 Доцније сам чуо, да се мој стриц могао спасти, али да су врата на граду била затворена. <pb n= 
а бити.{S} Боље је, велим, да се делови спасу но да све за љубав целине иде у пропаст.</p> <p>— 
н.{S} Наћи ћу се у близини нападнутих и спашћу их.{S} Тиме сам постигао двоје: стекао сам права 
 скиде му главу са рамена, навезе се на сплавовима сам са непуном стотином првих војника.{S} На 
у на главу, кад они клекоше. — Боже, ти спој, ти благослови!</p> <p>Месец засија у пуној светло 
а моја нема мира.{S} Али светињу њенога спокојства не наруши никаква жеља за сјајем и блеском с 
ога живљења.{S} Ти ме бар знаш!{S} Није спокојство душе моје поремећено никаквим злобним гласом 
степенице, које се отворене увијаху око спољне стране високе куле, као и нехотице погледа на зв 
 привлачила је на се пажњу и душевним и спољним украсима.{S} Стари се Властоје слагао са добрим 
Гојку. — Нећу да се то икада преда мном спомене!</p> <p>— Не, узвишена ћесарице!{S} Не заборављ 
љу.</p> <p>Да би обележио и у трајнијем спомену сачувао свечаност походе својој ташти, Угљеша о 
и Момчилу.{S} Кад је један пут у говору споменуо Тома битку код Перитеориона и неко мало своје  
у сложно, договорно и братски.{S} А тај споразум не само да им не отежаваху Богдан и Дејановићи 
Сер.</p> <p>Краљ Вукашин је одмах после споразума с Угљешом отишао у Прилип а одатле у Скопље,  
ћеш га за време заменити.{S} Тако сам у споразуму са ћесарицом нашао за најбоље.</p> <p>Ућуташе 
отова.</p> <p>Било је пола ноћи, кад се споредна мала градска врата с јужне стране отворише, да 
 имам само да га обиђем, јер се госпођа спрема да ових дана изиђе овамо на летовање.{S} Ако ти  
ни брајко, дајеш? — пита један, који се спрема да осветла образ себи и својима у скакању.</p> < 
боју:</p> <p>— Гојко је бунтовник, који спрема Крстопољ, да се +оцепи од драмске области, па да 
 немила гласа.{S} Мој брат краљ Вукашин спрема војну у савезу са Балшићем а против Николе Алтом 
сом рече:</p> <p>— Господару, не чекај, спремај се и пођи на сусрет дужности.{S} Ја ћу ти помоћ 
лично ићи до манастирског млина, где се спремала поткрепа за утруђене ловце и хајкаче.</p> <p>П 
м стег у одбрани Српства, ја морам бити спреман.{S} Ја ћу први одлучно укрстити оружје са новом 
ћно постиже, имао је слободније руке за спремање на отпор Турцима.{S} Али баш у часовима, кад с 
побеђен и прогнат?{S} Није ли се ваљало спремати за све случајности, које могу лако и ненадно н 
то одевених коњаника турских.{S} Они се спремаху, да продуже пут за Ипсалу и даље, па се могло  
ла су тројица дочекали жртве, а Тома се спремаше, да се нападнутим нађе у помоћи ну све то покв 
них српских господара.</p> <p>Одатле се спремаше војска српска да груне на зидине турскога Дрен 
воде.</p> <p>Савладавши овога, Гојко се спремаше да продужи борбу са другим нападачима.{S} Али  
 сама није могла ићи, али је настала да спреме за ловачки поход буду што свечаније.</p> <p>Соко 
аквом циљу више.</p> <p>— Он одјезди да спреми нове замке нама-</p> <p>— У њих треба њега ухват 
бркова а без браде, који у пуној ратној спреми уђе у њихову одају.</p> <p>— Знао сам — рече пос 
ска посада са својим војводама у ратној спреми свечанога изгледа.</p> <p>Угљеша је ишао на коњу 
звитла мачем више главе.</p> <p>Гонилац спреми тешки палош, држећи га, руком за балчак, на раме 
p>— Сад већ доцне! — настави Гојко — не спремисмо ни њу ни њега.</p> <p>— Твој стриц, монах Иса 
аника, који им привођаше два оседлана и спремна коња: једног за Гојка а другог за себе.</p> <p> 
ојводама и издаваше налоге за претходну спрему пре поласка.</p> <p>Највише бејаше изненађен — Т 
ше, и кренуше, да га кроз отвор на поду спусте у тамницу.</p> <p>— Хвала Анђеле! — рече Тома је 
ним гласом додавши: — кажи, молим те! — спусти главу на његова прса, да од саме себе сакрије —  
бо трепериле на небесном своду, па онда спусти главу у обе шаке од руку, које бејаше подлактио  
ар је већ био престао, а крупна се киша спусти.</p> <p>— Одржаће се, и неће се загасити, јер ће 
рима српске војске.{S} Треће се одељење спусти низ поток чрноменски поред <pb n="166" /> самог  
 веселост, диже руку, која се тресла, и спусти је на главу Гојку:</p> <p>— Да си благословен! — 
ику да сиђе с коња, па га придржаваше и спусти на траву испод жалосне врбе.</p> <p>— Ти си глас 
цикну, а Угљеша је изнемоглу прихвати и спусти на меко седиште.</p> <p>За тим она бризну у плач 
/p> <p>— О, Видо... па загушена јецањем спусти своју главу нај Видосавине груди.</p> </div> <di 
мо онда пропали.{S} Ево — и она се лако спусти на колена — преклињем те —</p> <p>— Устани, мила 
 света.</p> <p>И као туча на родну њиву спусти се рука сваког коњика турског на жртву, која му  
гдан...</p> <p>У том се и мрак на земљу спусти.{S} Хиљаду логорских ватара плану за час и освет 
ритаја и мирно склопи очи.{S} Исаија му спусти главу на узглавље и прекрсти га још једном.</p>  
е крупнога вранца без белеге а десну је спустио на колено.{S} За њим су ишла два часника а до њ 
 не могаше чути.</p> <p>Лабуд се бејаше спустио низ брежуљак, и ношаше свога господара, летећи  
лаци, па је био безбрижан, Мрак се брзо спустио, а кад ветар поче да шиба капљицама, које по ма 
Маре, ударио је косом, низ коју се лако спустио ка источној страни брега.{S} Ту, крај једног ст 
.{S} Огртач му се са десног рамена мало спустио, те се у сумраку видело, како му мишица набрецу 
у.</p> <p>Не чу ништа.{S} Хтеде се опет спустити, ал’ му се учини да чу гласан говор.</p> <p>Ск 
 <p>Рајко га прихвати, па га скидоше, и спустише на земљу.</p> <p>Љубоју се лице смрачи, заглед 
риљи, да се осећа, како се небесни свод спушта, да својом милином задахне јаче земљу и њен свет 
> <p>— Ја сам је већ одредио.{S} Ноћ се спушта.</p> <pb n="68" /> <p>У тај се мах врата на њихо 
а широким мермерним степеницама, што се спуштају право у двориште, па очајно цикну, што га грло 
иђе из ходника на терасу, од које су се спуштале степенице у градски врт.</p> <p>Угљеша остаде  
уштати на ниже.{S} Зато је гледао да то спуштање не дође, бар не тако брзо.{S} Али сад је оно в 
где.{S} Од неког сам доба у Прависти, а спуштао сам се чак на дно Грчке.{S} Ђаво ме однео, ако  
гао овде имати.{S} Одатле се само могао спуштати на ниже.{S} Зато је гледао да то спуштање не д 
а за тим се, забринуте што се вече брзо спушташе на земљу, пожурише граду.</p> <p>Кад се појави 
>Једва се држао на коњу, који се лагано спушташе низа стрмен.{S} А кад сиђе доле између два бре 
ни се откидоше и са изврнутим седлима и спуштеним уздама јурнуше лево и десно, напред и назад г 
рошле године умро најстарији њихов брат Срацимир, плахе али витешке природе, нису више Балшићи  
 крст дићи, а потомци изгинулих Срба на Срб-синдигију љуто ће нас казнити.{S} Нама ће Алах ускр 
атио своје јунаштво, које нам је донело Срб-синдиги, српску погибију.{S} Завидљив слави његовој 
 згажени крст дићи, а потомци изгинулих Срба на Срб-синдигију љуто ће нас казнити.{S} Нама ће А 
ШТАМПАНО У ДРЖ.{S} ШТАМПАРИЈИ КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ</p> <p>1893</p> </div> </front> <body> <pb n="1" 
ју дужност савесно извршио.{S} Није био Србин али опет бејаше ваљан хришћанин.{S} Одликоваше се 
т и као муж, и као јунак и као човек од срда, па кад је хтео да крунише речи своје, приђе ка пр 
пријатељу а моме другом оцу, властелину Срдану.</p> <p>Добри поочим мој био је старац, самац, а 
луга ради милих порука двају заљубљених срдаца. <pb n="28" /></p> <p>Али је на скоро за тим наг 
ри меког љубавника, благе душе, тихих и срдачних жеља.{S} Па ипак остадох ватрен у једној жељи, 
ивам! — рашири руке, загрли Гојка па се срдачно пољубише.</p> <pb n="127" /> <p>Кад ступише у с 
/p> <p>— Свуда и увек, где и кад ти.{S} Срдиш ли се, деспоте?{S} Опрости, али ја мислим, да те  
огати градови даваху у својим рудницима сребра и злата господи, као што травни пашњаци по висор 
 поздрави Ана Угљешу, па се окрете и са сребрног служавника, који принесе један дворанин, узе с 
 па се саже и подстаче огањ, који је на сред тога дворишта лагано горео.{S} Намести ситнијег гр 
 сабљом га је тлачно, коњем газио.{S} У сред највећег окршаја окрете се мени и рече:</p> <p>"Си 
попе на камени наслон, који је стајао у сред дворишта служећи као степеница ради лакшег узјахив 
ролази одводише са сваке стране до саме средине логорске.{S} Поред свеколике опрезности ипак пр 
ајући све јаче ка срцу ратног стана, из средине се зачуше кроз бурну ноћ танки звуци убојних тр 
158" /> <p>У великом свиленом чадору на средини логора краљ Вукашин, деспот Угљеша и војвода Бо 
отиснуте са остатком своје војске ближе средини бојишта.</p> <p>— Ко? — викну неко.</p> <p>— Ће 
њима и сам се крвавим корацима приближи средини.</p> <p>Све се ту слеже, и бојни бео достиже вр 
 Крстопољ.</p> <p>Нашавши се усамљена у средини суморне ал’ још доста крепке природе, у дивљини 
а, па за Гојком утону у сечу, која се у средини бојног поља све већом жестином обнављаше.</p> < 
е из даљине, али ови, који се стекоше у средини логора, главом платише смели покушај свој.</p>  
 на њима, а сваки стег бејаше пободен у средини своје жупске војске.</p> <p>А кад се прочу, да  
а самој ивици планинској, онде где кроз средину планине зија велика провалија, подигнута повећа 
рска продре брзо дубоко у логор, али до средишта ипак не доспе.</p> <p>Многи не бејаху заноћили 
/p> <p>Краљева војска одступи лагано до средишта, где се држаше Угљеша, а војвода Богдан тражећ 
стегови означаваху по пространом логору средишта појединих жупа и градских управа.</p> <p>А кад 
ада на половини пута између Дренопоља и Средца.</p> <p>Пловдин бејаше у јуначкој невољи.{S} Опс 
еша је био у великом послу, примајући и сређујући војну силу своју.{S} А деспотица Љуба проводи 
рховну власт њихову.{S} Он као господар Срема не мисли више на одржање царевине.{S} Синиша, цар 
ицу.{S} Он не иде овуда, и ви га нећете срести.{S} Са мном хајдете натраг у Дренопоље.{S} Ја зн 
<p>На путу из Ипсале за Дидимотику Тома срете код старе, добро му познате, грчке крчме један ма 
јући се једном поред обале речне, Гојко срете једну женску, која је хтела у лаком чуну прећи на 
<p>— Не могаше, јер се никад од тада не сретосмо у животу.</p> <p>Гојко заусти да запита о несу 
чке војске.{S} Од тада се никад више не сретосмо.</p> <p>— Он је скоро умро, — лагано одговори  
воришту манастира светог Јована Претече сретоше се једног дана пред вече две монахиње.{S} Једна 
вши му руку.</p> <p>— С Богом, војводо, срећа те пратила на путу! — одговори старац.</p> <p>Па  
делима...</p> <p>— Певај, певај, синко, срећа ти вазда певала! — говораше под чадором својим ст 
врата на граду буду отворена за нас.{S} Срећа нас издаје!"</p> <p>— Одјездио сам брзо.{S} Ушао  
родар.{S} Овамо чешће долазим.{S} Каква срећа што случајно дођох, кад и ти стиже!</p> <p>— Шалу 
> <p>Рајко севаше очима:</p> <p>— Каква срећа те овде оставих свој ловачки прибор, да за њ дође 
адржавао.{S} Ја сам мислила, да је моја срећа несумњива, али је судба друкчије хтела.</p> <p>Мл 
 куда ти, велможо, знаш, у чему је моја срећа?</p> <p>— Знам, јер умем читати људска срца.{S} Т 
јаше му јасно.</p> <p>Траже га разорена срећа честите девојке, увређена част беспрекорног витез 
тиру, — говораше Видосава Мари. — То је срећа за нас, иначе не би стигао добри монах до сутра у 
е знала да од одговора његовог зависи и срећа њена.{S} Послуша ли је, спасао је себе, и казао ј 
 време ћутао и мислио.</p> <p>Опробан и срећан ратник, у почетку се обрадовао гласу о скупљању  
га оружја.</p> <p>Гојко је, задовољан и срећан својим успехом поклисарским, био весео.{S} Части 
далеко на све стране логора нове наде у срећан свршетак.</p> <pb n="171" /> <p>Турци се поколеб 
ге тврде градове.{S} Стари су сумњали у срећан свршетак свих тих предузећа, па су вртели главом 
на најпоузданије стубове.</p> <p>— Бићу срећан, ако и ја своме деспоту узмогнем рећи о њима то, 
е ил’ твоје ил’ његово — оно је својина среће и части српскога југа и — опомени се, Вукашине, — 
разума, да се лакше уздигну до схватања среће наше.{S} Ти, је ли, више не страхујеш за ме?</p>  
.</p> <p>— Још су ми близо дани варљиве среће у људском животу, још су крваве ране на души мојо 
га родитеља мутила душу, на небу његове среће не би било, мишљаше, никаквог облачка.</p> <p>На  
Јесу храбри, јесу многобројни, али није среће у њих.{S} Ја ћу вам бити на услузи.{S} Послушајте 
старој Видосави, а Гојко је тајну своје среће поверио своме верном Рајку.</p> <p>На витешком ме 
 сам снивала прве снове своје девојачке среће, која ми се указала у младом витезу једном.{S} Та 
ц?</p> <p>За убицом прве радости и тихе среће своје, за јунаком без врлина, за осумњиченим изда 
а потпуно уверена, да јој је грануо дан среће и Божјег благослова...</p> <p>Мало после стајали  
 граду.{S} Видосава се радовала Мариној срећи, а Мара је мање уздисала а више приповедала Видос 
монах Исаија одслужио свечану службу за срећна пута српског деспота и његове војске.{S} Никада  
и пољуби Исаију У Руку.</p> <p>— Жива и срећна била, кћери моја, — благослови је Исаија.</p> <p 
ј! — поздрави га Љуба.</p> <p>— Буди ми срећна и здрава, деспотице моја! — одговори јој он.</p> 
 младости, а томе бејаше узрок Јелена и срећни случај, који ју је к њему довео онда, кад јој се 
и њему.</p> <p>Од тога је дана она била срећнија, он веселији, а добра Видосава није одрицала с 
, у коју се много надао, онда се осећао срећнијим и задовољнијим.{S} Војска је у Серу логоровал 
овом томе поверовати.{S} А ти нападачи, срећно одбијени, љутито су се бацили на подбадача Гојка 
ишта ни знати.{S} Ми ћемо свршити посао срећно и раније, но што он и помишља.{S} А слава биће т 
у српску са цариградском.{S} А кад и то срећно постиже, имао је слободније руке за спремање на  
туђина његовога рода.{S} Многу сам беду срећно минуо само зато, што сам у тренутку употребио по 
а, брата преминулог царевића Сулејмана, срећног освојача несрећног Галипоља.</p> <p>Пловдин је  
даје ведрине.{S} О, како сам се осетила срећном, кад си ономад рекао, да ипак верујеш у срећну  
е гласе султан добити.</p> <p>— Хвала и срећном случају.{S} Кад је била највећа невоља јавио на 
рајевима учинимо крај.{S} Ми верујемо у срећну звезду наше судбине!</p> <p>— Светли деспоте! —  
 кад си ономад рекао, да ипак верујеш у срећну звезду своју...</p> <p>— Ходи, љубо моја — преки 
ах раскрстити с Томом, занесен ненадном срећом својом, заборави на то.{S} Тек кад је сазнао за  
тупити?{S} Је ли Вукашин оклевао?{S} За срећу наше отаџбине узео је част краљевску пре шест год 
{S} И још нешто.{S} Не може она срушити срећу његових непријатеља.{S} Зар да тамо слуша он, как 
азом свога лица.</p> <p>— Бог ми је дао срећу, да те обрадујем, добри оче!{S} Позвах те преко г 
 судбину, Мара се одлучи да и она своју срећу проба.{S} Приступила му је узбуђена, јер је знала 
 дужност.{S} Повериће му — тебе и твоју срећу.</p> <p>Мара се обично на таке и сличне речи зару 
пријатељ.</p> <p>— Који своме пријатељу срећу убија, душу тамни, наду одузима.{S} Ипак чућеш.{S 
>— Можемо ли се и даље поуздати у стару срећу?</p> <p>— Не знам!</p> <p>— Већ?</p> <p>— У стару 
свршиш, неваљалче!{S} Али захвали за ту срећу овом мом пријатељу.</p> <p>Други га дворанин зачу 
е.{S} И он поче по ново веровати у тиху срећу скромнога али пуног благослова огњишта свог, свог 
но питаше Љубоје.</p> <p>— Да постигнеш срећу, за којом жудиш, — рече Тома.</p> <p>Љубоје се за 
а њим, а остали продужише да, уз лагано сркутање доброг кипарског вина, нагађају о приликама у  
 је са својим коњицем Лабудом био готов срнути у пропаст.{S} Опомене старијих на погибао таког  
 ? — одговори други, — све је то једна, српска вера.</p> <p>— Хе, брајко, има ту и Грка и Влаха 
t> <front> <div type="titlepage"> <p>12 СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА 12</p> <p>ПРВЕ ЖРТВЕ</p> <p>ПРИ 
одара.</p> <p>Одатле се спремаше војска српска да груне на зидине турскога Дренопоља, које беја 
 је на народ српски била бачена, кад је српска црква постала самостална са својим патријархом.{ 
 живо.</p> <p>— А да шта би било, да се српска господа не заузеше против зла, што наступа!</p>  
во синула мисао да су бољи и Турци него српска превласт.</p> <p>И тако су све молбе и сва прекл 
падном крају и првим најближим чадорима српске војске.{S} Треће се одељење спусти низ поток чрн 
 Вукашин први је развио заставу одржања српске превласти на југу.{S} Није ли он у борби противу 
ост ступише мож’да последњи, који се са српске стране враћају кући.{S} То бејаше војвода Богдан 
в мора пролити за свету мисао ускрснућа српске снаге и јединства.{S} И то ти даје ведрине.{S} О 
ти гласови са разних страна раскомадане српске царевине.{S} Све се предало одмору, све је утону 
} Ил’ бејаше Божја воља да стег одбране српске пређе у друге руке?{S} Буди воља његова!</p> <p> 
у натапаним, долинама јужне деспотовине српске.{S} Мишљење свога оца делио је врло радо и његов 
е турска војска, једва четвртина укупне српске бојне силе, у дугим, местимице прекинутим, линиј 
аху сем тога Турцима, да је велико море српске силе, где они утонуше, а српској војсци да је оп 
</p> <p>ПРВЕ ЖРТВЕ</p> <p>ПРИПОВЕТКА ИЗ СРПСКЕ ПРОШЛОСТИ</p> <p>НАПИСАО</p> <p>АНДРА ГАВРИЛОВИЋ 
егдана, а натопљеном потоцима људске, и српске и турске, крви.{S} Пусто чадорје стоји развучено 
оћ Јевренос-бега!</p> <p>А густи редови српске војске почеше се разређивати и одвајати лево и д 
ознато стање, у коме се поједини делови српске државе налазе. <pb n="14" /></p> <p>Угљеша се ма 
 и ненасите жеље удари клин у јединство српске отпорне моћи са ових страна, није ли пред снажно 
тежу не опази.{S} Нешто тражи, питам га српски, он слеже раменима па одговара грчки.{S} Један п 
е дигао тешку анатему, која је на народ српски била бачена, кад је српска црква постала самоста 
енских Лугова.{S} Два одељења заобиђоше српски логор са горње северне стране његове, па се једн 
и гинуше, не кретоше се други господари српски.{S} Ил’ бејаше Божја воља да стег одбране српске 
к први грабљаху да што дубље уђу у стан српски неопажени.</p> <p>Није дуго трајало то утицање,  
екинутим, линијама брзо утапаше у логор српски.</p> <p>У првим редовима чадора трилиског одељењ 
 ал’ војвода Богдан хоће да му је певам српским речима...</p> <p>Гојко и Рајко пролажаху редом  
та Угљеше, где се после дужег лутања по српским областима на послетку скрасио.</p> <p>Са свим н 
о од неког доба насташе <pb n="26" /> у српским земљама.{S} Па ипак се она врло мало мешала у у 
" /> негда крваво разбојиште и погибија српских левената.{S} Струма и Места, Бистрица и Мутница 
тељ из Азије.{S} Јужни и северни делови српских земаља стајаху једни према другима као отворени 
о логориште удружене српско силе јужних српских господара.</p> <p>Одатле се спремаше војска срп 
а и шарена војска, састављена од старих српских ратника, од најамника и добровољаца, од тежака, 
 је мож’да и са свим већ скрхано оружје српско и грчко, Драма је један од првих и најлепших зал 
к отвори очи:</p> <p>— Благословено име српско !...{S} Просте прве жртве против некрста!...{S}  
ве војске, ту и прво логориште удружене српско силе јужних српских господара.</p> <p>Одатле се  
лим јунацима стварао величину и царство српско, утрну онда, кад заповедник непобедног Пловдина, 
та најкрвавије поприште за пробу оружја српског и византиског.{S} Данас, кад је у међусобној бо 
ега ухватити.</p> <p>— И да непријатеља српског имена, мож’да, припреми да нас дочека.</p> <p>— 
 одслужио свечану службу за срећна пута српског деспота и његове војске.{S} Никада није старац  
о пута, што води у Пловдин, недалеко од Српског Гумна појави се на брегу, који стрмо падаше, у  
о је тек две недеље од боја — поклисари српског војводе Богдана и Дејановића, који напустише од 
{S} Ни сам сјај царске круне ни скиптар српског патријарха не могаху да одушеве стара сумњала.{ 
 утицајем Византије, са својим навикама српскога живота — наста да измири и цркву српску са цар 
арка краљевог; дадох тужном гласнику са Српскога Гумна.{S} Али то дадох руком, а душа — душа јо 
то пуно поноса са недавне славне победе српскога оружја.</p> <p>Гојко је, задовољан и срећан св 
’ његово — оно је својина среће и части српскога југа и — опомени се, Вукашине, — дома гоњених  
ко море српске силе, где они утонуше, а српској војсци да је општа погибао и краљу и деспоту он 
о мораш и чинити, јер си ти прва стража српској слободи на овој страни!</p> <p>И они се кретоше 
 око деспота не престајаху давати знаке српској војсци.</p> <p>Угљеша ободе коња, и он као стре 
здељеној, несложној и завађеној господи српској страх је био све моћнији непријатељ из Азије.{S 
ло и последње наде.{S} Уједињеној снази српској не би још била страшна сила нових завојевача Ту 
морне од дневне службе богатој властели српској.{S} Властела су заморена од бриге, коју им зада 
 смо и учинили.{S} У име мисли о јачини српској, која ће моћи дати отпора свакој најезди на ове 
ино у српску помоћ.{S} Зато се и обрати српској страни.{S} Посада се јуначки држала неколико не 
а је војска, која несумњиво иде у помоћ српској сили, радосно би се журила да обрадује свога во 
 подиже, са три стране непријатељ приђе српском логору.</p> <p>У тачном реду и густим групама к 
отере за крвником.{S} Ја сам дужан крви српском. роду!</p> <p>Лагано су тако одмицали...</p> <p 
а, који је као бегунац био неко време у српском логору.</p> <p>Ево чега се Рајко опомињао.</p>  
наштво, које нам је донело Срб-синдиги, српску погибију.{S} Завидљив слави његовој, сада га на  
>Заповедник се Пловдина уздаше једино у српску помоћ.{S} Зато се и обрати српској страни.{S} По 
пскога живота — наста да измири и цркву српску са цариградском.{S} А кад и то срећно постиже, и 
мени намењује да понесем стег у одбрани Српства, ја морам бити спреман.{S} Ја ћу први одлучно у 
S} Али си се ти ипак саломио у борби за Српство.{S} Света десница, која те носила!{S} Вечан ти  
аховао за успех тако великог предузећа, сруши се силно Дренопоље а у исто доба остави овај свет 
н тражи.{S} И још нешто.{S} Не може она срушити срећу његових непријатеља.{S} Зар да тамо слуша 
њице, нисам велможа, већ роб, роб свога срца и — твоје милости!</p> <p>Недалеко од куле зачу се 
?</p> <p>— Знам, јер умем читати људска срца.{S} Ти си ме чудно погледао у једном тренутку, кад 
 уверавањем, да је то тек само пошалица срца.{S} Па ипак је неко наишао и на ту тајну стазу саз 
господара.{S} Али један не бејаше таког срца.</p> <p>То је био неки туђин, који је живео повуче 
м ваља радити — шикну крв из племенитог срца његовог.</p> <p>У том као бесом гоњен излете из од 
братски ижљубили.</p> <p>— Хвала ти, од срца ти хвала! — реко је при састанку Гојко.</p> <p>— Н 
ри лице рукама, клече поред Угљеше и од срца зајеца.</p> <p>— Јуначе, — додај ми — мало воде —  
да пусти старицу па се са деспотицом од срца пољуби.</p> <p>— Добро ми дошао, мили господару мо 
водити?</p> <pb n="117" /> <p>— Радо од срца, сестро !{S} Ја сутра полазим.</p> <p>— И ја ћу с  
<p>То не бејаше глас људске питомости и срца, које зна да није вечито.{S} То бејаше рика рањено 
ов глас, мудрост његовог ума и јунаштво срца његовог било најпотребније.{S} Он је управљао драм 
S} Она не опази, како га се тешко косну срца, што јој о сјају своје звезде не могаше ништа рећи 
онаха Исаије!</p> <p>Рајку клецну нога, срце му убрза, крв јурну У образе, и он, не могући прик 
 грмну војник поново, у у пола устаде а срце му закуца брже.</p> <p>Ни одговора нити каквог зна 
S} Лагано и неопажено љубав је освајала срце Љубојево, док га није потпуно освојила.{S} Али то  
невоље, да се не замери, него што га је срце вукло.{S} А кад се нашао у планини, одаслао је сво 
је дошла у Видосавину собу, отворила је срце своје, да пусти тугу са њега, нека отече.{S} Испри 
е могах више.{S} Твоја душа пати, твоје срце страда, а ја не знам узрока.{S} Угљеша — и она му  
 очи своје, да њоме заустави сузе, које срце не штеђаше.{S} Ана држаше велику воштаницу а Исаиј 
зговор је био жив, пун, као што им је и срце било наде пуно.</p> <p>— Још ћу да ти говорим, вит 
, кад развесељаваш душу моју, обрадуј и срце моје, и благослови свога <pb n="92" /> сина, да см 
мени.{S} Издаде га мушко држање, освоји срце, па се над мртвим Војихном заплака као дете.{S} Да 
 из руке у руку.</p> <p>— И вино весели срце човеково! — рече један пошто се добро поткрепио.</ 
ије ни чудо — туђин је, па га и не боли срце за овим народом, — рече Исаија.</p> <p>— Ја сам од 
 није ни без својих особитих чари, Мари срце закуца брже а груди јој се бурно шираху.{S} За очи 
<p>— Требало је да поганом туђину мачем срце потражим, и онда бих био сигуран, да <pb n="87" /> 
извештио ратничким пословима и очеличио срце своје.{S} Приљубио се уз Момчила као син уз оца, ј 
зракова, причај тамо, да овде има једно срце, коме би на сјају једних очију и топлини душе једн 
сећаја, а после ње — здрава душа, чисто срце, крепка воља.{S} Тако је браћо!{S} Пијмо пехаре ру 
е журим да ти нејасним речима кажем што срце осећа.{S} Чуј ме још мало, и ако знам, да ти је на 
е лепе кнегињице.</p> <p>Љубоја текну у срце, а Тома додаде:</p> <p>— Нисам се надао —</p> <p>— 
се чу шкрипа.{S} Неко долази.{S} Љубоју срце јаче закуца, а у лицу се за часак промени.</p> <p> 
ко прамен магле и путне прашине, у њему срце силније закуца и он жудно изгледа гласника из Драм 
а логора водио, захватајући све јаче ка срцу ратног стана, из средине се зачуше кроз бурну ноћ  
унак осећао је да му поред одважности и срчаности треба и више ратничке вештине па и господске  
 њима.{S} Ходи.</p> <p>Гојкова праведна срџба попусти.{S} На мах му сину мисао:</p> <p>— Ко зна 
поузданија!</p> <p>— На ипак неће нашој срџби на свагда умаћи! — заврши Гојко.</p> </div> <div  
а је добри монах умро од туге, што је у срџби проклео и уклео свога господара а са њим и домови 
У томе је и туга, али теби, гранчици са стабла његовог, нека у томе буде и утехе.</p> <p>— Ах,  
ој милости и закриљу приводим листак са стабла, на коме сам и сам био до сада једна и то по гот 
агрли, притиште на груди, и на чело јој стави први, тако дуго жуђени, пољубац...</p> <p>—- Маро 
p> <p>— Ходите, децо, — рече Ана, па им стави руку на главу, кад они клекоше. — Боже, ти спој,  
ушевљеним речима понови Угљеши, како му ставља на услугу мишицу и мач, главу и живот, захори се 
ренутака Тома јој рече :</p> <p>— Ја се стављам на расположење, да одмах пођем.{S} Војвода је Љ 
ву и мишицу, светло оружје и добра коња стављао је сваки од њих у службу своме господару искрен 
 најлепшега вина, напевало и науживало, стаде наговарати Момчила, да се покаже као витез у већи 
је од куле.</p> <p>Мара задрхта, а Тома стаде непомичан.</p> <p>Ветрић, што је скидао лисни уре 
њега, а он високо диже одвијени лист па стаде читати Угљешину повељу.</p> <p>Да би обележио и у 
се вихор снажи и обнавља.</p> <p>И киша стаде, а он се разузда.</p> <p>Хује столетни грмови, је 
, али му реч у грлу застајаше.{S} А кад стаде Исаија, он узбуђено запита:</p> <p>— А, велиш оче 
ам!</p> <p>Певач опроба цитру, па после стаде ударати и певати:</p> <p>„Ил’ волиш црне очи, ил’ 
 се на окнима затресоше а дах прве зиме стаде на заповедничко место своје.</p> <p>У тај се мах  
а ту више нема шале, прискочи у помоћ и стаде једнога давити.</p> <p>Старац хтеде нешто рећи, а 
<p>Љубоје крочи један корак напред, али стаде и оста непомичан.</p> <p>Гојко дочека Тому тако с 
усе у колу запеваше песму, па се по њој стаде кретати леса играча.</p> <p>То бејаше прво јавно  
рађу и господу у граду.</p> <p>Костадин стаде размишљати о сакупљању војске.</p> <p>У том стиже 
 очи, у лицу поплаве, нешто неразумљиво стаде шапутати и руком показивати на груди.</p> <p>Гојк 
<p>Окружен јаком оружаном пратњом Гојко стаде пред часнике.</p> <p>— Опомени га наше понуде, —  
} Тако постоја неко време, па се лагано стаде провлачити кроз вреже од бршљана и купине, прилаз 
 пало!</p> <p>Туга деспотице Љубе чисто стаде.{S} У њој плану жар свеснога частољубља, и она ла 
 ми.{S} И ми устасмо против њих.{S} Цар стаде уз њих.{S} Ми бејасмо тада и против цара.{S} Успе 
 собом горе и доле.</p> <p>На један пут стаде и лупи руком о руку:</p> <p>— Она је!</p> <p>Стој 
> <p>— Тако, дакле, ви у планини чувате стадо?{S} Ово вам је у помоћи! — нашали се један, куцка 
е из појединих жупа са својим одељењима стадоше прикупљати, Рајку се ни у колико не допадаше, ш 
ду, кад се око њега и његовог господара стадоше укрштати стреле.{S} Једна окрзну по руци Гојка, 
p> <p>Ана и Мара престрављене писнуше и стадоше, а један од оне тројице притрча и ухвати Ану за 
е.{S} Нађох га ту код моста.</p> <p>Они стадоше.{S} Богдан узе мач, од кога се држак са горњом  
/p> <p>Нешто затресе купине.</p> <p>Они стадоше.</p> <p>— Ту је зликовац! — рече старац и извад 
оме није ни мало прилике.</p> <p>Возари стадоше пред млин и унеше дивљач.</p> <p>Тада приђоше в 
рчини наћи своје.</p> <p>Кад се ратници стадоше уклањати од ватара, жураше се од једног огња до 
ви и вешти ратници, који као добровољци стадоше у редове одабране најамничке гарде Угљешине.</p 
а по неколико редова, и сви у један пут стадоше пажљиво испуњавати дугачке празне просторе међу 
а.{S} Њој је живот био тежак и мучан, а стазе животне посуте трњем и невољама.{S} Таком се живо 
сетан и забринут.</p> <p>Прође дугачком стазом до половине, па седе на камену клупу с леве стра 
S} Па ипак је неко наишао и на ту тајну стазу сазнања љубавних снова Љубојевих.{S} А то је био  
поочим склопно своје очи, а ја сам сама стајала крај његовог одра и тужила.{S} Те исте вечери с 
ом.</p> <p>Противно мирноћи ове двојице стајала је снага Рајка и Љубоја, честитих јунака, који  
од камена за сјахивање, усред дворишта, стајале <pb n="1" /> Јелена и Видосава, разговарајући с 
о у друга два дела, који су, покривени, стајали један до другог као <pb n="102" /> две одаје у  
 Божјег благослова...</p> <p>Мало после стајали су у врту Гојко и Мара.{S} Разговор је био жив, 
ласка у град.{S} Свештеници и духовници стајали су у одеждама а градска посада са својим војвод 
говим Марком и зетом му Ђурђем Балшићем стајало према сили Николе Алтомановића, а друго, што је 
седели су за каменим столом, на коме је стајао кондир са пехарима, стари Властоје, негда дворан 
ни над њом, један млади Турчин, који је стајао на обали одакле се жртва и предала Марици, узе з 
готет се попе на камени наслон, који је стајао у сред дворишта служећи као степеница ради лакше 
е је, наслоњен на малу ограду, мало пре стајао.</p> <p>— Мила љубо моја!{S} Казаћу ти чисту ист 
право великим вратима, на којима је још стајао превес, што је покривао грб Војихнине куће.</p>  
} Јужни и северни делови српских земаља стајаху једни према другима као отворени непријатељски  
 с нејаком дечицом и заосталим старцима стајаху покрај пута с обадве стране.</p> <p>Кад Угљеша  
тешке слутње изиђе брзо у двориште, где стајаху Ана, Мара, Јелена и Видосава, а монах Исаија пр 
асни покајник пред благим исповедником, стајаше узрујан пред мудром и добром деспотицом Љубом.< 
уком се прихвати за камени сто, до кога стајаше, а усне, мало отворене, размакоше се, готове да 
тлости ни могао опазити неко лице, које стајаше близо храста, куда је Рајко имао да прође улазе 
а без поговора изврши, а с друге стране стајаше неокаљана прошлост Гојкова, дугогодишње другарс 
женску.</p> <p>А и она је мало зачуђена стала пред непознатог јој витеза, кад ју је Гојко поздр 
ле из црквице и пошле путем, двојица су стали вребати старог дворанина. и ухватили су га, чим с 
езда променљиве ратне судбине; твоја је стална у сјајности — она је звезда мира и љубави!</p> < 
доликоваше очајна збиља, што му на лицу стална изгледаше, као што ни његовом белом господском л 
но небо Божје милости, благе и тихе ал’ сталне и неменљиве љубави.</p> <pb n="157" /> <p>„Па оп 
ача Турака, за које се већ видело да се стално мисле на Балкану настанити.{S} Али раздељеној, н 
поткрепе у добром вину и брашненицама — стан забруја од весеља и безбројних прича, што се почеш 
уктињом степенице, куда се иде у Гојков стан.</p> <p>Гојко поведе Јелену до степеница, па је он 
а је Рајко имао да прође улазећи у свој стан.{S} Али то лице опази Рајка и виде, да он уђе у вр 
ог Мора.{S} У очи самог боја дошао је у стан Момчилов Тома.{S} Дуго се на само разговарао са Мо 
и туђин — ђаур.{S} Он је и одвео наше у стан непријатељски, па га је после нестало.{S} А Хаџи-И 
и ипак први грабљаху да што дубље уђу у стан српски неопажени.</p> <p>Није дуго трајало то утиц 
тићи ћеш на свом коњу до нашег ловачког стана код млина, нађи светлога деспота и реци му: „Велм 
ио, захватајући све јаче ка срцу ратног стана, из средине се зачуше кроз бурну ноћ танки звуци  
 остављаш певача у тренутку кад у песми стане ређати најлепше јуначке слике из скоре прошлости  
 синко, и казивати!{S} Тешко ми је, кад станем размишљати о судбини. <pb n="59" /> Имао сам бра 
Знам —</p> <p>Деспотица писну:</p> <p>— Стани, заклињем те живим Богом, не даље!{S} Одбиј сумњу 
 у двору <pb n="7" /> нашем свако добро стани?{S} Зар без разлога често пута оставиш богату трп 
<pb n="119" /> <p>Та је војска Угљешина становала сада у самом граду, и она бејаше права лична  
а капела са једном одајицом, у којој је становао неки осамдесетогодишњи старац, свештеник, који 
> <p>Гојко их одведе на кулу, где је он становао и одакле је леп изглед на море.</p> <p>На пита 
е терете дажбина и деспотског кулука са становника Драме, деспот призива благодет Божју на се и 
а посада и онај мален број крстопољских становника знали, да су добили новог заповедника.</p> < 
им редовима бејаше велики број и грчких становника Угљешине деспотовине.</p> <p>Угљеша је био у 
анем сутра, и да утишам узрујаност међу становницима, које с мора гусари на глас о смрти ћесара 
ркве са цариградском.{S} Овуда је свуда становништво мешовито.{S} Није мали број оних, што су о 
овог било све мирно, па се и преплашено становништво по ново одало своме свакидашњем послу.{S}  
<p>Рајко изиђе из двора, па место своме стану он скрете поред двора и на мала врата уђе у велик 
 како ми је тешко, кад се препреке томе стану јављати.{S} Ево немила гласа.{S} Мој брат краљ Ву 
оварао са МомчилОм, и остао је у његову стану.</p> <p>Момчило је имао до четири хиљаде извежбан 
ене собе са једним предсобљем.</p> <p>— Станује ли когод овде ? — упита Мара дворанина.</p> <p> 
 немоћ византиског царства, увек износи стање ствари у светлијој боји.{S} То његово, намерно уд 
ске области доста је учинио, да се ново стање без поговора прими, јер се свима <pb n="47" /> ва 
ликом поверењу твоме, није ми непознато стање, у коме се поједини делови српске државе налазе.  
је.{S} Мене је тај његов поглед, канда, стао скупих жртава.</p> <p>— Не разумем те, — притворно 
у Прилипу.</p> <p>— Снажној руци твојој стао сам тада у службу без поговора, — рече Тома, пажљи 
 двор.</p> <p>Он је већ знао, да је био стао на последњу и највишу лествицу части, коју је мога 
S} Корео је себе, што није онда одлучно стао на страну Гојкову.{S} Пребацивао је у исто доба са 
 узде од Угљешиног коња, који је на мах стао као укопан.</p> <p>— Поздрављам те, господару наш  
јвода Властоје?{S} Он је сада, свакако, стар.{S} Ваљ’да као и ја.{S} Он ми је, кад смо опсели ј 
српског патријарха не могаху да одушеве стара сумњала.{S} И одиста они имађаху права!</p> <p>Ст 
уту за морску обалу и Крстопољ, била је стара нека црквица, посвећена светом Прокопу, истом све 
тив Николе Алтомановића.</p> <p>— То је стара мржња ! — рече деспотица.</p> <p>— Да, старој омр 
е повукла себи и своме дому, одлично се старајући да чедо своје подигне и оплемени.{S} Заузимљи 
, поведе са собом у врт.</p> <p>Ушавши, старац доведе друга до клупе, где је Рајко требао да гл 
 Хвала Богу! — рече гласно седи ратник, старац са Радовишта, па са осталима наже за Гојком.</p> 
кад је Војихна брзо и ненадно преминуо, старац се промени.{S} Издаде га мушко држање, освоји ср 
шиба капљицама, које по мало промицаху, старац устаде и уђе у колибу.</p> <p>Цела се колиба дел 
страну, те га нож дохвати по -одећи.{S} Старац зграби нападача за руку, па му вешто изби нож.{S 
 само је један крњадак лагано тињао.{S} Старац се саже, једним дрветом разгрну покисли пепео и  
 са земље отимао.{S} Брзо прискочи, ал’ старац бејаше већ савладао нападача, па му својим каниц 
ре киши.</p> <p>Прође још неко време, а старац, наслоњен леђима на повећу камарицу сламе и седе 
езанога.</p> <p>Прође један тренутак, а старац викну и устаде пљеснувши рукама:</p> <p>— Крст и 
 турски коњаник измахну на њ палошем, а старац га копљем скиде с коња, па и сам, прободен са ст 
јаше гладан, па радо прихвати понуду, а старац му задовољно причаше о своме познанству с покојн 
ја.</p> <p>Гојко пољуби ту суву руку, а старац му даде знак да се дигне.{S} Он устаде, па седе  
а, летећи преко поља ка главном путу, а старац се сав претвори у поглед, којим хтеде продреди к 
и нож.{S} Тада се дохватише у коштац, а старац, притежући га рукама, држаше у једној свој нож.< 
— Рекох, ко је, — одговараше место њега старац. — А шта ће? питаш.{S} Твоју главу, ништа мање.{ 
, а домаћин подстаче ватру.</p> <p>Тада старац познаде по оделу да је његов намерник неки млади 
ноћи самца тако мило разговори? — упита старац војводу, који већ бејаше на коњу.</p> <p>— Војво 
вратих, што оцу бејах дужан! — прошапта старац, па се несвесно занесе.</p> <p>А сва ова ломљава 
</p> <p>— Да си благословен! — прошапта старац, па за тим понови: — Да си благословен!</p> <p>Т 
ота Угљеше.</p> <p>— А, тако! — протеже старац. — А је ли тамо све мирно и добро?</p> <p>— До с 
 Срдану.</p> <p>Добри поочим мој био је старац, самац, а ја га, кад ме мину прва туга, весељах  
деспота и његове војске.{S} Никада није старац тако појао, никада се није тако дубоко душом пос 
јају миле светлости своје.{S} И тада се старац загреје.{S} Гледа пред очима прошлост, најлепше  
жити!</p> <p>Они изиђоше из врта, па се старац упути одељењу Томе Теологите, а онај други оде,  
ајко.</p> <p>-— Је л’ овоме? — умеша се старац. — Њему? а? томе, што ме везао за врбу!{S} Пусти 
’ тако било, несрећо грчка? — окрете се старац месту, где је везао нападача.</p> <p>Одговора не 
едало је, да ће бити бурне ноћи, али се старац није плашио.{S} Погледао је, с које се стране го 
Бог милостиви помогне!</p> <p>По том се старац мало замисли, па као за себе рече:</p> <p>— Десп 
 ћеш више!</p> <p>— Добро, — осмехну се старац.{S} Ево сна, па га тумачи.{S} Љушкао сам се на о 
>— Умро?{S} Е, Бог да га прости! — рече старац и подиже шубару.</p> <p>После тога устаде, уђе у 
тадоше.</p> <p>— Ту је зликовац! — рече старац и извади нож, па корачи напред.</p> <p>— Ха, нећ 
кљусад, јер смо. много заостали, — рече старац, и обојица ободоше коњиће.</p> <p>На утоку велик 
агасити, јер ће киша брзо проћи, — рече старац за се, кад се наже, те из колибе погледа, како с 
p>— Овде је и ушао у врт, —- показиваше старац, кад дођоше до ограде.</p> <p>Нешто затресе купи 
 <p>— Ево овде је то било, — показиваше старац — а зликовац је хтео отуд иза леђа напасти.{S} Ј 
ећ да те мучим, Грче неваљали! — викаше старац.</p> <p>Онај други дворанин виде, да ту више нем 
Ху, једва се опростих напасти! — викаше старац, па се обрати убијеноме:</p> <p>— Нисам мислио,  
ог да прости ћефалију Рајка! — говораше старац, улазећи у собу.</p> <p>Томи бејаше све јасно, п 
пали узвишену ћесарицу нашу, — говораше старац, па устаде. — Тако, гаде грчки! — додаде, гледај 
упу.</p> <p>— Разумеш ли, а? — говораше старац, па се саже да рукама опипа везанога.</p> <p>Про 
жна ухватише ме два напасника — причаше старац — те ми мачевима угрожаваху, док ме за врбу прив 
ца, кажи јој да сам овде, — рече Мара и старац се удали.</p> <p>Мара приђе прозору.</p> <p>Очим 
нђео! њега је однео нечастиви!</p> <p>И старац се прекрсти.</p> <p>— Нема га?</p> <p>— Нема, св 
е вечери седео је пред том колибом неки старац у пастирском руху са великом чупавом шубаром на  
е од добра, синко, — као забринуто вели старац. — Погинућу ти првом приликом.</p> <p>— Ха, ха,  
страшни ратник бејаше главом онај мирни старац пастир, код кога је Гојко недалеко од Радовишта  
ојој је становао неки осамдесетогодишњи старац, свештеник, који је служио у црквици.{S} Он је у 
>— Тако је, тако !{S} Е, па живео добри старац Исаија, кад нам је овако добро винце припремио!< 
>— Крв у врту, убијен човек! — одговори старац.</p> <p>— Дакле ипак добро! — помисли Тома, па с 
о, срећа те пратила на путу! — одговори старац.</p> <p>Па се онда присети:</p> <p>— А хоћеш ли  
ро дао, путниче и намерниче, — одговори старац, гледајући дошљака, његову дугачку искислу кабан 
ко!{S} Баш ћу тако да радим, — одговори старац.</p> <p>У томе труба даде знак, да неко долази У 
а ноћас ваља у подрум бацити — одговори старац. — То ћу и да урадим.{S} Да ми ко помогне убацит 
ем.</p> <p>— Видећеш, војводо, — заврши старац — хоћу ли и сада, ма да сам у овим годинама, што 
вода.</p> <p>Обојица ћутаху подуже, док старац, на послетку, прекиде ћутање:</p> <p>— Из далека 
се од једног огња до другог неки крупан старац, војник из Дејановића војске.{S} Он распитиваше  
 вреже, држећи у руци свој нож, који му старац заборави узети, кад га је везао.{S} Помоћу <pb n 
е и звезде показивати.</p> <p>Тада зачу старац хрзање коњско и неки глас, који као да дозиваше  
Шта сам ја могао знати у мраку !</p> <p>Старац уђе и куцну на врата Томина.</p> <p>Тома, полубу 
.{S} И одиста они имађаху права!</p> <p>Старац заклопи очи, као да би хтео оживелу слику вечито 
о?</p> <p>— Кнегињица Мара, оче!</p> <p>Старац се задовољно осмехну, па поче прекидајући на мах 
 одговори Гојко, и пусти Лабуда.</p> <p>Старац задрхта од изненађења и милине:</p> <p>— Ти? — и 
> <p>Тако је Гојко дочекао вече.</p> <p>Старац је ућутао, склопно очи, и лагано испустио руку Г 
о пролаз, те су обе биле у вези.</p> <p>Старац уђе у предњи отворени део, који је оним двема пр 
 у помоћ и стаде једнога давити.</p> <p>Старац хтеде нешто рећи, али се присети, пусти бегунца, 
не могаше довољно чуду начудити.</p> <p>Старац се саже, добро разгледа убијенога, па онда устад 
е, од куд се глас стражарев чуо.</p> <p>Старац, мрмљајући нешто, изиђе брзо и оде да тражи пома 
аду остаде од мушких само нешто слугу и стараца.</p> <p>Напред, пред свом војском, јахао је у з 
и и трла бејаху пуни бегунаца, немоћних стараца, слабих жена и невине дечице!{S} Али није, хвал 
 су их разбојници изненадили на путу од старе цркве ка граду.{S} Видосава се радовала Мариној с 
 из Ипсале за Дидимотику Тома срете код старе, добро му познате, грчке крчме један мали одред б 
 му је играчка са ћесарицом и Маром код старе црквице осујећена, Тома је био ван себе од гњева. 
била је једна повећа колиба.{S} Уз неке старе рушевине пастири су наслонили отесана дебла и утв 
ласове свакога часа, држаше слабе живце старе ћесарице затегнуте и узбуђене.</p> <p>Видосава је 
метило мир, тако потребан и дому и души старе ћесарице.</p> <milestone unit="*" /> <p>У једној  
и се о стење или онесвеснути, лупивши о старе грмове.</p> <p>— Ако!</p> <p>Он само толико мисли 
и са степеница долажаше, познало, да је старешина страже збиља отишао, Љубоје рече Гојку:</p> < 
> <pb n="79" /> <p>Љубоје махну руком и старешина се удали.{S} Обојица ћутаху.{S} Гојко је оштр 
ицом у руци.{S} Он је био први пастир и старешина над осталим својим друговима у првом равнијем 
ести војводо, још јутрос рано, одговори старешина.</p> <p>— Добро.{S} А у граду се не зна, шта  
д и расуло, чим нестане правог обласног старешине.{S} И ако је знао, да је овом уздржаном реду  
дође к мени, — рече после неког времена старешини.</p> <p>Тако је и учињено.</p> <p>Тога дана у 
/p> <p>Врата се отворише и уђе Гојко са старешином градске страже.</p> <pb n="79" /> <p>Љубоје  
е пред овим другим.</p> <p>Љубоје зовну старешину градске страже.</p> <pb n="78" /> <p>— Је ли  
 савезника, већ смо вољни признати му и старештво, па и данак плаћати, ако се друкчије не може  
, на коме је стајао кондир са пехарима, стари Властоје, негда дворанин а доцније друг Војихнин, 
еној жељи — Мара и само један пратилац, стари дворанин Благоје.</p> <p>Тома се једва одржао, да 
пажњу и душевним и спољним украсима.{S} Стари се Властоје слагао са добрим монахом Исаијом, да  
ивући ће твоју пажњу још првих дана.{S} Стари отац његов Властоје, друг је Војихнин Био му је с 
у и Струмицу, и многе тврде градове.{S} Стари су сумњали у срећан свршетак свих тих предузећа,  
могласним клицањем радости дочекаше.{S} Стари се Властоје пољуби са њим, па сви лаганим свечани 
е је посвећен и велики храм у Драми.{S} Стари су људи говорили да се сећају како им је причано, 
— рече Видосава. — Он ће нам помоћи.{S} Стари дворанин Благоје већ је опремио једног поузданог  
о доба било мирно и прилично обично.{S} Стари је Властоје непрестано лежао час опорављајући се  
 до скора бејаше као засебна област.{S} Стари је Војихна и очи склопио, не хотећи никад изрично 
 је — продужи <pb n="51" /> он — одавде стари замак, подигнут у доба, кад је овде била међа гра 
ајко скочи, окрете се и у чуду виде где стари дворанин Благоје дави некога, који се са земље от 
е непотпуно, само му искрено рече да је стари Властоје знатно болан.</p> <p>Гојко сабра веђе:</ 
, многи су заплакали, кад су чули да је стари краљ био жртва, али су њихов плач на брзо загушил 
о не опазише ни Ана ни Мара, а још мање стари дворанин, који бејаше прилично заостао у разговор 
 логору поста још живљи.{S} Измешаше се стари и млади ратници, са разних крајева двеју деспотов 
е је једна милостива рука.{S} То бејаше стари игуман хилендарски, који ме из поштовања према мо 
 стигоше и Гојкови пратиоци а са њима и стари дворанин.</p> <p>— Јунаци, зликовци нам умакоше,  
ко оде и замени његовога Гојка.{S} Жели стари ратник да загрли свога јединца.{S} Верује да ће м 
вао проније за уживање.{S} На тој земљи стари је ратник постајао у неку руку баштиник и кућаник 
 Деспотица је дубоко зашла, — рече Мари стари дворанин Благоје, који заостаде као једини пратил 
одиста потребан.{S} Јеси ли ти још онај стари Анђео?</p> <p>— То јест ђаво!{S} Да Богме!</p> <p 
а певала! — говораше под чадором својим стари дворанин Благоје једном младом грчком певачу, кој 
дан пут јој Тома Теологита причаше како стари свештеник разбира што ње у последње доба нема, бо 
е његове.</p> <milestone unit="*" /> <p>Стари дворанин брзо пробуди једног свог друга, па га, к 
 само са Исаијом, и каза му све.</p> <p>Стари се монах једва држаше на ногама од силног и тешко 
току преко границе за Дренопоље.</p> <p>Стари је монах Исаија одслужио свечану службу за срећна 
поново се ударише груди у груди.</p> <p>Стари ратници држе се витешки, а кад осете да су се про 
ти, учинила, те је, ислабела, изгледала старија.</p> <p>Мара је била тада у осамнаестој години. 
ије без кривице и свикнутост да се воља старијега без поговора изврши, а с друге стране стајаше 
сам пре био: пријатељ пријатељу и млађи старијем.{S} Једно се догоди ономад а друго сад.</p> <p 
пловдинске, одакле и прети погибија.{S} Старији деспот Костадин био је у Жегљигову, где је доби 
нијој звезди њено име онако, како су га старији пастири у његовој младости учили.{S} Он познаје 
терима својим.{S} Рајко је, и ако доста старији, био јунак, који слабо помишља на свијање гнезд 
чког језика, или би са њом расправљао о старијим књижевницима и беседницима византиским.</p> <p 
сећање према Гојку, друго дужност према старијима.</p> <p>Са степеница се чу шкрипа.{S} Неко до 
 био готов срнути у пропаст.{S} Опомене старијих на погибао таког кушања судбине не могаху Гојк 
ојвода Богдан, војвода Гојко и неколико старијих и млађих витезова.</p> <p>Деспотица и Ана са с 
ву са њиме, Љубоје је бивао све ређе са старим друговима својим.</p> <p>Међу тим ни сам Тома Те 
ге своје разгаљивала у ученом говору са старим монахом.</p> <p>Противно мирноћи ове двојице ста 
јмилије и великој и малој госпоштини, и старим и младим.</p> <p>Ана сама није могла ићи, али је 
 се мало после куцну пехарима са својим старим друговима и пријатељима, Љубоје причаше:</p> <p> 
ржећи своју цитру. — Синоћ певах добрим старим дворанима честитог драмског господара, а сада ве 
Говорило се о тузи у дому Војихнином, о старим данима ћесарице Ане, о мудрости деспотице Љубе,  
 <p>— Ја сам тек недавно научио грчки у старим годинама својим.{S} Али не жалим за труд.{S} Има 
а весела и шарена војска, састављена од старих српских ратника, од најамника и добровољаца, од  
те и пође са њом ка Љуби.{S} Тада пусти старицу па се са деспотицом од срца пољуби.</p> <p>— До 
и урес у часу радости ожалошћенога лика старичиног.</p> <p>Држећи за руку Ану, Угљеша се окрете 
/p> <p>Гомиле народа, мушког и женског, старог и младог, које се бејаху из подграђа искупиле у  
ловдина догађа, угасио се живот једнога старог витеза.{S} Умро је војвода Властоје.</p> <p>Био  
асосмо! — одговорише они, показујући на старог дворанина.</p> <p>— Ни крива ни дужна ухватише м 
лила на два логора.{S} Једни су бранили старог краља Дечанског, други су били уз младог Душана, 
и пошле путем, двојица су стали вребати старог дворанина. и ухватили су га, чим се растао од ст 
ад о томе знати, да не би глас допро до старог Властоја, који се поболео.</p> <p>— По вашој зап 
<p>За тим све три лагано уђоше у ћелију старог Исаије.</p> <p>На рукама његовим издисао је — ат 
иоци олтара Божјег читали за покој душе старога ратника, а још више сузе, ливене из дубине исти 
Ана, али војсци драмској ваља накнадити старога ћесара Војихну.{S} Можеш ли се поуздати, да при 
 мржња ! — рече деспотица.</p> <p>— Да, старој омрази даје маха, кад треба на новој мисли радит 
вањем пољуби у руку и она њега у чело — старој ћесарици заблисташе у очима сузе, које се као кр 
p> <p>И сазнала је, па је казала доброј старој Видосави, а Гојко је тајну своје среће поверио с 
е уђе у логориште и поздрави ратнике са старом ћесарицом и њеним двором, грмнуше хиљадама грла  
S} Гојко, млади војвода у Драми, био је старом Војихни десна рука у многом његовом предузећу.{S 
<p>Колико су год речи Гојкове о његовом старом оцу ожалостиле Мару, толико су је исто и умириле 
— Тако, тако ти учини са њим, — рече он старом дворанину — тврдо га вежи за ону исту врбу и ост 
навши да су они искрени пријатељи.{S} О старом је Властоју мислио, да га не ваља вређати зато,  
сним цветом и шареним лептирком.</p> <p>Старом се Исаији обновише у памети слике детињства и мл 
ша, измиривши противности између многих староседелаца своје деспотовине, којом је самостално за 
 <p>— Не знам!</p> <p>— Већ?</p> <p>— У стару десницу!</p> <p>— А није ли она изнемогла?</p> <p 
/p> <p>— Можемо ли се и даље поуздати у стару срећу?</p> <p>— Не знам!</p> <p>— Већ?</p> <p>— У 
 везан.</p> <p>Искочивши, он нападне на старца, који врдну мало у страну, те га нож дохвати по  
ним за причешће, крете да походи доброг старца и да буде на вечерњи.{S} С њом пође — по њеној ж 
ина. и ухватили су га, чим се растао од старца свештеника.{S} Остала су тројица дочекали жртве, 
</p> <p>— Помози Бог! — поздрави дошљак старца, и скочи с коња, па га поведе ка уласку у колибу 
лакти главу.</p> <p>...{S}Не, одиста су старци право говорили!{S} Па шта је од цареве тековине? 
и околине с нејаком дечицом и заосталим старцима стајаху покрај пута с обадве стране.</p> <p>Ка 
ш да Богме, и то још данас ал’ од вина, старче!{S} Ха, ха, ха!</p> <p>— Пожуримо мало ову нашу  
ушка, а ја спавам.</p> <p>— Врло добро, старче! — весело рече младић.</p> <p>— Далеко је од доб 
 на бојном пољу.</p> <p>— А зар мислиш, старче, још једном па бојиште? — упита војвода.</p> <p> 
воме господару.</p> <p>— С Богом, добри старче! — рече војвода, пруживши му руку.</p> <p>— С Бо 
везду? — упита деспотицу, обгрливши јој стас левом руком а десну пруживши једној групи звезда,  
таде пруживши руку Вукашину.</p> <p>— И стати брат уз брата па победити или бити побеђени! — од 
 дошао већ ред на мене.{S} Још сутра ћу стати ногом змији на главу! — значајно рече Рајко.</p>  
ушај ме, грешног, милостива госпођо.{S} Ствар онда, добија други изглед.{S} Отац — самртник, си 
на ћесарице!{S} Не брините, јер је ваша ствар у поузданим рукама мојим, — рече Тома, са пуном г 
свог друга, па га, казавши му у чему је ствар, поведе са собом у врт.</p> <p>Ушавши, старац дов 
, како је требало.{S} Оставио си, да се ствар својим током развија.{S} Тако је и било и ми смо  
невољи измахнем ножем, и прекратим целу ствар.</p> <p>Онај се не могаше довољно чуду начудити.< 
дњег витеза, који је с минулим јунацима стварао величину и царство српско, утрну онда, кад запо 
 сам много рушевина, из којих је ваљало стварати тврде бедеме и грудобране.{S} То сам и учинио, 
а нас не заборављају ни Турци.</p> <p>— Ствари стоје чудновато.{S} Ми смо истина, са Балшићима  
ојко — али ипак и ја и ти превиђамо две ствари.{S} Једно је, што ћесарица не жели чути ни речи  
 византиског царства, увек износи стање ствари у светлијој боји.{S} То његово, намерно удешено, 
 Али се после неког времена окренуо ток ствари.{S} Што је Момчило више ратовао са својим коњани 
аше, да се покаже веселији, но што је у ствари био.</p> <p>У таком се расположењу и кренуше ран 
Сад ће настати војна, за коју он није у ствари никад марио.{S} Тешко би у њу ступио, и да је ос 
{S} Ја сам их заклео, да својим костима створе бедем за одбрану твоју, кад груди њихове буду за 
ота ни опстанка ни овоме, што је до сад створено.</p> <p>У тихој звезданој поћи изгледаше Угљеш 
 и од мене, прилично окорелога ратника, створи меког љубавника, благе душе, тихих и срдачних же 
а забаву у овом граду, међу овим дивљим створовима.</p> <p>Тако је кадшто мислио Тома.</p> <p>— 
p>— Знао сам — рече после поздрава — да сте овде, па дођох да се опростим.{S} Сунце већ косо би 
 Мари па јој галантно рече:</p> <p>— Ви сте то желели, и само та помисао учинила је, те ми је р 
ађосте да се са њим надбацујете?{S} Сви сте ви јунаци и врли витезови, зна то сва краљева и дес 
 Да Богме! — одговори други. — Ви, који сте били манастирски ђаци па побегли зато што не трпите 
е вратим у Драму. —</p> <p>— И дочекали сте, — рече му Тома, па му онда испоручи: како га је ће 
есарици на таком поздраву а и вама, што сте ми га донели!{S} Брате Љубоје, хвала ти на замени!< 
нађења.</p> <p>— Добро је — рече —- што сте ме звали.{S} Одмах ваља настати.{S} А зна ли што о  
ари српски.{S} Ил’ бејаше Божја воља да стег одбране српске пређе у друге руке?{S} Буди воља ње 
 војска.{S} За тим сиђе с коња и пободе стег.{S} Војска пристизаше и разређиваше се.{S} Пратиоц 
воју војску.{S} Стегоноша високо уздиже стег па три пута завитла њиме по ваздуху, да види сва в 
пршаху двоглави орлови на њима, а сваки стег бејаше пободен у средини своје жупске војске.</p>  
 стегоноша.{S} Широки и златом извезени стег са двоглавим орлом и круном држао је стегоноша у д 
.{S} Кад судба мени намењује да понесем стег у одбрани Српства, ја морам бити спреман.{S} Ја ћу 
е!</p> <p>— Алах, ил-Алах!</p> <p>— Наш стег!</p> <p>— Знак, какав знак!</p> <p>— Боже, опрости 
, други мишљаше да је лепршање искислих стегова, а трећи се не могаше разабрати у разноликим гл 
јаху по појединим жупама, развише своје стегове, те се у градском пољу лепршаху двоглави орлови 
ка и левената.</p> <p>Само још пободени стегови означаваху по пространом логору средишта поједи 
{S} Густа одељења одвајаху се са својим стеговима и заповедницима, те се пуштаху путом, што вод 
их ратника, поломљеним копљима, свилним стеговима, убијеним витешким коњицима од мегдана, а нат 
аштиника, грађана и градских занатлија, стегоноша, велике и мале властеле — бејаше задовољна, ш 
!</p> <p>— Узбуна!</p> <p>— Војвода!{S} Стегоноша!</p> <p>— Помоћ!</p> <p>— Деспот!{S} Краљ!</p 
 где је имао улогорити своју војску.{S} Стегоноша високо уздиже стег па три пута завитла њиме п 
 нагађала, чија ли је жупа и који ли је стегоноша...</p> <p>Гласи, које је Гојко донео деспоту, 
ег са двоглавим орлом и круном држао је стегоноша у десници на дршку од бојнога копља.{S} За њи 
 Вараш се, узвишени војводо ! — увређен стегоноша рече.</p> <p>— Овамо долазе само јунаци! — до 
ћавај! — таким прекором ожалошћен писну стегоноша, па ободе коња и западе у најљућу сечу.</p> < 
поретку ишли, јахао је на доброме белцу стегоноша.{S} Широки и златом извезени стег са двоглави 
непријатеља, — рече један од Богданових стегоноша.</p> <p>— Тебе није требало ни повести! — љут 
е морао први погинути! — викаху Рајкове стегоноше, потиснуте са остатком своје војске ближе сре 
радско поље под Сером.</p> <p>Деспотове стегоноше, које бејаху по појединим жупама, развише сво 
есто сваког одговора послао у Сер свога стегоношу са главном војводском заставом и са стотином  
т, баш теби!{S} Ти у мраку нападе мене, стеже ме за гркљан, те у мало не зевнух.{S} У невољи из 
евнуше поново већ изгубљеним сјајем.{S} Стеже десницом нож, и пре, него што преплашени Турци мо 
 <p>А турски се гвоздени ланац све јаче стезао око Пловдина....</p> <p>У то доба у Драми, где н 
 спашћу их.{S} Тиме сам постигао двоје: стекао сам права на неограничено поверење и љубав њихов 
ва више но што има врлина, сви би се ти стекли с нама у једну заједницу противу страшног новог  
окупио око себе чету скушалаца, који се стекоше, да чују песме о светом краљу и боју на Велбужд 
- ваљало се из даљине, али ови, који се стекоше у средини логора, главом платише смели покушај  
су бездушници, који су издајом хтели да стеку милости, проказали Турцима, и они су главом плати 
спод које је малени поток квасио велике стене, а на врху провалије указа се на коњу неки јунак, 
својим пратиоцима, Угљеша опази на врху стене, испод које је крај пута студенац, некога, који,  
цивши Гојка, који на мах клече, преби о стеновит шиљак, који се из воде издизао.</p> <p>Лабуд с 
штро питаше Рајко овога.</p> <p>Он само стењаше.</p> <p>— Рекох, ко је, — одговараше место њега 
високе обале без моста, размрскати се о стење или онесвеснути, лупивши о старе грмове.</p> <p>— 
<p>Верна животиња размрска теме о тврдо стење, што обележава почетак каменитог брда и паде мртв 
 говори, — рече она.</p> <p>У том се са степеница зачула неко долази.</p> <p>— Дакле дошао? — ч 
е лако.</p> <p>Кад се по гласу, који са степеница долажаше, познало, да је старешина страже зби 
руго дужност према старијима.</p> <p>Са степеница се чу шкрипа.{S} Неко долази.{S} Љубоју срце  
! — одговори Тома, докопавши се врата и степеница.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 
и је стајао у сред дворишта служећи као степеница ради лакшег узјахивања и сјахивања с коња, па 
ков стан.</p> <p>Гојко поведе Јелену до степеница, па је онда пусти.{S} Она се поче пети, а Гој 
за њом и Гојко.</p> <p>Рајко застаде на степеницама.{S} Једва дође себи, а онда понови:</p> <p> 
заповеди нешто стражару, који је био на степеницама, и стражар оде.</p> <p>После неколико трену 
е пети, а Гојко иђаше за њом.</p> <p>На степеницама, где се савијају око мраморног стуба, Гојко 
> <p>Рајко стиже Гојка на малим каменим степеницама.</p> <p>— А зна ли за твој ненадни одлазак  
 <p>Он се заустави на широким мермерним степеницама, што се спуштају право у двориште, па очајн 
рме степенице за горе.{S} Мара пође тим степеницама и изиђе на горњи бој, где су биле две мален 
и Угљеша па, пошавши са деспотицом низа степенице, које се отворене увијаху око спољне стране в 
дника на терасу, од које су се спуштале степенице у градски врт.</p> <p>Угљеша остаде у соби са 
ру у доњи део из кога су полазиле стрме степенице за горе.{S} Мара пође тим степеницама и изиђе 
/p> <p>Обојица сиђоше низ велике камене степенице, које се сјају на месечини.{S} Један заповеди 
м предсобљу, из кога воде широке камене степенице на поље.</p> <p>— Тако је, — одговара му њего 
енска једна прилика успела уз стрмените степенице високе куле, нити је осетио, када му се прибл 
не бејаху веселији.</p> <p>Силазећи низ степенице на кули, где оставише Угљешу са његовима да с 
ихватише коње, а један осветли буктињом степенице, куда се иде у Гојков стан.</p> <p>Гојко пове 
н сам.</p> <p>— Ко? велиш.</p> <p>— Цар Стефан.</p> <p>— Гле!</p> <p>— Са свим.{S} Основао је ц 
 оно, што је наступило после смрти цара Стефана, крив он сам.</p> <p>— Ко? велиш.</p> <p>— Цар  
хотице себи одмогао а Гојку помогао, да стече права на милост Анину и руку Марину.</p> <p>Јако  
 <p>— Из Драме никаквог гласа?</p> <p>— Стигао је гласник деспоту.{S} Све је здраво и мирно и в 
сник! — додадоше други.</p> <p>— Сад је стигао глас од светлога и моћног деспота.{S} Он ће ових 
Мари. — То је срећа за нас, иначе не би стигао добри монах до сутра у вече.</p> <p>Тако је и би 
/p> <p>— Ни то не.{S} И ако сам вечерас стигао из логора војске наше, што је недалеко од Требињ 
акупити, деспотица Љуба већ бејаше тамо стигла.{S} Али Угљеше и Томе Теологите са још неким лов 
е било жупа удаљенијих које су већ биле стигле.</p> <p>Љубоје је довео на хиљаду ратника.</p> < 
само још неколико часова да смо доцније стигли, он се не би никако ни могао извршити.</p> <p>—  
части.{S} Његова је заслуга, што су већ стигли — и ако је тек две недеље од боја — поклисари ср 
и, кренути овамо.{S} Али он не треба да стигне у Драму никад.{S} Разумеш ли!</p> <p>— Потпуно!< 
тну сабљу, а шта ће тек бити кад султан стигне амо!{S} И велики га Лала-Шахин сада части.{S} Ње 
ана Претече са осталим зградама.</p> <p>Стигнувши на уговорено место, дружина се поскида са коњ 
 <p>Бегунцу би јасно, шта губи, буде ли стигнут.{S} Гониоцу није тајна, шта бегунац добија, ако 
 победоносно улазио у бунтовничку Бигу, стиго̑ му је гласник наше победе.</p> <p>— Хвала Алаху  
о остаде у залуд моја журба.{S} Томе не стигох, а поуздано држах, да ћу га овим путем, куда и в 
м се ја враћам?{S} Тешко мени!{S} Доцне стигох из потере за крвником.{S} Ја сам дужан крви српс 
не у заборав! — заврши Ана.</p> <p>Тада стигоше и Гојкови пратиоци а са њима и стари дворанин.< 
ица пођоше, а после неког заобилажења и стигоше тамо.</p> <pb n="64" /> <p>— Ти ћеш бити гласни 
ке Мутнице.</p> <p>Кад грану зора и они стигоше под источне огранке Меникејскех гора, а што је  
их десет часова јахати, зато у Крстопољ стигоше сутра дан у јутру.</p> <p>Кад стражар са тврђав 
уше рано из јутра за Драму, а кад овамо стигоше, наиђоше на још хладније и затегнутије прилике. 
 је око заранака, кад пођоше, а у Драму стигоше доцне.</p> <p>Ћесарица се изненади, кад јој се  
ом! — па ободе коња.</p> <p>Гојко једва стиже да махне руком, па се пусти да не изостане за дес 
 тренутку иза шибља указа и у два скока стиже на знојавом Лабуду Гојко.{S} Нападачи, изненађени 
е могло опазити да се журе.</p> <p>Тома стиже баш кад они уседаху на коље.{S} Загледа се у вођу 
 па окрете главу на страну.</p> <p>Тома стиже своме двору, а и оне одоше Ани.</p> <p>Тома сјаха 
C19"> <head>XIX.</head> <p>За мало дана стиже у Драму и Угљешина војска а са њом Угљеша, деспот 
е и хајкаче.</p> <p>После неког времена стиже и Угљеша.{S} Сунце је већ нагињало западу, а Томе 
аква срећа што случајно дођох, кад и ти стиже!</p> <p>— Шалу на страну, али ти си ми одиста пот 
ишљати о сакупљању војске.</p> <p>У том стиже у Жегљигово и поклисар Гојко.</p> <p>И док су јед 
ођа очекиваше се само још Љубоје.{S} Он стиже баш онда, кад се у граду поведе реч о њему и њего 
 Велом Мору. <pb n="25" /></p> <p>Рајко стиже Гојка на малим каменим степеницама.</p> <p>— А зн 
а Анђеле! — рече Тома једном. — Ти увек стижеш, кад треба!</p> </div> <div type="chapter" xml:i 
{S} Не брини.</p> <p>— Хвала ти!</p> <p>Стискоше један другом јуначке деснице, Гојко скочи на к 
да ћу га овим путем, куда и ви дођосте, стићи, — говораше Рајко.</p> <p>— Ипак ћемо га стићи ка 
он хоће да избегне.</p> <p>— Ипак ће га стићи ма кад.</p> <p>— Али он одлази да смишља и извршу 
— говораше Рајко.</p> <p>— Ипак ћемо га стићи кад тад! — одговори Гојко.</p> <p>— И ја тако мис 
га и моћног деспота.{S} Он ће ових дана стићи овамо са свом својом војском, а кад прими и наше  
јка —</p> <p>— Проклетник!{S} Он не сме стићи никаквом циљу више.</p> <p>— Он одјезди да спреми 
p> <p>— Има!</p> <p>— И жерава, који ће стићи његовога коња?</p> <p>— Има !</p> <pb n="141" />  
 у гомилама или дугачким редовима пешке стицала у градско поље под Сером.</p> <p>Деспотове стег 
јаки Урош, моли, куне и преклиње, да се стишају.{S} Они се разлазе као непријатељи и деле у таб 
х на висовима, море се међусобне заваде стишало.{S} Истина, многи су заплакали, кад су чули да  
 или бити побеђени! — одговори Вукашин, стиште руку Угљешину, и устаде.</p> <p>Браћа се загрлиш 
, пребледе, руком се прихвати за камени сто, до кога стајаше, а усне, мало отворене, размакоше  
засела су браћа Мрњавчевићи за каменити сто у великој богатој одаји Угљешина двора.{S} Ноћну та 
ане свеће, које у позлаћеним светњацима стоје на столу.</p> <pb n="94" /> <p>— Ми идосмо до сад 
е заборављају ни Турци.</p> <p>— Ствари стоје чудновато.{S} Ми смо истина, са Балшићима у родби 
оказа Томи да и он седне, али Тома оста стојећи.</p> <p>— Прилике су тешке и неповољне — продуж 
и руком о руку:</p> <p>— Она је!</p> <p>Стојећи тако неколико тренутака, замисли се по ново, па 
ерав, који је негда летео од муње брже, стоји крај мртва ратника па тужно вришти, а за тим копа 
ики пут, и до успеха твога поклисарства стоји много.{S} Однећеш од нас књигу деспоту Костадину  
тинито заслужно.{S} Благо мојих ризница стоји ти на расположењу.</p> <p>Гојко се поклони, а дес 
српске и турске, крви.{S} Пусто чадорје стоји развучено, покрхано и подерано.</p> <p>Многи се ј 
 то је њему све.{S} А то, Бога ми, лепо стоји његовом озбиљном изгледу, много лепше, но што нек 
реме брига о пространој царевини.{S} Ми стојимо међу њима као јачи од сваког посебице, ал’ и ка 
</p> <p>— Алах, ил-Алах! — понављаше се стократно, ваљајући читаве таласе забуне на логор, који 
коку нестаде.{S} Мамљена све дубље међу столетне грмове деспотица се и не сећаше да је Мара по  
иша стаде, а он се разузда.</p> <p>Хује столетни грмови, јече брда, разлежу се долови, таласају 
 фијуче ваздух као да пишти под клетвом столетних грешника.</p> <p>Помрчина.{S} Ни једне звезде 
 и Струмице па све до велике Марице.{S} Столица је целој деспотовини била у Серу, најзнатнијем  
еликог града Драме седели су за каменим столом, на коме је стајао кондир са пехарима, стари Вла 
, које у позлаћеним светњацима стоје на столу.</p> <pb n="94" /> <p>— Ми идосмо до сада одважно 
!</p> <p>Приђоше други и почеше бројати стопе растојања.</p> <p>Па онда узеше и други Орфанци.< 
е, да бол олакша и пада доле изнемогло, стотина издише снивајући једну кап воде.{S} А гдегде же 
ошу са главном војводском заставом и са стотином добрих коњаника, које је при себи имао.{S} За  
 навезе се на сплавовима сам са непуном стотином првих војника.{S} На Галипоље нападоше око пол 
ти случајем и шали —</p> <p>— Душа моја страда, а кнегињица мисли да се тек шалим!{S} Судбина м 
ах више.{S} Твоја душа пати, твоје срце страда, а ја не знам узрока.{S} Угљеша — и она му насло 
сност притисла душу моју.{S} Она пати и страда.</p> <p>Сутра дан дође из Сера гласник и донесе  
.{S} И ко зна, колико би душа моја више страдала да јој у часовима сумора ниси ти била успешни  
аповести, — одговори Љубоје.</p> <p>— А стража вечерас?</p> <p>— Ја сам је већ одредио.{S} Ноћ  
p>— Тако мораш и чинити, јер си ти прва стража српској слободи на овој страни!</p> <p>И они се  
ули има некога сад у позно доба, кад се стража на главним вратима првога бедема два пута већ пр 
љ стигоше сутра дан у јутру.</p> <p>Кад стражар са тврђаве огласи долазак њихов, Гојко им пође  
стражару, који је био на степеницама, и стражар оде.</p> <p>После неколико тренутака зазвекташе 
а, које не ороси суза.</p> <p>У тај мах стражар са куле на бедему огласи да граду долази неки н 
на му рука пружи кроз мален отвор ноћне стражаре киту поменка.{S} Он брзо узе, и руком мило отп 
врта на двориште и даље, од куд се глас стражарев чуо.</p> <p>Старац, мрмљајући нешто, изиђе бр 
мору, све је утонуло у сан.</p> <p>Само стражари будни сањају.{S} Сан им осваја трепавице, душа 
 се ипак сну не подају.</p> <p>Будни су стражари, а од њих је буднији — њихов господар.</p> <p> 
ју на месечини.{S} Један заповеди нешто стражару, који је био на степеницама, и стражар оде.</p 
ница долажаше, познало, да је старешина страже збиља отишао, Љубоје рече Гојку:</p> <p>— Војвод 
та занела и Љубоја, заповедника градске страже и ваљаног момка у војсци ћесаровој.{S} Лагано и  
етог Јована Претече, заповедник градске страже у Драми Љубоје и Рајко, трилиски ћефалија.</p> < 
руштву са Љубојем, заповедником градске страже, Тома бејаше прилично измакао испред осталих пра 
орише и уђе Гојко са старешином градске страже.</p> <pb n="79" /> <p>Љубоје махну руком и старе 
.</p> <p>Љубоје зовну старешину градске страже.</p> <pb n="78" /> <p>— Је ли војвода Гојко осло 
трану граничила бујна Марица, а западна страна, од куда је дошла сила Вукашинова, бејаше отворе 
у јединство српске отпорне моћи са ових страна, није ли пред снажном одлуком и гвозденом вољом  
ећем окршају, што се на ивицама са свих страна логора водио, захватајући све јаче ка срцу ратно 
адора.</p> <p>У том се тренутку са свих страна око његова чадора захори:</p> <p>— Алах, ил-Алах 
чезе.{S} На дати знак хајкачи са других страна почеше свој посао.{S} За мало па се већ чује лај 
 коју им задају чести гласови са разних страна раскомадане српске царевине.{S} Све се предало о 
ем у страну и замахну да Рајка удари са стране у десна ребра.</p> <p>Нож сину, нешто закркља, н 
љем скиде с коња, па и сам, прободен са стране, паде на земљу.</p> <p>— Хвала Богу, ја сину вра 
>Кад пређе велики мост на јарку, што са стране главних врата одваја цео град од западне стране  
а пркоси киши, која га, кад је ветар са стране нанесе, дохвати капљицама.{S} Лежећи тако, гледа 
рђујући градиће и добијајући гласове од стране пловдинске, одакле и прети погибија.{S} Старији  
лека, и идем доста далеко.{S} Ја сам од стране деспота Угљеше.</p> <p>— А, тако! — протеже стар 
м старцима стајаху покрај пута с обадве стране.</p> <p>Кад Угљеша би поред деспотице, кликну му 
оловине, па седе на камену клупу с леве стране.</p> <pb n="121" /> <p>Гледаше звезде, које су с 
 Гласници су летели из Жегљигова на све стране деспотовине, позивајући властелу и градске ћефал 
маше се ваздух, разносећи далеко на све стране логора нове наде у срећан свршетак.</p> <pb n="1 
се они не појавише.{S} Само се са друге стране реке један повећи камен одвали и одроњавајући за 
таријега без поговора изврши, а с друге стране стајаше неокаљана прошлост Гојкова, дугогодишње  
низ пучину.{S} Орфанског Залива с друге стране.{S} Очима је тражио на северозападу деспотовину  
ла у виноград, недалеко на брду с друге стране реке.</p> <p>Гојка њена отвореност још више зачу 
сам седе на велику једну главњу с друге стране огња, а домаћин подстаче ватру.</p> <p>Тада стар 
му је давала за право, хвалећи са своје стране побожну поезију Дамаскинову.</p> <p>— Мени се —  
 оружја, други за часак знадоше са које стране непријатељ улази у логор.</p> <p>Ратници се устр 
рима.{S} А ти пролази одводише са сваке стране до саме средине логорске.{S} Поред свеколике опр 
ину <pb n="179" /> заштитим са солунске стране, са које је вазда најслабија.{S} Опростите, браћ 
пише мож’да последњи, који се са српске стране враћају кући.{S} То бејаше војвода Богдан с Рајк 
рзо изгуби у шумарку, што се са западне стране пута пружаше од Драме па далеко на југ иза цркви 
лавних врата одваја цео град од западне стране градског подграђа, Угљеша се упути право великим 
 Док се мајка бринула за добро са једне стране, прилазило је зло са друге.{S} Ко мени може каза 
играше.</p> <p>У њему се борише с једне стране супарништво у љубави, уверење да Гојко није без  
 се споредна мала градска врата с јужне стране отворише, да пропусте -— бегунца Тому Теологиту. 
 истока и запада и бујне Марице с јужне стране простире се пространо и равно красно поље, које  
це, које се отворене увијаху око спољне стране високе куле, као и нехотице погледа на звездано  
рно удешено, ружичасто гледање на тамне стране државних прилика Угљешу је у почетку обмањивало  
 тачка целе деспотовине и то баш са оне стране, са које смо најслабији.{S} Док је још била у пу 
ке реке Марице.{S} Лугови се са северне стране завршују великим потоком, који мало ниже, пресец 
о одређен у једном пропланку са северне стране, а одатле је ваљало прилично ићи до манастирског 
заобиђоше српски логор са горње северне стране његове, па се једно примаче североисточном а дру 
, па га забоде више од половине с десне стране у врат Грку, који на мах паде, а из ране шикну к 
па ударцу турског одреда што са источне стране нападаше, зачуше неколико ратника у два, у три м 
 није плашио.{S} Погледао је, с које се стране гомилају облаци, па је био безбрижан, Мрак се бр 
ути из руку, Тома је био безбрижан с те стране.{S} Он се, напротив, бојао, да нападачи не посту 
уге.{S} Ко мени може казати, са које ће стране несрећа на деспотовину нашу навалити?{S} Врло ла 
м ветром, који се с нова подиже, са три стране непријатељ приђе српском логору.</p> <p>У тачном 
>— Војводо, ти се можеш склонити.{S} На страни, од куд дође данас краљева војска, нема још непр 
и не заборавите, да победа није увек на страни јачега.{S} Она се још радије креће, да буде мио  
, лако цикну, а Гојко збуњен, окрете се страни, одакле им приђе Ана.</p> <p>— И ја вас благосиљ 
ну налазе се Чрноменски Лугови на левој страни велике реке Марице.{S} Лугови се са северне стра 
 ти прва стража српској слободи на овој страни!</p> <p>И они се кретоше натраг у Сер.{S} Са њим 
пску помоћ.{S} Зато се и обрати српској страни.{S} Посада се јуначки држала неколико недеља, до 
са својима уђе у сечу на северозападној страни логорској, да поврати ред.</p> <p>Турци и овде в 
ова ломљава вођаше се на крајњој десној страни густе лесе, која се око Угљеше непрестано савија 
м, низ коју се лако спустио ка источној страни брега.{S} Ту, крај једног студенца, нађе Љубоја, 
укашин, кад се сукоби на североисточној страни логора са Турцима.</p> <p>— Јунаци, смело напред 
м? ил’ брдом? ил’ водом? ил’ путем? ил’ странпутицом?</p> <p>Свуда.{S} Ал' то је сакривено од с 
о њему, послуша мало, па се прекрете на страну, одгурну се рукама и у врту се дочека на ноге, к 
— сузе.</p> <p>Уздахну, па се окрете на страну, а руком подлакти главу.</p> <p>...{S}Не, одиста 
 је себе, што није онда одлучно стао на страну Гојкову.{S} Пребацивао је у исто доба сам себи,  
али презриво погледа па окрете главу на страну.</p> <p>Тома стиже своме двору, а и оне одоше Ан 
дођох, кад и ти стиже!</p> <p>— Шалу на страну, али ти си ми одиста потребан.{S} Јеси ли ти још 
зоше на суво, а случај их намери баш на страну, где бејаше виноград <pb n="60" /> мога брата.{S 
ини источне ивице логорске.{S} Јужну је страну граничила бујна Марица, а западна страна, од куд 
режуљку, па се упутих са правога пута у страну, — одговори путник.</p> <p>— Добро ми дошао !</p 
боје, чувши те речи, мрко окрете лице у страну.</p> <p>Али Томине ласкаве речи допреше и до опр 
к до Рајка, исправи се, измахну ножем у страну и замахну да Рајка удари са стране у десна ребра 
он нападне на старца, који врдну мало у страну, те га нож дохвати по -одећи.{S} Старац зграби н 
теру за њим!{S} Он је могао само на ову страну умаћи.</p> <p>И они брзо пођоше ка огради, закло 
ја је хтела у лаком чуну прећи на другу страну.{S} Он се загледа у ту женску, која му се учини  
, преминуо је.{S} Оставио је најважнију страну моје деспотовине у часу, кад ми је његов глас, м 
вога разбојишта прелази на другу, десну страну њену, још једна жртва тужнога покоља.</p> <pb n= 
 се увелича друштво, већ је и сама била страсан ловац.{S} Сада је у њеном друштву — више ради њ 
самоћи одмарао.{S} Љубоје је некада био страсан ловац, а од неког је доба охладнео.{S} У лов је 
хој звезданој поћи изгледаше Угљеша као страсни покајник пред благим исповедником, стајаше узру 
огањ јужњачке природе, у њему је кипела страст, а разум је лако уступио своје место осећајима.< 
<p>„Јер црне очи, морска дубина, казују страст ал’ и неверу.</p> <p>„А шта је друго витешка љуб 
буде до краја мој! — топлином прекипеле страсти изусти Тома, и са свим се приближи Мари.</p> <p 
има неизбежан.{S} Деспот Угљеша живи је страх за наше.{S} После дужег размишљања и саветовања о 
, ал’ војске има врло мало.{S} Силан је страх овладао у Дренопољу, од кад се чуло, да је судар  
тни и брзи звуци изазиваху и храброст и страх.{S} Они јечаху и довикиваху, да су сви на ногама, 
, несложној и завађеној господи српској страх је био све моћнији непријатељ из Азије.{S} Јужни  
-Алах!</p> <p>У мору различитих узвика, страха, изненађења, забуне и очајања, јунаштва и прегор 
 Они ме ухватише, затворише уста, и, од страха онесвеслу, однеше некуда.</p> <p>Кад сам дошла с 
а правоверни чуше клетву и задрхташе од страха...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP189 
, која је добила новог господара, па је страховао и за своју љубав.{S} Често је са високог беде 
ном изгнанству турском у Азију и кад је страховао за успех тако великог предузећа, сруши се сил 
е џилита и копаља — помешаше се у један страховит глас, који се одбијаше у котлу, где је међу б 
оревања, у часу извесне смрти — настаде страховита сеча</p> <p>Чадори за тренут ока дигнути, по 
, који се из воде издизао.</p> <p>Лабуд страховито захрза, а Гојко дочека Анђела мачем, и његов 
 /> <p>У немој тишини благе јесење ноћи страховито се разлегаше клетва фанатичног дервиша.</p>  
далеко и право напред истуреним.</p> <p>Страховито лупи, звекну и јекну нешто.</p> <p>Верна жив 
рну ноћ танки звуци убојних труба, које страховитом циком својом зваху на узбуну.</p> <p>Ти сит 
кога Дренопоља, које бејаше због тога у страху и трепету.</p> <p>Било је пред вече 25 септембра 
 ступио у турску земљу, да непријатељ у страху ишчезава, и да ће се за дан два његова војска са 
и разборитог Угљеше није имала места да страхује за се ни после смрти свога мужа, па се могла в 
атања среће наше.{S} Ти, је ли, више не страхујеш за ме?</p> <p>— Не.{S} Кад видим, како јуначк 
ри Угљеша мој!{S} Војна је крвав носао, страшан и кобан.{S} А ти се ове војне не плашиш.{S} Ти  
за стрицем својим.{S} Он је био крвав и страшан.{S} Узвиком је, ужаснијим од крика рањеног лава 
а благо многобројних пастира.</p> <p>Ни страшан глас о паду Дренопоља није зауставио напредовањ 
није турске војске.</p> <p>— Бој је био страшан, — причао је Рајко. — Небо се проламало од убој 
Уједињеној снази српској не би још била страшна сила нових завојевача Турака, за које се већ ви 
водо, опозови заклетву, да ми не излети страшна реч, која жигоше издају.{S} Ја хоћу спаса свима 
ој се све јаче распаљује...</p> <p>— Да страшне ноћи, да силне жалости! — уздисаше млади грчки  
левом рамену.</p> <pb n="161" /> <p>Тај страшни ратник бејаше главом онај мирни старац пастир,  
ипоље нападоше око пола ноћи.{S} Браћо, страшно ли је морало бити, кад је обест агарјанска пала 
а је тада слушао да је његов врсник.{S} Страшно ли је тада било!{S} Катуни и трла бејаху пуни б 
но позвала.{S} Ипак - реци — није ништа страшно да би се светли деспот са својом свитом морао ж 
рукчије гласе од вас чула.{S} Ах, то је страшно!{S} Хвала вам!{S} Верујем.</p> <p>Међу тим је М 
би отворише широм, а на њих ступи Гојко страшног изгледа.{S} Огртач му се са десног рамена мало 
стекли с нама у једну заједницу противу страшног новог непријатеља свих нас.{S} Па кад бисмо се 
х жерава.{S} Ваздух је пиштао од фијука стрела и узмахивања сабљама.{S} Био сам рањен у леву ру 
.{S} Лабуд силно фркну, скочи па се као стрела вину.</p> <p>— Војвода! војвода! — кликнуше коња 
сци.</p> <p>Угљеша ободе коња, и он као стрела полете кроз ноћну тмину.{S} Остали за њим.</p> < 
га и његовог господара стадоше укрштати стреле.{S} Једна окрзну по руци Гојка, који се на мах л 
зде коњске.{S} Научени коњиц осети звук стрелина лета, диже главу, начуљи уши и очима чисто тра 
Мара на обученим коњима својим са лаком стрелом и тулом о рамену; ту је Тома Теологита, забрину 
инила је, те ми је рука, пуштајући прву стрелу, задрхтала.</p> <p>Љубоје, чувши те речи, мрко о 
усти.{S} Па не часећи ни часа узе другу стрелу и оком ухвати орлов лет, како се бејаше упутио д 
м сазнао!{S} Или зар твоје господство — стрељајући очима Тому — мисли, да су сви људи покварени 
и од силног узбуђења надму.{S} Очима је стрељао, у лицу је био црвено-црн, а левом је руком био 
дно погледао у једном тренутку, кад сам стрељао орла пред ћесаричином љубимицом.{S} Не плаши се 
рече:</p> <p>— Она!</p> <p>И он се јако стресе...</p> <p>Погодио је!</p> </div> <div type="chap 
?{S} Зар си заборавио, да је једна моја стрина видела, истина мало по из даље, и саму свету Соф 
е на одржање царевине.{S} Синиша, царев стриц, устао је у име царевине а против царевине.{S} Бо 
во чега се Рајко опомињао.</p> <p>Његов стриц Момчило био је на гласу јунак-левента, а земљиште 
 Дејановићи, Костадин и Драгаш, и њихов стриц војвода Богдан.{S} На њих можемо рачунати?</p> <p 
 спремисмо ни њу ни њега.</p> <p>— Твој стриц, монах Исаија! — рече Рајко Јелени.</p> <p>Гојко  
 не знам.{S} Доцније сам чуо, да се мој стриц могао спасти, али да су врата на граду била затво 
ио ни име тога необичног друга његовога стрица Момчила.</p> <p>Кад се лукаво Грче напило најлеп 
ло право, па рече:</p> <p>— А име твога стрица, сестро?</p> <p>— Монах Исаија!</p> <p>Гојко изн 
уну понајближа, омања војводина њиховог стрица Југа Богдана.{S} Али се Угљешина деспотовина про 
ам рањен у леву руку, али сам јездио за стрицем својим.{S} Он је био крвав и страшан.{S} Узвико 
 бити лакше!</p> <p>— А шта је о твојим стрицем, сестро?{S} Зар ти се он не могаше наћи у помоћ 
дарски, који ме из поштовања према моме стрицу монаху узе и после посла у град Манастир своме д 
 бацио Рајко причањем својих успомена о стрицу своме, чувеном војводи Момчилу.{S} Кад је један  
еде Мару у доњи део из кога су полазиле стрме степенице за горе.{S} Мара пође тим степеницама и 
о на коњу, који се лагано спушташе низа стрмен.{S} А кад сиђе доле између два брега наиђе под ј 
, кад се женска једна прилика успела уз стрмените степенице високе куле, нити је осетио, када м 
 Српског Гумна појави се на брегу, који стрмо падаше, у крви и ранама огрезао витез.</p> <p>Јед 
ш једном кренем, полако — ах! — и он се стропошта поново на земљу, огрезао у крви.</p> <p>А бој 
бојиште и погибија српских левената.{S} Струма и Места, Бистрица и Мутница и многе друге реке,  
родужавала највише на исток, од састава Струме и Струмице па све до велике Марице.{S} Столица ј 
гови, а међу њима је текла једна далека Струмина приточица.{S} Пут је Гојка водио поред речице. 
, Бог с вама! — приђе им један други са Струмице. — Зар нађосте да се са њим надбацујете?{S} Св 
Недалеко од Радовишта а у области горње Струмице у деспотовини браће Дејановића близо пута била 
а највише на исток, од састава Струме и Струмице па све до велике Марице.{S} Столица је целој д 
у вардарску долину, видео је и Струму и Струмицу, и многе тврде градове.{S} Стари су сумњали у  
а Бистрици; јужно се отвара поглед низа Струму све до њеног ушћа у широком Орфанском Заливу Бел 
роз красну вардарску долину, видео је и Струму и Струмицу, и многе тврде градове.{S} Стари су с 
, нису више Балшићи ни у колико поуздан стуб за извођење наших мисли.{S} С Николом Алтомановиће 
пеницама, где се савијају око мраморног стуба, Гојко се окрете и Рајку, који је ишао за њим, ша 
све можеш ослонити као на најпоузданије стубове.</p> <p>— Бићу срећан, ако и ја своме деспоту у 
ени од свих и свакога.{S} Најпоузданији стубови, који су држали кућу нашу, почињу се рушити и и 
 у вечитом леду топло!</p> <p>— Кажи да студен, што наступа, и вихор, што хита да обнажи лисно  
мо јаче ватру на дворишту.{S} Да одгоне студен, коју ноћ са собом донесе, ловци су пили, а да д 
 на врху стене, испод које је крај пута студенац, некога, који, с дрвеним крстом у руци, прекрш 
обилазила цветне садове, који бејаху од студени клонули, уђе у врт Гојко, и приступи слободно М 
точној страни брега.{S} Ту, крај једног студенца, нађе Љубоја, који се у самоћи одмарао.{S} Љуб 
е ловачке помагаче, па је сам остао код студенца.</p> <p>Ту га, на положеном деблу једног скоро 
га наиђе под једном жалосном врбом крај студенца на једног војника, гласника браће Дејановића.< 
м ал’ доста снажним гласом понови жена, ступајући му још ближе. <pb n="6" /></p> <p>Он се трже, 
4" /> не може победити, па су радо у њу ступали.{S} Тада је и он постао војник.{S} Прошао је пр 
ко указа на отвореним вратима.</p> <p>— Ступи, Рајко! — позва га Гојко.</p> <p>Јелена се трже,  
="*" /> <p>После кратког времена Угљеша ступи у собу, где га је деспотица очекивала.</p> <p>Он  
ан пут постаде све јасно.{S} Трже мач и ступи корак назад.{S} Љубоје бејаше са свим изненађен,  
крстом у левој и босиљком у десној руци ступи корак испред браће своје:</p> <p>— Благословен од 
а њиховој соби отворише широм, а на њих ступи Гојко страшног изгледа.{S} Огртач му се са десног 
/p> <p>Кад је излазећи из малог тамника ступио на последњи мост међу бедемима градским једна му 
иљаде извежбаних коњаника, са којима је ступио у бој на отвореном пољу противу много надмоћније 
 добро ми је дошла!</p> <p>Задовољан је ступио пред Ану, да јој саопшти резултат свога поверенс 
а је са својом војском прешао границу и ступио у турску земљу, да непријатељ у страху ишчезава, 
ах баш голобрадо момче, кад сам с тобом ступио пред олтар.{S} Доста сам дотле већ подносио, дос 
 у ствари никад марио.{S} Тешко би у њу ступио, и да је остао у части, коју је до мало пре имао 
2" /> сина, да сме с твојим благословом ступити пред свети олтар, кад томе буде време!</p> <p>И 
чно пољубише.</p> <pb n="127" /> <p>Кад ступише у собу, Рајко устаде с Јеленом, која је била си 
 за њима, а кад оне са својим пратиоцем ступише већ у двориште црквено, Тома се брзо изгуби у ш 
/p> <p>После неколико тренутака на мост ступише мож’да последњи, који се са српске стране враћа 
е загрлише и пољубише.</p> <p>У дворану ступише деспотица Љуба и војвода Гојко.</p> <p>— Опрост 
очи на Лабуда, јер спази, како у кланац ступише неки коњаници у великом трку.</p> <p>— Помози Б 
оше с леђа, а један га тешким гвозденим ступцем удари по врату тако, да Гојко посрну.{S} Тома п 
г Јовану Кантакузену, али <pb n="35" /> су они, који су били ближе Момчилу тврдили, да су у два 
певати:</p> <p>„Ил’ волиш црне очи, ил’ су ти плаве милије?</p> <p>„Ако си јунак од мегдана, ти 
е се рудари и пошљу једног монаха, кога су умолили да подсети Костадина на погодбу и ма њихово  
очима дошао је други властелин, на кога су се сви жалили.{S} Несуђени војно мој долазио је у гр 
>Дворанин уведе Мару у доњи део из кога су полазиле стрме степенице за горе.{S} Мара пође тим с 
 број крстопољских становника знали, да су добили новог заповедника.</p> <p>За Гојком су сви жа 
 који су били ближе Момчилу тврдили, да су у два маха затицали Тому са неким грчким поклисарима 
тво — стрељајући очима Тому — мисли, да су сви људи покварени, као што си сам.{S} Тражио си нев 
 тежак, гроб је милији.{S} Веле чак, да су га и убили.{S} Ко зна!{S} Где нема Божјег благослова 
икривен, звиждањем кроз прсте јавио, да су Ана и Мара изишле из црквице и пошле путем, двојица  
 пута.</p> <p>Разабраше само толико, да су поклисари од границе, а један пут чуше да су чак од  
и страх.{S} Они јечаху и довикиваху, да су сви на ногама, да сви знају за невољу и да се сви сл 
ратници држе се витешки, а кад осете да су се проредили, поново се окупе око краља, и новом сна 
клисари од границе, а један пут чуше да су чак од Пловдина, али ништа више нико не сазна.</p> < 
о, да се мој стриц могао спасти, али да су врата на граду била затворена. <pb n="37" /></p> <p> 
 љубав њихову, и ћесарицу ћу уверити да су нападачи били најамници Гојкови.{S} Она ће и по одел 
је, није марио ни за Гојка, сазнавши да су они искрени пријатељи.{S} О старом је Властоју мисли 
Томи, у коме је по ново синула мисао да су бољи и Турци него српска превласт.</p> <p>И тако су  
опот коњски.{S} Послуша боље.{S} Мож’да су ђаури?{S} И он се брзо склони низ Марицу, бацивши пр 
овдинско вино, кад им приђох.{S} А сада су гусле раслупане, и место вина честити је младић прол 
 растао од старца свештеника.{S} Остала су тројица дочекали жртве, а Тома се спремаше, да се на 
ишао на коњу сам.{S} Испред њега јахала су два копљаника а по зади њега била је његова остала п 
раљ Вукашин</p> <p>Озбиљног лица засела су браћа Мрњавчевићи за каменити сто у великој богатој  
е богатој властели српској.{S} Властела су заморена од бриге, коју им задају чести гласови са р 
 срећан свршетак свих тих предузећа, па су вртели главом, кад се војска победоносно враћала.{S} 
ико <pb n="104" /> не може победити, па су радо у њу ступали.{S} Тада је и он постао војник.{S} 
подлакти главу.</p> <p>...{S}Не, одиста су старци право говорили!{S} Па шта је од цареве текови 
еда около себе па приђе те погледа, шта су руке, саме себи остављене, за те часове израдиле.{S} 
зишле из црквице и пошле путем, двојица су стали вребати старог дворанина. и ухватили су га, чи 
 по свој прилици.{S} Нестало га је, кад су Азијати заузели Галипоље.</p> <p>— Реци нам, оче, шт 
ало.{S} Истина, многи су заплакали, кад су чули да је стари краљ био жртва, али су њихов плач н 
it="*" /> <p>Било је вече у велико, кад су код камена за сјахивање, усред дворишта, стајале <pb 
них што су мене пре везали за врбу, кад су напали узвишену ћесарицу нашу, — говораше старац, па 
 жељни плена, кликтали на дворишту, кад су осетили час поласка.{S} Хртови су цичали и отимали с 
е, у осталом, било и то право, само кад су изнели главу.{S} Што се тиче новаца, они су већ у на 
што је морао да иде за њима.</p> <p>Кад су лагано прелазили преко првог већег моста, што долази 
и пут после Војихнине смрти.</p> <p>Кад су господа ушла у двор, звона престадоше, а весео се на 
 Тога ради ја сам и пошао.{S} А погодбе су мира за њ повољне.{S} Нудимо обавезу да на његове зе 
ка љубав и ратна судбина?</p> <p>„Плаве су очи бескрајно небо Божје милости, благе и тихе ал’ с 
ле богатога лова минулог дана.{S} Слуге су у граду уморне од дневне службе богатој властели срп 
ом као бесом гоњен излете из одаје, где су се гостили, један дервиш.</p> <p>Он се заустави на ш 
, — рече Гојко. — Где ми је оружје, где су знаци мога чина?</p> <p>— Ето их, — рече Љубоје пока 
је је било у Вукашиновој краљевини, где су и градови Прилип и Скопље, Качаник и Битољ и многи д 
м степеницама и изиђе на горњи бој, где су биле две малене собе са једним предсобљем.</p> <p>—  
ијег грања око двеју омањих клада, које су биле у преклад сложене, па уђе у покривену, праву, к 
есну пруживши једној групи звезда, које су биле источно од њих.</p> <p>— Познајем, ено је! — бр 
лавне делове скромнога обиталишта, које су после изводили у мање преграде, покривајући све то с 
 <pb n="121" /> <p>Гледаше звезде, које су слабо трепериле на небесном своду, па онда спусти гл 
у.</p> <p>Бдења, молитве и помени, које су смирени служиоци олтара Божјег читали за покој душе  
оло изиђе из ходника на терасу, од које су се спуштале степенице у градски врт.</p> <p>Угљеша о 
ењу, и ако је било жупа удаљенијих које су већ биле стигле.</p> <p>Љубоје је довео на хиљаду ра 
 Па и то је готово све пропало.{S} Неке су бездушници, који су издајом хтели да стеку милости,  
али Тома оста стојећи.</p> <p>— Прилике су тешке и неповољне — продужи Угљеша.</p> <p>— Тако је 
турске руке. <pb n="19" /></p> <p>Тешке су биле прилике, ал’ опет није било нестало и последње  
 руху са распуштеним власима оплакивале су смрт његову.</p> <p>Бдења, молитве и помени, које су 
е Угљеша за кратко време и доћи, почеле су се чинити велике припреме за његов дочек.</p> <miles 
 једни причали о његовом доласку, дотле су други разносили глас, да је добри монах умро од туге 
 тужна, ни запамтила нисам.{S} Галипоље су Турци освојили, попалили, порушили, а мој отац, дотл 
ржи Угљеша мало породично веће, па коме су само он и брат му краљ Вукашин</p> <p>Озбиљног лица  
велико ударила у његов појас.{S} Године су превалиле.{S} Једва чекам, да се вратим у Драму. —</ 
и сјајне успехе младога краља.{S} Војне су биле доста честе, али се на њих ишло весело.{S} Млад 
е била мркла и врло ветровита.{S} Омање су се лађе прибојавале за се, али та два Турчина пређу  
 згради.{S} Међу њима је био пролаз, те су обе биле у вези.</p> <p>Старац уђе у предњи отворени 
н је у речи мудар, умом окретан, његови су одговори пуни, кратки али смишљени.{S} А нада свим м 
ајко, трилиски ћефалија.</p> <p>Другови су се чешће дотицали пехарима, празнили их и наливали,  
ход буду што свечаније.</p> <p>Соколови су, жељни плена, кликтали на дворишту, кад су осетили ч 
, кад су осетили час поласка.{S} Хртови су цичали и отимали се, а ловачки су се рогови пробе ра 
 логоровала у пољу ниже подграђа, многи су били у самој вароши — подграђу, а неки и у граду.</p 
усобне заваде стишало.{S} Истина, многи су заплакали, кад су чули да је стари краљ био жртва, а 
у бранили старог краља Дечанског, други су били уз младог Душана, за кога је тада слушао да је  
цима, и они су главом платили.{S} Други су поскапали на путу без игде ичега.{S} Тада је нестало 
те, али се на њих ишло весело.{S} Млади су људи веровали, да Душанову војску нико <pb n="104" / 
е све то поднела.{S} Ти се надај, твоји су дани, што наступају!</p> <p>— Опрости, витеже, ал’ ј 
> на зеленку.{S} На челу коњаника, који су у лепом и правилном поретку ишли, јахао је на добром 
 њега се улазило у друга два дела, који су, покривени, стајали један до другог као <pb n="102"  
 колибе почињали су катуни и трла, који су се продужавали северно и преко првих огранака планин 
и њим и царством.{S} Знао сам све, који су у милости код цара.{S} Проценио сам њих и њихову сил 
 зашло, а ветар је нагонио облаке, који су се скупљали на небу.{S} Изгледало је, да ће бити бур 
свакога.{S} Најпоузданији стубови, који су држали кућу нашу, почињу се рушити и издавати.</p> < 
или.{S} Цео поход завршаваху људи, који су водили товарне коње с војничким и логорским потребам 
акузену, али <pb n="35" /> су они, који су били ближе Момчилу тврдили, да су у два маха затицал 
ишла коњица, а за коњицом војници, који су се пешке борили.{S} Цео поход завршаваху људи, који  
ве пропало.{S} Неке су бездушници, који су издајом хтели да стеку милости, проказали Турцима, и 
горског огња.</p> <p>Добри коњици, који су испрекрштали пролазе око чадора, као да бејаху узнем 
рзо загушили радосни усклици оних, који су поздрављали сјајне успехе младога краља.{S} Војне су 
ртови су цичали и отимали се, а ловачки су се рогови пробе ради разлегали преко градских зидина 
су чули да је стари краљ био жртва, али су њихов плач на брзо загушили радосни усклици оних, ко 
ка.</p> <p>За Гојком су сви жалили, али су се надали да његов заменик неће бити рђав, јер је из 
које је Гојко донео деспоту, обрадовали су све у Серу.{S} Деспот је братски загрлио младога вој 
благослова...</p> <p>Мало после стајали су у врту Гојко и Мара.{S} Разговор је био жив, пун, ка 
град.{S} Свештеници и духовници стајали су у одеждама а градска посада са својим војводама у ра 
ког планинског потока у Мутницу, чекали су хајкачи са хртовима господу.{S} А недалеко је одатле 
ом и кровином.{S} Од те колибе почињали су катуни и трла, који су се продужавали северно и прек 
га у нашој породици.{S} Сумње нема пали су или сагорели у пламену њиховога дома.{S} Никад и ниш 
оја?</p> <p>— Овде је, деспоте; опасали су непробојни зид од својих груди и штитова око тебе.{S 
} За њима а покадшто и поред њих јахали су соколари са изученим соколима на руци, а хајкачи мож 
дског платна великог града Драме седели су за каменим столом, на коме је стајао кондир са пехар 
друштва.{S} То су чули од Гојка, И били су мирни</p> <p>Кад је сав тај посао био свршен, јави с 
рстопољ.</p> <p>По мрачној ноћи јездили су коњаници врло брзо.</p> <p>Сва тројица бејаху уверен 
а кули а остали ловци и хајкачи окупили су се око великих ватара у дворишту, те се у друштву за 
ли вребати старог дворанина. и ухватили су га, чим се растао од старца свештеника.{S} Остала су 
рјанска пала у домове верних!{S} Исекли су, што је под нож пало, а што се спасло у ноћној тмини 
ана <pb n="148" /> радила лагано, мисли су јој се све више отимале и одлазиле преко неких непро 
: „Велможа Тома и војвода Љубоје отишли су у Драму, куда их је узвишена ћесарица ненадно позвал 
гружена крај мртвог поочима свога, ушли су у ту одају неки непознати ми људи.{S} Нисам их ни оп 
јасна, као и његов карактер.{S} У Драми су, разуме се, о њој разбирали и гледали да из напабирч 
илиски ћефалија Рајко.</p> <p>Побратими су се искрено загрлили и братски ижљубили.</p> <p>— Хва 
 браћа поделила на два логора.{S} Једни су бранили старог краља Дечанског, други су били уз мла 
Али се ипак сну не подају.</p> <p>Будни су стражари, а од њих је буднији — њихов господар.</p>  
знели главу.{S} Што се тиче новаца, они су већ у напред довољно добили од Анђела, коме је Тома  
х крајева па се и задржала овде.{S} Они су били лични чувари Угљешини, који их је добро пазио.{ 
ранковићу не смемо ни помишљати.{S} Они су нам већи непријатељи од ових, ради којих се и догова 
стеку милости, проказали Турцима, и они су главом платили.{S} Други су поскапали на путу без иг 
ора, а што је сунце више освајало и они су све дубље залазили у шумску хладовину.</p> <p>Друштв 
румицу, и многе тврде градове.{S} Стари су сумњали у срећан свршетак свих тих предузећа, па су  
освећен и велики храм у Драми.{S} Стари су људи говорили да се сећају како им је причано, да је 
либа.{S} Уз неке старе рушевине пастири су наслонили отесана дебла и утврдили главне делове скр 
 а са њим и домовину.</p> <p>Дејановићи су и до сад дочекивали поклисаре од Мрњавчевића с пуно  
студен, коју ноћ са собом донесе, ловци су пили, а да даду одушке изазваним мислима својим у ов 
ико није сумњао о ратовању.{S} Гласници су летели из Жегљигова на све стране деспотовине, позив 
 се јуначки држала неколико недеља, док су поклисари, провлачећи се кроз турски логор, доходили 
аду и подграђу за час рашчуло.{S} И док су неки нагађали, шта ће љутити Костадин урадити са сме 
егљигово и поклисар Гојко.</p> <p>И док су једни причали о његовом доласку, дотле су други разн 
едну, па и са̑м сиђе с коња.</p> <p>Док су се остали чудили, шта то може бити, Тома и вођа прод 
а десну је спустио на колено.{S} За њим су ишла два часника а до њих трубач <pb n="133" /> на з 
е остао заповедник у Крстопољу, и с њим су били у Драми потпуно задовољни.{S} Гојко је пак вазд 
на скочи.{S} Али је он умири.{S} За тим су лагано продужили разговор.{S} Ана је била изненађена 
или новог заповедника.</p> <p>За Гојком су сви жалили, али су се надали да његов заменик неће б 
учитељи њени, дадиље и дворанке већином су се после тога разишли, а на дому Војихнину остала је 
, а Ана је још непрестано причала, како су их разбојници изненадили на путу од старе цркве ка г 
ој јаснијој звезди њено име онако, како су га старији пастири у његовој младости учили.{S} Он п 
вратима покривен црним превесом, и како су јој се тужним писком одазвале мајка и сестра Мара —  
смо Пловдин били поново изгубили и како су се ђаури надали, могао је и друкчије гласе султан до 
рци него српска превласт.</p> <p>И тако су све молбе и сва преклињања пловдинске посаде налазил 
 намучити, — додаде Исаија.</p> <p>Тако су прошли дани прве жалости у двору Анином, а мало за т 
ре четири године, кад сам видео, колико су се осилили наши противници под згодним изговором да  
рече, ко је и одакле је, толико, колико су и други у граду могли већ знати.</p> <p>— Непознати  
тив.{S} А дотле не брини.</p> <p>Колико су год речи Гојкове о његовом старом оцу ожалостиле Мар 
овом старом оцу ожалостиле Мару, толико су је исто и умириле речи, којима јој је Гојко јасно ка 
броти лепе рођаке дворске Маре.{S} Само су избегавали говор о новом заповеднику драмске војске, 
дужан крви српском. роду!</p> <p>Лагано су тако одмицали...</p> <p>Четвртога се јутра забелеше  
 рђав, јер је из његовог друштва.{S} То су чули од Гојка, И били су мирни</p> <p>Кад је сав тај 
и злобна игра — свеједно !</p> <p>На то су се сводиле мисли Томе Теологите.</p> <p>У томе се би 
 А ти нападачи, срећно одбијени, љутито су се бацили на подбадача Гојка, и са њиме своје завере 
н сада части.{S} Његова је заслуга, што су већ стигли — и ако је тек две недеље од боја — покли 
 задовољан бројем и ваљаношћу чета, што су пристизале.{S} А кад још тој војсци дода јунаке из д 
, што је до сада било.{S} Друго је, што су дани врло ровити.{S} Нама предстоји борба и ко зна к 
гажени, покрхани и поломљени; коњи, што су око чадора привезани дремали, поплашени се откидоше  
о мешовито.{S} Није мали број оних, што су остали на своме дому, кад је византиска сила устукла 
сно враћала.{S} Нису смели говорити што су мислили, али се ипак знало, да они верују, како на Д 
ваљалац, најамник!{S} Један од оних што су мене пре везали за врбу, кад су напали узвишену ћеса 
боје, хвала ти на замени!</p> <p>За час су војничка посада и онај мален број крстопољских стано 
дуго задржао у логору синоћ.{S} У граду су многи од људи били поспали, а од женских нико будан  
ише припомогла сама личност Анина, коју су сви необично ценили и поштовали, ипак је Угљеша нала 
 ће му донети немилости господареве; ту су Рајко, Љубоје и друге војводе.{S} За њима а покадшто 
итама другога.</p> <pb n="165" /> <p>Ту Су.</p> <p>-Бегунац и гонилац чују један другоме дах, о 
слао да јуре у сусрет Гојку.</p> <p>Њих су опазили Анђелови људи, те се, поремећени и пропашћу  
ани варљиве среће у људском животу, још су крваве ране на души мојој.{S} Још не могу да са тим  
 али јесам.</p> <p>— И ја.</p> <p>— Још су ми близо дани варљиве среће у људском животу, још су 
 и сам био до сада једна и то по готову сува грана! — реко је тада Исаија.</p> <p>Ана је Јелену 
 учини и тај корак, вихор зашуми кршећи суве гране високих грмова, а на вратима се те собе указ 
против, бојао, да нападачи не поступе и сувише зликовачки према нападнутом женскињу, те да њего 
рема свима веома љубазан а према Мари и сувише пажљив.</p> <p>За време витешких проба и пошалиц 
а новој мисли радити.{S} Ваља штедети и сувише источену крв за ново бојиште, на коме ћемо бити  
е од Ане сазнала.</p> <p>Мари је било и сувише.{S} Она не бејаше далеко од постеље тешке болесн 
оде чилога коња свог.{S} Земља затутњи, суво лишће полеће са ње у висину, дружба кличе, и после 
зантији починише.{S} Они се извезоше на суво, а случај их намери баш на страну, где бејаше вино 
епео и пухор, па оно мало огња метну на суво место.{S} За тим набаца на њ танког грања, бирајућ 
сти га још једном.</p> <p>Ветар духну и суво лишће обнаженог дрвећа позне јесени зашушта, разле 
вода се прену из мисли.{S} Скочи, огрну суву кабаницу, и приђе коњу, који је, оставивши набацан 
тинских осећаја.</p> <p>Гојко пољуби ту суву руку, а старац му даде знак да се дигне.{S} Он уст 
у тим је и Тома Теологита имао већ свој суд о њима.</p> <p>Тешко је рећи, шта је и како је Тома 
адао у Дренопољу, од кад се чуло, да је судар са маћедонским владарима неизбежан.{S} Деспот Угљ 
у миру оштрим мач за ратне дане.{S} Кад судба мени намењује да понесем стег у одбрани Српства,  
ила, да је моја срећа несумњива, али је судба друкчије хтела.</p> <p>Млади је витез био отишао, 
година, када је Војихна умро.{S} Али је судба њена, честа у доба државне несталности, учинила,  
еговог одра и тужила.{S} Те исте вечери судба оде и даље.</p> <pb n="115" /> <p>Војводе на двор 
, а кнегињица мисли да се тек шалим!{S} Судбина ми је, видим, дала овај дан, да буде до краја м 
акала, молила Бога да ми помогне, али — судбина гоњаше напред.</p> <p>Добри је поочим склопно с 
p>„А шта је друго витешка љубав и ратна судбина?</p> <p>„Плаве су очи бескрајно небо Божје мило 
помене старијих на погибао таког кушања судбине не могаху Гојка задржати.{S} Изјављујући да га  
естална — то је звезда променљиве ратне судбине; твоја је стална у сјајности — она је звезда ми 
ај.{S} Ми верујемо у срећну звезду наше судбине!</p> <p>— Светли деспоте! — радосно прозбори Го 
>— Ми идосмо до сада одважно за звездом судбине своје! — обнови Угљеша разговор после неког ћут 
, који је издавао свуколику неизвесност судбине њене у томе часу — и ја желим да се два пута Бо 
м нагла смрт Војихнина помутила ведрину судбине њихове, кад је и Гојко морао на неодређено врем 
етку јако, заложена, већ бејаше предала судбини да, као и остале, утрне.</p> <p>У један мах Рај 
о, отац Исаија ће нам казати што више о судбини дана, што долазе, — рече један.</p> <p>— А шта  
S} Тешко ми је, кад станем размишљати о судбини. <pb n="59" /> Имао сам брата Матију, који је у 
 <p>А то баш и мишљаху Исаија и Рајко о судбини човечјој!</p> </div> <div type="chapter" xml:id 
алаца.{S} А кад је хтео да по ново куша судбину, Мара се одлучи да и она своју срећу проба.{S}  
S} Тамо је и Рајко, ћефалија, грађански судија, Трилиса нашег.{S} Њега сам придао Војихни у пом 
в, да канџама раскинеш.{S} Али си нашао судију!</p> <p>Тома, сав зелен, шкрипну зубима:</p> <p> 
ме везао за врбу!{S} Пусти ме, да му ја судим.</p> <p>— Њему?{S} Њега ти вежи за ону исту врбу! 
, да се усуди казати Ани, како не треба судити пре, док се све о сваком не сазна.{S} На мах се  
рпући у души своје мајке благост и тихо суђење а у витешком карактеру свога оца одлучност и пос 
а продужи: — Добра мајко!{S} Није једна суза канула у твојој кући због тог туђина, а ти ниси ни 
ете молитве, и не би ока, које не ороси суза.</p> <p>У тај мах стражар са куле на бедему огласи 
у не падне Видосави на груди и да јој у сузама све исприча.</p> <p>А кад је дошла у Видосавину  
јаху влажне.{S} Он диже руку и обриса — сузе.</p> <p>Уздахну, па се окрете на страну, а руком п 
 његова прса, да од саме себе сакрије — сузе својих лепих очију.</p> <p>За тренутак настаде тиш 
ојој соби а на грудима Видосавиним лила сузе, јадајући се:</p> <p>— Добра Видо!{S} Милост деспо 
ло — старој ћесарици заблисташе у очима сузе, које се као крупан бисер скотрљаше низ образе.{S} 
ти.{S} Место ње говораху речитије топле сузе, што се из њених очију пролише на руку Гојкову...< 
ишина.{S} А за тим, осетивши и сам њене сузе, деспот је нежно ухвати за леву руку и приведе кра 
и загрли Јелену, која му, лијући крупне сузе, паде на груди.</p> <p>Исаија је пољуби у чело и к 
>— Да, и он!</p> <p>Јунацима заблисташе сузе у очима.{S} Узеше мач и пољубише.</p> <p>— Његово  
г јој живота.{S} У очима јој заблисташе сузе и једна се скотрља па јој овлажи образ и паде на р 
 покој душе старога ратника, а још више сузе, ливене из дубине истинског осећања жалости, олакш 
окри лице и очи своје, да њоме заустави сузе, које срце не штеђаше.{S} Ана држаше велику воштан 
но дете! — уздахнула је, и сама бришући сузе.</p> <p>А ни Мара ни Видосава још и не слућаху, шт 
 Вечан ти покој, јуначки краљу !</p> <p>Сузе му поново линуше, он опет пољуби двоглавог орла на 
 је ко не затече, <pb n="147" /> обриса сузне очи, и труђаше се, да буде веселија...{S} Како је 
пољуби у чело и косу, очи му заблисташе сузом, а он, држећи је на прсима, диже своју главу и оч 
е је већ учињено, господару.{S} И ја ћу сузу захвалности канути на одар ваљаног витеза!</p> <p> 
 за собом, очи му севнуше пуним изразом сујетне охолости, и он охоло изиђе из ходника на терасу 
наруши никаква жеља за сјајем и блеском сујетнога живљења.{S} Ти ме бар знаш!{S} Није спокојств 
ер се свима <pb n="47" /> ваљало бојати сукоба на граници са непријатељем.</p> <p>Томи је било  
олико дана требало па да се војске наше сукобе.{S} Ђурађ Балшић ми хоћаше ту бити користан саве 
илипом! — кликташе краљ Вукашин, кад се сукоби на североисточној страни логора са Турцима.</p>  
ни га узеше.{S} Два повереника царевића Сулејмана седну у чамац па се навезу, да преко мореуза  
 цара Мурата, брата преминулог царевића Сулејмана, срећног освојача несрећног Галипоља.</p> <p> 
ег сада у великој части код свакога.{S} Султан му је у радости послао златну сабљу, а шта ће те 
екла.</p> <p>Он говораше Томи:</p> <p>— Султан Мурат је у Малој Азији.{S} Опсео је с војском гр 
лао златну сабљу, а шта ће тек бити кад султан стигне амо!{S} И велики га Лала-Шахин сада части 
ђаури надали, могао је и друкчије гласе султан добити.</p> <p>— Хвала и срећном случају.{S} Кад 
ако је, — одговара му његов другар. — И султан је задовољан.{S} Баш кад је победоносно улазио у 
омину.{S} А једна ма и најмање основана сумња кадра је била привући сву пажњу Томину, само ако  
ма у својој будућности.{S} Отклонила се сумња, која је његову душу често морила, а на место њен 
т Гојкова, дугогодишње другарске везе и сумња у правичност велможе Теологите.</p> <p>И први раз 
оје је опрезни Исаија у последњем часу, сумњајући на Тому и непознатога му Грка, послао да јуре 
г патријарха не могаху да одушеве стара сумњала.{S} И одиста они имађаху права!</p> <p>Старац з 
ицу, и многе тврде градове.{S} Стари су сумњали у срећан свршетак свих тих предузећа, па су врт 
в нашу.{S} Тога не може бити, јер таким сумњама нема места у души <pb n="8" /> мојој.{S} Наврши 
p> <pb n="111" /> <p>Сад више нико није сумњао о ратовању.{S} Гласници су летели из Жегљигова н 
орена. <pb n="37" /></p> <p>— Много сам сумњао, али ништа нисам могао поуздано разабрати.{S} То 
коња и приђе Богдану.</p> <p>— Војводо, сумње нема, ово је мач каквог нашег велможе.{S} Нађох г 
е и највећег блага у нашој породици.{S} Сумње нема пали су или сагорели у пламену њиховога дома 
 онда, готов са одлуком, рече:</p> <p>— Сумње нема, кнегињице, ово је Фаталан сусрет.{S} Уклони 
— рече му Тома. — Не сме пасти ни сенка сумње на нас за то убиство.{S} Да тако буде, поступи ов 
ше морски таласи, јер они бејаху — нема сумње — гласници Божје казне над покорима, што се у Виз 
ур се мало опоравио, од великог је, без сумње, рода.{S} Понуђено му је, да прими свету веру наш 
p> <p>Туђина је нестало, отишао је, без сумње љутит, што му се жеља ни у колико није остварила. 
.{S} Похватао сам тичице!{S} Ти ме, без сумње, не разумеш?{S} Добро, слушај.{S} Био сам сведок  
тски опет пољубише.</p> <p>— Ти си, без сумње, уморна од путовања? — упита Рајко Јелену.</p> <p 
се, он од мене.</p> <p>— Ал’ ти си, без сумње најбољи међу својима из Кукуша? — присети се Скоп 
у њеном, ал’ се трже и сети да јој, без сумње, не би било право, па рече:</p> <p>— А име твога  
ати!{S} Ево, ово, што ногама газим, без сумње је мач каквог погинулог витеза.{S} Јесте.{S} Он ћ 
дговори Угљеша. — Али кад ти велиш, без сумње је тако.{S} А ти си, мож’да, опазила оно, што ја  
S} Ал’ витеза оног нигде ?</p> <p>— Без сумње — нигде!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S 
167" /> <p>Ал’ кад се још једном понови сумњива звека, неко испод чадора јако викну:</p> <p>— К 
е би ли наишли на нападаче и у опште на сумњиве људе.{S} Али није заборавио и да им тачно означ 
и деспот махну главом, и рече:</p> <p>— Сумњиво!</p> <p>Али ништа даље не уради, савладан неким 
аше.</p> <p>Вођа се све више чуђаше, па сумњиво махну главом.{S} А кад Тома продужи говор, који 
аве му слуге да је у град доведено неко сумњиво лице.{S} Радозналост нагна Момчила, да пусти пр 
утке наде и радости плати читавим низом сумњичења и суморности.{S} Готово се нико и не труђаше, 
 узде разуму, био је довољан да пробуди сумњу Томину.{S} А једна ма и најмање основана сумња ка 
лињем те живим Богом, не даље!{S} Одбиј сумњу, што ти душу мори.{S} Освоји ли она, ти више нема 
ша моја више страдала да јој у часовима сумора ниси ти била успешни видар непомућеном ведрином  
љ.</p> <p>Нашавши се усамљена у средини суморне ал’ још доста крепке природе, у дивљини, која н 
вачко се друштво Угљешино и пробудило у суморном расположењу.{S} После оних, мало веселијих, да 
радости плати читавим низом сумњичења и суморности.{S} Готово се нико и не труђаше, да се покаж 
о је већ јаче било захладнело.</p> <p>У сумрак се приступило вечери.</p> <p>Госпоштина је са мо 
 са десног рамена мало спустио, те се у сумраку видело, како му мишица набрецује, кад му се гру 
>После неког времена стиже и Угљеша.{S} Сунце је већ нагињало западу, а Томе још нема.</p> <p>О 
а сте овде, па дођох да се опростим.{S} Сунце већ косо бије са запада, морам се журити.</p> <p> 
м друговима у првом равнијем катуну.{S} Сунце је било већ зашло, а ветар је нагонио облаке, кој 
на је.{S} Нек мине ова ноћ, а кад сутра сунце гране наћи ће наше мисли у једном уму и жудње у ј 
0_C20"> <head>XX.</head> <p>У колико је сунце јаче освајало, у толико је пространо логориште ве 
очне огранке Меникејскех гора, а што је сунце више освајало и они су све дубље залазили у шумск 
то, брате са приморја.{S} Тебе је жарко сунце размазило, те не познајеш снаге планинске, — вели 
исака које на њ учини та женска.</p> <p>Сунце је нагињало западу, али је било још доста високо  
облацима, ветру, уздаху, но лакој тици, сунцу и светлим зрацима његовим!</p> <p>— Војна неће ду 
естој години.{S} Лепа, на супрот топлом сунцу свога завичаја, плавојка привлачила је на се пажњ 
пут из мркле ноћи свануо сјајан и ведар сунчан дан.{S} И она се животу сада први пут после толи 
, ти што летиш југу да тражиш светлијих сунчаних зракова, причај тамо, да овде има једно срце,  
/p> <p>Кад се једног предвечерја у доба сунчева заласка пред великим двором ћесаричиним искупил 
</p> <p>У њему се борише с једне стране супарништво у љубави, уверење да Гојко није без кривице 
 тада у осамнаестој години.{S} Лепа, на супрот топлом сунцу свога завичаја, плавојка привлачила 
и сама моја звезда гине, тамни.{S} А на супрот њој, ено погледај, мало даље на истоку звездано  
уста и пуна брада, која само повећаваше суровост изгледа овога мож’да у души племенитога човека 
S} Губио је своје погледе преко границе суседне Богданове војводине с једне и низ пучину.{S} Ор 
 огласи долазак њихов, Гојко им пође на сусрет.</p> <pb n="66" /> <p>Њихов га долазак изненади  
сподару, не чекај, спремај се и пођи на сусрет дужности.{S} Ја ћу ти помоћи!....</p> <p>Кад по  
аде да збиља долази Гојко, похита му на сусрет па се братски са њим загрли и пољуби.{S} А кад в 
— Сумње нема, кнегињице, ово је Фаталан сусрет.{S} Уклонио сам се из друштва да у самоћи осећам 
ен добијеним гласовима, а она му пође у сусрет.</p> <p>— Глас, који ми је донео — рече јој он — 
и непознатога му Грка, послао да јуре у сусрет Гојку.</p> <p>Њих су опазили Анђелови људи, те с 
 му није могла ни једног корака прићи у сусрет.{S} Он је био врло весео, па се и она раздрагала 
е у шуми.{S} Гојко, збуњен неочекиваним сусретом, заустави Лабуда, скочи са њ, грмну на зликовц 
p> <p>То знају сад обојица.</p> <p>Коњи сустају ал’ се напрежу.</p> <p>Даље грабе и лете.</p> < 
не за њим, јер их и пратиоци бејаху већ сустигли у пролазу кроз подграђе Драме.</p> </div> <div 
е, свирка и песма насташе, а у том се и сутон ухвати.</p> <pb n="134" /> <p>Љубоје оде у град,  
ништа друго, до само верне поданике.{S} Сутра, прекосутра укрстићемо, Божјим благословом, оружј 
си још певала о црним и плавим очима, а сутра може гавран пити очи моје!{S} Опрости, али — ти м 
7" /> <p>— Радо од срца, сестро !{S} Ја сутра полазим.</p> <p>— И ја ћу с тобом! — одлучно рече 
— Истина је.{S} Нек мине ова ноћ, а кад сутра сунце гране наћи ће наше мисли у једном уму и жуд 
јко мора да обиђе Трилис.</p> <p>Кад је сутра дан по њиховом одласку дошао Тома, искрено се обр 
 часова јахати, зато у Крстопољ стигоше сутра дан у јутру.</p> <p>Кад стражар са тврђаве огласи 
 сиротињска.{S} Мож’да би могло то бити сутра?</p> <p>— Ако нареди узвишена ћесарица, — одговор 
брата Матију, који је увек говорио: док сутра постане јуче казаћу ти шта је у њему!</p> <p>— Тв 
а у морској тврђави у Крстопољу осванем сутра, и да утишам узрујаност међу становницима, које с 
 нас, иначе не би стигао добри монах до сутра у вече.</p> <p>Тако је и било.</p> <p>Видосава се 
емо се још ноћас овде одморити, па ћемо сутра поћи на Дренопоље, — вели краљ Вукашин.</p> <p>—  
е, сад је дошао већ ред на мене.{S} Још сутра ћу стати ногом змији на главу! — значајно рече Ра 
о је.{S} Буди безбрижна..{S} Мож’да још сутра полазимо —</p> <p>— А ја ћу ти слати поздраве по  
 свога преминулог оца.{S} Поћи ћете још сутра у први освитак зоре.{S} За све остало, што иде уз 
Рајко, који се у врту зарече, да ће још сутра дан одмах раскрстити с Томом, занесен ненадном ср 
ml:id="SRP18930_C2"> <head>II</head> <p>Сутра дан рано из јутра уђе у собу деспотову војвода То 
душу моју.{S} Она пати и страда.</p> <p>Сутра дан дође из Сера гласник и донесе гласе, којима с 
урао бегство својим савезницима.</p> <p>Сутра дан рано Тома се у јакој пратњи војничкој кренуо  
тре је по гомили грања крај ватре да се суши, па сам седе на велику једну главњу с друге стране 
 по њему свуда сама пена ал’ црвена као сушта крв, а ја ту пену хватам, море ме љушка, а ја спа 
сећаја и разума, да се лакше уздигну до схватања среће наше.{S} Ти, је ли, више не страхујеш за 
ста.{S} Нико га тако неће <pb n="10" /> схватити.{S} Ја у миру оштрим мач за ратне дане.{S} Кад 
пођа и образована женска, која је знала схватити озбиљност прилика, што од неког доба насташе < 
реко памети прелажаху различите слике и сцене из шаренога му живота.</p> <p>— Све јесте и опет  
једном скрасим после толиког лутања.{S} Та ја бих се могао и оженити и бити ћесар у Драми.{S} И 
о гусле сад наћи?</p> <p>— Како где?{S} Та зар не знаш, јад те не знао, да оно нит’ је кућа, ни 
 ако дође и одагна Турке око њега.{S} А та баш понуда не бејаше по вољи драмском заповеднику То 
гљеши и деспотици Љуби, Тома је знао да та пажња иде само у корист његову.{S} Тако је Угљеша св 
е звука од ловачког рога казиваше да се та група ловаца опет све више удаљује од куле.</p> <p>М 
 силе Алтомановића.{S} Расправи ли се и та зађевица пре нашег похода на Османлије, и њихово ће  
Омање су се лађе прибојавале за се, али та два Турчина пређу на трошном чамцу.{S} Њих поштедеше 
но разабрати од утисака које на њ учини та женска.</p> <p>Сунце је нагињало западу, али је било 
рече:</p> <p>— Ви сте то желели, и само та помисао учинила је, те ми је рука, пуштајући прву ст 
е, тако исто, улива у Марицу.{S} Између та два велика потока, с истока и запада и бујне Марице  
коњице деспотове.</p> <pb n="119" /> <p>Та је војска Угљешина становала сада у самом граду, и о 
бране најамничке гарде Угљешине.</p> <p>Та весела и шарена војска, састављена од старих српских 
Они се разлазе као непријатељи и деле у таборе.{S} Залуд је ту Урош са царским скиптром и круно 
 Рајко.</p> <p>— Ипак ћемо га стићи кад тад! — одговори Гојко.</p> <p>— И ја тако мислим.</p> < 
су поскапали на путу без игде ичега.{S} Тада је нестало Матије и његове кћери, румене јабуке и  
рио равницом у приморју Белога Мора.{S} Тада је к њему дошао и Рајко али Томе није ту застао.</ 
адача за руку, па му вешто изби нож.{S} Тада се дохватише у коштац, а старац, притежући га рука 
еша се окрете и пође са њом ка Љуби.{S} Тада пусти старицу па се са деспотицом од срца пољуби.< 
е победити, па су радо у њу ступали.{S} Тада је и он постао војник.{S} Прошао је први пут тада  
се журила да обрадује свога војна.{S} А тада је опет излазила с Угљешом и нагађала, чија ли је  
и ни речи, једва дочека крај већа.{S} А тада се брзо повуче у свој двор.</p> <p>Он је већ знао, 
м пешаку и скромном поноснику.</p> <p>А тада се заче опште клање у свему простору, и да ноћ не  
 изгледала старија.</p> <p>Мара је била тада у осамнаестој години.{S} Лепа, на супрот топлом су 
у, а данас Рајко и не верује да је Тома тада тек случајно дошао Момчилу за друга и учитеља.</p> 
ном ненадном испаду грчке војске.{S} Од тада се никад више не сретосмо.</p> <p>— Он је скоро ум 
ћи?</p> <p>— Не могаше, јер се никад од тада не сретосмо у животу.</p> <p>Гојко заусти да запит 
ги су били уз младог Душана, за кога је тада слушао да је његов врсник.{S} Страшно ли је тада б 
ао да је његов врсник.{S} Страшно ли је тада било!{S} Катуни и трла бејаху пуни бегунаца, немоћ 
на и то по готову сува грана! — реко је тада Исаија.</p> <p>Ана је Јелену примила са свом љубав 
м благословом, оружје с непријатељем, и тада ћу видети, колико сам добро учинио, тако радећи.</ 
 пуном сјају миле светлости своје.{S} И тада се старац загреје.{S} Гледа пред очима прошлост, н 
ј ватре, а Исаија рече:</p> <p>— Ја сам тада био по пословима царским у Дубровнику, па сам све  
.</p> <p>— Снажној руци твојој стао сам тада у службу без поговора, — рече Тома, пажљиво посмат 
њих.{S} Цар стаде уз њих.{S} Ми бејасмо тада и против цара.{S} Успесмо.</p> <pb n="96" /> <p>По 
он постао војник.{S} Прошао је први пут тада кроз красну вардарску долину, видео је и Струму и  
ударима и монаху.</p> <pb n="170" /> <p>Тада се смирени слуга божјег олтара разгњеви и плану:</ 
ек тоне у заборав! — заврши Ана.</p> <p>Тада стигоше и Гојкови пратиоци а са њима и стари двора 
едног за Гојка а другог за себе.</p> <p>Тада Гојко ухвати Рајка за руку:</p> <p>— Ти си ми приј 
раја почеше и звезде показивати.</p> <p>Тада зачу старац хрзање коњско и неки глас, који као да 
 огња, а домаћин подстаче ватру.</p> <p>Тада старац познаде по оделу да је његов намерник неки  
ако проливену крв на своју душу.</p> <p>Тада се разлеже разбојиштем глас турски:</p> <p>— Хаџи- 
тадоше пред млин и унеше дивљач.</p> <p>Тада приђоше ватри Исаија и Рајко.{S} Ни они не бејаху  
некако чудно.{S} Не бејаше, браћо моја, тај посао рађен по закону Божјем и као што треба већ он 
и се указала у младом витезу једном.{S} Тај је витез био из ових северних крајева, али је — при 
свему сложно, договорно и братски.{S} А тај споразум не само да им не отежаваху Богдан и Дејано 
још господар, коме он није служио.{S} А тај је господар силан, крепак и млад.{S} Он ће за неки  
ојка, И били су мирни</p> <p>Кад је сав тај посао био свршен, јави се, неопажен, Томи неки Грк  
 Зар није?</p> <p>— Тако је.{S} Мене је тај његов поглед, канда, стао скупих жртава.</p> <p>— Н 
 првог помагача свог.{S} Деспотовини је тај губитак ненакнадан.{S} У томе је и туга, али теби,  
ко се зове овај војвода!</p> <p>— То је тај туђин, велможа Тома Теологита, — одговори јој лаган 
дњи корак до зида, Тома занесен учини и тај корак, вихор зашуми кршећи суве гране високих грмов 
мирно копаху ногама и рзаху.</p> <p>Али тај живот прекрати бура, која отпоче јаким ветром, а за 
бласти мога поочима.{S} Код мене је био тај туђин.{S} Говорио ми је лепо, ласкаво и позивао ме  
е тиче.{S} Хтеде се окренути, ал’ јој у тај мах слуга показа осветљену собу, у коју она уђе а з 
} Ноћ се спушта.</p> <pb n="68" /> <p>У тај се мах врата на њиховој соби отворише широм, а на њ 
не би ока, које не ороси суза.</p> <p>У тај мах стражар са куле на бедему огласи да граду долаз 
е на заповедничко место своје.</p> <p>У тај се мах Исаија наже над самртником, па диже главу и  
 чини ми се, у свачију душу.{S} Ал’ баш тај његов поглед мене је — опрости, велможо —</p> <p>—  
еко чувен.{S} Али Турцима је требао баш тај градић.{S} И они га узеше.{S} Два повереника цареви 
м о левом рамену.</p> <pb n="161" /> <p>Тај страшни ратник бејаше главом онај мирни старац паст 
ла, Анђеле, ти си своје учинио!"</p> <p>Тај изиђе, а ја у место одговора јекнух, и занех се у т 
ано се удаљујући од крчме путем.</p> <p>Тај вођа бејаше главом чувени Јевренос-бег, један од на 
ове речи.{S} Њега је нестало, отишао је тајанствено ко што је и дошао, мож’да да тражи витеза,  
чинило доброј Видосави да не треба више тајити од Ане љубав између Маре и Гојка.</p> <p>И она р 
и Видосави а још мање другима није била тајна, да од доласка Томина чешће долазе њему неки непо 
 губи, буде ли стигнут.{S} Гониоцу није тајна, шта бегунац добија, ако умакне.</p> <p>Бегунац г 
к и слуга деспота и ћесара свога, тражи тајне ноћне састанке са оглашеним противником њиховим.< 
цали Тому са неким грчким поклисарима у тајном разговору и шапутању, а данас Рајко и не верује  
о оклевати.{S} Држећи све то у највећој тајности, ипак се морамо журити.</p> <p>После неколико  
зала доброј старој Видосави, а Гојко је тајну своје среће поверио своме верном Рајку.</p> <p>На 
адо навалише на онога, да и њима повери тајну снаге и вештине своје...</p> <pb n="154" /> <p>Ис 
ио сам се из друштва да у самоћи осећам тајну, што је у мојој души дубоко урезана.{S} Наишао са 
оје.{S} Кажи сан, па ако ти не раскујем тајну без расковника <pb n="49" /> и не растумачим сам  
срца.{S} Па ипак је неко наишао и на ту тајну стазу сазнања љубавних снова Љубојевих.{S} А то ј 
 Сва се сада претварам у завист, јер је така завист — љубав неодољива!</p> <p>— И ево овде, у о 
илац ни толико.</p> <p>Али бегунцу није така трка прва Гонилац само њих и зна.</p> <pb n="163"  
S} Потуца се од немила до недрага.{S} А такав је живот тежак, гроб је милији.{S} Веле чак, да с 
 и душом говориш!</p> <p>— Одиста ми је такав разговор најми лији, кад сам без тебе!</p> <p>— А 
нечији глас отуда. — Е, добро нам дошао такав соко!</p> <p>— То је његов глас, — рече Рајко.</p 
и твоју срећу.</p> <p>Мара се обично на таке и сличне речи зарумени, очи јој погледају веселије 
Добра снахо, — осмехну се Вукашин — код таке љубе није тешко Угљеши бити велики!</p> <milestone 
аху дочепати својих добрих коња.{S} Али таки не бејаху сви.{S} Докопавши се коња и оружја, друг 
p>— С Богом, војводо !{S} Опрошћавај! — таким прекором ожалошћен писну стегоноша, па ободе коња 
и љубав нашу.{S} Тога не може бити, јер таким сумњама нема места у души <pb n="8" /> мојој.{S}  
а благослови, па додаде:</p> <p>— Ама с таким јунаком хоћу да се и у лице целивам! — рашири рук 
иш, нисам баш ни рђав, јер, Богу хвала, таких у нас и нема.{S} А хоћеш ли да посведочим белегу? 
аветник у ратним и државним пословима а такмац уз звеку пехара.{S} Тамо је и Рајко, ћефалија, г 
ло — и Тома бацивши листак диже руку да такне Мару.</p> <p>У очима му је сијао огањ јужњачке пр 
.{S} Кад год је дотле дошао, није жалио такнути и до Драме, не толико ради господске малвасије  
м од стране деспота Угљеше.</p> <p>— А, тако! — протеже старац. — А је ли тамо све мирно и добр 
 се онај пола у шали.</p> <p>— Тако је, тако !{S} Е, па живео добри старац Исаија, кад нам је о 
о са њим тече још један поток, који се, тако исто, улива у Марицу.{S} Између та два велика пото 
ште на груди, и на чело јој стави први, тако дуго жуђени, пољубац...</p> <p>—- Маро, моја Маро! 
то се све окреће око земље и њој служи, тако и моје живовање не може се замислити без ове моје  
ада ћу видети, колико сам добро учинио, тако радећи.</p> <p>Свргнуће Томино и узвишење Гојково  
повратак.</p> <pb n="124" /> <p>— Тако, тако ти учини са њим, — рече он старом дворанину — тврд 
 догодило нешто, што је пореметило мир, тако потребан и дому и души старе ћесарице.</p> <milest 
 сам испред твога копља морао клећи!{S} Тако —</p> <pb n="82" /> <p>Гојко прекиде реч, и брзо с 
и, да се ствар својим током развија.{S} Тако је и било и ми смо победиоци.{S} Хвала ти!</p> <p> 
у мирно доба ни имао другог задатка.{S} Тако је желео покојни ћесар Војихна <pb n="22" /> у зна 
драва душа, чисто срце, крепка воља.{S} Тако је браћо!{S} Пијмо пехаре руменике, Божјег благосл 
ога господара.{S} А њега јоште нема.{S} Тако га је више пута очекивала.{S} И зора је по кадшто  
раму, а ти ћеш га за време заменити.{S} Тако сам у споразуму са ћесарицом нашао за најбоље.</p> 
ође тренутак, када се човек освести.{S} Тако је и са мном било.{S} Кад прође санак, дође грозни 
у врту се дочека на ноге, клецнувши.{S} Тако постоја неко време, па се лагано стаде провлачити  
ни ће се радо одазвати нашем позиву.{S} Тако исто и Богдан.{S} Његова војводина може трајати са 
а та пажња иде само у корист његову.{S} Тако је Угљеша све прегледао и нашао да је све опако, к 
у нашу, — говораше старац, па устаде. — Тако, гаде грчки! — додаде, гледајући везанога.</p> <p> 
S} Баш кад је Марко мислио поћи овамо — тако јавља краљ нашем деспоту, а он нама — напао је на  
ог проповедника.</p> <pb n="71" /> <p>— Тако мораш и чинити, јер си ти прва стража српској слоб 
ојков повратак.</p> <pb n="124" /> <p>— Тако, тако ти учини са њим, — рече он старом дворанину  
то се не поклонисмо пред њима!</p> <p>— Тако је!</p> <p>— А Тома Прељубовић у Јањини? _</p> <p> 
упа!</p> <p>— Сам их Бог води!</p> <p>— Тако је.</p> <p>За силном коњицом наиђоше пешаци, а за  
ки свети огањ душу ми загрева.</p> <p>— Тако је.{S} Буди безбрижна..{S} Мож’да још сутра полази 
ветлости, изишавши иза облака.</p> <p>— Тако се вама рађа нови живот! — додаде Видосава.</p> </ 
 и неповољне — продужи Угљеша.</p> <p>— Тако је, деспоте.{S} Захваљујући великом поверењу твоме 
ашто? — зачуђено упита Љубоје.</p> <p>— Тако захтевају и наши и општи послови.{S} Чућеш и видећ 
арати на венцима милости моје.</p> <p>— Тако ће и бити! — одлучно рече Анђео.</p> </div> <div t 
роке камене степенице на поље.</p> <p>— Тако је, — одговара му његов другар. — И султан је задо 
ријатељ царства или куће наше.</p> <p>— Тако је.{S} Матија Кантакузен је томе сведок.{S} Неће п 
иснуше, а певачу очи засузише.</p> <p>— Тако!{S} С Богом!</p> <p>Пољуби цитру, па је одбаци, а  
— брањаше се онај пола у шали.</p> <p>— Тако је, тако !{S} Е, па живео добри старац Исаија, кад 
 изнесе велику чутуру с вином.</p> <p>— Тако, дакле, ви у планини чувате стадо?{S} Ово вам је у 
љски разговарамо.{S} Зар није?</p> <p>— Тако је.{S} Мене је тај његов поглед, канда, стао скупи 
 је с војводом Гојком учињено?</p> <p>— Тако је.</p> <p>— Кад се довече са свим смркне, сићи ће 
је хтео отуд иза леђа напасти.{S} Је л’ тако било, несрећо грчка? — окрете се старац месту, где 
е проповеди противу некрста.{S} Нико га тако неће <pb n="10" /> схватити.{S} Ја у миру оштрим м 
одаде:</p> <p>— Али ја ипак налазим, да тако мора бити.{S} Боље је, велим, да се делови спасу н 
ти убијеноме:</p> <p>— Нисам мислио, да тако брзо свршиш, неваљалче!{S} Али захвали за ту срећу 
сенка сумње на нас за то убиство.{S} Да тако буде, поступи овако: онда, кад погине Гојко, нека  
а изнемогла?</p> <p>— Не!</p> <p>— И ја тако мислим, — одговори Вукашин. — Руку ову не замори н 
их помагача, — рече Тома.</p> <p>— И ја тако мислим.{S} Гојко, млади војвода у Драми, био је ст 
ад тад! — одговори Гојко.</p> <p>— И ја тако мислим.</p> <p>Продужише ћутећи.{S} После неког вр 
} Хе, хе, а ко јој је крив, што је била тако лепа!</p> <p>— А где си ти сада? — упита га Тома.< 
 имена, да знам ко ме у овој ноћи самца тако мило разговори? — упита старац војводу, који већ б 
гледање, занео се очима питајући звезде тако, да није чуо, кад се женска једна прилика успела у 
гљеша. — Али кад ти велиш, без сумње је тако.{S} А ти си, мож’да, опазила оно, што ја нисам.{S} 
х, — одговори Јелена.</p> <p>— Не, није тако.{S} Он је свргнут.</p> <p>— Знам.</p> <p>— И жигос 
ојко га са свим разумеде.</p> <p>— Није тако, — додаде он. — Ти остаде пријатељ пријатељу у нев 
Иде, ал’ куда?</p> <p>Да Византија није тако јадна, тамо би му било понајпре места.{S} Али она  
 није старац тако појао, никада се није тако дубоко душом посветио у молби Господу, нити је ика 
е гледао да то спуштање не дође, бар не тако брзо.{S} Али сад је оно већ отпочело.{S} Уклоњен ј 
а горе и доле, десно и лево.</p> <p>— И тако остаде у залуд моја журба.{S} Томе не стигох, а по 
 и Турци него српска превласт.</p> <p>И тако су све молбе и сва преклињања пловдинске посаде на 
Трећи говораше Ани нешто брзо грчки али тако покварено и нејасно, да га она ни у повољнијим при 
ше од братске руке, а ноћна тмина прими тако проливену крв на своју душу.</p> <p>Тада се разлеж 
не нанесе, дохвати капљицама.{S} Лежећи тако, гледаше у ватру, која се, у почетку јако, заложен 
о руку:</p> <p>— Она је!</p> <p>Стојећи тако неколико тренутака, замисли се по ново, па опет ре 
 његове мисли не идоше нити+ могаху ићи тако далеко као сањалачке жудње Љубојеве.</p> <p>— Она  
едној души.</p> <pb n="160" /> <p>— Нек тако буде ! — пристаде и Богдан...</p> <p>У том се и мр 
орено и витешки напасти.</p> <p>— И сам тако мислим, — одговорио му је Гојко, и на томе је њихо 
чанство, шта ли? не знам ни ја, али сам тако чуо.{S} Хришћанском цару јавио се у сну анђео Божј 
е дечице!{S} Али није, хвала Богу, дуго тако трајало.{S} Пре него што је запљуснуло до њих на в 
Јелена.</p> <p>— Јелена? — понови Рајко тако, да сви у њега погледаше, а Исаија, посматрајући г 
 обратише Исаији.</p> <p>— То није било тако давно.{S} Тек је шеснаеста година наступила од тог 
 до руке около.</p> <p>— Није наше вино тако.{S} Мало је боље, а ово је из Пловдина од лозе пло 
<p>Прошлост Томе Теологите била је исто тако тамна и нејасна, као и његов карактер.{S} У Драми  
у гавран очи испије.</p> <p>— Баш ће му тако и бити.{S} Ал’ њега за ноћас ваља у подрум бацити  
ста непомичан.</p> <p>Гојко дочека Тому тако силно, да Тома на мах изгуби смелост, и баш у трен 
ан крви српском. роду!</p> <p>Лагано су тако одмицали...</p> <p>Четвртога се јутра забелеше дал 
тешким гвозденим ступцем удари по врату тако, да Гојко посрну.{S} Тома прискочи, па га <pb n="6 
— Па да гађам, је л’?{S} Ако!{S} Баш ћу тако да радим, — одговори старац.</p> <p>У томе труба д 
ком у Азију и кад је страховао за успех тако великог предузећа, сруши се силно Дренопоље а у ис 
 и његове војске.{S} Никада није старац тако појао, никада се није тако дубоко душом посветио у 
S} Ко је витез, нека не опрашта!</p> <p>Тако грмљаше Гојков глас, а Лабуд, крвљу окупан, завриш 
ора, нашег мора, прелази овамо!"</p> <p>Тако ми је отац, потресен, реко, кад смо из далека као  
а је расејана, јако замишљена...</p> <p>Тако је прошло неколико дана, и деспотица је већ била,  
ега и намучити, — додаде Исаија.</p> <p>Тако су прошли дани прве жалости у двору Анином, а мало 
кући ћесарице и њених пријатеља.</p> <p>Тако живот пође напред веселије и бујније...</p> <p>Вој 
ду, међу овим дивљим створовима.</p> <p>Тако је кадшто мислио Тома.</p> <p>— Играчка се и не уз 
које бејаше подлактио на колена.</p> <p>Тако је неко време ћутао и мислио.</p> <p>Опробан и сре 
цањем поздравише господара свог.</p> <p>Тако је Угљеша свечано походио Драму први пут после Вој 
жудно изгледа гласника из Драме.</p> <p>Тако је проводила своје дане и Мара у Драми, а Видосава 
 знао је, да њој није још време.</p> <p>Тако је на путу провео добра два месеца.</p> <p>Зато је 
гао добри монах до сутра у вече.</p> <p>Тако је и било.</p> <p>Видосава се саста на само са Иса 
е после неког времена старешини.</p> <p>Тако је и учињено.</p> <p>Тога дана у вече седео је Љуб 
еном плану и са једном лозинком.</p> <p>Тако се друштво брзо смањивало и на послетку ишчезе.{S} 
а и коју Гојко није ни запамтио.</p> <p>Тако је Гојко дочекао вече.</p> <p>Старац је ућутао, ск 
оброг господара.{S} Али један не бејаше таког срца.</p> <p>То је био неки туђин, који је живео  
пропаст.{S} Опомене старијих на погибао таког кушања судбине не могаху Гојка задржати.{S} Изјав 
ски своме јединцу.{S} До сад не дочеках таког дана, али Бог је милостив.{S} А дотле не брини.</ 
у Рајко, ал’ се на питање монаха, који, такође узбуђен, скочи, брзо прибра:</p> <p>— Слушао сам 
е! — радосно прозбори Гојко. — Хвала на такој задаћи и великој милости.{S} А ја ћу бити први во 
азе животне посуте трњем и невољама.{S} Таком се животу није радовала, и само смеона и издржљив 
раво.</p> <p>Гојко се необично обрадова таком њеном говору, замоли је, а она поче :</p> <p>— Тв 
 опште не би требало ни да има места на таком збору и световању.</p> <p>Изишавши с већа, Рајко  
е бура са свима неприликама, које се на таком путу могу доживети.{S} Гусари нас опљачкаше, а мо 
и:</p> <p>— Хвала узвишеној ћесарици на таком поздраву а и вама, што сте ми га донели!{S} Брате 
елији, но што је у ствари био.</p> <p>У таком се расположењу и кренуше рано из јутра за Драму,  
<p>Те га се њене речи још више неугодно такоше.</p> <p>Погледа је право у очи, и рече:</p> <p>— 
!</p> <p>— Алах, ил-Алах ! — рикну нови талас турске силе и сломи се на деспота и његов одред.< 
и грмови, јече брда, разлежу се долови, таласају се Тунџа и Марица, а врх свега фијуче ваздух к 
понављаше се стократно, ваљајући читаве таласе забуне на логор, који се на мах прену из кобнога 
одо, ја хоћу напред да запливам у мутне таласе турске крви.{S} Расклон’те се, јунаци!</p> <p>—  
 како јуначки дереш матицом, расецајући таласе велике злобе људске, ја се и сама челичим, а нек 
 се појави само нејасна контура као кад таласи помоле окрајке неког потопљеног предмета.{S} За  
 трошном чамцу.{S} Њих поштедеше морски таласи, јер они бејаху — нема сумње — гласници Божје ка 
оје прихватише копљаници. <pb n="50" /> Таман се разданило, те ловци видеше да ће их послужити  
о је донело потребног душевног мира.{S} Таман сам мислио, да је већ толико отпорне снаге прикуп 
, тапшући га по белом врату његовом.{S} Таман је жедни коњиц дохватио воду, кад се око њега и њ 
огити. <pb n="24" /></p> <p>Властоје је таман просто и без кићења али лепо и дирљиво био исприч 
ошлост Томе Теологите била је исто тако тамна и нејасна, као и његов карактер.{S} У Драми су, р 
, намерно удешено, ружичасто гледање на тамне стране државних прилика Угљешу је у почетку обмањ 
 и нестају, па и сама моја звезда гине, тамни.{S} А на супрот њој, ено погледај, мало даље на и 
 Који своме пријатељу срећу убија, душу тамни, наду одузима.{S} Ипак чућеш.{S} Где смо сад?</p> 
атнима.</p> <p>Кад је излазећи из малог тамника ступио на последњи мост међу бедемима градским  
е, дете моје, кад издахну твој отац.{S} Тамница је празна, слава Богу!...</p> <p>Други пут пак  
, мајко, — сети се деспотица — је си ли тамницу отворила?</p> <p>— Хвала Богу и не бејаше никог 
нуше, да га кроз отвор на поду спусте у тамницу.</p> <p>— Хвала Анђеле! — рече Тома једном. — Т 
> <p>— Хвала Богу и не бејаше никога за тамновање, дете моје, кад издахну твој отац.{S} Тамница 
е Гојку:</p> <p>— Војводо!{S} Док си ти тамновао, важни се догађаји збише.{S} Ти си и нехотице  
а?</p> <p>Да Византија није тако јадна, тамо би му било понајпре места.{S} Али она не може њему 
ти, — напомену Вукашин.</p> <p>— Да.{S} Тамо је на престолу убица свога сина.{S} Јован пети Пал 
 пословима а такмац уз звеку пехара.{S} Тамо је и Рајко, ћефалија, грађански судија, Трилиса на 
роз дебеле зидине био је леп поглед.{S} Тамо преко провалије настаје нижи део планине а преко њ 
у Угљеша с Гојком оде у Анине одаје.{S} Тамо бејаше Ана, Мара, Јелена, Љуба и Видосава.</p> <p> 
ти срећу његових непријатеља.{S} Зар да тамо слуша он, како се они, који га отурише, славе и ве 
 тумач њихових жеља.</p> <p>— Онда ваља тамо на извору ту везу пресећи.</p> <p>Љубоје ћуташе, а 
набави хране својој деци.{S} Док се она тамо бавила, за тренутак се примакла гнезду грдно <pb n 
тео озго, па бућнем у неку воду.{S} Кад тамо, а оно није то обична вода већ неко море, по њему  
де била међа гранична.</p> <p>— Води ме тамо, — рече Мара.</p> <p>То бејаше на самој ивици план 
Велбужду узети и њихову војску, која се тамо летос сакупљала, па ће <pb n="135" /> онда у име Б 
ина сакупити, деспотица Љуба већ бејаше тамо стигла.{S} Али Угљеше и Томе Теологите са још неки 
ше, а после неког заобилажења и стигоше тамо.</p> <pb n="64" /> <p>— Ти ћеш бити гласник, — реч 
<pb n="123" /> двора велможе Томе.{S} И тамо је нешто тражио.{S} Пратио сам га вечерас узастопц 
 ђавољег труда био толико сазрео, да би тамо опасно било и приступити.{S} Ево погледајте! — и Т 
 и тражаше <pb n="52" /> да се заустави тамо, где је држала да је Крстопољ.</p> <p>Нашавши се у 
>— А, тако! — протеже старац. — А је ли тамо све мирно и добро?</p> <p>— До сада јесте, хвала Б 
атко:</p> <p>— Знам.</p> <p>— А није ли тамо и војвода Властоје?{S} Он је сада, свакако, стар.{ 
 да урадим.{S} Да ми ко помогне убацити тамо зликовца.</p> <p>Рајко се упути из врта на дворишт 
ажиш светлијих сунчаних зракова, причај тамо, да овде има једно срце, коме би на сјају једних о 
<p>— Хе, да знађах за ову руменику, док тамо бејасмо, бих се и ја измолио да опсађујем Пловдин! 
нке.{S} Наточих кад се мало позабависмо тамо, док Азијате у град сатерасмо.</p> <pb n="155" />  
 исток путем крстопољским, а ноћу, опет тамо окренут, очима мотри звезду једну, необично сјајну 
е глас продра:</p> <p>— Зликовче, нећеш тамо!</p> <p>Рајко скочи, окрете се и у чуду виде где с 
 богатој одаји Угљешина двора.{S} Ноћну таму разгањају у соби велике воштане свеће, које у позл 
ори у поглед, којим хтеде продреди кроз танки вео зорине помрчине да прати врлог витеза.</p> </ 
на, из средине се зачуше кроз бурну ноћ танки звуци убојних труба, које страховитом циком својо 
ну на суво место.{S} За тим набаца на њ танког грања, бирајући са велике гомиле оно оздо, које  
ао је био Лабуда и привео да га напоји, тапшући га по белом врату његовом.{S} Таман је жедни ко 
ало.{S} Ћесар Војихна, господар Драме и таст наш, преминуо је.{S} Оставио је најважнију страну  
пирско-тесалском краљевином у име свога таста Синише, који је у дубоким годинама на самртничкој 
 у Крстопољу, важној тачки према острву Тасу у Велом Мору. <pb n="25" /></p> <p>Рајко стиже Гој 
т ђаво!{S} Да Богме!</p> <p>— А јеси л’ тачан као пре?</p> <p>— Да!</p> <p>— И поуздан?</p> <p> 
 Драма је — продужи Угљеша — најважнија тачка целе деспотовине и то баш са оне стране, са које  
агађају о приликама у Крстопољу, важној тачки према острву Тасу у Велом Мору. <pb n="25" /></p> 
тили.{S} То је моја мисао.{S} Изведи је тачно још сад, па ми више неће требати твојих услуга.{S 
иве људе.{S} Али није заборавио и да им тачно означи места, до којих ће трагати за злочинцима,  
пријатељ приђе српском логору.</p> <p>У тачном реду и густим групама коњица се турска раздели н 
е положај преминулога Војихне давао.{S} Ташта одважног и разборитог Угљеше није имала места да  
ажа Серу.{S} У Драми је остала узвишена ташта наша, ћесарица Ана, али војсци драмској ваља накн 
спомену сачувао свечаност походе својој ташти, Угљеша објављиваше, да Ану утврђује у господству 
еспот Угљеша долазио је у походе својој ташти ћесарици Ани, долазио је да води своме двору свој 
а тим раскинем.{S} Благо и уресе, знаке таштине земаљске, — дадох светој обитељи; дадох Јелени, 
поносито. — Види колико сам изостао иза твога земљака, или је, чини ми се, он од мене.</p> <p>— 
ћи ћеш на доста велики пут, и до успеха твога поклисарства стоји много.{S} Однећеш од нас књигу 
ом туђину учинио, и зато што сам испред твога копља морао клећи!{S} Тако —</p> <pb n="82" /> <p 
 би било право, па рече:</p> <p>— А име твога стрица, сестро?</p> <p>— Монах Исаија!</p> <p>Гој 
њу!</p> <p>— Које неће, брате, бити без твога.</p> <p>И одоше даље у веселом разговору...</p> < 
ње питом, мож’да и не личим више на <hi>твога</hi>, Угљешу.{S} Али — опрости!</p> <p>— Господар 
узбуђено запита:</p> <p>— А, велиш оче, твој се брат зваше Матија?</p> <pb n="61" /> <p>— Јесте 
 јуче казаћу ти шта је у њему!</p> <p>— Твој брат, оче'? — запита Рајко.</p> <p>— Да.</p> <p>—  
 — не спремисмо ни њу ни њега.</p> <p>— Твој стриц, монах Исаија! — рече Рајко Јелени.</p> <p>Г 
меним степеницама.</p> <p>— А зна ли за твој ненадни одлазак Мара? — упита га тихо и озбиљно.</ 
 За све остало, што иде уз нови положај твој, ја ћу се бринути.</p> <p>Тома Теологита три пута  
га за тамновање, дете моје, кад издахну твој отац.{S} Тамница је празна, слава Богу!...</p> <p> 
упита:</p> <p>— Да није —</p> <p>— Отац твој —</p> <p>— Отац?</p> <p>— Умро је.{S} После толико 
ало, ако они нас први нађу.{S} Деспоте, твоја је слава допрла и до тог атонског пустињика, и он 
> <p>— Моја круна не трпи слабији сјај, твоја памет не признаје слабији разлог, а Богданова сам 
 то је звезда променљиве ратне судбине; твоја је стална у сјајности — она је звезда мира и љуба 
пет уздржала.{S} Сада не могах више.{S} Твоја душа пати, твоје срце страда, а ја не знам узрока 
овору, замоли је, а она поче :</p> <p>— Твоја је постојбина у пола ближа моме месту рођења и пр 
ана лака, — рече мало после Богдан. — А твоја, витеже? — упита он Љубоја.</p> <p>Љубоје изнемог 
уздати.</p> <pb n="95" /> <p>Моја кћи а твоја синовица Милица, жена зетског господара Ђурђа Бал 
се сјај једне у другу прелива.{S} То је твоја звезда.{S} Моја је звезда нестална — то је звезда 
јих узвишених мисли, веруј и вера ће те твоја спасти!</p> <p>— Добра снахо, — осмехну се Вукаши 
е, но што он и помишља.{S} А слава биће твоја!</p> <p>То поможе.</p> <p>Славољубивом Јевронос-б 
ични догађаји, сестро моја!{S} Ал’ је и твоја душа велика, кад је све то поднела.{S} Ти се нада 
покривао шлем и оружје Гојково. — Узми, твоје је!</p> <p>Гојко приђе Љубоју, који га ухвати за  
Сада не могах више.{S} Твоја душа пати, твоје срце страда, а ја не знам узрока.{S} Угљеша — и о 
ам велможа, већ роб, роб свога срца и — твоје милости!</p> <p>Недалеко од куле зачу се рог лова 
ничком месту.{S} То место није моје ил’ твоје ил’ његово — оно је својина среће и части српског 
ан и облачан дан, који је однео собом и твоје добро расположење — онда ћеш појмити и мене сада. 
ам, господару.{S} Зар без разлога мисли твоје блуде у тренуцима, кад се у двору <pb n="7" /> на 
вачу! — рече Гојко — и ако би се истини твоје песме могло мало и приговорити.{S} Ал’ ништа зато 
 чела мога не слазе ни онда, кад слушам твоје лековите речи.{S} Мож’да сам више дивљи а мање пи 
нога лава. — Све сам сазнао!{S} Или зар твоје господство — стрељајући очима Тому — мисли, да су 
 кад је све то поднела.{S} Ти се надај, твоји су дани, што наступају!</p> <p>— Опрости, витеже, 
ако: онда, кад погине Гојко, нека други твоји људи нападну на ћесарицу Ану и њену лепу поћерку. 
 од тебе.{S} А војводе причају да се са твојим коњем не може мерити ничији у брзини и издржљиво 
и ће ми бити лакше!</p> <p>— А шта је о твојим стрицем, сестро?{S} Зар ти се он не могаше наћи  
лови свога <pb n="92" /> сина, да сме с твојим благословом ступити пред свети олтар, кад томе б 
 тачно још сад, па ми више неће требати твојих услуга.{S} Ти ћеш се одмарати на венцима милости 
уј са превисоким братом својим у победу твојих узвишених мисли, веруј и вера ће те твоја спасти 
укашин у Прилипу.</p> <p>— Снажној руци твојој стао сам тада у службу без поговора, — рече Тома 
ом сну!{S} Господару, шта је теби, души твојој? реци ми — мож’да смем знати — и ражаљеним гласо 
Исаија.</p> <p>— Узвишена ћесарице, ево твојој милости и закриљу приводим листак са стабла, на  
ен веза? — упита га Љубоје.</p> <p>— По твојој заповести војводо, још јутрос рано, одговори ста 
обра мајко!{S} Није једна суза канула у твојој кући због тог туђина, а ти ниси ни знала.{S} Наш 
есто њега старац. — А шта ће? питаш.{S} Твоју главу, ништа мање.{S} Од јуче скота поганог вреба 
ш овамо, ал’ ти не рекох, да ти водим — твоју синовицу Јелену, — брзо изговори Гојко, показујућ 
угласно рече:</p> <pb n="58" /> <p>— На твоју главу.</p> <p>Мало после зашкрипеше вратнице и за 
ан, смео, племенит и отворен привући ће твоју пажњу још првих дана.{S} Стари отац његов Властој 
 другу дужност.{S} Повериће му — тебе и твоју срећу.</p> <p>Мара се обично на таке и сличне реч 
опрости грешном, ал’ ја мишљах да вршим твоју вољу...</p> <p>За тим се притаја и мирно склопи о 
ске.</p> <p>— А ја примам високу милост твоју — одговори Тома — у нади, да ћу је ма и накнадно  
 својим костима створе бедем за одбрану твоју, кад груди њихове буду за то немоћне!</p> <p>— Во 
ој победи, — одговори Гојко.</p> <p>— И твоме скором венчању!</p> <p>— Које неће, брате, бити б 
S} Не треба ни једне речи да ти кажем о твоме поступању према њој.{S} Пазићеш увек да је, остар 
еспоте.{S} Захваљујући великом поверењу твоме, није ми непознато стање, у коме се поједини дело 
потребио погодну личност, која је могла творити много зала па ипак дати користи, а не знати чим 
, видео је и Струму и Струмицу, и многе тврде градове.{S} Стари су сумњали у срећан свршетак св 
се јутра забелеше далеко у магли врхови тврде Драме.</p> <p>— Ја идем путем крстопољским, — реч 
о рушевина, из којих је ваљало стварати тврде бедеме и грудобране.{S} То сам и учинио, утврдивш 
" /> су они, који су били ближе Момчилу тврдили, да су у два маха затицали Тому са неким грчким 
id="SRP18930_C1"> <head>I</head> <p>Над тврдим и поноситим Сером развила је своја крила мирна и 
луташе и онда, кад у логору све спаваше тврдим сном.</p> <p>Силној киши, која никако не престај 
ре, крећу, натапаху плодне равнице међу тврдим и богатим градовима, на морску обалу наслоњене,  
споте.{S} Не бих се ногом макао из ових тврдих зидина, кад не бих веровао у успех посла, који м 
ни са њим, — рече он старом дворанину — тврдо га вежи за ону исту врбу и остави нека му гавран  
искочи, па га <pb n="69" /> полусвесног тврдо везаше, и кренуше, да га кроз отвор на поду спуст 
.</p> <p>Верна животиња размрска теме о тврдо стење, што обележава почетак каменитог брда и пад 
византиског.{S} Пази добро.{S} За падом тврдог Галипоља дошао је ето пад великог Дренопоља.{S}  
<p>Поклисари доиста бејаху од Пловдина, тврдога града на половини пута између Дренопоља и Средц 
сподар.</p> <p>Са високе куле мотриље у тврдоме Серу дању се виде безбројни планински ланци, ка 
о место у деспотовини; ту је и каменита тврђава Мелник, и Крстопољ на Беломе Мору, и Перитеорио 
утра дан у јутру.</p> <p>Кад стражар са тврђаве огласи долазак њихов, Гојко им пође на сусрет.< 
а бавио у Драми и док је обилазио омање тврђаве прелазећи и на леву обалу Месте ближе граници,  
на ћесарица ми је наложила да у морској тврђави у Крстопољу осванем сутра, и да утишам узрујано 
тица писнула од бола, када је улазећи у тврђаву видела породични грб Војихнин на главним вратим 
 не прође без уобичајеног великог лова, те забаве најмилије и великој и малој госпоштини, и ста 
та у доба државне несталности, учинила, те је, ислабела, изгледала старија.</p> <p>Мара је била 
се са својим стеговима и заповедницима, те се пуштаху путом, што води истоку преко границе за Д 
 приђе прозору.{S} На пољу је месечина, те могаше одмах познати Рајка.</p> <p>— Ти си, Рајко?</ 
ојединим жупама, развише своје стегове, те се у градском пољу лепршаху двоглави орлови на њима, 
роћи, — рече старац за се, кад се наже, те из колибе погледа, како се пламен одупире киши.</p>  
о желели, и само та помисао учинила је, те ми је рука, пуштајући прву стрелу, задрхтала.</p> <p 
а је једва била и запамтила, учинио је, те је од амазонке Јелене почела на брзо постајати мека  
један корак ближе.{S} За тим се окрете, те једним погледом премери собу, па онда, готов са одлу 
котлу, где је међу бреговима логориште, те се са јачом снагом враћаше онима, од којих потече.</ 
ној згради.{S} Међу њима је био пролаз, те су обе биле у вези.</p> <p>Старац уђе у предњи отвор 
у.</p> <p>Њих су опазили Анђелови људи, те се, поремећени и пропашћу Анђеловом, склонише дубље  
 нико није знао казати шта је у истини, те је отишао и он незнано куда под тешком мож’да слутњо 
у пажњу своју посветити обитељи својој, те ћеш у толико слободнији бити у својим поступцима, а  
ушу овога народа умирити.{S} Успео сам, те сам цариградскога патријарха ублажио.{S} Он је дигао 
е војске са деспотом и својим војводом, те за час рашчистише простор око себе.</p> <p>— Живео д 
 мраку нападе мене, стеже ме за гркљан, те у мало не зевнух.{S} У невољи измахнем ножем, и прек 
{S} Али је синоћ Угљеша дошао неопажен, те му није могла ни једног корака прићи у сусрет.{S} Он 
{S} Године и буре живота навалише на њ, те саломише некадашњу његову дурашност.{S} Ређе се крећ 
ач му се са десног рамена мало спустио, те се у сумраку видело, како му мишица набрецује, кад м 
орја.{S} Тебе је жарко сунце размазило, те не познајеш снаге планинске, — вели један са плачкав 
ници. <pb n="50" /> Таман се разданило, те ловци видеше да ће их послужити време једним од најл 
кад дођоше до места, где се савија пут, те донекле иде кроз ту шумицу, пред њих искочише три, д 
не на старца, који врдну мало у страну, те га нож дохвати по -одећи.{S} Старац зграби нападача  
, да га је коњаник затекао још у млину, те није морао ићи манастиру, — говораше Видосава Мари.  
е зликовачки према нападнутом женскињу, те да његова помоћ не дође касно.{S} Кад је један од за 
ли су се око великих ватара у дворишту, те се у друштву залагаху погачом и месом а запајаху доб 
о да бејаху узнемирени толиком живошћу, те немирно копаху ногама и рзаху.</p> <p>Али тај живот  
 дана излажаху из града, <pb n="138" /> те обилазише војску, и још се ни један пут не вратише у 
 стајала крај његовог одра и тужила.{S} Те исте вечери судба оде и даље.</p> <pb n="115" /> <p> 
ише ме два напасника — причаше старац — те ми мачевима угрожаваху, док ме за врбу привезаше, па 
 војни заменио другим мислима.</p> <p>— Те очи? — рече у себи, кад уђе сам У собу.</p> <pb n="1 
p> <p>— Све јесте и опет — није.{S} Ал’ те очи!</p> <p>Ходаше собом горе и доле.</p> <p>На једа 
p>— Господару!{S} Није ноћас првина, да те пратим, кад у позно доба ноћно пођеш из одаје своје  
оме још није време.{S} Онда ми рече, да те замолим, да наредиш, милостива ћесарице, да неко оде 
 деспоте?{S} Опрости, али ја мислим, да те није тежак државни посао позвао ноћас овде.{S} Зато  
 њом, па одлазиш узбуђен, узнемирен, да те после, пуна бриге за тобом, нађем овде као и сада.{S 
ше у једној свој нож.</p> <p>— Нећу, да те убијем одмах, већ да те мучим, Грче неваљали! — вика 
 лица.</p> <p>— Бог ми је дао срећу, да те обрадујем, добри оче!{S} Позвах те преко гласника из 
ој, ако хоћеш да будеш витез прави и да те слави песма моја!”</p> <p>На вратима од чадора појав 
> <p>— Нећу, да те убијем одмах, већ да те мучим, Грче неваљали! — викаше старац.</p> <p>Онај д 
а, шта су руке, саме себи остављене, за те часове израдиле.{S} Чело јој испунише боре, а она ту 
Заборави ову пошалицу моју, она није за те ни била.{S} А ја ћу се бринути, да ти и делом докаже 
{S} Верује да ће му лакше бити.{S} И ја те, узвишена ћесарице, молим.</p> <p>Ана бејаше у незго 
орби за Српство.{S} Света десница, која те носила!{S} Вечан ти покој, јуначки краљу !</p> <p>Су 
на руку Гојкову...</p> <p>— Синко, нека те Бог благослови!{S} Радо предајем забораву све што је 
ше ватри, која се бејаше јако разгорела те пламеном осветљаваше на далеко, чисто позлаћујући жу 
 ипак дошао здрав и читав Ал’ и да нема те погибли, доста би Томи била и сама помисао, да је и  
 да бејаше скупила сву драж својих дана те их смести у сам почетак своје владе.</p> <p>Угљеша и 
 руку.</p> <p>— С Богом, војводо, срећа те пратила на путу! — одговори старац.</p> <p>Па се онд 
ајко севаше очима:</p> <p>— Каква срећа те овде оставих свој ловачки прибор, да за њ дођем баш  
> <p>— Како где?{S} Та зар не знаш, јад те не знао, да оно нит’ је кућа, нит’ је у њој људи, гд 
ивајући све то сламом и кровином.{S} Од те колибе почињали су катуни и трла, који су се продужа 
рекрсти се, погледа около себе па приђе те погледа, шта су руке, саме себи остављене, за те час 
е гране високих грмова, а на вратима се те собе указа — Рајко.</p> <p>Тома одступи натраг, а Ма 
твојих узвишених мисли, веруј и вера ће те твоја спасти!</p> <p>— Добра снахо, — осмехну се Вук 
ословен од сада па до века Господ, који те, рабе Божји, посла к нама!</p> <p>Угљеша пољуби, пре 
једине се чете повлачише југу ка Марици те у њој многи, тешко рањени, нађоше гроб свој.</p> <p> 
стрелу, задрхтала.</p> <p>Љубоје, чувши те речи, мрко окрете лице у страну.</p> <p>Али Томине л 
p> <p>— Ћутиш, а? ама проговорићеш, док те притегнем уз врбу, уз ону исту врбу, где ти мене вез 
ах стао као укопан.</p> <p>— Поздрављам те, господару наш и мили зете мој!{S} Буди скромном дом 
ога владара, дочекао:</p> <p>— Звао сам те, војводо, да ти саопштим једну своју одлуку, која се 
стао скупих жртава.</p> <p>— Не разумем те, — притворно рече Тома.</p> <p>— Хе, велможо, ал’ ја 
спотица писну:</p> <p>— Стани, заклињем те живим Богом, не даље!{S} Одбиј сумњу, што ти душу мо 
на се лако спусти на колена — преклињем те —</p> <p>— Устани, мила љубо моја — зваше је Угљеша, 
ражаљеним гласом додавши: — кажи, молим те! — спусти главу на његова прса, да од саме себе сакр 
падаше, што још непрестано заповедником те војске бејаше непоуздани Тома Теологита.</p> <p>И ве 
атио сам га вечерас узастопце.{S} Чекао те је, ћефалијо, под храстом, па онда за тобом овамо.{S 
ли сина јединца.{S} Чини, госпођо, како те Бог учи, али —</p> <p>Ана задрхта:</p> <pb n="76" /> 
ругог греха немам нити ћу имати до само те зависти!</p> <p>— Ждрале, поносити бродару неизмерне 
изнути из руку, Тома је био безбрижан с те стране.{S} Он се, напротив, бојао, да нападачи не по 
ој одговор чуо ош један, који је у куту те собице био, он му се окрете и рече:</p> <p>„Хвала, А 
, да те обрадујем, добри оче!{S} Позвах те преко гласника из Сера, да одмах дођеш овамо, ал’ ти 
тник у миру но помагач у рату...</p> <p>Те ноћи, кад сам била сама погружена крај мртвог поочим 
не очајавај! —- храбраше га она.</p> <p>Те га се њене речи још више неугодно такоше.</p> <p>Пог 
 у мутне таласе турске крви.{S} Расклон’те се, јунаци!</p> <p>— Деспоте, ни један се неће маћи. 
л’ пусти мене да пре тебе погинем Отвор’те излаз, јунаци!</p> <p>— Највише што ти могу допустит 
 је право у очи, и рече:</p> <p>— Љубо, тебе се више тичу.{S} Буди храбра!</p> <p>Она се трже,  
 Ха, ништа је то, брате са приморја.{S} Тебе је жарко сунце размазило, те не познајеш снаге пла 
ловдин у наше руке!</p> <p>— Не иди.{S} Тебе нема ко чути више.{S} Боље отиди у Драму, и кажи д 
ерити и другу дужност.{S} Повериће му — тебе и твоју срећу.</p> <p>Мара се обично на таке и сли 
ражаше небо и на њему Господа.</p> <p>— Тебе, Бога, хвалим! — оте му се из раздрагане душе њего 
један од Богданових стегоноша.</p> <p>— Тебе није требало ни повести! — љутито одговори Богдан. 
вала, да ипак не ћемо подлећи.</p> <p>— Тебе Бог штити, господару мој! — кликну деспотица.</p>  
ати зависност Драме од Сера.{S} Али — а тебе зато баш и шаљем — не смећи с ума ни једног тренут 
даде Рајко.</p> <p>— Доста је клетве на тебе пало, — говораше мало после као за себе војвода Бо 
 онда, и шта је могло бити с нападом на тебе, и шта је препатио племенити витез — Љуба показа н 
ша, — ја немам поузданијега гласника од тебе.{S} А војводе причају да се са твојим коњем не мож 
те, победио си ме Ал’ пусти мене да пре тебе погинем Отвор’те излаз, јунаци!</p> <p>— Највише ш 
ти саопштим једну своју одлуку, која се тебе тиче.{S} Дренопоље је пало.{S} Ћесар Војихна, госп 
 такав разговор најми лији, кад сам без тебе!</p> <p>— А сада?</p> <p>— Само ми дајеш маха крил 
ва око тебе.{S} Палош турски не дохвати тебе!</p> <p>— Војводо, ја хоћу напред да запливам у му 
она, ти више немаш снаге неће више бити тебе.{S} Не, не, све је то варка ока, обмана.{S} Немој  
 кога ова киша натера да сврати мало до тебе.{S} Из даље сам запазио ватру на овоме брежуљку, п 
бојни зид од својих груди и штитова око тебе.{S} Палош турски не дохвати тебе!</p> <p>— Војводо 
о боље него другима.{S} Зато и назначих тебе за заповедника драмске војске.</p> <p>— А ја прима 
с осталим и народом, чујаше одушевљено „Тебе Бога хвалим“ и „Вазбраној војеводје“ Исаије, служи 
настаде узајамно обавештавање.</p> <p>— Теби, дакле, имам да захвалим, брате! — рече Рајко Гојк 
браз себи и својима у скакању.</p> <p>— Теби из Кукуша војводе Богдана ?{S} Хе, колико да ти да 
 онда диже главу, и рече Томи:</p> <p>— Теби је све ово познато боље него другима.{S} Зато и на 
је, јер си, видим, честит јунак, али ја теби за се не казах ни толико.{S} А то није право.</p>  
— Он треба да плати главом злочин према теби, према мени, Гојку, Мари, ћесарици.{S} Све се беја 
S} Не, нисам то мислила, нити сам то на теби опазила.{S} Али јесам нешто видела, и то ћу ти рад 
епи у слатком сну!{S} Господару, шта је теби, души твојој? реци ми — мож’да смем знати — и ража 
ак ненакнадан.{S} У томе је и туга, али теби, гранчици са стабла његовог, нека у томе буде и ут 
на раздрагала.</p> <p>— Дошао сам сад к теби, да ме мину сви боли, свака туга, свако очајање.</ 
о, — рече Угљеша. — Све остало остављам теби, да добро размислиш и расудиш.{S} У Драми ће остат 
рла и до тог атонског пустињика, и он у теби гледа спас!</p> <p>Кроз ноћну се тишину разлеже тр 
ин зачуђено погледа.</p> <p>— Јест, баш теби!{S} Ти у мраку нападе мене, стеже ме за гркљан, те 
?{S} Опрости, али ја мислим, да те није тежак државни посао позвао ноћас овде.{S} Зато дођох.</ 
ога Залива.</p> <p>Па онда узима и са̑м тежак камен од петнаест ока и њиме проба подбацивање.{S 
етку Јелена и била.{S} Њој је живот био тежак и мучан, а стазе животне посуте трњем и невољама. 
 немила до недрага.{S} А такав је живот тежак, гроб је милији.{S} Веле чак, да су га и убили.{S 
ратника, од најамника и добровољаца, од тежака, баштиника, грађана и градских занатлија, стегон 
 једној мисли, једном узору своме.{S} А тежња за тим и јесте оно, што души мојој не да мира.{S} 
с опорављајући се а час опет падајући у тежу болест.{S} Монах Исаија обилажаше чешће драмску го 
и.</p> <p>— То није било тако давно.{S} Тек је шеснаеста година наступила од тог доба.{S} Галип 
адном срећом својом, заборави на то.{S} Тек кад је сазнао за Томино злочинство и према Јелени,  
данас Рајко и не верује да је Тома тада тек случајно дошао Момчилу за друга и учитеља.</p> <p>И 
ловима царским у Дубровнику, па сам све тек доцне сазнао.</p> <p>Тешко је било даље говорити.{S 
бити свему крај!</p> <p>— Не, настао је тек почетак! — одговори Тома, докопавши се врата и степ 
е заслуга, што су већ стигли — и ако је тек две недеље од боја — поклисари српског војводе Богд 
ало може познати незнани ноћник, јер је тек у пола обучен и ако је, очевидно, толико приправан, 
гунцу је пут мало познат.{S} Гониоцу је тек у бледом сећању.</p> <p>Обојица ободоше коње.</p> < 
ша моја страда, а кнегињица мисли да се тек шалим!{S} Судбина ми је, видим, дала овај дан, да б 
храњен у малој градској капели, а он се тек први пут нађе за то време у друштву.{S} Говори, при 
у радости послао златну сабљу, а шта ће тек бити кад султан стигне амо!{S} И велики га Лала-Шах 
 а душу његову каквом бојом зна сликати тек прошлост добре девојке, Јелене!</p> <pb n="142" />  
диста са пуном милином.</p> <p>— Ја сам тек недавно научио грчки у старим годинама својим.{S} А 
мог себе обмањивао уверавањем, да је то тек само пошалица срца.{S} Па ипак је неко наишао и на  
али се каменити брегови, а међу њима је текла једна далека Струмина приточица.{S} Пут је Гојка  
ог и наше лепе кнегињице.</p> <p>Љубоја текну у срце, а Тома додаде:</p> <p>— Нисам се надао —< 
моја!{S} Ми ништа више немамо, јер моја тековина, ено погледај, пламти у огњу, да осветли пута  
 право говорили!{S} Па шта је од цареве тековине?{S} Господа се царска завадила одмах по његово 
одлучи, да сече руку зарад спаса целога тела.{S} Прегореваше и заборављаше прошлост, о којој је 
едно, што свака црта лица, сваки покрет тела казиваше, бејаше неисцрпна одлучност. <pb n="5" /> 
 отров улази у крв залазећи све дубље у тело ношен крвним током, утицаше турска коњица са голим 
ког, који је главу своју пренео овамо а телом и репом по Азији тражи плена још.{S} Данас ми и В 
у земљи.{S} Снажном, јуначном и здравом телу не доликоваше очајна збиља, што му на лицу стална  
у нешто.</p> <p>Верна животиња размрска теме о тврдо стење, што обележава почетак каменитог брд 
на леву обалу Месте ближе граници, Тома Теологита бејаше удвојио своју пажњу.{S} До краја пажљи 
 Ја.{S} Важне ти гласе доносим.{S} Тома Теологита умаче са свима својим греховима.</p> <p>— Нек 
мах отворише, и на њима се указа — Тома Теологита.</p> <pb n="53" /> <p>Мара пребледе, а Тома,  
шљак радо пристаде.{S} То бејаше — Тома Теологита, момче у двадесетим годинама свога века, живо 
коњица његовог.</p> <p>Ал’ мртви — Тома Теологита за њ више не хајаше!</p> </div> <div type="ch 
</p> <p>Највише бејаше изненађен — Тома Теологита.{S} Угљеша на његово место за заповедника вој 
м пословима замени Угљешин војвода Тома Теологита, док је ћесарица Ана и даље остала у части, к 
јутра уђе у собу деспотову војвода Тома Теологита, човек лепа <pb n="13" /> лика, црних мало по 
</p> <p>— То је тај туђин, велможа Тома Теологита, — одговори јој лагано Видосава.</p> <p>Јелен 
у Драму вратио са свога дугог пута Тома Теологита, кога је она држала за домаћу несрећу и злу к 
ом стрелом и тулом о рамену; ту је Тома Теологита, забринут да се данас не деси штогод, што ће  
е и нови заповедник драмске војске Тома Теологита успео да сазна главни ток дневнога живота и п 
930_C9"> <head>IX</head> <p>Кад се Тома Теологита онако непријатно растао од Рајка и Маре, удар 
 гласом и са неком свечаношћу рече Тома Теологита.</p> <p>— Али мени моја слутња друкчије говор 
но свршивало.</p> <p>Међу тим је и Тома Теологита имао већ свој суд о њима.</p> <p>Тешко је рећ 
ски намесник у манастиру, а лукави Тома Теологита продужио је своје напредовање у служби деспот 
дником те војске бејаше непоуздани Тома Теологита.</p> <p>И вечерас је у већу Тома водио прву р 
.{S} А то је био главом препредени Тома Теологита.</p> <pb n="41" /> <p>Један поглед Љубојев, г 
м на јутрење.</p> <p>Један пут јој Тома Теологита причаше како стари свештеник разбира што ње у 
има својим.</p> <p>Међу тим ни сам Тома Теологита није био слеп према сјају Мариних врлина, и а 
ead> <p>Оставши сам, чим је отишао Тома Теологита, Љубоје се повуче и размишљаше о немилим дога 
/p> <pb n="45" /> <p>Са њим је био Тома Теологита и неколико војвода.</p> <p>Логотет се попе на 
а остала пратња, пред којом је био Тома Теологита.</p> <p>Кад пређе велики мост на јарку, што с 
, да неће више остати у Драми, ако Тома Теологита ту буде.</p> <p>— Говориш из моје душе, — одг 
о бејаше Гојко с Јеленом...</p> <p>Тома Теологита још се не надаше Гојку, нити знађаше шта је с 
жај твој, ја ћу се бринути.</p> <p>Тома Теологита три пута се дубоко поклони и пун скромности и 
рамском војском Војихнином?</p> <p>Тома Теологита се дубоко поклони:</p> <p>— Светли деспоте!{S 
арске везе и сумња у правичност велможе Теологите.</p> <p>И први разлози попустише пред овим др 
е новог заповедника драмске војске Томе Теологите.{S} А и сам гранични положај драмске области  
ејаше тамо стигла.{S} Али Угљеше и Томе Теологите са још неким ловцима не бејаше.</p> <p>Скуп ј 
!</p> <p>На то су се сводиле мисли Томе Теологите.</p> <p>У томе се било већ у велико зашло у ј 
ње с високог велмошког места данас Томе Теологите било би незгодно из тих разлога.{S} Оно, што  
"33" /> <head>V</head> <p>Прошлост Томе Теологите била је исто тако тамна и нејасна, као и њего 
з врта, па се старац упути одељењу Томе Теологите, а онај други оде, да продужи спавање, чудећи 
 новом заповеднику драмске војске, Томи Теологити. <pb n="24" /></p> <p>Властоје је таман прост 
кршио, — рече им благо Угљеша. — Туђина Теологиту уклонио сам са досадашње му части, која је пр 
е отворише, да пропусте -— бегунца Тому Теологиту...</p> <p>Неколико тренутака после тога неко  
холости, и он охоло изиђе из ходника на терасу, од које су се спуштале степенице у градски врт. 
, навикнута на невољу, трпељиво сношаше терет, али се и надаше.</p> <p>Мара се ипак преварила у 
тохију.{S} Па, најпосле, скидајући неке терете дажбина и деспотског кулука са становника Драме, 
о...</p> <p>Ана је у последње време под теретом брига и бременом времена знатно клонула, а војн 
релу и слабу, погружену и савладану под теретом најновије жалости, ни у чем не преухитриш, што  
ијајући ногама, док и сами не падну под теретом задобијених удара и рана; вика и писка, јаук и  
 Он је истина примио управу над епирско-тесалском краљевином у име свога таста Синише, који је  
 показа јунацима.</p> <p>Тома узе лук и тетиву и, нанишанивши, пусти.{S} Па не часећи ни часа у 
еорион, одрасла, брижно однегована, код тетке своје, ћесарице Ане — у миру проводити дане.</p>  
обудио доброга господара.</p> <p>Марица тече мутна и крвава, и односи коње и јунаке, токе и чел 
бини речице, што испод подграђа серског тече — чини се на високој кули мотриљи, да се осећа, ка 
цу, а још даље на северу упоредо са њим тече још један поток, који се, тако исто, улива у Мариц 
есеља.</p> <pb n="46" /> <p>Видосава је тешаше, ал’ она продужи:</p> <p>— У место тога онај ми  
оше к њима дворанке, да, и саме плачне, теше деспотицу, Угљеша се удали, очевидно и сам потресе 
ут у неодређену даљину.{S} Ипак висока, тешка и од црвене коже израђена обућа казује, да је ноћ 
 оне, од које се никад нисам надао !{S} Тешка је неизвесност притисла душу моју.{S} Она пати и  
Угљеша. — Али не заборави, брате, да се тешка погрешка не може учинити два пута.{S} Она тражи м 
љу и предао Турцима.{S} Зла коб!</p> <p>Тешка слутња паде и осталима на душу.{S} Ућуташе и зами 
а, који је у почетку хтела.</p> <p>Пуна тешке слутње изиђе брзо у двориште, где стајаху Ана, Ма 
ише.{S} Она не бејаше далеко од постеље тешке болеснице.</p> <p>— Шта сад, добра Видо, да радим 
>Успавано немилом слутњом а под утиском тешке и непријатне јаве, ловачко се друштво Угљешино и  
 Тома оста стојећи.</p> <p>— Прилике су тешке и неповољне — продужи Угљеша.</p> <p>— Тако је, д 
ких у турске руке. <pb n="19" /></p> <p>Тешке су биле прилике, ал’ опет није било нестало и пос 
 <p>После неколико тренутака зазвекташе тешки ланци, а у њима приђе први роб — војвода Гојко.</ 
 њиховом наслутити, какви ће — мили или тешки — догађаји наступити.</p> <p>Био је момак од двад 
мачем више главе.</p> <p>Гонилац спреми тешки палош, држећи га, руком за балчак, на рамену са в 
 двојица га нападоше с леђа, а један га тешким гвозденим ступцем удари по врату тако, да Гојко  
ју краљу могу учинити.</p> <p>И свладан тешким ранама јуначки крајишник клону коњу на врат, па  
ад се властела међу собом разговараху о тешким данима.{S} Али се ипак сну не подају.</p> <p>Буд 
а сам знао да ћу изићи победиоцем.{S} У тешким приликама у Призрену пре четири године, кад сам  
вијаше.</p> <p>— С Богом, деснице моја! тешко јекну неко. — Више нећеш никоме пребацивати витеш 
ру воде и запоји деспота.{S} Он ћуташе, тешко дихаше и склопи очи.{S} После их полако отвори и  
овлачише југу ка Марици те у њој многи, тешко рањени, нађоше гроб свој.</p> <p>У том и зора заб 
 шта бих ти знао, синко, и казивати!{S} Тешко ми је, кад станем размишљати о судбини. <pb n="59 
а коју он није у ствари никад марио.{S} Тешко би у њу ступио, и да је остао у части, коју је до 
е:</p> <p>— Ал’ са чим се ја враћам?{S} Тешко мени!{S} Доцне стигох из потере за крвником.{S} Ј 
мисли моје баве.{S} Ти знаш, како ми је тешко, кад се препреке томе стану јављати.{S} Ево немил 
осмехну се Вукашин — код таке љубе није тешко Угљеши бити велики!</p> <milestone unit="*" /> <p 
ву.</p> <p>После дужег времена Властоје тешко отвори очи, у лицу поплаве, нешто неразумљиво ста 
езду своју.{S} Она не опази, како га се тешко косну срца, што јој о сјају своје звезде не могаш 
има пође и ћефалија Рајко, коме је било тешко остављати Драму после свега што је ономад у лову  
немилом догађаЈу.{S} У души јој је било тешко, али је ипак увидела да није без заштите, и ако ј 
саија је утонуо у тугу, а Рајку је било тешко као да се неке тужне успомене у души и пред очима 
 зачуђено Ана.</p> <p>— И овако је ишло тешко, а онако би било немогућно.{S} Плод би ђавољег тр 
логита имао већ свој суд о њима.</p> <p>Тешко је рећи, шта је и како је Тома о себи мислио, нит 
ку, па сам све тек доцне сазнао.</p> <p>Тешко је било даље говорити.{S} Исаија је утонуо у тугу 
онах једва држаше на ногама од силног и тешког изненађења.</p> <p>— Добро је — рече —- што сте  
говори му Тома — Деспот Угљеша већ куца тешком руком својом на вашу границу.{S} Он не иде овуда 
ини, те је отишао и он незнано куда под тешком мож’да слутњом, да сам му невера...</p> <p>Остав 
владљива љубав према њој и болећивост у тешком положају њеном пробудише у Видосави толико смело 
кога патријарха ублажио.{S} Он је дигао тешку анатему, која је на народ српски била бачена, кад 
а у место одговора јекнух, и занех се у тешку бољетицу, од које дуго времена боловах.</p> <p>Ту 
илије?</p> <p>„Ако си јунак од мегдана, ти љуби црно око и црно вино пиј!</p> <p>„А ако душом п 
њу, што ти душу мори.{S} Освоји ли она, ти више немаш снаге неће више бити тебе.{S} Не, не, све 
руку на главу, кад они клекоше. — Боже, ти спој, ти благослови!</p> <p>Месец засија у пуној све 
е окрете и рече:</p> <p>„Хвала, Анђеле, ти си своје учинио!"</p> <p>Тај изиђе, а ја у место одг 
осити бродару неизмерне небеске пучине, ти што летиш југу да тражиш светлијих сунчаних зракова, 
а проживео.{S} Али ме ти сети младости, ти чисто врати моје године назад, и од мене, прилично о 
лаву, кад они клекоше. — Боже, ти спој, ти благослови!</p> <p>Месец засија у пуној светлости, и 
тпун, али у толико више тужан.{S} Љубо, ти ћеш ми послати из Драме што пре опширније.</p> <p>—  
 после одласка Гојковог.</p> <p>— Видо, ти знаш моје мисли, моје осећаје.{S} Па могу ли друкчиј 
о и одлучно нападоше.</p> <p>— Војводо, ти се можеш склонити.{S} На страни, од куд дође данас к 
 ни сада не остављаше.</p> <p>— Сестро, ти си плакала? — упита Мара.</p> <p>— Грехота је, али ј 
део звезданог неба.</p> <p>— Господару, ти си од силног посла данашњег уморан? — упита Љуба Угљ 
ати за руку и придржа:</p> <p>— Јелена? ти сада!</p> <p>— Да, војводо! — поврати се Јелена.</p> 
 љубавничку.{S} Похватао сам тичице!{S} Ти ме, без сумње, не разумеш?{S} Добро, слушај.{S} Био  
но погледа.</p> <p>— Јест, баш теби!{S} Ти у мраку нападе мене, стеже ме за гркљан, те у мало н 
а се окрете Гојку:</p> <p>— Војводо!{S} Ти си честитог покојника допратио или боље донео на рук 
ољубац...</p> <p>—- Маро, моја Маро!{S} Ти си моја са благословом Божјим —</p> <pb n="144" /> < 
 ми више неће требати твојих услуга.{S} Ти ћеш се одмарати на венцима милости моје.</p> <p>— Та 
 душа велика, кад је све то поднела.{S} Ти се надај, твоји су дани, што наступају!</p> <p>— Опр 
 сјајем и блеском сујетнога живљења.{S} Ти ме бар знаш!{S} Није спокојство душе моје поремећено 
 после неког времена. — Буди храбра.{S} Ти си изгубила оца а ја првог помагача свог.{S} Деспото 
— Знам, јер умем читати људска срца.{S} Ти си ме чудно погледао у једном тренутку, кад сам стре 
 ти знаш, о чему се мисли моје баве.{S} Ти знаш, како ми је тешко, кад се препреке томе стану ј 
а се ниси одмицао од постеље његове.{S} Ти се побрини, да се врлом витезу ода последња почаст,  
јачег сјаја она светла звезда до ње.{S} Ти то мож’да не видиш, ал’ је мојим очима јасно, како с 
акше уздигну до схватања среће наше.{S} Ти, је ли, више не страхујеш за ме?</p> <p>— Не.{S} Кад 
и тамновао, важни се догађаји збише.{S} Ти си и нехотице учесник у њима.{S} Ходи.</p> <p>Гојков 
рити ничији у брзини и издржљивости.{S} Ти ћеш, дакле, бити гласник.{S} Ићи ћеш на доста велики 
} Друго је нешто, што ми душу тишти.{S} Ти си сада у незгоди: и по Божјим и по људским законима 
лога да верујем, да си поштен човек.{S} Ти си прогоњен, велиш, с тога, што си наваљивао да се р 
деспот га, веле, зове братом својим.{S} Ти га знаш?</p> <pb n="107" /> <p>Војвода одговори крат 
на наше крајеве, ја више не двоумим.{S} Ти га се сећаш, Љубо.{S} Једне је вечери ненадно пао у  
 или боље донео на рукама у мој дом.{S} Ти си ценио његово јунаштво и његову племенитост, па се 
ићу и његовом брату деспоту Драгашу.{S} Ти ћеш их позвати на заједничку војну противу Турака.{S 
и општи послови.{S} Чућеш и видећеш.{S} Ти желиш кући покојног Војихне добра?</p> <p>— Као и се 
бан.{S} А ти се ове војне не плашиш.{S} Ти си уверен да се крв мора пролити за свету мисао ускр 
 кол’ко си добра! — проговори Угљеша. — Ти се бринеш за ме.{S} Немаш разлога, верна моја љубо!< 
о отвореније говорити, — рече Љубоје. — Ти си постао заточеник, што си на велможу диго̑ руку?</ 
p>— Хвала Анђеле! — рече Тома једном. — Ти увек стижеш, кад треба!</p> </div> <div type="chapte 
еде.</p> <p>— Није тако, — додаде он. — Ти остаде пријатељ пријатељу у невољи и оста верна слуг 
лена! — рече Рајко, ал’ се брзо трже: — Ти си, мож’да, већ —</p> <p>— Девојка још! — одговори о 
гавран пити очи моје!{S} Опрости, али — ти ми више нећеш требати!{S} Ево, ово, што ногама газим 
спотицу.</p> <p>— Љубо, — рече јој он — ти знаш, о чему се мисли моје баве.{S} Ти знаш, како ми 
pb n="90" /> <p>— Маро, — рече јој он — ти си већ моја пред Богом.{S} Али свет то не зна, а ваљ 
113" /> <p>— Витеже, — рече она Гојку — ти си мени казао ко си, шта си и одакле си.{S} Истина,  
 и стигоше тамо.</p> <pb n="64" /> <p>— Ти ћеш бити гласник, — рече Тома једном разборитом копљ 
те могаше одмах познати Рајка.</p> <p>— Ти си, Рајко?</p> <pb n="140" /> <p> — Ја.{S} Важне ти  
 је! — весело одговори Јелена.</p> <p>— Ти, дакле, знаш? — упита га Рајко.</p> <p>— И да и не д 
и на траву испод жалосне врбе.</p> <p>— Ти си гласник? — упита лагано рањеник.</p> <pb n="180"  
, па се братски опет пољубише.</p> <p>— Ти си, без сумње, уморна од путовања? — упита Рајко Јел 
е могла без устезања поверити.</p> <p>— Ти опет тугујеш? — питала би је често Видосава после од 
адрхта од изненађења и милине:</p> <p>— Ти? — изусти у чуду, али га Гојко већ не могаше чути.</ 
да Гојко ухвати Рајка за руку:</p> <p>— Ти си ми пријатељ?</p> <p>— Био и остајем! — одговори Р 
ника из Сера, да одмах дођеш овамо, ал’ ти не рекох, да ти водим — твоју синовицу Јелену, — брз 
е, чини ми се, он од мене.</p> <p>— Ал’ ти си, без сумње најбољи међу својима из Кукуша? — прис 
канула у твојој кући због тог туђина, а ти ниси ни знала.{S} Наша мила Мара—</p> <p>— Шта?{S} М 
доба.{S} Ја ћу Гојка вратити у Драму, а ти ћеш га за време заменити.{S} Тако сам у споразуму са 
 просторе међу поређаним чадорима.{S} А ти пролази одводише са сваке стране до саме средине лог 
 по оделу њиховом томе поверовати.{S} А ти нападачи, срећно одбијени, љутито су се бацили на по 
а је крвав носао, страшан и кобан.{S} А ти се ове војне не плашиш.{S} Ти си уверен да се крв мо 
и кад ти велиш, без сумње је тако.{S} А ти си, мож’да, опазила оно, што ја нисам.{S} Опазила си 
е лагано у Дидимотику да доконамо.{S} А ти ми дајеш довољно разлога да верујем, да си поштен чо 
 да му ја судим.</p> <p>— Њему?{S} Њега ти вежи за ону исту врбу! — рече Рајко.</p> <p>— Па да  
а те ни била.{S} А ја ћу се бринути, да ти и делом докажем, да није нестало у мени снаге ни изд 
гласе поклисар донео, одмах ћу доћи, да ти их саопштим.{S} Чекај ме у ложници.</p> <milestone u 
ећа.{S} Чуј ме још мало, и ако знам, да ти је најмилија забава, да с мислима својим и душом гов 
екао:</p> <p>— Звао сам те, војводо, да ти саопштим једну своју одлуку, која се тебе тиче.{S} Д 
 одмах дођеш овамо, ал’ ти не рекох, да ти водим — твоју синовицу Јелену, — брзо изговори Гојко 
p>— Хвала господару!{S} Али време је да ти кажем, да и ја не смећем с ума пророчке речи чудног  
арица Ана.{S} Не треба ни једне речи да ти кажем о твоме поступању према њој.{S} Пазићеш увек д 
> па туга са ње отиче, а ја се журим да ти нејасним речима кажем што срце осећа.{S} Чуј ме још  
у их извидати!</p> <p>— У напред ево да ти платим труд!</p> <p>И Гојко је свим жаром пламене љу 
ањим коњићима, шале:</p> <p>— А како да ти не будем, синко, невесео — вели један од њих — кад с 
куша војводе Богдана ?{S} Хе, колико да ти дам?{S} Доста ће ти бити и половина овога мога земља 
срце било наде пуно.</p> <p>— Још ћу да ти говорим, витеже! — говораше Мара Гојку. — Душа се мо 
а мога земљака Скопљанина.{S} Не допада ти се?{S} Хајде, заслужи више!</p> <p>Онај се, мало љут 
е прекинут разговор.</p> <p>— А војвода ти је Гојко добар пријатељ? — упита Тома Љубоја. <pb n= 
и јој руке.</p> <p>— Деспотице, од куда ти овде и у ово доба? — рече јој, држећи је за руку.</p 
на запад од Крстопоља.</p> <p>— Од куда ти овде, Анђеле? — изненади се Тома.</p> <pb n="67" />  
умене: <pb n="39" /></p> <p>— А од куда ти, велможо, знаш, у чему је моја срећа?</p> <p>— Знам, 
те ми га донели!{S} Брате Љубоје, хвала ти на замени!</p> <p>За час су војничка посада и онај м 
крете другу:</p> <p>— Хајдемо!{S} Хвала ти, а не дао Бог да будеш у невољи, знај да ћу ти се бр 
 је и било и ми смо победиоци.{S} Хвала ти!</p> <p>Други пут је Рајко реко Гојку, да неће више  
Драме што пре опширније.</p> <p>— Хвала ти, господару.</p> <p>— Ал’ није то све.{S} Други је гл 
лили и братски ижљубили.</p> <p>— Хвала ти, од срца ти хвала! — реко је при састанку Гојко.</p> 
будеш овде.{S} Не брини.</p> <p>— Хвала ти!</p> <p>Стискоше један другом јуначке деснице, Гојко 
говарати као преступник.</p> <p>— Хвала ти, велика госпођо!</p> <p>И док је Исаија опрезно траж 
ед Богом.{S} Али свет то не зна, а ваља ти то бити и пред њим.{S} Не брини, бићеш.{S} Мој добри 
годи: и по Божјим и по људским законима ти би сагрешила, ако ускратиш оцу на самрти да загрли с 
...</p> <p>— Певај, певај, синко, срећа ти вазда певала! — говораше под чадором својим стари дв 
ки ижљубили.</p> <p>— Хвала ти, од срца ти хвала! — реко је при састанку Гојко.</p> <p>— Не, ја 
поведе ка уласку у колибу.</p> <p>— Бог ти добро дао, путниче и намерниче, — одговори старац, г 
е проговори опет амазонка:</p> <p>— Бог ти био у помоћи!</p> <p>— Не очајавај, надај се.{S} С Б 
кипарског вина остављаш у тренутку, кад ти га ваља испити у част витештва, у славу наших победа 
 доба?</p> <p>— Свуда и увек, где и кад ти.{S} Срдиш ли се, деспоте?{S} Опрости, али ја мислим, 
моја Љубо, — одговори Угљеша. — Али кад ти велиш, без сумње је тако.{S} А ти си, мож’да, опазил 
показа руком на Гојка.</p> <p>— Што год ти урадиш, добро је ! — одговори Ана.</p> <p>— А сада и 
ритегнем уз врбу, уз ону исту врбу, где ти мене веза!</p> <p>Обиђоше клупу.</p> <p>— Разумеш ли 
већ подносио, доста проживео.{S} Али ме ти сети младости, ти чисто врати моје године назад, и о 
?</p> <pb n="140" /> <p> — Ја.{S} Важне ти гласе доносим.{S} Тома Теологита умаче са свима свој 
е један.</p> <p>— Гле, сад, а од кад се ти поче бринути за мир душе, кад нити постиш ко што тре 
ехова више но што има врлина, сви би се ти стекли с нама у једну заједницу противу страшног нов 
 себе војвода Богдан мачу.{S} Али си се ти ипак саломио у борби за Српство.{S} Света десница, к 
чудног испосника.{S} Он рече да Азијате ти потражиш, јер је све пропало, ако они нас први нађу. 
 — зачуди се Ана.</p> <p>— Јест, она ће ти много причати, — продужи Љуба — па ћеш знати онда, и 
 ?{S} Хе, колико да ти дам?{S} Доста ће ти бити и половина овога мога земљака Скопљанина.{S} Не 
> <p>— Хаџи-Ил-беже! весели се, примиче ти се помоћ Јевренос-бега!</p> <p>А густи редови српске 
одговорио му је Гојко — али ипак и ја и ти превиђамо две ствари.{S} Једно је, што ћесарица не ж 
оје питање.</p> <p>— У исто доба, кад и ти, светли деспоте! — одговори Љуба.</p> <p>— Овде на к 
} Каква срећа што случајно дођох, кад и ти стиже!</p> <p>— Шалу на страну, али ти си ми одиста  
 заслужно.{S} Благо мојих ризница стоји ти на расположењу.</p> <p>Гојко се поклони, а деспотица 
ли ти си ми одиста потребан.{S} Јеси ли ти још онај стари Анђео?</p> <p>— То јест ђаво!{S} Да Б 
 ти стиже!</p> <p>— Шалу на страну, али ти си ми одиста потребан.{S} Јеси ли ти још онај стари  
д не бих веровао у успех посла, који ми ти повераваш.{S} Мене моја нада не вара! — прилично убе 
ше.{S} Боље отиди у Драму, и кажи да си ти учинио последњу услугу деспоту Угљеши.{S} Реци, да с 
то је била тако лепа!</p> <p>— А где си ти сада? — упита га Тома.</p> <p>— Свуда и нигде.{S} Од 
рече Гојку:</p> <p>— Војводо!{S} Док си ти тамновао, важни се догађаји збише.{S} Ти си и нехоти 
аде, гледајући везанога.</p> <p>— Ко си ти? шта ћеш овде? — оштро питаше Рајко овога.</p> <p>Он 
 њој људи, где гусле не гуде!{S} Ако си ти Богме без тога пошао ја нисам.{S} Незгодно ми је сад 
71" /> <p>— Тако мораш и чинити, јер си ти прва стража српској слободи на овој страни!</p> <p>И 
 страдала да јој у часовима сумора ниси ти била успешни видар непомућеном ведрином душе своје!{ 
Љушкао сам се на облаку дуго, дуго, док ти се облак као провали или развуче, не знам ни ја, па  
 одаје своје сам, брижан.{S} Толико сам ти се пута хтела јавити овако исто на овом месту и у ов 
аха!</p> <p>— Па ако!{S} Опет је, велим ти, све једна вера.</p> <p>— Дабогме! — умеша се трећи. 
Света десница, која те носила!{S} Вечан ти покој, јуначки краљу !</p> <p>Сузе му поново линуше, 
а.</p> <p>Тома се осмехну:</p> <p>— Ево ти руке! — рече као у шали, дижући своју десну руку.</p 
их дана изиђе овамо на летовање.{S} Ако ти није зазорно, пођи са мном до оне јеле, па ме причек 
ишта, чика Благоје.{S} Кажи сан, па ако ти не раскујем тајну без расковника <pb n="49" /> и не  
так.</p> <pb n="124" /> <p>— Тако, тако ти учини са њим, — рече он старом дворанину — тврдо га  
 рђа међу њима паде.{S} Грче лукави, то ти је плата за услугу, што си поганом туђину учинио, и  
снућа српске снаге и јединства.{S} И то ти даје ведрине.{S} О, како сам се осетила срећном, кад 
затекосмо.{S} Шта је даље било, познато ти је.</p> <p>Тома се лако поклони, а Угљеша продужи: < 
вим Богом, не даље!{S} Одбиј сумњу, што ти душу мори.{S} Освоји ли она, ти више немаш снаге нећ 
’те излаз, јунаци!</p> <p>— Највише што ти могу допустити: буди уза ме!{S} Напред, јунаци!</p>  
шта је о твојим стрицем, сестро?{S} Зар ти се он не могаше наћи у помоћи?</p> <p>— Не могаше, ј 
г храста, затече и Тома.</p> <p>— А зар ти, војводо, не тражиш лова? — упита Тома Љубоја, седну 
и чак до чадора нашег, ал’ вала не могу ти без гусала, кад ми само на ум падну.</p> <p>— Хајде, 
ати:</p> <p>„Ил’ волиш црне очи, ил’ су ти плаве милије?</p> <p>„Ако си јунак од мегдана, ти љу 
е дао Бог да будеш у невољи, знај да ћу ти се братски одужити!</p> <p>Они изиђоше из врта, па с 
м смехом — ја сам свуда, где знам да ћу ти требати.{S} Зар си заборавио на ону моју услугу?{S}  
 се и пођи на сусрет дужности.{S} Ја ћу ти помоћи!....</p> <p>Кад по заповести Угљешиној уђоше  
а још сутра полазимо —</p> <p>— А ја ћу ти слати поздраве по облацима, ветру, уздаху, но лакој  
ила.{S} Али јесам нешто видела, и то ћу ти радо казати.{S} Добри Угљеша мој!{S} Војна је крвав  
јао.</p> <p>— Мила љубо моја!{S} Казаћу ти чисту истину, и ако ми је немила.{S} Душа моја нема  
 говорио: док сутра постане јуче казаћу ти шта је у њему!</p> <p>— Твој брат, оче'? — запита Ра 
— као забринуто вели старац. — Погинућу ти првом приликом.</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Погинућеш да 
олазе, — рече један.</p> <p>— А шта бих ти знао, синко, и казивати!{S} Тешко ми је, кад станем  
ново бојиште, на коме ћемо бити — рекох ти једном — или први победиоци или прве жртве!</p> <p>— 
е своје постигла.</p> <p>— Па шта хоћеш ти? — прекиде га Вукашин.</p> <p>— Не много.{S} Прво, н 
ом циком својом зваху на узбуну.</p> <p>Ти ситни и брзи звуци изазиваху и храброст и страх.{S}  
није вечито.{S} То бејаше рика рањенога тигра или уздах подземнога света.</p> <p>И као туча на  
е по ваздуху, да види сва војска.{S} За тим сиђе с коња и пободе стег.{S} Војска пристизаше и р 
крајке неког потопљеног предмета.{S} За тим се једна по једна црта и сличица све јаче отимље од 
 јој приђе још један корак ближе.{S} За тим се окрете, те једним погледом премери собу, па онда 
лашена скочи.{S} Али је он умири.{S} За тим су лагано продужили разговор.{S} Ана је била изнена 
 коњаника, које је при себи имао.{S} За тим је разаслао гласнике по жупама, да се скупља остала 
но мало огња метну на суво место.{S} За тим набаца на њ танког грања, бирајући са велике гомиле 
рај мртва ратника па тужно вришти, а за тим копа ногом и хрже, не би ли пробудио доброга господ 
љивости одстојала вечерњу с Маром, а за тим се, забринуте што се вече брзо спушташе на земљу, п 
 <p>За тренутак настаде тишина.{S} А за тим, осетивши и сам њене сузе, деспот је нежно ухвати з 
исли, једном узору своме.{S} А тежња за тим и јесте оно, што души мојој не да мира.{S} Деспотиц 
и благословен! — прошапта старац, па за тим понови: — Да си благословен!</p> <p>То бејаше знак  
чињу се рушити и издавати.</p> <p>Па за тим исприча Видосави оно, што је и сама знала о Гојку у 
p> <p>— Она?{S} Јелена?</p> <p>Па се за тим упути на више.</p> <p>Гојко виде, да се Рајко јако  
S} Нека оцу буде само син, а мени ће за тим одговарати као преступник.</p> <p>— Хвала ти, велик 
/p> <pb n="99" /> <p>— Гојко, — рече за тим Угљеша, — ја немам поузданијега гласника од тебе.{S 
 прве жалости у двору Анином, а мало за тим отишао је и Исаија, обећавши да ће чешће походити д 
<pb n="28" /></p> <p>Али је на скоро за тим нагла смрт Војихнина помутила ведрину судбине њихов 
ге руке?{S} Буди воља његова!</p> <p>За тим све три лагано уђоше у ћелију старог Исаије.</p> <p 
анути на одар ваљаног витеза!</p> <p>За тим се деспотица окрете Вукашину:</p> <p>— Заповеда ли  
ћеш умаћи !{S} Добро је било!</p> <p>За тим се окрете другу:</p> <p>— Хајдемо!{S} Хвала ти, а н 
мишљах да вршим твоју вољу...</p> <p>За тим се притаја и мирно склопи очи.{S} Исаија му спусти  
ати и спусти на меко седиште.</p> <p>За тим она бризну у плач.</p> <p>— Љубо! — рече јој Угљеша 
бојица се потпуно обавестише.</p> <p>За тим се братски куцнуше пехарима.</p> <p>У разговору доч 
а својом свитом морао журити.</p> <p>За тим Тома и Љубоје седоше на своје коње и пожурише се.</ 
додаде Исаија па се прекрсти.</p> <p>За тим опет седоше крај ватре, а Исаија рече:</p> <p>— Ја  
тице моја! — одговори јој он.</p> <p>За тим узе Ану с десна и Љубу с лева од себе и пође с њима 
 моја Јелена! — доврши Рајко.</p> <p>За тим додаде:</p> <p>— Од кад се не видесмо!{S} Па ипак — 
и је Угљеша узевши хлеб и со.</p> <p>За тим се са њом загрли, па се пољубише у лице, а кад је У 
ане на души мојој.{S} Још не могу да са тим раскинем.{S} Благо и уресе, знаке таштине земаљске, 
 се незнанога туђина.{S} У разговору са тим дошљаком, Момчилу па4"/&gt; Дошљак радо пристаде.{S 
е стрме степенице за горе.{S} Мара пође тим степеницама и изиђе на горњи бој, где су биле две м 
ио ћесар Војихна издишући.{S} А он је и тим био потпуно задовољан, јер је обично бивало, да у о 
не по ноћи, па је, правећи се изненађен тим случајем, изаслао поједина одељења да прокрстаре по 
Перитеориона и неко мало своје учешће у тим крвавим догађајима, Рајку се обновила у сећању слик 
е, али ње не бејаше.</p> <p>Она је међу тим у својој соби а на грудима Видосавиним лила сузе, ј 
!{S} Хвала вам!{S} Верујем.</p> <p>Међу тим је Мара непрестано тужила у самоћи.{S} Кад се врати 
са старим друговима својим.</p> <p>Међу тим ни сам Тома Теологита није био слеп према сјају Мар 
има поверљиво причао Рајко.</p> <p>Међу тим Тома се није више враћао Кантакузену, за кога се мо 
а томе се обично свршивало.</p> <p>Међу тим је и Тома Теологита имао већ свој суд о њима.</p> < 
о уклањању Томином свршено.</p> <p>Међу тим Тома се збиља био у опште повукао.</p> <p>Кад му је 
не иду даље, већ да се врате у град.{S} Тиме је осигурао бегство својим савезницима.</p> <p>Сут 
се у близини нападнутих и спашћу их.{S} Тиме сам постигао двоје: стекао сам права на неограниче 
гнут.</p> <p>— Знам.</p> <p>— И жигосан тиме.</p> <p>— Знам.</p> <p>— Он треба да плати главом  
 загасила, само је један крњадак лагано тињао.{S} Старац се саже, једним дрветом разгрну покисл 
ду Дренопоља није зауставио напредовање тих градова ни развијање живота у њима.{S} Па и сада, к 
анас Томе Теологите било би незгодно из тих разлога.{S} Оно, што је Тому и довело овамо, то га  
Стари су сумњали у срећан свршетак свих тих предузећа, па су вртели главом, кад се војска побед 
им Сером развила је своја крила мирна и тиха летња ноћ.{S} За топлим даном наступила је хладови 
и бескрајно небо Божје милости, благе и тихе ал’ сталне и неменљиве љубави.</p> <pb n="157" />  
онилац?</p> <p>За убицом прве радости и тихе среће своје, за јунаком без врлина, за осумњиченим 
ика а Драма и логориште остадоше пусти, тихи и нечујни.</p> <p>Деспотица се Љуба за часак повуч 
ка, створи меког љубавника, благе душе, тихих и срдачних жеља.{S} Па ипак остадох ватрен у једн 
а твој ненадни одлазак Мара? — упита га тихо и озбиљно.</p> <p>— Не верујем.{S} Ја јој не могах 
крете по мирном подграђу.</p> <p>Све је тихо, све је живо легло, да се сном окрепи.{S} И хрти и 
пот отишао с војском, око ње је мирно и тихо, па се и она нешто изменила.{S} Постала је расејан 
ла, црпући у души своје мајке благост и тихо суђење а у витешком карактеру свога оца одлучност  
иње приђоше и клекоше, а Исаија продужи тихо свете молитве.</p> <p>Мало после пустињак отвори о 
е силне жалости наступи мајина тужног и тихог размишљања.</p> <p>— Гладног нахрани! учи нас гос 
овоме, што је до сад створено.</p> <p>У тихој звезданој поћи изгледаше Угљеша као страсни покај 
акнаде.{S} И он поче по ново веровати у тиху срећу скромнога али пуног благослова огњишта свог, 
<p>Безбројни чадори прекрилили поље као тице лабудови.{S} А јуначка војска пева и ужива у витеш 
ве по облацима, ветру, уздаху, но лакој тици, сунцу и светлим зрацима његовим!</p> <p>— Војна н 
општим једну своју одлуку, која се тебе тиче.{S} Дренопоље је пало.{S} Ћесар Војихна, господар  
/> <p>Јелена чу, па се сети да се то ње тиче.{S} Хтеде се окренути, ал’ јој у тај мах слуга пок 
во, само кад су изнели главу.{S} Што се тиче новаца, они су већ у напред довољно добили од Анђе 
таву заседу љубавничку.{S} Похватао сам тичице!{S} Ти ме, без сумње, не разумеш?{S} Добро, слуш 
ута имао у рукама.{S} Он добро разуме и тичји језик, зна и по лету њиховом наслутити, какви ће  
ици — јуче сам у лову наишао иа дрво са тичјим гнездом.{S} Мајка је младунаца била недалеко одл 
чи, и рече:</p> <p>— Љубо, тебе се више тичу.{S} Буди храбра!</p> <p>Она се трже, пребледе, и б 
 па је у њиховом друштву наступила нема тишина.</p> <p>Тишину прекиде Гојко, црномањаст младић  
а.</p> <p>За неколико тренутака настаде тишина, после рече Богдан:</p> <p>— Кажи остало.</p> <p 
лепих очију.</p> <p>За тренутак настаде тишина.{S} А за тим, осетивши и сам њене сузе, деспот ј 
роклетих!</p> <pb n="184" /> <p>У немој тишини благе јесење ноћи страховито се разлегаше клетва 
у њему сам.{S} Жеља за мирним животом и тишином, у којој би свој књижевни и преводнички рад мог 
у теби гледа спас!</p> <p>Кроз ноћну се тишину разлеже трубни знак један пут, два пут па онда и 
{S} Ућуташе и замислише се.</p> <p>Нему тишину прекине покадшто хујање ветра.</p> <p>На некој к 
м друштву наступила нема тишина.</p> <p>Тишину прекиде Гојко, црномањаст младић подужих бркова  
 браним.{S} Друго је нешто, што ми душу тишти.{S} Ти си сада у незгоди: и по Божјим и по људски 
е лево и десно, напред и назад газећи и тлачећи све, на што наиђу, ударајући и убијајући ногама 
 лава, плашио непријатеља, сабљом га је тлачно, коњем газио.{S} У сред највећег окршаја окрете  
а многи падоше од братске руке, а ноћна тмина прими тако проливену крв на своју душу.</p> <p>Та 
 под нож пало, а што се спасло у ноћној тмини, изнело је само голу душу.{S} Па и то је готово с 
тремише једни на друге, па што у ноћној тмини даде коме Бог.</p> <p>У највећем окршају, што се  
коња, и он као стрела полете кроз ноћну тмину.{S} Остали за њим.</p> <p>Наиђоше на чету војника 
рече:</p> <p>— Да, Јелена!</p> <p>— Ах! то је она! — јекну Рајко, ал’ се на питање монаха, који 
 ил’ странпутицом?</p> <p>Свуда.{S} Ал' то је сакривено од свести њихове.</p> <p>Колико пута на 
.</p> <p>— Млади витезови!{S} Вукашине, то је све на шта се ослонити можемо! — рече значајно Уг 
ора рђа међу њима паде.{S} Грче лукави, то ти је плата за услугу, што си поганом туђину учинио, 
 а последња забава, коју нам може дати, то је њено кршење.</p> <p>То је други пут мислио.</p> < 
.{S} Мара се охрабри:</p> <p>— Велможо, то није лепо, да се витез користи случајем и шали —</p> 
га.{S} Оно, што је Тому и довело овамо, то га и сада јоште одржава!</p> <p>После тога је и Рајк 
 сам друкчије гласе од вас чула.{S} Ах, то је страшно!{S} Хвала вам!{S} Верујем.</p> <p>Међу ти 
себе рече:</p> <p>— Деспот је јунак!{S} То сам и слушао и очима гледао, — па продужи причати из 
 како се сјај једне у другу прелива.{S} То је твоја звезда.{S} Моја је звезда нестална — то је  
ити рђав, јер је из његовог друштва.{S} То су чули од Гојка, И били су мирни</p> <p>Кад је сав  
ихватила ме је једна милостива рука.{S} То бејаше стари игуман хилендарски, који ме из поштовањ 
тељева, што си од оца Исаије добила.{S} То ће му казати, да је велика невоља.</p> <p>Мара скиде 
мамо једног заједничког непријатеља.{S} То треба да је водиља сваког рада и нашег и византиског 
 и заклопоташе точкови од двоколица.{S} То бејаше пробрана, данас уловљена, дивљач.</p> <p>Воза 
говори крајишник — узми мога вранца.{S} То је последња услуга, коју краљу могу учинити.</p> <p> 
чилу па4"/&gt; Дошљак радо пристаде.{S} То бејаше — Тома Теологита, момче у двадесетим годинама 
— али наше није да бијемо из заседе.{S} То је <pb n="88" /> његово.{S} А на нас он никада неће  
 стварати тврде бедеме и грудобране.{S} То сам и учинио, утврдивши градове.{S} Али је ваљало и  
зноси стање ствари у светлијој боји.{S} То његово, намерно удешено, ружичасто гледање на тамне  
чке рачуне крвавим путем пречистили.{S} То је моја мисао.{S} Изведи је тачно још сад, па ми виш 
аки мора да одболује снове младости.{S} То није ни мене мимоишло.{S} Али, хвала Богу, дође трен 
ји се са српске стране враћају кући.{S} То бејаше војвода Богдан с Рајком, Љубојем и још двојиц 
ао очи за лепоту и воље за уживањем.{S} То је тражио и већином нашао.{S} Сад ће настати војна,  
сти и срца, које зна да није вечито.{S} То бејаше рика рањенога тигра или уздах подземнога свет 
а буде на своме заповедничком месту.{S} То место није моје ил’ твоје ил’ његово — оно је својин 
 манастиру, — говораше Видосава Мари. — То је срећа за нас, иначе не би стигао добри монах до с 
ља у подрум бацити — одговори старац. — То ћу и да урадим.{S} Да ми ко помогне убацити тамо зли 
у! — одушевљено прихвати млади певач. — То ми је све, што имам.{S} Као што се све окреће око зе 
.{S} Ала је то витез!{S} Вино и песма — то је њему све.{S} А то, Бога ми, лепо стоји његовом оз 
ја звезда.{S} Моја је звезда нестална — то је звезда променљиве ратне судбине; твоја је стална  
p> <p>— Да није — рече радосно Јелени — то онај витез?</p> <p>— Он је! — весело одговори Јелена 
копља у напред.</p> <pb n="174" /> <p>— То је његов глас!{S} Хвала Богу! — рече гласно седи рат 
p>— Како се зове овај војвода!</p> <p>— То је тај туђин, велможа Тома Теологита, — одговори јој 
Е, добро нам дошао такав соко!</p> <p>— То је његов глас, — рече Рајко.</p> <p>— Сад већ доцне! 
? — запита Рајко.</p> <p>— Да.</p> <p>— То нисам знао, — рече Рајко.</p> <p>- Ни ми, — додадоше 
асти, па да га преда гусарима.</p> <p>— То није могућно! није истина! — одлучно рече Љубоје, а  
 а против Николе Алтомановића.</p> <p>— То је стара мржња ! — рече деспотица.</p> <p>— Да, стар 
четвртом! — болно рече Угљеша.</p> <p>— То би био кобан дан!—додаде Вукашин.</p> <p>— Мож’да и  
болом рекоше Вукашин и Угљеша.</p> <p>— То бејаше честит јунак! — додаде Угљеша. — Он је своју  
лицина се њих обратише Исаији.</p> <p>— То није било тако давно.{S} Тек је шеснаеста година нас 
о.{S} Он за тобом — ја за њим.</p> <p>— То је много!{S} Дакле, сад је дошао већ ред на мене.{S} 
> <p>Деспотица погледа Угљешу.</p> <p>— То је какав поклисар, мож’да чак од границе — одговори  
си ли ти још онај стари Анђео?</p> <p>— То јест ђаво!{S} Да Богме!</p> <p>— А јеси л’ тачан као 
ни сандали нису без прекора. —</p> <p>— То нећу — грмну Вукашин.</p> <p>— Ни без клетве! — гром 
 нарочито јуначкога му сина Марка.{S} А то је штета, велика штета!{S} Марко је с браћом морао о 
{S} Вино и песма — то је њему све.{S} А то, Бога ми, лепо стоји његовом озбиљном изгледу, много 
 ја теби за се не казах ни толико.{S} А то није право.</p> <p>Гојко се необично обрадова таком  
 сазнања љубавних снова Љубојевих.{S} А то је био главом препредени Тома Теологита.</p> <pb n=" 
ст своју.{S} Од како сам је запазио — а то је давно било — она ме није изневеравала.{S} Бивала  
о што и од дужности учинити!</p> <p>— А то је —</p> <p>— Требало је да поганом туђину мачем срц 
 остаје само угљен и пепео....</p> <p>А то баш и мишљаху Исаија и Рајко о судбини човечјој!</p> 
е погледа на звездано јато.</p> <p>Љуба то спази, а он јој, да је преухитри, рече:</p> <p>— Не  
 спуштати на ниже.{S} Зато је гледао да то спуштање не дође, бар не тако брзо.{S} Али сад је он 
алази душа моја више уживања.{S} Мож’да то долази и отуда што много ценим наше јунаке, чија сам 
шио ! — рече Рајко одлучно.</p> <p>— За то ће — доврши Гојко — бити у нашој војсци три јунака м 
ој капели, а он се тек први пут нађе за то време у друштву.{S} Говори, приповеда и пита, ал' св 
о пролеће 1371 године.{S} У Драми је за то доба било мирно и прилично обично.{S} Стари је Власт 
нтиском Јовану V.{S} И није се кајао за то.{S} Кантакузен је свршио свој живот као збачени царс 
— Не сме пасти ни сенка сумње на нас за то убиство.{S} Да тако буде, поступи овако: онда, кад п 
одбрану твоју, кад груди њихове буду за то немоћне!</p> <p>— Војводо, опозови заклетву, да ми н 
је он за неко време био потребан баш за то што је туђин, јер у мојој деспотовини има много туђи 
есени.</p> <milestone unit="*" /> <p>За то је време и нови заповедник драмске војске Тома Теоло 
о најкраћим путем до границе.</p> <p>За то пође путем, што иде јужно ка Крстопољу, па се онда д 
и ја своме деспоту узмогнем рећи о њима то, што од деспота чујем, — рече Тома притворним распол 
сно.{S} Али је још више уби, кад Ана на то одговори :</p> <p>— Ко зна, шта се крије у најближој 
 ћесарице милостива!{S} Само немојте на то мислити!</p> <p>После неколико тренутака Видосава је 
сен ненадном срећом својом, заборави на то.{S} Тек кад је сазнао за Томино злочинство и према Ј 
 или злобна игра — свеједно !</p> <p>На то су се сводиле мисли Томе Теологите.</p> <p>У томе се 
 Сви сте ви јунаци и врли витезови, зна то сва краљева и деспотова војска, па зато баш и хоће д 
ња.</p> <p>Док су се остали чудили, шта то може бити, Тома и вођа продужише на само разговор, л 
нуде, и господства — па опет шта је све то!{S} Играчка, наивна или злобна игра — свеједно !</p> 
 Ал’ је и твоја душа велика, кад је све то поднела.{S} Ти се надај, твоји су дани, што наступај 
 снаге ни издржљивости.{S} Заборави све то.</p> <p>— Хвала господару!{S} Али време је да ти каж 
лим да не смемо оклевати.{S} Држећи све то у највећој тајности, ипак се морамо журити.</p> <p>П 
водили у мање преграде, покривајући све то сламом и кровином.{S} Од те колибе почињали су катун 
 поче досећати.</p> <p>— Сазнао сам све то и ја, — рече Угљеша — па сам знао, да он и без тога  
он брзо мач, и ако не знађаше зашто све то бива.</p> <p>— Варалице, прељубници погани! — грмну  
, да се нападнутим нађе у помоћи ну све то поквари ненадна појава Гојкова.</p> <p>Нападачима је 
а си и одакле си.{S} Истина, ја бих све то радо хтела знати више и опширније, јер си, видим, че 
 самог себе обмањивао уверавањем, да је то тек само пошалица срца.{S} Па ипак је неко наишао и  
Богдана.{S} И њему сам певао.{S} Ала је то витез!{S} Вино и песма — то је њему све.{S} А то, Бо 
 <p>— Велможо! — загрме Рајко, — шта је то?</p> <p>— Ха, ха, ха! — усиљено се насмеја Тома. — К 
а везиваше руке и ноге.</p> <p>— Шта је то ? ко је то доле? — питаше брзо Рајко.</p> <p>— Злико 
 камена с рамена.</p> <p>— Ха, ништа је то, брате са приморја.{S} Тебе је жарко сунце размазило 
та један озбиљније.</p> <p>— А какав је то сан? — навалише неки са питањима.</p> <p>-— Неко про 
 неће више бити тебе.{S} Не, не, све је то варка ока, обмана.{S} Немој веровати звездарским тум 
p>— Колико ? — одговори други, — све је то једна, српска вера.</p> <p>— Хе, брајко, има ту и Гр 
рукама мољаше разбојнике.</p> <p>Све је то било у једном тренутку.</p> <p>На мах се зачу бахат  
тост.</p> <pb n="1" /> <p>— Ево овде је то било, — показиваше старац — а зликовац је хтео отуд  
ицање и одликовање ћесарице Ане, али је то остало само у његовој души.</p> <p>Кад се већ прибли 
ним скинуо и ослободио сиротане, али је то било са свим случајно.{S} Док се мајка бринула за до 
руке и ноге.</p> <p>— Шта је то ? ко је то доле? — питаше брзо Рајко.</p> <p>— Зликовац, неваља 
чу неке ускорене кораке.</p> <p>— Ко је то? — грмну војник поново, у у пола устаде а срце му за 
испод чадора јако викну:</p> <p>— Ко је то?</p> <p>Одговора нема.{S} У место њега он чу неке ус 
P18930_C3"> <head>III</head> <p>Било је то знамените и тужне 1370 године, када је и Дренопоље п 
м је причао.{S} Зна он рећи и за што је то било.{S} Окупите га, да приповеда ако не све а оно б 
к победисте.{S} Јунаци, напред!{S} Није то војска силног Матије Кантакузена, коју с муком разби 
</p> <p>— Јунаци, смело напред!{S} Није то сила цара Синише, кога ипак победисте.{S} Јунаци, на 
 Хвала ти, господару.</p> <p>— Ал’ није то све.{S} Други је глас да је — Дренопоље пало!</p> <p 
ем у неку воду.{S} Кад тамо, а оно није то обична вода већ неко море, по њему свуда сама пена а 
"125" /> <p>Јелена чу, па се сети да се то ње тиче.{S} Хтеде се окренути, ал’ јој у тај мах слу 
олико тренутака Ана Гојку. — Нећу да се то икада преда мном спомене!</p> <p>— Не, узвишена ћеса 
зато што не трпите мирис од вина, знате то најбоље!</p> <p>Сви ударише у смеј.</p> <p>— А, збиљ 
и па јој галантно рече:</p> <p>— Ви сте то желели, и само та помисао учинила је, те ми је рука, 
} А шта говори прошлост о њима?{S} Неће то бити зла намера Гојкова већ мало већа слобода, која  
и опазила.{S} Али јесам нешто видела, и то ћу ти радо казати.{S} Добри Угљеша мој!{S} Војна је  
>— Ха, ха, ха!{S} Погинућеш да Богме, и то још данас ал’ од вина, старче!{S} Ха, ха, ха!</p> <p 
скрснућа српске снаге и јединства.{S} И то ти даје ведрине.{S} О, како сам се осетила срећном,  
 самостална са својим патријархом.{S} И то је донело потребног душевног мира.{S} Таман сам мисл 
 ваља придобити нових слугу.</p> <p>— И то ће бити.{S} Лала-Шахин жели да се и то вечерас почне 
, на коме сам и сам био до сада једна и то по готову сува грана! — реко је тада Исаија.</p> <p> 
мини, изнело је само голу душу.{S} Па и то је готово све пропало.{S} Неке су бездушници, који с 
ркву српску са цариградском.{S} А кад и то срећно постиже, имао је слободније руке за спремање  
а — најважнија тачка целе деспотовине и то баш са оне стране, са које смо најслабији.{S} Док је 
 то ће бити.{S} Лала-Шахин жели да се и то вечерас почне.{S} Прво ће доћи на ред најплеменитији 
шљало се на војну, а свет је знао чак и то да се млађи брат деспот Драгаш од тога доба непреста 
/p> <p>Нападачима је, у осталом, било и то право, само кад су изнели главу.{S} Што се тиче нова 
 Заузимљивој мајци и разборитој госпођи то је и пошло за руком.{S} Љуба је расла, црпући у души 
ва маха слични знаци из шумарка.{S} Али то не опазише ни Ана ни Мара, а још мање стари дворанин 
о, док га није потпуно освојила.{S} Али то није нико знао, јер је Љубоје и самог себе обмањивао 
жном гласнику са Српскога Гумна.{S} Али то дадох руком, а душа — душа још боли.</p> <p>— Бог и  
ао да прође улазећи у свој стан.{S} Али то лице опази Рајка и виде, да он уђе у врт.{S} Брзо и  
ина, са Балшићима у родбинској вези али то није довољно да бисмо се могли на њих поуздати.</p>  
е обавести ћесарицу о свему.</p> <p>Али то не потраја дуго.</p> <p>После неког дана Љубоје доби 
 краљ уморан са дугог пута?</p> <p>— Ни то не.{S} И ако сам вечерас стигао из логора војске наш 
 Други — веле — имају отаџбину, а ја ни то.{S} Родио сам се на малом острву у Архипелагу.{S} Љу 
урцима! — додадоше неки.</p> <p>— Па ни то није све, —- настави Гојко.— Краљев зет Ђурђе Балшић 
ег сјаја она светла звезда до ње.{S} Ти то мож’да не видиш, ал’ је мојим очима јасно, како се с 
Богом.{S} Али свет то не зна, а ваља ти то бити и пред њим.{S} Не брини, бићеш.{S} Мој добри от 
сти, коју певају наши певачи — а ја сам то чешће слушала — налази душа моја више уживања.{S} Мо 
 мој!{S} Не, нисам то мислила, нити сам то на теби опазила.{S} Али јесам нешто видела, и то ћу  
и!</p> <p>— Господару мој!{S} Не, нисам то мислила, нити сам то на теби опазила.{S} Али јесам н 
алом, дала снаге за четири друга.{S} Он то крије сада, а кад је био дете и сам је причао.{S} Зн 
ски неопажени.</p> <p>Није дуго трајало то утицање, јер се турска војска, једва четвртина укупн 
а трпеза сиротињска.{S} Мож’да би могло то бити сутра?</p> <p>— Ако нареди узвишена ћесарица, — 
 ти си већ моја пред Богом.{S} Али свет то не зна, а ваља ти то бити и пред њим.{S} Не брини, б 
мањим манастирима и богомољама био је у то доба најчувенији манастир Светог Јована Претече.{S}  
јну, на небу.</p> <p>И сада је утонуо у то гледање, занео се очима питајући звезде тако, да ниј 
е јаче стезао око Пловдина....</p> <p>У то доба у Драми, где нико други није знао нити је могао 
може.</p> <p>Славољубивом Јевронос-бегу то бејаше најјачи разлог, и он рече:</p> <p>— Добро, вр 
обу.</p> <pb n="137" /> <p>— Где сам их то могао видети?{S} Где?— па му преко памети прелажаху  
 помишља.{S} А слава биће твоја!</p> <p>То поможе.</p> <p>Славољубивом Јевронос-бегу то бејаше  
тим понови: — Да си благословен!</p> <p>То бејаше знак да говори из чистог уверења и истинских  
, да Бог да у скоро слушао туђу!</p> <p>То се по граду и подграђу за час рашчуло.{S} И док су н 
 захори:</p> <p>— Алах, ил-Алах!</p> <p>То не бејаше глас људске питомости и срца, које зна да  
узвиком:</p> <p>— Алах, ил-Алах!</p> <p>То бејаше општа лозинка њихова.</p> <p>Под Вукашином па 
раду долази неки ненадни гост...</p> <p>То бејаше тужна ноћ: звезда последњег витеза, који је с 
познавши Гојка и његовог Лабуда.</p> <p>То бејаху поуздани момци, које је опрезни Исаија у посл 
 <p>— Води ме тамо, — рече Мара.</p> <p>То бејаше на самој ивици планинској, онде где кроз сред 
 Али један не бејаше таког срца.</p> <p>То је био неки туђин, који је живео повучено и кога сам 
о њој стаде кретати леса играча.</p> <p>То бејаше прво јавно весеље у граду после смрти Војихни 
аде знак, да неко долази У град.</p> <p>То бејаше Гојко с Јеленом...</p> <p>Тома Теологита још  
сави, а ова је узе и брзо изиђе.</p> <p>То је било једнога дана из јутра.{S} Још пре заранака и 
ам може дати, то је њено кршење.</p> <p>То је други пут мислио.</p> <p>— А не би, на послетку,  
е што и у чему несвесно увредио.</p> <p>То је души Аниној било доста.{S} Она се са скупоценим п 
е нам више! — грмну нечији глас.</p> <p>То бејаше Анђео, који се са брега залете с копљем у руц 
стојања, колико је дугачак мост.</p> <p>То знају сад обојица.</p> <p>Коњи сустају ал’ се напреж 
е је, ћефалијо, под храстом, па онда за тобом овамо.{S} Он за тобом — ја за њим.</p> <p>— То је 
, узнемирен, да те после, пуна бриге за тобом, нађем овде као и сада.{S} Деспоте, Угљеша!{S} Им 
астом, па онда за тобом овамо.{S} Он за тобом — ја за њим.</p> <p>— То је много!{S} Дакле, сад  
ј, држећи је за руку.</p> <p>— Дођох за тобом, господару! — одговори она смерно али јасно.</p>  
} Мож’да ће се Мара и велможа са мном и тобом још и смејати свему томе!</p> <p>Видосава разуме  
, сав зелен, шкрипну зубима:</p> <p>— С тобом је свршено!</p> <p>И пође на Гојка, заповеднички  
и нестаје звучних ал’ меких речи, кад с тобом говорим.{S} Видела си, мож’да, да бо́ре с чела мо 
 устаде:</p> <p>— И деспотица ће поћи с тобом.{S} Ићи ће на гроб свога преминулог оца.{S} Поћи  
Не бејах баш голобрадо момче, кад сам с тобом ступио пред олтар.{S} Доста сам дотле већ подноси 
ати ми брате, витеже, ја бих још радо с тобом разговарала.{S} Ево одавде настаје виноград моје  
S} Ја сутра полазим.</p> <p>— И ја ћу с тобом! — одлучно рече Јелена.</p> <p>— А ако ме многи з 
/p> <p>А кад још поносници, који водише товарне коње, принеше војсци поткрепе у добром вину и б 
о поход завршаваху људи, који су водили товарне коње с војничким и логорским потребама.</p> <p> 
ристизаше и разређиваше се.{S} Пратиоци товарних коња пожурише се за њима, и за часак се у пољу 
д га је везао.{S} Помоћу <pb n="129" /> тог ножа он је и пресекао на једном месту лагано канице 
је једна суза канула у твојој кући због тог туђина, а ти ниси ни знала.{S} Наша мила Мара—</p>  
S} Тек је шеснаеста година наступила од тог доба.{S} Галипоље је мален али јак град.{S} Он је б 
I.</head> <pb n="86" /> <p>Прошло је од тог доба три, четири месеца хладнијих зимских дана, па  
{S} Деспоте, твоја је слава допрла и до тог атонског пустињика, и он у теби гледа спас!</p> <p> 
51" /> смо, да понудимо мир деспоту.{S} Тога ради ја сам и пошао.{S} А погодбе су мира за њ пов 
аци сенку на искреност и љубав нашу.{S} Тога не може бити, јер таким сумњама нема места у души  
е од нас ваља да остане царство!{S} Ал’ тога нема, а ја оружје своје нећу положити пред горима. 
 ја и брат ми заложисмо.{S} После свега тога ми нисмо могли друкчије поступати до онако, како с 
је за начин живљења у првих Византинаца тога доба, трошио је нагомилано благо на скупоцене укра 
не турскога Дренопоља, које бејаше због тога у страху и трепету.</p> <p>Било је пред вече 25 се 
е саже и подстаче огањ, који је на сред тога дворишта лагано горео.{S} Намести ситнијег грања о 
изненадити, а дође пад Дренопоља.{S} Од тога часа немам мира ни толико, колико сам дотле могао  
 и то да се млађи брат деспот Драгаш од тога доба непрестано налази на граници и око огранака р 
ила издвојила прилазећи њему.</p> <p>Од тога је дана она била срећнија, он веселији, а добра Ви 
 био бедем против османске навале, није тога живота нестало, и ако се знатно повукао у скромниј 
ара, а он јој се благо обрати.{S} После тога се поздрави са војводама, који га громогласним кли 
гиту...</p> <p>Неколико тренутака после тога неко куцну на прозор Јеленине собе.{S} Она устаде  
p>— Је ли која душа остала гладна после тога?</p> <p>— На моју душу грех, ал’ ја мислим, да је  
, дадиље и дворанке већином су се после тога разишли, а на дому Војихнину остала је само некада 
бу Војихнином.{S} Ту се задржао и после тога неколико дана по жељи свих а нарочито деспотице Љу 
 јачину мојих надања.{S} А ако си после тога дочекао мутан и облачан дан, који је однео собом и 
о га и сада јоште одржава!</p> <p>После тога је и Рајко одустао од свога захтева, али је продуж 
че старац и подиже шубару.</p> <p>После тога устаде, уђе у колибу, и изнесе ражанице, скорупа и 
воме.</p> <p>Рајко није запамтио ни име тога необичног друга његовога стрица Момчила.</p> <p>Ка 
е гусле не гуде!{S} Ако си ти Богме без тога пошао ја нисам.{S} Незгодно ми је сад ићи чак до ч 
 рече Угљеша — па сам знао, да он и без тога не би смео угазити у војну, а да буде ово што је.{ 
оје мисли, даље жуди моја душа, јер без тога нема живота ни опстанка ни овоме, што је до сад ст 
<p>— Кажи остало.</p> <p>—Све истиче из тога, — одговори Угљеша.</p> <p>— Моја круна не трпи сл 
S} И одиста се Љубоје све више лепио уз тога, дотле немилог му, дошљака.{S} А пијући у друштву  
 бољка доброга му оца без пребола.{S} И тога се дана почео надати.</p> <p>— Оче, — реко је Влас 
се сви сложно одупиру, али говораху сем тога Турцима, да је велико море српске силе, где они ут 
шаше, ал’ она продужи:</p> <p>— У место тога онај ми туђин досађује.{S} Видосава је, мало изнен 
штен човек.{S} Ти си прогоњен, велиш, с тога, што си наваљивао да се рат не почиње?</p> <p>— Да 
дашње одушевљење за великога цара.{S} С тога, кад дође на ред љутња на многе неугодности, које  
својим намерама, Тома се вратио у Драму тога дана доцне по ноћи, па је, правећи се изненађен ти 
ешини.</p> <p>Тако је и учињено.</p> <p>Тога дана у вече седео је Љубоје у својој соби, која је 
је радо давао проније за уживање.{S} На тој земљи стари је ратник постајао у неку руку баштиник 
ахне јаче земљу и њен свет.</p> <p>И на тој кули има некога сад у позно доба, кад се стража на  
е прећи границу непријатељску.{S} Али у тој војсци нема краљевих синова, нема нарочито јуначког 
огу да учиним, да не заложи сву снагу у тој војни.</p> <p>— Добро, господару!</p> <p>— Ја не см 
у чета, што су пристизале.{S} А кад још тој војсци дода јунаке из драмске области, у коју се мн 
ке Тома Теологита успео да сазна главни ток дневнога живота и пословања у граду и подграђу драм 
.{S} Али се после неког времена окренуо ток ствари.{S} Што је Момчило више ратовао са својим ко 
мутна и крвава, и односи коње и јунаке, токе и челенке.</p> <p>А са севера се од планинских огр 
бало.{S} Оставио си, да се ствар својим током развија.{S} Тако је и било и ми смо победиоци.{S} 
 залазећи све дубље у тело ношен крвним током, утицаше турска коњица са голим сабљама у рукама. 
реба наћи па бити видовит.{S} Тражио је толиких лета ту травку, па је не могаше наћи, а зна је  
{S} И она се животу сада први пут после толиких неприлика у дугом времену обрадова.{S} Радовала 
јко јој о себи рече, ко је и одакле је, толико, колико су и други у граду могли већ знати.</p>  
е тек у пола обучен и ако је, очевидно, толико приправан, да би могао с места продужити пут у н 
е о његовом старом оцу ожалостиле Мару, толико су је исто и умириле речи, којима јој је Гојко ј 
но пођеш из одаје своје сам, брижан.{S} Толико сам ти се пута хтела јавити овако исто на овом м 
можеш имати ваљаних помоћника?</p> <p>— Толико, колико треба!</p> <p>— Добро.{S} За добру услуг 
ез пребола, али ја молим Бога, да му да толико снаге, да може једнога дана дати благослов очинс 
> <pb n="57" /> <p>— Не, браћо!{S} Није толико ни до јела колико до дела.{S} А милостиње не мог 
ошао, није жалио такнути и до Драме, не толико ради господске малвасије колико ради виђења са с 
ком положају њеном пробудише у Видосави толико смелости, да се усуди казати Ани, како не треба  
ренопоља.{S} Од тога часа немам мира ни толико, колико сам дотле могао имати.{S} Савез туђих вл 
ит јунак, али ја теби за се не казах ни толико.{S} А то није право.</p> <p>Гојко се необично об 
Он само толико мисли.</p> <p>Гонилац ни толико.</p> <p>Али бегунцу није така трка прва Гонилац  
немогућно.{S} Плод би ђавољег труда био толико сазрео, да би тамо опасно било и приступити.{S}  
чунао на грчку помоћ.{S} Отуда је и био толико заузет да се што пре сврши измирење наше цркве с 
аишао.</p> <p>Међу њима је, дакле, само толико растојања, колико је дугачак мост.</p> <p>То зна 
 са далеког пута.</p> <p>Разабраше само толико, да су поклисари од границе, а један пут чуше да 
ре грмове.</p> <p>— Ако!</p> <p>Он само толико мисли.</p> <p>Гонилац ни толико.</p> <p>Али бегу 
" /> <p>Победисмо.{S} Али не захватисмо толико снаге, колико нам треба, да сами на својим плећи 
ог мира.{S} Таман сам мислио, да је већ толико отпорне снаге прикупљено, да нас никакви догађај 
> <p>У колико је сунце јаче освајало, у толико је пространо логориште велике драмске војске пос 
ширини његових погледа.</p> <p>Али је у толико лакше рећи, шта је Томо о другима мислио.</p> <p 
> <p>— Глас је кратак и непотпун, али у толико више тужан.{S} Љубо, ти ћеш ми послати из Драме  
воју посветити обитељи својој, те ћеш у толико слободнији бити у својим поступцима, а војском ћ 
том боју.{S} Не знам.{S} Мож’да.</p> <p>Толико је знао и пријатељима поверљиво причао Рајко.</p 
ко пута наиђоше и обиђоше смрт ?</p> <p>Толико, колико пута коњи крочише у брзом лету свом.</p> 
> <p>— Отац?</p> <p>— Умро је.{S} После толиког боловања ипак је подлегао. <pb n="12" /></p> <p 
ђени за њихове пратиоце.{S} Чувши после толиког времена кликтање и дозивање рогом ловачким, дес 
о на одмет и да се једном скрасим после толиког лутања.{S} Та ја бих се могао и оженити и бити  
зе око чадора, као да бејаху узнемирени толиком живошћу, те немирно копаху ногама и рзаху.</p>  
/p> <p>Једне летње вечери седео је пред том колибом неки старац у пастирском руху са великом чу 
илости.{S} А ја ћу бити први војник под том заставом.</p> <p>— Господару,— у радосном узбуђењу  
овања? — упита Рајко Јелену.</p> <p>— О том не говори, — рече она.</p> <p>У том се са степеница 
ко нам Бог милостиви помогне!</p> <p>По том се старац мало замисли, па као за себе рече:</p> <p 
ре плануше, свирка и песма насташе, а у том се и сутон ухвати.</p> <pb n="134" /> <p>Љубоје оде 
ати.{S} Тома је, вели, био лако рањен у том боју.{S} Не знам.{S} Мож’да.</p> <p>Толико је знао  
х паде, а из ране шикну крв. .</p> <p>У том и месец са свим изгреја.</p> <p>— Ху, једва се опро 
 буде ! — пристаде и Богдан...</p> <p>У том се и мрак на земљу спусти.{S} Хиљаду логорских вата 
— О том не говори, — рече она.</p> <p>У том се са степеница зачула неко долази.</p> <p>— Дакле  
гнут пође ка излазу из чадора.</p> <p>У том се тренутку са свих страна око његова чадора захори 
рв из племенитог срца његовог.</p> <p>У том као бесом гоњен излете из одаје, где су се гостили, 
размишљати о сакупљању војске.</p> <p>У том стиже у Жегљигово и поклисар Гојко.</p> <p>И док су 
 ал’ не могаше краја ухватити.</p> <p>У том се Рајко указа на отвореним вратима.</p> <p>— Ступи 
а, бар за сад, никоме ни речи.</p> <p>У том приђоше ка ватри.</p> <p>Они устадоше, да им начине 
ешко рањени, нађоше гроб свој.</p> <p>У том и зора забеле; за мало — па видело поче јаче осваја 
обро покривен, киснуо на пољу.</p> <p>У том и последњи пламичак огња утрну.</p> </div> <div typ 
љно заштићен у области турског царства, Тома успори бежање, па се чешће и одмараше.</p> <pb n=" 
ом ножу одступи последњи корак до зида, Тома занесен учини и тај корак, вихор зашуми кршећи сув 
p> <p>Јако поремећен у својим намерама, Тома се вратио у Драму тога дана доцне по ноћи, па је,  
овој.{S} А кад виде, да га никако нема, Тома слућаше несрећу.</p> <p>Устаде, забрави врата и у  
ом и Маром код старе црквице осујећена, Тома је био ван себе од гњева.</p> <p>Не помишљајући да 
ло готово цело друштво градске господе, Тома се показиваше према свима веома љубазан а према Ма 
а Љубојем, заповедником градске страже, Тома бејаше прилично измакао испред осталих пратилаца с 
а пажљив према Угљеши и деспотици Љуби, Тома је знао да та пажња иде само у корист његову.{S} Т 
 су се остали чудили, шта то може бити, Тома и вођа продужише на само разговор, лагано се удаљу 
а њима се журио, још једнако забринути, Тома.{S} Понеко од млађих витезова, кад му се досади др 
ћи и на леву обалу Месте ближе граници, Тома Теологита бејаше удвојио своју пажњу.{S} До краја  
атиоцем ступише већ у двориште црквено, Тома се брзо изгуби у шумарку, што се са западне стране 
ада какво предузеће исклизнути из руку, Тома је био безбрижан с те стране.{S} Он се, напротив,  
еђе трећина пута од Драме ка Крстопољу, Тома рече Љубоју:</p> <p>— Гојко је бунтовник, који спр 
 изненади, па и са̑м одговори грчки.{S} Тома брзо притера свога коња ка вођи, који већ бејаше у 
ишта нисам могао поуздано разабрати.{S} Тома је, вели, био лако рањен у том боју.{S} Не знам.{S 
<p> — Ја.{S} Важне ти гласе доносим.{S} Тома Теологита умаче са свима својим греховима.</p> <p> 
есе кроз прозор један пожутели лист.{S} Тома га руком у ваздуху ухвати, па силом савлађујући се 
 брзо прибра, и поносито диже главу.{S} Тома, идући лагано на коњу, пролажаше већ поред њих, гл 
дари по врату тако, да Гојко посрну.{S} Тома прискочи, па га <pb n="69" /> полусвесног тврдо ве 
бејаху уверени да им се ваља журити:{S} Тома, што је знао да гвожђе ваља ковати док је вруће, Љ 
едан мах отворише, и на њима се указа — Тома Теологита.</p> <pb n="53" /> <p>Мара пребледе, а Т 
t; Дошљак радо пристаде.{S} То бејаше — Тома Теологита, момче у двадесетим годинама свога века, 
брог коњица његовог.</p> <p>Ал’ мртви — Тома Теологита за њ више не хајаше!</p> </div> <div typ 
аска.</p> <p>Највише бејаше изненађен — Тома Теологита.{S} Угљеша на његово место за заповедник 
удаљује од куле.</p> <p>Мара задрхта, а Тома стаде непомичан.</p> <p>Ветрић, што је скидао лисн 
{S} Остала су тројица дочекали жртве, а Тома се спремаше, да се нападнутим нађе у помоћи ну све 
.</p> <pb n="53" /> <p>Мара пребледе, а Тома, изненађен, заста за тренутак на вратима, али се о 
! није истина! — одлучно рече Љубоје, а Тома чисто уплашено похита:</p> <p>— И мени и ћесарици  
негињице.</p> <p>Љубоја текну у срце, а Тома додаде:</p> <p>— Нисам се надао —</p> <p>— Ја јеса 
е ме!</p> <p>Јевронос-бег размишљаше, а Тома лукаво додаде:</p> <p>— Или још боље: не мора Лала 
у везу пресећи.</p> <p>Љубоје ћуташе, а Тома се нешто замисли, па онда прекиде ћутање:</p> <p>— 
14" /></p> <p>Угљеша се мало намршти, а Тома брзо додаде:</p> <p>— Али ја ипак налазим, да тако 
<p>Мара не могаше ни једне речи рећи, а Тома јој приђе још један корак ближе.{S} За тим се окре 
пред њима!</p> <p>— Тако је!</p> <p>— А Тома Прељубовић у Јањини? _</p> <p>— Он је истина прими 
изглед на море.</p> <p>На питања његова Тома одговараше непотпуно, само му искрено рече да је с 
!</p> <p>— А где си ти сада? — упита га Тома.</p> <p>— Свуда и нигде.{S} Од неког сам доба у Пр 
/p> <p>Гојко дочека Тому тако силно, да Тома на мах изгуби смелост, и баш у тренутку, кад Гојко 
ничким пословима замени Угљешин војвода Тома Теологита, док је ћесарица Ана и даље остала у час 
о из јутра уђе у собу деспотову војвода Тома Теологита, човек лепа <pb n="13" /> лика, црних ма 
</p> <p>Дошавши близо драмског подграђа Тома и Љубоје пустише коње ходом, па наставише раније п 
вода!</p> <p>— То је тај туђин, велможа Тома Теологита, — одговори јој лагано Видосава.</p> <p> 
мој у драмској области данас је велможа Тома ! — Видосава се сети Маре, и несавладљива љубав пр 
ђи светлога деспота и реци му: „Велможа Тома и војвода Љубоје отишли су у Драму, куда их је узв 
> <p>— Ха, ха, ха! — усиљено се насмеја Тома. — Кнегињица се без разлога преплашила.</p> <p>Рај 
журити.</p> <p>После неколико тренутака Тома јој рече :</p> <p>— Ја се стављам на расположење,  
ко тренутака изиђоше из града на коњима Тома и Љубоје са једним пратиоцем коњаником и окретоше  
 једне вечери са малог излета на коњима Тома је био добро расположен.{S} У друштву са Љубојем,  
ар ти, војводо, не тражиш лова? — упита Тома Љубоја, седнувши до њега.</p> <p>— Слабо.</p> <p>— 
ода ти је Гојко добар пријатељ? — упита Тома Љубоја. <pb n="38" /></p> <p>— Јесте — или управо  
— Јеси ли примио заповедништво? — упита Тома Љубоја.</p> <p>— Јесам, и већ сам почео издавати з 
д се у Драму вратио са свога дугог пута Тома Теологита, кога је она држала за домаћу несрећу и  
очи самог боја дошао је у стан Момчилов Тома.{S} Дуго се на само разговарао са МомчилОм, и оста 
ђаше, па сумњиво махну главом.{S} А кад Тома продужи говор, којим је очевидно уверавао вођу о н 
о, па га је одмах, још пре но што га је Тома могао поздравити као свога владара, дочекао:</p> < 
 је већ из обавештавања с Рајком, да је Тома узрок њене онолике туге и жалости.{S} И Рајко, кој 
путању, а данас Рајко и не верује да је Тома тада тек случајно дошао Момчилу за друга и учитеља 
ра.</p> <p>— Али без успеха! прекиде је Тома.</p> <p>— Викаћу, зваћу у помоћ —</p> <p>— Нигде н 
ру и Видосаву, да их обрадује, дотле је Тома већ био добио заповест, да одмах нареди, да се Гој 
апред довољно добили од Анђела, коме је Тома чешће пута у животу предавао своје пуне кесе блага 
 <p>— Узвишена ћесарице! — рекао јој је Тома. — Ваш је налог извршен.{S} Али само још неколико  
</p> <p>Тешко је рећи, шта је и како је Тома о себи мислио, нити је лако било завирити у његову 
ковати док је вруће, Љубоје — што му је Тома реко да им треба хитати, а пратилац — што је морао 
а лаком стрелом и тулом о рамену; ту је Тома Теологита, забринут да се данас не деси штогод, шт 
 време и нови заповедник драмске војске Тома Теологита успео да сазна главни ток дневнога живот 
SRP18930_C9"> <head>IX</head> <p>Кад се Тома Теологита онако непријатно растао од Рајка и Маре, 
 је бледео у очима његовим.{S} Залуд се Тома трудио, да задржи Момчила у савезу против царевине 
 Од куда ти овде, Анђеле? — изненади се Тома.</p> <pb n="67" /> <p>— Хе, хе! — смејаше се овај  
 тамницу.</p> <p>— Хвала Анђеле! — рече Тома једном. — Ти увек стижеш, кад треба!</p> </div> <d 
 сам тада у службу без поговора, — рече Тома, пажљиво посматрајући Угљешу.</p> <p>— Затекао сам 
 нећу бити без вредних помагача, — рече Тома.</p> <p>— И ја тако мислим.{S} Гојко, млади војвод 
 плаши се, али — и повери ми се, — рече Тома, смешећи се, па ободе коња.</p> <p>Љубоје се пожур 
64" /> <p>— Ти ћеш бити гласник, — рече Тома једном разборитом копљанику.{S} Отићи ћеш на свом  
о њима то, што од деспота чујем, — рече Тома притворним расположењем.</p> <p>— Немој губити из  
 ствар у поузданим рукама мојим, — рече Тома, са пуном готовошћу пољуби ћесарици руку, па се бр 
на сваку услугу!</p> <p>— Добро, — рече Тома. — Она ми је сада најпотребнија.{S} Онај, од кога  
ајати, што ме је обасуо милошћу, — рече Тома.</p> <p>— Драма је — продужи Угљеша — најважнија т 
постигнеш срећу, за којом жудиш, — рече Тома.</p> <p>Љубоје се зарумене: <pb n="39" /></p> <p>— 
p> <p>— Не разумем те, — притворно рече Тома.</p> <p>— Хе, велможо, ал’ ја разумем, а волео бих 
љивим гласом и са неком свечаношћу рече Тома Теологита.</p> <p>— Али мени моја слутња друкчије  
ам, у неосветљеној одаји својој, сеђаше Тома после вечерашњег већа.{S} Узнемирено очекиваше гла 
жао да ћеш ми и сад требати! — говораше Тома Анђелу, који је био са њим дошао у Драму.</p> <p>— 
ло и приступити.{S} Ево погледајте! — и Тома повуче на више левом руком рукав са своје деснице  
} Не губимо времена.{S} Ма шта било — и Тома бацивши листак диже руку да такне Мару.</p> <p>У о 
 обично свршивало.</p> <p>Међу тим је и Тома Теологита имао већ свој суд о њима.</p> <p>Тешко ј 
} Иди.</p> <p>Анђео оде, а мало после и Тома се састаде са Љубојем.</p> <p>— Јеси ли примио зап 
 једног скоро обаљеног храста, затече и Тома.</p> <p>— А зар ти, војводо, не тражиш лова? — упи 
p>Ћесарица се изненади, кад јој се јави Тома, па преплашена скочи.{S} Али је он умири.{S} За ти 
и царски намесник у манастиру, а лукави Тома Теологита продужио је своје напредовање у служби д 
або.</p> <p>— Ни ја не тражих — продужи Тома — али наиђох на читаву заседу љубавничку.{S} Похва 
 и руком показа Томи да и он седне, али Тома оста стојећи.</p> <p>— Прилике су тешке и неповољн 
ц.</p> <p>— Дакле ипак добро! — помисли Тома, па се маши да одбрави врата.</p> <p>— А је ли мрт 
аповедником те војске бејаше непоуздани Тома Теологита.</p> <p>И вечерас је у већу Тома водио п 
јевих.{S} А то је био главом препредени Тома Теологита.</p> <pb n="41" /> <p>Један поглед Љубој 
— Не, настао је тек почетак! — одговори Тома, докопавши се врата и степеница.</p> </div> <div t 
а примам високу милост твоју — одговори Тома — у нади, да ћу је ма и накнадно заслужити.</p> <p 
ој! — топлином прекипеле страсти изусти Тома, и са свим се приближи Мари.</p> <p>— Ја ћу се сил 
 зором на јутрење.</p> <p>Један пут јој Тома Теологита причаше како стари свештеник разбира што 
руговима својим.</p> <p>Међу тим ни сам Тома Теологита није био слеп према сјају Мариних врлина 
ојом свитом морао журити.</p> <p>За тим Тома и Љубоје седоше на своје коње и пожурише се.</p> < 
поверљиво причао Рајко.</p> <p>Међу тим Тома се није више враћао Кантакузену, за кога се могло  
лањању Томином свршено.</p> <p>Међу тим Тома се збиља био у опште повукао.</p> <p>Кад му је игр 
ђаја — онаког, о каквом јој је испричао Тома — одлучи, да сече руку зарад спаса целога тела.{S} 
I.</head> <p>Оставши сам, чим је отишао Тома Теологита, Љубоје се повуче и размишљаше о немилим 
д је сутра дан по њиховом одласку дошао Тома, искрено се обрадовао рашчишћеним приликама, какве 
уци.</p> <pb n="45" /> <p>Са њим је био Тома Теологита и неколико војвода.</p> <p>Логотет се по 
његова остала пратња, пред којом је био Тома Теологита.</p> <p>Кад пређе велики мост на јарку,  
творовима.</p> <p>Тако је кадшто мислио Тома.</p> <p>— Играчка се и не узима у руке са другом н 
Гојку, да неће више остати у Драми, ако Тома Теологита ту буде.</p> <p>— Говориш из моје душе,  
ојим савезницима.</p> <p>Сутра дан рано Тома се у јакој пратњи војничкој кренуо на источна крај 
.{S} Кад је један пут у говору споменуо Тома битку код Перитеориона и неко мало своје учешће у  
" /> <p>На путу из Ипсале за Дидимотику Тома срете код старе, добро му познате, грчке крчме јед 
у. —</p> <p>— И дочекали сте, — рече му Тома, па му онда испоручи: како га је ћесарица поздрави 
и обавештења.</p> <p>— Видиш, — рече му Тома. — Не сме пасти ни сенка сумње на нас за то убиств 
/p> <p>— Не, ја велим не! — одговори му Тома — Деспот Угљеша већ куца тешком руком својом на ва 
а Теологита.</p> <p>И вечерас је у већу Тома водио прву реч, а Рајко мишљаше, да њему у опште н 
г олтара.</p> <milestone unit="*" /> <p>Тома је, измакнувши из Драме, знао да ће се свака претп 
аскинеш.{S} Али си нашао судију!</p> <p>Тома, сав зелен, шкрипну зубима:</p> <p>— С тобом је св 
 <p>То бејаше Гојко с Јеленом...</p> <p>Тома Теологита још се не надаше Гојку, нити знађаше шта 
 — онда ћеш појмити и мене сада.</p> <p>Тома се осмехну:</p> <p>— Ево ти руке! — рече као у шал 
била у опреци са његовим жељама.</p> <p>Тома је мислио, да је Љубоје већ у његовим рукама.{S} И 
де код најнижег градског бедема.</p> <p>Тома се окрете Мари па јој галантно рече:</p> <p>— Ви с 
орлушина, па је показа јунацима.</p> <p>Тома узе лук и тетиву и, нанишанивши, пусти.{S} Па не ч 
рац уђе и куцну на врата Томина.</p> <p>Тома, полубудан, скочи:</p> <p>— Ко је? шта је?</p> <p> 
 не млађи! — одговори му Угљеша.</p> <p>Тома је био од једа зелен.{S} Не рекавши ни речи, једва 
Шта је даље било, познато ти је.</p> <p>Тома се лако поклони, а Угљеша продужи: <pb n="15" /></ 
ратилац, стари дворанин Благоје.</p> <p>Тома се једва одржао, да се не изда од силне радости, к 
 па се могло опазити да се журе.</p> <p>Тома стиже баш кад они уседаху на коље.{S} Загледа се у 
 своме двору, а и оне одоше Ани.</p> <p>Тома сјаха и уђе унутра.</p> <p>И ако се враћао из лого 
 положај твој, ја ћу се бринути.</p> <p>Тома Теологита три пута се дубоко поклони и пун скромно 
 дружина Момчилова пошла са њим.</p> <p>Тома је дотле успевао у својим скривеним намерама, да М 
ратима се те собе указа — Рајко.</p> <p>Тома одступи натраг, а Мара викну:</p> <p>— Спасите ме! 
гледа па окрете главу на страну.</p> <p>Тома стиже своме двору, а и оне одоше Ани.</p> <p>Тома  
над драмском војском Војихнином?</p> <p>Тома Теологита се дубоко поклони:</p> <p>— Светли деспо 
л’ овоме? — умеша се старац. — Њему? а? томе, што ме везао за врбу!{S} Пусти ме, да му ја судим 
>— И тако остаде у залуд моја журба.{S} Томе не стигох, а поуздано држах, да ћу га овим путем,  
 у памети слике детињства и младости, а томе бејаше узрок Јелена и срећни случај, који ју је к  
еша.{S} Сунце је већ нагињало западу, а Томе још нема.</p> <p>Они се кренуше и без њега, а оста 
м, али сам га одбио, уверавајући га, да томе још није време.{S} Онда ми рече, да те замолим, да 
о мислим, — одговорио му је Гојко, и на томе је њихово разбирање о уклањању Томином свршено.</p 
ушати, — расправљаху трећи.</p> <p>И на томе се обично свршивало.</p> <p>Међу тим је и Тома Тео 
 спајао Драму са Сером.{S} Али се ни на томе не заустави.{S} Поглед се њен пусти кроз бескрајни 
агословом ступити пред свети олтар, кад томе буде време!</p> <p>И Гојко клече до болног оца, па 
о изиђе из <pb n="123" /> двора велможе Томе.{S} И тамо је нешто тражио.{S} Пратио сам га вечер 
> <p>— Тако је.{S} Матија Кантакузен је томе сведок.{S} Неће порицати ни Синиша.{S} Лазар нам ј 
знаш, како ми је тешко, кад се препреке томе стану јављати.{S} Ево немила гласа.{S} Мој брат кр 
аслуге новог заповедника драмске војске Томе Теологите.{S} А и сам гранични положај драмске обл 
већ бејаше тамо стигла.{S} Али Угљеше и Томе Теологите са још неким ловцима не бејаше.</p> <p>С 
ра.{S} Тада је к њему дошао и Рајко али Томе није ту застао.</p> <p>У чешћим бојевима, које је  
едно !</p> <p>На то су се сводиле мисли Томе Теологите.</p> <p>У томе се било већ у велико зашл 
и Гојкови.{S} Она ће и по оделу њиховом томе поверовати.{S} А ти нападачи, срећно одбијени, љут 
head> <pb n="55" /> <p>Мара је ћутала о томе немилом догађаЈу.{S} У души јој је било тешко, али 
<p>— Погребите га још пре сванућа, па о томе догађају ни речи!{S} Не треба узнемиривати светлу  
дом.{S} Овде нико ништа не сме за сад о томе знати, да не би глас допро до старог Властоја, кој 
е Момчило баш размишљао у граду своме о томе, јаве му слуге да је у град доведено неко сумњиво  
а свијање гнезда свога, а Љубоје је и о томе размишљао вазда а у последње доба и више, но што њ 
<p>— Или још боље: не мора Лала-Шахин о томе ништа ни знати.{S} Ми ћемо свршити посао срећно и  
} Одмах ваља настати.{S} А зна ли што о томе отац Гојков, Властоје?</p> <p>— Ништа! -— рече Вид 
клањање с високог велмошког места данас Томе Теологите било би незгодно из тих разлога.{S} Оно, 
pb n="33" /> <head>V</head> <p>Прошлост Томе Теологите била је исто тако тамна и нејасна, као и 
отовини је тај губитак ненакнадан.{S} У томе је и туга, али теби, гранчици са стабла његовог, н 
еби, гранчици са стабла његовог, нека у томе буде и утехе.</p> <p>— Ах, оче мој!</p> <p>— Глас  
ао свуколику неизвесност судбине њене у томе часу — и ја желим да се два пута Бог не куша!</p>  
 који објављује Угљешин долазак.{S} И у томе се не превари.{S} Радосна полети своме војну у заг 
ћу мислио да накнади недостатак, који у томе ни њему не беше непознат.{S} Једно пак, чиме се не 
 сводиле мисли Томе Теологите.</p> <p>У томе се било већ у велико зашло у јесен.{S} Деспотица Љ 
статак пружаше шаком нападачу.</p> <p>У томе се тренутку иза шибља указа и у два скока стиже на 
о да радим, — одговори старац.</p> <p>У томе труба даде знак, да неко долази У град.</p> <p>То  
 им се, у насталој озбиљности, да свему томе није ни мало прилике.</p> <p>Возари стадоше пред м 
ожа са мном и тобом још и смејати свему томе!</p> <p>Видосава разуме са ужасом, куда Ана циља,  
оше из врта, па се старац упути одељењу Томе Теологите, а онај други оде, да продужи спавање, ч 
вор о новом заповеднику драмске војске, Томи Теологити. <pb n="24" /></p> <p>Властоје је таман  
ај посао био свршен, јави се, неопажен, Томи неки Грк из Прависте, која је неколико часова на з 
ора.</p> <p>Угљеша седе, и руком показа Томи да и он седне, али Тома оста стојећи.</p> <p>— При 
е прошлост, о којој је сама наглашавала Томи при његовом поласку у Крстопољ.</p> <p>— Ми смо —  
еме преда се, а онда диже главу, и рече Томи:</p> <p>— Теби је све ово познато боље него другим 
ица грчкога порекла.</p> <p>Он говораше Томи:</p> <p>— Султан Мурат је у Малој Азији.{S} Опсео  
итав Ал’ и да нема те погибли, доста би Томи била и сама помисао, да је и нехотице себи одмогао 
давао своје пуне кесе блага.</p> <p>Али Томи није било свеједно.{S} Највећа му је погибао сада  
 пловдинске посаде налазили свој гроб у Томи, који је обећавао и — варајући ћутао</p> <p>А турс 
 не бејаше по вољи драмском заповеднику Томи, у коме је по ново синула мисао да су бољи и Турци 
мачем, да му буде ближе десници.</p> <p>Томи у један пут постаде све јасно.{S} Трже мач и ступи 
коба на граници са непријатељем.</p> <p>Томи је било мало неправо онако Угљешино истицање и одл 
говораше старац, улазећи у собу.</p> <p>Томи бејаше све јасно, плану али се брзо прибра:</p> <p 
 другима није била тајна, да од доласка Томина чешће долазе њему неки непознати гласници са дал 
ку !</p> <p>Старац уђе и куцну на врата Томина.</p> <p>Тома, полубудан, скочи:</p> <p>— Ко је?  
{S} Чуо је о неверству Гојкову и задаћи Томина путовања у Крстопољ.{S} Разборити деспот махну г 
, мрко окрете лице у страну.</p> <p>Али Томине ласкаве речи допреше и до опрезнога Рајка.{S} Он 
заборави на то.{S} Тек кад је сазнао за Томино злочинство и према Јелени, плану по ново и одлуч 
ро учинио, тако радећи.</p> <p>Свргнуће Томино и узвишење Гојково обрадовало је све и свакога у 
 на томе је њихово разбирање о уклањању Томином свршено.</p> <p>Међу тим Тома се збиља био у оп 
ику.</p> <p>Највише је пак светлости на Томину прошлост бацио Рајко причањем својих успомена о  
му.</p> <p>Још један пут је повео реч о Томину уклањању.</p> <p>— Њега би ваљало смаћи, — рече  
а сумња кадра је била привући сву пажњу Томину, само ако би била у опреци са његовим жељама.</p 
разуму, био је довољан да пробуди сумњу Томину.{S} А једна ма и најмање основана сумња кадра је 
> <p>Али је у толико лакше рећи, шта је Томо о другима мислио.</p> <p>Гојка је мало знао, али п 
егове витезове.</p> <p>— Шта је било са Томом, не знам.{S} Доцније сам чуо, да се мој стриц мог 
 да ће још сутра дан одмах раскрстити с Томом, занесен ненадном срећом својом, заборави на то.{ 
мске области наименова војводу Гојка, а Тому позва да се нађе уз њега — деспота -— својим савет 
е и оста непомичан.</p> <p>Гојко дочека Тому тако силно, да Тома на мах изгуби смелост, и баш у 
зар твоје господство — стрељајући очима Тому — мисли, да су сви људи покварени, као што си сам. 
и Исаија у последњем часу, сумњајући на Тому и непознатога му Грка, послао да јуре у сусрет Гој 
стране отворише, да пропусте -— бегунца Тому Теологиту...</p> <p>Неколико тренутака после тога  
незгодно из тих разлога.{S} Оно, што је Тому и довело овамо, то га и сада јоште одржава!</p> <p 
оба само нападнут.</p> <p>Анђео гледаше Тому, тражећи обавештења.</p> <p>— Видиш, — рече му Том 
чилу тврдили, да су у два маха затицали Тому са неким грчким поклисарима у тајном разговору и ш 
до опрезнога Рајка.{S} Он оштро премери Тому очима, па за се прошапта:</p> <p>— Овај туђин има  
ахтева, али је продужио све више мрзети Тому.</p> <p>Још један пут је повео реч о Томину уклања 
рече Гојко одушевљено.</p> <p>— Све нек тоне у заборав! — заврши Ана.</p> <p>Тада стигоше и Гој 
b n="122" /> <p>Рајко с главом у рукама тоњаше све дубље у мисли.</p> <p>Непознати лагано устад 
говорити.{S} Место ње говораху речитије топле сузе, што се из њених очију пролише на руку Гојко 
ојвода Властоје.</p> <p>Био је један од топлијих пролећних дана у месецу марту.{S} Брижни је Го 
оја крила мирна и тиха летња ноћ.{S} За топлим даном наступила је хладовина, коју с времена на  
о срце, коме би на сјају једних очију и топлини душе једне било свуда добро и у вечитом леду то 
е поступно гасио.{S} Дрво плане, пуцка, топлином греје а пламеном светли далеко око себе, претв 
 дала овај дан, да буде до краја мој! — топлином прекипеле страсти изусти Тома, и са свим се пр 
једне било свуда добро и у вечитом леду топло!</p> <p>— Кажи да студен, што наступа, и вихор, ш 
 осамнаестој години.{S} Лепа, на супрот топлом сунцу свога завичаја, плавојка привлачила је на  
/p> <p>На један пут му се учини да чује топот коњски.{S} Послуша боље.{S} Мож’да су ђаури?{S} И 
>У дивљој хуци узбуњене природе зачу се топот потмулом лупом</p> <p>Бегунац је наишао на мост.< 
 у два, у три маха тутањ, налик коњског топота, и неку нејасну звеку, која се с времена на врем 
Бегунац иде, да спасе главу из џелатске торбе.{S} Гонилац иде, да метне главу у торбу.</p> <p>З 
торбе.{S} Гонилац иде, да метне главу у торбу.</p> <p>Змај гони ђавола.</p> <p>Бегунац ће у мрк 
ара, улазећи у собу, па видевши ловачку торбу на дивану у њој, додаде: — Ово је ваљ’да сада нек 
ећ променила, и кад је звоно са високог торња на истим вратима огласило подграђанима да је равн 
после зашкрипеше вратнице и заклопоташе точкови од двоколица.{S} То бејаше пробрана, данас улов 
и видовит.{S} Тражио је толиких лета ту травку, па је не могаше наћи, а зна је описати, као да  
дницима сребра и злата господи, као што травни пашњаци по висоравнима бејаху обилати храном за  
е с коња, па га придржаваше и спусти на траву испод жалосне врбе.</p> <p>— Ти си гласник? — упи 
има скупљају виле, где се купају, какву траву треба наћи па бити видовит.{S} Тражио је толиких  
ђе коњу, који је, оставивши набацану му траву, дремао.</p> <p>— Лабуде, — рече војвода пљескају 
pb n="162" /> <p>Хрт је наишао на зечји траг.{S} Он даље иде по нагону.</p> <p>Бегунац осети го 
у.{S} Она одважно зађе у планину, вешто трагајући дивљач.</p> <p>На једној коси она се, слутећи 
и да им тачно означи места, до којих ће трагати за злочинцима, па, ако их не нађу, да не иду да 
воју главу и очима гледаше горе, као да тражаше небо и на њему Господа.</p> <p>— Тебе, Бога, хв 
 он пусти поглед низ мутну воду, као да тражаше јунака, кога самртно рањена посече на обали узе 
ше речи своје, приђе ка прозору и очима тражаше звезду своју.{S} Она не опази, како га се тешко 
ти кроз бескрајни ваздушасти простор, и тражаше <pb n="52" /> да се заустави тамо, где је држал 
а, диже главу, начуљи уши и очима чисто тражаше правац, куда му ваља полетети кад га господар о 
е он, кога волим и кога очи сада узалуд траже!</p> <p>— Завидим мору, које запљускује обалу на  
S} И хрти и жерави, и соколи и соколари траже одмора после богатога лова минулог дана.{S} Слуге 
м обиму.</p> <p>Бејаше му јасно.</p> <p>Траже га разорена срећа честите девојке, увређена част  
мо нападнут.</p> <p>Анђео гледаше Тому, тражећи обавештења.</p> <p>— Видиш, — рече му Тома. — Н 
 где се држаше Угљеша, а војвода Богдан тражећи везу са њима и сам се крвавим корацима приближи 
 војник и слуга деспота и ћесара свога, тражи тајне ноћне састанке са оглашеним противником њих 
ајанствено ко што је и дошао, мож’да да тражи витеза, који ће га боље разумети.{S} Али се вара. 
ц, мрмљајући нешто, изиђе брзо и оде да тражи помагача.</p> <p>Рајко познаде да збиља долази Го 
едела.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Одјури да тражи нове жртве, нову Јелену, Рајка —</p> <p>— Проклет 
грешка не може учинити два пута.{S} Она тражи маха само за један тренутак.{S} Више јој не треба 
Па опет, опет — пољуби црне очи и крвав тражи бој, ако хоћеш да будеш витез прави и да те слави 
у пренео овамо а телом и репом по Азији тражи плена још.{S} Данас ми и Византија имамо једног з 
} Али она не може њему дати оно, што он тражи.{S} И још нешто.{S} Не може она срушити срећу њег 
 кад сваки говор престаје, кад све живо тражи мира и покоја, да се окрепи у слатком сну!{S} Гос 
а нико у овом метежу не опази.{S} Нешто тражи, питам га српски, он слеже раменима па одговара г 
гу!...</p> <p>Други пут пак док је Мара тражила забаве у Видосавином приповедању чудноватих дож 
 сви људи покварени, као што си сам.{S} Тражио си невину љубав, да канџама раскинеш.{S} Али си  
ву траву треба наћи па бити видовит.{S} Тражио је толиких лета ту травку, па је не могаше наћи, 
уо да сам амо свратио, — рече Исаија. — Тражио је, да га исповедам, али сам га одбио, уверавају 
ског Залива с друге стране.{S} Очима је тражио на северозападу деспотовину Костадина и Драгаша  
 за лепоту и воље за уживањем.{S} То је тражио и већином нашао.{S} Сад ће настати војна, за кој 
госпођо!</p> <p>И док је Исаија опрезно тражио Мару и Видосаву, да их обрадује, дотле је Тома в 
 двора велможе Томе.{S} И тамо је нешто тражио.{S} Пратио сам га вечерас узастопце.{S} Чекао те 
њега.</p> <p>— Слабо.</p> <p>— Ни ја не тражих — продужи Тома — али наиђох на читаву заседу љуб 
не небеске пучине, ти што летиш југу да тражиш светлијих сунчаних зракова, причај тамо, да овде 
 и Тома.</p> <p>— А зар ти, војводо, не тражиш лова? — упита Тома Љубоја, седнувши до њега.</p> 
стан српски неопажени.</p> <p>Није дуго трајало то утицање, јер се турска војска, једва четврти 
ице!{S} Али није, хвала Богу, дуго тако трајало.{S} Пре него што је запљуснуло до њих на висови 
исто и Богдан.{S} Његова војводина може трајати само докле није сама — без наших држава.</p> <p 
ацима његовим!</p> <p>— Војна неће дуго трајати.{S} Азијатска се сила не може мерити с нашом сн 
 бој на <pb n="176" /> дугој линији док трајаше једнога ратника.{S} Поједине се чете повлачише  
, а у двору Лала-Шахина у Дренопољу још траје весеље.</p> <p>— И сам се Алах са својим моћним п 
 Наишао сам на ову кулу, па жељан да се трајније склоним од ловаца, који могу на ме наићи, уђох 
ешину повељу.</p> <p>Да би обележио и у трајнијем спомену сачувао свечаност походе својој ташти 
Балшића, не може бити довољна залога за трајно пријатељство, и искрено савезништво између нас и 
ером.</p> <p>— Гле, гле!</p> <p>— Он је тргао натраг своју војску испред Алтомановића, и смера  
 занимање!{S} Ја сам и војник и видар и трговац и бродар.{S} Овамо чешће долазим.{S} Каква срећ 
пољу живео је мој млађи брат Матија као трговац, који је због својих услуга, што их је чинио ђе 
лили, порушили, а мој отац, дотле богат трговац, избеже са мном, да спасемо голу душу.</p> <p>„ 
што их је чинио ђеновским и дубровачким трговачким бродовима, био на далеко чувен.{S} Али Турци 
> <p>— Да, старој омрази даје маха, кад треба на новој мисли радити.{S} Ваља штедети и сувише и 
рече Тома једном. — Ти увек стижеш, кад треба!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18930_ 
ј ловачки прибор, да за њ дођем баш кад треба!{S} Велможо, овде може бити свему крај!</p> <p>—  
нућа, па о томе догађају ни речи!{S} Не треба узнемиривати светлу ћесарицу ни војску!</p> </div 
ати и даље господар ћесарица Ана.{S} Не треба ни једне речи да ти кажем о твоме поступању према 
о се доба учинило доброј Видосави да не треба више тајити од Ане љубав између Маре и Гојка.</p> 
 само за један тренутак.{S} Више јој не треба, јер је своје постигла.</p> <p>— Па шта хоћеш ти? 
е ослободи, кренути овамо.{S} Али он не треба да стигне у Драму никад.{S} Разумеш ли!</p> <p>—  
елости, да се усуди казати Ани, како не треба судити пре, док се све о сваком не сазна.{S} На м 
о је да му поред одважности и срчаности треба и више ратничке вештине па и господске углађеност 
 не захватисмо толико снаге, колико нам треба, да сами на својим плећима изнесемо цело бреме бр 
уће, Љубоје — што му је Тома реко да им треба хитати, а пратилац — што је морао да иде за њима. 
игосан тиме.</p> <p>— Знам.</p> <p>— Он треба да плати главом злочин према теби, према мени, Го 
 заседе на путу.</p> <p>— Врло добро Он треба да буде нападнут и убијен.{S} Други неко биће у и 
аних помоћника?</p> <p>— Толико, колико треба!</p> <p>— Добро.{S} За добру услугу боља награда. 
о једног заједничког непријатеља.{S} То треба да је водиља сваког рада и нашег и византиског.{S 
 посао рађен по закону Божјем и као што треба већ онако, како није вредно било.</p> <p>— Слава  
ути за мир душе, кад нити постиш ко што треба, нити што приложи цркви? — насмејаше му се многи. 
упљају виле, где се купају, какву траву треба наћи па бити видовит.{S} Тражио је толиких лета т 
 спреми нове замке нама-</p> <p>— У њих треба њега ухватити.</p> <p>— И да непријатеља српског  
ти учинити!</p> <p>— А то је —</p> <p>— Требало је да поганом туђину мачем срце потражим, и онд 
јатељству.{S} Само је још неколико дана требало па да се војске наше сукобе.{S} Ђурађ Балшић ми 
ако —</p> <p>— Овако си урадио, како је требало.{S} Оставио си, да се ствар својим током развиј 
огданових стегоноша.</p> <p>— Тебе није требало ни повести! — љутито одговори Богдан.</p> <pb n 
 а Рајко мишљаше, да њему у опште не би требало ни да има места на таком збору и световању.</p> 
 био на далеко чувен.{S} Али Турцима је требао баш тај градић.{S} И они га узеше.{S} Два повере 
рац доведе друга до клупе, где је Рајко требао да главом плати своју честитост.</p> <pb n="1" / 
ао право, што сам држао да ћеш ми и сад требати! — говораше Тома Анђелу, који је био са њим дош 
зведи је тачно још сад, па ми више неће требати твојих услуга.{S} Ти ћеш се одмарати на венцима 
мехом — ја сам свуда, где знам да ћу ти требати.{S} Зар си заборавио на ону моју услугу?{S} А б 
оје!{S} Опрости, али — ти ми више нећеш требати!{S} Ево, ово, што ногама газим, без сумње је ма 
 логора војске наше, што је недалеко од Требиња, ипак не смем још мислити на одмор.{S} Не дођох 
 кадшто затече, њега нема, ал’ и она не трене.{S} А кад је уморну савлада и преваром освоји сан 
ића, који је догоревао, распламте се за тренут и мало после угаси, али Рајку послужи његова све 
астаде страховита сеча</p> <p>Чадори за тренут ока дигнути, погажени, покрхани и поломљени; коњ 
>— Останите.{S} Изгубио бих мож’да који тренут времена у вашој пратњи, а часови лете.{S} Прашта 
ина двора.</p> <p>— Браћо, — рече он. — Тренутак је ту.</p> <p>За неки дан смо још овде, а посл 
јој деци.{S} Док се она тамо бавила, за тренутак се примакла гнезду грдно <pb n="70" /> велика  
а пребледе, а Тома, изненађен, заста за тренутак на вратима, али се опет брзо прибра и уђе, зат 
је — сузе својих лепих очију.</p> <p>За тренутак настаде тишина.{S} А за тим, осетивши и сам ње 
мене мимоишло.{S} Али, хвала Богу, дође тренутак, када се човек освести.{S} Тако је и са мном б 
а пута.{S} Она тражи маха само за један тренутак.{S} Више јој не треба, јер је своје постигла.< 
кама опипа везанога.</p> <p>Прође један тренутак, а старац викну и устаде пљеснувши рукама:</p> 
ркве зазвонише.{S} У Драми наста свечан тренутак.</p> <p>Деспот Угљеша долазио је у походе свој 
оћ! — заврши Угљеша.</p> <p>За неколико тренутака настаде тишина, после рече Богдан:</p> <p>— К 
 што је било, — говораше после неколико тренутака Ана Гојку. — Нећу да се то икада преда мном с 
одарење и богомољу.{S} И после неколико тренутака из цркве се, у којој бејаху деспотица и ћесар 
те на то мислити!</p> <p>После неколико тренутака Видосава је причала Мари све, што је од Ане с 
а, и стражар оде.</p> <p>После неколико тренутака зазвекташе тешки ланци, а у њима приђе први р 
се морамо журити.</p> <p>После неколико тренутака Тома јој рече :</p> <p>— Ја се стављам на рас 
оје јој је донео.</p> <p>После неколико тренутака изиђоше из града на коњима Тома и Љубоје са ј 
и преломљени мач.</p> <p>После неколико тренутака на мост ступише мож’да последњи, који се са с 
ено погледаше.</p> <p>— До пре неколико тренутака нисам знао, да ћу бити путник.{S} Узвишена ће 
притаја се, и непомичан ћуташе неколико тренутака.{S} Ветрић је ћарлијао, а зелено је лишће на  
>— Она је!</p> <p>Стојећи тако неколико тренутака, замисли се по ново, па опет рече:</p> <p>— О 
гунца Тому Теологиту...</p> <p>Неколико тренутака после тога неко куцну на прозор Јеленине собе 
 вратио ни онда, кад је он био постигао тренутан успех, наметнувши се за намесника малолетном ц 
 баш и шаљем — не смећи с ума ни једног тренутка велику мисао о јединству и снази нашој на југу 
ину у Драму дошло је доба, да се за оне тренутке наде и радости плати читавим низом сумњичења и 
{S} Гледа пред очима прошлост, најлепше тренутке, које је доживео, и будан снива, прелазећи с ј 
ружаше шаком нападачу.</p> <p>У томе се тренутку иза шибља указа и у два скока стиже на знојаво 
ђе ка излазу из чадора.</p> <p>У том се тренутку са свих страна око његова чадора захори:</p> < 
ца.{S} Ти си ме чудно погледао у једном тренутку, кад сам стрељао орла пред ћесаричином љубимиц 
бојнике.</p> <p>Све је то било у једном тренутку.</p> <p>На мах се зачу бахат коњски, али се на 
} Има неко доба, како остављаш певача у тренутку кад у песми стане ређати најлепше јуначке слик 
у и подграђу драмском.</p> <p>Дошавши у тренутку највеће жалости ћесарице Ане био је примљен бе 
 беду срећно минуо само зато, што сам у тренутку употребио погодну личност, која је могла твори 
 да Тома на мах изгуби смелост, и баш у тренутку, кад Гојко измахну да му мач са свим избије из 
ехар најбољег кипарског вина остављаш у тренутку, кад ти га ваља испити у част витештва, у слав 
е говори, — рече Угљеша.{S} У лицу дође тренутно блеђи, али на мах устаде:</p> <p>— И деспотица 
о из оданости царској заветној мисли, у тренуцима, кад је и брат ми Вукашин долазио до клонућа  
{S} Зар без разлога мисли твоје блуде у тренуцима, кад се у двору <pb n="7" /> нашем свако добр 
стражари будни сањају.{S} Сан им осваја трепавице, душа је помућена гласовима, што случајно чуш 
21" /> <p>Гледаше звезде, које су слабо трепериле на небесном своду, па онда спусти главу у обе 
опоља, које бејаше због тога у страху и трепету.</p> <p>Било је пред вече 25 септембра 1371 год 
у светлост на успавану земљу.{S} Звезде трепташе па онда почеше утрњивати.</p> <p>Небо постајаш 
разли нека веселост, диже руку, која се тресла, и спусти је на главу Гојку:</p> <p>— Да си благ 
им најближим чадорима српске војске.{S} Треће се одељење спусти низ поток чрноменски поред <pb  
е много.{S} Прво, нек се покоре двојица трећем —</p> <p>— Ја — не! — упаде му Богдан у реч одлу 
 двојица, а један од њих извуче нож.{S} Трећи говораше Ани нешто брзо грчки али тако покварено  
љаше да је лепршање искислих стегова, а трећи се не могаше разабрати у разноликим гласовима, ко 
една вера.</p> <p>— Дабогме! — умеша се трећи. — За веру и полазе на неверника.</p> <p>— Вера ћ 
рубни знак један пут, два пут па онда и трећи пут, а мало после чу се звека ланаца на покретном 
ао, а он се мора слушати, — расправљаху трећи.</p> <p>И на томе се обично свршивало.</p> <p>Међ 
ог већег моста, што долази кад се пређе трећина пута од Драме ка Крстопољу, Тома рече Љубоју:</ 
ом.</p> <p>— Богу хвала што ми је дао и трећу кћер ! — рече она, кад пољуби Јелену у чело.</p>  
скиде огртач под грлом, и руком зграби, трже и откиде ниску крупног бисера, који јој је био под 
>Томи у један пут постаде све јасно.{S} Трже мач и ступи корак назад.{S} Љубоје бејаше са свим  
ита о несуђеном заручнику њеном, ал’ се трже и сети да јој, без сумње, не би било право, па реч 
јко! — позва га Гојко.</p> <p>Јелена се трже, погледа својим крупним очима Рајка, пребледе, рук 
 овлажи образ и паде на руку.{S} Она се трже, па брзо, да је ко не затече, <pb n="147" /> обрис 
ише тичу.{S} Буди храбра!</p> <p>Она се трже, пребледе, и брзо упита:</p> <p>— Да није —</p> <p 
 он заусти да гласно упита Гојка, па се трже и лагано додаде:</p> <p>— А она женска?</p> <p>— В 
му још ближе. <pb n="6" /></p> <p>Он се трже, окрену и, спазивши своју драгу Љубу, пружи јој ру 
 моја Јелена! — рече Рајко, ал’ се брзо трже: — Ти си, мож’да, већ —</p> <p>— Девојка још! — од 
 она брзо иде своме крају.{S} Три цара, три нова њена владара не осећају дужности своје.</p> <p 
лександар, она брзо иде своме крају.{S} Три цара, три нова њена владара не осећају дужности сво 
 <pb n="86" /> <p>Прошло је од тог доба три, четири месеца хладнијих зимских дана, па је дошло  
колибу.</p> <p>Цела се колиба делила на три дела.{S} С поља се улазило у простран предњи њен де 
тим групама коњица се турска раздели на три дела на северном крају Чрноменских Лугова.{S} Два о 
ску.{S} Стегоноша високо уздиже стег па три пута завитла њиме по ваздуху, да види сва војска.{S 
јаким ветром, који се с нова подиже, са три стране непријатељ приђе српском логору.</p> <p>У та 
ја ћу се бринути.</p> <p>Тома Теологита три пута се дубоко поклони и пун скромности изиђе из со 
{S} Буди воља његова!</p> <p>За тим све три лагано уђоше у ћелију старог Исаије.</p> <p>На рука 
леђа.{S} Слутио сам, ал’ од како је пре три месеца онај чудновати испосник пророчки нагласио на 
е иде кроз ту шумицу, пред њих искочише три, до зуба наоружана, човека, који по свему подсећаху 
</p> <p>Ту је војска имала да се одмори три дана, па да се сва крене пут Дренопоља.</p> <p>Била 
ће — доврши Гојко — бити у нашој војсци три јунака мање.{S} Али опет —-</p> <p>— Доста смо и ми 
брата.</p> <p>Костадин је Гојка задржао три дана, да почасти свога госта и да га боље увери о г 
адаше, зачуше неколико ратника у два, у три маха тутањ, налик коњског топота, и неку нејасну зв 
 Лабуд, крвљу окупан, завришта и скокну три копља у напред.</p> <pb n="174" /> <p>— То је његов 
 је дошло време кад Рајко мора да обиђе Трилис.</p> <p>Кад је сутра дан по њиховом одласку доша 
је и Рајко, ћефалија, грађански судија, Трилиса нашег.{S} Њега сам придао Војихни у помоћ, јер  
 градске страже у Драми Љубоје и Рајко, трилиски ћефалија.</p> <p>Другови су се чешће дотицали  
сле његовог доласка вратио се у Драму и трилиски ћефалија Рајко.</p> <p>Побратими су се искрено 
 јужном крају логора, где бејаше војска трилиског ћефалије Рајка.</p> <p>Рајко не бејаше заспао 
 српски.</p> <p>У првим редовима чадора трилиског одељења, које бејаше па ударцу турског одреда 
разговора <pb n="63" /> између ћефалије трилиског и наше лепе кнегињице.</p> <p>Љубоја текну у  
ни толико.</p> <p>Али бегунцу није така трка прва Гонилац само њих и зна.</p> <pb n="163" /> <p 
а живих ратника.{S} Земља је тутњела од трке поузданих жерава.{S} Ваздух је пиштао од фијука ст 
 кланац ступише неки коњаници у великом трку.</p> <p>— Помози Боже! — прошапта Гојко, намаче ка 
p> <p>— С Богом, војно!</p> <p>Коњица у трку пролажаше.</p> <p>— Боже, Боже, — рече неко од они 
S} Страшно ли је тада било!{S} Катуни и трла бејаху пуни бегунаца, немоћних стараца, слабих жен 
м.{S} Од те колибе почињали су катуни и трла, који су се продужавали северно и преко првих огра 
ржећи деспотицу Љубу за руку изиђе два, трн крока напред, а Угљеша скочи са свога коња.{S} Једа 
ки!</p> <milestone unit="*" /> <p>После трн дана, кад је већ Гојко био на путу, а други гласник 
а — неко време, како звезде у моме јату трну, бледе и нестају, па и сама моја звезда гине, тамн 
о тежак и мучан, а стазе животне посуте трњем и невољама.{S} Таком се животу није радовала, и с 
.</p> <pb n="159" /> <p>— Онда ћемо сва тројица четвртом! — болно рече Угљеша.</p> <p>— То би б 
здили су коњаници врло брзо.</p> <p>Сва тројица бејаху уверени да им се ваља журити:{S} Тома, ш 
стао од старца свештеника.{S} Остала су тројица дочекали жртве, а Тома се спремаше, да се напад 
вљене писнуше и стадоше, а један од оне тројице притрча и ухвати Ану за руку.{S} Прискочише и о 
 живљења у првих Византинаца тога доба, трошио је нагомилано благо на скупоцене украсе себи, св 
вале за се, али та два Турчина пређу на трошном чамцу.{S} Њих поштедеше морски таласи, јер они  
 мало после Ана — није у нас постављена трпеза сиротињска.{S} Мож’да би могло то бити сутра?</p 
р без разлога често пута оставиш богату трпезу и госте наше за њом, па одлазиш узбуђен, узнемир 
и Маром, а Јелена, навикнута на невољу, трпељиво сношаше терет, али се и надаше.</p> <p>Мара се 
одговори Угљеша.</p> <p>— Моја круна не трпи слабији сјај, твоја памет не признаје слабији разл 
манастирски ђаци па побегли зато што не трпите мирис од вина, знате то најбоље!</p> <p>Сви удар 
I.</head> <p>Рајко се сети, да, мож’да, труба објављује Гојков повратак.</p> <pb n="124" /> <p> 
очек.</p> <milestone unit="*" /> <p>Кад труба са градског бедема огласи долазак високога госта  
радим, — одговори старац.</p> <p>У томе труба даде знак, да неко долази У град.</p> <p>То бејаш 
чуше кроз бурну ноћ танки звуци убојних труба, које страховитом циком својом зваху на узбуну.</ 
{S} За њим су ишла два часника а до њих трубач <pb n="133" /> на зеленку.{S} На челу коњаника,  
њим.</p> <p>Наиђоше на чету војника.{S} Трубе огласише знак, а чета кликну:</p> <p>— Живео десп 
љеша а вихор прихвати његову реч</p> <p>Трубе око деспота не престајаху давати знаке српској во 
ас!</p> <p>Кроз ноћну се тишину разлеже трубни знак један пут, два пут па онда и трећи пут, а м 
рим годинама својим.{S} Али не жалим за труд.{S} Имао сам се око чега и намучити, — додаде Исаи 
ати!</p> <p>— У напред ево да ти платим труд!</p> <p>И Гојко је свим жаром пламене љубави своје 
о би било немогућно.{S} Плод би ђавољег труда био толико сазрео, да би тамо опасно било и прист 
ледео у очима његовим.{S} Залуд се Тома трудио, да задржи Момчила у савезу против царевине.{S}  
ња и суморности.{S} Готово се нико и не труђаше, да се покаже веселији, но што је у ствари био. 
ече, <pb n="147" /> обриса сузне очи, и труђаше се, да буде веселија...{S} Како је красан раста 
 састанак Угљешине и Вукашинове војске, ту и прво логориште удружене српско силе јужних српских 
.</p> <p>— Него шта мислиш?{S} Куд они, ту све живо.</p> <p>— А да шта би било, да се српска го 
што ће му донети немилости господареве; ту су Рајко, Љубоје и друге војводе.{S} За њима а покад 
рама, друго знатно место у деспотовини; ту је и каменита тврђава Мелник, и Крстопољ на Беломе М 
са оружјем и позлаћеним рогом ловачким; ту деспотица Љуба и лепа Мара на обученим коњима својим 
ојим са лаком стрелом и тулом о рамену; ту је Тома Теологита, забринут да се данас не деси штог 
ко спустио ка источној страни брега.{S} Ту, крај једног студенца, нађе Љубоја, који се у самоћи 
, расла и од детета постала девојка.{S} Ту сам снивала прве снове своје девојачке среће, која м 
е, даровано многим царским повељама.{S} Ту је спадао и један млин на Мутници, речици недалеко н 
 одабрано друштво на чилим коњицима.{S} Ту је био деспот Угљеша са оружјем и позлаћеним рогом л 
оља у мореузу лепога Мраморног Мора.{S} Ту сам и одрасла у нези свога доброг оца, јер мајке, ту 
аду међу свима свих јужних државица.{S} Ту је била и Драма, друго знатно место у деспотовини; т 
истога манастира, у Меникејске Горе.{S} Ту је на миру настављао свој превод богословске књиге г 
о̑, једва изнесе душу до Свете Горе.{S} Ту <pb n="114" /> је на брзо склопио очи, а ја, тужно с 
трча.</p> <p>На мах се искупише сви.{S} Ту бејаше Ана, Рајко, Исаија и остали.{S} Властоје се с 
у везу међу Белим и Мраморним Морем.{S} Ту у Галипољу живео је мој млађи брат Матија као тргова 
на свечаност при погребу Војихнином.{S} Ту се задржао и после тога неколико дана по жељи свих а 
 туга, весељах и оживех кућу његову.{S} Ту сам, витеже, расла и од детета постала девојка.{S} Т 
се купине.</p> <p>Они стадоше.</p> <p>— Ту је зликовац! — рече старац и извади нож, па корачи н 
е мач каквог нашег велможе.{S} Нађох га ту код моста.</p> <p>Они стадоше.{S} Богдан узе мач, од 
ац.</p> <p>Онај други дворанин виде, да ту више нема шале, прискочи у помоћ и стаде једнога дав 
зо свршиш, неваљалче!{S} Али захвали за ту срећу овом мом пријатељу.</p> <p>Други га дворанин з 
ама пена ал’ црвена као сушта крв, а ја ту пену хватам, море ме љушка, а ја спавам.</p> <p>— Вр 
н, који је живео повучено и кога сам ја ту затекла.{S} Он је био моме поочиму више саветник у м 
, српска вера.</p> <p>— Хе, брајко, има ту и Грка и Влаха!</p> <p>— Па ако!{S} Опет је, велим т 
ца срца.{S} Па ипак је неко наишао и на ту тајну стазу сазнања љубавних снова Љубојевих.{S} А т 
бити видовит.{S} Тражио је толиких лета ту травку, па је не могаше наћи, а зна је описати, као  
више остати у Драми, ако Тома Теологита ту буде.</p> <p>— Говориш из моје душе, — одговорио му  
епријатељи и деле у таборе.{S} Залуд је ту Урош са царским скиптром и круном, кад на њој нема и 
p> <p>— Браћо, — рече он. — Тренутак је ту.</p> <p>За неки дан смо још овде, а после полазимо у 
а је к њему дошао и Рајко али Томе није ту застао.</p> <p>У чешћим бојевима, које је дотле непо 
орацима приближи средини.</p> <p>Све се ту слеже, и бојни бео достиже врхунац свој.</p> <p>Али  
поштовали, ипак је Угљеша налазио да ће ту бити и какве заслуге новог заповедника драмске војск 
 наше сукобе.{S} Ђурађ Балшић ми хоћаше ту бити користан савезник, али — само ту.{S} О Лазару Х 
 где се савија пут, те донекле иде кроз ту шумицу, пред њих искочише три, до зуба наоружана, чо 
ојој је био неусиљено пажљив, па ипак и ту са посебним својим разлогом.</p> <p>Кад се једног пр 
 истинских осећаја.</p> <p>Гојко пољуби ту суву руку, а старац му даде знак да се дигне.{S} Он  
етом и знањем.</p> <p>Веће весело прими ту новину, а кад Гојко одушевљеним речима понови Угљеши 
оживео а особито сад, кад није ни Гојко ту.{S} Али је дошло време кад Рајко мора да обиђе Трили 
е ту бити користан савезник, али — само ту.{S} О Лазару Хребељановићу и Вуку Бранковићу не смем 
ећи на другу страну.{S} Он се загледа у ту женску, која му се учини нешто необична са свога сло 
на крај мртвог поочима свога, ушли су у ту одају неки непознати ми људи.{S} Нисам их ни опазила 
ма много.{S} Ја сам наредио да они буду ту, да нас уморне прихвате, — рече Љубоје.</p> <p>— Доб 
жеља.</p> <p>— Онда ваља тамо на извору ту везу пресећи.</p> <p>Љубоје ћуташе, а Тома се нешто  
 ни свога клисара.</p> <pb n="83" /> <p>Ту је Ана чешће долазила на вечерње или зором на јутрењ 
копитама другога.</p> <pb n="165" /> <p>Ту Су.</p> <p>-Бегунац и гонилац чују један другоме дах 
евера завршује повећим висовима.</p> <p>Ту бејаше састанак Угљешине и Вукашинове војске, ту и п 
ше задовољан драмским одељењима.</p> <p>Ту је војска имала да се одмори три дана, па да се сва  
е, па је сам остао код студенца.</p> <p>Ту га, на положеном деблу једног скоро обаљеног храста, 
тарац, самац, а ја га, кад ме мину прва туга, весељах и оживех кућу његову.{S} Ту сам, витеже,  
 сад к теби, да ме мину сви боли, свака туга, свако очајање.</p> <p>Па јој је онда говорио дуго 
а се моја раскравила, <pb n="143" /> па туга са ње отиче, а ја се журим да ти нејасним речима к 
 тај губитак ненакнадан.{S} У томе је и туга, али теби, гранчици са стабла његовог, нека у томе 
</p> <p>Кад је Ану прошао први потрес и туга због крстопољског догађаја — онаког, о каквом јој  
 је глас да је — Дренопоље пало!</p> <p>Туга деспотице Љубе чисто стаде.{S} У њој плану жар све 
зносили глас, да је добри монах умро од туге, што је у срџби проклео и уклео свога господара а  
кћери Војихнине и Анине, која је часове туге своје разгаљивала у ученом говору са старим монахо 
с Рајком, да је Тома узрок њене онолике туге и жалости.{S} И Рајко, који се у врту зарече, да ћ 
њених, Ана, а још више Љуба, блажила је тугу у мудрим речима ученога Исаије.</p> <p>Монах Исаиј 
инског осећања жалости, олакшаше боле и тугу њихову.{S} И после прве силне жалости наступи маји 
 собу, отворила је срце своје, да пусти тугу са њега, нека отече.{S} Испричала је све Видосави, 
ло даље говорити.{S} Исаија је утонуо у тугу, а Рајку је било тешко као да се неке тужне успоме 
без устезања поверити.</p> <p>— Ти опет тугујеш? — питала би је често Видосава после одласка Го 
вљена, дивљач.</p> <p>Возари, пролазећи туда, поздравише ловце, али нико не устаде да разгледа  
<p>— Неваљалац је он.{S} Није ни чудо — туђин је, па га и не боли срце за овим народом, — рече  
тку обрадовао његовом доласку.</p> <p>— Туђин је, — рекоше једни.</p> <p>— Византинац рођењем,  
еко време био потребан баш за то што је туђин, јер у мојој деспотовини има много туђина његовог 
ејаше таког срца.</p> <p>То је био неки туђин, који је живео повучено и кога сам ја ту затекла. 
 продужи:</p> <p>— У место тога онај ми туђин досађује.{S} Видосава је, мало изненађена, запита 
ља јавио нам се у помоћ један непознати туђин — ђаур.{S} Он је и одвео наше у стан непријатељск 
очима, па за се прошапта:</p> <p>— Овај туђин има очи за лепоту ове девојке!</p> </div> <div ty 
е зове овај војвода!</p> <p>— То је тај туђин, велможа Тома Теологита, — одговори јој лагано Ви 
ти мога поочима.{S} Код мене је био тај туђин.{S} Говорио ми је лепо, ласкаво и позивао ме да с 
ољу прекршио, — рече им благо Угљеша. — Туђина Теологиту уклонио сам са досадашње му части, кој 
на Момчила, да пусти преда се незнанога туђина.{S} У разговору са тим дошљаком, Момчилу па4"/&g 
 ако ме многи знаци не варају и крвника туђина наћи ћемо, — рече Гојко.</p> <p>— Душа му прокле 
аше задовољна, што ће се кренути против туђина и заједничког непријатеља. <pb n="120" /> Зато у 
една суза канула у твојој кући због тог туђина, а ти ниси ни знала.{S} Наша мила Мара—</p> <p>— 
уђин, јер у мојој деспотовини има много туђина његовога рода.{S} Многу сам беду срећно минуо са 
у, од које дуго времена боловах.</p> <p>Туђина је нестало, отишао је, без сумње љутит, што му с 
 то је —</p> <p>— Требало је да поганом туђину мачем срце потражим, и онда бих био сигуран, да  
о ти је плата за услугу, што си поганом туђину учинио, и зато што сам испред твога копља морао  
о потпуно обманут. — Сада верујем да је туђинчев посао и моје именовање за заповедника овога гр 
 колико сам дотле могао имати.{S} Савез туђих владара распао се пре, но што је ишта могао и пре 
злог, а Богданова самосталност не слуша туђу вољу! — рече Вукашин.</p> <p>— Али не заборави, кр 
јеш своју реч, да Бог да у скоро слушао туђу!</p> <p>То се по граду и подграђу за час рашчуло.{ 
је кратак и непотпун, али у толико више тужан.{S} Љубо, ти ћеш ми послати из Драме што пре опши 
S} Па и сада, кад се сазнало за крвав и тужан пад Пловдина, који је био бедем против османске н 
ја сам сама стајала крај његовог одра и тужила.{S} Те исте вечери судба оде и даље.</p> <pb n=" 
но време отићи.</p> <p>Мара је истински тужила са Аном и Љубом за преминулим ћесаром.{S} У црно 
јем.</p> <p>Међу тим је Мара непрестано тужила у самоћи.{S} Кад се вратила у ловачкој свити дес 
ожеш и ваља друкчија да будеш.{S} Зашто тужиш?{S} Ваљ’да зато што је млади војвода Гојко отишао 
сла у нези свога доброг оца, јер мајке, тужна, ни запамтила нисам.{S} Галипоље су Турци освојил 
ске ћелије, а сада га је у Драму довела тужна свечаност при погребу Војихнином.{S} Ту се задржа 
и неки ненадни гост...</p> <p>То бејаше тужна ноћ: звезда последњег витеза, који је с минулим ј 
у, а Рајку је било тешко као да се неке тужне успомене у души и пред очима његовим гомилаху.</p 
ad>III</head> <p>Било је то знамените и тужне 1370 године, када је и Дренопоље пало из руку виз 
отац, који се, како један говораше, још тужне ноћи у Галипољу прекино̑, једва изнесе душу до Св 
кривен црним превесом, и како су јој се тужним писком одазвале мајка и сестра Мара — па је у њи 
="114" /> је на брзо склопио очи, а ја, тужно сироче од непуних дванаест година, остадох без иг 
под земљом, Бог му дао у рају насеља! — тужно додаде Исаија па се прекрсти.</p> <p>За тим опет  
 смо из далека као бегунци погледали на тужно место наше.</p> <p>Дотле је био живот.{S} Одатле  
адиле.{S} Чело јој испунише боре, а она тужно посматраше — жалосну врбу, лако обележену на ђерђ 
 муње брже, стоји крај мртва ратника па тужно вришти, а за тим копа ногом и хрже, не би ли проб 
им мачем пресече жице на цитри.{S} Жице тужно писнуше, а певачу очи засузише.</p> <p>— Тако!{S} 
чувао.{S} Рука му задрхта и клону, а он тужно додаде:</p> <p>— Мач краља Вукашина!{S} И он дакл 
после прве силне жалости наступи мајина тужног и тихог размишљања.</p> <p>— Гладног нахрани! уч 
 пре но што је могла чути црне гласе са тужног разбојишта.</p> <pb n="185" /> <p>Обе се прекрст 
угу, десну страну њену, још једна жртва тужнога покоља.</p> <pb n="177" /> <p>Кад се склопише к 
витешкога Рајка и Марка краљевог; дадох тужном гласнику са Српскога Гумна.{S} Али то дадох руко 
на дршку, и крену коња.</p> <p>У силној тузи пођоше за њим и остали.</p> <p>— Моја је рана лака 
а на погреб свога оца.{S} Говорило се о тузи у дому Војихнином, о старим данима ћесарице Ане, о 
 натраг У Драму.</p> <pb n="62" /> <p>У тузи својој бејаху будни само још Рајко и Исаија.{S} Об 
ученим коњима својим са лаком стрелом и тулом о рамену; ту је Тома Теологита, забринут да се да 
а јаче осећао свети позив свој, да буде тумач мисли и грешних жеља људских пред лицем Господа Б 
ладила; кад се животу зарадујем, она је тумач моје радости; кад смрт пожелим, она ми пева погре 
и ја рекох, Рајко —</p> <p>— Он је само тумач њихових жеља.</p> <p>— Онда ваља тамо на извору т 
 — заповеди један часник тумачу.</p> <p>Тумач упита Гојка, хоће ли се придружити застави моћног 
, обмана.{S} Немој веровати звездарским тумачењима, јер смо онда пропали.{S} Ево — и она се лак 
 — осмехну се старац.{S} Ево сна, па га тумачи.{S} Љушкао сам се на облаку дуго, дуго, док ти с 
, — заповедаше већ гњеван часник турски тумачу — да ће бити доцне, кад се, бачен на коло, буде  
га наше понуде, — заповеди један часник тумачу.</p> <p>Тумач упита Гојка, хоће ли се придружити 
че брда, разлежу се долови, таласају се Тунџа и Марица, а врх свега фијуче ваздух као да пишти  
кочи поток, па се упути североистоку ка Тунџи, која се код Дренопоља улива у Марицу.</p> <p>Гон 
е нова сила, нова снага дивљих Азијата, Турака. <pb n="16" /></p> <p>Угљеша ућута, и гледаше не 
 још била страшна сила нових завојевача Турака, за које се већ видело да се стално мисле на Бал 
пот Угљеша лично да поведе у бој против Турака.</p> <p>Осем простране деспотовине Угљешине и ом 
е Угљешину позиву за општу војну против Турака.</p> <pb n="111" /> <p>Сад више нико није сумњао 
о неки Грк.{S} Плашљивица се препаде од Турака, па им поста верна слуга а издајица и свог рода  
ан, па са осталима јурну на густи буљук Турака.</p> <p>— Живео војвода!</p> <p>Ал’ Турци и овде 
 их позвати на заједничку војну противу Турака.{S} Ми полазимо с намером, да турском господовањ 
дио свој град Угљеши, ако дође и одагна Турке око њега.{S} А та баш понуда не бејаше по вољи др 
Броји преко шездесет хиљада ратника.{S} Турска је сила мања.{S} Има нас по четворица на једнога 
 и новом снагом дају отпора.</p> <p>Ал’ турска војска боље знађаше место, на коме је, и краљ по 
 и користећи се њиховом забуном, коњица турска продре брзо дубоко у логор, али до средишта ипак 
а и опкопа.</p> <pb n="91" /> <p>Али је турска сила постајала сваког дана све већа а пловдинска 
 тачном реду и густим групама коњица се турска раздели на три дела на северном крају Чрноменски 
<p>Није дуго трајало то утицање, јер се турска војска, једва четвртина укупне српске бојне силе 
убље у тело ношен крвним током, утицаше турска коњица са голим сабљама у рукама.{S} Свако се од 
отвореном пољу противу много надмоћније турске војске.</p> <p>— Бој је био страшан, — причао је 
 хоћу напред да запливам у мутне таласе турске крви.{S} Расклон’те се, јунаци!</p> <p>— Деспоте 
 натопљеном потоцима људске, и српске и турске, крви.{S} Пусто чадорје стоји развучено, покрхан 
<p>— Алах, ил-Алах ! — рикну нови талас турске силе и сломи се на деспота и његов одред.</p> <p 
 и Дренопоље пало из руку византиских у турске руке. <pb n="19" /></p> <p>Тешке су биле прилике 
је обећавао и — варајући ћутао</p> <p>А турски се гвоздени ланац све јаче стезао око Пловдина.. 
а, док су поклисари, провлачећи се кроз турски логор, доходили у Драму и из ње се враћали.</p>  
Кажи му, — заповедаше већ гњеван часник турски тумачу — да ће бити доцне, кад се, бачен на коло 
им пророком радује! — вели један часник турски <pb n="181" /> у великом мермерном предсобљу, из 
ко западе у најгушћу сечу.</p> <p>Један турски коњаник измахну на њ палошем, а старац га копљем 
/p> <p>Тада се разлеже разбојиштем глас турски:</p> <p>— Хаџи-Ил-беже! весели се, примиче ти се 
ојих груди и штитова око тебе.{S} Палош турски не дохвати тебе!</p> <p>— Војводо, ја хоћу напре 
нтакузенове војске и његових савезника, турских чета, и Рајко се извештио ратничким пословима и 
дан мали одред богато одевених коњаника турских.{S} Они се спремаху, да продуже пут за Ипсалу и 
ренос-бег, један од највештијих ратника турских, потурица грчкога порекла.</p> <p>Он говораше Т 
еши, који је имао да издржи прве ударце турских завојевача.</p> <p>Угљеша, измиривши противност 
 одлучно укрстити оружје са новом силом турских завојевача.{S} Па или ћемо ја и моји бити први  
родну њиву спусти се рука сваког коњика турског на жртву, која му бејаше најближа.</p> <p>— Ала 
ачкој невољи.{S} Опсела га силна војска турског цара Мурата, брата преминулог царевића Сулејман 
ад се осетио довољно заштићен у области турског царства, Тома успори бежање, па се чешће и одма 
рилиског одељења, које бејаше па ударцу турског одреда што са источне стране нападаше, зачуше н 
ремаше војска српска да груне на зидине турскога Дренопоља, које бејаше због тога у страху и тр 
 ал’ га снага издаде и он паде под ноге турској коњици, која с нова придолажаше.</p> <p>— Витез 
ву Турака.{S} Ми полазимо с намером, да турском господовању у нашим и византиским крајевима учи 
одушевљавао мишљу о потпуном изгнанству турском у Азију и кад је страховао за успех тако велико 
не са Угљешом, па да заједно нападну на турску престоницу Дренопоље, које ће мож’да и без боја  
војом војском прешао границу и ступио у турску земљу, да непријатељ у страху ишчезава, и да ће  
ака.</p> <p>— Живео војвода!</p> <p>Ал’ Турци и овде одговорише фанатично:</p> <p>— Алах, ил-Ал 
ме је по ново синула мисао да су бољи и Турци него српска превласт.</p> <p>И тако су све молбе  
ше нас Грци, нека нас не заборављају ни Турци.</p> <p>— Ствари стоје чудновато.{S} Ми смо истин 
есницом нож, и пре, него што преплашени Турци могаху и помислити, шта им ваља радити — шикну кр 
жна, ни запамтила нисам.{S} Галипоље су Турци освојили, попалили, порушили, а мој отац, дотле б 
 срећан свршетак.</p> <pb n="171" /> <p>Турци се поколебаше.</p> <p>— Алах, ил-Алах!- ваљало се 
трани логорској, да поврати ред.</p> <p>Турци и овде вешто и одлучно нападоше.</p> <p>— Војводо 
такузена, коју с муком разбисте.</p> <p>Турци одговараху једним узвиком:</p> <p>— Алах, ил-Алах 
и сложно одупиру, али говораху сем тога Турцима, да је велико море српске силе, где они утонуше 
е већ био више пута окушао у биткама са Турцима, који олако дођоше до источних граница његове д 
коби на североисточној страни логора са Турцима.</p> <p>— Јунаци, смело напред!{S} Није то сила 
нек се добро држи после наше победе над Турцима! — додадоше неки.</p> <p>— Па ни то није све, — 
 бродовима, био на далеко чувен.{S} Али Турцима је требао баш тај градић.{S} И они га узеше.{S} 
дајом хтели да стеку милости, проказали Турцима, и они су главом платили.{S} Други су поскапали 
{S} Али опет —-</p> <p>— Доста смо и ми Турцима! — одазваше се остали.</p> <milestone unit="*"  
, узео му из руку крваву сабљу и предао Турцима.{S} Зла коб!</p> <p>Тешка слутња паде и осталим 
је слободније руке за спремање на отпор Турцима.{S} Али баш у часовима, кад се одушевљавао мишљ 
 <p>— С нечастивом силом агарјанском, с Турцима, што преко мора дођоше.</p> <p>— Они се не крст 
ба и ко зна колико дуга и мучна војна с Турцима.{S} Између нас и Византије било је и прошло.{S} 
} Он мисли, да се користи нашим ратом с Турцима.</p> <p>— Проклетник!{S} Издајица! — загрмеше в 
вави вали Маричини над њом, један млади Турчин, који је стајао на обали одакле се жртва и преда 
у се лађе прибојавале за се, али та два Турчина пређу на трошном чамцу.{S} Њих поштедеше морски 
ом пливаху, не привлачише пажњу младога Турчина.</p> <p>На један пут му се учини да чује топот  
чуше неколико ратника у два, у три маха тутањ, налик коњског топота, и неку нејасну звеку, која 
а од поклича живих ратника.{S} Земља је тутњела од трке поузданих жерава.{S} Ваздух је пиштао о 
, који знају вредност своје снаге, ври, тутњи земља, јечи ваздух.</p> <p>Безбројни чадори прекр 
не изоста.</p> <p>Коњи се повише, земља тутњи, кишне се барице деле.</p> <p>Бегунац иде, да спа 
ли уздах подземнога света.</p> <p>И као туча на родну њиву спусти се рука сваког коњика турског 
ћуташе неколико тренутака.{S} Ветрић је ћарлијао, а зелено је лишће на дрвећу шумило.</p> <pb n 
едала Видосави, како је она слутила, да ће се све ипак добро свршити.</p> <p>Љубоје је и даље о 
у из града и да му китом цвећа каже, да ће на њега непрестано мислити и њему се надати.</p> <p> 
е скупљали на небу.{S} Изгледало је, да ће бити бурне ноћи, али се старац није плашио.{S} Погле 
.{S} И Рајко, који се у врту зарече, да ће још сутра дан одмах раскрстити с Томом, занесен нена 
кова ал’ румена лика и не помишљаше, да ће се икад од Војихне раставити.{S} Ал’ кад је Војихна  
 њих какве лепе и благе ноћи мислио, да ће се сви испунити док сване дан — онда ћеш разумети ја 
ше већ гњеван часник турски тумачу — да ће бити доцне, кад се, бачен на коло, буде покајао.</p> 
.{S} Ана додаваше, како нема изгледа да ће и устати са болесничке постеље, па га искрено жаљаше 
к да загрли свога јединца.{S} Верује да ће му лакше бити.{S} И ја те, узвишена ћесарице, молим. 
 Таман се разданило, те ловци видеше да ће их послужити време једним од најлепших дана позне је 
, да непријатељ у страху ишчезава, и да ће се за дан два његова војска састати с војском краља  
 Кантакузену, за кога се могло знати да ће пропасти.{S} Није му се вратио ни онда, кад је он би 
 за тим отишао је и Исаија, обећавши да ће чешће походити деспотицу, која ће у Драми остати до  
p>Тома је, измакнувши из Драме, знао да ће се свака претпоставка у гоњењу његову оснивати на ув 
 и поштовали, ипак је Угљеша налазио да ће ту бити и какве заслуге новог заповедника драмске во 
.</p> <pb n="42" /> <p>А кад се чуло да ће Угљеша за кратко време и доћи, почеле су се чинити в 
крије у најближој будућности!{S} Мож’да ће се Мара и велможа са мном и тобом још и смејати свем 
им гледала. <pb n="30" /></p> <p>— Онда ће деспотица са насладом читати приче о Александру Вели 
 сами седоше.</p> <p>— Ево, отац Исаија ће нам казати што више о судбини дана, што долазе, — ре 
ом?</p> <p>— Има!</p> <p>— И руке, која ће се посветити?</p> <p>— Има!</p> <p>— И жерава, који  
.{S} У име мисли о јачини српској, која ће моћи дати отпора свакој најезди на ове крајеве, ја с 
ши да ће чешће походити деспотицу, која ће у Драми остати до јесени.</p> <milestone unit="*" /> 
-синдигију љуто ће нас казнити.{S} Нама ће Алах ускратити милости своје, кад први витез наш пад 
ра? — зачуди се Ана.</p> <p>— Јест, она ће ти много причати, — продужи Љуба — па ћеш знати онда 
 што би вређало њено частољубље.{S} Она ће, надам се, сву пажњу своју посветити обитељи својој, 
нападачи били најамници Гојкови.{S} Она ће и по оделу њиховом томе поверовати.{S} А ти нападачи 
ветле ћесарице наше, а кад се врати она ће му поверити и другу дужност.{S} Повериће му — тебе и 
ојску, која се тамо летос сакупљала, па ће <pb n="135" /> онда у име Божје прећи границу неприј 
 вечнога живота.{S} Проћи ће векови, па ће се згажени крст дићи, а потомци изгинулих Срба на Ср 
ру и полазе на неверника.</p> <p>— Вера ће и помоћи, да се победи некрст.</p> <pb n="146" /> <p 
ду твојих узвишених мисли, веруј и вера ће те твоја спасти!</p> <p>— Добра снахо, — осмехну се  
ана ?{S} Хе, колико да ти дам?{S} Доста ће ти бити и половина овога мога земљака Скопљанина.{S} 
рашчуло.{S} И док су неки нагађали, шта ће љутити Костадин урадити са смелим монахом, дотле је  
давно већ отишао Богу на истину!{S} Шта ће и мени живот!{S} Цитро моја!{S} Синоћ си још певала  
је у радости послао златну сабљу, а шта ће тек бити кад султан стигне амо!{S} И велики га Лала- 
— одговараше место њега старац. — А шта ће? питаш.{S} Твоју главу, ништа мање.{S} Од јуче скота 
једног поузданог коњаника, који зна шта ће монаху поручити.{S} Дај ону амајлију са гроба Спасит 
али на мах устаде:</p> <p>— И деспотица ће поћи с тобом.{S} Ићи ће на гроб свога преминулог оца 
рова Лала-Шахин!{S} Правоверни!{S} Наша ће сила расти и поплавити брда и долине, реке и дубраве 
До сада јесте, хвала Богу!</p> <p>— Бог ће дати, да и даље буде !</p> <p>— Не.{S} На прагу је в 
S} То је тражио и већином нашао.{S} Сад ће настати војна, за коју он није у ствари никад марио. 
ослова огњишта свог, свога гнезда, које ће радо свити сада.</p> <pb n="132" /> <p>Јелену је ћес 
ну на турску престоницу Дренопоље, које ће мож’да и без боја заузети.</p> <p>Сви се јако обрадо 
 друге.{S} Ко мени може казати, са које ће стране несрећа на деспотовину нашу навалити?{S} Врло 
 зна и по лету њиховом наслутити, какви ће — мили или тешки — догађаји наступити.</p> <p>Био је 
?</p> <p>— Има!</p> <p>— И жерава, који ће стићи његовога коња?</p> <p>— Има !</p> <pb n="141"  
е и дошао, мож’да да тражи витеза, који ће га боље разумети.{S} Али се вара.{S} Угљешина је душ 
 Али зар нема у овом граду јунака, који ће учинити крај бићу његовом?</p> <p>— Има!</p> <p>— И  
е и без њега, а оставише гласнике, који ће га обавестити о њиховом одласку.</p> <p>У богатом ма 
о и лепо а који зло и ружно време, који ће натерати мало лепе а који много штетне кише.{S} Он з 
овој младости учили.{S} Он познаје који ће ветар донети добро и лепо а који зло и ружно време,  
 Лазар нам је вајкадашњи противник, али ће и он исто рећи.{S} Упамтише нас Грци, нека нас не за 
а добро размислиш и расудиш.{S} У Драми ће остати и даље господар ћесарица Ана.{S} Не треба ни  
вамо.{S} Нека оцу буде само син, а мени ће за тим одговарати као преступник.</p> <p>— Хвала ти, 
спод Рила.{S} Они морају с нама.{S} Они ће се радо одазвати нашем позиву.{S} Тако исто и Богдан 
е ова ноћ, а кад сутра сунце гране наћи ће наше мисли у једном уму и жудње у једној души.</p> < 
p>— И деспотица ће поћи с тобом.{S} Ићи ће на гроб свога преминулог оца.{S} Поћи ћете још сутра 
ти брда и долине, реке и дубраве, отићи ће далеко у хришћански свет, али њој нема вечнога живот 
дом Пловдина <pb n="18" /> и Драме доћи ће пропаст Сера, а са њом ће се и Цариград претворити у 
, али њој нема вечнога живота.{S} Проћи ће векови, па ће се згажени крст дићи, а потомци изгину 
начан, смео, племенит и отворен привући ће твоју пажњу још првих дана.{S} Стари отац његов Влас 
витеже, ал’ ја говорах искрено.{S} Души ће ми бити лакше!</p> <p>— А шта је о твојим стрицем, с 
им, а он хоће да избегне.</p> <p>— Ипак ће га стићи ма кад.</p> <p>— Али он одлази да смишља и  
 и Драме доћи ће пропаст Сера, а са њом ће се и Цариград претворити у рушевине.</p> <p>— Веруј  
лас од светлога и моћног деспота.{S} Он ће ових дана стићи овамо са свом својом војском, а кад  
потовине светле браће Дејановића.{S} Он ће у Велбужду узети и њихову војску, која се тамо летос 
је господар силан, крепак и млад.{S} Он ће за неки дан укрстити оружје своје са серском и драмс 
аквог погинулог витеза.{S} Јесте.{S} Он ће ми сада добро помоћи.</p> <p>Млади певач оштрим маче 
устиће се за неко време слободан.{S} Он ће се одмах, чим се ослободи, кренути овамо.{S} Али он  
аћемо оца Исаију, — рече Видосава. — Он ће нам помоћи.{S} Стари дворанин Благоје већ је опремио 
 јој, да је љуби.{S} Не послуша ли — он ће погинути а она увенути.</p> <p>— Витеже, — рекла му  
пре нашег похода на Османлије, и њихово ће оружје бити поред нашег.</p> <p>— Млади витезови!{S} 
 жели да се и то вечерас почне.{S} Прво ће доћи на ред најплеменитији.{S} Онај јуначни ђаур, шт 
 на венцима милости моје.</p> <p>— Тако ће и бити! — одлучно рече Анђео.</p> </div> <div type=" 
.{S} Ноћас ћемо употребити коло.{S} Оно ће помоћи.{S} Ходи са мном!</p> <p>Обојица сиђоше низ в 
ље, — вели краљ Вукашин.</p> <p>— И оно ће нам пасти у крило као зрела воћка, — додаје безбрижн 
ева, што си од оца Исаије добила.{S} То ће му казати, да је велика невоља.</p> <p>Мара скиде с  
 ! — рече Рајко одлучно.</p> <p>— За то ће — доврши Гојко — бити у нашој војсци три јунака мање 
ља придобити нових слугу.</p> <p>— И то ће бити.{S} Лала-Шахин жели да се и то вечерас почне.{S 
ци изгинулих Срба на Срб-синдигију љуто ће нас казнити.{S} Нама ће Алах ускратити милости своје 
и мале властеле — бејаше задовољна, што ће се кренути против туђина и заједничког непријатеља.  
абринут да се данас не деси штогод, што ће му донети немилости господареве; ту су Рајко, Љубоје 
p>— Одржаће се, и неће се загасити, јер ће киша брзо проћи, — рече старац за се, кад се наже, т 
љеше, који нам зададе највеће јаде, већ ће се почети заузимати нашом војском.</p> <p>— Све је д 
ио и да им тачно означи места, до којих ће трагати за злочинцима, па, ако их не нађу, да не иду 
/p> <p>Змај гони ђавола.</p> <p>Бегунац ће у мрклој ноћи лако отићи с коњем у провалију, наићи  
нека му гавран очи испије.</p> <p>— Баш ће му тако и бити.{S} Ал’ њега за ноћас ваља у подрум б 
ће у последње доба из своје манастирске ћелије, а сада га је у Драму довела тужна свечаност при 
а!</p> <p>За тим све три лагано уђоше у ћелију старог Исаије.</p> <p>На рукама његовим издисао  
ч одлучно.</p> <pb n="159" /> <p>— Онда ћемо сва тројица четвртом! — болно рече Угљеша.</p> <p> 
 Ми ћемо се још ноћас овде одморити, па ћемо сутра поћи на Дренопоље, — вели краљ Вукашин.</p>  
предузети?</p> <p>— Поћи ћемо у Сер, па ћемо удвојити бдење нада свим, што бива.{S} Вукашина ус 
ружби једној довикује један.</p> <p>Где ћемо гусле сад наћи?</p> <p>— Како где?{S} Та зар не зн 
е источену крв за ново бојиште, на коме ћемо бити — рекох ти једном — или први победиоци или пр 
— она ми је звезда казивала, да ипак не ћемо подлећи.</p> <p>— Тебе Бог штити, господару мој! — 
вом силом турских завојевача.{S} Па или ћемо ја и моји бити први победиоци или — прве жртве!{S} 
учно додаде Вукашин.</p> <p>— Брате, ми ћемо и сад под окриљем звезде нашег рода поћи у бој за  
подар, — говораху они — он зове нас, ми ћемо радо свуда са њим а под Божјим благословом.</p> <p 
Лала-Шахин о томе ништа ни знати.{S} Ми ћемо свршити посао срећно и раније, но што он и помишља 
у се о ратном походу своме.</p> <p>— Ми ћемо се још ноћас овде одморити, па ћемо сутра поћи на  
и знаци не варају и крвника туђина наћи ћемо, — рече Гојко.</p> <p>— Душа му проклета!{S} Ал’ в 
ојском, а кад прими и наше јунаке, поћи ћемо право ка Дренопољу.{S} Али има једна мала незгода. 
шта си смислио предузети?</p> <p>— Поћи ћемо у Сер, па ћемо удвојити бдење нада свим, што бива. 
 стићи, — говораше Рајко.</p> <p>— Ипак ћемо га стићи кад тад! — одговори Гојко.</p> <p>— И ја  
— рече деспотица Љуба.</p> <p>— Заједно ћемо са Маром.</p> <p>— Али, мајко, — сети се деспотица 
ету веру нашу.{S} Он је одбио.{S} Ноћас ћемо употребити коло.{S} Оно ће помоћи.{S} Ходи са мном 
е сама — без наших држава.</p> <p>— Њих ћемо и позвати — и само њих, јер од Бугарске се немамо  
ова десна рука, отац његове верне љубе, ћесар Војихна, који као полузависни господар Драме оде  
 се тебе тиче.{S} Дренопоље је пало.{S} Ћесар Војихна, господар Драме и таст наш, преминуо је.{ 
ругог задатка.{S} Тако је желео покојни ћесар Војихна <pb n="22" /> у знак захвалности, што му  
{S} Та ја бих се могао и оженити и бити ћесар у Драми.{S} Има у овим земљама и злата и блага св 
 нашао да је све опако, како је оставио ћесар Војихна издишући.{S} А он је и тим био потпуно за 
 века прими управу над војском чувенога ћесара драмског Војихне.</p> <milestone unit="*" /> <p> 
 војсци драмској ваља накнадити старога ћесара Војихну.{S} Можеш ли се поуздати, да примиш упра 
ститом младом војводи у служби драмског ћесара и његове ћесарице.</p> <p>Исаија је монах велике 
Гојком.{S} Он, војник и слуга деспота и ћесара свога, тражи тајне ноћне састанке са оглашеним п 
има, које с мора гусари на глас о смрти ћесара Војихне почеше узнемиравати.{S} Пут је велики, а 
ам не може бити од помоћи.{S} Он је син ћесара Прељуба, али не и прејамник духа његовог!</p> <p 
 У Драми је остала узвишена ташта наша, ћесарица Ана, али војсци драмској ваља накнадити старог 
 већ приближио крај гостовању Угљешину, ћесарица Ана жељаше да све славље не прође без уобичаје 
ам знао, да ћу бити путник.{S} Узвишена ћесарица ми је наложила да у морској тврђави у Крстопољ 
 отишли су у Драму, куда их је узвишена ћесарица ненадно позвала.{S} Ипак - реци — није ништа с 
ити сутра?</p> <p>— Ако нареди узвишена ћесарица, — одговори дворанин. <pb n="29" /></p> <p>— О 
у Тома, па му онда испоручи: како га је ћесарица поздравила да управу у Крстопољу преда Љубоју, 
 Угљешин војвода Тома Теологита, док је ћесарица Ана и даље остала у части, коју јој је положај 
из цркве се, у којој бејаху деспотица и ћесарица с осталим и народом, чујаше одушевљено „Тебе Б 
 превиђамо две ствари.{S} Једно је, што ћесарица не жели чути ни речи од свега, што је до сада  
ш.{S} У Драми ће остати и даље господар ћесарица Ана.{S} Не треба ни једне речи да ти кажем о т 
ml:id="SRP18930_C4"> <head>IV</head> <p>Ћесарица Ана била је племенита госпођа и образована жен 
пођоше, а у Драму стигоше доцне.</p> <p>Ћесарица се изненади, кад јој се јави Тома, па преплаше 
 је покривао грб Војихнине куће.</p> <p>Ћесарица Ана држећи деспотицу Љубу за руку изиђе два, т 
отчињену му Драму и њену област.</p> <p>Ћесарица Ана изишла је са свитом својом до самог уласка 
ла, брижно однегована, код тетке своје, ћесарице Ане — у миру проводити дане.</p> <p>Али се ипа 
 циља, па јој упаде у реч:</p> <p>— Не, ћесарице милостива!{S} Само немојте на то мислити!</p>  
е, да те замолим, да наредиш, милостива ћесарице, да неко оде и замени његовога Гојка.{S} Жели  
тузи у дому Војихнином, о старим данима ћесарице Ане, о мудрости деспотице Љубе, о благости и д 
еда мном спомене!</p> <p>— Не, узвишена ћесарице!{S} Не заборављај, већ испитај и казни кривца, 
 ће му лакше бити.{S} И ја те, узвишена ћесарице, молим.</p> <p>Ана бејаше у незгодном положају 
шег господара?</p> <p>— Јесте, узвишена ћесарице!</p> <p>— Је ли која душа остала гладна после  
еши.</p> <p>— Здрава нам буди, узвишена ћесарице и драга нам мајко миле љубе наше! — отпоздрави 
.</p> <p>— По вашој заповести, узвишена ћесарице!{S} Не брините, јер је ваша ствар у поузданим  
ат свога поверенства.</p> <p>— Узвишена ћесарице! — рекао јој је Тома. — Ваш је налог извршен.{ 
риказао монах Исаија.</p> <p>— Узвишена ћесарице, ево твојој милости и закриљу приводим листак  
а је била изненађена.</p> <p>— Узвишена ћесарице, ја мислим да не смемо оклевати.{S} Држећи све 
јводи у служби драмског ћесара и његове ћесарице.</p> <p>Исаија је монах велике учености и од г 
у војну?{S} Отишао је у поверењу светле ћесарице наше, а кад се врати она ће му поверити и друг 
во онако Угљешино истицање и одликовање ћесарице Ане, али је то остало само у његовој души.</p> 
 свакога часа, држаше слабе живце старе ћесарице затегнуте и узбуђене.</p> <p>Видосава је имала 
 мир, тако потребан и дому и души старе ћесарице.</p> <milestone unit="*" /> <p>У једној одаји  
> <p>Дошавши у тренутку највеће жалости ћесарице Ане био је примљен без икаквих већих знакова о 
ачана у добрим жељама својим према кући ћесарице и њених пријатеља.</p> <p>Тако живот пође напр 
ин према теби, према мени, Гојку, Мари, ћесарици.{S} Све се бејаше скупило, да се сломи над њим 
повест, да Гојко дође у Драму али не ка ћесарици већ ка своме оцу, који је на самрти.</p> <p>Го 
и сада.</p> <pb n="132" /> <p>Јелену је ћесарици Ани и њеном двору приказао монах Исаија.</p> < 
исто уплашено похита:</p> <p>— И мени и ћесарици јављено је у исто доба.{S} Ја ћу Гојка вратити 
 — рече Тома, са пуном готовошћу пољуби ћесарици руку, па се брзо <pb n="65" /> удали, оставивш 
Угљеша долазио је у походе својој ташти ћесарици Ани, долазио је да води своме двору своју љубу 
це од радости:</p> <p>— Хвала узвишеној ћесарици на таком поздраву а и вама, што сте ми га доне 
ољуби у руку и она њега у чело — старој ћесарици заблисташе у очима сузе, које се као крупан би 
те повукао.</p> <p>Кад му је играчка са ћесарицом и Маром код старе црквице осујећена, Тома је  
ме заменити.{S} Тако сам у споразуму са ћесарицом нашао за најбоље.</p> <p>Ућуташе и ободоше ко 
 логориште и поздрави ратнике са старом ћесарицом и њеним двором, грмнуше хиљадама грла радосни 
Гојко, нека други твоји људи нападну на ћесарицу Ану и њену лепу поћерку.{S} Ја ћу <pb n="77" / 
неограничено поверење и љубав њихову, и ћесарицу ћу уверити да су нападачи били најамници Гојко 
еме у Крстопољу, док Љубоје не обавести ћесарицу о свему.</p> <p>Али то не потраја дуго.</p> <p 
и речи!{S} Не треба узнемиривати светлу ћесарицу ни војску!</p> </div> <div type="chapter" xml: 
 везали за врбу, кад су напали узвишену ћесарицу нашу, — говораше старац, па устаде. — Тако, га 
оба сунчева заласка пред великим двором ћесаричиним искупило готово цело друштво градске господ 
ном тренутку, кад сам стрељао орла пред ћесаричином љубимицом.{S} Не плаши се, али — и повери м 
градске страже и ваљаног момка у војсци ћесаровој.{S} Лагано и неопажено љубав је освајала срце 
ки тужила са Аном и Љубом за преминулим ћесаром.{S} У црном руху са распуштеним власима оплакив 
ма преминулог Војихне, и даје јој власт ћесарскога сана.{S} А уз многобројне поклоне и дарове о 
мира.{S} Без поговора послушан покојном ћесару и његовој жени Ани, Гојко је с места послушао ње 
е на гроб свога преминулог оца.{S} Поћи ћете још сутра у први освитак зоре.{S} За све остало, ш 
ац уз звеку пехара.{S} Тамо је и Рајко, ћефалија, грађански судија, Трилиса нашег.{S} Њега сам  
та.</p> <p>— Ко? — викну неко.</p> <p>— Ћефалија Рајко!</p> <p>— Жив је још његов побратим Гојк 
/> <p>Било је са свим доцне под ноћ кад ћефалија Рајко изиђе из двора Анина, где је био неки ма 
кретоше натраг у Сер.{S} Са њима пође и ћефалија Рајко, коме је било тешко остављати Драму посл 
страже у Драми Љубоје и Рајко, трилиски ћефалија.</p> <p>Другови су се чешће дотицали пехарима, 
ог доласка вратио се у Драму и трилиски ћефалија Рајко.</p> <p>Побратими су се искрено загрлили 
ају логора, где бејаше војска трилиског ћефалије Рајка.</p> <p>Рајко не бејаше заспао.{S} Он је 
ах, ил-Алах!...</p> <p>— Нашег витешког ћефалије нема!{S} Он је морао први погинути! — викаху Р 
потовине, позивајући властелу и градске ћефалије а крајишницима, господарима над крајиштима, но 
атељског разговора <pb n="63" /> између ћефалије трилиског и наше лепе кнегињице.</p> <p>Љубоја 
м га вечерас узастопце.{S} Чекао те је, ћефалијо, под храстом, па онда за тобом овамо.{S} Он за 
— писну Рајко и загрли Љубоја.</p> <p>— Ћефалијо, носи овај преломљен мач краљевом Марку и реци 
 Да се само мало одоцних, Бог да прости ћефалију Рајка! — говораше старац, улазећи у собу.</p>  
ле, да сам имао право, што сам држао да ћеш ми и сад требати! — говораше Тома Анђелу, који је б 
ј Богме, брајко, ако нећеш сада ја када ћеш! — додаваше онај друг Благојев, што му у врту помаг 
 собом и твоје добро расположење — онда ћеш појмити и мене сада.</p> <p>Тома се осмехну:</p> <p 
ће се сви испунити док сване дан — онда ћеш разумети јачину мојих надања.{S} А ако си после тог 
е ти много причати, — продужи Љуба — па ћеш знати онда, и шта је могло бити с нападом на тебе,  
дајући везанога.</p> <p>— Ко си ти? шта ћеш овде? — оштро питаше Рајко овога.</p> <p>Он само ст 
и саму свету Софију цариградску?{S} Шта ћеш више!</p> <p>— Добро, — осмехну се старац.{S} Ево с 
 женска?</p> <p>— Веома добра душа, све ћеш сазнати, — одговори Гојко.</p> <p>Момци прихватише  
ажњу своју посветити обитељи својој, те ћеш у толико слободнији бити у својим поступцима, а вој 
н, али у толико више тужан.{S} Љубо, ти ћеш ми послати из Драме што пре опширније.</p> <p>— Хва 
 више неће требати твојих услуга.{S} Ти ћеш се одмарати на венцима милости моје.</p> <p>— Тако  
и ничији у брзини и издржљивости.{S} Ти ћеш, дакле, бити гласник.{S} Ићи ћеш на доста велики пу 
 и његовом брату деспоту Драгашу.{S} Ти ћеш их позвати на заједничку војну противу Турака.{S} М 
стигоше тамо.</p> <pb n="64" /> <p>— Ти ћеш бити гласник, — рече Тома једном разборитом копљани 
а.{S} Ја ћу Гојка вратити у Драму, а ти ћеш га за време заменити.{S} Тако сам у споразуму са ће 
/p> <p>Љубоје се замисли.</p> <p>— Рећи ћеш му, да га позивам ја, да дође к мени, — рече после  
{S} Ти ћеш, дакле, бити гласник.{S} Ићи ћеш на доста велики пут, и до успеха твога поклисарства 
<p>— Кад се довече са свим смркне, сићи ћеш Гојку, и отворићеш му слободан излаз.{S} Казаћеш, д 
а једном разборитом копљанику.{S} Отићи ћеш на свом коњу до нашег ловачког стана код млина, нађ 
ији бити у својим поступцима, а војском ћеш управљати само у име моје слободно и неограничено.< 
лост твоју — одговори Тома — у нади, да ћу је ма и накнадно заслужити.</p> <p>— Добро, — рече У 
о пре неколико тренутака нисам знао, да ћу бити путник.{S} Узвишена ћесарица ми је наложила да  
S} Томе не стигох, а поуздано држах, да ћу га овим путем, куда и ви дођосте, стићи, — говораше  
а не дао Бог да будеш у невољи, знај да ћу ти се братски одужити!</p> <p>Они изиђоше из врта, п 
ским смехом — ја сам свуда, где знам да ћу ти требати.{S} Зар си заборавио на ону моју услугу?{ 
е све јачом светлошћу, и ја сам знао да ћу изићи победиоцем.{S} У тешким приликама у Призрену п 
гословом, оружје с непријатељем, и тада ћу видети, колико сам добро учинио, тако радећи.</p> <p 
 јавити,— одговори Гојко.</p> <p>— Онда ћу ја, — пожури се Рајко.</p> <p>— Доцкан.{S} Ја одлази 
о оне јеле, па ме причекај на клупи, ја ћу се пожурити.</p> <p>Гојко без речи пристаде, а кад ј 
стало, што иде уз нови положај твој, ја ћу се бринути.</p> <p>Тома Теологита три пута се дубоко 
 ћесарици јављено је у исто доба.{S} Ја ћу Гојка вратити у Драму, а ти ћеш га за време заменити 
мај се и пођи на сусрет дужности.{S} Ја ћу ти помоћи!....</p> <p>Кад по заповести Угљешиној уђо 
и Српства, ја морам бити спреман.{S} Ја ћу први одлучно укрстити оружје са новом силом турских  
ћесарицу Ану и њену лепу поћерку.{S} Ја ћу <pb n="77" /> већ припремити место и начин.{S} Наћи  
ногобројни, али није среће у њих.{S} Ја ћу вам бити на услузи.{S} Послушајте ме!</p> <p>Јевроно 
и са свим се приближи Мари.</p> <p>— Ја ћу се силом бранити — цикну Мара.</p> <p>— Али без успе 
е рана с витешког мегдана —</p> <p>— Ја ћу их извидати!</p> <p>— У напред ево да ти платим труд 
у моју, она није за те ни била.{S} А ја ћу се бринути, да ти и делом докажем, да није нестало у 
такој задаћи и великој милости.{S} А ја ћу бити први војник под том заставом.</p> <p>— Господар 
</p> <p>— Онда нека буде.</p> <p>— А ја ћу, мајко, надгледати посао, — рече деспотица Љуба.</p> 
ж’да још сутра полазимо —</p> <p>— А ја ћу ти слати поздраве по облацима, ветру, уздаху, но лак 
 Све је већ учињено, господару.{S} И ја ћу сузу захвалности канути на одар ваљаног витеза!</p>  
ро !{S} Ја сутра полазим.</p> <p>— И ја ћу с тобом! — одлучно рече Јелена.</p> <p>— А ако ме мн 
 <p>— Светли деспоте!{S} Заповедај и ја ћу слушати без поговора.</p> <p>Угљеша седе, и руком по 
 је дошао већ ред на мене.{S} Још сутра ћу стати ногом змији на главу! — значајно рече Рајко.</ 
у, кунем се, да другог греха немам нити ћу имати до само те зависти!</p> <p>— Ждрале, поносити  
> већ припремити место и начин.{S} Наћи ћу се у близини нападнутих и спашћу их.{S} Тиме сам пос 
у подрум бацити — одговори старац. — То ћу и да урадим.{S} Да ми ко помогне убацити тамо зликов 
пазила.{S} Али јесам нешто видела, и то ћу ти радо казати.{S} Добри Угљеша мој!{S} Војна је крв 
ено поверење и љубав њихову, и ћесарицу ћу уверити да су нападачи били најамници Гојкови.{S} Он 
Ма какве ми гласе поклисар донео, одмах ћу доћи, да ти их саопштим.{S} Чекај ме у ложници.</p>  
га, учинићу, што Бог заповеда.{S} Одмах ћу наредити, нека дође овамо.{S} Нека оцу буде само син 
<p>— Па да гађам, је л’?{S} Ако!{S} Баш ћу тако да радим, — одговори старац.</p> <p>У томе труб 
 је и срце било наде пуно.</p> <p>— Још ћу да ти говорим, витеже! — говораше Мара Гојку. — Душа 
ad>VIII</head> <pb n="55" /> <p>Мара је ћутала о томе немилом догађаЈу.{S} У души јој је било т 
е! — обнови Угљеша разговор после неког ћутања.</p> <p>— Борисмо се неуморно и само знадосмо за 
привидно изненади.</p> <p>После кратког ћутања он рече:</p> <p>— Саслушај ме, грешног, милостив 
одуже, док старац, на послетку, прекиде ћутање:</p> <p>— Из далека си, војводо?</p> <p>— Из дал 
 Тома се нешто замисли, па онда прекиде ћутање:</p> <p>— Војвода је Гојко и иначе зрео.{S} О ње 
ио на колена.</p> <p>Тако је неко време ћутао и мислио.</p> <p>Опробан и срећан ратник, у почет 
б у Томи, који је обећавао и — варајући ћутао</p> <p>А турски се гвоздени ланац све јаче стезао 
огме!</p> <p>Наложише по ново ватру, па ћутаху.{S} А кад штогод особито у памети наиђе, напомен 
дни само још Рајко и Исаија.{S} Обојица ћутаху и гледаху у пламен, који се поступно гасио.{S} Д 
 руком и старешина се удали.{S} Обојица ћутаху.{S} Гојко је оштро гледао Љубоја, коме не бејаше 
рник неки млади војвода.</p> <p>Обојица ћутаху подуже, док старац, на послетку, прекиде ћутање: 
а извору ту везу пресећи.</p> <p>Љубоје ћуташе, а Тома се нешто замисли, па онда прекиде ћутање 
кад дође близо, притаја се, и непомичан ћуташе неколико тренутака.{S} Ветрић је ћарлијао, а зел 
ипову кору воде и запоји деспота.{S} Он ћуташе, тешко дихаше и склопи очи.{S} После их полако о 
<p>— И ја тако мислим.</p> <p>Продужише ћутећи.{S} После неког времена Рајко рече:</p> <p>— Из  
падача.</p> <p>Одговора не би.</p> <p>— Ћутиш, а? ама проговорићеш, док те притегнем уз врбу, у 
 гдекад много говорљиво а гдешто и врло ћутљиво.</p> <p>Рајко се сећа, да се Момчило њиме хвали 
ападаше, зачуше неколико ратника у два, у три маха тутањ, налик коњског топота, и неку нејасну  
 кад ти га ваља испити у част витештва, у славу наших победа; са небом и звездама његовим разго 
везду — водиљу.{S} Она је све светлија, у колико је ова блеђа.{S} Слутио сам, ал’ од како је пр 
/p> <p>— Живео!</p> <p>И велика дрвена, у кожу омотана чутура непрестано кружаше из руке у руку 
бој био први, а ни један од њих не зна, у колико је битака био, колико пута рањен, па и колико  
буне и очајања, јунаштва и прегоревања, у часу извесне смрти — настаде страховита сеча</p> <p>Ч 
где је служио у цркви истога манастира, у Меникејске Горе.{S} Ту је на миру настављао свој прев 
p> <pb n="134" /> <p>Љубоје оде у град, у коме је до сада већи део свога службовања провео.</p> 
— љубав неодољива!</p> <p>— И ево овде, у осами ових гора, ближе једином господу Богу, кунем се 
и суморне ал’ још доста крепке природе, у дивљини, која није ни без својих особитих чари, Мари  
чима му је сијао огањ јужњачке природе, у њему је кипела страст, а разум је лако уступио своје  
а појава Гојкова.</p> <p>Нападачима је, у осталом, било и то право, само кад су изнели главу.{S 
два четвртина укупне српске бојне силе, у дугим, местимице прекинутим, линијама брзо утапаше у  
/> далеко прамен магле и путне прашине, у њему срце силније закуца и он жудно изгледа гласника  
оверењу твоме, није ми непознато стање, у коме се поједини делови српске државе налазе. <pb n=" 
 Лежећи тако, гледаше у ватру, која се, у почетку јако, заложена, већ бејаше предала судбини да 
И после неколико тренутака из цркве се, у којој бејаху деспотица и ћесарица с осталим и народом 
лед.{S} Око његово продире, чини ми се, у свачију душу.{S} Ал’ баш тај његов поглед мене је — о 
стаде да разгледа лов.{S} Чињаше им се, у насталој озбиљности, да свему томе није ни мало прили 
 дружине, који је био код саме црквице, у шибљу код ограде, прикривен, звиждањем кроз прсте јав 
 појави се на брегу, који стрмо падаше, у крви и ранама огрезао витез.</p> <p>Једва се држао на 
.{S} Њега је вила, кад још дете бејаше, у планини задојила, па му, овако малом, дала снаге за ч 
ино из оданости царској заветној мисли, у тренуцима, кад је и брат ми Вукашин долазио до клонућ 
јаше по вољи драмском заповеднику Томи, у коме је по ново синула мисао да су бољи и Турци него  
 војсци дода јунаке из драмске области, у коју се много надао, онда се осећао срећнијим и задов 
ужег времена Властоје тешко отвори очи, у лицу поплаве, нешто неразумљиво стаде шапутати и руко 
мислио.</p> <p>Опробан и срећан ратник, у почетку се обрадовао гласу о скупљању војске.{S} Али  
заустављаху на новом предузећу.{S} Сам, у неосветљеној одаји својој, сеђаше Тома после вечерашњ 
ћа а особито у главним градовима њеним, у Жегљигову, <pb n="109" /> Велбужду и Кратову, кипео ј 
м.{S} Жеља за мирним животом и тишином, у којој би свој књижевни и преводнички рад могао продуж 
ојников изиђе пред Угљешом са осредњом, у злато уоквиреном, иконом светога Прокопа, заштитника  
вице је била капела са једном одајицом, у којој је становао неки осамдесетогодишњи старац, свеш 
дом налетео на ров и прелетевши бездан, у коме га је очекивала готова смрт, пожњео је успех, пр 
ад.{S} Љубоје бејаше са свим изненађен, у забуни извади и он брзо мач, и ако не знађаше зашто с 
ог узбуђења надму.{S} Очима је стрељао, у лицу је био црвено-црн, а левом је руком био подигао  
> <p>— Ко је то? — грмну војник поново, у у пола устаде а срце му закуца брже.</p> <p>Ни одгово 
ad> <p>У колико је сунце јаче освајало, у толико је пространо логориште велике драмске војске п 
 у тај мах слуга показа осветљену собу, у коју она уђе а за њом и Гојко.</p> <p>Рајко застаде н 
></p> <p>— А од куда ти, велможо, знаш, у чему је моја срећа?</p> <p>— Знам, јер умем читати љу 
вели један часник турски <pb n="181" /> у великом мермерном предсобљу, из кога воде широке каме 
лео покојни ћесар Војихна <pb n="22" /> у знак захвалности, што му је Властоје једном код Крсто 
што од неког доба насташе <pb n="26" /> у српским земљама.{S} Па ипак се она врло мало мешала у 
ри Љуба.</p> <p>— Овде на кули мотриљи? у ово доба?</p> <p>— Свуда и увек, где и кад ти.{S} Срд 
га?</p> <p>— Нема, светога ми Петра!{S} У потеру за њим!{S} Он је могао само на ову страну умаћ 
а бојном и љубавничком пољу ?{S} Не!{S} У овим је крајевима један још господар, коме он није сл 
ј.</p> <p>Али сад наста нова невоља.{S} У густо сабијеним редовима многи падоше од братске руке 
<p>— Ко је то?</p> <p>Одговора нема.{S} У место њега он чу неке ускорене кораке.</p> <p>— Ко је 
 да пусти преда се незнанога туђина.{S} У разговору са тим дошљаком, Момчилу па4"/&gt; Дошљак р 
 града недалеко од обала Белог Мора.{S} У очи самог боја дошао је у стан Момчилов Тома.{S} Дуго 
је монах велике учености и од гласа.{S} У Меникејској Гори, између Сера и Драме, међу различити 
снијих часова из брачног јој живота.{S} У очима јој заблисташе сузе и једна се скотрља па јој о 
утња друкчије говори, — рече Угљеша.{S} У лицу дође тренутно блеђи, али на мах устаде:</p> <p>— 
 <p>Туга деспотице Љубе чисто стаде.{S} У њој плану жар свеснога частољубља, и она лаганим али  
на, па је дошло пролеће 1371 године.{S} У Драми је за то доба било мирно и прилично обично.{S}  
 а звона са градске цркве зазвонише.{S} У Драми наста свечан тренутак.</p> <p>Деспот Угљеша дол 
тупати до онако, како смо и учинили.{S} У име мисли о јачини српској, која ће моћи дати отпора  
 ја сам знао да ћу изићи победиоцем.{S} У тешким приликама у Призрену пре четири године, кад са 
 Аном и Љубом за преминулим ћесаром.{S} У црном руху са распуштеним власима оплакивале су смрт  
спотовини је тај губитак ненакнадан.{S} У томе је и туга, али теби, гранчици са стабла његовог, 
коњима Тома је био добро расположен.{S} У друштву са Љубојем, заповедником градске страже, Тома 
 ловац, а од неког је доба охладнео.{S} У лов је сада изишао више од невоље, да се не замери, н 
а, сабљом га је тлачно, коњем газио.{S} У сред највећег окршаја окрете се мени и рече:</p> <p>" 
о он велича царски престо и скиптар.{S} У витешким делима и племенитости, коју певају наши пева 
мна и нејасна, као и његов карактер.{S} У Драми су, разуме се, о њој разбирали и гледали да из  
се врло дуго задржао у логору синоћ.{S} У граду су многи од људи били поспали, а од женских ник 
ји.{S} Опсео је с војском град Бигу.{S} У Дренопољу је главни наш заповедник Лала-Шахин, ал’ во 
а је ћутала о томе немилом догађаЈу.{S} У души јој је било тешко, али је ипак увидела да није б 
граници, а Драма је предстража Серу.{S} У Драми је остала узвишена ташта наша, ћесарица Ана, ал 
е ме за гркљан, те у мало не зевнух.{S} У невољи измахнем ножем, и прекратим целу ствар.</p> <p 
 теби, да добро размислиш и расудиш.{S} У Драми ће остати и даље господар ћесарица Ана.{S} Не т 
си већ у пола изнемогли дорин његов?{S} У почетку: да; сада већ: не.</p> <p>Гонилац ни онда ни  
 од кога си ме пре неколико дана спасо̑ у Крстопољу, пустиће се за неко време слободан.{S} Он ћ 
и...</p> <p>— Ал’ гусле, гусле овамо! — у веселој дружби једној довикује један.</p> <p>Где ћемо 
м високу милост твоју — одговори Тома — у нади, да ћу је ма и накнадно заслужити.</p> <p>— Добр 
гована, код тетке своје, ћесарице Ане — у миру проводити дане.</p> <p>Али се ипак догодило нешт 
 под том заставом.</p> <p>— Господару,— у радосном узбуђењу огласи се и деспотица, — веруј са п 
 —</p> <p>— Ја ћу их извидати!</p> <p>— У напред ево да ти платим труд!</p> <p>И Гојко је свим  
зди да спреми нове замке нама-</p> <p>— У њих треба њега ухватити.</p> <p>— И да непријатеља ср 
понови још блаже своје питање.</p> <p>— У исто доба, кад и ти, светли деспоте! — одговори Љуба. 
вих чувара — атонски пустињик.</p> <p>— У име Бога и крста! — викну он и пружи Гојку го нож.</p 
/> <p>— Никад! — понови Гојко.</p> <p>— У мучионицу, на коло, нек му се раскину пркосни —</p> < 
ва је тешаше, ал’ она продужи:</p> <p>— У место тога онај ми туђин досађује.{S} Видосава је, ма 
p> <p>— Не знам!</p> <p>— Већ?</p> <p>— У стару десницу!</p> <p>— А није ли она изнемогла?</p>  
о долази.{S} Љубоју срце јаче закуца, а у лицу се за часак промени.</p> <p>Врата се отворише и  
Све се, што бејаше за мегдана, крете, а у граду остаде од мушких само нешто слугу и стараца.</p 
атре плануше, свирка и песма насташе, а у том се и сутон ухвати.</p> <pb n="134" /> <p>Љубоје о 
 <p>Било је око заранака, кад пођоше, а у Драму стигоше доцне.</p> <p>Ћесарица се изненади, кад 
ико тренутака зазвекташе тешки ланци, а у њима приђе први роб — војвода Гојко.</p> <p>Окружен ј 
stone unit="*" /> <p>Прошла је поноћ, а у двору Лала-Шахина у Дренопољу још траје весеље.</p> < 
дговори старешина.</p> <p>— Добро.{S} А у граду се не зна, шта је с војводом Гојком учињено?</p 
 а Љубоје је и о томе размишљао вазда а у последње доба и више, но што његовој млађаној плахови 
b n="101" /> <p>Недалеко од Радовишта а у области горње Струмице у деспотовини браће Дејановића 
г предузећа, сруши се силно Дренопоље а у исто доба остави овај свет његова десна рука, отац ње 
уши своје мајке благост и тихо суђење а у витешком карактеру свога оца одлучност и постојанство 
p>— Свуда и нигде.{S} Од неког сам доба у Прависти, а спуштао сам се чак на дно Грчке.{S} Ђаво  
тезао око Пловдина....</p> <p>У то доба у Драми, где нико други није знао нити је могао слутити 
1" /> мосту код бедема и шкрипа кључева у великој гвозденој брави на градским вратима.</p> <p>Д 
удови.{S} А јуначка војска пева и ужива у витешким играма, као да не пође у војну већ на свадбу 
 високих бедема градских, па се разлива у ситне покрете по мирном подграђу.</p> <p>Све је тихо, 
 један поток, који се, тако исто, улива у Марицу.{S} Између та два велика потока, с истока и за 
у ка Тунџи, која се код Дренопоља улива у Марицу.</p> <p>Гонилац не изоста.</p> <p>Коњи се пови 
S} Али га је мучила неизвесност послова у Драми, која је добила новог господара, па је страхова 
орах ја залуд да је с оружјем и молитва у светом храму поузданија!</p> <p>— На ипак неће нашој  
га, војвода Гојко, кад сам отишао да га у име ваше сменим са дужности његове.{S} Није хтео прис 
драмске области.{S} Сад је ваљало да га у ратничким пословима замени Угљешин војвода Тома Теоло 
е кћери, румене јабуке и највећег блага у нашој породици.{S} Сумње нема пали су или сагорели у  
ним поштовањем пољуби у руку и она њега у чело — старој ћесарици заблисташе у очима сузе, које  
ење Гојково обрадовало је све и свакога у граду, ал' никога више од онога, који је у души најви 
, зваћу у помоћ —</p> <p>— Нигде никога у близини нема.{S} Слушајте!</p> <pb n="54" /> <p>Слабљ 
рскога Дренопоља, које бејаше због тога у страху и трепету.</p> <p>Било је пред вече 25 септемб 
уно задовољан, јер је обично бивало, да у области наступи неред и расуло, чим нестане правог об 
сусрет.{S} Уклонио сам се из друштва да у самоћи осећам тајну, што је у мојој души дубоко уреза 
{S} Узвишена ћесарица ми је наложила да у морској тврђави у Крстопољу осванем сутра, и да утиша 
споте, да поштујеш своју реч, да Бог да у скоро слушао туђу!</p> <p>То се по граду и подграђу з 
 обичне куће цариградске, доживео је да у пуној снази свога века прими управу над војском чувен 
.</p> <p>— Невоља државна нагони нас да у име њено главе дигнемо! — оштро говораше Вукашин.</p> 
овећаваше суровост изгледа овога мож’да у души племенитога човека.{S} Ал’ једно, што свака црта 
 краће и мирније.{S} Још му је сва нада у јединцу Гојку, честитом младом војводи у служби драмс 
<p>Та је војска Угљешина становала сада у самом граду, и она бејаше права лична снага Угљешина, 
дили.</p> <p>— Зато је Хаџи-Ил-бег сада у великој части код свакога.{S} Султан му је у радости  
нешто, што ми душу тишти.{S} Ти си сада у незгоди: и по Божјим и по људским законима ти би сагр 
едала старија.</p> <p>Мара је била тада у осамнаестој години.{S} Лепа, на супрот топлом сунцу с 
 <p>— Снажној руци твојој стао сам тада у службу без поговора, — рече Тома, пажљиво посматрајућ 
прећи на другу страну.{S} Он се загледа у ту женску, која му се учини нешто необична са свога с 
рукама па зајеца.</p> <p>Исаија погледа у Гојка па у Рајка, питајући их очима и изразом свога л 
ос сакупљала, па ће <pb n="135" /> онда у име Божје прећи границу непријатељску.{S} Али у тој в 
ја тако мислим.{S} Гојко, млади војвода у Драми, био је старом Војихни десна рука у многом њего 
оља.</p> <p>Пловдин је био још као оаза у пустињи заостао у рукама бугарским, захваљујући висин 
тако неће <pb n="10" /> схватити.{S} Ја у миру оштрим мач за ратне дане.{S} Кад судба мени наме 
и своје учинио!"</p> <p>Тај изиђе, а ја у место одговора јекнух, и занех се у тешку бољетицу, о 
 поуздани момци, које је опрезни Исаија у последњем часу, сумњајући на Тому и непознатога му Гр 
има ученога Исаије.</p> <p>Монах Исаија у часовима књижевне забаве са деспотицом Љубом читао би 
пој, ти благослови!</p> <p>Месец засија у пуној светлости, изишавши иза облака.</p> <p>— Тако с 
логом.</p> <p>Кад се једног предвечерја у доба сунчева заласка пред великим двором ћесаричиним  
Драме, знао да ће се свака претпоставка у гоњењу његову оснивати на уверењу, да је он ударио на 
 теби, гранчици са стабла његовог, нека у томе буде и утехе.</p> <p>— Ах, оче мој!</p> <p>— Гла 
у сада први пут после толиких неприлика у дугом времену обрадова.{S} Радовала му се као дете шт 
к се на послетку не заблешти цела слика у пуном сјају миле светлости своје.{S} И тада се старац 
тране нападаше, зачуше неколико ратника у два, у три маха тутањ, налик коњског топота, и неку н 
лени, да њиме вида раме храбрих ратника у дружини витешкога Рајка и Марка краљевог; дадох тужно 
оведника градске страже и ваљаног момка у војсци ћесаровој.{S} Лагано и неопажено љубав је осва 
> <p>На утоку великог планинског потока у Мутницу, чекали су хајкачи са хртовима господу.{S} А  
шла је са свитом својом до самог уласка у град.{S} Свештеници и духовници стајали су у одеждама 
ожјим благословом.</p> <p>Ова се војска у гомилама или дугачким редовима пешке стицала у градск 
Драми, био је старом Војихни десна рука у многом његовом предузећу.{S} Јуначан, смео, племенит  
, која је часове туге своје разгаљивала у ученом говору са старим монахом.</p> <p>Противно мирн 
ољнијим.{S} Војска је у Серу логоровала у пољу ниже подграђа, многи су били у самој вароши — по 
оје девојачке среће, која ми се указала у младом витезу једном.{S} Тај је витез био из ових сев 
рало бити, кад је обест агарјанска пала у домове верних!{S} Исекли су, што је под нож пало, а ш 
гита, док је ћесарица Ана и даље остала у части, коју јој је положај преминулога Војихне давао. 
ама или дугачким редовима пешке стицала у градско поље под Сером.</p> <p>Деспотове стегоноше, к 
ама.{S} Па ипак се она врло мало мешала у управљање обласним и државним пословима.{S} А кад је  
рокопа у Драми, дајући му неколика села у метохију.{S} Па, најпосле, скидајући неке терете дажб 
Гојко срете једну женску, која је хтела у лаком чуну прећи на другу страну.{S} Он се загледа у  
 што сам доцније чула — кад сам ја била у Водену.{S} Али му нико није знао казати шта је у исти 
вући сву пажњу Томину, само ако би била у опреци са његовим жељама.</p> <p>Тома је мислио, да ј 
е.{S} Столица је целој деспотовини била у Серу, најзнатнијем граду међу свима свих јужних држав 
које смо најслабији.{S} Док је још била у пуном сјају снага византиска, Драма је била често пут 
м крвавим догађајима, Рајку се обновила у сећању слика некога Византинца, који је као бегунац б 
> <p>Међу тим је Мара непрестано тужила у самоћи.{S} Кад се вратила у ловачкој свити деспотовој 
 Али се вара.{S} Угљешина је душа упила у се сву озбиљност његове занесењачке проповеди противу 
и надаше.</p> <p>Мара се ипак преварила у својим очекивањима и датој речи Гојку.{S} Она себе до 
p> <p>— Коса је смртна у велико ударила у његов појас.{S} Године су превалиле.{S} Једва чекам,  
тано тужила у самоћи.{S} Кад се вратила у ловачкој свити деспотовој, Мара се једва уздржала, да 
Залуд се Тома трудио, да задржи Момчила у савезу против царевине.{S} Високо одликовање чином де 
оброг господара, — брањаше се онај пола у шали.</p> <p>— Тако је, тако !{S} Е, па живео добри с 
ога Мраморног Мора.{S} Ту сам и одрасла у нези свога доброг оца, јер мајке, тужна, ни запамтила 
ма моме стрицу монаху узе и после посла у град Манастир своме добром пријатељу а моме другом оц 
осава је имала сада два пута више посла у друштву с деспотицом и Маром, а Јелена, навикнута на  
 Добра мајко!{S} Није једна суза канула у твојој кући због тог туђина, а ти ниси ни знала.{S} Н 
ка, поклоника гробу Спаситељеву, отишла у Воден, где сам се опорављала, негована добрим сестрам 
ила недалеко одлетела, мож’да је отишла у бризи да набави хране својој деци.{S} Док се она тамо 
зама све исприча.</p> <p>А кад је дошла у Видосавину собу, отворила је срце своје, да пусти туг 
нових, и да је по госпођину послу пошла у виноград, недалеко на брду с друге стране реке.</p> < 
хнине смрти.</p> <p>Кад су господа ушла у двор, звона престадоше, а весео се народ ухвати у два 
 тако и бити.{S} Ал’ њега за ноћас ваља у подрум бацити — одговори старац. — То ћу и да урадим. 
ао наћи, као што вредна чела не оставља у врту ни један цветак.{S} Није се само дотакао онога — 
на коме смо сада.{S} Ја сам из Галипоља у мореузу лепога Мраморног Мора.{S} Ту сам и одрасла у  
вљу окупан, завришта и скокну три копља у напред.</p> <pb n="174" /> <p>— То је његов глас!{S}  
ма а градска посада са својим војводама у ратној спреми свечанога изгледа.</p> <p>Угљеша је иша 
изићи победиоцем.{S} У тешким приликама у Призрену пре четири године, кад сам видео, колико су  
ог кипарског вина, нагађају о приликама у Крстопољу, важној тачки према острву Тасу у Велом Мор 
јника допратио или боље донео на рукама у мој дом.{S} Ти си ценио његово јунаштво и његову плем 
 утицаше турска коњица са голим сабљама у рукама.{S} Свако се одељење раздели на по неколико ре 
 има врлина, сви би се ти стекли с нама у једну заједницу противу страшног новог непријатеља св 
се опорављала, негована добрим сестрама у манастиру код Водена...</p> <p>На место мога поочима  
ости.</p> <p>Кад је један пут Мара сама у градском врту обилазила цветне садове, који бејаху од 
ми да нас дочека.</p> <p>— Али зар нема у овом граду јунака, који ће учинити крај бићу његовом? 
 и оженити и бити ћесар у Драми.{S} Има у овим земљама и злата и блага свакојака, и вина и пону 
 старешина над осталим својим друговима у првом равнијем катуну.{S} Сунце је било већ зашло, а  
ио Тома.</p> <p>— Играчка се и не узима у руке са другом намером но да нас забави, а последња з 
 спрема да осветла образ себи и својима у скакању.</p> <p>— Теби из Кукуша војводе Богдана ?{S} 
ведар и весео, надајући се бољим данима у својој будућности.{S} Отклонила се сумња, која је њег 
тицали Тому са неким грчким поклисарима у тајном разговору и шапутању, а данас Рајко и не веруј 
дновато.{S} Ми смо истина, са Балшићима у родбинској вези али то није довољно да бисмо се могли 
 <p>Тако је и учињено.</p> <p>Тога дана у вече седео је Љубоје у својој соби, која је била слаб 
Био је један од топлијих пролећних дана у месецу марту.{S} Брижни је Гојко веселије погледао, ј 
обра Видосава осећаше се и сама ојачана у добрим жељама својим према кући ћесарице и њених приј 
нина:</p> <p>— Благоје, је ли раздељена у подграђу сва храна, коју одредих да се сиромашним дом 
је Крстопољ.</p> <p>Нашавши се усамљена у средини суморне ал’ још доста крепке природе, у дивљи 
 Изгубио бих мож’да који тренут времена у вашој пратњи, а часови лете.{S} Праштајте!</p> <p>И н 
она поче :</p> <p>— Твоја је постојбина у пола ближа моме месту рођења и првога детињства но шт 
ознавачи планине и свих долова и урвина у њој бејаху одређени за њихове пратиоце.{S} Чувши посл 
>Прошла је поноћ, а у двору Лала-Шахина у Дренопољу још траје весеље.</p> <p>— И сам се Алах са 
оменљиве ратне судбине; твоја је стална у сјајности — она је звезда мира и љубави!</p> </div> < 
их речи са њом сазнаде Гојко, да је она у служби и милости госпође једног од највернијих дворан 
јко сабра веђе:</p> <p>— Коса је смртна у велико ударила у његов појас.{S} Године су превалиле. 
 главни ток дневнога живота и пословања у граду и подграђу драмском.</p> <p>Дошавши у тренутку  
ерству Гојкову и задаћи Томина путовања у Крстопољ.{S} Разборити деспот махну главом, и рече:</ 
 упитомио, разбирао је за начин живљења у првих Византинаца тога доба, трошио је нагомилано бла 
ова, дугогодишње другарске везе и сумња у правичност велможе Теологите.</p> <p>И први разлози п 
ве, — одговори Гојко.</p> <p>Седоше, па у многобројним питањима и одговорима настаде узајамно о 
ајеца.</p> <p>Исаија погледа у Гојка па у Рајка, питајући их очима и изразом свога лица.</p> <p 
 се чини да се сјај моје звезде претапа у светлост нове звезде нових завојевача.{S} Знам —</p>  
ћу обасипа пресвети храм светог Прокопа у Драми, дајући му неколика села у метохију.{S} Па, нај 
 <p>Тако је проводила своје дане и Мара у Драми, а Видосава јој је била једина утеха, једина ду 
ајкачи окупили су се око великих ватара у дворишту, те се у друштву залагаху погачом и месом а  
иначе не би стигао добри монах до сутра у вече.</p> <p>Тако је и било.</p> <p>Видосава се саста 
 преминулог оца.{S} Поћи ћете још сутра у први освитак зоре.{S} За све остало, што иде уз нови  
е заборави, Угљеша, да ми свет не уписа у грех до сада несмишљеност.</p> <p>— Не рекох ружне ре 
едовање тих градова ни развијање живота у њима.{S} Па и сада, кад се сазнало за крвав и тужан п 
може бити, јер таким сумњама нема места у души <pb n="8" /> мојој.{S} Навршило се већ петнаест  
чело.{S} Уклоњен је с највиднијег места у источној половини Угљешине деспотовине, а на њ је узд 
јихна умро.{S} Али је судба њена, честа у доба државне несталности, учинила, те је, ислабела, и 
 брежуљку, па се упутих са правога пута у страну, — одговори путник.</p> <p>— Добро ми дошао !< 
били од Анђела, коме је Тома чешће пута у животу предавао своје пуне кесе блага.</p> <p>Али Том 
а ућута, а Гојко, који је неколико пута у узбуђењу задрхтао док је она причала прихвати:</p> <p 
е, и после неког времена витез се враћа у ред са добро ознојеним и мало примиреним жеравом.</p> 
ра поглед низа Струму све до њеног ушћа у широком Орфанском Заливу Белога Мора.</p> <p>У мирној 
</p> <p>— С Богом, војно!</p> <p>Коњица у трку пролажаше.</p> <p>— Боже, Боже, — рече неко од о 
{S} Има неко доба, како остављаш певача у тренутку кад у песми стане ређати најлепше јуначке сл 
лавим орлом и круном држао је стегоноша у десници на дршку од бојнога копља.{S} За њим је ишла  
ња пловдинске посаде налазили свој гроб у Томи, који је обећавао и — варајући ћутао</p> <p>А ту 
и:</p> <p>— Ко је? шта је?</p> <p>— Крв у врту, убијен човек! — одговори старац.</p> <p>— Дакле 
ећете срести.{S} Са мном хајдете натраг у Дренопоље.{S} Ја знам и Угљешу и његову војску.{S} Је 
 страни!</p> <p>И они се кретоше натраг у Сер.{S} Са њима пође и ћефалија Рајко, коме је било т 
 скора зора, кад се ваља кретати натраг У Драму.</p> <pb n="62" /> <p>У тузи својој бејаху будн 
Кад судба мени намењује да понесем стег у одбрани Српства, ја морам бити спреман.{S} Ја ћу први 
Жегљигово.</p> <p>Он луташе и онда, кад у логору све спаваше тврдим сном.</p> <p>Силној киши, к 
S} Није ноћас првина, да те пратим, кад у позно доба ноћно пођеш из одаје своје сам, брижан.{S} 
ба, како остављаш певача у тренутку кад у песми стане ређати најлепше јуначке слике из скоре пр 
непроходних урвина, куда она пије никад у веку прошла, гледала је у мислима провалију, испод ко 
тављати Драму после свега што је ономад у лову доживео а особито сад, кад није ни Гојко ту.{S}  
ет.</p> <p>И на тој кули има некога сад у позно доба, кад се стража на главним вратима првога б 
пловдинским догађајем забринуше и народ у подграђу и господу у граду.</p> <p>Костадин стаде раз 
руги пут пак док је Мара тражила забаве у Видосавином приповедању чудноватих доживљаја њених, А 
и Видосава још и не слућаху, шта се све у Крстопољу догодило.</p> <p>Кад је Ану прошао први пот 
 Гојко донео деспоту, обрадовали су све у Серу.{S} Деспот је братски загрлио младога војводу, п 
и далеко на све стране логора нове наде у срећан свршетак.</p> <pb n="171" /> <p>Турци се покол 
> <head>XXIV.</head> <p>У празорје паде у Марицу код самог моста, што ниже крвавога разбојишта  
писну стегоноша, па ободе коња и западе у најљућу сечу.</p> <p>- За њим! — викну Богдан, па са  
има наже за Гојком.</p> <p>Гојко западе у најгушћу сечу.</p> <p>Један турски коњаник измахну на 
 са ужасом, куда Ана циља, па јој упаде у реч:</p> <p>— Не, ћесарице милостива!{S} Само немојте 
ице у градски врт.</p> <p>Угљеша остаде у соби сам.</p> <p>Дуго је замишљено ходао по соби круп 
е, десно и лево.</p> <p>— И тако остаде у залуд моја журба.{S} Томе не стигох, а поуздано држах 
у је имао деспот Угљеша лично да поведе у бој против Турака.</p> <p>Осем простране деспотовине  
жаваше Угљеша — неко време, како звезде у моме јату трну, бледе и нестају, па и сама моја звезд 
ови спасу но да све за љубав целине иде у пропаст.</p> <p>— Видиш, — продужи Угљеша. — Лазар је 
осветли буктињом степенице, куда се иде у Гојков стан.</p> <p>Гојко поведе Јелену до степеница, 
брала, да је војска, која несумњиво иде у помоћ српској сили, радосно би се журила да обрадује  
хвати.</p> <pb n="134" /> <p>Љубоје оде у град, у коме је до сада већи део свога службовања про 
<p>По свршеном већу Угљеша с Гојком оде у Анине одаје.{S} Тамо бејаше Ана, Мара, Јелена, Љуба и 
у.{S} Зар без разлога мисли твоје блуде у тренуцима, кад се у двору <pb n="7" /> нашем свако до 
 се бурно надимаху.{S} Она одважно зађе у планину, вешто трагајући дивљач.</p> <p>На једној кос 
Тома се спремаше, да се нападнутим нађе у помоћи ну све то поквари ненадна појава Гојкова.</p>  
Божја воља да стег одбране српске пређе у друге руке?{S} Буди воља његова!</p> <p>За тим све тр 
је се већ почео сан навлачити.{S} Изиђе у двориште, и приђе ватри.{S} Она се већ била загасила, 
оје доби од Ане заповест, да Гојко дође у Драму али не ка ћесарици већ ка своме оцу, који је на 
ужива у витешким играма, као да не пође у војну већ на свадбу најбољега јунака свога...</p> <p> 
као нека племенита Амазонка.{S} Он пође у разговору са њом, а она га преведе преко малог уског  
егов план до краја извршује.{S} Он пође у приличној даљини назорице за њима, а кад оне са своји 
ађен добијеним гласовима, а она му пође у сусрет.</p> <p>— Глас, који ми је донео — рече јој он 
е шубару.</p> <p>После тога устаде, уђе у колибу, и изнесе ражанице, скорупа и млека, да се вој 
ве, који бејаху од студени клонули, уђе у врт Гојко, и приступи слободно Мари.</p> <pb n="90" / 
рече војвода Богдан, кад са својима уђе у сечу на северозападној страни логорској, да поврати р 
 које су биле у преклад сложене, па уђе у покривену, праву, колибу.</p> <p>Ветар је већ био пре 
I</head> <p>Сутра дан рано из јутра уђе у собу деспотову војвода Тома Теологита, човек лепа <pb 
 скрете поред двора и на мала врата уђе у велики дворски врт, који се на крају завршавао шумицо 
>Превалио је био половину пута, кад уђе у један не много велики кланац.{S} Лево и десно дизали  
ине!{S} Здрави!</p> <p>Мало доцније уђе у собу Гојко, који долажаше из Анина двора.</p> <p>— Бр 
о драмске војске.</p> <p>Кад Љубоје уђе у логориште и поздрави ратнике са старом ћесарицом и ње 
 по мало промицаху, старац устаде и уђе у колибу.</p> <p>Цела се колиба делила на три дела.{S}  
идосавом, уочи неког коњаника, који уђе у двориште, па га неопажено посматраше, а кад он бејаше 
з браде, који у пуној ратној спреми уђе у њихову одају.</p> <p>— Знао сам — рече после поздрава 
и то лице опази Рајка и виде, да он уђе у врт.{S} Брзо и опрезно као мачка пређе простор до огр 
е су обе биле у вези.</p> <p>Старац уђе у предњи отворени део, који је оним двема преградама сл 
вана Претече, заповедник градске страже у Драми Љубоје и Рајко, трилиски ћефалија.</p> <p>Друго 
<head>XIX.</head> <p>За мало дана стиже у Драму и Угљешина војска а са њом Угљеша, деспотица Љу 
 о сакупљању војске.</p> <p>У том стиже у Жегљигово и поклисар Гојко.</p> <p>И док су једни при 
ржавао и гледао да се не врати што дуже у Драму.{S} Он је сад желео само освете, а знао је, да  
, и он!</p> <p>Јунацима заблисташе сузе у очима.{S} Узеше мач и пољубише.</p> <p>— Његово је зн 
е не знао, да оно нит’ је кућа, нит’ је у њој људи, где гусле не гуде!{S} Ако си ти Богме без т 
.{S} Очекивао је Гојка.</p> <p>Борба је у души његовој била још већа.{S} Корео је себе, што ниј 
постајати мека женска природа, каква Је у почетку Јелена и била.{S} Њој је живот био тежак и му 
 своје манастирске ћелије, а сада га је у Драму довела тужна свечаност при погребу Војихнином.{ 
ли управо био.{S} Радо признајем, да је у почетку још при првом познанству нашем будио у мени н 
граду своме о томе, јаве му слуге да је у град доведено неко сумњиво лице.{S} Радозналост нагна 
е и сама била страсан ловац.{S} Сада је у њеном друштву — више ради ње — била и Мара.</p> <p>Вр 
 срећнијим и задовољнијим.{S} Војска је у Серу логоровала у пољу ниже подграђа, многи су били у 
на пије никад у веку прошла, гледала је у мислима провалију, испод које је малени поток квасио  
ца одлучност и постојанство.{S} Била је у шеснаестом лету, кад се у њу загледао Угљеша Мрњавчев 
им нешто живо и весело...</p> <p>Ана је у последње време под теретом брига и бременом времена з 
а по што шта необично, занимљиво, па је у шареним, искићеним сликама причао своме необичном уче 
делио је врло радо и његов Гојко, па је у мислима и жељама и даље <pb n="27" /> ишао.{S} А Мара 
 је бранио прелаз из Азије овамо, па је у свако доба могао бродове задржати и прекинути сваку в 
ом одазвале мајка и сестра Мара — па је у њиховом друштву наступила нема тишина.</p> <p>Тишину  
док сутра постане јуче казаћу ти шта је у њему!</p> <p>— Твој брат, оче'? — запита Рајко.</p> < 
{S} Али му нико није знао казати шта је у истини, те је отишао и он незнано куда под тешком мож 
ростране му краљевине.</p> <p>Угљеша је у Серу био задовољан бројем и ваљаношћу чета, што су пр 
српског и византиског.{S} Данас, кад је у међусобној борби напукло или је мож’да и са свим већ  
радовао рашчишћеним приликама, какве је у Драми затекао.</p> <p>— Мени — помислио је у себи — н 
раду, ал' никога више од онога, који је у души највише патио — од Маре.</p> <p>Она је сад већ б 
 ђерђеву у место маленог крина, који је у почетку хтела.</p> <p>Пуна тешке слутње изиђе брзо у  
вином у име свога таста Синише, који је у дубоким годинама на самртничкој постељи, али нам не м 
не би мој одговор чуо ош један, који је у куту те собице био, он му се окрете и рече:</p> <p>„Х 
и ширини његових погледа.</p> <p>Али је у толико лакше рећи, шта је Томо о другима мислио.</p>  
87" /> нисам ништа пропустио, што ми је у дужности било.{S} А овако —</p> <p>— Овако си урадио, 
и у планини чувате стадо?{S} Ово вам је у помоћи! — нашали се један, куцкајући чутуру.</p> <p>О 
о место.{S} Позван од Угљеше, Богдан је у место сваког одговора послао у Сер свога стегоношу са 
сећања љубави већ и поштовања.{S} Он је у речи мудар, умом окретан, његови су одговори пуни, кр 
егових мегдана јужно приморје.{S} Он је у два маха долазио као поклисар на двор мога поочима, и 
ник, који је служио у црквици.{S} Он је у исто доба био у целој ужој околини једина човечја при 
тао на страну Гојкову.{S} Пребацивао је у исто доба сам себи, шта хоће сад са Гојком.{S} Он, во 
ке свога јуначног ученика.{S} Ударао је у цитру, кад је Момчило испијао пехаре руменике, певао  
само разговарао са МомчилОм, и остао је у његову стану.</p> <p>Момчило је имао до четири хиљаде 
евине.{S} Синиша, царев стриц, устао је у име царевине а против царевине.{S} Богданово је војво 
 <p>Напред, пред свом војском, јахао је у златном руху на богато украшеном жераву деспот Угљеша 
ко отишао на крваву војну?{S} Отишао је у поверењу светле ћесарице наше, а кад се врати она ће  
елог Мора.{S} У очи самог боја дошао је у стан Момчилов Тома.{S} Дуго се на само разговарао са  
а.</p> <p>Витешки одред Љубојев ушао је у драмско логориште лагано и свечано око заранака красн 
и мањим манастирима и богомољама био је у то доба најчувенији манастир Светог Јована Претече.{S 
бија.{S} Старији деспот Костадин био је у Жегљигову, где је добијао знатно благо од закупаца бо 
енутак.</p> <p>Деспот Угљеша долазио је у походе својој ташти ћесарици Ани, долазио је да води  
алили.{S} Несуђени војно мој долазио је у град Манастир <pb n="116" /> — као што сам доцније чу 
ми затекао.</p> <p>— Мени — помислио је у себи — некаква сила помаже.{S} Била она часна или неч 
>Прошло је већ прилично времена како је у лаком оделу али у богатом огртачу изишао на кулу мотр 
ајком дошао једном у посету, Момчило је у велико био ученик младога Византинца, кога Рајко у је 
:</p> <p>— И мени и ћесарици јављено је у исто доба.{S} Ја ћу Гојка вратити у Драму, а ти ћеш г 
провео добра два месеца.</p> <p>Зато је у Драми било још мирније.</p> <p>У једно се доба учинил 
 да је добри монах умро од туге, што је у срџби проклео и уклео свога господара а са њим и домо 
д једног чадора неко из дружине, што је у округ поседала.</p> <p>Један војник изиђе из чадора и 
руштва да у самоћи осећам тајну, што је у мојој души дубоко урезана.{S} Наишао сам на ову кулу, 
уђаше, да се покаже веселији, но што је у ствари био.</p> <p>У таком се расположењу и кренуше р 
ани Тома Теологита.</p> <p>И вечерас је у већу Тома водио прву реч, а Рајко мишљаше, да њему у  
говораше Томи:</p> <p>— Султан Мурат је у Малој Азији.{S} Опсео је с војском град Бигу.{S} У Др 
икој части код свакога.{S} Султан му је у радости послао златну сабљу, а шта ће тек бити кад су 
тамне стране државних прилика Угљешу је у почетку обмањивало о величини његове душе и ширини ње 
 до другог као <pb n="102" /> две одаје у зиданој згради.{S} Међу њима је био пролаз, те су обе 
p>— Одавно — рече мало после Ана — није у нас постављена трпеза сиротињска.{S} Мож’да би могло  
ћи се пријатељски.</p> <p>Властоје није у мирно доба ни имао другог задатка.{S} Тако је желео п 
} Сад ће настати војна, за коју он није у ствари никад марио.{S} Тешко би у њу ступио, и да је  
дговори :</p> <p>— Ко зна, шта се крије у најближој будућности!{S} Мож’да ће се Мара и велможа  
Па челу витешког похода јахао је Љубоје у богатом злаћеном оделу војводском с високим калпаком, 
/p> <p>Тога дана у вече седео је Љубоје у својој соби, која је била слабо осветљена.{S} Очекива 
ањају у соби велике воштане свеће, које у позлаћеним светњацима стоје на столу.</p> <pb n="94"  
ти, Угљеша објављиваше, да Ану утврђује у господству, које јој припада по заслугама преминулог  
отана чутура непрестано кружаше из руке у руку.</p> <p>— И вино весели срце човеково! — рече је 
} Они се разлазе као непријатељи и деле у таборе.{S} Залуд је ту Урош са царским скиптром и кру 
Међу њима је био пролаз, те су обе биле у вези.</p> <p>Старац уђе у предњи отворени део, који ј 
ња око двеју омањих клада, које су биле у преклад сложене, па уђе у покривену, праву, колибу.</ 
ог, које се бејаху из подграђа искупиле у просторијама пред великим двором, гласним клицањем по 
ао је, а Јевренос-бег дошао му је после у помоћ.{S} Одважност Хаџи-Ил-бегова донела нам је побе 
зума с Угљешом отишао у Прилип а одатле у Скопље, једно, да је ближе оном одељењу своје <pb n=" 
те, бити без твога.</p> <p>И одоше даље у веселом разговору...</p> <pb n="158" /> <p>У великом  
ајко с главом у рукама тоњаше све дубље у мисли.</p> <p>Непознати лагано устаде, и, држећи у де 
то отров улази у крв залазећи све дубље у тело ношен крвним током, утицаше турска коњица са гол 
 својима корак по корак одступати дубље у логор...</p> <p>— Нек наше крило дође себи, за остале 
ача.</p> <p>То бејаше прво јавно весеље у граду после смрти Војихнине.</p> <p>Усред највећег ве 
господар.</p> <p>Са високе куле мотриље у тврдоме Серу дању се виде безбројни планински ланци,  
ишљања.</p> <p>— Како ?</p> <p>— Невоље у раној младости мојој нагонише ме, да се са њима борим 
ћу доћи, да ти их саопштим.{S} Чекај ме у ложници.</p> <milestone unit="*" /> <p>После кратког  
наче, казати свога имена, да знам ко ме у овој ноћи самца тако мило разговори? — упита старац в 
нца, који је као бегунац био неко време у српском логору.</p> <p>Ево чега се Рајко опомињао.</p 
јко предложи, да остане за кратко време у Крстопољу, док Љубоје не обавести ћесарицу о свему.</ 
, а он се тек први пут нађе за то време у друштву.{S} Говори, приповеда и пита, ал' све је мање 
рану и замахну да Рајка удари са стране у десна ребра.</p> <p>Нож сину, нешто закркља, нападач  
 забоде више од половине с десне стране у врат Грку, који на мах паде, а из ране шикну крв. .</ 
ути овамо.{S} Али он не треба да стигне у Драму никад.{S} Разумеш ли!</p> <p>— Потпуно!</p> <p> 
е мојим очима јасно, како се сјај једне у другу прелива.{S} То је твоја звезда.{S} Моја је звез 
ило тешко као да се неке тужне успомене у души и пред очима његовим гомилаху.</p> <p>Ловци се н 
авао свуколику неизвесност судбине њене у томе часу — и ја желим да се два пута Бог не куша!</p 
о је најважнију страну моје деспотовине у часу, кад ми је његов глас, мудрост његовог ума и јун 
Гојко одушевљено.</p> <p>— Све нек тоне у заборав! — заврши Ана.</p> <p>Тада стигоше и Гојкови  
 Земља затутњи, суво лишће полеће са ње у висину, дружба кличе, и после неког времена витез се  
аше како стари свештеник разбира што ње у последње доба нема, бојећи се да је није што и у чему 
Теологита продужио је своје напредовање у служби деспота Угљеше, где се после дужег лутања по с 
нику.</p> <p>А тада се заче опште клање у свему простору, и да ноћ не крије непробојном црнином 
наћи ће наше мисли у једном уму и жудње у једној души.</p> <pb n="160" /> <p>— Нек тако буде !  
е товарне коње, принеше војсци поткрепе у добром вину и брашненицама — стан забруја од весеља и 
у и непознатога му Грка, послао да јуре у сусрет Гојку.</p> <p>Њих су опазили Анђелови људи, те 
и планински ланци, како <pb n="4" /> се у бескрајност пружају; виде се на западу Гвоздена Врата 
ке војске.</p> <p>А кад се прочу, да се у Серу сабира велика војска, придружише се њој многи за 
p> <p>Љубоју се лице смрачи, загледа се у Рајка непомично, махну левом руком и — склопи очи.</p 
 кад они уседаху на коље.{S} Загледа се у вођу њиховог и учини му се познат.</p> <p>Поздрави га 
ска, па за Гојком утону у сечу, која се у средини бојног поља све већом жестином обнављаше.</p> 
езницима.</p> <p>Сутра дан рано Тома се у јакој пратњи војничкој кренуо на источна крајишта.{S} 
ије више наваљивала, па ни онда, кад се у Драму вратио са свога дугог пута Тома Теологита, кога 
ош Љубоје.{S} Он стиже баш онда, кад се у граду поведе реч о њему и његовом задоцњењу, и ако је 
а мисли твоје блуде у тренуцима, кад се у двору <pb n="7" /> нашем свако добро стани?{S} Зар бе 
о.{S} Била је у шеснаестом лету, кад се у њу загледао Угљеша Мрњавчевић, па је и запросио.{S} О 
им жупама, развише своје стегове, те се у градском пољу лепршаху двоглави орлови на њима, а сва 
се са десног рамена мало спустио, те се у сумраку видело, како му мишица набрецује, кад му се г 
се око великих ватара у дворишту, те се у друштву залагаху погачом и месом а запајаху добрим ви 
 фијукање џилита и копаља — помешаше се у један страховит глас, који се одбијаше у котлу, где ј 
шао даље, али не бејаше никога, који се у почетку обрадовао његовом доласку.</p> <p>— Туђин је, 
ј једног студенца, нађе Љубоја, који се у самоћи одмарао.{S} Љубоје је некада био страсан ловац 
ике туге и жалости.{S} И Рајко, који се у врту зарече, да ће још сутра дан одмах раскрстити с Т 
ном светли далеко око себе, претвори се у жар па опет од њега остаје само угљен и пепео....</p> 
ц посребри градске бедеме огледајући се у местимичној дубини речице, што испод подграђа серског 
руги хитац не промаши, и орао вијући се у ковитлац са раширеним крилима паде код најнижег градс 
коња пожурише се за њима, и за часак се у пољу забелеше нови лепи чадори Љубојеве војске.</p> < 
Кад је била највећа невоља јавио нам се у помоћ један непознати туђин — ђаур.{S} Он је и одвео  
/p> <p>Кад сам дошла себи, нашла сам се у некој кућици близу пута за Солун а ван области мога п 
 тако чуо.{S} Хришћанском цару јавио се у сну анђео Божји, узео му из руку крваву сабљу и преда 
а скоро после његовог доласка вратио се у Драму и трилиски ћефалија Рајко.</p> <p>Побратими су  
е.</p> <pb n="97" /> <p>— Поуздаћемо се у оштро гвожђе наших мачева и копаља, — поузданим гласо 
размишљаше о немилим догађајима, што се у Крстопољу пред њим одиграше.</p> <p>У њему се борише  
асници Божје казне над покорима, што се у Византији починише.{S} Они се извезоше на суво, а слу 
ца и Мутница и многе друге реке, што се у правцу од севера ка југу, за Бело Море, крећу, натапа 
припремити место и начин.{S} Наћи ћу се у близини нападнутих и спашћу их.{S} Тиме сам постигао  
 ја у место одговора јекнух, и занех се у тешку бољетицу, од које дуго времена боловах.</p> <p> 
два велика кола.{S} Држећи се за убрусе у колу запеваше песму, па се по њој стаде кретати леса  
аку нападе мене, стеже ме за гркљан, те у мало не зевнух.{S} У невољи измахнем ножем, и прекрат 
ине се чете повлачише југу ка Марици те у њој многи, тешко рањени, нађоше гроб свој.</p> <p>У т 
д се мало позабависмо тамо, док Азијате у град сатерасмо.</p> <pb n="155" /> <p>— Хе, да знађах 
е нађу, да не иду даље, већ да се врате у град.{S} Тиме је осигурао бегство својим савезницима. 
војводина Богданова слала је своје чете у Сер на зборно место.{S} Позван од Угљеше, Богдан је у 
ренуше, да га кроз отвор на поду спусте у тамницу.</p> <p>— Хвала Анђеле! — рече Тома једном. — 
да ће чешће походити деспотицу, која ће у Драми остати до јесени.</p> <milestone unit="*" /> <p 
овине светле браће Дејановића.{S} Он ће у Велбужду узети и њихову војску, која се тамо летос са 
 <p>Змај гони ђавола.</p> <p>Бегунац ће у мрклој ноћи лако отићи с коњем у провалију, наићи на  
ашњу његову дурашност.{S} Ређе се креће у последње доба из своје манастирске ћелије, а сада га  
<p>— Још су ми близо дани варљиве среће у људском животу, још су крваве ране на души мојој.{S}  
рабри, јесу многобројни, али није среће у њих.{S} Ја ћу вам бити на услузи.{S} Послушајте ме!</ 
е нападнут и убијен.{S} Други неко биће у исто доба само нападнут.</p> <p>Анђео гледаше Тому, т 
д Перитеориона и неко мало своје учешће у тим крвавим догађајима, Рајку се обновила у сећању сл 
Љубоје, чувши те речи, мрко окрете лице у страну.</p> <p>Али Томине ласкаве речи допреше и до о 
 обућа казује, да је ноћник велико лице у земљи.{S} Снажном, јуначном и здравом телу не доликов 
од Радовишта а у области горње Струмице у деспотовини браће Дејановића близо пута била је једна 
ерасу, од које су се спуштале степенице у градски врт.</p> <p>Угљеша остаде у соби сам.</p> <p> 
 <milestone unit="*" /> <p>Било је вече у велико, кад су код камена за сјахивање, усред дворишт 
оватим осећајима.</p> <p>— Љубо! — рече у име исповести деспотици — јуче сам у лову наишао иа д 
другим мислима.</p> <p>— Те очи? — рече у себи, кад уђе сам У собу.</p> <pb n="137" /> <p>— Где 
Исаији, монаху манастира светог Претече у Меникејским Горама.</p> <p>Јелена бејаше потресена:</ 
, који мало ниже, пресецајући пут утиче у Марицу, а још даље на северу упоредо са њим тече још  
е.{S} То бејаше — Тома Теологита, момче у двадесетим годинама свога века, живо и окретно, гдека 
p> <p>Деспотица се Љуба за часак повуче у самоћу, помоли се по ново Богу, па уздахну а преко па 
ека крај већа.{S} А тада се брзо повуче у свој двор.</p> <p>Он је већ знао, да је био стао на п 
де око њене ограде.{S} Њему се одазваше у два маха слични знаци из шумарка.{S} Али то не опазиш 
вати капљицама.{S} Лежећи тако, гледаше у ватру, која се, у почетку јако, заложена, већ бејаше  
, а старац, притежући га рукама, држаше у једној свој нож.</p> <p>— Нећу, да те убијем одмах, в 
едном младом грчком певачу, који држаше у рукама цитру.</p> <p>— Певај Богме, брајко, ако нећеш 
шена ћесарице, молим.</p> <p>Ана бејаше у незгодном положају.</p> <p>— А сме ли његов син изићи 
енопоља и Средца.</p> <p>Пловдин бејаше у јуначкој невољи.{S} Опсела га силна војска турског ца 
 један страховит глас, који се одбијаше у котлу, где је међу бреговима логориште, те се са јачо 
ати туђин — ђаур.{S} Он је и одвео наше у стан непријатељски, па га је после нестало.{S} А Хаџи 
имице прекинутим, линијама брзо утапаше у логор српски.</p> <p>У првим редовима чадора трилиско 
ега у чело — старој ћесарици заблисташе у очима сузе, које се као крупан бисер скотрљаше низ об 
нише од жељних погледа оних, што осташе у Драми — престадоше звонити звона са звоника а Драма и 
а се овамо, ал’ сва моја разбирања бише у залуд...</p> <p>Јелена ућута, а Гојко, који је неколи 
се припи уз коња, а оструге се изгубише у ребрима доброг носиоца.</p> <p>Куд јури гонилац?</p>  
За тим се са њом загрли, па се пољубише у лице, а кад је Угљеша са искреним поштовањем пољуби у 
/p> <p>Они иђаху на коњима лагано, више у очајању него у опрезности.{S} Пређоше мост, па се упу 
ирком.</p> <p>Старом се Исаији обновише у памети слике детињства и младости, а томе бејаше узро 
ивост у тешком положају њеном пробудише у Видосави толико смелости, да се усуди казати Ани, как 
гло гасити, а многи се ратници склонише у најближе им чадоре, не знајући по помрчини наћи своје 
бише.</p> <pb n="127" /> <p>Кад ступише у собу, Рајко устаде с Јеленом, која је била силно узбу 
а, знате то најбоље!</p> <p>Сви ударише у смеј.</p> <p>— А, збиља браћо, шта мислите о оном сну 
му вешто изби нож.{S} Тада се дохватише у коштац, а старац, притежући га рукама, држаше у једно 
ојску, и још се ни један пут не вратише у град невесели и незадовољни.</p> <p>Једне вечери Угље 
/p> <p>Толико, колико пута коњи крочише у брзом лету свом.</p> <p>Вихор — ал’ се опет нешто чуј 
ти ратници, који као добровољци стадоше у редове одабране најамничке гарде Угљешине.</p> <p>Та  
аху, док ме за врбу привезаше, па одоше у шуму не рекавши ни речи.{S} И да ме грло не послужи,  
тери Јелени, и својих људи, који дођоше у земљу, до скора под јаким утицајем Византије, са свој 
p>— Добро ми дошао !</p> <p>И они уђоше у двориште, а путник уведе и коња, па га привеза за јед 
ова!</p> <p>За тим све три лагано уђоше у ћелију старог Исаије.</p> <p>На рукама његовим издиса 
прескочише јарак крај пута, па ишчезоше у шуми.{S} Гојко, збуњен неочекиваним сусретом, заустав 
 се из даљине, али ови, који се стекоше у средини логора, главом платише смели покушај свој.</p 
енади.{S} За час му многе мисли севнуше у памети, ал’ не могаше краја ухватити.</p> <p>У том се 
оварати Момчила, да се покаже као витез у већим државним делима.</p> <p>Нико није знао, шта је  
г, који објављује Угљешин долазак.{S} И у томе се не превари.{S} Радосна полети своме војну у з 
<p>У томе се тренутку иза шибља указа и у два скока стиже на знојавом Лабуду Гојко.{S} Нападачи 
прекрете на страну, одгурну се рукама и у врту се дочека на ноге, клецнувши.{S} Тако постоја не 
несрећу.</p> <p>Устаде, забрави врата и у несаници очекиваше зору.</p> </div> <div type="chapte 
.</p> <p>— Деспотице, од куда ти овде и у ово доба? — рече јој, држећи је за руку.</p> <p>— Дођ 
 она се, слутећи плен, одвоји од Маре и у лаком је скоку нестаде.{S} Мамљена све дубље међу сто 
> <p>— Ама с таким јунаком хоћу да се и у лице целивам! — рашири руке, загрли Гојка па се срдач 
ш тамо!</p> <p>Рајко скочи, окрете се и у чуду виде где стари дворанин Благоје дави некога, кој 
 околини, не би ли наишли на нападаче и у опште на сумњиве људе.{S} Али није заборавио и да им  
или у самој вароши — подграђу, а неки и у граду.</p> <p>Најпоузданија је Угљешина војска била о 
} Идем, певам веселој дружби, био сам и у многим логорима, многог охрабрио а многог подсетио, ч 
гљешину повељу.</p> <p>Да би обележио и у трајнијем спомену сачувао свечаност походе својој таш 
и топлини душе једне било свуда добро и у вечитом леду топло!</p> <p>— Кажи да студен, што наст 
е доба нема, бојећи се да је није што и у чему несвесно увредио.</p> <p>То је души Аниној било  
нечим господским и поношљивим на лику и у погледу, црних очију и расплетене косе, која јој је п 
хтела јавити овако исто на овом месту и у ово доба, али сам се опет уздржала.{S} Сада не могах  
ковић, не мишљаху нити се надаху, да би у господарима јужних крајева, браћи Мрњавчевићима, икад 
 није у ствари никад марио.{S} Тешко би у њу ступио, и да је остао у части, коју је до мало пре 
у двориште црквено, Тома се брзо изгуби у шумарку, што се са западне стране пута пружаше од Дра 
 паде на груди.</p> <p>Исаија је пољуби у чело и косу, очи му заблисташе сузом, а он, држећи је 
је Угљеша са искреним поштовањем пољуби у руку и она њега у чело — старој ћесарици заблисташе у 
утуру с вином.</p> <p>— Тако, дакле, ви у планини чувате стадо?{S} Ово вам је у помоћи! — нашал 
ица ми је наложила да у морској тврђави у Крстопољу осванем сутра, и да утишам узрујаност међу  
p>— Јелена? — понови Рајко тако, да сви у њега погледаше, а Исаија, посматрајући га чудновато,  
ње раздели на по неколико редова, и сви у један пут стадоше пажљиво испуњавати дугачке празне п 
 и одакле је, толико, колико су и други у граду могли већ знати.</p> <p>— Непознати ми брате, в 
 што се имало рећи и о граду и о посади у њему.{S} Ређаше им све, што у Галипољу вреди, а нароч 
} Тебе нема ко чути више.{S} Боље отиди у Драму, и кажи да си ти учинио последњу услугу деспоту 
номенских Лугова а близо пута, што води у Пловдин, недалеко од Српског Гумна појави се на брегу 
 јединцу Гојку, честитом младом војводи у служби драмског ћесара и његове ћесарице.</p> <p>Исаи 
-Алах!</p> <p>И поново се ударише груди у груди.</p> <p>Стари ратници држе се витешки, а кад ос 
>У томе труба даде знак, да неко долази У град.</p> <p>То бејаше Гојко с Јеленом...</p> <p>Тома 
ена.</p> <p>Лагано, као што отров улази у крв залазећи све дубље у тело ношен крвним током, ути 
знадоше са које стране непријатељ улази у логор.</p> <p>Ратници се устремише једни на друге, па 
погреб свога оца.{S} Говорило се о тузи у дому Војихнином, о старим данима ћесарице Ане, о мудр 
е са твојим коњем не може мерити ничији у брзини и издржљивости.{S} Ти ћеш, дакле, бити гласник 
младић подужих бркова а без браде, који у пуној ратној спреми уђе у њихову одају.</p> <p>— Знао 
ошћу мислио да накнади недостатак, који у томе ни њему не беше непознат.{S} Једно пак, чиме се  
p> <p>— Ја сам тек недавно научио грчки у старим годинама својим.{S} Али не жалим за труд.{S} И 
/p> <p>— Глас је кратак и непотпун, али у толико више тужан.{S} Љубо, ти ћеш ми послати из Драм 
жје прећи границу непријатељску.{S} Али у тој војсци нема краљевих синова, нема нарочито јуначк 
о одало своме свакидашњем послу.{S} Али у души Гојковој није било мира.{S} Без поговора послуша 
и своју руку на њено раме:</p> <p>— Али у ово доба? — понови још блаже своје питање.</p> <p>— У 
лично времена како је у лаком оделу али у богатом огртачу изишао на кулу мотриљу.</p> <p>Чешће  
ноге тврде градове.{S} Стари су сумњали у срећан свршетак свих тих предузећа, па су вртели глав 
, јер их и пратиоци бејаху већ сустигли у пролазу кроз подграђе Драме.</p> </div> <div type="ch 
ици.{S} Сумње нема пали су или сагорели у пламену њиховога дома.{S} Никад и ништа не могах о њи 
на војска, па кад би далеко у магли или у облаку од прашине разабрала, да је војска, која несум 
ала у пољу ниже подграђа, многи су били у самој вароши — подграђу, а неки и у граду.</p> <p>Нај 
заповедник у Крстопољу, и с њим су били у Драми потпуно задовољни.{S} Гојко је пак вазда био ра 
нога обиталишта, које су после изводили у мање преграде, покривајући све то сламом и кровином.{ 
овлачећи се кроз турски логор, доходили у Драму и из ње се враћали.</p> <p>Пловдински је запове 
ше освајало и они су све дубље залазили у шумску хладовину.</p> <p>Друштво је било расположено, 
ад сутра сунце гране наћи ће наше мисли у једном уму и жудње у једној души.</p> <pb n="160" />  
, да му буде ближе десници.</p> <p>Томи у један пут постаде све јасно.{S} Трже мач и ступи кора 
<p>Вреди ли више остати овде?{S} Не, ни у ком случају не!{S} Он је пажљиво сисао сласт, где <pb 
адану под теретом најновије жалости, ни у чем не преухитриш, што би вређало њено частољубље.{S} 
 је, без сумње љутит, што му се жеља ни у колико није остварила.</p> <p>Ја сам помоћу једнога п 
 тако покварено и нејасно, да га она ни у повољнијим приликама не би могла разумети.{S} Ана је  
га не ваља вређати зато, што му није ни у ком случају ни мало на путу.{S} Ани се привидно покор 
ељењима стадоше прикупљати, Рајку се ни у колико не допадаше, што још непрестано заповедником т 
и витешке природе, нису више Балшићи ни у колико поуздан стуб за извођење наших мисли.{S} С Ник 
тељи.</p> <p>Момчило се ожени и настани у граду Ксантији, одакле је господарио равницом у примо 
илиса нашег.{S} Њега сам придао Војихни у помоћ, јер разуме војну <pb n="17" /> боље но и сам з 
 живо тражи мира и покоја, да се окрепи у слатком сну!{S} Господару, шта је теби, души твојој?  
> <p>После кратког времена Угљеша ступи у собу, где га је деспотица очекивала.</p> <p>Он је био 
иског царства, увек износи стање ствари у светлијој боји.{S} То његово, намерно удешено, ружича 
к одјездио Богдану, ушавши једне вечери у собу Угљешину, деспотица затече свога војна при отвор 
о име онако, како су га старији пастири у његовој младости учили.{S} Он познаје који ће ветар д 
 главном путу, а старац се сав претвори у поглед, којим хтеде продреди кроз танки вео зорине по 
погледа.</p> <p>— Јест, баш теби!{S} Ти у мраку нападе мене, стеже ме за гркљан, те у мало не з 
 накнаде.{S} И он поче по ново веровати у тиху срећу скромнога али пуног благослова огњишта сво 
прозбори Угљеша.</p> <p>Гласник захвати у липову кору воде и запоји деспота.{S} Он ћуташе, тешк 
она престадоше, а весео се народ ухвати у два велика кола.{S} Држећи се за убрусе у колу запева 
!</p> <p>— Можемо ли се и даље поуздати у стару срећу?</p> <p>— Не знам!</p> <p>— Већ?</p> <p>— 
ржљива њена природа могла ју је одржати у животу.{S} Али је сад Јелени на један пут из мркле но 
ва магла од паре, па се почеше одвајати у омање ловачке групе по уговореном плану и са једном л 
меју пустити!{S} Шта сам ја могао знати у мраку !</p> <p>Старац уђе и куцну на врата Томина.</p 
стегова, а трећи се не могаше разабрати у разноликим гласовима, који долазише нејасно и неодређ 
а Љуба очекивала је Угљешу, да је врати у Сер.</p> <pb n="42" /> <p>А кад се чуло да ће Угљеша  
е Рајко реко Гојку, да неће више остати у Драми, ако Тома Теологита ту буде.</p> <p>— Говориш и 
.{S} Деспотице!{S} Да сам мислио остати у Серу и на овоме, што имам, не бих се ни на ову лестви 
/p> <p>— За то ће — доврши Гојко — бити у нашој војсци три јунака мање.{S} Али опет —-</p> <p>— 
својој, те ћеш у толико слободнији бити у својим поступцима, а војском ћеш управљати само у име 
ао, да он и без тога не би смео угазити у војну, а да буде ово што је.{S} Али ми је он за неко  
ављаш у тренутку, кад ти га ваља испити у част витештва, у славу наших победа; са небом и звезд 
себи мислио, нити је лако било завирити у његову душу и мисли па проценити, да ли је био охол и 
а, а са њом ће се и Цариград претворити у рушевине.</p> <p>— Веруј мојој искреној исповести, уз 
 је у исто доба.{S} Ја ћу Гојка вратити у Драму, а ти ћеш га за време заменити.{S} Тако сам у с 
јер моја тековина, ено погледај, пламти у огњу, да осветли пута некрсту, који преко мора, нашег 
аљ Вукашин.</p> <p>— И оно ће нам пасти у крило као зрела воћка, — додаје безбрижно војвода Бог 
упила сву драж својих дана те их смести у сам почетак своје владе.</p> <p>Угљеша и Богдан, коме 
/p> <p>Тако су прошли дани прве жалости у двору Анином, а мало за тим отишао је и Исаија, обећа 
енађења и милине:</p> <p>— Ти? — изусти у чуду, али га Гојко већ не могаше чути.</p> <p>Лабуд с 
својим коњицем Лабудом био готов срнути у пропаст.{S} Опомене старијих на погибао таког кушања  
 сестро?{S} Зар ти се он не могаше наћи у помоћи?</p> <p>— Не могаше, јер се никад од тада не с 
да нема куд.{S} Искочи из вреже, држећи у руци свој нож, који му старац заборави узети, кад га  
> <p>Непознати лагано устаде, и, држећи у десној руци нож, приђе, мало погнут, на један корак д 
 свраћа се овамо? — упита Мара, улазећи у собу, па видевши ловачку торбу на дивану у њој, додад 
алију Рајка! — говораше старац, улазећи у собу.</p> <p>Томи бејаше све јасно, плану али се брзо 
та, куда је Рајко имао да прође улазећи у свој стан.{S} Али то лице опази Рајка и виде, да он у 
потица писнула од бола, када је улазећи у тврђаву видела породични грб Војихнин на главним врат 
те му није могла ни једног корака прићи у сусрет.{S} Он је био врло весео, па се и она раздрага 
се, како један говораше, још тужне ноћи у Галипољу прекино̑, једва изнесе душу до Свете Горе.{S 
о Крстопољу.{S} Ми морамо још сада поћи у Драму.</p> <p>— Зашто? — зачуђено упита Љубоје.</p> < 
 сад под окриљем звезде нашег рода поћи у бој за једну мисао! — одушевљено рече Угљеша, и устад 
рти свога мужа, па се могла више повући у се и са својом нећаком Маром, — која је, изгубивши и  
час опорављајући се а час опет падајући у тежу болест.{S} Монах Исаија обилажаше чешће драмску  
 Крстопољем на мору, па се, остављајући у лево пут за Сер, дохватило кратке равнице на левој об 
 дотле немилог му, дошљака.{S} А пијући у друштву са њиме, Љубоје је бивао све ређе са старим д 
ошло за руком.{S} Љуба је расла, црпући у души своје мајке благост и тихо суђење а у витешком к 
зи, како у кланац ступише неки коњаници у великом трку.</p> <p>— Помози Боже! — прошапта Гојко, 
Испред једног чадора надмећу се војници у скакању.</p> <p>— Колико ми копаља, незнани брајко, д 
>Монах је био зао пророк, а његове речи у вези с пловдинским догађајем забринуше и народ у подг 
ин виде, да ту више нема шале, прискочи у помоћ и стаде једнога давити.</p> <p>Старац хтеде неш 
аду и подграђу драмском.</p> <p>Дошавши у тренутку највеће жалости ћесарице Ане био је примљен  
а мах се одлучи, да нагласи Ани догађај у лову.{S} И она га рече кратко и нејасно.{S} Али је јо 
 њеном сјају виде последњи преступ свој у највећем обиму.</p> <p>Бејаше му јасно.</p> <p>Траже  
 ње тиче.{S} Хтеде се окренути, ал’ јој у тај мах слуга показа осветљену собу, у коју она уђе а 
олико би душа моја више страдала да јој у часовима сумора ниси ти била успешни видар непомућено 
шту не падне Видосави на груди и да јој у сузама све исприча.</p> <p>А кад је дошла у Видосавин 
и:</p> <p>— Једини искрени пријатељ мој у драмској области данас је велможа Тома ! — Видосава с 
Угљеша с краљем, одмах је дао пристанак у име своје и свога брата.</p> <p>Костадин је Гојка зад 
 деспотица Љуба и војвода Богдан, човек у најбољим годинама, осредњег раста, јаких мишица, добр 
може познати незнани ноћник, јер је тек у пола обучен и ако је, очевидно, толико приправан, да  
у је пут мало познат.{S} Гониоцу је тек у бледом сећању.</p> <p>Обојица ободоше коње.</p> <p>Бе 
p> <p>Љубоје је и даље остао заповедник у Крстопољу, и с њим су били у Драми потпуно задовољни. 
 свој живот као збачени царски намесник у манастиру, а лукави Тома Теологита продужио је своје  
ђаји збише.{S} Ти си и нехотице учесник у њима.{S} Ходи.</p> <p>Гојкова праведна срџба попусти. 
је, друг је Војихнин Био му је саветник у ратним и државним пословима а такмац уз звеку пехара. 
S} Он је био моме поочиму више саветник у миру но помагач у рату...</p> <p>Те ноћи, кад сам бил 
 и ступио у турску земљу, да непријатељ у страху ишчезава, и да ће се за дан два његова војска  
p>— Војводо, ја хоћу напред да запливам у мутне таласе турске крви.{S} Расклон’те се, јунаци!</ 
да сише!</p> <p>— Сва се сада претварам у завист, јер је така завист — љубав неодољива!</p> <p> 
м свецу, коме је посвећен и велики храм у Драми.{S} Стари су људи говорили да се сећају како им 
врши старац — хоћу ли и сада, ма да сам у овим годинама, што год вредети на бојном пољу.</p> <p 
ићем, моћним господаром ужичким, ја сам у отвореном непријатељству.{S} Само је још неколико дан 
<p>— Те очи? — рече у себи, кад уђе сам У собу.</p> <pb n="137" /> <p>— Где сам их то могао вид 
че у име исповести деспотици — јуче сам у лову наишао иа дрво са тичјим гнездом.{S} Мајка је мл 
/p> <p>— Одјездио сам брзо.{S} Ушао сам у град Перитеорион, али сам свладан и другом раном пао  
и ћеш га за време заменити.{S} Тако сам у споразуму са ћесарицом нашао за најбоље.</p> <p>Ућута 
ам беду срећно минуо само зато, што сам у тренутку употребио погодну личност, која је могла тво 
 даље по логору с оштрим копљем и ножем у руци и штитом о левом рамену.</p> <pb n="161" /> <p>Т 
рак до Рајка, исправи се, измахну ножем у страну и замахну да Рајка удари са стране у десна реб 
 прокрчено.{S} Данас више не разликујем у мојој деспотовини ништа друго, до само верне поданике 
>Под Вукашином паде коњ, погођен копљем у груди.</p> <p>У исти мах се, дохваћен џилитом, заљуља 
Анђео, који се са брега залете с копљем у руци право Гојку.{S} А кад дође ближе пусти оштро коп 
ти.{S} Нисам дуго летео озго, па бућнем у неку воду.{S} Кад тамо, а оно није то обична вода већ 
нац ће у мрклој ноћи лако отићи с коњем у провалију, наићи на високе обале без моста, размрскат 
>Пољуби цитру, па је одбаци, а са мачем у десници похита ограшју, где га је хладна смрт неминов 
да даду одушке изазваним мислима својим у оваким приликама почеше разговоре и наставише приче о 
ца, — веруј са превисоким братом својим у победу твојих узвишених мисли, веруј и вера ће те тво 
>— Ја сам тада био по пословима царским у Дубровнику, па сам све тек доцне сазнао.</p> <p>Тешко 
ушће, и — мислио о Драми и својим милим у Драми.</p> <p>Враћајући се једном поред обале речне,  
ли ње не бејаше.</p> <p>Она је међу тим у својој соби а на грудима Видосавиним лила сузе, јадај 
превалиле.{S} Једва чекам, да се вратим у Драму. —</p> <p>— И дочекали сте, — рече му Тома, па  
вши му у чему је ствар, поведе са собом у врт.</p> <p>Ушавши, старац доведе друга до клупе, где 
о.</p> <pb n="122" /> <p>Рајко с главом у рукама тоњаше све дубље у мисли.</p> <p>Непознати лаг 
ким, био весео.{S} Частио се с господом у граду, па је слазио у подграђе, велику варош, што се  
ог Прокопа, с крстом у левој и босиљком у десној руци ступи корак испред браће своје:</p> <p>—  
вао мишљу о потпуном изгнанству турском у Азију и кад је страховао за успех тако великог предуз 
р један пожутели лист.{S} Тома га руком у ваздуху ухвати, па силом савлађујући се, рече:</p> <p 
 је Рајко са својом мајком дошао једном у посету, Момчило је у велико био ученик младога Визант 
/head> <p>Кад се Гојко вратио с Јеленом у Сер, овде је већ било отпочето купљење војске, која с 
управу над епирско-тесалском краљевином у име свога таста Синише, који је у дубоким годинама на 
, којим му Рајко јавља догађај са Маром у горској кули.</p> <p>Љубоје прочита и задрхта:</p> <p 
 из двора логотет Угљешин с пергаментом у руци.</p> <pb n="45" /> <p>Са њим је био Тома Теологи 
туденац, некога, који, с дрвеним крстом у руци, прекршташе кроз ваздух њега и непрегледне редов 
астојник цркве светог Прокопа, с крстом у левој и босиљком у десној руци ступи корак испред бра 
вом шубаром на глави и дугачком палицом у руци.{S} Он је био први пастир и старешина над остали 
Ксантији, одакле је господарио равницом у приморју Белога Мора.{S} Тада је к њему дошао и Рајко 
ко над заходом.</p> <p>Гојко, раздраган у красној природи лепог летњег дана, очекиваше своју но 
хати, зато у Крстопољ стигоше сутра дан у јутру.</p> <p>Кад стражар са тврђаве огласи долазак њ 
м —</p> <p>— Ја — не! — упаде му Богдан у реч одлучно.</p> <pb n="159" /> <p>— Онда ћемо сва тр 
ви на њима, а сваки стег бејаше пободен у средини своје жупске војске.</p> <p>А кад се прочу, д 
а не бејаше.</p> <p>Скуп је био одређен у једном пропланку са северне стране, а одатле је ваљал 
 и узмахивања сабљама.{S} Био сам рањен у леву руку, али сам јездио за стрицем својим.{S} Он је 
брати.{S} Тома је, вели, био лако рањен у том боју.{S} Не знам.{S} Мож’да.</p> <p>Толико је зна 
већ седми дан, како је Војихна сахрањен у малој градској капели, а он се тек први пут нађе за т 
рдачних жеља.{S} Па ипак остадох ватрен у једној жељи, за коју се моја породица заложила, остад 
о, била је могућност да, добро посвећен у немоћ византиског царства, увек износи стање ствари у 
ну и руку Марину.</p> <p>Јако поремећен у својим намерама, Тома се вратио у Драму тога дана доц 
.</p> <p>Кад се осетио довољно заштићен у области турског царства, Тома успори бежање, па се че 
есем радосне гласе: јуче је пао Пловдин у наше руке!</p> <p>— Не иди.{S} Тебе нема ко чути више 
чне прохтеве и ненасите жеље удари клин у јединство српске отпорне моћи са ових страна, није ли 
сам ја учинио у Серу, урадио је Вукашин у Прилипу.</p> <p>— Снажној руци твојој стао сам тада у 
 да се скупља остала војска, коју је он у Кукушу дочекивао и испраћао у Сер.</p> <p>Краљ Вукаши 
опрла и до тог атонског пустињика, и он у теби гледа спас!</p> <p>Кроз ноћну се тишину разлеже  
српске превласти на југу.{S} Није ли он у борби противу Матије Кантакузена изишао као савршени  
ла са њим.</p> <p>Тома је дотле успевао у својим скривеним намерама, да Момчило служи Кантакузе 
 ових тврдих зидина, кад не бих веровао у успех посла, који ми ти повераваш.{S} Мене моја нада  
сам слутио да је под земљом, Бог му дао у рају насеља! — тужно додаде Исаија па се прекрсти.</p 
ма врло мало.{S} Силан је страх овладао у Дренопољу, од кад се чуло, да је судар са маћедонским 
људска срца.{S} Ти си ме чудно погледао у једном тренутку, кад сам стрељао орла пред ћесаричино 
њен био!{S} Деспот се врло дуго задржао у логору синоћ.{S} У граду су многи од људи били поспал 
заповедник непобедног Пловдина, огрезао у крви и ранама, долази да на општи ужас и изненађење б 
н се стропошта поново на земљу, огрезао у крви.</p> <p>А бој се све јаче распаљује...</p> <p>—  
е попе на камени наслон, који је стајао у сред дворишта служећи као степеница ради лакшег узјах 
} На тој земљи стари је ратник постајао у неку руку баштиник и кућаник, ал’ не престајаше бити  
мехну:</p> <p>— Ево ти руке! — рече као у шали, дижући своју десну руку.</p> <p>— Зашта? —изнен 
живота нестало, и ако се знатно повукао у скромније границе.</p> <p>Помишљало се на војну, а св 
огдан је у место сваког одговора послао у Сер свога стегоношу са главном војводском заставом и  
ености.{S} Кад је Момчило баш размишљао у граду своме о томе, јаве му слуге да је у град доведе 
исати, као да ју је небројено пута имао у рукама.{S} Он добро разуме и тичји језик, зна и по ле 
био отишао, кад је мој добри поочим пао у постељу, са које се није више +ни дигао.</p> <p>Кршил 
ш, Љубо.{S} Једне је вечери ненадно пао у Сер.{S} Ја сам појмио његове речи.{S} Њега је нестало 
{S} Тешко би у њу ступио, и да је остао у части, коју је до мало пре имао.{S} Овако — никако.</ 
н је био још као оаза у пустињи заостао у рукама бугарским, захваљујући висини и јачини својих  
 дворанин, који бејаше прилично заостао у разговору са свештеником.</p> <pb n="84" /> <p>Ана и  
оју је он у Кукушу дочекивао и испраћао у Сер.</p> <p>Краљ Вукашин је одмах после споразума с У 
</p> <p>— Још синоћ сам свакоме измицао у витешкој игри и јуначком скакању, а сада чекам, да ме 
што га је срце вукло.{S} А кад се нашао у планини, одаслао је своје ловачке помагаче, па је сам 
 одмах после споразума с Угљешом отишао у Прилип а одатле у Скопље, једно, да је ближе оном оде 
е Тома Анђелу, који је био са њим дошао у Драму.</p> <p>— Готов сам на сваку услугу!</p> <p>— Д 
жама од купине.</p> <p>— Овде је и ушао у врт, —- показиваше старац, кад дођоше до ограде.</p>  
 <p>Војихна се већ био више пута окушао у биткама са Турцима, који олако дођоше до источних гра 
чедо моје?</p> <p>Мара је погледа право у очи, хтеде јој нешто више рећи, али само додаде:</p>  
еугодно такоше.</p> <p>Погледа је право у очи, и рече:</p> <p>— Љубо, тебе се више тичу.{S} Буд 
— рече значајно Угљеша, гледајући право у очи Вукашину.</p> <p>— Доста је! — одлучно додаде Вук 
етоше јужним путем, који је водио право у Крстопољ.</p> <p>По мрачној ноћи јездили су коњаници  
на коњу неки јунак, који је јурио право у пропаст...{S} Она скочи, отури ђерђев, прекрсти се, п 
рним степеницама, што се спуштају право у двориште, па очајно цикну, што га грло доноси:</p> <p 
ћ земље, киша, што је оба коњица готово у исти мах дигоше јурећи преко расплинуте речице!</p> < 
му се борише с једне стране супарништво у љубави, уверење да Гојко није без кривице и свикнутос 
у на коњима лагано, више у очајању него у опрезности.{S} Пређоше мост, па се упутише право поље 
n="104" /> не може победити, па су радо у њу ступали.{S} Тада је и он постао војник.{S} Прошао  
ога Лабуда војнику, а сам је Мару одвео у друштво, из кога се била издвојила прилазећи њему.</p 
ва византиског.{S} Кантакузен је бледео у очима његовим.{S} Залуд се Тома трудио, да задржи Мом 
ла.</p> <p>Пуна тешке слутње изиђе брзо у двориште, где стајаху Ана, Мара, Јелена и Видосава, а 
жио у црквици.{S} Он је у исто доба био у целој ужој околини једина човечја прилика, јер црквиц 
шено.</p> <p>Међу тим Тома се збиља био у опште повукао.</p> <p>Кад му је играчка са ћесарицом  
Светог Јована Претече.{S} Исаија је био у њему сам.{S} Жеља за мирним животом и тишином, у којо 
дном месту лагано канице, којима је био у квргу, али доста лабаво, везан.</p> <p>Искочивши, он  
ешине деспотовине.</p> <p>Угљеша је био у великом послу, примајући и сређујући војну силу своју 
вори опет амазонка:</p> <p>— Бог ти био у помоћи!</p> <p>— Не очајавај, надај се.{S} С Богом!</ 
</head> <p>За време док се Угљеша бавио у Драми и док је обилазио омање тврђаве прелазећи и на  
вао, али је сву пажњу своју усредсредио у помисли, да деспотицу Љубу непрестано обасипа хвалом, 
ку још при првом познанству нашем будио у мени не само осећања љубави већ и поштовања.{S} Он је 
рала је и Исаију из Сера, где је служио у цркви истога манастира, у Меникејске Горе.{S} Ту је н 
дишњи старац, свештеник, који је служио у црквици.{S} Он је у исто доба био у целој ужој околин 
ат, јер је са Угљешом више пута долазио у Драму и ишао даље, али не бејаше никога, који се у по 
тио се с господом у граду, па је слазио у подграђе, велику варош, што се око града населила нед 
вољан.{S} Баш кад је победоносно улазио у бунтовничку Бигу, стиго̑ му је гласник наше победе.</ 
гдан мачу.{S} Али си се ти ипак саломио у борби за Српство.{S} Света десница, која те носила!{S 
 од царице Јелене.{S} Што сам ја учинио у Серу, урадио је Вукашин у Прилипу.</p> <p>— Снажној р 
звежбаних коњаника, са којима је ступио у бој на отвореном пољу противу много надмоћније турске 
 својом војском прешао границу и ступио у турску земљу, да непријатељ у страху ишчезава, и да ћ 
мећен у својим намерама, Тома се вратио у Драму тога дана доцне по ноћи, па је, правећи се изне 
када се није тако дубоко душом посветио у молби Господу, нити је икада јаче осећао свети позив  
и брзо скочи на Лабуда, јер спази, како у кланац ступише неки коњаници у великом трку.</p> <p>— 
лица забавних Мара опази како се далеко у облаку више њих вије нека грдно велика орлушина, па ј 
долине, реке и дубраве, отићи ће далеко у хришћански свет, али њој нема вечнога живота.{S} Проћ 
> <p>Четвртога се јутра забелеше далеко у магли врхови тврде Драме.</p> <p>— Ја идем путем крст 
 каква помоћна војска, па кад би далеко у магли или у облаку од прашине разабрала, да је војска 
ао сад, кад се војска слеже, да га нико у овом метежу не опази.{S} Нешто тражи, питам га српски 
о ученик младога Византинца, кога Рајко у једнодневном бављењу своме и не виде.</p> <p>Лукави у 
буном, коњица турска продре брзо дубоко у логор, али до средишта ипак не доспе.</p> <p>Многи не 
, он нападне на старца, који врдну мало у страну, те га нож дохвати по -одећи.{S} Старац зграби 
 да ти и делом докажем, да није нестало у мени снаге ни издржљивости.{S} Заборави све то.</p> < 
а а са запада Овчим Пољем, које је било у Вукашиновој краљевини, где су и градови Прилип и Скоп 
ољаше разбојнике.</p> <p>Све је то било у једном тренутку.</p> <p>На мах се зачу бахат коњски,  
ловачко се друштво Угљешино и пробудило у суморном расположењу.{S} После оних, мало веселијих,  
 бејаше покривен.{S} Из њега се улазило у друга два дела, који су, покривени, стајали један до  
елила на три дела.{S} С поља се улазило у простран предњи њен део, који је био ограђен високом  
у, што је под нож пало, а што се спасло у ноћној тмини, изнело је само голу душу.{S} Па и то је 
} Све се предало одмору, све је утонуло у сан.</p> <p>Само стражари будни сањају.{S} Сан им осв 
p> <p>У томе се било већ у велико зашло у јесен.{S} Деспотица Љуба очекивала је Угљешу, да је в 
Љуби, Тома је знао да та пажња иде само у корист његову.{S} Тако је Угљеша све прегледао и наша 
оступцима, а војском ћеш управљати само у име моје слободно и неограничено.</p> <p>— Надам се,  
ање ћесарице Ане, али је то остало само у његовој души.</p> <p>Кад се већ приближио крај гостов 
 крајевима учинимо крај.{S} Ми верујемо у срећну звезду наше судбине!</p> <p>— Светли деспоте!  
и смислио предузети?</p> <p>— Поћи ћемо у Сер, па ћемо удвојити бдење нада свим, што бива.{S} В 
неки дан смо још овде, а после полазимо у име Божје! -</p> <p>— Живео !—радосно се одазваше вој 
огаше, јер се никад од тада не сретосмо у животу.</p> <p>Гојко заусти да запита о несуђеном зар 
рече:</p> <p>— Добро, вратимо се лагано у Дидимотику да доконамо.{S} А ти ми дајеш довољно разл 
ЛОВИЋ</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>ШТАМПАНО У ДРЖ.{S} ШТАМПАРИЈИ КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ</p> <p>1893</p> < 
оје изнемогао и блед, држећи се усиљено у седлу, погледа Богдана, хтеде одговорити, али му речи 
<p>Заповедник се Пловдина уздаше једино у српску помоћ.{S} Зато се и обрати српској страни.{S}  
 се разређивати и одвајати лево и десно у поједине гомилице, бијући непрестанце бој на <pb n="1 
 кад смо опсели једном Сер, живот спасо у једном ненадном испаду грчке војске.{S} Од тада се ни 
 да не смемо оклевати.{S} Држећи све то у највећој тајности, ипак се морамо журити.</p> <p>Посл 
о им је пуних десет часова јахати, зато у Крстопољ стигоше сутра дан у јутру.</p> <p>Кад стража 
ничког непријатеља. <pb n="120" /> Зато у њеним редовима бејаше велики број и грчких становника 
 деспотовини браће Дејановића а особито у главним градовима њеним, у Жегљигову, <pb n="109" />  
тру, па ћутаху.{S} А кад штогод особито у памети наиђе, напомену кратко, па опет утону у мисли. 
ла су браћа Мрњавчевићи за каменити сто у великој богатој одаји Угљешина двора.{S} Ноћну таму р 
шња дојиља њена Видосава.{S} Њено место у дому Војихнином доцније заузе сестра јој Мара.</p> <p 
ојник, нити напушташе своје часно место у редовима коњице деспотове.</p> <pb n="119" /> <p>Та ј 
 Ту је била и Драма, друго знатно место у деспотовини; ту је и каменита тврђава Мелник, и Крсто 
 о посади у њему.{S} Ређаше им све, што у Галипољу вреди, а нарочито их, проклетник, наговараше 
ици се устремише једни на друге, па што у ноћној тмини даде коме Бог.</p> <p>У највећем окршају 
јајну, на небу.</p> <p>И сада је утонуо у то гледање, занео се очима питајући звезде тако, да н 
било даље говорити.{S} Исаија је утонуо у тугу, а Рајку је било тешко као да се неке тужне успо 
арице!{S} Не брините, јер је ваша ствар у поузданим рукама мојим, — рече Тома, са пуном готовош 
 ја бих се могао и оженити и бити ћесар у Драми.{S} Има у овим земљама и злата и блага свакојак 
ио потребан баш за то што је туђин, јер у мојој деспотовини има много туђина његовога рода.{S}  
е, необрисане, сијаху као најлепши урес у часу радости ожалошћенога лика старичиног.</p> <p>Држ 
ану за час и осветли мрклу ноћ, а живот у логору поста још живљи.{S} Измешаше се стари и млади  
савладљива љубав према њој и болећивост у тешком положају њеном пробудише у Видосави толико сме 
1" /> он — одавде стари замак, подигнут у доба, кад је овде била међа гранична.</p> <p>— Води м 
и мачеве.</p> <p>— Јунаци, овуда је пут у вечни живот.{S} Ко је витез, нека не опрашта!</p> <p> 
аван, да би могао с места продужити пут у неодређену даљину.{S} Ипак висока, тешка и од црвене  
ом војводи Момчилу.{S} Кад је један пут у говору споменуо Тома битку код Перитеориона и неко ма 
 и ништа не могах о њима дознати, а већ у Галипоље се није више могло ни одлазити.</p> <p>Рајко 
/p> <p>Тома је мислио, да је Љубоје већ у његовим рукама.{S} И одиста се Љубоје све више лепио  
кад оне са својим пратиоцем ступише већ у двориште црквено, Тома се брзо изгуби у шумарку, што  
p>Зна ли бегунац, куда га сада носи већ у пола изнемогли дорин његов?{S} У почетку: да; сада ве 
е заранака истог дана Исаија је био већ у Драми.</p> <p>— Мора бити, да га је коњаник затекао ј 
ме Теологите.</p> <p>У томе се било већ у велико зашло у јесен.{S} Деспотица Љуба очекивала је  
лаву.{S} Што се тиче новаца, они су већ у напред довољно добили од Анђела, коме је Тома чешће п 
p>— Тако је!</p> <p>— А Тома Прељубовић у Јањини? _</p> <p>— Он је истина примио управу над епи 
<p>— Ко је то? — грмну војник поново, у у пола устаде а срце му закуца брже.</p> <p>Ни одговора 
јеве.</p> <p>— Она је играчка за забаву у овом граду, међу овим дивљим створовима.</p> <p>Тако  
е торбе.{S} Гонилац иде, да метне главу у торбу.</p> <p>Змај гони ђавола.</p> <p>Бегунац ће у м 
на небесном своду, па онда спусти главу у обе шаке од руку, које бејаше подлактио на колена.</p 
ако га је ћесарица поздравила да управу у Крстопољу преда Љубоју, јер је он потребан Драми.</p> 
жалосну врбу, лако обележену на ђерђеву у место маленог крина, који је у почетку хтела.</p> <p> 
 ни то.{S} Родио сам се на малом острву у Архипелагу.{S} Љубав ме, чиста љубав, дала свету, па  
 могу да учиним, да не заложи сву снагу у тој војни.</p> <p>— Добро, господару!</p> <p>— Ја не  
, Ана, а још више Љуба, блажила је тугу у мудрим речима ученога Исаије.</p> <p>Монах Исаија у ч 
 ако је знао, да је овом уздржаном реду у области драмској више припомогла сама личност Анина,  
 забринуше и народ у подграђу и господу у граду.</p> <p>Костадин стаде размишљати о сакупљању в 
ац па се навезу, да преко мореуза пређу у Галипоље.{S} Ноћ је била мркла и врло ветровита.{S} О 
држава као свратиште господе, кад изиђу у лов.</p> <p>— А свраћа се овамо? — упита Мара, улазећ 
сти ипак први грабљаху да што дубље уђу у стан српски неопажени.</p> <p>Није дуго трајало то ут 
Угљешина двора.{S} Ноћну таму разгањају у соби велике воштане свеће, које у позлаћеним светњаци 
p>За Рајком приђе и она и пољуби Исаију У Руку.</p> <p>— Жива и срећна била, кћери моја, — благ 
шо̑, витеже!</p> <p>Гојко пољуби Исаију у руку, а монах га благослови, па додаде:</p> <p>— Ама  
алеко од њега нека женска прилика, коју у мраку не могаше боље загледати, он заусти да гласно у 
ром, — која је, изгубивши и оца и мајку у једној опсади Мосинопоља, места на путу из Крстопоља  
досави оно, што је и сама знала о Гојку у Крстопољу.</p> <pb n="73" /> <p>Видосава бејаше прене 
ма наглашавала Томи при његовом поласку у Крстопољ.</p> <p>— Ми смо — рече Ана Видосави — остав 
 и скочи с коња, па га поведе ка уласку у колибу.</p> <p>— Бог ти добро дао, путниче и намернич 
{S} Краљ Вукашин је скупио своју војску у Скопљу, и кренуо се са њом преко деспотовине светле б 
а постељу.{S} Отац узе његову леву руку у своје обе, па, гладећи је, упита га:</p> <p>— А девој 
даде он. — Ти остаде пријатељ пријатељу у невољи и оста верна слуга кад сазна да је господар мо 
<p>Бегунцу долазе само искрице, које му у сећању буде прошлост.</p> <p>А једна засја мало јаче, 
ди једног свог друга, па га, казавши му у чему је ствар, поведе са собом у врт.</p> <p>Ушавши,  
! — додаваше онај друг Благојев, што му у врту помагаше против нападача Рајковог.</p> <p>— И хо 
причања монаховог био пребледео, дах му у грудима бејаше чисто застао, два пута је хтео да прек 
одио прву реч, а Рајко мишљаше, да њему у опште не би требало ни да има места на таком збору и  
обу, па видевши ловачку торбу на дивану у њој, додаде: — Ово је ваљ’да сада неко оставио!</p> < 
Два повереника царевића Сулејмана седну у чамац па се навезу, да преко мореуза пређу у Галипоље 
ћу кћер ! — рече она, кад пољуби Јелену у чело.</p> <p>Јелена је одмах постала нераздвојна друг 
 меко седиште.</p> <p>За тим она бризну у плач.</p> <p>— Љубо! — рече јој Угљеша после неког вр 
ало веселијих, дана по доласку Угљешину у Драму дошло је доба, да се за оне тренутке наде и рад 
.{S} Мој брат краљ Вукашин спрема војну у савезу са Балшићем а против Николе Алтомановића.</p>  
 превари.{S} Радосна полети своме војну у загрљај.{S} Али је синоћ Угљеша дошао неопажен, те му 
аше лепе кнегињице.</p> <p>Љубоја текну у срце, а Тома додаде:</p> <p>— Нисам се надао —</p> <p 
ну охрабрена војска, па за Гојком утону у сечу, која се у средини бојног поља све већом жестино 
и наиђе, напомену кратко, па опет утону у мисли.</p> <p>Небом је пловио месец, и бацао своју св 
у клецну нога, срце му убрза, крв јурну У образе, и он, не могући прикрити ненадну узбуђеност,  
азимо с намером, да турском господовању у нашим и византиским крајевима учинимо крај.{S} Ми вер 
ога изгледа.</p> <p>Дворанин уведе Мару у доњи део из кога су полазиле стрме степенице за горе. 
ји су били ближе Момчилу тврдили, да су у два маха затицали Тому са неким грчким поклисарима у  
богатога лова минулог дана.{S} Слуге су у граду уморне од дневне службе богатој властели српско 
а зеленку.{S} На челу коњаника, који су у лепом и правилном поретку ишли, јахао је на доброме б 
им и царством.{S} Знао сам све, који су у милости код цара.{S} Проценио сам њих и њихову силу,  
гослова...</p> <p>Мало после стајали су у врту Гојко и Мара.{S} Разговор је био жив, пун, као ш 
д.{S} Свештеници и духовници стајали су у одеждама а градска посада са својим војводама у ратно 
Велможа Тома и војвода Љубоје отишли су у Драму, куда их је узвишена ћесарица ненадно позвала.{ 
жена крај мртвог поочима свога, ушли су у ту одају неки непознати ми људи.{S} Нисам их ни опази 
стопољу, важној тачки према острву Тасу у Велом Мору. <pb n="25" /></p> <p>Рајко стиже Гојка на 
езу међу Белим и Мраморним Морем.{S} Ту у Галипољу живео је мој млађи брат Матија као трговац,  
прекиде је Тома.</p> <p>— Викаћу, зваћу у помоћ —</p> <p>— Нигде никога у близини нема.{S} Слуш 
ве, ја сам узео управу над овом облашћу у своје руке, независно од царице Јелене.{S} Што сам ја 
еке планинске.{S} Богати градови даваху у својим рудницима сребра и злата господи, као што трав 
титих јунака, који се готово допуњаваху у карактерима својим.{S} Рајко је, и ако доста старији, 
о и Исаија.{S} Обојица ћутаху и гледаху у пламен, који се поступно гасио.{S} Дрво плане, пуцка, 
ћ га и сами помагаху, јер и сами бејаху у њиховом савезу.{S} Па ипак не бејаше лако ни једноме  
 додириваху, Угљеша и Вукашин поступаху у свему сложно, договорно и братски.{S} А тај споразум  
не.</p> <p>Угљеша, Љуба и Мара измицаху у разговору напред, а за њима се журио, још једнако заб 
сам баш ни рђав, јер, Богу хвала, таких у нас и нема.{S} А хоћеш ли да посведочим белегу?{S} Ја 
је и Дренопоље пало из руку византиских у турске руке. <pb n="19" /></p> <p>Тешке су биле прили 
је и добра коња стављао је сваки од њих у службу своме господару искрено и верно.{S} А кад по н 
 од ловаца, који могу на ме наићи, уђох у ове зидине.{S} Уђох да овде премишљам о ономе, кога о 
и седео је пред том колибом неки старац у пастирском руху са великом чупавом шубаром на глави и 
поочиму више саветник у миру но помагач у рату...</p> <p>Те ноћи, кад сам била сама погружена к 
о да прекине питањем Исаију, али му реч у грлу застајаше.{S} А кад стаде Исаија, он узбуђено за 
о, да Тома на мах изгуби смелост, и баш у тренутку, кад Гојко измахну да му мач са свим избије  
а спремање на отпор Турцима.{S} Али баш у часовима, кад се одушевљавао мишљу о потпуном изгнанс 
 пехар најбољег кипарског вина остављаш у тренутку, кад ти га ваља испити у част витештва, у сл 
емо!{S} Хвала ти, а не дао Бог да будеш у невољи, знај да ћу ти се братски одужити!</p> <p>Они  
м, кад си ономад рекао, да ипак верујеш у срећну звезду своју...</p> <p>— Ходи, љубо моја — пре 
 своју посветити обитељи својој, те ћеш у толико слободнији бити у својим поступцима, а војском 
потицом Љубом.</p> <p>— Познајеш ли још у оном звезданом јату моју звезду? — упита деспотицу, о 
Мора бити, да га је коњаник затекао још у млину, те није морао ићи манастиру, — говораше Видоса 
ћесарице.</p> <milestone unit="*" /> <p>У једној одаји малога двора, што се пружа као крило вел 
ти натраг У Драму.</p> <pb n="62" /> <p>У тузи својој бејаху будни само још Рајко и Исаија.{S}  
 ни онда ни сада.</p> <pb n="164" /> <p>У дивљој хуци узбуњене природе зачу се топот потмулом л 
од нас проклетих!</p> <pb n="184" /> <p>У немој тишини благе јесење ноћи страховито се разлегаш 
елом разговору...</p> <pb n="158" /> <p>У великом свиленом чадору на средини логора краљ Вукаши 
{S} Ноћ се спушта.</p> <pb n="68" /> <p>У тај се мах врата на њиховој соби отворише широм, а на 
d="SRP18930_C13"> <head>XIII.</head> <p>У Серу држи Угљеша мало породично веће, па коме су само 
d="SRP18930_C24"> <head>XXIV.</head> <p>У празорје паде у Марицу код самог моста, што ниже крва 
:id="SRP18930_C15"> <head>XV.</head> <p>У деспотовини браће Дејановића а особито у главним град 
id="SRP18930_C25"> <head>XXV.</head> <p>У дворишту манастира светог Јована Претече сретоше се ј 
:id="SRP18930_C20"> <head>XX.</head> <p>У колико је сунце јаче освајало, у толико је пространо  
ml:id="SRP18930_C6"> <head>VI</head> <p>У Крстопољу је од доласка Гојковог било све мирно, па с 
S} Краљ!</p> <p>— Алах, ил-Алах!</p> <p>У мору различитих узвика, страха, изненађења, забуне и  
мах паде, а из ране шикну крв. .</p> <p>У том и месец са свим изгреја.</p> <p>— Ху, једва се оп 
све јаче стезао око Пловдина....</p> <p>У то доба у Драми, где нико други није знао нити је мог 
ко буде ! — пристаде и Богдан...</p> <p>У том се и мрак на земљу спусти.{S} Хиљаду логорских ва 
и не би ока, које не ороси суза.</p> <p>У тај мах стражар са куле на бедему огласи да граду дол 
а све до јесени лагано сабирала.</p> <p>У Серу је био главни логор јужне војске, коју је имао д 
тим се братски куцнуше пехарима.</p> <p>У разговору дочекаше зору.</p> <p>Гојко предложи, да ос 
p>— О том не говори, — рече она.</p> <p>У том се са степеница зачула неко долази.</p> <p>— Дакл 
вог орла на дршку, и крену коња.</p> <p>У силној тузи пођоше за њим и остали.</p> <p>— Моја је  
погнут пође ка излазу из чадора.</p> <p>У том се тренутку са свих страна око његова чадора захо 
ом Орфанском Заливу Белога Мора.</p> <p>У мирној и звезданој ноћи, кад месец посребри градске б 
то у ноћној тмини даде коме Бог.</p> <p>У највећем окршају, што се на ивицама са свих страна ло 
 крв из племенитог срца његовог.</p> <p>У том као бесом гоњен излете из одаје, где су се гостил 
 преко ње се види далеко на југ.</p> <p>У близини се зачу рог.</p> <p>— Ако буде деспотица, каж 
оми се на деспота и његов одред.</p> <p>У крваву сечу утону све...</p> <p>— Још сјаје звезда на 
ато је у Драми било још мирније.</p> <p>У једно се доба учинило доброј Видосави да не треба виш 
аде на заповедничко место своје.</p> <p>У тај се мах Исаија наже над самртником, па диже главу  
е размишљати о сакупљању војске.</p> <p>У том стиже у Жегљигово и поклисар Гојко.</p> <p>И док  
 пред првим јачим корацима зиме.</p> <p>У празорје се кренуло одабрано друштво на чилим коњицим 
судбини да, као и остале, утрне.</p> <p>У један мах Рајку се учини да поред ватре пролазе лаган 
огањ и његово поступно слабљење.</p> <p>У души и сећању његовом лагано ницаху једна по једна ус 
се сводиле мисли Томе Теологите.</p> <p>У томе се било већ у велико зашло у јесен.{S} Деспотица 
е у Крстопољу пред њим одиграше.</p> <p>У њему се борише с једне стране супарништво у љубави, у 
<p>Браћа се загрлише и пољубише.</p> <p>У дворану ступише деспотица Љуба и војвода Гојко.</p> < 
аде коњ, погођен копљем у груди.</p> <p>У исти мах се, дохваћен џилитом, заљуља на своме коњу ј 
ама брзо утапаше у логор српски.</p> <p>У првим редовима чадора трилиског одељења, које бејаше  
а се врати отуд, па се јави Ани.</p> <p>У разговору са њом Исаија помену, како је Властоје врло 
и Гојка.</p> <p>И она рече Мари.</p> <p>У Мариној души наступи бура.{S} Она се ломила, док је Г 
и, ал’ не могаше краја ухватити.</p> <p>У том се Рајко указа на отвореним вратима.</p> <p>— Сту 
нда, бар за сад, никоме ни речи.</p> <p>У том приђоше ка ватри.</p> <p>Они устадоше, да им начи 
 тешко рањени, нађоше гроб свој.</p> <p>У том и зора забеле; за мало — па видело поче јаче осва 
и Рајко али Томе није ту застао.</p> <p>У чешћим бојевима, које је дотле непобедни јунак Момчил 
еселији, но што је у ствари био.</p> <p>У таком се расположењу и кренуше рано из јутра за Драму 
ако је већ јаче било захладнело.</p> <p>У сумрак се приступило вечери.</p> <p>Госпоштина је са  
и овоме, што је до сад створено.</p> <p>У тихој звезданој поћи изгледаше Угљеша као страсни пок 
га обавестити о њиховом одласку.</p> <p>У богатом манастирском млину добра вечера очекивала је  
 добро покривен, киснуо на пољу.</p> <p>У том и последњи пламичак огња утрну.</p> </div> <div t 
 листак диже руку да такне Мару.</p> <p>У очима му је сијао огањ јужњачке природе, у њему је ки 
непријатељ приђе српском логору.</p> <p>У тачном реду и густим групама коњица се турска раздели 
 остатак пружаше шаком нападачу.</p> <p>У томе се тренутку иза шибља указа и у два скока стиже  
ако да радим, — одговори старац.</p> <p>У томе труба даде знак, да неко долази У град.</p> <p>Т 
>НАПИСАО</p> <p>АНДРА ГАВРИЛОВИЋ</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>ШТАМПАНО У ДРЖ.{S} ШТАМПАРИЈИ КРАЉЕВИ 
 То ћу и да урадим.{S} Да ми ко помогне убацити тамо зликовца.</p> <p>Рајко се упути из врта на 
.{S} Мене моја нада не вара! — прилично убедљивим гласом и са неком свечаношћу рече Тома Теолог 
че кратко и нејасно.{S} Али је још више уби, кад Ана на то одговори :</p> <p>— Ко зна, шта се к 
ељ.</p> <p>— Који своме пријатељу срећу убија, душу тамни, наду одузима.{S} Ипак чућеш.{S} Где  
 тлачећи све, на што наиђу, ударајући и убијајући ногама, док и сами не падну под теретом задоб 
у једној свој нож.</p> <p>— Нећу, да те убијем одмах, већ да те мучим, Грче неваљали! — викаше  
p>— Ко је? шта је?</p> <p>— Крв у врту, убијен човек! — одговори старац.</p> <p>— Дакле ипак до 
 Врло добро Он треба да буде нападнут и убијен.{S} Други неко биће у исто доба само нападнут.</ 
 поломљеним копљима, свилним стеговима, убијеним витешким коњицима од мегдана, а натопљеном пот 
.</p> <p>Старац се саже, добро разгледа убијенога, па онда устаде:</p> <pb n="130" /> <p>— Више 
 напасти! — викаше старац, па се обрати убијеноме:</p> <p>— Нисам мислио, да тако брзо свршиш,  
гроб је милији.{S} Веле чак, да су га и убили.{S} Ко зна!{S} Где нема Божјег благослова, нема н 
е сме пасти ни сенка сумње на нас за то убиство.{S} Да тако буде, поступи овако: онда, кад поги 
ин.</p> <p>— Да.{S} Тамо је на престолу убица свога сина.{S} Јован пети Палеолог не може се бор 
оца.</p> <p>Куд јури гонилац?</p> <p>За убицом прве радости и тихе среће своје, за јунаком без  
ео сам, те сам цариградскога патријарха ублажио.{S} Он је дигао тешку анатему, која је на народ 
причао је Рајко. — Небо се проламало од убојних узвика, од писке рањеника од поклича живих ратн 
не се зачуше кроз бурну ноћ танки звуци убојних труба, које страховитом циком својом зваху на у 
аије!</p> <p>Рајку клецну нога, срце му убрза, крв јурну У образе, и он, не могући прикрити нен 
вати у два велика кола.{S} Држећи се за убрусе у колу запеваше песму, па се по њој стаде кретат 
/p> <p>И они уђоше у двориште, а путник уведе и коња, па га привеза за један колац.</p> <p>Кад  
 кула овалнога изгледа.</p> <p>Дворанин уведе Мару у доњи део из кога су полазиле стрме степени 
о посвећен у немоћ византиског царства, увек износи стање ствари у светлијој боји.{S} То његово 
="59" /> Имао сам брата Матију, који је увек говорио: док сутра постане јуче казаћу ти шта је у 
г.{S} Али не заборавите, да победа није увек на страни јачега.{S} Она се још радије креће, да б 
и мотриљи? у ово доба?</p> <p>— Свуда и увек, где и кад ти.{S} Срдиш ли се, деспоте?{S} Опрости 
 Хвала Анђеле! — рече Тома једном. — Ти увек стижеш, кад треба!</p> </div> <div type="chapter"  
о твоме поступању према њој.{S} Пазићеш увек да је, остарелу и слабу, погружену и савладану под 
е ишла са ловцима само из обичаја да се увелича друштво, већ је и сама била страсан ловац.{S} С 
 n="56" /> <p>Ветар је хујао и разносио увело лишће и ситне гранчице, распаљујући само јаче ват 
S} Не послуша ли — он ће погинути а она увенути.</p> <p>— Витеже, — рекла му је она пред свима  
 је, да га исповедам, али сам га одбио, уверавајући га, да томе још није време.{S} Онда ми рече 
о, јер је Љубоје и самог себе обмањивао уверавањем, да је то тек само пошалица срца.{S} Па ипак 
д Тома продужи говор, којим је очевидно уверавао вођу о нечему важном, вођа махну руком својима 
} А ти се ове војне не плашиш.{S} Ти си уверен да се крв мора пролити за свету мисао ускрснућа  
аре.</p> <p>Она је сад већ била потпуно уверена, да јој је грануо дан среће и Божјег благослова 
ци врло брзо.</p> <p>Сва тројица бејаху уверени да им се ваља журити:{S} Тома, што је знао да г 
> <p>То бејаше знак да говори из чистог уверења и истинских осећаја.</p> <p>Гојко пољуби ту сув 
исли па проценити, да ли је био охол из уверења о великој вредности својој или је охолошћу мисл 
ше с једне стране супарништво у љубави, уверење да Гојко није без кривице и свикнутост да се во 
ретпоставка у гоњењу његову оснивати на уверењу, да је он ударио најкраћим путем до границе.</p 
на, да почасти свога госта и да га боље увери о готовости одазвати се Угљешину позиву за општу  
 поверење и љубав њихову, и ћесарицу ћу уверити да су нападачи били најамници Гојкови.{S} Она ћ 
} У души јој је било тешко, али је ипак увидела да није без заштите, и ако је Гојко далеко.</p> 
отицом низа степенице, које се отворене увијаху око спољне стране високе куле, као и нехотице п 
ећи се да је није што и у чему несвесно увредио.</p> <p>То је души Аниној било доста.{S} Она се 
 /> <p>— Вараш се, узвишени војводо ! — увређен стегоноша рече.</p> <p>— Овамо долазе само јуна 
раже га разорена срећа честите девојке, увређена част беспрекорног витеза, понижен понос читаве 
а сам знао, да он и без тога не би смео угазити у војну, а да буде ово што је.{S} Али ми је он  
и Угљеша. — Лазар је отишао под закриље угарско, признао је врховну власт њихову.{S} Он као гос 
ао, распламте се за тренут и мало после угаси, али Рајку послужи његова светлост, да позна коња 
гао слутити шта се код Пловдина догађа, угасио се живот једнога старог витеза.{S} Умро је војво 
едном живље севнуше па се склопише, и — угасише на свагда!</p> <milestone unit="*" /> <p>Прошла 
ма.</p> <p>Све је пролазно, све бледи и угине, па и некадашње одушевљење за великога цара.{S} С 
 и више ратничке вештине па и господске углађености.{S} Кад је Момчило баш размишљао у граду св 
ри се у жар па опет од њега остаје само угљен и пепео....</p> <p>А то баш и мишљаху Исаија и Ра 
ад од западне стране градског подграђа, Угљеша се упути право великим вратима, на којима је још 
но бејаше измакао са својим пратиоцима, Угљеша опази на врху стене, испод које је крај пута сту 
а остане на свагда код свога господара, Угљеша му је радо давао проније за уживање.{S} На тој з 
дела.</p> <p>Кад логотет заврши читање, Угљеша се појави на прозору с Аном и Љубом, а свет их в 
бом, нађем овде као и сада.{S} Деспоте, Угљеша!{S} Има неко доба, како остављаш певача у тренут 
ори мало осорно Вукашин. — Не заборави, Угљеша, да ми свет не уписа у грех до сада несмишљеност 
 сачувао свечаност походе својој ташти, Угљеша објављиваше, да Ану утврђује у господству, које  
 старичиног.</p> <p>Држећи за руку Ану, Угљеша се окрете и пође са њом ка Љуби.{S} Тада пусти с 
уку управљену небу.</p> <p>— Господару, Угљеша! — бојажљивим ал’ доста снажним гласом понови же 
И ако се границама нигде не додириваху, Угљеша и Вукашин поступаху у свему сложно, договорно и  
нке, да, и саме плачне, теше деспотицу, Угљеша се удали, очевидно и сам потресен губитком најпо 
је срце страда, а ја не знам узрока.{S} Угљеша — и она му наслони своју лепу главу са црном дуг 
е бејаше изненађен — Тома Теологита.{S} Угљеша на његово место за заповедника војске целе драмс 
се горе од веселих ратничких клицања, а Угљеша бејаше задовољан драмским одељењима.</p> <p>Ту ј 
 за руку изиђе два, трн крока напред, а Угљеша скочи са свога коња.{S} Један копљаник из пратње 
>— А сада?</p> <p>Вукашин се замисли, а Угљеша сам себи одговори:</p> <p>— И сада!</p> <p>— И о 
о ти је.</p> <p>Тома се лако поклони, а Угљеша продужи: <pb n="15" /></p> <p>— Радњу призренско 
<pb n="12" /></p> <p>Деспотица цикну, а Угљеша је изнемоглу прихвати и спусти на меко седиште.< 
јих земљака.</p> <p>После неког времена Угљеша се окрете Гојку:</p> <p>— Војводо!{S} Ти си чест 
ne unit="*" /> <p>После кратког времена Угљеша ступи у собу, где га је деспотица очекивала.</p> 
покрај пута с обадве стране.</p> <p>Кад Угљеша би поред деспотице, кликну мушки и отворено:</p> 
> <p>— То бејаше честит јунак! — додаде Угљеша. — Он је своју дужност савесно извршио.{S} Није  
коњанике на претпоследњим вратима, дође Угљеша са осталима до последњих, где га дочекаше свеште 
 — ах — све — и деспотицу, и кажи да је Угљеша чинио своју дужност, али да га је — звезда — зве 
загрли, па се пољубише у лице, а кад је Угљеша са искреним поштовањем пољуби у руку и она њега  
.</p> <p>— Ходи, љубо моја — прекиде је Угљеша — погледај на оно звездано јато.{S} Видиш ли мој 
 <p>— Устани, мила љубо моја — зваше је Угљеша, дижући је. — Заборави ову пошалицу моју, она ни 
м мајко миле љубе наше! — отпоздрави је Угљеша узевши хлеб и со.</p> <p>За тим се са њом загрли 
ви необично ценили и поштовали, ипак је Угљеша налазио да ће ту бити и какве заслуге новог запо 
ња иде само у корист његову.{S} Тако је Угљеша све прегледао и нашао да је све опако, како је о 
здравише господара свог.</p> <p>Тако је Угљеша свечано походио Драму први пут после Војихнине с 
 а кад је разабрао какве му поруке шаље Угљеша с краљем, одмах је дао пристанак у име своје и с 
 Сера гласник и донесе гласе, којима се Угљеша ни мало не обрадова.</p> <p>Дуго је сам размишља 
7"> <head>VII</head> <p>За време док се Угљеша бавио у Драми и док је обилазио омање тврђаве пр 
p> <pb n="42" /> <p>А кад се чуло да ће Угљеша за кратко време и доћи, почеле су се чинити вели 
/p> <p>— Сазнао сам све то и ја, — рече Угљеша — па сам знао, да он и без тога не би смео угази 
ени моја слутња друкчије говори, — рече Угљеша.{S} У лицу дође тренутно блеђи, али на мах устад 
надно заслужити.</p> <p>— Добро, — рече Угљеша. — Све остало остављам теби, да добро размислиш  
ачева и копаља, — поузданим гласом рече Угљеша.</p> <p>— На Цариград најмање можемо мислити, —  
ете цркве наше! — узвишеним гласом рече Угљеша примајући на дар поднесену икону.</p> <p>Гомиле  
у бој за једну мисао! — одушевљено рече Угљеша, и устаде пруживши руку Вукашину.</p> <p>— И ста 
ћемо сва тројица четвртом! — болно рече Угљеша.</p> <p>— То би био кобан дан!—додаде Вукашин.</ 
спотица.</p> <p>— Али има — продужаваше Угљеша — неко време, како звезде у моме јату трну, блед 
/p> <p>У тихој звезданој поћи изгледаше Угљеша као страсни покајник пред благим исповедником, с 
ступи лагано до средишта, где се држаше Угљеша, а војвода Богдан тражећи везу са њима и сам се  
му части, која је припала часнијем, — и Угљеша показа руком на Гојка.</p> <p>— Што год ти уради 
аче.</p> <p>После неког времена стиже и Угљеша.{S} Сунце је већ нагињало западу, а Томе још нем 
 ни мало боље ни Мрњавчевићи, Вукашин и Угљеша, о њима.{S} Између северних господара и Угљеше п 
ти! — с искреним болом рекоше Вукашин и Угљеша.</p> <p>— То бејаше честит јунак! — додаде Угљеш 
ажно за звездом судбине своје! — обнови Угљеша разговор после неког ћутања.</p> <p>— Борисмо се 
C13"> <head>XIII.</head> <p>У Серу држи Угљеша мало породично веће, па коме су само он и брат м 
де у пропаст.</p> <p>— Видиш, — продужи Угљеша. — Лазар је отишао под закриље угарско, признао  
 рече Тома.</p> <p>— Драма је — продужи Угљеша — најважнија тачка целе деспотовине и то баш са  
 Прилике су тешке и неповољне — продужи Угљеша.</p> <p>— Тако је, деспоте.{S} Захваљујући велик 
јвода Богдан.</p> <p>— Боже дај! — вели Угљеша. — Наша је војска снажна.{S} Броји преко шездесе 
идела, и то ћу ти радо казати.{S} Добри Угљеша мој!{S} Војна је крвав носао, страшан и кобан.{S 
сели и незадовољни.</p> <p>Једне вечери Угљеша сазва ратничко веће на коме одређиваше нове дужн 
наче, — додај ми — мало воде — прозбори Угљеша.</p> <p>Гласник захвати у липову кору воде и зап 
</p> <p>—Све истиче из тога, — одговори Угљеша.</p> <p>— Моја круна не трпи слабији сјај, твоја 
>— Не знам, добра моја Љубо, — одговори Угљеша. — Али кад ти велиш, без сумње је тако.{S} А ти  
лисар, мож’да чак од границе — одговори Угљеша па, пошавши са деспотицом низа степенице, које с 
</p> <p>— И од сада! — одлучно одговори Угљеша.</p> <p>— Добро.{S} Ал’ ко да нам помогне, ђаво  
<p>— Љубо, кол’ко си добра! — проговори Угљеша. — Ти се бринеш за ме.{S} Немаш разлога, верна м 
укашин.</p> <p>— Мож’да и ноћ! — заврши Угљеша.</p> <p>За неколико тренутака настаде тишина, по 
/p> <p>— Ни без клетве! — громко доврши Угљеша.</p> <p>— Невоља државна нагони нас да у име њен 
ризну у плач.</p> <p>— Љубо! — рече јој Угљеша после неког времена. — Буди храбра.{S} Ти си изг 
вих, ради којих се и договарамо.{S} Мој Угљеша, кад не би било људских грехова више но што има  
<pb n="99" /> <p>— Гојко, — рече за тим Угљеша, — ја немам поузданијега гласника од тебе.{S} А  
тиже у Драму и Угљешина војска а са њом Угљеша, деспотица Љуба и војвода Богдан, човек у најбољ 
у шеснаестом лету, кад се у њу загледао Угљеша Мрњавчевић, па је и запросио.{S} Она му је по пр 
 ни вашу вољу прекршио, — рече им благо Угљеша. — Туђина Теологиту уклонио сам са досадашње му  
рекох ружне речи, — вели достојанствено Угљеша. — Али не заборави, брате, да се тешка погрешка  
шта се ослонити можемо! — рече значајно Угљеша, гледајући право у очи Вукашину.</p> <p>— Доста  
 на средини логора краљ Вукашин, деспот Угљеша и војвода Богдан разговарају се о ратном походу  
едонским владарима неизбежан.{S} Деспот Угљеша живи је страх за наше.{S} После дужег размишљања 
а велим не! — одговори му Тома — Деспот Угљеша већ куца тешком руком својом на вашу границу.{S} 
логор јужне војске, коју је имао деспот Угљеша лично да поведе у бој против Турака.</p> <p>Осем 
 на чилим коњицима.{S} Ту је био деспот Угљеша са оружјем и позлаћеним рогом ловачким; ту деспо 
 руху на богато украшеном жераву деспот Угљеша, а око њега бејаху велики војвода Богдан, војвод 
ми наста свечан тренутак.</p> <p>Деспот Угљеша долазио је у походе својој ташти ћесарици Ани, д 
 своме војну у загрљај.{S} Али је синоћ Угљеша дошао неопажен, те му није могла ни једног корак 
па си ми брат а не млађи! — одговори му Угљеша.</p> <p>Тома је био од једа зелен.{S} Не рекавши 
ој.</p> <p>— Напред, витезови! — кликну Угљеша а вихор прихвати његову реч</p> <p>Трубе око дес 
lestone unit="*" /> <p>По свршеном већу Угљеша с Гојком оде у Анине одаје.{S} Тамо бејаше Ана,  
ји те, рабе Божји, посла к нама!</p> <p>Угљеша пољуби, прекрстивши се, злаћени крст, а ђакон на 
ратној спреми свечанога изгледа.</p> <p>Угљеша је ишао на коњу сам.{S} Испред њега јахала су дв 
бито доња вазда притегнута усна.</p> <p>Угљеша га је очекивао, па га је одмах, још пре но што г 
о се и дошао из свога манастира.</p> <p>Угљеша, Љуба и Мара одоше на кулу, која је млину и њего 
ај и ја ћу слушати без поговора.</p> <p>Угљеша седе, и руком показа Томи да и он седне, али Том 
ине, — дома гоњених Мрњавчевића.</p> <p>Угљеша је говорио јачином пророчкога гласа.</p> <p>Вука 
 прве ударце турских завојевача.</p> <p>Угљеша, измиривши противности између многих староседела 
мести у сам почетак своје владе.</p> <p>Угљеша и Богдан, коме се указиваше свака част, сваког д 
 хладније и затегнутије прилике.</p> <p>Угљеша је одмах сазнао од Ане, шта се догодило.{S} Чуо  
ојске из простране му краљевине.</p> <p>Угљеша је у Серу био задовољан бројем и ваљаношћу чета, 
становника Угљешине деспотовине.</p> <p>Угљеша је био у великом послу, примајући и сређујући во 
ов од летос, од смрти Војихнине.</p> <p>Угљеша, Љуба и Мара измицаху у разговору напред, а за њ 
аху давати знаке српској војсци.</p> <p>Угљеша ободе коња, и он као стрела полете кроз ноћну тм 
пуштале степенице у градски врт.</p> <p>Угљеша остаде у соби сам.</p> <p>Дуго је замишљено хода 
ске државе налазе. <pb n="14" /></p> <p>Угљеша се мало намршти, а Тома брзо додаде:</p> <p>— Ал 
х Азијата, Турака. <pb n="16" /></p> <p>Угљеша ућута, и гледаше неко време преда се, а онда диж 
нак.{S} А земља храброга <pb n="182" /> Угљеше, који нам зададе највеће јаде, већ ће се почети  
а је дошао овог часа коњаник од деспота Угљеше, и да <pb n="149" /> је донео прве, добре гласов 
ста далеко.{S} Ја сам од стране деспота Угљеше.</p> <p>— А, тако! — протеже старац. — А је ли т 
о је своје напредовање у служби деспота Угљеше, где се после дужег лутања по српским областима  
е давао.{S} Ташта одважног и разборитог Угљеше није имала места да страхује за се ни после смрт 
исну, па покри лице рукама, клече поред Угљеше и од срца зајеца.</p> <p>— Јуначе, — додај ми —  
ете у Сер на зборно место.{S} Позван од Угљеше, Богдан је у место сваког одговора послао у Сер  
 о њима.{S} Између северних господара и Угљеше простирала се деспотовина Костадина и Драгаша Де 
ица Љуба већ бејаше тамо стигла.{S} Али Угљеше и Томе Теологите са још неким ловцима не бејаше. 
ј десној страни густе лесе, која се око Угљеше непрестано савијаше.</p> <p>— С Богом, деснице м 
о своју пажњу.{S} До краја пажљив према Угљеши и деспотици Љуби, Тома је знао да та пажња иде с 
ловдински је заповедник нудио свој град Угљеши, ако дође и одагна Турке око њега.{S} А та баш п 
 чиме се необично одликовао и што га је Угљеши вазда препоручивало, била је могућност да, добро 
, а кад Гојко одушевљеним речима понови Угљеши, како му ставља на услугу мишицу и мач, главу и  
у се Вукашин — код таке љубе није тешко Угљеши бити велики!</p> <milestone unit="*" /> <p>После 
ејаше лако ни једноме а најмање деспоту Угљеши, који је имао да издржи прве ударце турских заво 
 Дејановићи шаљу ме да витешком деспоту Угљеши и краљу Вукашину однесем радосне гласе: јуче је  
да си ти учинио последњу услугу деспоту Угљеши.{S} Реци, да си га овде сахранио, овде испод ове 
н дворанин, узе со и хлеб, подносећи их Угљеши.</p> <p>— Здрава нам буди, узвишена ћесарице и д 
епрегледне редове веселе војске.</p> <p>Угљеши очи севнуше још јачом светлошћу, а румен му поли 
ој се учини да чује рог, који објављује Угљешин долазак.{S} И у томе се не превари.{S} Радосна  
и...</p> <p>— Војводо Љубоје! — грмљаше Угљешин глас с коња, — где је најбоља војска моја?</p>  
љало да га у ратничким пословима замени Угљешин војвода Тома Теологита, док је ћесарица Ана и д 
 највећег весеља изиђе из двора логотет Угљешин с пергаментом у руци.</p> <pb n="45" /> <p>Са њ 
ће га боље разумети.{S} Али се вара.{S} Угљешина је душа упила у се сву озбиљност његове занесе 
м граду, и она бејаше права лична снага Угљешина, који се снажио непрестано доласком многих кра 
ове.</p> <pb n="119" /> <p>Та је војска Угљешина становала сада у самом граду, и она бејаше пра 
неки и у граду.</p> <p>Најпоузданија је Угљешина војска била она, што је још са њим дошла из се 
 њиховог стрица Југа Богдана.{S} Али се Угљешина деспотовина продужавала највише на исток, од с 
</head> <p>За мало дана стиже у Драму и Угљешина војска а са њом Угљеша, деспотица Љуба и војво 
за каменити сто у великој богатој одаји Угљешина двора.{S} Ноћну таму разгањају у соби велике в 
 бејаше велики број и грчких становника Угљешине деспотовине.</p> <p>Угљеша је био у великом по 
 поклони и пун скромности изиђе из собе Угљешине.{S} Али чим заклопи велика врата за собом, очи 
 по жељи свих а нарочито деспотице Љубе Угљешине, кћери Војихнине и Анине, која је часове туге  
доше у редове одабране најамничке гарде Угљешине.</p> <p>Та весела и шарена војска, састављена  
 на морску обалу наслоњене, деспотовине Угљешине.</p> <p>И ако се границама нигде не додириваху 
 /> <p>Кад се велика војска деспотовине Угљешине и војводине Богданове изгуби за плавим брегови 
рака.</p> <p>Осем простране деспотовине Угљешине и омања војводина Богданова слала је своје чет 
с највиднијег места у источној половини Угљешине деспотовине, а на њ је уздигнут највећи против 
ћим висовима.</p> <p>Ту бејаше састанак Угљешине и Вукашинове војске, ту и прво логориште удруж 
ржала овде.{S} Они су били лични чувари Угљешини, који их је добро пазио.{S} Међу њима је било  
е и непријатне јаве, ловачко се друштво Угљешино и пробудило у суморном расположењу.{S} После о 
</p> <p>Томи је било мало неправо онако Угљешино истицање и одликовање ћесарице Ане, али је то  
з пратње <pb n="43" /> прихвати узде од Угљешиног коња, који је на мах стао као укопан.</p> <p> 
 ти помоћи!....</p> <p>Кад по заповести Угљешиној уђоше к њима дворанке, да, и саме плачне, теш 
а га боље увери о готовости одазвати се Угљешину позиву за општу војну против Турака.</p> <pb n 
соко диже одвијени лист па стаде читати Угљешину повељу.</p> <p>Да би обележио и у трајнијем сп 
дио Богдану, ушавши једне вечери у собу Угљешину, деспотица затече свога војна при отвореном пр 
е оних, мало веселијих, дана по доласку Угљешину у Драму дошло је доба, да се за оне тренутке н 
беђени! — одговори Вукашин, стиште руку Угљешину, и устаде.</p> <p>Браћа се загрлише и пољубише 
 <p>Кад се већ приближио крај гостовању Угљешину, ћесарица Ана жељаше да све славље не прође бе 
је добила женско дете, потоњу деспотицу Угљешину, још се више повукла себи и своме дому, одличн 
нуо.{S} Није им био непознат, јер је са Угљешом више пута долазио у Драму и ишао даље, али не б 
редају, а сам се крепу да се састане са Угљешом, па да заједно нападну на турску престоницу Дре 
ни крст, а ђакон настојников изиђе пред Угљешом са осредњом, у злато уоквиреном, иконом светога 
ога војна.{S} А тада је опет излазила с Угљешом и нагађала, чија ли је жупа и који ли је стегон 
Краљ Вукашин је одмах после споразума с Угљешом отишао у Прилип а одатле у Скопље, једно, да је 
ж’да и не личим више на <hi>твога</hi>, Угљешу.{S} Али — опрости!</p> <p>— Господару мој!{S} Не 
ног посла данашњег уморан? — упита Љуба Угљешу.</p> <pb n="100" /> <p>— Не знам, добра моја Љуб 
дским вратима.</p> <p>Деспотица погледа Угљешу.</p> <p>— То је какав поклисар, мож’да чак од гр 
ледање на тамне стране државних прилика Угљешу је у почетку обмањивало о величини његове душе и 
и господар и драги гост! — поздрави Ана Угљешу, па се окрете и са сребрног служавника, који при 
у јесен.{S} Деспотица Љуба очекивала је Угљешу, да је врати у Сер.</p> <pb n="42" /> <p>А кад с 
ећи низ степенице на кули, где оставише Угљешу са његовима да се сном крепе, нешто шапутаху.</p 
ајдете натраг у Дренопоље.{S} Ја знам и Угљешу и његову војску.{S} Јесу храбри, јесу многобројн 
вора, — рече Тома, пажљиво посматрајући Угљешу.</p> <p>— Затекао сам много рушевина, из којих ј 
ка, нагонећи често пута рударе да преко уговора и за њега раде.</p> <p>Последњих дана договоре  
а осталим зградама.</p> <p>Стигнувши на уговорено место, дружина се поскида са коња, које прихв 
очеше одвајати у омање ловачке групе по уговореном плану и са једном лозинком.</p> <p>Тако се д 
а само за себе копају а деспоту да дају уговорену накнаду.</p> <p>Монах се одазвао молби вредни 
сника — причаше старац — те ми мачевима угрожаваху, док ме за врбу привезаше, па одоше у шуму н 
ћесарици руку, па се брзо <pb n="65" /> удали, оставивши Ану збуњену немилим гласовима, које јо 
/> <p>Љубоје махну руком и старешина се удали.{S} Обојица ћутаху.{S} Гојко је оштро гледао Љубо 
 саме плачне, теше деспотицу, Угљеша се удали, очевидно и сам потресен губитком најпоузданијег  
ој да сам овде, — рече Мара и старац се удали.</p> <p>Мара приђе прозору.</p> <p>Очима брзо пре 
и његовом задоцњењу, и ако је било жупа удаљенијих које су већ биле стигле.</p> <p>Љубоје је до 
аше да се та група ловаца опет све више удаљује од куле.</p> <p>Мара задрхта, а Тома стаде непо 
а продужише на само разговор, лагано се удаљујући од крчме путем.</p> <p>Тај вођа бејаше главом 
на прелази границу па окрећући на север удара на Дидимотику до Дренопоља.</p> <p>Кад се осетио  
и сами не падну под теретом задобијених удара и рана; вика и писка, јаук и клетва, дозивања и о 
зад газећи и тлачећи све, на што наиђу, ударајући и убијајући ногама, док и сами не падну под т 
викао навике свога јуначног ученика.{S} Ударао је у цитру, кад је Момчило испијао пехаре румени 
> <p>Певач опроба цитру, па после стаде ударати и певати:</p> <p>„Ил’ волиш црне очи, ил’ су ти 
махну ножем у страну и замахну да Рајка удари са стране у десна ребра.</p> <p>Нож сину, нешто з 
ћи своје личне прохтеве и ненасите жеље удари клин у јединство српске отпорне моћи са ових стра 
ђа, а један га тешким гвозденим ступцем удари по врату тако, да Гојко посрну.{S} Тома прискочи, 
 веђе:</p> <p>— Коса је смртна у велико ударила у његов појас.{S} Године су превалиле.{S} Једва 
нако непријатно растао од Рајка и Маре, ударио је косом, низ коју се лако спустио ка источној с 
њу његову оснивати на уверењу, да је он ударио најкраћим путем до границе.</p> <p>За то пође пу 
 као муња кроз град и подграђе, а звона ударише на благодарење и богомољу.{S} И после неколико  
 <p>— Алах, ил-Алах!</p> <p>И поново се ударише груди у груди.</p> <p>Стари ратници држе се вит 
с од вина, знате то најбоље!</p> <p>Сви ударише у смеј.</p> <p>— А, збиља браћо, шта мислите о  
оту Угљеши, који је имао да издржи прве ударце турских завојевача.</p> <p>Угљеша, измиривши про 
адора трилиског одељења, које бејаше па ударцу турског одреда што са источне стране нападаше, з 
те ближе граници, Тома Теологита бејаше удвојио своју пажњу.{S} До краја пажљив према Угљеши и  
зети?</p> <p>— Поћи ћемо у Сер, па ћемо удвојити бдење нада свим, што бива.{S} Вукашина уставља 
у светлијој боји.{S} То његово, намерно удешено, ружичасто гледање на тамне стране државних при 
 Вукашинове војске, ту и прво логориште удружене српско силе јужних српских господара.</p> <p>О 
одиже шубару.</p> <p>После тога устаде, уђе у колибу, и изнесе ражанице, скорупа и млека, да се 
садове, који бејаху од студени клонули, уђе у врт Гојко, и приступи слободно Мари.</p> <pb n="9 
, — рече војвода Богдан, кад са својима уђе у сечу на северозападној страни логорској, да повра 
слуга показа осветљену собу, у коју она уђе а за њом и Гојко.</p> <p>Рајко застаде на степеница 
ада, које су биле у преклад сложене, па уђе у покривену, праву, колибу.</p> <p>Ветар је већ био 
ad>II</head> <p>Сутра дан рано из јутра уђе у собу деспотову војвода Тома Теологита, човек лепа 
у он скрете поред двора и на мала врата уђе у велики дворски врт, који се на крају завршавао шу 
> <p>Превалио је био половину пута, кад уђе у један не много велики кланац.{S} Лево и десно диз 
ма.</p> <p>— Те очи? — рече у себи, кад уђе сам У собу.</p> <pb n="137" /> <p>— Где сам их то м 
таџбине!{S} Здрави!</p> <p>Мало доцније уђе у собу Гојко, који долажаше из Анина двора.</p> <p> 
и део драмске војске.</p> <p>Кад Љубоје уђе у логориште и поздрави ратнике са старом ћесарицом  
к на вратима, али се опет брзо прибра и уђе, затворивши врата за собом.</p> <p>— Извините, кнег 
 а и оне одоше Ани.</p> <p>Тома сјаха и уђе унутра.</p> <p>И ако се враћао из логора, ипак до к 
које по мало промицаху, старац устаде и уђе у колибу.</p> <p>Цела се колиба делила на три дела. 
сак промени.</p> <p>Врата се отворише и уђе Гојко са старешином градске страже.</p> <pb n="79"  
 с Видосавом, уочи неког коњаника, који уђе у двориште, па га неопажено посматраше, а кад он бе 
а без браде, који у пуној ратној спреми уђе у њихову одају.</p> <p>— Знао сам — рече после позд 
} Али то лице опази Рајка и виде, да он уђе у врт.{S} Брзо и опрезно као мачка пређе простор до 
 ја могао знати у мраку !</p> <p>Старац уђе и куцну на врата Томина.</p> <p>Тома, полубудан, ск 
з, те су обе биле у вези.</p> <p>Старац уђе у предњи отворени део, који је оним двема преградам 
лоним од ловаца, који могу на ме наићи, уђох у ове зидине.{S} Уђох да овде премишљам о ономе, к 
могу на ме наићи, уђох у ове зидине.{S} Уђох да овде премишљам о ономе, кога овде — нађох —</p> 
</p> <p>— Добро ми дошао !</p> <p>И они уђоше у двориште, а путник уведе и коња, па га привеза  
!....</p> <p>Кад по заповести Угљешиној уђоше к њима дворанке, да, и саме плачне, теше деспотиц 
ља његова!</p> <p>За тим све три лагано уђоше у ћелију старог Исаије.</p> <p>На рукама његовим  
езности ипак први грабљаху да што дубље уђу у стан српски неопажени.</p> <p>Није дуго трајало т 
зао у крви и ранама, долази да на општи ужас и изненађење буде зао гласник, да је Пловдин — пао 
 је био крвав и страшан.{S} Узвиком је, ужаснијим од крика рањеног лава, плашио непријатеља, са 
p> <p>Љубоје прочита и задрхта:</p> <p>—Ужасно! —викну он. — Ја сам био потпуно обманут. — Сада 
и свему томе!</p> <p>Видосава разуме са ужасом, куда Ана циља, па јој упаде у реч:</p> <p>— Не, 
це лабудови.{S} А јуначка војска пева и ужива у витешким играма, као да не пође у војну већ на  
о чешће слушала — налази душа моја више уживања.{S} Мож’да то долази и отуда што много ценим на 
ара, Угљеша му је радо давао проније за уживање.{S} На тој земљи стари је ратник постајао у нек 
.{S} Он је имао очи за лепоту и воље за уживањем.{S} То је тражио и већином нашао.{S} Сад ће на 
иколом Алтомановићем, моћним господаром ужичким, ја сам у отвореном непријатељству.{S} Само је  
квици.{S} Он је у исто доба био у целој ужој околини једина човечја прилика, јер црквица не има 
рзо пође за њим, а остали продужише да, уз лагано сркутање доброг кипарског вина, нагађају о пр 
проговорићеш, док те притегнем уз врбу, уз ону исту врбу, где ти мене веза!</p> <p>Обиђоше клуп 
зо пута била је једна повећа колиба.{S} Уз неке старе рушевине пастири су наслонили отесана деб 
 и даје јој власт ћесарскога сана.{S} А уз многобројне поклоне и дарове особито издашном милошћ 
чуо, кад се женска једна прилика успела уз стрмените степенице високе куле, нити је осетио, кад 
} И ми устасмо против њих.{S} Цар стаде уз њих.{S} Ми бејасмо тада и против цара.{S} Успесмо.</ 
освитак зоре.{S} За све остало, што иде уз нови положај твој, ја ћу се бринути.</p> <p>Тома Тео 
 војводу Гојка, а Тому позва да се нађе уз њега — деспота -— својим саветом и знањем.</p> <p>Ве 
а и очеличио срце своје.{S} Приљубио се уз Момчила као син уз оца, јер Рајко није свога оца ии  
но продужаваше покрај саме ватре навише уз поток према Чрноменским Луговима.{S} Кад коњаник би  
и старог краља Дечанског, други су били уз младог Душана, за кога је тада слушао да је његов вр 
 понос читаве земље.</p> <p>Он се припи уз коња, а оструге се изгубише у ребрима доброг носиоца 
, а? ама проговорићеш, док те притегнем уз врбу, уз ону исту врбу, где ти мене веза!</p> <p>Оби 
воје.{S} Приљубио се уз Момчила као син уз оца, јер Рајко није свога оца ии запамтио. <pb n="36 
са високог бедема крстопољског погледао уз пут што води Драми, па је очекивао гласове ако ни од 
а.{S} И одиста се Љубоје све више лепио уз тога, дотле немилог му, дошљака.{S} А пијући у друшт 
ши руку Вукашину.</p> <p>— И стати брат уз брата па победити или бити побеђени! — одговори Вука 
 у ратним и државним пословима а такмац уз звеку пехара.{S} Тамо је и Рајко, ћефалија, грађанск 
p>— Највише што ти могу допустити: буди уза ме!{S} Напред, јунаци!</p> <p>— Живео деспот!</p> < 
гобројним питањима и одговорима настаде узајамно обавештавање.</p> <p>— Теби, дакле, имам да за 
алеко је он, кога волим и кога очи сада узалуд траже!</p> <p>— Завидим мору, које запљускује об 
 нешто тражио.{S} Пратио сам га вечерас узастопце.{S} Чекао те је, ћефалијо, под храстом, па он 
, ал’ се на питање монаха, који, такође узбуђен, скочи, брзо прибра:</p> <p>— Слушао сам од нек 
 трпезу и госте наше за њом, па одлазиш узбуђен, узнемирен, да те после, пуна бриге за тобом, н 
 своју срећу проба.{S} Приступила му је узбуђена, јер је знала да од одговора његовог зависи и  
ко устаде с Јеленом, која је била силно узбуђена.</p> <p>За Рајком приђе и она и пољуби Исаију  
 слабе живце старе ћесарице затегнуте и узбуђене.</p> <p>Видосава је имала сада два пута више п 
лу застајаше.{S} А кад стаде Исаија, он узбуђено запита:</p> <p>— А, велиш оче, твој се брат зв 
бразе, и он, не могући прикрити ненадну узбуђеност, готово гласно викну:</p> <p>— Она?</p> <pb  
ца набрецује, кад му се груди од силног узбуђења надму.{S} Очима је стрељао, у лицу је био црве 
ставом.</p> <p>— Господару,— у радосном узбуђењу огласи се и деспотица, — веруј са превисоким б 
ућута, а Гојко, који је неколико пута у узбуђењу задрхтао док је она причала прихвати:</p> <p>— 
 знак!</p> <p>— Боже, опрости!</p> <p>— Узбуна!</p> <p>— Војвода!{S} Стегоноша!</p> <p>— Помоћ! 
 које страховитом циком својом зваху на узбуну.</p> <p>Ти ситни и брзи звуци изазиваху и храбро 
да.</p> <pb n="164" /> <p>У дивљој хуци узбуњене природе зачу се топот потмулом лупом</p> <p>Бе 
е Рајко. — Небо се проламало од убојних узвика, од писке рањеника од поклича живих ратника.{S}  
Алах, ил-Алах!</p> <p>У мору различитих узвика, страха, изненађења, забуне и очајања, јунаштва  
војим.{S} Он је био крвав и страшан.{S} Узвиком је, ужаснијим од крика рањеног лава, плашио неп 
азбисте.</p> <p>Турци одговараху једним узвиком:</p> <p>— Алах, ил-Алах!</p> <p>То бејаше општа 
 икада преда мном спомене!</p> <p>— Не, узвишена ћесарице!{S} Не заборављај, већ испитај и казн 
Верује да ће му лакше бити.{S} И ја те, узвишена ћесарице, молим.</p> <p>Ана бејаше у незгодном 
доброг нашег господара?</p> <p>— Јесте, узвишена ћесарице!</p> <p>— Је ли која душа остала глад 
ћи их Угљеши.</p> <p>— Здрава нам буди, узвишена ћесарице и драга нам мајко миле љубе наше! — о 
е поболео.</p> <p>— По вашој заповести, узвишена ћесарице!{S} Не брините, јер је ваша ствар у п 
утака нисам знао, да ћу бити путник.{S} Узвишена ћесарица ми је наложила да у морској тврђави у 
ти резултат свога поверенства.</p> <p>— Узвишена ћесарице! — рекао јој је Тома. — Ваш је налог  
м двору приказао монах Исаија.</p> <p>— Узвишена ћесарице, ево твојој милости и закриљу приводи 
ор.{S} Ана је била изненађена.</p> <p>— Узвишена ћесарице, ја мислим да не смемо оклевати.{S} Д 
е предстража Серу.{S} У Драми је остала узвишена ташта наша, ћесарица Ана, али војсци драмској  
да Љубоје отишли су у Драму, куда их је узвишена ћесарица ненадно позвала.{S} Ипак - реци — ниј 
огло то бити сутра?</p> <p>— Ако нареди узвишена ћесарица, — одговори дворанин. <pb n="29" /></ 
гдан.</p> <pb n="173" /> <p>— Вараш се, узвишени војводо ! — увређен стегоноша рече.</p> <p>— О 
p> <p>— Веруј мојој искреној исповести, узвишени деспоте.{S} Не бих се ногом макао из ових тврд 
уде моћни заштитник свете цркве наше! — узвишеним гласом рече Угљеша примајући на дар поднесену 
ревисоким братом својим у победу твојих узвишених мисли, веруј и вера ће те твоја спасти!</p> < 
 засија лице од радости:</p> <p>— Хвала узвишеној ћесарици на таком поздраву а и вама, што сте  
 мене пре везали за врбу, кад су напали узвишену ћесарицу нашу, — говораше старац, па устаде. — 
, тако радећи.</p> <p>Свргнуће Томино и узвишење Гојково обрадовало је све и свакога у граду, а 
клопи очи.{S} Исаија му спусти главу на узглавље и прекрсти га још једном.</p> <p>Ветар духну и 
доше и са изврнутим седлима и спуштеним уздама јурнуше лево и десно, напред и назад газећи и тл 
оше се, готове да одаду и смех и плач и уздах и врисак.</p> <p>— Она је, она, Јелена! — викну Р 
о.{S} То бејаше рика рањенога тигра или уздах подземнога света.</p> <p>И као туча на родну њиву 
а чекам, да ме копите коњске разнесу, — уздахну мало даље неко. — Да се још једном кренем, пола 
че у самоћу, помоли се по ново Богу, па уздахну а преко памети јој прелетаху најлепше слике нај 
анаест година, а зваше се — монах болно уздахну — Јелена.</p> <p>— Јелена? — понови Рајко тако, 
S} Он диже руку и обриса — сузе.</p> <p>Уздахну, па се окрете на страну, а руком подлакти главу 
могаше уздржати:</p> <p>— Јадно дете! — уздахнула је, и сама бришући сузе.</p> <p>А ни Мара ни  
у ти слати поздраве по облацима, ветру, уздаху, но лакој тици, сунцу и светлим зрацима његовим! 
мањиваше.</p> <p>Заповедник се Пловдина уздаше једино у српску помоћ.{S} Зато се и обрати српск 
 руци Гојка, који се на мах лати мача и узде коњске.{S} Научени коњиц осети звук стрелина лета, 
пљаник из пратње <pb n="43" /> прихвати узде од Угљешиног коња, који је на мах стао као укопан. 
златним крстом.{S} Левом је руком држао узде крупнога вранца без белеге а десну је спустио на к 
едан поглед Љубојев, где је осећај отео узде разуму, био је довољан да пробуди сумњу Томину.{S} 
, кад му се досади држати непрестано на узди свога коњица, скрене с пута па дохвативши се више  
ми, уништи, а њега — помагача — да опет уздигне.</p> <p>Његова је одлука готова.</p> <p>Било је 
а крилима осећаја и разума, да се лакше уздигну до схватања среће наше.{S} Ти, је ли, више не с 
оловини Угљешине деспотовине, а на њ је уздигнут највећи противник његов.</p> <p>Вреди ли више  
орити своју војску.{S} Стегоноша високо уздиже стег па три пута завитла њиме по ваздуху, да вид 
 радовала Мариној срећи, а Мара је мање уздисала а више приповедала Видосави, како је она слути 
>— Да страшне ноћи, да силне жалости! — уздисаше млади грчки певач, држећи своју цитру. — Синоћ 
овачкој свити деспотовој, Мара се једва уздржала, да одмах и пред свима на дворишту не падне Ви 
вом месту и у ово доба, али сам се опет уздржала.{S} Сада не могах више.{S} Твоја душа пати, тв 
старешине.{S} И ако је знао, да је овом уздржаном реду у области драмској више припомогла сама  
ала је све Видосави, и ова се не могаше уздржати:</p> <p>— Јадно дете! — уздахнула је, и сама б 
обали одакле се жртва и предала Марици, узе загледати на двоје пребијен мач.{S} Богати га украс 
лужавника, који принесе један дворанин, узе со и хлеб, подносећи их Угљеши.</p> <p>— Здрава нам 
ина, па је показа јунацима.</p> <p>Тома узе лук и тетиву и, нанишанивши, пусти.{S} Па не часећи 
шанивши, пусти.{S} Па не часећи ни часа узе другу стрелу и оком ухвати орлов лет, како се бејаш 
ту, пољуби је и даде Видосави, а ова је узе и брзо изиђе.</p> <p>То је било једнога дана из јут 
 моја! — одговори јој он.</p> <p>За тим узе Ану с десна и Љубу с лева од себе и пође с њима.{S} 
од моста.</p> <p>Они стадоше.{S} Богдан узе мач, од кога се држак са горњом половином бејаше са 
ноћне стражаре киту поменка.{S} Он брзо узе, и руком мило отпоздрави она два сјајна црна ока Ма 
е из поштовања према моме стрицу монаху узе и после посла у град Манастир своме добром пријатељ 
аде, па седе до оца на постељу.{S} Отац узе његову леву руку у своје обе, па, гладећи је, упита 
 миле љубе наше! — отпоздрави је Угљеша узевши хлеб и со.</p> <p>За тим се са њом загрли, па се 
ка, кога самртно рањена посече на обали узевши му остатак оштрога мача.{S} Али се жртва не јављ 
анском цару јавио се у сну анђео Божји, узео му из руку крваву сабљу и предао Турцима.{S} Зла к 
ашин оклевао?{S} За срећу наше отаџбине узео је част краљевску пре шест година онда, кад и ја д 
а свакој најезди на ове крајеве, ја сам узео управу над овом облашћу у своје руке, независно од 
 руци свој нож, који му старац заборави узети, кад га је везао.{S} Помоћу <pb n="129" /> тог но 
е браће Дејановића.{S} Он ће у Велбужду узети и њихову војску, која се тамо летос сакупљала, па 
<p>Јунацима заблисташе сузе у очима.{S} Узеше мач и пољубише.</p> <p>— Његово је знамење! — дод 
а је требао баш тај градић.{S} И они га узеше.{S} Два повереника царевића Сулејмана седну у чам 
бројати стопе растојања.</p> <p>Па онда узеше и други Орфанци.</p> <p>Снажно запињу и вешто одб 
обале Орфанскога Залива.</p> <p>Па онда узима и са̑м тежак камен од петнаест ока и њиме проба п 
о мислио Тома.</p> <p>— Играчка се и не узима у руке са другом намером но да нас забави, а посл 
ришта служећи као степеница ради лакшег узјахивања и сјахивања с коња, па одви пергаменат.</p>  
{S} Ваздух је пиштао од фијука стрела и узмахивања сабљама.{S} Био сам рањен у леву руку, али с 
 зиду покривао шлем и оружје Гојково. — Узми, твоје је!</p> <p>Гојко приђе Љубоју, који га ухва 
"172" /> <p>— Ево, одговори крајишник — узми мога вранца.{S} То је последња услуга, коју краљу  
p>— Бићу срећан, ако и ја своме деспоту узмогнем рећи о њима то, што од деспота чујем, — рече Т 
и на глас о смрти ћесара Војихне почеше узнемиравати.{S} Пут је велики, а рок кратак.{S} Ваља м 
 госте наше за њом, па одлазиш узбуђен, узнемирен, да те после, пуна бриге за тобом, нађем овде 
штали пролазе око чадора, као да бејаху узнемирени толиком живошћу, те немирно копаху ногама и  
, сеђаше Тома после вечерашњег већа.{S} Узнемирено очекиваше гласника о погибији Рајковој.{S} А 
па о томе догађају ни речи!{S} Не треба узнемиривати светлу ћесарицу ни војску!</p> </div> <div 
непоколебљиво одан једној мисли, једном узору своме.{S} А тежња за тим и јесте оно, што души мо 
ећ из обавештавања с Рајком, да је Тома узрок њене онолике туге и жалости.{S} И Рајко, који се  
ике детињства и младости, а томе бејаше узрок Јелена и срећни случај, који ју је к њему довео о 
а пати, твоје срце страда, а ја не знам узрока.{S} Угљеша — и она му наслони своју лепу главу с 
ајник пред благим исповедником, стајаше узрујан пред мудром и добром деспотицом Љубом.</p> <p>— 
 у Крстопољу осванем сутра, и да утишам узрујаност међу становницима, које с мора гусари на гла 
т није било нестало и последње наде.{S} Уједињеној снази српској не би још била страшна сила но 
ог а оно од вернога пријатеља Рајка.{S} Укаже ли се на <pb n="40" /> далеко прамен магле и путн 
чу.</p> <p>У томе се тренутку иза шибља указа и у два скока стиже на знојавом Лабуду Гојко.{S}  
високих грмова, а на вратима се те собе указа — Рајко.</p> <p>Тома одступи натраг, а Мара викну 
васио велике стене, а на врху провалије указа се на коњу неки јунак, који је јурио право у проп 
 се на један мах отворише, и на њима се указа — Тома Теологита.</p> <pb n="53" /> <p>Мара пребл 
е краја ухватити.</p> <p>У том се Рајко указа на отвореним вратима.</p> <p>— Ступи, Рајко! — по 
снове своје девојачке среће, која ми се указала у младом витезу једном.{S} Тај је витез био из  
 владе.</p> <p>Угљеша и Богдан, коме се указиваше свака част, сваког дана излажаху из града, <p 
{S} Деспот рачуна и на њихову снагу.{S} Уклањање с високог велмошког места данас Томе Теологите 
 Гојко, и на томе је њихово разбирање о уклањању Томином свршено.</p> <p>Међу тим Тома се збиља 
 <p>Још један пут је повео реч о Томину уклањању.</p> <p>— Њега би ваљало смаћи, — рече он — ал 
ћи своје.</p> <p>Кад се ратници стадоше уклањати од ватара, жураше се од једног огња до другог  
 умро од туге, што је у срџби проклео и уклео свога господара а са њим и домовину.</p> <p>Дејан 
ојим греховима.</p> <p>— Нека га господ уклони далеко од ове куће, од нас и свих честитих, — од 
и превисоки краљ и мили девер мој да се уклонимо ?</p> <p>Вукашин се пожури:</p> <p>— Не, мила  
а, кнегињице, ово је Фаталан сусрет.{S} Уклонио сам се из друштва да у самоћи осећам тајну, што 
ече им благо Угљеша. — Туђина Теологиту уклонио сам са досадашње му части, која је припала часн 
рзо.{S} Али сад је оно већ отпочело.{S} Уклоњен је с највиднијег места у источној половини Угље 
Угљешиног коња, који је на мах стао као укопан.</p> <p>— Поздрављам те, господару наш и мили зе 
ати на двоје пребијен мач.{S} Богати га украс бојна мача изненади, и он пусти поглед низ мутну  
трошио је нагомилано благо на скупоцене украсе себи, својим војницима и — учитељу своме.</p> <p 
ила је на се пажњу и душевним и спољним украсима.{S} Стари се Властоје слагао са добрим монахом 
ском, јахао је у златном руху на богато украшеном жераву деспот Угљеша, а око њега бејаху велик 
ан, крепак и млад.{S} Он ће за неки дан укрстити оружје своје са серском и драмском господом.{S 
рам бити спреман.{S} Ја ћу први одлучно укрстити оружје са новом силом турских завојевача.{S} П 
мо верне поданике.{S} Сутра, прекосутра укрстићемо, Божјим благословом, оружје с непријатељем,  
се око њега и његовог господара стадоше укрштати стреле.{S} Једна окрзну по руци Гојка, који се 
, јер се турска војска, једва четвртина укупне српске бојне силе, у дугим, местимице прекинутим 
> <p>— А свраћа се овамо? — упита Мара, улазећи у собу, па видевши ловачку торбу на дивану у њо 
ости ћефалију Рајка! — говораше старац, улазећи у собу.</p> <p>Томи бејаше све јасно, плану али 
изо храста, куда је Рајко имао да прође улазећи у свој стан.{S} Али то лице опази Рајка и виде, 
о је деспотица писнула од бола, када је улазећи у тврђаву видела породични грб Војихнин на глав 
 отворена.</p> <p>Лагано, као што отров улази у крв залазећи све дубље у тело ношен крвним токо 
часак знадоше са које стране непријатељ улази у логор.</p> <p>Ратници се устремише једни на дру 
ј део не бејаше покривен.{S} Из њега се улазило у друга два дела, који су, покривени, стајали ј 
колиба делила на три дела.{S} С поља се улазило у простран предњи њен део, који је био ограђен  
је задовољан.{S} Баш кад је победоносно улазио у бунтовничку Бигу, стиго̑ му је гласник наше по 
Ана изишла је са свитом својом до самог уласка у град.{S} Свештеници и духовници стајали су у о 
старца, и скочи с коња, па га поведе ка уласку у колибу.</p> <p>— Бог ти добро дао, путниче и н 
че још један поток, који се, тако исто, улива у Марицу.{S} Између та два велика потока, с исток 
оистоку ка Тунџи, која се код Дренопоља улива у Марицу.</p> <p>Гонилац не изоста.</p> <p>Коњи с 
двоколица.{S} То бејаше пробрана, данас уловљена, дивљач.</p> <p>Возари, пролазећи туда, поздра 
е заустави на празном пољу, где је имао улогорити своју војску.{S} Стегоноша високо уздиже стег 
а не могу ти без гусала, кад ми само на ум падну.</p> <p>— Хајде, пожури се!</p> <p>И мало посл 
, кад ми је његов глас, мудрост његовог ума и јунаштво срца његовог било најпотребније.{S} Он ј 
 — а тебе зато баш и шаљем — не смећи с ума ни једног тренутка велику мисао о јединству и снази 
бро, господару!</p> <p>— Ја не смећем с ума атонског проповедника.</p> <pb n="71" /> <p>— Тако  
еме је да ти кажем, да и ја не смећем с ума пророчке речи чудног испосника.{S} Он рече да Азија 
оцу није тајна, шта бегунац добија, ако умакне.</p> <p>Бегунац гониоца не зна али слути.{S} Гон 
дворанин.</p> <p>— Јунаци, зликовци нам умакоше, али им жртве не дадосмо! — довикну им Гојко.</ 
<p>— На ипак неће нашој срџби на свагда умаћи! — заврши Гојко.</p> </div> <div type="chapter" x 
 њим!{S} Он је могао само на ову страну умаћи.</p> <p>И они брзо пођоше ка огради, заклоњеној в 
ж, па корачи напред.</p> <p>— Ха, нећеш умаћи! — јетко викну кад нагази на нападача.</p> <p>Бег 
:</p> <pb n="130" /> <p>— Више ми нећеш умаћи !{S} Добро је било!</p> <p>За тим се окрете другу 
жне ти гласе доносим.{S} Тома Теологита умаче са свима својим греховима.</p> <p>— Нека га госпо 
тети кад га господар ободе.</p> <p>— Не умаче нам више! — грмну нечији глас.</p> <p>То бејаше А 
ко̑ на самоћу по неколико недеља.{S} Он уме читати звезде, зна свакој јаснијој звезди њено име  
 А прсти се пусти дочепали мекоте па не умеју пустити!{S} Шта сам ја могао знати у мраку !</p>  
 чему је моја срећа?</p> <p>— Знам, јер умем читати људска срца.{S} Ти си ме чудно погледао у ј 
ти, све једна вера.</p> <p>— Дабогме! — умеша се трећи. — За веру и полазе на неверника.</p> <p 
но рече Рајко.</p> <p>-— Је л’ овоме? — умеша се старац. — Њему? а? томе, што ме везао за врбу! 
јем.{S} Да се боримо!{S} Причекај ме, и умири се.</p> <p>Видосава изиђе, па се после неког врем 
Тома, па преплашена скочи.{S} Али је он умири.{S} За тим су лагано продужили разговор.{S} Ана ј 
цу ожалостиле Мару, толико су је исто и умириле речи, којима јој је Гојко јасно казао шта мисли 
е.{S} Али је ваљало и душу овога народа умирити.{S} Успео сам, те сам цариградскога патријарха  
е рудари и пошљу једног монаха, кога су умолили да подсети Костадина на погодбу и ма њихово пра 
већ и поштовања.{S} Он је у речи мудар, умом окретан, његови су одговори пуни, кратки али смишљ 
сподару, ти си од силног посла данашњег уморан? — упита Љуба Угљешу.</p> <pb n="100" /> <p>— Не 
!</p> <p>— Или је мож’да превисоки краљ уморан са дугог пута?</p> <p>— Ни то не.{S} И ако сам в 
ет пољубише.</p> <p>— Ти си, без сумње, уморна од путовања? — упита Рајко Јелену.</p> <p>— О то 
} Ја сам наредио да они буду ту, да нас уморне прихвате, — рече Љубоје.</p> <p>— Добро, хајдемо 
 лова минулог дана.{S} Слуге су у граду уморне од дневне службе богатој властели српској.{S} Вл 
а нема, ал’ и она не трене.{S} А кад је уморну савлада и преваром освоји сан, она на мах скочи, 
ојој љуби а његовој мајци, која је рано умрла и коју Гојко није ни запамтио.</p> <p>Тако је Гој 
асио се живот једнога старог витеза.{S} Умро је војвода Властоје.</p> <p>Био је један од топлиј 
ро, — лагано одговори војвода.</p> <p>— Умро?{S} Е, Бог да га прости! — рече старац и подиже шу 
p>— Отац твој —</p> <p>— Отац?</p> <p>— Умро је.{S} После толиког боловања ипак је подлегао. <p 
му надати.{S} Од како је пре пет година умро њен цар Александар, она брзо иде своме крају.{S} Т 
ала близу шесет година, када је Војихна умро.{S} Али је судба њена, честа у доба државне нестал 
е Арбаније.{S} Од како је прошле године умро најстарији њихов брат Срацимир, плахе али витешке  
 више не сретосмо.</p> <p>— Он је скоро умро, — лагано одговори војвода.</p> <p>— Умро?{S} Е, Б 
други разносили глас, да је добри монах умро од туге, што је у срџби проклео и уклео свога госп 
сунце гране наћи ће наше мисли у једном уму и жудње у једној души.</p> <pb n="160" /> <p>— Нек  
на далеко, чисто позлаћујући жуту сламу унаоколо, <pb n="106" /> путник скиде кабаницу и разаст 
Ветрић, што је скидао лисни урес дрвљу, унесе кроз прозор један пожутели лист.{S} Тома га руком 
лике.</p> <p>Возари стадоше пред млин и унеше дивљач.</p> <p>Тада приђоше ватри Исаија и Рајко. 
 ваља помоћи, да победи, да њих саломи, уништи, а њега — помагача — да опет уздигне.</p> <p>Њег 
 оне одоше Ани.</p> <p>Тома сјаха и уђе унутра.</p> <p>И ако се враћао из логора, ипак до куће  
а Ана жељаше да све славље не прође без уобичајеног великог лова, те забаве најмилије и великој 
изиђе пред Угљешом са осредњом, у злато уоквиреном, иконом светога Прокопа, заштитника Драме.</ 
гу</p> <p>Јелена, говорећи с Видосавом, уочи неког коњаника, који уђе у двориште, па га неопаже 
ре двојица трећем —</p> <p>— Ја — не! — упаде му Богдан у реч одлучно.</p> <pb n="159" /> <p>—  
разуме са ужасом, куда Ана циља, па јој упаде у реч:</p> <p>— Не, ћесарице милостива!{S} Само н 
њи противник, али ће и он исто рећи.{S} Упамтише нас Грци, нека нас не заборављају ни Турци.</p 
ти.{S} Али се вара.{S} Угљешина је душа упила у се сву озбиљност његове занесењачке проповеди п 
оги се јунак још бори са душом, неки се упиње да се дигне, да бол олакша и пада доле изнемогло, 
н. — Не заборави, Угљеша, да ми свет не уписа у грех до сада несмишљеност.</p> <p>— Не рекох ру 
 леву руку у своје обе, па, гладећи је, упита га:</p> <p>— А девојка, синко?</p> <p>— Кнегињица 
овори Исаија.</p> <p>— А кћи његова? —- упита опет Рајко и немирно устаде.</p> <p>— Она је, зла 
љем.</p> <p>— Станује ли когод овде ? — упита Мара дворанина.</p> <p>— Нико.{S} Само се по мало 
>— А зар ти, војводо, не тражиш лова? — упита Тома Љубоја, седнувши до њега.</p> <p>— Слабо.</p 
</p> <p>— И сада!</p> <p>— И од сада? — упита Вукашин.</p> <p>— И од сада! — одлучно одговори У 
тако лепа!</p> <p>— А где си ти сада? — упита га Тома.</p> <p>— Свуда и нигде.{S} Од неког сам  
— Је ли војвода Гојко ослобођен веза? — упита га Љубоје.</p> <p>— По твојој заповести војводо,  
љаше.</p> <p>— Сестро, ти си плакала? — упита Мара.</p> <p>— Грехота је, али јесам.</p> <p>— И  
Ти си, без сумње, уморна од путовања? — упита Рајко Јелену.</p> <p>— О том не говори, — рече он 
 зна ли за твој ненадни одлазак Мара? — упита га тихо и озбиљно.</p> <p>— Не верујем.{S} Ја јој 
шта мислите о оном сну, што се прича? — упита један озбиљније.</p> <p>— А какав је то сан? — на 
мало после Богдан. — А твоја, витеже? — упита он Љубоја.</p> <p>Љубоје изнемогао и блед, држећи 
ислиш, старче, још једном па бојиште? — упита војвода.</p> <p>— Мислим, Богме!</p> <p>Наложише  
 овој ноћи самца тако мило разговори? — упита старац војводу, који већ бејаше на коњу.</p> <p>— 
жалосне врбе.</p> <p>— Ти си гласник? — упита лагано рањеник.</p> <pb n="180" /> <p>— Јесам.{S} 
А војвода ти је Гојко добар пријатељ? — упита Тома Љубоја. <pb n="38" /></p> <p>— Јесте — или у 
и си од силног посла данашњег уморан? — упита Љуба Угљешу.</p> <pb n="100" /> <p>— Не знам, доб 
p> <p>— Јеси ли примио заповедништво? — упита Тома Љубоја.</p> <p>— Јесам, и већ сам почео изда 
ђу у лов.</p> <p>— А свраћа се овамо? — упита Мара, улазећи у собу, па видевши ловачку торбу на 
ош у оном звезданом јату моју звезду? — упита деспотицу, обгрливши јој стас левом руком а десну 
ори Јелена.</p> <p>— Ти, дакле, знаш? — упита га Рајко.</p> <p>— И да и не до сада.{S} Сад знам 
 посматраше, а кад он бејаше близо, она упита Видосаву;</p> <p>— Како се зове овај војвода!</p> 
а!</p> <p>Она се трже, пребледе, и брзо упита:</p> <p>— Да није —</p> <p>— Отац твој —</p> <p>— 
оћи у Драму.</p> <p>— Зашто? — зачуђено упита Љубоје.</p> <p>— Тако захтевају и наши и општи по 
аше боље загледати, он заусти да гласно упита Гојка, па се трже и лагано додаде:</p> <p>— А она 
оведи један часник тумачу.</p> <p>Тумач упита Гојка, хоће ли се придружити застави моћнога прор 
-господара.{S} Момчило се одиста знатно упитомио, разбирао је за начин живљења у првих Византин 
на! — одлучно рече Љубоје, а Тома чисто уплашено похита:</p> <p>— И мени и ћесарици јављено је  
ут утиче у Марицу, а још даље на северу упоредо са њим тече још један поток, који се, тако исто 
ћно минуо само зато, што сам у тренутку употребио погодну личност, која је могла творити много  
еру нашу.{S} Он је одбио.{S} Ноћас ћемо употребити коло.{S} Оно ће помоћи.{S} Ходи са мном!</p> 
гору средишта појединих жупа и градских управа.</p> <p>А кад још поносници, који водише товарне 
ву краљевину.{S} Али од неког доба дању управља погледе своје на исток путем крстопољским, а но 
а.{S} Па ипак се она врло мало мешала у управљање обласним и државним пословима.{S} А кад је до 
ца његовог било најпотребније.{S} Он је управљао драмским крајем готово неограничено.{S} Ја нис 
бити у својим поступцима, а војском ћеш управљати само у име моје слободно и неограничено.</p>  
м, слухом за њом, ка њој, дигнувши руку управљену небу.</p> <p>— Господару, Угљеша! — бојажљиви 
у како им је причано, да је ова црквица управо метропола новије драмске цркве.{S} До црквице је 
оја. <pb n="38" /></p> <p>— Јесте — или управо био.{S} Радо признајем, да је у почетку још при  
ручи: како га је ћесарица поздравила да управу у Крстопољу преда Љубоју, јер је он потребан Дра 
ео је да у пуној снази свога века прими управу над војском чувенога ћесара драмског Војихне.</p 
кој најезди на ове крајеве, ја сам узео управу над овом облашћу у своје руке, независно од цари 
 Јањини? _</p> <p>— Он је истина примио управу над епирско-тесалском краљевином у име свога тас 
хну.{S} Можеш ли се поуздати, да примиш управу над драмском војском Војихнином?</p> <p>Тома Тео 
а.</p> <p>— Добро! — рече Исаија, па се упути одељењу, где је Властоје боловао.</p> <pb n="75"  
нац окрену коња и прескочи поток, па се упути североистоку ка Тунџи, која се код Дренопоља улив 
дне стране градског подграђа, Угљеша се упути право великим вратима, на којима је још стајао пр 
 убацити тамо зликовца.</p> <p>Рајко се упути из врта на двориште и даље, од куд се глас стража 
е киша није много овлажила, па устаде и упути се на поље, одакле је по ново чуо глас.</p> <p>—  
p>— Она?{S} Јелена?</p> <p>Па се за тим упути на више.</p> <p>Гојко виде, да се Рајко јако изне 
p> <p>Они изиђоше из врта, па се старац упути одељењу Томе Теологите, а онај други оде, да прод 
и оком ухвати орлов лет, како се бејаше упутио даље на запад.{S} Овај други хитац не промаши, и 
</p> <p>Нико га не знаде по мраку право упутити, и он луташе и даље по логору с оштрим копљем и 
 запазио ватру на овоме брежуљку, па се упутих са правога пута у страну, — одговори путник.</p> 
го у опрезности.{S} Пређоше мост, па се упутише право пољем, кад један од пратилаца ободе коња  
ам још неко време попуштати, док је све уравњено и прокрчено.{S} Данас више не разликујем у мој 
 <p>— Сумњиво!</p> <p>Али ништа даље не уради, савладан неким чудноватим осећајима.</p> <p>— Љу 
 бацити — одговори старац. — То ћу и да урадим.{S} Да ми ко помогне убацити тамо зликовца.</p>  
це Јелене.{S} Што сам ја учинио у Серу, урадио је Вукашин у Прилипу.</p> <p>— Снажној руци твој 
ти било.{S} А овако —</p> <p>— Овако си урадио, како је требало.{S} Оставио си, да се ствар сво 
у неки нагађали, шта ће љутити Костадин урадити са смелим монахом, дотле је дојездио гласник и  
аза руком на Гојка.</p> <p>— Што год ти урадиш, добро је ! — одговори Ана.</p> <p>— А сада и на 
вешти познавачи планине и свих долова и урвина у њој бејаху одређени за њихове пратиоце.{S} Чув 
мале и одлазиле преко неких непроходних урвина, куда она пије никад у веку прошла, гледала је у 
сећам тајну, што је у мојој души дубоко урезана.{S} Наишао сам на ову кулу, па жељан да се трај 
чан.</p> <p>Ветрић, што је скидао лисни урес дрвљу, унесе кроз прозор један пожутели лист.{S} Т 
 а оне, необрисане, сијаху као најлепши урес у часу радости ожалошћенога лика старичиног.</p> < 
 не могу да са тим раскинем.{S} Благо и уресе, знаке таштине земаљске, — дадох светој обитељи;  
еговој смрти, а прави наследник, нејаки Урош, моли, куне и преклиње, да се стишају.{S} Они се р 
ијатељи и деле у таборе.{S} Залуд је ту Урош са царским скиптром и круном, кад на њој нема исти 
епријатељски логори.{S} Доглавници цара Уроша, Лазар Хребељановић и Вук Бранковић, не мишљаху н 
ржала да је Крстопољ.</p> <p>Нашавши се усамљена у средини суморне ал’ још доста крепке природе 
 се журе.</p> <p>Тома стиже баш кад они уседаху на коље.{S} Загледа се у вођу њиховог и учини м 
.{S} Осветимо га! — викаше Вукашин, кад уседе крајишникова вранца.</p> <p>— Живео краљ!</p> <p> 
ера свога коња ка вођи, који већ бејаше усео зеленка, па му нешто брзо говораше.</p> <p>Вођа се 
ко, — шта је то?</p> <p>— Ха, ха, ха! — усиљено се насмеја Тома. — Кнегињица се без разлога пре 
> <p>Љубоје изнемогао и блед, држећи се усиљено у седлу, погледа Богдана, хтеде одговорити, али 
 су њихов плач на брзо загушили радосни усклици оних, који су поздрављали сјајне успехе младога 
 је ваљ’да сада неко оставио!</p> <p>Са уског прозора кроз дебеле зидине био је леп поглед.{S}  
ру са њом, а она га преведе преко малог уског моста, који је био мало више оног места, где је о 
говора нема.{S} У место њега он чу неке ускорене кораке.</p> <p>— Ко је то? — грмну војник поно 
ју љуто ће нас казнити.{S} Нама ће Алах ускратити милости своје, кад први витез наш паде као жр 
о људским законима ти би сагрешила, ако ускратиш оцу на самрти да загрли сина јединца.{S} Чини, 
н да се крв мора пролити за свету мисао ускрснућа српске снаге и јединства.{S} И то ти даје вед 
к — узми мога вранца.{S} То је последња услуга, коју краљу могу учинити.</p> <p>И свладан тешки 
, а добра Видосава није одрицала својих услуга ради милих порука двају заљубљених срдаца. <pb n 
Матија као трговац, који је због својих услуга, што их је чинио ђеновским и дубровачким трговач 
још сад, па ми више неће требати твојих услуга.{S} Ти ћеш се одмарати на венцима милости моје.< 
паде.{S} Грче лукави, то ти је плата за услугу, што си поганом туђину учинио, и зато што сам ис 
речима понови Угљеши, како му ставља на услугу мишицу и мач, главу и живот, захори се велика дв 
ребати.{S} Зар си заборавио на ону моју услугу?{S} А бејаше, збиља, лепа девојка!{S} Као пупоља 
ао у Драму.</p> <p>— Готов сам на сваку услугу!</p> <p>— Добро, — рече Тома. — Она ми је сада н 
 Драму, и кажи да си ти учинио последњу услугу деспоту Угљеши.{S} Реци, да си га овде сахранио, 
лико треба!</p> <p>— Добро.{S} За добру услугу боља награда.{S} Пред вече да ми се јавиш.{S} Ид 
 и не заустави се.</p> <p>Гонилац се са услужним мрковом својим скрха преко побеђенога бегунца  
спотицу Љубу непрестано обасипа хвалом, услужношћу која не би ломила његове интересе, и предуср 
 није среће у њих.{S} Ја ћу вам бити на услузи.{S} Послушајте ме!</p> <p>Јевронос-бег размишљаш 
те лица а особито доња вазда притегнута усна.</p> <p>Угљеша га је очекивао, па га је одмах, још 
хвати за камени сто, до кога стајаше, а усне, мало отворене, размакоше се, готове да одаду и см 
ml:id="SRP18930_C10"> <head>X</head> <p>Успавано немилом слутњом а под утиском тешке и непријат 
пловио месец, и бацао своју светлост на успавану земљу.{S} Звезде трепташе па онда почеше утрњи 
лова пошла са њим.</p> <p>Тома је дотле успевао у својим скривеним намерама, да Момчило служи К 
а није чуо, кад се женска једна прилика успела уз стрмените степенице високе куле, нити је осет 
олазак сазнала од Видосаве.{S} Једва је успела да га причека при његовом изласку из града и да  
 ваљало и душу овога народа умирити.{S} Успео сам, те сам цариградскога патријарха ублажио.{S}  
аповедник драмске војске Тома Теологита успео да сазна главни ток дневнога живота и пословања у 
х.{S} Ми бејасмо тада и против цара.{S} Успесмо.</p> <pb n="96" /> <p>Победисмо.{S} Али не захв 
у турском у Азију и кад је страховао за успех тако великог предузећа, сруши се силно Дренопоље  
 га је очекивала готова смрт, пожњео је успех, праћен громогласним клицањем свих гледалаца.{S}  
и онда, кад је он био постигао тренутан успех, наметнувши се за намесника малолетном цару визан 
вих тврдих зидина, кад не бих веровао у успех посла, који ми ти повераваш.{S} Мене моја нада не 
 бранити — цикну Мара.</p> <p>— Али без успеха! прекиде је Тома.</p> <p>— Викаћу, зваћу у помоћ 
к.{S} Ићи ћеш на доста велики пут, и до успеха твога поклисарства стоји много.{S} Однећеш од на 
склици оних, који су поздрављали сјајне успехе младога краља.{S} Војне су биле доста честе, али 
 <p>Гојко је, задовољан и срећан својим успехом поклисарским, био весео.{S} Частио се с господо 
а да јој у часовима сумора ниси ти била успешни видар непомућеном ведрином душе своје!{S} Не бе 
њу његовом лагано ницаху једна по једна успомена.{S} Прво се појави само нејасна контура као ка 
ну прошлост бацио Рајко причањем својих успомена о стрицу своме, чувеном војводи Момчилу.{S} Ка 
азећи с једне слике на другу и од једне успомене ка другој</p> <pb n="103" /> <p>Готово од кад  
ајку је било тешко као да се неке тужне успомене у души и пред очима његовим гомилаху.</p> <p>Л 
аштићен у области турског царства, Тома успори бежање, па се чешће и одмараше.</p> <pb n="150"  
велико, кад су код камена за сјахивање, усред дворишта, стајале <pb n="1" /> Јелена и Видосава, 
е у граду после смрти Војихнине.</p> <p>Усред највећег весеља изиђе из двора логотет Угљешин с  
видно покоравао, али је сву пажњу своју усредсредио у помисли, да деспотицу Љубу непрестано оба 
 опазила.{S} Они ме ухватише, затворише уста, и, од страха онесвеслу, однеше некуда.</p> <p>Кад 
S} Изјављујући да га само реч из једних уста може задржати, он је са Лабудом налетео на ров и п 
 бдење нада свим, што бива.{S} Вукашина устављати нећу и не могу.{S} Ал’ хоћу и могу да учиним, 
арац и подиже шубару.</p> <p>После тога устаде, уђе у колибу, и изнесе ражанице, скорупа и млек 
саже, добро разгледа убијенога, па онда устаде:</p> <pb n="130" /> <p>— Више ми нећеш умаћи !{S 
 је то? — грмну војник поново, у у пола устаде а срце му закуца брже.</p> <p>Ни одговора нити к 
о куцну на прозор Јеленине собе.{S} Она устаде и приђе прозору.{S} На пољу је месечина, те мога 
оздо, које киша није много овлажила, па устаде и упути се на поље, одакле је по ново чуо глас.< 
ну ћесарицу нашу, — говораше старац, па устаде. — Тако, гаде грчки! — додаде, гледајући везаног 
ећи туда, поздравише ловце, али нико не устаде да разгледа лов.{S} Чињаше им се, у насталој озб 
едну мисао! — одушевљено рече Угљеша, и устаде пруживши руку Вукашину.</p> <p>— И стати брат уз 
говори Вукашин, стиште руку Угљешину, и устаде.</p> <p>Браћа се загрлише и пољубише.</p> <p>У д 
>Прође један тренутак, а старац викну и устаде пљеснувши рукама:</p> <p>— Крст и анђео! њега је 
 старац му даде знак да се дигне.{S} Он устаде, па седе до оца на постељу.{S} Отац узе његову л 
n="127" /> <p>Кад ступише у собу, Рајко устаде с Јеленом, која је била силно узбуђена.</p> <p>З 
 који као да дозиваше некога.{S} Лагано устаде и протрља очи, на које се већ почео сан навлачит 
 дубље у мисли.</p> <p>Непознати лагано устаде, и, држећи у десној руци нож, приђе, мало погнут 
и његова? —- упита опет Рајко и немирно устаде.</p> <p>— Она је, златна јабука наша, била дете  
 У лицу дође тренутно блеђи, али на мах устаде:</p> <p>— И деспотица ће поћи с тобом.{S} Ићи ће 
пљицама, које по мало промицаху, старац устаде и уђе у колибу.</p> <p>Цела се колиба делила на  
како нема, Тома слућаше несрећу.</p> <p>Устаде, забрави врата и у несаници очекиваше зору.</p>  
м!{S} Благослови, свети оче!</p> <p>Они устадоше да га испрате, али он, здравећи се са њима, ре 
> <p>У том приђоше ка ватри.</p> <p>Они устадоше, да им начине места, па онда и сами седоше.</p 
 гроба, на коме сам онесвешћена лежала, устала, прихватила ме је једна милостива рука.{S} То бе 
сти на колена — преклињем те —</p> <p>— Устани, мила љубо моја — зваше је Угљеша, дижући је. —  
си:</p> <p>— Правоверни!{S} Будите се и устаните!{S} Највећи јунак наш Хаџи-Ил-бег главом је пл 
ржање царевине.{S} Синиша, царев стриц, устао је у име царевине а против царевине.{S} Богданово 
авршени победилац?{S} Кад је цар Синиша устао да задовољавајући своје личне прохтеве и ненасите 
х онога што царству нудисмо ми.{S} И ми устасмо против њих.{S} Цар стаде уз њих.{S} Ми бејасмо  
Ана додаваше, како нема изгледа да ће и устати са болесничке постеље, па га искрено жаљаше.</p> 
p>Сав логор, сав град и његово подграђе усташе и кренуше се да виде најкршније момке, најбољу о 
 утеха, једина душа, којој се могла без устезања поверити.</p> <p>— Ти опет тугујеш? — питала б 
ва, па и не запази како се Љубоје чисто устезаше да се са њим пољуби.</p> <p>Гојко их одведе на 
ијатељ улази у логор.</p> <p>Ратници се устремише једни на друге, па што у ноћној тмини даде ко 
и на своме дому, кад је византиска сила устукла испред наше.{S} Деспот рачуна и на њихову снагу 
луком и гвозденом вољом брата нам морао устукнути као побеђен и прогнат?{S} Није ли се ваљало с 
д и издашна јужна природа почиње лагано уступати пред првим јачим корацима зиме.</p> <p>У празо 
 њему је кипела страст, а разум је лако уступио своје место осећајима.</p> <p>Мара са руком на  
удише у Видосави толико смелости, да се усуди казати Ани, како не треба судити пре, док се све  
им, местимице прекинутим, линијама брзо утапаше у логор српски.</p> <p>У првим редовима чадора  
 једног чисто златног путира са осталим утварима потребним за причешће, крете да походи доброг  
едеме и грудобране.{S} То сам и учинио, утврдивши градове.{S} Али је ваљало и душу овога народа 
не пастири су наслонили отесана дебла и утврдили главне делове скромнога обиталишта, које су по 
 и његовим зградама давала изглед неког утврђења, а остали се одмараху око млина на пољу, и ако 
војој ташти, Угљеша објављиваше, да Ану утврђује у господству, које јој припада по заслугама пр 
лази на граници и око огранака рилских, утврђујући градиће и добијајући гласове од стране пловд 
 у Драми, а Видосава јој је била једина утеха, једина душа, којој се могла без устезања поверит 
и са стабла његовог, нека у томе буде и утехе.</p> <p>— Ах, оче мој!</p> <p>— Глас је кратак и  
елом, не могаше се довољно разабрати од утисака које на њ учини та женска.</p> <p>Сунце је наги 
head> <p>Успавано немилом слутњом а под утиском тешке и непријатне јаве, ловачко се друштво Угљ 
који дођоше у земљу, до скора под јаким утицајем Византије, са својим навикама српскога живота  
 неопажени.</p> <p>Није дуго трајало то утицање, јер се турска војска, једва четвртина укупне с 
ћи све дубље у тело ношен крвним током, утицаше турска коњица са голим сабљама у рукама.{S} Сва 
отоком, који мало ниже, пресецајући пут утиче у Марицу, а још даље на северу упоредо са њим теч 
јих потече.</p> <pb n="169" /> <p>Вихор утишаваше по кад што својом јачином људске гласове, дон 
тврђави у Крстопољу осванем сутра, и да утишам узрујаност међу становницима, које с мора гусари 
ац, и обојица ободоше коњиће.</p> <p>На утоку великог планинског потока у Мутницу, чекали су ха 
 — грмну охрабрена војска, па за Гојком утону у сечу, која се у средини бојног поља све већом ж 
 памети наиђе, напомену кратко, па опет утону у мисли.</p> <p>Небом је пловио месец, и бацао св 
ота и његов одред.</p> <p>У крваву сечу утону све...</p> <p>— Још сјаје звезда над Прилипом! —  
евине.{S} Све се предало одмору, све је утонуло у сан.</p> <p>Само стражари будни сањају.{S} Са 
бично сјајну, на небу.</p> <p>И сада је утонуо у то гледање, занео се очима питајући звезде так 
шко је било даље говорити.{S} Исаија је утонуо у тугу, а Рајку је било тешко као да се неке туж 
 да је велико море српске силе, где они утонуше, а српској војсци да је општа погибао и краљу и 
ејаше предала судбини да, као и остале, утрне.</p> <p>У један мах Рајку се учини да поред ватре 
цима стварао величину и царство српско, утрну онда, кад заповедник непобедног Пловдина, огрезао 
.</p> <p>У том и последњи пламичак огња утрну.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18930_ 
рила на граници.</p> <p>— Једна са свим утрну! — рече скоро полугласно излазећи.</p> </div> <di 
емљу.{S} Звезде трепташе па онда почеше утрњивати.</p> <p>Небо постајаше блеђе.</p> <pb n="108" 
ског млина, где се спремала поткрепа за утруђене ловце и хајкаче.</p> <p>После неког времена ст 
разбирања бише у залуд...</p> <p>Јелена ућута, а Гојко, који је неколико пута у узбуђењу задрхт 
та, Турака. <pb n="16" /></p> <p>Угљеша ућута, и гледаше неко време преда се, а онда диже главу 
је Гојко дочекао вече.</p> <p>Старац је ућутао, склопно очи, и лагано испустио руку Гојкову.</p 
ешка слутња паде и осталима на душу.{S} Ућуташе и замислише се.</p> <p>Нему тишину прекине пока 
жив видети Драме.{S} Благо њему!</p> <p>Ућуташе, а мало после Рајко додаде:</p> <p>— Ал’ са чим 
у са ћесарицом нашао за најбоље.</p> <p>Ућуташе и ободоше коње.</p> <p>Ваљало им је пуних десет 
 мачка пређе простор до ограде од врта, ухвати се за зид и лако се на њ попе.{S} Леже по њему,  
 је!</p> <p>Гојко приђе Љубоју, који га ухвати за руку и посади до себе.</p> <p>— Најважнији до 
вор, звона престадоше, а весео се народ ухвати у два велика кола.{S} Држећи се за убрусе у колу 
 Јелена, па се затресе.</p> <p>Рајко је ухвати за руку и придржа:</p> <p>— Јелена? ти сада!</p> 
адоше, а један од оне тројице притрча и ухвати Ану за руку.{S} Прискочише и она двојица, а једа 
 часећи ни часа узе другу стрелу и оком ухвати орлов лет, како се бејаше упутио даље на запад.{ 
рка и песма насташе, а у том се и сутон ухвати.</p> <pb n="134" /> <p>Љубоје оде у град, у коме 
јка а другог за себе.</p> <p>Тада Гојко ухвати Рајка за руку:</p> <p>— Ти си ми пријатељ?</p> < 
етивши и сам њене сузе, деспот је нежно ухвати за леву руку и приведе крају, где је, наслоњен н 
жутели лист.{S} Тома га руком у ваздуху ухвати, па силом савлађујући се, рече:</p> <p>— Овај на 
ца су стали вребати старог дворанина. и ухватили су га, чим се растао од старца свештеника.{S}  
 грчила руку, за коју је бејаше нападач ухватио, а другу је подигла према ономе, што држаше го  
е замке нама-</p> <p>— У њих треба њега ухватити.</p> <p>— И да непријатеља српског имена, мож’ 
и севнуше у памети, ал’ не могаше краја ухватити.</p> <p>У том се Рајко указа на отвореним врат 
г дворанина.</p> <p>— Ни крива ни дужна ухватише ме два напасника — причаше старац — те ми маче 
људи.{S} Нисам их ни опазила.{S} Они ме ухватише, затворише уста, и, од страха онесвеслу, однеш 
его?{S} Зар не знаш да је моја породица учена?{S} Зар си заборавио, да је једна моја стрина вид 
едном у посету, Момчило је у велико био ученик младога Византинца, кога Рајко у једнодневном ба 
ељ брзо је свикао навике свога јуначног ученика.{S} Ударао је у цитру, кад је Момчило испијао п 
ијао пехаре руменике, певао је веселећи ученика-господара.{S} Момчило се одиста знатно упитомио 
скићеним сликама причао своме необичном ученику.{S} А овај је природном отвореношћу и искреношћ 
е Љуба, блажила је тугу у мудрим речима ученога Исаије.</p> <p>Монах Исаија у часовима књижевне 
која је часове туге своје разгаљивала у ученом говору са старим монахом.</p> <p>Противно мирноћ 
ћесарице.</p> <p>Исаија је монах велике учености и од гласа.{S} У Меникејској Гори, између Сера 
 се догађаји збише.{S} Ти си и нехотице учесник у њима.{S} Ходи.</p> <p>Гојкова праведна срџба  
ктивши се, да мало продремају.{S} Певци учесташе.{S} Знак да је скора зора, кад се ваља кретати 
итку код Перитеориона и неко мало своје учешће у тим крвавим догађајима, Рајку се обновила у се 
г размишљања.</p> <p>— Гладног нахрани! учи нас господ, — говораше Ана чешће.{S} А једном зовну 
 јединца.{S} Чини, госпођо, како те Бог учи, али —</p> <p>Ана задрхта:</p> <pb n="76" /> <p>— Н 
у га старији пастири у његовој младости учили.{S} Он познаје који ће ветар донети добро и лепо  
према Јелени, плану по ново и одлучи да учини своје још пре поласка целе војске.</p> <p>Јелена  
ме пажљиво отклањаше.</p> <p>Једноме се учини одјек вихорова јаука, други мишљаше да је лепршањ 
своји сан, она на мах скочи, јер јој се учини да чује рог, који објављује Угљешин долазак.{S} И 
але, утрне.</p> <p>У један мах Рајку се учини да поред ватре пролазе лагано двојица на коњима.{ 
а.{S} Хтеде се опет спустити, ал’ му се учини да чу гласан говор.</p> <p>Скочи и мало погнут по 
} Он се загледа у ту женску, која му се учини нешто необична са свога слободног кретања и неке  
дога Турчина.</p> <p>На један пут му се учини да чује топот коњски.{S} Послуша боље.{S} Мож’да  
на коље.{S} Загледа се у вођу њиховог и учини му се познат.</p> <p>Поздрави га грчки.</p> <p>Он 
.</p> <pb n="124" /> <p>— Тако, тако ти учини са њим, — рече он старом дворанину — тврдо га веж 
пи последњи корак до зида, Тома занесен учини и тај корак, вихор зашуми кршећи суве гране висок 
 довољно разабрати од утисака које на њ учини та женска.</p> <p>Сунце је нагињало западу, али ј 
њена, честа у доба државне несталности, учинила, те је, ислабела, изгледала старија.</p> <p>Мар 
p>— Ви сте то желели, и само та помисао учинила је, те ми је рука, пуштајући прву стрелу, задрх 
друкчије поступати до онако, како смо и учинили.{S} У име мисли о јачини српској, која ће моћи  
ило још мирније.</p> <p>У једно се доба учинило доброј Видосави да не треба више тајити од Ане  
и нећу и не могу.{S} Ал’ хоћу и могу да учиним, да не заложи сву снагу у тој војни.</p> <p>— До 
одовању у нашим и византиским крајевима учинимо крај.{S} Ми верујемо у срећну звезду наше судби 
саијом, кога је једва била и запамтила, учинио је, те је од амазонке Јелене почела на брзо пост 
Мара, Јелена, Љуба и Видосава.</p> <p>— Учинио сам по жељи властеле, а знам да нисам ни вашу во 
зависно од царице Јелене.{S} Што сам ја учинио у Серу, урадио је Вукашин у Прилипу.</p> <p>— Сн 
анични положај драмске области доста је учинио, да се ново стање без поговора прими, јер се сви 
ече:</p> <p>„Хвала, Анђеле, ти си своје учинио!"</p> <p>Тај изиђе, а ја у место одговора јекнух 
Монах се одазвао молби вредних рудара и учинио своје.</p> <p>Деспот Костадин не само да не попу 
 тврде бедеме и грудобране.{S} То сам и учинио, утврдивши градове.{S} Али је ваљало и душу овог 
{S} Боље отиди у Драму, и кажи да си ти учинио последњу услугу деспоту Угљеши.{S} Реци, да си г 
љем, и тада ћу видети, колико сам добро учинио, тако радећи.</p> <p>Свргнуће Томино и узвишење  
 плата за услугу, што си поганом туђину учинио, и зато што сам испред твога копља морао клећи!{ 
ви, брате, да се тешка погрешка не може учинити два пута.{S} Она тражи маха само за један трену 
и зар нема у овом граду јунака, који ће учинити крај бићу његовом?</p> <p>— Има!</p> <p>— И рук 
 мож’да сам пропустио што и од дужности учинити!</p> <p>— А то је —</p> <p>— Требало је да пога 
 То је последња услуга, коју краљу могу учинити.</p> <p>И свладан тешким ранама јуначки крајишн 
n="76" /> <p>— Не, не, оче, пустићу га, учинићу, што Бог заповеда.{S} Одмах ћу наредити, нека д 
еш, да чиниш по моме одобрењу.</p> <p>— Учинићу, али ако он не хтедне бежати?</p> <p>Љубоје се  
ког времена старешини.</p> <p>Тако је и учињено.</p> <p>Тога дана у вече седео је Љубоје у свој 
аду се не зна, шта је с војводом Гојком учињено?</p> <p>— Тако је.</p> <p>— Кад се довече са св 
деспотица прихвати:</p> <p>— Све је већ учињено, господару.{S} И ја ћу сузу захвалности канути  
 бављењу своме и не виде.</p> <p>Лукави учитељ бирао је сваког дана по што шта необично, занимљ 
веровао младом Византинцу.</p> <p>Вешти учитељ брзо је свикао навике свога јуначног ученика.{S} 
а тек случајно дошао Момчилу за друга и учитеља.</p> <p>Ипак је сва одабрана дружина Момчилова  
својих радо пружила руку.{S} Византиски учитељи њени, дадиље и дворанке већином су се после тог 
оцене украсе себи, својим војницима и — учитељу своме.</p> <p>Рајко није запамтио ни име тога н 
путу, а други гласник одјездио Богдану, ушавши једне вечери у собу Угљешину, деспотица затече с 
је ствар, поведе са собом у врт.</p> <p>Ушавши, старац доведе друга до клупе, где је Рајко треб 
издаје!"</p> <p>— Одјездио сам брзо.{S} Ушао сам у град Перитеорион, али сам свладан и другом р 
потребама.</p> <p>Витешки одред Љубојев ушао је у драмско логориште лагано и свечано око зарана 
ј врежама од купине.</p> <p>— Овде је и ушао у врт, —- показиваше старац, кад дођоше до ограде. 
 звук стрелина лета, диже главу, начуљи уши и очима чисто тражаше правац, куда му ваља полетети 
 Војихнине смрти.</p> <p>Кад су господа ушла у двор, звона престадоше, а весео се народ ухвати  
ма погружена крај мртвог поочима свога, ушли су у ту одају неки непознати ми људи.{S} Нисам их  
 отвара поглед низа Струму све до њеног ушћа у широком Орфанском Заливу Белога Мора.</p> <p>У м 
балама жегљиговске реке, посматрао њено ушће, и — мислио о Драми и својим милим у Драми.</p> <p 
ода!</p> <p>Ал’ Турци и овде одговорише фанатично:</p> <p>— Алах, ил-Алах!...</p> <p>— Нашег ви 
ење ноћи страховито се разлегаше клетва фанатичног дервиша.</p> <p>Месец зађе за облаке, а прав 
</p> <p>— Сумње нема, кнегињице, ово је Фаталан сусрет.{S} Уклонио сам се из друштва да у самоћ 
оузданих жерава.{S} Ваздух је пиштао од фијука стрела и узмахивања сабљама.{S} Био сам рањен у  
 вриштање коња, звека сабаља и штитова, фијукање џилита и копаља — помешаше се у један страхови 
таласају се Тунџа и Марица, а врх свега фијуче ваздух као да пишти под клетвом столетних грешни 
ица — не свиђају певања песника Манојла Филона, и ако он велича царски престо и скиптар.{S} У в 
ине Лабуду, па га ободе.{S} Лабуд силно фркну, скочи па се као стрела вину.</p> <p>— Војвода! в 
ш данас ал’ од вина, старче!{S} Ха, ха, ха!</p> <p>— Пожуримо мало ову нашу кљусад, јер смо. мн 
ућу ти првом приликом.</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Погинућеш да Богме, и то још данас ал’ од вина,  
ме Рајко, — шта је то?</p> <p>— Ха, ха, ха! — усиљено се насмеја Тома. — Кнегињица се без разло 
о још данас ал’ од вина, старче!{S} Ха, ха, ха!</p> <p>— Пожуримо мало ову нашу кљусад, јер смо 
огинућу ти првом приликом.</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Погинућеш да Богме, и то још данас ал’ од ви 
загрме Рајко, — шта је то?</p> <p>— Ха, ха, ха! — усиљено се насмеја Тома. — Кнегињица се без р 
 и то још данас ал’ од вина, старче!{S} Ха, ха, ха!</p> <p>— Пожуримо мало ову нашу кљусад, јер 
 за заповедника овога града и краја.{S} Ха, сад ми је све јасно.</p> <p>Међу њима настадоше опш 
ацају ратници камена с рамена.</p> <p>— Ха, ништа је то, брате са приморја.{S} Тебе је жарко су 
 извади нож, па корачи напред.</p> <p>— Ха, нећеш умаћи! — јетко викну кад нагази на нападача.< 
 — Погинућу ти првом приликом.</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Погинућеш да Богме, и то још данас ал’ о 
! — загрме Рајко, — шта је то?</p> <p>— Ха, ха, ха! — усиљено се насмеја Тома. — Кнегињица се б 
Ал’ мртви — Тома Теологита за њ више не хајаше!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18930 
љака Скопљанина.{S} Не допада ти се?{S} Хајде, заслужи више!</p> <p>Онај се, мало љутит, крете  
сала, кад ми само на ум падну.</p> <p>— Хајде, пожури се!</p> <p>И мало после, а певач окупио о 
, много лепше, но што неки мисле.{S} Па хајде да и вама што отпевам!</p> <p>Певач опроба цитру, 
рихвате, — рече Љубоје.</p> <p>— Добро, хајдемо.</p> <p>И они обојица пођоше, а после неког зао 
/p> <p>За тим се окрете другу:</p> <p>— Хајдемо!{S} Хвала ти, а не дао Бог да будеш у невољи, з 
вуда, и ви га нећете срести.{S} Са мном хајдете натраг у Дренопоље.{S} Ја знам и Угљешу и његов 
вента, а земљиште првих његових витешко-хајдучких дела била је планина Родопа.{S} За првих годи 
е спремала поткрепа за утруђене ловце и хајкаче.</p> <p>После неког времена стиже и Угљеша.{S}  
околари са изученим соколима на руци, а хајкачи мож’да већ <pb n="48" /> нестрпељиво изгледају  
аијом вечерала на кули а остали ловци и хајкачи окупили су се око великих ватара у дворишту, те 
о и на послетку ишчезе.{S} На дати знак хајкачи са других страна почеше свој посао.{S} За мало  
 планинског потока у Мутницу, чекали су хајкачи са хртовима господу.{S} А недалеко је одатле и  
злеже разбојиштем глас турски:</p> <p>— Хаџи-Ил-беже! весели се, примиче ти се помоћ Јевренос-б 
ијатељски, па га је после нестало.{S} А Хаџи-Ил-бег, који је са њим био појурио нашима, видећи  
ула, али смо победили.</p> <p>— Зато је Хаџи-Ил-бег сада у великој части код свакога.{S} Султан 
дошао му је после у помоћ.{S} Одважност Хаџи-Ил-бегова донела нам је победу.{S} Већина је, исти 
ите се и устаните!{S} Највећи јунак наш Хаџи-Ил-бег главом је платио своје јунаштво, које нам ј 
абих жена и невине дечице!{S} Али није, хвала Богу, дуго тако трајало.{S} Пре него што је запљу 
 што сте ми га донели!{S} Брате Љубоје, хвала ти на замени!</p> <p>За час су војничка посада и  
 мирно и добро?</p> <p>— До сада јесте, хвала Богу!</p> <p>— Бог ће дати, да и даље буде !</p>  
и.{S} То није ни мене мимоишло.{S} Али, хвала Богу, дође тренутак, када се човек освести.{S} Та 
м се окрете другу:</p> <p>— Хајдемо!{S} Хвала ти, а не дао Бог да будеш у невољи, знај да ћу ти 
е од вас чула.{S} Ах, то је страшно!{S} Хвала вам!{S} Верујем.</p> <p>Међу тим је Мара непреста 
pb n="174" /> <p>— То је његов глас!{S} Хвала Богу! — рече гласно седи ратник, старац са Радови 
} Тако је и било и ми смо победиоци.{S} Хвала ти!</p> <p>Други пут је Рајко реко Гојку, да неће 
ли деспоте! — радосно прозбори Гојко. — Хвала на такој задаћи и великој милости.{S} А ја ћу бит 
о!{S} Па ипак —</p> <pb n="126" /> <p>— Хвала Богу! — рече Јелена.</p> <p>Гојку бејаше све јасн 
го̑ му је гласник наше победе.</p> <p>— Хвала Алаху и пророку, а како смо Пловдин били поново и 
ти из Драме што пре опширније.</p> <p>— Хвала ти, господару.</p> <p>— Ал’ није то све.{S} Други 
о загрлили и братски ижљубили.</p> <p>— Хвала ти, од срца ти хвала! — реко је при састанку Гојк 
>— Не будеш овде.{S} Не брини.</p> <p>— Хвала ти!</p> <p>Стискоше један другом јуначке деснице, 
 друкчије гласе султан добити.</p> <p>— Хвала и срећном случају.{S} Кад је била највећа невоља  
тим одговарати као преступник.</p> <p>— Хвала ти, велика госпођо!</p> <p>И док је Исаија опрезн 
ржљивости.{S} Заборави све то.</p> <p>— Хвала господару!{S} Али време је да ти кажем, да и ја н 
оден са стране, паде на земљу.</p> <p>— Хвала Богу, ја сину вратих, што оцу бејах дужан! — прош 
твор на поду спусте у тамницу.</p> <p>— Хвала Анђеле! — рече Тома једном. — Ти увек стижеш, кад 
 <p>Ана бејаше немило дирнута:</p> <p>— Хвала вам, велможо !{S} Али ја никад не мишљах, да је Г 
>Гојку засија лице од радости:</p> <p>— Хвала узвишеној ћесарици на таком поздраву а и вама, шт 
а — је си ли тамницу отворила?</p> <p>— Хвала Богу и не бејаше никога за тамновање, дете моје,  
д ловаца рече:</p> <p>— Нека је слава и хвала господу Богу горе и нашем милостивом деспоту на з 
ижљубили.</p> <p>— Хвала ти, од срца ти хвала! — реко је при састанку Гојко.</p> <p>— Не, ја са 
 да видиш, нисам баш ни рђав, јер, Богу хвала, таких у нас и нема.{S} А хоћеш ли да посведочим  
свом љубављу материнском.</p> <p>— Богу хвала што ми је дао и трећу кћер ! — рече она, кад пољу 
це био, он му се окрете и рече:</p> <p>„Хвала, Анђеле, ти си своје учинио!"</p> <p>Тај изиђе, а 
једног његовог војводу младог Гојка.{S} Хвале га на далеко, да је честит јунак.{S} А деспот га, 
ста, а деспотица му је давала за право, хвалећи са своје стране побожну поезију Дамаскинову.</p 
и на њему Господа.</p> <p>— Тебе, Бога, хвалим! — оте му се из раздрагане душе његове.</p> <mil 
и народом, чујаше одушевљено „Тебе Бога хвалим“ и „Вазбраној војеводје“ Исаије, служитеља Божје 
p> <p>Рајко се сећа, да се Момчило њиме хвалио.{S} Кад му је Рајко са својом мајком дошао једно 
и, да деспотицу Љубу непрестано обасипа хвалом, услужношћу која не би ломила његове интересе, и 
 синоћ са мном, а млада добричина једна хваљаше пловдинско вино, кад им приђох.{S} А сада су гу 
 ал’ црвена као сушта крв, а ја ту пену хватам, море ме љушка, а ја спавам.</p> <p>— Врло добро 
а девојка!{S} Као пупољак ружин!{S} Хе, хе, а ко јој је крив, што је била тако лепа!</p> <p>— А 
ади се Тома.</p> <pb n="67" /> <p>— Хе, хе! — смејаше се овај сатанским смехом — ја сам свуда,  
 лепа девојка!{S} Као пупољак ружин!{S} Хе, хе, а ко јој је крив, што је била тако лепа!</p> <p 
p>— Теби из Кукуша војводе Богдана ?{S} Хе, колико да ти дам?{S} Доста ће ти бити и половина ов 
град сатерасмо.</p> <pb n="155" /> <p>— Хе, да знађах за ову руменику, док тамо бејасмо, бих се 
зненади се Тома.</p> <pb n="67" /> <p>— Хе, хе! — смејаше се овај сатанским смехом — ја сам сву 
мем те, — притворно рече Тома.</p> <p>— Хе, велможо, ал’ ја разумем, а волео бих да не разумем. 
 све је то једна, српска вера.</p> <p>— Хе, брајко, има ту и Грка и Влаха!</p> <p>— Па ако!{S}  
лостива рука.{S} То бејаше стари игуман хилендарски, који ме из поштовања према моме стрицу мон 
 војска снажна.{S} Броји преко шездесет хиљада ратника.{S} Турска је сила мања.{S} Има нас по ч 
таром ћесарицом и њеним двором, грмнуше хиљадама грла радосним клицањем, које се више никако и  
е ветрић пиркао по разбојишту испуњеном хиљадама погинулих ратника, поломљеним копљима, свилним 
стану.</p> <p>Момчило је имао до четири хиљаде извежбаних коњаника, са којима је ступио у бој н 
 <p>У том се и мрак на земљу спусти.{S} Хиљаду логорских ватара плану за час и осветли мрклу но 
 биле стигле.</p> <p>Љубоје је довео на хиљаду ратника.</p> <p>Па челу витешког похода јахао је 
жи да студен, што наступа, и вихор, што хита да обнажи лисно дрво, не могу замрзнути љубав моју 
убоје — што му је Тома реко да им треба хитати, а пратилац — што је морао да иде за њима.</p> < 
аше упутио даље на запад.{S} Овај други хитац не промаши, и орао вијући се у ковитлац са рашире 
="70" /> велика змијурина.{S} Ја сам је хитцем једним скинуо и ослободио сиротане, али је то би 
 — па видело поче јаче освајати.</p> <p>Хладан је ветрић пиркао по разбојишту испуњеном хиљадам 
чем у десници похита ограшју, где га је хладна смрт неминовно чекала...</p> <p>Краљева војска о 
му, а кад овамо стигоше, наиђоше на још хладније и затегнутије прилике.</p> <p>Угљеша је одмах  
рошло је од тог доба три, четири месеца хладнијих зимских дана, па је дошло пролеће 1371 године 
ња ноћ.{S} За топлим даном наступила је хладовина, коју с времена на време помаже лак поветарац 
ло и они су све дубље залазили у шумску хладовину.</p> <p>Друштво је било расположено, јер им с 
, који принесе један дворанин, узе со и хлеб, подносећи их Угљеши.</p> <p>— Здрава нам буди, уз 
убе наше! — отпоздрави је Угљеша узевши хлеб и со.</p> <p>За тим се са њом загрли, па се пољуби 
гдан.</p> <milestone unit="*" /> <p>Дан хода на запад од оног крвавог поља код Чрноменских Луго 
<head>XXI.</head> <pb n="152" /> <p>Дан хода од Дренопоља на северозапад ка Пловдину налазе се  
де у соби сам.</p> <p>Дуго је замишљено ходао по соби крупним корацима.</p> <p>— Па ипак се руш 
те и опет — није.{S} Ал’ те очи!</p> <p>Ходаше собом горе и доле.</p> <p>На један пут стаде и л 
{S} Ти си и нехотице учесник у њима.{S} Ходи.</p> <p>Гојкова праведна срџба попусти.{S} На мах  
о употребити коло.{S} Оно ће помоћи.{S} Ходи са мном!</p> <p>Обојица сиђоше низ велике камене с 
рујеш у срећну звезду своју...</p> <p>— Ходи, љубо моја — прекиде је Угљеша — погледај на оно з 
 — радосно се пожури Видосава.</p> <p>— Ходите, децо, — рече Ана, па им стави руку на главу, ка 
м сујетне охолости, и он охоло изиђе из ходника на терасу, од које су се спуштале степенице у г 
ког подграђа Тома и Љубоје пустише коње ходом, па наставише раније прекинут разговор.</p> <p>—  
 пољуби са њим, па сви лаганим свечаним ходом пођоше напред.</p> <pb n="44" /> <p>Прошавши и ко 
.{S} Стари је Војихна и очи склопио, не хотећи никад изрично признати зависност Драме од Сера.{ 
 војске наше сукобе.{S} Ђурађ Балшић ми хоћаше ту бити користан савезник, али — само ту.{S} О Л 
асник тумачу.</p> <p>Тумач упита Гојка, хоће ли се придружити застави моћнога пророка Алахова.< 
> <p>— Има !</p> <pb n="141" /> <p>— Па хоће ли се витез пожурити ?</p> <p>— Да!</p> <p>— А ко  
Пребацивао је у исто доба сам себи, шта хоће сад са Гојком.{S} Он, војник и слуга деспота и ћес 
аљева и деспотова војска, па зато баш и хоће да се пред вама покаже овај са катуна више Радовиш 
И ова је била грчка, ал’ војвода Богдан хоће да му је певам српским речима...</p> <p>Гојко и Ра 
јаше скупило, да се сломи над њим, а он хоће да избегне.</p> <p>— Ипак ће га стићи ма кад.</p>  
ече војвода пљескајући коња по врату, — хоћемо ли на пут?</p> <p>Верни се коњиц чисто освежи, и 
лена бејаше потресена:</p> <p>— Витеже, хоћеш ли ме њему водити?</p> <pb n="117" /> <p>— Радо о 
р, Богу хвала, таких у нас и нема.{S} А хоћеш ли да посведочим белегу?{S} Ја не бежим са мегдан 
.</p> <p>Па се онда присети:</p> <p>— А хоћеш ли ми, незнани јуначе, казати свога имена, да зна 
 јер је своје постигла.</p> <p>— Па шта хоћеш ти? — прекиде га Вукашин.</p> <p>— Не много.{S} П 
 пољуби црне очи и крвав тражи бој, ако хоћеш да будеш витез прави и да те слави песма моја!”</ 
p>— Видећеш, војводо, — заврши старац — хоћу ли и сада, ма да сам у овим годинама, што год вред 
кашина устављати нећу и не могу.{S} Ал’ хоћу и могу да учиним, да не заложи сву снагу у тој вој 
и не дохвати тебе!</p> <p>— Војводо, ја хоћу напред да запливам у мутне таласе турске крви.{S}  
 страшна реч, која жигоше издају.{S} Ја хоћу спаса свима а не себи!</p> <p>— Деспоте, победио с 
ше против нападача Рајковог.</p> <p>— И хоћу! — одушевљено прихвати млади певач. — То ми је све 
па додаде:</p> <p>— Ама с таким јунаком хоћу да се и у лице целивам! — рашири руке, загрли Гојк 
> <p>— Љубо, тебе се више тичу.{S} Буди храбра!</p> <p>Она се трже, пребледе, и брзо упита:</p> 
 јој Угљеша после неког времена. — Буди храбра.{S} Ти си изгубила оца а ја првог помагача свог. 
од добра.</p> <p>— Ипак не очајавај! —- храбраше га она.</p> <p>Те га се њене речи још више неу 
 да вас обрадујемо, — рече деспотица. — Храбри бранилац и заповедник јакога Пловдина предао је  
 знам и Угљешу и његову војску.{S} Јесу храбри, јесу многобројни, али није среће у њих.{S} Ја ћ 
битељи; дадох Јелени, да њиме вида раме храбрих ратника у дружини витешкога Рајка и Марка краље 
 они нуде покорност и данак.{S} А земља храброга <pb n="182" /> Угљеше, који нам зададе највеће 
p> <p>Ти ситни и брзи звуци изазиваху и храброст и страх.{S} Они јечаху и довикиваху, да су сви 
 истом свецу, коме је посвећен и велики храм у Драми.{S} Стари су људи говорили да се сећају ка 
обито издашном милошћу обасипа пресвети храм светог Прокопа у Драми, дајући му неколика села у  
алуд да је с оружјем и молитва у светом храму поузданија!</p> <p>— На ипак неће нашој срџби на  
Благоје, је ли раздељена у подграђу сва храна, коју одредих да се сиромашним домовима изда за п 
ела, мож’да је отишла у бризи да набави хране својој деци.{S} Док се она тамо бавила, за тренут 
и пашњаци по висоравнима бејаху обилати храном за благо многобројних пастира.</p> <p>Ни страшан 
а положеном деблу једног скоро обаљеног храста, затече и Тома.</p> <p>— А зар ти, војводо, не т 
о опазити неко лице, које стајаше близо храста, куда је Рајко имао да прође улазећи у свој стан 
застопце.{S} Чекао те је, ћефалијо, под храстом, па онда за тобом овамо.{S} Он за тобом — ја за 
логори.{S} Доглавници цара Уроша, Лазар Хребељановић и Вук Бранковић, не мишљаху нити се надаху 
ан савезник, али — само ту.{S} О Лазару Хребељановићу и Вуку Бранковићу не смемо ни помишљати.{ 
 па тужно вришти, а за тим копа ногом и хрже, не би ли пробудио доброга господара.</p> <p>Мариц 
зде показивати.</p> <p>Тада зачу старац хрзање коњско и неки глас, који као да дозиваше некога. 
S} Није био Србин али опет бејаше ваљан хришћанин.{S} Одликоваше се од својих земљака.</p> <p>П 
лине, реке и дубраве, отићи ће далеко у хришћански свет, али њој нема вечнога живота.{S} Проћи  
ли? не знам ни ја, али сам тако чуо.{S} Хришћанском цару јавио се у сну анђео Божји, узео му из 
"> <head>XXII.</head> <pb n="162" /> <p>Хрт је наишао на зечји траг.{S} Он даље иде по нагону.< 
 је живо легло, да се сном окрепи.{S} И хрти и жерави, и соколи и соколари траже одмора после б 
воришту, кад су осетили час поласка.{S} Хртови су цичали и отимали се, а ловачки су се рогови п 
 потока у Мутницу, чекали су хајкачи са хртовима господу.{S} А недалеко је одатле и велики млин 
ћи се усиљено у седлу, погледа Богдана, хтеде одговорити, али му речи засташе.{S} Глава му клон 
је?</p> <p>Мара је погледа право у очи, хтеде јој нешто више рећи, али само додаде:</p> <p>— О, 
ен са десне руке.{S} Пружи га гласнику, хтеде нешто рећи, очи му још једном живље севнуше па се 
оћута и ослушну.</p> <p>Не чу ништа.{S} Хтеде се опет спустити, ал’ му се учини да чу гласан го 
ена чу, па се сети да се то ње тиче.{S} Хтеде се окренути, ал’ јој у тај мах слуга показа освет 
 старац се сав претвори у поглед, којим хтеде продреди кроз танки вео зорине помрчине да прати  
ћ и стаде једнога давити.</p> <p>Старац хтеде нешто рећи, али се присети, пусти бегунца, брзо и 
обрењу.</p> <p>— Учинићу, али ако он не хтедне бежати?</p> <p>Љубоје се замисли.</p> <p>— Рећи  
је био мало више оног места, где је она хтела на чунићу прећи.</p> <p>Гојко јој о себи рече, ко 
е сам, брижан.{S} Толико сам ти се пута хтела јавити овако исто на овом месту и у ово доба, али 
ечне, Гојко срете једну женску, која је хтела у лаком чуну прећи на другу страну.{S} Он се загл 
 срећа несумњива, али је судба друкчије хтела.</p> <p>Млади је витез био отишао, кад је мој доб 
дакле си.{S} Истина, ја бих све то радо хтела знати више и опширније, јер си, видим, честит јун 
 место маленог крина, који је у почетку хтела.</p> <p>Пуна тешке слутње изиђе брзо у двориште,  
{S} Неке су бездушници, који су издајом хтели да стеку милости, проказали Турцима, и они су гла 
рудима бејаше чисто застао, два пута је хтео да прекине питањем Исаију, али му реч у грлу заста 
им клицањем свих гледалаца.{S} А кад је хтео да по ново куша судбину, Мара се одлучи да и она с 
ао јунак и као човек од срда, па кад је хтео да крунише речи своје, приђе ка прозору и очима тр 
ло, — показиваше старац — а зликовац је хтео отуд иза леђа напасти.{S} Је л’ тако било, несрећо 
ежао до самих врата од чадора, као даје хтео да пркоси киши, која га, кад је ветар са стране на 
ваше сменим са дужности његове.{S} Није хтео пристати, покушао је побуну.{S} Али, преухитрен, с 
а!</p> <p>Старац заклопи очи, као да би хтео оживелу слику вечито задржати пред собом.{S} А кад 
чисто освежи, и копаше ногом, као да би хтео одговорити своме господару.</p> <p>— С Богом, добр 
У том и месец са свим изгреја.</p> <p>— Ху, једва се опростих напасти! — викаше старац, па се о 
се.</p> <p>Нему тишину прекине покадшто хујање ветра.</p> <p>На некој клади више млина под брег 
стирским.</p> <pb n="56" /> <p>Ветар је хујао и разносио увело лишће и ситне гранчице, распаљуј 
p>И киша стаде, а он се разузда.</p> <p>Хује столетни грмови, јече брда, разлежу се долови, тал 
<p>На некој клади више млина под брегом хукну буљина.</p> <p>Неки се прекрстише, а један полугл 
ни сада.</p> <pb n="164" /> <p>У дивљој хуци узбуњене природе зачу се топот потмулом лупом</p>  
жје своје нећу положити пред горима.{S} Цар није био подобан да одржи велико наслеђе.{S} Неко ј 
исмо ми.{S} И ми устасмо против њих.{S} Цар стаде уз њих.{S} Ми бејасмо тада и против цара.{S}  
ив он сам.</p> <p>— Ко? велиш.</p> <p>— Цар Стефан.</p> <p>— Гле!</p> <p>— Са свим.{S} Основао  
зишао као савршени победилац?{S} Кад је цар Синиша устао да задовољавајући своје личне прохтеве 
.{S} Од како је пре пет година умро њен цар Александар, она брзо иде своме крају.{S} Три цара,  
, па и некадашње одушевљење за великога цара.{S} С тога, кад дође на ред љутња на многе неугодн 
— Јунаци, смело напред!{S} Није то сила цара Синише, кога ипак победисте.{S} Јунаци, напред!{S} 
аде уз њих.{S} Ми бејасмо тада и против цара.{S} Успесмо.</p> <pb n="96" /> <p>Победисмо.{S} Ал 
 лукаве саветнике немоћног и поводљивог цара — одговори мало осорно Вукашин. — Не заборави, Угљ 
вољи.{S} Опсела га силна војска турског цара Мурата, брата преминулог царевића Сулејмана, срећн 
слова!{S} Господа се са свим оцепише од цара свога.{S} Шта је са њим?{S} Он нема снаге — јер не 
придружи са својом војском отпаднику од цара византиског Јовану Кантакузену, али <pb n="35" />  
{S} Знао сам све, који су у милости код цара.{S} Проценио сам њих и њихову силу, па не нађох он 
андар, она брзо иде своме крају.{S} Три цара, три нова њена владара не осећају дужности своје.< 
а све оно, што је наступило после смрти цара Стефана, крив он сам.</p> <p>— Ко? велиш.</p> <p>— 
ени непријатељски логори.{S} Доглавници цара Уроша, Лазар Хребељановић и Вук Бранковић, не мишљ 
ли више на одржање царевине.{S} Синиша, царев стриц, устао је у име царевине а против царевине. 
 старци право говорили!{S} Па шта је од цареве тековине?{S} Господа се царска завадила одмах по 
стриц, устао је у име царевине а против царевине.{S} Богданово је војводство мало а и изложено  
удио, да задржи Момчила у савезу против царевине.{S} Високо одликовање чином деспотским, које ј 
ови са разних страна раскомадане српске царевине.{S} Све се предало одмору, све је утонуло у са 
{S} Синиша, царев стриц, устао је у име царевине а против царевине.{S} Богданово је војводство  
господар Срема не мисли више на одржање царевине.{S} Синиша, царев стриц, устао је у име цареви 
 изнесемо цело бреме брига о пространој царевини.{S} Ми стојимо међу њима као јачи од сваког по 
е да нападну на мога брата.{S} Пошто му царевић даде достојну награду — скиде му главу са рамен 
ћ.{S} И они га узеше.{S} Два повереника царевића Сулејмана седну у чамац па се навезу, да преко 
а турског цара Мурата, брата преминулог царевића Сулејмана, срећног освојача несрећног Галипоља 
а господара.{S} Они га преведоше натраг царевићу, коме плашљивац причаше све што се имало рећи  
узданим гласом рече Угљеша.</p> <p>— На Цариград најмање можемо мислити, — напомену Вукашин.</p 
 доћи ће пропаст Сера, а са њом ће се и Цариград претворити у рушевине.</p> <p>— Веруј мојој ис 
p>Са свим незнатног рода из обичне куће цариградске, доживео је да у пуној снази свога века при 
га народа умирити.{S} Успео сам, те сам цариградскога патријарха ублажио.{S} Он је дигао тешку  
се што пре сврши измирење наше цркве са цариградском.{S} Овуда је свуда становништво мешовито.{ 
ота — наста да измири и цркву српску са цариградском.{S} А кад и то срећно постиже, имао је сло 
врати мир душама и измири нас са црквом цариградском! — рече један.</p> <p>— Гле, сад, а од кад 
на мало по из даље, и саму свету Софију цариградску?{S} Шта ћеш више!</p> <p>— Добро, — осмехну 
овом облашћу у своје руке, независно од царице Јелене.{S} Што сам ја учинио у Серу, урадио је В 
 завладао 1366 кад је одрекао покорност царици матери Јелени, и својих људи, који дођоше у земљ 
та је од цареве тековине?{S} Господа се царска завадила одмах по његовој смрти, а прави наследн 
нема правога благослова.{S} Ни сам сјај царске круне ни скиптар српског патријарха не могаху да 
песника Манојла Филона, и ако он велича царски престо и скиптар.{S} У витешким делима и племени 
акузен је свршио свој живот као збачени царски намесник у манастиру, а лукави Тома Теологита пр 
:</p> <p>— Ја сам тада био по пословима царским у Дубровнику, па сам све тек доцне сазнао.</p>  
и деле у таборе.{S} Залуд је ту Урош са царским скиптром и круном, кад на њој нема истинског бл 
лико манастирско имање, даровано многим царским повељама.{S} Ту је спадао и један млин на Мутни 
 да раде противу нас једино из оданости царској заветној мисли, у тренуцима, кад је и брат ми В 
ише ратовао са својим коњаницима против царства византиског, све га је више одушевљавао одблеса 
ако клонулог ипак још много примамљивог царства византиског.{S} Кантакузен је бледео у очима ње 
 да, добро посвећен у немоћ византиског царства, увек износи стање ствари у светлијој боји.{S}  
етио довољно заштићен у области турског царства, Тома успори бежање, па се чешће и одмараше.</p 
 Руку ову не замори ни један непријатељ царства или куће наше.</p> <p>— Тако је.{S} Матија Кант 
>— Гле!</p> <p>— Са свим.{S} Основао је царство и подигао патријаршију али некако чудно.{S} Не  
асправимо на коме од нас ваља да остане царство!{S} Ал’ тога нема, а ја оружје своје нећу полож 
е с минулим јунацима стварао величину и царство српско, утрну онда, кад заповедник непобедног П 
слеђе.{S} Неко је морао владати и њим и царством.{S} Знао сам све, који су у милости код цара.{ 
их и њихову силу, па не нађох онога што царству нудисмо ми.{S} И ми устасмо против њих.{S} Цар  
ни ја, али сам тако чуо.{S} Хришћанском цару јавио се у сну анђео Божји, узео му из руку крваву 
, наметнувши се за намесника малолетном цару византиском Јовану V.{S} И није се кајао за то.{S} 
рим монахом Исаијом, да је она најлепши цвет, што је последњих година изникао на плодним, али ч 
 вредна чела не оставља у врту ни један цветак.{S} Није се само дотакао онога — чега није могао 
пут Мара сама у градском врту обилазила цветне садове, који бејаху од студени клонули, уђе у вр 
о дете што жељно пружа руке за мирисним цветом и шареним лептирком.</p> <p>Старом се Исаији обн 
 његовом изласку из града и да му китом цвећа каже, да ће на њега непрестано мислити и њему се  
туњанима не добацују.</p> <p>Зној им се цеди низ лице, а они не престају.</p> <p>— Јунаци, Бог  
 са Рајком дошла до места, где се имала цела дружина сакупити, деспотица Љуба већ бејаше тамо с 
овршину, док се на послетку не заблешти цела слика у пуном сјају миле светлости своје.{S} И тад 
у, старац устаде и уђе у колибу.</p> <p>Цела се колиба делила на три дела.{S} С поља се улазило 
и одлучи да учини своје још пре поласка целе војске.</p> <p>Јелена сада задрхта, али се брзо пр 
 је — продужи Угљеша — најважнија тачка целе деспотовине и то баш са оне стране, са које смо на 
а на његово место за заповедника војске целе драмске области наименова војводу Гојка, а Тому по 
Ама с таким јунаком хоћу да се и у лице целивам! — рашири руке, загрли Гојка па се срдачно пољу 
, да се делови спасу но да све за љубав целине иде у пропаст.</p> <p>— Видиш, — продужи Угљеша. 
зна колико времена језде?{S} Бегунац за цело не, гонилац још мање.</p> <p>Век је сад дуг колико 
иким двором ћесаричиним искупило готово цело друштво градске господе, Тома се показиваше према  
еба, да сами на својим плећима изнесемо цело бреме брига о пространој царевини.{S} Ми стојимо м 
то купљење војске, која се и даље преко целог лета све до јесени лагано сабирала.</p> <p>У Серу 
 па се онда са њима свађају, а на крају целог похода два се дворанина, на омањим коњићима, шале 
Тома — одлучи, да сече руку зарад спаса целога тела.{S} Прегореваше и заборављаше прошлост, о к 
 па све до велике Марице.{S} Столица је целој деспотовини била у Серу, најзнатнијем граду међу  
о у црквици.{S} Он је у исто доба био у целој ужој околини једина човечја прилика, јер црквица  
чна крајишта.{S} Обилазећи крајишнике и целу источну границу, он се нарочито задржавао и гледао 
S} У невољи измахнем ножем, и прекратим целу ствар.</p> <p>Онај се не могаше довољно чуду начуд 
ама личност Анина, коју су сви необично ценили и поштовали, ипак је Угљеша налазио да ће ту бит 
" /> своју!{S} Ја волим ове људе.{S} Ја ценим војводу Богдана.{S} А он је, мож’да давно већ оти 
.{S} Мож’да то долази и отуда што много ценим наше јунаке, чија сам витешка дела очима својим г 
араш се.{S} Чуј ме.{S} По њој сам вазда ценио будућност своју.{S} Од како сам је запазио — а то 
оље донео на рукама у мој дом.{S} Ти си ценио његово јунаштво и његову племенитост, па се ниси  
ом војници, који су се пешке борили.{S} Цео поход завршаваху људи, који су водили товарне коње  
рку, што са стране главних врата одваја цео град од западне стране градског подграђа, Угљеша се 
ти.{S} Гонилац бегунца зна, ал’ грех му цео не слути.</p> <p>Бегунцу је пут мало познат.{S} Гон 
ј брзо приђе.</p> <p>— Војвода Рајко! — цикну Јелена, па се затресе.</p> <p>Рајко је ухвати за  
Мари.</p> <p>— Ја ћу се силом бранити — цикну Мара.</p> <p>— Али без успеха! прекиде је Тома.</ 
одлегао. <pb n="12" /></p> <p>Деспотица цикну, а Угљеша је изнемоглу прихвати и спусти на меко  
Видосава.</p> <p>Мара, преплашена, лако цикну, а Гојко збуњен, окрете се страни, одакле им приђ 
се спуштају право у двориште, па очајно цикну, што га грло доноси:</p> <p>— Правоверни!{S} Буди 
и звуци убојних труба, које страховитом циком својом зваху на узбуну.</p> <p>Ти ситни и брзи зв 
 <p>Видосава разуме са ужасом, куда Ана циља, па јој упаде у реч:</p> <p>— Не, ћесарице милости 
ио моје пријатеље, ни доставом, која би циљала да баци сенку на искреност и љубав нашу.{S} Тога 
Проклетник!{S} Он не сме стићи никаквом циљу више.</p> <p>— Он одјезди да спреми нове замке нам 
 не може се замислити без ове моје миле цитре.{S} Кад сам љубио, она је љубав славила; кад сам  
лади певач оштрим мачем пресече жице на цитри.{S} Жице тужно писнуше, а певачу очи засузише.</p 
у на истину!{S} Шта ће и мени живот!{S} Цитро моја!{S} Синоћ си још певала о црним и плавим очи 
и вама што отпевам!</p> <p>Певач опроба цитру, па после стаде ударати и певати:</p> <p>„Ил’ вол 
дом грчком певачу, који држаше у рукама цитру.</p> <p>— Певај Богме, брајко, ако нећеш сада ја  
p> <p>— Тако!{S} С Богом!</p> <p>Пољуби цитру, па је одбаци, а са мачем у десници похита ограшј 
 свога јуначног ученика.{S} Ударао је у цитру, кад је Момчило испијао пехаре руменике, певао је 
здисаше млади грчки певач, држећи своју цитру. — Синоћ певах добрим старим дворанима честитог д 
, а сада већ више не могу они чути моју цитру!{S} Падоше, бранећи свога војводу.{S} Вешти гусла 
ад су осетили час поласка.{S} Хртови су цичали и отимали се, а ловачки су се рогови пробе ради  
 неко море, по њему свуда сама пена ал’ црвена као сушта крв, а ја ту пену хватам, море ме љушк 
ђену даљину.{S} Ипак висока, тешка и од црвене коже израђена обућа казује, да је ноћник велико  
и не заборави, краљу, да наши скиптри и црвени сандали нису без прекора. —</p> <p>— То нећу — г 
дму.{S} Очима је стрељао, у лицу је био црвено-црн, а левом је руком био подигао корице с мачем 
народ српски била бачена, кад је српска црква постала самостална са својим патријархом.{S} И то 
 јак писак, који је долазио недалеко од цркве, негде око њене ограде.{S} Њему се одазваше у два 
врата отворише широм а звона са градске цркве зазвонише.{S} У Драми наста свечан тренутак.</p>  
црквица управо метропола новије драмске цркве.{S} До црквице је била капела са једном одајицом, 
 разбојници изненадили на путу од старе цркве ка граду.{S} Видосава се радовала Мариној срећи,  
 десницу, да буде моћни заштитник свете цркве наше! — узвишеним гласом рече Угљеша примајући на 
аузет да се што пре сврши измирење наше цркве са цариградском.{S} Овуда је свуда становништво м 
омољу.{S} И после неколико тренутака из цркве се, у којој бејаху деспотица и ћесарица с осталим 
</p> <p>Најстарији међу њима, настојник цркве светог Прокопа, с крстом у левој и босиљком у дес 
 чиме и колико користи.{S} За измирењем цркве, које сам преко посрбљених Грка извршио, морао са 
својим пратиоцем ступише већ у двориште црквено, Тома се брзо изгуби у шумарку, што се са запад 
и постиш ко што треба, нити што приложи цркви? — насмејаше му се многи.</p> <pb n="57" /> <p>—  
ла је и Исаију из Сера, где је служио у цркви истога манастира, у Меникејске Горе.{S} Ту је на  
се сећају како им је причано, да је ова црквица управо метропола новије драмске цркве.{S} До цр 
ку обалу и Крстопољ, била је стара нека црквица, посвећена светом Прокопу, истом свецу, коме је 
жој околини једина човечја прилика, јер црквица не имаше чак ни свога клисара.</p> <pb n="83" / 
а пружаше од Драме па далеко на југ иза црквице.</p> <p>Ана је са пуно побожности и истинске бо 
вереничке дружине, који је био код саме црквице, у шибљу код ограде, прикривен, звиждањем кроз  
 играчка са ћесарицом и Маром код старе црквице осујећена, Тома је био ван себе од гњева.</p> < 
прсте јавио, да су Ана и Мара изишле из црквице и пошле путем, двојица су стали вребати старог  
журише граду.</p> <p>Кад се појавише из црквице, зачу се јак писак, који је долазио недалеко од 
о метропола новије драмске цркве.{S} До црквице је била капела са једном одајицом, у којој је с 
шњи старац, свештеник, који је служио у црквици.{S} Он је у исто доба био у целој ужој околини  
 нам поврати мир душама и измири нас са црквом цариградском! — рече један.</p> <p>— Гле, сад, а 
ама српскога живота — наста да измири и цркву српску са цариградском.{S} А кад и то срећно пост 
 Очима је стрељао, у лицу је био црвено-црн, а левом је руком био подигао корице с мачем, да му 
 и руком мило отпоздрави она два сјајна црна ока Марина, која га благо испраћаху.</p> </div> <d 
b n="157" /> <p>„Па опет, опет — пољуби црне очи и крвав тражи бој, ако хоћеш да будеш витез пр 
н је њу примио пре но што је могла чути црне гласе са тужног разбојишта.</p> <pb n="185" /> <p> 
аш, за плаве очи подај све!</p> <p>„Јер црне очи, морска дубина, казују страст ал’ и неверу.</p 
аде ударати и певати:</p> <p>„Ил’ волиш црне очи, ил’ су ти плаве милије?</p> <p>„Ако си јунак  
рб Војихнин на главним вратима покривен црним превесом, и како су јој се тужним писком одазвале 
S} Цитро моја!{S} Синоћ си још певала о црним и плавим очима, а сутра може гавран пити очи моје 
простору, и да ноћ не крије непробојном црнином <pb n="170" /> свога превеса видело би се, да с 
ологита, човек лепа <pb n="13" /> лика, црних мало потуљених очију, које као да сакриваху лукав 
дским и поношљивим на лику и у погледу, црних очију и расплетене косе, која јој је падала низ л 
анинских огранака жури непрегледно јато црних гавранова.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= 
си јунак од мегдана, ти љуби црно око и црно вино пиј!</p> <p>„А ако душом певаш и шарне снове  
p> <p>„Ако си јунак од мегдана, ти љуби црно око и црно вино пиј!</p> <p>„А ако душом певаш и ш 
 — и она му наслони своју лепу главу са црном дугом косом на груди, које се снажно надимаху.</p 
ном и Љубом за преминулим ћесаром.{S} У црном руху са распуштеним власима оплакивале су смрт ње 
ма тишина.</p> <p>Тишину прекиде Гојко, црномањаст младић подужих бркова а без браде, који у пу 
 је и пошло за руком.{S} Љуба је расла, црпући у души своје мајке благост и тихо суђење а у вит 
енитога човека.{S} Ал’ једно, што свака црта лица, сваки покрет тела казиваше, бејаше неисцрпна 
г предмета.{S} За тим се једна по једна црта и сличица све јаче отимље од заборава, све видније 
као да сакриваху лукавство, што одаваху црте лица а особито доња вазда притегнута усна.</p> <p> 
Дејановића војске.{S} Он распитиваше за чадор војводе Гојка из Драме.</p> <p>Нико га не знаде п 
м се тренутку са свих страна око његова чадора захори:</p> <p>— Алах, ил-Алах!</p> <p>То не беј 
у логор српски.</p> <p>У првим редовима чадора трилиског одељења, које бејаше па ударцу турског 
еђедином опшивену! — виче испред једног чадора неко из дружине, што је у округ поседала.</p> <p 
...</p> <pb n="154" /> <p>Испред једног чадора надмећу се војници у скакању.</p> <p>— Колико ми 
 <p>Гојко и Рајко пролажаху редом поред чадора горе и доле, десно и лево.</p> <p>— И тако остад 
слави песма моја!”</p> <p>На вратима од чадора појавише се Гојко и Рајко.</p> <p>— Красно, млад 
аспао.{S} Он је лежао до самих врата од чадора, као даје хтео да пркоси киши, која га, кад је в 
једном понови сумњива звека, неко испод чадора јако викну:</p> <p>— Ко је то?</p> <p>Одговора н 
 поседала.</p> <p>Један војник изиђе из чадора и изнесе велику чутуру с вином.</p> <p>— Тако, д 
p>Скочи и мало погнут пође ка излазу из чадора.</p> <p>У том се тренутку са свих страна око њег 
нисам.{S} Незгодно ми је сад ићи чак до чадора нашег, ал’ вала не могу ти без гусала, кад ми са 
оњици, који су испрекрштали пролазе око чадора, као да бејаху узнемирени толиком живошћу, те не 
 покрхани и поломљени; коњи, што су око чадора привезани дремали, поплашени се откидоше и са из 
многи се ратници склонише у најближе им чадоре, не знајући по помрчини наћи своје.</p> <p>Кад с 
њи земља, јечи ваздух.</p> <p>Безбројни чадори прекрилили поље као тице лабудови.{S} А јуначка  
и за часак се у пољу забелеше нови лепи чадори Љубојеве војске.</p> <p>Логорске ватре плануше,  
 смрти — настаде страховита сеча</p> <p>Чадори за тренут ока дигнути, погажени, покрхани и поло 
 северозападном крају и првим најближим чадорима српске војске.{S} Треће се одељење спусти низ  
 <p>Многи не бејаху заноћили под својим чадорима, многима оружје не бејаше при руци а многи се  
 дугачке празне просторе међу поређаним чадорима.{S} А ти пролази одводише са сваке стране до с 
дске, и српске и турске, крви.{S} Пусто чадорје стоји развучено, покрхано и подерано.</p> <p>Мн 
, срећа ти вазда певала! — говораше под чадором својим стари дворанин Благоје једном младом грч 
p> <pb n="158" /> <p>У великом свиленом чадору на средини логора краљ Вукашин, деспот Угљеша и  
.</p> <p>— То је какав поклисар, мож’да чак од границе — одговори Угљеша па, пошавши са деспоти 
је живот тежак, гроб је милији.{S} Веле чак, да су га и убили.{S} Ко зна!{S} Где нема Божјег бл 
г сам доба у Прависти, а спуштао сам се чак на дно Грчке.{S} Ђаво ме однео, ако знам, шта ми је 
а човечја прилика, јер црквица не имаше чак ни свога клисара.</p> <pb n="83" /> <p>Ту је Ана че 
шао ја нисам.{S} Незгодно ми је сад ићи чак до чадора нашег, ал’ вала не могу ти без гусала, ка 
p>Помишљало се на војну, а свет је знао чак и то да се млађи брат деспот Драгаш од тога доба не 
сари од границе, а један пут чуше да су чак од Пловдина, али ништа више нико не сазна.</p> <p>П 
а повереника царевића Сулејмана седну у чамац па се навезу, да преко мореуза пређу у Галипоље.{ 
се, али та два Турчина пређу на трошном чамцу.{S} Њих поштедеше морски таласи, јер они бејаху — 
вљини, која није ни без својих особитих чари, Мари срце закуца брже а груди јој се бурно шираху 
 непрестано лежао час опорављајући се а час опет падајући у тежу болест.{S} Монах Исаија обилаж 
 виде, да се Рајко јако изненади.{S} За час му многе мисли севнуше у памети, ал’ не могаше крај 
ке са деспотом и својим војводом, те за час рашчистише простор око себе.</p> <p>— Живео деспот  
ђу!</p> <p>То се по граду и подграђу за час рашчуло.{S} И док су неки нагађали, шта ће љутити К 
ти.{S} Хиљаду логорских ватара плану за час и осветли мрклу ноћ, а живот у логору поста још жив 
е Љубоје, хвала ти на замени!</p> <p>За час су војничка посада и онај мален број крстопољских с 
а, кликтали на дворишту, кад су осетили час поласка.{S} Хртови су цичали и отимали се, а ловачк 
.{S} Стари је Властоје непрестано лежао час опорављајући се а час опет падајући у тежу болест.{ 
ојна, о којој очекиваху гласове свакога часа, држаше слабе живце старе ћесарице затегнуте и узб 
адити, а дође пад Дренопоља.{S} Од тога часа немам мира ни толико, колико сам дотле могао имати 
ах Исаија приповедаше, да је дошао овог часа коњаник од деспота Угљеше, и да <pb n="149" /> је  
 нанишанивши, пусти.{S} Па не часећи ни часа узе другу стрелу и оком ухвати орлов лет, како се  
 и нечујни.</p> <p>Деспотица се Љуба за часак повуче у самоћу, помоли се по ново Богу, па уздах 
Љубоју срце јаче закуца, а у лицу се за часак промени.</p> <p>Врата се отворише и уђе Гојко са  
товарних коња пожурише се за њима, и за часак се у пољу забелеше нови лепи чадори Љубојеве војс 
S} Докопавши се коња и оружја, други за часак знадоше са које стране непријатељ улази у логор.< 
 тетиву и, нанишанивши, пусти.{S} Па не часећи ни часа узе другу стрелу и оком ухвати орлов лет 
себи — некаква сила помаже.{S} Била она часна или нечастива, добро ми је дошла!</p> <p>Задовоља 
 са досадашње му части, која је припала часнијем, — и Угљеша показа руком на Гојка.</p> <p>— Шт 
> <p>— Кажи му, — заповедаше већ гњеван часник турски тумачу — да ће бити доцне, кад се, бачен  
помени га наше понуде, — заповеди један часник тумачу.</p> <p>Тумач упита Гојка, хоће ли се при 
им моћним пророком радује! — вели један часник турски <pb n="181" /> у великом мермерном предсо 
пустио на колено.{S} За њим су ишла два часника а до њих трубач <pb n="133" /> на зеленку.{S} Н 
јаком оружаном пратњом Гојко стаде пред часнике.</p> <p>— Опомени га наше понуде, — заповеди је 
ити и даље војник, нити напушташе своје часно место у редовима коњице деспотове.</p> <pb n="119 
 неки Грк из Прависте, која је неколико часова на запад од Крстопоља.</p> <p>— Од куда ти овде, 
деспотица Љуба проводила је по неколико часова на високим градским бедемима или на кули мотриљи 
налог извршен.{S} Али само још неколико часова да смо доцније стигли, он се не би никако ни мог 
е коње.</p> <p>Ваљало им је пуних десет часова јахати, зато у Крстопољ стигоше сутра дан у јутр 
 прелетаху најлепше слике најрадоснијих часова из брачног јој живота.{S} У очима јој заблисташе 
ешине, кћери Војихнине и Анине, која је часове туге своје разгаљивала у ученом говору са старим 
шта су руке, саме себи остављене, за те часове израдиле.{S} Чело јој испунише боре, а она тужно 
а који тренут времена у вашој пратњи, а часови лете.{S} Праштајте!</p> <p>И на мах изиђе.{S} Ра 
а ученога Исаије.</p> <p>Монах Исаија у часовима књижевне забаве са деспотицом Љубом читао би ј 
ико би душа моја више страдала да јој у часовима сумора ниси ти била успешни видар непомућеном  
спремање на отпор Турцима.{S} Али баш у часовима, кад се одушевљавао мишљу о потпуном изгнанств 
!{S} Пијмо, испијмо до дна, и живимо за част и име своје и своје отаџбине!{S} Здрави!</p> <p>Ма 
гљеша и Богдан, коме се указиваше свака част, сваког дана излажаху из града, <pb n="138" /> те  
азорена срећа честите девојке, увређена част беспрекорног витеза, понижен понос читаве земље.</ 
евао?{S} За срећу наше отаџбине узео је част краљевску пре шест година онда, кад и ја деспотску 
а, — сви они изгинуше за веру, за име и част.{S} Ал’ докле они гинуше, не кретоше се други госп 
љаш у тренутку, кад ти га ваља испити у част витештва, у славу наших победа; са небом и звездам 
гне амо!{S} И велики га Лала-Шахин сада части.{S} Његова је заслуга, што су већ стигли — и ако  
, не бих се ни на ову лествицу земаљске части испео!{S} Даље иду моје мисли, даље жуди моја душ 
оје ил’ његово — оно је својина среће и части српскога југа и — опомени се, Вукашине, — дома го 
<p>— Зато је Хаџи-Ил-бег сада у великој части код свакога.{S} Султан му је у радости послао зла 
та, док је ћесарица Ана и даље остала у части, коју јој је положај преминулога Војихне давао.{S 
} Тешко би у њу ступио, и да је остао у части, коју је до мало пре имао.{S} Овако — никако.</p> 
а Теологиту уклонио сам са досадашње му части, која је припала часнијем, — и Угљеша показа руко 
био стао на последњу и највишу лествицу части, коју је могао овде имати.{S} Одатле се само мога 
јим успехом поклисарским, био весео.{S} Частио се с господом у граду, па је слазио у подграђе,  
исто стаде.{S} У њој плану жар свеснога частољубља, и она лаганим али поузданим гласом рече:</p 
 чем не преухитриш, што би вређало њено частољубље.{S} Она ће, надам се, сву пажњу своју посвет 
уколику неизвесност судбине њене у томе часу — и ја желим да се два пута Бог не куша!</p> <p>Го 
мци, које је опрезни Исаија у последњем часу, сумњајући на Тому и непознатога му Грка, послао д 
не и очајања, јунаштва и прегоревања, у часу извесне смрти — настаде страховита сеча</p> <p>Чад 
је најважнију страну моје деспотовине у часу, кад ми је његов глас, мудрост његовог ума и јунаш 
 необрисане, сијаху као најлепши урес у часу радости ожалошћенога лика старичиног.</p> <p>Држећ 
има, многог охрабрио а многог подсетио, чега се не би мож’да сетио пред смрт.{S} Пошао сам сад  
цветак.{S} Није се само дотакао онога — чега није могао.{S} Он је имао очи за лепоту и воље за  
неко време у српском логору.</p> <p>Ево чега се Рајко опомињао.</p> <p>Његов стриц Момчило био  
ли не жалим за труд.{S} Имао сам се око чега и намучити, — додаде Исаија.</p> <p>Тако су прошли 
ало изненађена, запита:</p> <p>— А чим, чедо моје?</p> <p>Мара је погледа право у очи, хтеде јо 
и и своме дому, одлично се старајући да чедо своје подигне и оплемени.{S} Заузимљивој мајци и р 
о, одмах ћу доћи, да ти их саопштим.{S} Чекај ме у ложници.</p> <milestone unit="*" /> <p>После 
ним гласом рече:</p> <p>— Господару, не чекај, спремај се и пођи на сусрет дужности.{S} Ја ћу т 
грашју, где га је хладна смрт неминовно чекала...</p> <p>Краљева војска одступи лагано до среди 
ку великог планинског потока у Мутницу, чекали су хајкачи са хртовима господу.{S} А недалеко је 
појас.{S} Године су превалиле.{S} Једва чекам, да се вратим у Драму. —</p> <p>— И дочекали сте, 
итешкој игри и јуначком скакању, а сада чекам, да ме копите коњске разнесу, — уздахну мало даље 
{S} Пратио сам га вечерас узастопце.{S} Чекао те је, ћефалијо, под храстом, па онда за тобом ов 
де до Јевренос-бега, који је са војском чекао на половини пута између Једрена и Чрномена.{S} Са 
/> год ју је могао наћи, као што вредна чела не оставља у врту ни један цветак.{S} Није се само 
ворим.{S} Видела си, мож’да, да бо́ре с чела мога не слазе ни онда, кад слушам твоје лековите р 
с високим калпаком, на коме се лелујала челенка и велико шарено перо нојево.{S} О бедрима му је 
 крвава, и односи коње и јунаке, токе и челенке.</p> <p>А са севера се од планинских огранака ж 
е жртва не јављаше више.{S} А калпаци и челенке, што крвавом реком пливаху, не привлачише пажњу 
аласе велике злобе људске, ја се и сама челичим, а неки свети огањ душу ми загрева.</p> <p>— Та 
би остављене, за те часове израдиле.{S} Чело јој испунише боре, а она тужно посматраше — жалосн 
и своје загрли, притиште на груди, и на чело јој стави први, тако дуго жуђени, пољубац...</p> < 
м поштовањем пољуби у руку и она њега у чело — старој ћесарици заблисташе у очима сузе, које се 
аде на груди.</p> <p>Исаија је пољуби у чело и косу, очи му заблисташе сузом, а он, држећи је н 
 кћер ! — рече она, кад пољуби Јелену у чело.</p> <p>Јелена је одмах постала нераздвојна друга  
трубач <pb n="133" /> на зеленку.{S} На челу коњаника, који су у лепом и правилном поретку ишли 
е је довео на хиљаду ратника.</p> <p>Па челу витешког похода јахао је Љубоје у богатом злаћеном 
пших залогаја, на које је зинула гладна чељуст змаја османског, који је главу своју пренео овам 
ану под теретом најновије жалости, ни у чем не преухитриш, што би вређало њено частољубље.{S} О 
> <p>— Љубо, — рече јој он — ти знаш, о чему се мисли моје баве.{S} Ти знаш, како ми је тешко,  
— и само њих, јер од Бугарске се немамо чему надати.{S} Од како је пре пет година умро њен цар  
/p> <p>— А од куда ти, велможо, знаш, у чему је моја срећа?</p> <p>— Знам, јер умем читати људс 
доба нема, бојећи се да је није што и у чему несвесно увредио.</p> <p>То је души Аниној било до 
 једног свог друга, па га, казавши му у чему је ствар, поведе са собом у врт.</p> <p>Ушавши, ст 
 је Војихна умро.{S} Али је судба њена, честа у доба државне несталности, учинила, те је, ислаб 
е младога краља.{S} Војне су биле доста честе, али се на њих ишло весело.{S} Млади су људи веро 
ла су заморена од бриге, коју им задају чести гласови са разних страна раскомадане српске царев 
 знати више и опширније, јер си, видим, честит јунак, али ја теби за се не казах ни толико.{S}  
дог Гојка.{S} Хвале га на далеко, да је честит јунак.{S} А деспот га, веле, зове братом својим. 
ше Вукашин и Угљеша.</p> <p>— То бејаше честит јунак! — додаде Угљеша. — Он је своју дужност са 
у јасно.</p> <p>Траже га разорена срећа честите девојке, увређена част беспрекорног витеза, пон 
љивао да се рат не почиње?</p> <p>— Да, честити пашо!</p> <p>Пратиоци се скаменише од чуда, кад 
А сада су гусле раслупане, и место вина честити је младић пролио племениту крв <pb n="175" /> с 
војице стајала је снага Рајка и Љубоја, честитих јунака, који се готово допуњаваху у карактерим 
их је добро пазио.{S} Међу њима је било честитих јунака али људи, који нису имали ни куће ни ку 
клони далеко од ове куће, од нас и свих честитих, — одговори Јелена.</p> <p>— Не, није тако.{S} 
. — Синоћ певах добрим старим дворанима честитог драмског господара, а сада већ више не могу он 
крете Гојку:</p> <p>— Војводо!{S} Ти си честитог покојника допратио или боље донео на рукама у  
ио раздраган, и да му није извесна смрт честитога родитеља мутила душу, на небу његове среће не 
{S} Још му је сва нада у јединцу Гојку, честитом младом војводи у служби драмског ћесара и њего 
е је Рајко требао да главом плати своју честитост.</p> <pb n="1" /> <p>— Ево овде је то било, — 
а, па је страховао и за своју љубав.{S} Често је са високог бедема крстопољског погледао уз пут 
м свако добро стани?{S} Зар без разлога често пута оставиш богату трпезу и госте наше за њом, п 
м сјају снага византиска, Драма је била често пута најкрвавије поприште за пробу оружја српског 
p> <p>— Ти опет тугујеш? — питала би је често Видосава после одласка Гојковог.</p> <p>— Видо, т 
оследњих година изникао на плодним, али често пута крвљу натапаним, долинама јужне деспотовине  
о од закупаца богатих рудника, нагонећи често пута рударе да преко уговора и за њега раде.</p>  
Отклонила се сумња, која је његову душу често морила, а на место њено дошло је мило и радосно с 
чету војника.{S} Трубе огласише знак, а чета кликну:</p> <p>— Живео деспот !</p> <p>— Алах, ил- 
у Серу био задовољан бројем и ваљаношћу чета, што су пристизале.{S} А кад још тој војсци дода ј 
но доласком многих крајишника и њихових чета.{S} Они доводише своју војску заједно с осталом ве 
ове војске и његових савезника, турских чета, и Рајко се извештио ратничким пословима и очеличи 
адајима и гусарских дружина и крсташких чета.{S} Брат наш Вукашин први је развио заставу одржањ 
.{S} Турска је сила мања.{S} Има нас по четворица на једнога њиховог.{S} Али не заборавите, да  
то утицање, јер се турска војска, једва четвртина укупне српске бојне силе, у дугим, местимице  
p> <p>Лагано су тако одмицали...</p> <p>Четвртога се јутра забелеше далеко у магли врхови тврде 
b n="159" /> <p>— Онда ћемо сва тројица четвртом! — болно рече Угљеша.</p> <p>— То би био кобан 
мања војводина Богданова слала је своје чете у Сер на зборно место.{S} Позван од Угљеше, Богдан 
јиштима, носише заповести да свак своје чете поведе.</p> <p>За зборно место војске Дејановића б 
трајаше једнога ратника.{S} Поједине се чете повлачише југу ка Марици те у њој многи, тешко рањ 
n="86" /> <p>Прошло је од тог доба три, четири месеца хладнијих зимских дана, па је дошло проле 
јила, па му, овако малом, дала снаге за четири друга.{S} Он то крије сада, а кад је био дете и  
изренскога збора ја ни данас после пуне четири године, не могу признати.{S} Она се противи рече 
м.{S} У тешким приликама у Призрену пре четири године, кад сам видео, колико су се осилили наши 
његову стану.</p> <p>Момчило је имао до четири хиљаде извежбаних коњаника, са којима је ступио  
ну.{S} Остали за њим.</p> <p>Наиђоше на чету војника.{S} Трубе огласише знак, а чета кликну:</p 
p>И мало после, а певач окупио око себе чету скушалаца, који се стекоше, да чују песме о светом 
 довољно добили од Анђела, коме је Тома чешће пута у животу предавао своје пуне кесе блага.</p> 
клисара.</p> <pb n="83" /> <p>Ту је Ана чешће долазила на вечерње или зором на јутрење.</p> <p> 
нахрани! учи нас господ, — говораше Ана чешће.{S} А једном зовну дворанина:</p> <p>— Благоје, ј 
а није била тајна, да од доласка Томина чешће долазе њему неки непознати гласници са далеког пу 
ског царства, Тома успори бежање, па се чешће и одмараше.</p> <pb n="150" /> <p>На путу из Ипса 
трилиски ћефалија.</p> <p>Другови су се чешће дотицали пехарима, празнили их и наливали, разгов 
 тим отишао је и Исаија, обећавши да ће чешће походити деспотицу, која ће у Драми остати до јес 
 тежу болест.{S} Монах Исаија обилажаше чешће драмску господу, а Ана је још непрестано причала, 
ик и видар и трговац и бродар.{S} Овамо чешће долазим.{S} Каква срећа што случајно дођох, кад и 
, коју певају наши певачи — а ја сам то чешће слушала — налази душа моја више уживања.{S} Мож’д 
 огртачу изишао на кулу мотриљу.</p> <p>Чешће је и дању и ноћу излазио на ово место.{S} Губио ј 
Рајко али Томе није ту застао.</p> <p>У чешћим бојевима, које је дотле непобедни јунак Момчило  
 је опет излазила с Угљешом и нагађала, чија ли је жупа и који ли је стегоноша...</p> <p>Гласи, 
зи и отуда што много ценим наше јунаке, чија сам витешка дела очима својим гледала. <pb n="30"  
ио немиле снове!</p> <p>— Ништа, ништа, чика Благоје.{S} Кажи сан, па ако ти не раскујем тајну  
празорје се кренуло одабрано друштво на чилим коњицима.{S} Ту је био деспот Угљеша са оружјем и 
та па дохвативши се више простора ободе чилога коња свог.{S} Земља затутњи, суво лишће полеће с 
ати старог дворанина. и ухватили су га, чим се растао од старца свештеника.{S} Остала су тројиц 
_C11"> <head>XI.</head> <p>Оставши сам, чим је отишао Тома Теологита, Љубоје се повуче и размиш 
о, да у области наступи неред и расуло, чим нестане правог обласног старешине.{S} И ако је знао 
неко време слободан.{S} Он ће се одмах, чим се ослободи, кренути овамо.{S} Али он не треба да с 
је, мало изненађена, запита:</p> <p>— А чим, чедо моје?</p> <p>Мара је погледа право у очи, хте 
ало после Рајко додаде:</p> <p>— Ал’ са чим се ја враћам?{S} Тешко мени!{S} Доцне стигох из пот 
ромности изиђе из собе Угљешине.{S} Али чим заклопи велика врата за собом, очи му севнуше пуним 
ни њему не беше непознат.{S} Једно пак, чиме се необично одликовао и што га је Угљеши вазда пре 
о зала па ипак дати користи, а не знати чиме и колико користи.{S} За измирењем цркве, које сам  
. — Где ми је оружје, где су знаци мога чина?</p> <p>— Ето их, — рече Љубоје показујући на заст 
 сам изостао иза твога земљака, или је, чини ми се, он од мене.</p> <p>— Ал’ ти си, без сумње н 
у је мио поглед.{S} Око његово продире, чини ми се, у свачију душу.{S} Ал’ баш тај његов поглед 
цу на самрти да загрли сина јединца.{S} Чини, госпођо, како те Бог учи, али —</p> <p>Ана задрхт 
чице, што испод подграђа серског тече — чини се на високој кули мотриљи, да се осећа, како се н 
иоци или — прве жртве!{S} Па ипак ми се чини да се сјај моје звезде претапа у светлост нове зве 
 све — и деспотицу, и кажи да је Угљеша чинио своју дужност, али да га је — звезда — звезда изд 
, који је због својих услуга, што их је чинио ђеновским и дубровачким трговачким бродовима, био 
</p> <p>— Не, ја сам само своју дужност чинио, — говорно је Рајко — па мож’да сам пропустио што 
ша за кратко време и доћи, почеле су се чинити велике припреме за његов дочек.</p> <milestone u 
ка.</p> <pb n="71" /> <p>— Тако мораш и чинити, јер си ти прва стража српској слободи на овој с 
 колико до дела.{S} А милостиње не могу чинити, кад и сам живим од милости доброг господара, —  
рићеш му слободан излаз.{S} Казаћеш, да чиниш по моме одобрењу.</p> <p>— Учинићу, али ако он не 
у против царевине.{S} Високо одликовање чином деспотским, које је добио од Византије, раскинуло 
" /> <p>Видосава бејаше пренеражена.{S} Чињаше јој се, да је наступио смак света, о коме се гов 
 али нико не устаде да разгледа лов.{S} Чињаше им се, у насталој озбиљности, да свему томе није 
и је Гојко веселије погледао, јер му се чињаше, да је грешио што је мислио, да је бољка доброга 
малом острву у Архипелагу.{S} Љубав ме, чиста љубав, дала свету, па зато не запамтих родитеље.{ 
ица Љуба — она је и сада онако сјајна и чиста, као вазда до сада. <pb n="9" /></p> <p>— Не, вар 
ница осећаја, а после ње — здрава душа, чисто срце, крепка воља.{S} Тако је браћо!{S} Пијмо пех 
рела те пламеном осветљаваше на далеко, чисто позлаћујући жуту сламу унаоколо, <pb n="106" /> п 
ог врха планине.{S} Већ клонула природа чисто оживе.</p> <p>Деспотица Љуба није ишла са ловцима 
бити зазорно.</p> <p>Орфанским јунацима чисто бејаше мило, што их не победи какав обичан ратник 
на лета, диже главу, начуљи уши и очима чисто тражаше правац, куда му ваља полетети кад га госп 
е истина! — одлучно рече Љубоје, а Тома чисто уплашено похита:</p> <p>— И мени и ћесарици јавље 
вори јој лагано Видосава.</p> <p>Јелена чисто задрхта.{S} Знала је већ из обавештавања с Рајком 
им поклоном, који се састојао из једног чисто златног путира са осталим утварима потребним за п 
нопоље пало!</p> <p>Туга деспотице Љубе чисто стаде.{S} У њој плану жар свеснога частољубља, и  
обрадова, па и не запази како се Љубоје чисто устезаше да се са њим пољуби.</p> <p>Гојко их одв 
 био пребледео, дах му у грудима бејаше чисто застао, два пута је хтео да прекине питањем Исаиј 
роживео.{S} Али ме ти сети младости, ти чисто врати моје године назад, и од мене, прилично окор 
ди јој се бурно шираху.{S} За очима јој чисто одоше и дах и осећаји, а душа њена шапуташе:</p>  
хоћемо ли на пут?</p> <p>Верни се коњиц чисто освежи, и копаше ногом, као да би хтео одговорити 
вен!</p> <p>То бејаше знак да говори из чистог уверења и истинских осећаја.</p> <p>Гојко пољуби 
.</p> <p>— Мила љубо моја!{S} Казаћу ти чисту истину, и ако ми је немила.{S} Душа моја нема мир 
/> поред свих заседа ипак дошао здрав и читав Ал’ и да нема те погибли, доста би Томи била и са 
е мало, оставише коње, из којих је била читава магла од паре, па се почеше одвајати у омање лов 
лах! — понављаше се стократно, ваљајући читаве таласе забуне на логор, који се на мах прену из  
част беспрекорног витеза, понижен понос читаве земље.</p> <p>Он се припи уз коња, а оструге се  
јко и иначе зрео.{S} О њему постоје већ читаве приче по Крстопољу.{S} Ми морамо још сада поћи у 
се за оне тренутке наде и радости плати читавим низом сумњичења и суморности.{S} Готово се нико 
е тражих — продужи Тома — али наиђох на читаву заседу љубавничку.{S} Похватао сам тичице!{S} Ти 
сандру Великом, — рече Исаија.</p> <p>— Читала сам већ и одиста са пуном милином.</p> <p>— Ја с 
 које су смирени служиоци олтара Божјег читали за покој душе старога ратника, а још више сузе,  
 грешна дела.</p> <p>Кад логотет заврши читање, Угљеша се појави на прозору с Аном и Љубом, а с 
има књижевне забаве са деспотицом Љубом читао би јој одломке из свога превода богословских дела 
а он високо диже одвијени лист па стаде читати Угљешину повељу.</p> <p>Да би обележио и у трајн 
на самоћу по неколико недеља.{S} Он уме читати звезде, зна свакој јаснијој звезди њено име онак 
 је моја срећа?</p> <p>— Знам, јер умем читати људска срца.{S} Ти си ме чудно погледао у једном 
</p> <p>— Онда ће деспотица са насладом читати приче о Александру Великом, — рече Исаија.</p> < 
 собу деспотову војвода Тома Теологита, човек лепа <pb n="13" /> лика, црних мало потуљених очи 
гљеша, деспотица Љуба и војвода Богдан, човек у најбољим годинама, осредњег раста, јаких мишица 
Али, хвала Богу, дође тренутак, када се човек освести.{S} Тако је и са мном било.{S} Кад прође  
је? шта је?</p> <p>— Крв у врту, убијен човек! — одговори старац.</p> <p>— Дакле ипак добро! —  
овољно разлога да верујем, да си поштен човек.{S} Ти си прогоњен, велиш, с тога, што си наваљив 
као деспот и као муж, и као јунак и као човек од срда, па кад је хтео да крунише речи своје, пр 
ед њих искочише три, до зуба наоружана, човека, који по свему подсећаху на морске гусаре с југа 
изгледа овога мож’да у души племенитога човека.{S} Ал’ једно, што свака црта лица, сваки покрет 
уке у руку.</p> <p>— И вино весели срце човеково! — рече један пошто се добро поткрепио.</p> <p 
то доба био у целој ужој околини једина човечја прилика, јер црквица не имаше чак ни свога клис 
рода, да нас опомене на пролазност века човечјег.{S} Не губимо времена.{S} Ма шта било — и Тома 
 баш и мишљаху Исаија и Рајко о судбини човечјој!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP189 
чекао на половини пута између Једрена и Чрномена.{S} Сам са својом војском, која му је била при 
ља на северозапад ка Пловдину налазе се Чрноменски Лугови на левој страни велике реке Марице.{S 
е.{S} Треће се одељење спусти низ поток чрноменски поред <pb n="166" /> самог логора па се заус 
покрај саме ватре навише уз поток према Чрноменским Луговима.{S} Кад коњаник би крај ватре, одл 
 хода на запад од оног крвавог поља код Чрноменских Лугова а близо пута, што води у Пловдин, не 
а раздели на три дела на северном крају Чрноменских Лугова.{S} Два одељења заобиђоше српски лог 
де се опет спустити, ал’ му се учини да чу гласан говор.</p> <p>Скочи и мало погнут пође ка изл 
 <p>— Она?</p> <pb n="125" /> <p>Јелена чу, па се сети да се то ње тиче.{S} Хтеде се окренути,  
а пут па онда и трећи пут, а мало после чу се звека ланаца на покретном <pb n="11" /> мосту код 
.</p> <p>Он поћута и ослушну.</p> <p>Не чу ништа.{S} Хтеде се опет спустити, ал’ му се учини да 
према старијима.</p> <p>Са степеница се чу шкрипа.{S} Неко долази.{S} Љубоју срце јаче закуца,  
p> <p>Одговора нема.{S} У место њега он чу неке ускорене кораке.</p> <p>— Ко је то? — грмну вој 
>Као авет проби се кроз редове Гојкових чувара — атонски пустињик.</p> <p>— У име Бога и крста! 
е и задржала овде.{S} Они су били лични чувари Угљешини, који их је добро пазио.{S} Међу њима ј 
ном.</p> <p>— Тако, дакле, ви у планини чувате стадо?{S} Ово вам је у помоћи! — нашали се један 
Момчило се већ био прочуо на далеко.{S} Чувен јунак осећао је да му поред одважности и срчаност 
ким трговачким бродовима, био на далеко чувен.{S} Али Турцима је требао баш тај градић.{S} И он 
ме путем.</p> <p>Тај вођа бејаше главом чувени Јевренос-бег, један од највештијих ратника турск 
ази свога века прими управу над војском чувенога ћесара драмског Војихне.</p> <milestone unit=" 
ричањем својих успомена о стрицу своме, чувеном војводи Момчилу.{S} Кад је један пут у говору с 
 прву стрелу, задрхтала.</p> <p>Љубоје, чувши те речи, мрко окрете лице у страну.</p> <p>Али То 
 бејаху одређени за њихове пратиоце.{S} Чувши после толиког времена кликтање и дозивање рогом л 
е, Јелене!</p> <pb n="142" /> <p>Ана од чуда клону и седе, а Љуба јој задовољи прву радозналост 
и пашо!</p> <p>Пратиоци се скаменише од чуда, кад Јевренос-бег нареди, да се коњи обрну натраг< 
, а онај други оде, да продужи спавање, чудећи се:</p> <p>— Е, е!{S} А прсти се пусти дочепали  
̑м сиђе с коња.</p> <p>Док су се остали чудили, шта то може бити, Тома и вођа продужише на само 
ер умем читати људска срца.{S} Ти си ме чудно погледао у једном тренутку, кад сам стрељао орла  
рство и подигао патријаршију али некако чудно.{S} Не бејаше, браћо моја, тај посао рађен по зак 
сам, ал’ од како је пре три месеца онај чудновати испосник пророчки нагласио најезду Азијата на 
Али ништа даље не уради, савладан неким чудноватим осећајима.</p> <p>— Љубо! — рече у име испов 
ражила забаве у Видосавином приповедању чудноватих доживљаја њених, Ана, а још више Љуба, блажи 
га погледаше, а Исаија, посматрајући га чудновато, рече:</p> <p>— Да, Јелена!</p> <p>— Ах! то ј 
рављају ни Турци.</p> <p>— Ствари стоје чудновато.{S} Ми смо истина, са Балшићима у родбинској  
, да и ја не смећем с ума пророчке речи чудног испосника.{S} Он рече да Азијате ти потражиш, је 
 зачу бахат коњски, али се нападачи, за чудо, и не освртоше.</p> <p>Онај замахну ножем, а Мара  
у.</p> <p>— Неваљалац је он.{S} Није ни чудо — туђин је, па га и не боли срце за овим народом,  
ствар.</p> <p>Онај се не могаше довољно чуду начудити.</p> <p>Старац се саже, добро разгледа уб 
тамо!</p> <p>Рајко скочи, окрете се и у чуду виде где стари дворанин Благоје дави некога, који  
ађења и милине:</p> <p>— Ти? — изусти у чуду, али га Гојко већ не могаше чути.</p> <p>Лабуд се  
 брзо говораше.</p> <p>Вођа се све више чуђаше, па сумњиво махну главом.{S} А кад Тома продужи  
ејасним речима кажем што срце осећа.{S} Чуј ме још мало, и ако знам, да ти је најмилија забава, 
 <pb n="9" /></p> <p>— Не, вараш се.{S} Чуј ме.{S} По њој сам вазда ценио будућност своју.{S} О 
спотица и ћесарица с осталим и народом, чујаше одушевљено „Тебе Бога хвалим“ и „Вазбраној војев 
ла неко долази.</p> <p>— Дакле дошао? — чујаше се нечији глас отуда. — Е, добро нам дошао такав 
, она на мах скочи, јер јој се учини да чује рог, који објављује Угљешин долазак.{S} И у томе с 
ина.</p> <p>На један пут му се учини да чује топот коњски.{S} Послуша боље.{S} Мож’да су ђаури? 
 свом.</p> <p>Вихор — ал’ се опет нешто чује.</p> <p>Пљусак.</p> <p>Ал’ није киша са неба већ з 
почеше свој посао.{S} За мало па се већ чује лајање паса, кликтање, одјекивање ловачких рогова  
узмогнем рећи о њима то, што од деспота чујем, — рече Тома притворним расположењем.</p> <p>— Не 
ебе чету скушалаца, који се стекоше, да чују песме о светом краљу и боју на Велбужду, о смрти в 
 /> <p>Ту Су.</p> <p>-Бегунац и гонилац чују један другоме дах, осећају пламен мржње међусобне. 
ир <pb n="116" /> — као што сам доцније чула — кад сам ја била у Водену.{S} Али му нико није зн 
олела бих, да сам друкчије гласе од вас чула.{S} Ах, то је страшно!{S} Хвала вам!{S} Верујем.</ 
.{S} Истина, многи су заплакали, кад су чули да је стари краљ био жртва, али су њихов плач на б 
ав, јер је из његовог друштва.{S} То су чули од Гојка, И били су мирни</p> <p>Кад је сав тај по 
ти у Сер.</p> <pb n="42" /> <p>А кад се чуло да ће Угљеша за кратко време и доћи, почеле су се  
је страх овладао у Дренопољу, од кад се чуло, да је судар са маћедонским владарима неизбежан.{S 
ло више оног места, где је она хтела на чунићу прећи.</p> <p>Гојко јој о себи рече, ко је и ода 
ете једну женску, која је хтела у лаком чуну прећи на другу страну.{S} Он се загледа у ту женск 
дмах сазнао од Ане, шта се догодило.{S} Чуо је о неверству Гојкову и задаћи Томина путовања у К 
ориште и даље, од куд се глас стражарев чуо.</p> <p>Старац, мрмљајући нешто, изиђе брзо и оде д 
ено жаљаше.</p> <p>— Звао ме је, кад је чуо да сам амо свратио, — рече Исаија. — Тражио је, да  
 се очима питајући звезде тако, да није чуо, кад се женска једна прилика успела уз стрмените ст 
одару! огласила се жена.</p> <p>Он није чуо, гледао је звезду, све живљим очима, све немирнијом 
 и добрих војвода?{S} Има, има — ја сам чуо за једног његовог војводу младог Гојка.{S} Хвале га 
 било са Томом, не знам.{S} Доцније сам чуо, да се мој стриц могао спасти, али да су врата на г 
е и упути се на поље, одакле је по ново чуо глас.</p> <p>— Помози Бог! — поздрави дошљак старца 
во, шта ли? не знам ни ја, али сам тако чуо.{S} Хришћанском цару јавио се у сну анђео Божји, уз 
са њим идем.{S} Па да не би мој одговор чуо ош један, који је у куту те собице био, он му се ок 
еки старац у пастирском руху са великом чупавом шубаром на глави и дугачком палицом у руци.{S}  
{S} Он је њу примио пре но што је могла чути црне гласе са тужног разбојишта.</p> <pb n="185" / 
усти у чуду, али га Гојко већ не могаше чути.</p> <p>Лабуд се бејаше спустио низ брежуљак, и но 
вари.{S} Једно је, што ћесарица не жели чути ни речи од свега, што је до сада било.{S} Друго је 
 господара, а сада већ више не могу они чути моју цитру!{S} Падоше, бранећи свога војводу.{S} В 
 руке!</p> <p>— Не иди.{S} Тебе нема ко чути више.{S} Боље отиди у Драму, и кажи да си ти учини 
</p> <p>И велика дрвена, у кожу омотана чутура непрестано кружаше из руке у руку.</p> <p>— И ви 
 у помоћи! — нашали се један, куцкајући чутуру.</p> <p>Она пође од руке до руке около.</p> <p>— 
Ја не бежим са мегдана!...</p> <p>— Дај чутуру међедином опшивену! — виче испред једног чадора  
 војник изиђе из чадора и изнесе велику чутуру с вином.</p> <p>— Тако, дакле, ви у планини чува 
ко захтевају и наши и општи послови.{S} Чућеш и видећеш.{S} Ти желиш кући покојног Војихне добр 
бија, душу тамни, наду одузима.{S} Ипак чућеш.{S} Где смо сад?</p> <p>— Одавде до места, где на 
> <p>Месец зађе за облаке, а правоверни чуше клетву и задрхташе од страха...</p> </div> <div ty 
уша је помућена гласовима, што случајно чуше кад се властела међу собом разговараху о тешким да 
да су поклисари од границе, а један пут чуше да су чак од Пловдина, али ништа више нико не сазн 
.</p> <p>Бегунац иде, да спасе главу из џелатске торбе.{S} Гонилац иде, да метне главу у торбу. 
 коња, звека сабаља и штитова, фијукање џилита и копаља — помешаше се у један страховит глас, к 
у груди.</p> <p>У исти мах се, дохваћен џилитом, заљуља на своме коњу један крајишник до Вукаши 
се окрете и Рајку, који је ишао за њим, ша’ну:</p> <p>— Синовица монаха Исаије!</p> <p>Рајку кл 
есном своду, па онда спусти главу у обе шаке од руку, које бејаше подлактио на колена.</p> <p>Т 
се просу по путу, а она остатак пружаше шаком нападачу.</p> <p>У томе се тренутку иза шибља ука 
а два се дворанина, на омањим коњићима, шале:</p> <p>— А како да ти не будем, синко, невесео —  
ај други дворанин виде, да ту више нема шале, прискочи у помоћ и стаде једнога давити.</p> <p>С 
је лепо, да се витез користи случајем и шали —</p> <p>— Душа моја страда, а кнегињица мисли да  
рог господара, — брањаше се онај пола у шали.</p> <p>— Тако је, тако !{S} Е, па живео добри ста 
хну:</p> <p>— Ево ти руке! — рече као у шали, дижући своју десну руку.</p> <p>— Зашта? —изненађ 
оја страда, а кнегињица мисли да се тек шалим!{S} Судбина ми је, видим, дала овај дан, да буде  
лучајно дођох, кад и ти стиже!</p> <p>— Шалу на страну, али ти си ми одиста потребан.{S} Јеси л 
ошћу, а кад је разабрао какве му поруке шаље Угљеша с краљем, одмах је дао пристанак у име свој 
ђујући се, рече:</p> <p>— Овај нам лист шаље природа, да нас опомене на пролазност века човечје 
аме од Сера.{S} Али — а тебе зато баш и шаљем — не смећи с ума ни једног тренутка велику мисао  
p>— Јесам.{S} Светли деспоти Дејановићи шаљу ме да витешком деспоту Угљеши и краљу Вукашину одн 
а с пуно поштовања према онима, који их шаљу.{S} Сада је Костадин примио Гојка и с истинском ра 
х све јавио Гојку по поузданом момку, — шапну му Рајко.</p> <p>— Погрешио си.</p> <p>— Што ?</p 
грчким поклисарима у тајном разговору и шапутању, а данас Рајко и не верује да је Тома тада тек 
у лицу поплаве, нешто неразумљиво стаде шапутати и руком показивати на груди.</p> <p>Гојко скоч 
ешу са његовима да се сном крепе, нешто шапутаху.</p> <p>— Неваљалац је он.{S} Није ни чудо — т 
 зајеца, витези скидоше калпаке, Исаија шапуташе свете молитве, и не би ока, које не ороси суза 
исто одоше и дах и осећаји, а душа њена шапуташе:</p> <p>— Далеко, далеко је он, кога волим и к 
ичке гарде Угљешине.</p> <p>Та весела и шарена војска, састављена од старих српских ратника, од 
едне војводине и краљевине, а нада свим шаренило накупљених добровољних ратника и левената.</p> 
о жељно пружа руке за мирисним цветом и шареним лептирком.</p> <p>Старом се Исаији обновише у п 
по што шта необично, занимљиво, па је у шареним, искићеним сликама причао своме необичном учени 
м, на коме се лелујала челенка и велико шарено перо нојево.{S} О бедрима му је висио широки пал 
ти прелажаху различите слике и сцене из шаренога му живота.</p> <p>— Све јесте и опет — није.{S 
о вино пиј!</p> <p>„А ако душом певаш и шарне снове сниваш, за плаве очи подај све!</p> <p>„Јер 
х слугу.</p> <p>— И то ће бити.{S} Лала-Шахин жели да се и то вечерас почне.{S} Прво ће доћи на 
и његовој, сада га на гозби отрова Лала-Шахин!{S} Правоверни!{S} Наша ће сила расти и поплавити 
 султан стигне амо!{S} И велики га Лала-Шахин сада части.{S} Његова је заслуга, што су већ стиг 
де:</p> <p>— Или још боље: не мора Лала-Шахин о томе ништа ни знати.{S} Ми ћемо свршити посао с 
Дренопољу је главни наш заповедник Лала-Шахин, ал’ војске има врло мало.{S} Силан је страх овла 
" /> <p>Прошла је поноћ, а у двору Лала-Шахина у Дренопољу још траје весеље.</p> <p>— И сам се  
— Наша је војска снажна.{S} Броји преко шездесет хиљада ратника.{S} Турска је сила мања.{S} Има 
рупна јуначина, која је превалила преко шесет лета, седе косе, браде и бркова ал’ румена лика и 
тра јој Мара.</p> <p>Ана је имала близу шесет година, када је Војихна умро.{S} Али је судба њен 
<p>— То није било тако давно.{S} Тек је шеснаеста година наступила од тог доба.{S} Галипоље је  
 одлучност и постојанство.{S} Била је у шеснаестом лету, кад се у њу загледао Угљеша Мрњавчевић 
аше отаџбине узео је част краљевску пре шест година онда, кад и ја деспотску.{S} Ми бејасмо јед 
ак се брзо спустио, а кад ветар поче да шиба капљицама, које по мало промицаху, старац устаде и 
нападачу.</p> <p>У томе се тренутку иза шибља указа и у два скока стиже на знојавом Лабуду Гојк 
ружине, који је био код саме црквице, у шибљу код ограде, прикривен, звиждањем кроз прсте јавио 
огаху и помислити, шта им ваља радити — шикну крв из племенитог срца његовог.</p> <p>У том као  
 врат Грку, који на мах паде, а из ране шикну крв. .</p> <p>У том и месец са свим изгреја.</p>  
ка, који на мах клече, преби о стеновит шиљак, који се из воде издизао.</p> <p>Лабуд страховито 
и срце закуца брже а груди јој се бурно шираху.{S} За очима јој чисто одоше и дах и осећаји, а  
тку обмањивало о величини његове душе и ширини његових погледа.</p> <p>Али је у толико лакше ре 
ликом мермерном предсобљу, из кога воде широке камене степенице на поље.</p> <p>— Тако је, — од 
јахао је на доброме белцу стегоноша.{S} Широки и златом извезени стег са двоглавим орлом и крун 
о перо нојево.{S} О бедрима му је висио широки палош са позлаћеним балчаком, који се завршавао  
 један дервиш.</p> <p>Он се заустави на широким мермерним степеницама, што се спуштају право у  
 поглед низа Струму све до њеног ушћа у широком Орфанском Заливу Белога Мора.</p> <p>У мирној и 
 госта велика се градска врата отворише широм а звона са градске цркве зазвонише.{S} У Драми на 
ј се мах врата на њиховој соби отворише широм, а на њих ступи Гојко страшног изгледа.{S} Огртач 
ретном <pb n="11" /> мосту код бедема и шкрипа кључева у великој гвозденој брави на градским вр 
ма старијима.</p> <p>Са степеница се чу шкрипа.{S} Неко долази.{S} Љубоју срце јаче закуца, а у 
и нашао судију!</p> <p>Тома, сав зелен, шкрипну зубима:</p> <p>— С тобом је свршено!</p> <p>И п 
ући на застор — који је о зиду покривао шлем и оружје Гојково. — Узми, твоје је!</p> <p>Гојко п 
погледа около себе па приђе те погледа, шта су руке, саме себи остављене, за те часове израдиле 
/p> <p>— Добро.{S} А у граду се не зна, шта је с војводом Гојком учињено?</p> <p>— Тако је.</p> 
д Ана на то одговори :</p> <p>— Ко зна, шта се крије у најближој будућности!{S} Мож’да ће се Ма 
 На мах му сину мисао:</p> <p>— Ко зна, шта је могло бити ?</p> <p>Он проговори:</p> <p>— Реци  
буде ли стигнут.{S} Гониоцу није тајна, шта бегунац добија, ако умакне.</p> <p>Бегунац гониоца  
.</p> <p>Угљеша је одмах сазнао од Ане, шта се догодило.{S} Чуо је о неверству Гојкову и задаћи 
{S} Пребацивао је у исто доба сам себи, шта хоће сад са Гојком.{S} Он, војник и слуга деспота и 
час рашчуло.{S} И док су неки нагађали, шта ће љутити Костадин урадити са смелим монахом, дотле 
с коња.</p> <p>Док су се остали чудили, шта то може бити, Тома и вођа продужише на само разгово 
ече она Гојку — ти си мени казао ко си, шта си и одакле си.{S} Истина, ја бих све то радо хтела 
то преплашени Турци могаху и помислити, шта им ваља радити — шикну крв из племенитог срца његов 
 свој суд о њима.</p> <p>Тешко је рећи, шта је и како је Тома о себи мислио, нити је лако било  
еда.</p> <p>Али је у толико лакше рећи, шта је Томо о другима мислио.</p> <p>Гојка је мало знао 
 дно Грчке.{S} Ђаво ме однео, ако знам, шта ми је право занимање!{S} Ја сам и војник и видар и  
државним делима.</p> <p>Нико није знао, шта је Момчила навело да се придружи са својом војском  
 питањима.</p> <p>-— Неко пророчанство, шта ли? не знам ни ја, али сам тако чуо.{S} Хришћанском 
но на бегунца.</p> <p>Бегунцу би јасно, шта губи, буде ли стигнут.{S} Гониоцу није тајна, шта б 
дарише у смеј.</p> <p>— А, збиља браћо, шта мислите о оном сну, што се прича? — упита један озб 
 се окрепи у слатком сну!{S} Господару, шта је теби, души твојој? реци ми — мож’да смем знати — 
А ни Мара ни Видосава још и не слућаху, шта се све у Крстопољу догодило.</p> <p>Кад је Ану прош 
Тома, полубудан, скочи:</p> <p>— Ко је? шта је?</p> <p>— Крв у врту, убијен човек! — одговори с 
 гледајући везанога.</p> <p>— Ко си ти? шта ћеш овде? — оштро питаше Рајко овога.</p> <p>Он сам 
дочепали мекоте па не умеју пустити!{S} Шта сам ја могао знати у мраку !</p> <p>Старац уђе и ку 
’да давно већ отишао Богу на истину!{S} Шта ће и мени живот!{S} Цитро моја!{S} Синоћ си још пев 
да се са свим оцепише од цара свога.{S} Шта је са њим?{S} Он нема снаге — јер нема благослова!{ 
 снаге, коју овде на југу затекосмо.{S} Шта је даље било, познато ти је.</p> <p>Тома се лако по 
ље, и саму свету Софију цариградску?{S} Шта ћеш више!</p> <p>— Добро, — осмехну се старац.{S} Е 
ме!</p> <p>— Велможо! — загрме Рајко, — шта је то?</p> <p>— Ха, ха, ха! — усиљено се насмеја То 
смишља и извршује нова недела.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Одјури да тражи нове жртве, нову Јелену,  
 за Момчила и његове витезове.</p> <p>— Шта је било са Томом, не знам.{S} Доцније сам чуо, да с 
каницама везиваше руке и ноге.</p> <p>— Шта је то ? ко је то доле? — питаше брзо Рајко.</p> <p> 
ко од постеље тешке болеснице.</p> <p>— Шта сад, добра Видо, да радимо ? — питаше Мара јецајући 
и ни знала.{S} Наша мила Мара—</p> <p>— Шта?{S} Мара? — зачуди се Ана.</p> <p>— Јест, она ће ти 
 му је у радости послао златну сабљу, а шта ће тек бити кад султан стигне амо!{S} И велики га Л 
ед.{S} Отац — самртник, син — роб.{S} А шта говори прошлост о њима?{S} Неће то бити зла намера  
је, — одговараше место њега старац. — А шта ће? питаш.{S} Твоју главу, ништа мање.{S} Од јуче с 
о.{S} Души ће ми бити лакше!</p> <p>— А шта је о твојим стрицем, сестро?{S} Зар ти се он не мог 
а, што долазе, — рече један.</p> <p>— А шта бих ти знао, синко, и казивати!{S} Тешко ми је, кад 
, казују страст ал’ и неверу.</p> <p>„А шта је друго витешка љубав и ратна судбина?</p> <p>„Пла 
{S} Куд они, ту све живо.</p> <p>— А да шта би било, да се српска господа не заузеше против зла 
а човечјег.{S} Не губимо времена.{S} Ма шта било — и Тома бацивши листак диже руку да такне Мар 
ади витезови!{S} Вукашине, то је све на шта се ослонити можемо! — рече значајно Угљеша, гледају 
мио једног поузданог коњаника, који зна шта ће монаху поручити.{S} Дај ону амајлију са гроба Сп 
жаху недалеко од мога мучилишта, ко зна шта би од мене још било.{S} Не говорах ја залуд да је с 
 одиста су старци право говорили!{S} Па шта је од цареве тековине?{S} Господа се царска завадил 
и победиоци или прве жртве!</p> <p>— Па шта си смислио предузети?</p> <p>— Поћи ћемо у Сер, па  
еба, јер је своје постигла.</p> <p>— Па шта хоћеш ти? — прекиде га Вукашин.</p> <p>— Не много.{ 
та још се не надаше Гојку, нити знађаше шта је са њим.{S} Јелену пак не очекиваше никада.</p> < 
, — продужи Љуба — па ћеш знати онда, и шта је могло бити с нападом на тебе, и шта је препатио  
 шта је могло бити с нападом на тебе, и шта је препатио племенити витез — Љуба показа на Гојка  
ворио: док сутра постане јуче казаћу ти шта је у њему!</p> <p>— Твој брат, оче'? — запита Рајко 
Водену.{S} Али му нико није знао казати шта је у истини, те је отишао и он незнано куда под теш 
о други није знао нити је могао слутити шта се код Пловдина догађа, угасио се живот једнога ста 
е речи, којима јој је Гојко јасно казао шта мисли и смера.{S} Видосава није више наваљивала, па 
их господара вреде много.</p> <p>— Него шта мислиш?{S} Куд они, ту све живо.</p> <p>— А да шта  
кави учитељ бирао је сваког дана по што шта необично, занимљиво, па је у шареним, искићеним сли 
и вина и понуде, и господства — па опет шта је све то!{S} Играчка, наивна или злобна игра — све 
ДРА ГАВРИЛОВИЋ</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>ШТАМПАНО У ДРЖ.{S} ШТАМПАРИЈИ КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ</p> <p>1 
<p>У БЕОГРАДУ</p> <p>ШТАМПАНО У ДРЖ.{S} ШТАМПАРИЈИ КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ</p> <p>1893</p> </div> </fr 
ад треба на новој мисли радити.{S} Ваља штедети и сувише источену крв за ново бојиште, на коме  
је, да њоме заустави сузе, које срце не штеђаше.{S} Ана држаше велику воштаницу а Исаија причес 
му сина Марка.{S} А то је штета, велика штета!{S} Марко је с браћом морао остати пред оним дело 
ито јуначкога му сина Марка.{S} А то је штета, велика штета!{S} Марко је с браћом морао остати  
који ће натерати мало лепе а који много штетне кише.{S} Он зна, на којима се изворима скупљају  
ипак не ћемо подлећи.</p> <p>— Тебе Бог штити, господару мој! — кликну деспотица.</p> <p>— Али  
одзивања, вриштање коња, звека сабаља и штитова, фијукање џилита и копаља — помешаше се у један 
али су непробојни зид од својих груди и штитова око тебе.{S} Палош турски не дохвати тебе!</p>  
логору с оштрим копљем и ножем у руци и штитом о левом рамену.</p> <pb n="161" /> <p>Тај страшн 
 Дај ону амајлију са гроба Спаситељева, што си од оца Исаије добила.{S} То ће му казати, да је  
ћесарица не жели чути ни речи од свега, што је до сада било.{S} Друго је, што су дани врло рови 
овек.{S} Ти си прогоњен, велиш, с тога, што си наваљивао да се рат не почиње?</p> <p>— Да, чест 
Шахин сада части.{S} Његова је заслуга, што су већ стигли — и ако је тек две недеље од боја — п 
ао трговац, који је због својих услуга, што их је чинио ђеновским и дубровачким трговачким брод 
ја је знала схватити озбиљност прилика, што од неког доба насташе <pb n="26" /> у српским земља 
е српска господа не заузеше против зла, што наступа!</p> <p>— Сам их Бог води!</p> <p>— Тако је 
дравом телу не доликоваше очајна збиља, што му на лицу стална изгледаше, као што ни његовом бел 
ој ћесарици на таком поздраву а и вама, што сте ми га донели!{S} Брате Љубоје, хвала ти на заме 
у ли и сада, ма да сам у овим годинама, што год вредети на бојном пољу.</p> <p>— А зар мислиш,  
стави на широким мермерним степеницама, што се спуштају право у двориште, па очајно цикну, што  
 трепавице, душа је помућена гласовима, што случајно чуше кад се властела међу собом разговарах 
вуче и размишљаше о немилим догађајима, што се у Крстопољу пред њим одиграше.</p> <p>У њему се  
ње — гласници Божје казне над покорима, што се у Византији починише.{S} Они се извезоше на суво 
ечастивом силом агарјанском, с Турцима, што преко мора дођоше.</p> <p>— Они се не крсте, војвод 
 уверени да им се ваља журити:{S} Тома, што је знао да гвожђе ваља ковати док је вруће, Љубоје  
 ће нам казати што више о судбини дана, што долазе, — рече један.</p> <p>— А шта бих ти знао, с 
на, која изиђе иза густе вреже бршљана, што се обавијаше око једног дрвета.{S} За њом се појавн 
ике и мале властеле — бејаше задовољна, што ће се кренути против туђина и заједничког непријате 
поузданија је Угљешина војска била она, што је још са њим дошла из северних крајева па се и зад 
="*" /> <p>У једној одаји малога двора, што се пружа као крило великог двора све до градског пл 
 био задовољан бројем и ваљаношћу чета, што су пристизале.{S} А кад још тој војсци дода јунаке  
гано прелазили преко првог већег моста, што долази кад се пређе трећина пута од Драме ка Крстоп 
едалеко од Драме а близо великог моста, што је на јужном путу за морску обалу и Крстопољ, била  
празорје паде у Марицу код самог моста, што ниже крвавога разбојишта прелази на другу, десну ст 
 ка Крстопољу, па се онда дохвати пута, што се одваја на исток и преко Мосинопоља и Перитеорион 
ља код Чрноменских Лугова а близо пута, што води у Пловдин, недалеко од Српског Гумна појави се 
, изишавши из града, прешло преко пута, што далеки Самоков код Балкана везује са Крстопољем на  
 не опази, како га се тешко косну срца, што јој о сјају своје звезде не могаше ништа рећи.{S} О 
н забруја од весеља и безбројних прича, што се почеше низати крај логорског огња.</p> <p>Добри  
>Ал’ није киша са неба већ земље, киша, што је оба коњица готово у исти мах дигоше јурећи преко 
ада ћеш! — додаваше онај друг Благојев, што му у врту помагаше против нападача Рајковог.</p> <p 
љак ружин!{S} Хе, хе, а ко јој је крив, што је била тако лепа!</p> <p>— А где си ти сада? — упи 
а, забринут да се данас не деси штогод, што ће му донети немилости господареве; ту су Рајко, Љу 
еговој била још већа.{S} Корео је себе, што није онда одлучно стао на страну Гојкову.{S} Пребац 
о прихвати млади певач. — То ми је све, што имам.{S} Као што се све окреће око земље и њој служ 
тренутака Видосава је причала Мари све, што је од Ане сазнала.</p> <p>Мари је било и сувише.{S} 
ду и о посади у њему.{S} Ређаше им све, што у Галипољу вреди, а нарочито их, проклетник, нагова 
и глас, да је добри монах умро од туге, што је у срџби проклео и уклео свога господара а са њим 
 Место ње говораху речитије топле сузе, што се из њених очију пролише на руку Гојкову...</p> <p 
вега, што је до сада било.{S} Друго је, што су дани врло ровити.{S} Нама предстоји борба и ко з 
и ти превиђамо две ствари.{S} Једно је, што ћесарица не жели чути ни речи од свега, што је до с 
 Бистрица и Мутница и многе друге реке, што се у правцу од севера ка југу, за Бело Море, крећу, 
е јављаше више.{S} А калпаци и челенке, што крвавом реком пливаху, не привлачише пажњу младога  
Да сам мислио остати у Серу и на овоме, што имам, не бих се ни на ову лествицу земаљске части и 
 тога нема живота ни опстанка ни овоме, што је до сад створено.</p> <p>У тихој звезданој поћи и 
хватио, а другу је подигла према ономе, што држаше го нож.{S} Мара клече до Ане и склопљеним ру 
ме? — умеша се старац. — Њему? а? томе, што ме везао за врбу!{S} Пусти ме, да му ја судим.</p>  
е испред једног чадора неко из дружине, што је у округ поседала.</p> <p>Један војник изиђе из ч 
а животиња размрска теме о тврдо стење, што обележава почетак каменитог брда и паде мртва.</p>  
ода Бога!</p> <pb n="145" /> <p>Све се, што бејаше за мегдана, крете, а у граду остаде од мушки 
едајући се у местимичној дубини речице, што испод подграђа серског тече — чини се на високој ку 
узели Галипоље.</p> <p>— Реци нам, оче, што.{S} Ми не знамо, — неколицина се њих обратише Исаиј 
љати, Рајку се ни у колико не допадаше, што још непрестано заповедником те војске бејаше непоуз 
 Најважнији догађај за ово доба бејаше, што ја престадох бити што сам пре био: пријатељ пријате 
м вечерас стигао из логора војске наше, што је недалеко од Требиња, ипак не смем још мислити на 
поднела.{S} Ти се надај, твоји су дани, што наступају!</p> <p>— Опрости, витеже, ал’ ја говорах 
, погажени, покрхани и поломљени; коњи, што су око чадора привезани дремали, поплашени се откид 
.</p> <p>— Мој се деспот неће покајати, што ме је обасуо милошћу, — рече Тома.</p> <p>— Драма ј 
јихна <pb n="22" /> у знак захвалности, што му је Властоје једном код Крстопоља на обали Белог  
 рече Љубоје. — Ти си постао заточеник, што си на велможу диго̑ руку?</p> <p>— А зашто дигох?</ 
ем до границе.</p> <p>За то пође путем, што иде јужно ка Крстопољу, па се онда дохвати пута, шт 
 Сер, па ћемо удвојити бдење нада свим, што бива.{S} Вукашина устављати нећу и не могу.{S} Ал’  
а и заповедницима, те се пуштаху путом, што води истоку преко границе за Дренопоље.</p> <p>Стар 
ом леду топло!</p> <p>— Кажи да студен, што наступа, и вихор, што хита да обнажи лисно дрво, не 
 <p>— Видиш, Анђеле, да сам имао право, што сам држао да ћеш ми и сад требати! — говораше Тома  
 ти ми више нећеш требати!{S} Ево, ово, што ногама газим, без сумње је мач каквог погинулог вит 
очију, које као да сакриваху лукавство, што одаваху црте лица а особито доња вазда притегнута у 
рема сили Николе Алтомановића, а друго, што је Скопље означио за збориште своје војске из прост 
да <pb n="87" /> нисам ништа пропустио, што ми је у дужности било.{S} А овако —</p> <p>— Овако  
 у први освитак зоре.{S} За све остало, што иде уз нови положај твој, ја ћу се бринути.</p> <p> 
p>Орфанским јунацима чисто бејаше мило, што их не победи какав обичан ратник, па радо навалише  
 души племенитога човека.{S} Ал’ једно, што свака црта лица, сваки покрет тела казиваше, бејаше 
ило би незгодно из тих разлога.{S} Оно, што је Тому и довело овамо, то га и сада јоште одржава! 
 тако.{S} А ти си, мож’да, опазила оно, што ја нисам.{S} Опазила си, мож’да, да ми нестаје звуч 
 земљи, али ја мислим да је за све оно, што је наступило после смрти цара Стефана, крив он сам. 
у своме.{S} А тежња за тим и јесте оно, што души мојој не да мира.{S} Деспотице!{S} Да сам мисл 
</p> <p>Па за тим исприча Видосави оно, што је и сама знала о Гојку у Крстопољу.</p> <pb n="73" 
еста.{S} Али она не може њему дати оно, што он тражи.{S} И још нешто.{S} Не може она срушити ср 
 своме деспоту узмогнем рећи о њима то, што од деспота чујем, — рече Тома притворним расположењ 
оју мислио, да га не ваља вређати зато, што му није ни у ком случају ни мало на путу.{S} Ани се 
 Да, љубо моја, сјајнија ал’ само зато, што јој даје јачег сјаја она светла звезда до ње.{S} Ти 
 Многу сам беду срећно минуо само зато, што сам у тренутку употребио погодну личност, која је м 
оворим да га браним.{S} Друго је нешто, што ми душу тишти.{S} Ти си сада у незгоди: и по Божјим 
ане.</p> <p>Али се ипак догодило нешто, што је пореметило мир, тако потребан и дому и души стар 
— Кажи да студен, што наступа, и вихор, што хита да обнажи лисно дрво, не могу замрзнути љубав  
д најплеменитији.{S} Онај јуначни ђаур, што је рањен и полужив нађен на разбојишту, биће мио пр 
ратима, на којима је још стајао превес, што је покривао грб Војихнине куће.</p> <p>Ћесарица Ана 
нахом Исаијом, да је она најлепши цвет, што је последњих година изникао на плодним, али често п 
је нестало, отишао је, без сумње љутит, што му се жеља ни у колико није остварила.</p> <p>Ја са 
 даље равницу, кроз коју се пружао пут, што је спајао Драму са Сером.{S} Али се ни на томе не з 
 а Тома стаде непомичан.</p> <p>Ветрић, што је скидао лисни урес дрвљу, унесе кроз прозор један 
 Грче лукави, то ти је плата за услугу, што си поганом туђину учинио, и зато што сам испред тво 
де коме Бог.</p> <p>У највећем окршају, што се на ивицама са свих страна логора водио, захватај 
</p> <p>Кад пређе велики мост на јарку, што са стране главних врата одваја цео град од западне  
црквено, Тома се брзо изгуби у шумарку, што се са западне стране пута пружаше од Драме па далек 
се из друштва да у самоћи осећам тајну, што је у мојој души дубоко урезана.{S} Наишао сам на ов 
тају право у двориште, па очајно цикну, што га грло доноси:</p> <p>— Правоверни!{S} Будите се и 
А, збиља браћо, шта мислите о оном сну, што се прича? — упита један озбиљније.</p> <p>— А какав 
е живим Богом, не даље!{S} Одбиј сумњу, што ти душу мори.{S} Освоји ли она, ти више немаш снаге 
о било.</p> <p>— Слава нашем господару, што нам поврати мир душама и измири нас са црквом цариг 
ска пала у домове верних!{S} Исекли су, што је под нож пало, а што се спасло у ноћној тмини, из 
 <p>— Не, не, оче, пустићу га, учинићу, што Бог заповеда.{S} Одмах ћу наредити, нека дође овамо 
ји је заклонише од жељних погледа оних, што осташе у Драми — престадоше звонити звона са звоник 
иштво мешовито.{S} Није мали број оних, што су остали на своме дому, кад је византиска сила уст 
у.</p> <p>— Хвала Богу, ја сину вратих, што оцу бејах дужан! — прошапта старац, па се несвесно  
 времена на време помаже лак поветарац, што се, реко би, одбија од високих бедема градских, па  
новије жалости, ни у чем не преухитриш, што би вређало њено частољубље.{S} Она ће, надам се, св 
 па је слазио у подграђе, велику варош, што се око града населила недалеко од самог главног окн 
изненађења.</p> <p>— Добро је — рече —- што сте ме звали.{S} Одмах ваља настати.{S} А зна ли шт 
је руке, независно од царице Јелене.{S} Што сам ја учинио у Серу, урадио је Вукашин у Прилипу.< 
ле неког времена окренуо ток ствари.{S} Што је Момчило више ратовао са својим коњаницима против 
/p> <p>Век је сад дуг колико и мост.{S} Што краћи мост, краћи и век.</p> <p>А куда ли прођоше з 
 то право, само кад су изнели главу.{S} Што се тиче новаца, они су већ у напред довољно добили  
ожђе ваља ковати док је вруће, Љубоје — што му је Тома реко да им треба хитати, а пратилац — шт 
а реко да им треба хитати, а пратилац — што је морао да иде за њима.</p> <p>Кад су лагано прела 
 Угљеша показа руком на Гојка.</p> <p>— Што год ти урадиш, добро је ! — одговори Ана.</p> <p>—  
у Рајко.</p> <p>— Погрешио си.</p> <p>— Што ?</p> <p>— Ваљало је мало размислити.</p> <p>— Разм 
под источне огранке Меникејскех гора, а што је сунце више освајало и они су све дубље залазили  
х!{S} Исекли су, што је под нож пало, а што се спасло у ноћној тмини, изнело је само голу душу. 
 било тешко остављати Драму после свега што је ономад у лову доживео а особито сад, кад није ни 
ам њих и њихову силу, па не нађох онога што царству нудисмо ми.{S} И ми устасмо против њих.{S}  
колике опрезности ипак први грабљаху да што дубље уђу у стан српски неопажени.</p> <p>Није дуго 
а, које бејаше па ударцу турског одреда што са источне стране нападаше, зачуше неколико ратника 
ше уживања.{S} Мож’да то долази и отуда што много ценим наше јунаке, чија сам витешка дела очим 
те и сам је причао.{S} Зна он рећи и за што је то било.{S} Окупите га, да приповеда ако не све  
убављу материнском.</p> <p>— Богу хвала што ми је дао и трећу кћер ! — рече она, кад пољуби Јел 
о што неки мисле.{S} Па хајде да и вама што отпевам!</p> <p>Певач опроба цитру, па после стаде  
напред и назад газећи и тлачећи све, на што наиђу, ударајући и убијајући ногама, док и сами не  
, а волео бих да не разумем.{S} Него на што крити?{S} Добро се загрејасмо винцем, и почесмо по  
Ратници се устремише једни на друге, па што у ноћној тмини даде коме Бог.</p> <p>У највећем окр 
та причаше како стари свештеник разбира што ње у последње доба нема, бојећи се да је није што и 
{S} Овамо чешће долазим.{S} Каква срећа што случајно дођох, кад и ти стиже!</p> <p>— Шалу на ст 
pb n="169" /> <p>Вихор утишаваше по кад што својом јачином људске гласове, доносећи мало после  
аг царевићу, коме плашљивац причаше све што се имало рећи и о граду и о посади у њему.{S} Ређаш 
агослови!{S} Радо предајем забораву све што је било, — говораше после неколико тренутака Ана Го 
оследње доба нема, бојећи се да је није што и у чему несвесно увредио.</p> <p>То је души Аниној 
ан.{S} Љубо, ти ћеш ми послати из Драме што пре опширније.</p> <p>— Хвала ти, господару.</p> <p 
.{S} Отуда је и био толико заузет да се што пре сврши измирење наше цркве са цариградском.{S} О 
ну обрадова.{S} Радовала му се као дете што жељно пружа руке за мирисним цветом и шареним лепти 
вечерњу с Маром, а за тим се, забринуте што се вече брзо спушташе на земљу, пожурише граду.</p> 
твор’те излаз, јунаци!</p> <p>— Највише што ти могу допустити: буди уза ме!{S} Напред, јунаци!< 
Једно пак, чиме се необично одликовао и што га је Угљеши вазда препоручивало, била је могућност 
али.{S} Одмах ваља настати.{S} А зна ли што о томе отац Гојков, Властоје?</p> <p>— Ништа! -— ре 
ти бродару неизмерне небеске пучине, ти што летиш југу да тражиш светлијих сунчаних зракова, пр 
/p> <p>— Ево, отац Исаија ће нам казати што више о судбини дана, што долазе, — рече један.</p>  
очито задржавао и гледао да се не врати што дуже у Драму.{S} Он је сад желео само освете, а зна 
 ово доба бејаше, што ја престадох бити што сам пре био: пријатељ пријатељу и млађи старијем.{S 
уше, кад нити постиш ко што треба, нити што приложи цркви? — насмејаше му се многи.</p> <pb n=" 
доносно враћала.{S} Нису смели говорити што су мислили, али се ипак знало, да они верују, како  
ја се журим да ти нејасним речима кажем што срце осећа.{S} Чуј ме још мало, и ако знам, да ти ј 
а, што му на лицу стална изгледаше, као што ни његовом белом господском лицу не бејаше потребна 
осног клицања.</p> <p>— Буди витез, као што си и до сада био, па си ми брат а не млађи! — одгов 
м рудницима сребра и злата господи, као што травни пашњаци по висоравнима бејаху обилати храном 
 — мисли, да су сви људи покварени, као што си сам.{S} Тражио си невину љубав, да канџама раски 
pb n="139" /> год ју је могао наћи, као што вредна чела не оставља у врту ни један цветак.{S} Н 
љ.{S} Ми нећемо одступити пред њим, као што се не поклонисмо пред њима!</p> <p>— Тако је!</p> < 
 Мара.{S} Разговор је био жив, пун, као што им је и срце било наде пуно.</p> <p>— Још ћу да ти  
ва, бејаше отворена.</p> <p>Лагано, као што отров улази у крв залазећи све дубље у тело ношен к 
певач. — То ми је све, што имам.{S} Као што се све окреће око земље и њој служи, тако и моје жи 
је у град Манастир <pb n="116" /> — као што сам доцније чула — кад сам ја била у Водену.{S} Али 
 тај посао рађен по закону Божјем и као што треба већ онако, како није вредно било.</p> <p>— Сл 
 би смео угазити у војну, а да буде ово што је.{S} Али ми је он за неко време био потребан баш  
јем.{S} Стеже десницом нож, и пре, него што преплашени Турци могаху и помислити, шта им ваља ра 
о више од невоље, да се не замери, него што га је срце вукло.{S} А кад се нашао у планини, одас 
ла Богу, дуго тако трајало.{S} Пре него што је запљуснуло до њих на висовима, море се међусобне 
орно је Рајко — па мож’да сам пропустио што и од дужности учинити!</p> <p>— А то је —</p> <p>—  
огледао, јер му се чињаше, да је грешио што је мислио, да је бољка доброга му оца без пребола.{ 
љускује обалу на којој се он одмара, ко што завидим и неранџи, коју сада мож’да сише!</p> <p>—  
га је нестало, отишао је тајанствено ко што је и дошао, мож’да да тражи витеза, који ће га боље 
бринути за мир душе, кад нити постиш ко што треба, нити што приложи цркви? — насмејаше му се мн 
 сад виде, да је мекша, много мекша, но што је мислила...</p> <p>Деспотица Љуба приђе ка њима.< 
 ћемо свршити посао срећно и раније, но што он и помишља.{S} А слава биће твоја!</p> <p>То помо 
} Савез туђих владара распао се пре, но што је ишта могао и предузети.{S} Ми смо остављени сами 
шљао вазда а у последње доба и више, но што његовој млађаној плаховитости приличи.</p> <p>Разго 
говом озбиљном изгледу, много лепше, но што неки мисле.{S} Па хајде да и вама што отпевам!</p>  
и не труђаше, да се покаже веселији, но што је у ствари био.</p> <p>У таком се расположењу и кр 
моме месту рођења и првога детињства но што је место, на коме смо сада.{S} Ја сам из Галипоља у 
доброј мајци.{S} Он је њу примио пре но што је могла чути црне гласе са тужног разбојишта.</p>  
је очекивао, па га је одмах, још пре но што га је Тома могао поздравити као свога владара, доче 
 кад не би било људских грехова више но што има врлина, сви би се ти стекли с нама у једну заје 
p>Лукави учитељ бирао је сваког дана по што шта необично, занимљиво, па је у шареним, искићеним 
он за неко време био потребан баш за то што је туђин, јер у мојој деспотовини има много туђина  
а будеш.{S} Зашто тужиш?{S} Ваљ’да зато што је млади војвода Гојко отишао на крваву војну?{S} О 
у, што си поганом туђину учинио, и зато што сам испред твога копља морао клећи!{S} Тако —</p> < 
е били манастирски ђаци па побегли зато што не трпите мирис од вина, знате то најбоље!</p> <p>С 
ког бедема крстопољског погледао уз пут што води Драми, па је очекивао гласове ако ни од кога д 
настала да спреме за ловачки поход буду што свечаније.</p> <p>Соколови су, жељни плена, кликтал 
, неваљалац, најамник!{S} Један од оних што су мене пре везали за врбу, кад су напали узвишену  
p> <p>— Боже, Боже, — рече неко од оних што посматраху војску, — колико ли има вера овде?</p> < 
жише по ново ватру, па ћутаху.{S} А кад штогод особито у памети наиђе, напомену кратко, па опет 
Теологита, забринут да се данас не деси штогод, што ће му донети немилости господареве; ту су Р 
ац у пастирском руху са великом чупавом шубаром на глави и дугачком палицом у руци.{S} Он је би 
ог да га прости! — рече старац и подиже шубару.</p> <p>После тога устаде, уђе у колибу, и изнес 
 се одазваше у два маха слични знаци из шумарка.{S} Али то не опазише ни Ана ни Мара, а још мањ 
двориште црквено, Тома се брзо изгуби у шумарку, што се са западне стране пута пружаше од Драме 
ескочише јарак крај пута, па ишчезоше у шуми.{S} Гојко, збуњен неочекиваним сусретом, заустави  
е ћарлијао, а зелено је лишће на дрвећу шумило.</p> <pb n="122" /> <p>Рајко с главом у рукама т 
дворски врт, који се на крају завршавао шумицом.</p> <p>Био је сетан и забринут.</p> <p>Прође д 
е се савија пут, те донекле иде кроз ту шумицу, пред њих искочише три, до зуба наоружана, човек 
 освајало и они су све дубље залазили у шумску хладовину.</p> <p>Друштво је било расположено, ј 
у, док ме за врбу привезаше, па одоше у шуму не рекавши ни речи.{S} И да ме грло не послужи, да